24-,)8) ) ) *- /4),5

7 18-4 16-67 



5 ) 5 67 4 *- 1

1 ) 567,- 681

81

56-8 :-/) FHEBAI),- ,) 2 HE

7 18-4 16-6) 7 *- /4),7

1 ,) - 8AIJ= +
*- /4), $

 

15* &$ % 

OSNOVI ASTRONOMIJE –
Prvo izdanje c 2006, VESTA Company 

Udˇ zbenik za studente 

' "

Izdavaˇ c: VESTA COMPANY ˇEGAN , JADRANKA JANKOV Za izdavaˇ ca: STEVO S ˇEGAN , Z ˇARKO MIJAJLOVIC ´ Redakcioni odbor: STEVO S Recenzent: VREME... ˇEGAN , ALEKSANDAR B. D. BALASKOVI ˇ ´ Ure¯ divaˇ cki odbor: STEVO S C ˇ ˇ ´ Obrada teksta i slika: STEVO SEGAN , ALEKSANDAR B. D. BALASKOVIC

CIP

=J= CE =?E = K FK> E =?E E =H @ = >E> E JA = 5H>E A *A CH=@  A = :-/) 5JAL 5 81 )564 1 - 7 *- 1 ) 567,- 6 E @ *A CH=@ VESTA Company $ *A CH=@ 8-56) F= E 1: #" IJH CH=B FHE = E "" cm 6A IJ =J 6EH= ! *E> E CH=BE = IJH #! ISBN 86–7212–009–4 = )IJH E = > )IJH BE E = 1, = 60056332

ˇ Stampa: VESTA Company, Beograd Povez: VESTA Company, Beograd Tiraˇ z: 300 primeraka

Adresa izdavaˇ ca: VESTA Company, p.o., Beograd, Novogradska 51 

    
5 ),4 )
Sadrˇ zaj
i ii iii iv 

2HA@C L H E @=L= ?= 2HA@C L H =KJ H= 5 H= ?A E?A 7F HA@ E FHAC A@ HE I ?A ED FEI= =

/ )8) 248)
I L EF  "

LE

1.1. Predmet astronomije 1 1.2. Opˇ sti pojam astronomskog 2 2 eksperimenta 1.3. Sferna geometrija 3 1.4. Sferne polarne koordinate 6 1.5. Sferna trigonometrija—osnovni obrasci 8 1.6. Geografska ˇ sirina i duˇ zina 15 1.7. Rektascenzija i deklinacija 20 1.8. Rastojanja zvezda na nebeskoj sferi 21

I LA =IJH

/ )8) ,47/)

2.1. Odre¯ divanje poloˇ zaja nebeskog tela 2.2. Nebeska sfera 2.3. Prividno obrtanje nebeske sfere 2.4. Sazveˇ zd ¯a 2.5. Elementi nebeske sfere 2.6. Prividna Sunˇ ceva kretanja. Ekliptika 2.7. Elementi nebeske sfere izvedeni iz prividnog kretanja Sunca 2.8. Zvezdane karte. Koordinate. Vreme 2.9. Koordinatni sistemi 2.10. Horizontski koordinatni sistem 2.11. Mesni ekvatorski koordinatni sistem 2.12. Nebeski ekvatroski koordinatni sistem 2.13. Ekliptiˇ cki koordinatni sistem 2.14. Galaktiˇ cke koordinate 2.15. Sistemi vremena 2.16. Postavljanje teleskopa 2.17. Zadaci

I C A IFAHE A J= $ $

26 26 28 29 30 32 34 1 35 35 37 40 43 45 47 50 59 61 

  
/ )8) 64- )
A>AI = JA = !" $
3.1. Zemljin oblik i veliˇ cina 3.2. Zemljin sistem 3.3. Zemljino telo 3.4. Zemljina atmosfera 3.5. Zemljino magnetno polje 3.6. Zemljina kretanja 3.7. Posledice Zemljinih kretanja 3.8. Nepravilnosti Zemljine rotacije 3.9. Uvod 3.10. Merkur 3.11. Venera 3.12. Mars 3.13. Pluton 3.14. Jupiter i planete dˇ zinovi 3.15. Mesec 3.16. Daljina i prava veliˇ cina Meseca 3.17. Meseˇ ceva kretanja 3.18. Fiziˇ cki uslovi na Mesecu i njegov reljef 3.19. Sunce 3.20. Atmosfera Sunca 3.21. Sunˇ ceva aktivnost 3.22. Sunˇ ceve pege 3.23. Hromosferske erupcije 3.24. Protuberance 3.25. Asteroidi, komete, meteori, meteoriti 3.26. Asteroidi 3.27. Komete 3.28. Meteori i meteoriti 3.29. Zvezde 3.30. Spektri, temperatura, sjaj, daljine 3.31. Spektri zvezda 3.32. Temperatura zvezda 3.33. Godiˇ snja paralaksa i daljine 3.34. Sjaj i zvezdane veliˇ cine 3.35. Kretanje zvezda 3.36. Razmere i gustine zvezda 63 64 65 65 66 68 70 70 73 74 75 76 78 78 83 85 86 87 89 92 93 94 95 96 96 96 98 100 101 101 102 105 109 109 111 111

    
ver∴1

II
3.37. Najvaˇ znije zakonomernosti 3.38. Pravilno promenljive zvezde 3.39. Nove i supernove zvezde 3.40. Nepravilno promenljive zvezde 3.41. Neutronske zvezde

5),4 )
112 113 113 114 114

/ )8) 3-6846)
4.1. Sunˇ cev sistem 4.2. Keplerovi zakoni 4.3. Konfiguracije planeta 4.4. Sinodiˇ cki i sideriˇ cki periodi 4.5. Dinamika planetskih kretanja 4.6. Plimska dejstva 4.7. Let u kosmos 4.8. Veˇ staˇ cka nebeska tela 4.9. Pomraˇ cenja i okultacije 4.10. Pomraˇ cenja Sunca i Meseca 4.11. Odre¯ divanje masa nebeskih tela 4.12. Heliocentriˇ cni sistem sveta 4.13. Kretanje Sunˇ cevog sistema 4.14. Dvojni i viˇ sestruki sistemi 4.15. Zvezdana jata i asocijacije 4.16. Mleˇ cni put 4.17. Normalne galaksije 4.18. Spiralne galaksije 4.19. Nepravilne galaksije 4.20. Eliptiˇ cne galaksije 4.21. Radiogalaksije i kvazari 4.22. Metagalaksija 4.23. Me¯ duplanetska sredina 4.24. Me¯ duzvezdana sredina 4.25. Magnetno polje 4.26. Uvod 4.27. Kosmologija

A>AI E IEIJA E # #

115 116 118 119 119 120 120 121 125 125 127 127 129 130 132 134 137 139 140 141 142 143 145 145 146 147 147

,AB H =?E A

/ )8) 2-6)

5.1. Uvod 5.2. Refrakcija 5.3. Refrakcija u sferno simet. atmosferi

H@E =J ED IEIJA = #! %&

153 153 157 

   
5.4. Uticaj refrakcije na rektascenziju i deklinaciju 5.5. Aberacija 5.6. Uticaj aberacije na koordinate... 5.7. Uticaj dnevne aberacije na koordinate 5.8. Godiˇ snja aberacija ... 5.9. Paralaksa. Paralaktiˇ cko pomeranje 5.10. Paralaksa u proizvoljnom sistemu koordinata 5.11. Dnevna paralaksa 5.12. Uticaj dnevne paralakse na koordinate 5.13. Godiˇ snja paralaksa i koordinate 5.14. Sopstvena kretanja zvezda 161 162 165 165 167 169 171 172 174 175 177 6.1. Precesija i nutacija 6.2. Srednji i pravi svetski pol 6.3. Posledice kretanja ekvatora i ekliptike 6.4. Nutacija 6.5. Brzina promene ekvatorskih koordinata usled precesije 6.6. Promene ekvatorskih koordinata usled precesije 6.7. Postupak redukcije posmatraˇ ckih koordinata

6H= I =?E = E H J=?E = %' '"

/ )8) :-56)

H@ IEIJA =

179 182 182 186 190 192 193

/ )8) 5-, )
2HE E '# "

7.1. SI sistem 7.2. Astronomske konstante 7.3. Jedinice u astronomiji 7.4. Definicione konstante 7.5. Primarne konstante 7.6. Sistem planetskih masa 7.7. Popisi 7.8. Ostali prilozi

195 196 197 198 199 200 201 210 213 215

EJAH=JKH= 1 @A I

da se kod studenata stvori odbojnost. ali su tematski i predmetno usmereni i uskla¯ deni. bez uobiˇ cajene namere da se ˇ citalac preplaˇ si ”velikom” naukom. u okviru svojih osnovnih studija. 2006. koriˇ s´ ceni metod je matematiˇ cki jednostavan. Priloˇ zeni zadaci su malobrojni. Postoje drugi tekstovi koji mogu da se koriste za samostalno uˇ cenje i eventualno istraˇ zivanje u srodnim oblastima. a kod nastavnika otpor zbog prebrzih promena u izvornoj informaciji./ 8 4 Predgovor Izdanje koje imate pred sobom je jednostavno i pregledno. Beograd. Ovaj tekst je namenjen studentima koji. Izdavaˇ c    . 2 4-. ˇ zele da sluˇ saju i izborni kurs iz astronomije. Zbog preteˇ zne namere da se ˇ sto ve´ ci broj pojmova uvede deskriptivno.


2 4-,/ 8 4 )76 4)
Predgovor autora
Ova knjiga je prvenstveno nastala kao pokuˇ saj da se trogodiˇ snje iskustvo autora u nastavi astronomije u okviru izbornih sadrˇ zaja studenata Matematiˇ ckog fakulteta predstavi baˇ s sa tog aspekta: bez pretenzija da je znanje nauka, bez uzmaka pred potrebom da se sazna i da saznanje jeste tu¯ de dok ne postane svoje. Nebo, nebeska tela i pojave bili su u istoriji najsuptilnije opˇ ste dobro koje su i IL =J= E i 

H ? E E, kroz najˇ cudnije postupke, i najve´ ci svetski mislioci, ne ustupaju´ ci u tome ni za korak ni najve´ cim svetskim zloˇ cincima. Zato i ovakvi skromni pisani prilozi iz u nas retko zastupljene oblasti astronomske mogu i treba da budu teg na tasu uravnoteˇ zenja, kako iz poˇ stovanja prema dobrom, tako i iz protesta zbog onog drugog.  


5 4) - 1+Neke engleske i naˇ se skra´ cenice
)2.5 )7 -0) - 5 -56 -6 . " . 5 /0) / 56 /56 0) 04 1)7 1. , F? 54 56 , F? 2, F? 24. 2 6 35
=
Prividni poloˇ zaji fundamentalnih zvezda Astronomska jedinica Efemeridski ˇ casovni ugao Efemeridsko srednje Sunce Efemeridsko zvezdano vreme Efemeridsko vreme ˇ Cetvrti fundamentalni katalog Fiktivno srednje Sunce Griniˇ cki ˇ casovni ugao Griniˇ cko srednje zvezdano vreme Griniˇ cko zvezdano vreme ˇ Casovni ugao Hertzsprung-Russell Me¯ dunarodna Astronomska Unija Intermedijarna frekvencija Julijanski datum Kiloparsek Lokalni standardni ostatak Mesno zvezdano vreme Modifikovani Julijanski datum Megaparsek Severna polarna daljina Parsek Frekvencija ponavljanja pulsa Fotografska zenitna tuba Kvazi-zvezdani objekat Rektascenzija Radio frekvencija Kratkobaziˇ cna interferometrija Me¯ dunarodni sistem Me¯ dunarodno atomsko vreme Baricentriˇ cno dinamiˇ cko vreme Zemljino dinamiˇ cko vreme Svetsko srednje Sunce Svetsko vreme Koordinirano svetsko vreme Dugobaziˇ cna interferometrija PPFZ AJ tsET FK4 t S/ S t H-R MAU IF JD kps LSO s MJD Mps p ps FPP PZT KZO = RF SBI SI TAI TDB TDT UTS UT UTC VLBI
. - 

4. 5*1 51 6)1 6,* 6,6 7 5 76 76+ 8 *1  

 

)**GK=IE6-: )**FE?6-: )**?OH6-: )**CHAA 6-: )**GGJI6-: )**@> 6-:

ABBTEX 



7 2 4-, 1 24-/ -, 41: - 10 215) )
Uporedni pregled koriˇ s´ cenih pisama


ver∴1

II Latinica A a B C D E F G H I J K L M N O P Q R S T U V W X b c d e f g h i j k l m n o p q r s t u v w x y z ˇ c ´ c d ¯ ˇ s ˇ z

72 4-, 1 24-/ -, 41: - 10 215) ) 

Gotica A a B C D E F G H I J K L M N O b c d e f g h i j k l m n o p q r s t u v w x y z P Q R S T U V W X Y Z

) * + , . / 0 1

´ Cirilica

) * + , . / 0 1

Grˇ cki A B

= > N @ A <B C G D E

: ,
E

. /
X H I K M N O

2 4 5 6 7 8 3 :

2 4 5 6 7 8

2
P

F H I? J K M O

5
T

7 9 ;
Z 

Y Z ˇ C ´ C D ¯ ˇ S ˇ Z

3 : 

Pojam koordinatno objasni´ cemo u daljem tekstu. u posebnom smislu kosmos karakteriˇ se prepoznavanje materije. Savremena astronomija je tesno povezana sa matematiˇ ckim i prirodnim naukama. U takvom kosmosu nebeskim telima nazivamo koordinatno prepoznatljivu materiju ˇ cije su razmere daleko ve´ ce od razmera ˇ covekovog najbliˇ zeg okruˇ zenja ili su rastojanja do nje daleko ve´ ca od tih razmera. U ovom trenutku posebne uspehe daje fiziˇ cki eksperiment i mnogi su skloni da astronomiju identifikuju sa oblaˇ s´ cu fizike. naziva se me¯ dusistemskom sredinom.  / )8) 2 48) Osnovne formule 1.) b) Prevashodno insistiranje na pojmu astrofizike veoma jednostavno je objasniti slede´ cim ˇ cinjenicama: dok je uvo¯ denje u astronomiju matematiˇ ckog eksperimenta izvrˇ seno veoma davno.      .1. biologija. (ukoliko se govori o fizici problema. Ovom odredbom smo obuhvatili i neke sisteme koji su samo posledica ograniˇ cenja koja name´ ce astronomski eksperiment. Deo kosmosa u kojem je ”prisustvo” materije slabije. Uvo¯ denjem prethodne definicije ta podela postaje besmislena. Nebeski sistemi. Tu povezanost mnogi danas zloupotrebljavaju dele´ ci astronomiju na astrometriju i astrofiziku. matematika itd. Objaˇ snjenje. Predmet astronomije. Astronomija je nauka koja prouˇ cava nebeska tela. Skupovi nebeskih tela nazivaju se nebeskim sistemima ukoliko su rastojanja me¯ du skupovima mnogo ve´ ca od dimenzija skupova. sa istim pravom dolazi hemija. Kosmos. U opˇ stem smislu kosmosom ili vasionom nazivamo sve ono ˇ sto jeste. a) Svaka nauka mora da ima jasno i dovoljno jednoznaˇ cno oder¯ den predmet prouˇ cavanja. Definicija. sa uvo¯ denjem eksperimenata drugih nauka iˇ slo je mnogo teˇ ze zbog njihove neˇ sto niˇ ze metodoloˇ ske apstrakcije. nebeske sisteme i me¯ dusistemsku sredinu pojedinaˇ cno i u celini. Me¯ dusistemska sredina. Nebesko telo. posebno sa stanoviˇ sta neposrednih eksperimetalnih mogu´ cnosti registracije bilo kakvog nebeskog sistema.

astrohemija. Iz istog razloga najvaˇ zniji tip posebno astronomskog eksperimenta je astronomsko posmatranje. Opˇ sti pojam astronomskog eksperimenta. 4 7 - / 1   c) Pojava i uvo¯ denje ostalih eksperimenata u astronomska istraˇ zivanja (biologija. u daljem ´ ce biti izloˇ zeni sadrˇ zaj i metode astronomskih istraˇ zivanja nebeskih tela. Razu¯ denost i glomaznost netom navedene podele je oˇ cigledna. Ne obaziru´ ci se na teˇ sko´ ce. astrofizika. koji kasnije moˇ ze da se iskoristi kao osnovni kriterijum (priznak) za eventualnu podelu astronomije na podoblasti. radioastronomija. kosmogonija. Drˇ ze´ ci se opredeljenja iz prethodne taˇ cke. Skoro po pravilu pod ovim pojmom se podrazumevaju metode astronomskih posmatranja i instrumenti. Prethodno uvedimo slede´ ce pojmove: Matematiˇ ckim ili prirodnonauˇ cnim eksperimentom nazivamo svaki neprazan podskup skupa raspoloˇ zivih teorijskih i praktiˇ cnih znanja matematiˇ ckih ili prirodnih nauka i sposobnosti ˇ coveka. pojam astronomskog eksperimenta.) fiziˇ ckog eksperimenta u astronomskim istraˇ zivanjima joˇ s izvesno vreme ´ ce vrˇ siti veliki pritisak ka navedenoj podeli astronomije. pr. navedimo neke njihove bitne osobine: . Pod teleskopom ovde podrazumevamo posebno izgra¯ den instrumentarijum za prikupljanje informacija o makrosvetu uz bitno pove´ canje kvaliteta ili kvantiteta informacije u odnosu na posmatranje golim okom. Polaze´ ci od ovog stava i od teza iz prve taˇ cke jasno je da jedina prava podela astronomije moˇ ze biti: – astronomija nebeskih tela – astronomija nebeskih sistema – astronomija kosmiˇ cke sredine – astronomija kosmosa kao celine. kao i rezultat razvoja sopstvenih teorijskih i praktiˇ cnih znanja.2. teorijska astronomija. Ve´ cina tih pojmova u ovom kursu astronomije ne´ ce mo´ ci da se izbegne baˇ s iz tih. itd. jedinstvenost. koje se obavlja golim okom ili teleskopom. 1. istorijskih razloga. hemija i sl.) pomogli su da se uoˇ ci ovaj metodoloˇ ski promaˇ saj. znaˇ caj i skrivene. Astronomskim eksperimentom nazivamo svaki astronomskom problemu prilago¯ den izbor i modifikaciju postoje´ cih eksperimenata u matematici i prirodnim naukama. Vode´ ci raˇ cuna o znaˇ caju astronomskih posmatranja. astrobiologija. praktiˇ cna astronomija. gamaastronomija. ovde ´ cemo uvesti novi pojam. neidentiˇ cnost i sl. pri ˇ cemu se posebno misli na optiˇ cke instrumente i posmatranja tim instrumentima. ali je istorijski nasle¯ dena. latentne osobine (n. Me¯ dutim. kosmologija. U svakoj od ovih oblasti mogu´ ca je dalja podela prema tipu preovla¯ duju´ ceg eksperimenta: nebeska mehanika.     ver∴1 2 5 8 -. Putevi realizacije i tipovi teleskopa bi´ ce dati u posebnom odeljku. nebeskih sistema i nebeske (kosmiˇ cke) sredine.

-641 ) 3 a) Relativno visoka pasivnost posmatranja i posmatraˇ ca u odnosu na objekte (nebeska tela. promene koja je uzrokovana paralaksom. primena radara je dosta ograniˇ cena. najznaˇ cajnija osobina astronomskih eksperimenata. ali je to tehniˇ cki neizvodljivo za jako udaljene objekte. kao ˇ sto su zvezde. preseˇ cne taˇ cke dva velika kruga sfere su dijametralno suprotne. Razlikuje se od (dvodimenzione) ravanske Euklidske geometrije: nema pravih linija na povrˇ si sfere. a sliˇ cno ´ ce biti i u doglednoj budu´ cnosti. Mogu´ ce je meriti radarom rastojanja nekih objekata u Sunˇ cevom sistemu. Svi ostali preseci ravni i sfere su mali krugovi.3. Analogija pravim u ravni su veliki krugovi na sferi. kako zbog vremenskih tako i zbog prostornih razmera.1. nije bilo naˇ cina za direktno merenje ˇ rastojanja ma kog astronomskog objekta. presek se naziva velikim krugom. 1. koja oznaˇ cava mogu´ cnost da se prevazi¯ du slabosti i teˇ sko´ ce proistekle iz karakteristika a). Primer: Pre otkri´ ca radara (radioteleskopa). c) Zbog prve dve osobine izraˇ zena je i tre´ ca osobina – istorijski velika prisutnost geometrijskog eksperimenta – ugaonih merenja – u astronomskoj praksi. pri ˇ cemu njene osobenosti kao nebeskog tela i sistema referencije moraju da se poznaju dobro. Sfera je definisana kao povrˇ sˇ cije su sve taˇ cke jednako udaljene od izabrane taˇ cke.). Cak i danas. Sfera je dvodimenziona povrˇ s koja je konaˇ cna ali bez granica (vidi sliku 1. Jasno je da je veliki krug krug ˇ ciji je polupreˇ cnik jednak polupreˇ cniku sfere. Sferna geometrija je geometrija izvedena na povrˇ si sfere. Ukoliko preseˇ cna ravan prolazi kroz centar sfere. Prve informacije     ver∴1 . parametri pravca mogu da se direktno mere sa velikom taˇ cnoˇ s´ cu i. Proizvoljni presek sfere i ravni je krug. on oznaˇ cava prividni pravac na kojem se zvezda nalazi. Sferna geometrija. dati su sa dve ugaone koordinate.-4 ) /. Mada se ovde koristi pojam poloˇ zaj. b) Relativno neizbeˇ zna vezanost posmatraˇ ca i instrumentarijuma za Zemlju. sisteme i sredinu). d) Konaˇ cno. centra sfere. po pravilu. Daljine zvezda mogu da se izvedu samo iz male periodiˇ cne promene njihovog poloˇ zaja. b) i c). Presek dveju ravni koje prolaze kroz centar sfere poklapa se sa preˇ cnikom te sfere. a time i posmatranja.1. jeste njihova razvojnost. Prema tome.   ! 5. Slika 1.

2. na primer. B.  . b. Pogodno ´ ce biti da se svaki ugao oznaˇ ci velikim slovom svog verteksa i svaka strana malim slovom koje odgovara naspramnom uglu. Temena A. Sferni ugao izme¯ du lukova dva velika kruga je ugao izme¯ du njihovih ravni. Me¯ dutim. Tada zbir uglova u sfernom trouglu zadovoljava nejednakost 180◦ < A + B + C < 540◦ . koji moˇ ze da se definiˇ se na nekoliko ekvivalentnih naˇ cina. naziva se sfernim trouglom.2. Dakle. Po pravilu razmatra se sferni trougao u kojem je svaka od stranica manja od 180◦ . Usvojeno je da se uglovi sfernog trougla oznaˇ cavaju velikim latinskim slovima.). Lukovi velikih krugova koji se seku u nekoj taˇ cki u svom preseku ˇ cine sferni ugao. koji spajaju par po par bilo koje tri taˇ cke na sferi. C su polovi stranica trougla A B C . ugao u sfernom trouglu se meri uglom izme¯ du tangenti na stranice trougla u temenu odgovaraju´ ceg ugla. Neka taˇ cke C . 4 7 -    Kroz dve proizvoljne nedijametralne taˇ cke sfere moˇ ze da se provuˇ ce samo jedan veliki krug.3. A spojimo lukovima velikih krugova. kada govorimo o luku velikog Slika 1. Ako taˇ cke C . Luk velikog kruga jeste najkra´ ce rastojanje dve taˇ cke na sferi. Taˇ cka na sferi koja je jednako udaljena od svih taˇ caka nekog velikog kruga naziva se polom tog kruga. Ili. B . B . koji je uvek manji od F. a to su lukovi velikih krugova. Sferni trougao kruga kroz dve taˇ cke. i tri njima obuhva´ cena sferna ugla. Tri taˇ cke na sferi. Konstruiˇ simo sferni trougao ABC (slika 1. dobi´ cemo sferni trougao A B C koji se naziva uzajamno polarnim trouglom trouglu ABC . Lik na povrˇ si sfere koji obrazuju lukovi tri velika kruga. uvek ´ cemo pretpostaviti kra´ ci od lukova. ver∴1 4 5 8 -.1)   / 1 Uvedimo pojam uzajamno polarnih sfernih trouglova. koje leˇ ze na istom velikom krugu analogne su trima kolinearnim taˇ ckama u ravanskoj geometriji. Njegovi elementi su tri strane. (1. Na¯ dimo vezu izme¯ du elemenata ova dva trougla. a njima naspramne stranice odgovaraju´ cim malim latinskim slovima. a. AC i BC redom. C .). A. Na primer: Definicija. c (vidi sliku 1. B. sferni ugao je ugao izme¯ du tangenti na lukove dva velika kruga u njihovoj preseˇ cnoj taˇ cki. A predstavljaju polove lukova AB .

treba koristiti formule koje daju kosinus a ne sinus traˇ zenog elementa da bi se izbegla dvostrukost reˇ senja. Te formule ´ ce biti izvedene u slede´ cem paragrafu. inverzni sinus nije.3 Polarni trouglovi odakle dobijamo da je c + C = 180◦ . b + B = 180◦ . Da bismo doˇ sli do potpunih definicija sfernih koordinatnih sistema uvedimo drugu vaˇ znu krivu na sferi:   .   ! 5. U ravnoj geometriji suma uglova u trouglu je 180◦ . Sada je jasno da je svaki od uglova takvog sfernog trougla manji od 180◦ . tj. c + C = 180◦ . Trigonometrijske formule se koriste za uspostavljanje odnosa elemenata sfernog trougla. Ravan trougao moˇ ze imati jedan i samo jedan prav ugao. prema tome. Do sada smo razmatrali samo lukove velikih krugova na sferi – geodezijske linije.Dalje. Inverzni kosinus je jednoznaˇ can u ovoj oblasti. Po analogiji mogu da se napiˇ su i ostali dvoelementni odnosi: a + A = 180◦ . Moˇ zemo da konstruiˇ semo ravan koja je paralelna ravni ABC i prolazi kroz centar sfere. KM brojno jednako uglu C trougla ABC . ali uvek prelazi ovu vrednost. kako je A K + KM = 90◦ onda je A K = 90◦ − C. Postoje i bitne razlike u odnosu na ravne trouglove. B . dva ili sva tri prava ugla. b + B = 180◦ . U sfernom trouglu zbir uglova nije stalan. ali je korisno da ovde naznaˇ cimo slede´ ce: svi elementi sfernog trougla leˇ ze izme¯ du 0 i 180◦ .-641 ) 5  ver∴1 Produˇ zimo CA i CB do preseka K i M sa stranicom A B . Tri taˇ cke A. C . Sferni trougao moˇ ze imati jedan. pa je c = A B = A K + KB = 90◦ − C + 90◦ Slika 1. Poslednja ravan deli sferu na dve hemisfere. Dakle. a + A = 180◦ . Sferni trougao se nalazi na jednoj od hemisfera. Kako su A i B polovi stranica CB i CA. pa je. c + C = 180◦ . Jedna od njih je da je ma koja strana sfernog trugla manja od zbira ostale dve strane. koje ne leˇ ze na jednom velikom krugu. Kao i ravni trouglovi i sferni trouglovi imaju znaˇ cajne osobine. u I i II kvadrantu. definiˇ su ravan koja ne prolazi kroz centar sfere.-4 ) /. onda je A M = B K = 90◦ .

Neka pozitivni kraci ovih osa seku sferu u taˇ ckama X . pa je duˇ ni sa CO i ZO. 1. Produˇ zavaju´ ci luk velikog kruga P Y presecamo CD u Z . Neka je A taˇ cka sfere sa Dekartovim koordinatama (x. redom. Razliˇ citi koordinatni sistemi mogu da se ”postave” na nebesku sferu. Njihovi polovi su taˇ cke P i N .3)  Ugao je polarna daljina taˇ caka malog kuga. Veliki krugovi XY i ZX predstavljaju osnove x–y i z –x ravni. ne prolazi kroz centar sfere seˇ ce sferu po malom krugu. Ravan koja.4. Rastojanje AY dato na sl.2) Neka je Y ma koja taˇ cka na malom krugu AB .4. 4 7 - / 1 Definicija. Postoji sferni trougao AP Y . y. onda iz ravnog trougla AOX imamo ˆ AX = AO sin AOX. Y i Z . ali nije prikazan na sl. Onda je    . Mali krug ima polupreˇ cnik koji je manji od polupreˇ cnika sfere.4 nije najkra´ ce rastojanje na sferi od A do Y . Vaˇ zno je zapamtiti da luk malog kruga ne moˇ ze biti element sfernog trougla. (1. OA = 1 i luk velikog kruga AP = . Ako je polupreˇ cnik malog kruga r. Slika 1. Pretpostavimo da je desni skup pravouglih Dekartovih osa Oxyz postavljen u centar O sfere jediniˇ cnog polupreˇ cnika. Duˇ zina luka velikog kruga AY bi´ ce kra´ ca od tog rastojanja (dokazati). AY. Svi sistemi koji se danas koriste su u osnovi sliˇ cni i malo se razlikuju od sfernih koordinatnih sistema. Na sl. data sa ˆ = O sin . a O je sferni ugao zahva´ cen datim lukom AY . kao na sl. z ). Polovi malog kruga su krajevi preˇ cnika sfere koji je upravan na ravan malog kruga. redom. 1. u opˇ stem sluˇ caju. Kako su AX i Y X .4 prikazan je mali krug AB i njemu paralelan veliki krug CD.4. r = 1 × sin . onda je i C OZ ˆ = O. paralelje sferni ugao AP Y = O. kako je P pol i ako ˆ = O. 1. sledi da je AXY zina luka malog kruga. 1. tj. U stvari. AY = r AXY (1.5. i uglovi A i Y ne´ ce biti pravi kao ˇ sto je na pomenutoj slici. tj. Luk malog kruga AY moˇ ze da se zameni lukom velikog kruga. ver∴1 6 5 8 -. imamo da je P Y = . Sferne polarne koordinate. 1.

I pored glomaznosti. od kojeg se meri polarni ugao i izbor referentnog velikog kruga. Posmatraju´ ci celu sferu. njena radijalna koordinata je r = 1. 0 ≤ O < 2F.-4 .  . su mali krugovi sa polom u Z . Dakle. z ) kosinusi pravca linije OA. (1. onda taˇ cka A na nebeskoj sferi moˇ ze biti data vektorom poloˇ zaja. Preko lukova velikog kruga imamo x = cos XA. (1. Skoro svi koordinatni sistemi koji se koriste u astronomiji su istog tipa. recimo (r. polarna koordinata ˆ i azimutalna koje ugao Z OA ordinata O je ugao izme¯ du ravni ZOA i ravni z –x. dobijamo dobro poznate obrasce x = sin cos O. a azimutalni ugao O je sferni ugao XZA. radijalna koordinata r taˇ cke A je OA. U skladu sa uobiˇ cajenim odredbama.6) Poˇ sto se govori o nebeskoj sferi. (1.5. Kako se taˇ cka A nalazi na sferi jediniˇ cnog polupreˇ cnika. ako su i. (1.5) Postavljanje koordinatnog sistema na nebesku sferu zahteva izbor pola koordinatnog sistema. a krive O = const. y . O). Koordinatna mreˇ za se uspostavlja na slede´ ci naˇ cin: krive = const. . U astronomskoj praksi (ˇ cesto) je pogodnije uvesti sferne polarne koordinate. preko sfernih polarnih koordinata. vidimo da koordinate i O moraju da budu u intervalima: 0≤ ≤ F.   " 5. y.7) odnosno. pa su (x. Z .8) Svaki koordinatni problem u astronomiji moˇ ze da se razmatra ili metodama sferne trigonometrije ili preko vektorskih elemenata. ove neznatne razlike stemi.4)  ver∴1 Ovde je jedna koordinata suviˇ sna. y = sin sin O. z = cos .1 )6x2 + y 2 + z 2 = 1. 7 (1. Dakle. Iz definicija i rezultata poslednjeg paragrafa jasno se vidi da je polarni ugao luk velikog kruga duˇ zine ZA. rA rA = x i + y j + z k. z = cos ZA. y = cos YA. a ˇ cesto se koristi i komplement 2 daju u astronomiji razliˇ cite primere sfernih polarnih koordinata ( . ovo je jediniˇ cni vektor.2 )4 - 4. ZX . Retko se koriste levo orijentisani siF − ugla . O). j i k jediniˇ cni vektori u pozitivnom smeru x-. ˇ cesto je pogodno koristiti Dekartove (pravougle) koordinate jer to dovodi do formiranja jednaˇ cina pogodnih za raˇ cun i koriˇ s´ cenje vektorskih metoda.i z -ose. od kojeg se meri azimutalni ugao O. Izbor je prepuˇ sten pojedincu. su veliki polukrugovi ZABZ . njihove razlike proistiˇ cu od razliˇ citog izbora pola. Slika 1.

1. ostale 2 formule mogu da se dobiju (ˇ citaj: ispiˇ su) cikliˇ cnom permutacijom elemenata.5. . . Centralni uglovi COK . Iz taˇ cke E u ravni AOB povucimo normale ED i EK na polupreˇ cnike OA i OB . Spustimo iz temena C normalu CE na ravan AOB . b i c. isto tako su jednaki i sferni ugao B i ravni ugao CKE . Ako napiˇ semo oˇ ciglednu jednakost OK = OM + M K .EDN .9) a ostale 2 formule se mogu dobiti iz analognih konstrukcija i razmatranja. redom. . Osnovni obrasci sferne trigonometrije izvedeni su u paragrafu koji sledi. . Dobijamo 6 ravnih pravouglih trouglova . EC = CD sin A = R sin b sin A. sin c sin A = sin a sin C. Ako bismo napisali ove formule u neˇ sto drukˇ cijem obliku dobili bismo da je u svakom sfernom trouglu odnos sinusa strana jednak je odnosu sinusa naspramnih uglova. mogu da se dobiju formule koje povezuju uglove i strane sfernog trougla. COD. . B i C sa centrom sfere O polupreˇ cnicima OA = OB = OC = R. sin b sin C = sin c sin B.ECD (slika 1. Sferna trigonometrija—osnovni obrasci. Ugao A sfernog trougla ABC jednak je uglu diedru CDE . Primenjuju´ ci poznate relacije za ravne trouglove. Slika 1.6).COK .6. Spojmo temena sfernog trougla A. Na sferi sa centrom u O uzmimo sferni trougao ABC sa stranama a.ECK . Sferna trigonometrija Izjednaˇ cavaju´ ci desne strane poslednja dva izraza dobija se prva formula iz sistema koji sledi:  sin a sin B = sin b sin A. (1. b i c.COD. ver∴1 8 5 8 -. Ove formule se nazivaju sinusnim obrascima. Izvedimo veze uglo- va i strana sfernog trougla. Odredimo duˇ zinu odseˇ cka EC iz trouglova ECK i ECD: EC = CK sin B = R sin a sin B. Polaze´ ci od jednakosti uloga pojedinih elemenata sfernog trougla.DOM . i KOD brojno su jednaki odgovaraju´ cim lukovima a. Konstruiˇ simo odseˇ cke DM i EN paralelne sa EK i KM . 4 7 - / 1   ali se ne sme zaboraviti da su uslov oˇ ciglednosti u interpretaciji pojava i uslov jednostavnosti ponekad me¯ dusobno iskljuˇ civi.

naime OK = R cos a.10 ) i (1. Ako uvedemo sferni polarni koordinatni sistem ( .COK. sin b sin A. dobijamo formule za kosinuse uglova:  . Ovo je najvaˇ zniji obrazac sferne trigonometrije. moˇ zemo na´ ci ugao A. O = A. .DOM. M K = N E = ED sin c = CD cos A sin c = R sin b sin c cos A. O = 0 i taˇ cka C je data sa = b. 1.11) Slika 1. 0. Neka je ABC sferni trougao prikazan na sl. Onda. ako su poznate sve tri strane. iz jednaˇ cine (1.EDN. kao ˇ sto je napisano.10 ) daju´ ci rezultat cos a = cos b cos c + sin b sin c cos A. cos b).10 ) i rC = (sin b cos A. u svakom sfernom trouglu kosinus strane jednak je zbiru proizvoda kosinusa dve druge strane i proizvoda sinusa tih strana pomnoˇ zenog sa kosinusom njima zahva´ cenog ugla. onda je taˇ cka B data sa = c.7.7.ECK. (1. Ove formule se nazivaju kosinusnim obrascima. Sliˇ can je kosinusnoj formuli za ravan trougao. O) sa polom u taˇ cki A i lukom AB kao lukom referentnog velikog kruga. i. OM = OD cos c = R cos b cos c. redom. cos c = cos a cos b + sin a sin b cos C. izraˇ zava jednu stranu trougla preko druge dve strane i njima zahva´ cenog ugla. . (1.10) Drugim reˇ cima. Ako su poznate strane b i c i njima obuhva´ ceni ugao. cos c). . to moˇ ze da se koristi. Iste ove formule moˇ zemo izvesti i vektorski. sledi da je rB · rC = cos a. Uzimaju´ ci skalarni proizvod. Isto tako. sa stranama koje su suplementi uglovima i sa uglovima koji su suplementi stranama. Neka su rB i rC vektori poloˇ zaja taˇ caka B i C . sledi da je rB = (sin c.10) na polarni trougao trouglu ABC . sliˇ cno tome. .COD. i posle smene u gornju jednakost.ECD. dobijamo prvu jednaˇ cinu iz sistema koji sledi: cos a = cos b cos c + sin b sin c cos A. OM i M K preko trigonometrijskih funkcija uglova i strana trouglova . za nalaˇ zenje tre´ ce strane a. (1.-4 ) 641/ -641 ) 5 8 1 *4)5+1 9 i izrazimo odseˇ cke OK . Ovaj skalarni proizvod moˇ ze da se izvede iz jednaˇ cina (1.8).10 )   ver∴1 Sada je ugao izme¯ du ova dva vektora jednak strani BC sfernog trougla.   # 5. . cos b = cos c cos a + sin c sin a cos B. Ako primenimo formule (1. (1. jer su oba vektora jediniˇ cna.

1. sin b cos A = cos a sin c − sin a cos c cos B. u svakom sfernom trouglu. Napiˇ simo joˇ s jednu oˇ ciglednu jednakost: M N = M D − N D.10. (1. za ostale elemente. sin B cos a = cos A sin C + sin A sin C cos b. 1.12)   (1. kako je M N = KE = KC cos B = R sin a cos B. sin C cos a = cos A sin B + sin A sin B cos c. Sva tri skupa.12) podelimo ˇ clan po ˇ clan sa formulom iz skupa (1. navedenih formula ˇ cesto se oznaˇ cavaju jedinstvenim imenom Gausova grupa obrazaca. koja sadrˇ zi dve strane i dva ugla. / 1   i tako.12 ) Dakle. sin B cos c = cos C sin A + sin C sin A cos b. tj. 4 7 cos A = − cos B cos C + sin B sin C cos a. ver∴1 10 5 8 -. sin a cos C = cos c sin b − sin c cos b cos A. imamo da je sin a cos B = cos b sin c − sin b cos c cos A.9). (1. Ove formule se nazivaju meˇ sovitim obrascima ili sinusno–kosinusnim obrascima.13) . sin C cos b = cos B sin A + sin B sin A cos c. N D = ED cos c = DC cos A cos c = R sin b cos c cos A. pa. redom. proizvod sinusa strane i kosinusa naleglog ugla jednak je razlici proizvoda kosinusa i sinusa preostele dve strane i proizvoda sinusa i kosinusa tih strana pomnoˇ zenih sa kosinusom njima zahva´ cenog ugla. koje na levoj strani imaju iste elemente.9. Ako neku formulu iz skupa (1. M D = OD sin c = R cos b sin c. sin A cos c = cos C sin B + sin C sin B cos a. dobijamo kotangensnu formulu (ili ˇ cetvoroelementni obrazac). sin c cos B = cos b sin a − sin c cos a cos C. Iz uzajamno polarnih trouglova za koje je (a = 180◦ − A) dobijamo formule sin A cos b = cos B sin C + sin B sin C cos a. 1. sin b cos C = cos c sin a − sin c cos a cos B.12. sin c cos A = cos a sin b − sin a cos b cos C odnosno.

   # 5. 1985). 2 2 2 2 (1.14) U sluˇ caju kada treba reˇ siti zadatak u kojem su dati strana i dva nalegla ugla ili dve strane i njima zahva´ ceni ugao. b 2 2 cos a+ 2 B sin A− a−b c 2 = · tg . Navodimo jedno od mnemoniˇ ckih pravila za formiranje gornjih formula. = a + b 2 2 sin 2 b cos a− C A+B 2 = · ctg . ali je iskustvo pokazalo da je ”vizuelno pam´ nje” koje stvaraju skalarni oblici ovih formula dalo bolje rezultate. a treba na´ ci ostale elemente sfernog trougla. ctg c sin a = cos c cos B + sin B ctg C. ctg c sin b = cos b cos A + sin A ctg C.15) A+B c a−b C sin · cos = cos · cos .-4 ) 641/ -641 ) 5 8 1 *4)5+1 11  ver∴1 ctg a sin b = cos b cos C + sin C ctg A. 2 2 2 2 A+B c a+b C sin · cos = cos · sin . 2 2 2 2 Cikliˇ cnom permutacijom mogu da se dobiju formule i za druge elemente sfernog trougla. ctg b sin c = cos c cos A + sin A ctg B.    . ctg a sin c = cos c cos B + sin B ctg A. prve sa tre´ com i druge sa ˇ cetvrtom dobijamo tzv. Neperove analogije (koje ne treba meˇ sati sa Neperovim pravilom): sin b sin a− C A−B 2 · ctg . Deljenjem Dalamberovih formula: prve sa drugom. Navodimo ih ovde bez dokaza: c a−b C A−B · sin = sin · cos . petoelementne obrasce. Pravilo za meˇ soviti obrazac je pozajmljeno iz knjige Grina (Green. Ostale grupe obrazaca ne´ cemo ovde navoditi iz jednostavnog razloga ˇ sto je njihova primena veoma retka. Napominjemo da vektorsko izvo¯ denje predstavlja daleko elegantniji oblik izvod ce¯enja i prikazivanja ovih formula. ctg b sin a = cos c cos C + sin C ctg B. A + B 2 2 sin 2 B cos A− a+b c 2 = · tg . A+ B 2 2 cos 2 tg tg tg tg Neperove analogije daju zavisnost pet elemenata sfernog trougla i u tom smislu one spadaju u tzv. tre´ ce sa ˇ cetvrtom. koriste se formule Dalambera (ili Mojvejda)). 2 2 2 2 A−B c a+b C cos · sin = sin · sin . (1.

on je oˇ cito komplikovaniji i moˇ zda malo teˇ zi za pam´ cenje. dobijamo cos a cos C = sin a ctg b − sin C ctg B.17) sin a cos C = cos c sin b − sin c cos b cos A. . vidi se da su elementi trougla navedeni u (1. 1. (1.   Posle svih permutacija za trougao ABC . redom.18) sin b sin C sin B cos B. Cetvoroelementni obra” zac moˇ ze tada da se izrazi u opˇ stem obliku pogodnom za pam´ cenje kao cos (nalegle strane) cos (neleglog ugla) = sin (nalegle strane) ctg (naspramne strane) − sin (naleglog ugla) ctg (naspramnog ugla). 4 7 - / 1   Pokaza´ cemo da je primena ovog obrasca u opˇ stem sluˇ caju sliˇ cna primeni sinusnog obrasca. cos c = cos a cos b + sin a sin b cos C. Strana a i ugao ˇ C mogu da se navedu kao susedna strana i ugao“. Cetvoroelementni obrazac je ograniˇ ceniji u primeni od ostala tri. C . dele´ ci sa sin a sin b. Zavrˇ si´ cemo ovaj paragraf sumiranjem vaˇ znih obrazaca. 1. Poslednji vaˇ zan obrazac koji ˇ zelimo izvesti je ˇ cetvoroelementni obrazac. dobijamo cos b = cos a cos c + sin a sin c cos B. koji se moˇ ze dobiti iz sinusnog i kosinusnog obrasca na slede´ ci naˇ cin. Pozivaju´ ci se na sl.16). Ako se uloge B i C (i. Me¯ dutim. b.8. Ovo je ˇ cetvoroelementni obrazac . Slika 1. a.8. naime aBbcbcA. posebno kada se radi sa pravim uglovima. dobija se drugaˇ cija verzija meˇ sovitog obrasca. Mnemoniˇ cko pravilo (1. dalje. ver∴1 12 5 8 -. 1. Konaˇ cno.18) ˇ cetiri uzastopna elementa B . ali vizuelni naˇ cin pam´ cenja dat je na sl. Slika oznaˇ cava redosled kojim se elementi trougla pojavljuju u jednaˇ cini (1. b i c) zamene. dobi´ cemo cos b = cos a(cos a cos b + sin a sin b cos C ) + sin a ili sin2 a cos b = sin a sin b(cos a cos C + sin C ctg B ).7. Primenimo kosinusni obrazac na trougao ABC (sl. Uvrstimo li cos c iz druge jednaˇ cine i sin c iz sinusnog obrasca u prvu gornju jednaˇ cinu.7). imamo ˇ sest sluˇ cajeva meˇ sovitog obrasca. Paˇ zljiviji ˇ citalac verovatno ´ ce zapaziti u njemu izvesnu simetriju u formi. Prolaze´ ci kroz sve permutacije dobi´ ce se ˇ sest mogu´ cih formulacija ˇ cetvoroelementˇ nog obrasca u sfernom trouglu ABC .

Tada je sinus bilo koje veliˇ cine jednak: 1.9) do (1.15) Pravougli. Rasporedimo po obodu kruga ravnomerno slede´ ce veliˇ cine: b.14 ) Grupa (1. tada Neperovo pravilo glasi: kosinus ma kog elementa jednak je proizvodu sinusa suprotnih elemenata ili proizvodu kotangensa susednih elemenata (formule (1.11) (1. proizvodu kosinusa nesusednih veliˇ cina.15). cos a = cos b cos c cos a = ctg B ctg C. kvadratnih i uskih sfernih trouglova.12 ). 90◦ − a.18) sin B sin C sin A = = . U naˇ soj nastavnoj praksi za isti trugao se uvodi neˇ sto drukˇ cije pravilo.   # 5. sin a sin b sin c (1. (1.12 ) cos a sin B = cos b cos C.15) ne daje nove formule. Mnogi astronomski zadaci se svode na reˇ savanje pravouglih. c.-4 ) 641/ -641 ) 5 8 1 *4)5+1 13  ver∴1 Ukratko. Umesto strana takvog trugla uzimamo njihove komplemente. • Sinusni obrazac • Sinusno–kosinusni obrazac sin a cos B = cos b sin c − sin b cos c cos A. kvadratni i uski sferni trouglovi. sin c = sin a sin C. Svaka veliˇ cina ima dve susedne i dve nesusedne. 2.10 ) i prva formula sistema (1. cos C = cos c sin B sin a cos B sin a cos C cos B cos C = cos b sin c. (1. ˇ sto moˇ ze znatno da pojednostavi formule grupa (1. proizvodu tangensa susednih veliˇ cina.12 ) (1. = ctg a tg c.   . Osnovni obrasci sfernog trougla koji ´ ce se koristiti su: • Kosinusni obrazac cos a = cos b cos c + sin b sin c cos A. Formule sferne trigonometrije za pravougli trougao podvode se pod Neperovo pravilo za pam´ cenje. = cos c sin b. (1. Neka je u tim formulama ugao A jednak 90◦ . tada formule imaju oblik: sin b = sin a sin B. a prav ugao ne smatramo element.16) (1. 90◦ − B.10 ) (1. cos B = cos b sin C. cos a sin c = cos c cos B.9 ) (1. = ctg a tg b. ˇ • Cetvoroelementni obrazac cos a cos C = sin a ctg b − sin C ctg B. 90◦ − C .

Kako je ugao A mali. Ova situacija. pribliˇ zne formule. njegov kosinus je jedinica.10).10. Uoˇ cimo uski sferni trougao ABC (slika 1. onda. − sin a cos C i − sin a cos B pa se poslednja jednaˇ cina moˇ ze napisati kao − sin a da = (− sin a cos C )db + (− sin a cos B ) dc − sin b sin c sin A dA. umesto taˇ cnih. Diferenciraju´ ci jedan od sinusnih obrazaca dobijamo cos a sin B da + sin a cos b dB = sin A cos b db + sin bcosA dA. po pravilu. Primenjuju´ ci navedene skupove formula. 4 7 - / 1   (1. recimo. Iz prve formule sinusno-kosinusnih obrazaca koeficijenti uz db i dc jednaki su.  Dele´ ci ovaj izraz sa prvom jednaˇ cinom iz iste grupe imamo ctg a da + ctg B dB = ctg b db + ctg A dA. Takvi trouglovi se nazivaju malim i na njih se primenjuju formule ravne (ravanske?) trigonometrije. Slika 1. ukoliko je taˇ cnost zadovoljavaju´ ca. s obzirom na vrlo ˇ siroku upotrebu kompjutera. A sin c = a sin B. ver∴1 14 Kvadratni sferni trougao ima jednu stranu jednaku 90◦ . 180◦ − C . da bismo na njega primenili Neperovo pravilo.18) Da spomenemo da u praksi ˇ cesto treba reˇ savati sferne trouglove kod kojih su sve tri strane toliko male da je dozvoljena zamena sinusa i tangensa luka njihovim vrednostima u radijanima bez znaˇ cajnijeg naruˇ savanja taˇ cnosti rezultata. sve viˇ se ima samo edukativni i istorijski znaˇ caj. Ponekad se moraju reˇ savati uski sferni trouglovi. a sinus malih veliˇ cina a i (c − b) moˇ ze da se zameni samim tim veliˇ cinama iskazanim u radijanima. redom. moˇ zemo do´ ci do slede´ cih veza: a cos B = (c − b). U nekim astronomskim zadacima koriste se formule sferne trigonometrije u diferencijalnom obliku. . to su trouglovi u kojima je jedna od strana znatno manja od dve ostale strane. Tada se.   5 8 -. Navedimo neke od tih formula. a umesto preostalih uglova uzimamo njihove komplemente i primenimo Neperovo pravilo. mogu primeniti jednostavnije. umesto ugla naspramnog strani c = 90◦ uzimamo njegov suplement. Uski trougao Diferencijalne formule sferne trigonometrije. Iz diferenciranja kosinusne formule imamo − sin a da = (− sin b cos c + cos b sin c cos A) db + (− cos b sin c + sin b cos c cos A) dc − sin b sin c sin A dA. A sin b = a sin B.

ctg B cos A − cos c sin A = sin B sin B Posle odgovaraju´ cih smena u (1. i c suplementima naspramnih uglova. Diferenciraju´ ci tre´ cu formulu u (1.7 1 ) 15  ver∴1 Smenjuju´ ci u poslednjem sabirku sin c sin A sa sin a sin C i dele´ ci ceo izraz sa sin a.5 ) :141 ) 1 .21) 1. tg B dB = tg b db − ctg C dC.  $ /. Smatraju´ ci Zemlju u prvoj aproksimaciji loptom. Ravan nebeskog ekvatora seˇ ce  . i C zamenimo suplementima naspramnih strana. Iz sinusnih formula moˇ ze da se dobije sin a sin C . Geografska ˇ sirina i duˇ zina. b. sin b sin B sin b sin B Formule za kosinus strane i kosinus ugla mogu da se napiˇ su kao sin A cosec2 B = cos b cos c + sin b sin c cos A cos a = .19)  sin a dB = sin C db − cos a sin B dc − sin b cos C dA. dobijamo da = cos Cdb + cos Bdc + sin b sin CdA. sin a dB = sin C db − cos a sin B dc − sin b cos C dA. sin c cosec2 b = . dobijamo dA = cos c dB + cos b dC + sin B sin c da. dobijamo ctg b cos c + sin c cos A = (1.20) Za pravougle trouglove vaˇ zi´ ce slede´ ci izrazi: tg a da = tg b db + tg c dc. ctg b db = ctg a da + ctg B dB. taˇ cke prodora svetske osovine kroz sfernu povrˇ sinu Zemlje nazva´ cemo zemljini polovi: severni i juˇ zni. (1. sin b sin b cos C cos A cos B − sin A sin B cos c =− .15) imamo cosec2 B sin A dB + (cos A ctg B − sin A cos c)dA + cosec2 b sin c db − (ctg b cos c + sin c cos A)dc = 0. Ako uzmemo uzajamno polarni trougao trouglu ABC i smenjuju´ ci u dobijenoj formuli strane a. Grupiˇ su´ ci sve formule zajedno. da = cos C db + cos B dc./4). dA = cos c dB + cos b dC + sin B sin c da. da = cos Cdb + cos Bdc + sin b sin CdA.19) i mnoˇ zenja celog izraza sa sin b sin B . (1. a uglove A. dobijamo slede´ ci skup diferencijalnih formula ctg a da + ctg B dB = ctg b db + ctg A dA.6. B.

Svaki veliki krug upravan na ekvator i ograniˇ cen taˇ ckama N i S naziva se meridijanom geografske duˇ zine ili jednostavno meridijanom .11. 1. N GKS na sl. zemljini meridijani su krugovi kroz polove (sl. 1. – geografska duˇ zina ( ) je ugao dijedar izme¯ du meridijanskih ravni poˇ cetnog (inicijalnog) meridijana i meridijana date taˇ cke. +180o ). Ovaj izbor. 1. Veliki krug za koji su taˇ cke N i S polovi naziva se ekvator . 1. uˇ cinjen je me¯ dunarodnim dogovorom u 19-om veku. osnovne koordinate su: – geografska ˇ sirina (B) je ugao u ravni meridijana meren od preseˇ cnog pravca sa ekvatorom do pravca ka datoj taˇ cki.      Slika 1. Slika 1. – nadmorska visina (H) je visina u metrima date taˇ cke u odnosu na posebno definisanu nivosku povrˇ sinu (v. +12h ili -180o . Ta osa prodire Zemljinu sferu u severnom i juˇ znom geografskom polu—dijametralno suprotne taˇ cke N i S na sl.12. Uporednici ili paraleli su mali krugovi paralelni ekvatoru. ver∴1 16 5 8 -. 1.). neophodno je da se usvoji poˇ cetni veliki krug kroz N . kasnije: sferoid. To je poˇ cetni meridijan . Poloˇ zaj ma koje taˇ cke X na Zemlji- .13.13.12.). 1. +90o ). koji je u suˇ stini proizvoljan. Da bi se kompletiralo uvo¯ denje koordinatnog sistema. a negativni znak je za duˇ zine ka zapadu. Me¯ dunarodnim dogovorom je usvojeno da je poˇ cetni meridijan meridijan kroz Griniˇ cku opservatoriju (sl. Zemlja moˇ ze da se smatra sferom koja se obrne za jedan dan oko svoje stalne ose. Za odre¯ divanje poloˇ zaja taˇ cke na Zemlji koristi se geografski (zemljopisni) ekvatorski koordinatni sistem. uzima vrednosti iz intervala (-90o . 4 7 - / 1 Zemljinu sferu po krugu koji se naziva zemljin ekvator(sl. Pojmovi uvedeni u prethodnim paragrafima bi´ ce ilustrovani u odnosu na Zemlju.14.) .). Taˇ cka N je prirodni izbor pola koordinatnog sistema na Zemljinoj povrˇ si. U prvoj aproksimaciji.14. uzima vrednosti iz intervala (-12h . geoid i sl.).11. kada je za prvi meridijan usvojen onaj koji prolazi kroz osnovni poloˇ zajni teleskop na Kraljevskoj opservatoriji u Griniˇ cu (sl.

ˇ sirina je nula. Geografska ˇ sirina B i geografska duˇ zina * ove taˇ cke formalno se definiˇ su jednaˇ cinama B = 90◦ − N X = GN X.). (1.20) kako su postavljene i smatrati duˇ zinu pozitivnom u smeru suprotnom kretanju kazaljke na satu (posmatrano sa severnog pola. 1. X . Jasno je da paraleli i meridijani ˇ cine koordinatnu mreˇ zu Zemljine povrˇ si.19) sledi da ako se taˇ cka X nalazi juˇ zno od ekvatora. algebarski je opravdanije koristiti jednaˇ cine (1.19) (1. Produˇ zavanjem luka N X da bi opisali meridijan N XLS . Onda B i pripadaju intervalima −90◦ ≤ B ≤ 90◦ . (1. Me¯ dutim. Sve taˇ cke na ovom malom krugu imaju istu geografsku ˇ sirinu.  . Luk N X se naziva kolatituda * taˇ cke X .5 ) :141 ) 1 . * Umesto geografska ˇ sirina B i geografska duˇ zina * Kolatituda je 1 F − B.    $ /.).14. Sve taˇ cke na ovom meridijanu imaju istu geografsku duˇ zinu. dok su za taˇ cku Y obe negativne.20) Slika 1. Iz definicije (1.13. ˇ sirina varira od 0 do 90◦ ◦ N ili S .14. duˇ zina od 0 do 180 E ili W . Konstruiˇ simo kroz X mali krug U XV tako da su mu polovi N i S . recimo.19) i (1. Za taˇ cku X na sl. U tom sluˇ caju. kao ˇ sto je prikazano. presecamo ekvator u taˇ cki L (slika 1. onda je B negativno. Griniˇ cki podnevak Slika 1. Za taˇ cku na ekvatoru. 2 ˇ cesto se koristi latituda B i longituda . U praksi se ˇ cesto ˇ sirine i duˇ zine piˇ su kao pozitivne veliˇ cine sa naknadnom odredbom severno ili juˇ zno i istoˇ cno ili zapadno. p.7 1 ) 17  ver∴1 noj povrˇ si odre¯ duje se sada lukom velikog kruga N X i sfernim uglom GN X .a.21) su poziJuˇ zna ˇ sirina i zapadna duˇ zina su negativne./4). −180◦ < ≤ 180◦ . kao ˇ sto je L.14 i B i tivni. a mali krug se naziva paralel ˇ sirine .

(1.  Ako su x. a x. Najkra´ ce rastojanje izme¯ du ovih dveju taˇ caka je luk velikog kruga XY koji je element sfernog trougla N XY .23) Ovde je m zapadna longituda. 4 7 - / 1   Razmotrimo dalje problem raˇ cunanja rastojanja izme¯ du dve taˇ cke X i Y na povrˇ si Zemlje. Koordinate trenutnog pola x. Potrebno je da ovaj ugao bude od 0◦ do 180◦ . a ugao u odnosu na osu x sa M.22) Rastojanje XY je izraˇ cunato. neophodno je izraziti ugao luˇ cnom merom i pomnoˇ ziti ga polupreˇ cnikom Zemlje koji je sve do sada smatran jediniˇ cnim. Pm . m )]. ali kao ugao. oznaˇ cimo rastojanje trenutnog i srednjeg pola sa r.11) cos XY = sin B sin B + cos B cos B cos( − ). Mogu´ ce je izraˇ cunati rastojanje i u nautiˇ ckim miljama. Y N G = − . N Y = 90◦ − B . ).15. . Popravke ˇ sirine i duˇ zine usled kretanja Zemljinih polova. a y osu zapadno od njega (vidi sliku 1. a za Y sa (B . tj. za datu longitudu se popravka ˇ sirine . U ovom trouglu.15. y poznate. Kao i ranije. Konstruiˇ simo pravougli koordinatni sistem x. jednostavno. Tada iz uskog sfernog trougla Pm M P imamo 90◦ − Bm ) − (90◦ − B) = r cos[M − ( ili B − Bm = r cos(M − m ). Ako su koordinate x. koordinate pola u trenutku posmatranja u odnosu na srednji pol. Neka je M taˇ cka na povrˇ si Zemlje. y se odre¯ duju iz posebno organizovanih posmatranja promene ˇ sirine na ve´ cem opservatorija na povrˇ sini Zemlje. y pravougle koordinate trenutnog pola. Duˇ zina XY u nautiˇ ckim miljama. To ne utiˇ ce na neposredni cilj raˇ cunanja rastojanja X Y primenom kosinusnog obrasca (1. pa je Y N X = − . (1. onda je x = r cos M i y = r sin M.855 km.B = B − Bm raˇ cuna direktno iz gornje formule. tako da su polarne koordinate trenutnog pola P (r. koje se definiˇ su kao duˇ zina luka velikog kruga nad centralnim uglom od jedne luˇ cne minute. neka su ˇ sirina i duˇ zina taˇ cke X oznaˇ cene sa (B.). Da se pretvori u kilometre. pa dobijamo jednaˇ cinu Kostinskog Slika 1. Oznaˇ cimo sa Pm srednji. M). a sa P trenutni pol Zemlje.P . y sa poˇ cetkom u Pm i smestimo osu x u ravan Griniˇ ckog meridijana (tangenta na Griniˇ cki meridijan u Pm ). Ugao GN X = i kako je negativno u ovom sluˇ caju. ). Nautiˇ cka milja neznatno prevazilazi milju i jednaka je 1. N X = 90◦ − B. izraˇ zava luk XY u luˇ cnim minutama. B − Bm = x cos m − y sin m. y su trenutne koordinate pola. ver∴1 18 5 8 -.

.BG = x cos mG − y sin mG . iz . Ako ih smenimo u prethodu jednaˇ cinu. M Pm G = − m . iskaˇ ze u ˇ casovnoj meri.B.B cos Bm )(sin BmG + . tj.B = x cos m − y sin m./4). Ukoliko se longituda meri od srednjeg. .BG (sin Bm cos BmG − cos Bm sin BmG cos m ) = = .. BG − BmG = . dobijamo (sin Bm + . MPG = − . dobijamo . Pm M = 90◦ − Bm . Oznaˇ cimo male promene koordinata usled pomeranja pola prefiksom . P M = 90◦ − B. Smenjuju´ ci u prethodnoj formuli trenutne ˇ sirine i duˇ zine njihovim srednjim vrednostima i malim priraˇ stajima i razvojem sinusa i kosinusa u Tejlorov red.   $ /. − y tg BmG = −(x sin m + y cos m ) tg Bm . koji imaju jednu zajedniˇ cku stranu.BG sin BmG )(cos m − . sin m ) = sin B sin BmG + cos B cos BmG cos m . Iz kosinusnog obrazca imamo za svaki od trouglova izraze za luk M G. Osloba¯ daju´ ci se zagrada i zadrˇ zavaju´ ci samo male veliˇ cine prvog reda. =. Razmotrimo sferne trouglove P M G i Pm M G. M G. tj. Sa slike je jasno da je Pm G = 90◦ − BmG . da bi se dobila stvarna promena longitude taˇ cke M (. ˇ Clan y tg BmG daje promenu longitude samog Griniˇ ca usled istog uzroka. a ne od trenutnog griniˇ ckog meridijana.BG (tg Bm − tg BmG cos mG ). ako se ograniˇ cimo malim veliˇ cinama prvog reda.B sin Bm )(cos BmG + . posle elementarnih transformacija dobijamo @ = − m = (x sin m + y cos m ) tg Bm + y tg BmG .BG . njihovim izjednaˇ cavanjem dobijamo sin B sin BG + cos B cos BG cos(− ) = = sin Bm sin BmG + cos Bm cos BmG cos(− m ). moramo oduzeti veliˇ cinu y tg BmG .7 1 ) 19  ver∴1 Na¯ dimo sada vezu izme¯ du longitude topocentra i poloˇ zaja pola. Iz ranije formule imamo . P G = 90◦ − BG . .5 ) :141 ) 1 . sin m = @B(tg BmG − tg Bm cos m) + . cos BmG sin m . − m =.B(cos Bm sin BmG − sin Bm cos BmG cos m )+ . onda je  . Ako se razlika . ). Odavde je . B − Bm = .BG cos BmG )+ (cos Bm + .

Ravan Zemljinog ekvatora seˇ ce nebesku sferu po velikom krugu AB koji se naziva nebeski ekvator . Ove dve taˇ cke se nazivaju severni i juˇ zni nebeski pol . rektascenzija i deklinacija . koja se uzima kao nulta taˇ cka rektascenzije. oko 21 marta. odgovara poloˇ zaju Sunca u trenutku prole´ cne ravnodnevice. Zemljina (obrtna osovina) osa rotacije prodire nebesSlika 1. Ovaj sistem je daleko najvaˇ zniji od svih koordinatnih sistema koji se koriste u sfernoj astronomiji. geometrijska razmatranja su veoma sliˇ cna i postoji koordinatni sistem koji potpuno odgovara geografskoj ˇ sirini i duˇ zini. a na polovima ima znaˇ cajne vrednosti. Geocentriˇ cna nebeska sfera ku sferu u taˇ ckama P i Q. Za sada je dovoljno . bi´ ce potpunije data u slede´ coj glavi. Te veliˇ cine imaju sistematski karakter i u savremenim posmatranjima moraju da se uzmu u obzir. mali krug paralelan nebeskom ekvatoru.8. Koordinatna mreˇ za deklinacija i rektascenzija koja moˇ ze da se povuˇ ce na nebeskoj sferi sliˇ cna je mreˇ zi geografskih ˇ sirina i duˇ zina. koja se naziva ekvinokcij .16. kada Sunce prelazi nebeski ekvator sa juga na sever. Ve´ ci deo ove knjige ne´ ce se odnosi- ti na Zemlju. Ova taˇ cka. na ekvatoru teˇ zi nuli.    ver∴1 20 5 8 -. =− / 1   1 (x sin m + y cos m ) tg Bm . (1.24) gde je stalna taˇ cka na nebeskoj sferi. imamo paralel deklinacije . Posebno. i pretpostavimo da je polupreˇ cnik nebeske sfere mnogo ve´ ci od dimenzija Zemlje. veliki polukrug ograniˇ cen nebeskim polovima. 4 7 . On se naziva ekvatorski sistem i poznate su njegove dve koordinate. Me¯ dutim.7. Kao ˇ sto je poloˇ zaj na Zemlji definisan geografskom ˇ sirinom i duˇ zinom. 1. ve´ c na nebesku sferu. Ove dve koordinate su stalne za svaku zvezdu. a rektascenzija istoˇ cnoj geografskoj duˇ zini. Deklinacija odgovara geografskoj ˇ sirini. 15 Prema tome. Predstavimo nebesku sferu sa Zemljom smeˇ stenom u njenom srediˇ stu. (1. Rektascenzija = i deklinacija @ proizvoljne taˇ cke X na nebeskoj sferi formalno se definiˇ su kao @ = 90◦ − P X. Definicija taˇ cke. nisu pod uticajem Zemljine dnevne rotacije. Neka su N i S geografski severni i juˇ zni pol. kao na sl.23) == P X. promena longitude zavisi od geografske ˇ sirine topocentra Bm . tako je poloˇ zaj zvezde na nebeskoj sferi definisan deklinacijom i rektascenzijom. Rektascenzija i deklinacija. i meridijan rektascenzije . 1.

To znaˇ ci da je ona u pravcu = = 6h . 1◦ = 4m . uzet jediniˇ cni polupreˇ cnik nebeske sfere. Na  .8) koordinate (x. 1. (1. Bi´ ce x = r cos @ cos =. obiˇ cno je izraˇ zena u vremenskoj meri. imamo da je 1h = 15◦ .) ) -*-5 5. z = r sin @. kao i obiˇ cno.26 ) 1. dok je na severnom i juˇ znom nebeskom polu @ = +90◦ i −90◦ . r. Sta ◦ viˇ se. y = r cos @ sin =. y = cos @ sin =. na nebeskom ekvatoru je @ = 0 . C za x-osu.25)  Moˇ ze da se izvede sistem pravouglih ekvatorskih koordinata koje su povezane sa rektascenzijom i deklinacijom. a y -osu izaberimo tako da formira desni koordinatni sistem. Slede relacije. redom.-41 21 napomenuti da je to stalna referentna taˇ cka na nebeskom ekvatoru. kako je 24h = 360◦ . promena zavisi od poloˇ zaja zvezde ali tako da je pomeranje duˇ z velikog kruga koji spaja zvezdu sa odre¯ denom stalnom taˇ ckom na nebeskoj sferi. Napomenimo ˇ da rektascenzija raste u pravcu istoka. 1 = 4s . @ = 0. Mogu´ ce je. Onda izaberimo CP za z -osu. kako je naznaˇ ceno strelicom na sl. ako bude data neka informacija o rastojanju nebeskog objekta. z ) taˇ cke X su date sa x = cos @ cos =. z = sin @. (1. Mada rektascenzija moˇ ze da se izrazi u stepenima i onda je u intervalu 0◦ ≤ = < ◦ < 360 . Ekvivalentno jednaˇ cinama (1.26) mnoˇ zenjem njene desne strane rastojanjem.8. y. U posebnom sluˇ caju. Rastojanja zvezda na nebeskoj sferi. 1m = 15 . Ove promene imaju priliˇ cno standardnu formu.26)   ver∴1 gde je. i  & 4)56 ) ) 8.16. Neka je C centar nebeske sfere.. Mnogi problemi sferne astronomije tiˇ cu se promene poloˇ zaja zvezda na nebeskoj sferi usled nekog od brojnih uzroka. (1. Ista konvencija je s razlogom primenjena na geografsku duˇ zinu. to uneti u jednaˇ cinu (1. 1s = 15 1 = 1s 15 . izjednaˇ cavanjem 360◦ sa 24 ˇ casa.

usled nepoznatog uzroka.17 pomeranje d je pozitivno. Osim toga. Sada je sferni ugao P X = = i P X = = + d=. i U X = XX cos(180◦ − G) = −XX cos G. Kako su dimenzije trougla U XX male u pore¯ denju sa nebeskom sferom. i pretpostavimo da je d mali ugao. Zajedniˇ cke osobine pomeranja omogu´ cavaju da sva pomeranja mogu da se tretiraju kao poseban sluˇ caj opˇ steg rezultata izvedenog niˇ ze. Kako je P X = = i P O = =0 . Onda XX moˇ ze da se oznaˇ ci sa d . Onda je U XX == 180◦ − G. cos @ d= = k sin sin G. Sada oznaˇ cimo sferni ugao OXP sa G. dok usled dnevne aberacije. usled godiˇ snje paralakse pomeranje je uvek usmereno ka Suncu.27) d = k sin .  Sa naˇ sa dva ranija rezultata i (1. P X = 90◦ − @. Konaˇ cno. Neka O ima ekvatorske koordinate (=0 . sledi da je OP X = = − =0 . 1. neka su ekvatorske koordinate taˇ cke X (= + d=. sa taˇ cnoˇ s´ cu do prvog reda. Na sl. Me¯ dutim. Koriste´ ci sinusni i sinusno-kosinusni obrazac. OX = i OXP = G. iz jednaˇ cine (1. (1. Konstruiˇ simo luk malog kruga sa polom P kroz X da preseˇ ce P X u U .12). @0 ) i oznaˇ cimo luk OX sa . pomeranje je ka istoˇ cnoj taˇ cki posmatraˇ ceva horizonta. Onda je. sledi da je U X = d@ . tj. imamo da je .17 predstavljena su pozitivna pomeranja i d= i d@. kako je P X = 90◦ − @. Tako je ugao zahva´ cen lukom malog kruga u njegovom polu. 1. 4 7 - / 1 primer.9) i (1.28) Razmatrajmo sada sferni trougao OP X . U praksi je ˇ cesto k pozitivna ili negativna konstanta. @ + d@).27). d@ = −k sin cos G. zvezda X (=. moˇ ze da se smatra ravnim trouglom sa pravim uglom kod U . P X = P U = 90◦ − (@ + d@). ver∴1 22 5 8 -. nezavisno od izbora zvezde. Pretpostavimo da je. Napiˇ simo pomeranje kao   Slika 1. U X = d= cos(@ + d@) = d= cos @. @) pomerena za mali iznos u taˇ cku X i to pomeranje je duˇ z velikog kruga koji spaja X sa taˇ ckom O. U P X = d=. Predstavljeno na sl. pa je. U X = XX sin(180◦ − G) = XX sin G. Dalje je. P O = 90◦ − @0 .3).17. Rastojanja na sferi (1. sledi da je (1.

) ) -*-5 5. sin 1 = tg ≈ .29). Onda. tada vektor s × s0 ima intenzitet sin i usmeren je ka taˇ cki L na nebeskoj sferi za 90◦ udaljenoj od O i od X . U praksi se koristi u skalarnom obliku.29) Za koriˇ s´ cenje ovog opˇ steg rezultata u bilo kom posebnom sluˇ caju.28) dobijamo (1. kako se isti  .34) 206 265 broj luˇ cnih sekundi u malom uglu .30) Dakle. Osim toga. 1 . to je ds upravno i na s × s0 pa je vektor pomeranja ds u pravcu s × (s × s0 ). onda je k mala veliˇ cina i mora da se ima na umu da su pri izvod cina zanemareni ˇ clanovi sa O(k 2 ). Me¯ dutim. Ako je mali ugao izraˇ zen u uglovnoj meri. Lako se vidi da je nepoznata ovog dvostrukog vektorskog proizvoda sin . (1. ako je i (1. neophodno je uneti vrednosti konstante k i koordinate taˇ cke O.32) sledi da je cos ≈ 1.33) Na primer. sin cos G = cos(90◦ − @0 ) sin(90◦ − @) − sin(90◦ − @0 ) cos(90◦ − @) cos(= − =0 ). (1. Kako je s jediniˇ cni vektor to je s · s = 1 i diferenciranje daje. Opˇ sti rezultat (1. d= = k sec @ cos @0 sin(= − =0 ). preporuˇ cujemo koriˇ s´ cenje drugih metoda.29). Na osnovi jednaˇ cine (1. vektor ds je upravan na s. Smenjuju´ ci ovo u jednaˇ cine (1. L je pol velikog kruga kroz OX . onda je. Kada je u pitanju veliko pome¯enju ovih jednaˇ ranje. d@ = k sin @ cos @0 cos(= − =0 ) − cos @ sin @0 .29) za primenu u ma kom koordinatnom sistemu.31) Ovaj oblik jednaˇ cine je opˇ stiji od jednaˇ cine (1.33). onda je sin ≈ . Iz jednaˇ cine (1.32) sin = sin 1 . a skalarni oblik u ekvatorskim koordinatama su jednaˇ cine (1.   & 4)56 ) ) 8. s · ds = 0. (1. za svako malo pomeranje. koriste luˇ cne sekunde. Neka je k vrednost parametra u radijanima i k u luˇ cnim sekundama.29) moˇ ze da se izrazi i u vektorskoj formi. Neka je vektor poloˇ zaja taˇ cke X s + ds. (1.35) Pretpostavimo da se u primeni jednaˇ cine (1. Vaˇ zno je uoˇ citi da ove jednaˇ cine mogu da se primene samo za mala pomeranja. Pribliˇ zno je 1 radijan = 57◦ 17 45 = 206 265 .27) imamo da je d s = k s × ( s × s0 ) . (1. kako je pomeranje duˇ z OX .29) izraˇ zene u radijanima. Dokazivanje poslednjeg stava je ostavljeno kao veˇ zba za ˇ citaoca..-41 23  ver∴1 sin sin G = sin(90◦ − @0 ) sin(= − =0 ). u primeni rezultata traˇ ze se praktiˇ cnije jedinice pa su mali uglovi izraˇ zeni u luˇ cnim sekundama. Neka je s jediniˇ cni vektor poloˇ zaja za X i s0 isto za taˇ cku O. Ako su jednaˇ cine (1.32) gde je 206265 vaˇ zan faktor konverzije. iz jedaˇ cina (1. (1. Prednost radijana je primena aproksimacija malih uglova. Zgodno je raditi analizu u radijanima.

taˇ cne do ˇ clanova prvog reda i jasno je da ´ ce greˇ ska. za pomeranje reda jedne luˇ cne sekunde. Odrediti najseverniju taˇ cku. A = O(k 2 ) = O (k sin 1 ) . 1. Ako je parametar k izraˇ zen u luˇ cnim sekundama. 1. izrazi´ cemo poslednji rezultat jednaˇ cine (1. 15◦ N). ne zahtevaju ve´ cu taˇ cnost. Analogno su definisani polovi B i C .36)   Ovo daje korisnu informaciju o taˇ cnosti. d=s = 15 (1. Kolika je razlika u geografskim duˇ zinama mesta A1 i A. C + c = 180◦ . 1. Neka je polarni trougao A B C definisan sa: A je pol strane BC izabran tako da je AA < 90◦ . Dokazati da vaˇ ze slede´ ce relacije izme¯ du elemenata ova dva trougla: A + a = 180◦ . od koji se orvi nalazi na ekvatoru . B + b = 180◦ . greˇ ska je reda 0 . Zadaci 1. C + c = 180◦ .6.02. 30◦ N). biti u radijanima. dualni obrazac moˇ ze da se izvede zamenom svake strane suplementom naspramnog ugla. moraju da se koriste tek uz poznavanje njihovih ograniˇ cenja.37) d@ = k sin @ cos @0 cos(= − =0 ) − cos @ sin @0 . Na kraju. na luku velikog kruga koji spaja mesta X i Y. 4 7 - / 1   faktor konverzije primenjuje na svaku stranu jednaˇ cine. Izvesti Gausove obrasce za polarni sferni trougao. mada su formule I reda veoma korisne. je 2 A=O k 2 sin 1 .4. 1.001. koja je potpuno zanemarljiva u svim razmatranjima. A + a = 180◦ .2. zamenom k sa k . Zakljuˇ cak je da. a svaki ugao suplementom naspramne strane. B. na primer za Astronomical Almanac . B + b = 180◦ . Dva mesta X i Y na severnoj hemisferi imaju koordinate (60◦ W.1. ako je Bs geografska ˇ sirina najjuˇ znije taˇ cke velikog kruga povuˇ cenog kroz A1 i A? . me¯ dutim. Dokazati princip dvojnosti (”dualni princip”) koji kaˇ ze da za ma koji obrazac koji izraˇ zava element sfernog trougla. C sfernog trougla vaˇ zi F < A + B + C < 3F . Na primer. ver∴1 24 5 8 -. d= i d@ se dobijaju u luˇ cnim sekundama. 1.5. Pokazati da su sinusni obrazac i ˇ cetvoroelementni obrazac sebi dualni. Mada je taˇ cnost nekih optiˇ ckih i radio opservatorija dovedena do ove vrednosti. taˇ cnost koja nije dostignuta ni najfinijim astrometrijskim merenjima. mnogi raˇ cuni. (1. recimo A. Jednaˇ cine su. Greˇ ska. S druge strane. C . u luˇ cnim sekundama. moˇ zemo da utvrdimo greˇ sku prvog reda od 5 · 10−6 luˇ cnih sekundi. ˇ cak za pomeranje od 15 ili jedne vremenske sekunde. Neka je dat sferni trougao ABC . Dokazati da za uglove A. a drugo na paralelu geografske ˇ sirine B. onda je d= u vremenskim a d@ u luˇ cnim sekundama dato sa 1 k sec @ cos @0 sin(= − =0 ).3. dok pomeranje od 1 daje greˇ sku od 0 . (15◦ E.29) u praktiˇ cnim jedinicama.

Na´ ci geografsku ˇ sirinu najsevernije taˇ cke velikog kruga koji prolazi kroz ta mesta i odrediti razliku duˇ zina putanja merenih po paralelu i po velikom krugu izme¯ du tih mesta. C proizvoljnog sfernog trougla seku naspramne strane u taˇ ckama D. B.8.10. Dokazati da u jednakostranom sfernom trouglu vaˇ zi izraz a A sin = 1. Mesta X i Y imaju istu geografsku ˇ sirinu B.)+1 25  ver∴1 1. F . 78◦ W ) i leti u mesto Y (44◦ 48 N. 2 2 1. Sferne normale iz temena A. 1. a razlika njihovih geografskih duˇ zina je L. redom.9. Pokazati da vaˇ zi: tg BD tg CE tg AF = tg DC tg EA tg F B   . E. 1. Avion pole´ ce iz mesta X (13◦ 15 S.7. Izraˇ cunati pre¯ deno rastojanje u nautiˇ ckim miljama i geografsku duˇ zinu na kojoj avion preseca ekvator. 12◦ 40 E ). 2 cos ).

na povrˇ sini zamiˇ sljene sfere proizvoljnog (ali.     / )8) . U prvoj aproksimaciji smatrao ih je sva na jednakim daljinama. U centar nebeske sfere smeˇ sta se posmatraˇ c (realni ili fiktivni).1.1. Nebeska sfera.  . projektujemo likove nebeskih tela. Odre¯ divanje poloˇ zaja nebeskog tela. 47/) Osnove astronomskog eksperimenta 2. Papirus Nespakasuti bitnih astronomskih eksperimenata ˇ coveku se vrlo kasno u istoriji pruˇ zila prilika da sa izvesnoˇ s´ cu raspozna rastojanja ve´ ceg broja nebeskih tela. Dakle. Time se nebeska sfera moˇ ze smatrati jednom od prvih posledica i rezultatom prvobitnog posmatranja (eksperimenta!). najprimitivnijeg sa stanoviˇ sta raspoloˇ zivog instrumentarijuma. nebesku sferu uvodimo kao sferu jediniˇ cnog polupreˇ cnika na koju. u pravcima u kojima ih vidimo. Zbog nedostataka prvoSlika 2.2. 2. velikog) polupreˇ cnika i sa centrom u posmatraˇ cevom oku.

poˇ sto se poloˇ zaj stvarnog posmatraˇ ca identifikuje sa pojmom topocentar . Razlike me¯ du ovim koordinatama potiˇ cu od uticaja paralakse i aberacije koje ´ ce biti razmatrane u daljem tekstu. imamo topocentriˇ cnu nebesku sferu. Te razlike su za zvezde male i one se mogu mahom zanemariti u razmatranjima u ovoj glavi.  -*-5 ) 5. Topocentriˇ cna i heliocentriˇ cna rektascenzija i deklinacija bi´ ce sliˇ cno definisane. u skladu sa izborom centra nebeske sfere. baricentriˇ cnom . Nebeske sfere koje odgovaraju ovim poloˇ zajima posmatraˇ ca (standardnim taˇ ckama) nazivamo geocentriˇ cnom . Ta standardna taˇ cka je centar Zemlje. Veoma je pogodno izabrati nebesku sferu polupreˇ cnika R = 1. opisan je u gl.3. heliocentriˇ cnom ili galaktiˇ ckom nebeskom sferom. Svaki sistem ˇ cine osnovne polarne koordinate koje imaju osnovne osobine uvedene u 1. dodajemo opis horizontskog koordinatnog sistema i sistema ekliptiˇ ckih i galaktiˇ ckih koordinata. centar Sunca ili centar galaksije. onda se sva nebeska tela nalaze na nebeskoj sferi u taˇ ckama prodora odgovaraju´ cih vizura. Sistem sveta tivnom) posmatraˇ cu smeˇ stenom u tu taˇ cku. ekliptiˇ ckom ili nekom drugom) mogu da se definiˇ su topocentriˇ cne. izborom koordinatnog poˇ cetka u odgovaraju´ coj taˇ cki i utvr¯ divanjem osnovnih pravaca paralelnih sa CP i C C. geocentriˇ cnim i heliocentriˇ cnim koordinatama su znatna i moraju se precizno naznaˇ citi ako se s odre¯ denom namerom bira ko-    ver∴1  . Izuzimaju´ ci retke situacije boravka ˇ coveka na kosmiˇ ckim letilicama ili drugim (prirodnim) nebeskim telima. kaˇ zemo da. Cilj ove glave je uvo¯ denje razliˇ citih koordinatnih sistema koji se koriste u poloˇ zajnoj astronomiji i davanje konvencija vezanih za njih. geocentriˇ cne. Promena poloˇ zaja nebeskog tela na nebeskoj sferi naziva se prividnim kretanjem. Na drugoj strani. tako i zbog godiˇ snjeg obilaˇ zenja Zemlje oko Sunca. Ekvatorski sistem koordinata. redom. Na ve´ c uvedeni ekvatorski koordinatni sistem. Kao ˇ sto smo rekli. koji je povezan sa sfernim jednaˇ cinama (1.2. poloˇ zaj nebeskog tela na nebeskoj sferi je razliˇ cit za razliˇ cite trenutke posmatranja kako zbog Zemljinog dnevnog obrtanja.-4) 27 Ako je vizura poluprava od posmatraˇ ca ka nebeskom telu. to su prividni poloˇ zaji nebeskih tela. geocentriˇ cne. centar Sunˇ cevog sistema. bez raˇ cunskih detalja. Odstupanja me¯ du topocentriˇ cnim. heliocentriˇ cne ili galaktiˇ cke. Sa svakim ovim sistemom moˇ ze da se uvede ekvivalentan pravougli koordinatni sistem. topocentar je na Zemlji. baricentriˇ cne i heliocentriˇ cne koordinate kao koordinate koje se odnose na razne koordinatne poˇ cetke. baricentriˇ cne. Istorijski je najˇ ceˇ s´ ca praksa izbor standardne posmatraˇ cke taˇ cke koja odgovara zamiˇ sljenom (fikSlika 2. kada je stvarni posmatraˇ c u centru sfere. u posebnom sistemu (ekvatorskom. rektascenzije i deklinacije. Definicije odgovaraju geocentriˇ cnoj rektascenziji i deklinaciji. ali sa strogo paralelnim koordinatnim osama. Osim toga.8). Koordinate nebeskog tela se navode kao topocentriˇ cne. 1.

zvezde padalice ). koji veoma brzo menja svoj poloˇ zaj u odnosu na zvezde.4. lutalice). – da postoji Mesec. koja vrlo brzo menjaju poloˇ zaj me¯ du zvezdama (komete. Sva druga nebeska tela opisiva´ ce u toku dana (24 ˇ casa) krug sa centrom u blizini Severnjaˇ ce (vidi sliku 2. – da postoji manji broj zvezdolikih tela koja svetle mirnom sveloˇ s´ cu (ne trepere!) i koja menjaju poloˇ zaj me¯ du zvezdama (planete. Mleˇ cni put. – da postoji Sunce. Ukoliko beleˇ zimo me¯ dusobne poloˇ zaje i izgled nebeskih tela na nebeskoj sferi u toku duˇ zeg vremenskog intervala uoˇ ci´ cemo: – da postoji veliki broj nebeskih tela koja praktiˇ cno ne menjaju me¯ dusobni poloˇ zaj (zvezde. geocentriˇ cnom. – da se preko neba prostire belo–magliˇ casta traka nejednake ˇ sirine i sjaja. ali stalnog poloˇ zaja me¯ du zvezdama (Galaksija. Kumova slama). 2. baricentriˇ cnom ili heliocentriˇ cnom obliku. – da se povremeno pojavljuju kosmata nebeska tela. Prividno obrtanje nebeske sfere.  Slika 2. ali u okolini razliˇ citih grupa zvezda.4. Pri paˇ zljivom posmatranju zapazi´ cemo da poznata zvezda Severnjaˇ ca (Polara) skoro da ne menja svoj poloˇ zaj u odnosu na Zemaljske repere.)564 5 / . ver∴1 28 5 8.52-41 . sistem odstupanja jednako dobro moˇ ze postaviti u topocentriˇ cnom. ali je dobro znati da se za svaki koordinatni sistem.3. koje iz dana u dan izlazi pribliˇ zno na istom mestu u odnosu na zemaljske repere. nekretnice). – da se povremeno pojavljuju pojedinaˇ cni zvezdoliki objekti i pljuskovi takvih objekata koji u intervalu od nekoliko sekundi menjaju poloˇ zaj i nestaju sa zvezdanog neba (meteori. Iskustvo obiˇ cnog ˇ coveka (u smislu: neastronom) daje izvesnu ali intuitivnu predstavu o nebeskoj sferi i njenim karakteristikama. Cirkumpolarne zvezde . Ova odstupanja ne´ ce biti odre¯ divana u ovoj glavi. repatice).6) / 11   ordinatni poˇ cetak.).

¯u davan je odgovaraju´ Prilog I). Uoˇ cavaju´ ci sjajnije zvezde na nebu. u postojanju zvezda ˇ cije dnevne putanje se vide samo delimiˇ cno (zvezde koje izlaze i zalaze ) i u postojanju zvezda ˇ cije delove dnevne putanje u datom trenutku uopˇ ste ne vidimo iz datog poloˇ zaja (anticirkumpolarne zvezde ). Sazveˇ zd sto smo do sada rekli o nebeskim telima iskljuˇ civo ¯a.   ver∴1  Po pravilu. svakom sazveˇ zd ci mitoloˇ ski znaˇ caj i obeleˇ zje (v. 2. " 5) 8- ) 29 Kada posmatramo zvezde prividno dnevno kretanje nebeske sfere se manifestuje u postojanju zvezda ˇ cije su dnevne putanje u celosti vidljive ( cirkumpolarne zvezde ). Ako u principe (priznake) klasifikacije ukljuˇ cimo dodatne mogu´ cnosti vizuelnog posmatranja. drevni posmatraˇ ci su izvrˇ sili prostornu podelu zvezda u grupe koje se nazivaju sazveˇ z¯ dima (slika 2. Sve ˇ je rezultat vizuelnog astronomskog eksperimenta u kojem preovla¯ duje matematiˇ cka apstrakcija nebeske sfere. Nebeska sfera je ”podeljena” na 88 sazveˇ zd ¯a. onda moˇ zemo da govorimo o sjaju i boji nebeskih tela.5. ovu podelu je uveo Delport  .).4.

ali ´ ce ona na razliˇ cite naˇ cine biti ¯ima ne´ prisutna u daljem tekstu. Prilog I). O sazveˇ zd cemo posebno govoriti. Ukoliko su poloˇ zaji nebeskih tela dati u odnosu na mesto posmatranja.).7). Slika 2. Ve´ c smo istakli da se nebeska sfera priv- idno obr´ ce i da je jedna invarijantna taˇ cka obrtanja u blizini Severnjaˇ ce. PN OPS (sl.6. Pri tome. Severni pol je onaj iz kojeg se sva prividna kretanja vide u smeru kretanja kazaljke na satu. kako kroz prividno kretanje Sunca.5. znaju´ ci da proseˇ cni posmatraˇ c na vedrom nebu moˇ ze da uoˇ ci oko 3000 zvezda.)564 5 / . Uoˇ cavaju´ ci razlike u boji i sjaju pojedinih zvezda. onda govorimo o geocentriˇ cnoj konfiguraciji. govorimo o topocentriˇ cnoj konfiguraciji. Elementi nebeske sfere. posmatraˇ ci davnih vremena su svakoj zvezdi davali ime (v.6) / 11   1919.52-41 .2. taj smer se naziva retrogradnim smerom. a ukoliko su dati u odnosu na centar Zemlje.Zemljina rotacija Osa prividnog obrtanja nebeske sfere naziva se svetska ili polarna osa. Druga taˇ cka je dijametralno suprotna u odnosu na posmatraˇ ca (slika 2. Vremenski interval za koji nebeska (zvezdana!) sfera izvrˇ si prividno pun obrt oko nebeske ose naziva se zvezdani dan: to je vremenski interval posle kojeg se ponovi konfiguracija zvezda u odnosu na zemaljske repere. Selektivnost i razdvojna mo´ cˇ covekovog oka nije mogla da zadovolji sve ve´ ce zahteve astronoma. . Taˇ cke prodora svetske ose kroz nebesku sferu su svetski polovi – severni PN i juˇ zni PS .6. tako i kroz strukturu zvezdanih sistema i njihovu evoluciju.   ver∴1 30 5 8. oˇ cigledno je da je broj zvezda sa imenima veoma mali u odnosu na ukupni broj zvezda. 2.

.8. Vertikal je veliki krug kroz zenit (i nadir). Almukantar(at) je mali krug nebeske sfere paralelan horizontu. Slika 2.  # . Horizontski sistem   . zenit je iznad horizonta. Pravi horizont je veliki krug nebeske sfere nastao presekom nebeske sfere i ravni upravne na vertikalu (u poloˇ zaju posmatraˇ ca. Materijalizuje se pravcem mirnog viska. Vertikala je prava odre¯ dena vektorom rezultante Zemljine privlaˇ cne i centrifugalne sile. Zenit i nadir su prodorne taˇ cke vertikale kroz nebesku sferu.). osnovni elementi nebeske sfere za orijentaciju i odre¯ divanje poloˇ zaja taˇ caka na Zemlji i poloˇ zaja nebeskih tela su vertikala i horizont. Dnevni paralel je mali krug nebeske sfere paralelan ekvatoru..61 -*-5 . Ekvatorski sistemi Istorijski gledano.7.5. slika 2. Slika 2.-4- 31  ver∴1 Nebeski ekvator je veliki krug nebeske sfere nastao presekom nebeske sfere sa ravni upravnom na svetsku osu kroz Zemljino srediˇ ste. Deklinacijski krug je veliki krug nebeske sfere koji prolazi kroz polove.8.

Ekliptika. Trenutak pravog podneva identiˇ can je trenutku najkra´ ce senke i tada se ugao visine Sunca moˇ ze dobiti iz duˇ zine viska l i duˇ zine senke s: l tg h = . – postoje trenuci poklapanja taˇ caka izlaza i zalaza sa taˇ ckama E i W . To su trenuci solsticija (zastoja) – letnjeg i zimskog. On seˇ ce horizont u juˇ znoj S i severnoj N taˇ cki (N–taˇ cka bliˇ za polu PN ). Odgovaraju´ ci dnevni paraleli koje tada opisuje Sunce nazivaju se severnim i juˇ znim povratnikom (!?). Prividna Sunˇ ceva kretanja. Prava N S u ravni horizonta naziva se podnevaˇ ckom linijom.)564 5 / . Vrlo ˇ cesto se u literaturi govori o tome da se prati duˇ zina senke vertikalnog ˇ stapa! Napominjemo da je materijalizacija takvog eksperimenta uslovljena prethodnom materijalizacijom mirnog viska. to su trenuci ekvinokcija.   Slika 2. Ne upuˇ staju´ ci se ovde u sve detalje projekcije prividnog kretanja Sunca na ravan horizonta. taˇ cke preseka prvog vertikala i horizonta su istoˇ cna E i zapadna W taˇ cka horizonta. utvrdi´ cemo da: – postoje trenuci maksimalnog udaljenja ka severu i jugu taˇ caka izlaza i zalaza Sunca u odnosu na istoˇ cnu i zapadnu taˇ cku horizonta. sa stanoviˇ sta i teorije greˇ saka i metodike besmisleno izvoditi 2 eksperimenta. odnosno. u odnosu na apstrakciju datu pojmom horizont.6. njegove dnevne putanje nisu.6) / 11 Nebeski meridijan posmatraˇ ca je deklinacijski krug kroz zenit. nebeski paraleli ve´ c delovi zavojnice (sl. Prvi vertikal je vertikal ˇ cija je ravan upravna na ravan meridijana. Ovakva posmatranja moˇ zemo obaviti bez posebnih priprema u odnosu na pravac najkra´ ce dnevne senke mirnog viska (pravac podnevaˇ cke linije!). redom. moˇ zemo da kaˇ zemo da se azimuti izlaza i zalaza menjaju. Ti trenuci su identiˇ cni trenucima maksimalne i minimalne podnevne visine Sunca. Posmatraju´ ci paˇ zljivo iz dana u dan moˇ zemo zapaziti da se poloˇ zaj taˇ cke izlaza i zalaza Sunca (ipak) menja u odnosu na zemaljske repere.2.52-41 . E i W . .    ver∴1 32 5 8.) izme¯ du severnog i juˇ znog povratnika. pri ˇ cemu drugi dokazano ne moˇ ze imati manju greˇ sku. Ekliptika Zbog neprekidnosti sunˇ cevog kretanja. s Beleˇ ze´ ci poloˇ zaje taˇ caka izlaza i zalaza Sunca u toku godine i njegovu visinu u podne. Najve´ ca dnevna visina Sunca nad horizontom naziva se (gornjom) kulminacijom (pravo podne). ravnodnevice – prole´ cne i jesenje. Eksperiment sa Sun- cem. 2. strogo uzevˇ si. sa fenomenoloˇ skog stanoviˇ sta gornji eksperiment je dovoljan. pa je.10. vertikal kroz svetski pol.9.

slike 2.1261 ) 33  ver∴1 Slika 2. Blizanci.11.  $ 24181.). utvrdi´ cemo da se Sunce prividno kre´ ce po nebeskoj sferi me¯ du zvezdama od zapada na istok i da po isteku perioda. Jarac. Zodijak   . 2.11. ponavlja svoj poloˇ zaj u odnosu na zvezde.). Vodolija i Ribe. koja skoro sva nose ˇ zivotinjska imena – zodijaˇ cka sazveˇ z¯ da: Ovan. Bik.10. Veliki krug nebeske sfere koji se dobija kao projekcija prividne godiˇ snje putanje Sunca na nebesku sferu naziva se ekliptikom (v. ) 57 3-8) 4-6) ) . Rak. Devojka. Vaga. i 2. koji nazivamo godina.sl.12. Lav. Strelac. Proˇ siruju´ ci eksperiment sa Suncem na beleˇ zenje poloˇ zaja taˇ caka njegovog izlaza i zalaza u odnosu na zvezde. Kre´ cu´ ci se po ekliptici Sunce u toku godine prod zd ¯e kroz 12 sazveˇ ¯a (v.9. Slika 2. Skorpija.

 ver∴1 34 5 8.7.)564 5 / . a to znaˇ ci da je nagibni ugao ravni ekliptike prema ravni ekvatora pribliˇ zno konstantan (≈ 23◦ 27 ).6) / 11    Slika 2.13. Slika 2. Viˇ segodiˇ snji eksperiment sa Suncem pokazao bi nam da su sev- erni i juˇ zni povratnik na pribliˇ zno konstantnoj daljini od nebeskog ekvatora (slika 2. Prividno kretanje Sunca 2. .52-41 .12.). Elementi nebeske sfere izvedeni iz Sunˇ cevog prividnog kretanja.13.

U klasiˇ cnom astronomskom eksperimentu pokazalo se da su za ovu svrhu najpogodniji sferni koordinatni sistemi. Sistem nebeskih koordinata pogodan za prouˇ cavanje kretanja u vasioni mora da bude inercijalan.1 )6. a @ deklinacija objekta. Kao ˇ sto iz iskustva sledi. @) i sa rastojanja H.2) gde je coef. Zvezdane karte. Mali krug nebeske sfere paralelan sa ekliptikom naziva se krug longitude. Suˇ stina teleskopa je u prijemu elektromagnetne informacije od objekta.)46- 4. Ekliptika seˇ ce nebeski ekvator u taˇ ckama ekvinokcija – prole´ cni (C) i jesenji (9) (sl. nuˇ znom prelaznom formom u reˇ savanju praktiˇ cnih zadataka javlja se FUNDAMENTALNI sistem nebeskih koordinata i konstanti. koje prikazuju sazveˇ zd ¯a u ravni. @). osnovnog pravca u toj ravni i smerom merenja uglova.1) odnosno It (H. po definiciji za nebesku sferu.8. ima precesiono kretanje. uveden kao korektivni faktor u smislu razlikovanja nominalnih od efektivnih parametara. jediniˇ cno (R = 1). =. (2.  & 8. Takav njihov poloˇ zaj nije ni malo sluˇ cajan. funkciji f ( ) po pravilu prepuˇ stamo (pridruˇ zujemo) informaciju o daljini objekta.10. polovima ekliptike (2N i 2S ) nazivamo taˇ cke prodora kroz nebesku sferu prave upravne na ekliptiku. koja ´ ce biti de- taljno objaˇ snjena u odeljku o teleskopima. (2. 2. Objasnimo to detaljnije.   ver∴1 2. @) = V +∞ [coef. pa prethodna jednaˇ cina postaje:  . −∞ f ( )E ( )d ]dHd=d@. koordinate su samo dva ugla.9. u principu. Da bi mogle da se prave zvezdane karte. Koordinatni sistemi. za razliku od inercijalnog.. sadrˇ zi rotaciono kretanje.). kako u klasiˇ cnom. =. U matematiqkoj notaciji intenzitet i kvalitet primljene informacije iz pravca (=. −∞ f ( )E ( )d ]dHd=d@. sferni koordinatni sistem je odre¯ den izborom osnovne ravni . 2. koji. koordinatnom smislu. Koordinate. Primenjena (praktiˇ cna) astronomija u uˇ zem smislu je metodika i praksa posmatranja i merenja na Zemlji i veˇ staˇ ckim nebeskim telima u cilju stvaranja uporiˇ snog sistema referencije. u ulozi definicionih veliˇ cina na levoj strani se javljaju (=. tako i u smislu definisanja parametara i sistema konstanti makrosveta. Savremena astronomija fundamentalni sistem najprirodnije realizuje u obliku srednjeg ekvatorskog koordinatnog sistema koji.) . E ( ) je stvarna talasna karakteristika posmatranog objekta. Kako je rastojanje. Koordinate u ovom sistemu su rastojanje i dva ugla. treba da znamo koordinate zvezda. Po pravilu.- 35 Uzimaju´ ci da je ekliptika element nebeske sfere. veliki krug nebeske sfere kroz polove ekliptike naziva se krug latitude. Vreme. dati su izrazom: I (H. gde je = rektascenzija. f ( ) je funkcija nominalnih talasnih karakteristika me¯ dusistemske sredine i instrumentarijuma. @) = V +∞ [coef. U jednaˇ cini (A) (vidi dalje).84.

.)564 It (=. podrazumeva stvaranje fundamentalnih sistema nebeskih koordinata. odre¯ divanje oblika. ve´ c na sistem sa poznatim (do odre¯ dene taˇ cnosti) rotacijom i ubrzanjem. u principu. ukoliko se sa praktiˇ cnog stanoviˇ sta pokaˇ ze pogodnijim neki drugi sistem koordinata. @) = P 5 / . Znaˇ ci. Za sada. spoznaja geometrije Vasione. Pod sistemom kataloga podrazumevaju se sistematske greˇ ske koordinatne mreˇ ze date katalogom (n. Taj trenutak se naziva epoha koordinatnog sistema. Pokuˇ saji zamene ekvatorskog sistema joˇ s nisu urodili plodom jer nije dovoljno da novi predlog samo odriˇ ce stari sistem. Za nas je ovde interesantno da. ve´ c samo do promene posmatraˇ ckih metoda i instrumenata.=@ . ˇ sto znaˇ ci srednji trenutak–datum svih posmatranja. Razvoj astronomije zahteva kako pove´ canu taˇ cnost tako i novi sastav objekata fundamentalnog kataloga. a nulta rektascenzija se zadaje rotacijom oko ose i kretanjem oko Sunca. Pri stvaranju takvog sistema prvo se obrazuju takozvani instrumentski sistemi – zvezdani katalozi. . @ ) odre¯ denog broja zvezda fundamentalnog kataloga. @) i sopstvenih kretanja ( = . . stara posmatranja ne´ ce izgubiti svoj znaˇ caj.). govorimo o realnoj primeni fundamentalnih sistema u obliku srednjeg ekvatorskog koordinatnog sistema koji. sa izvesnoˇ s´ cu moˇ zemo da kaˇ zemo da se fundamentalni sistem realizuje u vidu ekvatorskog sistema. −∞ f ( . posebno se navodi i posmatraˇ cka epoha kataloga.. nego mora i da jasno dokaˇ ze da ´ ce novi sistem biti nepokretniji od starog i pogodniji za realizaciju. jer su sva posmatranja obavljana sa Zemlje.6) +∞ / 11   [coef. ver∴1 36 5 8. Isto tako. Me¯ dutim. Neki astronomski zadaci pretpostavljaju praktiˇ cnu realizaciju inercijalnog sistema koordinata. Sam prelaz sa jednog na drugi sistem koordinata ostvari´ ce se jednostavnim raˇ cunima. i brojne pomo´ cne veliˇ cine) date za poˇ cetak neke godine. Danas se fundamentalni sistem realizuje u vidu ekvatorskog sistema koordinata koji se zadaje u prostoru i vremenu pomo´ cu poloˇ zaja (=. to ne´ ce dovesti do promene principa konstrukcije koordinatnih sistema.== .). H)E ( )d ]ds. pri tome se ne misli na sistem bez rotacije i ubrzanja. Praktiˇ cna pogodnost je veoma znaˇ cajan ˇ cinilac. Naglaˇ savamo da postoji bitna razlika pojmova ”fundamentalni sistem koordinata” i ”sistem fundamentalnog kataloga”.52-41 .pr.. Na drugoj strani postoje zahtevi da se ukloni translacija sistema praktiˇ cnom realizacijom sistema koordinata objekata ˇ cija su sopstvena kretanja i paralakse praktiˇ cno jednaki nuli (vangalaktiˇ cki objekti. (A)  Davno naznaˇ ceni cilj astronomije. teˇ sko´ ce ´ ce se javiti samo pri taˇ cnom odre¯ divanju parametara novog sistema u odnosu na stari sistem. kvazari i sl. proces dugotrajnih i taˇ cnih posmatranja pokazao je suˇ stinski nedostatak ekvatorskog sistema: ravan ekvatora i taˇ cka prole´ cne ravnodnevice imaju veoma sloˇ zeno kretanje. a poslednjih sto godina on predstavlja jedinistven sistem skoro u svim katalozima. koji sadrˇ ze jednu ili obe ugaone koordinate (naravno. Ekvatorski sistem koordinata se definiˇ se Zemljinom rotacijom. Ekvatorski sistem se pojavio u katalozima pre nekoliko stole´ ca. Takvo stanje nije sluˇ cajno ve´ c je posledica potpune demokratije praktiˇ cnih uslova. epoha ravnodnevice kataloga. . ima precesiono kretanje. poloˇ zaja i kretanja nebeskih tela i sistema.

Horizontski sistem smatranja.14.10. interval promene je(0◦ . pa su koordinate samo dva ugla. (z ). Horizontski koordinatni sistem.      ver∴1 . kaˇ ze se da je ovaj sistem mesni. po definiciji. je komplement visine: z = 90 − h. Vertikala je najprirodniji osnovni pravac na Zemljinoj povrˇ sini. Ovaj veliki krug deli nebesku sferu na dve hemisfere. sl. Neka vertikala usmerena na gore prodire nebesku sferu u taˇ cki Z . Veliki krug ˇ ciji su polovi zenit i nadir naziva se nebeski horizont ili jednostavno horizont. Visina (h) taˇ cke X je ugao u ravni vertikala meren od preseka sa ravni horizonta do pravca vizure kroz taˇ cku. +90◦ ).14. ◦ 360 ). najˇ ceˇ s´ ce su u upotrebi – horizontski. u sluˇ caju nebeske sfere rastojanje je. dok je donja hemisfera nevidljiva za posmatraˇ ca na samoj Zemlji. a smer merenja uglova je retrogradni (u smeru kretanja kazaljke na satu). taˇ cke X . Azimut (A) taˇ cke X je ugao u horizontskoj ravni meren od osnovnog pravca do pravca preseka osnovne ravni sa ravni vertikala kroz datu taˇ cku. jediniˇ cno (R = 1). U ovom sistemu osnovna ra- van je ravan horizonta. gornja hemisfera je vidljiva. Koordinate su azimut i visina (ili zenitna daljina). – nebeski ekvatorski. – mesni ekvatorski. interval promene visine je (-90◦ . Po definiciji zenitska daljina. Kako osnovni pravac ovog sistema zavisi od poloˇ zaja mesta poSlika 2. Instrument za merenje horizontskih koordinata je teodolit Posmatrajmo nebesku sferu sa centrom u taˇ cki O. Ova taˇ cka se zove zenit . Napomena: Kod sfere jediniˇ cnog polupreˇ cnika lukovi velikih krugova jednaki su u meri centralnim uglovima koje zahvataju. Ovaj pravac je definisan pravcem Zemljine gravitacije. 2.   0 41 65 1 4. osnovni pravac je podnevaˇ cka linija – od posmatraˇ ca ka juˇ znoj taˇ cki. – ekliptiˇ cki sistem koordinata. 2. a njoj dijametralno suprotna nadir . Izborom razliˇ citih elemenata (osnovnih ravni i pravaca!) na nebeskoj sferi dolazimo u situaciju da razlikujemo i koordinatne sisteme. – galaktiˇ cki sistem koordinata. (Azimut taˇ cke je ugao dijedar ravni meridijana topocentra i ravni vertikala kroz taˇ cku).1 )6 1 5156- 37 Kao ˇ sto smo rekli.

Azimut moˇ ze.15 prikazana su dva posebna dijagrama. ali je bolje tada ga uzimati kao negativni. Konstruiˇ simo luk velikog kruga ZP i produˇ zimo ga. koristi´ cemo definiciju (2. Na sl. Zvezda Polara (ili Severnjaˇ ca) je sjajna zvezda koja je oko 1◦ udaljena od severnog nebeskog pola i lako je uoˇ cljiva na zvezdanom nebu. istoˇ cna i zapadna taˇ cka su na po 90◦ od taˇ caka N i S . Lukovi velikih krugova ograniˇ ceni sa Z i taˇ ckom horizonta nazivaju se vertikalni krugovi (ili vertikali). Horizontski koordinatni sistem uzima taˇ cku zenita. Neka je X neka taˇ cka na nebeskoj sferi. koje se nazivaju severni i juˇ zni nebeski pol.52-41 .3) u oblasti −180◦ < A ≤ 180◦ . Za osnovni veliki krug izabran je krug ZN ili njemu ekvivalentan ZP . Ovo je jedna od brojnih konvencija koje su u upotrebi. da se meri kao istoˇ cni. dovodi do prividnog obrtanja cele nebeske sfere sa istoka na zapad oko ose P OQ. Dnevno obrtanje Zemlje oko njene ose. do preseka sa horizontom u taˇ cki N . ver∴1 38 5 8. tako¯ de. Sve ˇ sto sledi vaˇ zi za oba. W nazivaju se osnovnim taˇ ckama horizonta .6) / 11     Slika 2. Z za pol. za sluˇ caj posmatraˇ ca na severnoj i posmatraˇ ca na juˇ znoj geografskoj ˇ sirini. Me¯ dutim. azimut raste u smeru suprotnom od kretanja kazaljke na satu i koordinatni sistem je desni. posmatraˇ c´ ce videti stalnu promenu poloˇ zaja zvezda na nebu. sa zapada na istok. E .3) Po ovoj definiciji azimut je strogo zapadni (meren od severne taˇ cke). A = P ZX. Umesto zenitne daljine koristi se visina h.15. S . Dijametralno suprotna taˇ cka S je juˇ zna taˇ cka horizonta. Za svakog posmatraˇ ca samo jedan pol je na vidljivoj polusferi.)564 5 / . (2. ako je potrebno. njena zenitna daljina z i azimut A bi´ ce definisani sa z = ZX. dok na juˇ znoj hemisferi sliˇ cne zvezde nema. 2. Za taˇ cku X je h = XU pa je . Linija povuˇ cena kroz taˇ cku O. prodire nebesku sferu u taˇ ckama P i Q. Taˇ cka N je severna taˇ cka horizonta. paralelno Zemljinoj obrtnoj osi. Vertikali kroz W i E nazivaju se prvi vertikali . Cetiri taˇ cke N . Vertikal kroz X seˇ ce horizont u taˇ cki U i oˇ cigledno je da sve taˇ cke na vertikalu imaju isti azimut A koji je jednak N U . Zbog Zemljine rotacije. Posledica rotacije je da zvezde oko nebeskih polova ostaju (skoro) nepomiˇ cne. Napomenimo da je za posmatraˇ ca koji je okrenut ka severu W ˇ s leve a E s desne strane. Prema ovoj definiciji. redom.

  

0 41 65 1

4,1 )6 1 5156-

39
(2.4)

h = 90◦ − z.

