You are on page 1of 13

Pročitaj više: http://www.dernek.

ba/blog/501443/Armin_ba/maliprinc-prijateljstvo-ili-samoca#ixzz1YPsr71ld ORLOVI RANO LETE - Branko Dopid
Priča o odrastanju jedne seoske đačke družine u vreme II svetskog rata. Oni su učenici četvrtog razreda u Lipovu - jednom bosanskom selu. Na početku oni žive sretan i bezbrižni dečji život. Njihova učiteljica zove se Lana i oni je jako vole. Kada je učiteljica otišla u varoš, na njezinom mesto dolazi učitelj kojeg su dečaci prozvali „paprika“. Učitelj je jako maltretirao i tukao decu tako da su deca počela bežati iz škole. Vođa dečaka je bio Jovanče, a osim njega tu su bili Lazar Mačak, Stric, Đoko Potrk, Nikolca prikolca i devojčica Lunja. U Prokinom gaju oni su napravili jedan logor pod nazivom Tepsija. Tu su bežali iz škole i družili se po čitav dan. Jednog dana Lazar Mačak i Jovanče su otkrili prolaz u jednu podzemnu špilju. Kada se učitelj „paprika“ požalio Knezu da deca ne dolaze u školu, zajedno sa poljarem Lijanom i roditeljima organizovali su poteru i pronašli su skrovište dece. Zahvaljujudi što su sreli Nikoletinu Bursada oslobađaju decu i odluče da odu u varoš da pronađu učiteljicu Lanu. Uskoro počinje rat. Dečaci koji su se do juče igrali postaju aktivni učesnici i svedoci tog rata. Oni pomažu partizanima i otkrivaju im tajnu pedinu. Oni učestvuju u odbrani svog sela zajedno sa borcima i postaju partizanski kuriri. Na kraju odlaze u rat s nadom da de se ponovo vratiti u Prokinom gaju i u svoj logor Tepsiju.

Robinzon Kruso
Kao dečak svakog dana je gledao brodove i vesele mornare kako iz njih iskrcavaju robu. Razmišljao je o tome odakle je ta roba došla i kakav i koliki put je prešla. Maštao je da kad poraste postane mornar i da svojim brodom oplovi ceo svet. Jednog dana njegovi snovi postali su stvarnost. Bez znanja svojih roditelja ukrcao se sa svojim prijateljem na brod i krenuo u nepoznato. Bio je mlad, radoznao i pun avanturističkog duha. Ved posle prve plovidbe i nevremena koje je zahvatilo brod, Robinson je izgubio želju da bude mornar. Želeo je da se odmah vrati svojoj kudi, ali u povratku nije imao srede. Brod na kome je plovio kudi zarobili su gusari. Neke mornare su ubili, neke bacili morskim psima, a Robinsona su uzeli u ropstvo. Plovidba sa gusarima završila se brodolomom. Brod je potonuo, a Robinzon se probudio na pustom ostrvu. Bio je sam. Samo on i priroda oko njega. Tada je počela njegova borba sa prirodom i samim sobom, borba za preživljavanje. Prvo je našao skrovište. Bila je to malu pedinu na vrhu brežuljka. Ispočetka jeo je kukuruz i pio vodu koju je nalazio u blizini, a kad mu je to dosadilo odlučio je da krene u istraživanje ostrva. Shvatio je da mu mnoge stvari mogu biti korisne, samo da treba da iskoristi svoje znanje i veštinu. Bio je strpljiv, vredan i pun samopouzdanja. Verovao je u sebe i svoju snalažljivost. Od lišda je napravio odedu i obudu, od drveda luk i strele, a od kamena oštre noževe. Uažrenu lavu koju je izbacio vulkan koristio je kao vatru, a od osušenih komada pravio je cigle i posuđe. Napravio je ped, sto i stolice, a bušenjem drveta ugledavši iskrice shvatio je na koji način može uvek upaliti vatru. Svakim danom Robinzon je sve više napredovao. Stvorio je svoj mali svet i

Ugledali su podmornicu i popeli se na nju.Arronax. ved su zajedno su krenuli za Englesku gde su nastavili svoj zajednički život.Kapetan Nemo se hvalio podmornicom koja se zvala "NAUTILUS".skladan. a zubi krasni.Savjeta i Ned Landa na ronjenje da upoznaju svijet pod morem.Ned Land. Iz očiju mu seva neka velika živahnost I bistrina.Arronax.Na tom brodu je bio profesor Arronax. Petko se divio Robinzovonoj pameti.Neki su mislili da je to čudovište neprirodne snage.Lice okruglo I puno.Imala je muzej u kojoj su se držali zlato.na neki način privlačna. Jednog dana sreda mu se osmehnula i njegovoj samodi došao je kraj.pogleda i vidi čamac. ne prekrupan.Podmornica je bila vrlo lijepa. nego jedino neku istinsku muževnost. Odveo ga je u svoju pedinu i dao mu ime Petko. star oko 26 godina.20 000 MILJA POD MOREM LICA:profesor Arronax.dobro građen.Na moru se pojavila velika riba i prevrnula brod.Na palubi je bilo nekolko .Savjet.činilo mu se da mu ništa ne nedostaje osim društva i razgovora sa nekim. Čelo I visiko I široko.samo je to teško opisati.kapetan Nemo MJESTO RADNJE:u dubinama mora VRIJEME RADNJE:19.Žil Vern JULES VERNE .ravnih I čvrstih ruku I nogu.Jednog dana Savjet je gledao kroz prozor pa povika:"profesore.i nije bila kovrčasta poput vune.Savjet i Ned L and su skočili u more. Iz ruku opasnih ljudoždera spasao je mladog divljaka. za uspomenu na taj dan.ribice i različite morske trave. Robinzonga je nazvao Petko.Prolazili su dani i tjedni.n e spljoštenkao u crnaca. pravil ni I bijeli poputpoput bjelkosti.Kanađanin. a druči su mislili sa je to podmornica sa beskrajno jakom pokretnom snagom:Tako je jedan brod krenuo u istraživanje namjerom da se ne vrati dok nešto ne sazna. Živeli su zajedno i sve su delili. odvratne kakva je u Brazilaca ili Virgijanaca I drugih američkih domorodaca. hrabrosti i dobroti. Učio ga je engleski jezik i prenosio mu svoja znanja i veštine.dođite!"profesor priđe prozoru.Kapetn Nemo im je rekao da tko god dođe na podmornicu mora na njoj ostati do kraja života.njegov vječni pratilac Savjet i Kanađanin Ned Land. 20000 milja pod morem . nos malen. Bio mu je zahvalan i odan. Crte lica mu ne odavaju ni okrutnost ni divljinu.Savjet i Ned Land su se čudili ljepoti morskog dna. Kosa mu je bila duga I crna.Profesor Arronax je rekao svim mornarima da gledaju u more ne bi li ugledali čudovište. prema imenu dana kada ga je spasio.Koji god brodovi išli na istraživanj vratili su se bez rezultata. Kad je na ostrvo stigao brod nisu se razdvojili. Usta lijepo oblikovana.Vrata podmornice im je otvorio kapetan Nemo. svi ljudi po pojavi morskog čuda. Postali su dobri prijatelji.usne tanke.ali ne onakve ružne. visok.suviše žute.bisere i drago kamenje.nego više svijetla mrkomaslinasta.stoljede TEMA:pustolovine i plovidba podmornicom OSNOVNA MISAO:normalan život na zemlji je privlačnij od svega blaga i zlata pod morem SADRŽAJ:Godinu 1886.Boja kože ne crna.Tu su bile razne Školjke. PETKO: Bio je lijep momak.Sutradan je kapetan Nemo vodio Arronax.nego smeđožuta.

Ujutro kada su se probudili bili su u kolibi . dok ga nije konačno izbavio jedan od brodova kraljevske mornarice. pošao s Wiliamom Dampierom.Ostrvo je bilo prekriveno divnom šumom.Defo Bilješka o piscu: Iako je Daniel Defoe napisao vrlo mnogo djela. Alexandra Selkira.leševa jer ih je zatekao brodolom. Zbog svađe s kapetanom zatražio je da ga iskrcaju na samotni otok Juan Fernandez.Podmornica je plovila prema jugu do južnog pola. najviše se proslavio onom značajnom serijom romana koja je 1719.Savjet i Ned ukrcaše se u čamac. na put u Južno more. počela s Robinsonom.Profesor.Jednog dana Ned reče profesoru :"nodas bježimo!"Došla je nod.Prolazili su mjeseci plovidbe na podmornici. koji je 1704.Podmornica je radila punom parom i sljededeg dana su se probili.Savjet i Ned Land se dogovore za bijeg. Kao što je poznato. Tema: borba čovjeka s prirodom i opstanak. zna se da je tek s Robinsonom postao slavan i poznat u cijelome svijetu. Defoe je našao materijal za Robinsona u čudnim doživljajima nekog škotskog mornara.Nakon tjedan dana bili su na ostrvima Australije. Čamac se otkvačio i našao usred vrtloga. jedan od najmarljivijih književnika što su ikada živjeli. Ostao je tamo četiri godine i četiri mjeseca.ali nisu odustajali nego su čekali novu priliku.Kapetan Nemo je dozvolio.Uto iz šume izađoše divljaci i počnu ih gađati strijelama.Zaveslaju i odu na podmornicu.Dok su plovili našli su se u klopci od ledenih stijena. koje je izašlo 1712. Defoe je bio.No nisu uspijeli jer je podmornica zaronila u morske dubine.Podmornica je jurila velikom brzinom ka sjeveru. O djeluVrijeme radnje: kroz godine. trista milja zapadno od Valparaisa. Međutim. Likovi: Robinson Crusoe Petko kapetan Španjolac Petkov otac .Jednog dana Arronax.počne padati kamenje na njih. a uključuje Kapetana Singletona (Captain Singleton). zapravo.Profesor je zamolio kapetana Nema da ih pusti da odu na ostrvo. Otac mu je bio mesar. Povijest Kuge i Roxanu. Očito je to putovanje uskoro postalo glavna tema razgovora.Plovili su ka ostrvu Vanikovo.Uhvatiše puške i pobjegoše u čamac. Zna se da je napisao preko dvjesta svezaka. Tu je povijest prvi objavio Roger u svom djelu Krstarenje oko svijeta. Njegova su književna djela tako brojna da bi ih bilo teško skupiti u jednom izdanju. Mjesto radnje: nenaseljen otok.Iz dana u dan su išli na ostrvo. Moll Flanders. uz bezbroj članaka o svim mogudim predmetima. Rodio se u Londonu 1659.Ušli su u čamac i bili naoružani električnim puškama. a sin se bavio različitim poslovima.U tom trenutku podmornica se našla u vrtologu.Jednog dana kada su bili na ostrvu i grijali se na vatri.Pitali su se da li se podmornica izvukla?Svi troje bili su sretni što su živili Robinzon Kruso . glasovitim moreplovcem.

dugačkih nogu. u njemu nije bilo ništa divlje i neprijazno. a oči su mu sijevale živahnošdu i oštrinom. ali ne plosnat kao u crnca. a zubi su mu bili pravilni i bijeli poput bjelokosti. Međutim kako sam imao dovoljno škara i britava. Knjiga mi je bila mnogo zanimljivija i uživao sam u čitanju. sa svojim oruđem i pilama. a dva bi tesara. a po mome mišljenju oko dvadeset i šest godina star. tako potpuno bijednima da bi jedva bilo razumno biti zahvalan za takv život. ali je u isto vrijeme u izrazu njegova lica bila neka mekoda i blagost Europljanina. Lice mu je bilo okruglo i puno. Prvim hicem što sam ga opalio među njih ubio sam kozu kraj koje je stajalo jare i sisalo je. dok je u knjizi vrlo temeljito opisano. i nije bila kovrčasta kao vuna. Izraz lica mu je bio vrlo dobrodudan. lijepa usta i tanke usne. lijep momak. U njemu se sve događa iznimno brzo. sivkastosmeđa. Kosu je imao crnu i dugačku. imam samo jednu zamjerku. ravnih. s amo nisam znao kakvih. a ipak ne onako ružno žuta i odbojno tamna kao kod Brazilijanca … nego nekako jasna. marljivost neke su od stvari što ih je morao prihvatiti:“ Trebalo mi je puna četrdeset i dva dana da napravim dasku za dugačku policu što mi je trebala u spilji. a dlake na gornjoj usnici dotjerao sam tako da sam imao velike muslimanske brkove. Boja njegove kože nije bila sasvim crna. a kad sam ih ubio.” Najviše me se dojmila ova rečenica: “Katkad bih sam sebe pitao zašto sudbina tako temeljito uništava svoja stvorenja i čini ih tako strašno nesretnima. ali je bio visok i skladan. a koje nisu. Imali smo na brodu nekoliko doknadnih jarbola. “… kao što sam ved rekao.” Opis Petka (vrlo slikovit): “Bio je to pristao. Bradu sam jednom pustio da raste. dva ili tri drvena balvana i jedan ili dva gornja jarbola. dosta sam je kratko podrezivao.” Potresla me je tragičnost te misli. nisam znao koje su za jelo. Vradajudi se ubio sam nekakvu veliku pticu što sam je vidio kako sjedi na drvetu pokraj velike šume.Opis glavnog lika: Snalažljivost: “Ta bezizlaznost probudi moju snalažljivost. Film ima i dosta neugodnih prizora što uništava čar cijele priče.” Usporedba filma i knjige: Film je uvelike skradena verzija knjige. pa mi je bila duga oko četvrt metra. ono doista nije bilo toliko pocrnjelo koliko bi se očekivalo kod čovjeka koji uopde ne pazi na nj. ali vrlo zagasita. napuštenima i bespomodnima. rad.” Muka. Nije bio prekrupan. U njemu kao da je bilo nešto muževno. savršeno građen. od istog drveta u pola dana izrezali šest.” Vanjski opis (opis njegova lica): “Što se tiče moga lica. strpljivost. i kakvo pravo imam ja da se uplidem u svađu o onoj krvi što je oni prolijevaju među sobom. no ipak mislim da je to u redu jer za temeljito opisivanje u filmu trebali bi sati i sati.” Ne sviđa mi se njegov postupak s životinjama na otoku: “ … ali sam vidio mnoštvo ptica. a to je uzastopno ponavljanje npr.” Kolebljivost prema divljacima: “Pitao sam se također koliko su se ti ljudi ogriješili o mene. Mali Princ .Egziperi Bilješka o piscu . pogotovu kad bi se nasmiješio. Čelo mu je bilo visoko i široko. nos malen.

Napisao je mnogo djela:”Pošta za jug”. Dječak svoj doživjljaj priča ostalima. Jednog dana je doživio kvar u pustinji Sahari. 327. a sa sedamnaest gubi mlađeg brata. Umoran. princ je tragao za studencom u pustinji. zapravo. Šesti planet je bio deset puta prostraniji od prijašnjih. tj. 328. Sedmi planet bijaše Zemlja.Antoine de Saint-Exupery se rodio 1900. ”ZAVRŠEN CITAT. u Lyonu. Prinčev rodni planet je malo vedi od obične kude. Rasplet Dječak I princ pričaju . On je imao svoju kudicu. zatrese skretničarevu kudicu. “Tvrđava” i alegorijsku priču “Mali princ”. Sjedio je na skromnom ali ipak veličanstvenom prijestolju. Četvrti planet pripadao je poslovnom čovjeku. Na planetu je imao dva živa vulkana. Mali princ je počeo posjedivati asteroide 326. Zaplet Dječak je naučio upravljati avionom te je letio po cijelom svijetu. Godinu dana nakon objavljivanja Malog princa. a princa pogodi munja i on se nečujno sruši(princa ugrize zmija i. Taj planet se zapravo zvao asteroid B 612. srpnja 1944. Antoine de Saint Exupery postaje pilotom i sudjeluje u drugom svjetskom ratu. a imao je vode za nepunih osam dana. Taj čovjek je imao banku u kojoj je držao svoje papire sa brojem zvijezdi koje posjeduje. tisudu milja daleko od naseljenih krajeva. Princ nastavi dalje i sretne skretničara. Izgubio je oca kad mu je bilo četiri godine. Popne se on na visoku planinu misledi da de jednim pogledom obuhvatiti cijeli planet i sve ljude. god. “Ratni pilot”. ali i jedan ugasli koje je prije odlaska trebao očistiti. Mali princ je imao ovcu kojoj je kutija služila kao kuda. Peti planet je stvarno bio vrlo čudan. Vrhunac Dječaka budi neobičan glasid koji od njega traži da mu nacrta ovcu. . Planet na kojem je živio taj kralj bio je još manji od prinčevog. Mali princ je pao u Afriku u pustinju. “Zemlja ljudi”. letedi u izviđačkom avionu nestaje nad Sredozemljem. Na drugom planetu živio je umišljenko. “Nodni let”. Na prvom asteroidu je živio kralj. tutnjedi kao grom. god. Nakon dugog pješačenja dođe u vrt pun prekrasnih ruža. 31. on umre). Na njemu je živio stari gospodin koji je pisao goleme knjige. Fabula Uvod Upoznajemo se s dječakom koji nam govori o svom neuspjehu sa slikarstvom. Dječak dobro protrlja oči i uvjeri se da ne sanja. 329 i 330 ne bili tamo nešto naučio ili pak našao nekakav posao. Odrasli mu savjetuju da se okane slikarstva te da se radije posveti nečem drugom. Bio je manji od svih drugih planeta. Prve je večeri morao zaspati na pijesku. CITIRAM:”Osvijetljeni brzi vlak . . Upoznao je Malog princa koji mu priča o svojim pustolovinama. Mjesto radnje Prva nezgoda mu se dogodila kad je doživio kvar u pustinji Sahari. Jednog dana se probudio i na planetu našao ružu koju je morao stavljati pod stakleno zvono. na njemu je bilo dovoljno mjesta da stane ulična svjetiljka i njen nažigač. Bio je tisudu milja daleko od naseljenih krajeva. ali vidje tek oštre kamene vrhove. Na sljededem planetu živio je pijanac.

Neki je turski zvjezdoznanac 1909. Nikad nije vidio zmiju. U 24 sata nažigač je mogao vidjeti tisudu četristo i četrdeset sunčevih zalazaka. Dječak je dugo živio mađu odraslima. što se smijao i što je želio ovcu. Bio je tužan jer nije imao kome zapovijedati. Ona lovi kokoši. Nije podnosio neposlušnost. Otada je prošlo šest godina. pa mu je to bila jako čudna životinja. Likovi Mali princ Kad je sreo dječaka tražio je od njega da mu nacrta ovcu. Lisica Bila je vrlo lijepa. odnosno bio je malo vedi od obične kude. Držao je do svog ugleda. CITIRAM: “Dokaz da je princ postojao jest što je bio divan. Princu je osmi dan u pustinji nestalo vode. Sa nažigačem je razgovarao mjesec dana. Kralj se jako držao pravila. Život joj je bio jednoličan. Jednoga je dana gledao 43 puta sunce na zalazu. Stalo je razmišljala o kokošima. Princ i nažigač su razgovarali mjesec dana. doživio je kvar na motoru. Bio je jako star i nije imao vremena da obiđe svoju planetu. Bila je jako mudra i znala je jako lijepo pričati. npr. Bitno je očima nevidljivo”. Princ je priznao da na njegovom planetu baš i nema previše mjesta. Princ je jednog dana 43 puta gledao zalazak sunca. Nažigačev planet se okrede jednom u minuti pa on mora svaku minutu paliti i gasiti uličnu svjetiljku. Njegov dom je bio asteroid B 612. Imao je tri svoja vulkana. Posjedivao je neke asteroide ne bi li tamo našao kakav posao ili nešto naučio. ljudi love nju. Nitko nije ni smio zijevati dok mu kralj to nije dopustio. Morao je svaku večer ružu stavljati pod stakleno zvono. smiješan i želio je ovcu. Kralj je bio jako razuman. Malom princu se jako svidjela ruža. ”ZAVRŠEN CITAT Mali princ je bio sasvim uredan: svako jutro je pažljivo uređivao svoj planet. Trgovac je prodavao tablete protiv žeđi s kojima si tjedno mogao uštediti 53 minute. bio je zapravo malo vedi od njega. Kralj Sjedio je odjeven u purpur i hermelin na vrlo jednostavnom ali ipak veličanstvenom prijestolju. Stalno je zapovijedao i sve je moralo biti kako je on naredio. teleskopom zamijetio prinčev asteroid B 612. Kad ga je pogodi la munja padao je vrlo polako i nečujno. Planet na kojem je on živio bio je tako malen da zapravo nije ni imao čime vladati. Princ joj je predložio da se idu igrati ali ona nije bila pripitomljena. god. Prije 6 god.Vrijeme radnje Na početku knjige dječak je imao 6 godina. pa čim je došao Mali princ uzviknuo je : “evo jednog podanika”. Mogao je promatrati suton kad je god zaželio. . Kad je postavio pitanje nije odustajao dok nije dobio odgovor. dva aktivna i jedan ugasli koji su mu dobro došli za podgrijavanje doručka. Zemlja je za njega bio tako velik planet da to nije mogao zamisliti. Poslovni čovjek . Na rastanku mu je rekla:”Čovjek samo srcem dobro vidi. no on je vjerovao da je njegov planet velik i da vlada velikim prostorom. Poslovni čovjek ved po ne znam koji put prebrojava svoje zvijezde. bilo je dovoljno da pomakne stolac za nekoliko koraka. Mali princ je bio divan. Bio je u pustinji i imao je vode za nepunih osam dana.

To je princa jako rastužilo.Put u Liliput . pa su mu odrasli savjetovali da se radije posveti nečem drugom. jer mi dobre sjemenke odnosno dobre navike pazimo i mazimo. Naučio je letjeti i jednog je dana pao u pustinji. rodio se godine 1667. Broj zvijezda koje je posjedovao mogao je staviti u banku. Na kraju priče oni dvoje razgovaraju i Malog princa ugrize zmija i on umre (pogodi munja). od siromašnih engleskih roditelja. Prilagođen za djecu i pomalo smješan prikaz prinčevog života. Govori o tome gdje je sve bio i koga je sve sreo na tom putu.Bio je toliko zaposlen da čak ni glavu nije podigao kad mali princ došao. a on je odgovorio toga što pije. Stil Ovo je dječji roman. god. množio…I na kraju izračunao da posjeduje pet stotina milijuna zvijezda. a u ostalom išao je u “svijet” sa namjerom da nešto nauči. dodavao. (1699/1700.Put u Liliput . Mali princ je svaki čovjek koji se rodi i pred njim stoji čitav život. On se nečujno sruši. god. zbrajao. a stariji de tu priču shvatiti u prenešenom smislu. Dječaka se doživljaj dojmio i on ga prepričava ostalima. Tema Prinčeve zgode i nezgode na njegovom velikom putovanju. Djeca vole bajke. Vrsta djela: Putopisni pustolovni roman Vrijeme radnje: Krajem XVII. koji su imali razna zanimanja. on je palio i gasio uličnu svjetiljku . Sreo je mnogo čudnih ljudi. a one loše isčupamo dok se još nisu ukorjenile. jedan od najvedih i najpoznatijih satičara svijeta. Pio je da zaboravi.Džonatan Svift(prepricano delo) Beleška o piscu: Džonatan Svift. To mu baš i nije polazilo od ruke. a odrasli alegorije (bajke za odrasle). Tamo je sreo Malog princa. Mali princ mu priča o svojim putovanjima. Stalno je nešto brojao. Ali on nije shvadao da ne može posjedovati zvijezde. u Dublinu. Mislio je da je bogat kad je imao tolike zvijezde. Djeci tu ništa nije neobično. Ova knjiga prikazuje razvojni put čovjeka od njegovog djetinjstva do njegove starosti i svršetka života Guliverova putovanja . st. koja je govorila protiv svedenstva nigdje ga nisu htjeli primiti za biskupa. Najčudniji je bio nažigač. Pijanac Šutke je sjedio pred gomilom praznih i gomilom punih boca. Mali princ nešto predstavlja. Mislim da je Mali princ iz tih putovanja puno naučio. Bio je vrlo omiljen u engleskom društvu i svatko tko je bio pismen čitao je njegova djela. Umro je 1745.Džonatan Svift(prepricano delo) Guliverova putovanja . Osnovna misao pisca Ovo je dječji roman. glavnom gradu Irske. a bududi da se taj planet okretao jednom u minuti on je svaku minutu morao gasiti i paliti svjetiljku. Govori o dječaku(piscu) koji je sreo Malog princa. Princ ga je pitao čega . Svako je dijete zapravo mali princ. ali naravno za svoje roditelje. Priča je pisana za sve uzraste. Sjemenke baobaba su sjemenke našeg djetinjstva. ) . Kada je napisao satiru “A tale of a Tub”(Priča o buretu). Dječak sa početka knjige se okušao u slikarstvu.

Izučavao je navigaciju. nalikuju na same cvjetne lijehe. studenog. ” Pošto je vrlo volio čitati i učiti. u osobitim zgodama. duga šest palaca. . i brod nam se razbije. a najviše je drvede. Bio je tredi od pet sinova. ” Spasio se. ”. U gradu se može smjestiti pet stotina tisuda duša. No zgrade u vanjskom dvorištu u najmanju su ruku pet stopa visoke. pa ih ne bih mogao prekoračiti a da ih silno ne oštetim. jer velike kapije iz jedne četvorine u drugu samo su osamnaest palaca visoke i sedam palaca šitroke. careva palača – Vanjsko je dvorište četvorina od četrdeset stopa te obuhvada dva druga dvorišta: u unutarnjem su dvorištu kraljevske odaje. a Guliver se jednostavno – pomokrio. Sreda ga je služila i u najgorim slučajeviman kao kada se spašavao nakon što je brod lupio o hridinu i razbio se. da zgrabi prvu čterdesetoricu i tresne s njima o pod. a vjetar i struja gonili me naprijed. Uličice i prolazi. Ti se konci određuju za nagrade onima koje car izvoli odlikovati osobitim znakom svoje milost. koje sam jako želio da vidim. Karakterizacija: Guliver – Guliver dolazi iz jedne obitelji koja se nastanila u Londonu. jedna njihova igra – Ima još jedna zabava. Liliputanci su dobro postupali s njim i dali mu slobodu. Vedra su bila premala da bi Liliputanci uspjeli ugasiti požar. Ceremonija se izvršava u svečanoj dvorani njegova veličanstva. široki su dvanaest do osamnaest palaca. Njegovu dosjetljivost pokazao je kad je uspio ugasiti požar – mokradom. jedan je modar. Sa četrnaest godina išao je Cambridge. a on ih je “potpisao sve s velikim veseljem. drugi crven. koliko sam mogao rasuditi. Car polaže na stol tri tanka svilena konca. koja se prikazuje jedino pred carem i caricom i ministrom predsjednikom. Dali su mu jesti i piti. ali sam razabrao da je to vanredno teško. a dobro je pamtio brzo je naučio Liliputanski. kad u onim krajevima počinje ljeto. Postavili su mu uvjete za slobodu. Te su njive izmiješane sa šumama od pol stanga. ponajviše po četrdeset četvornih stopa. premda su zidovi čvrsto građeni od klesana kamena četiri palaca debeli. dok su mu gore – dolje hodali po tijelu. u gustoj magli opazi kormilar hrid na pedeset sežanja od broda.. grad Mildendo – Tavanski prozori i kudna sljemena bijahu tako načičkani gledaocima te sam mislio da još nikad nisam vidio napučenije mjesto. ali sudim da su svi zaglavili. visoko sedam stopa. gdje se kandidati moraju podvrdi ispitu o svojoj vještini. matematiku i druge znanosti koje su mu poslije trebale. “Priznaje. tredi zelen. ali je vjetar bio tako jak da nas je natjerao ravno na nju. široke su pet stopa. Dvije velike ceste što unakrst presijacaju grad i dijele ga na četiri četvrtine. Grad je prava četvorina. ne znam kazati. Krajolik kod starog hrama – Kraj oko mene učinio mi se samim vrtom. u Emanuel College. ali ga je pekla savjest jer je vrlo pošten i drži obedanja.. u koje nisam mogao ulaziti.Mjesto radnje: Liliput i Blefuscu Tema: Odnos čovjeka i patuljka Opisi: Nasukavanje u Lilliput – Dne 5. Ja sam pak plivao nasredu. tržišta i dudani obilno su opskrbljeni. kude imaju od tri do pet katova. koja je posve drugačija nego pređašnja. često ga je snalazila napast. nego sam ih samo razgledao kako sam prolazio. ali su ga zarobili patuljci Liliputanci. a on je obedao da im nede ništa učiniti. jer svaka je strana zida duga pet stotina stopa. a on je rekao:“Što se zbilo s mojim drugovima u čamcu. Njegova dobrota i poštenje nije dobro prošlo jer je kraljeva pohlepa rasla te je htio više. i takva da ni izdaleka sličnu nisam vidio ni u kojoj drugoj zemlji u novom ili starom svijetu. Nas šestorica spustimo čamac i uspijemo nekako da se otisnemo od broda i od hridine. a ograđene njive.

Bježi u Blefuscu 8. Da se pisac usredotočio na događaj djelo bi bilo zanimljivije. Spašava ih od požara 6. Odvodi brodove protivničkog naroda. Tamo ga zarobljavaju i odvode u njihov grad. 3. Djelo mi se vrlo svidjelo. Nakon osuđenja saznajemo da se čak i u njemu može pojaviti strah od malih ljudi. Liliputanci zarobljavaju Gulivera 2. 2. pa bježi u Blefuscu od kuda se vrada doma. Osnovna misao: Dobro se uvijek ne vrada dobrim Problemska pitanja: 1. O djelu: Djelo je vrlo zanimljivo. ) Stvarni događaji i pojave Rat Brodolom Požar . )Stvarni i nestvarni događaji. Odlazi doma 3. )Plan uzbudljivih pustolovnih događaja u Liliputu. spašava Liliputance od požara i pomaže u mnogim stvarima. On uči njihov jezik i Liliputanci spremaju ugovor s pravilima kojih se Guliver mora pridržavati.Pomagao je Liliputancima u ratovanju s Blefuščanima (ukrao im ratne brodove). Urote se protiv njega 7. 2. ali ima po mojem zvani “Kraljevid i prosjak kompleks” – previše opisa. On bježi u Blefuscu i tamo napravi brod i vrati se doma. Isto tako želio bih reči da je u djelu mjestimice problem kao i u “Robinsonu Crusoeu” odnosno pisac spominje neke stvari pa kaže da de o njima poslije govoriti i to dovodi u zbrku. )Slikoviti ili uzbudljivi prizori 1. Sklapaju dogovor s njim 3. Oslobađaju ga. Oslobađaju ga 4. zemlju patuljaka. Otima narodu koji su u ratu s Liliputancima brodove 5. 4. ) Čovjek po imenu Guliver brodskom nesredom dolazi u Liliput. Oni to njemu uzvradaju tako da mu žele iskopati oči. a kralj je htio potpunu pobjedu na što Guliver nije pristao jer je pravedan i ne želi se mješati u političke probleme dvaju država. Spašava ih od mnogih opasnosti. )Sažeto ispričaj zbivanja. )1.

