You are on page 1of 29

Правни факултет

Универзитетa у Приштини
са привременим седиштем у Косовској Митровици

Семинарски рад из Увода у право
Тема: Тумачење права

Ментор:

Студент:

Доц. др Сава Аксић

Ида Хаџибеговић

Косовска Митровица, 2012. године

0

Садржај

Увод........................................................................................................3
1. Тумачење права и његов значај......................................................4
2. Врсте тумача и тумачења права.....................................................4
2.1 Тумачење државних органа............................................................5
2.2 Тумачење друштвених субјеката..................................................6
2.3 Доктринарно тумачење..................................................................7
2.4. Оперативно и друге врсте тумачења
права........................................................................................................7
3. Средства тумачења.............................................................................8
4. Поступак тумачења права..................................................................9
4.1. Припремни и главни део поступка тумачења правне норме.....9
4.1.1. Утврђивање аутентичног текста правне норме......................9
4.1.2. Утврђивање позитивности правне норме..............................10
4.1.3. Делови главног поступка тумачења права............................10
5. Језичко значење.................................................................................10
5.1 Појам и тумачење језичког тумачења........................................10
5.2 Јасно и нејасно значење правне норме......................................11
5.3. Основна правила језичког тумачења........................................12
6. Право значење правне норме............................................................12
6.1 Слободно и везано тумачење..........................................................13
6.1.1 Субјективно и објективно тумачење...........................................14
6.1.2. Статичко и еволуционистичко тумачење..................................15
6.2 Логичко тумачење............................................................................18
6.3 Системско тумачење.........................................................................20
6.4. Историјско тумачење.......................................................................21
6.5. Циљно тумачење..............................................................................22
1

..........................2 Разлог супротности (argumentum a contrario)........ Упоређивање језичког и правог значења..........26 6..........3 Закључивање од већег ка мањем (argumentum a maiori ad minus) и закључивање од мањег ка већем(argumentum a minori ad maius)..............1 Аналогија.... Тумачење изузетака............................23 8..............................................................27 2 ................26 6..............................................25 6................................................22 8............. Попуњавање правних празнина.....................4................7.......................

Вукадиновић. 194.“2 Материјална појава која је носилац значења назива се знак. разумљивим и схватљивим.Увод Људски живот може да се посматра као низ узрочно-последичних и функционалних веза између људи или природе и људи. Договор о значењу знакова назива се закоником значења (кодексом). значење према законику значења и 3. 2001. Увод у право. 263-265 2 3 . Приликом сваког тумачења појављују се три различита значења: 1.3 1 Н. Теорија права I-II. односно да их разумеју помоћу знакова. од којих се једна зато узима као знак друге. већ је ово обично посматрање материјалних појава. Пошто се садржаји свести не могу непосредно опазити неопходно је постојање знака као материјалне. 2012. утврђивањем значењских веза између појава бави се дисциплина херменеутика. Тумачењем. али и као културна појава која може да се разуме и тумачи. 2007. Појам права. Тумачење се састоји у утврђивању смисла неке појаве. Субјект који једном знаку придаје значење да би га саопштио другом.“1 „Његов циљ је да нешто нејасно објасни. 288. Тумачење није утврђивање материјалне узрочне везе између две појаве. тумач је дотичног знака. Загреб. Најважнији систем знакова је језик. творац је тог конкретног значења знака. 2. 3 Д. Једна страна користи знак да би саопштиа садржај своје психе. „Тумачење је мисаона делатност којом се. То показује да увек постоје два значења исте појаве. учини јасним. Кодекс се састоји од правила односног језика о значењу и употреби речи као носилаца значења. Г. Београд.конструкцијом и реконструкцијом-утврђује значење једне недовољне. стр. и на њему се своде и сви други системи знакова. чуно опазиве појаве којом се овај садржај исказује. стр. нпр. У процесу тумачења постоје најмање два субјекта. Тумачење омогућава да садржаји једне свести буду познати другој свести. где је ватра ту је и дим.То су субјект-сртваралац(одашиљач) значења и субјект-прималац(примењивач) значења. јер је посреди друштвено објектизована творевина. субјект који схвата. Митровић. Висковић. Тумачење је делатност којом се утврђује значење (смисао) неке материјалне појаве која је и употребљена као знак да би се дотично значење саопштило. стр. значење субјекта-одашиљача. а друга опажа знак и помоћу њега сазнаје поменути садржај. Ови субјекти морају бити људи који су способни да садржаје своје психе преносе другима помоћу материјалних знакова. значење субјекта-примаоца. нејасне или вишезначне поруке полазећи од њеног материјалног супстрата и друштевног контекста. тј. Нови Сад.

чак и за оне које су наизглед потпуно јасне и одређене. пошто ја тако хоћу'' (C’est legal puisque je le veux). кад законодавац сам тумачи свој закон и судско тумачење норми. разликују се две врсте тумачења: аутентично тумачење. То важи за све норме. Лукић. стр. 2012.“4 Ово важи за права изражена формалним изворима. 2012. Београд. него и с обзиром на субјекте тумачења. без обзира који је од ових тумача врши. не само с обзиром на предмет. Разлика је само у правној снази самог тумачења тј. ту не постоји тумачење као умеће. Увод у право. Д. „Тумачење права треба разликовати од тумачења формалних извора права. Врсте тумача и тумачења права У старој науци о тумачењу права. како је језик најпрецизнији систем знакова. 266. јер не постоји правник који би одбацио формалне изворе права. Београд.1. Д. Београд. 2006 . Како тумачење не допушта произвољност. И зато приликом тумачења права проблем настаје због неодређености и нејасности формалних извора који су средиште самог тумачења права. Митровић.Тумачење права и његов значај Тумачење права је сложена интелектуална делатност без које практична примена права не може да се замисли. и који ће увек постојати док је формалних извора. за саму могућност тумачења је битно да закон све припаднике једне државе везује на исти начин. 4 Р. а радња тумачења је у основи иста.5 Ханс Келзен задатак тумчења одређује на следећи начин: „Ако се под 'тумачењем' подразумева сазнајно утврђивање смисла објекта који треба протумачити. у којој мери тумачење норми обавезује субјекте да га се држе. онда резултат тумачења права може да буде само утврђивање оквира што га представља право које треба протумачити. Београд. Број тумача правних норми је много већи. Тумачење права делимично спада у језичко тумачење. тумачење се схаватано уско. (наведено у Уводу у право. Луј ХVI у духу овог самодржавља у једној прилици рекао: '' То је законито. Митровић. 4 . да тумачи на начин противан општим правилима тумачења. Уколико то није случај па је владарева воља изнад закона. Тако се тумачење права у правном смислу сматрало само оно тумачење које су вршили државни органи или правна наука. Код државних органа. 265-266. стр. отеовљене у закону. Увод у право. 2012. стр. па се оно и заснива на језичком тумачењу правне норме. тумаче. 5 Д. посшто самодржац увек може своје речи. које представља само једну констатацију најчешће засновану на претходном тумачењу формалних извора права. 265-267 6 Наведено у Уводу у право. С обзиром на ово. Митровић. и тиме сазнање више могућности које су у то”6 2.

Тумачење државних органа Приликом вршења своје делатности. назива се аутентичним (правим) тумачењем. стр.7 2. Аутентично тумачење и није тумачење у правом смислу. којима није јасна. пошто се тумачењем утврђује смисао извесних знакова којима један субјект другом саопштава садржаје своје свести. а када право тумаче недржавни субјекти. Насупрот њему. већу или мању.1. По овоме се може закључити да ни у праву није могуће да стваралац неке норме буде и њен тумач. тумачење остаје њихова приватна ствар. Резултат тумачења се овде претвара у нову правну норму.судско тумачење је у извесном смислу најважније. већ за друге. немајући никакву обавезну правну снагу. његов задатак није тумачење већ стварање правних норми. Митровић. Законодавац је државни орган који првенствено издаје правне норме. од уставотворца до судије. Београд. издавања новог правног акта односно нове правне норме која представља разраду норме која се тумачи. по правилу. сви државни органи. други државни органи поред стварања норми имају и важну улогу у области тумачења. Тумачење законодавца је апстрактно јер има општи или начелни значај. као њихов последњи тумач. њихово тумачење има одређену правну снагу. Не би имало никаквог смисла да један субјект тумачи сопствене садржаје свести.су дужни да тумаче прописе. Увод у право. чије се понашање регулише. у праву је то могуће. такав закон се назива 7 Д. Аутентично је тумачења било ког ствараоца норме кад тумачи своју сопствену норму. Ипак.не за себе. Ово произилази из општег појма тумачења. Зато је понекад од друштвеног интереса да ствараоц норме исту и протумачи.то је у случају кад је реч о тумачењу државног органа . 2012. пошто није везано за примену конкретних друштвених односа. Када се догоди ѕа законодавац тумачи властити закон по истом законодавном поступку. одређује смисао највећег броја правних норми. а који треба да се понашају по њој. ауторитативно. без обзира да л је он државни орган или не. Тумач је обично различит субјект од ствараоца норме која се тумачи. 270. Тумачење државних органа је обавезно. у којој су стваралац и тумач исти субјект. тј. Такво тумачење норме. јер суд је орган који. 5 . јер оно не постоји само за ствараоца норме већ пре свега за друге људе. Када државни органи тумаче право. Тумаче треба поделити најпре према томе да ли су државни органи или недржавни субјекти.

Оно се састоји из тумачења општих норми на којима се заснива доношење појединачних правних аката и из тумачења појединачних норми у пресудама . и најчешце је казуистичко јер је усмерено на решавање конкретног случаја због примене права.8 2. јер решавају спорове и дају тачно тумачење правних норми. То не значи да тумачење управних органа нема обавезну снагу. Зато је судско тумачење коначно. Митровић. избором судија. Тумачење друштвених субјеката Физичка и правна лица. Како тумачење друштвених друштвених субјеката обично није тако тачно као тумачење судских и других државних органа. оно може да буде и оперативно. 6 . када је циљ решавање правног проблема. Београд. Тумачење управних и судских органа спада у конкретно (казуистичко) тумачење због примене права.2. Он дејствује et pro futuro. судским поступком. решењима и правним пословима. разликује се обично од аутентичног пословног тумачења. Пошто је судско тумачење од овакве важности. 2012. а ако се не обезбеди јединство тумачења(без обзира да ли су она тачна или не) крши се једнакост грађана и правна сигурност. а сва остала тумачења важе само кад их суд потврди. Тумачење друштвених субјеката нема унапред одређену обавезну снагу. Увод у право. односно друштвени субјекти чешће тумаче правне норме него државни органи. Ако се не обезбеди тачност тумачења добила би се погрешна тумачења. а с друге стране. 271. а не примена права. Боље је и нетачно а јединствено тумачење.интерпретативни закон. треба предвидети мере које ће са једне стране обезбедити да судови доносе тачна тумачења. Суд има посебну улогу у тумачењу права. Међутим. Њихово тумачење назива се неаторитативно тумачење. јер се врши ради непосредне примене права. изузев можда у случају аутентичног тумачења. Оно није ни коначно. него нејединствено тумачење у коме има тачности. оно се још и назива пословним тумачењем . стр. Оно има онолику снагу колика је снага конкретног управног акта којим се тумачење врши. Исправност судског тумачења обезбеђује се одговарајућим уређењем суда. будући да тумачење 8 Д. одржати јединство тумачења свих судова у погледу једне норме. Зависно од тога да ли тумачење врши тумач или творац норме. Решавајући спор суд утврђује које је тумачење тачно.

273. укњучујући и предлагање измена у праву. Београд. То је тумачење које даје правна наука када испитује значење правних норми поводом конкретних односа.3. Оперативно и друге врсте тумачења права Оперативно тумачење је тумачење које има циљ само да реши неки правни проблем који се не односи на конкретан случај примене права. Увод у право. 2012.(наведено у Д.4. 271. стр.а данас правна наука својом стручношћу и уверљивошћу знатно утиче на ствараоце права.) 11 Д. 692. Уже је од докринарног и шире од казуистичког тумчења. Београд (Подгорица). Увод у право. стр 273. Митровић. Х. 1998. Д.11 2. Митровић. стр. Историја филозофије права. према обиму тумачења уско од 9 Д. разликује се синтетичко од аналитичког. од уставотвораца и законодаваца до судија и пословних странака. Београд. Чиста теорија права. 10 7 . јер се односи на решавање било ког прктичног проблема. Увод у право. Ханс Келзен закључује да “тумачење које врши правна наука не може ништа друго него да утврди могућна значења неке правне норме ”10 Тумачењем права бави се једна самостална научна правна дисциплина – правна догматика. тј. 272-273. 272. Фасо. стр. Доктринарно тумачење Постоји јос једна врсте неауторитативног. Митровић. 2012. због чега није обавезно.9 2. 2012. Оно има главни циљ да односни текст “учини стварно искористљивим у односу на правни проблем који треба решити ”12 Постоје и друге врсте тумачења права. оно накнадно (ex post) постаје обавезујуће. Према методу који се користи приликом тумачења. не само неког конкретног правног проблема. Оно служи првенствено сазнајној или педагошкој анализии критици правних норми. необавезног и апстактног тумачења који има велики значај иако нема као циљ непосредну примену права. Келзен. Митровић. 12 Г.друштвених субјеката обавезује друге субјекте сао на основу њиховог пристанка. стр. херменеутика. 2007. Београд. Тек по њиховом пристанку. 2012.(наведено у Увод у право. стр. која је искључиво посвећена истраживању те стране права. Београд. Некада је правним научницима ускраћивана могућност да проучавају и коментаришу право.

што није лако учинити. а тек после тога врше се остала тумачења употребом осталих средстава. било као логика у ужем смислу или као логика система права. Другу групу чине историјско и циљно тумачење. Та средства су многобројна. Д. Ова четири средства служе за утврђивање правог значења норме. према томе језик је прво средство које треба употребити. Језик је главно средство док остала служе исправљању језичког смисла. Остала четири средства могу се поделити у две групе. историја норме и циљ норме. тумачење у ужем смислу од тумачења у ширем смислу. Језичко значење се често не поклапа са правим значењем. 273. Помоћу средстава тумач приступа тумачењу. Митровић. Ретко се дешава да сва средства дају иста значења. систем права. стр.14 13 14 Д. повезујући резултате добијене појединачним средствима у једну логичку целину. Београд. те се тако добија логичко и систематско тумачење. стр. Тада тумач мора да одреди тачно значење. 274-275. логика. Увод у право. На крају се језичко значење и право значење упоређују и право значење исправља језичко у мери у којој је нејасно. одређујући важност појединих средстава за дату норму и дати случај. 8 . Прву групу чини у основи логика. њих сврставамо у спољашна средства јер се своде на социолошка испитивања и састоје се у утврђивању друштвених околности свих врста које су утицале на доношење норме односно на њен циљ. Ова средства се могу сврстати у унутрашња јер се састоје од елемената права самог.средњег и широког тумачења. Главна међу њима су језик. Митровић. Најважније однос представља онај између језичког тумачења и осталих средстава тумачења. 2012.13 6 Средства тумачења У поступку тумачења тумач се служи разним средствима како би утврдио прави смисао норме. Према предмету . Увод у право. 2012. Београд.

Београд. Када је норма писана. које су често сличне или исте са другим сродним правилима која се употребљавају у другим друштвеним активностима.16 Утврђивање аутентичног текст другачије се назива нижом критиком правне норме. 15 16 Д.1 Утврђивање аутентичног текста правне норме У припремном делу најпре се утврђује аутентичан текст норме. стр. Троицки наведен у Д. 275-277. Он се ретко када завршава применом само једне протумачене норме до које се долази коришћењем подробно разрађених и формално обавезних правила тумачења. Увод у право. 9 . Тек тада правни субјект може поуздано да закључи да ли и како га једна или неколико норми правно обавезују у дотичном односу. Субјект мора да пронађе правну норму која регулише неки однос у коме се он налази или ће се тек наћи. као и да одлучи хоће ли да ступи у тај однос.Поступак тумачења права15 Поступак тумачења права представља “интелектуални акт објашњавања и разумевања’’.1 Припремни и главни део поступка 4. Митровић. 2012. под услобом да у својим главним елементима садрже заповести којима се тај однос уређује. Београд. текст закона је аутентичан када је веран оригиналном тексту закона. Аутентичан текст мора да буде веран оригиналу.1. То се постиже тако што се тај однос упоређује са садржајима мањег или већег броја правних норми који уређује такву врсту односа. Увод у право. што није случај са текстом коментара закона који се пише због другачијих потреба. Митровић. стр. С. којим се стављају у покрет разум и воља односног органа задуженог за примену права. На поступак тумачења надовезује се поступак примене права. а када то није случај утврђује се коришћењем одговарајућих доказа. 4. све док не пронађе једну или неколико одговарајућих правних норми које у својим претпоставкама говоре о односу који интересује правног субјекта. На пример. 2012. текст се налази у одговарајућем документу(најчешће службеним новинама ако је реч о нормама државних органа). Састоји се из припремног и главног дела.4. 276.

Оно показује да није довољно да субјект само пронађе одговарајући текст правне норме. поступак тумачења је завршен. То утврђивање се назива вишом критиком правне норме.4. службене публикације. 277. Београд. Митровић. Језичко значење17 5. Ако се значења слажу. регистри и банке правних прописа. збирке важних пресуда. На крају. после чега се прелази на поступак утврђивања чињеница. Ако се она не слажу. Поред њих . и њиме се изражавају појмови. У данашњим правима проналажење важећих правних норми постаје све тежи проблем.1. Нарочито важним средствима за олакшавање сазнавања и проналажења важећих норми сматрају се познавање права. 5.3. коришћењем језичких средстава утврђује језичко значење норме према законику значења. коришћењем одговарајућих средстава и различитим врстама тумачења утврђује истинито или право значење правне норме. Најпре се.2.1 Појам и тумачење језичког тумачења Језик се састоји из речи обичног(ординарног) и стручњачког (квазиординарног) језика. што је беома сложен посао. 4. поступак тумачења се наставља исправљањем језичког или правог значења норме. Делови главног поступка тумачења права Када се утврде аутентичан текст и позитивност норме окончан је припремни део и прелази се на главни део поступка тумачења. постоје и изрази чији појмови имају 17 Д. Утврђивање позитивности правне норме Када се утврди аутентичан текст норме прелази се на утврђивање њене позитивности. упоређује се језичко значење норме са њеним правим значењем како би се утврдило да ли се ова два значења слажу. Увод у право.1. чак и за правнике због изизетно великог броја писаних норми које се врло брзо мењају и постају све сложеније. 10 . важни часописи. који се састији из три дела. правно закључивање и непосреднупримену права. стр. Затим се. адвокатура итд. просторно и персонално важећа. 2012. већ је потребно и да субјект пронађе односну норму која је временски.

277. 2012. „Данас је тешко прихватити поставку о јасним речима које не захтевају тумачење. Увод у право. Увод у право. Она моу да буду јасна или нејасна. целокупан поступак нормативне конкретизације закона. као и изрази чијих појмова уопште нема у обичном језику. и на основу њих језичко тумачење може да се подели на лексичко(речничко). Коришћењем главних елемената језика као метода долази се до језичког контекста и значења норме. Загреб. наведен у Д. синтаксичко и интерпункцијско. Београд. као што је случај са кривичним правом.другачије значење у правном него у обичном језику. прелази се на утврђивање њеног правог значења . Митровић. 11 . у мери у којој је сам језик логичка творевина.“19 Резултат језичког тумачења представља језичко значење норме. 5. 1989. (наведено у Д. скупови речи(изрази). 2012.“18 Главни циљ тумача је да помоћу језика право учини што разумљивијим како би се што више људи понашало у складу са нормама. Београд. Ипак постоје области где је неопходно да језик буде врло прецизан . 278. 19 Д. стр. заправо. када постоји више јасних језилких значења или када је језичко значење значење норме нејасно. У теорији се користи израз језичко-логичко тумачење Главне елементе језика представљају речи. стр. Висковић. Митровић. Постоје три главна узрока нејасног значења: недовољност ( када норма ништа не каже о ономе што треба да каже). Врбан. Језик права. до кога се долази коришћењем других средстава тумачења. 18 Видети: Н. Када постоји једно јасно језичко значење норме. граматичко. Језичко тумачење. Контекст разумевања језика текстова је. изузев када су посреди поједине врсте техничких норми. Али. реченице и интерпункцојски знаци. дакле.2 Јасно и нејасно значење правне норме Применом наведених језичких метода на правну норму добија се једно или више њених језичких значења. представља тумачење права на основу елемената и правила језика и логике. бесмисленост ( када каже нешто што је бесмислено) и неодређеност (када каже нешто што је вишезначно). осим у случају омашке. поступак језичког тумачења мора да се понови како би се томе открили узорци. за разлику од њеног функционалног (ситуацијског) контекста .“ Нарочито изрази којих нема у обичном језику показују колико је велики значај правног језика и разрађене правне терминологије за прецизно и јасно изражавање правних појмова.

Поред ова два. већ је слободан да јој да оно значење које он сматра правим.Све што је у вези с тумачењем и применом норме мора бити потчињено том циљу.20 Пошто право значење није увек истоветно с језичким значењем. статичко или еволуционистичко тумачење. Друго правило је да сваком језичком знаку који има више значења треба дати значење које он нормално има по законику значења. 6. Прво правило језичког тумачења је да сваки језички знак има своје сопствено значење.5. тј. систем права. Она могу да се поделе на основна и техничка. дајући јој значење које она језички не може имати.3 Основна правила језичког тумачења Језичко тумачење се вршии помоћу језичких правила. 6. Митровић: Радомир Лукић. постоје и бројна техничка правила за тачно утврђивање језичког значења. Слободно и везано тумачење Слободно тумачење се назива оно тумачење где тумач није везан никаквим језичким значењем норме. Београд. А то значи да је право значење норме само оно које може најбоље остварити тај циљ. тумач мора поред језика да користи и друга не језичка средства(логику. да није сувишан у норми. без 20 Наведено према: Д. Норма је створена и постоји како би остварила одређен друштвени циљ. и то оно које је прво или главно. Сем у изузетним случајевима очигледне омашке у формулисању норме.1. Право значење правне норме Задатак тумачења правне норме није у утврђивању њеног језичког већ њеног правог значења. По разним мерилима сва гледишта о појму правог значења. Методологија права. право значење може бити само једно од језички могућих њених значења. тј. субјективно или објективно. одржавање дате класе на владајућем положају. 116-118 12 . 1977. па према томе и право значење норме се може одредити једино њиме. стр. Тај циљ је класни циљ. могу се поделити на она која заступају везано или слободно. Иначе би се стало на становиште да тумач може сам да ствара норму. историју и циљ норме).

увек ће се дешавати да њихове норме заостају за његовим брзим развојем. Према томе. ма колико признавали да постоје застарели. постоје два главна мерила по којима се разликују разне врсте везаног тумачења. заступају мишљење да је судији допуштено да непосредно противуречи закону ако сматра да то захтевају друштвене потребе. У правном поретку сваки орган мора да поштује подеу надлежности. у супротном настаће анархија. Друго се односи на временски различита значења норме. Срећом ова пракса није узела великог маха. било би свршено и са правном хијерархијом тј. Касније.То право постаје неправо. Али с обзиром да норма може имати више језичких значења. Суд који не доноси опште норме већ их примењује у стварном животу на појединачне случајеве. а не стварање нове. Сврха права је да служи животу а ако му није довољно прилагођено . У почетку се сматрало да судија треба. Према томе. односно тумачењем прилагођава право животу. и када он за њих не би био обавезан. у много ближем је додиру са животом и његовим потребама него законодавац. јасно је да му не служи. Давањем норми значење које језички није могуће ствара се једна нова норма. да представља кочницу. врсте везаног тумачења разликују се по томе које од многих могућих језичких значења норме сматрају њеним правим значењем. Прво мерило се односи на субјект чије се значење узима као право значење. а то захтева поштовање хијерархије и законитости. од којих се једно узима за право значење. неправедни. погрешни и штетни закони. 13 . Јер кад судије не би биле везане текстом норме коју тумаче.обзира што оно није језички могуће. ту нема тумачења. Ако они који су надлежни да тумаче туђе норме постану сами ствараоци норми. Гледишта о слободном тумачењу права као разлог за своју тачност наводе брзу промену и сложеност друштвеног живота који право треба да регулише. Ма колико се правни извори брзо мењали и прилагођавали животу. свој став називају погрешно. Право мора да делује као јединствен поредак. појавиле су се судије које су ово спроводили у праксу. Заступници слободног тумачења права. Разни писци на основу ових разлога дају различите ступње слободе судији. Судија је нарочито погодан да осети промене у друштвеном животу и да им прилагоди право. са законитошћу. Стога њему као тумачу треба дати и овлашћење да својим појединачним одлукама. Тумач се креће у оквирима језичког значења норме коју тумачи иначе он престаје да буде тумач и постаје стваралац нове норме. Зато је могуће само везано а не и тзв слободно тумачење. онда је цела подела надлежности повређена. Везано тумачење је оно које као право значење узима једно од могућих језичких значења. радикалнији заступници слободног тумачења . трудећи се да му не противуречи непосредно. не смемо допустити да судија поправља законодавца тако што ће отворено кршии његове законе. ако је нужно да иде поред закона (praeter legem). Тумачење је утврђивање значења дате норме. (contra legem) То није остало само у теорији.

Субјективно тумачење даје превагу чињеницама које откривају личне и друге околности које су у непосредној вези са нормом. различите нацрте који су претходили коначно усвојеном тексту. Ако се прво тумачење сматра за право. већ и друге релевантне околности под којима је норма озакоњена: контекст и повод. При томе се узимају у обзир два временски различита значења. Београд. изражавају вољу законодавца. 14 . то се назива статичким тумачењем. који је друштвена творевина и којег треба да се држе оба субјекта. једном истом скупу језичких знакова. изражену намеру предлагача закона који се тумачи. Прва два тумачења су субјективна треће је објективно.1. Једни сматрају да је право значење оно које је норми придаво њен творац. Међутим независно од ова два субјекта. теорија и пракса тумачења сматрају да је допуштено само једно од преостала два тумачења. а објективни начин тумачења се своди само на 21 Д. и то се назива објективним тумачењем. једној истој норми тј. субјективним тумачењем се изражава воља твораца закона. Увод у право. Из овога произилази да су могућа три различита тумачења. Мерило које се тиче временских различитих значења одређује. При томе постоји велика могућност да творац норме овој придаје значење које је различито од оног које му даје тумач. мане дотадашњег законодавства. пошто норма у разна времена може имати различита значења. и само оне. Субјективно и објективно тумачење Оно што се подразумева под субјективним тумачењем јесте у ствари. постоји законик значења. Пошто се оно субјективно тумачење норме које даје тумач сматра недопуштеним. Митровић. стр.1. а ако се за право значење узима друго. а не њихова лична творевина. Други сматрају да је право значење оно које се одређује закоником значења. будући да оне . оно које јој даје тумач.21 6. које је од тих могућих значења њено право значење. зато што је друштвена. или оно које има по законику значења. измене и допуне тих нацрта које су том приликом предлагане. Другим речима. за право значење норме може се сматрати оно које јој је дао творац. 2012. тумачење које узима у обзир не само језик норме. Разлика између субјективног и објективног тумачења највише зависи од података који се том приликом узимају у обзир. Објективно тумачење даје предност исказаним речима. и такво тумачење се назива субјективним тумачењем. Тај законик значења је релативно објективан у односу на њих. као и друге чињенице које упућују на оно значење које је законодавац уистину хтео да озакони. 283. различити субјекти могу дати различито значење. онда је то еволуционистичко тумачење.По првом мерилу.оно које је норма имала у тренутку доношења и оно које има у тренутку тумачења.

већ је то. По статичком тумачењу . Београд.1. Митровић. у основи незамисливо. 2002. Чак је и потпуно објективно тумачење. он би морао и сам да суди.(Publishers) Ltd. London:Butterworth and Co. онда тих каснијих значења има више и никад није јасно кад наступа тренутак за који се може рећи да с њим настаје ново значење. и онај који речи тумачи. 23 Р. док се у стварности ретко појављују чисти облици.потпуном непредвидљивошћу будоћности. зато што се не може јасно знати које је од 22 Наведено према: Р. Кошутић. Ако се узме да касније мења значење.тумачење речи закона.. Д. 6. 115. тумач. Прем другом. Hughes. Чавошки: R. Како у будућности наступају промене и околности које се не могу подвести под старе норме. тј. јаза између општости норме и особености појединачног случаја. смисао оваквих норми мора се и даље разумети на начин како су оне примењиване и поимане у доба њихоог доношења.23 Свака норма у тренутку доношења има једно тачно утврђено значење. прави смисао правне норме је онај који је имала у тренутку свог доношења. тумач се суочава са проблемом који ниједан творац норме не може да реши.M. Уколико би пак законодавац хтео да буде и апсолутни господар значења речи које је озаконио. Увод у право. Dias and G. Јавно предузеће Службени лист СРЈ. Ако се субјективно тумачење схвати буквално. 529 15 . К. искустава и потреба које је ново доба са собом донело. бар делимично. Васић.W. Jusrisprudence.22 Ово су идеални типови тумачења. ако му се као циљ постави истраживање стварне психичке воље субјекта који је створио норму. Овакав став се обично повезује са ставом у корист субјективног тумачења.B. тј. Према првом. У томе лежи и несигурност еволуционистичког тумачења. Лукић. Зато законодавац никада не може бити потпуни господар речи које је озаконио . Због неизбежне недовршености закона. и пошто је таква воља могла постојати само у тренутку њеног доношења. Б. приликом примене ових норми на појединачне случајеве.2. да их тумачи у сваком појединачном случају. које узима искључиво у обзир значење речи као таквих. а то су статичко и еволуционистичко тумачење.1957. будући да су његови творци морали хтети оно што те речи као такве значе. стр. воља законодавца у датом случају биће оно што судије утврде да јесте. располаже избором између двеју супростављених могућности тумачења хтео он то или не. јасно је да је субјективно тумачење статичко. Статичко и еволуционистичко тумачење Приликом примене уставних и законских текстова који су ступили на снагу пре више деценија па и стотина година.J. стр. давно донете норме ваља тумачити у духу стечених знања.

Статичко тумачење у неким ситуацијама уноси правну несигурност и потпуно је супротно очитим потребама и нормалном схватању обичног човека. Ово тумачење може постојати само ако је значење норме током времена промењено. почело се сматрати да се родитељска власт треба вршити у интересу детета. сходно законику тумачења. због усавршавања возила . Овде се није променило једно. Касније. За овим је пошло и тумачењесудска пракса усвојила је еволуционитичко тумачење. Променило се схватање које је од та два значења право. статичко тумачење утврђује једно једино јасно значење. У тренутку доношења сматрало се да се власт врши у интересу оца. Еволуционистичко тумачење је могуће само ако се променило значење(смисао) норме. Међутим кад је електрична енергија пронађена. Пре проналаска електричне енергије реч ствар је имала једно јасно значење. јасно значење норме. То значи да тумач не може норми да придодаје неко друго 16 . Том нормом није било одређено да ли се власт врши у интересу оца односно родитеља или у интересу детета. Други је случај познат из француског правосуђа. онда тумачење није ни еволуционистичко ни статичко већ је с гледишта временске промене индиферентно.више могућих временски сукцесивних значења право значење норме. те је било онемогућено да се кажњава крађа такве енергије. Стога је јасно да треба стати на страну еволуционистичког тумачења. а не она од 50 км. а данас ни брзина од 100 км није опасна. она преко 100 км. пре него што је пронађена електрична енергија. Људи по правилу знају само садашња значења одговарајућих речи из којих се састоји норма. Ако се значење није променило. а ово се променило услед промее друштвених схватања о циљу родитељске власти. због несавршености возила и брзина од 50 км била опасна. Овде долази до употребе еволуционистичког тумачења услед промене једног јасног значења норме. а против статичког. Нпр. Пример еволуционистичког тумачења је значење речи ствар у дефиницији крађе као кривичног дела. по коме се власт врши у интересу детета.несигурност се изазива тиме што људи природно мисле да је забрањена брзина која је сада опасна тј. Еволуционистичко тумачење постоји кад се правим значењем норме сматра оно значење које норма има у тренутку тумачења. с родитељском влашћу. Људима не претпостављају да таква вожња може бити забрањена ради избегавања опасности. Родитељска власт над децом тако је одређена да се норми која је предвиђа могло дати више значења и у тренутку њеног доношења. јер је норма у самом тренутку настајања имала два могућа значења.електрична енргија је ствар и улази у значење те речи. ако је правном нормом забрањена брза вожња која је опасна по безбедност саобраћаја и ако је у доба када је она настала. Насупрот томе. статичко тумачење норми о крађи туђе ствари онемогућавало је да се под речју ствар разуме и електрична енергија. Кад је електрична енергија пронађена . реч ствар је променила значење и добила опет једно јасно значење.

Кривичног законика из 1951. јер се смисао речи преко ''50 км на сат'' није изменио током времена. Д. У доба кад је законик донет. који се стално мења. 17 . Члан 259. јер је право значење норме оно које најбоље обезбеђује заштиту одређеног друштвеног интереса. Кошутић. никакво еволуционистичко тумачење није могуће. а право служи овима. Еволуционистичко тумачење је једино прихватљиво. Статичко тумачење би значило заштиту бившег интереса друштва . право значење ове норме је било да је ствар од 1000 динара мале вредности. године предвиђао је крађу или утају ''ствари мале вредности''.значење сем оног које она има. Међутим касније је ова норма значила да је и ствар од 5000 динара такође ствар мале вредности. ма колико било очигледно да је норма застарела и да више не одговара друштвеним потребама. док би еволуционистичко тумачење значило заштиту његовог садашњег интереса. између којих он може да бира. стр. Таквим тумачењем тумач би кршио норму. То се види и изменама Законика из 1959. Б. На тај начин еволуционистичко тумачење доприноси прилагођавању права. Уколико норма има јасно значење. али само у оквиру тога се може кретати слобода тумача. године којим је прописано да је ствар од мале вредности ако јој вредност не прелази 5000 динара. а не стварање новог права. На пример. Тиме би тумач изашао из своје улоге и постао творац права. Промене друштвених значења одражавају промене интереса.24 24 Р. У прилог еволуционистичком тумачењу наводи се да оно боље служи остваривању циљева права. 2002. Јавно предузеће Службени лист СРЈ. ако нека стара норма забрањује вожњу бржу од 50 км на сат . Београд. а не само опасно брзу вожњу. И при том тумачењу постоји једно или више језичких значења. Лукић. пошто је у међувремену вредност новца пала. сходно законику тумачења. онда њу није могуће тумачити на тај начин што ће се рећи да је данас вожња преко 50 км на сат није опасна и да се треба допустити. Еволуционистичко тумачење је само тумачење. Као у случају из нашег некадашњег права. а преко тога није. а самим тим и друштвеним интересима. 530. Увод у право. Промена значења норме одражава промену у друштву (вредност новца). јер омогућава његово прилагођавање животу. Митровић.

2 Логичко тумачење Логичко тумачење се сатоји у утврђивању значења норме помоћу логике. Чињеница да је норма противуречна а да је ипак донета указује да треба сматрати да правна празнина постоји . уклања се тако што се сматра да извесни елементи норме. Логичко тумачење се дели на две основне врсте: Прву чини проверавање значења добијеног другим тумачењима. норма и не би била донета. У овој врсти логичког тумачења могу се разликовати две подврсте. у његову исправност се не може сумњати. а у тој норми се не утврђује да је једна одређена радња такво дело. Једна се састоји у простој примени основног логичког начела истоветности. па се у другој норми изрично каже да је дотична радња 18 . Уколико је то немогуће. Нпр. Поступак се овде састоји у томе што се норма која се односи на одређен случај проширује и на неки други случај. насупрот овоме друга врста тумачења није потпуно поуздана.6. Друга врста логичког тумачења састоји се у томе што се применом логичког закона проналази и извлачи оно значење норме које није изрично изражено језиком. односно акта не постоје. а нарочито закона о непротивуречности исказа. односно два или више акта (норми у њима). али које је како се сматра садржано у датом језичком изразу. али који је ипак неком другом нормом изједначен са случајем који је нормом изрично предвиђен. узима се да противуречна норма и не постоји и да дотични друштени односи нису регулисани правом. нарочито језичким. Од унутрашње противуречности једне норме треба разликовати противуречност између две или више норми. ако је за једно кривично дело предвиђена једна казна. Другу чини извлачење нових значења која се не могу извући другим средствима тумачења. Противуречност између норми које припадају различитим актима решава се посебним правилима. тј да ли је то значење логички могуће. што се лако утврђује применом логичких закона. јер се без тога не може знати да ли је норма могућа. може се сматрати да у таквом случају постоји правна празнина. ако није онда се норма сматра бесмисленом. али и потпуно поуздано тј. Противуречност у самој норми ређа је него противуречност између норми. Ако се утврди противуречност у некој норми она се мора уклонити. јер да одређене односе није требало регулисати. Ако је нужно. Језичко значење може бити логички неисправно. Противуречност у једној норми или акту. Проверавање значења норми логичким тумачењем је неопходно. и потпуно је поуздано. а противуречност норми у истом акту ређа је од противуречности између норми у више аката. који њом није предвиђен.

Нормом није прописано да је дозвољено ићи левом страном али се сматра да се ова одредба може открити логичком анализом тог истог језичког значења. Можда је забрањено ићи и десном страном. Дакле. Р. оно нам само указје на неко од могућих значења. Васић :Увод у право. већ их ствара сам тумач. можемо утврдити другим средствима тумачења. а ходање осталим деловима улице представља правну разнину. Попуњавање ове празнине искључиво логичким тумачењем (argumentum a contrario) никад није поуздано. тј. а пре свега циљним тумачењем. није правно регулисано. његова тачност се мора проверити циљем права. Иако изгледа да је несумњиво тачно да је ако је забрањено ићи десном страном улице. али никад није довољно да би смо то значење поуздано сматрали правим. пошто се подразумева. Закључивање тече по познатом обрасцу: А је х. други не прихватају ни једно ни друго. логичким тумачењем њено неизражено значење које се подразумева је да је допуштено ићи левом страном улице. Правни факултет универзитета у Београду. Најпростији пример ове врсте логичког тумачења је норма да је забрањено ићи десном страном улице. Овим правилима се може проверити логичка исправност права и открити значење које 25 К. па се тиме не мора изричито рећи. трећи прихватају једно.једни прихватају и једно и друго. Овде је правно регулисано само ходање левом страном.25 Насупрот овоме. Београд 2011. а дозвољено ићи средином улице. а друго не. Уобичајено је да се примена логичких правила у тумачењу и примени права назива правном логиком. онда је дозвољено ићи левом. Б је А. Сократ је човек. пошто је она у њему ипак садржана. У ствари оно што се назива правном логиком састављено је из разих елемената. Да ли је оно право или не. Али ово тумачење мора бити употребљено опрезно. што не спада у тумачење. Чавошки.према томе Б је х. стр. друга подврста логичког тумачења није тако поуздана.такво дело. У области употребе логике у тумачењу први елемент чини непосредна примена логичких правила. то не мора да значи да је тачно. 394. У овом случају се значење норме изводи помоћу много сложенијих закључивања на основу извесних правила која је тешко назвати логичким у строгом смислу речи и која нису садржана у самом праву. онда се казна из раније норме примењује и на ту радњу. Сократ је смртан. Овде спада примена логичког закључивања у примену опште норме на конкретан случај.правила непротивуречности. истоветности и искључења трећег. 19 . и назив и ствар су спорни. или нпр: Сви људи су смртни. Овим тумачењем се из норме извлачи више но што она језички садржи.

Одређивањем места се избегава противуречност међу нормама из разних аката. стр 313 20 . тако да се не може тачно протумачити ако се о томе не води рачуна. Системско тумачење Системско тумачење је утврђивање значења правне норме помоћу везе између њих и свих осталих норми које чине правни систем.3. стога је тешко сложити се са називом '' правна логика''. Правни систем се непосредно мења доношењем нових правних аката. Д. а изграђивали су их познати правници кроз дуге векове. Митровић. 2002. Одатле и две основне врсте систематског тумачења. стр. параграфе.27 Што се тиче смисаоне повезаности. 2007. Лукић. Друго правило је да каснији акт исте правне снаге укида ранији противуречни акт.оно које се врши помоћу места које норма заузима и оно које се врши помоћу смисаоног повезивања норми. главе. Кошутић. свака норма је повезана са осталим нормама . потребама тумачења права. чланове. док се смисаоном повезаношћу ближе одређује значење норми. и у њему заузима место у односу на друге норме и смисаоно се повезује са њима.26 6. ставове и сл. 533-534. Кад је реч о отклањању противуречности међу нормама треба поштова ти правило да посебна норма укида општу . Насупрот овоме стоји примена логичких правила и ширем смислу. Увод у право. без обзира на временски редослед њиховог доношења. Јавно предузеће Службени лист СРЈ. Тако се већи правни акти деле на делове . јасно је да се ниједан од тих појмова који је састављају не може правилно схватити ако се она не доведе у везу с осталим нормама истог правног система које ближе одређују ове појмове . 27 М. Поједини 26 Р. која строго гледано не спадају у логику.није непосредно језички изражено. Ова правила представљају непрецизну па и погрешну примену логичких начела. Норма је део правног система. ако постоји норма да су родитељи дужни да издржавају децу . нпр. Овај елемент је заиста примена логике у праву. Косовска Митровица. састављен је из више делова. поготово онај који садржи више правних норми. односно посебни закон укида општи. Жижић. без обзира на време доношења. Увод у право. одсеке. Ова правила углавном одговарају правним потребама тј. а норме од којих се садржи сакупљене у извесне мање јединице. Б. Основно правило прве врсте системског тумачења је да нижи акт (норма) не сме да противуречи вишем акту. одељке. Београд. Сваки правни акт.

односно која је на већем ступњу апстракције. Обимнија је она норма која обухвата већи број случајева. Оно испитује различите друштвене околности које су биле од утицаја на доношење правне норме и њене промене. Под обимношћу подразумева се количина друштвених односа која она обухвата. дискусије у јавности и у надлежним органима. коју конкретизује. а њена садашњост нешто друго.4. Б. што има за циљ да ближе одреди њихово значење. Кошутић. Обимност норми може бити средство тумачења. Тако се испитује друштвено стање које јој је непосредно претходило. предлози и њихове промене. и тумачи норме помоћу друштвених околности. оба правила се примењују иако је понекад тешко разлучити кад треба применити једно а кад друго правило. Од места норме у делу акта зависи и њено значење. Д. односно ступањ њене апстрактности. тако да на врху стоје најопштије норме. Историјско тумачење Историјско тумачење је врста социолошког тумачења. Овако хијерахизован систем норми по општости значи да су мање норме у ствари само конкретизација општијих које су изнад њих. као што могу бити и непосредно везане за њу. као и оне околности које су утицале на њено доношење. стр.нижа норма по обиму не сме противуречити вишој норми. Треће група околности су промене у самој норми током њеног трајања и узроци који су их изазвали.28 6. поступак доношења. Те околности могу бити веома далеко од саме норме. Увод у право. 545-546 21 . таква норма је општија. а испод њих све мање опште норме. С обзиром на своју општост норме се такође могу хијерархијски средити. Београд.. Јавно предузеће Службени лист СРЈ. иако је противуречно претходном правилу. Правило које се такође користи је да посебна норма укида општу норму о истом предмету.од ових делова често носе наслове који означавају њихову садржину. Сви ови подаци могу бити од значаја за утврђивање првог значења норме али не треба заборавити да је историја норме једно.. 2002. То значи да се помоћу значења општије норме одређује и значење мање опште норме. и 28 Р. Лукић. Митровић. Одавде произилази просто правилно тумачење. Друга група околности које се испитују јесу приремни радови на доношењу норми. Општија норма представља границе значења мање опште норме.

Јавно предузеће Службени лист СРЈ. стр. Друштвени циљ норме се може схватити само у вези с укупношћу последица које норма изазива у друштвеном животу.30 Врховни циљ права остварује се преко остваривања нижих. тако да се ствара једна хијерархија циљева права. веома је сложен посао и захтева велико социолошко знање тумача. с њеним дејством. 2001. Увод у право. Лукић.29 6. произилази из тога што у друштвеним односима не постоје онако строги закони какви су утврђени у природним законима. улогом и функцијом. конкретнијих циљева. Београд. Р. 452. као и политички и историјски смисао и способност схватања целине. 31 22 .5. Лукић. Митровић. који има један јединствен циљ и који се у ствари и држи јединством тог циља. Петроварадин. Д. Зато је тешко предвидети какво ће бити стварно дејство појединих норми. тј којим ће интересима оне служити а којим штетити. Б. Београд.: Теорија права. Поступак тумачења ради утврђивања правог значења правне норме. 547-548 30 Г. 2002. паралелна с хијерархијом норми које те циљеве остварују. При одређивању циља тумач има пред собом једну од две могуће ситуације: или су му претходна тумачења указала на једини смисао норме или су указала да норма има више могућих решења. 2002.и кад утврдимо шта је током историје значила нека норма. Кошутић. Митровић. Свако од могућих значења штити неки друштвени интерес. завршава се циљним тумачењем. морамо увек проверити да ли је та иста норма задржала своје првобитно значење до данас. Кошутић. Степанов. Увод у право. Одређивања циља норме чиме се у ствари одређује и њен прави смисао. Футура.да норма која је некада имала јдан циљ може сада имати други у складу с промењеним друштвеним околностима. Према томе. Вукадиновић. Све правне норме чине један јединствен систем норми. историјско тумачење никада није коначно. Тумач мора да утврди који интерес ће бити заштићен прихватањем одређеног значења као друштвени интерес. 539-540. Циљно тумачење Сва претходна тумачења су припремна у том смислу што указују на могуће значење правне норме. стр. Јавно предузеће Службени лист СРЈ. Циљ норме је остваривање корисног утицаја на друштво. Д.31 29 Р. Тешкоћа одређивања циља норме. Б. Р. стр. Циљно тумачење је оно које решава које је од ових могућих значења њено право значење.

Исправљање норме. Утврђивање омашке спада у тумачење права. „Омашку треба разликовати од несавршености норме.“32 Бесмисленост норми може бити. 2002. Службени лист СРЈ. Упоређивање језичког и правог значења Да би се језичко и право значење норме упоредило претходно их је потребно утврдити. 2. тиме што се упоређује са другим нормама у којима нема омашке. Резултат упоређивања може бити двострук: два значења могу бити подударна или неподударна. При том исправљању битна је слобода тумачења у односу на језичко значење.7. Р. Кошутић. Несавршеност норме се не може исправити. а случај који она регулише. стр. Б. или ће се узети да једна од њих важи. Д. Понекад се омашка не може утврдити на несумњив начин и исправити. : Увод у право. односно противуречне су) и неодређености норми (имају више значења). Београд. Несавршеност је последица тога што творац норме ствара такву норму кад хоће да она буде таква каква је. и зато је треба разликовати од штампарских и других грешака. 32 . па се не може знати право значење норме. бесмислености норми (кажу нешто што по законику значења не значи ништа. зависи од врсте недостатка у језичком значењу. 1. С објективног гледишта омашка постоји кад ниједан просечан човек . Исправљање норми са омашком састоји се прво у утврђивању постојања омашке. Најчешће се ради о омашци. који би стварао норму не би ову тако формулисао како је формулисана. Уколико су норме међусобно противуречне. Као кад би норма била формулисана да возила кроз град морају возити брзином од 300 км на сат (уместо 30). 567-568 23 .Право значење (сем ових изузетака) не може бити неко значење које није језичко значење норме. или да је казна за крађу 300 година(уместо 3). али омашка може. Митровић. а њено исправљање у стварање права. онда се може поступити на два начина: Или ће се сматрати да постоји правна празнина. па се тако и у утврђује омашка у норми. У овом другом случају језичко значење треба исправити правим значењем. а она таква није савршена. а често и јесте резултат омашки. Лукић. и право значење норме може бити само једно од могућих језичких значења. Омашка је само она која постоји у оригиналном тексту норме. У том случају таква норма је бесмислена мораће се сматрати непостојећом. јер би тиме оштетио интересе које право штити. правном празнином. Услед омашке норма често бива бесмислена или долази у противуречност са другим нормама. Тумач је везан језичким значењем норме.

Лукић. Јавно предузеће Службени лист СРЈ. постоји и тумачење у ширем смислу. Попуњавање правних празнина Идеал сваког правног систем је да има што мање правних празнина или да их уопште нема. 2002. Које је значење право. Нaјзначајније 33 Жижић.321-322.33 Не може се унапред рећи које је значење норме њено право значење. Косовска Митровица. њиме се шире језичко значење правне норме од њеног правог значења сужава. а за који постоји потреба да буде регулисан. Оне могу да настану на два начина: или да вољом твораца остану нерегулисане. Увод у право. буквално) значење је оно значење које обухвата оне објекте који се нормално. Поред тумачења у ужем смислу. њиме се уже језичко значење норме од њеног правог знањења проширује како би се поклапало са правим значењем. Постојање правних празнина је штетна појава. Д. сасвим је могуће да право значење буде широко или уско. Кошутић. Митровић. тако да је њено право значење једно од тих значења. 34 24 . уска и широка. и представља поклапање језичког и правог значења. стр.У оба случаја се остварује правило да право значење норме може бити само једно од језичких значења или га уопште нема.да ли је буквалано. просечно обухватају тим значењем. 2007.: Увод у право. Б. Разна језичка значења појединих речи у норми. Једно од најважнијих мерила је обим значења. Уско је значење које обувата мање објеката од средњег. или да се јаве накндано настанком нових односа које творац норме није предвидео. Р. 551-552. или целих норми могу се међусобно разликовати по разним мерилима. које се односи на постoјећу норму. али неизбежна. али овај идеал је практично немогућ. Правна празнина представља друштвени однос који није регулисан правном нормом.34 8. Неодређена правна норма је она која има више могућих језичких значења. може се одредити само у конкретном случају. како би се поклопило са правим значењем. широко или уско. 3. стр. које се односи на случај правних празнина. По обиму се значења деле на средња(буквална или нормална). М. Средње (нормално. Београд. Иако је нормално да се узме буквално значење . Широко значење обухвата више објеката од средњег.

закључивање од већег ка мањем и мањем ка већем и уско тумачење изузетака. и право на издржавање припада необезбеђеном брачном другу баш зато што живи одвојено а за то није крив. Д. стр. па се због сличности примењује аналогија. Аналогија се сматра делимично као дедуктиван. а није сам крив за такав живот. Косовска Митровица.552. Београд. Пошто у оба случаја постоји одвојен живот и необезбеђеност брачног друга који за то није крив. аналогија односно тумачење по сличности. Аналогија значи да се на један случај који није регулисан правом који представља правну празнину . Аналогија Основни начин тумачења у ширем смислу помоћу кога се попуњавају правне празнине је тзв.дакле сви људи су смртни) овакав закључак није никад потпуно поуздан. кад постоји правна норма да необезбеђени брачни друг има право на издржавање од стране другог брачног друга у случају развода за који није сам крив. Индуктиван закључак је закључак од посебног на опште (Јован је смртан. Лукић.1. Пример. а не зато што је разведен. а не постоји норма за оног брачног друга који одвојено живи без разлога . стр. разлог супротности. Увод у право. Милан је смртан итд. 2007. 36 25 . Р. и то управо на основу те сличности. За необезбеђеног брачног дуга који живи одвојено и није разведен и који није крив за одвојен живот ништа није прописано. закључује се да то право припада свим брачним друговима који нису криви за одвојен живот.Сократ је човек дакле Сократ је смртан.36 35 Жижић. Б. примењује правна норма која је предвиђена за други случај који је са њим сличан. Закључак по аналогији изгледа овако: Прописано је да необезбеђени брачни друг који није крив за развод има право на издржавање.35 8. М. Митровић. 323-324. а делимично као индуктиван закључак. Дедуктиван закључај је од општег на посебно и он се сматра несумњивим(људи су смртни.: Увод у право.врсте правних празнина су: аналогија. Јавно предузеће Службени лист СРЈ. ). Кошутић. Зоран је смртан. 2002.

кад се допушта усмени тестамент. Па пошто се такав случај разликује од случаја који представља празнину. на њега се не може применити норма прописана за другачији случај већ њој супротна норма. па је од тога начињен изузетак за рат. Ако субјекат има право употребе на ствари. он нема на то право. а жели својину. 38 37 38 Д.Чавошки. која представља изузетак у односу на општију. Често се ралог супротности користи за један начин закључивања који се примењује при обичном тумачењу кад се не попуњава правна празнина.3.2. а поготово његова упрошћена примена. субјект који има мања права не може имати већа. стр. онда се на основу разлога супротности закључује да за случај мобилизације важи пропис о писаном тестаменту. Разлог супротности (argumentum a contrario) Овај разлог служи да се правне празнине попуњавају на начин супротан аналогији. онда се мора узети да овај други то право нема. а за оног који одвојено живи ништа није прописано. Ако је прописано да право на издржавање има разведен брачни друг. Закључивање од мањег ка већем. Митровић. Р. То је случај постојања једне опште и једне посебније норме. Тада се за све случајеве који нису обухваћени посебнијом нормом на основу разлога супротности сматра да потпадају под општу правну норму. која се заснива на две могућности које се искључују. При закључивању на основу разлога супротности полазни став је да је једна норма прописана на један случај на основу свих његових саставних обележја. Увод у право. ако је наређено да тестамент мора бити писан. тј да субјект од тих овлашћења може да користи и мање него што је прописано. Нпр. 291-292. Београд. док онај који има својину има право и на употребу ствари на основу претходног закључивања. 2011. Београд. правни факултет универзитета у Београду. 398. Закључивање од већег ка мањем (argumentum a maiori ad minus) и закључивање од мањег ка већем (argumentum a minori ad maius) Закључивање од већег ка мањем.37 8.8. 26 . то значи дасе за све случајеве које нека норма не обухвата примењује норма која јој је супротна. Примена разлога супротности није поуздана . Васић: Увод у право. К. 2012. стр. закључује се да ако норма субјекту даје већа овлашћења да субјект има и мања права.

При том се превасходно треба утврдити да ли је норма која се тумачи.39 У сваком таквом случају кад се утврди да нека група норми.2. Изузетком се такође сматра и читава група норми која се јавља као посебно.Чавошки. на приме. Тумачење изузетака. која представља одступање од неке норме која је опште правило. Р. детету или родитељу. теже огршио према оставиоцу или је са умишљајем учинио неко теже кривично дело према оставиоцу или његовом брачном другу. приликом примене норме о разбаштињењу нужних наследника уско треба тумачити појам '' тежег огрешења о оставиоцу''. 5-6/1939. 41 Д. правни факултет универзитета у Београду. стр. или другу норму. представља изузетак у односу на другу групу норми.4. Као пример се може навести норма о разбаштињењу нужних наследника. Увод у право. Васић: Увод у право. 404. Тако. или само једна норма. Архив за правне и друштвене науке. 2011. на основу које завешталац може својом вољом искључити нужног наследника.41 39 К. По овом правилу сваки изузетак ваља уско. Београд. изузетно право према општем праву. Београд. који представља посебно право у односу на општи закон о пензионисању свих осталих лица. Такав је закон о пензионисању активних војних лица. То може бити само једна норма . 294. Митровић. повредом неке законске или моралне обавезе. требало би применити уско тумачење које искључује аналогију. Наведено према: Д. ако се овај . изузетак у односу на неко општије. Тумачење изузетака Једно од најмање спорних правила тумачења је да изузетке треба уско тумачити (exceptionis sunt strictissimae interpretationis). 40 27 . 2012. бр.8. 40 То значи да треба уско тумачити чињенични склоп који представља услов за примену такве изузетне норме. стр. изричито или прећутно правило. Митровић: Борислав Благојевић. тачније најуже тумачити. стр.

Увод у право.: Теорија права. Службени лист СФРЈ. Жижић. 2002. 2. 2001.Литература 1. Д. Б. Р. 5. Кошутић. Београд 2011. Г. 2007. Д. Митровић. М. Васић :Увод у право. 1992. 28 . Службени лист СРЈ. Митровић. Лукић.: Увод у право. Футура. 2012. : Држава и право у теорији државе и права. Београд. Р. Косовска Митровица. Београд. 4. К. Петроварадин. Чавошки. Р. Степанов. : Увод у право. Београд. 3. Правни факултет универзитета у Београду. Вукадиновић.