Mali krugovi sa polom u Z su krugovi iste visine (iste zenitne daljine) i nazivaju se almukantari . Na sl. 2.1 prikazan je almukantar kroz X . U sfernoj aproksimaciji Zemlje, OZ predstavlja produˇ zetak polupreˇ cnika iz centra Zemlje. Pravac OZ zaklapa ugao B sa ekvatorskom ravni, a ugao B je geografska ˇ sirina posmatraˇ ca. Sledi da je luk P Z jednak posmatraˇ cevoj kolatitudi, ˇ sto daje vaˇ znu relaciju P Z = 90◦ − B. (2.5) Jednaˇ cina (2.5) vaˇ zi i za severnog i za juˇ znog posmatraˇ ca. Zenitna daljina i azimut daju koordinatni sistem koji se lako realizuje u praksi, jer se zasniva na osnovnim pravcima, Z i P , koji se odre¯ duju direktnim posmatranjima. Me¯ dutim, ovo ima i ozbiljne nedostatke. Prvo, zenitna daljina i azimut zvezde zavise od poloˇ zaja posmatraˇ ca. Ovo su lokalne koordinate, a gore data topocentriˇ cna definicija je najprirodnija. Na primer, mogu´ ce je da se transformiˇ su u geocentriˇ cne koordinate, ali mora se zadrˇ zati zenitni pravac odgovaraju´ ceg posmatraˇ ckog topocentra. Drugo, horizontske koordinate zvezda se menjaju sa prividnim dnevnim kretanjem nebeske sfere. Trenuci izlaza i zalaza zvezda raˇ cunaju se kao trenuci za koje je z = 90◦ .

Koordinate taˇ cke na Zemlji. Uporedimo dalja razmatranja sa onima iz paragrafa 1.6 u prvoj glavi. Ovde se odnosimo ka Zemlji kao ka nebeskom telu i koristimo aproksimacije koje geografski koordinatni sistem identifikuju sa nazemnim sistemom. Poslednji termin samo skre´ ce paˇ znju na to da u zavisnosti od usvojene aproksimacije za oblik Zemlje, moˇ zemo imati i razliˇ cite realne koordinatne sisteme Zemlje. Istovremeno, oni omogu´ cavaju izvesne detalje u razlikovanju lokalnih, odnosno mesnih koordinatnih sistema. Smatraju´ ci Zemlju u prvoj aproksimaciji loptom, taˇ cke prodora svetske osovine kroz sfernu povrˇ sinu Zemlje nazva´ cemo zemljini polovi: severni i juˇ zni. Ravan nebeskog ekvatora seˇ ce istu sferu po krugu koji se naziva zemljin ekvator. Uporednici ili paraleli su mali krugovi paralelni ekvatoru; zemljini meridijani su krugovi kroz polove. Za odre¯ divanje poloˇ zaja taˇ cke na Zemlji koristi se nazemni ekvatorski koordinatni sistem; osnovne koordinate su: – geografska ˇ sirina (B) je ugao u ravni meridijana meren od preseˇ cnog pravca sa ekvatorom do pravca ka datoj taˇ cki; interval promene je (-90◦ , +90◦ ). – geografska duˇ zina ( ) je ugao dijedar izme¯ du meridijanskih ravni poˇ cetno (inicijalnog) meridijana i meridijana date taˇ cke; interval promene je (-12h , +12h ili -180◦ , +180◦ ). Me¯ dunarodnim dogovorom je usvojeno da je poˇ cetni meridijan meridijan kroz Griniˇ cku opservatoriju, a negativni znak je za duˇ zine ka zapadu. – nadmorska visina (H) je visina u metrima date taˇ cke u odnosu na posebno definisanu nivosku povrˇ sinu (v. kasnije: sferoid, geoid i sl.). 

   
ver∴1

    
ver∴1

40

5 8- )564

5 / - 52-41 - 6)

/

11 



2.11. Mesni ekvatorski koordinatni sistem. U ovom sistemu osnov-

na ravan je ravan nebeskog ekvatora, osnovni pravac je pravac ka juˇ znoj taˇ cki ES ekvatora, a smer merenja uglova je retrogradni (slika 2.7.) ˇ casovni ugao t taˇ cke je ugao u ekvatorskjoj ravni meren od osnovnog pravca do pravca preseka osnovne ravni sa ravni deklinacijskog kruga kroz datu taˇ cku; interval promene je (0h –24h ili 0◦ –360◦ ) Deklinacija @ je ugao u ravni deklinacijskog kruga meren od preseka sa ravni ekvatora do pravca vizure kroz taˇ cku; interval promene je (-90◦ , +90◦ ). Po definiciji polarna daljina p je komplement deklinacije: p = 90◦ − @. (2.6)

Deklinacija je invarijanta u odnosu na prividno dnevno kretanje, ali ˇ casovni ugao nije, pa je zato i ovaj sistem mesni.

ˇ Casovni ugao i deklinacija. Horizontski koordinatni sistem vezan je za posmatraˇ ca, ali ne i za zvezde. Sloˇ zen naˇ cin na koji se menjaju zenitne daljine i azimut zvezde sa vremenom uzrokovan je ˇ cinjenicom da ovaj koordinatni sistem, a posebno njegov pol Z , ne zavise od prividnog dnevnog kretanja zvezda, odnosno Zemljine rotacije. Me¯ dutim, koordinatni sistem vezan za pol P nema ovakve probleme. Pri tome, ako je P Z izabran kao referentni veliki krug, koordinatni sistem koji se realizuje je joˇ s i stalan u odnosu na trenutni poloˇ zaj posmatraˇ ca. Nove koordinate su nazvane ˇ casovni ugao i deklinacija ; poslednja je bila uvedena u neˇ sto drugaˇ cijem kontekstu. Nebeska sfera predstavljena na sl. 2.16 ima centar u posmatraˇ cu koji je u taˇ cki O, dok su zenit, nebeski polovi i osnovne taˇ cke horizonta obeleˇ zene kao ranije. Razmotrimo sluˇ caj posmatraˇ ca na severnoj geografskoj ˇ sirini, mada to nema znaˇ caja za definicije koje slede. Za neku zvezdu, recimo X , na nebeskoj sferi definicija njene deklinacije @ i ˇ casovnog ugla t bi´ ce

@ = 90◦ − P X,

t = ZP X.

(2.7)

Sam luk P X se navodi kao severna polarna daljina (NPD) zvezde. Veliki polukrugovi sa krajevima u nebeskim polovima, kao P XQ, nazivaju se meridijani . Oˇ cigledno je duˇ z svake od ovih krivih ˇ casovni ugao konstantan. Meridijan sa nultim ˇ casovnim uglom P ZSQ je poznat kao posmatraˇ cev meridijan i kada je zvezda u tom meridijanu govorimo o kulminaciji zvezde. Treba napomenuti da se ˇ casovni ugao meri u smeru zapada od posmatraˇ cevog meridijana, u smeru kretanja kazaljke na ˇ casovniku. Mali krugovi sa polovima u P i Q nazvani su deklinacijski krugovi . Sada, poˇ sto je dnevno kretanje zvezda ekvivalentno uniformnoj rotaciji cele nebeske sfere oko ose kroz P i Q, sledi da zvezda vrˇ si dnevno kretanje po deklinacijskom krugu,

  

-5 1 - 8)6 45 1

4,1 )6 1 5156-

41 

ver∴1

prikazanom na sl. 2.16 kao XDLRTX . U toku jednog dana, zvezda se kre´ ce zapadno od taˇ cke X ka D, gde zalazi; zatim stiˇ ze u najniˇ zu taˇ cku L ispod horizonta, kada je njen ˇ casovni ugao 180◦ , posle toga pribliˇ zava se s donje strane horizontu, izlaze´ ci u taˇ cki R; njena visina raste dostiˇ zu´ ci maksimalnu vrednost u meridijanu T . Zatim, njena visina opada i ona se ponovo vra´ ca, posle 24 ˇ casa u taˇ cku X . Pri svom dnevnom kretanju, zvezda opisuje svoj dnevni paralel i to uniformnom brzinom. Me¯ dutim, deklinacija je konstantna za svaku zvezdu, dok ˇ casovni ugao prirasta ravnomerno. Time su potpuno jednoznaˇ cno odre¯ deni i ˇ casovni ugao zvezSlika 2.16. zde i njena deklinacija u svakom traˇ zenom trenutku. Pojednostavljuju´ ci ovo, ˇ casovni ugao je obiˇ cno izraˇ zen, ne u stepenima, ve´ c u vremenskim jedinicama, sliˇ cno rektascenziji, izjednaˇ cavanjem 24h sa 360◦ . Na sl. 2.16 vidi se da, posmatrano iz taˇ cke P , ˇ casovni ugao raste u smeru kazaljke na satu. Me¯ dutim, koordinatni sistem je levo-orijentisan i to je neizbeˇ zno ako ˇ casovni ugao raste sa vremenom. Sa slike se moˇ ze izvu´ ci joˇ s jedan znaˇ cajan zakljuˇ cak: Ako je azimut zvezde istoˇ cni njen ˇ casovni ugao se nalazi izme¯ du 12h i 24h . Nebeski ekvator, pomenut u glavi 1, ima deklinaciju jednaku nuli. On je veliki krug sa polovima P i Q. Posmatrajmo taˇ cke E i W . One su po 90◦ udaljene i od zenita i od taˇ cke S . Time su one polovi posmatraˇ cevog meridijana i zato je svaka na po 90◦ udaljena od P . Iz ovoga sledi da se one moraju nalaziti na nebeskom ekvatoru. Drugˇ cije reˇ ceno, nebeski ekvator seˇ ce horizont u njegovoj istoˇ cnoj i zapadnoj taˇ cki. Zvezda na nebeskom ekvatoru izlazi u taˇ cki E i zalazi u taˇ cki W ; pa ´ ce zato iznad horizonta zvezda biti taˇ cno 12 sati. S druge starane, zvezda negativne deklinacije izlazi na jugo-istoˇ cnom a zalazi na jugo-zapadnom delu horizonta; ona je na vidljivom delu neba manje od 12 sati. Me¯ dutim, sliˇ cno je sa zvezdom X , koja ima pozitivnu deklinaciju, ona je vidljiva viˇ se od 12 sati svakog dana. Naravno, dva poslednja zakljuˇ cka vaˇ ze samo za posmatraˇ ca na severnoj ˇ sirini. Na juˇ znoj hemisferi je obrnuto pravilo. Dok je deklinacija zvezde stalna, Sunˇ ceva deklinacija ima pravilnu godiˇ snju promenu u granicama od pribliˇ zno ±23◦ ,5. To je ona promena koja uzrokuje sezonske razlike u duˇ zini obdanice i najviˇ se dolazi do izraˇ zaja na velikim ˇ sirinama. Spominju´ ci ponovo sl. 2.16, vidimo da zvezda dovoljno velike deklinacije ne´ ce nikada imati ni izlaz ni zalaz; stalno je vidljiva. Takva zvezda se naziva cirkumpolarna . Na primer, cirkumpolarna zvezda je prikazana taˇ ckom Y na sl. 2.16, sa njenim dnevnim paralelom U Y V , koji predstavlja dnevno kretanje zvezde. Taˇ cka V , u kojoj je visina zvezde najmanja—ima ˇ casovni ugao 12h , naziva se donja kulminacija ili donji prolaz zvezde. Taˇ cka U , u kojoj ona prolazi kroz posmatraˇ cev meridijan, ve´ c je definisana kao njen meridijanski prolaz. Za razliku od taˇ cke V , ta- 




ver∴1

42

5 8- )564

5 / - 52-41 - 6)

/

11

ˇ cka U se spominje kao gornji prolaz ili gornja kulminacija zvezde. U ovim taˇ ckama nazivi nisu potpuno standardni, ali je znaˇ cenje jasno iz konteksta. Graniˇ cni sluˇ caj za cirkumpolarnu zvezdu je da ona ima donju kulminaciju u severnoj taˇ cki horizonta. Tada je P N = 90◦ − @ = B, pa je uslov da zvezda bude cirkumpolarna slede´ ci: @ > 90◦ − B. (2.8) S druge strane, ovaj deo nebeske sfere je uvek vidljiv. Zbog simetrije, moˇ ze se napisati i −@ > 90◦ − B. (2.9) Ove dve nejednakosti vaˇ ze samo za posmatraˇ ca na severnoj hemisferi. Znak za @ i B mora biti promenjen za posmatraˇ ca na juˇ znoj hemisferi, ˇ sto ˇ citalac moˇ ze lako proveriti. Ovaj paragraf zavrˇ si´ cemo kratkim razmatranjem transformisanja koordinata sa horizontskog na ekvatorski koordinatni sistem i obrnuto. Trigonometrijske pojedinosti metoda mogu se razlikovati za neka rastojanja, ali suˇ stina problema se svodi na reˇ savanje sfernog trougla P ZX . Ovaj trougao ˇ cine samo zvezda i polovi dva ve´ c pomenuta koordinatna sistema. Jasno´ ce radi, trougao je izvuˇ cen sa sl. 2.16 i prikazan je uve´ can na sl. 2.17. Iz definicije azimuta i zenitske daljine, jednaˇ cine (2.3), imamo da je P ZX = A i ZX = z . Isto tako, na osnovu definicija ˇ casovnog ugla i deklinacije, jednaˇ cine (2.7), imamo da je ZP X = t i P X = 90◦ −@. Osim toga, P Z = 90◦ − B, gde je B posmatraˇ ceva ˇ sirina, pa je svih pet elemenata, pomenutog sfernog trougla, odre¯ deno na ovoj slici. Moˇ zemo primeniti dva kosinusna obrasca, koji daju slede´ ce rezultate Slika 2.17. 

 

sin @ = cos z sin B + sin z cos B cos A, cos z = sin @ sin B + cos @ cos B cos t.

(2.10) (2.11)

Ove dve jednaˇ cine su dovoljne za transformisanje koordinata, kao ˇ sto je niˇ ze pokazano sa dva primera. Slika 2.17 je primenljiva kada je azimut zvezde zapadni. Postoje neke male modifikacije ako je azimut istoˇ cni. Me¯ dutim, jednaˇ cine koje daju rezultate su (2.10) i (2.11), i tako¯ de se primenjuju za juˇ znog posmatraˇ ca. Na kraju, pre primene transformacije koordinata na primerima, pogodno je izraziti raniji zakljuˇ cak formalnim matematiˇ ckim jezikom: 0 < A < 180◦ ⇔ 0 < t < 12h 0 > A > −180◦ ⇔ 12h < t < 24h . (2.12)

Primer. (a) Zvezda ima zenitnu daljinu 57◦ ,57 i istoˇ cni azimut 137◦ ,60 za posmatraˇ ca na severnoj ˇ sirini 41◦ ,36. Izraˇ cunati njen ˇ casovni ugao i deklinaciju.

rezultat u vremenskim jedinicama. (a) Sa datim podacima moˇ ze se izraˇ cunati desna strana jednaˇ cine (2. ali su njihove uloge promenjene.7) u obliku cos A = sin @ cosec z sec B − cot z tg B. Imamo   .8)64 5 1 4. jer je t < 12h . Azimut A je negativan.7) sin @ = −0. Kada se duˇ zi Cp i Cq produˇ ze. pa ne uzimamo osnovnu vrednost [vidi jednaˇ cinu (2. bi´ ce t = 21h 40m .8) napisana je u obliku cos t = cos z sec @ sec B − tg @ tg B. sa centrom C u srediˇ stu Zemlje. Razmatrajmo geocentriˇ cnu nebesku sferu prikazanu na sl. Ovde nema dvosmislenosti. Tako nalazimo da je A = ±19◦ . @). ve´ c dobijamo t = 325◦ . (b) Ovo je suprotan problem problemu (a). pa na taj naˇ cin imamo z = arccos(0.59. jer je desna strana potpuno poznata. uzeta je osnovna vrednost inverznog sinusa i daje @ = −6◦ 31 . 2.   -*-5 1 . Mora se uzeti znak plus. a taˇ cka o neka predstavlja posmatraˇ ca na Zemlji sa istoˇ cnom geografskom duˇ zinom . Sada produˇ zeni pravci Cg i Co prodiru nebesku sferu u taˇ ckama G i O. Deklinacija (@ = @).59. Uzeta je osnovna vrednost i nema dvoznaˇ cnosti.12. Zvezdano vreme i rektascenzija. izraˇ cunati horizontske koordinate zvezde koja ima deklinaciju 63◦ 43 . devet sati posle kulminacije.1 )6 1 5156- 43  ver∴1 (b) Za istog posmatraˇ ca.0513. jednaˇ cina (2. Osnovna izmena u odnosu na mesni ekvatorski koordinatni sistem je uvo¯ denje novog osnovnog pravca: za osnovni pravac usvojen je pravac ka C taˇ cki (pravac vezan za taˇ cku nebeske sfere).8). one prodiru nebesku sferu u severnom P i juˇ znom Q nebeskom polu. interval promene je (0h . Rektascenzija (=) je ugao u ekvatorskoj ravni meren od osnovnog pravca do pravca preseka osnovne ravni sa ravni deklinacijskog kruga kroz datu taˇ cku. Azimut se moˇ ze dobiti pisanjem jednaˇ cine (2. Sa p i q oznaˇ ceni su Zemljini polovi. 2.18. Poˇ sto je sada poznata deklinacija. Sve je poznato na desnoj strani jednaˇ cine (2. smer merenja uglova je direktni. ovo daje cos t = 0. Tako su dobijene ekvatorske koordinate (t.9)].11347. Posle deljenja sa 15. 24h ili 0◦ .10) i (2.11). Za odre¯ divanje ˇ casovnog ugla. Dobijamo da zvezda ima zapadni azimut 19◦ .2.35746) = 69◦ . Nebeski ekvatroski koordinatni sistem.06. redom. Neka taˇ cka g predstavlja poloˇ zaj Griniˇ ca. Traˇ zi se ponovno reˇ savanje koriˇ s´ cenih jednaˇ cina (2. 360◦ ).81967.

13) sledi da su dva vremena povezana jednaˇ cinom s=S+ . ne u odnosu na Sunce. rektascenzija je stalna. Onda je GP X ˇ casovni ugao ove zvezde za posmatraˇ ca u Griniˇ cu. ˇ casovni ugao zvezde u taˇ cki X za posmatraˇ ca u o je OP X . S druge strane. Zvezdano vreme obezbe¯ duje znaˇ cajnu pomo´ cnu kariku izme¯ du ˇ casovnog ugla i rektascenzije. Zato je to vreme nazvano zvezdano vreme . 2.15)       Na osnovu izloˇ zenog vidi se da zvezdano vreme priraste 24h za taˇ cno jednu Zemljinu rotaciju oko njene ose. Za posmatraˇ ca u o. zvezdano vreme je. Taj period se naziva zvezdani dan .17) .18. tako¯ de mora biti izraˇ zeno u ovim jedinicama. a P GQ je njegov posmatraˇ cki meridijan. On se naziva griniˇ cki ˇ casovni ugao (tG ). ali u odnosu na zvezde. za posmatraˇ ca na geografskoj duˇ zini . Iako ˇ casovni ugao zvezde raste sa vremenom. Iz jednaˇ cine (2. Ekvinokcij (ili taˇ cka) je tako¯ de poˇ cetna taˇ cka za merenje vremena.. Kao ˇ sto je pomenuto.. (2. Sledi da je s = t + =.6) / 11 da je za posmatraˇ ca u Griniˇ cu taˇ cka G njegov zenit.52-41 .13) U ovoj jednaˇ cini je istoˇ cna longituda posmatraˇ ca. Pretpostavimo da je X poloˇ zaj ma koje zvezde na nebeskoj sferi. kao u srednjem vremenu. Poˇ sto se dva ˇ casovna ugla mogu izraziti u ˇ casovnoj meri. Razmotrimo ponovo sl. odakle sledi da je t = tG + . a zvezda u X ima rektascenziju = = P X .14) Sliˇ cno je za posmatraˇ ca u Griniˇ cu: Griniˇ cko zvezdano vreme S bi´ ce dato sa S = tG ( ). Oba sistema imaju isti pol P . Definicija je slede´ ca: mesno zvezdano vreme s definisano je kao ˇ casovni ugao taˇ cke s = t( ) . dok je za rektascenziSlika 2..18.. onda je = = P X . (2. ˇ casovni ugao (t) jeste ugao OP X . Taj krug je posmatraˇ cki meridijan P O za ˇ casovni ugao. Opisana su dva ekvatorska sistema koordinata.)564 5 / . (2. jednaˇ cina (2. ju to veliki krug P . Za sada je dovoljno re´ ci da je C taˇ cka na nebeskom ekvatoru nepokretna u odnosu na zvezde .14). ver∴1 44 5 8. ˇ casovni ugao i deklinacija u prethodnom paragrafu. a razlikuju se samo u izboru poˇ cetnog velikog kruga kroz P . (2. i rektascenzija i deklinacija u paragrafu 1.6. sferni ugao OP .. Ako je = rektascenzija zvezde u taˇ cki X .. Sliˇ cno tome P OQ je posmatraˇ cki meridijan za posmatraˇ ca u taˇ cki o i sferni ugao je GP O = .16) (2.

interval promene je (-90◦ . kao ˇ sto je pokazano na dijagramu. Nebeska latituda (>) je ugao u ravni kruga latitude meren od preseka sa ekliptikom do pravca vizure kroz taˇ cku. a veliki krug nastao presekom ove ravni sa nebeskom sferom nazvan je samo ekliptika . Ekliptiˇ cki koordinatni sistem.17) predstavlja sve ˇ sto je potrebno za transformaciju koordinatnog sistema sa ˇ casovnim uglom i deklinacijom na koordinatni sistem sa rektascenzijom i deklinacijom. vidi se da su (2. kolatituda (c) je komplement latitude: c = 90◦ − >. P je severni nebeski pol. Jednaˇ cina (2. 2. Po definiciji je luk KP = A nagib ekliptike. Osim toga. Smer Sunˇ cevog prividnog kretanja duˇ z ekliptike je tako¯ de oznaˇ cen. Sunce se kre-     ver∴1 . redom. Osim toga. U toku godiˇ snjeg kretanja.5 sa normalom na ravan ekliptike. zaklapaju´ ci ugao od oko 23◦ . (2. a K je severni ekliptiˇ cki pol . Posledica Zemljinog godiˇ snjeg kretanja je prividno kretanje Sunca u odnosu na nepokretne zvezde. lako je proveriti da je ugao preseka izme¯ du ekvatora i ekliptike tako¯ de A. Stoga se njegovo prividno godiˇ snje kretanje vrˇ si brzinom od oko jednog stepena dnevno. pol koji je od P na rastojanju manjem od 90◦ .14) i (2. prikazana su dva velika kruga. interval promene je (0h –24h ili 0◦ –360◦ ).1 )6 1 5156- 45 Ova jednaˇ cina vaˇ zi za svako nebesko telo X i za svakog posmatraˇ ca na Zemlji.13. U ovom sistemu osnovna ravan je ravan ekliptike. i taˇ cke P i K koje su njihovi polovi.15) specijalni sluˇ cajevi ovog rezultata. osnovni pravac je pravac ka C taˇ cki. a smer merenja uglova je direktni. a celu ekliptiku opiˇ se tokom jedne godine. Zemljino godiˇ snje kretanje oko Sunca daje osnovnu ravan za odgovaraju´ ci koordinatni sistem. Ovaj ugao je oznaˇ cen sa A i naziva se nagib ekliptike . Zemljina osa rotacije zadrˇ zava stalni pravac u odnosu na zvezde. ekvator i ekliptika.  ! . jedan od onih koji se posebno koristi u Sunˇ cevom dinamiˇ ckom sistemu. Nebeska longituda ( ) taˇ cke je ugao u ekliptiˇ ckoj ravni meren od osnovnog pravca do pravca preseka osnovne ravni sa ravni kruga latitude date taˇ cke.19.18) Ekliptika i ekliptiˇ cke koordinate. U svakom trenutku Sunce se nalazi na ekliptici. 2. Na sl. Po definiciji.12613 1 4. +90◦ ). Ravan Zemljine putanje je poznata kao ravan ekliptike .

KX = 90◦ − >. Na drugoj strani.6. P X = 90◦ − @. moˇ ze proizvesti prividno retrogradno kretanje. s tim ˇ sto je > u granicama −90◦ ≤ > ≤ 90◦ . D. 2. u odre¯ denoj konfiguraciji. = KX. osa z ka polu P . primena standardnih trigonometrijskih obrazaca dopuˇ sta transformaciju sa ekliptiˇ ckih koordinata ( .20) . odnosno taˇ cka u kojoj Sunce prelazi ekvator sa juˇ zne na severnu hemisferu. ◦ dok obuhvata raspon 0 ≤ < 360 . (N. > = 0. Tada. Osa D je tada u pravcu taˇ cke sa koordinatama = 90◦ . od kojih je svako direktno. Sliˇ can sistem pravouglih ekliptiˇ ckih koordinata. @). >) na ekvatorske koordinate (=. y.6) / 11   ´ ce u smeru suprotnom kazaljci na ˇ casovniku kada se posmatra sa severnog ekliptiˇ ckog pola. druga. Ekliptiˇ cki sistem je niˇ ze definisana. onda je to uvek odre¯ dena taˇ cka. rezultanta Zemljinog i planetskog putanjskog kretanja. Neka taˇ cka X ima rektascenziju i deklinaciju (=. Tada su koordinate taˇ cke X date sa (2. i moˇ zda viˇ se direktna procedura.)564 5 / . z ). Suprotni smer nazvan je retrogradnim .52-41 . Ovo oznaˇ cava smer kretanja u Sunˇ cevom sistemu (ili na nebeskoj sferi) koji je nazvan direktnim . D = cos > sin . U ekliptiˇ ckim koordinatama.19. ). (2. to sledi da je P KX = 90◦ − i KP X = 90◦ + =. (x. Ekvator i ekliptika seku se u dvema taˇ ckama.  Uglovi > i su izraˇ zeni u stepenima.   ver∴1 46 5 8.19) N = cos > cos . taˇ cka K je odabrana za pol koordinatnog sistema. Kada se termin ekvinokcij koristi. Ekvinokcij se koristi kao nulta taˇ cka za rektascenziju. Sa pet poznatih elemenata trougla. = sin >. Me¯ dutim. nazvana je postupak pravouglih koordinata.26). Osa x je usmerena ka taˇ cki. Osim toga. planete se tako¯ de kre´ cu direktno. a osa y je usmerena tako da kompletira desno-orijentisani koordinatni sistem. @) i obrnuto. od kojih je jedna prikazana na sl. moˇ ze se uvesti sa -osom usmerenom ka K i N-osom ponovo usmerenom ka taˇ cki. a veliki krug K je izabran za referentni veliki krug.19. Sistem pravouglih ekvatorskih koordinata. Ekliptiˇ cka longituda raste u smeru koji je prethodno opisan kao direktan. a same koordinate su date jednaˇ cinama (1. poˇ sto su uglovi KP i P K pravi. ali. a tako¯ de i ekliptiˇ cku longitudu koja Slika 2. ako je X ma koja taˇ cka na nebeskoj sferi. njena ekliptiˇ cka latituda > i njena ekliptiˇ cka longituda definisane su sa > = 90◦ − KX. Ovo je fundamentalna referentna taˇ cka (prole´ cna ravnodnevica) ili ekvinokcij. Strane ovog trougla su KP = A. Veza izme¯ du ekliptiˇ ckih i ekvatorskih koordinata objekta na sferi moˇ ze se izvesti iz razmatranja sfernog trougla P KX . izvan ove definicije. pomenut je u 1.

posmatranja su proˇ sirena i na radio posmatranja galaksija.  " /) ) 613 - 4. a njihova transformacija je prosto jednostavnija i direktnija. (2. Tako je postignuta znatno ve´ ca taˇ cnost za odre¯ divanje galaktiˇ cke ravni i galaktiˇ ckih polova. posebno radio posmatranja na talasnoj duˇ zini od 21 cm.26) i (2.20 Galaktiˇ cke koordinate stema galaktiˇ ckih koordinata. cos > sin = sin @ sin A + cos @ cos A sin =.i N-ose. Citalac moˇ ze pokazati da se ove jednaˇ cine mogu dobiti primenom sinusnog. Dve taˇ cke na nebeskoj sferi koje su po 90◦ udaljene od galaktiˇ cke ravni nazivaju se galaktiˇ cki polovi pa moˇ ze da se uvede koordinatni sistem vezan za ove taˇ cke i galaktiˇ cku ravan. Ipak. (2. moˇ zemo lako ustanoviti jednaˇ cine za transformaciju u obliku N = x.21) Ovi rezultati mogu se izraziti preko sfernih koordinata. u ve´ cini sluˇ cajeva. >). pravougle koordinate su sve ˇ sto je potrebno. ravan galaksije u odnosu na koju se odre¯ duju poloˇ zaji zvezda i njihova kretanja (slika 2.20). Sistem galaktiˇ ckih koordinata ima za os- novnu ravan. x = N. Posle II svetskog rata. ˇ sto je prirodno. 2. odre¯ denost galaktiˇ cke ravni zavisi od statistiˇ cke obrade posmatranja za brojna nebeska tela. = −y sin A + z cos A. Dobijaju se dva slede´ ca sistema jednaˇ cina: cos > cos = cos @ cos =. D = y cos A + z sin A. Galaktiˇ cke koordinate. cos @ sin = = − sin > sin A + cos > cos A sin .14. kosinusnog i sinusno-kosinusnog obrasca na sferni trougao P KX . z = D sin A + cos A.   .1 )6- 47  ver∴1 Sada je transformacija sa jednog koordinatnog sistema na drugi ekvivalentna rotaciji osa za ugao A oko zajedniˇ cke x. @) i ekliptiˇ ckih koordinata ( . Bila je neophodna kompletna revizija siSlika 2. y = D cos A − sin A. sin > = sin @ cos A − cos @ sin A sin =.). koriˇ s´ cenjem jednaˇ cina (1. cos @ cos = = cos > cos .20.22) (2.23) Ova dva sistema jednaˇ cina dovoljna su za transformaciju izme¯ du ekvatorskih koorˇ dinata (=. Me¯ dutim. Stoga. sin @ = sin > cos A + cos > sin A sin .

21.21. (2. Luk XY je galaktiˇ cka latituda. Me¯ dutim. da se ekvatorske koordinate zvezda odnose na ekvator i ekvinokcij za 1950.0. kao Slika 2. redom. Ipak. Ako taˇ cka X ima ekvatorske koordinate (=. ˇ cinjenica je da su oba sistema bila u upotrebi sve dok nije doˇ slo do konfuzije. Galaktiˇ cki sistem b = 90◦ − GX.0. Neka je sada X poloˇ zaj bilo koje zvezde. ˇ sto nije koriˇ s´ ceno u ranijem sistemu. Ovo odre¯ duje poloˇ zaj taˇ cke G za koju treba da je GC = 90◦ . odnosno na ’novi“ sistem koji je ve´ c viˇ se od dvadeset godina bio u upotrebi. Vrednosti usvojene za ova tri parametra. pre primene ovakvog raˇ cuna. 0 ≤ l < 360◦ .    ver∴1 48 5 8. napomenimo da se severno od galaktiˇ ckog ekvatora podrazumeva zvezda koja je na istoj strani od galaktiˇ ckog ekvatora kao G. Taj sistem je niˇ ze opisan. 2. = 123◦ . Oznaˇ cimo ovaj ugao sa . b). i galaktiˇ cka longituda i galaktiˇ cka latituda. Obe. pa nije neophodno da ima pozitivnu deklinaciju.52-41 . koja seˇ ce nebeski ekvator u taˇ cki N . ◦ ◦ (2. neophodno je znati poloˇ zaje dveju taˇ caka G i C . su izraˇ zene u stepenima. galaktiˇ cka longituda zvezde X je luk CY meren u naznaˇ cenom smeru. Taˇ cka G je severni galaktiˇ cki pol .21. Ipak. ali on je tako¯ de galaktiˇ cka longituda severnog nebeskog pola. Razmotrimo sferni trougao GP X na sl. Galaktiˇ cka latituda i galaktiˇ cka longituda zvezde X definisane su. poˇ sto severni nebeski pol ima precesiono kretanje u odnosu na zvezde. Da bi povezali galaktiˇ cke koordinate zvezde sa njenim ekvatorskim koordinatama. @G ) rektascenzija i deklinacija severnog galaktiˇ ckog pola. kada je bilo neophodno pre´ ci na taˇ cniji sistem. tj. Na sl.)564 5 / . onda su elementi ovog sfernog trougla: . l = CGX. P predstavlja severni nebeski pol a veliki krug U CN V predstavlja galaktiˇ cku ravan. Na drugoj strani. a C predstavlja pravac ka srediˇ stu galaksije. Neka su (=G . ona ´ ce biti pozitivna ili negativna prema tome da li je X severno ili juˇ zno od ekvatora. @G = 27◦ .6) / 11    Nova konvencija uvodi merenje galaktiˇ cke longitude od pravca ka galaktiˇ ckom centru. On se obiˇ cno spominje kao poloˇ zajni ugao galaktiˇ ckog centra .4. @) i galaktiˇ cke koordinate (l. 2. Povucimo luk velikog kruga GX i produˇ zimo ga do preseka sa galaktiˇ ckim ekvatorom u Y . dok galaktiˇ cka longituda moˇ ze uzimati vrednosti iz sva ˇ cetiri kvadranta. ˇ sto je opisano u glavi 6. za epohu 1950. su =G = 12h 49m . Ovaj veliki krug nazvan je galaktiˇ cki ekvator .24) Galaktiˇ cka latituda moˇ ze uzimati vrednosti iz intervala −90 ≤ b ≤ 90 .25) Neophodno je naznaˇ citi epohu. galaktiˇ cke koordinate su niˇ ze raˇ cunate samo za ovu epohu i neophodno je obezbediti. pa je sferni ugao P GC odre¯ den taˇ ckom C .

one su obeleˇ zavane sa (lII . b). odgovaraju´ ci obrasci bi´ ce sin @ = sin @G sin b + cos @G cos b cos( − l). P GX = − l. dobijamo vredVidimo da je ( − l) u ˇ cetvrtom kvadrantu i iznosi −61◦ 33 . tada su na dijagramu potrebne neznatne modifikacije.33). me¯ dutim. koji daju cos b sin( − l) = cos @ sin(= − =G ). Dovoljno je re´ ci da. Primer.26) Ovo ´ ce jednoznaˇ cno odrediti galaktiˇ cku latitudu. Odavde je b = −5◦ 47 . Ovo je direktna primena jednaˇ cina (2. ali jednaˇ cine (2. gornja analiza odnosi se na galaktiˇ cke koordinate u novom“ sistemu koji se uglavnom sada koristi. bII ). ekvatorske koordinate taˇ cke G bile bi u starom sistemu malo promenjene u odnosu na one date u jednaˇ cinama (2. 2. ove dve jednaˇ cine omogu´ cavaju odre¯ divanje sin( − l) i cos( − l). 4. cos @ sin(= − =G ) = cos b sin( − l). razmatrana i transformacija sa starog na novi sistem. a iz njih se nedvosmisleno dobija ( − l).26) i (2. odnosno latitudu b.10 na kraju ovog paragrafa. Kao ˇ sto smo ve´ c pomenuli.21 predstavlja novi sistem.33) za dobijanje rezultata sin( − l) = −0.0. ali. Uradi´ cemo isto ovo za galaktiˇ cku longitudu. Naravno. sa galaktiˇ ckih na ekvatorske koordinate. (2. treba koristiti i sinusni i sunusno-kosinusni obrazac.25) i longituda bi se merila od taˇ cke N . iz sfernog trougla GP X . On je definisan u zadatku 2. Zavrˇ savamo ovaj paragraf slede´ cim primerom. ove jednaˇ cine ´ ce dati rektascenziju i deklinaciju u odnosu na ekvator i ekvinokcij za 1950. gde je.5. tako¯ de.32) i (2. GP X = = − =G . b = −5◦ 47 . (2.27) su korektne u svim sluˇ cajevima. Konvencijom je predloˇ zeno da se ” ove koordinate jednostavno oznaˇ ce sa (l.87926. Nemamo nameru da ovde detaljno razmatramo stari sistem.28) cos @ cos(= − =G ) = cos @G sin b − sin @G cos b cos( − l).  " /) ) 613 P X = 90◦ − @.1 )6GP = 90◦ − @G . Obrnuta transformacija. ako sl. cos( − l) = 0.27) Poˇ sto je b ve´ c odre¯ deno. primenom kosinusnog obrasca nalazimo GX . detalji gore primenjeni potrebni su samo kada je = − =G < 180◦ . Ovim su na¯ dene galaktiˇ cke koordinate Krab magline l = 184◦ 33 .31). Imamo da je sin b = sin @G sin @ + cos @G cos @ cos(= − =G ). Na osnovu podataka i (2.  . kada je doˇ slo do konfuzije sa starim“ sistemom.0.43) daje sin b = −0. Joˇ s jednom. a ne od taˇ cke C . moˇ ze se izvesti na sliˇ can naˇ cin. +21◦ 59 ) u odnosu na ekvator i ekvinokcij 1950. cos b cos( − l) = cos @G sin @ − sin @G cos @ cos(= − =G ). Ovim je izvedena i longituda l. gde gor” nji indeks rimskim brojem oznaˇ cava da je koriˇ s´ cen novi sistem.10085. 49  ver∴1 GX = 90◦ − b. nalazimo da jednaˇ cina (2. (2. bI ). Krab maglina ima ekvatorske koordinate (5h 31m . Stari sistem je tada oznaˇ cavan sa (lI . naroˇ cito u ranijoj literaturi. Ova vrednost se sada koristi u jednaˇ cini (2. Sada.47634. = 123◦ . Strogo govore´ ci. Kako je nost za l. Izraˇ cunati njenu galaktiˇ cku latitudu i longitudu.

Putanja planete oko Sunca je elipsa. pravo vreme. aparentno zvezdano vreme. treba primeniti jednaˇ cinu (2. Zvezdano vreme je definisano. (2. – Regularno upore¯ denje ˇ casovnika – satova sa periodiˇ cnim prirodnim procesom koji se nalazi u osnovi usvojene vremenske skale. . astronomski i drugi eksperimenti pretpostavljaju ostvarivanje merenja. a tako¯ de razliˇ cite aparature za njihovo me¯ dusobno upore¯ divanje. Visoka taˇ cnost ˇ casovnika je uvek mogu´ c izvor informacija o nestabilnosti osnovnog prirodnog procesa.      ver∴1 50 5 8. sama upore¯ denja odre¯ duju nul − −punkt (koordinatni poˇ cetak!) od kojeg se prati pokazivanje ˇ casovnika u cilju praktiˇ cnog koriˇ s´ cenja vremenske skale. Trenutak Sunˇ cevog prolaska kroz posmatraˇ cev meridijan (gornja kulminacija) je definisan kao pravo podne . Oni su: I. Prvo u osnovi pravilno opisano planetsko kretanje bilo je dato. tako¯ de. tp = t + 12h . Zvezdano vreme zavisi od Zemljine rotacije. odrˇ zavanja i prenoˇ senja vremena. zgodnije je uzeti da pravi dan poˇ cinje u pono´ c nego u podne. koja zavisi od Zemljinog kretanja oko Sunca. Me¯ dutim. u 2. Sistemi vremena. skala se materijalizuje ˇ casovnim uglom C taˇ cke (s.15. koja je u velikoj meri pravilna. u ˇ cijoj se jednoj ˇ ziˇ zi nalazi Sunce. identifikuju´ ci taˇ cku X sa Suncem. U reˇ savanju pobrojanih problema astronomska praksa je dovela do uvo¯ denja slede´ cih skala i jedinica vremena: * Skala zvezdanog vremena: zvezdani dan je vremenski razmak izme¯ du dva uzastopna istoimena prolaza C taˇ cke kroz dati nebeski meridijan.52-41 . radijus vektor Sunce-planeta opisuje u jednakim vremenskim intervalima jednake povrˇ sine. a interval izme¯ du dve uzastopne gornje kulminacije Sunca definiˇ se pravi sunˇ cani dan (ili samo pravi dan ). Onda je tp = s + 12h − = . Srednje vreme mora biti definisano preko ˇ casovnog ugla Sunca. Za vezu izme¯ du pravog i zvezdanog vremena.29) gde se astronomski simbol koristi kao oznaka za Sunce.4. u 17-om veku. ali je nepogodan za svakodnevnu upotrebu. Planeta se kre´ ce konstantnom sektorskom brzinom. (2. Vreme odraˇ zava dinamiˇ cka svojstva materije. tako da ova jednaˇ cina ukazuje na to da je broj zvezdanih dana u godini za jedan ve´ ci od broja srednjih dana.14).6) / 11 2. kao ˇ casovni ugao taˇ cke.30) U toku jedne godine Sunˇ ceva rektascenzija priraste za 24h . sadrˇ zi Sunˇ cevu rektascenziju. inaˇ ce je prividno. Na drugoj strani. zasnovanih na postojanoj periodiˇ cnoj prirodnoj pojavi. U tom smislu se mogu rqazlikovati i slede´ ci problemi: – Uspostavljanje i usvajanje vremenske skale pomo´ cu (i izborom) jedinice za raˇ cunanje vremena i njenog sistema ˇ citanja.)564 5 / . tj. sistem koji ima mnogo primena u astronomiji. II. Ukoliko se zvezdani dan definiˇ se za odre¯ denu epohu (izabrani trenutak na skali) govorimo o srednjem zvezdanom vremenu. tako da sledi definicija: mesno pravo vreme je ˇ casovni ugao pravog sunca uve´ can za 12h . od Johana Keplera (Johannes Kepler) sa njegova tri poznata zakona. Ono daje sistem vremena vrlo visoke uniformnosti. – Izrada tehniˇ ckih brojaˇ ca ravnomernog vremena u obliku ˇ casovnika – satova visoke taˇ cnosti.

Sunce ´ ce biti u pravcu zvezde R. Slika 2. Kub velike poluose planetske putanje proporcionalan je kvadratu perioda njenog obilaˇ zenja. a AB veliku osu.496 · 10 km. Sada je ugao SR. Ovo sledi  .016. . prikazana odgovaraju´ com za ovaj vremenski trenutak. Zemljina ugaona brzina oko Sunca nije konstantna. njena ekscentriˇ cnost je samo 0.  # 5156. Zemlja prolazi kroz perihel poˇ cetkom januara. Prva dva zakona imaju ovde neposredni znaˇ caj. Taˇ cka A u kojoj je Zemljino rastojanje od Sunca najmanje nazvana je perihel . S oznaˇ cava poloˇ zaj Sunca. nazvana je afel . ili CSE . longituda Sunca. Duˇ zina velike poluose Zemljine putanje nazvana je astronomska jedinica (AJ). jednaka je 1. kao ˇ sto je navedeno.. Neka E predstavlja poloˇ zaj Zemlje u nekom narednom vremenskom trenutku.1 84.   ver∴1 Slika 2.22. koja odgovara najve´ cem rastojanju. kada se Sunce vidi u pravcu taˇ cke.) 51 III.22 predstavlja Zemljinu eliptiˇ cnu putanju. bliska kruˇ znoj. Eliptiˇ cnost Zemljine putanje je preuveliˇ cana—putanja je. 2. Godiˇ snja putanja Zemlje oko Sunca Na sl. Dijametralno suprotna taˇ cka na putanji. Ona je pogodna za jediniˇ cno rastojanje u dinamiˇ ckom 8 Sunˇ cevom sistemu. u stvari.23 sa C je predstavljena Zemlja u poloˇ zaju prole´ cne ravnodnevice.

deklinacije i longitude. koje ne odgovara potrebi oˇ cuvanja uniformne vremenske skale. Neka su (= . a S bilo koji poloˇ zaj Sunca. Sferni trigonometrijski obrasci mogu se primeniti na ovaj trougao za dobijanje veze izme¯ du Sunˇ ceve rektascenzije.  ver∴1 52 5 8. T S = 90 i S T = A. neposredno.24. u stvari.  .6) / 11   iz drugog Keplerovog zakona. u stvari. Taˇ cke V i U . Neka sl. a najve´ ci u dva solsticija. koji je. (2. priraˇ staji su najmanji u dva ekvinokcija. ali promena njene brzine je najve´ ca u perihelu a najmanja u afelu. koja i sama ne prirasta ravnomerno sa vremenom. sa n oznaˇ cimo srednju ugaonu brzinu Zemlje na njenoj putanji. U stvari. primenom ˇ cetvoroelementnog obrasca. Zbog toga se umesto pravog sunca. Me¯ dutim.)564 5 / . videti iz jednaˇ cine (2. ◦ T S = @ . Na primer. Ono moˇ ze geometrijski da se definiˇ se na slede´ ci naˇ cin. Gornja analiza pokazuje da se Sunˇ ceva rektascenzija menja neravnomerno sa Sunˇ cevom longitudom.52-41 . Ova promena u prirastanju Sunˇ ceve longitude reflektuje se u odgovaraju´ cu promenu u prirastanju njegove rektascenzije. konstantan za stalni ugaoni moment.24 predstavlja geocentriˇ cnu nebesku sferu na kojoj je ekliptika prikazana kao veliki krug UA SV . longituda Sunca ne prirasta ravnomerno u toku godine. a ne za brzinu. To. poznati slede´ ci elementi: S = . Sledstveno tome. nazvane su letnji i zimski solsticij . Taj poloˇ zaj Sunca na nebeskoj sferi je u taˇ cki A. postoji joˇ s jedan uzrok neravnomernog prirastanja Sunˇ ceve Zemljina putanja vi¯ dena sa severnog rektascenzije koji potiˇ ce od nagnutoekliptiˇ ckog pola. kao ˇ sto se moˇ ze. Tada su u sfernom trouglu ST . 2. Dalje. @ ) rektascenzija i deklinacija Sunca. sledi da je tg = = cos A tg . dovodi do nestalnosti u pravom sunˇ canom vremenu. sti ekliptike prema ekvatoru. Luk velikog kruga kroz P S seˇ ce ekvator u T . Neka J bude vreSlika 2.32). T == . koje je nazvano fiktivno srednje sunce . u kojima Sunce ima svoju najve´ cu i najmanju deklinaciju od ±A. uvodi imaginarno telo.33) Ova relacija pokazuje da Sunˇ ceva rektascenzija ne prirasta ravnomerno sa longitudom. Taˇ cka A predstavlja poloˇ zaj Sunca u trenutku perihela. me u trenutku prolaska Sunca kroz perihel.

kao i ranije. Po definiciji ono se kre´ ce konstantnom ugaonom brzinom n po ekvatoru i njegovi poloˇ zaji se poklapaju sa dinamiˇ ckim srednjim suncem u dva ekvinokcija. fiktivno srednje sunce smeˇ steno u taˇ cku F .34) U toku godine ova razlika se na dosta sloˇ zen naˇ cin menja i moˇ ze najviˇ se da iznosi 15 vremenskih minuta.17) ts = s + 12h − =s . (2.) 53 tj. Gore date definicije pravog i srednjeg vremena su definicije vezane za mesto i pogodne za svakog posmatraˇ ca. Na osnovu ovoga jasna je potreba za uvo¯ denjem srednjeg vremena.30) i (2. a dinamiˇ cko srednje sunce u taˇ cki D. Posmatrajmo imaginarno telo koje se kre´ ce po ekliptici ugaonom brzinom n i to tako da se njegovi poloˇ zaji poklapaju sa pravim suncem u perihelu i u afelu. Ono je jednako luku T F na sl. (2. Da bi se i ovo postiglo. u sluˇ caju kada je vreme izraˇ zeno u godinama. srednje vreme ts = UT + . Pretpostavimo da je u nekom trenutku t pravo sunce u S .33) Razlika izme¯ du pravog i srednjeg vremena je poznata kao vremensko izjednaˇ cenje . 2. 360◦ godiˇ snje. ** Skala pravog sunˇ canog vremena: pravi sunˇ cani dan je vremenski razmak izme¯ du dve uzastopne istoimene (recimo: gornje) kulminacije srediˇ sta sunˇ cevog prividnog diska. Mesno vreme (pravo ili srednje) zavisi od posmatraˇ ceve geografske duˇ zine u potpuno istom smeru kao zvezdano vreme i standardizacija se postiˇ ze na sliˇ can naˇ cin. Ovo je srednje sunˇ cano vreme (ili samo srednje vreme ) koje zavisi od ˇ casovnog ugla fiktivnog srednjeg sunca t ¯ na isti naˇ cin kao ˇ sto pravo sunˇ cano vreme zavisi od ˇ casovnog ugla pravog sunca.35)      ver∴1 .32) Osim toga. a obiˇ cno je formalno definisano kao vremensko izjednaˇ cenje D = =s − = .24. za posmatraˇ ca na istoˇ cnoj geografskoj duˇ zini .1 84. Poˇ cetak pravog dana pada u podne. Trenutak gornje kulminacije naziva se pravo podne. kao ˇ sto se moˇ ze videti iz jednaˇ cina (2. odnosno mesno srednje vreme je ˇ casovni ugao srednjeg sunca uve´ can za 12h : ts = t ¯ + 12h . Ako je.33). sa (2. Srednje vreme Griniˇ ckog meridijana nazvano je svetsko vreme (Universal Time —UT) i lako je pokazati. uvedeno je drugo imaginarno telo. u trenutku t. (2. koje je nazvano fiktivno srednje sunce (ili samo srednje sunce ). onda je.. Fiktivno srednje sunce je onda telo ˇ cija rektascenzija prirasta ravnomerno i pribliˇ zava se onoj pravog sunca. Naravno. Umesto ˇ casovnog ugla pravog (2. Onda je AD = n(t − J). da je.13) i (2. po naˇ soj definiciji.   # 5156. Ono obezbe¯ duje pogodnu referentnu taˇ cku za definisanje sistema sunˇ canog vremena iz kojeg su otklonjene sve neravnomernosti. relacija sa mesnim zvezdanim vremenom se dobija kao ranije iz (2. Ovo telo je nazvano dinamiˇ cko srednje sunce . ali ne eliminiˇ se uticaj nagiba ekliptike. skala se materijalizuje ˇ casovnim uglom pravog sunca (t ).32). Zamiˇ sljeno srednje sunce eliminiˇ se neravnomernosti u Sunˇ cevoj longitudi. F = D. geografska duˇ zina je izraˇ zena u vremenskoj meri. a trenutak donje kulminacije prava pono´ c .

*** Skala srednjeg sunˇ canog vremena: srednji sunˇ cani dan je vremenski razmak izme¯ du dve uzastopne istoimene kulminacije srednjeg sunca. vremensko izjednaˇ cenje je jednako zbiru izjednaˇ cenja centra i svo¯ denja na ekvator (slika 2. prolazi kroz taˇ cke prole´ cne i jesenje ravnodnevice zajedno sa srednjim ekliptiˇ ckim suncem.36) Po definiciji. Srednjim suncem nazivamo zamiˇ sljenu taˇ cku koja. Napomena: pod popravkom neke veliˇ cine a podrazumeva´ cemo veliˇ cinu . a kre´ cu´ ci se ravnomerno po ekvatoru.a koja se uvek dodaje veliˇ cini a da se dobije taˇ cnija vrednost.25) . a i .25. dodaje se 12h na ˇ casovni ugao srednjeg sunca. . kre´ cu´ ci se prividno i ravnomerno po ekliptici (srednje ekliptiˇ cko sunce) prolazi kroz perigej i apogej zajedno sa pravim suncem.a su algebarske veliˇ cine.6) / 11 sunca uvodi se pravo vreme tp = t + 12h . popravka za razliku longitude i rektascenzije Sunca naziva se svo¯ na ekvator. kao osnova odgovaraju´ ce skale u kojoj dan poˇ cinje u prethodnu pravu pono´ c. Da poˇ cetak srednjeg dana ne bi padao u podne. ver∴1 54 5 8. Sunˇ cani sat je u istoriji bio realizovan u raznim vidovima (gnomon i sl.       Slika 2. (2.26).52-41 . pa je ts = t ¯ + 12h osnova skale srednjeg vremena.) (slika 2. Vremenskim izjednaˇ cenjem naziva se razlika ˇ casovnog ugla pravog sunca i ˇ casovnog ugla srednjeg sunca: D = tp − ts .)564 5 / . Popravka u longitudi za kretanje srednjeg ekliptiˇ ckog sunca naziva se izjednadenje ˇ cenje centra.

1 84. a (2. Veze izme¯ du skala. gde je So griniˇ cko zvezdano vreme u srednju Griniˇ cku pono´ c.. Odatle je (2.  # 5156.26. to je zvezdani dan kra´ ci od srednjeg dana.) 55  ver∴1 Slika 2.37) za svaki nebeski objekat.40) Odavde je jasna veza srednjeg i zvezdanog vremena. Obzirom da je iznos prividnog dnevnog kretanja Sunca manji od dnevnog kretanja zvezda (v.). (2. to znaˇ ci da su sva do sada definisana vremena mesna i da razlika longituda dva mesta daje iznos razlike istoimenih vremena:  . sl.38) s = (1 + )ts + So .39) ≈ (1/366. Danas je to skala srednjeg vremena.25srednjihdana . Iz definicije koordinata taˇ caka na Zemlji znamo da je longituda ugaono rastojanje meridijana. **** Skala gra¯ danskog vremena: Ovo je samo istorijski pojam (nekadaˇ snja oznaka tg ) koji je posluˇ zio kao me¯ dukorak u uvo¯ denju srednjeg dana koji poˇ cinje u prethodnu srednju pono´ c.25zvezdanihdana = 365.25). to vaˇ zi s==−t (2. Kako je zvezdano vreme (s) ˇ casovni ugao C taˇ cke. Veza moˇ ze pribliˇ zno da se da relacijom: 366.

+12h ).28. to se vidi da ´ ce mesta na zemljinom meridijanu suprotno od Griniˇ ca u istom momentu imati za 12h ve´ ce i za 12h manje vreme od Griniˇ ca. 11   i sl.g. Upravljanje po srednjem vremenu poˇ celo je krajem proˇ slog veka da izaziva velike smetnje. taj meridijan se naziva datumska granica i: pri prelasku ove granice u kretanju ka istoku oduzima se jedan dan. na njihov predlog me¯ dunarodnim sporazumom 1884. a pri kretanju ka zapadu dodaje se jedan dan (n. Zonsko vreme.6) s1 − s2 = 2 t1 s − ts = 1 1 Slika 2. usvojen je sistem zonskog vremena: ˇ citava Zemlja je podeljena na 24 ˇ casovne zone.  Slika 2. a sva mesta u jednoj zoni upravljaju se po srednjem vremenu srednjeg meridijana u zoni. Zone su indeksirane brojevima 0-23. 2. pr. a nulta zona je u okolini griniˇ ckog meridijana na rastojanju .52-41 . Kako je promena longitude u intervalu (-12h . ”preskaˇ ce” se teku´ ci dan).27 Datumska granica  / − − 2. posebno u razvijenim i prostranim Sjedinjenim Drˇ zavama.)564 5 / . ver∴1 56 5 8. da bi vremenska skala za celu Zemlju bila jednoznaˇ cna.

U svakom sluˇ caju. Zonsko vreme zone i(i = ± 1. ipak. ali ne sa svim detaljima sloˇ zenosti ovog problema. takve zemlje imaju viˇ se zonskih vremena. za velike zemlje. Razmatranje u ovom paragrafu daje kratak pregled oˇ cuvanja srednjeg vremena. koja je ravnomerna koliko i brzina Zemljine rotacije.41) Uvo¯ denjem ˇ casovnih zona bezbroj srednjih vremena zamenjen je nizom od 24 razliˇ cita vremena. u Ujedinjenom Kraljevstvu ili Republici Irskoj za standardni meridijan uzet je Griniˇ cki. Posebno je definisano efemeridsko vreme (Ephemeris Time —ET). taˇ cnost ovih taˇ caka moˇ ze se definisati samo promenom njihovih ˇ casovnih uglova. leti su ˇ casovnici pomereni za jedan sat unapred. Naˇ zalost. obiˇ cno su standardni meridijani na razmacima od po 15◦ geografske duˇ zine. Mesno srednje vreme je retko koriˇ s´ ceno u praksi. srednje vreme standardnog meridijana je prihva´ ceno u svakom mestu. od vremena I svetskog rata pa sve do danas. u smislu .5). Zato se astronomske efemeride raˇ cunaju za vremensku skalu ET u kojoj se takve neravnomernosti ne pojavljuju. kojoj pripada i naˇ sa zemlja. a ovde uvodimo samo kompletne formalne definicije. ima letnje vrme za koje je u = +1h . zonsko vreme ti je dato kao ti = UT + i. (2. Razlika izme¯ du efemeridskog i svetskog vremena je oznaˇ cena sa . svaka vremenska zona ima srednje vreme standardnog meridijana. iz tog razloga srednjeevropska zona. i tada gra¯ dansko vreme odgovara srednjem vremenu na meridijanu sa istoˇ cnom duˇ zinom od 15◦ .1 84. ˇ sto se najˇ ceˇ s´ ce realizuje pomeranjem kazaljki svih satova za neki iznos uh . ˇ cak vremenski precizniji od nekih astronomskih fenomena. Moderni atomski ˇ casovnici. sliˇ cne Sjedinjenim Drˇ zavama.T = ET − UT. Osim toga. nepraktiˇ cno je imati samo jedno standardno vreme. (2. Oni ´ ce biti razmatrani u glavi 10. 12) je ti = t0 + ih . opravdavaju´ ci postupak na razliˇ cite naˇ cine. oˇ cigledno. posebno u letnjem periodu. U malim zemljama. a. pokazuju da se nalaze mnoge neravnomernosti u ugaonoj brzini Zemlje. Na primer.   # 5156. Sve ostale zone se niˇ zu redom u dva smera: ka istoku i ka zapadu do ±12h . Ono se slobodno moˇ ze opisati kao svetsko vreme popravljeno za neravnomernosti u brzini Zemljine rotacije.. I svetsko i zvezdano vreme definisani su preko ˇ casovnog ugla odre¯ denih referentnih taˇ caka na nebeskoj sferi. Stoga je jasno da su neophodne neke konvencije za masovnu upotrebu vremena. Na drugoj strani. dodaju´ ci i postojanje sigurnog vekovnog usporenja. Svetsko vreme(t0 ) je zonsko vreme nulte zone. u cilju energetske ˇ stednje (odnosno koriˇ s´ cenja dnevne svetlosti). tako da srednje vreme odgovara vremenu UT—barem za zimske mesece. griniˇ cko srednje vreme je identiˇ cno svetskom vremenu.) 57 ±30m (7◦ . ove neravnomernosti ne mogu se detaljno predvideti.43)     ver∴1 . (2.T .42) gde je sada i (istoˇ cna) longituda standardnog meridijana i-te vremenske zone. mnoge zemlje su uvele i uvode takozvano ukazno vreme (tu ).

(2. Julije Cezar je uveo da posle svake tri godine sa po 365 dana sledi (prestupna) godina sa 366 dana. Oktobra 1582. Me¯ dutim. Efemeridsko vreme. 15. m = 0 superfine gra¯ de osnovnog stanja 2 S1/2 atoma cezijuma 1 33Cs.. Kako je nakupljanje navedne razlike postalo osetno. Kalendar..44) Detaljnija analiza ove i drugih relacija koje sadrˇ ze vreme ostavljena je za glavu 10. i poloˇ zaja Sunca me¯ du zvezdama – 365. Ve´ ce jedinice za vreme. onda nam je jasno zaˇ sto su dan. Me¯ dutim. Atomsko vreme.1 srednjeg vremena. raˇ cuna petak. a skala baricentriˇ cnog dinamiˇ ckog vremena (TDB) odgovara koordinatnom vremenu. u kojoj ´ ce biti date taˇ cnije formule.. nedelja.531. One se odre¯ duju kao argumenti dinamiˇ ckih teorija kretanja Sunca.24217898459045. zbog vrlo slabe samerljivosti izabranih astronomskih pojava ( ponavljanje faze Meseca – 29. danas razlikujemo baricentriˇ cno dinamiˇ cko vreme (TDB) i terestriˇ cno dinamiˇ cko vreme (TDT). pr. nastaviti.) izrada kalendara je vrlo teˇ zak posao. a tako¯ de kao argumanti efemerida tih objekata. koja odgovara trajanju (ili broju!) od 9192631770 perioda rezonansne frekvencije kvantnog prelaza sa nivoa f = 4. . na dnevnim intervalima. 4. (IAT).52-41 . Ovakav kalendar je prednjaˇ cio¨ u odnosu na prirodu za 1 dan na svakih 128 godina. danas je osnovna jedinica vremena atomska sekunda. Danas se najˇ ceˇ s´ ce govori o dva kalendara: julijanski i gregorijanski ili. obzirom na napredak laboratorijskog eksperimenta u fizici. Meseca i planeta Sunˇ cevog sistem.T ne moˇ ze biti unapred utabliˇ cena. Na predlog aleksandrijskog astronoma Sosigena.6 zvezdanog vremena 1 zvezdani dan = 23h 56m 04s . N. Ako kalendar odredimo kao postupak i vrstu realizacije vremenske skale u kojoj se iste prirodne pojave deˇ savaju u stalnom i jednakom rasporedu. (AT)..6) / 11   Razlika . argumenti koji imaju smisao vremena. Dopunski dan se dodavao februaru. stari i novi stil.g. papa Grgur XIII je na predlog italijanskog astronoma Lilija izvrˇ sio reformu kalendara: – odluˇ ceno je da se posle ˇ cetvrtka. koja se materijalizuje u vidu ve´ ceg broja biroa i laboratorija sa odgovaraju´ cim etalonima i ˇ cini skalu me¯ dunarodnog atomskog vremena. koji je nekada bio poslednji mesec u godini. Na osnovu tako definisane jedinice. m = 0 na f = 3. U raˇ cunu efemerida nebeskih tela koristi se pojam dinamiˇ ckih skala vremena. mesec i godina osnovne odrednice kalendara.     ver∴1 58 5 8. formirana je i usvojena skala atomskog vremena. U terminologiji opˇ ste teorije relativnosti skala zemljinog dinamiˇ ckog vremena (TDB) odgovara sopstvenom vremenu. Nova definicija sekunde.)564 5 / . najverovatnije. te skale su me¯ dusobno povezane posredstvom relacije koja zavisi od dinamiˇ ckog modela Sunˇ cevog sistema i koriˇ s´ cene metrike. Oktobar. Napomena: Astronomski eksperimenti u najnovije vreme pokazuju da ´ ce se. trka izme¯ du astronomije i fizike za izbor ˇ sto stabilnijeg periodiˇ cnog procesa za definisanje jedinice za vreme. veza izme¯ du svetskog i zvezdanog vremena postoji i utabliˇ cena je u Astronomical Almanacu.. Za nevolju. Pribliˇ zan odnos izme¯ du dve vremenske skale moˇ ze se dati u obliku 1 srednji dan = 24h 03m 56s .

uzete iz zvezdanog kataloga. Ako se sada celokupna oprema istovremeno zarotira oko polarne ose odrˇ zavaju´ ci ugao stalnim. To zahteva poznavanje mesnog zvezdanog vremena. 2. Normalno je da opservatorija ima ˇ casovnik koji odrˇ zava mesno zvezdano vreme ˇ viˇ tako da se ono moˇ ze direktno ˇ citati. rektascenzija i deklinacija. Tako je teleskop postavljen u pravcu ˇ cija je deklinacija 90◦ − . da su koordinate. Pretpostavimo. Problem postavljanja teleskopa na Ze- mlji u prethodno zadatu orijentaciju ne´ ce biti razmatran.-5 2) 59  ver∴1 – da bi se spreˇ cilo veliko odstupanje od prirodnih pojava. onda teleskop obuhvata deklinacije izvan deklinacijskog paralela na nebeskom svodu. Dakle.16. Pretpostavimo sada da je teleskop postavljen prema taˇ ckama koje su u pravcima pod uglom u odnosu na polarnu osu. na primer. Postavljanje teleskopa. Sta se. teleskop ima upravljaˇ c rotacije oko polarne ose sa brzinom od jednog obrta po zvezdanom danu. glavna osa koja je postavljena jeste polarna osa usmerena prema severnom nebeskom polu. ˇ sto se izraˇ cunava na opservatoriji.   . Dakle. Najve´ ci optiˇ cki teleskop za opˇ stu astronomiju koristi ekvatorsku montaˇ zu . Raˇ cun zahteva taˇ cno poznavanje geografskih duˇ zina posmatraˇ ckih mesta. ta osa je nagnuta prema vertikali za ugao 90◦ − B. za prestupne godine se viˇ se ne raˇ cunaju stotine godina ˇ ciji broj stotina nije deljiv sa 4 bez ostatka. Prvi korak bi morao biti prelazak sa rektascenzije na ˇ casovni ugao—iako ovo nije uvek eksplicitno—tako da su koordinate poznate u obliku koji je stalan u odnosu na posmatraˇ cevu neposrednu okolinu.6. Na taj naˇ cin. dalja transformacija koordinata moˇ ze i ne mora biti nuˇ zno zavisna od montaˇ ze teleskopa. postupak izraˇ cunavanja mesnog zvezdanog vremena s sa podacima iz Astronomical Almanaca bi´ ce razmatran u primeru datom niˇ ze. usled ˇ cega moˇ ze da prati dnevno kretanje svih nebeskih objekata. Za ovo je bitan isti postupak koji traˇ zi primenu i oˇ cuvanje mesnog zvezdanog vremena. Neka su ˇ casovni ugao i deklinacija zvezde poznati.  $ 2 56)8 ) .

Navo¯ denje takvog teleskopa na odre¯ deni objekat zahteva na poˇ cetku pokretljivost i po deklinaciji i po ˇ casovnom uglu.52-41 . Pokretljivost po deklinaciji je jednostavna. Ako radio teleskop ima ekvatorsku montaˇ zu. Raˇ cunar kontroliˇ se veliki radio teleskop. pa mnogo veliki radio teleskopi koriste jednostavniju horizontsku montaˇ zu iz konstruktivnih razloga. Na ovaj naˇ cin meridijanski krug koriˇ s´ cen zajedno sa mesnim zvezdanim ˇ casovnikom moˇ ze dati direktna merenja obe koordinate—i rektascenzije i deklinacije. Naˇ cin pretvaranja ˇ casovnog ugla i deklinacije u horizontske koordinate ve´ c je razmatran u 2. mogu´ ce jednostavnim ˇ citanjem nagiba u kojem se teleskop nalazi. meridijanski krug. U ovakvom sluˇ caju. Potpunije razmatranje ovakvih instrumenata i njihovih operacija predvi¯ deno je u glavi 5. analiza postaje komplikovanija.6) / 11    Prednosti ekvatorske montaˇ ze su. To daje visinu zvezde iznad horizonta. tako¯ de. ali za meridijanski prolaz relacija visine sa deklinacijom je jednostavna.3 i primenjen je u slede´ cem zadatku ovog pa- . oˇ cigledne. mogu´ cnost radio instrumenata moˇ ze biti proˇ sirena njihovim povezivanjem u dugo-baziˇ cnu interferometriju. ali to. dakle. on obuhvata i zvezde izvan posmatraˇ cevog meridijana. ˇ sto nikada nije potrebno eksplicitno uraditi. Me¯ dutim. ali ovde ´ cemo dati kratak prikaz razmatranja za najfundamentalniji od svih instrumenata. Me¯ dutim. pa se mogu posmatrati zvezde u ili oko meridijana. naravno. Osnovne potrebe su joˇ sˇ casovni ugao i deklinacija. Ovo je samo slobodna rotacija oko te ose. Najve´ ca poloˇ zajna taˇ cnost u radio astrometriji je dobijena na ovaj naˇ cin.)564 5 / . U ˇ ziˇ znoj ravni instrumenta nalazi se krst-konaca koji predstavlja posmatraˇ cev meridijan. posmatrano mesno zvezdano vreme meridijanskog prolaza zvezde daje direktno merenje rektascenzije zvezde [vidi jednaˇ cinu (2. Direktno merenje deklinacije je. pa je detaljno razmatranje radio astrometrije ostavljeno za glave 15 i 16. Brojni instrumenti imaju konstrukciju sa specijalnom montaˇ zom da bi preuzeli apsolutna astrometrijska merenja. mehaniˇ cki nedostaci ekvatorske montaˇ ze razmatrani su jer je glavna osa nagnuta u odnosu na vertikalu. Kako je to rotacija oko njegove ose. Zadrˇ za´ cemo se na problemu postavljanja potpuno odvojene radio antene sa promenljivom usmerenoˇ s´ cu na izvor poznate rektascenzije i deklinacije. a tip-meridijanskog merenja je lako podesiti. ne pojednostavljuje zamrˇ sene sferne principe. Tada ´ ce prvo od ovih kretanja biti odrˇ zavano konstantnim. a posmatranja se sastoje od beleˇ zenja taˇ cnog trenutka prolaska zvezde kroz krst-konaca. a ona po ˇ casovnom uglu moˇ ze biti pojednostavljena ako se montira skala sa odre¯ denom nultom taˇ ckom. dok ´ ce drugo biti regulisano automatskim upravljaˇ ckim mehanizmom. Poˇ sto je u meridijanu ˇ casovni ugao zvezde jednak nuli. koji ´ ce drˇ zati objekat unutar vidnog polja teleskopa. pa sledi da je nepotpuno odre¯ dena. ako se nulta taˇ cka postavi podudarno sa ekvatorom a ne sa horizontom. Osim toga.  ver∴1 60 5 8. Ovo moˇ ze biti postavljeno za sopstvenu rektascenziju i pokretni teleskop postaje pokretljiv po mesnom zvezdanom vremenu bolje nego po ˇ casovnom uglu.14)]. Ekvatorska montaˇ za je normalna za optiˇ cki teleskop samo ako on ima specijalnu funkciju. jer on obezbe¯ duje direktno merenje rektascenzije i deklinacije. Direktno ˇ citanje deklinacije je mogu´ ce. Veliki radio teleskopi su ˇ cesto nedovoljno pokretni. problem se ne razlikuje od ve´ c razmatranog. Meridijanski krug ili meridijanski instrument je obiˇ cno dovoljno mali refraktor koji se kre´ ce oko horizontalne istok-zapad ose. jasno je da je neophodno izraˇ cunavanje i visine i azimuta radio izvora da bi prijemnik teleskopa bio korigovan.

tako¯ de. neophodno za ekvatorsku montaˇ zu. koja sada daje A = 111◦ . 2.3. Datum posmatranja je 1985.35) Potrebni obrasci za izvo¯ denje visine i azimuta su jednaˇ cine (2. dobijamo za trenutak posmatranja da je S = 21h .  . januar 7. Jednaˇ cina (2. i to visina = 26◦ 03 .  % ). ˇ Casovni ugao t za 3C 273 izraˇ cunava se sa (2. Potrebno je navesti teleskop na radio izvor 3C 273.0779.0174.8406.1. Poˇ sto je ˇ casovni ugao. Pokazati da azimut cirkumpolarne zvezde moˇ ze imati svaku vrednost ako je @ < B. 2. januar 7. Horizontski radio teleskop nalazi se na geografskoj duˇ zini = 83◦ 31 W i geografskoj ˇ sirini B = 40◦ 15 N.36) moˇ ze se sada koristiti za izraˇ cunavanje visine h = 26◦ . da´ cemo joˇ s i detaljan postupak potreban za odre¯ divanje mesnog zvezdanog vremena.. koji je 1.14) iz poznate vrednosti rektascenzije koja daje t = 3h 48m 04s = 57◦ . Ovim je eliminisana svaka dvoznaˇ cnost u jednaˇ cini (2.8). koje je. Na¯ dene su potrebne koordinate za postavljanje radio teleskopa. Na ovo moramo dodati 14h 42m UT.002 737 909 4. azimut = 111◦ 04 zapadno. Ovde su one ponovo date u delimiˇ cno modifikovanom obliku sin h = sin @ sin B + cos @ cos B cos t. ali izraˇ zeno u zvezdanom vremenu.. Izraˇ cunati neophodne koordinate za postavljanje teleskopa. To je najbolje uˇ ciniti ako izrazimo ovaj vremenski interval u ˇ casovima i pomnoˇ zimo ga faktorom za pretvaranje.37) ˇ Citalac moˇ ze na´ ci korisnu pomo´ c tumaˇ cenjem sl.37).0564. Zadaci Simboli koji se niˇ ze koriste su: B—posmatraˇ ceva ˇ sirina. Pre svega. Primer. Za dobijanje mesnog zvezdanog vremena s neophodno je oduzeti zapadnu geografsku duˇ zinu. ˇ cije su ekvatorske koordinate = = 12h 28m . iz (2. manji od 12h .7) i (2. Kao rezultat.3.17.)+1 61  ver∴1 ragrafa. @—deklinacija zvezde. 0h UT S0 = 7h 06m 01s . cos A = sin @ sec a sec B − tg h tg B. 14h 42m UT.13) daje s = 16h 16m 22s . A—nagib ekliptike = 23◦ 26 . (2. azimut izvora mora biti zapadni.5. U ovom paragrafu. @ = 2◦ 08 . jednaˇ cina (2. Zadaci.36) (2. 2. koja ilustruje sferni trougao iz kojeg su izvedeni originalni obrasci.35). mora se izraˇ cunati mesno zvezdano vreme. U Astronomical Almanacu nalazimo da je za 1985. (2. ali mora biti manji od arcsin(cos @ sec B) kada je @ > B.

5 · cos(l − 20◦ ). Ako je t ˇ casovni ugao zvezde pri izlazu. Pokazati da je zenitska daljina z severnog ekliptiˇ ckog pola data sa z = arccos(cos A sin B − sin A cos B sin s).7. ◦ ˇ je bila njegova Longituda galaktiˇ ckog centra u starom sistemu je bila 327 . Pretpostavljaju´ ci da su zvezde.5 · tg b sin(l − 20◦ ). Pokazati da Sunce prolazi kroz galaktiˇ cku ravan u danima solsticija i odrediti galaktiˇ cku longitudu ovih taˇ caka prolaza.5.3. 2. Pokazati dalje.6) / 11   2. pokazati da je tg2 1 2t = cos(B − @) . izraˇ cunati nagib galaktiˇ cke ravni prema ekliptici. Pokazati da su. Pokazati da zbog nagiba ekliptike postoje ˇ sesto-meseˇ cne varijacije u prirastanju Sunˇ ceve rektascenzije. Koriste´ ci podatke iz jednaˇ cine (2. 2. 2. pokazati da je odnos cirkumpolarnih zvezda prema necirkumpolarnim zvezdama 1 2 (sec B − 1) vidljiv iz ma kog mesta. Pokazati da je ugao O koji dnevni paralel zvezde zaklapa sa horizontom u trenutku izlaza ili zalaza dat sa O = arccos(sin B sec @).2.3 − 1◦ . gde je s mesno zvezdano vreme.8.  2. 2.10. cos(B + @) [Smart (1977)] 2. Dve zvezde A i B (sa deklinacijama @1 i @2 ) izlaze istovremeno i zvezda A kulminira u trenutku zalaza zvezde B . 2. 2. ver∴1 62 5 8.7.4. za posmatraˇ ca na ekvatoru. Galaktiˇ cki pol je u odnosu na stari sistem galaktiˇ ckih koordinata (lI .)564 5 / . .6. pri zanemarivanju ekscentriˇ cnosti Zemljine putanje. Pokazati da je tg B tg @1 = 1 − 2 tg2 B tg2 @2 . da su. ovi priraˇ staji maksimalni u solsticijima.31). Sta galaktiˇ cka latituda u ovom sistemu? Pokazati da su galaktiˇ cke koordinate svih zvezda u oba sistema pribliˇ zno povezane datim jednaˇ cinama bI = b − 1◦ . a minimalni u ekvinokcijima. lI = l − 32◦ .5 od pola sadaˇ snjeg sistema (l.52-41 . sve zvezde iznad horizonta taˇ cno 12h i da su njihovi azimuti u trenutku izlaza i zalaza 90◦ − @. bI ) pri◦ bliˇ zno udaljen za 1 .9. ravnomerno raspore¯ dene po nebeskoj sferi. b) duˇ z meridijana l = 200◦ . vidljive golim okom.

ali slabosti astronomskog eksperimenta su onemogu´ cavale i egzaktne dokaze. e. Eratosten Slika 3..1.1.) izme¯ du dva mesta i znaju´ ci razliku geografskih ˇ sirina (.2.2. Od pamtiveka je za ljude bio interesanˇ tan problem oblika i veliˇ cine Zemlje.  / )8) 6 4. vrlo efikasan eksperiment je izveo Eratosten joˇ s u II veku p. izmerivˇ si duˇ zinu meridijanskog luka l (slika 3. Slika 3. Eratostenov premer Zemlje ˇ se tiˇ Sto ce Zemljine veliˇ cine. Cinjenica je da se svest o loptastom obliku Zemlje formirala dosta rano.) Nebeska tela Planeta Zemlja 3. pod pretpostavkom da je loptasta.B = =) tih mesta (iz merenja podnevnih visina Sunca u istom trenutku u godini!) dobio je proporciju: 2FR 360o = . Zemljin oblik i veliˇ cina. l =   . n.

3. tj. Ako je a ekvatorski. dobio posebno mesto u istoriji nauke uopˇ ste. relativne veliˇ cine i blizine Zemlji. 3. da Zemlja moˇ ze taˇ cnije da se predstavi sferoidom. u ovaj sistem se ub- raja i Zemljin pratilac. a b polarni polupreˇ cnik sferoida Zemlje. Snimak Zemlje sa kosmiˇ cke letilice .00335 a naziva se spljoˇ stenost. zbog svog specifiˇ cnog poloˇ zaja. Zemljin sistem.3. greˇ ska odre¯ divanja poloˇ zaja taˇ cke na Zemlji je reda nekoliko santimetara.3. Razvoj astronomskog i geodetskog intrumentarijuma omogu´ cio je da se Zemljin oblik i razmere danas poznaju sa veoma visokom taˇ cnoˇ scu. ekvipotencijalna (nivoska) povrˇ sina sile Zemljine teˇ ze. koji je. koja su vrlo brzo pokazala da je Zemljina krivina na ekvatoru ve´ ca nego na polovima.2. Znaˇ caj te sprege je viˇ sestruk i o njoj ´ ce biti govora u daljem tekstu.  ver∴1 64 -*-5 ) 6. Istovremeno.  Slika 3. veliˇ cina A= a−b ≈ 0. to je omogu´ cilo da se za najbolju aproksimaciju oblika Zemlje usvoji geoid. Osim same Zemlje (sl. koja je najbliˇ za povrˇ sini Zemljinih mora i okeana u stanju ravnoteˇ ze. Mesec.). astronomije posebno. Iz ovog eksperimenta proistekla su u periodu srednjeg i poˇ cetkom novog veka brojna stepenska merenja.) / 111   iz koje moˇ ze da se odredi Zemljin polupreˇ cnik R.

5 miljardi godina.4. – Zemlja ima ˇ cvrstu koru debljine 30–60 km ispod kontinenata i 10–30 km ispod okeana. 52-+1 ) . 3.5. – unutraˇ snjost Zemlje do dubine od oko 3000 km nazivamo mantijom. gustine i hemijskog sastava od rastojanja od centra Zemlje. Prouˇ cavanja prostiranja seizmiˇ ckih talasa (longitudinalnih i transverzalnih) i stanja radioaktivnih materija pokazuju: – Zemlja je stara oko 4. a centralni deo na ve´ coj dubini nazivamo jezgrom. Profil atmosfere Slika 3. tempterature. to je joˇ s uvek teˇ sko govoriti o stanju i sastavu materije u centru Zemlje. pritiska i sl.4. Kako su fiziˇ cki uslovi u centru jezgra samo pretpostavljeni. gornja granica atmosfere se odre¯ duje uglavnom izborom stepena raznih dejstava i fiziˇ ckih parametara (gustine.5.).)618 561 65  ver∴1 U Zemljin sistem u uˇ zem smislu ubrajamo Zemljino telo–litosferu.)*4) 1 24-/ -.). Profil tela Zemlje 3.5. Zemljina mora i okenae–akvasferu.41 . Kada se navedeni parametri dobiju   . Zemljino telo. To je gasoviti omotaˇ c Zemljinog tela.  ! " . Zemljina atmosfera. Zemljin gasoviti omotaˇ c–atmosferu i Zemljino magnetno polje–magnetosferu.4. Izgled Zemlje iz kosmosa dat je na slici 3. Vertikalna struktura atmosfere odre¯ duje se zavisnoˇ s´ cu pritiska. temperature.6. Slika 3. Unutraˇ snjost Zemljinog tela teˇ sko je izuˇ cavati jer neposredna merenja su vrˇ sena samo do dubine od oko 10 km (slika 3.3.

Gustina atmosfere varira pribliˇ zno eksponencijalno sa visinom.). 3. Na slici 3. ver∴1 66 -*-5 ) 6.6. Na visinama od oko 300 km temperatura dostiˇ ze granicu od 600◦ − 1200◦ K i konstantna je sve do visina na kojima prestaje da igra vaˇ znu ulogu (od 500–1000 km). magnetizam je veoma ˇ cesta pojava kod nebeskih tela i sistema. To je oblast znaˇ cajnog dejstva Zem- ljinog magnetizma. h: H = H0 eh/H . Podela na ”sfere” nazivi tih sfera jasni su sa slike.6. Na visini preko 90 km temperatura oˇ stro raste jer u toj oblasti dolazi do apsorpcije ekstremnog ultraljubiˇ castog zraˇ cenja Sunca (slika 3. Zemljino magnetno polje. Dosadaˇ snja izuˇ cavanja pokazuju da je geomagnetno polje polje dipola kroz Zemljino srediˇ ste sa osom koja . kaˇ zemo da raspolaˇ zemo modelom atmosfere.4. gde se H naziva skalom visina. je prikazan profil temperature atmosfere Zemlje sa stanoviˇ sta danaˇ snjih informacija.  Slika 3. H0 je gustina na povrˇ sini pri normalnim uslovima. Intenzitet magnetnih polja je veoma razliˇ cit.6.) / 111   iz teorijske analize ili se predstave u vidu tablice srednjih ili tipiˇ cnih vrednosti.

naruˇ savaju se radio–veze. javlja se polarna svetlost razliˇ cite boje na visinama od 100–1000 km. nepravilne prostorne promene nazivaju se anomalijama.8.). Ovo polje je. Poreklo Zemljinog magnetizma nije dato sa potpunom strogoˇ s´ cu. Takvi jaki potoci korpuskula izazivaju magnetne bure u Zemljinom magnetnom polju.)*-4)+1 . 5–10 godina) i pulsacijama (kra´ ci vremenski intervali).   ver∴1 Slika 3. je data ˇ sema preseka tih pojaseva.2)4) ) 5.1 5)81 ) ) 58-6 561 67 ima nagib od 11◦ u odnosu na osu rotacije Zemlje. energija ˇ cestica unutraˇ snjeg pojasa je 10 puta ve´ ca i predstavlja opasnost za kosmonaute jer pri sudaru sa kosmiˇ ckim letilicama dolazi do stvaranja rendgenskih zraka. na velikim visinama reda deset hiljada kilometara. Magnetosfera Zemlje ˇ Cestice koje obrazuju radijacioni pojas su deo ˇ cestica sun´ cevog vetra. koje je zahvatilo Zemljino magnetno polje. tj. Na slici 3. Geomagnetno polje se menja u prostoru i vremenu. Unutraˇ snji pojas dostiˇ ze granicu od 500–5000 km. deformisano pod dejstvom Sunca (vidi sliku 3. a spoljaˇ snji od 1–5 polupreˇ cnika Zemlje (za Zemlju i ostala nebeska tela sve konkretne podatke vidi u prilogu).7. radijacione pojaseve – pojaseve ˇ cestica visokih energija. brze i znatne promene karakteristika magnetnog polja. korpuskule popunjavaju radijacioni pojas. U tim prilikama strelica kompasa ”igra”.   . Eksplozije na Suncu ra¯ daju veoma mo´ cne tokove ˇ cestica.7. Zahvaljuju´ ci eksperimentima izvedenim sa prvih veˇ staˇ ckih satelita utvr¯ deno je da magnetno polje zadrˇ zava naelektrisane ˇ cestice i formira tzv. koje se kre´ cu brzinama 400-1000 km/s. a vremenske promene se nazivaju varijacijama (govori se o duˇ zim vremenskim intervalima.  ! $ 4) )64) .

8. gledano sa severnog pola. Zemljina rotacija je skoro ravnomerno obrtno kretanje oko sopstvene ose u direktnom smeru. . – skretanje ravni kla´ cenja slobodno okaˇ cenog klatna (Fuko. 3. – Zemljin oblik (spljoˇ stenost). Prividno obrtanje nebeske sfere je samo posle- dica stvarne rotacije Zemlje. 1679).) / 111    Slika 3. Zemljina kretanja. ver∴1 68 -*-5 ) 6. 1851).7. U prve egzaktne dokaze rotacije Zemlje moˇ zemo da ubrojimo: – skretanje ka istoku tela koje slobodno pada (Njutn.

revoluciju.e.Aristarh sa Samosa Slika 3. p. po eliptiˇ cnoj putanji oko Sunca. Zemljino godiˇ snje kretanje i godiˇ snja doba  . Danas znamo da Zemlja vrˇ si neravnomerno translatorno kretanje.10.  ! % 69 Uprkos geocentriˇ carima.9. – paralaksu zvezda–promena poloˇ zaja zvezda na nebeskoj sferi usled promene poloˇ zaja posmatraˇ ca (Besel. tvrdio da Zemlja obilazi oko Sunca i da je Sunce mnogo ve´ ce od Zemlje.n. opet u direktnom smeru. 1725). U dokaze Zemljine revolucije moˇ zemo da ubrojimo: – aberaciju svetlosti–promena poloˇ zaja nebeskih tela na nebeskoj sferi izazvana slaganjem brzine svetlosti i brzine Zemlje na putanji oko Sunca (Bredli. – periodiˇ cno godiˇ snje pomeranje linija u spektrima zvezda.   ver∴1 Slika 3. joˇ s je Aristarh u III v. 1838).

). Nepravilnosti Zemljine rotacije. . moˇ zemo lako uoˇ citi i posledice tih kretanja: – nejednake duˇ zine obdanice i no´ ci. vekovne (sekularne) promene i sluˇ cajne fluktuacije. sl. Bez obzira na majuˇ snost promena apsolutnih iznosa ugaone brzine Zemlje. jer. Osnovni oblici kretanja Zemlje su rotacija Zemlje oko ose i kretanje Zemlje oko Sunca po eliptiˇ cnoj putaji koju nazivamo ekliptikom (slika 3. – nejednaka duˇ zina godiˇ snjih doba (v. Posledice Zemljinih kretanja. Kretanje oko Sunca ili revolucija spada u translatorna kretanja. osa se premeˇ sta po ekliptici kroz sukcesivne poloˇ zaje tako da ostaje paralelna sama sebi. orijentacija ose rotacije Zemlje se ne menja.) / 111 3.11.10.11. u kra´ cim vremenskim intervalima. 3. – postojanje godiˇ snjih doba. Odavno je jasno da brzina ro- tacije Zemlje nije postojana. Danas moˇ zemo da ve´ cinu neravnomernosti u rotaciji Zemlje svrstamo u tri grupe: periodiˇ cne promene. njihovo izuˇ cavanje je veoma vaˇ zno ali je i oteˇ zano zbog izuzetne sloˇ zenosti pojedinih mehanizama koji stvaraju te promene.8.) Kako izgledaju karakteistiˇ cni poloˇ zaji Zemlje u raznim trenucima u toku godine i za razne posmatraˇ ce na Zemlji. ver∴1 70 -*-5 ) 6. tj.10. Zemljino godiˇ snje kretanje i poloˇ zaj ose 3.9. moˇ ze da se vidi sa slike 3.     Slika 3. Prepoznaju´ ci iz posmatranja ovakva kretanja Zemlje. – postojanje toplotnih pojaseva na Zemlji.

posebno zahvaljuju´ ci visokotaˇ cnim ˇ casovnicima. tj. do promene osnove u definisanju i jedinice i skale vremena. s s (1) kod kojih su amplitude pribliˇ zno jednake 0 .. a time i posredno i neposredno do tehniˇ ckog i tehnoloˇ skog napretka u izradi instrumenata i pribora za realizaciju tih ciljeva. da je Zemljina rotacija nepostojana. sezonske promene momenta koliˇ cine kretanja Zemljine atmos-  . Wink. pri ˇ cemu su te promene imale periodiˇ can karakter.. takvog reda da za obiˇ can (danaˇ snji) ˇ zivot nema skoro nikakvog znaˇ caja. a delom i teorije.) i Nikola Stojko sa Pariske opservatorije su tridesetih godina 20.11a. posledica neravnomernosti Zemljine rotacije je i promena duˇ zine dana. Tektonika Nauˇ cno ”otkri´ ce” neravnomernosti Zemljine rotacije dovelo je do ponovnog postavljanja i reˇ savanja problema merenja i odrˇ zavanja vremena. Na drugoj strani.0003 redom. ali je od izuzetno velikog znaˇ caja za nauˇ cnu praksu i prognozu. pa i samih sistema.LODs = A sin(t + B1 ) + B sin(2t + B2 ).0005 i 0 .  ! ' 71  ver∴1 Slika 3. Nekoliko astronoma sa Potsdamske opservatorije (Pavel. Dalja posledica je usavrˇ savanje efektivnih metoda i postupaka. Novija istraˇ zivanja su pokazala da promenu duˇ zine dana u osnovi izazivaju kretanja velikih vazduˇ snih masa. . LOD): polugodiˇ snja i godiˇ snja: . veka uoˇ cili. Periodiˇ cne promene (oscilacije). Ponovljena posmatranja pedesetih godina pokazala su da preovla¯ duju dve periodiˇ cne komponente u neravnomernosti Zemljine rotacijen koje izazivaju promenu duˇ zine dana (length of day. za odre¯ divanje kretanja tela Sunˇ cevog sistema i tela drugih kosmiˇ ckih sistema.

01 × 365 × 20 × 100 = 7300s .) / 111   fere. a . gle ˇ cuda. postoji vekovno usporenje Zemljine rotacije. promena u brzini (usporavanja) rotacije Zemlje. pre nego se opredelimo za mogu´ ce objaˇ snjenje. unazad i po nekoliko stotina godina.001 po stole´ cu!?) Odatle sledi da se u vremenskom ”zbiru” nakupila razlika . moramo biti svesni ˇ cinjenice da se posmatrani i efemeridski poloˇ zaji tela Sunˇ cevog sistema mogu razlikovati usled: 1. mi smo vremensku meru fiksirali za prvi obrt. i pored eksplicitnog dokaza. (2)  Iz ovog ”eksperimenta” vidimo da u identifikaciji trenutaka iz istorije moˇ zemo da ”promaˇ simo” i do nekoliko ˇ casova! Zato su astronomi. preˇ sla za isti broj FIKSNIH prvih . B1 . Laplas je razradio teoriju za njegovo objaˇ snjenje: posmatrano ubrzanje u kretanju Meseca posledica je vekovne promene ekscentriˇ cnosti Zemljine putanje koja utiˇ ce na poreme´ ceje koje Sunce izaziva u kretanju Meseca i dovodi do vekovnog pove´ canja orbitalne brzine Meseca. Dakle.0023 za stole´ ce. tj. uoˇ ceno je da preovla¯ duju dve periodiˇ cne komponente: polumeseˇ cna i meseˇ cna ˇ cije su amplitude redom 0s . ako je Zemlja napravila N obrta. nije prihva´ cena jer je to bio udarac na ˇ siroko prihva´ cenu teoriju. Vekovne (sekularne) promene. Ne upuˇ staju´ ci se u detaljnu analizu. ver∴1 72 -*-5 ) 6.t = 0s . jer. Prate´ ci promene u rotaciji Zemlje uzrokovane plimskim dejstvima.00043 i 0s . greˇ saka zbog neobraˇ cunavanja dugoperiodiˇ cnih varijacija orbitalnih elemenata tela 3. Prema tome. ta tvrdnja. B2 su promenljive.010 sekundi (tj. a joˇ s viˇ se na Laplasov autoritet. razlike efemeridskih i posmatranih ekliptiˇ ckih longituda moraju da rastu. Zbog netaˇ cnosti posmatranja. pri ˇ cemu je svaki od njih duˇ zi od prethodnog. pokazuje da je proseˇ cno pove´ canje duˇ zine dana za poslednjih 2000 godina oko 0s . inaˇ ce. nesavrˇ senosti gravitacione teorije 2. onda su nebeska tela preˇ sla na svojim putanjama neˇ sto ve´ ce rastojanje za N uzastopnih STVARNIH obrta Zemlje nego ˇ sto bi. navodimo da su preovla¯ duju´ ca dva poslednja ˇ cinioca. isti efekat nije mogao da se registruje i kod Sunca i planeta. kako je ”konstatovano”: nema potpunog i konstruktivnog objaˇ snjenja. ˇ sta se to desilo? Krajem XVII veka Halej je uporedio savremene poloˇ zaje Meseca sa poloˇ zajima koji se dobijaju iz raˇ cuna sa podacima iz antiˇ ckih posmatranja. utvrdio je da postoji ubrzanje u kretanju Meseca. za njihovu identifikaciju pozvali u pomo´ c i gravitacionu teoriju kretanja nebeskih tela i. veliˇ cine A. Dakle. Jasno je da. Analiza posmatraˇ ckog materijala za duge vremenske intervale. Mada je Adams sredinom XIX veka pokazao da je Laplasov rad i rezultat pogreˇ san. Prema tome.00023. uz drevne opise doga¯ daja. B. Smatraju´ ci ubrzanje u kretanju Meseca realnim. tek sada niˇ sta nije valjalo. Napravimo jedan ”eksperiment”: neka su za poslednje dve hiljade godina (unazad 20 vekova) dani bili kra´ ci u proseku za 0s . Znaˇ caj ove ˇ cinjenice prikaza´ cemo kroz slede´ ci postupak. ako se srednja kretanja tela Sunˇ cevog sistema menjaju sekularno. recimo. dan se unapred produˇ zavao za oko 0s . promena srednjih kretanja nebeskih tela usled plimskih dejstava 4.

sa malim brojem satelita i retkom atmosferom. to su skokovite. Prve su po pravilu male mase.10. Posle otkri´ ca i potvrde ovih nepravilnih promena u brzini kretanja tela Sunˇ cevog sistema. takvu promenu bi moglo da izazove otapanje i zale¯ divanje Antarktika po celoj povrˇ sini i debljine 10 metara. Tako intenzivne i brze promene u brzini rotacije Zemlje ne mogu da se objasne nekom od promena na povrˇ sini Zemlje. brzo rotiraju. velike gustine. imaju veliki broj satelita i gustu atmosferu. Osim ovih zajedniˇ ckih osobina svaka planeta ima specifiˇ cnosti koje joj daju individualno obeleˇ zje. Saturn. spore rotacije. U nauˇ cnoj i struˇ cnoj literaturi najˇ ceˇ s´ ca podela planeta Sunˇ cevog sistema je podela na planete Zemljinog tipa (Merkur. ˇ sto se bitno ne slaˇ ze sa oˇ cekivanom vrednoˇ s´ cu 0s . prikupljeni posmatraˇ cki materijal za oko 250 godina daje za usporenje Zemljine rotacije iznos od 0s .0023 dobijenom iz celokupnog posmatraˇ ckog materijala za 2000 godina. Meseca i planeta. Tek su radiolokacione metode     ver∴1 . plimske promene u brzini rotacije Zemlje. Primera radi.. godine doˇ slo je do 4 takve skokovite promene: oko 1864.5 metra za poslednjih 2000 godina. De Siter i Spenser Dˇ zons su utvrdili da postoji proporcionalnost ovih nepravilnih fluktuacija srednjim orbitalnim brzinama tih tela. Neptun). utvr¯ deno je da postoje i nepravilne promene brzine kretanja tih tela. ”Neobjaˇ snjeni” deo promene u brzini rotacije Zemlje vezuje se za promenu momenta inercije Zemlje zbog meridijanskih premeˇ stanja masa na povrˇ sini i unutar Zemlje: skupljanja leda na Antarktiku i pada nivoa svetskih okeana za oko 2. ne treba ni govoriti. Noviji podaci ukazuju na podizanje nivoa vode u okeanima. Kroz pokuˇ saje da se objasne sekularna ubrzanja u kretanju Sunca. male gustine. ali to moˇ ze biti prividni fenomen zbog podizanja dna okeana. Utvr¯ dene razlike efemeridskih i posmatranih longituda dostizale su i nekoliko desetina sekundi i menjale su znak na sluˇ cajan naˇ cin. Uvod. Ostale planete 3. poˇ cev sa razvojem meridijanske astronomije i primene fotografije u astronomiji.verovatno.  !  73 obrta!? Ovo je dovoljno oˇ cigledno objaˇ snjenje uoˇ cene razlike u poloˇ zajima nebeskih tela iz posmatranja i raˇ cuna. Izostavljaju´ ci drevna posmatranja. U svakom sluˇ caju. Promene tog tipa u brzini rotacije Zemlje javljaju se u nejednakim vremenskim intervalima od nekoliko godina do nekoliko desetina godina i od 1820.0014 za stole´ ce. Priroda i karakter ovih neravnomernosti nisu dobro izuˇ ceni. Zato problem vekovnog ubrzanja rotacije Zemlje ne treba smatrati konaˇ cno reˇ senim. Mala daljina Merkura i Venere od Sunca. Uran. Koliko je takva pretpostavka realna. u toku izrade teorije Njukomba i Brauna. oteˇ zava njihovo izuˇ cavanje. Venera. Takve osobine nema plimsko dejstvo i bilo je jasno da se radi o neregularnim promenama. Pluton) i na planete Jupiterovog tipa (Jupiter. Mars i . 1876. Ne zna se ni da li maksimum dostiˇ zu brzo ili postepeno. a ne kontinualne. 1898 i 1920. Sluˇ cajne fluktuacije. a tako¯ de postojanje faza tih planeta. druge su velike mase.

 ver∴1 74 -*-5 ) 6. U vidnom polju jaˇ ceg teleskopa vidi se da je povrˇ sina Merkura istog tipa kao i povrˇ sina Meseca. utvr¯ deno je da Merkur rotira veoma sporo. . period je 58. kao da ˇ cine muzejske eksponate u naˇ soj okolini. Perihel Merkurove putanje se pomera u prostoru. sa joˇ s nekoliko manjih nebeskih tela. Merkur. (Pregled taˇ cnih podataka za sve planete dat je u Prilogu). Oni.11.) / 111   i izuˇ cavanja sa automatskih me¯ duplanetskih stanica dali dovoljno kvalitetne informacije o kretanjima i fiziˇ ckim karakteristikama tih planeta. Poˇ sto je Merkur planeta koja je najbliˇ za Suncu i njegova elongacija (maksimalno ugaono udaljavanje od Sunca) ne prelazi 28◦ . on ne moˇ ze da se lako i jednostavno izuˇ cava primenom klasiˇ cnog astronmskog eksperimenta. Sunˇ cani dan na Merkuru je 176 dana.11.). jer Merkur izvrˇ si jedan obilazak oko Sunca za oko 88 dana (vidi sliku 3.6 dana. Pri tome. objaˇ snjenje ovog kretanja moˇ ze da se da u na osnovi teorije relativnosti. 3.11.   Slika 3. Merkur je nekoliko puta manji od Zemlje ali ima skoro istu gustinu. Merkur Na Merkuru postoji atmosfera. ali mnogo re¯ da od Zemljine. Zbog retke atmosfere i blizine Sunca njegova dnevna strana se zagreva i preko 550o K. i u takvom eksperimentu aparati su morali biti posebno paˇ zljivo pripremljeni zbog izuzetne blizine Sunca i velikih toplotnih uticaja. Zato moˇ zemo da kaˇ zemo da su skoro svi detaljniji podaci o Merkuru rezultat modernog astronomskog eksperimenta izvedenog sa kosmiˇ ckih letilica.

Posle Sunca i Meseca. godine kada je svemirski brod Mariner 10 ostvario nekoliko bliskih prilaza planeti.12.  . a i zbog posebih poloˇ zaja u kojima je vidljiva.  !  75  ver∴1 Najve´ ci deo rezultata o Merkuru potiˇ ce iz 1974. Venera je najsjajnije nebesko telo vidljivo golim okom na nebu (slika 3.12. Osim radiolokacije i radimetoda. na Veneru je upu´ ceno viˇ se automatskih stanica i pored nje je proˇ slo nekoliko me¯ duplanetskih letilica. Venera. zbog njene izuzetno neprozirne atmosfere. su metode kosmiˇ ckih istraˇ zivanja sa me¯ duplanetskih letilica i modula.13. zvezda Danica. jer nikad ne moˇ zemo da vidimo njihove cele diskove. tako i sa stanoviˇ sta geometrije samih likova. U tom smislu.) utvr¯ deno je ve´ c u prvom prilazu Marinera 10. Veˇ cernjaˇ ca. kako sa stanoviˇ sta broja dana u godini. glavne metode istraˇ zivanja Venere. Magnetosfera Merkura 3. Po fiziˇ ckim karakteristikama veoma je sliˇ cna Zemlji. dobila je viˇ se naziva: Zornjaˇ ca. Slika 3. Blizina Suncu znatno oteˇ zava nazemna posmatranja Merkura i Venere.12. Postojanje magnetnog polja Merkura (slika 3. Zato.).

Venera Neprozirnost Venerine atmosfere onemogu´ cavala je donedavno ozbiljnije prouˇ cavanje te planete. efekta staklene baˇ ste. a u manjim koliˇ cinama od vodene pare i amonijaka. glavni su uzrok pojave tzv. Venera nema magnetno polje. zadrˇ zava na oblaˇ cnom omotaˇ cu. na povrˇ sini planete temperatura se penje do 750◦ K. Sunˇ ceva svetlost se apsorbuje u donjim slojevima atmosfere. To je istovremeno potvrda postojanja peˇ sˇ canih pustinja na Marsu i opˇ ste narandˇ zaste boje povrˇ sine. da bi u stratosferi Venere carivao mraz. tj.13. Radioastronomski eksperiment je pokazao da Venera rotira u suprotnom smeru od ostalih planeta sa periodom 243 dana.) / 111   Slika 3. Mars je ve´ ci od Merkura i oko 2 puta manji od Venere. tamne pege se vide slabo i ponekad isˇ cezavaju sasvim. Cak i manjim teleskopom mogu da se vide bele polarne kape. Izuzetno visoka temperatura u niˇ zim slojevima atmosfere Venere kao i na njenoj povrˇ sini. opet.13. Povrˇ sinski vetrovi dostizu brzinu od nekoliko metara u sekundi. koje mogu trajati mesecima i koje u atmosferi Marsa formiraju ostrva ogromnih koliˇ cina malih ˇ cestica. Dan na Veneri traje 117 Zemljinih dana. Mars. Pege su u stvari oblaci ˇ cestica koje stvaraju mo´ cne ”peˇ sˇ cane” bure. . Atmosfera Venere se sastoji najve´ cim delom od ugljen dioksida. da bi na visini od 50km dostigli brzinu od oko 60 m/s. zatim atmosfera dostiˇ ze temperaturu dovoljnu za termiˇ cko zraˇ cenje. koje se. ver∴1 76 -*-5 ) 6. Temperatura i pritisak u atmosferi rastu sa dubinom. a pritisak do 100 atmosfera.  ˇ 3. Sa visinom temperatura atmosfere pada.

jedina planeta naˇ seg sistema na kojoj se joˇ s mogu oˇ cekivati primitivne forme ˇ zivota. Kiseonik i vodena para su prisutni u malim koliˇ cinama. Dnevni gradijent temperature na Marsu je reda 80o –100o K. Pritisak je manji i 100 puta od pritiska na Zemlji. Dnevne promene temperature se sumiraju sa sezonskim. ona je veoma retka. Atmosfera se sastoji uglavnom od ugljen dioksida. -100o ) C. ve´ cu temperaturu i unutraˇ snji pritisak. ukazuju da je asimetrija u rasporedu masa.14. lokalni karakter rasporeda reljefnih oblika i dr. I pored svega Mars je. Mars dobija 2. ali je reljef gladak usled dejstva vetra.  ! ! 77  ver∴1 Slika 3. -130 C.). S obzirom na ve´ cu Zemljinu masu. sliˇ cno Merkuru. bilo da ih ve´ c ima ili da ´ ce se razviti. ve´ cu koliˇ cinu radioaktivnih elemenata. izgleda.14. a no´ cu pada do (-70o .2 puta manje toplote nego Zemlja. Radiolokacija povrˇ sine Marsa pokazuje da su visinske razlike reljefa do oko 15 km. Mars ima dva satelita: Fobos i Dejmos. Mars Povrˇ sina Marsa je. Na ekvatoru temperatura danju jedva da dostiˇ ze +10o C. dok je promena obojenosti znatna. od kojih su ve´ ci vulkanskog porekla. Ovako surovi uslovi su uzrokovani daljinom Marsa od Sunca. 3. nisu registrovani radijacioni pojasi. Anomalije gravitacije. a zbog razre¯ dene atmosfere efekat ”staklene baˇ ste” praktiˇ cno ne postoji. Istorijski su najinteresantnije tamne oblasti (pege) koje pokazuju sezonske promene i koje mogu poticati od sezonskih promena smera sistema vetrova i promene odnosa koliˇ cine leda i vodene pare.  . Postojanje atmosfere na Marsu potvr¯ deno je davno. posebno o je hladno na polovima. pokrivena kraterima. izgleda. opˇ sta karakteristika planeta. Ve´ cina pojava na povrˇ sini Marsa ima stalan poloˇ zaj i oblik. sl. Marsovo magnetno polje je slabo. verovatno je Zemlja ve´ c davno proˇ sla onu fazu razvoja koju Mars sada prolazi. a amnji su nastali od udara meteorita (v.

15.  Slika 3.15b). Jupiter je najve´ ca planeta naˇ seg sis- tema. Pluton je otkriven zahvaljuju´ ci nebesko–mehaniˇ ckom eksperimentu koji je pokazao da postoje odstupanja u kretanju Urana i Neptuna. Od ovih planeta najbolje je izuˇ cen Jupiter(slika 3. .Za sada je to najzagonetnija planeta Sunˇ cevog sistema. njegova masa je jednaka masi svih ostalih planeta zajedno. a zatim dolaze Uran i Neptun (slika 3. ver∴1 78 -*-5 ) 6. Pluton i Haron 3.14. Noviji eksperimenti su pokazali da Pluton nije jedinstveno nebesko telo (slika 3. Saturn je neˇ sto manji.g.) i da mu je masa znatno manja od pretpostavljene.15a).14a. Zbog ogromne daljine i malih dimenzija otkrivena je tek 1930.) / 111   3. Jupiter i planete dˇ zinovi. Pluton. i veoma slabo je prouˇ cena.14a.

dok temperatura u centru moˇ ze da dostiˇ ze nekoliko hiljada stepeni. koju opet odre¯ dujemo na osnovu pozicije neprozirne granice atmosfere.3g/cm3 . Jupiter mnogo helijuma. Spektralna analiza pokazuje da atmosfere sadrˇ ze najviˇ se molekulski vodonik (H2 ). Uran 10h 49m i Neptun oko 16h . reda -140◦ C na Jupiteru. U atmosferama Jupitera i Saturna na¯ den je joˇ s i amonijak (NH3 ). Sve velike planete su okruˇ zene gustim i prostranim atmosferama punim oblaka. Saturn 10h 14m . -180◦ C na Saturnu i sl. Slika 3. Kod svih velikih planeta rotacija je brza. a gustina materije mala.  ! # 79  ver∴1 Osa rotacije Jupitera je skoro upravna na ravan putanje oko Sunca. imaju metana (CH4 ) i. Teorijski je model masivnih planeta zasnovan na pretpostavci da se one sastoje od vodonika i helijuma u ˇ cvrstom stanju usled ogromnog pritiska. Kako su ove planete daleko od Sunca. Srednja gustina Jupitera je 1. te sezonskih promena (”godiˇ snjih” doba) praktiˇ cno nema. Mala srednja gustina velikih planeta moˇ ze da se objasni i time ˇ sto se odre¯ duje u odnosu na prividnu zapreminu. Zato su znatno spljoˇ stene i to moˇ ze da se ˇ cak i vizuelno registruje.15b.7g/cm3 . Neptuna je 1. Polarni delovi Jupitera rotiraju sporije. Gustina gasne atmosfere na ”dnu” je oko 0. Urana je 1.  .7g/cm3 i Saturna je 0. Periodi ekvatorske rotacije velikih planeta su: Jupiter 9h 50m . njihove temperature su vrlo niske.01g/cm3 . ˇ cini se.5g/cm3 .

Magnetosfera Saturna .16. Saturn Do nedavno smatran jedinstvenom pojavom. ver∴1 80 -*-5 ) 6.17.) je dobio konkurente u prstenima Jupitera i Urana.16.) / 111   Slika 3. Prstenovi se ve´ cinom sastoje od mnoˇ stva malih ˇ cestica. Saturnov prsten (slika 3.  Slika 3.

19. usled ˇ cega na njemu postoji oˇ stra smena godiˇ snjih doba. Neptun Paˇ znju zasluˇ zuje i ˇ cinjenica da osa rotacije Urana zaklapa sa ravni njegove orbite oko Sunca ugao od samo 8o .  ! # 81  ver∴1 Slika 3. kao i Venera. rotira u stranu suprotnu svim ostalim planetama. Slika 3. Uran. Uran Od karakteristiˇ cnih oblika na velikim planetama treba joˇ s spomenuti veliku crvenu pegu na Jupiteru za koju joˇ s uvek ne raspolaˇ zemo dovoljno jasnim objaˇ snjenjem. dalje.  .18.

neki od njih su sasvim nedavno otkriveni zahvaljuju´ ci kosmiˇ ckim letilicama. Slika 3.20. sa kretanjem naelektrisanih ˇ cestica u jonosferi i radijacionim pojasima povezano je i intenzivno radio zraˇ cenje Jupitera.  Slika 3.) / 111   Velike planete imaju i veliki broj prirodnih satelita. Magnetosfera Jupitera de postoje i Magnetno polje Jupitera je nekoliko puta jaˇ ce od Zemljinog.21. Tako¯ radijacioni pojasi koji su mnogo prostraniji od Zemljinih. Struktura magnetosfere Jupitera . Isto tako astronomima predstoji da objasne i postojanje sopstvenog zraˇ cenja Jupitera i u ostalim delovima spektra. ver∴1 82 -*-5 ) 6. Do na nekoliko hiljada kilometara visine prostire se i jonosfera Jupitera.

” objasnivˇ si pojavu optiˇ cke libracije zakljuˇ cio je da Mesec ima oblik sferoida ˇ ciji je najve´ ci preˇ cnik na pravcu ka Zemlji pa dalje tvrdi: ”Polaze´ ci od toga da je Mesec okrenut Zemlji uvek jednom te istom stranom. ali je ponekad metodoloˇ ski opravdan. me¯ dutim. Mesec. nastavljaju´ ci svoja istraˇ zivanja. Njegova masa i dimenz- ije su znatni u odnosu na Zemlju te sa njom ˇ cini tzv. biti okrenuta ka drugoj ˇ ziˇ zi Meseˇ ceve orbite tako da se ne´ ce vratiti nazad i obrnuti u pravcu ka Zemlji”. ”dvojni sistem–dvojnu planetu”. ˇ cije je glavno ˇ zivotno delo ”Prinicipies . kod ostalih planeta sateliti su znatno manji od planete. pretpostavio je da postoji fiziˇ cka libracija Meseca. Mesec  . telo Meseca ne moˇ ze da ostane u bilo kom drugom poloˇ zaju i vrati´ ce se u prvobitni poloˇ zaj zbog libracionog kretanja. uvek se vra´ camo na staze istorijskog pristupa i hronoloˇ ske sistematizacije znanja o njemu..16. Dakle.. ona strana Meseca koja treba da je okrenuta Zemlji. Na taj naˇ cin. te libracije ´ ce biti izuzetno spore jer su izazvane veoma slabim silama. Koliko to moˇ ze biti interesantno i koliko opasnosti takav pristup krije pokuˇ sa´ cemo da ilustrujemo jednim navodom i kratkim komentarima i diskusijama.”.   ver∴1  Slika 3. To nije klasiˇ cni udˇ zbeniˇ cki pristup. usled uzroka navedenih u Iskazu XVII.22. po svemu sude´ ci. Mesec je Zemljin prirodni satelit. moˇ ze.. ser Isak Njutn. ! $ Mesec i planetski sateliti 83 3. U III knjizi ”Principa. Merkur i Venera nemaju satelite. Govore´ ci o savremenim predstavama o Mesecu.. ˇ camilo neku godinu u ladicama jer se znanje o Mesecu nije ”uklapalo” u teoriju.

Sve ˇ sto su razni autori do danas mogli da prigovore ovom Njutnovom stavu je da libracija u latitudi zavisi samo od nagiba ose rotacije prema orbiti Meseca.) / 111   Treba zapaziti da kasniji istraˇ zivaˇ ci pretpostavljaju da je. A mi moˇ zemo da kaˇ zemo da je to isto ˇ sto i zavisnost od latitude i nagiba prema ekliptici!. ”sliˇ cno Hevelijusu”. Kretanje satelita je interesantna pojava. a orbite su im praktiˇ cno upravne na orbitu planete. n. Kalisto .  Slika 3. Titan i Ganimed (Jupiterov satelit) su ve´ ci od Meseca oko 1. Me¯ dutim. Njutn smatrao da je osa rotacije Meseca upravna na ekliptiku. Toerema XV) Njutn tvrdi da ”libracije u latitudi nastaju zbog iznosa latitude Meseca i poloˇ zaja ose Meseca u odnosu na ravan ekliptike”.23. ver∴1 84 -*-5 ) 6. Fobos obilazi oko Marsa 3 puta brˇ ze od rotacije same planete. Udaljeniji Jupiterovi i Saturnovi sateliti su mali i neki od njih se kre´ cu suprotno rotaciji planete. Svi Uranovi sateliti se kre´ cu suprotno rotaciji planete. Kretanje naˇ seg Meseca razmotri´ cemo detaljnije. a ne prema ekliptici. jer u svojim objaˇ snjenjima fiziˇ cke libracije Njutn nije spominjao nagib ose. njihovi zvezdani periodi rotacije jednaki su periodima obilaska oko planete. pr.” Iskaz XVII. u ”Principima.5 puta.. tj. Za sve satelite za koje je dokazana rotacija utvr¯ deno je da su okrenuti svojoj planeti uvek istom stranom. Pa ko je sada u pravu? Sateliti ostalih planeta. atmosfera se sastoji od metana.. Saturnov satelit Titan je jedini satelit koji ima atmosferu. Vratimo se satelitima ostalih planeta u Sunˇ cevom sistemu (njihov kompletan popis moˇ zete na´ ci u Prilogu II).

nezanimljivu astrofiziˇ cku ”biografiju”. S obzirom na ulogu Meseca u razvoju astronomskih znanja. ovde posvetiti posebnu paˇ znju. Daljina i prava veliˇ cina Meseca. Enceladus 3.25 Dnevna paralaksa   . Slika 3. – Prividni polupreˇ cnik nebeskog tela je ugao pod kojim se iz topocentra vidi pravi polupreˇ cnik tog tela. naizgled. bez obzira na.24. njemu ´ cemo.  ! % 85  ver∴1 Slika 3. – Dnevnom paralaksom nebeskog tela nazivamo ugao pod kojim se sa nebeskog tela vidi pravi polupreˇ cnik Zemlje. – Paralaksom uopˇ ste nazivamo promenu ugla pod kojim se vidi data osnovica usled kretanja posmatraˇ ca. Zato uvedimo nekoliko pojmova koji ´ ce nam biti potrebni u daljem izlaganju.17.

a ˇ cija je ekscentriˇ cnost e = 0.26. . tj. pr. Meseˇ ceva kretanja.d 32. imamo daljinu ma kog nebeskog tela. Mere´ ci prividni polupreˇ cnik (H) Meseca.) dva posmatraˇ ca u topocentrima T1 i T2 na istom meridijanu loptaste Zemlje. pravi polupreˇ cnik dobijamo iz relacije r = . metodom koju smo opisali ili nekom savremenom metodom – radiolokacija. taˇ cka na putanji drugog tela najbliˇ za centralnom telu naziva se pericentar. pa i Meseca.. (S ). C = 29. objaˇ snjenje je analogno objaˇ snjenju razlike u trajanju zvezdanog i srednjeg dana.) / 111     Koriste´ ci paralaktiˇ cki metod. B) i ako oba posmatraˇ ca u istom trenutku (prolaz kroz meridijan!) izmere zenitske daljine nebeskog tela z1 i z2 i ako su paralakse topocentara redom p1 i p2 .04.. prvo efektivno odre¯ divanje daljine Meseca izvrˇ sili su francuski nauˇ cnici Laland i Lakaj u XVII veku. Uoˇ cimo (v. R sin p1 = sin z1 . Ako bismo iz dana u dan merili rastojanje do Meseca. 3. Taˇ cke preseka projekcije putanje na nebesku sferu sa ekliptikom nazivaju se ˇ cvorovima. 3. lasersko pozicioniranje. Odavde mogu da se dobiju p1 . imamo p1 + p2 = z1 + z2 − (B1 + B2 ). naziva se sinodiˇ cki mesec. .18. utvrdili bismo da je Meseˇ ceva putanja veoma bliska elipsi ˇ cija je ravan nagnuta u odnosu na ekliptiku pod uglom i = 5◦ 9 . Ako iz dana u dan posmatramo Mesec i reg- istrujemo njegov izgled i poloˇ zaj vide´ cemo da se po isteku skoro konstantnog vremena ponavlja izgled Meseca i da po isteku neˇ sto kra´ ceg konstantnog vremena Mesec dolazi u isti poloˇ zaj u odnosu na zvezde. tj. sin H. Uzrok ovolike razlike jasan je sa slike 3. ako znamo koordinate topocentara (R.d 53. p2 ..25. . sl. n. Vremenski razmak u kome se Mesec vrati u isti poloˇ zaj prema zvezdama naziva se sideriˇ cki mesec. R sin p2 = sin z2 . a razmak u kome se vrati u isti poloˇ zaj prema Suncu. Napomena: U dinamici dva tela pri ˇ cemu se jedno naziva centralnim. (C ): S = 27. ver∴1 86 -*-5 ) 6. a najudaljenija taˇ cka naziva se apocentar. . .

svet crnog neba. Fazu Meseca definiˇ semo iz izgleda osvetljenog dela: mlad mesec ili mladina – potpuno neosvetljena vidljiva strana Meseca. povrˇ sina Meseca je pokrivena rastresitim slojem koji je nazvan regolit. a na no´ cnoj polulopti o neke taˇ cke imaju i −170 C . Konstituenti ostataka atmosfere Meseca    ver∴1  . Meseˇ cevo kretanje oko Zemlje u direktnom smeru naziva se Meseˇ ceva revolucija. Ispitivanja tih uzoraka nisu donela ve´ ca iznena¯ denja. poslednja ˇ cetvrt – osvetljena istoˇ cna strana diska (v. pun mesec ili uˇ stap – osvetljen ceo disk. Fiziˇ cki uslovi na Mesecu i njegov reljef. ve´ c na malim dubinama Mesec ima konstantnu temperaturu kore. 3. 3. Razlikujemo osvetljeni i neosvetljeni deo Meseˇ cevog diska i njihovu graniˇ cnu liniju – terminator.19. Navodimo da su tragovi atmosfere Meseca na¯ deni u obliku nadpovrˇ sinskog sloja argona koji potiˇ ce iz ”rezervoara” u povrˇ sinskom sloju kore Meseca. Veliki gradijenti temperature povrˇ sine Meseca izme¯ du dana i no´ ci nisu samo posledica odsustva atmosfere ve´ c i trajanja meseˇ cevog dana i no´ ci. Ukupna masa gasova u bilo kom trenutku ne bi trebalo da prelazi 25000 kilograSlika 3. svet oˇ strih senki bez sumraka. ! ' 87 Na svojoj eliptiˇ cnoj putanji oko Zemlje (Geos) Mesec prolazi kroz najbliˇ zu taˇ cku – perigej i kroz najudaljeniju taˇ cku – apogej. Promene u izgledu Meseca tokom sinodiˇ ckog perioda nazivaju se fazama ili menama. sl. Mesec je u opoziciji kada se longitude razlikuju za 180o . Kaˇ zemo da je Mesec u konjunkciji sa Suncem kada je njegova geocentriˇ cna longituda jednaka longitudi Sunca (mlad mesec!). Zbog neprekidnog bombardovanja meteoritima. Faze Meseca imaju i neˇ sto drukˇ cije odredbe. danas na Zemlji raspolaˇ zemo uzorcima tla sa Meseca. Osunˇ cane taˇ cke dostiˇ zu +120o C . Zahvaljuju´ ci njemu i nepostojanju unutraˇ snjeg zagrevanja. Kako Mesec nema  atmosferu (dokazati ili nabrojati dokaze) on predstavlja svet tiˇ sine. linija kroz perigej i apogej se naziva apsidna linija.27).28. Zahvaljuju´ ci letovima kosmonauta (niz misija ”Apolo”) i radu automatskih stanica (”Luna” i ”Lunohod”). prva ˇ cetvrt – osvetljena je zapadna strana diska. a ve´ ci deo prisustva drugih inertnih gasova objaˇ snjava se stepenom Meseˇ cevog gravitacionog zahvatanja gasova iz sunˇ cevog vetra. ma. a u kvadraturama kada je ta razlika ±90o .

Colins. Zahvaljuju´ ci kosmiˇ ckim letovima. Karte Meseca i raspored raznih formi njegovog reljefa poˇ ceo je da sastavlja joˇ s Galilej. preˇ cnika do 200 km. cirkovi ili krateri. Na Meseˇ cevoj povrˇ sini se razlikuje viˇ se stalnih pukotina. Boˇ skovi´ ca i Mohoroviˇ ci´ ca. Na povrˇ sini Meseca nije registrovana organska materija kao ni najprimitivniji oblici ˇ zivota. ”Apolo XI”). a dugaˇ cke i nekoliko desetina kilometara. tamne su jer slabo reflektuju svetlost. dubine oko 100 m. Svetli zraci predstavljaju skupove vrlo malih kratera od svetlih stena. Najbolji posmatraˇ cki uslovi za vizuelno pra´ cenje i kartografisanje Meseca su na granici terminatora. koji je otkriven na Mesecu. Imena najve´ cih nauˇ cnika sa naˇ sih prostora. hrom. ispunjena lavom i pokrivena regolitom. sl. uraniju i torijum–sre´ cu se u ve´ cim koliˇ cinama nego na Zemlji. Mesec .29). Forme koje se najˇ ceˇ s´ ce razlikuju u reljefu Meseca su: ”mora”. Tamnije povrˇ si meseˇ cevih ”mora” pokriva isitnjeni materijal bazaltnih stena. Golim okom mogu da se zapaze objekti na povrˇ sini Meseca veliˇ cine od 1 km pa naviˇ se (izraˇ cunati ugaonu meru. koji su se grupisali zrakasto u odnosu na neke od ve´ cih kratera. Novi mineral. Aldrin. Planinski venci se obiˇ cno prostiru duˇ z ”mora” i nisu mnogobrojni. Nose nazive planina na Zemlji. Tesle. znaju´ ci da je Mesec na daljini od 60 polupreˇ cnika Zemlje!). ˇ sto navodi na zakljuˇ cak da Zemlja i Mesec nisu bili jedno telo. Retki elementi–titan.28. i ”nevidljiva” strana Meseca je potpuno kartografisana. dugaˇ cki su stotine kilometara i strmiji su na strani do ”mora”. Prstenaste planine manjih razmera nazivaju se kraterima. Ve´ cina Meseˇ cevih planina se pojavljuje u obliku prstenastog ovala visine do nekoliko kilometar. relativno ravna. tamne valovite linije. koji obuhvata ve´ ce okrugle visoravni–to su cirkovi.  Slika 3. 3.  ver∴1 88 -*-5 ) 6. Starost stena je 4–5 milijardi godina. a u planinskim delovima nalaze se magmatske stene. Milankovi´ ca. data su nekim oblicima reljefa Meseca. nazvan je Armalkolit ( Armstrong. to su rile.29. rile i svetli zraci (v.) / 111   Raspodela po konstituentima takve atmosfere moˇ ze da se vidi sa slike 3. koje su verovatno nastale pucanjem Meseˇ ceve kore ili su to korita tokova lave. planinski venci. ”Morima” su nazvane tamne pege na povrˇ sini Meseca: to su suva prostrana polja.

dobijamo totalno zraˇ cenje Sunca (njegovo svetljenje!). masa ostalih elemenata dostiˇ ze skoro 2% od ukupne mase Sunca. Sunce Solarnom konstantom se naziva ukupna energija koja u toku jedne minute pada na 1cm2 povrˇ si upravne na sunˇ ceve zrake izvan Zemljine atmosfere na srednjem rastojanju Zemlja–Sunce. Sunce je tipiˇ cna zvezda i zato je referenca za izuˇ cavanje prirode zvezda uopˇ ste. Opˇ ste karakteristike. Sunce je centralno i najmasivnije telo u Sunˇ cevom sistemu. Toliko bi zraˇ cilo telo veliˇ cine Sunca zagrejano do temperature od oko 6000o K (efektivna temperatura Sunca).20.   . Sunce. svih ostalih elemenata ima oko 1 promil. Mnoˇ ze´ ci ovaj broj povrˇ sinom sfere radijusa jednakog daljini Zemlje od Sunca. LS = 4 × 1026 W.30. Kao i sve zvezde i Sunce je ”usijana gasovita” (plazma?) lopta. Taˇ cna merenja daju za solarnu konstantu iznos 1. !  Sunce – najbliˇ za zvezda 89  ver∴1 3.4 × 103 W/m2 . Sastoji se od vodonika i oko 10% helijuma. Ono je mo´ can izvor energije i zraˇ ci u svim delovima spektra. Me¯ dutim.  Slika 3.

31. u unutraˇ snjosti Sunca se stvara ogroman pritisak. 2 2 3 tj. Zraˇ cenje Kao i sve zvezde Sunce je usijana gasovita lopta.) / 111     Slika 3. Sila pritiska jednaka je sumi sila teˇ ze svih gornjih slojeva. Zbog visokih temperatura materija je jako jonizovana i nalazi se u stanju plazme. gravitaciono ubrzanje na rastojanju (1/2)R od centra homogenog Sunca je g=C (1/2)M (R /2) 2 . 2 . Sam pritisak na jediniˇ cnu povrˇ sinu bi´ ce jednak sili teˇ ze radijalnog stuba materije visine (1/2)R . Naˇ cinimo pribliˇ zan raˇ cun unutraˇ snjeg pritiska pod pretpostavkom da je materija unutar Sunca ravnomerno raspodeljena i da je gustina jednaka srednjoj vrednosti. Sastoji se u masi od vodonika i helijuma (99%) i od oko (1 − 2%) teˇ skih elemenata. gde je R polupreˇ cnik Sunca.4g/cm3 . masom reda (1/2 )M . Srednja gustina materije je 1. Sila teˇ ze se odre¯ duje samo masom unutar sfere radijusa 1 1 R − R = R . u njemu je masa m=H R . Pod dejstvom gravitacionog privlaˇ cenja. Na Suncu nisu prona¯ deni elementi nepoznati na Zemlji. mada su neki od njih prvo ”na¯ deni” ma Suncu (koji?). Neka se jediniˇ cna povrˇ sina S = 1 nalazi na dubini R /2. Prema Njutnovom zakonu gravitacije. ver∴1 90 -*-5 ) 6.

33. Slika 3. a da je temperatura 15 × 106 o K . uz turbulenciju materije karakteriˇ se je i brzo padanje temperature.   .  !  mg M /8 =C 2 S (R /2) H R 2 91  ver∴1 zato je pritisak p= ≈ 6.): – jezgro ili centralna oblast do rastojanja (1/3)R .32. – zona zraˇ cenja od (1/3)R − (2/3)R u kojoj se energija predaje kroz proces apsorpcije i zraˇ cenja. da je pritisak oko 2000 × 109 Bar.6 × 108 Bar 1 S Temperaturu u unutraˇ snjosto moˇ zemo da odredimo primenom gasnih zakona. U zavisnosti od vrednosti temperature i karaktera procesa koje ona odre¯ duje. taˇ cni raˇ cuni pokazuju da je gustina u centru Sunca reda 150g/cm3 . preovladavaju nuklearne reakcije. – zona konvekcije koja se prostire praktiˇ cno do same ivice vidljivog diska Sunca. Sunce mo zemo da podelimo uslovno na 4 oblasti (vidi sliku 3. Zraˇ cenje na raznim talasnim duˇ zinama Fluks energije koja nastaje u nedrima Sunca predaje se spoljnim slojevima i raspodeljuje na sve ve´ cu i ve´ cu povrˇ sinu. Usled toga temperatura gasova opada sa udaljavanjem od centra.


ver∴1

92

-*-5 ) 6- )

/

111

– atmosfera poˇ cinje odmah iznad zone konvekcije i prostire se daleko iznad vidljivog diska Sunca. Donji slojevi atmosfere zahvataju tanki sloj gasova koji se registruje kao povrˇ sina Sunca u vidljivom delu spektra; gornji slojevi atmosfere mogu da se vide samo u posebnim uslovima (pomraˇ cenja, posebni instrumenti i sl.). 

 



3.21. Atmosfera Sunca. Najniˇ zi ili prvi po dubini sloj atmosfere Sunca,

visine 200–300 km, naziva se fotosferom. Emisioni spektar fotosfere potiˇ ce iz ˇ citavog sloja, a na neprekidnom spektru vidi se veliki broj tamnih apsorpcionih linija–Fraunhoferove linije–nastalih usled apsorpcije u gornjim slojevima atmosfere. Temperatura fotosfere opada od 8000o − 4000o K sa udaljenjem od centra. Fotosfera ima finu strukturu u vidu sjajnih zrnaca–granula srednje veliˇ cine oko 1000 km, koja traju oko 5 minuta i koji su razdvojeni uskim tamnim zonama. Granulacija fotosfere je posledica turbulencije gasova koja se deˇ sava u konvektivnoj zoni, pod fotosferom. U najviˇ sim delovima fotosfere temperatura je oko 4000o K , a gustina je reda −7 −6 10 − 10 g/cm3 ; vodonik je praktiˇ cno neutralan, a jonizuje se samo oko 0.01% atoma, uglavnom metala. U viˇ sim delovima atmosfere temperatura i stepen jonizacije poˇ cinju da rastu; temperatura se penje do na 100000o K . Oblast atmosfere u kojoj raste temperatura sa visinom i dolazi do uzastopne jonizacije vodonika, helijuma i drugih elemenata, naziva se hromosferom. Hromos-


!

93

fera ne emituje belu svetlost ve´ c samo neke linije u ultraljubiˇ castoj, ljubiˇ castoj, crvenoj i radio ooblasti spektra. Iznad hromosfere temperatura dostiˇ ze 1 − 2 × 106 o K i praktiˇ cno se ne menja do daljina od nekoliko radijusa Sunca; to je razre¯ deni i usijani omotaˇ c koji se naziva Sunˇ ceva korona (v. sl. 3.33.). Tokovi plazme koji napuˇ staju koronu nazivaju se suncev vetar. Uzroci zagrevanja gornjih slojeva atmosfere su u talasnom kretanju materije u konvektivnoj zoni; Sunce deo svoje mehaniˇ cke energije prenosi u hromosferu i koronu. Korona emituje neprekidan i linijski spektar. Neprekidni spektar se javlja usled rasipanja fotsferske svetlosti na elektronima, a linijski je posledica viˇ sestruke jonizacije gasova u koroni. Osim granulaste strukture, na vidljivoj povrˇ sini Sunca uoˇ cavamo pore – povremeno uve´ cane tamne zone me¯ du granulama. Pore ponekad prerastaju u velike tamne pege okruˇ zene polusenkom, koja se sastoji od radijalno izduˇ zenih fotosferskih granula. Pege su nepostojane forme. Na krejevima Sunˇ cevog diska oko pega se vide svetle forme – fakule, koje se mogu registrovati kog svih pega, ali ne i u vidljivom delu spektra ve´ c na spektroheliogramima – fotografijama povrˇ sine u konkretnim linijama (vodonik, jonizovani kalcijum i sl.).

3.22. Sunˇ ceva aktivnost. Trenuci i pojavnost neobiˇ cnih formi na Suncu
koji su obeleˇ zeni poviˇ senom aktivnoˇ s´ cu Sunca, pove´ canim zraˇ cenjem energije i uticajem na okolinu, nazivaju se opˇ stim imenom Sunˇ ceva aktivnost. 

 
ver∴1 

Slika 3.34. Ciklus Suˇ ceve aktivnosti 


ver∴1

94

-*-5 ) 6- )

/

111 



3.23. Sunˇ ceve pege. Sunˇ ceve pege je prvi posmatrao teleskopom Ga-

lilej (1610.g.) i primetio je da se one kre´ cu po disku Sunca; to je naveo kao dokaz rotacije Sunca. Tokom XIX veka poˇ celo je sistematsko pra´ cenje i registrovanje broja i ploˇ zaja pega na Suncu. Rezultat tog sistematskog pra´ cenja je otkrivanje cikliˇ cnosti u nekim oblicima Sunˇ ceve aktivnosti. 



Slika 3.35. 23 Suˇ cev ciklus Pege su veoma nepostojane forme. Javljaju se obiˇ cno u paru kao pega vodilja i pega pratilja; pege su mesta jakih magnetnih polja suprotnog magnetizma. Preˇ cnik pege je u proseku nekoliko desetina hiljada kilometara. Sistematsko pra´ cenje broja, veliˇ cine i rasporeda Sunˇ cevih pega zapoˇ ceo je nemaˇ cki asˇ tronom Svabe 1826. godine. Pokazalo se da se intenzitet aktivnosti i broj pega i grupa pega na Suncu periodiˇ cno menjaju u intervalu od oko 11 godina. Prema tome, ciklusom Sunˇ ceve aktivnossti naziva se vremenski razmak izmed ¯u dva minimuma aktivnosti.

Slika 3.36. Suˇ ceve pege


!

"

95

Po pravilu u grupi pega nalaze se dve posebno velike pege–jedna na istoˇ cnoj, druga na zapadnoj strani grupe, koje imaju suprotnu magnetnu polarnost. U toku datog ciklusa na datoj polusferi (severnoj i juˇ znoj) polaritet svih pega vodilja je jednak, ali je na raznim polusferama razliˇ cit. Po isteku ciklusa ovi polariteti u parovima se menjaju u suprotne. Magnetna polja igraju veoma vaˇ znu ulogu u atmosferi Sunca, deluju´ ci znatno na kretanje plazme, na njenu gustinu i temperaturu. Posebno, pove´ canje sjaja fakula i smanjenje sjaja u oblasti pega izazvano je pojaˇ canjem konvekcije u slabom magnetnom polju i njenim priguˇ senjem u jakom magnetnom polju.

3.24. Hromosferske erupcije. U vreme znatnijih promena u grupama

pega, u bliˇ zoj okolini u hromosferi ponekad se javljaju erupcije: iznenada, za nekih 10–15m sjaj hromosfere se jako uve´ ca, dolazi do izbacivanja velikih koliˇ cina gasa i ubrzanja tokova plazme. Pojaˇ cava se zraˇ cenje u rendgenskom i ultraljubiˇ castom delu spektra, javljaju se udari radio talasa. 


ver∴1 

Slika 3.37. Izbacivanje mase iz korone Sunca Geofiziˇ cke posledice erupcija na Suncu su mnogobrojne; nabrojmo samo pojavu polarne svetlosti, megnetne bure, jonosferske bure. 

ukupnu razvojnost i promenljivost Sunˇ cevog sistema u posebnostima i u celini. Komete. Mogu da traju i nekoliko nedelja a dostiˇ zu visinu od nekoliko stotina hiljada kilometara. odnosno male planete su vrlo specifiˇ cna nebeska tela i. je objavljeno Ticijus–Bodeovo pravilo. U traganju za pravilom kojim bi sve daljine planeta od Sunca bile date. U tom trenutku me¯ du poznatim planetama nedostajala je joˇ s planeta izme¯ du Marsa i Jupitera. Primena fotografije i savremenih metoda skaniranja fotoploˇ ca i automatska identifikacija sa kompjuterskom obradom i kontrolom. Ikar). Ostala tela Sunˇ cevog sistema 3. Asteroidi. Protuberance. To su po formi i karakteru kretanja veoma raznoobrazni oblaci gasova guˇ s´ cih od materije u koroni (vidi sliku 3. u granicama Sunˇ cevog sistema. U koroni mogu da se vide po razmerama joˇ s ve- liˇ canstveniji oblici aktivnosti–protuberance. tako i kroz razliku kinematiˇ ckih i dinamiˇ ckih karakteristika. Asteroidi ili planetoidi.. Ova nebeska tela   predstavljaju veoma interesantnu komponentu Sunˇ cevog sistema. planetoida). dostupna obiˇ cnim ˇ culima.000 asteroida sa svim elementima za pra´ cenje i posmatranje. Istovremeno. doveli su do toga da se broj katalogizovanih asteroida naglo pove´ ca sa 2000 na 3500 i viˇ se. 3. pokazuju´ ci kako kroz svoje raznovrsno poreklo. izme¯ du nazemnih posmatraˇ ca i komsmosa.25. Uskoro je usledilo otkri´ ce joˇ s nekoliko malih planeta (asteroida.) / 111 3. po pravilu. predstavljaju retroaktivnu komponentu koja daje vezu sa poreklom i lokalnog (unutraˇ snjeg) dela Sunˇ cevog sistema i veze tog porekla sa ostalim delom kosmosa. Mogu´ ce je da su asteroidi ostaci neformirane planete u zoni izme¯ du Marsa i Jupitera.g.27. Asteroidi. ova. Najve´ ci broj asteroida koji imaju neki nebesko–mehaniˇ cki znaˇ caj je ”preˇ cnika” nekoliko kilometara. mala nebeska tela su kroz istoriju nauke bila jedina stvarna materijalna veza.25. Najve´ ci asteroid je Ceres preˇ cnika oko 780 km. asteroidi su kamene gromade nepravilnog oblika. Pjaci je otkrio u oˇ cekivanoj zoni malu planetu koja je nazvana Ceres. taˇ cnije.). januara 1801. pr. Orbite nekih od njih imaju veoma veliki ekscentricitet i prolaze vrlo blizu Zemlje (kao n. 1772. Meteori i meteoriti. Sve su to asteroidi sa pouzdano odre¯ denim orbitama. .   ver∴1 96 -*-5 ) 6.g. mogu´ ce je tako¯ de da je takva planeta postojala i raspala se u komade usled gravitacionoe nestabilnosti i uticaja Marsa i Jupitera.28. Dnas je u tablice uneto preko 80. Potom organizovano traganje za nepoznatom planetom dovelo je do uspeha: 1.

.38a.38. Asteroidni pojas Slika 3.  ! & 97  ver∴1 Slika 3..  . Istorija.

. afeli periodiˇ cnih kometa su u blizini orbite Jupitera. U kataloge je uneto viˇ se od 1000 posmatranih kometa. predvideo je pojavu 1758.godine. Od tada ta kometa nosi njegovo ime. sl. planete imaju znatno dejstvo na kretanje kometa. Slika 3. godine komete koja je ranije bila vi¯ dena 1682.39. (v. Izgled komete za posmatraˇ ca sa Zemlje zavisi od linijske udaljenosti od Zemlje.39). ver∴1 98 -*-5 ) 6. i 1986. Od kometa sa kratkom peridom (3. Masa komete je krajnje mala da bi mogla da izaziva gravitacione poreme´ ceje kod planeta. 3. Dok su daleko od Sunca komete liˇ ce na veoma slabe ra- zlivene svetle pege sa jezgrom u sredini. Ve´ cina ostaje takva i blizu Sunca. ugaone udaljenosti od Sunca i prisustva Meseˇ ceve svetlosti.3 godine) najpoznatija je Enkeova kometa. Komete imaju veoma malu masu i malu gustinu. Samo neke komete postaju izuzetno sjajne i ukraˇ sene”repovima” (zvezde repatice) u blizini Sunca.29. 1910. S druge strane.. predtsvlja jedinstveni ˇ cvrsti deo komete i u njemu je koncentrisana praktiˇ cno cela masa komete. Komete. Malo jezgro komete.) / 111   3. Halejeva kometa pripada klasi periodiˇ cnih kometa. preˇ cnika do nekoliko kilometara. Ona se joˇ s pojavila 1835. Glavni pojasevi ostalih tela Sunˇ cevog sistema  Edmund Halej je prvi izraˇ cunao i predskazao ponovnu pojavu nekih kometa.

ta koprena se pod pritiskom Sunˇ cevog zraˇ cenja i magnetnog polja korpuskula Sunˇ cevog vetra deformiˇ se i obrazuje rep komete. Cesto je registrovan i raspad ili deoba jezgra komete bilo usled plimskog dejstva Sunca.   ! ' 99  ver∴1 Jezgro komete ˇ cini konglomerat zale¯ denih amonijaka. Prilaze´ ci Suncu gasovi isparavaju i ˇ cine magliˇ castu koprenu. komete obrazuju ogromni oblak koji se prostire daleko iza orbite Plutona. Glava. Spektar jezgra komete je kopija spektra Sunca. jezgro svetli odbijenom sunˇ cevom svetloˇ s´ cu. a glava dostiˇ ze dimenzije Sunca. a zatim zbog intenzivnog izdvajanja gasova. to je ona sjajnija i njen rep postaje duˇ zi. Prime´ ceno je da se jezgra periodiˇ cnih kometa troˇ se pri svakom prolazu oko ˇ Sunca. apsorbuju´ ci i ponovo zraˇ ce´ ci Sunˇ cevu energiju (rod fluorescencija). u prvom redu zbog pritiska sunˇ cevog zraˇ cenja i zagrevanja. vrlo verovatno. Prema Ortovoj hipotezi. Rep komete ponekad dostiˇ ze duˇ zinu jednaku daljini Zemlje od Sunca. bilo usled sudara sa meteorskim fluksom (pljuskom). komu oko jezgra. tj. Jupiterovo gravitaciono dejstvo pretvara neke od kometa u kratkoperiodiˇ cne. Najbliˇ za nebeska tela svojim poreme´ cajnim dejstvom ponekad ”privuku” kometu u ”unutraˇ snjost” Sunˇ cevog sistema i time se objaˇ snjava veliki nagib skoro paraboliˇ cnih orbita kometa u odnosu na ekliptiku i.  . ˇ je kometa bliˇ Sto ze Suncu. koma i rep tako¯ de svetle hladnom svetloˇ s´ cu. Erupcije na Suncu mogu da izazovu i iznenadne promene sjaja kometa. vode i metana sa ˇ cesticama praˇ sine. suprotan smer kretanja oko Sunca.

1−100mm) i gustine reda 0. Najˇ ceˇ s´ ce meteorska tela poˇ cinju da svetle na visinama od oko 100–120 km i sagorevaju potpuno ve´ c na 80 km.) moˇ ze da se izraˇ cuna visina na kojoj se pojavio meteor: meteori koji sustiˇ zu Zemlju ule´ cu u atmosferu brzinom od oko 10 km/s. Ne jednom je registrovano cepanje jezgra na dva i viˇ se delova.) Slika 3. sl.40.1 g/cm3 . Kada u svom kretanju Zemlja nai¯ de na njih.30. Grupe meteora ostataka komete nazivaju se meteorskim rojem. silicijuma i drugog. Meteori su tela malih dimenzija (0. oni velikom brzinom ulaze u atmosferu. Istovremenim posmatranjem iz dve taˇ cke na rastojanju od oko 30 km (v. usijavaju se i sagorevaju. pri nailasku na meteorski roj uˇ cini´ ce nam se da svi dolaze iz jedne . zbog efekta perspektive. Meteori i meteoriti. Evolucija komete na putanji 3. . Male ˇ cvrste ˇ cestice raspadnutog jezgra komete nazivaju se meteorima. Kometa / 111    Slika 3.. brzinom 60–70 km/s. Davno je prime´ ceno da se jezgra kometa troˇ se i da komete svetle sve slabije. U njihovim spektrima se vide sjajne linije gvoˇ zd ¯a. ver∴1 100 -*-5 ) 6. kalcijuma.. a oni koji dolaze u susret.41.

sliˇ cne su Suncu jer predstavljaju samosvetle´ ce. ulazak Zemlje u zone ve´ ce gustine pra´ cen je tzv. Bolidi su ve´ ca meteorska tela (verovatno nisu poreklom od kometa) teˇ zine do 10 kg. meteorskim pljuskom. Temperatura. koji se usijavaju pri prolazu kroz Zemljinu atmosferu. 3.  3. Svetljenje zvezda. O modelima ponaˇ sanja takvog vida materije u uslovima velikih ukupnih masa i proporcionalnih zapremina.     ver∴1 . sijaju skoro kao Mesec i raspadaju se na parˇ cad koja padaju na Zemlju u vidu meteorita. Zbog ˇ ceste neravnomernosti rasporeda meteorskih rojeva na putanji. ”zahvatile” maksimum autonomnosti u dinamiˇ ckom smislu. usijane lopte koje crpe energiju ogromnih koliˇ cina iz svoje unutraˇ snjosti. tj. Spektri. Po pravilu ta materija se nalazi u stanju koje je laboratorijski prepoznato kao stanje plazme. U raznim vidovima astronomskog eksperimenta do sada je registrovano nekoliko milijardi zvezdanih objekata.32. kao pojedinaˇ cna nebeska tela.31. sastavljena je od neutralnih ˇ cestica (atomi i molekuli) i od naelektrisanih ˇ cestica (elektroni i joni). Rastojanja. Poznati meteorski rojevi su Perseidi (javljaju se od 10–12 avgusta svake godine) i Leonidi (16–17 novembra). ! ! 101 taˇ cke–radijanta. Zvezde. govori´ cemo u daljem tekstu. Izuzetno veliki meteoriti su obiˇ cno gvozdeni. Zvezde predstavljaju raznovrstan skup nebeskih tela. pri ˇ cemu je i njihovo poreklo i njihova budu´ cnost skoro u potpunosti odre¯ dena koliˇ cinom zahva´ cene materije iz lokalnog okruˇ zenja. U transformaciji ukupne kosmiˇ cke materije zvezde su. stvaraju veliku buku.

43. koja je funkcija temparature. Spektri zvezda. Skoro svi spektri zvezda su apsorpcioni zbog apsorpcije u spoljaˇ snjim omotaˇ cima.) / 111    Slika 3. To omogu´ cava da se temperatura zvezde odredi iz raspodele energije u neprekidnom spektru. ver∴1 102 -*-5 ) 6. . 40 Suncu najbliˇ zih zvezda 3. Iz upore¯ denja intenziteta linija atoma i jona istog elementa odre¯ duje se njihova relativna koliˇ cina.33.

44.  ! !! 103  ver∴1 Slika 3. Raspodela po spektru  .

HR dijagram Koriste´ ci Doplerov efekat. a uve´ cava pri udaljenju.45. radijalne brzine zvezda (brzine u pravcu vizure) mogu da se odrede iz spektralne analize: pri pribliˇ zavanju izvora posmatraˇ cu talasna duˇ zina se skra´ cuje.  .) / 111   Slika 3. ver∴1 104 -*-5 ) 6.

 . Bele zvezde klase A imaju temperaturu reda 10000o K i u spektrima su najjaˇ ce linije vodonika i mnogo slabih linija jonizovanih metala.44a. sl. Sunce pripada klasi G2. ugljenika ili cirkonijuma. ˇ najˇ ceˇ s´ ce titan–oksida. .34.. Zvezdani spektri 3. Temperatura zvezda..  ! !" 105  ver∴1 = 0 (1 v + ). Zute zvezdfe ili zvezde klase G o imaju povrˇ sinsku temperaturu oko 6000 K i u spektrima preovla¯ duju linije metala (gvoˇ zd ¯e.) sa temperaturom od oko 3000o K vide se apsorpcione linije najjednostavnijih dvoatomnih molekula. c Slika 3. natrijum). u spektrima hladnih crvenih zvezda klase M (v. kalcijum. Temperatura crvenih zvezda je niska.

 ver∴1 106 -*-5 ) 6. Evolucioni tok .46.) / 111    Slika 3.

47a. Silaz na glavni niz  .47.  ! !" 107  ver∴1 Slika 3. Spektralna klasifikacija Slika 3.

48.) / 111   Kod plavih zvezda klase B temperatura je oko 30000o K i preovla¯ duju linije neutralnog i jonizovanog helijuma. Veliki crveni X preko starije sheme klasifikacije zvezda ne znaˇ ci da se ta klasifikacija viˇ se ne primenjuje.  Slika 3. tako da staro grananje kod hladnijih zvezda nije viˇ se tako jednostavno. ver∴1 108 -*-5 ) 6. nego da je doˇ slo do znaˇ cajnih promena i do proˇ sirenja ukupnog broja spektralnih klasa. Neke zvezde klase O imaju temperaturu i do 100000o K. HR dijagram .

upravan na vizuru.     ver∴1 . Astronomi su se brzo uverili da za merenje rastojanja do zvezda moraju da koriste osnovicu ve´ cu od Zemljinog polupreˇ cnika. a najslabije vidljive golim okom. Svetljenje i zvezdane veliˇ cine. Neka je .  ! !# 109 3. a velika poluosa Zemljine orbite i F godiˇ snja paralaksa. zvezdama ˇ seste veliˇ cine. Parsek je rastojanje sa kojeg se astronomska jedinica vidi pod uglom od 1 .49. Tek u prvoj polovini proˇ slog veka instrumenti su dozvolili da se izmere prva rastojanja.= . onda je . sin F Ako je a usvojeno za jedinicu (astronomska jedinica!) i kako je F mali ugao . Najsjajnije zvezde su joˇ s astro- nomi starog veka nazvali zvezdama prve veliˇ cine. u tom cilju izabrano je rastojanje od Zemlje do Sunca. AJ. Slika 3. rastojanja do najbliˇ zih zvezda. onda je a . Godiˇ snja paralaksa i daljine. Polaze´ ci od Veber–Fehnerovog psiho–fiziˇ ckog zakona po kojem su intenzitet ose´ caja ˇ covekovog ˇ cula (O) i nadraˇ zaj kojim je taj ose´ caj izazvan (N) povezani odnosom O = const. 3.N .= 206265 F u astronomskim jedinicama. Godiˇ snja paralaksa  Godiˇ snjom paralaksom zvezde naziva se ugao pod kojim se sa zvezde vidi polupreˇ cnik Zem-ljine putanje oko Sunca. rastojanje do zvezde. Pojam ”zvezdana veliˇ cina” nema smisao stvarnih razmera zvezda.35.36.

  .4. uvedena je apsolutna zvezdana veliˇ cina. odnosno const.0 = 10 parseka (ps). gde su E1 i E2 osvetljenosti.512.1. Veliˇ cina se naziva prividna jer ne znamo rastojanje do tela.4(m1 − m2 ). Apsolutna zvezdana veliˇ cina. E0 .) = 2. ver∴1 110 -*-5 ) 6.m1 −m6 . u krajnjoj liniji).) / 111 Pogson dobija vezu osvetljenosti (sjaja?) (E) sa nebeskog tela i njegove prividne veliˇ cine (m): E = const.m . ili M = m + 5 + 5log (F). log (const.).512M −m E0 ili M = m + 5 − 5log (. a m1 i m2 prividne veliˇ cine zvezda (nebeskih tela. tj. E2 odakle sledi da je (m1 − m6 )log (const. je prividna veliˇ cina koju bi imala zvezda na rastojanju od .2 0 = 2 . Svetljenjem zvezde zva´ cemo njen stvarni intenzitet svetljenja u jedinicama intenziteta Sunca.) = 0.   E1 = 100 = const. Tako smo doˇ sli do jedne od osnovnih jednaˇ cina u astronomiji: log (E2 ) − log (E1 ) = 0. ˇ sto sa prethodnom jednaˇ cinom daje E = 2. Napomenimo da se prividna veliˇ cina oznaˇ cava slovom m. (M ). Pokazalo se da zvezde ˇ seste prividne veliˇ cine imaju sjaj manji oko 100 puta od zvezda prve prividne veliˇ cine. to je rastojanje sa kojeg se polupreˇ cnik Zemljine putanje vidi pod uglom od 0”. Da bi zvezdane veliˇ cine kao mera sjaja – osvetljenosti imale i smisao stvarnih razmera zvezda. a da se i jedinica veliˇ cine tako¯ de oznaˇ cava sa m . = 2. Kako sjaj opada sa kvadratom rastojanja to vaˇ zi: E .

 Slika 3. 3. Ako usvojimo da je za Sunce svetljenje L0 = 1 i r0 = 1. Apm solutne zvezdane veliˇ cine M dostiˇ zu najviˇ se −9 . 3. Radijalna brzina (v. tj.37.  ! !% 111 Dok je interval promene prividnih zvezdanih veliˇ cina od −27m do +23m . 3. sl. Sopstveno kretanje je promena poloˇ zaja na nebeskoj sferi.) je komponenta prostorne brzine zvezde duˇ z vizure ka njoj ili duˇ z radijus–vektora poloˇ zaja zvezde. to je komponenta prostornog kretanja upravna na radijus–vektor poloˇ zaja. gde je I koeficijent proporcije. ono se odre¯ duje iz tzv. sopstvenih kretanja. Bolometrijskom veliˇ cinom zvezde naziva se veliˇ cina dobijena iz registrovanja zraˇ cenja u svim oblastima spektra.38. Kretanje zvezda. Zbog ogromnih rastojanja ˇ cak i vrlo brzo kre- tanje zvezda dovodi do veoma spore promene njihovog poloˇ zaja na nebeskoj sferi.48a. Iz fizike znamo da intenzitet zraˇ cenja crnog tela moˇ zemo da opiˇ semo relacijom I = IT 4 . T apsolutna temperatura tela. izraˇ zena u ugaonoj meri projekcije te komponente na nebesku sferu. onda imamo     ver∴1 .48a. radijalnih brzina i daljine. Prostorno kretanje zvezda Taˇ cka na nebeskoj sferi ka kojoj se prividno kre´ ce Sunce naziva se apeksom. Osim prividnog zvezde imaju i pravo kretanje. Razmere i gustine zvezda.

duˇ z glavnog niza. a srednja gustina je 10 − 100g/cm3 . Moˇ zemo da uoˇ cimo (v. a time veoma ˇ cesto i njihov prostorni raspored. u tom smeru isto tako opadaju svetljenje. Crveni patuljci su najmanji me¯ du obiˇ cnim zvezdama. Joˇ s manji su beli patuljci.39.9 . eksperiment daje vezu L ≈ m3. tj. Naˇ se Sunce je na glavnom nizu u zoni ˇ zutih patuljaka. radijusi i temperature zvezda. mogu da dostignu fantastiˇ cne gustine reda 107 g/cm3 .2 . Njihove mase su reda 0.48) da se na H-R dijagramu zvezde grupiˇ su duˇ z nekoliko linija. Sliˇ cno. ovo je tzv. Dˇ zinovi dostiˇ zu dimenzije do 100 puta ve´ ce od Sunca. danski astronom Hercˇ sprung je poˇ cetkom ovog veka utvrdio da postoji veza izme¯ du temperature i apsolutne zvezdane veliˇ cine. crvenog pomaka linija u spektru. 3. uz pomo´ c zvezdanih interferometara. ali masa ima je ve´ ca samo desetinu puta. crveni dˇ zinovi su dˇ zinovi i po sjaju i po dimenzijama. Uz jednako svetljenje. . gde je R polupreˇ cnik zvezde.    ver∴1 112 -*-5 ) 6.1m . Prouˇ cavaju´ ci zvezde an sliˇ can naˇ cin i pokuˇ savaju´ ci da izvrˇ si njihovu klasifikaciju. Poslednja relacija nudi mogu´ cnost da se na osnovu fotometrijskih parametara izraˇ cunaju razmere zvezda. Taorijom relativnosti pretpostavljeno usporavanje svetlosnih oscilacija u jakom gravitacionom polju registrovano je kod belih patuljaka u vidu tzv. upore¯ divanje zvezda poznatih masa i svetljenja uveri´ cemo se da sa pove´ canjem mase brzo i pravilno raste svetljenje zvezde. 3. 2 I L0 4Fr0 r0 T0 0 r= √ L:( T 2 ) T0 / 111   tj. sl. Ovakav dijagram (H − R) se pokazao veoma korisnim do danaˇ snjih dana. za najve´ ci broj zvezda vaˇ zi relacija L = R5. dobijeni rezultati mogu da se provere eksperimentalno. I kod ovih (kao i kod nekih drugih) objekata prirodni astronomski eksperiment se pokazao potpuno nezavisnim i jedinstvenim. Najve´ ci broj se ”smeˇ sta” duˇ z linije nagnute od gornjeg levog do donjeg desnog ugla. Neˇ sto kasnije Rasle konstruiˇ se prvi dijagram spektar – apsolutna zvezdana veliˇ cina. Beli patuljci ne zadovoljavaju ovu relaciju. Dobrim delom H-R dijagram odraˇ zava i evoluciju zvezda. relacija masa–sjaj koja omogu´ cava da se odredi masa pojedinaˇ cne zvezde iz poznavanja sjaja. je rastojanje u radijusima Sunca.) L 4Fr2 I r 2 T 4 = = ( ) ( ) .Bez obzira na svu raznovrsnost zve- zdanih objekata. Zvezde velikog sjaja se nazivaju superdˇ zinovi. razmere zvezde su manje ako je zvezda sjajnija i viˇ se spektralne klase. Najvaˇ znije zakonomernosti.

koja daje svetlost i hromosfere.     ver∴1 . 14m ). Uzroci su u pulsiranju zvezda: ˇ sirenje fotosfere.m 5. sl.) = 0.m 5 za period od desetak minuta do nekoliko desetina dana. neke nepravilne ili sa naruˇ senom periodiˇ cnoˇ s´ cu. opadanje sjaja potom traje godinama.41.2(m − M ) + 1. sa periodima ve´ cim od 2 dana. nazvane prema karakteristiˇ cnom predstavniku – @ Cefeja. Prouˇ cavanje ovih zvezda je veoma znaˇ cajno sa stanoviˇ sta upoznavanja evolucije zvezda uopˇ ste. Najvaˇ zniji pokazatelj promenljivosti je kriva sjaja. ne deˇ sava se istovremeno. a zatim neˇ sto sporije opada (v.). ali sa periodom reda 1000 godina! Amplituda promene sjaja je (7m . −7m ). takva unutraˇ snja nestabilnost se nakuplja najverovatnije vekovima. i klasiˇ cne. Pravilno promenljive zvezde. amplituda je razlika maksimuma i minimuma sjaja. Neke promene su strogo periodiˇ cne. Otkri´ ca novih zvezda su sluˇ cajna. −13m ). To su bele ili ˇ zute zvezde ˇ ciji sjaj neprekidno raste do maksimuma. postoji veliki broj pojedinaˇ cnih zvezda koje realno menjaju sjaj tokom vremena. Izuzimaju´ ci sluˇ cajeve pomraˇ ce-  nja u dvojnim i viˇ sestrukim zvezdanim sistemima... Kod supernovih zvezda katastrofiˇ cnost je joˇ s izraˇ zenija. . Cefeide karakteriˇ se promena od 1. koja daje pomeranje linija u spektru. a vreme izme¯ du dva istoimena ekstremuma je ciklus promene (period.40. Nove i supernove zvezde. To su naizgled obiˇ cne zvezde koje u nekom trenutku poˇ cinju naglo da pove´ cavaju sjaj i dostiˇ zu maksimum za nekoliko dana. u maksimumu dostiˇ zu M ⊂ (−9m .  ! " 113 3. Radiozraˇ cenje je praktiˇ cno netoplotno–sinhrotrono: magnetno polje u maglini usporava elektrone koji su se oslobodili usled eksplozije i koji se kre´ cu praktiˇ cno brzinom svetlosti. Jedna od najznaˇ cajnijih klasa periodiˇ cno promenljivih zvezda su cefeide. za periodiˇ cne). Ovo je veoma vaˇ zna osobina cefeida. pri ˇ cemu je period veoma stabilan. ove zvezde u maksimumu dostiˇ zu M ⊂ (−21m . Na mestima gde su bile eksplozije Supernovih danas imamo snaˇ zne radio–izvore i magline ˇ cija materija se ˇ siri velikom brzinom. Najverovatnije se radi o katastrofalnoj eksploziji koja za kratko vreme izraˇ ci energiju jednaku energiji zraˇ cenja Sunca za milion godina. Cefeide delimo na dve grupe: kratkoperiodiˇ cne (tipa RR Lire) sa periodima do 1 dan. To su nepravilno promenljive zvezde ili periodiˇ cno promenljive zvezde. 3. Klasiˇ cne cefeide su superdˇ zinovi i iz poznavanja njihove krive sjaja moˇ ze lako da se odredi rastojanje do njih iz ranije date relacije log (. Prve su toplije i imaju istu veliˇ cinu M = 0.

U intervalu od 1–2 minute sjaj se promeni za 1m − 2m . to su eruptivni patuljci. Neutronske zvezde se ˇ cesto javljaju kao os- taci eksplozije supernovih. pulsari. Nepravilno promenljive zvezde. Impulsi mogu da se smenjuju vrlo brzo.  ver∴1 114 -*-5 ) 6. 3.43. Neutronska zvezda koja ima jako magnetno polje i brzo rotira moˇ ze da emituje impulse optiˇ ckog zraˇ cenja i radiotalasa sa visokom preciznoˇ s´ cu – to su tzv. Neutronske zvezde. Postoji joˇ s jedna klasa ne- pravilno promenljivih zvezda.42. a posle toga zvezda se ponovo vra´ ca na svoje mesto na dijagramu.) / 111   3. od nekoliko sekundi do delova sekunde.  . Tako brzu rotaciju mogu da imaju samo tela malih dimanzija i velikih masa.

planetoidi. Sunˇ cev sistem i zakoni kretanja planeta i veˇ staˇ ckih nebeskih tela.  / )8) 3 -6846) Nebeski sistemi i sredina Sunˇ cev sistem 4. planete i sateliti.1. Savremena predstava osnovne strukture Sunˇ cevog sistema data je na slici 4. komete i meteorska tela. Struktura Sunˇ cevog sistema   .1.1. Slika 4. elektromagnetskog i gravitacionog polja. Sunˇ cev sistem u uˇ zem smislu ˇ cine Sunce. U ˇ sirem smislu u sunˇ cev sistem ubrajamo i me¯ duplanetsku materiju koja se sastoji od razre¯ denih gasova i praˇ sine.

e–je eksecentriˇ cnost i je prava anomalija (v.)... . Radijus–vektor planete za jednaka vremena opisuje jednake povrˇ sine. 1 2d r = const.2. u zajedniˇ ckoj ˇ ziˇ zi tih elipsi nalazi se Sunce. ver∴1 116 -*-5 1 5156.. Meseca i planeta. Planete opisuju oko Sunca eliptiˇ cne putanje.1 ) / 18      Slika 4. sl. tj. Matematiˇ cki r= p . Zahvaljuju´ ci izuzetno taˇ cnim posmatranjima i odre¯ divanju poloˇ zaja Sunca. tj. koje je obavio Tiho Brahe krajem XVI veka. 1 + e cos( ) gde je r–radijus vektor planete.2. 2 dt pri ˇ cemu se navedena konstanta naziva sektorskom brzinom. p–parametar elipse. Kvadrati perioda obilaˇ zenja planeta oko Sunca srazmerni su kubovim velikih poluosa njihovih putanja.1 1 54-. a najdalja afelom. Taˇ cka na putanji najbliˇ za Suncu naziva se perihelom. posebno Marsa. Kujperov pojas i Ortov oblak 4. . III Keplerov zakon. I Keplerov zakon. Johan Kepler je uspeo da u toku 18 godina istraˇ zivanja do¯ de do zakonitosti kretanja planeta u Sunˇ cevom sistemu. Keplerovi zakoni. II Keplerov Zakon.

3.  " -2 -4 81 ) 1 117  ver∴1 Slika 4. Glavno Keplerovo delo: Harmonices Mundi  .

1 ) 2 T1 a3 = 1 . elongaciju planete (v. opoziciji i kvadraturama. Zemlje i Sunca. 2 T2 a3 2 / 18   odnosno. U odnosu na tzv. Konfiguracije planeta. a3 i = k (konstanta za dati sistem).  Slika 4. U raznim poloˇ zajima unutraˇ snje planete pokazuju razliˇ cit odnos osvetljenog i neosvetljenog dela – faze planeta..3. Ti2 4. U opoziciji je kada je − P = 180o . Zato unutraˇ snje planete moˇ zemo da vidimo ili samo ujutru ili samo uveˇ ce u blizini Sunca.1 1 54-.4. sl. . a Venere je oko 3h .). . unutraˇ snje planete razlikujemo planetu u donjoj i gornjoj konjujnkciji sa Suncem i najve´ ce udaljenje.. Konfiguracijama planeta nazivaju se ka- rakteristiˇ cni rasporedi planeta. Planeta je u konjunkciji kada je njena geocentriˇ cna longituda jednaka longitudi Sunca. Planete Sunˇ cevog sistema U odnosu na spoljaˇ snje planete razlikujemo planetu u konjunkciji. U konjunkciji se planete ne vide. elongacija Merkura je oko 2h .  ver∴1 118 -*-5 1 5156.

v2 . po isteku tog vremena razlika u prirastu longitude Zemlje i planete je ±2F. Ispituju´ ci prirodu sile koja izaziva ovakvo ubrzanje kod kretanja planeta. Ren. Polaze´ ci od Hajgensovog izraza za centripetalno ubrzanje taˇ cke koja se kre´ ce po krugu polupreˇ cnika r. Sinodiˇ cki i sideriˇ cki periodi.  " " 51 .4. ako je M ugaona brzina Zemlje na putanji oko Sunca. r2 gde je M masa Sunca a mP masa planete.5. r2 gde je k = r3 /T 2 . MP ugaona brzina planete i S sinodiˇ cki period planete. r gde je v linijska brzina taˇ cke. Matematiˇ cki. 4. Sinodiˇ ckim periodom planete nazi- va se vremenski razmak u kome se ponavlja data konfiguracija. odnosno sideriˇ cki periodi reevolucije Zemlje i planete redom. MP = . Otkri´ ce zakona gravitacionih dejstava ukazalo je na ograniˇ cenost Keplerovih zakona. imamo M S − MP S = ±2F.1 − P 119 i u kvaadraturama kada je = ±90o . Huk i Halej su iz III Keplerovog zakona doˇ sli do izraza za centripetalno ubrzanje planeta M= M = 4 F2 k 1 . 4. Njutn je doˇ sao do formulacije znamenitog zakona gravitacije: dva tela se uzajamno privlaˇ ce silom proporcionalnom proizvodu njihovih masa i obrnuto proporcionalnom kvadratu njihovog rastojanja F =C m1 m2 . r2 gde je C univerzalna konstanta.-413 1 2-41 . Dinamika planetskih kretanja. r je rastojanje me¯ du masama. T TP gde je M = gde su T iTP zvezdani. Primenjeno na planetsko kretanje ovaj izraz daje M mP . tj.13 1 1 51. 2F 2F . U P =C      ver∴1 . samo dva izolovana tela bi se kretala strogo po Keplerovim zakonima.

Plimskim ubrzanjem taˇ cke naziva se razlika ubrzanja u datoj taˇ cki i u centru tela izazvana gravitacionim privlaˇ cenjem drugog tela. godine). 2 (R + h) odakle sledi izraz za tzv. drugu kosmiˇ cku brzinu ili paraboliˇ cnu brzinu za telo M . Let u kosmos. Da bi dato telo napustilo centralno telo M . Zahvaljuju´ ci razvoju teorije raˇ cuna poreme´ cajnih dejstava otkrivene su planete Neptun i Pluton.1 ) / 18   svim ostalim sluˇ cajevima postoje uticaji drugih tela. godine). ˇ covek je konaˇ cno ostvario u prvim kosmiˇ ckim letovima automatske stanice (1957. posade (Jurij Gagarin. Na povrˇ sini Zemlje prva kosmiˇ cka brzina je oko 8km/s. 4.7. Plimsko dejstvo Zemlje na Mesec dovelo je do toga da je Mesec okrenut Zemlji uvek istom stranom. ali sto godina kasnije. Plimska dejstva. godine. . Sliˇ cno je bilo i sa Plutonom. Kako ovde govorimo o letu u kosmos u najelementarnijem vidu.6. a pripremaju se grandiozni poduhvati istraˇ zivanja kosmosa sa paluba vasionskih letilica. odavde je vk = CM/(R + h). Izraˇ cunati brzinu kruˇ zenja malog tela m << M oko tela M. Mesec i Sunce imaju snaˇ zno plimsko dejstvo na Zemlju.g. 1961. najmanje ˇ sto se mora dati jesu izrazi za brzine koje su potrebne da bi se savladala gravitacija nebeskih tela uopˇ ste. Plimsko trenje usporava Zemljinu rotaciju. 4. poreme´ caji usled konaˇ cnih dimenzija nebeskih tela i nesferiˇ cnosti oblika. Reˇ senje: Uslovi zadatka nam govore da centrifugalna i gravitaciona sila na dato telo mase m treba da su u ravnoteˇ zi: 2 mvk Mm =C 2. Poloˇ zaj Neptuna su 40-tih godina devetnaestog veka raˇ cunski predvideli Leverije i Adams i on je otkriven na predvi¯ denom mestu 1846. (R + h) (R + h) gde je h visina tela m nad povrˇ sinom tela M . da savlada gravitaciju. njegova kinetiˇ cka energija treba da je bar jednaka potencijalnoj energiji u datoj taˇ cki: 2 mvp Mm =C . Do danas je u vrlo raznovrsne orbite poslato preko 20000 veˇ staˇ ckih objekata (satelita i me¯ duplanetskih stanica). Armstrong i Oldrin). pri ˇ cemu su primetne direktne deformacije vodenih masa. Raˇ cun tih uticaja naziva se teorijom poreme´ caja. Svoj davnaˇ snji san da se ”vine u nebo”. iskrcavanje na Mesec (1969. Zadatak: Posmatrajmo loptasto nebesko telo mase M i polupreˇ cnika R. Zemlje posebno.    ver∴1 120 -*-5 1 5156. a deformacije ˇ cvrstog omotaˇ ca su znatno manje. U teoriji poreme´ cajnih dejstava posebno mesto zauzimaju plimska dejstva.1 1 54-. Za h = 0 dobijamo brzinu koja se naziva prva kosmiˇ cka brzina ili brzina kruˇ zenja.

Putanje–trajektorije takvih objekata definisane su gravitacionim i negravitacionim dejstvima i silama.   " & 8-:6)3 ) -*-5 ) 6.5. Klasifikacija satelitskih orbita  .8.  Slika 4. Veˇ staˇ ckim nebeskim telom (objektom) na- zivamo objekte stvorene ljudskim radom i uvedene u uslove pasivnog kretanja po (uslovno) zatvorenim krivim drugog reda (putanje–trajektorije) oko Zemlje. tj. konzervativnim i disipativnim silama najbliˇ zeg nebeskog okruˇ zenja.) 121  ver∴1 4. To podrazumeva da je iskljuˇ cena mogu´ cnost delovanja na parametre kretanja iz sistema tog tela osim delovanja usled ljudske intervencije. Veˇ staˇ cka nebeska tela.

6=>A = "  Astrometrijska klasifikacija satelita Interval Interval 1◦ . Time je i bio ispostavljen zahtev za razvoj posebnih.2 veoma spor  M satelit 2◦ . ver∴1 122 -*-5 1 5156.5 − 2◦ .1 ) / 18   ˇ i u apsolutnom smislu ovo su novi objekti (uporedi: nove i supernove!?). D je topocentriˇ cna daljina satelita. promena prividnog poloˇ zaja. a kasnije proˇ siren i na ostale veˇ staˇ cke objekte (vidi prilog). Zbog naglog pove´ canja i broja i vrste veˇ staˇ ckih nebeskih objekata.0 − 0◦ . gde je M ugaona brzina u luˇ cnim sekundama.1 1 54-. efektivnijih nebesko–mehaniˇ ckih metoda za raˇ cun poloˇ zaja i utvr¯ dena potreba primene brzih i specijalizovanih kompjutera. Sre´ ce se i tzv. astrometrijska klasifikacija za koju se definiˇ se priznak M [s−1 ] = 206265 × v 0. U pogledu putanjskih elemenata i efemerida ZVS najˇ ceˇ s´ ca su dva standarda: dvolinijski NASA kod i stari sovjetski sistem elemenata ORBITA. Odlike posmatraˇ ckog procesa usmerenog na veˇ staˇ cka nebeska tela proistiˇ cu iz slede´ cih ˇ cinjenica: – to su objekti sa ”kratkom” istorijom – velika ugaona brzina.5 brz Interval 0◦ .0 srednje brz Interval 0 ◦ .5 − 1◦ . tj. uvedeno je nekoliko sistema klasifikacije.0−5◦ . Cak U odnosu na parametar ponovljivosti. I je pravac vektora brzine u odnosu na posmatraˇ ca. ovi objekti su najbliˇ zi laboratorijskim objektima drugih nauka i nude mogu´ cnost ponavljanja uslova ve´ ceg dela eksperimenta. r je geocentriˇ cna daljina. . 5 spor Interval 0◦ . 2 − 0◦ . ˇ ciji broj danas dostiˇ ze nekoliko desetina hiljada.0743 cos z ≈ H D 2 1 − r a 1 /2 cos I.0 veoma brz Interval 1◦ . a je velika poluosa putanje (u R ). v je linearna brzina na putanji.0 ekspres Od ostalih klasifikacija satelita spomenu´ cemo fotometrijsku po sjaju i fotometrijsku po sjaju i promeni sjaja. ali je najraˇ sireniji me¯ dunarodni kod izvorno projektovan za Zemljine veˇ staˇ cke satelite. a time – velika nepristupaˇ cnost ve´ cini klasiˇ cnih optiˇ ckih instrumenata i sistema – znatne i brze promene fotometrijskih karakteristika – znatan uticaj negravitacionih sila na kretanje i uporedivost tog uticaja sa uticajem gravitacionih sila.0−1◦ .

DE . 4] [5. 3. h – visina nad horizontom. laserskim daljinomerima. . radarima. onda se pretpostavlja da je dostupna dobra vremenska baza za pripremu i obavljanje posmatranja. h)}. c) snimanje fotografskom kamerom d) posmatranje teleskopom i snimanje teleskopom sa kamerom. Ovo izlaganje nas je dovelo na prag posebnog vida praktiˇ cne astronomije koju nazivamo satelitska astronomija. no´ c vedra i bez Meseˇ cine Napomena oˇ stro se izdvaja me¯ du zvezdama Osim sjaja. Kada se govori o profesionalnom posmatranju. kod druge fotometrijske klasifikacije uzima se u obzir i promena sjaja. – pozicioni ugao satelita u odnosu na Mesec. 1] 8-:6)3 ) -*-5 ) 6. dvogledom. tj. b) vizuelno posmatranje binokularom. 13] 123  ver∴1 6=>A = " mZV S tip veoma sjajan sjajan lako se uoˇ cava okom u no´ ci bez Meseˇ cine srednjeg sjaja slab sigurno se nalazi dvogledom sa 20x uve´ canjem vidi se dvo gledom pri dobrim uslovima veoma slab granica vidljivosti dvogledom. posmatranje i pra´ cenje Zemljinih veˇ staˇ ckih satelita obavlja se i kroz amatersku i kroz profesionalnu praksu. Jedna od ideja je iznoˇ senje posmatraˇ ckih resursa izvan oblas-  . 10] [10. 2. P ∼ B. I u profesionalnoj praksi razlikujemo nekoliko vidova posmatranja i pra´ cenja satelita: vizuelno. DM – geocentriˇ cno rastojanje P – prozraˇ cnost atmosfere.{ln f (O) + ln f (DE /DK ) + ln f (P. Posledica selektivnosti Zemljine atmosfere je stvaranje uslova da se proˇ siri prijemni interval talasnih duˇ zina elektromagnetnog zraˇ cenja nebeskih tela. Amaterska praksa se najˇ ceˇ s´ ce svodi na identifikaciju i a) vizuelno posmatranje. specijanim kamerama. nepromenljive skoro nepromenljive promenljive i pulsiraju´ ce promenljive i pulsiraju´ ce sa isˇ cezavanjem promenljive i trepere´ ce sa isˇ cezavanjem promenljive sa povremenim bleskom neodre¯ dene Uoˇ cavanje. 7] [8.  " & [-3. 6. gde je . doplerskim sistemima. posmatranje golim okom.) Fotometrijska klasifikacija satelita po sjaju [2.m ∼ coef. tako da sada razlikujemo: 1. 5. H . tj. 4. 7.

spada Zemlja kao nebesko telo. ver∴1 124 -*-5 1 5156.1 1 54-. postrojenja i instrumenti na Zemlji.1 ) / 18   ti znaˇ cajnog uticaja Zemljine atmosfere. . u koje. ljudi. baziˇ cni sistemi. da bi se veˇ staˇ cki objekat naˇ sao u ulozi nebeskog objekta.  Slika 4. a sredstva za to su kosmiˇ cke letilice i orbitalne stanice. pre svega. Za stvaranje ovih sistema neophodni su tzv. potrebno je izgraditi i odgovaraju´ ce transportne sisteme poˇ cev od raketa nosaˇ ca do space shuttle-a.6 Zemlja kao viˇ sestruki nebeski objekt Me¯ dutim. sa ljudskom posadom ili bez nje.

   " ' 2 4)3. Sa stanoviˇ sta posmatraˇ ca vezanog za Zemlju. Godiˇ snje moˇ ze da bude od 2 do 5 pomraˇ cenja Sunca i najviˇ se 3 pomraˇ cenja Meseca. slike).) 1 7 6)+1 - 125 Pretpostavljaju´ ci da su problemi na nivou baziˇ cnih sistema reˇ seni sa odgovaraju´ cim nivoom taˇ cnosti. Pomraˇ cenja i okultacije. npr. planeta ili satelit. okultaciji (zaklanjanju) i prolazu. Jedna od pojava koja je u istoriji ljud- skog roda. Ovde ´ cemo se pozabaviti samo pojmom pomraˇ cenja u uˇ zem smislu. Uˇ sirem smislu pojam okultacija moˇ ze da se prihvati i za neke pojave u dvojnim i viˇ sestrukim sistemima. kao krajnja tela javljaju ili Sunce ili Zemlja. Usled nagiba Meseˇ ceve putanje prema ekliptici i = 5◦ 9 neophodno je da se steknu posebni uslovi za pojavu pomraˇ cenja.9. igrala veoma znaˇ cajnu ulogu i izazivala i podsticala kako podozrenje i strah tako i radoznalost i znatiˇ zelju jeste pojava pomraˇ cenja Sunca i Meseca. da transportni sistemi. u uslovima skoro kolinearnih njihovih centara (v.     ver∴1 . ukoliko se. u sluˇ caju nekih pojava u Galaksiji i vangalaktiˇ ckim sistemima (zona izbegavanja. i – na prividna pomraˇ cenja–okultacije. u ovom trenutku.10. pojave se dele na dve grupe u uˇ zem smislu: – na stvarna pomraˇ cenja u toku kojih dolazi do smanjenog svetljenja reflektuju´ ce povrˇ si planete ili satelita usled njihovog ulaska u senku drugog tela. 4. 4. Od posebnog znaˇ caja za astronomiju su pomraˇ cenja Sunca. razmatraju´ ci samo geometrijsku stranu pojave. kada tamno telo. o kosmiˇ ckim letilicama moˇ zemo da govorimo kao o objektima posmatraˇ ckog eksperimenta na nivou baznog sistema ili kao o subjektima posmatraˇ ckog eksperimenta u uslovima u kojima jedna od kompozitnih funkcija ranije navedene jednaˇ cine A u glavi I. bez obzira na neulovljivost zatamnjenja Meseca pri ulasku u polusenku. pri raˇ cunu pomraˇ cenja mora da se vodi raˇ cuna i o tim efektima. zadovoljavaju funkcionalne zahteve. zaklanjaju od posmatraˇ ca telo sa sopstvenim ili snaˇ znim reflektovanim zraˇ cenjem (zvezde. Sunce). to je svojevrsan astronomski eksperiment koji pruˇ za mogu´ cnost da se detaljnije prouˇ cavaju Sunˇ ceva hromosfera i korona. kako je taˇ cnost posmatranja znatno porasla poslednjih decenija. Pomraˇ cenje Meseca je neizbeˇ zno samo ako prividna geocentriˇ cna latituda Meseca u trenutku punog Meseca nije ve´ ca od prividnih polupreˇ cnika Meseca i zemljine senke na rastojanju Meseca. Pomraˇ cenja Meseca nastaju ka- da Mesec u¯ de u Zemljinu senku. govorimo o pomraˇ cenju. daje priliku izmene uslova do granice ”subjektizacije” instrumentarijuma. Pri kretanju tela Sunˇ cevog sistema stvaraju se takve konfiguracije od tri tela u kojima.). i u nauci i u obiˇ cnom ˇ zivotu. Pomraˇ cenja Sunca i Meseca.

8. Sema pomraˇ cenja Sunca  ˇ Slika 4.7. ver∴1 126 -*-5 1 5156.1 1 54-. Sema pomraˇ cenja Meseca .1 ) / 18   ˇ Slika 4.

12.  .) 127  ver∴1 4. Odre¯ divanje masa nebeskih tela. Znaˇ cajan doprinos formiranju i pobedi heliocentriˇ cnog pogleda na svet dao je Nikola Kopernik (1473-1543. T(2 M + M( a3 ( odakle sledi M M ≈ a a( 3 : T T( 2 . Da bismo doˇ sli do efektvnog naˇ cina za odre¯ divanje masa nebeskih tela.18) . odrede mase u drugom sistemu.)5) -*-5 10 6. n.Ovakav oblik III Keplerovog zakona omogu´ cava da se iz poznavanja parametara jednog sistema i kinematike drugog.11. Heliocentriˇ cni sistem sveta.) koji je u svojim radovima prvi egzaktno dokazao kretanja planeta oko Sunca. Masa je jedna od najvaˇ znijih karakteristika nebeskih tela.). posmatrajmo taˇ cniju formu III Keplerovog za- kona: 2 T1 M1 + m1 a3 1 = 3 . odre¯ divanje mase Sunca u odnosu na masu Zemlje moglo bi da se izvrˇ si iz:  T2 M + M a3 = . 2 T2 M2 + m2 a2 gde su (M1 +m1 ) i (M2 +m2 ) sistemi od po dva tela (planeta i satelit. Pod ovim podrazumevamo sha- vatanje u kome je Sunce centralno telo Sunˇ cevog sistema oko kojeg se po putanjama kre´ cu planete i ostala. manja tela. Konkretno.g.4. pr. radovima Galileo Galileja takvo gledanje je joˇ s dublje potvr¯ deno.  "  . 4.

 ver∴1 128 -*-5 1 5156.9.1 ) / 18    Slika 4. Heliocentriˇ cni sistem – umetniˇ cko vi¯ denje .1 1 54-.

Kretanje Sunˇ cevog sistema.13. U odnosu na susedne zvezde Sunˇ cev sistem se kre´ ce brzinom od oko 220 km/s.57 3-8 / 5156. Poloˇ zaj Sunˇ cevog sistema u Galaksiji  . Slika 4.) 129  ver∴1 Slika 4.11.10. Poˇ cetkom XIX veka Viljem Herˇ sel je iz sopstvenih kretanja nama bliskih zvezda utvrdio da se Sunˇ cev sistem kre´ ce ka apeksu u sazveˇ zd ¯u Lire i Herkulesa. Nastanak Sunˇ cevog sistema 4.  " ! 4-6) .

Veoma bliski parovi zvezda nazivaju se spektroskopski dvojne jer se mogu registrovati kao dvojne samo zahvaljuju´ ci pomeranju linija u spektru. Eklipsne ili pomraˇ cne dvojne su zvezde ˇ cija ravan kretanja u pravcu vizure i zato se i njihov ukupni sjaj menja. u kosmosu se sre´ ce i veliki broj viˇ sestrukih sistema. Sistemi u kojima se komponente mogu razdvojiti golim okom ili teleskopom direktnim vizuelnim posmatranjem ili snimanjem na neki od klasiˇ cnih ili modernih medija.1 1 54-. nazivamo vizuelno dvojnim sistemom. nazivaju se optiˇ cki dvojnim. Vizuelno (astrometrijske) dvojne U zavisnosti od dimenzija i polioˇ zaja orbita. To su dve zvezde koje obilaze oko zajedniˇ ckog teˇ ziˇ sta pod uticajem gravitacije. dvojne zvezde mogu da se izuˇ cavaju na rzne naˇ cine.12. a tako¯ de i od daljine do sistema. Pored dvojnih.   Slika 4.14. .  ver∴1 130 -*-5 1 5156. optiˇ cki dvojnim sistemima ve´ c samo fiziˇ cki dvojnim sistemima. Ovde se ne´ cemo baviti tzv. Svi ostali kod kojih su ugaone daljine komponenti male. fiziˇ cki dvojni sistem. Nas ovde interesuju samo oni vizuelno dvojni sistemi koji predstavljaju i kinematiˇ cki i dinamiˇ cki dvojni sistem – tj.1 ) / 18   Zvezdani sistemi 4. a prostorno su veoma udaljene i nemaju me¯ dusobni uticaj. Dvojni i viˇ sestruki sistemi.

Eklipsne (pomraˇ cne) dvojne Slika 4.1 131  ver∴1 Slika 4.15.  " " .14.8 1 1 81:-5647 1 5156. Spektroskopski dvojne  .

Globularna zvezdana jata se sastoje od desetina i stotina hiljada zvezda.    ver∴1 132 -*-5 1 5156. . Zvezdana jata i asocijacije. Njihove dimenzija sa spoljnim omotaˇ cima (koronama!) dostiˇ zu 100-200 pc. Razlikujemo dva vida zvezdanih jata: razvejana ili galaktiˇ cka i zbijena ili globularna. u zavisnosti od stepena koncentracije zvezda ka centru grupe. Zvezde razvejanih jata sliˇ cne su po hemijskom sastavu Suncu i drugim zvezdama galaktiˇ ckog diska. Obrazovanje razvejanih jata poˇ celo je kasnije iz gasa koji se ”slegao” oko galakti—chke ravni i obogatio teˇ skim elementima iz brzo evoluiranih unutraˇ snjosti masivnih zvezda prethodne generacije pri njihovoj eksploziji (supernove!). ali se od njih razlikuju manjim stepenom koncentracije ka centru. Zvezdana jata su grupe zvezda povezanih me¯ dusobom gravitacionim silama i zajedniˇ ckim poreklom. Veoma su znaˇ cajne za izuˇ cavanje toka zvezdane evolucije i evolucije zbvezdanih sistema. Njihova brzina u odnosu na Sunce relativno mala i iznosi 10-20km/s.1 1 54-. Imaju jasnu elipsoidnu ili sferoidnu formu sa izraˇ zenom koncentracijom ka centru. Zvezdane asocijacije su razvejane grupe zvezda spektralnih klasa O i B i tipa T Bika. Njhive dimenzije su nekoliko parseka. jer zajedno sa Suncem uˇ cestvuju u rotaciji Galaksije. Zvezde imaju neravnomernu ras- podelu u prostoru. koji su povezani sa dˇ zinovskim oblacima njima jonizovanog vodonika.1 ) / 18   4. dostiˇ zu´ ci 30-200 pc u preˇ cniku. Najsjajnije zvezde su desno i iznad glavnog niza i ˇ cine grane dˇ zinova i superdˇ zinova. a ponekad sadrˇ ze i kratkoperiodiˇ cne cefeide. dok je starost globularnih jata skoro jednaka starosti Galaksije. Ponekad obrazuju grupe koje. delimo na jata i asocijacije. U najguˇ s´ cim oblacima gasa nastajanje razvejanih jata i asocijacija traje i danac. ali njhiov broj treba da je bar 20tak puta ve´ ci. KOncentriˇ su se ka centru Galaksije i pripadaju sfernom podsistemu (sfernoj komponenti) Galaksije. I u drugim galaksijama se sre´ cu kompleksi od 500–1000 pc koji se sastoje od toplih mladih zvezda.15. Kod zvezda globularnih jata na dijagramu boja–zvezdana veliˇ cina nema zvezda gornjeg dela glavnog niza i pojavljuju se tek zvezde od spektralne klase G. Poznato je oko 200 globularnih jata. Primeri razvejanih jata su Plejade (Vlaˇ si´ ci). Sliˇ cne su najve´ cim i najmla¯ dim razvejanim jatima. Poznato je preko 1000 razvejanih jata. a pretpostavka je da ih u Galaksiji ima oko 500. NJihove brzine u odnosu na SUnce su oko 100km/s. Na dijagramu boja–zvezdana veliˇ cina vidimo da se u razvejanim jatima nalaze sve zvezde glamnog niza. loptasta. Hijade i sl. Razlikuju se od zvezda razvejanih jata po hemijskom sastavu: imaju manji sadrˇ zaj svih elemenata teˇ zih od helijuma. Zato njihova starost nije jednaka.. njihove dimenzije su reda nekoliko parseka. pa i najsjajnije (sjajni superdˇ zinovi). zadrˇ zavaju´ ci svoje izduˇ zene ornite. Nihovo posmatranje je oteˇ zano jer se ka galaktiˇ ckoj ravni kncentriˇ su me¯ duzvezdani gas i praˇ sina. Ti kompleksi se ˇ cesto nazivaju superasocijacijama. Razvejana zvezdana jata se sastoje od desetina ili stotina zvezda. Globularna jata su nastala iz ogromnih oblaka gasa u ranoj epohi stvaranja Galaksije. Koncetriˇ su se ka galaktiˇ ckoj ravni.

  " # 8..) ) )6) 1 )5 +1 )+1 - 133  ver∴1 Dimenzije globularnih jata su desetine parseka. Zvezdano jato  . Rastojanja do zvezdanih jata se odre¯ duju na viˇ se naˇ cina: bilo iz dijagrama masa–sjaj. Globularna jata imaju sfernu raspodelu sa koncentracijom ka centru.16. tj. Slika 4. bilo iz razlike dijagrama boja–zvezdana veliˇ cina i sl. Razvejana jata leˇ ze blizu galaktiˇ ckog ekvatora. raˇ cuni pokazuju da bi ih moglo biti desetak hiljada. pribliˇ zno u ravni najve´ ce gustine u Mleˇ cnom putu.

U toj oblasi. pove´ cavala se njegova brzina rotacije pa je gas zauzimao sve tanji i tanji sloj. Galaksija ima oko 100 milijardi zvezda. U populaciju tipa II spadaju gore nabrojani stari objekti galaktiˇ ckog haloa i centralne oblasti. Preˇ cnik Galaksije u ovoj ravni je 30 kiloparseka. ve´ cˇ cine dvojne i viˇ sestruke sisteme. Ako imamo priliku da u tim uslovima posmatramo nebo. u ˇ sirini od oko 25 Kpc i visine oko 2 Kpc skoncentrisan je ve´ ci deo mase Mleˇ cnog puta. a koja kod nas nosi i naziv Kumova slama. Broj zvezda u Mleˇ cnom putu prelazi 100 milijardi. Sto ze galaktiˇ ckoj ravni. zvezde sa slabim linijama metala u spektrima.    ver∴1 134 -*-5 1 5156. koji se saˇ zimao pod dejstvom gravitacije. Svi objekti Mleˇ cnog puta se dele na dva tipa (populacije): populacije tipa I i populacije tipa II. sjajni crveni dˇ zinovi. od jezgra se odvajaju spiralne grane. Poloˇ zaj najve´ ce gustine naziva se galaktiˇ ckim jezgrom. njihova starost je oko 1010 godina. a njen presek s nebeskom sferom se naziva galaktiˇ ckim ekvatorom i sa nebeskim ekvatorom zaklapa ugao od oko 62o . koji se nalaze u jezgru Galaksije. Ve´ cina tih objekata su male starosti (107 –109 godina) i njihova izraˇ zena koncentracija ka galaktiˇ ckoj ravni objaˇ snjava se njihovom vezom sa u toj zoni preostalim me¯ duzvedanim gasom. Mleˇ cni put je projekcija naˇ seg zvezdanog sistema na nebesku sferu. Ovi objekti su skoro sferno raspore¯ deni i nazivaju se galaktiˇ cki halo sa silnom koncentracijom ka centru Galaksije. Gledaju´ ci kroz teleskop moˇ zemo da vidimo da se ta ”traka” sastoji od ogromnog broja zvezda i maglina. koji popunjavaju disk Galaksije srednje debljine oko 1 Kpc. molekularni oblaci. vide´ cemo da se preko njega prostire ˇ siroka belo–magliˇ casta traka koja je nazvana Galaksijom ili Mleˇ cnim putom. Razliˇ citi galaktiˇ cki objekti imaju razliˇ citu starost i zauzimaju posebne poloˇ zaje u Galaksiji. Naˇ se Sunce je starosti 5 milijardi godina i verovatno pripada populaciji diska Galaksije. To su nove zvezde. pribliˇ z]avaju´ ci se galaktiˇ ckoj ˇ su se zvezde kasnije stvarale. Ponekad se u me¯ dugrupu ubrajaju objekti srednje starosti. U njih se ubraraju razvejana zvezdana jata. planetarne magline. svetle i tamne magline. superdˇ zinovi. Mnoge od njih nisu pojedinaˇ cne.1 1 54-. Objekti populacija tipa I smeˇ steni su u blizini galaktiˇ cke ravni. vru´ ce zvezde dˇ zinovi. Ravan najve´ ce koncentracije zvezda u Mleˇ cnom putu naziva se glaktiˇ cka ravan. ovi objekti su nastali u vreme formiranja Galaksije iz ogromnog gasno–praˇ sinastog rotiraju´ ceg oblaka skoro sfernog oblika. Najguˇ s´ ci delovi me¯ duzvezdane sredine obrazuju svetle i tamne magline. U Mleˇ cnom putu postoji razre¯ deni me¯ duzvezdani gas sa primesama ˇ cestica praˇ sine. to su bile bliˇ ravni. supernove. Mleˇ cni put. Najstariji objekti su globularna ili loptasta zvezdana jata i zvezde: crveni patuljci. crveni dˇ zinovi i kratkoperiodiˇ cne cefeide. Zvezdano nebo predstavlja prekrasan vidik u vedroj no´ ci bez meseˇ cine i daleko od gradskog svetla. Kroz Mleˇ cni put se prostiru elektromagnetni talasi i brze ˇ cestice – kosmiˇ cki zraci. .1 ) / 18   Galaksija i Metagalaksija 4. Sunce se nalazi blizu galaktiˇ cke ravni i na 10 kiloparseka od centra Galaksije Prema stepenu saˇ zimanja preostalog gasa u Galaksiji. Najguˇ s´ ci deo Mleˇ cnog puta ima oblik dvostruko ispupˇ cenog soˇ civa.16. dugoperiodiˇ cne cefeide. Mnoge od njih obrazuju posebne grupe – zvezdana jata. Po svemu sude´ ci.

pri ˇ cemu je on koncentrisan uglavnom u spiralnim granama koje se prostiru u galaktiˇ ckoj ravni. Procenjuje se da je danas u Galaksiji ostalo u masi oko 5% gasa. Galaksiju osim zvezda. ˇ cini i me¯ duzvezdana materija i kosmiˇ cki zraci. Morfologija galaksija Uˇ sirem smislu. Poˇ sto me¯ duzvezdani gas leˇ zi u ravni Galaksije. maglina i sl. manjih zvezdanih sistema.17. Ono ima sloˇ zenu strukturu i teˇ sko se izuˇ cava zbog snaˇ zne me¯ duzvezdane apsorpcije na ve´ cini talasnih duˇ zina. Najmasivnije zvezde u toku svog ˇ zivota ne mogu da se udalje mnogo od ”mesta ro¯ denja” – gustih gasnih oblaka i spiralnih grana Mleˇ cnog puta. to su i sve mlade zvezde i njihova jata tako¯ de u galaktiˇ ckoj ravni i kre´ cu se po skoro kruˇ znim orbitama. Takvo saˇ zimanje ubrzava proces aktivnog stvaranja (ra¯ danja) zvezda iz gasa. U tom poloˇ zaju ih i vidimo u drugim spiralnim galaksijama. gasnu komponentu. Jedna od tipiˇ cnih zona aktivnog stvaranja zvezda u Mleˇ cnom putu je Orionova maglina. ”pamte´ ci” kretanje materije od koje su nastali. koji se prostiru po disku i koji na svom putu saˇ zimaju i zvezdanu i. izuzimaju´ ci radio i infra domen.  . joˇ s viˇ se. Osim spiralnih rukavaca (grana) najvaˇ zniji strukturni detalj Mleˇ cnog puta je njegovo jezgro. Kosmiˇ cki zraci su ˇ cestice velikih brzina. Spiralne grane predstavljaju svojevrsne talase ”zguˇ snjavanja”.  " $ -3 1 276 135  ver∴1 Slika 4.

    ver∴1 136 -*-5 1 5156. Takvo pomeranje linija prporcionalno je daljini objekta.1 ) / 18   Oko centra Galaksije me¯ duzvezdani gas je visoke temperature. Posmatranja potrvr¯ duju da se sa radioizvorom Strelac A poklapa mo´ cni izvor infracrvenog zraˇ cenja. Uzroci su verovatno u tome ˇ sto jezgro galaksije nije ”centralno” u dinamiˇ ckom smislu. ugaona brzina rotacije od centra do Sunca je praktiˇ cno konstantna.18. magnetoid ili relativistiˇ cki objekat – crna rupa. . Verovatno je da u toj oblasti povremeno dolazi do eksplozija supernovih koje bi mogle biti izvor aktivnosti u centru Galaksije. koji obiˇ cno nastaju pri eksploziji supernovih zvezda ili usled aktivnosti njihovih ostataka – brzorotiraju´ cih neutronskih zvezda.1 1 54-. a dalje je rotacija neˇ sto sporija. po svemu sude´ ci. masa jezgra nije mnogo ve´ ca od mase ostalih delova Galaksije. tj. jato mladih zvezda potopljeno u gasnopraˇ sinasti oblak. Slika 4. Nije iskljuˇ cena mogu´ cnost ni da se u centru galaktiˇ ckog jezgra nalazi veoma masivno brzorotiraju´ ce namagnetisano plazmatiˇ cno telo. jonizovan je i predstavlja izvor toplotnog radiozraˇ cenja. pulzara. tzv. U samom centru Galaksije nalazi se izvor snaˇ znog netermalnog (netoplotnog) radiozraˇ cenja – Strelac A. U kosmiˇ ckim uslovima takvo radiozraˇ cenje moˇ ze biti povezano sa kretanjem elektrona u magnetnom polju. koji predstavlja. Brzina Sunca na putu oko jezgra je oko 225 km/s. crvenog pomaka u spektru. Rastojanje do dalekih galaksija u kojima ne mogu da se razdvoje pojedinaˇ cne zvezde odre¯ duje se iz tzv. ali su za to potrebni brzi elektroni. Morfologija spiralne galaksije Sve zvezde Galaksije se kre´ cu oko njenog centra.

kod drugih su galaksije raspore¯ dene u relativno redak niz. tj da i one predstavljaju galaksije sliˇ cne naˇ soj.17. tj. pove´ cava se sa vremenom. bacaju repove. spajaju se lukovima (”´ cuprijama”). sve u svemu to su interaguju´ ce galaksije. da je raspodela materije u Vasioni homogena i izotropna. U savremenoj kosmologiji pojava razbegavanja galaksija se povezuje sa pojavom ˇ sirenja Vasione. normalnih galaksija. Otkrivene su me¯ duforme spiralnih i eliptiˇ cnih galaksija. a ponekad dostiˇ zu i 20 Mpc. Kod mnogih galaksija registrovano je snaˇ zno radiozraˇ cenje i one su nazvane radiogalaksijama. otkrivene su patuljaste eliptiˇ cne galaksije malog sjaja i kompaktne galaksije. tzv. Posmatranja su pokazala da ova klasifikacija u suˇ stini obuhvata sve tipove tzv. tj. koje se mogu videti samo najve´ cim teleskopima. oblaci me¯ duzvezdane materije . Dimenzije jata su reda 3Mpc. u trenutku kada je oblast istraˇ zivanja preˇ sla granicu od 100Mpc u polupreˇ cniku. eliptiˇ cne i nepravilne. U radovima Habla. Vasiona mora ili da se saˇ zima ili da se ˇ siri./) ) 51 - 137 4. kao ˇ sto su Magelanovi oblaci i M31. Daljina do centra tog jata je 11 Mpc. Sajfertove galaksije. Normalne galaksije. Raznovrsnost tipova galaksija govori i o razliˇ citim etapama njihove evolucije. koje sadrˇ zi nekoliko hiljada galaksija. ogoljene (mnogi ih nazivaju: galaksije sa pre—chagom) spiralne galaksije. poˇ cetkom XX veka pokazano je da ve´ cina tih ”maglina” sadrˇ zi mnoˇ stvo zvezda i da se ve´ cina nalazi daleko iza granica naˇ se Galaksije. Iz teorije relativnosti sledi da takva svojstva povlaˇ ce za sobom promenu rastojanja sa vremenom me¯ du objektima koji ispunjavaju Vasionu. kod prvih su galaksije gusto razmeˇ stene. astronomi su zakljuˇ cili. Kompaktne i veoma udaljene radiogalaksije nazivaju se N – galaksijama. tj. Normalne galaksije Joˇ s je Herˇ sel uneo u ka-  taloge hiljade magliˇ castih pega za koje se tada mislilo da su magline. Posmatranja pokazuju da se rastojanje me¯ jatima galaksija menja.      ver∴1 . primer takve grupe je Lokalna grupa galaksija. Dobro je poznato dˇ zinovsko jato u Devojci. Otkrivena je cela klasa aktivnih galaksija. koje ukazuju na mo´ cne erupcije gasa iz njihovog centra koje dostiˇ zu brzinu i do nekoliko hiljada kilometara u sekundi. ali da je nedovoljna da obuhvati svu raznovrsnost formi i svojtava galaksija. ne zavisi ni od poloˇ zaja ni od pravca u prostoru. me¯ du kojima su najpoznatije tzv. Galaksije formiraju grupe i jata. Posmatranja ukazuju da dolazi do ˇ sirenja. Analiziraju´ ci rezulatate posmatranja galaksija i reliktnog zraˇ cenja. Po klasifikaciji koju je izveo Habl galaksije se dele u osnovi na tri tipa: spiralne. Sre´ cu se gnezda i lanci galaksija. Sajfertove galaksije se odlikuju sjajnim linijama u spektru.  " % 4 ) . Kod tesnih parova galaksija dolazi do znatne promene (deformacije) obilka. Galaksije se sre´ cu u parovima i u ve´ cim grupama. Na daljini od 70 Mpc od nas nalazi se joˇ s brojnije jato galaksija u sazveˇ zd du ¯e Comma Berenices.

19.1 1 54-.1 ) / 18   Slika 4. Mleˇ cni put  . ver∴1 138 -*-5 1 5156.

  " & 5214) . razvejanih jata i gasovitih maglina. Spiralne galaksije. superdˇ zinova. One rotiraju sa periodom od nekoliko stotina miliona godina. Neutralni vodonik ˇ cini 5–10% ukupne mase. Naˇ sa galaksija i galaksije sliˇ cne spiralne struk- ture spadaju u najve´ ce galaksije.  ver∴1   . cefeida./) ) 51 - 139 4.18. Spiralne grane se sastoje od toplih zvezda.

 Slika 4. Nepravilna galaksija .1 1 54-. Nepravilne galaksije. Nepravilne galaksije su znatno manje od spiralnih. U grupu nepravilnih galaksija spadaju Ma- li i Veliki Magelanov oblak.19.20. u njihov sastav ulaze isti tipovi zvezda kao i u grane spiralnih galaksija. sateliti naˇ se galaksije. ver∴1 140 -*-5 1 5156. Udaljenost do njih je 150000 svetlosnih godina.1 ) / 18   4.

U njima nema superdˇ zinova. koje rotiraju krajnje sporo i nisu spljoˇ stene.  Apsolutna zvezdana veliˇ cina gigantskih galaksija je oko −21m .  "  . U skupovima galaksija sre´ cu se i eliptiˇ cne galaksije.  . Eliptiˇ cne galaksije.12613 ./) ) 51 - 141  ver∴1 4. a kod patulm jastih galaksija je oko −13 . a ni maglina.20.

ali najsjajniji od njih. ˇ sto se u nekim teorijama oznaˇ cava ”Velikim praskom” (”vru´ ca” vasiona) a u nekim ”Velikom erupcijom” (”hladna” Vasiona). odeljak o poreklu nebeskih tela.◦ 7 K . ili usled usporavanja elektrona u magnetnom polju galaksije (netoplotno. je toplotno elektromagnetno zraˇ cenje koje odgovara temperaturi od 2. tako i u sadaˇ snjosti Vasione.1 ) / 18   4. R(t). bilo iz neutralnog vodonika na talasnoj duˇ zini od 21 cm. Zraˇ cenje je tada bilo u ravnoteˇ zi sa usijanom materijom i imalo je veoma visoku temperaturu. godine iz radioastronomskih posmatranja. Usled potonjeg ˇ sirenja Vasione to zraˇ cenje se ohladilo do temperature od 2. Ako se uslovi ˇ sirenja menjaju. Ti objekti su nazvani kvazarima (kvazi zvezdani radio izvori) i pojavljuju se u ulozi najudaljenijih nebeskih objekata. To vreme se naziva Hablovo vreme. Galaksije su izvori radiozraˇ cenja. R(t1 ) gde je t0 teku´ ci trenutak. 1+z = . Plazma je bila nepropusna za zraˇ cenje. bi´ ce dati neki detalji kosmoloˇ skih principa i modela. U tom smsilu Hablova konstanta kao mera brzine ˇ sirenja Vasione je data jednaˇ cinom 1 dR . Galaksije sa jakim sinhrotronim zraˇ cenjem nazivaju se radiogalaksijama.◦ 7 K . sinhrotrono zraˇ cenje). Joˇ s je nejasan mehanizam stvaranja kolosalnih tokova energije koju emituje kvazar u vidljivoj i radio oblasti. ne prelazi 13m prividne veliˇ cine. a tako¯ de neveliki otklon spektra od strogo ravnoteˇ znog. Posmatranja reliktnog zraˇ cenja su pokazala da se Sunˇ cev sistem kre´ ce u odnosu na pozadinu (fon) reliktnog zraˇ cenja brzinom od 400 km/s. zbog ogromnih daljina. nose vaˇ znu informaciju o nebeskim procesima kako u proˇ slosti. Kosmiˇ cki dimenzioni faktor se naziva i radijusom krivine (vidi sliku 4. R(t) dt Njena reciproˇ cna vrednost je vreme proteklo od trenutka aktiviranja standardnih kosmiˇ ckih uslova. U poloˇ zajima nekih radioizvora registrovani su objekti veoma sliˇ cni slabim zvezdama. Postojanje reliktnog zraˇ cenja predvi¯ deno je teorijski 40tih godina XX veka.1 1 54-. Reliktno zraˇ cenje je vaˇ zno jer mala odstupanja njegovog intenziteta od ravnomernosti. onda H0 i nije konstantna veliˇ cina. U paragrafu o kosmologiji. a t1 trenutak emitovanja zraˇ cenja. u radiogalaksijama se najˇ ceˇ s´ ce registruju dva izvora radiotalasa na raznim stranama u odnosu na vidljivi deo galaksije. a kod kojih je registrovano veliko pomeranje linija ka crvenom delu spektra. Oni su i do 100 puta sjajniji od gigantskih galaksija.40.21. Ovo zraˇ cenje predstavlja ostatak– relikt epohe u istoriji ekspanzione Vasione kada je sva materija bila u obliku usijane plazme. Radiogalaksije i kvazari.     ver∴1 142 -*-5 1 5156. Spektar ovog zraˇ cenja je izmeren za ˇ sirok dijapazon talasnih duˇ zina. Uzrok ove dvojnosti je verovatno u nekoj eksploziji u jezgru galaksije. Ovde navodimo da je kao posebna mera veliˇ cine Vasione u funkciji vremena u astronomska razmatranja uveden kosmiˇ cki dimenzioni faktor. Reliktno zraˇ cenje ili mikropozadinsko radio zraˇ cenje. koje ispunjava celu posmatranu Vasionu.) i ona je sa crvenim pomakom. z povezana preko H0 (t) = R(t0 ) . Otkrili su ga ameriˇ cki nauˇ cnici 1965.

22. Kretanja u Metagalaksiji dobro opisuje Hablov zakon i ceo vidljivi deo Metagalaksije je zahva´ cen ”ˇ sirenjem”. Metagalaksijom nazivamo skup svih galaksija i njihovih sistema. Zbog svega toga se ne moˇ ze govoriti o taˇ cnim dimenzijama Metagalaksije.21. Raspodela galaksija u prostoru je ravnomerna i nema znakova opadanja gustine sa rastojanjem. Galaktiˇ cko jato  .. U ekspanzionoj Metagalaksiji ve´ c je i pojam rastojanja do veoma udaljenih objekata sloˇ zen i nema jednoznaˇ can smisao. nama najbliˇ ze jato galaksija je u sazveˇ zd ¯u Devojke. Kao i zvezde i galaksije se mogu grupisati u dvo- jne i viˇ sestruke sisteme. razvejana i zbijena. Na pr. od kojih sada raspoznajemo samo mali deo. u jata.   ver∴1  Slika 4. Cini se da su svojstva i raspodela materija izvan granica Metagalaksije isti kao i u njoj. Metagalaksija.  " -6)/) ) 51 ) 143 4. Moˇ zemo smatrati da su razmere Metagalaksije iznad nekoliko hiljada Mpc i da do sada nije registrovan nijedan fizikalno izdvojen ˇ centar ili smer kretanja.

Metagalaksija.22. galaksije  .1 ) / 18   Slika 4. Lokalna grupa galaksija. jata galaksija.1 1 54-. ver∴1 144 -*-5 1 5156.

1 ) 145  ver∴1 Me¯ dusistemska sredina  4.72 ) -65 ) 54-. 4. Postojanje apsorpcije svetlosti zvezda (kolor eksces!).  . Me¯ du planetski prostor u kome se kre- ´ cu planete i ostali ˇ clanovi Sunˇ cevog sistema sadrˇ zi mnoˇ stvo gasova i ˇ cestica praˇ sine. rasipanju atmosfera pod raznim dejstvima i sliˇ cno. pokazuje da su u me¯ duzvezdanom prostoru prisutne ˇ cestice dimenzija uporedivih sa talasnom duˇ zinom svetlosti. preko pojava zodijaˇ cke svetlosti i sl.24. " ! .23. tj. opadanje sjaja zvezda sa daljinom i sa smanjenjem talasne duˇ zine. Zodijaˇ cka svetlost predstavlja rasejanu sunˇ cevu svetlost na ˇ cesticama me¯ duplanetskog prostora. Poreklo materije u me¯ duplantskom prostoru je u ostacima kometa. Me¯ duplanetska sredina. Me¯ duzvezdana sredina. Najˇ ceˇ s´ ce sadrˇ zaj me¯ duplanetskog prostora registrujemo posredno.

to su difuzne magline. . ver∴1 146 -*-5 1 5156. 4. Pri odre¯ divanju daljina postojanje ove sredine mora da se uzme u obzir. Planetarne magline imju oblik ploˇ cice sa zvezdom u sredini. Magnetno polje.1 ) / 18     Slika 4. kosmiˇ cki zraci izlaze iz diska Galaksije i obrazuju neˇ sto sliˇ cno koroni. Kre´ cu´ ci se velikim brzinama duˇ z linija sila magnetnog polja. pri posmatranju liˇ ce na planete pa su tako i dobile ime. sfernu tvorevinu koja ne zraˇ ci.1 1 54-. delom oblaci ve´ ce gustine (tamne magline). Polje spreˇ cava rasejavanje difuznih gasnih maglina. a tako¯ de zadrˇ zava i kosmiˇ cke zrake koji se stvaraju pri ekplozijama supernovih. Kada kao izvor svetlosti preovla¯ duje refleksija na gasovima govorima o svetlim gasnim maglinama. Sudar galaksija Istraˇ zivanja su pokazala da sloj me¯ duzvezdane praˇ sine ˇ sirine 200–300 parseka duˇ z galaktiˇ cke ravni ˇ cine delom neprekidna razre¯ dena sredina. Ako se u blizini ve´ ceg oblaka me¯ duzvezdane praˇ sine na¯ de sjajna zvezda. Njegove li- nije sila su paralelne galaktiˇ ckoj ravni i savijaju se prate´ ci spiralne grane.25. U galaksiji postoji magnetno polje.23. ona osvetljava oblak i on svetli reflektovanom svetloˇ s´ cu koja moˇ ze da bude primetna.

Uvod. Za sve to osim astronomskog eksperimenta bila je potrebna i matematika i fizika. Druga linija je Arhimed – Galilej – Njutn. Govore´ ci o misliocima proˇ slosti. 147 Poreklo i razvoj nebeskih tela i sistema 4. NJenu empirisjku osnovu ˇ cine astronomska posmatranja. Najvaˇ zniju ulogu u kosmologiji igra teorija gravitacionog polja. I pored toga ˇ sto su ljudi mogli da vide i zvezde. nego su viˇ se povezane sa promenom samih pojmova i koncepcija. Kosmologija. Astronomija se tako¯ de bavi i problemima nastanka i razvoja nebeskih tela i sistema. niti se sre´ cemo sa mo´ cnim gravitacionim poljima. Time je zaokruˇ zen glavni rezultat: zasnivanje klasiˇ cne mehanike i terije gravitacije. Teˇ sko´ ce u prelazu sa klasiˇ cne mehanike i teorije gravitacije na njihovo relativistiˇ cko uopˇ stenje nisu povezane samo sa matematiˇ ckim usloˇ znjavanjem izlaganja. kroz pra´ cenje procesa osmiˇ sljavanja ˇ cinjenica i stvaranja velikih teorija.26. koja osim odgovora na pitanje kako se kre´ cu planete daje odgovor i na pitanje zaˇ sto se baˇ s tako kre´ cu planete i ostala tela Sunˇ cevog sistema. Postoje razliˇ cite metode za odre¯ divanje starosti objekata u kosmosu. one su smatrane samo nebskim ukrasom. na izuˇ cavanje nastanka Sunˇ cevog sistema.27. nego nagoni ˇ citaoca za se i sam ukljuˇ ci u potragu za ”istinom”. a teorijski aparat je izgra¯ den na zakonima i zakljuˇ ccima osnovnih fizikalnih teorija. Dakle. Ovde naglaˇ savamo da plodna nauˇ cna teorija moˇ ze da bude samo ona teorija koja stvara viˇ sak u smislu broja pojava i ˇ cinjenica koje ona moˇ ze da objasni u     ver∴1 . Ono ˇ sto je za sada usvojeno daje zadovoljavaju´ ce rezultate u posebnim sluˇ cajevima. 4. Ne tako davno ljudi su ”saznali” da ˇ zive u raznovrsnom i nespokojnom svetu galaksija. Evidentno je da od perioda nastanka i razvoja an-  tiˇ cke grˇ cke nauke do danas komponovana su znanja o svetu koji nas okruˇ zuje. U prethodnih 20 stole´ ca konkretna kosmologija se svodila na kosmogoniju tj. moˇ zemo pratiti dve linije: jedna je linija aristarh – Kopernik – Kepler koji su stvarali model Sunˇ cevog sistema i ˇ ciji glavni rezultat je bio izvo¯ denje zakona kretanja planeta na osnovi astronmskih posmatranja. " $ 78 . Savremeni pogled na strukturu i evoluciju Vasione moˇ ze da se izloˇ zi samo kroz pra´ cenje granica spoznaje. Osnovna teˇ sko´ ca svih teorija nastanka i razvoja neskih objekata je u neuporedivosti starosti nauke i starosti samih objekata. Interesantno je da se izlaganje o usavrˇ savanju astronomskog eksperimenta i teleskopa javlja kao neprekidna paralela sa izlaganjem Njutnove teorije gravitacije i specijalne i opˇ ste teorije relativnosti. a vrlo retko i predmetom izuˇ cavanja. strukturom i evolucijom Vasione bavi se posebna oblast astronomije –kosmologija. ali generalizacija metodologije nije uvek mogu´ ca. Ovo je deo astronomije koji ne samo da privlaˇ ci objaˇ snjenjima i hipotezama. jer se upravo gravitacijom odre¯ duje raspodela i kretanje masa na kosmiˇ ckim daljinama. a oni su u Vasioni ”obiˇ cna” pojava. Centralno mesto u kosmologiji zauzimaju predstave o vremenu i prostoru. U obiˇ cnom ˇ zivotu ne sre´ cemo sa brzinama bliskim brzini svetlosti.

Najjednostavniji kriterijum primenljivosti NJutnove teorije gravitacije.1 ) / 18   odnosu na broj poznatih. Fiziˇ cki uslovi veoma rane Vasione bi´ ce polazna osnova za kasniju epohu. teorija ”vru´ ce” Vasione polazi od toga da je dogalaktiˇ ca materija bila gusta i usijana. kada je doˇ slo do stvaranja strukturnih jedinica kao ˇ sto su galaksije i njihova jata. Na drugoj strani. Mogu´ ce je da nas tek ˇ ceka zadivljuju´ ca predstava o Vasioni. Ovaj proces se sre´ ce pod nazivom ”velika erupcija”. Tako je nastao pojam ekspanzione Vasione. Upravo u takvu teoriju i spada NJutnova teorija gravitacije ili. u kojoj se postojanje reliktnog zraˇ cenja objaˇ snjava pretpostavkom da je u ranom stadijumu ˇ sirenja temperatura bila jednaka apsolutnoj nuli. kada se ostvari sinteza teorije relativistiˇ cke gravitacije i kvantne teorije. Kako se vidi iz naziva. koja se ponekad naziva teorijom primordijalne usijane lopte. Vrlo ˇ cesto ovo se oznaˇ cava potrebom stvaranja kvantne teorije gravitacije koja se u deskriptivnim pristupima oznaˇ cava sa veliki prasak (Big Bang). dok je ve´ cina pretpostavki modela vru´ ce Vasione potvr¯ dena. nije zadovoljen za ogromnu masu materije koja je dostupna danaˇ snjim posmatranjima. koji je smer kosmiˇ cke evolucije: saˇ zimanje – kolaps ili fragmentacija? Danas je prihva´ cena teorija usijane Vasione. Ova sinteza je neophodna za objaˇ snjenja najdubljih zakonitosti u uslovima rane Vasione. Ovde moˇ zemo samo da konstatujemo da oˇ cekivano veliko odstupanje posmatraˇ ckog spektra pozadinskog zraˇ cenja od Plankove krive raspodele u teroiji hladne Vasione nije potvr¯ deno novijim merenjima. ali. evidentiranih!) pojava i ˇ cinjenica koje ne moˇ ze da objasni. Jedno od osnovnih i najbitnijih pitanja savremene kosmologije je: kako i zaˇ sto su nastali astronomski sistemi najrazliˇ citijih dimenzija. Stvaranje relativistiˇ cke teorije gravitacije i njena primena na gravitacione sistema ogromnih razmera iˇ slo je paralelno sa izuˇ cavanjem prostorne raspodele galaksija i dokazom nestacionarnosti posmatranog sistema galaksija i njihovih jata. Ona moˇ ze da se primeni na ˇ sirok spisak pojava i astronomskih sistema: plimska dejstva. ruˇ se uobrazilju. koje je rashla¯ deno zbog ˇ sirenja Vasione. izvrsno se slaˇ zu sa rezultatima posmatranja. a to je majuˇ snost gravitacionog potencijala u odnosu na kvadrat brzine svetlosti. a mikrotalasno pozadinsko zraˇ cenje na 3◦ K je nastalo kasnije iz ”transformacije” svetlosti koju su proizvela hipotetiˇ cke masivne zvezde primordijalnog pokoljenja.1 1 54-. . Registrovano reliktno zraˇ cenje sa temperaturom od oko 3◦ K u ovoj teoriji se jednostavno i lako interpretira kao zraˇ cenje te daleke epohe. Zakljuˇ cci relativistiˇ cke teorije gravitacije deluju porazno na zdravorazumski pogled na svet. globularna jata i galaksije i sl. dvojni i viˇ sestruki sistemi zvezda. Savremena relativistiˇ cka teorija gravitacije je srˇ z Ajnˇ stajnove opˇ ste teorije relativnosto. tako se pojavilo pitanje njene proˇ slosti i budu´ cnosti. javlja se i teorija hladne Vasione.     ver∴1 148 -*-5 1 5156. zakon univerzalne gravitacije. bar za sada.

  " % 5 /1 ) 149  ver∴1  .

1 1 54-. ver∴1 150 -*-5 1 5156.1 ) / 18    .

 .  " % 5 /1 ) 151  ver∴1 ˇ se tiˇ Sto ce nastanka naˇ seg Sunˇ cevog sistema. Treba samo ista´ ci da je Vasiona pa i najmanji njen deo u nauˇ cnom smislu beskonaˇ cna u vremenu i neprekidna u promeni. situacija je vrlo sliˇ cna. postoji ve´ ci broj hipoteza koje su prerasle u skoro–teorije. Sve one imaju za sada dovoljno nedostataka da bi mogla neka od njih da se izdvoji kao najbolja.

1 ) / 18    . ver∴1 152 -*-5 1 5156.1 1 54-.

Primer je pojava i pojam paviljonske refrakcije i sl. razmatrana je stvarna priroda udaljenosti koordinatnih poˇ cetaka i rezultuju´ ci uticaji aberacije i paralakse na poloˇ zaj. koristi i termin geocentriˇ cna paralaksa . Ova glava bi´ ce specifiˇ cna utoliko ˇ sto ´ ce se u njoj razmatrati 5. u uslovima realizacije astronomskog eksperimenta. aberacioni uticaj se naziva dnevna aberacija .1. tako¯ de. Napominjemo da je najsvrsishodnije koristiti termin astronomska refrakcija jer se njime lako obuhvataju i poslednja dostignu´ ca astronomskih eksperimenata izvedenih i na drugim nebeskim telima. Dakle. prostiranje elektromagnetnog zraˇ canja iz oblasti vidljivog dela spektra. on moˇ ze i treba da obuhvati svaku refrakciju u atmosferi nebeskih tela uopˇ ste. To se odnosi na praktiˇ cne detalje koji se nalaze kako u situaciji vezivanja koordinatnog poˇ cetka za odre¯ denu taˇ cku. ona se deli na prizemnu i astronomsku u uˇ zem smislu.   / )8) 2 -6) Deformacije koordinatnih sistema 5. odgovaraju´ ci efekt paralakse naziva se dnevna paralaksa . U kasnijim paragrafima. tako i u sluˇ caju promene osobina sredine u kojoj se nalazi posmatraˇ c sa instrumentima. Ovo poslednje znaˇ ci da se u sluˇ caju potrebe za visokom taˇ cnoˇ s´ cu ne smeju zanemariti ni takozvani lokalni i mikro prostorni uslovi. Razmotrimo sluˇ caj prostiranja svetlosnih zraka kroz vakum ili kroz homogenu svetlopropusnu sredinu. Zemljina rotacija. tj. Da bi se sve navedeno pravilno uzelo u obzir kada se govori o nazemnoj refrakciji. planeta posebno. Sliˇ cno tome. Refrakcija. Pojava prelamanja svetlosnih zraka na granici dveju materijalnih sredina razliˇ citih gustina naziva se refrakcijom ili prelamanjem svetlosti. tj. recimo. tj. refrakciji koju stvara Zemljina atmosfera. Cesto se ova pojava u kontekstu astronomskom oznaˇ cava samo terminom refrakcija ili astronomska refrakcija. mada se. Uzrok aberacije je kretanje posmatraˇ ca u odnosu na geocentar.   .2. u sluˇ caju prelaza iz topocentra u geocentar. Svetlosni zraci su deo geometrizacije pojava vezanih za sve pojave koje dovode do deformacije koordinatnih sistema koriˇ s´ cenih u astronomiji. Uvod. Atmosferska refrakcija je istorijski odoma´ cen termin koji oznaˇ cava prelamanje ˇ svetlosnih zraka pri prostiranju kroz Zemljinu atmosferu. U tom smislu ´ cemo ovde i nastaviti izlaganje.

t◦ je temperatura vazduha u stepenima Celzijusa. I=D sin in = sin in−1 n−1 n .) / 8     Pod prizemnom refrakcijom podrazumevamo pojavu prelamanja svetlosnih zraka koji stiˇ zu od udaljenih zemaljskih izvora svetlosti. gde je upadni ugao. Neka je z zenitna daljina nebeskog svetlosnog izvora – nebeskog tela koja je neizmenjena (nedeformisana!) refrakcijom. Gustina atmosfere Zemlje opada sa visinom i. tj. u astronomskoj praksi se pribegava stvaranju uslova za ˇ sto manji uticaj refrakcije na koordinate nebeskih tela. data izrazom H=z− . Tada je astronomska refrakcija. (5. a I je gustina vazduha odre¯ dena iz Bojl-Mariotovih i Gej-Lisakovih gasnih zakona b 273◦ · . 4 )+1 - 4. (5.1 )6 10 5156. O njoj u ovom trenutku ne´ cemo voditi raˇ cuna. Jedan od naˇ cina je da se opservatorije i instrumenti smeˇ staju ˇ sto dalje od naseljenih mesta i na ˇ sto ve´ ce visine.1) gde je c neka konstanta. ugao koji upadni zrak kroz vakum zaklapa sa normalom na povrˇ sinu date sredine. koji teˇ sko da svi mogu biti uzeti u obzir. sin r Indeks prelamanja Zemljine atmosfere zavisi od njene gustine i moˇ ze da se predstavi izrazom = = 1 − cI. a je posmatrana zenitna daljina. taˇ can raˇ cun refrakcije ne postoji.2) 760 273◦ + t◦ Ovde je b visina ˇ zivinog stuba u barometru.-. . D = 0. U strogom smislu. tj. U sva posmatranja i merenja poloˇ zaja nebeskih tela mora da se unese popravka za skretanje svetlosnog zraka u atmosferi Zemlje. oblik te eksponecijalnosti i njena odstupanja zavise od niza promenljivih i veoma sloˇ zenih uticaja. mada je to opadanje skoro eksponencijalno. u oznaci H. Pod astronomskom refrakcijom podrazumevamo pojavu prelamanja svetlosnih zraka koji stiˇ zu od nebeskih tela. a prelomni ugao je ugao koji svetlosni zrak posle prelamanja i prelaska u datu sredinu zaklapa sa istom normalom: sin i . ver∴1 154 . Poznato je da je indeks prelamanja za datu sredinu jednak odnosu sinusa upadnog i sinusa prelomnog ugla. Zbog svega toga. Poznato je da je pri prelazu svetlosnog zraka iz jedne sredine u drugu odnos sinusa upadnog i sinusa prelomnog ugla jednak reciproˇ cnom odnosu indeksa prelamanja tih sredina. 0012928 je normalna gustina vazduha dobijena fizikalnim eksperimentima pri pritisku od 760mm ˇ zivinog stuba i pri temperaturi 0◦ Celzijusa. na planinske platoe i vrhove visine 2000 metara i viˇ se. Da bismo izveli formule za raˇ cun refrakcije podsetimo se nekih rezultata iz fizike.

. Slika 5. tj. Planparalelni model atmosfere Upadni ugao svetlosnog zraka na grnicu prvog plan[aralelnog sloja atmosfere jednak je pravoj zenitnoj daljini nebeskog objekta. 0 = 1. z < 70◦ . Iskustvo pokazuje da ovu aproksimaciju moˇ zemo primeniti na zenitne daljine do 70◦ .1. zatim 2 i tako redom do povrˇ sine Zemlje gde je indeks prelamanja n .  .. tj.4) +1 ) 155  ver∴1 Pribliˇ zna formula za refrakciju. . sin in−1 = sin rn−1 n−2 n−1 . Neka je ”iznad” atmosfere indeks prelamanja jednak jedinici. u prvom slede´ cem sloju 1 . Pretpostavimo da se atmosfera Zemlje sastoji od proizvoljno tankih planparalenih povrˇ si koje su istovremeno paralelne i ravni horizonta. imamo da je sin in = sin in−1 ili n−1 n .  # 4-. Primenjuju´ ci na uzastopne slojeve odnos sinusa upadnog i prelomnog ugla u njegovu vezu sa indeksima prelamanja u slojevima. i1 = z .

znaju´ ci da je H = z − i 0 = 1 za vakum. kako je razmotreno ra- H = 60 . Ako izmnoˇ zimo sve leve strane (5. Dakle. 4 )+1 .. a in = z . ali se preporuˇ cuje da se on odredi iz astronomskih posmatranja neke zvezde vidljive u toku no´ ci u gornjoj i donjoj kulminaciji. tj. iznos astronomske refrakcije u prvoj aproksimaciji je H = c · I · tg z = cD  b 273◦ · tg . izraz (5. t◦ odgovaraju´ ca temperatura u stepenima Celzijusa. refrakcija pomera lik nebeskog tela po nebeskoj sferi ka zenitu. Posle transformacije imamo H=( n − 1) tg . (5. r1 = i0 ..6) 760 273◦ + t◦ gde je b pritisak vazduha u blizini instrumenta u milimetrima ˇ zivinog stuba. Koriste´ ci relacije (5. Vidimo da je refrakcija funkcija zenitne daljine objekta.30 · . 1 sin i1 = n−1 4. 0 / 8   (5.3) i sve desne strane.1 )6 10 5156.. jer je za planparalelne slojeve rn = in−1 . (5.5) moˇ ze da se da u pogodnijem vidu b 273◦ · tg . Ukoliko svetlosni zrak ne izlazi iz ravni nebeskog vertikala..-.30 moˇ ze da se dobije iz fizikalnog eksperimenta. (5.) sin rn = n−1 sin in−1 . njegov kosinu je jedank jedinici. indeks prelamanja na povrˇ sini mora ne zavisi samo od lokalnog pritiska i temperature. Tada..4) nozhemo napisati kao 0 sin = sin( + H) ili 0 sin = sin cosH + cos sin H. n−2 sin rn−1 = n−2 sin in−2 .. . Me¯ dutim.1) i (5.4) gde je i0 = r1 = posmatrana zenitna daljinasvetlosnog izvora. a sinus ugla jednak samom uglu u radijanima.2) formula (5. 760 273◦ + t◦ Koeficijent cD = 60 . recimo. rn−1 = in−2 . je posmatrana zenitna daljina svetlosnog izvora.3) sin r1 = 0 sin i0 ..5) Iz ove formule se vidi da atmosferska refrakcija planparalelne atmosfere zavisi samo do indeksa prelamanja prizemnog sloja atmosfere i ne zavisi od zakona promene indeksa prelamanja sa visinom. ver∴1 156 .. sin i n n = n−1 sin in−1 = . Poˇ sto je ugao H mali. onda se azimut nebeskog tela ne menja Dalja poboljˇ sanja izraza za refrakciju se obiˇ cno ˇ cine ukljuˇ civanjem efekta zakrivljenosti Zemlje (vid slede´ ci paragraf). posle skra´ civanja dobijamo n sin in = 0 sin i0 ..

Promena indeksa prelamanja usled promene talasne duˇ zine moˇ ze da se izrazi sa − 1 = 2.. a indeksi prelamanja su 0. Uticaj refrak- cije na zenitnu daljinu.... gde nulu dodeljujemo sloju uz povrˇ sinu Zemlje.12).. a prava ka zenitu prolazi kroz centar simetrije i kroz topocentar. Ovo moˇ ze da stvori sistematske efekte u merenjima poloˇ zaja zvezda raznih boja i ukljuˇ civanje promena talasnih duˇ zina u jednaˇ cinu za refrakciju opravdano je uprkos aproksimativnoj prirodi izvedene jednaˇ cine.  .. veliˇ cina ( 0 − 1) varira oko dva procenta. Vrednost 0 navedena u jednaˇ cini (5.-4 51 -6413 )6 5. sa odgovaraju´ com promenom u konstanti aberacije.00567 2 0 . tj..) odgovara centru zarˇ cenja u V -oblasti koja se koristi u definisanju vizuelne veliˇ cine zvezde. Na celom vidljivom delu spektra. .. 5. ve´ ce iz takvih sfernih slojeva. Rezultat je da se taˇ ckasti lik zvezde rasipa u mali spektar duˇ z kruga vertikala sa ljubiˇ castim krajem bliˇ ze zenitu. Pretpostavimo sada da je Zemljina atmosfera sferno simetriˇ cna.).3 P (1 + 0.2. Uglove ´ cemo oznaˇ citi kao i ranije. Sastav atmosfere moˇ ze da se smatra konstantnim. R1 . Na granici svakog slede´ ceg sloja imamo analognu situaciju pa ´ ce se ukupno prelamanje svetlosnog zraka dobiti sumiranjem pojedinaˇ cnih otklona na granici slojeva. Efekt tih promena je dovoljno mali da bi se mogao zanemariti u pribliˇ znim formulama koje se ovde razmatraju. 1. Refrakcija u sferno–simetriˇ cnoj atmosferi. Uoˇ cimo centralni ravanski presek atmosfere (slika 5..  # ! 4-. .-41 157  ver∴1 nije. Situacija je za nijansu ozbiljnija ako razmatramo zavisnost indeksa prelamanja od talasne duˇ zine. n. (5.... ve´ c i od sastava vazduha i od talasne duˇ zine upadne svetlosti. (273 + t) (5.) gde je talasna duˇ zina u mikronima. Rn .) daju´ ci ugao refrakcije kao R = 21 .H = in − rn ... izuzimaju´ ci promene sadrˇ zaja vodene pare.00567/ 2 ) tg z0 . Centar simetrije je centar Zemlje. 2. tj. To i jeste iznos refrakcije na granici slojeva sa indeksima prelamanja n i n−1 . sastoji se ne iz planparalenih slojeva jednake gustine i proizvoljno male debljine. .3. Ova varijacija moˇ ze da se ugradi u jednaˇ cinu (5. Oznaˇ cimo granice me¯ de slojevima indeksima od 0 do n. Neka su odgovaraju´ ci srednji radijusi R0 .4) +1 ) 7 5. Na graniˇ cnom sloju sa indeksom n ugao otklona svetlosnog zraka od pravolinijskog prostiranja unutar sloja jednak je razlici upadnog i prelomnog ugla..871 · 10−4 1 + 0.

H cos in + . 4 )+1 - 4.H i cos .H = .H cos in .1 )6 10 5156. i primenjuju´ ci Snelijus–Dekartovo pravilo.H = 1. n sin in − .2. ver∴1 158 . n )(sin in − .H mala veliˇ cina u prvoj aproksimaciji moˇ zemo smatrati da je sin .7) Poˇ sto je . n . Rzvojem sinusa razlike na desnoj strani i koriste´ ci ova pojednostavljenja.) / 8   Slika 5. . Radijalno simetriˇ cna atmosfera  Znaju´ ci da je normala na granicu slojeva normala na tangentu sferni sloj u upadnoj taˇ cki. dobijamo n sin in = ( = n −.-. (5.H cos in ) n n sin in − . imamo da je sin in = sin rn ili n n−1 n sin in = n−1 sin rn .

Srednja vrednost ukupne refrakcije je tada data sumom n n . = 0 R0 sin i0 = const. sin in = Rn−1 sin(180◦ − in−1 ). Iz trugla OAB sledi Rn sin(180◦ − in−1 ) = Rn−1 sin rn ili sin rn = Iz relacije (5. .H n 159  ver∴1 Odavde je cos in = −. Rn pa moˇ zemo da napiˇ semo n Rn sin in = n−1 Rn−1 sin in−1 = ..  # ! 4-. n n tg in . n n−1 n n−1 Rn−1 sin(180◦ − in−1 ).H = − n n sin in + .4) +1 ) 7 5. Tada imamo beskonaˇ cno veliki broj malih sabiraka. Smenjuju´ ci granice. dobijamo H=z− = 0 tg i 1 d . n tg in + i . Zbog majuˇ snosti zanemari´ cemo drugi ˇ clan na desnoj strani. Smanjuju´ ci debljinu slojeva i pove´ cavaju´ ci time njihov broj.-4 51 -6413 .. Izvrˇ simo dalju transformaciju poslednje formule.H = Hm = − 0 0 . Integraljenje se vrˇ si od povrˇ si Zemlje gde je = 0 do do gornje granice atmosfere gde je = 1 i pri tome opada od donje granice ka gornjoj granici integraljenja. = R sin i = .. Rn sin in .H n )6 5.H cos in n .-41 n .  . . moˇ zemo da do¯ demo do graniˇ cnog sluˇ caja kada broj slojeva teˇ zi beskonaˇ cnosti a debljina svakog od njih teˇ zi nuli. a i je ugao izme¯ du tangente na putanju svetlosti i normale na povrˇ sinu istog .. .7) nalazimo sin rn = Prema tome. tj. dolazimo do odre¯ denog integrala z z− = dH = H = − n tg in 0 d . U ovoj jednaˇ cini se indeks prelamanja praktiˇ cno neprekidno menja duˇ z svetlosnog zraka.

nalazimo izraz za tg i: 0 R0 0 R0 R sin . D je gustina vazduha u tzv. 1 1− 0 R0 sin U integralu refrakcije zavisi od R ˇ cime se zadatak komplikuje. za pritisak 760mm ˇ zivinog stuba i temperaturu 0◦ C . c je uslovno konstanta jer zavisi od indeksa prelamanja vazduha.) / 8   Ovde je i0 posmatrana zenitna daljina svetlosnog izvora. U naˇ soj praksi najpoznatije su Pulkovske tablice. za nadmorsku visinu i za vlaˇ znost vazduha. H= 0 0 R0 R sin R d 2 0 = 1 sin R 0 R0 2 d − sin 2 . tj. One su napravljene po formuli log H = + log tg . R je polupreˇ cni sloja sa indeksom prelamanja . a je logaritam koeficijenta ispred tg . treba da se raˇ cunaju dodatne tablice za popravku logaritma refrakcije.1 )6 10 5156. Ako se uzmu u obzir tri prva ˇ clana razvoja u red. nadmorske visine. tg i = 1− R sin R 0 R0 sin 2 . za geopotencijal za dato mesto. Ako stavimo da je = log r. 0001462) tg × 760 273◦ + t◦ 273◦ + t◦ 1 b 273◦ 2 × 1− · 0 . Logaritam refrakcije raˇ cuna se za neke poˇ cetne uslove. onda je . Integraljenje se vrˇ si od gornje granice atmosfere do povrˇ sine Zemlje. Integral se reˇ sava razvojem u red radikala u podintegralnom izrazu. . Ukoliko se ti uslovi razlikuju od posmatraˇ ckih. 4 )+1 - 4. gde je prividna meridijanska zenitna daljina svetlosnog izvora. ver∴1 160 .-. normalnim uslovima. Postavimo sada ovu vrednost za tg i u integral refrakcije H= On dobija oblik 0 tg i 1 d . U praksi. Iz poslednje jednaˇ cine nalazimo sin i: sin i = Znaju´ ci sin i. astronomi su se donedavno uvek koristili specijanim tablicama refrakcije. reˇ senje integrala refrakcije bi´ ce dato formulom H = cD b 273◦ · (1 − 0. Danas se ve´ cina tih tablica sre´ ce na INTERNET-u u obliku interaktivnih modula. 00125294 sec + c D · sec2 273◦ 2 760 273◦ + t◦ .  u kojoj je b visina ˇ zivinog stuba barometra popravljena za temperaturu skale barometra. Za integraljenje treba znati u funkciji R ili h. tj.

) pravi poloˇ zaj nebsekog tela.3. Ako se vratimo formulama za paralaktiˇ cki trougao i odre¯ divanju paralaktiˇ ckog ugla q .1 7 1 .1 )+1 7 H = r tg . C – njegov poloˇ zaj posle dejstva refrakcije. b = 760 mm Hg. 30 i moˇ ze unekoliko da se menja u zavisnosti od prihva´ cene teorije.. t◦ = 0◦ C .  . znaju´ ci da su CBC i CAC mali sferni trouglovi.4) +1 .3.) 4. CA i CB su projekcije refrakcionog pomeranja CC = H = dz na paralel i deklinacijski krug. Neka je C (slika 5. # " 761+) 4-. tj. Spustimo normale iz taˇ cke C na Pn C i CA. Uticaj refrakcije na rektascenziju i deklinaciju. naziva se konstantom refrakcije i iznosi 60 . 161 Vrednost veliˇ cine r za z = 45◦ . Uticaj refrakcije na rektascenziju i deklinaciju CB = d@ = dz cos q. 5. redom. CA = d= cos @ = dz sin q. U reˇ savanju ovog zadatka zadrˇ za´ cemo se na veliˇ cinama prvog reda. Tada.4. ˇ sto za zenitne daljine do 70◦ daje sasvim dobre rezultate.6)5+. moˇ zemo da piˇ semo   ver∴1  Slika 5.

proteklo je vreme J koje je potrebno svetlosti da pre¯ de put jednak ˇ ziˇ znoj daljini teleskopa.-. i uzimaju´ ci da je u ovom sluˇ caju refrakcija dz = r tg z.). Ako u istoj geometrijskoj aproksimaciji. naziva se aberacijom. Ako je kretanje posmatraˇ ca i telskopa usmereno ka nekoj taˇ cki A (apeks kretanja!). cos z sin z cos B sin t . moˇ zemo da uoˇ cimo da se svetlosni zraci ”naginju” u smeru kretanja. cos(B − @)  Ako se posmatranje obavlja u meridijanu. posmatramo nebeska tela sa Zemlje koja rotira. Posmatraˇ c ´ ce videti nebesko telo pomereno po velikom krugu nebeske sfere ka taˇ cki ka kojoj je u datom trenutku usmeren vektor brzine posmatraˇ ca. cos z = sin @ sin B + cos @ cos B cos t. O1 T1 . . imamo d@ = dz cos q = r tg z cos q = r cos @ sin B − sin @ cos B cos t . Da bi se lik nebeskog tela naˇ sao u centru vidnog polja okulara. sin @ sin B + cos@ cos B cos t cos B sin t cos @d= = r . putuje kroz Galaksiju. 4 )+1 - 4. koja se kre´ ce po putanji oko Sunca i koja. sin @ sin B + cos @ cos B cos t d@ = r sin(B − @) = r tg(B − @) = r tg z. 5. Iznos aberacionog pomeranja > = O1 T1 O2 dobija se iz reˇ senja trougla T1 O2 T2 . Od trenutka prispe´ ca svetlosnog zraka na objektiv teleskopa do trenutka prispe´ ca u okular.1 )6 10 5156. zajedno sa Suncem.4. u kojoj od ne- beskih tela do posmatraˇ ca stiˇ zu svetlosni zraci. Dakle.) / 8   sin z sin q = cos B sin t. za meridijanska posmatranja raˇ cuna se samo popravka deklinacije usled dejstva refrakcije. onda ´ ce posmatraˇ c za vreme J pre´ ci put koji je na slici oznaˇ cen sa T1 T2 . sin z cos q = cos @ sin B − sin @ cos B cos t. ver∴1 162 . dobijamo izraz sin z cos @ sin B − sin @ cos B cos t · . Ilustrujmo ovu sistuaciju slikom (5. Aberacija. cos @ · d= = dz sin q = r tg z sin q = r · tg z · sin z Skra´ civanjem sa sin z i smenom cos z iz druge formule paralaktiˇ ckog trougla. posmatraˇ c mora da promeni poloˇ zaj ose teleskopa za ugao O1 T1 O2 . a d@ = r Dakle.5. posmatraˇ c na pokretnoj Zemlji posmatra teleskopom nebesko telo. tada je d= = 0 jer je sin t = 0. Ova promena poloˇ zaja nebeskog tela usled konaˇ cnosti brzine posmatraˇ ca u odnosu na brzinu svetlsti.

1 + cos C (5. posle nekoliko transformacija nalazimo sin > = tg > = gde je = v/c.5) T1 T2 sin(C − >) T2 O2 imenilac izraza (5. Zbog male vrednosti sin C .5) moˇ ze da se razvije u red po . naime:  .4.  # # )*-4)+1 ) 163  ver∴1 Slika 5. Uticaj aberacije na posmatranje Iz sinusne teoreme imamo sin > = ili v sin(C − >) = sin(C − >) = sin C cos > − cos C sin >. c Dele´ ci dobijenu jednaˇ cinu sa cos >.

a to zna—chi da ne mora ni da se obraˇ cunava. 5km/s.-. razlikujemo i tri vrste aberacije: dnevna aberacija. Zadrˇ zavaju´ ci se na ˇ clanovima I reda imamo >= ili sin C v > = 206264 . gde je O ugaono rastojanje poloˇ zaja svetlosnog izvora od apeksa kretanja Sunˇ cevog kretanja. Aberaciono pomeranje nebeskog tela po nebeskoj sferi moˇ ze da se podvede pod slede´ ce stavove: 1. To kretanje ima brzinu od 19. Brzina prvac kretanja Sunˇ cevog sistema ostaju konstantni za duge vremenske intervale. u suˇ stini.. godiˇ snja aberacije i vekovna aberacija. C je ugao izme¯ du smera tubusa teleskopa T1 O1 i smera brzine v .) 2 sin 2C − . aberaciono pomeranje po nebeskoj sferi se vrˇ si po velikom krugu kroz apeks kretanja posmatraˇ ca i nebesko telo 3. 8 sin C. c je brzina svetlosti. D = 34◦ . Vekovna aberacija nastaje zbog prostornog kretanja celog Sunˇ cevog sistema. (5.6) c Ovde je 206264 . Za koordinate tog apeksa usvojene su vrednosti za rektascenziju i deklinaciju: A = 270◦ . konstanta vekovne aberacije. Tako je odnos te brzine i brzine svetlosti. aberacionim pomeranjem se nebesko telo pribliˇ zava apeksu kretanja posmatraˇ ca. ona ne moˇ ze ni da se dobije neposredno iz posmatranja.) 2 / 3 8   sin C(1 − cos C − sin C − 2 cos2 C − cos3 C − . pomnoˇ zen faktorom za prelaz na ugaonu (luˇ cnu) meru dat izrazom 206264 .. Iznos vekovne aberacije dat je formulom = 0 = 13 sin O. aberaciono pomeranje je proporcionalno sinusu ugla izme¯ du vizure i pravca ka apeksu kretanja 2.. 8 broj luˇ cnih sekundi u radijanu. Zato promena koju ovo kretanje izaziva u koordinatama zvezda ne menja iznos.. U skladu sa tri vida kretanja Zemlje. v je brzina kojom se kre´ ce posmatraˇ c. c ˇ sto je. 8 v ≈ 13 . Taˇ cka A se naziva apeksom kretanja posmatraˇ ca.1 )6 10 5156. Poˇ sto se vekovna aberacija ne menja za pojedina nebeska tela.   ver∴1 164 . 4 )+1 sin C(1 + cos C)−1 = = 4. .

gledano iz pola 2. Koordinata D je pozitivna od ravni ka polu i negativna u suprotnom smeru. dobi´ cemo mali sferni trougao SS D na koji moˇ zemo da primenimo sinusnu formulu ravne trigonometrije. Usled uticaja aberacije menjaju se i koordinate nebeskih tela. Uticaj aberacije na koordinate nebeskih tela. D − D = k [sin d cos D − cos d sin D cos(a − N)]. datog koordinatama N. nalazimo da je  sin C sin p = cos d sin(a − N). D) koordinatama usvojenim za izabrani sistem. D − D = > cos p. koje uzimaju u obzir i ˇ clanove drugog reda. a koordinate apeksa kretanja posmatraˇ ca sa a i d.) 4. Formule (5. Primenjuju´ ci na trougao AS 2 formule iz grupe trigonometrijskih obrazaca za sferni trougao. Da bi se one primenile na konkretni koordinatni sistem treba koordinate apeksa (a.7. Oznaˇ cavaju´ ci u formuli (5. D − D = k sin C cos p. Neka je osnovni pravac u osnovnoj ravni dat pravcem ka taˇ cki O. to ´ ce nebesko telo iz pravog poloˇ zaja S .5. Neka je na slici 5.) 165  ver∴1 5.5) koeficijent ispred sin C sa k imamo (N − N) cos D = k sin C sin p. Dnevna aberacija je posledica rotacije Zemlje.6) na¯ dimo izraze za izvode od sin C sin p i sin C cos p. (5. D . Koordinatu N smatramo pozitivnom u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu po u osnovnoj ravni.-*-5 10 6. pre´ ci u prividni polozhaj S sa prividnim koordinatama N . prikazana nebeska sfera sa osnovnom ravni datom krugom kroz B i C sa polom u 2. d) izraziti u tom koordinatnom sistemu i zameniti koordinate (N. SD = (N − N) cos D.7) To i jesu formule redukcije za aberaciju u proizvoljnom koordinatnom sistemu. 5. moraju se da koriste taˇ cne formule. DS = D − D i SS = > i oznaˇ cavaju´ ci 2SA = p imamo (N − N) cos D = > sin p. Uticaj dnevne aberacije na koordinate nebeskog tela. Poˇ sto aberaciono pomeranje pribliˇ zava polozhaj tela ka apeksu kretanja posmatraˇ ca. Za tela koa su blizu pola sistema.7) obezbe¯ duju potrebnu taˇ cnost za svetlosne izvore–nebeska tela koja su dovoljno daleko od pola koordinatnog sistema. (5. Ovde ´ cemo tu situaciju razmotriti za proizvoljni sistem koordinata. sin C cos p = sin d cos D − codd sin Dcos(a − N).6. Znaju´ cei da je AS = C.1 )6. D. Brzina rotacije taˇ cke na geografskoj ˇ sirini B data je formulom  . Smenjuju´ ci ove izraze u (5. Ako postavimo odgovaraju´ ce velike krugove kroz te taˇ cke i pol i spustimo normalu SD iz taˇ cke S na krug kroz 2S .   # $ 761+) )*-4)+1 .6) dobijamo N − N = ksecD cos d sin(a − N). Oznaˇ cimo koordinate nebeskog tela S u proizvoljnom sistemu sa N i D.

Prema tome. Neka su A.-. dobijamo v0 = 0. visina i zenitna daljina nebeskog tela redom. gde je k0 = 0 . ver∴1 166 . horizontske koordinate apeksa su a = 270◦ . tj. visina i zenitna daljina.7). Da bi se naˇ sao uticaj dnevne aberacije na azimut i visinu nebeskog tela primenimo poslednje formule. gde je s zvezdano vreme za dati meridijan u datom trenutku. z = z + k0 cos B cos z sin A. d = 0◦ . dobijamo A = a + k0 cos Bz cos A. azimut i zenitnu daljinu. One omogu´ cavaju da se sa privdnih koordinata pre¯ dena prave koordinate. z pravi azimut. 464 cos B > = 0 . 86164 s gde je 86164 broj sekundi srednjeg vremena u toku jedne rotacije. R je daljina posmatraˇ ca od centra Zemlje.) / 8   2FR cos B km . Za raˇ cun uticaja dnevne aberacije na ekvatorske koordinate polazimo od istih formula. h. Ako umesto visine uvedemo zenitnu daljinu z i znaju´ ci da je za dnevnu aberaciju k = k0 cos B. h .1 )6 10 5156. Analiza formula pokazuje da dnevna aberacija nema uticaja na zenitnu daljinu nebeskog tela u meridijanu topocentra. Apeks dnevnog kretanja je istoˇ cna taˇ cka horizonta. 4 )+1 v0 = 4. Prethodne formule daju A − A = k sec h sin(270◦ − A). Ako se uzme srednji polupreˇ cnik R = 6368 km onda je km . Smenom u ranije formule odgovaraju´ cih koordinata imamo  . Ovo su formule koje daju uticaj dnevne aberacije na horizontske koordinate. s tim ˇ sto su koordinate istoˇ cne taˇ cke (apeksa!) u ekvatorskom koordinatnom sistemu date sa a = 6h + s. U tim formulama veliˇ cine pravih koordinata pod trigonometrijskim funkcijama mogu sa dovoljnom taˇ cnoˇ s´ cu da se zamene prividnim koordinatama. h − h = k [−sinh cos(270c irc − A)]. d = 0◦ . umesto B moˇ zemo da uzmemo B pa je > = k0 cos B sin C. gde je C ugao izme¯ du prvca vizure ka nebeskom telu i taˇ cke istoka ka kojoj je usmereno kretanje posmatraˇ ca usled rotacije Zemlje. 319 cos B sin C. s Ako zamanimo brojevne vrednosti za v0 i c u formulu (5. 319 i naziva se koeficijentom dnevne aberacije. tj. veliˇ cine u kojima je sadrˇ zan uticaj dnevne aberacije. Poˇ sto je razlika geografske i astronomske ˇ sirine mala. z prividni azimut. a A . zvezdanog dana.

@ ) njegove prividne koordinate u kojima je prisutno dejstvo aberacije. Usvaja se da se pri kretanju Zemlje oko Sunca vektor njene brzine nalazi u ravni ekliptike. a koordinate tog tela su prividne koordinate.761+) ) .ˇ dobijamo da je = 20 . prividna mesta deformisana aberacijom opisuju oko pravog poloˇ zaja elipsu ˇ cija je velika poluosa jednaka i orijentisana je paralelno ekliptici. 8 v sto se naziva koeficijentom godiˇ snje aberacije. L . = − = > 0. popravljene za instrumentske greˇ ske. Ako se zvezda nalazi u polu   . = = = − k + 0 cos B sec @ cos t. Promena ˇ casovnog ugla usled dnevne aberacije jednaka je promeni rektascenzije sa suprotnim znakom. Uticaj dnevne aberacije na kordinate nebeskog tela u trenutku gornje kulminacije dat je sa = − = = k0 cos B sec @. 496. 4. pa i dnevne aberacije. c u kojoj je v srednja brzina Zemlje na putanji. @ = @ − k0 cos B sin @ sin t. pa je t = t + k0 cos B sec @ cos t. Godiˇ snja aberacija je data formulom v > = 206264 .167  ver∴1 ili gde je t ˇ casoovni ugao nebeskog tela. a poloˇ zaj pravim. Stavljaju´ ci da je 206264 . njen uticaj na koordinate zvezda je neznatan. u toku godine. Uticaj tog kretanja treba uzeti u obzir. Jasno je da smo iskljuˇ civanjem iz posmatranih topocentriˇ cnih koordi- nata uticaja refrakcije i dnevne aberacije dobili koordinate nebeskog tela za nerotiraju´ cu Zemlju bez atmosfere. kaˇ zemo da imamo prividne poloˇ zaje nebeskog tela. oslobode uticaja refrakcije. Kako je koeficijent dnevne aberacije k0 mali. @ − @ = −k sin @ cos[90◦ + (s − =)]. Latituda apeksa jednaka je 0◦ . 8 sin C. a mala poluosa je jednaka sin C. Prema tome. pa koordinate koje dobijamo posle raˇ cuna i uklanjanja tog uticaja nazivamo pravim koordinatama.  # & / . zato.8)6 45 = − = = ksec@ sin[90◦ + (s − =)].8. @) njegove prave koordinate. Pomeranje nebeskog tela usled godiˇ snje aberacije uvek je usmereno u pravcu kretanja Zemlje. Kada se posmatrane koordinate. njen uticaj se raˇ cuna samo za zvezde sa @ > 80◦ . Po pravilu. pa se posmatraˇ cu ˇ cini da telo kulminira neˇ sto kasnije nego ˇ sto bi to bilo da nema aberacije. c = .1: ) )*-4)+1 ) 1 . Godiˇ snja aberacija i njen uticaj na ekvatorske koordinate. C je ugao izme¯ du vizure ka nebeskom telu i pravca trenutnog vektora brzine Zemlje. 5. koje su dobijene sa Zemlje koja se kre´ ce oko Sunca. (=. (= . @ − @ = 0. a longituda LA je za oko 90◦ manja od longitude Sunca.1 )6.

cos LA = cos @A cos =A . usvojene vrednosti 20 . =A .8) Primenjuju´ ci formule za uticaj aberacije u proizvoljnom koordinatnom sistemu na ovaj sluˇ caj smenom proizvoljnih koordinata ekvatorskim koordinatama. U ovim formulama je konstanta godiˇ snje aberacije. ver∴1 168 . Tada dobijamo  = − = = − sec@ sin = sin L − sec @ cos = cos A cos L . Neka su LA .5. posle manjih transformacija. e je eksecentriˇ cnost Zemljine orbite. a je prava anomalija. LA je longituda apeksa.): sin LA sin A = sin @A . elipsa postaje krug polupreˇ cnika . L = 180◦ + + Lp . Lp je longituda perihela. (5. @A longituda i ekvtaroske koordinate apeksa kretanja Zemlje. Kako je LA = L + 270◦ . Zanemaruju´ ci ˇ clanove sa e2 . dobijamo . 496. Razmotrimo sada uticaj godiˇ snje aberacije na ekvatorske koordinate. (5. Iz nebeske mehanike je poznato da je za eliptiˇ cno kretanje Zemlje k = (1 + e cos ). cos L = cos @A cos =A . a koordinate apeksa odogovaraju´ cim koordinatama. dobijamo (slika 5. Primenjuju´ ci na pravougli trougao CDA odgovaraju´ ce formule. sin LA cos A = sin =A cos @A . te formule dobijaju oblik sin L sin A = sin @A . sin L cos A = sin =A cos @A .9) koordinate i longitudu apeksa. tj. gde je A nagib ekliptike prema ekvatoru. U prvom koraku smatra´ cemo da je putanja Zemlje krug.1 )6 10 5156.9) Koriste´ ci formule (5.-.8) iskljuˇ cimo iz (5. ako je zvezda na ekliptici.) / 8   ekliptike. a zatim ´ cemo izvesti promene koordinata pri prelazu na elitiˇ cnu orbitu. @ − @ = (− cos = sin @ sin L − cos @ sin A cos L + sin = sin @ cos A cos L ) = − (cos @ sin A − sin = sin @ cos =) cos L − cos = sin @ sin L . 4 )+1 - 4. ugao izme—dju pravca ka perihelu i pravca ka centru Zemlje. elipsa se pretvara u luk ekliptike duˇ zine 2 . @ − @ = [sin @A cos @ − cos @A sin @ cos(=A − =)] = sin @A cos @ − cos @A sin @ cos =A cos = − cos @A sin @ sin =A sin =. imamo: = − = = sec @cos@A sin(=A − =) = sec@ cos @A sin =A cos = − sec @ cos @A cos =A sin =.

c = cos = sec @. Redukcione formule posle ovih smena dobijaju oblik = − = = C c + D d. Kao i kod aberacije. Usled paralaktiˇ ckog pomeranja nebesko telo se udaljava od apeksa A 3. ali na osnovi prividnih koordinata (= .7.   . Paralaktiˇ ckim pomeranjem naziva se promena poloˇ zaja nebeskog tela na nebeskoj sferi izazvana promenom poloˇ zaja posmatraˇ ca. paralaktiˇ cko pomeranje nebeskog tela vrˇ si se po velikom krugu nebeske sfere provuˇ cenom kroz apeks kretanja posmatraˇ ca.) 2. d = cos = sin @. S (vidi sliku 5. (5. i poˇ cetni poloˇ zaj tela. 169  ver∴1 Ovo su konaˇ cne formula za raˇ cun uticaja godiˇ snje aberacije na koordinate nebeskog tela. @ − @ = − cos L (sin A cos @ − cos A sin = sin @) − sin L cos = sin @. c = tg A cos @ − sin = sin @.  # ' 2)4) ) 5) 2)4) ) 613 2 -4) = − = = − (sin = sin L + cos = cos L cos A) sec @ + e(sin = sin Lp + cos = cos Lp cos A) sec @. U najopˇ stijem smislu pa- ralaksom nazivamo promenu ugla pod kojim se vidi data osnovica–bazis sa datog rastojanja usled promene poloˇ zaja posmatraˇ ca. Paralaksa. kretanje posmatraˇ ca se za dati trenutak vezuje za taˇ cku na nebeskoj sferi kroz koju nosaˇ c vektora brzine posmatraˇ ca (ili: tangenta na putanju!?) prodire nebesku sferu. @) koje su oslobo¯ dene uticaja godiˇ snje aberacije. i dnevne aberacije. A. Uvedimo u te formule oznake u skladu s jednaˇ cinama D = − sin L . Sinus ugaonog iznosa paralaktiˇ ckog pomeranja nebeskog tela proporcionalan je sinusu ugaonog rastojanja nebeskog tela od apeksa kretanja posmatraˇ ca. C = − cos A cos L . U ve´ cini sluˇ cajeva dovoljno je da se ograniˇ cimo na prve ˇ clanoce tih formula. @ ) koje su dobijene prethodno iz posmatranja i oslobo¯ dene refrakcije. @ − @ = − sin L cos = sin @ − cos L cos A × (tg A cos @ − sin = sin @) + e[sin Lp cos = sin @ + cos Lp cos(tg A cos @ − sin = sin @)].10) 5. Pomo´ cu tih formula dobijamo koordinate (=. @ −@ = Cc +Dd . ta taˇ cka se naziva apeksom kretanja posmatraˇ ca. d = sin = sec @. Prepiˇ simo ih u neˇ sto izmenjenom obliku: = − = = sec @ cos = cos L cos A − sin = sin L sec @.9. a ponekad. Paralaktiˇ cko ”pomeranje” nebskog tela moˇ ze da se okarakteriˇ se slede´ cim osobinama: 1. Paralaktiˇ cko pomeranje.

Iz ovoga je jasno da je za odre¯ divanje udaljenosti nebeskih tela od posmatraˇ ca dovoljno znati paralaksu nebeskog tela. 4 )+1 - 4.-. . tj. . Paralaksa Poslednji stav se iskazuje sa  b b sin C = sin C. ˇ sto se dobija iz trougla OBS .11) . paralaktiˇ cka baza b. U ovom sluˇ caju p0 je paralaksa tela. mala u pore¯ denju sa daljinom nebeskog objekta. je daljina nebeskog tela. b je baza i C je ugao izme¯ du vizure ka nebeskom telu i pravca ka apeksu.7. Poˇ sto je promena polozhaja posmatraˇ ca. ver∴1 170 . U toj formuli p je paralaktiˇ cko pomeranje. Ako je C = 90◦ onda je b = sin p0 . moˇ zemo usvojiti sin p = sin C = sin C.1 )6 10 5156.) / 8   Slika 5. U . . (5.

. koordinate apeksa su (a. N . sa taˇ cnoˇ s´ cu do malih veliˇ cina prvog reda. a od taˇ cke O u osnovnoj ravni u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljake na ˇ casovniku. Spustimo normalu SK na luk 2N. pa je (N − N ) cos D = sin C sin P = cos d sin(a − N). Neka je S poˇ cetni poloˇ zaj nebeskog tela. Paralaksa u proizvoljnom sistemu koordinata. . p = p0 sin C. odre¯ divanje rastojanja u astronomiji je odre¯ divanje paralaksi. Proizvode sin C sin P i sin C cos P moˇ zemo transformisati ako na sferni trougao 2S A primenimo odgovaraju´ ce obrasce sferne trigonometrije. imamo b sin C sin P. Oznaˇ cimo tim redom i koordinate nebeskog tela sa (N.12) 5. nalazimo (N − N ) cos D = p sin P. #  2)4) ) 5) 7 24 1 8 5156. Veza paralaktiˇ ckog pomeranja i paralakse data je formulom sin p = sin p0 sin C.10. Izvedimo formule uticaja paralaktiˇ ckog pomeranja na koordinate u proizvoljnom sistemu koordinata. posle primene sinusne teoreme ravne trigonometrije. a koordinata N. D) i (N .1 )6) 171  ver∴1 klasiˇ cnom sluˇ caju.13)  . Smatraju´ ci da je trougao SS K mali. S poloˇ zaj izmenjen (pomeren) usled parˇ alakse. D ). . D − D = p cos P. D . d). sin C cos P = sin d cos D − cos d sin Dcos(a − N). . Zbog malog iznosa paralaktiˇ ckog pomeranja u formuli (5.12) sin p moˇ ze da se zameni uglom p u radijanima. tj. Citanje koordinata D. d vrˇ si se od osnovnog kruga BOC u smeru ka polu 2. Smenom u poslednje formule.  N−N = (5. Neka je A apeks promene poloˇ zaja (rezultata kretanja!) posmatraˇ ca. Kod svih nebeskih tela osim kod Meseca paralaksa za dva posmatraˇ ca na Zemlji je manja od 60 pa se sinus malog ugla moˇ ze zameniti samim uglom u radijanima.7 4. b D−D = sin C cos P. ako se gleda iz pola 2. (5. Dalje je b sec D cos d sin(a − N). b D − D = [sin d cos D − cos d sin Dcos(a − N)].

Te formule daju sasvim zadovoljavaju´ cu taˇ cnost za nebeska tela koja nisu suviˇ se blizu pola veliko kruga osnovne ravni. najve´ ce pomeranje bi´ ce za tela na horizontu. 4 )+1 - 4. a ugao izme¯ du vizure i pravca ka centru Zemlje je prav. Neka su (=J . (= . Dnevna paralaksa.8. triˇ cne koordinate nebeskog tela.11. pravac ka nebeskom telu se menja malo. pri ”prelazu” posmatraˇ ca iz centra Zemlje po radijusu. Ugao pod kojim se sa nebeskog 5. U tom sluˇ caju je svetlosni zrak od nebeskog tela tangenta na Zemljinu povrˇ s u topocentru. koji odgovara prelazu sa topocentriˇ cnih na geocentriˇ cne koordinate.) / 8     Slika 5.1 )6 10 5156. ver∴1 172 . naziva se raˇ cunom dnevne paralakse. Ako se telo nalazi u blizini zenita.-. @ ) geocen- . Uticaj paralakse To i jeste formula koja daje uticaj paralakse na koordinate u proizvoljnom sistemu koordinata. koji ima veliku paralaksu i za koji se primenjuju taˇ cnije formule. izuzev za Mesec. Prividna promena poloˇ zaja nebeskog tela na nebeskoj sferi pri zamiˇ sljenom prelazu posmatraˇ ca iz geocentra u bilo koju taˇ cku na njenoj povrˇ sini. @J ) topocentriˇ cne.

Tada paralaksu nazivamo ekvatorskom horizontskom paralaksom. gde je p0 dnevna horizontska paralaksa nebeskog tela.12) kod dnevne paralakse ima oblik @= p = p0 sin z0 . naziva se horizontskom paralaksom nebeskog tela. Dnevna paralaksa  .9. -8 ) 2)4) ) 5) 173  ver∴1 tela na horizontu topocentra vidi polupreˇ cnik Zemlje za dati topocentar. Praksa pokazuje da se samo za tela sa velikom dnevnom paralaksom mora uzeti u obzir i spljoˇ stenost Zemlje u raˇ cunu paralakse.14) sin p0 . Iz definicije horizontske paralakse sledi R R . Slika 5. Formula za paralaktiˇ cko pomeranje (5. gde je z0 geocentriˇ cna zenitna daljina nebeskog tela. ili sin p0 = .  #  . Jasno je da je horizontska paralaksa najve´ ca za posmatraˇ ce na ekvatoru. (5. koja se meri do taˇ cke prodora radijus–vektora topocentra kroz nebesku sferu.

koordinate apeksa bi´ ce a = 0◦ . z − z = p0 sin z.) / 8   5. ae . nebeskog tela. . D = 90◦ − z . N = −A .  .12. a deklinacija je jednaka geocentriˇ cnoj ˇ sirini topocentra.13) dobijamo A −A= R z sin A sin(B − B ). gde je ae ekvatorski polupreˇ cnik Zemlje.13).1 )6 10 5156. je sinus horizontske paralakse. Za sfernu Zemlju. Uticaj dnevne paralakse na horizontske i ekvatorske koordinate.-. p0 . Poˇ sto je geocentriˇ cni zenit uvek u gornjoj kulminaciji. d = 90◦ − (B − B ). D = 90◦ − z. Zbog male vrednosti p0 moˇ ze da se sin p0 zameni samom paralaksom u luˇ cnim sekundama. . Za raˇ cun dnevne paralakse smatra se da je apeks tog kretanje zenit topocentra (ˇ sto nije sasvim taˇ cno?). Zato imamo N = −A. Polazimo od formula (5. znaju´ ci da je apeks pomeranja posmatraˇ ca geocentriˇ cni zenit. a njegova visina nad horizontom je h = 90◦ − (B − B ). njegova rektascenzija je jednaka zvezdanom vremenu za dati trenutak. . Pri zamiˇ sljenom prelazu posmatraˇ ca i centra Zemlje po radijusu topocentra u posmatraˇ cku taˇ cku na povrˇ sini Zemlje. B = B. Zenitna daljina geocentriˇ cnog zenita je z = B − B . (5. tj. Zapamtimo da se u raˇ cunu uticaja paralakse na koordinatu N u proizvoljnom sistemu koordinata. Smenom ovih veza i koordinata apeksa u formule (5. a odnos ae /. ae To i jesu formule redukcija dnevne paralakse horizontskih koordinata. pa imamo (A − A) = p0 A − A = 0.13) za uticaj na proizvoljne kooridinate. ta koordinata merila u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu gledano iz pola 2. Tada poslednje formule mogu da se prepiˇ su u oblike: R sin(B − B )z sin A.15) kako je R R ae = . ver∴1 174 . Za izvo¯ denje prelaza sa topocentriˇ cnih na geocentriˇ cne ekvatorske koordinate koristi´ cemo ponovo formule (5. ae R (z − z ) = p0 [cos(B − B ) sin z − sin(B − B ) cos z cos A]. 4 )+1 - 4. U horizontskom sistemu azimut se meri od taˇ cke severa u smeru kretanja kazaljke na satu. R z − z = [cos(B − B6 ) sin z − sin(B − B ) cos z cos A].

ae R @ − @J = p0 (sin B cos @ − cos B sin @ cos t).. Pogodno je za takav poˇ cetak izabrati centar Sunca. geocentriˇ cna daljina nebeskog tela izraˇ zena u astronomskim jedinicama.13. Lako je pokazati da dnevna paralaksa ima merljiv uticaj samo na Zemlji bliska nebeska tela (Mesec. R cos @ R sin @ cos t (@ − @J ) = F sin B −F cos B . . gde je Fo dot paralaksa Sunca. Smenom R/.1 )6- 175  ver∴1 Smenom koordinata apeksa i odgovaraju´ cih ekvatorskih koordinata u formule (5. . merene iz raznih poloˇ zaja Zemlje na njenoj putanji oko Sunca. Time se dobija da je ugao kod Sunca u truoglu nebesko telo–Sunce–Zemlja prav. ae . Da bi se mogle upore¯ divati koordinate nebeskih tela. @ ) koordinate nebeskog tela. Koordinate nebeskih objekata svedene na centar Sunca. Sunce.13) imamo R sec @ cos B sin(s − =). komete i sl. dobijamo = − =J = R sec @ cos B sin t. te koordinate moraju da se svedu na isti koordinatni poˇ cetak. a . Godiˇ snja paralaksa i njen uticaj na koordinate nebeskog tela. Na koordinate zvezda dnevna paralaksa nema merljiv uticaj pa se njihove koordinate posle otklanjanja uticaja refrakcije i aberacije mogu smatrati geocentriˇ cnim. d=B. Ovo su formule za prelaz sa topocentriˇ cnih (=J . ae Umesto p0 moˇ ze da se stavi F /. @J ) na geocentriˇ cne (= .). i s − = = t. pa imamo  .1: ) 2)4) ) 5) 1 . Veliˇ cine F R cos B . 15 ae F R sin B .761+) ) a = s. a prelaz na novi koordinatni poˇ cetak se vrˇ si posle uzimanja u obzir godiˇ snje paralakse.  # ! / . nazivaju se heliocentriˇ cnim. R @ − @J = [sin B cos @ − cos B sin @ cos(s − = )]. planete. ae F R cos B ae su konstante za datu ˇ sirinu B i raˇ cunaju se jednom za sve sluˇ cajeve. 15 ae . 5. = p0 (R/ae ). Poslednje formule postaju = − =J = p0 (= − =J ) = + F R sec@ sin t cos B . ae . Godiˇ snja paralaksa je polovina ugla pod kojim se iz poloˇ zaja nebeskog tela vidi dvostruko srednje rastojanje Zemlja–Sunce. 4.

u formulama (5. ili sin F = . D (5. A0 A @ −@= F[sin @ cos @ − cos @ sin @ cos(= − =)]. ver∴1 176 .13) imamo A sec @ cos @ sin(= − =).16) A @ − @ = [sin @ cos @ − cos @ sin @ cos(=o dot − =)].-. Smenom koordinata apeksa i odgovaraju´ cih ekvatorskih koordinata tela u formule (5. Kada je u pitanju ekliptiˇ cki koordinatni sistem. =. a== . ova redukcija otpada i nema razlike izme¯ du geocentriˇ cnih i heliocentriˇ cnih koordinata nebeskog tela. Zato je d = 0◦ . tj. A srednje rastojanje Zemlja–Sunce. 4 )+1 d= 4.1 )6 10 5156. d=@ . onda poslednje izraze moˇ zemo da napiˇ semo u obliku A sec @ cos @ sin(= − =). mogu zameniti posmatranim geocentriˇ cnim koordinatama (= .13) koordinate apeksa su koordinate centra Sunca (apeks godiˇ snjeg kretanja!). D A0 D A0 gde je A0 velika poluosa Zemljine orbite. D U tim formulama A je daljina Zemlje od Sunca. D je daljina nebeskog tela od Sunca. A0 Na desmoj strani su heliocentriˇ cne koordinate nebeskog tela koje se. . F je godiˇ snja paralaksa nebeskog tela. da se dobije daljina do zvezde treba odrediti njenu godiˇ snju paralaksu. Za izvo¯ denje uticaja godiˇ snje paralakse na rektascenziju i deklinaciju nebeskog tela. koordinate apeksa su ekvatorske koordinate Sunca. Prema tome. Godiˇ snja paralaksa se uzima u obzir samo za mali broj zvezda kod kojih je paralksa dovoljno velika. @ su redom heliocentriˇ cne i geocentriˇ cne koordinate nebskog tela. sin F D gde je D heliocentriˇ cna daljina nebeskog tela. Moˇ ze da se pokaˇ ze da geocentriˇ cni poloˇ zaj zvezde usled paralaktiˇ ckog pomeranja (godiˇ snja paralaksa) opisuje oko njenog heliocentriˇ cnog poloˇ zaja elipsu sa velikom poluosom F i malom poluosom F sin >. a F je godiˇ snja paralaksa tela. = . Poˇ sto je = −== A A0 a A = · = F.) / 8   A A . koordinate apeksa su geocentriˇ cne koordinate Sunca: = −==  a=L . @ ) jer je razlika me¯ du njima mala i ulaze pod znak triginometrijskih funkcija sinus i kosinus. U ogromnoj ve´ cini sluˇ cajeva. @. bez gubitka u taˇ cnosti.

opet. SF . moˇ ze da se izvrˇ si i obrnut prelaz. posle transformacija. imamo = sopstveno kretanje u rektascenziji. naziva se sopstvenim kretanjem u deklinaciji. Posmatrano kretanje zvezde po nebeskoj sferu ukljuˇ cuje osim tangencijalne komponente joˇ s i kretanje zvezde oko centra galaksije i pomeranje izazvanokretanjem Sunca u odnosu na zvezde (paralaktiˇ cko kretanje!). koja se naziva tangencijalnom komponentnom kretanja zvezde i zbog koje zvezda najneposrednije menja poloˇ zaj na nebeskoj sferi. SF = @ = cos q. tangencijalna komponenta. 5. radijalna komponenta i druga u ravni koja je upravna na pravac vizure.) 4-6) ) 8. koja se.. gde je q poloˇ zajni ugao otseˇ cka SS . Godiˇ snji iznos pomeranja zvezde po nebeskoj sferi usled svih navedenih uzroka. Sopstvena kretanja zvezda. Tako se heliocentriˇ cne ekliptiˇ ceke koordinate raˇ cunaju iz posmatranih geocentriˇ cnih koordinata. tj. Razloˇ zimo ga na komponente SF i SF . oznaˇ cimo sa = cos @. sa heliocentriˇ cnih na geocentriˇ cne koordinate zvezda. @ dobijamo i q . dt d @ = − a lpha2 sin @ cos @. iz datim = . Sa stanoviˇ sta koordinatne astronomije interesuje nas samo ova druga komponenta. A0 Iz istih razloga kao i za ekvatorske koordinate. A0 A > − > = − F sin > cos(L − l).) l −l = 177 A F sec > sin(L − l). SF . KOmponentu po dnevnom paralelu. Pravo kretanje zvezde u prostoru razdvaja se na dve komponente: prva u pravcu vizure. u oznaci . Ukoliko se ukaˇ ze potreba. gde je SF upravno na deklinacijski krug Pn S . tg q @ = = .14. gde je ci da je trougao SS F mali. dt     ver∴1 . U nekim sluˇ cajevima moˇ ze da se zanemari ekscentriˇ cnost Zemljine orbite i da se usvoji A = A0 . Veliˇ cine = . Komponenta po deklinacijskom krugu. @ i @ su promenljive i zavise od deklinacije zvezde. # " 5 2568. Ovi izrazi mogu da se predstave i u obliku =  @ = = sin q sec @. @ . cos @ @ Odavde nalazimo = 2 = cos2 @ + 2 . Diferenciraju´ ci jednaˇ cine za = i d elta. dobijamo d = = 2 a lpha @ tg @. cos q. Smatraju´ SF = = cos @ = sin q. Neka je luk velikog kruga SS godiˇ snje sopstveno kretanje zvezde S . naziva se sopstvenim kretanjem zvezde. @ . heliocentriˇ cne ekliptiˇ cke koordinate na desnoj strani poslednjih formula moˇ zemo da zamenimo sa geocentriˇ cnim koordinatama. menja usled sopstvenog kretanja .

(=t . ver∴1 178 .) / 8   Slika 5.1 )6 10 5156. sopstveno kretanje moˇ ze da se raˇ cuna iz jednostavnih linearnih relacija  =t = =0 + @t = @0 + − t0 ). 4 )+1 - 4. U ve´ cini sluˇ cajeva. pri prelazu sa jedne epohe koordinata na drugu. @ (t − t0 ).10 Sopstveno kretanje zvezda Moˇ ze da se vidi da su izvodi po vremenu od = i od @ veliˇ cine drugog reda i. .-. @t ) odgovaraju trenutku t. @0 ) odgovaraju trenutku t0 . one ne moraju da se uzimaju u obzir. = (t U tim jednaˇ cinama (=0 . kada se sre´ cemo sa kratkim vremenskim intervalima.

Da je ekvator fiksan. Znamo da je Zemlja u jednoj od aproksimacija vrlo bliska obliku   . Za objaˇ snjenje nastanka i dejstva luni–solarne precesije posluzi´ cemo se slede´ cim razmatranjem. je koriˇ s´ cen kao osnovni (uporiˇ sni) pravac. Meseca i planeta na (dinamiˇ cku) figuru Zemlje. Kretanje ekvatora nastaje usled uticaja obrtnog momenta Sunca. Neki od ovi efekata bi´ ce ovde diskutovani i bi´ ce dato objaˇ snjenje kako se oni odre¯ duju.6 godina. a taˇ cka ekvinokcija kao uporiˇ sna taˇ cka. koja je ravnomerno. Neophodni deo bilo kog referentnog sistema je navedena procedura za uspostavljanje odnosa referentne baze za jednu epohu sa referentnom bazom za drugu epohu. Ove procedure obuhvataju probleme precesije. promena njihovog poloˇ zaja me¯ du zvezdama oznaˇ cava i promenu koordinatnog sistema u kojem se definiˇ su koordinate tih zvezda. Prvi efekat je pojava lunisolarne precesije. sa periodom od oko 26000 godina. dugoperiodiˇ cno kretanje srednjeg pola ekvatora oko ekliptiˇ ckog pola. referentnih baza. paralakse. aberacije i savijanja svetlosti. neophodno je uzeti u obzir ˇ cinjenicu da se ove ravni kre´ cu. koja je kratkoperiodiˇ cno kretanje pravog pola oko srednjeg pola sa amplitudom od oko 9 i promenljivim periodom do 18. ali smo spomenuli zvezde jer su one referentna tela za materijalizaciju nebeskih koordinatnih sistema. Kretanje ekliptike nastaje usled gravitacionog dejstva planeta na Zemljinu orbitu i daje doprinos precesiji poznat kao planetska precesija. a drugi efekat je pojava nutacije. Poˇ sto nebeski pol i pol ekliptike u suˇ stini Translacija i rotacija koordinatnih sistema definiˇ su nebeske koordinatne sisteme. pravac ka ekvinokciju. prostornog kretanja. Poˇ sto su ravan ekliptike i ravan ekvatora koriˇ s´ cene kao referentne ravni. a njihov presek. Kombinaovano dejstvo lunisolarne i planetske precesije se zove opˇ sta precesija. kretanje bi izazvalo precesiju ekvinokcija od oko 12 po stole´ cu i umanjenje nagiba ekliptike za oko 47 po stole´ cu.   / )8) : -56) 6.1. nutacije. Naravno da se ova opaska odnosi i na ostala nebeska tela. Takav konvencionalni referentni sistem mora ukljuˇ citi osobenosti referentne baze za dati trenutak (epohu) i sve procedure i konstante potrebne da se ova konvencionalna baza moˇ ze transformisati iz jedne epohe u drugu epohu. Precesija i nutacija. Konvencionalni referentni sistem se moˇ ze definisati tako da u potpunosti ˇ cini doslednu osnovu za pore¯ denje.

Precesija Razmotrimo dejstvo privlaˇ cne sile Sunca na Zemlju u trenutku letnjeg solsticija.1 )6 10 5156. Poˇ sto je siila kojom Sunce deluje na njemu bliˇ ze ekvatorsko ispupˇ cenje . Sunce i Mesec ve´ com silom deluju na njima bliˇ za ispupˇ cenja. rezultantna sila privlaˇ cnog (gravitacionog) dejstva Sunca i Meseca bi prolazila kroz centar Zemlje i pojave precesije ne bi bilo. Zemlja je spljoˇ stena i sa ekvatorskim ispupˇ cenjima. gravitaciono dejstvo Sunca i Meseca nije simetriˇ cno i javlja se u vidu sekularnih poreme´ caja koje nazivamo luni–solarnom precesijom. Neka je Zemlja homogena i gustina njene materije zavisi samo od rastojanja od centra. U stvarnosti.     Slika 6.1. Tada je Sunce u ravni definisanoj Zemljinom osom rotacije i polarnom osom ekliptike. Ako bi Zemlja bila sfernog oblika. tako da razlika stvara obrtni moment koji i jeste jedan od uzroka promene orijentacije ose rotacije Zemlje. ver∴1 180 64) 5 )+1 ) 1 4 6)+1 ) 4. tako da prva slede´ ca aproksimacija oblika Zemlje je obrtni elipsoid ili sferoid.) / 81 obrtnog sferoida (elipsoida) i da se ”viˇ sak” mase pojavljuje u ekvatorskoj zoni. Zbog tog ”viˇ ska”.

  $  24-+-51 ) 1 76)+1 ) 181  ver∴1 Zemlje ve´ ca od sile na udaljenije ispupˇ cenje. Smestimo na osu rotacije ON otseˇ cak ˇ cija je duˇ zina proporcionalna brzini dnevne rotacije Zemlje. Da bi Zemlja ostala na orbiti na nju moraju da deluju bar dve uravnoteˇ zene sile sa napadnom taˇ ckom u centru Zemlje. Rezultat je da ´ ce Zemljina obrtna osa opisivati konusnu povrˇ s oko normale na ravan ekliptike u taˇ cki O. a na liniju OC smestimo odseˇ cak proporcionalan brzini rotacije koju izaziva navedeni par. Slaganje se vrˇ si po pravilu paralelograma ( u konkretnom sluˇ caju: pravougaonika. Druge dve sile. 7. N ´ ce leˇ zati iznad N u ravni upravnoj na ravan crteˇ za i koja prolazi kroz N C.  . pa ´ ce njegova dijagonala biti rezultantna ugaona brzina duˇ z koje ´ ce biti smeˇ stena i nova obrtna osa rotacije. rezultanta je obrtno kretanje (rotacija!?) oko ose koja leˇ zi u ravni prve dve ose i ne poklapa se. ne zadrˇ zava stalni poloˇ zaj ve´ c se linija preseka putanje Meseca i ekliptike (linija ˇ cvorova) premeˇ sta u ravni ekliptike u susret godiˇ snjem kretanju Sunca prave´ ci pun obrt za 18. po pravilu. Usled toga poreme´ cajno dejstvo Meseca na Zemlju stvara oscilacije iste periode u kretanju Zemljine ose. Ravan putanje Meseca. Usled dejstva Sunca i Meseca ravan ekvatora teˇ zi da zauzme poloˇ zaj ˇ sto bliˇ zi ravni ekliptike. treba na pozitivnim smerovima njihove orijentacije smestiti vektore ugaone brzine u odnosu na svaku od njih i izvrˇ siti slaganje tih vektora. Mesec se nalazi znatno bliˇ ze Zemlji i stvara ve´ ci obrtni moment (od momenta koji stvara Sunce) koji teˇ zi da poklopi ravan ekvatora sa ravni orbite Meseca. Moˇ zemo da ga predstavimo geometrijskim zbirom vektora ˇ ciji je glavni sabirak usmeren ka taˇ cki prole´ cne ravnodnevice. koju stvaraju Sunce i Mesec. Da bi se naˇ sao poloˇ zaj te nove ose. ni sa jednom od njih. F1 i F2 obrazuju par sila sa razliˇ citim napadnim taˇ ckama i stvaraju obrtni moment koji prisiljava ravan ekvatora da rotira oko preseˇ cne prave ravni ekvatora i ekliptike. Usled slaganja precesionog i nutacionog kretanja svetski pol ´ ce na nebeskoj sferi opisivati talasastu krivu. Nutacija primorava svetski pol da u toku 18. jer je brzina rotacije usmerena po osi rotacije.6 godina opiˇ se oko svog srednjeg poloˇ zaja elipsu sa osama 18 . linija ravnodnevica ´ ce se premestiti ulevo. ali uvek ka toj polovini nebeskog ekvatora na sredini koje se nalazi uzlazni ˇ cvor Meseˇ ceve orbite. a taˇ cka letnjeg solsticija ´ ce iza´ ci iz ravni crteˇ za. Neka su to sile F i F2 u ravni ekliptike jednake po intenzitetu sili F1 i me¯ dusobno suprotne po smeru. koja zaklapa sa ravni ekliptike ugao od oko 5◦ 9 . Sila F zadrˇ zava Zemlju na orbiti.1. a tome se suprotstavlja rotacija Zemlje oko ose. Treba napomenuti da vektor ugaone brzine M1 . rezultanta njihovog dejstva F1 ne´ ce prolaziti kroz centar Zemlje ve´ c kroz Suncu bliˇ zu taˇ cku A (vidi sliku 6. spustiti.). Ove oscilacije se nazivaju nutacijom. ne ostaje konstantan ve´ c menja svoj intenzitet i pravac u zavisnosti od poloˇ zaja Sunca i Meseca. posle obrtanja oko linije QQ. teˇ ze´ ci da se te ravni i njihovi polovi poklope. zapravo na centar masa tih ispupˇ cenja. po osi usmerenoj ka taˇ cki prole´ cne ravnodnevice). Odavde sledi da ´ ce se ekvator. Iz mehanike je poznato da pri istovremenoj egzistenciji dva obrtna kretanja oko osa koje zaklapaju neki ugao. Pri takvom kretanju ose severni svetski pol ´ ce se kretati promenljivom brzinom i u promenljivom smeru. 4 i 13 .6 godina. lako se moˇ zemo uveriti da ´ ce nova osa rotacije iza´ ci iz ravni crteˇ za i bi´ ce usmerena duˇ z ON . a brzina koju stvara privlaˇ cenje Sunca i Meseca.

zbog ˇ cega se menja poloˇ zaj ravni Zemljine orbite. tj. i nutaciona kretanja nazivaju se pravim ekvatorom i pravom taˇ ckom prole´ cne ravnodnevice za dati trenutak. moˇ ze da se zanemari. za nutaciju). Kretanbe srednje taˇ cke prole´ cne ravnodnevice teˇ ce skoro ravnomerno. U relativnom nutacionom kretanju pravi svetski pol se kre´ ce oko srednjeg pola po krivoj koja je bliska elipsi ˇ cija velika poluosa leˇ zi na pravoj kroz pol ekliptike.    6.    ver∴1 182 64) 5 )+1 ) 1 4 6)+1 ) 4. Zbog dejstva precesije i nutacije svetski pol se kre´ ce u odnosu na pol ekliptike po sloˇ zenoj nezatvorenoj krivoj. . postaje pravo zvezdano vreme.n. postaje srednje zvezdano vreme.1 )6 10 5156. zbog malih masa planeta i relativno velike daljine. Isto tako se i taˇ cka prole´ cne ravnodnevice. Pol ekliptike se zbog planetske precesije kre´ ce skoro po velikom krugu pod uglom od 7◦ u odnosu na liniju koja spaja polove. koje se odre¯ duje kao ˇ casovni ugao taˇ cke srednje prole´ cne ravnodnevice. Sva posmatranja nebeskih tela koja su dobijena u raznim trenucima. koje se odre¯ duje kao ˇ casovni ugao taˇ cke parve prole´ cne ravnodnevice. na Zemlju deluju i planete. Pojavu precesije otkrio je Hiparh u II veku p. Taˇ cka prave ravnodnevice osciluje oko srednje usled nutacije. brzinom oko 0 . koja odgovara poloˇ zaju srednjeg ekvatora. i pri tome ´ ce vektor brzine pola ekvatora u svakom trenutku biti usmeren ka taˇ cki prole´ cne ravnodnevice.) / 81 Osim Sunca i Meseca. Na primer. Pol koji odgovara srednjem ekvatoru naziva se srednjim svetskim polom. Me¯ dutim. ˇ sto dalje dovodi do dodatnog pomeranja taˇ cke ravnodnevice i ta pojava se naziva planetnom precesijom. koji ima samo sekularno kretanje. 47 godiˇ snje. 6. godine. naziva se pravim svetskim polom. Godiˇ snja brzina precesionog kretanja taˇ cke ravnodnevice menja se za iznos koji ne prelazi 0 . 002 po stole´ cu. koordinate ´ ce se odnostiti na srednju ravnodnevicu i na srednji ekvator za dati trenutak.2. Ako nebesku sferu gledamo iznutra.3. Nebeski ekvator na ˇ ciji poloˇ zaj utiˇ ce samo luni–solarna precesija. planete utiˇ cu na poloˇ zaj teˇ zista (centra masa!) sistema Zemlja+ Mesec. Svetski pol koji odgovara pravom ekvatoru. koji imaju. zvezdano vreme. Ako se one poprave za kretanje pravog pola u odnosu na srednji svetski pol (tj. Zvezdano vreme. osim sekularnog precesionog kretanja. To dovodi da se ekliptika i njeni polovi premeˇ staju po nebeskoj sferi. naziva srednjim ekvinokcijem za dati trenutak. odnose se na pravu taˇ cku prole´ cne ravnodnevice i na pravi ekvator za trenutke posmatranja. Sve veliˇ cine ˇ cije je odre¯ divanje povezano sa taˇ ckom prole´ cne ravnodnevice dobijaju dvostruki smisao.e. Srednji i pravi svetski pol. Posledice kretanja ekvatora i ekliptike. Razlika pravog i srednjeg zvezdanog vremena jednaka je nutaciji u rektascenziji taˇ cke prole´ cne ravnodnevice. Nebeski ekvator i taˇ cka prole´ cne ravnodnevice. naziva se srednjim ekvatorom za dati trenutak. ali njihov uticaj na ekvatorske deformacije Zemlje. moˇ zemo da ”vidimo” da se pol ekvatora usled luni–solarne precesije kre´ ce oko pola ekliptike. Nutaciju je otkrio Bredli 1747.

Ovo kretanje moˇ ze da se razloˇ zi na komponente u ekvatorskoj i ekliptiˇ ckoj ravni. Za taj mali vremenski interval premeˇ stanje srednjeg ekvatora nastalo je zbog dejstva luni–solarne precesije.1261 - 183  ver∴1 Kretanje ekliptiˇ ckog pola u odnosu na pol ekvatora odvija se tako ˇ sto se pol ekliptike ili pribliˇ zava polu ekvatora ili se udaljava od njega.2. Slika 6. a premeˇ stanje ekliptike. + 18000) godina. Na slici 6. a zatim ´ ce se nagib pove´ cavati.4-6) ) .1+. bilo da se smanjuje. Na primer.8)6 4) 1 . Time se ugao nagiba ekliptike prema ekvatoru stalno menja. Ravan ekliptike se rotira oko prave kroz taˇ cku N . godine Uzmimo poloˇ zaj srednjeg ekvatora A(t) i ekliptike E (t) za neki trenutak t. Kretanje svetskog pola od -8000. I jedno i drugo premeˇ stanje izazivaju promenu poloˇ zaja taˇ cke prole´ cne ravnodnevice.  $ ! 2 5 -. usled dejstva planetne precesije. prikazano je kretanje severnog svetskog pola i severnog ekliptiˇ ckog pola me¯ du zvezdama u intervalu (-8000.2. teku´ ce smanjivanje nagibnog ugla traja´ ce oko 15000 godina. Za vreme dt ravni se premeste i u trenutku t + dt zauzmu nove poloˇ zaje: srednji ekvator A(t + dt) i ekliptika E (t + dt). bilo da se uve´ cava.  . do +18000. Period promene nagiba se meri hiljadama godina.

gde je q1 godiˇ snja planetska precesija. gde je P konstanta Njukombove luni–solarne precesije. ver∴1 184 64) 5 )+1 ) 1 4 6)+1 ) 4. a tako¯ de od putanjskih elemenata Meseca u kretanju oko Zemlje i elemenata putanje sistema Zemlja+Mesec u kretanju oko Sunca. Usvojeno je da se pomeranje taˇ cke prole´ cne ravnodnevice po longitudi oznaˇ cava sa p = P cos A.3. m = p1 cos A − q je godiˇ snja luni–solarna precesija u rektascenziji. . p1 = p + q1 cos A je godiˇ snja luni–solarna precesija.) / 81     Slika 6. ekvator i ekliptika za poˇ cetnu epohu. koja predstavlja nebesku sferu gledanu spolja.3. i AA i EE ekvator i ekliptika za trenutni poloˇ zaj. Ona zavisi od dimenzija i unutraˇ snje gra¯ de Zemlje. Njukomb je odredio za P vrednost P = 54 . 9066 po tropskoj godini.. dati su A0 A0 i E0 E0 . Precesija Na slici 6.1 )6 10 5156.

  $ ! 2 5 -. Na taj naˇ cin brzine promena rektascenzija i deklinacija ima´ ce oblik m = p1 cos A − q1 = P cos2 A − sin N cosec A. n = 20 . 00012T 2 . koja leˇ zi u njenoj ravni. smenom CM sa q1 dt i sin N M sa sin N . Obiˇ cno se usvaja da je interval dt jedinica. pri ˇ cemu se kraj ose koji je bliˇ zi taˇ cki prole´ cne ravnodnevice u trenutku t nalazi na daljini N = 6◦ 30 . pa su put i brzina brojno jednaki i precesione veliˇ cine se piˇ su bez faktora dt. dt gde je vekovna brzina rotacije ekliptike oko trenutne ose . i od veliˇ cina A. 00037T 2 . gde je T vremenski interval u tropskim stole´ cima protekao od epohe 1850.0. odakle je q1 = sin N cosec A. luk N C = N .4-6) ) . Veliˇ cine m i n zavise od veliˇ cine P .1261 n = p1 sin A 185  ver∴1 je godiˇ snja luni–solarna precesija u deklinaciji: dA = − cos N. 027945T + 0 . koju moˇ zemo da smatramo konstantnom. Prema Anduajeu.8)6 4) 1 . m i n imaju vrednosti: m = 46 . n = p1 sin A = P cos A sin A.1+. i N .  . tj. gde je T broj tropskih stole´ ca posle 1900. 32 − 54 . Zato. koje se sporo menjaju sa vremenom izazivaju´ ci promene m i n. Na graniˇ cnoj vrednosti luk N M postaje daljina od kraja trenutne obrtne ose ekliptike do taˇ cke prole´ cne ravnodnevice. 08506 + 0 . Iznos planetske precesije q1 = CM/dt dobija se iz reˇ senja uskog sfernog trougla M N C. is sfernih obrazaca imamo dt · sin N M = CM sin(180◦ − A) ili dt · sin N M = CM · sin A. 770T od taˇ cke prole´ cne ravnodnevice. moˇ zemo da napiˇ semo q1 dt sin A = dt sin N. 008533T − 0 .0. 04685 − 0 .

njihov me¯ dusobni poloˇ zaj moˇ zemo da razmatramo u ravnom. Poˇ sto je udaljenost Pn od P0 mala.). ver∴1 186 64) 5 )+1 ) 1 4 6)+1 ) 4. redom.4. a prave koordinate sa (=.4. Nutacija. P0 . Zbog majuˇ snosti trougla Pn KP0 uzimamo da je P0 K = P0 C − Pn C = (90◦ − @0 ) − (90◦ − @) = @ − @0 . Spustimo iz taˇ cke Pn normalu Pn K na deklinacijski krug P0 C .5.  Slika 6. i 6. pravouglom koordinatnom sistemu. Neka su koordinate pravog pola u tom sistemu (X. Nutaciono kretanje . osa x je usmerena ka taˇ cki prole´ cne ravnodnevice. @0 ). @).1 )6 10 5156.) / 81   6. a osa y je normalna na osu x i usmerena ka rastu rektascenzija. Neka je koordinatni poˇ cetak u srednjem polu. Pn poloˇ zaj pravog svetskog pola (vidi slike 6. Neka su srednje kordinate tela C date sa (=0 .4. Razmotrimo sada uticaj nutacije na rektascenziju i dekli- naciju nebeskog tela. Y ). Neka je P0 poloˇ zaj srednjeg pola.

2. Ovo pomeranje se naziva nutacijom u longitudi i oznaˇ cava se sa . tj. Pomeranje pravog pola po luku velikog kruga koji prolazi kroz srednji pol ekvatora i srednju taˇ cku prole´ cne ravnodnevice (osa x). Ovo kretanje se razlaˇ ze na dve komponentne: 1. Nutaciono uticaj Prvo kretanje.  $ " 76)+1 ) 187  ver∴1 Napravimo slede´ ceu konstrukciju: iz pravog pola Pn spustimo normalu Pn D na osu y . Slika 6. Moˇ zemo da piˇ semo P0 K = KN + N P0 = Pn D cos =0 + P0 D sin =0 . odakle je @ − @0 = X cos =0 + Y sin =0 . Drugo kretanje ili pomeranje duˇ z ose  . pomeranje pravog pola duzh x-ose izaziva pomeranje prave taˇ cke prole´ cne ravnodnevice u odnosu na srednju taˇ cku. posmatrano izvan nebeske sfere na koju se to kretanje projektuje (vidi sliku 6.O.). Pomeranje pravog pola po luku velikog kruga koji prolazi kroz pol ekliptike i srednji pol ekvatora (osa y ).4. Kretanje pravog pola u odnosu na srednji pol odvija se u smeru kretanja kazaljke na ˇ casovniku.5. Iz taˇ cke D podignimo normalu DN na deklinacijski krug P0 C .

210 cos 9. Uticaj nutacije Kada se ne zahteva visoka taˇ cnost. I prvo i drugo kretanje su veoma sloˇ zeni i predstavljaju se nizom periodiˇ cnih ˇ ˇ clanova sa raznim periodama i amplitudama. gde je . 088 cos 2L( + ..A = (+9 . Glavni dugoperiodiˇ cni ˇ clan je ˇ clan sa periodom od 18..A.) / 81 y izaziva promenu nagiba ekliptike prema ekvatoru. . ili. nutacija u nagibu.. Lako je videti da je X = . a sa ve´ cim periodama. (6.A. redom. dugoperiodiˇ cnim. L . i da je Y = .1 )6 10 5156.1) gde je T vreme u tropskim stole´ cima od epohe 1900.O sin A = (−6 .A = +9 .  ver∴1 188 64) 5 )+1 ) 1 4 6)+1 ) 4. Ovo pomeranje se naziva nutacijom u nagibu i oznaˇ cava se sa . 081 sin 2L( + . 007T ) sin 9 + 0 . . 083 sin 29 − 0 . .6 godina. 857 − 0 . Teorija rotacije Zemlje pod poreme´ cajnim dejstvom Sunca i Meseca omogu´ cava da se koordinate pravog pola izraze preko koordinata srednjeg pola formulama   . 001T ) sin 9 − 0 .  Slika 6. primenjuju se pribliˇ zne formule: .6..O razlika longituda pravog i srednjeg pola ili nutacija u longitudi. 551 cos 2L + 0 .0. gde je .A promena nagiba ekliptike prema ekvatoru usled dejstva nutacije. 857 sin 9.. 090 cos 29 + 0 . L( su srednje longitude Sunca i Meseca. 210 − 0 .O sin A. 9 je srednja longituda uzlaznog ˇ cvora Meseˇ ceve orbite..O sin A = −6 . 506 sin 2L − 0 . Clanovi sa periodama manjim od mesec dana nazivaju se kratkoperiodiˇ cnim.

C (vidi sliku 6. i u nebeskom telu. kada moraju da se koriste stroˇ zije formule.O sin A cos =0 + . a veliˇ cina d> jednaka je . kako je C 2n = const. a smenjuju´ ci tako¯ de veliˇ cine X i Y u formuli za uticaj nutacije na deklinaciju sa .  $ " 76)+1 ) 189  ver∴1 Koeficijent uz cos 9 u razvoju . sva posmatranja treba svesti na taj sistem. Promena longitude nebeskog tela d usled dejstva nutacije jednaka je nutaciji u longitudi . 2n . mora da se izabere sistem koordinata za konkretni trenutak (epohu) vremena i. konaˇ cno moˇ zemo da napiˇ semo = − =0 = . @ − @0 = . onda je d> = 0 i cos @d= = − sin @ cos =dA + cos > cos Id .A. sin(90◦ − @) · d= = sin Pn C 2n · d> − cos(90◦ − @) sin(90◦ + =)dA +sin(90◦ − >) cos I · d . sistem koordinata je vezan za srednji svetski pol. u polu ekliptike.. Prema tome.A sin =0 . Da bi se sva posmatranja svela na isti trenutak. Da bismo izveli formule razlika (= − =0 ) konstruiˇ simo sferni trougao sa temenima u svetskom polu. Srednji pol se sporo kre´ ce na pozadini zvezdanog neba.A.O i . cos @ Iz ovog trougla moˇ zemo joˇ s dobiti i d= = cos > cos I = cos A cos @ + sin A sin @ sin =. Posle raˇ cuna uticaja nutacije. Ovo su formule koje daju uticaj nutacionog pomeranja pola na ekvatorske koordinate.A. redom.A koji odgovara velikoj poluosi nutacione elipse naziva se konstantom nutacije i oznaˇ cava se sa N .A cos =0 tg @0 . Smenom u izraz za d= ima´ cemo d= = (cos A + sin A sin = tg @)d − tg @ cos =dA.). Iz tog trougla imamo. znaju´ ci zakone sekularnog kretanja pola i taˇ cke prole´ cne ravnodnevice. ili cos > cos = d − tg @ cos =dA. tropske ili julijanske godine. Zato koordinate nebeskog tela koje su dobijene za dva razliˇ cita trenutka vremena i dalje ne mogu da se uporede. smenom d i d> sa .5.  . Treba zapaziti da se luk C 2n ne menja usled kretanja srednjeg i pravog pola. Primenljive su na sve.O(cos A + sin A sin =0 tg @0 ) − .O sin A i sa . osim na zvezde bliske polu.O. posle primene diferencijalnih formula sferne trigonometrije. svi ostali elementi su promenljivi. Poloˇ zaj takvog sistema se po pravilu definiˇ se u odnosu na poˇ cetak Beselove. Pn .

primenjuju´ ci tu formulu na uski sferni trougao Pn CPn i uzimaju´ ci u obzir da je Pn C = 90◦ − @ . Brzina promene ekvatorskih koordinata Na isti naˇ cin. @). Razmotrimoi preliminarno brzinu promene ekvatorskih koordinata koja je izazvana pomeranjem pola. Polu Pn odgovara ekvator AA.) / 81   6. Brzina promene ekvatorskih koordinata usled precesije. a u trenutku t+. Poˇ sto se pol premeˇ sta po deklinacijskom krugu ka taˇ cki prole´ cne ravnodnevice. . Veliˇ cinu CB moˇ zemo da zamenimo sa @ pa dobijamo = − = = I sin @. a u odnosu na pol Pn . to je Pn Pn = n. nalazimo I cos @ = P P sin =.1 )6 10 5156. a polu Pn . Neka se koordinate nebeskog tela C u odnosu na pol Pn date sa (=.7.5. Neka je luk DB = = − = . ekvator A A .  Slika 6.t se nalazi u Pn .t. @ ). Znaˇ ci.7. gde je n = p1 sin A precesija u deklinaciji. ver∴1 190 64) 5 )+1 ) 1 4 6)+1 ) 4. sa (= .). Neka se u nekom trenutku t srednji svetski pol nalazi u Pn . premestivˇ si se u pravcu taˇ cke prole´ cne ravnodnevice (slika 6. Iz uskog sfernog trougla DCB dobijamo I sin CB = (= − =) sin 90◦ .

Prema tome. onda je Pn K = n cos =. S druge strane Pn K = Pn C − Pn C = (90◦ − @) − (90◦ − @ ) = @ − @. . 24-+-51 - 191  ver∴1 Pn Pn sin = n sin =. cos b cos b Sada ´ ce razlika rektascenzija biti: = −== ili n sin = sin @ .1 )6) 75 -. imamo Pn K = Pn Pn cos =..t. @ −@ = n cos =. za graniˇ cnu vrednost d@ = n cos =. Znaˇ ci.  $ # *4 1 ) 24 .8)6 45 10 I= 4.t ili. Smatraju´ ci mali trougao Pn KPn ravnim. . kako je Pn Pn = n.t cos @ To je brzina premeˇ stanja taˇ cke D po ekvatoru izazvanog promenom poloˇ zaja deklinacijskog kruga na nebeskoj sferi usled kretanja srednjeg pola i prole´ cne taˇ cke.t.t = . tj. dt  . dt Zapazimo da je u ovom izrazu uzeta u obzir i planetska precesija. Sabiraju´ ci ovu brzinu sa brzinom prole´ cne taˇ cke po rektascenziji.t cos @ n sin = sin @ = −= = . sa veliˇ cinom m = p1 cos A − q1 . Povucimo veliki krug tako da njegov luk Pn K bude upravan na luk Pn C . n cos = · @t = @ − @. prelaze´ ci na graniˇ cnu vrednost.. dobijamo d= = m + n sin = tg @.

0 0 U ovim formulama (t − t0 ) se uzima u tropskim ili julijanskim godinama. gde je godiˇ snji iznos sopstvenog kretanja.) / 81   6. Osim toga. ravnodnevicu) za trenutak t0 izraˇ cunaju koordinate nebeskih tela u odnosu na srednji ekvator i ekliptiku (ravnodnevicu) za trenutak t. U ve´ cini astronomskih almanaha se za takav raˇ cun daju utabliˇ cene vrednosti kako koordinata (=0 . @0 ) tako i njihove promene d=/dt i d@/dt.6.@. dt (6. Promene ekvatorskih koordinata usled precesije. znaju´ ci koordinate nebeskog tela u odnosu na srednji ekvator i ekliptiku (tj..3) + 0 1 + (t − t0 )3 6 Ove formule sluˇ ze zato da se. Zato u poslednje formule rtreba ukljuˇ citi i popravku za sopstveno kretanje: = = =0 + = (t − t0 ) + ( t − t0 ) d3 = dt3 + ...= i @ − @0 = . godiˇ snja precesija za trenutak t0 . Formule d=/dt i d@/dt daju brzinu prmene koordinata usled precesije koordinatnog sistema.2) d@ = n cos =. ver∴1 192 64) 5 )+1 ) 1 4 6)+1 ) 4. tj. dt treba odrediti veliˇ cine = − =0 = ... Treba na´ cii koordinate (=.. Odredimo sada uticaj precesije na rektascenziju i deklinaciju. za interval .. posebno se daju i sopstvena kretanja = i @ .. 0 d@ dt 1 + (t − t0 )2 2 0 d2 @ dt2 (6. @) koje odgovaraju trenutku t. U suˇ stini.t = (t − t0 ) svaka zvezda pre¯ de rastojanje (t − t0 ).1 )6 10 5156. 0 0 + . Kako zvezde imaju i sopstveno kretanje. Neka su date srednje koordinate (=0 . Strogo reˇ senje ovog zadatka nije na¯ deno pa se pretpostavlja da se te male razlike mogu razviti u Tejlorov red po (t − t0 ): d= dt d@ dt 1 + (t − t0 )2 2 0 1 + (t − t0 )2 2 0 d2 = dt2 d2 @ dt2 1 + (t − t0 )3 6 1 + (t − t0 )3 6 d3 = dt3 d3 @ dt3 = = =0 + (t − t0 ) @ = @0 + (t − t0 ) + .. koriste´ ci diferencijane jednaˇ cine d= = m + n sin = tg @. ukoliko se raˇ cun izvodi za njih. @0 ) za trenutak t0 . po isteku vremena . uz uzimanje u obzir sopstvenog kretanja zvezda...t = t − t0 . a ponekad se i godiˇ snja precesija i sopstveno kretanje daju zajedno: . tj. 0 d= dt 1 + (t − t0 )2 2 0 d2 = dt2 + 0 1 + (t − t0 )3 6  @ = @0 + @ (t − t0 ) + (t − t0 ) d3 @ dt3 + ..

Osloba¯ daju´ ci posmatraˇ cke koordinate od uricaja refrakcije dobijamo topocentriˇ cne koordinate nebeskog tela za izabrano mesto na Zemlji.@ + · (C= ). Dakle. 3 · (C@ ). 100 d2 @ d @ + 100 2 dt dt . d@ + dt @ . ovako data promena naziva se variatio annua. Uzimaju´ ci u obzir uticaj godiˇ snje aberacije. 3. C = 100 . neki almanasi daju vekovnu promenu godiˇ snje promene ovih veliˇ cina 100 d2 = d = + 100 2 dt dt . dobijamo heliocentriˇ cne koordinate nebeskog tela. osloba¯ danjem koordinata od uticaja dnevne paralakse. 2. svodimo poloˇ zaj nebeskog tela na prividni poloˇ zaj. Ako u koordinate unesemo popravke za dnevnu aberaciju. 4. koja se joˇ s naziva i variatio saecularis.7 +1 . refrakciju i dnevnu aberaciju. dolazimo do fiktivnog posmatraˇ ca i Zemlje koja je nepokretna u odnosu na Sunce za dati trenutak 5.1 )6) 193 . ispravljaju´ ci posmatrane pooˇ zaje nebeskog tela za instrumentske greˇ ske. tj. godiˇ snja promena. tre´ ci ˇ clan daje formulama 3 d3 = 3d @ . ”prenosimo” posmatraˇ ca u geocentar i dobijamo geocentriˇ cne koordinate nebeskog tela.ann. Ako prosled- imo sve ˇ sto je reˇ ceno u glavama V i VI.2 5 )64)3 10 d= + dt = 4. tj.3) mogu da se transformiˇ su u (t − t0 )2 1 var. moˇ zemo postupak redukcije posmatraˇ ckih koordinata da svedemo da odr¯ deni broj koraka koji se moraju sprovesti u navedenom redosledu.saec. Zato formule (6. bez uticaja atmosfere. Na drugoj strani. @ dt3 dt3 Sre´ cu se i drugi oblici zapisa za prelaz sa srednjih ekvatorskih koordinata za epohu jedne ravnodnevice na epohu druge ravnodnevice.= + @ = @0 + (t − t0 )var. ima´ cemo koordinate koje se odnose na nerotiraju´ cu Zemlju. Unose´ ci popravku za godiˇ snju paralaksu svodimo te koordinate na centar Sunca.  $ % 2 5672) 4-.ann. 1.@ + 200 6 t − t0 100 t − t0 100 3 = = =0 + (t − t0 )var. Ukoliko je potrebno. Postupak redukcije posmatraˇ ckih koordinata. c= = 1003 6.  .saec.   ver∴1 gde se tzv.= + 200 6 1 (t − t0 )2 var.7.

poˇ cetak godine. 7. nutaciju. referentnu epohu. Uvode´ ci u koordinate popravke za nutaciju. dolazimo do koordinata koje se odnose na srednji svetski pol i srednju taˇ cku prole´ cne ravnodnevice. ver∴1 194 64) 5 )+1 ) 1 4 6)+1 ) 4. kao prvog koraka u materijalizaciji inercijalnog referentnog sistema. dolazimo do zvezdanog kataloga. Uzimaju´ ci u obzir posle toga uticaj precesije i sopstvenog kretanja dobijamo srednje koordinate nebeskog tela za izabranu.  . Prelazak na bilo koju drugu epohu sa izvezdenih srednjih koordinata ostvaruje se jednostavnim raˇ cunom ukupnog uticaja precesije i sopstvenog kretnja za ceo broj godina.1 )6 10 5156. Dakle. 6. svode´ ci njihove srednje poloˇ zaje na ravnodnevicu poˇ cetka neke godine. sopstveno kretanje i precesiju. Ukoliko se na taj naˇ cin obrade posmatranja iz duˇ zeg vremenskog intervala za odre¯ deni spisak zvezda. a to je najˇ ceˇ s´ ce poˇ cetak godine. dobijamo srednje koordinate nebeskog tela za izabranu epohu. tj.) / 81   Time su uzeti u obzir svi uticaji koji dovode do deformacije poloˇ zaja nebeskog tela na nebeskoj sferi. popravljaju´ ci koordinate nebeskog tela za godiˇ snju aberaciju.

Neki autori. koji ima fundamentalni znaˇ caj za nauku u celini. koji. nivou posledice takvih konvencija po nauku nisu uvek na prvom mestu. najjednostavnije reˇ ceno. Na ˇ zalost. a na kra´ cim vremenskim intervalima astronomskim almanasima–godiˇ snjacima. Najlepˇ si primer takvih parametara je sistem astronomskih konstanti.1. ) Prilog A O astronomskim veliˇ cinama i konstantama 7. me¯ dunarodnom. Pra´ cenje samih promena i njihovog znaˇ caja teˇ ce kroz izradu i objavljivanje konvencija koje se donose na odgovaraju´ cim me¯ dunarodnim skupovima. posvetila odgovaraju´ ca paˇ znja. Sve su to elementi sukcesivnog pribliˇ zavanja oblicima materijalizacije inercijalnog sistema koordinata. Reˇ savanje tih problema vezano je sa praktiˇ cnim uspostavljanjem astronomskih prostorno–vremenskih sistema koordinata. Zabeleˇ zene razlike uslovljene su mnogim uzrocima.  / )8) 5 -. pravce razvoja same tehnologije. ne moˇ zemo da ne skrenemo paˇ znju da na tom. u okviru astronomije. tim promenama daju znaˇ caj kardinalnog pravca. koji su izraˇ cunati za teku´ ci trenutak sa mak-   . i u uˇ zem i u ˇ sirem smislu. Saglasnost izabranog prostorno–vremenskog (ili nekog drugog) modela sa teorijski oˇ cekivanim u astronomskom raˇ cunu. ali se ne sme izgubiti iz vida da je jedan od neposrednih izvora tih razlika u netaˇ cnim vrednostima parametara koji ulaze u teorijske osnove raˇ cuna. Za razliku od zvezdanih kataloga. u ovom ili bilo kom trenutku. ˇ sto ne bi bilo daleko od istine kada bismo znali. Astronomski problemi zadiru u oblast na granici teorijskih rezultata matematike i mehanike i teorijskih i ekperimentalnih rezultata fizike. U ovom trenutku je razvoj tehnologije raˇ cuna i interpretacije postupaka dostigao dovoljan nivo da bi se i tom problemu. materijalizovanih na duˇ zim vremenskim intervalima fundamentalnim zvezdanim katalozima. predstavljaju spiskove zvezda sa poznatim koordinatama za odre¯ deni trenutak vremena – epoha kataloga – astronomski almanasi sadrˇ ze prividne poloˇ zaje izabranog spsika nebeskih tela i sistema. Astronomski godiˇ snjaci i fundamentalni sistemi. moˇ ze da se oceni samo a posteriori posmatranja. Znaˇ caj pojedinih konvencija naglaˇ sen je u pojedinim izlaganjima i konkretnim raˇ cunima. bave´ ci se astronomijom.

tako i kratkoroˇ cne prognoze samih parametara. osim samih konstanti. ukoliko su oni. Iz prethodne relacije moˇ ze da se izvede formula koja povezuje srednju orbitalnu brzinu Zemlje. rezultat posmatranja. i paralaksu Sunca. 2. cTs 1 − e2 gde je ae Zemljin ekvatorski polupreˇ cnik. gde su iF izraˇ zeni u luˇ cnim sekundama. ver∴1 122 241 / ) )564 5 1 8. 1. e je ekscentriˇ cnost Zemljine putanje i Ts je zvezdana godina. 245. sekularno promenljive i privremene ili skokovito promenljive. Svi numeriˇ cki podaci u astronomskim godiˇ snjacima dobijeni su.2. iz zakona teorijske astronomije. astronomski godiˇ snjaci sadrˇ ze i niz aktuelnih podataka o ostalim parametrima koji obeleˇ zavaju kako pojedina nebeska tela i njihov poloˇ zaj u odnosu na posmatraˇ ca. v0 . Neke relacije me¯ du astronomskim konstantama. imamo = i smenom izraza za . v0 · 206264 . Ovde ´ cemo. (7. Prema poslednjim podacima veliˇ cina C1 = 180.131 ) ) 1 56) 6) ) / 811    simalnom taˇ cnoˇ s´ cu na osnovi nekog od sistema zvezdanog kataloga! Pored toga. 753. kroz poseban postupak selekcije i ure¯ divanja po znaˇ caju. U velikoj klasi astronomskih konstanti koje se odnose na dimenzije. a ne teorijskih predvi¯ danja u konaˇ cnom vidu. Po definiciji. 7. pretvaraju u sistem astronomskih konstanti. c je brzina svetlosti. 8)2 √ .1) gde se konstanta C1 daje formulom 2Fae (206264. dakle. navesti i neke relacije me¯ du njima. Proizvod konstante godiˇ snje aberacije i dnevne paralakse Sunca je konstantna veliˇ cina: F = C1 . postoje u osnovi dve podklase: realne konstante ili sporo. metoda i instrumenata posebno. Kako sekularna. fiziˇ cke karakteristike i kretanja nebeskih tela. relacije koje su koriˇ s´ cene sadrˇ ze u sebi. izvestan broj konstanti. Mnoge astronomske konstante su me¯ dusobno u vrlo jasnim i strogim vezama dobijenim iz teorijskih osnova astronomije. po pravilu. poloˇ zaje. 245. 8 c . a F u luˇ cnim sekundama. F . Tako je C1 = F = 180. tako i skokovita promena su vrlo uslovne i najˇ ceˇ s´ ce su posledica ili promena u teorijskom pristupu ili razvoja posmatraˇ cke prakse u celini. dobijamo v0 F = 261. inaˇ ce. Ovde je v0 izraˇ zeno u kilometrima u sekundi. mase. koje se.

F 3  . izraz je = 20 . 901. 496. njenog ekvatorskog radijusa. 052. Koriste´ ci numeriˇ cke vrednosti astronomskih konstanti koje ulaze u C2 . moˇ zemo dobiti: 1 = 607 . srednjeg dnevnog kretanja Zemlje. 5 · 103 m/s F c = 8471.) 123  ver∴1 3. sin B = e). tj. dobijamo formulu 2FA sec B cosec 1 .  % 4)37 -. a umesto 1/ 1 − e2 uvedemo sec B. cTs 6. Iz odnosa taˇ caka 1. ili. ae 5. . gde je B ugao ekscentriˇ cnosti Zemljine putanje (tj. oblik i mehaniˇ cke osobine Zemlje. Ako se umesto Ts u formulu (1) uvede srednje zvezdano dnevno kretanje Zemlje u radijanima po sekundi srednjeg vremena i u dobijenom izrazu deo √ 1 − e2 86400 F zamenimo njemu jednakom veliˇ cinom JA . i 3. moˇ ze da se dobije izraz koji povezuje veliˇ c]inu mase sistema Zemlja+Mesec. m 7. Veliˇ cina C2 zavisi od mase Meseca izraˇ zene u masama Zemlje. rmi C2 = M n sin 1 86400 2 /3 · ae J g0 1 + 1 /2 . tj. m M + M( . u delovima mase Sunca. F = 8 . 4.. a J je funkcija nekih parametara koji karakteriˇ su dimenzije. predstavlja konstantu = F gde je m= 3 1 = C2 . svetlosnim vremenom (svetlosnom astronomskom jedinicom). imamo F c = ae n sec B(cosec 1 )2 . 794. za numeriˇ cke vrednosti i ae = 6378160 m. dobi´ cemo vezu izme¯ du paralakse Sunca. c = 299792. i konstantu aberacije. Proizvod korena iz Sunˇ ceve paralakse i tre´ ceg korena iz reciproˇ cne vrednosti mase sistema Zemlja+Mesec izraˇ zene u masama Sunca.-41. n . brzine svetlosti i svetlosnog vremena ae sin 1 1 JA F = c. koja se dobija iz definicije paralakse Sunca. n . Uvo¯ denjem u formulu (1) srednjeg dnevnog kretanja Zemlje. ae . Ako u formulu (1) umesto ae stavimo √ veliˇ cinu AF sin 1 .

konstante nutacije. Ts S + E + M u kojoj je Ts = 365. Da bi se odredio ekvatorski polupreˇ cnik i najmanja poluosa elip- . Zadaju´ ci proizvoljne dve nepoznate iz skupa nepoznatih p1 . 1+ gde su P. C glavni momenti inercije Zemlje (sferoida!). 20 3 . stara vrednost k ostaje nepromenjena jer je ona stavljena u osnovu ve´ cine tablica teorijske astronomije. H u tim jednaˇ cinama. jednoznaˇ cno dobijamo preostale dve nepoznate.3.4 km je ve´ ca od same astronomske jedinice. Obiˇ cno se iz posmatranja dobijaju konstanta precesije i konstanta nutacije. s = 1 je masa Sunca. A = 1 je astronomska jedinica. m 8. Pod dinamiˇ ckom spljoˇ stenoˇ s´ cu Zemlje podrazumevamo veliˇ cinu C −A . a je masa Meseca u delovima mase Zemlje. koja se definiˇ se formulom k= √ A0 = √ kTs S + E + M 2F 2 /3  . 7. Gore navedene veliˇ cine i veliˇ cine koje se izvode po istoj analogiji koriste se za usaglaˇ savanje posmatraˇ ckih vrednosti astronomskih kostanti pri stvaranju tzv. sistema fundamentalnih astronomskih konstanti. N. Neka je Zemlja obrtni elipsoid. Postoji i zavisnost izme¯ du konstante precesije. E + M = 1 : 354710 je masa sistema Zemlja+Mesec. Danas su poznate znatno taˇ cnije vrednosti tih veliˇ cina. . . ver∴1 124 241 / ) )564 1 = m C2 C1 5 1 8. mase Meseca i mehaniˇ cke spljoˇ stenosti Zemlje. 256385 srednjih dana. za 34.131 ) ) 1 3 3 56) 6) ) / 811   ili 1 = 38. Ta zavisnost se daje slede´ com jednaˇ cinom: p1 = H cos A P + N = HR cos A 1+ Q . Gausova konstanta i astronomska jedinica su povezane jednaˇ cinom 2FA3/2 . h= 9. a iz jednaˇ cina se odre¯ duju masa Meseca i dinamiˇ cka (mehaniˇ cka) spljoˇ stenost Zemlje. Konstante Zemljinog oblika i dimenzija. C gde su A. Q i R poznate funkcije elemenata Sunˇ ceve i Meseˇ ceve putanje. O principima odre¯ divanja pojedinih astronomskih konstanti bi´ ce govora u slede´ cem paragrafu. me¯ dutim. sa savremenim vrednostima navedenih veliˇ cina jednaka je A0 = 1. 00000023AJ . tj. Zato je velika poluosa putanje Zemlje.

.. Oznaˇ cimo meridijanski luk izme¯ du taˇ caka A i B sa S1 . pa se za dati meridijan 1 moˇ ze napisati sistem jednaˇ cina S1 = f1 (B1 . Posle toga se odre¯ duje duˇ zina polarne poluose b=a a tako¯ de i odnos f= a−b a 1 − e2 . cin moˇ ze Integracijom ovog izraza dobijamo S1 u funkciji B1 . Me¯ dutim zbog prisustva raznih greˇ saka u merenjima. B1 ) jednaka S1 = Bp 1 rime B1 q (1 − e2 ) dB. U tim jednaˇ cinama se ˇ sirine (Bi . mnogo bolje je izvrˇ siti veliki broj merenja lukova meridijana i odrediti ae . kao prelazne aproksimacije u odre¯ divanju parametara geoida. B1 . Bi ) za taˇ cke (Ai . e po metodi najmanjih kvadrata. e). Jasno je da je duˇ zina tih lukova jednaka razlici geografskih ˇ sirina njihovih krajeva. Do pojave veˇ staˇ ckih satelita nazemna merenja su bila preovla¯ duju´ ci metod odre¯ divanja elemenata dvoosnih i troosnih elipsoida. (1 − e2 sin2 B)3/2 gde je A ekvatorski radijus Zemlje. Duˇ zina elementarnog odseˇ cka luka jednaka je proizvodu radijusa luka i vrednosti elementarnog ugla. Sn = fn (Bn . a. treba meriti lukove meridijana na raznim geografskim ˇ sirinama.2 ) -6) 125  ver∴1 soida. ds = HdB.. (1 − e2 sin2 B1 )3/2 Tada je duˇ zina luka izme¯ du taˇ caka A ( 1 . B2 . e dovoljno je izmeriti dva luka pa ´ ce se sisZa odre¯ tem sastojati od dve jednaˇ cine.. Radijus H meridijana sferoida je funkcija geodezijske ˇ sirine B1 i dat je izrazom H= qe (1 − e2 ) . e.  % ! )5. najbolje ˇ sto bliˇ ze polu i ˇ sto bliˇ ze ekvatoru da bi razlika. B1 . a. lukovi Si se odre¯ duju triangulacijom. divanje dve nepoznate e. B1 ) i B ( 1 .. naziva se geodezijskim ili geometrijskim metodom. doˇ sla maksimalno do izraˇ zaja. a e je ekscentriˇ cnost njenog meridijana. e). e). koji karakteriˇ se spljoˇ stenost Zemlje. Jedan od istorijski najpoznatijih modela dvoosnih i troosnih elipsoida je elipsoid Krasovskog ˇ ciji elementi su dati slede´ cim izrazima:  . koji se sre´ ce i pod nazivom stepena merenja. Ovaj metod odre¯ divanja oblika i dimenzija zemljinog elipsoida. B i ) odre¯ duju astronomskim metodama. . a. a. = . S2 = f2 (B2 . Na isti naˇ da se odredi luk izme¯ du taˇ caka A i B itd. koja po pretpostavci postoji. Bn .

131 ) ) 1 f= 56) 6) ) / 811   a) Dvoosni elipsoid ae = 6378295 ± 16 m. 4 1 ◦ ◦ . f= 1 . f je srednja polarna spljoˇ stenost. kojim se odre¯ duje raspodela sile teˇ ze po povrˇ sini Zemlje i iz njega se veoma taˇ cno moˇ ze odrediti oblik Zemlje. A0 =  . a 0 je longituda najve´ ceg meridijana ka istoku od Griniˇ ca. ver∴1 126 241 / ) )564 5 1 8. 298. 4 ± 0. ali ne i njene dimenzije. 298. 4. A0 je spljoˇ stenost ekvatora. 0 = +15 ± 2 . I jedan i drugi metod se nazivaju konvencionalnim metodiima i daju dobru saglasnost rezultata. 30000 ± 2300 Ovde je a srednji ekvatorski polupreˇ cnik. Drugi metod merenja je gravimetrijski. 4 1 . 3 ± 0. b) Troosni elipsoid a = 6378245 ± 15 m.

a generalno treba koristiti julijansku epohu definisanu kao (JD − 2 451 545. Ta vremenska skala je TDT. Razlika je napravljena izme¯ du konstanti koje definiˇ su (ulaze u definicije)—ima ih samo dve. Skoro sve vrednosti tabele B. (B.2 · 10 s gde je TU vreme u julijanskim stole´ cima od 36 525 dana. − 6 .1 su standardizovani za epohu J2000. a tamo gde konstante imaju sekularne promene. izmenjena je osnova za raˇ cunanje planetskih efemerida. definisana kao (B.184.25 IAU sistem konstanti sadrˇ zi tri vrste.093 104 TU nomskih konstanti izvrˇ sila je IAU 1976. Svi podaci tabele B.2) −6 3 TU . ali je izostavljena razlika izme¯ du osnovnih i izvedenih konstanti. c i k —osnovnih konstanti. proteklo od 2000 januar 1.812 866 TU +0 s 2 .1.1 se ve´ c pojavljuju u tekstu ove knjige.   2 41 / * Astronomske konstante B. Tabela B. Fundamentalne konstante. 1977) se koristi u godiˇ snjim almanasima od 1984. Izmenjene su neke upeˇ catljive karakteristike.0) . Odgovaraju´ ci datum u TDB je nova standardna epoha J2000. Najnoviju reviziju sistema astroTDT = TAI + 32s . navedene vrednosti u tabeli su date sa vrednoJ2000. relacija izme¯ du svetskog vremena UT i zvezdanog vremena ostaje kao (B. Na taj standarni ekvator i ekvinokcij odnose se ekvatorske koordinate koje su navedene. 1984).0).3) 365. ali su ovde sakupljene radi preglednosti.0. S0 u 0h UT1 = 6h 41m 50s .1) Me¯ dutim. Pored toga ˇ sto se koriste nove fundamentalne konstante. Za tu godinu Astronomical Almanac ima i specijalni dodatak koji daje novi sistem astronomskih konstanti i neophodna detaljna objaˇ snjenja svih promena u odnosu na ranije brojeve almanaha (Astronomical Almanac Supplement. Taj sistem (IAU. kao i izvedenih konstanti. neke dodatno izvedene vrednosti bile su sadrˇ zane zajedno sa dodatnim materijalom koji je u vezi sa galaktiˇ ckim koordinatama i Sunˇ cevim apeksom.0. Osim toga.0 +  .1 je zasnovana na IAU sistemu. 12h UT1 (JD 2 451 545.548 41 + 8 640 184s . a uvedena je i nova vremenska skala.

kao ˇ sto su srednje gustine. One od 1976. 1983a) imaju neznatne izmene.0. Dodate su i neke izvedene veliˇ cine. 6=>A = *  Fundamentalni astronomski podaci (J2000. Napomenimo da je za navedene gravitacione parametre za Sunce i Zemlju mnogo znaˇ cajniji njihov oblik nego njihove mase. koji su dati u tabeli B. a tabela B.2 se zasniva na ovim novim preporukama.)+1 2 ) -6) ) 197  ver∴1 stima konstanti za epohu J2000. Podaci o planetama. za svaki precizan posao treba odre¯ divati teku´ ce vrednosti. Uzrok srazmerno slabe taˇ cnosti mase Sunca i Zemlje potiˇ ce od nepouzdanosti same gravitacione konstante G u SI jedinicama.0.2 zavise od putanjskih elemenata planeta.0 TDB@ . Dve zadnje kolone u tabeli B. Ako se  . IAU sistem konstanti obuhvata neke prepo- ruke koje se odnose na dimenzije planeta i njihove fiziˇ cke karakteristike. ekvatorski polupreˇ cnik i spljoˇ stenost se odnose na sferoide koji su koriˇ s´ ceni za aktuelne programe mapa.3. Astronomical Almanac daje takve oskulatorne elemente na 40-dnevnim intervalima i. (IAU.2. Oni se odnose na ekliptiku i ekvinokcij J2000. Posebno.0) Brzina svetlosti Gausova gravitaciona konstanta Konstanta gravitacije Masa Sunca Heliocentriˇ cna gravitaciona konstanta Astronomska jedinica Paralaksa Sunca Polupreˇ cnik Sunca Masa Zemlje Geocentriˇ cna gravitaciona konstanta Ekvatorski polupreˇ cnik Zemlje Faktor Zemljine spljoˇ stenosti Masa Meseca Polupreˇ cnik Meseca Nagib ekliptike Godiˇ snji iznos opˇ ste precesije u longitudi Godiˇ snji iznos precesije u rektascenziji Godiˇ snji iznos precesije u deklinaciji Konstanta nutacije Konstanta aberacije Ekvatorske koordinate galaktiˇ ckog pola Ekvatorske koordinate galaktiˇ ckog centra Ekvatorske koordinate Sunˇ cevog apeksa M GM 1 AJ c k G F R M GM R f M R A p m n N ''% ' " #& · # I   %  '& '# $ $% ·   ! C  I  '&' · ! C  ! %  " !& ·   ! I  "'# '%& % · & & %'" "& $ '$ · # # '%" ·  " C ! '&$ # · " ! I $ !%& " · !  ! !# &   !  M  %!& · ! !◦ $  ""& # ' '$$ !I %" '#% #  "! ' '  #  "'# #  D # ! %◦ %  %D "# " &◦ #$  D ◦ & & ! # B.  * 2 . To su oskulatorni elementi za datum 1985 januar 15. Takvi oskulatorni elementi omogu´ cavaju da se odrede taˇ cni poloˇ zaji planeta za relativno kratke vremenske intervale. naravno.

 ver∴1 198 )564 5- 56) 6- 241 / *    .

)+1 2 ) -6) ) 199  ver∴1  .3 koriste za trenutke udaljene od date epohe. tada izvedeni poloˇ zaji planeta mogu.  * vrednosti tabele B. poloˇ zaji i vektori brzina su raˇ cunati u pravouglim koordinatama koje se odnose na ekvator i ekvinokcij J2000. Tada se oskulatorni elementi raˇ cunaju iz trenutnih vrednosti vektora poloˇ zaja i brzina pomo´ cu metoda koji je razmatran u ranijim . za predloˇ zeni period. Efemeride planeta i efemeride Meseca u Astronomical Almanacu zasnovane su na numeriˇ ckoj integraciji (oznaˇ cenoj sa DE 200/LE 200) celokupnog Sunˇ cevog sistema od 1800. Putanjski elementi su. u stvari. Imaju´ ci ovo u vidu.0. recimo nekoliko godina. daje mogu´ cnost da se ustanovi opˇ sta oblast pretraˇ zivanja za planetu. 2 . biti pogreˇ sni skoro jedan stepen. do 2050. Koriˇ s´ cenje podataka tabele B. godine.3. u neˇ zeljenim sluˇ cajevima. sekundarne veliˇ cine.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful