You are on page 1of 6

Механички састав земљишта

методом Рутковског
Чврста фаза земљишта је хетерогени полидисперзни систем састављен од
минералних (неорганских), органских и органо-минералних честица које се називају
механичким елементима или елементарним (примарним) земљишним честицама.
Да би се анализирали многобројни механички елементи које технички није могуће
појединачно издвојити, они се по величини разврставају у механичке фракције.
Механичке фракције земљишта су групе честица блиских по величини и низу других
особина. Под механичким саставом (текстуром) подразумева се заступљеност
механичких фракција у земљишту, изражена у процентима.
Граничне величине разних механичких фракција су различите у разним
класификацијама. У нашој земљи се највише користи
Међународна класификација механичких фракција земљишта
назив мех.фракције
Скелет

пречник фракције

камен

>20 mm

шљунак
2-20 mm
____________________________________________________
Ситно
земљиште
песак
0,02-2 mm
(ситница)
прах
0,002-0,02mm
глина
<0,002 mm
колоиди
<0,0002 mm
_____________________________________________________
За одређивање механичког састава земљишта се користе многе методе које се
заснивају на различитим принципима и различите су тачности. У нашим
лаборатораторијама се најчешће одређује методом просејавања (сита) и седиментације
(пипет метода). На основу садржаја механичке фракције глине, праха и песка врши се
издвајање тзв. текстурних класа земљишта.

1

Одређивањем механичког састава земљишта методом Рутковског се одређују
следеће фракције земљишта:
- шљунак и крупни песак
>1 mm
- песак
0,05-1 mm
0,002-0,05mm
- прах
- глина
<0,002mm
Начини одређивања појединих фракција се разликују међу собом. Редослед њиховог
одређивања је следећи:
1. шљунак и крупни песак,
2. песак,
3. глина и
4. прах.

1.Одређивање садржаја фракције шљунка и крупног песка
Узорак земљишта у ваздушно сувом стању се пажљиво иситни у порцеланском авану са
гуменим тучком. Тако припремљен узоркак се пренесе у мензуру (запремине 100 cm3)
(сипати мање порције које се лагано сабијају лупкањем мерног цилиндра о длан). Узорак
се преручи у сито са отворима пречника 1 mm и просеје. Материјал који после
просејавања остане на ситу представља фракцију шљунка и крупног песка. ПОмоћу
мензуре му се одреди запремина.
Пример: по завршеном просејавању остало је 15cm3 земљишта у ситу тј. 15% нашег
узорка чини фракција шљунка и крупног песка.
2. Одређивање садржаја фракције песка
Део земљишног узорка који је прошао кроз сито (< 1 mm) се пренесе у мензуру, до
запремине од 10 cm3. Узорак се налије водом, тако да висина воденог стуба изнад узорка
буде 18 cm. Водом наливени узорак се добро промеша дугачким штапићем (да би се
разорили структурни агрегати и суспензија хомогенизовала), и остави 90 s да се исталоже
честице песка (брзина таложења песка у мирној води је 2mm/s, тако да се за 90 s исталоже
све честице песка које се налазе у воденом стубу висине 18 cm). По истеку 90 s одлива се
суспензија водећи рачуна да честице песка остану у цилиндру. На овај начин се из
мензуре, заједно са водом одливају и механичке фракције ситније од песка (прах и глина).
Поново се долива вода, узорак меша и остави да се исталожи. Поступак се понавља све
док по таложењу песка у мензури не остане бистар водени стуб. На крају се очитава
запремина песка, и изражава у % у односу на почетни узорак.

2

Пример: исталожило се 4,5 cm3 честица песка тј. 45%. Овај податак је добијен анализом
узорка који у себи садржи само ситније фракције од 1 mm тј. чини 100% -15% = 85% целог
земљишног узорка.
Када се фракција песка прерачуна на цели узорак 45/100 ∙ 85 / 100 ∙100=38,28%
3. Одређивање садржаја фракције глине
Земљиштем које је при одређивању фракције шљунка и крупног песка прошло кроз сито
се напуни мензура до (V0) 5 cm3. Затим се узорку дода 50-70 cm3 воде и 3 cm3 5,5% CaCl2
(да би се извршила коагулација свих лебдећих честица суспензије). Узорак се промеша,
налије водом до 100cm3 и остави да одстоји 24h. За то време честице глине набубре, очита
се новодобијена запремина (V1) и на основу ње се рачуна коефицијента бубрења (К). На
основу коефицијента бубрења глине се у табели прочита одговрајући садржај фракције
глине у земљишном узорку.
K=
Пример: по завршеном бубрењу V1 =7,5cm3
К=0,5 => садржај глине је 11,32% у делу узорка који је <1mm
У целом узорку 11,32/100∙ 85 / 100∙100 = 9,62%
Однос бубрења земљишта и садржаја глине
Коефицијент
Садржај глине (%)
бубрења земљишта
(К)
0,12
2,72
0,15
3,40
0,20
4,53
0,25
5,66
0,30
6,79
0,35
7.93
0,40
9,06
0,45
10,19
0,50
11,32
0,55
12,46
0,60
13,60
0,65
14.73
0,70
15,86
0,75
17,00
0,80
18,13

Коефицијент
бубрења земљишта
(К)
0,85
0,90
0,95
1,00
1,05
1,10
1,15
1,20
1,25
1,30
1,45
1,40
1,45
1,50
1,55
3

Садржај глине (%)

19,26
20,41
21,52
22,67
23,80
24,93
26,07
27,70
28,34
29,48
30,61
31,74
32,87
34,00
-

4.Одређивање садржаја фракције праха
Садржај механичке фракције праха се не одређује се експериментално, већ се
прорачунава тако што се од укупног узорка (100%) одузме збир свих осталих фракција.
Пр=100-(Пе+Гл) (%)
Пример:
Пр=100- (45+11,31) = 43,68%
Прерачунавањем на укупан узорак, добијени проценат ће се смањити и износиће
43,68 · 85 / 100 = 37,13% праха у узорку земљишта

Одређивање текстурне класе
Одређивање текстурне класе се врши на основу заступљености три главне фракције:
песка, праха и глине. За то се најчешће користи троугао за одређивање текстурних класа
земљишта (USDA. Soil survey manual (1993)).
Помоћу овог троугла се одређују поједине класе земљишта на основу различитих
комбинација садржаја песка, праха и глине. Песковито земљиште (земљиште крупне грубе текстуре) је такво земљиште које се састоји углавном од фракције средњег до
крупног песка. Земљишта фине текстуре (глиновита земљишта) су она у којима
доминирају ситне честице глине. Захваљујући великом утицају фракције глине на
физичке особине земљишта, чак и земљиште са само 20% глине има особине лепљивог
глиновитог земљишта. Термин иловача се односи на земљишта у којима су фракције
песка, праха и глине подједнако заступљене. Нпр. земљиште са 30% глине, 50% песка и
20% праха се назива песковито-глиновита иловача.
Класификација се врши углавном према површинском хоризонту. Међутим, ако профил
није уједначене текстуре, онда се узимају у обзир и други хоризонти.
Земљишта која имају веће количине скелета добијају уз ознаку текстуре и атрибут који
говори о присуству и количини скелета (фракција камена и шљунка). Постоји више
класификација земљишта према садржају скелета, а ми користимо класификацију
Захарова, према којој се издвајају следеће категорије:
Назив категорије
Слабо скелетно земљиште
Средње скелетна земљишта
Јако скелетна земљишта

садржај скелета
< 10%
10-50%

> 50%

4

5

6