Turcizmi u srpskom jeziku

Nakon višegodišnjeg prikazivanja latinoameričkih sapunica, našu televiziju poslednjih godina preplavio je talas turskih serija. Kako nam je turski mentalitet bliţi od latinoameričkog, nije nepojmiva činjenica da su sapunice sa orijenta za jako kratko vreme okupirale televizijski program u Srbiji. Iako okarakterisane kao kulturno štetne, turske serije su laicima ukazale na veliki broj turcizama koji su ušli u srpski jezik i odomaćili se. Jezik je ţiva, promenljiva tvorevina. Kao takav, podloţan je uticaju drugih jezika, pogotovu onih sa kojima je u bliskom kontaktu. Kako je naš narod pet stotina godina bio pod turskom vlašću, turski jezik uticao je na srpski više nego bilo koji drugi jezik. Turcizmi su elementi osmanskog kulturnog nasleđa koji odavno čine deo srpskog identiteta, obogaćuju jezik i daju mu ekspresivnost (Talović, 2011). Pored reči iz turskog, turcizmi obuhvataju i reči koje su preko turskog došle iz arapskog i persijskog jezika. Neki od turcizama su: ada, ajvar, alva, ambar, avlija, baba, badem, bardak, baksuz, bajat, barut, basamak, baštovan, bekrija, boja, bostan, bunar, ćorsokak, ćorav, ćufte, ćumur, ćuprija, ćup, čaj, čaršija, činija, česma, čizma, čorba, delija, derviš, dućan, durbin, dušek, dušmanin, dţelat, dţin, dţigerica, ergela, ekser, fišek, fitilj, galama, kaldrma, kalem, kafana, kantar, kavez, kesa, kopile, kula, limun, lula, marama, miraz, nanule, namaz, hajduk, odaja, oluk, para, pamuk, sapun, sarma, sevdah, sofra, susam, šećer, tapija, tepsija, turpija, testera, rospija, itd. U našem jeziku postoje turcizmi koji su danas standardne reči bez kojih bi se teško razgovaralo o stvarima koje čine deo svakodnevice (Bugarski, 1995: 134). Takve su sledeće reči: čaršav, jastuk, jorgan, čarape, papuče, sandale, kajgana, pita, sarma, baklava, tulumbe, duvan, rakija, dugme, dţep, makaze, čekić, alat, čamac, dţezva i mnoge druge. Uporedo sa ovim turcizmima, bez kojih je teško zamisliti svakodnevni ţivot, ima i onih koji su u aktivnoj upotrebi, ali imaju odgovarajuću domaću alternativu (Bugarski, 1995: 134). Takva je i reč ,,komšija“, čiji je ekvivalent u srpskom reč ,,sused“. ,,Najproduktivniji turski sufiksi odomaćeni u srpskom jeziku su: -lija, -džija i –luk.“ (Marinković, 2009). Sufiks –lija se u srpskom koristi da označi imena stanovnika nekog mesta (Sarajlija, Nišlija, itd.), ali i za građenje nekih izvedenica (novajlija). Nastavak –džija se zadrţao u ograničenom broju reči koje označavaju nosioce nekog zanimanja: buregdţija, megdandţija, sajdţija (Marinković, 2009). ,,Prostor ispunjen onim što znači motivna imenica označavaju imenice sa sufiksom –luk: kujundţiluk (kraj grada u kojem su kujundţije), abadţiluk (kraj u kome su abadţije), itd.“ (Stanojčić i Popović, 1992: 144). Ove reči danas pripadaju kategoriji istorizama, ali ima i relativno novijih srpskih reči koje su dodale ovaj turski sufiks (bezobrazluk, tvrdičluk).

1

oktobra 2013. Večernje novosti Online.. Preuzeto sa http://www.anegdota kako je Šumadinac upitan da li u srpskom jeziku ima turcizama odgovorio: .Ima li turcizama u srpskom: Ama. Literatura: Agencija Tanjug.politika.69. 1992. Npr: sijaset (izvorno značenje . jul 2012. 8.novosti. u srpskom „onaj koji skriva odmetnike“). 2009).html Veb stranici pristupljeno 29. Bulbulder (slavujeva urvina)... avgust 2011.rs/vesti/naslovna/aktuelno.lt.. Violeta. Uvod u opštu lingvistiku. 2011). Kurir. Ranko. Stanojčić. da ih svakodnevno nesvesno upotrebljavamo..rs/rubrike/Tema-nedelje/putevi-i-stranputice-srpskog-jezika/Moze-li-bezturcizama. Ljubomir.politika“. Beograd: Zavod za udţbenike i nastavna sredstva. Orijentalisti smatraju da je u prošlosti upotrebljavan znatno veći broj turskih reči nego danas (oko osam hiljada).Topčider (tobdţijska dolina).Postoje i reči koje su preuzete iz turskog. Ţivojin i Popović. jok. bre!“. Beograd: Zavod za udţbenike i nastavna sredstva. ali ne u svom originalnom značenju. Karaburma (crni greben). Preuzeto sa http://www.Ama. Mnogi lokaliteti i gradske četvrti nose nazive sačinjene od turskih reči: . Dorćol (raskršće). jatak (izvorno „krevet“. . Talović. 2012).Moţe li bez turcizama?“. u srpskom „garderober. Politika Online. . 000 turcizama“. Turcizmi su se toliko integrirali u srpski jezik. u srpskom jeziku ima značenje „mnogo“.. Mirjana. orman (izvorno „šuma“.html:341462-Usrpskom-jeziku-vise-od-8-000-turcizama Veb stranici pristupljeno 29. mesto za čuvanje odeće“). oktobra 2013. oktobra 2013..rs/clanak/kultura/glas-javnosti-18-07-2012/ima-li-turcizama-u- - srpskom-ama-jok-bre Veb stranici pristupljeno 29. bre!“ (Agencija Tanjug. Bugarski. Demir-kapija (gvozdena vrata)“ (Marinković.glas-javnosti. Gramatika srpskoga jezika. 13. mart 2009. i mnogi drugi. 2 . 1995.U srpskom jeziku više od 8. Preuzeto sa http://www. Te reči imaju znatno drugačije značenje od izvornog i čine jezičku pojavu poznatu kao „laţni prijatelji“. „veliki broj“). O tome govori i . . Marinković. jok. 8. ali uprkos tome one su zadrţale komunikacijsku aktuelnost (Talović.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful