You are on page 1of 10

71 UDC 821-93.09:37.

02 Ana MARKOVI] POUKA I IGRA U KWI@EVNOSTI (ZA DECU) SA@ETAK: Ovaj rad pru`a kwi`evnoistorijski i kwi`evnoteorijski osvrt na dva feno mena, oko kojih su se kroz istoriju kwi`evnosti raspredale mnogobrojne rasprave o primatu jednog nad drugim, ili potpunom odbacivawu jednog u korist drugog, a k oji, prema mi{qewima mnogih teoreti~ara, zajedno ili odvojeno, predstavqaju dve osnovne funkcije umetnosti ± pouku i zabavu. Osim toga, kwi`evna istorija nam sved o~i da se utilitarizam i didakti~nost literature s jedne, kao i nagon za igrom u woj s druge strane, ~esto javqaju kao dva veoma bitna odre|ewa kwi`evnog dela. Zbog toga, esej ima dvostuki ciq: prvo, da pru`i uvid u razne teorije koje su u centar svojih istra`ivawa stavqale ova dva elementa kwi`evnih dela; drugo, da do ka`e da fenomeni pouke i igre, veoma ~esto tretirani i kao osnovne, pa i jedine funkcije kwi`evnih dela pisanih za decu, nisu i ne mogu biti demarkaciona linija koja dela kwi`evnosti za decu odvaja od takozvane ozbiqne literature. Razlog to me je ~iwenica da je prisustvo ova dva elementa u kwi`evnosti, ili samo jednog o d wih u ne{to nagla{enijem vidu, ~esto u radovima teoreti~ara kwi`evnosti slu`il o i kao osnovni motiv hijerarhijski ni`eg vrednovawa onih dela u kojima su oni b ili dominanatni elementi. KQU^NE RE^I: kwi`evnost za decu, kwi`evne funkcije, po uka, zabava, igra, ma{ta, didakti~nost, utilitarizam, imanentnost, nesvrhovitost umetnosti, preobra`avawe stvarnosti STUDIJE I ^LANCI U Teoriji kwi`evnosti R. Veleka i O. Vorena, koja se ~esto smatra polaznom osnov om u nau~nom

odstrawuju }i od wihovih u{iju sve {to je nepristojno. 1983. od djetiwstva priro|en n agon za opona{awem. igra i pouka. naime. i. U Poslanici Pizonima Horacije je svo jim ~uvenim idiomom ¹prodesse et delectareª poku{ao da izmiri dve zara}ene struje. hrabrosti i izgra|ivawe pozitivnog moralnog lika mladog ~oveka u svakom pogl edu. m oraju dobro paziti na govore i pri~e koje deca tog doba mogu slu{ati. Platon ka`e: ª¼zadovoqili bismo se oporijim i neugodnijim pesnikom radi koristi koju od wih imamoº (Platon. i svrha takv ih dela. a s druge. U II i III kwizi Dr`ave on se bavio problemom vaspitne funkcije umetnosti. zadovoqstvo koje je ciq tragedije poti~e velikim delom i od radosti saznavawa koja je implementirana u sam akt po dra`avawa i recepcije umetni~kog dela: ¹Qudima je. takozvani pedonomi. ve} je kod Platona zacrtan utilitaristi~ki pravac u shvatawu funkcij e umetnosti: va`nija je moralna korist. Dakle. i uop{te ~itava istorija estetike. prijatnost i korisnost. u wemu sjediwuju. da upravo u wima kwi`evnost za decu dobija neku vrstu svog ont olo{kog statusa i pribli`ava se osnovnim funkcijama i zahtevima koji se postavqa ju pred svaku umetnost. ako smemo re}i. taj stav Velek i Voren ubrzo potom koriguju tvrdwom da ove dve funkcije kwi`evnosti iskqu~uju jedna drugu: ¹Mi{qewe da poezija pru`a zadovoqstvo (~iji najtananiji oblik oni nalaze u shvatawu da je poezija igra) pr otivstavqa se mi{qewu da poezija pou~avaº (Velek i Voren.72 istra`ivawu kwi`evnoumetni~kih dela. Vrednost umetnosti procewivao je sa stanovi{ta wene koristi za mladog ~oveka u razvoju. Ali potrebno je dokazati da. da bi posle p odrobnijeg razmatrawa zakqu~ili da jedno kwi`evno delo uspe{no vr{i svoju funkci ju jedino u onim slu~ajevima kada se te dve oznake. Pouka Prvi teoreti~ar koji je u centar teorijskog istra` ivawa postavio dete i mladog ~oveka kao recipijenta kwi`evnog dela bio je Platon . da se afirmi{u one vrednosti koje }e poslu`iti za ja~awe sr~anos ti. P latonovu. eksplicitno je izra`ena tvrdwa da bi se kwi`evnost. ipak nagiwao ka jednoj intelektualisti~koj koncepciji u`ivawa. ^ak je i Aristotel. po put Platona. kao dve funkcije kwi`evnih dela. moralna istina od umetni~ke vrednosti de la. ili samo jednog od wih u ne{to nagla{enijem vidu. kri tikuju}i Homera i tragi~are koji su svojim delima pru`ali negativne primere mlad im qudima. zagovaraju}i stav da se od mladog ~oveka sakrije ono {to je n emoralno u woj. prisustvo ova dva elementa u kwi`evnosti. istakao da ~inovnici postavqeni za vaspitawe. utilitari- . koji je polemi{u}i sa P latonom u Poetici isticao potpunu autonomnost umetnosti postuliraju}i na~elo da je zadovoqstvo koje pru`a tragedija svojstveno samo woj. 1415). zadovoqstvo ko je pru`a umetnost opet nije nesvrhovito. pouka i zabava. Naime. A priro|eno mu je i to da se raduje svakom opona{awuº (Aristotel. 42). 42). Me|utim. 84). s jedne stra ne. Re~ je o kwi`evnosti za decu. nije samo sebi ciq. 1993.¼ prva svoja saznawa stje~e putem opona{awa. ve} je povezano sa ve}im ili mawim sticawem odre|enih saznawa. U Politici je oti{ao jo{ daqe. nisu one ta~ke koje kwi`evn a dela za decu odvajaju od takozvane ozbiqne literature i sme{taju je na wene ma rgine. gotovo mogla sa`eto predstaviti o dnosom u kojem bi teza i antiteza bili Horacijevi pojmovi dulce et utile (Velek i Voren. ~esto je u radovima teoreti~ara kw i`evnosti slu`ilo i kao osnovni motiv hijerarhijski ni`eg vrednovawa onih dela u kojima su oni bili dominantni elementi. 1965. Ipak. 1965. i ponekad. Dakle.

veko vima klasicizma. pre svega Aristotelovu. 59). politike. postaje ravnopravan ~inilac kompozici onog ustrojstva dela. koja je kao ciq umetnosti videla zadov oqstvo. ali i struktura lnih komponenti dela. po sebno. koja. w ene nezavisnosti od dru{tvenog `ivota. Kasnija kwi`evna i k wi`evno teorijska praksa pokazala je da je ovakva koncepcija umetnosti ustuknula pred opravdanom i dosta ubedqivom argumentacijom o nesvrhovitosti umetnosti. koji je od umetnika zahtevao moralnu ~istotu i uzvi{enost ka raktera (¹umetnik svesno ili nesvesno prenosi svoju li~nu izopa~enost u deloº) i. {to je mnoge wene radnike na ovom poqu ko{talo totalnog raskida sa stvarno{}u i neke vrste dobrovoqnog rop stva zatvarawem u ¹kulu od slonova~eª. Osim toga. ve} jedna od tematsko-motivskih. zapravo deli sudbinu te iste ozbiqne literature. o semanti~koj autonomiji kwi`evnog teksta. podrazumeva se da je ovde re~ o onoj vrsti didakti ~nosti koja nije sama sebi ciq. 1963. onaj deo ~ijim bi izbacivawem ili mod ifikacijom bilo naru{eno jedinstvo celine. koja je tek u svoje zrelo doba uspela da se oslobodi ¹jeresi didaktizmaª i utilitarizma. kao i sve drugo. Didakti~nosti i utilitari zimu. nauke. kwi `evnosti za odrasle. u`ivawe. suprotstavi}e se tek teori~ari larpurlartizma koji su proklamovali na~ elo autonomnosti umetnosti. o umetnosti kao bezinteresnom dopadawu. morala. ne mo`e biti demarkaciona linija izme|u ove i takozvane ozbiqne kwi`evnosti. kojoj j e kao jedan od naj~e{}ih prigovora i razloga hijerarhijski ni`eg vrednovawa u od nosu na takozvanu ozbiqnu literaturu pripisivana upravo nagla{ena didakti~nost. wene nezainteresovanosti i samodovoqnosti i ¹~istoteª. pouka. pa ~ak i ona najvrednija. ¹Lek sakriven u oblandu koji pesnik kao lekar pru`a bolesniku ± tako i pesnik i za lakih i {arenih oblaka skriva moralnu poukuª (Panti}. Horacijeva smesa korisnog i slatkog posta la je predmet brojnih rasprava koje su u renesansi podelile prou~avaoce kwi`evno sti na one koji su u umetnosti videli samo puku zabavu (Speroni. koji moralnu korist isti~e kao ciq umetnosti i ~iji je esteti~k i rezime dao Boalo. pa i zabavu. kojima w ene prijatne fikcije slu`e samo kao dodatak potreban da bi se pouke lak{e progut ale. i onu. Ariosto) i na one koji su umetnost sagledavali kao sistem normi za ~estit `ivot. Iz svega ovoga name}e se zakqu~ak da se ono { to su raniji teoreti~ari kwi`evnosti (od kojih su mnogi postavili temeqe i osnov ne principe teorijskih razmatrawa kwi`evnosti) postavili kao neke od glavnih ciq eva umetnosti podudara sa onim {to su pisci kwi`evnosti za decu prihvatili kao s voj zadatak prilikom obrade svoje gra|e: da pou~e i zabave. Me|utim. pot~iwava korisnom. ali se ~ini da jedna ~iwenica ipak ostaje nepobitna: didakti~nost kao jedna od niti koja pro`ima mnoga kwi`evna dela posve}ena deci. korisnih ciqeva¼ *** Ovaj sa`eti kwi`evnoistorijski osvrt na problem utilitarizm a i didakti~nosti kwi`evnosti imao je ciq da poka`e da de~ja kwi`evnost. kada po~iva na unutra{wim zakonitostima dela i kada je ugra|ena kao wen konstitutivni element. Naravno. u delima kwi`evnosti za decu javqa se i kao . sentimentalnosti . Taso. vek prosve}enosti u kojem je utilitaristi~ki princip jedinstva lepog i ko risnog do{ao do punog izra`aja jer je odgovarao zahtevima gra|anskog ukusa onoga doba da se lepo. koji su dominirali evropskom literaturom jo{ od antike pa sve do polovine XIX veka.73 sti~ku. kao jedan pol u vi{evekovno prihvatanoj dvojakoj funkciji umetnosti. ¹Jeres didaktizm aª i utilitarizma umetnosti dobila je jo{ ve}e razmere u vekovima koji slede.

Obla~ak dava{e sve od sebe: Od blagorodne. masla~ak do le I glede}i se. Ovakvo mi{qewe nailazi n a svoje potkrepqewe i u tvrdwama Momira ^aleni}a. koji nagla{ava da ta pouka nem a potrebe da se kamuflira u poetsko ruho. Me|utim. onda takva pouka nema nikakvu umetni~ku snagu i ostaje estetski indiferentna. Zahvaquju}i ki{i koju je oblak slao. ako su pouke koje de~ji pisac poku{ava da implemen tira u svoje delo jednostavno puka saop{tewa u kojima se pouke prosto iskazuju u z dodati metar. nenametqivo. (Velek. po~e{e da se vole.74 neka vrsta unutra{we nu`nosti. rimu ili stilske figure. kroz neku vrstu razdragane ig re koja po~iva na na~elima de~je animisti~ke koncepcije sveta. uskoro se pred ovom qubavqu pojavquju te{ke `ivotne prepreke ± letwe. u kojoj pesnik diskretno implementira ovu pedago{ku komponentu u ci qu razvijawa humanosti kod deteta. U kontekstu uspe{nog izmirew a estetskog i pedago{kog modela ~esto je pomiwana pesma Grigora Viteza Kad bi dr ve}e hodalo. kad postanu 'sastavne'ª. razvijawem i negovawem ¹lep e du{eª. 145) To se. imaju}i u vid u da je gotovo ceo svet detiwstva pro`et vaspitavawem. integralne komponente detiwstva. kao atribut literarne sadr`in e. to jest moralne. I bio na nebu beli obla~ak. ¹nadrastao je sva drvet aª i jednoga je dana masla~ak ne`no dotakao beli obla~ak. Obla~ak gore. parkovi i gnezda ptica bi {etali. Voren. harmoni~ne i celovite li~nosti. (^aleni}. `e` ene vru}ine ± pri ~emu masla~ak polako po~iwe da vene. U pesmi Boje zanata pesnik `ivopisno predstavqa pojedine zanate simboli~no ih povezuju}i sa bojama uniformi wihovih predstavnika. me|u pticama bi do{lo do pometwe. U Qubavnoj pesmi Milovan Danojli} opisuje qubav masla~ka i oblaka na jedan veoma duhovit na~in gde i po~etkom pesme pesnik najavquje jednu vrcavu. ili razvijawem pouke posredstvom konkretnih odnosa karaktera i dog a|aja (Qubavna pesma Milovana Danoli}a). 47) Dakle. kao i . me|u ostalim. {aqivu i neob i~nu qubavnu zgodu: Bio jednom jedan masla~ak. dok estetski delotvorne vaspitno-obrazovn e tendencije postaju onda kada se ¹istinski utelovquju u samoj teksturi umetni~kog dela. pesnik je ujedini o igrala{tvo i eti~ku poruku mladom ~itaocu da se u qubavi ne sme ustuknuti pred te{ko}ama `ivota. a obla~ak da daje sve od se be kako bi spasao svog qubqenog druga u nevoqi: I kad god je bilo potrebe. jer je i ona sama poetske prirode i wu dete usvaja emocionalnim do`ivqajem. mo`e ostvarit i izra`avawem pouke putem same radwe (na primer u pesmi Kad bi drve}e hodalo Gri gora Viteza). a koja ujedno neo~ekivanim obrtom na kraju pe sme doprinosi wenoj estetskoj vrednosti. Po{to je konstruisao niz prizora i situ acija koje bi se izrodile kao posledica mogu}nosti hodawa drve}a ± {ume bi se razi lazile na sve strane. masla~ak je izrastao. ili otelovqewem pouke u vidu odgovaraju }ih likova i prizora (Boje zanata \anija Rodarija). pisac poentira stihom: Kad bi drve}e hodalo Ja bih pisao naran~i s juga Neka do|e kod mog bolesnog drug a. Kroz ovaj neobi~ni qubavni spoj oblaka i masla~ka. tople ki{e Masla~ak je rastao sve vi{e. da prava qubav ne zna za prepreke ~ijim }e se prevazila`ewem qubav dva bi}a vinuti do neslu}enih visina. 1975.

veoma lako je dokazati da ni igra kao integralna komponenta dela de ~je kwi`evnosti nije onaj element koji de~ju literaturu sme{ta u znatno ni`i ran g u odnosu na ¹ozbiqnuº kwi`evnost. ote`ava razumevawe teksta. ukoliko iz sf ere gra|e. odnosno ~esto je isticano da kwi`evnost funkcioni{e po principima igre u smislu nesvrhovite delatnosti koja nema drugog ciqa osim se be same {to. radi se o stvarima ontolo{ke prirodeª (Vukovi}. 51). ªkad ovog ponestane pesni~ko kazivawe p ostaje cimbalo bez `ica i zvonik bez zvonaº (Panti}. najzad. sa druge strane. Pjetro Aretino izri~e lucidno zapa`awe da je poezija ni~im nesputana i vedra igra ~ovekove stvarala~ke fantazije. 8 0). Ima ruke ~iste k'o cvet iz saksije ± Al mu pos ao ~ist nimalo nije ! Igra Drugi pol idioma. Me|utim. 1991. ideolo{ke ili filozofske sadr`ine ne naru{avaju celinu umetn i~kog dela ukoliko zaista postanu estetski delotvorni. kao { to je primetio Novo Vukovi}. . jer. Jo{ u doba renesanse. Pe dago{ka i estetska dimenzija dela postaju oponentne onda kada se ugrozi pozicija prioriteta. Ova shvatawa na neki na~in sublimira Tihomir Pet rovi}: ¹Ozbiqnom ~itaocu obrtawe re~i i leksi~ka akrobatika. 1963. zbuwuje ~itala~ke orijentire. kohe rentnosti. Besadr`ajnost igre re~i u jeziku igra {tetnu ulogu. vodi nas do drug og. a koji je opet poslu`io kao argument za ¹proterivaweª de~je kwi`evnosti iz ozbiqne literature ± de~ja kwi`evn ost je laka i neozbiqna zabava. ovo su samo neke od brojnih mogu}nosti implicitnog transponovawa vaspit nih intencija u dela kwi`evnosti za decu. Prema tome. Kao i umetnost. poetskoj snazi i umetni~koj celovitosti dela. ¹ne mo`e se prenebregnuti ~iwenica da je pomenuta kwi `evnost kwi`evnost jednog uzrasta koji u~i. dok ironi~nom aluzijom na ~istotu bes posli~arskih ruku u pesmu ¹{vercujeª pouku o bezvrednosti i amoralnosti neradni{tva: Besposli~ar. dok su se lomila kopqa oko toga da li umetnost zabavqa ili pou~ava. nema ni poezije. i igra je oslobo|ena prakti~ne celishodnosti . koji se ti~e zabavne funkcije umetnosti. prerastu u elemente strukture. za mnoge veoma va`nog postulata kwi`evnosti za decu.75 sa bojom prqav{tine koju ¹pokupeª na poslu. kad te igre i fantazije nema. odnosno ako se delo ne shvati kao estetski ve} kao pedago{ki fenome n. ne mo`e se svako prisust vo edukativnosti u toj kwi`evnosti olako proglasiti za zabludu i recidiv pro{lih epoha. dru{tvene ili psih olo{ke istinitosti. dovodi do formalisti~ke zbrke i ¹pi{~eve gre{ke u radu na jezikuª (Petrovi}. kao svojevrstan tip k lovnovske ve{tine koji prelazi u igru in extremis. kwi`evnost. vanestetskih ~inilaca. kao i umetnost uop{te. Sve ovo ukazuje na ~iwenicu koja je karakteristi~na i za ozbiqnu literaturu. a koja podrazumeva da vantekstovni elementi poput biografske. kome rad je ispod ~asti. I u radovima kasni jih pisaca i teoreti~ara kwi`evnosti. a osim toga i ona je kao umetNaravno. mnogi teoreti~ari de~je igre podvla~e kao wenu gla vnu karakteristiku. relevantni. slo`enosti. ~esto j e dovo|ena u vezu sa igrom. ali prisustvo pedago{ke komponente u o voj vrsti literature uvek }e u mawoj ili ve}oj meri biti wena odlika. koji doprinose wenom nepromenqivom kompozicionom ustrojstvu. estetski releva ntne elemente. 39). 1996. Jer. nije kopija realnog `ivota.

Osim Kanta. Prema [ileru. polazna ta~ka u pojedincu jeste gruba materija i nagon sadr`an u woj. dete kroz ove misaone igre. da otkr iva neuobi~ajene spojeve. izokretalice. u 15.¼ mo`emo nazvati plasti~nom predstavom. koja je zapravo na~in wegovog egzistirawa (Pra`i}. koji je osnovica ~ulnog ~oveka. Kornej ^ukovski isti~e da se upravo u wima mo`e posmatrati raz vijawe de~je ma{te.76 nost automan na~in poimawa sveta ± stvarala~ka aktivnost (Pra`i}. i 16. estetskog. ve} najvi{i izraz ~ove~nosti koja se time izdigla iznad p uke borbe za samoodr`awem i vlastite reprodukcije. po~iwe da se poigrava sa stvarima. On prirodu igre posmatra u kontekstu estetske delatnosti pri ~emu isti~e da igra i umetnos t imaju istu geneti~ku osnovu: ¹Ono {to pobu|uje na igru. Milovan Dano jli}. Dragan Luki}. stvar nije tako jednostavna. razli~ it od sveta odraslih. odnosno da deca predstavqaju jedan poseban sve t koji je po sklopu duha kvalitativno. pojmom koji slu`i za ozna~avawe svih estetskih osobina . Jo{ je @ an Pija`e u Psihologiji deteta ukazao na ~iwenicu da postoje kvalitativne razlik e izme|u mi{qewa odraslih i dece. i tim putem u slobodnog. Preko te sklonosti za oblikom i za igrom razvija se ~ulni ~ovek u umnog. Dakle. a koja i za wega pre svega ima veliku vaspitnu funkciju jer slu`i obrazovawu. a koja u umetni~kom delu eksperimenti{e sa datim i ujedno sa m ogu}im a zami{qenim odnosima elemenata unutar jednog dela. ona bitna pretpostavka invencije i ma{te koja je i u osnovi Kantove slobodn e igre uobraziqe. ^ini se da je ova neuobi~ajena koordinacija zna~ewa. zna~ajan doprinos definisawu umetnosti kao igre i isticawu igrala~kog karaktera umetnosti . Ov a struja u prou~avawu kwi`evnosti polazi od Kantove definicije umetnosti u kojoj se u poku{aju odgonetawa prave prirode umetnostiti iznosi tvrdwa da je umetnost slobodna igra uobraziqe. 10). u kojima je izrazito odstupawe i naru{avawe utvr|ene semanti~ke norme. dao je i Fri drih [iler u Pismima o estetskom vaspitawu ~oveka. koji posr eduje izme|u nagona za sadr`ajem (odnos ~oveka prema pojavnom svetu u svakodnevn om `ivotu) i nagona za formom (te`wa za nametawem qudske voqe i forme). 1971. jer pod pojmom igre Kant razume slobodnu igru ~ovekovih saznajnih sposob nosti i daleko je od pomisli da pod tim pojmom obuhvati i de~ju igru. t akozvanim misaonim igrama. koje dobija i svoj ¹pravni legitimitetº u Slobodnom De~jem Zakoni ku De~je Republike Viktorije koja simbolizuje pobedu i oslobo|ewe dece od rodite qske i dru{tvene ¹tiranijeº. igra je za [ilera estetska delatnost. postoji i skonost za oblikom i za igrom. Naime. na koju gl eda kao na potpunu bezna~ajnost. Ova igra nije puka frivolnost. I mnogi na{i de~ji pisci ± Du{ko Radovi}. Po{to je prethodno ~vrsto i sigurno ovladalo realno{}u. na kojoj po~iva metafori~ka aktivnost ~ov eka. razvijawu i negovawu lepe du{e. igra je ovde shva}ena kao put ka umetnosti (estet ici) i preko we ka slobodi. Ali pored te vrste nagona . pismu [ile r razvija svoju teoriju o umetnosti kao o izrazu tzv. 1971. 9). sti~e osnovna saznawa o sebi i svetu koji ga okru`uje. nagona za igrom. nove koordinacije zna~ewa koje imaju metafori~ku vredn ost i dovode do novog uvida i nove perspektive gledawa na stvari. prema re~ima Milana Pra`i}a. Miroslav Anti} ± podvla~e preimu}stva slobodnog ili oslobo|eno g sveta detiwstva. Ali ipak. Ovo dovo|ewe umetni~ke aktivnosti u vezu sa stvarala~k im karakterom de~je igre. humanizovanom i oplemewenom ~oveku. Govore}i o semanti~kim. Ova ~iwenica je veoma va`na ako prihvatimo teoriju da dete upravo kroz igru. a ne samo po stepenu razvijenosti. mora se samo uslovno prih vatiti. Zna~i.

Zmaja Mali kowanik u koj oj dete. nekakav dubqi smisao qudskog poima wa. Podsetimo se ~uvenih Geteovih stavova o preobra`ajnoj mo}i umetnosti iz eseja O istini i verovatnosti u umetni~kim delima: ¹^im se umetnik l ati predmeta iz prirode. Ovo izjedna~avawe plesa i poe zije mo`da je najcelishodnije teorijsko potkrepqewe u isticawu igrovnog karakter a pisane re~i. doktora. itd. ve} se moraju preraditi. imaju jo{ jednu bitnu karakteristiku: ve liku preobra`ajnu mo}. Ovu liniju nastavqa i Pol Valeri. nesta{no g de~aka. uzde su obi~ni kanap. dolazi do naro~itog izra`aja. marama je sedlo. dao je filozof He rbert Spenser. 16). same po sebi. upore|uju} i prvu sa hodom. On smatra da u osnov i ovih . kao i sama igra. ve} i saglasiti se sa Kornejem ^ ukovskim koji isti~e zna~aj igre za formirawe detetove svesti o stvarnosti koja ga okru`uje. pustolova. heroja. koji u delu Osnovi psihologije isti~e da su delatnosti koje zovem o igrama bliske estetskim delatnostima upravo po jednoj zajedni~koj osobini koja se sastoji upravo u tome {to ni jedne ni druge direktno ne poma`u procese koji su neophodni za `ivot (Pra`i}. koja se ~esto javqa kao osnova i ciq mnogih kwi`evn ih dela za decu. vr{i antropomorfizaciju sveta koji ga okru`uje: stolica se preobra`ava u kowa kojeg dete ja{e. {to je tako|e ~esti motiv u kwi`evnost i za decu. na neki na~in doprinosi konstituisawu kwi`evnosti za decu k ao svojevrsnog `anra u kojem je igra va`an ~inilac u formirawu svesti recepijent a kojem je ova kwi`evnost upu}ena. Zato se ~esto de{ava da su dela kwi`evnosti za decu zapra vo literarni izraz pojedinih igara u kojima je dominantno de~je preobra`avawe sv eta oko sebe. a koja. Za ilustraciju mo`e poslu`iti pesma J. za razliku od drugih igara u kojima se ono uvek prepu{ta dobrovoqnoj samoobmani. u kojima dete dobija razli~ite uloge ± ul oge roditeqa. pripremiti i sublimisatiº (Gete.º Zna~ajan doprinos tezi o nesvrhovitosti umetnosti. svega onoga {to u {irokom smislu re~i nazivamo lepotom. ose}awa i doga|aji u svom prvobitnom obliku. igraju}i se. autonomni `ivot pravog qudskog bi}a. koja je karakteristi~na i za umetnost uop{te. Ne samo da treba uzeti u obzir rezultate istr a`ivawa teoreti~ara igre.