Jedino sto je znao da odgovara su bili predmeti iz hriscanske nauke ili istorije. Jednom je u skolu doneo neki prasak koji je prosuo izmedju klupa po podu i od kog su se svi cesali. Bilo ih je sestorica “stalnih”: Zika Dronja koji nikako nije mogao da zapamti lekcije koje je ucio. Od tada kako nekog. Umeo je svasta da izvodi. Pravio se on i dalje gluv. Nije voleo da ide u skolu i jednom kad ga je zaboleo zub majka ga nije pustila da ide. Mita Trta jee oko svega umeo da se rasplace. pa je pokusao da ispituje. )Najuzbudljiviji dio knjige je. sestru. Najteze mu je bilo da ujutro ustane iz kreveta pa su ga u kuci prozvali Trta i taj nadimak mu je ostao. Izbacili su ga iz skole jer je bio prava napast. Poceli bi da pricaju o necemu. a sveske i odeca su mu stalno bile prljave od mrlja mastila. Nije bio dobar djak. Iako su saputali Sima ih je cuo i poceo da place. ali je bio jako lenj. Jako je dobro opisan i vidi se koliko je pisac truda uložio u tekst. Nedeljom je bilo drugacije. Ali bio je pravedan. profesor i lekar i poceli da ga ispituju jer su culi od nekog da on uopste nije gluv. Sima Gluvac dok su se igrali nije bio gluv. i tako redom sve dok im ne bi dojadilo. on ne ode u skolu. poranio bi i od rane zore sedeo na . pa presli na drugu temu. Onda je pokusao da se izvuce da cuje samo na jedno uvo. oca. Jednog dana su u razred dosli razredni. pa da je odjednom poceo da cuje i na drugo. ali je to bio njihov najomiljeniji dan na hrastovom drvetu. stitio je slabije. Profesori su ga kaznili za to. Da li je stvarno mucao ili se pravio blesav kao Sima Gluvac nikad se nije saznalo. a zvali su ga Dronja jer je bio sav rasklimatan i sve je visilo na njemu. Ceda Brba je nadimak Brba dobio jer se jednom pogresno potpisao na kontrolnom. vadio mrve od hleba i grickao ih. ali nije islo i onda je ceo razred pustio kuci. zaboli zub. kako su mu u cirkusu nudili pare da se tuce. Cetvrtkom posle podne nisu imali skolu da bi radili domace. po mojem mišljenju. ali su ga otpustili iz skole sa pravom da polaze ispit koji nije polozio. Imao je dobro srce.najmanji i najveca kukavica. Bio je jedan od najgorih ucenika. brata. ali je mucao kad treba da odgovara od prvog razreda gimnazije. ali su se pravili da mu veruju jer su ga se plasili. ali onda je pocelo i njega da svrbi.Branislav Nušid Vec u predgovoru Branislav Nusic naglasava da je knjiga opis njegovih dozivljaja iz detinjstva na jednom starom velikom hrastu pored obale Dunava na koji bi se popeli on i jos njih petorica i redovno druzili cetvrtkom i nedeljom. Bio je najjaci od svih i lagao je mnogo kako gvozdenu sipku moze da savije rukama. ali kad je trebao da odgovara pravio se da ne cuje pitanje nego je odgovarao ono sto je znao. Laza Cvrca je bio najduhovitiji. Za sebe Nusic kaze da je jedini o sebi mislio kao o dobrom detetu. cak i stivo iz drugih predmeta. Guliver tada iskazuje svoju domišljatost. da stavi nogu iza vrata ili da napravi lice kao zaba. kada izbije požar. majku. pa bi napravili loptu od kucine i na poljani igrali fudbal sve do veceri. svi su znali da laze. pa je ponavljao prvi razred. sve dok nisu sapatom rekli da treba da dobije batine. Ceda Brba je dolazio samo nedeljom. Hajduci . Profesor se iznervirao jer se ceo razred cesao. U skoli kad je odgovarao odgovarao je najkrace moguce i sporo kao da je to preveliki zamor za njega. Mile Vrabac je dobio nadimak vrabac jer je uvek kopao po dzepovima.Nestvarni događaji i pojave Liliputanci Blefuščanci Lik pravde 4. znao je kako drugu decu da povuce da ne uce i tako je postao pekarski segrt.

dok je pas iznemogao lezao. Sledeceg dana su se dogovorili da ce svi u hajduke. Ceda je doveo nekog velikog pakosnog psa i kad je Italijan rekao ‘Avanti’ pustio ga. Sledece nedelje je dosao sa zavijenom glavom i opisao kako je isprebijao Matamutu. Prvo su njega pitali da vodi ustanak. Kad su uvideli da je magare. dogovorili su se da se sutradan nadju na hrastu i kazu sta je ko odlucio. napadaju. pa je Ceda Brba predlozio da svako isprica po jednu pricu. majmun je bio na drvetu i tek posle mnogo ubedjivanja je pristao da sidje i onda je zagrlio Italijana onako uplaseno kao da je covek. rade ruzne stvari. Dosao je na hrast i svima rekao da je resio da ide u hajduke. Ali onda ih je Brba ubedio da rade i dobre stvari i pitao ko bi jos isao u hajduke.stablu cekajuci drustvo i najvise pricao o svojim “podvizima”. Zbog tih pitanja se preobukao u . od kojih su najpoznatiji Hajduk Veljko i Stanoje Glavas. Ti hajduci su bili slavljeni junaci i drustvo se razislo razmisljajuci da li ovi danasnji hajduci jesu junaci ili samo razbojnici. Odlucise da mu sude popodne u starom mlinu jer je prekrsio zavet cutanja. Neki su poverovali neki ne. ali su njihovi grobovi nestali tokom vremena. Tu su izabrali Cedu Brbu za ‘Arambasu . U drugom kraju sela je ziveo Matamuta. Tu su se zakleli. Na jednom vasaru je neki Italijan imao svoju tacku sa majmunom obucenim u generalsko odelo i dresiranim psom koji je bio osedlan kao konj. Maksa Zaba nije bio nikakav junak. Neki su bili i istina. Onda je pristao i Dronja. te da u subotu ode na grob i polozi zakletvu sa Cedom i Vrapcem. ali niko nije mogao da zaspi. Naravno svi su se pravili da mu veruju. zavrsili na drvetu jer ih je uplasio magarac. a ujutro mu je u sobu usao otac sa kajsem i isprebijao ga. kako da izbegne smrt i da li treba da slusa samo sebe ili i savete prijatelja. O njegovoj snazi su se medju decom pricale legende. za vreme Turaka hajduci su stitili narod. najstariji medju njima. Brbina prica je bila o Caru koji nije umeo da nadje odgovor na 3 pitanja – kada je covek najjaci. ali on nije prihvatio pa su onda izabrali Karadjordja. Na sastanku u Orascu sa Karadjordjem. pa su ga prozvali Matamuta. ali je drustvo saznalo da ga je dan ranije premlatio gazda. U nedelju nisu otisli do hrasta nego se svako kod kuce spremao za polazak u hajduke. To je jako iznerviralo Cedu Brbu i i krenuo je sa dvojicom da ga izazove na tucu da se vidi ko je veci junak. kog nisu u prvom trenutku videli jer je bila noc. nego lopov koga su streljali posto je ubio nekoga u pljacki i tu sahranili. Cvrca se prvi prijavio. Nasli su ih u sumi. Kad ga je zapanjeno drustvo pitalo zasto odgovorio je kako ga majka svake subote kupa. Na tom mestu su pre njega bili streljani i sahranjeni hajduci. a onda ostali za njim. Kad su stigli blizu setio se kako nije namazao ruke uljem i kako tako ne moze da se bori. Sutradan ujutro svi su se nasli i krenuli. Ime mu je bilo Mata. Nije bila laka odluka. skupile su se sve hajducke staresine. vratili su se kod vatre. Posto je bila sreda. napravili gusle i pred vece se dogovorili da se nadju u starom mlinu na kraju sela koji je davno izgoreo i niko ga nije popravljao niti je bilo ko tu zalazio. izabrali Vrapca za guslara. ostao je vidljiv samo taj grob. Ovaj se silno uplasio i krenuo da bezi. bacanje kamena s ramena. Objasnio je tog popodneva na hrastu da nije izdajica nego da je zamolio majku da ga rano probudi jer ide da polaze zakletvu za hajduke. Ovaj je nasrnuo na italijanovog psa da ga zakolje i sigurno bi to i uradio da mu u jednom trenutku izbezumljeni majmun nije skocio na ledja i cvrsto ga uhvatio za vrat. viljusku i iglu. pa bi on otisao u hajduke samo da se toga spase. a onda mu na Italijanskom rekao “Avanti” (u prevodu “Napred”) i majmun bi skocio na psa i tako bi optrcali nekoliko krugova na odusevljenje publike. Bio je neverovatno jak i klonio se druge dece. Od “oruzja” su imali noz. Sutradan je skola bila zatvorena do daljneg zbog epidemije. zapalili vatru i u gluvo doba noci prvo Ceda. ali je bio nem od rodjenja. Prvu noc su napravili plan kako da opljackaju putnicka kola. Igrali su se hajduckih igara. radio je oko kuce sa ocem. ali se Cvrca nije pojavio. Nekada. Celo drustvo ga je odgovaralo i pricalo kako su hajduci losi jer otimaju.staresinu. Celo drustvo se okupilo na hrastu i onda je ‘Arambasa odlucio da se sutradan u rano jutro nadju na grobu Makse Zabe i poloze zakletvu. Italijan bi sa majmunom izveo prvi deo tacke. da prekrate vreme do jutra. Posle vecanja svi su bili za to da se zavezani Cvrca odveze i da mu se oprosti. Ostalo drustvo se neckalo.

jedincu sinu. da zivi posle smrti ako je cinio dobra dela i da je dobro slusati savete prijatelja jer retko ko voli da vidi svoje mane. izasao iz rupe i poceo da skace po njemu i oko njega. Ceo dan je bio tuzan i samo je sluzavki ispricao svoj san jer je umela da tumaci snove. Sinu je bilo zao blaga. Mis je doveo miseve i rekao im da je macak pijan. Pre nego sto je posla u beli svet. a da mu on dovodi druge miseve da ih pojede tako sto ce im reci da je macak liznuo rakiju i napio se. Zapoceo je pricu sa mackom i dogovorili su se da macak ne dira njega. U medjuvremenu je njegov otac izasao iz crkve. Macak ga je u tom trenutku scepao u zube i rekao mu da nece dirati druge miseve. i poceo je da radi sve vreme stedeci. Vrapceva prica je o misu koji nije mogao da izadje iz svoje rupice od macka koji se namerio da ga pojede. On spusti jare u stado i kako je cvet bio lep. Jednu noc je uzidao blago u zidove dok sin nije bio tu i pred jutro polomio prozore da izgleda da su pokradeni. ode do izvora. a sestra se jako naljutila na njega. Otac mu je rekao da je hteo da ga nauci kako je tesko steci i sacuvati bogatstvo. Car se zadivio odgovorima i vratio u svoje carstvo. da je sa godinu dana bio vec toliko jak da je rukama lomio orahe. ali skoro uvenuo bez vode.prosjaka i obisao pola sveta dok nije cuo za jedno dete Marka Kraljevica za koga su pricali da je pre nego sto je napunio godinu dana prohodao i progovorio. pomagao siromahe i nije bio cicija. Moja prica (Nusiceva) je o Raki Pustoglavicu. i pope se na stenu da ga spusti kad ugleda predivan cvet koji je jare htelo da pase. ali nije to bilo najbitnije. Cvrcina prica je o njegovom bratu Peri koji je krenuo da cupa kose sestrinim lutkama. napravi torta i upregnu kocije sutradan. Otad ga je zalivao svaki dan i uzivao u njegovoj lepoti i mirisu. I pojeo ga. Dronjina prica je o bogatasu koji je stekao veliko bogatstvo svojim radom. negovao je i voleo. sa dve godine jahao. ali da ce njega ubiti jer je izdao svoj rod i da zna da ce tako sutra izdati i njega. I stvarno mladi kozar je nasao blago. dosao besan kuci. Majka ga je videla i istukla. napuni svoju kapicu vodom i zali cvet. Jednog dana vide da je jedno jare otislo previsoko. Gluvaceva prica je o mladom kozaru koji je u planinama cuvao koze od jutra do veceri. a to je da ce se sve vrlo brzo desiti. Trtina prica je o snu u kom je sanjao da je car i da cini dobra dela ljudima. Devojka mu rece da je svo blago njegovo jer je ona njegova jer joj je jedini prisao. sklonila je blago tamo. Zadrzao je samo zlatni mac i buzdovan. sreo profesora koji mu je o Trti rekao sve najgore. sin je pitao oca zasto je to uradio. jako nevaljalom i . poslao ga je da kupi budak i naterao da razbije zidove. Kad je uvece zabrinut za cvet stigao kuci zatekao je prelepu devojku koja mu je objasnla da je ona bila taj cvet nastao iz suze njene majke Carice koju je otac oterao od sebe. koja je bila lepsa u izlogu. Ustedeo je za konja i rekao ocu da bi je stedeo sve vreme i da ce sa konjem vise zaradjivati i vise stedeti i da ce otvoriti malu radnjicu pa da ce jos bolje ziveti. Kad je otac to cuo. i poceo da mu gricka brkove. Kad je car u prosjackom odelu nasao Marka ovaj mu je odgovorio da je covek najjaci kad brani pravdu. Kaludjeri iz manastira Treskavica bi silazili u Prilep da se dive njegovoj mudrosti. Kad je video blago. izmlatio ga kao nikad i kad je Trta pitao sluzavku kako je tako lose protumacila san ona mu je odgovorila da je pogodila jednu stvar. dok nije bila kupljena. Rekla mu je da ce mu se brzo nesto desiti. Posto je bio dobar lazov Pera je uspeo da ubedi sestru da su se lutke same pocupale jer su se posvadjale u ormanu. da mi predstoji velika radost i da ce mu se do podneva desiti sve to. Dogovorili su se da mis izadje iz svoje rupice i pokaze ostalima da moze da skace po macku i slobodno se seta. Sanjao je dalje kako se najeo bonbona i probudio se taman kad je trebao da pocne da jede tortu. Nasao ga je u sumi i odneo kuci i stavio u vodu gde se cvet malo oporavio. Te noci je sanjao san u kom mu je starac rekao da ode tamo gde je bio cvet i da ce naci blago kad pomeri stene. Kad su ga dvorjani pitali sta on zeli naredio je da mu se kupe crvene bonbone. ali nije hteo da ga dira jer nije bilo njegovo. ali jos vise oca. ali je bio zabrinut da li ce njegov sin moci to blago da sacuva ili ce se pokvariti od silnih para za koje ni dan nije radio. a Marku poslao poklone koje je ovaj razdelio sirotinji. gde ih je sestra sklanjala od njega. Jednog dana je oluja polomila cvet i kozar je proveo ceo dan trazeci ga.

koru drveta. dobidemo strukturalne pojmove koji tematizuju sam smisao Putovanja dok distopijski prostori bolnica. Ujutro. on uze korbac i izmlati ga. Identiteta.neposlusnom detetu. savremenih masmedija. Maske.osnovni je narativ. Jednog dana odose u cirkus i otac vide dresera zivotinja kako izvodi svoju tacku sa raznim zivotinjama i ode kod njega sa molbom da vidi moze li mu pomoci oko sina. Sna. da ce lose proci. Od tog dana Raka se potpuno promenio i deca su ga prozvala: Dresirani Raka. a posto je ovaj bio dobar poce odmah da istrazuje. Probudili su se umorni. Dreser objasni roditeljima da nije lepo decu vaspitavati batinama. Posto Raka nije hteo da mu pridje. rasekao dzakove sa brasnom. gladni i zedni. otsekao konopac za kantu za bunar i pustio kanarinca iz kaveza kog je gazda obozavao. Ogledala. U medjuvremenu su roditeli otkrili da dece nema kod kuce. a dreser ga opet izmlati i rece roditeljima da mu daju da jede tek kad bude molio. definišu socijalnu pozadinu potrage za Utopijom i Smislom vlastitog Ja. Posle rucka mu zapreti ako ne nauzi sve sto ima do sutra. Podsvesnog. dodamo pojmove. azila i oronulih urbanih pejzaža. popularne kulture. posto je dojavio Nacelniku da ih je nasao. nazuljani. Simulacije. nadrealizma i metafizičkog slikarstva sve do praksi savremenog. Posle 2 nedelje su se svi skupili sem Cede koji je presao da segrtuje kod jednog opancara. smrznuti. 2 nedelje niko nije dosao na Hrastovo stablo. ta ved arhetipska priča o nadrealnom i simboličkom putovanju kroz podsvest i snove u kome unutrašnji svet ljudskih strahova. relani život . . Dreser se slozi i dodje u njihovu kucu. Ceda Brba je dobio batine i od bivseg gazde jer mu je iz zlobe kad ga je ovaj otpustio. „dramaturški okvir“ unutar koga se osmišljava slikarstvo Jane Stojakovid. Kontrole i Raspadanja. a ocevi besni. povede ih u njihovo selo. Nisu znali sta da jedu. Kiborga. U tim pricama su jedan po jedan zaspali. Dronji i saznao da ga je pekar istukao i oterao jer mu je ukrao 2 perece. Roditelji su bili ocajni. Kad je pala noc majke su vec bile jako zabrinute. Proteze. Tela. Iluzije. Ako toj arhetipskoj „dramskoj fabuli“ Putovanja. frustacija i neuroza postaje realnost koja autentičnije tumači i objašnjava naše postupke i svakodnevni. estetike žanrovskog filma (horor i trash art) i umetnosti performansa. Svi su bili otpusteni iz skole. Prvo se raspitao o pekarskom kalfi.travu. ocevi ih odmah isprebijase. dok vizuelni jezik njenih radova kompilira i sažima poetska iskustva klasičnog simboličkog slikarstva. želja. u žanrovima kolaža. odnosno. Sutradan je Raka sve naucio. nigde nije bilo vode. ali da je to bio jedini nacin. Za ruckom Raka odgurnu tanjir sa supom. a bili su suvise slabi da krenu u napad. fotografije-portreta. Sledece jutro skupise se ocevi i odoce kod Nacelnika i ispricase mu kako stoji stvar. I tu su se zarekli da nikad vise nece praviti takve gluposti. Celo selo im se smejalo. probali su tikvu. Nacelnik naredi da se pretrazi suma i decu pred kraj drugog dana iznemoglu i sklupcanu na zemlji nadje jedan pandur sa batinom i zajedno sa magaretom ih zakljuca u svoj svinjac pun buva.zemlju. subkulturnog dizajna i „montaže atrakcija“. Uprkos ocekivanjima dece da ce ih roditelji izljubiti srecni sto ih vide. Janini poetski prosedei referiraju na klasično figurativno i post figurativno slikarstvo. instalacija do video radova. Nacelnik dojavi roditeljima da sacekaju “hajduke” na putu da se ne bi brukali pred selom. pred noc im dade hleba i slame za spavanje. Alisa u zemlji cuda Alisa u zemlji čuda.