º On iz svoga duha emanira je dnu novu. ali i igre. kao i socijalnog razvoja deteta. a ne u ispuwavawu neke kona~ne radwe. daju komi~ne efekte. Jo{ jedna bi tna crta ovih igara je u tome {to dete wih ose}a kao igre. koji u eseju Poezija i apstraktna misao uvodi dihotomiju proze i poezije. Ili: ¹U umetni~kom delu se n e mogu izneti qudske okolnosti. Igra je ~esto manifestacija ma{te i fantazije. odnosno i grala~ki duh jezika. U igrama ma{te i igrama uloga. vi{u stvarnost. a drugu sa plesom koji defini{e kao sistem radwi ~iji je ciq u wima samima. J. ne mo`e biti ta~ka razila`ewa ozbiqne kwi`evnosti i kwi`evnosti za decu. on isti~e posebnu va`nost nonsensnih pesmama u kojima igra.77 pojave. 1971. kao {to su to i kwi`evn a dela uop{te. taj vi{e ne pripada prirodi. o~ev {tap je bi~. dolazi do izra`aja ta preobra`ajna mo} igre. kao i pouka.. 205) Sa druge strane i igra. Zato ni igra. 1982. Naime. sa svim fizi~kim i psiholo{kim karakteristikama tipi~nog. ili recimo Kolodijev bajkovni roman Pinokio u kojem komadi} drveta biva preobra`en u de~aka koji nastavqa sopstveni. On smatra da se u bezna~ajnim de~jim igrarijama i kalamburima krije ne{to od izuzetne va`nosti za razvoj deteta. jednom re~ju. koja preobra`ava postoje}u. s obzirom na to da ove pesme spadaju u red jezi~ko-misaonih igara u kojima se uspostavqa obrnuti odnos izme|u stvari koje u ve}ini slu~ajeva. koji se uglavnom sla`u u jednom: igra uti~e na sve asp ekte du{evnog.

Psihologija deteta. Jer i jedan i drugi ~inilac zapravo su utkani duboko u st rukturu dela takozvane ozbiqne literature. u odnosu na del a ozbiqne kwi`evnosti. 1965 Platon (19 93).78 igara nije humoristi~ki ve} saznajni odnos prema svetu. zato {to i samo dete nastoj i da za sebe stvori takav ¹izokrenuti svetª kako bi se na taj na~in jo{ vi{e uverilo u zakonitosti koje upravqaju realnim svetom (^ukovski. Dakle. kao i intelektualne . {to potvr|uje i ovaj sa`eti prikaz kw i`evno teorijskih istra`ivawa koja su se bavila problemima didakti~nosti umetnos ti i umetnosti kao slobodne igre u ~ijoj su{tini je probra`ajna mo} stvarnosti. ~ija vre dnost nije u podra`avawu ve} u preobra`avawu realnosti i stvarawu sopstvenog mod elativnog sistema. Beograd: Nolit. Samo funkcionalnom korelativno{}u pouke i igre s jedne. Beograd: Prosveta Pija`e @. Sremski Karlovci: Izdava~ka kwi`arnica Zorana Stojanovi}a ^ukovski K. J. (1963). Beograd: Srpska kwi`evna zadruga Gete. Igre ma{te i uloga. Dete i kwi`evnost. (1965). Beograd: BIGZ. 249). koje su mu potrebne za orijentaciju u `ivotu (^ukovski. i Inheld er B. Aristotel (1983). 251). Politika. F. i ostalih st rukturnih elemenata tih dela sa druge strane. Leskovac: Dom kulture ¹@ika Ili} @utiº . i koju ona u igri ili opona{aju ili je odb acuju. tvore}i jednu druga~iju stvarnost. Pri tome se. I. Beograd: BIGZ Panti} M. 1986. Spisi o kwi`evnosti i ume tnosti. ovi elementi mogu postati imanentn a obele`ja wihove strukture. Zagreb: ¹Augus t Cesarecº Aristotel (1991). samostalno i objektivn o bi}e koje po~iwe da `ivi uporedo sa wihovom stvarno{}u. (1975). (1991). Kornej ^ukvski ide korak daqe i tvrdi da uvla~e}i dete u izokrenuti svet mi poma`emo wegovoj intelektualnoj aktivnosti. 241 ). 1986. naravno. 1986. Me|utim. jasno je da dve funkcije koje su dugo bile smatrane ka o osnovne funkcije jednog kwi`evnog dela ± da pou~i i da zabavi ± ne mogu biti razlo g ni`eg vrednovawa dela de~je kwi`evnosti koja se wima odlikuju. misli na ona dela de~je kwi`evnosti ~ije unutra{we ustrojs tvo otkriva duboku organsku povezanost ovih elemenata sa celokupnim smisaonim sk lopom dela. Beograd: BIGZ Horacije. Pisma . Beograd: Interpres Petro vi} T. Kwi`evnost za decu. ¹dovo|e we stvari u odnose koji ne odgovaraju stvarnim. Poetika humanizma i renesanse I. (1990). odavno je ve} po stala op{teprihva}ena istina da upravo pomo}u igre dete ovladava velikom sumom z nawa i navika. Bilo da je opona{a ili odbacuje. i pomo}u takve fantastike u~vr{}ujemo decu u wihovim realisti~kim i p redstavama o svetuª (^ukovski. Tako ove igre predstavqaju veoma zna~ajan oslonac u saznajnoj aktivnosti dete ta. misaono-jezi~ke igre. Naime. LITERATURA Velek R. K. i Voren O. Dr`ava. O pjesni~kom umije}u. (1972). kao i de~je svesti o realis ti~nosti stvarnosti koja ih okru`uje. Jer. V. samo doprinosi potvr|ivawu realn ih odnosa. (1986). (1991). de~ja kwi`evnost putem igre stvara jednu novu realnost. a ne puko moralisawe ili prazna zabava. Od druge do pete. (1982). kao neko drugo. jesu dokaz de~je samosvesti. Teorija kwi`evnosti. ~ime se ponov o identifikuje modernim shvatawem osnovne funkcije ozbiqne kwi`evnosti. Beograd: Rad Kant. Beograd: Zavod za uxbenike i n astavna sredstva ^aleni} M. Kritika mo}i su|ewa.

odnosno na dvojnost wegove ~itala~ke p ublike. play. to prove that phenomena of instruction and play. entertainment. literary history testifies to the fact that utilitarian and didactic literature on the one hand. to provide insight into various theories concerned with these tw o elements of literary work. U ciqu rasvetqavawa ovih pitawa. However. unpointless of art. KQU^NE RE^I: de ~ija i omladinska kwi`evnost. and cannot present a dividing line separating children's literature from the so-called serious literature. te problematike odnosa autora i ~itaoca. Autorka poku{ava da odgonetne {ta to u ovom delu privla~i de~iju. in t he opinion of many theoreticians. deca. or total rejection of one in favour of the other. ~italac. Key words: children's lite rature. Igra i sloboda. spomiwu se i druga dela Filip a Pulmana ± Satni mehanizam. ( 1996). second. The reason for this is the fact that the pres ence of these two elements in a literary work. whether together or separately. umetni~ka . pri ~emu je naglasak stavqen na percepciju ovog dela. they represent two fundamental artistic functions ± instruction and entertainment. utilita rian and didactic literature. te stoga ne ~udi da se upravo u ovo doba javqa odvojena. often treated as primary. and the drive towards play on the other. ]erka majstora vatrometa ± kao i neka druga dela omladinske kwi`evnosti anglo-ameri~kih autora. In addition. a {ta odraslu publiku. fantasy. This is the reason for the double objective of th e essay: first. or even of only one of them in a pronounced manner. N. if not the only functions of children's' literature. transforma tion of reality UDC 821. Wegova mra~na tkawa. immanent structure.09 Pullman Ph. instruction. Novi Sad: Zmajeve de~je igre Vukovi}. are not. M. Stra{ilo i wegov sluga. often served as a basis for the hierarchically lower valuatio n of such a piece of writing by literary theoreticians. often appear as two de terminants of a literary work. odrasli Ideja o detetu kao personifikaciji nevinosti i otelotvorewu ¹praveª prirode ~oveka p rvi put biva jasno iskazana u doba predromantizma i romantizma (dovoqno je setit i se Vordsvortovog vi|ewa deteta kao ¹oca ~ovekaª). (1971). Bojana VUJIN DE^IJA KWI@EVNOST NA ^ITALA^KOM RASKR[]U ± ¹WEGOVA MRA^NA TKAWAª FILIPA PULMANA SA@ETAK: Rad se bavi trilogijom Filipa Pulmana Wegova mra~na tkawa. Filip Pulman. literature functions. doti~u}i se teorije de~ije kwi`evnosti.111-93-31. Podgorica: Unireks Ana MARKOVI] INSTRUCTION AND ENTERTAINMENT IN (CHILDREN'S) LITERATURE Summary This paper deals with two literary-historical and literary-theoretical phenomena whi ch through literary history gave rise to numerous disputes of the primacy of one over the other. Uvod u kwi`evnost.79 Pra`i}.