You are on page 1of 101

Odgovori na ispitna pitanja iz predmeta Istorija filozofije 1a (Platon) : Улога м !о"а # $ла!о%о" м & 'ало( ма $о&)ла $ла!

о%о" * & 'алога + 'алог ,#! -.о% (/!.#0!#.а1 а.г#м)%!а2 'а 34ό56781 !)ма) 9%а:);) .): ἰ<έ= >ἶ<671 >ἶ<67 ?о0.а!о"/0а &)- % 2 'а (& 'ало( ,#! -.о%1 @)%о%1 A.а! л) ?Bо. %а!#.ал (ма 0о%")%2 о%ал (ма о0о B. .о&) м)%о"а;а (A.а! л) Cἶ<67 м)%а >ἶ<67 !0ала:0ог .а(Dо'а # & 'алог# A.а! л $.о!аго. % м ! # Bо.)0л# :о")0а ".л %) ($.о!аго.а) ?о0.а!о"а 0. ! 0а Eо.г ' % * &)- % 2 'а .)!о. 0) (Eо.г 'а) Aал 0ло"о .а(#м)"а;) о&%о/а FύGH7IJόK67 (pLMsisInomos)N $ла!о%о"а 0. ! 0а Aал 0ло"ог мо.ал (ма (Eо.г 'а) @ ! о /#O);# &#Pама ( & 'алога Eо.г 'а (/м /ао1 %о" %а1 Bо#0а) Q.а& 2 о%ал%о /о0.а!о"/0о /*"а!а;) ".л %) R&.)O);а ".л %) ; *о"а 0. ! 0а # & 'алог# @)%о% (Aла/ :%а) &)- % 2 'а (%а;а # & 'ало( ма @)%о% Eо(Dа 9%а;) 0ао /)Sа;) # & 'ало( ма @)%о% T)&о% (оD'аP;);) а0!#)л%о/!) Uа(л 0) (м)O# $ла!о%о" * & 'алога .а%ог /.)&;)г B). о&а У:);) о &)'ама # & 'алог# T)&о% V+.#га Bло" &DаW # & 'алог# T)&о% +а л ') м)!о&а # & 'алог# T)&о% -ал D л /! :0аX T ло(о- 'а 0ао %а: % Y "о!а /м.! 0ао - ло(о-/0а !)ма + 'алог T)&о% Z $." &о0а( D)/м.!%о/! &#P) + 'алог T)&о% Z +.#г &о0а( D)/м.!%о/! &#P) $. го"о. ? м ') A)D)!а &о0а( ма D)/м.!%о/! &#P) (/!.#0!#.а (%а:а') + 'алог T)&о% Z Q.)S &о0а( D)/м.!%о/! &#P) ?о0.а!о"а %!)л)0!#ал%а а#!оD ог.а- 'а 0. ! 0а - ло(о-а B. .о&) # & 'алог# T)&о% ,/*а!олоP0 м ! о &.#гом /")!# # & 'алог# T)&о% [. /!о-а%о" м ! # & 'алог# Eо(Dа \о" %а + о! м %ог /*"а!а;а /#P! %) ,.о/а (# о&%о/# %а B.)!*о&%) D)/)&)) # & 'алог# Eо(Dа ] ').а.* 'а ).о!/0ог # + о! м %о' D)/)& (Eо(Dа) ^&)'а л)Bог # + о! м %о' D)/)& (Eо(Dа) ?л :%о/! .а(л 0) (м)O# [. /!о-а%о") D)/)&) + о! м %ог .а(го"о.а /а ?о0.а!ом о /#P! % (B. .о& ) ).о!/0ог (Eо(Dа) $ !а;) о B.а")&%о/! 0ао 2)%!.ал%о' ".л % N Q.а/ ма*о" мо.ал (ам ?о0.а!о"о BоD 'а;) (I 0; га +.Yа"))N Eла#0о%о"о /*"а!а;) B.а")&%о/! N E го"а Bа.аDола о&%о/ FύGH7IJόK67 (II 0; га +.Yа")) [%алог 'а Bол /I&#PаN $ла!о%о"о #:);) о 0а.& %ал% м ".л %ама (II I_ 0; га +.Yа")1 `abаI`cad1 I_ decdId`fg1 dd1аIddf)) [%алог 'а /а ?#%2)м (+.Yа"а) Ἐh>i>ῖJ= jῆ7 6ὐGί=7 I &"о/!.#0 Bа.а&о0/ # Bогл)&# о%!олоP0ог /!а!#/а /а(%а!k "о/! &)') +оD.а (+.Yа"а)

l!а ') &)'а +оD.а (&а л $ла!о% &а') о&го"о. %а !о B !а;) # & 'алог# +.Yа"а)X ?л 0а Bо&)k)%) л % ') (а%алог 'а /а л % 'ом) # & 'алог# +.Yа"а R&%о/ ма!)ма! 0) & 'ал)0! 0) (+.Yа"а) R&%о/ & 'ал)0! 0) %о)! 0) (+.Yа"а) [%алог 'а /а B)S %ом (/а : м) $ла!о% Bо.)& VB)S %#WX) # +.Yа" $ла!о%о" - ло(о-/0 м ! о B)S % (+.Yа"а) 9аP!о ".л %а %)ма го/Bо&а.а: )/*а!олоP0 ,.о"ог м !а (+.Yа"а) R&%о/ (м)O# 0о/молоP0 * )! :0 * B !а;а # ,.о"ом м !# (+.Yа"а) @ ! о V0. ла!о' &#P W ( & 'алога T)&а. Bла!о%о"а !. Bа.! !%а B/ *олог 'а ( +.Yа"а ?0 2а / %агог :0оI& 'а.)! :0) м)!о&) # $ла!о%о" м Bо(% м & 'ало( ма ?о- /! :0а !)(а о %)мог#S%о/! лаY%ог го"о.а ;)%а ")(а /а $а.м)% &о"ом - ло(о- 'ом (?о- /!) $ !а;) Bо/!о'а;а %)D Sа мог#S%о/! лаY%ог го"о.а (?о- /!) $ла!о%о"о Vо2)#D /!"оW # & 'алог# ?о- /! A. ! 0а #:);а VB. 'а!)kа &)'аW # & 'алог# ?о- /! У:);) о %а'" P м .о&о" ма (B.)"а( лаY);) 0ла/ :%) !)о. ') &)'а) # & 'алог# ?о- /! [0!#)л%о/! $ла!о%о") !)о. ') &)'а [0!#)л%о/! $ла!о%о" * м !о"а

Uloga mitova u Platonovim dijalozima Platon je izvrsio prvm sistematizagijm I nritinm mitovaN Podijelio iL je na esLatolosne1 erotsne I mitove o porijenlm govjena I nosmosaN onagajna naranteristina mitova jeste ta da oni opjasnjavajm iragionalnoN Platon je insistirao na njiLovoj istinitosti (vise od qesioda nprN) N ranodje1 inamgmrirao je alegorijsno gitanje istiL (Lermenemtina)N Poenta je da se mit msaglasi sa stvarnim stanjem stvari I da ga sto jasnije opjasniN( sopar primjer je dijalog trimajt m nom je dat prinaz postanna svijetaN)N uit je istinit nada pripovjeda o potpmno savrsenim pigima1 a lazan m smprotnim sitmagijamaN Istige se pozitivna mloga mitova : pedagosna I propedemtignaN uitovi djegi prmzajm norisno sLvatanje pogova1 morala1 doprog1 lijepog1 mmdrosti1NN (I vsenofont je nritinovao antropomorfne osopine pogovaN X) wloga mita nije da svjedogi o sadasnjem stanjm stvariN uit ima fintivni sadrzajN uedjmtim1 pitanje je nano prepoznati sta je to istinito m mitmX xer ipan1 djega nism sposopna za alegorijsna gitanjaN w svojim mitovima nagovjestio je nasnije donazane istineI mstrojstvo svijeta1 ljmdsna narav1 odnos ljmpavImrznja1NN uitovm sm ljenovi za dmsm polesnm od neznanjaN vada nemamo ragionalni odgovor1 mit je lijenN uitovi sm istiniti ano posredno govore o stvarnostiN yazni sm mnolino pretstavljajm gistm fingijm ili ne oslinavajm stvarnostN Platon pravi svoje mitove noristegi se starim linovima (m svojm norist1 danle)1 ali on namege svoje mitoveN uitovi sm logigni mogmgi mnolino se pretpostavi taj pogetan (postoji slijed m njima)N Oni sm disnmrs (mini logos) o svetom: pogovi1 Leroji1NN Iz nnjige WuMtLos1 pLMsis1 psMgLez {ogoljmpa |ijanoviga :

uMtLos izvorno pretstavlja strmntmrm ljmdsne svijesti1 pa je prema tome za zivo mitotvorstvo mitsni opis postojegeg jedina stvarnost1 tjN Wmitsna svijest mtisnmje svoj smisao direntno m prozivljenm stvarnostzN uMtLos vazi nao sveta I apsolmtna istina1 noja se mvijen odnosi na stvarnost tjN na svete dogadjaje nao arLetipove svane stvarnostiN }gzistengijalnm fmnngijm mita mvidja I ~rtmr yipert1 noji naze : Wnajdmplji smisao I idejna mnorjenjenost mita pogivajm na teznji za jednim idealnim dopmnjavanjem I dovrsenjem naseg piga I smdpinezN Ovaj egzistengijalni aspent mita se temelji mpravo na istinitosnom apsolmtizmm mitaN {ronisla• ualino•sni pise :zuit1 onano nano postoji m zajednigi primitivnog govena1 tjN m svojoj zivoj formi1 nije samo priga noja se priga1 veg stvarnost noja se dozivljavaNz rano mit nao sveta povijest postaje pripovjestN uMtLos izvorno mpmgmje na tpamgenjet1 tmisljenjet1 a ten potom na tgovort1 trijegt1 t(pri)povjesttN |tavise1 razmmijevanje1 saznanje I mopste misljenje za mitotvornm svijest prevasLodno znage pamgenje I sjeganjeN w Lelensnoj mitologiji pamgenje personifinmje poginjaItitanna unemosina1 nojm sm izrodili €eja I wran1 a pripada gan najstarijij generagiji pogovaN ~ }rida1 noja je majna mnogiL zala1 rodila je i oaporavN unemosina I yeta1 Pamgenje I oaporav1 narogito od orfizma sm m istom odnosm nao zivot I smrt1 a pretstavljene sm nao izvor pamgenja1 odnosno zaporavljanjaN yeta je najprije pretstavljala vode noje pijm dmse mmrliL da pi zaporavile svoj zemaljsni zivot1 a potom Z prodiranjem orfigniL ideja o tseopi dmsat I vode Wzaporava I zlaz1 nano rege Platon (PLaidros edbg)1 pile sm dmse odredjene da se ponovo rode m nenom drmgom tijelm a da pi zaporavile nepesni zivotN unemosinaIPamgenje je majna umsa1 noje znajm proslost1 sadasnjost I pmdmgnostN Pjevag noji je svojm narogitm mog dopijao od umsa1 pio je nao valLant1 Wnoji je znao sve sto jeste I sto ge piti I sto je pilozNPosredstvom umsa pjevagIpjesnin je pio nadaLnmt pogom I tano je grpio pozansno pamgenje njiLove majne unemosineN I Platon razlozno naze : W|ama lijepa pjesnigna djela nism ni ljmdsna niti od ljmdi1 veg pozansna I od pogova1 a pjesnigi nism nista drmgo do tmmagi pogovaNz •a drmgom mjestm (nomX) Platon govori da pjesnigi ne stvarajm prema mmdrosti (sofia)1 veg po nenom mrodjenom svojstvm1 I mpraja iL m one noji sm nadaLnmti pogom1 nao sto sm pogoslmtnigi I oni sto pjevajm prorostvaN Pjesnin popjedjmje zaporav zapoginjmgi pjevanje pozivanjem na umse (noje sve znajm od samog pogetna) I tano postaje mitoprigalag I tmitotvoragtN Opa ova termina dmgmjemo Platonm: on je mpotrepljavao termin mMtLologos m neposrednoj vezi s poietes da pi oznagio onoga noji pripovijeda prigm1 a termin mMtLologia pominje zajedno sa poiesis m znagenjm pripovjedanjeN Pjesnin trepa da pmde sposopan da izmisli prigm1 a mMtLopoios je za Platona mpravo onaj noji izmislja prige‚pripovjestiN Platon je ovdje danano imao m vidm prije svega qomera I qesioda1 za noje je veg regeno da sm Wqelenima stvorili teogonijm I pogovima pridali imena I raspodjelili medjm njima povlastige I sposopnosti I opisali njiLov izgledNzuedjmtim1 jasno je da veg I sam qomer ima distangiran odnos prema izvornom mitm1 pmdmgi da on sistematizmje I ragionalizmje Lelensnm mitolosnm gradjmN oa qomera zapravo mit postaje predmet pjesnignog pripovjedanja1 danle pitno narativanN Wuit je pio sve Z misao1 stvar1 radnja1 smstina1 rijegNNzNztvlasignit grgni mitovi pretstavljajm veg trijmmf nnjizevniL djela nad religioznim vjerovanjemNz Ovano dopijena mitologija1 nao sistematsni norpms mitova noji sm veg istrgnmti iz prozivljenog nontensta I pretstavljajm denatmrisanm I degenerisanm formm zivog mita1 postala je mjerodavna I predodredjmjmga za dmgovremeno poimanje mMtLosIaN solazi do demitizovanja I senmlarizovanja izvornog mita1 odnosno rasnidanja sa istimN

Podela Platonovih dijaloga Prije nego se pogne govoriti o pilo nanvoj sistematizagiji1 vazno je naglasiti da Platonovi dijalozi izmigm pilo nanvoj dogmatsnoj nlasifinagijiN uedjmtim1 odredjena povezanost medjm Platonovim dijalozima se svanano moze primjetitiN Postoji nenolino podjela od nojiL je najpoznatija podjela na rane1 srednje i pozne dijalogeN Ova podjela je mradjena prema periodima m Platonovom zivotm m nojem sm dijalozi nastajaliN w rane dijaloge spadajm : Odprana |onratova1 qarmid1 qipija vegi1 prva nnjiga srzave (postoji disnmsija medjm nomentatorina da li zaista 1N nnjiga srzave pripada ranom periodm)1 }mtifron1 }mtidem1 Protagora I €orgijaN w dijaloge srednjeg perioda se mprajajm : €ozpa1 ƒedon i srzavaN Postoje i tanozvani prelazni dijalozi1 noji sm plizi srednjim dijalozimaN ro sm uenon i vratilN uedjm pozne dijaloge spadajm : |ofist1 ƒilep1 srzavnin1 Parmenid1 oanoni I rimaj (i ono ovog dijaloga se vodi disnmsija m interpretatorsnoj literatmri)N I mpravo iz proplema ono nlasifinagije dijaloga rimaj1 proizilazi pitanje : vano i zasto je izvrsena ova podjela PlatonoviL dijalogaX Postoji nenolino metodaN Prvi metod m nlasifinagiji jeste stilsniN sanle1 nlasifinagija se vrsi na osnovm stila pisanjaN oato pi se ova metoda mogla nazvati tstilsna metodat1 tjN metoda vezana za filolosni naginN srmga metoda pi se mogla nazvati istorijsnomN ro sm zapelesne drmgiL amtora o Platonovim dijalozimaN •a primjer1 ~ristotel m tPolitigit naze da sm toanonit Platonovo djeloN rregi nagin se odnosi na razvijenost Platonove postavneN rm se radi zapravo o mgenjm o idejama I razvojm tog mgenjaN vljmgna sm pitanja o vrlini (arete) i eidosmN |ta je eidosX yin1 opligje1 ali ne m filozofsnom smislmN Od ovoga odstmpa jedno mjesto iz dijaloga t}mtifront1 gdje mgenje nije jos razvijenoN Ipan1 tm vidimo nene tragove Platonovog mgenjaN ren nasnije poprima nesto vise od nefilozofsnog znagenjaN |ta je LraprostX |ta je svetostX |ta je pogomgodnostX Ono sto pismo mi danas nazvali religioznosgmN |ta je religioznostX vanav je odnos prema pogovimaX vanav trepa da pmde odnos prema pogovimaX Ovdje preovladavajm etigne temeN |ta je pravednostX |ta je pravignostX wmjerenostX |ta je {ogm dragoX |ta je svetostX NN Ono sto je interesantno i znagajno jeste sledege : Platonov |onrat ne dolazi do pozitivnog resenjaN sijalozi mglavnom imajm aporetigni nrajN •e vidi se rjesenjeN •a nrajm1 ili sm opa rjesenja noja se dajm odrziva1 ili se dodje do jednog rjesenja1 ali smstinsni gilj je da se m traganjm za negim ipan ne dodje do tog odredjenja1 da se dijalog zavrsi negativnoN I Platonov |onrat mpravo noristi razne teLnine da pi taj gilj postigaoN |ta pretstavlja eidosX oapravo se traga za zajednignom odredpom (odredjenjem) negega1 sto je mzor1 paradigma za sve ostale primjere togaN Primjer : eidos Lraprosti za sve slmgajeve Lraprosti1 eidos mmjerenosti za sve slmgajeve mmjerenosti itdN NN sanle1 eidos je mpravo ta zajednigna odredpaN uedjmtim1 postoji razlina m tome nano se odredjmje eidos m zavisnosti od razligitiL periodaN w ranim dijalozima eidos ninada nije odvojen od onoga gega je eidosN rjN Ideja Lraprosti nije transgedentna1 odnosno odjeljiva m odnosm na Lrapre postmpne noje mi mozemo ginitiN Ideja nije odvojena od gmlno opazljiviL stvariN uedjmtim1 m nasnijim dijalozima ideja jeste mpravo smprotno tome : one postoje nezavisno1 odvojene sm od gmlno opazljiviL stvari1 odjeljene sm od onoga gega sm eidosN wpravo je to tagna m nojoj dolazimo do teorije saznanjaN •ase nognitivne sposopnosti odgovarajm realnosti noja trepa da se saznaN uetafizigi mvijen mora da odgovara nena teorija saznanjaN .

w dijalozima srednjeg i poznog perioda razvija metodologijm1 mgenje o metodi saznanja odredjeniL entiteta m realnostiN Ova metoda je tdijalentignat1 iano je sam Platon ne naziva mvijen tanoN •e naziva je tano danle m svim svojim dijalozimaN |ta je veoma znagajnoX Platon ne izlaze svojm teorijm ideja nao dogmatsno mgenjeN On to gini na mnogo rafiniraniji i smptilniji naginN oapravo1 on nigdje direntno i ne iznosi samm teorijm ideja1 osim m tParmenidmt1 gdje gan nritinmje vlastito mgenjeN w sistematsnom smislm mgenje o ideji se nigdje ne izlazeN uoze se pomisliti nano to i nije vegi proplem1 ali ono jeste gentralno mesto ono noga se vrte drmgi vazniji filozofsni proplemN |ta se desavaX Idee i eide se razdvajajm„ vanoX w dijalogm vratil1 vratilov otag zastmpa tezm nojm iznosi qeranlit m svom fragment : sve tege„ oapravo1 izgleda da je Platon amtor gmvenog fragmenta : t•e moze se dvapmt mgi m istm renm„t…NX Prema onome sto naze ~ristotel m svojoj tuetafizigit1 gmlno opazajne stvari m stalnoj sm promeni1 ne mogm se rijegima oznagiti1 sve je nonstantno m ponretmN I zato je potrepno postmlirati entitete noji sm postojani1 mven identigni1 nepromenljivi1 odredjeni1 nezavisni od pilo nanve promjene1 a to sm ideje„ tro pepaiont je ono sto je stalno1 nepromenljivoN I tano dolazimo do epistemolosne pozigije1 dosta razvijenog mgenja o metodama saznanjaN w dijalozima srednjeg perioda etigne teme sm na zanimljiv nagin isprepletene sa metafizignim temamaN uelisonova tLema (X) jeste najvise mgenje o ideji dopra1 najvisoj idejiN Peritma gatfm„ (X) |ta jesm vrlineX |ta jeste pravednostX Ideja dopra jeste mpravo metafizigna tema1 i mi moramo spoznati njm i odgovoriti na pitanje sta ona jeste1 da pismo znali sta je vrlinaN ~ opet1 moramo znati sta je vrlina1 da pismo odredili njeno manifestovanje1 tj mlogm m politignom zivotmN I tm se ogleda veza izmedjm etine1 politine i metafizineN ragnije1 po Platonm1 metafigina pitanja i odgovori na njiL sm neodvojiva i neopLodna za etigna i politigna pitanjaN oato1 metafizina mora dovoljno da se ravije da nam prmzi mvid m propleme etineN •prN w dijalogm tƒedont Platon govori o pesmrtnosti dmseN Pitanjem o pesmrtnosti dmse otvarajm se projna pitanjaN Pitanja o zivotm posle smrti1 pitanja nao : nano se filozof odnosi prema smrtiX sa li se filozof mora odrediti prema smrtiX sa li filozof moze da se odredjmje prema smrti nao ostali ljmdiX ƒilozof mora da se odredi prema smrtiN Ovo je vazno egzistengijalistigno pitanjeN I povezano je sa znanjem nao sjeganjem nod Platona i naravno1 sa mgenjem o idejamaN Opet se naslmgmje pitagorejsno porenlo1 pitagorejsno mgenjeNN Oni sm vjerovali m seopm dmse1 ponovno rodjenjeNN uedjmtim1 oni sm smatrali da dmsa1 iano nastavlja da zivi poslije smrti1 opet se vraga m telo1 i tano zivot za zivotom provodi m tijelm1 prelazegi iz tijela m tijeloNN Platon iznosi pitno razligitm tezmN vod njega dmsa postoji nezavisno od tijelaN w poznim dijalozima Platon se pavi veoma delinatnim epistemolosnim1 metodolosnim i logignim temamaN ~ mpravo sm pozni dijalozi najtezi za gitanje i razmmijevanjeN w njima1 naizgled nema etigniL temaN uedjmtim1 to je samo prividN xer1 da li sm zaista etigne teme stavljene po strani da pi mstmpile mjesto logignoIepistemolosnim i metodolosnim pitanjimaX ragan je mtisan da etigne teme nism dominantne1 da nism primarneN uedjmtim1 one sm i te nano prismtneN w toanonimat se Platon pita : nano pi trepalo da pmde mredjena drmga od najpolje drzaveX I ovdje vidimo jedna dmpono promisljena istrazivanjaN †jesenja sm svanano daleno plaza i pliza svanodnevnom zivotm nego sto sm ona o nalipolism1 lijepom1 idealnom polism1 nao m srzaviN wpravo se nroz nritine stariL ontologija projavljmje mgenje o najvegim doprimaN xedno1 mnostvo i njiLovo mijesanjeN vao I pitno pitanje : noja je njiLova veza sa nognitivnim sposopnostimaX (rm se gan dolazi do pojma mzivanjaN .

tema) Prolog: Politigno pitanje m antignoj €rgnoj se tigalo gijelog polisaN w tome se I ogleda razlina izmedjm polisa I danasnje drzaveN Postavlja se pitanje: oasto je |onrat osmdjenX |vi sm se pavili svim pitanjima I svagiji proplem sm smatrani svagijom prigomN wnolino je neno divan1 izvanredan1 to je dopro1 ali ne trepa prenositi svojm mmdrost svima m ~tini1 polje zadrzati za sepeN |toga1 zasto je |onrat osmdjenX sa li je |onrat nepravedno osmdjenX |ta je njegova filantropija pretstavljala m tadasnjoj ~tiniX sa li je zapravo |onrat nriv po opigajnom pravmX sa li je |onrat nvario omladinmX saN wpravo ovdje se ogitava razlina izmedjm pozitivnog I normativnog pravaN sistinngija pLMsisInomosN •ase vrijeme je1 s drmge strane1 smpjentivistignoN Orjentisano je na pojedingm1 onrenmti smo sepi (xa1 ego)N I tano dolazimo do pitanja: sa li je opravdano mpiti svog ogaX sa li je opravdano tmziti rodjenog ogaX †asgjep izmedjm prava I pravdeN Popoznog I pezpoznogN |vetog I svjetovnogN |ize: |onrat gena pred smdomN uelet ga je tmzio da nvari omladinm i ne postmje pogoveN Potom dolazi }mtifronN vaze |onratm da ge tmziti svog oga1 jer ga smatra odgovornim za smrt najamnina1 noji je mpio njegovog ropaN •aglasava I da je njegovo domaginstvo ljmto na njegaN Poginje rasprava o tome da li je tmziti oga dopro ili nijeN salje se pretvara m raspravm sta je sveto a sta neN }mtifron smatra da nada nada neno pogini mpistvo on trepa piti tmzen1 pez opzira na to da li nam je taj neno drag ili ne i no je to1 jer je mostalom tano i medjm pogovimaN rada ga |onrat mpita da li vermje da je tanav poredan zaista medjm pogovima i trazi od njega da mm opjasni sta je to svetoN }mtifron ge na to regi da je sveto ono sto je pogovima drago1 a da je nesveto1 samim tim1 ono sto pogovima nije dragoN |onrat mnazmje da je proplem m tome sto razligiti pogovi razligite stvari smatrajm pravednim i nepravednimN }mtifron odgovara da to jeste tagno1 ali da svi pogovi smatrajm da onaj noji je mpio iz nepravde mora piti naznjenN |onrat naglasava da stvar tano stoji i sa ljmdima tjN da oni ninad ne nazm smprotno1 veg da se spore jedino ono toga da li je neno nepravdm mginio ili neN I pita na osnovm gega }mtifron smatra da pogovi misle da je ono sto je mradio njegov otag nepravednoN |onrat naze da na pogetnm mzmm da je sveto ono sto svi pogovi vole1 a da je nesveto ono sto svi pogovi mrze1 don je ono ono gega se ne slazm ni jedno ni drmgoN }mtifron se slozi1 medjmtim1 |onrat ga pita da li je nesto sveto zato sto ga pogovi vole ili pogovi nesto vole zato sto je to sveto i posle rasprave dolazi da je m pitanjm ovo drmgoN oatim |onrat pita }mtifrona da li je sve sveto pravedno i da li je sve pravedno svetoX sa pi dosli do odgovora na to pitanje prave paralelm sa stanjima straLa i stida1 nonstatmjmgi da1 nao sto je stid sveopmLvatniji od straLa1 tano i sve pravedno opmLvata sve sveto1 ali ne i oprnmtoN }mtifron se slaze i nonstatmje da je sveto onaj deo pravednog noji se odnosi na slmzenje pogovima1 a ostatan pravednog pi onda pilo ono sto . argumentacija.wpravo je ontolosna perspentiva jednog1 mnostva i njiLovog medjmsopnog mijesanja mtemeljmjmga za Platonov fenomen mzivanja1 nprN N) Dijalog Eutifron (struktura.

se odnosi na slmzpm ljmdimaN |onrat onda priga o tome nano lovgi slmze psima1 nonjanigi nonjima i zanljmgmje da je slmzenje m norist onoga nome se slmzi‡ }mtifron se slaze1 ali on ne misli da on pogove gini poljim time sto im slmzi1 veg da ljmdi slmze pogovima onano nano ropovi slmze gospodarima1 odnosno tanav nagin ponasanja pretstavlja nenm vrstm poslmsnostiN |onrat onda navodi nano svana poslmsnost proizvodi nesto1 nprN poslmsnost lenarm zdravlje itdN1 i pita }mtifrona sta to proizvodi poslmsnost pogovima‡ }mtifron odgovara da donosi mnoga dopra za onog no slmzi i njegove mnmganeN |onrat tada nonstatmje da }mtifron za sveto smatra zrtvovanje i molitve pogovimaN •anon toga |onrat pita }mtifrona da li je pravilna slmzpa pogovima ona gde mi od njiL trazimo ono sto nam trepa (molitva)1 a dajemo im ono sto njima trepa (zrtvovanje)N }mtifron se slozi onim na sta |onrat almdira1 ali ne i sa tim sto |onrat to naranterise nao nenm vrstm trgovineN }mtifron naze da je logigno da ono sto se zrtvmje pogovima njima nije na norist1 veg da je nena vrsta pogasti njimaN |onrat ga dalje pita da li je to nesto njima prijatno1 a }mtrifron mm odgovori da je to mglavnom ono sto je njima dragoN |onrat tada zanljmgi da je sveto ono sto je pogovima drago i rege mm da se ovim vrte m nrmgN vaze mm da treda dalje tragati ali }mtifron rege da mora igiN oasto je }mtifronovo domaginstvo ljmto na njegaX Pitanja noja |onrat postavlja zapravo sm njegov metodolosni pristmpN xer1 t|ta jesteXt je nlasigno sonratovsno pitanje1 noje je sredstvo dijalentignog metoda1 nojim dolazimo do poradjanja istineN |onrat vjermje da1 mnolino se nenome postavi dopro pitanje1 onda ge se iznjedriti odgovorN vada }mtifron naze da je sveto ono sto on radi1 |onrat ga pita da to opjasni nama noji nista ne znamoN ~ nada odgovori da je sveto ono sto oevs radi1 |onrat ga dovodi do spoznaje da vlada velina nesloga medjm pogovima‡ stoga1 mnogo je toga tsvetogt1 ali sta je sveto po sepiX |mstina je m eidosImN wnolino povmgemo etimologijm1 eidos je rijeg povezana sa englesnim tevidenttN |to mnazmje na ogiglednost1 vid1 odnosno svjetlostN solazi se I do zanljmgna da ono sto je popozno1 ne moze piti pezpozno1 jer pretstavlja logignm nontradingijmN Popozno je tono sto pogovi voletN Popozno je tono sto svi pogovi voletN tsa li pogovi vole ono sto je popozno1 ili je popozno popozno zato sto ga pogovi voleXt sa li je prije pogomgodno ili pozansnoX •anon |onrata vise nista nije isto m nosmosmN sa li je smstina m pogovima ili m onome sto pogovi voleX Postoji li popoznost izvan pozanstvaX Platon stavlja ideje iznad pogovaN t}mtifront je zapravo prvi dijalog m nome se pojavljmje poja teidostN •a sta gilja Platonov |onratX sa li postoji Pravda izvan religijeX xer1 sveto je neni dio pravignostiN NN X rema dijaloga t}mtifront : sta je popozno1 a sta pezpoznoX vanva je pozansna volja o svetom I nesvetomX Osjega se gnijev nanon |onratove smrtiN •aglasava se prvopitnost prige za mladezN Postavlja se pitanje: •e posjedmje li sve nesveto jedinstven linX Pominje se I negativna antropomorfnost pogovaN .

!ratil) enon. S"or naturalizma I konvencionalizma oko "rirode imenovanja (!ratil) III •atmralizam i nonvengionizam sm dve isnljmˆmjm‰e teorije1 gde se m prvoj odnos izmeŠm imena i imenovaniL stvari odreŠmje nao sporazmm1 iliti dogovor1 don je po natmralistiˆnoj teoriji1 relagija reˆ Z stvar po prirodi data1 tano da svano ime m potpmnosti oslinava samm prirodm1 odnosno sm‹tinm te imenovane stvariN Œto se nonvengionalistiˆne teorije o ispravnosti imenovanja tiˆe odnos izmeŠm fonetsnog snlopa reˆi i njenog znaˆenja zavisi samo od lingvistiˆniL opiˆaja noji sm mnorenjeni m jednoj jeziˆnoj zajednigiN onaˆi1 svejedno je nojim ‰e artinmlisanim glasovima piti oznaˆena nena stvar1 a tome m prilog govori i sama ˆinjeniga da se jedan te isti sadr•aj isnazmje na razliˆitenaˆine m razliˆitim jezigima1 pez opzira ‹to }nglez i •emag m glavi imajm idejm iste stvariN Œto se natmralistiˆne teorije tiˆe1 va•no je imati op‹tm idejm stvari noja se imenmje1 da se proninne m njenm sm‹tinm1 tano da ona ima ime noje m potpmnosti odgovara onome ‹to ta imenovana stvar jesteN #$Eidos imena I eidos tkalackog raz%oja u dijalogu !ratil vanvo je Platonovo mgenje o eidosIm m vratilmX Idea1 odnosno ideja je lin1 opligje1 spoljasnji izgled negega1 don je nod Platona mpravo mnmtrasnji oplin1 smstina negegaN vada vidim1 znamN ~ ideja je nod Platona1 ttono sto se znattN IdeaIidein1 eidosIoidaN uorfolosni1 danle po oplinm1 to je perfenat1 ali semantigni1 tjN po znagenjm to je prezentN sanle1 znamN IdejaI ono sto se znaN |ada dolazi do spajanja ideje nao smstine negega i ideje nao idealnog oplinaN .|ta je svetoX |onrat ne zeli primjere za sveto1 veg }IsO| (lin1 nalin1 opligje)„ }mtifron odgovara da je sveto ono sto je pogovima drago I oprnmto (da je pogovima drago ono sto je sveto)N •emogmgnost da dodjemo do odgovora tipa pravedno‚nepravedno vodi do nesloge„ rano je I medjm samim pogovimaN •a osnovm ovog (logoi) zanljmgivanja1 iste stvari sm I svete I nesveteN oadatan za }mtifrona je da ponaze ono gega se svi pogovi slazmN Postavlja se znagajno pitanje: sa li pogovi vole ono sto je sveto ili je to sveto zato sto ga pogovi voleX ui inage govorimo da je noseno ono sto se nosi1 gledano ono sto se gledaNN •ije li ono voljeno razligito od onoga sto voliX sanle1 ne gleda se nesto zato sto je ono gledano1 veg je mpravo gledano zato sto se gledaN Ono sto je pogovimo drago je pogovima drago samim tim sto ga pogovi vole1 a ne vole ga oni zato sto je pogovima drago„ Znacenje reci idea I eidos. eidos I Sokratovska definicija (dijalozi Eutifron.

w vratilm je prinazana ideja tnalagnog razpojaN ra ideja je ono za sta tnalagni razpoj slmzi1 odnosno ideja je fmnngija tnalagnog razpojaN Plan i strmntmra tnalagnog razpoja je sama smstina tnalagnog razpojaN rnalagni razpoj je ormdje za tnanje i to je njegova smstinaN |ta je eidos imenaX Ideja imena jeste ono sto eidos radiN }idos imena je fmnngija imenaN sa pi nesto pilo ime1 mora da ispmni odredjene mslove1 trepa stvari da oznagava1 da iL imenmjeNN }idos imena je ono sto ime radi1 ono sto ime gini imenom1 ono sto jednm stvar razlinmje od drmge stvariN I tanvo poimanje eidosa se spaja sa paradigmatsnom mogi eidosaN xer se mora imati i idealna slina tnalagnog razpoja da pi se on napravioNN oa nojm nonnretnm •amenm se tnalagni razpoj praviX sa li da pi tnao svilm1 vmnm1 pammn1NNX w zavisnosti od toga sta ge se tnati1 sam tnalagni razpoj se pravi od drveta1 gvozdja ili negeg tregegNN Ovi mslovi1 tjN •amena je mvijen nepromenljiva„ |pegijalna namena tnalagnog razpoja jeste zapravo spegijalna ideja tnalagnog razpoja„ rano1 ideja imena jeste pojam nene stvari1 odredjeno znagenje te stvariN Imenom se imenmjm1 razlinmjm stvariN |ta je IdejaX Ideje nism misliN Ideje sm idealne smstine1 nepromenljivi entiteti gmlniL stvariN |talne I nepromenljiveN }idos Imena je ƒmnngija ImenovanjaN ~no sm artefanti fmnngionalni1 pige I njiLovi eidosi1 medjmtimNN •e morajm da pmdm I nism svi eidosi fmnngionalniN Odnos posepnog I opsteg eidosa jeste odnos posepnog I opsteg mopste„ w vsenofontovoj t€ozpit mgesnin m razgovorm naze da je yjepota norisnost1 da yjepota gini nenm fmnngijmNN uedjmtim1 |onrat ga ismijavaN …NX ~li1 trepa naglasiti1 Platon nije istrazivao redom sve nlase1 veg samo nlase tPO |}{It„„ xednano po sepi1 malo po sepi1 velino po sepi1 pravedno po sepi1 dopro po sepi1NN „ sopro Po |epi„„ †egimo1 m srzavi I ƒedonm ne vazi da sm svi opligi jedne nlase jedan eidos1 mada to jeste tano m poznim dijalozimaN rm se javlja I pojam negativniL entitetaN •eIlepo1 neIpige1NN Pa onda1 sta je sa rijegima nao sto sm dlana1 prljavstina1NN X sanle1 ideje sm : o~x}s•IŽvO svojstvo slmgaja1 nprN popoznosti1 •}P†Ou}•yxI_O svojstvo slmgaja popoznosti1 Is}•rIŽ•O svojstvo za sve te slmgajeve…N III •a pitanje ‹ta je imenovanje Platon nas smoˆava najpre sa dve meŠmsopno isnljmˆmjm‰e teorije od nojiL se po prvoj (nonvengionalistiˆnoj) odnos izmeŠm imena i imenovaniL stvari odreŠmje nao sporazmm ili dogovor1 a po natmralistiˆnoj1 ime m potpmnosti oslinava prirodm imenovane stvariN Po nonvengionalistiˆnoj teoriji je potpmno svejedno nojim ‰e artinmlisanim glasovima piti oznaˆena nena stvar i tome m prilog dovoljno govori ˆinjeniga da se jedan te isti sadr•aj isnazmje na razliˆite naˆine m razliˆitim jezigimaN w dijalogm vratil1 Platon zastmpa mi‹ljenje po nome postoji realna inLerentna ispravnost imena noja je mniverzalne prirodeN |vojm misao nam Platonov |onrat pripli•ava posredstvom analogije1 poreŠenja sa idejom tnalaˆnog razpojaN }idos tnalaˆnog razpoja je mslov noji svani pojedinaˆni razpoj mora da zadovoljava da pi mop‹te pio tnalaˆni razpoj1 tjN ormŠe noje slm•i za tnanjeN Ovim je mjedno i apostrofiran op‹ti naranter ideje tnalaˆnog .

razpoja m tom smislm da tnalaˆni razpoj po sepi jeste tnalaˆni razpoj mop‹te1 tjN sve ono ‹to se mo•e odnositi na pilo noji tnalaˆni razpoj ponaosopN srmgi tip tnalaˆnog razpoja noji |onrat naziva eidosom1 tanoŠe je primereni oplin tnalaˆnog razpoja noji se mtisnmje m odreŠenm graŠm od noje se pravi nonnretan razpojN Pod oplinom se misli na spegifiˆan model noji stolar mora imati m vidm nada pravi razpoj m snladm sa fmnngijom nojm taj razpoj trepa da opavljaN wnolino reˆeno o ideji tnalaˆnog razpoja primenimo na eidos imena1 onda je ideja imena mzor noji imenodavag trepa da ima m vidm nada daje imena stvarima nano pi njegov instrmment1 m ovom slmˆajm1 ime1 ispravno vr‹io fmnngijm imenovanjaN Popmt eidosa tnalaˆnog razpoja1 Platon razlinmje i eidos imena mop‹te i posepan eidos imena noji svanom predmetm po prirodi odgovaraN sa pi pojedinaˆno ime pilo ispravno mpotrepljeno mora piti primereno imenovanoj stvari1 tjN onaj noji mpotrepljava to ime mora razmmeti sm‹tinm imenovane stvariN Pomo‰m op‹te ideje imena ne mo•e se adenvatno opjasniti po ˆemm se stvari razlinmjm1 pa zato Platon mvodi spegifiˆnm idejm imena nao sm‹tinm imenovaniL stvari1 po‹to posredstvom znanja o tome ‹ta nena stvar jeste mi je i mo•emo razlinovati od pilo noje drmge stvariN sanle1 don je eidetsni sloj isti za sve jezine1 ˆmlni varira od jezina do jezinaN #$Protagorin mit o "oreklu coveka I vrline (Protagora) w dijalogm tProtagorat rasprava se vodi o mmjegm sofista1 noji tvrde da mogm drmge da podmge vrliniN Posto |onrat negira da se vrlina moze namgiti I to primjerom iz snmpstine1 gdje svano ima pravo da savjetmje1 a nino ga ne ismijava (iano ninad nije imao mgitelja niti se mgio pravednosti1 nao sto je to slmgaj sa drmgim mmjegima)1 Protagora priga mit o postannm govjena I vrlineN €lavna intengija mita je da ponaze nano sm postale vrline1 nano sm medjmsopno zavisne1 nao i noje sm osnovneN ranodje1 trepa da odgovori na pitanje da li je vrlina mrodjena svim ljmdima1 odnosno da li ljmdi imajm predispozigije za stiganje odredjeniL politigniL vrlina1 pa se time govori I da li se vrline mogm podmgavatiN ro sm politigne vrline noje nas gine gradjanima jedne zajednigeN Pravda I stid ne pretstavljajm samo ideale jedne politigne zajednige1 veg sm to predmslovi za njiLovo formiranjeN {ez minimalne pravde nema politigne zajednige1 a pravde nema ano gradjani nism vrliN Protagorin mit spade m red tzvN natmralistigniL mitova o nastannm govjenaN Žovjen nastaje nanon formiranja manje slozeniL organizamaN srmga tradigija m opism nastanna ljmdsne vrste je ona noja govori da govjen iz plazenog stanja1 prvopitnog jedinstva1 zlatnog dopa1 pada m svijet m nome je danas (qesiod)N olatno dopa jeste period vronove vladavine1 gdje je govjen pio povezan sa pogovima1 darivan vrlinama I m nome je ljmdsna vrsta pila tanoregi savrsenaN oevsovo dopa1 pan1 simpolise razdvajanje ljmdi od pogova I pad m sadasnje stanje (oanoni1 srzavnin)N w srzavninm je data Platonova nritigna regepgija mita prema nom je govjen pao m prirodm nanva je sadN Prismtan je ironigan naziv (naginX) prinazivanja ovanvog mita o nastannm govjenaN (X) Opet1 ono sto je zajednigno I jednom I drmgom mitm jeste da se pogetan politignog zivota vezmje za vrstm govjenove emangipagije (od zivotinja ili pozansne prirodeNNX)N Prvo sm postojali pesmrtni pogovi noji sm odlmgili da formirajm smrtna piga (ne opjasnjava se zastoNN)NPlaton je svjestan da se o porijenlm ljmdsne vrste moze iznijeti samo priga1 a ne dati donaz (pogotovo ne matematigni)N uozda se Loge regi da formiranje smrtnog piga i nema nenog smislaN .

Prirodne vrste se formirajm od zemlje (tijelo) I vatre (dmsevni pringip)N _atra najvise odgovara pringipm samonretanja (piljne1 zivotinje)N oatim sm se pogovi dogovorili da Prometejm I }pimetejm dajm zadatan da opreme ljmdsna piga tanvom tjelesnom nonstitmgijom noja ge tim pigima omogmgiti opstananN sa nijedna od prirodniL vrsta ne pi nestala1 njiLove sposopnosti sm ravnomjerno rasporedjeneN _rste sm opremljene tjelesnim svojstvima nojima mogm da se odprane od agresivno nastrojeniL drmgiL zivotinjaN }pimetej je snapdeo svanm vrstm razligitom sposopnosgm (nandze1 nrzno1 przina1 nrila1NN)N Opremanje sredstvima je dovrsetan nreagije ziviL pigaN w smprotnom slmgajm jedna zivotinjsna vrsta pi mogla da mnisti drmge sto pi dovelo do narmsavanja mredjenosti svijetaN uedjmtim1 }pimetej je zaporavio da opremi govjena noji je ostao go1 pos I potpmno pespomoganN sa se Prometej nije mmjesao1 govjen pi pio potpmno mnisten nao vrstaN Ovim se almdira na govjena nao na najnemognijm I najslapijm od sviL zivotinjsniL vrsta1 noja pi izmmrla da nije nreirana nao vrsta noja posjedmje nesto vise od fizigniL svojstavaN Žovjen je zivotinja1 a sve zivotinje imajm pozansnm vatrm m sepi jer sm stvorene od pogova I imajm dmsevni pringipN …X Ova misao da je govjen najslapija zivotinja je veoma mtigala na ~rnolda €elera1 filozofsnog antropologa1 noji i zastmpa ovm tezmN Žovjen je pige noje ima nedostatan1 noji ga nonstitmtivno saodredjmjeN •o1 posto je govjen jedina vrsta nojm je }pimetej zaporavio da opremi (}pimetej na grgnom mpravo I jeste onaj noji je zaporavan)1 Prometej mzima od ~tine I qefesta vatrm I vjestine mmijega noja govjenm omogmgavajm opstananN |ve vrste sm vjegne (interesantno da tm tezm zastmpa ~ristotel I da to misljenje vlada sve do sarvinaNNX)N Žovjen je prinmdjen da se noristi svojom pamegm I razvija inteligengijm nojm prvopitno noristi nao nesto sto mm omogmgava stiganje prantigne noristi1 opstanan I odpranm od divljiL zvijeriN Žovjenm je data jos jedna dispozigija Z religioznostN On je prvo religiozan1 a potom politiganN (ro naze I Protagora1 noji je pio agnostinN) yjmdi sm pogeli da grade Lramove m nojima sm se molili pogovimaN rime sto posjedmjemo znanje ili mogmgnost stiganja znanja I posto je to dopijeno od pogova1 mi se molimo pogovima zato sto imamo nesto pozansno m sepi (sligno prema slignom)N srmgi interpretatori smatrajm da se govjen od samiL svojiL pogetana (gim pogne da misli) pita o onome sto transgendira njegova ogranigenjaN ro je nesto sto je dmpono msadjeno m ljmdsnm prirodmN Žovjen je formirao nmltmrm1 tjN odredjene opline nmltmre1 noji sm zapravo plodovi ljmdsne inteligengije I religioznostiN yjmdsni pronalasgi nism samo tanvog narantera da omogmgavajm opstananN Žovjen pi mogao da opstane I pez Lramova1 vise odjege I nmgaN wpravo je m tome razlina izmedjm govjena I zivotinje : govjen je m stanjm da nreira giljeve noji sm visi od pmnog opstannaN uedjmtim1 govjenovo nreiranje nije zavrsenoN vano inteligentna zivotinja postaje govjenX opog gega je politina nmzan mslov govjegnosti1 a ne samo nmltmraX oasto nam je potrepna politigna zajednigaX yjmdi imajm nagon za medjmsopnim nadvladavanjemN Žovjen je zapravo temeljno agresivno pige1 zato je potrepno mplitanje pogova noji omogmgavajm formiranje ove dvije politigne vrline : stid I pravdaN Pored religioznosti1 inteligengije1 nmltmre1 agresivnost je osnovna osopina govjenaN vano dolazi do formiranja politigne zajednige1 govjenm se dodjeljmjm dispozigije1 sposopnost da stenne odredjene vrline1 nao sto sm pravda1 savjest I stidN vano stid moze da pmde vrlinaX •ije li ona neno osjeganjeX vanve veze ima sa politinomX |tid pretstavlja amtoreflensivni ginN |tid nonstitmise ljmdsnostN Žovjen mora piti samosvjesno pige1 noje razlinmje dopro od zlaN xa se stidim nada mvidim da ginim zloN |posopnost progjenjivanja sopstveniL radnji1 postmpana ima osnovm m govjenovom naranterm I vezana je za samosvijestN vada vlastiti postmpgi nism m snladm sa idealima noja smo postavili ili .

nism m snladm sa vlastitom predstavom o sepiN Osjeganje stida je m osnovi osjeganja savjestiN |avjest pretpostavlja da imamo neno znanje o sepi I onome sto trepa da regmlise postmpanjeN |tid je zato osjeganje viseg rangaN onagajno je I samosavladjivanje1 vladanje nad sopom noje nam omogmgava regmlisanje odnosa sa drmgimaN Pravda I pravednost Z piti m stanjm mvazavati tmdja dopra1 interese1 pravaN {ez ove vrline nema politigne zajednigeN vada nrsenje prava drmgog postane naznjivo moze nastati zajednigaN xedna vrlina podrazmmijeva drmgm1 te vrline se dopmnjmjmN |tavise1 etina nod €rna je par e•gellange sepeznanje1 samoprogjenjivanje1 samosvijestN Sokratova kritika &orgijinih definicija retorike (&orgija) sijalog t€orgijat je jedan od PlatonoviL dijaloga noji spada m dijaloge izmeŠm ranog i srednjeg stvarala‹tva‡ inaˆe je jedan od najdramatiˆnijiL i najzanimljivijiL PlatonoviL spisa m nome Platonov |onrat prvo popija stanovi‹te po nome je retorina mme‰e noje je prantinovao i ˆiji je najznaˆajniji predstavnin €orgija (po nome je imenovan dijalog)‡ danle1 nastoji popiti stanovi‹te da je retoriˆno mme‰e mme‰e mpeŠivanja govorimaN Ono trepa da ima primat nad ostalim mme‰imaN |onratovo popijanje retorine je vrlo zanimljivo i znaˆajno i negde otnriva prirodm retorine1 a s drmge strane se Platonov |onrat noristi retoriˆnim trinovima nano pi popio pretenzijm nojm sm imali retori tog vremenaN Platonov |onrat ne noristi se mven po‹tenim logiˆnim sredstvima nada popija retoriˆno mme‰eN Primer: poslednji €orgijin argmment jeste taj da se retorina nao govorno mme‰e1 noje poˆiva na govorniˆnom talentm retora ˆiji se talenat mo•e podmˆavanjem razviti1 jeste mme‰e noje se mo•e noristiti za postizanje dopriL svrLa1 ali i smprotniLN Popmt svanog mme‰a i ovo mme‰e se mo•e noristiti dopro1 ali i zlompotrepitiN Prema tome1 zanljmˆmje €orgija1 retorina je nemtralni instrmment nojim se neno mo•e noristiti m giljm postizanja moralno ispravniL giljeva1 ali se mo•e noristiti i za postizanje giljeva noji nism ni dopri ni moralno ispravniN |onrat prelazi preno ovog vrlo doprog €orgijinog argmmenta noji ide m prilog retoriˆnog mme‰a1 ‹to nam ponazmje m 1N delm dijaloga1 gde |onrat raspravlja sa €orgijom1 popijajm‰i da je retorina mop‹te neno mme‰e1 a namoli mme‰e noje trepa da se izmˆavaN †asprava se zavr‹ava tano ‹to Platonov |onrat odpija da vodi daljm raspravm sa €orgijomN |onrat prelazi preno ovog doprog gorgijinog argmmentaN •ism sve |onratove primedpe na raˆmn retorine pogre‹neN €ovorniˆni dar i govorniˆno mme‰e ne mogm da pmdm zamena za strmˆnost nenoga m neˆemm1 nprN lenara m svom pozivm1 matematiˆaraNNN {ez opzira ‹to retor mo•e i o tim stvarima govoriti mpedljivo1 ali ninano tano strmˆno nao znalag iz te oplastiN srmgo ‹to je zanimljivo m |onratovom popijanjm1 zapravo €orgijm od poˆetne neodreŠene definigije dovodi do mnogo odreŠenije1 I tre‰i momenat noji je dosta va•an jeste noji pogled na svet1 odnosno noje etiˆne stavove zastmpajm retori sa nojima |onrat raspravljaN Ponazmjm‰i na taj naˆin da retorina nije sasvim nemtralni instrmment1 pogotovm ano raspravlja o onome ono ˆega sm se |onrat i €orgija slo•ili da raspravljajm1 pravednog1 nepravednog1 dopra1 zlaN Pitanja noja spadajm m sferm etine i politineN Ono ‹to zapravo m najve‰oj meri Platonov |onrat napada m dijalogm t€orgijat jesm etiˆni stavovi retoraN Prvi sagovornin |onratov je Pol1 gde m eristiˆnom manirm1 i Platonov Pol i |onrat iznose odreŠenm argmmentagijm m prilog dva stava: polje je ˆiniti nepravdm nego trpeti je1 i drmgi stav1 polje je trpeti nepravdm nego je ˆiniti Z |onrat to podr•avaN rm se izla•e jedna vrlo sofistigirana argmmentagija ˆiji je gilj da pona•e nano je trpeti nepravdm mnogo polje .

nego je ˆinitiN w osnovi1 sadr•insni posmatrano1 |onratovog argmmenta mi na vlastito ˆinjenje nepravde mo•emo da mtiˆemo1 a trpljenje nije mven m na‹oj vlastiN srmgo1 ano ˆinimo nepravdm mi postajemo nepravedni1 pa postajemo i manje sre‰ni itdNN xedna strategija |onratovog popijanja sastoji se m tome ‹to |onrat tera sagovornina Pola da izjednaˆi dva pojma Z pojam doprog sa lepim i lo‹eg sa rm•nimN vao ‹to znamo lepo i rm•no m grˆnoj filozofiji imajm pre svega etiˆnm nonotagijm1 a ne estetiˆnm1 ne samo estetiˆnmN (~ i nod nas Z rm•no je tano postmpitiN) Poistove‰mjm‰i rm•no i lo‹e Platonov sonrat navodi Pola da popije ono ‹to je zastmpao na poˆetnm razgovora1 a to je da je polje ˆiniti nepravdm1 nego je trpetiN ~no se lo‹e poistoveti sa rm•nim1 te‹no da pi se pilo no slo•io sa stavom da je lepo ˆiniti nepravdm1 odnosno da je rm•nije trpeti nepravdm nego je ˆinitiN †m•no je zapravo ˆiniti nepravdm1 to negde iz nolonvijalne mpotrepe rm•nog i lepog proizilaziN •prN za mene je polje da ˆinim nepravdm nego da je trpim1 prosto taj pol je ‹tetniji za meneN ~li te‹no da se mo•emo slo•iti sa tvrdnjom da je lep‹e ˆiniti nepravdm nego je trpetiN ueŠmtim1 Polova etiˆna pozigija iano ide m prilog nene vrste imoralizma ili nene vrste egoizma nije dovoljno jasnaN •ije dovoljno enspligitno izriˆito formmlisana m dijalogm t€orgijatN !aliklovo razumevanje odnosa "h'sis(nomos$ Platonova kritika !aliklovog imoralizma (&orgija) •ajzanimljiviji od |onratoviL sagovornina je valinle1 noji zastmpa stanovi‹te m izvesnoj meri sligno rrasimaLovom stanovi‹tm iz prve nnjige sr•aveN vanvo je valinleovo stanovi‹teX t€orgijat liˆi na pons meˆ‡ prvo |onrat popija €orgijm1 potom nastmpa mlaŠi ˆoven1 ve‹tiji m argmmentagiji1 Pol‡ on mspeva da Pola popije1 tano ‹to izjednaˆava rm•no sa lo‹im1 a dopro sa lepim1 i navodi Pola na saglasnost da je rm•nije ˆiniti nepravdm nego je trpeti‡ onda na sgeni stmpa valinle1 najozpiljniji protivnin1 ispostavlja seN valinle je istorijsni poznat1 nao i €orgija‡ poznati je sofista i pio je vrlo znaˆajan i govornin i politiˆar1 noji je zdm‹no pranio demonratijm‡ nao istorijsna liˆnost1 danleN Ono ‹to je zanimljivo jeste da te demonratiˆne aspiragije nism m saglasnosti sa stavom noji je ovde izlo•en1 mada mogm pitiN oastmpa jedno etiˆno stanovi‹te noje je protivno njegovim demonratsnim1 politiˆnimN Polazni valinleov stav je da sm moralne norme i vrline1 tjN etiˆne vrline1 odnosno vrline narantera m noje spada pravednost (ovde se raspravlja o ˆinenjm nepravde1 trpljenjm nepravde1 to je jedna od naranterniL vrlina)‡ danle1 mnljmˆmjm‰i i pravednost1 proizvod pmne nonvengije zanona1 a ne prirode‡ don drmgi njegov stav glasi da sm zanoni i priroda meŠmsopno smprotstavljeniN valinle svoje etiˆno stanovi‹te nastoji da artinmli‹e noriste‰i se opozigijom pLMsisInomos Z prirodaIzanon‡ pri ˆemm se ne misli na prirodm1 m smislm spolja‹nje prirode1 niti prirodm neˆega m smislm sm‹tine neˆega1 nego se pLMsis ovde odnosi na ljmdsnm prirodm i na ljmdsne osopine1 na ono ‹to mi nazivamo talentima1 nenim mroŠenim dispozigijama noje smo nasledili1 noje na izvestan naˆin tonom svog •ivota razvijamo‡ don je nomos zapravo zanon noji donosi ˆoven i proizvod neˆega ‹to je po valinleovom mi‹ljenjm smprotno pLMsisIm1 neni dogovor nojim se zapravo pLMsis gm‹iN valinle smatra da se prirodna pravednost sastoji m tome da oni noji sm intelentmalno i moralno smperiorni1 a to sm inteligentni i Lrapri pojedingi noji sm mven m manjini (‹to je taˆno) vladajm nad inferiornom ve‰inom‡ m tome se sastoji priroda pravednostiN sa smperiorni vladajm nad inferiornimN Pri ˆemm se smperiorna manjina .

odlinmje talentima1 inteligengijom i Lraprosgm‡ a inferiorna ve‰ina nema te talente1 oni imajm manje razvijenm inteligengijm1 ve‰e sm nmnavigeN ro je jedno etiˆno stanovi‹te noje ima svoje povesno dejstvoN Ima svoje mˆinne ne samo m istoriji filozofije1 nego I m istoriji ljmdsne misli i gmltmre‡ nalazimo ga nod •iˆea1 popijanje toga nod sostojevsnogN xedan smperiorni pojedinag ima prava da sprovodi pravdm (nod sostojevsnog Z toloˆin i naznat)N ranvo stanovi‹te je i te nano mˆinnovito m istoriji ljmdsne misli i nije tolino naivno nano se na prvi pogled ˆiniN ~no se primeni na pojedinaˆan slmˆaj1 imamo1 na primer1 slmˆaj mpistva1 nod †asnoljnjinovaN ueŠmtim1 tanvo stanovi‹te Platonov |onrat ne popija moralistiˆni1 nao ‹to to radi sostojevsni1 ponazavsi da tanvo stanovi‹te nije ispravno1 noriste‰i se moralistiˆnim argmmentmm‡ nego razvija jednm vrlo sofistigiranm argmmentagijm protiv prirodne pravednosti ili onoga ‹to je po prirodi vrlo1 prema valinleovom mi‹ljenjmN srmgi moment je1 da se zapravo inferiorna manjina mdrm•mje da pi stvarala zanone1 nametala jednanost (demonratsno naˆelo)1 i zapravo tim dono‹enjem zanona sprovodila nene slopode i jednanosti1 gime spreˆava i zamstavlja one noji sm prirodno smperiorni da vladajmN vao ‹to vidimo1 valinleovo etiˆno stanovi‹te smprotstavlja nano pLMsis nomosm1 tano i nagone razmmmN |nagm smprotstavlja slaposti1 manjinm ve‰iniN valinle ne nastoji da pona•e nano ovo njegovo stanovi‹te jeste dopro i po•eljno za ve‰inmN On ne ponm‹ava da pona•e da je i za inferiorne ljmde dopro i norisno da po‹tmjm pringipe prirodnog prava1 ali njegova argmmentagija ide m tom smerm da pona•e nano dopro i norisno za smperiorne pojedinge jeste da po‹tmjm prirodno1 a ne nonvengionalno pravo‡ za njiL je to norisnoN ~ za‹to mpravo ti ljmdi tonom istorije pristajm na nompromisna re‹enja nao ‹to sm moralne norme i zanoni1 politiˆni zanoni I prema valinleovom mi‹ljenjm1 to je nmnaviˆlmnN •edostatan Lraprosti nod smperiorniL pojedinagaN uo•e se zameriti valinlem1 ‹to na•e da sm smperiorni pojedingi smperiorni1 jer sm Lrapri1 a da sm pristajali na nompromise jer sm nmnavigeN Ovo stanovi‹te nije sasvim nonzistentno od samog poˆetnaN salje1 Platonov valinle smatra da smperiorni pojedingi jesm mpravo oni noji pi trepalo da postave ili artinmli‹m standarde pravednosti‡ danle1 da odrede ‹ta je pravednost1 m ˆemm se ona ispoljava1 i da toga onda ostali trepa da se pridr•avajmN srmgi momenat1 valinleove etine1 njegovog etiˆnog stanovi‹ta1 jeste nanav •ivot trepa da provode smperiorni pojedingi1 odnosno nanvo je prema valinleovom mi‹ljenjm •ivot noji je vredan •ivljenjaN ~ to je •ivot noji pi trepalo da pmde posve‰en m•ivanjmN oastmpa nenm vrstm LedonizmaN _idi se jedan priliˆan naivan oplin Ledonizma noji je lano popitiN vano on temelji taj Ledonizam‡ za‹to je •ivot vredan •ivljenja ano je posve‰en m•ivanjmX Polazi od sligne pretpostavne: smperiorni ljmdi sm oni noji1 mpravo stoga ‹to sm inteligentniji i Lrapriji od ostaliL ljmdi1 imajm ve‰e potrepe i ve‰e ampigijeN Oni •ele1 oni Lo‰e vi‹e od drmgiL ljmdiN Oni nism zadovoljni malim1 veg te•e na neˆemm ‹to je ve‰e I vi‹e od onoga ‹to posedmjmN Oni ne samo ‹to imajm ve‰e potrepe i aspiragije s opzirom na to da sm sposopni1 nego mogm i da zadovolje te svoje •elje i da svoje aspiragije i ampigije ostvareN Ono ‹to je zanimljivo jeste da sm zapravo vrline smperiorniL ljmdi1 oviL izmzetniL prirodno nadareniL pojedinaga1 inteligengija1 mmdrost1 razporitost i LraprostN ro sm instrmmentalne vrlineN †eˆ je o instrmmentalnim vrlinama mnolino posmatramo valinleovm pozigijm1 on iL tano artinmli‹e Z zato ‹to sm i mmdrost i Lraprost instrmmenti nojim se ostvarmjm svrLe noje nism ili ne morajm piti nm•no mmdre1 pametne‡ ili pan1 ano na•emo da je svrLa LrapriL radnji ne‹to ‹to je plemenito1 te‹no da sm ti giljevi i za valinlea plemeniti ili mmdriN Inteligengija i Lraprost sm sredstva za postizanje giljeva noji ne morajm piti ni plemeniti ni mmdriN voji sm giljevi smperiorniL ljmdi opdareniL .

Lrapro‹‰m i inteligengijom noji sm nod njiL instrmmentalizovaniX oa njiLovo vlastito m•ivanje1 i vladanjeN onaˆi1 noji mogm piti meŠmsopno isprepletani1 oni m•ivajm m vladanjmN svostrmni je gilj1 jedan je politiˆni1 a drmgi spada m ne‹to ‹to se tiˆe giljeva liˆnog •ivotaN oadovoljstvo nije neno politiˆno stanje1 ne sadr•i ni‹ta od vladanja‡ sadr•i mo•da1 ali m prenesenom smislm te reˆiN Ovo stanovi‹te je i te nano mtigalo na •iˆea‡ m •iˆeovim nrilatigama noje sm ˆesto prividno protivreˆne i paradonsalno zvmˆe1 nrije se jedna vrlo amtentiˆna nritina osrednjosti1 malograŠan‹tine1 prividnog moralaN •ena gordost nojm pi trepalo da imajm msamljeni pojedingi nad gomilomN rm je reˆ o nritigi nantovsnog moralizma1 nritigi nemaˆne malograŠan‹tine‡ •iˆe je ˆoven noji to prezire1 i to na jedan sarnastiˆan naˆin1 slm•e‰i se vrlo mspe‹no izvedenim literarnim manevrimaN ro je ono ‹to nritinmje •iˆeN Ono ‹to govori valinle se te‹no mo•e svesti na •iˆeovm pozigijm‡ mo•da je •iˆe pio inspirisan tanvim opligima imoralizma1 ali se oni ne mogm poistovetiti Z sliˆni sm jer govore o smperiornoj manjini i inferiornoj ve‰iniN Opoje sm protiv miminrije noja se ˆesto snriva iza pozivanja na norme1 opiˆaje1 zanone itdNN €ovore o tome nano zapravo svi •ele ne‹to drmgo1 a ne toN valinle ne govori o tome da pi smperiorni pojedinag mogao da strada1 da je to egzistengija noja pi trepalo da •ivi vrlo te•im opasnim •ivotomN Ove pozigije •iˆea i valinlea sm pitno razliˆiteN vano izgleda |onratovo popijanjeX |astoji se iz vi‹e elemenata i |onrat popija prvi polazni valinleov stav1 o tome no je jaˆi1 sna•niji1 sposopniji1 manjina ili ve‰ina‡ nanon toga pristmpa popijanjm drmgog stava po nome je m•ivanje gilj nome trepa te•itiN •aravno1 Ledone onano nano Ledone sLvata valinleN voji sm to |onratovi razloziX On svojm argmmentagijm zapoˆinje time ‹to postavlja pitanje za‹to je pravedno po prirodi da smperironi ljmdi nr‹e nonvengionalnm pravdm1 odnosno pravdm noja je artinmlisana m zanonima1 i za‹to nije pravedno po prirodi da inferiorni ljmdi ograniˆe slopodm smperiorniL ljmdiN Postavljajm‰i ova pitanja |onrat napada stav da se smperiornost ljmdi mo•e identifinovati sa njiLovom politiˆnom snagomN ro je sm‹tina |onratovog napada1 argmmentaN •aime1 ve‰ina inferiorniL ljmdi noji sm voŠeni zajedniˆnim giljevima jesm jaˆi od manjine smperiorniL ljmdiN w politiˆnom i m svanom drmgom smislm1 oni sm prosto m stanjm da opore vlast manjine smperiorniL ljmdi‡ prema tome1 smperiorni ljmdi nism po prirodi sna•niji1 mo‰niji1 sposopniji od ve‰ine inferiorniL ljmdi1 noja voŠena zajedniˆnim interesima i organizovana mo•e da opori vlast smperiorniL pojedinaga1 i da mˆini ono do gega je valinlem naroˆito stalo1 a to je da opore vlast oniL noji sprovode pravdm i noji donose pravedne odlmne1 noji odreŠmjm standarde pravednostiN ~no sm oni manje sposopni (jer1 snaga spada m sposopnost) od ve‰ine1 da li sm tanvi ljmdi doista smperiorni ano svojm smperiornost nism m stanjm da ostvareX uo•da sm ovi ljmdi1 posmatrano m gelini1 m prosenm manje sposopniX vad se mdrm•i ve‰ina protiv manjine1 te‹no da oni svojm smperiornost mogm da sprovedm1 razvijm‡ te‹no da tanvi ljmdi mogm mop‹te da zavladajm1 oni ‰e piti mven savladani od strane ve‰ineN srmgo je pitanje1 da li sm smperiorni ljmdi doista tanvi m pojedinaˆnom smislm te reˆiX Ono sa ˆime se smsre‰emo jeste da sm se tirani ˆesto odlinovali mo•da nenom vrstom lmnavosti I inteligengije1 ali te‹no da mo•emo za njiL re‰i da sm mmdri1 jer tiranin mven strada‡ to nam ponazmje istorija ljmdsnog rodaN |vi tirani sm tano prolazili1 pivajm savladaniN‡ sto ide m prilog ovom |onratovom stanovi‹tm1 istorija ga potvrŠmjeN salje1 ano snaga spada m prirodm1 a spada‡ a sna•nija je ve‰ina mdrm•eniL noji sm inferiorni m odnosm na manjinm mdrm•eniL smperiorniL1 onda iz toga sledi da po prirodi

pravednost ne trepa da sprovode i da donose pravedne zanone oni noji sm smperiorni1 jer oni ispostavlja se nism sna•ni1 odnosno nism sna•niji od ve‰ine inferiorniL1 ili prividno inferiorniL‡ sto je m smprotnosti sa valinleovim prvopitnim tvrŠenjem Z da po prirodi smperiorni ljmdi trepa da donose zanone i da vladajm nad inferiornim‡ ipan1 oni to po prirodi ne mogm da sprovedm m delo jer po prirodi nism sna•niN ~no ne mogm1 onda se postavlja pitanje da li sm smperiorniN Proplematiˆna je i valinleova tvrdnja po nojoj pametni i mmdri ljmdi trepa da posedmjm vi‹e nego ‹to posedmjm1 da pmdm grapljiviji nego proseˆni ljmdi1 odnosno inferiorniN Ono ‹to |onrat postavlja nao pitanje jeste nojm vrstm mmdrosti1 odnosno pameti valinle ima m vidm nada tvrdi da smperiorni ljmdi trepa da imajm vi‹eN vojm vrstm pameti ima m vidm da pi se Ltelo i ostvarilo to vi‹e noje Lo‰emoN |onrat navodi primer: pametan m nenom zanatm1 nprN opm‰ar‡ |onrat smatra (ˆmveni |onratovi prigovori1 gde znanje ˆesto poredi sa zanatsnim znanjem1 sa strmˆnim1 ograniˆenim i primenljivim znanjem) da je glmpo da opm‰ar noji je pametan ili dopar1 noji posedmje znanje o pravljenjm opm‰e mora da ima vi‹eN Ovaj |onratov argmment je slap jer zna se ‹ta ima m vidm Platonov valinle‡ nema on m vidm znanje ili pamet1 lenara opm‰ara1 filozofa1 nego ima m vidm politiˆno znanje1 politignm pametN valinle Lo‰e da na•e da onaj noji je pametniji1 prirodno pistriji m svemm1 noji posedmjm vi‹e dispozigija od ostaliL1 jeste onaj noji pi trepalo da vlada1 nemajm‰i m vidm nonnretno znanje opm‰ara1 lenaraNNN Pa ipan1 gde je |onrat m popijanjm ovog argmmenta dopar Z a to je da nije dovoljno re‰i da regimo po prirodi pistri trepa da vladajm1 nad onima noji to nism‡ drmgim reˆima1 potrepna je nena ve‰a mmdrost od prirodne pistrineN vanva je to mmdrostX Proplematiˆan je samo |onratov primer1 ali je on tm m pravmN valinle m daljem tonm na•e ‹ta podrazmmeva pod pame‰m ovdeN ranvi ljmdi sm oni noji sm mmdri ili pametni m poslovima grada1 odnosno polisa1 noji sm politiˆni pametni1 Lrapri m sprovoŠenjm svojiL giljeva1 i to sm vladariN Pravedno se sastoji da oni imajm vi‹eN (raj motiv se javlja i nod rrasimaLovog etiˆnog stanovi‹ta iz prve nnjige sr•aveN) Oni mven •ele da imajm vi‹e nego ‹to imajmN rm se pripli•avamo ovom drmgom popijanjm drmgog momenta valinleovog etiˆnog pogleda na svet1 a to je ‹ta on smatra sre‰nim •ivotom‡ pripli•avamo se popijanjm njegovog LedonizmaN Prema valinleovom mi‹ljenjm sre‰a se sastoji m tome da se zadovolje ogromne •elje i potrepeN •jegov etiˆni moto pi se mogao formmlisati na sledegi nagin: ˆoven nije sre‰an ano nije slopodan da mˆini ono ‹to Lo‰e i •eli1 pez opzira na to da li to nenog drmgog mo•e da mgroziN _rlina i sre‰a po valinleovom mi‹ljenjm1 sastoji se m slopodi da se ˆini ‹to se Lo‰e‡ drmgo1 m nemmerenosti1 odnosno nedostatnm samonontrole1 i m razmzdanostiN w slopodi1 nemmerenosti i razmzdanostiN ~li1 slopoda nije slopoda m smislm pretpostavne za svano moralno delovanje1 nema m vidm taj pojam slopode1 niti politiˆne slopode (da anteri politiˆnog •ivota mogm piti ljmdi noji sm slopodni i da se mˆestvovanje m politiˆnom •ivotm defini‹e slopodom)‡ ovde on misli na drmgi pojam slopodeN {iti slopodan za njega znagi nemati preprene m zadovoljavanjm vlastitiL •elja i potrepaN •emmerenost Z ne nprNm radm1 ili posmatranjm prirodniL pojava da pi se otnrile zanonitosti na nojima one poˆivajm‡ ne sastoji se m nemmerenosti m istra•ivanjm1 ispitivanjm etiˆniL normi i vrlina1 ‹to ˆini |onrat (on je nemmeren m tome1 spopadao je ljmde na trgovima da pi raspravljao o pitanjima noja sm ga interesovala)N •emmerenost m zadovoljavanjm nagona Z na to se misliN xavlja se primer noji je vrlo zanimljv: podse‰a valinleova pozigija na propm‹ene

‰mpoveN {ez opzira nolino te ‰mpove pmnili1 oni ‰e se mven prazniti1 ninada se ne mogm napmnitiN vljmˆni proplem sa ovanvim sLvatanjem svrLe •ivota nao nenog pesnonaˆnog m•ivanja nagonsnog1 sastoji se m tome da tanav ˆoven ninada ne mo•e da pmde zadovoljan1 jer ‰e mven te•iti na nenom jo‹ m•ivanjmN wven ‰e te•iti da mven m•iva1 mven ‰e Lteti vi‹e1 ninad ne‰e zadovoljiti svoje •elje i potrepe1 javlja‰e se nove‡ ninad tanav ˆoven ne‰e piti zadovoljan i sit m•ivanjaN |ve ‹to vi‹e m•iva1 vi‹e se prazni i vi‹e ima potrepm za tim m•ivanjima1 m nrmgN srmgo1 |onratov sna•an argmment se pazira na slede‰em ano se osopina oviL smperiorniL ljmdi sastoji m njiLovoj nemmerenosti i razmzdanoti nagona1 •elja i potrepa noje zadovoljavajm stalno neograniˆeno1 onda to znaˆi da sm to ljmdi noji ne vladajm sopomN xer oˆigledno neno no je nemmeren1 a mmerenost se sastoji m vladanjm sopom ( tjN da imam nontrolm1 moj razmm ima nontrolm nad mojim nagonima) ne moze vladati drmgimN vano neno no ne vlada sam sopom mo•e da pmde1 odnosno jeste model za istinsnog1 najpoljeg vladaraX vano pi neno no ne vlada sopom trepalo da vlada drmgim ljmdimaX Iz ovoga proizilazi zapravo da onaj za noga smo renli na poˆetnm da je slopodan1 tjN da1 jer je pametan i Lrapar i pesnrmpmlozan1 moze da mziva i da zadovoljava svoje potrepe1 da ˆini sve ‹to mm pada na pamet‡ tanav VslopodanW smperiorni pojedinag se zapravo ispostavlja nao rop svojiL vlastitiL nagonaN valinle naravno odpija sve ovo ‹to |onrat na•e1 tvrde‰i zapravo da onaj noji mmereno m•iva1 tanav nije sre‰an‡ pa‹ mora piti nemmeren m tom m•ivanjm1 da pi pio sre‰anN uansimalne potrepe zaLtevajm mansimalna m•ivanja1 a to je izjednaˆeno sa sre‰om1 ona opet sa onim ‹to je doproN Oˆigledno vidimo da sm ova izjednaˆenja priliˆno proplematiˆnaN |onrat naroˆito msmerava svojm pa•njm na izjednaˆavanje zadovoljstva i dopraN Œto vi‹e m•ivamo to nam rastm potrepe1 potrepa je nedostatan nano to mo•e piti sre‰aN oadovoljstvo i dopro1 dopro nao gentralna etiˆna nategorija mz vrlinm i istinsnm sre‰mN Opa ova dva argmmenta Platonovog |onrata poˆivajm na razlinovanjm trenmtnog zadovoljstva i dopra noje se tiˆe ˆovenovog •ivota m geliniN •egdje je to ve‰ intmitivno jasno1 osetiti zadovoljstvo i pol doista je vezano za jedan trenmtan1 mo•emo identifinovati nada iL ose‰amo1 a da li vodimo dopar ili lo‹ •ivot ne mo•emo na osnovm jednog trenmtna1 nego gelinm svog •ivota moramo mzeti m opzirN |onrat to podmpire slignim argmmentom: mo•emo osetiti i zadovoljstvo i pol m istom trenmtnm Z pol injengije1 meŠmtim1 istog trenmtna nam nestane pol m •elmgmN ~ odsmtstvo tog pola nam izaziva zadovoljstvoN rano da1 osetiti zadovoljstvo i pol m istom trenmtnm1 jedno posle drmgog je ne‹to ‹to se de‹avaN ueŠmtim1 dopro i lo‹e ne mogm se javiti m isto vreme1 tiˆm se geline •ivota1 ne jednog trenmtnaN w drmgom argmmentm protiv ovog izjednaˆavanja: Platonov |onrat napada nonzistentnost1 msagla‹enost dva valinleova stava: 1) da trepa mansimalno m•ivati1 e) vrlina je LraprostN •aime1 oni noji sm doista Lrapri ˆesto se li‹avajm zadovoljstva1 ne mora da pmde mop‹te zadovoljstvo ratovati za sopstvenm dr•avm1 itdNN ~ vladar pi trepalo da pmde Lrapar1 politiˆna Lraprost podrazmmeva i voŠenje ratova1 a voŠa mo•e izgmpiti i svoj •ivot1 a onda te‹no da mo•e m•ivati m tomeN •ene etiˆne vrline nism msagla‹ene sa Ledonizmom noji valinle tanoŠe zastmpaN |onrat mspe‹no popija prvm tezm da je prirodno smperiorna manjina politiˆni smperiorna nad inferiornom ve‰inom‡ to je prva teza1 nojm on navodi protiv valinleovog imoralizmaN srmgi argmment znaˆajno pogaŠa smisao m•ivanja noji valinle ima m vidm nada artinmli‹e vlastiti Ledonizam1 jer nije mmereno m•ivanje nao gilj •ivota1 nego neograniˆeno m•ivanjeN rre‰i momenat ovog napada je nenonzistentnost valinleoviL stavova o tome noje sm vrline te noje trepa da

"ouka) sijalog t€orgijat se zavr‹ava mitom o smŠenjm dm‹ama posle smrtiN Ovo je jedan od PlatonoviL esLatolo‹niL mitova m noje spada nano mit iz ƒedona1 tano i mit o }rm iz desete nnjige sr•aveN uit o smŠenjm dm‹ama posle smrti jeste jedan od PlatonoviL esLatolo‹niL mitova1 a to sm mitovi noji se pave time ‹ta se dogaŠa sa dm‹ama posle smrtiN wnolino priLvatamo podelm dijaloga na rane1 srednje i pozne1 onda je prvi esLatolo‹ni mit mpravo ovaj iz €orgije jer je prema toj podeli PlatonoviL dijaloga t€orgijat dijalog napisan pre tƒedonatN vada posmatramo zajedno ova tri esLatolo‹na mita1 iano se sva tri pave nenom vrstom smŠenja dm‹ama1 nroz ‹ta prolaze dm‹e posle smrti1 nanvm nagradm ili naznm mogm da oˆenmjm1 razliˆiti momenti sm apostrofirani m prvom1 drmgom odnsno tre‰em mitm1 razliˆito sm razraŠene teorije1 iano je ovaj motiv zajedniˆni Z smŠenje dm‹e1 ali da li je m prvom planm ili nije1 dijalozi se razlinmjmN Žentralni momenat t€orgijet jeste ovo smŠenje dm‹ama i postavljanje pitanja o smislm na•njavanja1 ‹ta je priroda i ‹ta je gilj na•njavanjaN ro je motiv noji dominira ovim Platonovim mitom iz t€orgijetN w tƒedonmt opet se govori o demonm noji dovodi dm‹m na ovaj ili onaj nrajN Žentralni motiv m mitm iz tƒedonta nije smŠenje dm‹ama1 nego je to nosmolo‹ni motiv1 nosmolo‹na geografija gde zapravo1 nljmˆni motiv jeste da prm•i jednm teleolo‹nm slinm sveta1 nenm savr‹enm slinm svetaN vao ‹to je |onrat renao da te•i tome da odgovori na pitanje ‹ta je dopro po sepi1 ‹to sve povezmje1 sve mjedinjmje potpmno i savr‹eno1 ovim mitom nao da daje savr‹enm slinm zemlje1 odnosno nene nosmoIgeografsne realnosti1 noja je potpmno savr‹enaN ro je dominantan motiv mita m tƒedonmtN rre‰i mit esLatolo‹ni o }rm1 mit m nome je dominantno pitanje o slopodi voljeN O odnosm slopode1 slmˆajnosti i nm•nostiN I nano se ova tri pojma mogm dovesti m vezm sa vrlinom i mojim izporom da vodim vrli •ivot ili nenanav drmgiN Pitanje izpora1 slopodnog izpora i odnosa ova d pojma je dominantna tema ovog mita1 iano se na poˆetnm javlja deo o smŠenjm dm‹ama1 nao i nosmologija Z b prstenova ono zemlje1 itdNN I ova slina je m velinoj meri pitagorejsni inspirisana1 nao mop‹te Platonova nosmologija1 i najpotpmniji izraz nalazi m dijalogm trimajtN I m }rm se javlja nosmolo‹ni momenat1 ali je on manje va•an nego etiˆni proplem slopode piranjaN oa razlinm od tƒedonat i tsr•avet1 najraniji mit1 mit iz t€orgijet nema nosmolo‹niL elemenataN On je m potpmnosti etiˆni mit1 pavi se etiˆnim temama1 onim ‹to je dopro1 zlo1 vrlinama1 manama1 vrlim pravednim postmpgima i onima noji to nism i sistemom na•njavanjaN uit pomalo delmje i morpidnoN Prvo trepa navesti noji je statms ovog mita1 ‹to je vrlo zanimljivoN On enspligitno na•e1 za mit noji on priˆa na nrajm dijaloga1 a zatim I tmmaˆi1 da to nije pmna priˆa1 drmgim reˆima1 Lo‰e da na•e nije la•an nego je to istinita priˆaN onaˆi1 ano opratimo pa•njm nano Platonov |onrat odreŠmje polo•aj ovog mita m drmgoj1 tre‰oj nnjizi tsr•avet1 gde na•e da je mit mglavnom la•an1 noji ima ne‹to istinito1 a to istinito se otnriva alegorijsnom analizom‡ primeti se da ipan1 za ovaj mit na•e da je istinit1 da to nije pmna priˆa o pogovima i ljmdimaN Ovo je istinitoN oa‹to to tano na•eX uo•da da pi mpla‹io valinlea1 ili zapravo Lo‰e da na•e da je pormna ovog mita naroˆito m .posedmjm smperiorni ljmdi1 sa drmgom postavnom nanav pi •ivot trepalo da vode ti ljmdiN Ili parem on ne mo•e tm msagla‹enost da nam predstaviN Ostaje pez reˆiN ueŠmtim1 time se dijalog ne zavr‹avaN it o sudjenju dusama iz dijaloga &orgija (smisao. novina.

njegovom drmgom delm1 sasvim istinita i da se mo•e preneti na smdsne progese noji se doista dogaŠajm nano je ovde opisanoN re‹no da mo•emo re‰i da je ovo dosledno taˆnoN Prvo zato ‹to nema ninanvog svedoˆanstva o tome nanav je •ivot posle smrti1 drmgo1 noriste se metafore noje oˆigledno nemajm pmnvalno znaˆenje i tre‰e1 ‹to je vrlo malo verovatno1 da je vronova vladavina mop‹te postojala1 a pogotovm postojala na naˆin na noji se ovde opismjeN rime malo dovodimo m pitanje da li je sve m ovoj priˆi istinito i na noji to naˆinN uo•da Platon Lo‰e da na•e da je m svim nivoima ova priˆa istinita ano se alegorijsni protmmaˆi‡ i prvi i drmgi i tre‰i deo mita je istinit1 jer zapravo saop‹tava nenm istinm ili ima neni dmplji smisaoN •e moramo se slo•iti sa svim tezama noje ovde zastmpa Platonov |onratN w svanom slmˆajm1 mit zapoˆinje1 posle odreŠivanja da je istinit1 tano sto |onrat nrege da priga prigm1 noja glasi ovano: polazi se od qomerovog svedoˆanstva1 odnosno na poˆetnm se Platonov |onrat poziva na qomerov amtoritetN rvorgi grˆne mitologije sm qomer i qesiodN oanimljivo je da se |onrat noristi qomerom i qesiodom1 tjN nenim elementima iz njiLove mitologije1 nano pi sam nomponovao mitove noji nemajm isti smisao nao ti mitoviN Polazi od tradigionalniL elemenata1 ali iL nompinmje na novi naˆinN vano je renao qomer1 i poginje: da sm oevs1 Posejdon i qad podelili vlast1 nojm sm nasledili od svoga ogaN (qesiodova reogonija1 ovaj mit I po‹to je majna †ea mspela da spase svoga sina oevsa od oga vrona noji je pro•dirao svojm degm1 i onda se popmnio protiv svoga oga1 smanao ga sa vlasti1 podelio vlast sa pratom Posejdonom i qadom i oevs je vladao svime na nepm i zemlji i pio prvi meŠm njima) Z noja je istina ovog qesiodovog mitaX †azlinmje se opis1 nontrastira se ovde nao i nod qesioda1 ali na smprotan naˆin1 vronova i oevsova vladavina‡ identiˆan je Lesiodovsni motiv nod Platona1 ali za razlinm od qesioda1 Platon tvrdi da je oevsova vladavina mnogo pravednija od vronoveN ~no mporedimo1 za razlinm od dijaloga tProtagorat1 gde se porenlo ˆovena i vrline1 tjN ljmdsna smdpina i istorija posmatrajm1 opismjm tano ‹to se na•e da je reˆ o nenom mzlaznom tonm (prvo sm pile •ivotinje itdN1 pa onda ˆoven noji se razvija)‡ nada je reˆ o qesiodovom mitm gde je vronova vladavina noja je pila pre oevsove1 polja1 to je mit noji podrazmmeva nenanvm denlinagijm1 nao da je nenada pilo polje stanje nego ‹to je to sadN yjmdsna istorija ne predstavlja ninanav napredan1 nego je nazadna m odnosm na pretLodni period m nome je pilaN ueŠmtim1 ‹ta naranteri‹te vronovm i oevsovm vladavinmX vanav je pio sistem na•njavanja m vreme vronaX Prvo1 svanome se m tom periodm smdilo na dan njegove smrti1 tjN svano je znao dan svoje smrti1 nada ‰e mmreti1 i svano je znao da ‰e mm se tada smditiN |mdili sm mm •ive smdije na dan smrtiN oa‹to je ovo lo‹eX |mdi mm •ivi smdija1 nano ‰e •iveti posle smrti1 njemm noji zna da mmireN w ˆemm se sastoji istina Lesiodovsnog1 odnosno m ˆemm se sastoji istina mverenja1 m ovom slmˆajm Platonova1 da je polji sistem vladavine nada oevs1 Posejdon i qad dele vlast1 m odnosm na vrona1 noji jedan dr•i svm vlastX Politiˆni posmatrano i to sm €rgi prvi mvideli1 da je zapravo podela vlasti polja‡ postavlja se pitanje nanva podela vlasti1 ali va•no je da sm moˆili da je podela vlasti mslov mogm‰nosti da nena vlast pmde pravednaN •adle•nosti sm podeljene1 ‹to znaˆi da se oni meŠmsopno ograniˆavajm‡ ne mo•e ni oevs da spasi Odiseja zato ‹to je Posejdon na njega ljmtN _last i prvog je ograniˆena m toj sferiN ro mo•emo posmatrati nao podelm na smdsnm1 izvr‹nm i zanonodavnm vlast1 mada1 grˆna demonratija svanano ne podrazmmeva tm podelm1 ovog nema ni nod Platona ni nod ~ristotelaN ~li je to nena ideja ograniˆene vlastiN ro predstavlja istinm ovog Platonovog neopiˆnog1 tjN Lesiodovsnog elementa noji on vrednosno drmgaˆije tmmaˆi od qesiodaN .

ranodje1 tonom vronove vladavine svano je znao dan nada ‰e mmreti i •ive smdije sm smdile o tome nano ‰e neni ˆoven •iveti posle smrti1 a taj ˆoven je isto pio •iv i na dan njegove smrti mm se smdiloN oa‹to je to lo‹eX |ta ovaj dan smrti impligiraX xa znam nada ‰m mmreti1 a znam i da ‰e mi se smditiN ~no ja znam nada ‰e mi se smditi1 ja ‰m najverovatnije (jer znam da ‰e mi se i smditi prema tome da li sam pio pravedan ili ne) pred samm smrt postati i polji i pravedniji i mmereniji itdNN ~no znam da mmirem pa‹ m tom periodm pred smrt ‰m nastojati da se pona•em polji nego ‹to sm‹tinsni jesamN ~no alegorijsni protmmaˆimo: doista1 ˆoven m poslednjem periodm svog •ivota nada stari poˆinje da se mnogo opazrivije i pa•ljivije odnosi prema drmgim ljmdima nego ‹to je pre toga pio spreman1 i poˆinje da sepi postavlja pitanja noja nije postavljao ranije Z o smrti1 nonaˆnosti1 smislm itdNN Platonov odgovor pi pio da trepa od pogetna da zivimo vrlo1 a ne samo zato ‹to nas pripli•avanje smrti tera da postavljamo ta pitanjaN |tari ljmdi sm mnogo mmereniji od mladiL1 a Platon tvrdi da trepa i m mladosti piti mmerenN oa‹to je dm‹a •ivaX Œta to impligiraX oa‹to je to va•noX oa‹to ne valja da smdije •ive i da sm ti ljmdi •ivi (nojima se smdi)X Œta je telo m odnosm na dm‹mX Z ovo predstavlja nene momente Platonove psiLologijeNN tƒedont: ano sm vezani za telo1 ne mogm znati istinm1 samo oni noji sm se odvojili od tela mogm smditi pravednoNNN relo nao gropniga dm‹e1 telo na naˆin neˆeg spolja‹njeg1 nao odelo nojim se snrivajm nene naranteristineN srmgim reˆima1 •iv ˆoven i smdija i onaj nome se smdi jeste ˆoven noji •ivi m telm1 znaˆi1 ˆija je egzistengija telesna‡ pod ovim telom se podrazmmeva i tanva vrsta preprene1 ali i to da spolja‹nje naranteristine jesm preprena m pravilnom rasmŠivanjmN Ovde je va•no i to da ano je neno lepog izgleda1 ima prijatelje1 potiˆe iz va•ne1 mgledne porodige1 mnolino na spolja‹nji naˆin mme da se pona‹a1 onda smdije ma nolino razporite pile1 ˆesto no‹ene tim spolja‹njim elementima1 mogm da smde neispravno1 odnosno pristrasnoN †egimo1 ano neno no je iz dopre1 mgledne1 pogate porodige izvr‹io nriviˆno delo nad •enom smmnjivog morala1 prostitmtnom1 ˆesto se de‹ava da neno pristrasno smdi iano je nad njom izvr‹eno nriviˆno delo nasilnog silovanja‡ ˆesto mpravo zato ‹to poˆinilag nriviˆnog dela potiˆe iz pogate i mgledne porodige1 a ova •rtva iz nemgledne i proplematiˆne porodige1 a i sama je tanva‡ ˆesto je motiv nojim se rmnovode smdije m dono‹enjm svojiL presmdaN •ije to Platonov mvid noji nema veze sa stvarno‹‰m1 to se de‹avalo1 tanviL slmˆajeva je mnogo m smdsnoj pransiN ~li ono m ˆemm je Platon m potpmnosti m pravm1 jeste da tanve spolja‹nje naranteristine ˆesto mtiˆm na smd smdijaN srmgo1 smdije nao i drmgi ljmdi noji •ive svojm telesnm egzistengijm jesm pristrasni ljmdi1 naravno vi‹e ili manje1 ali nema nepristrasnog ˆovena1 parem m nenom smislmN xer ljmdi sm pored toga1 to je Platon sjajno mvideo i opisao1 ne samo ragionalna1 nego i nagonsna pi‰a1 ˆan mnogo vi‹e nego ragionalnaN vao i pi‰a noja imajm1 posedmjm nene emogije vi‹eg reda1 noje mogm piti i plemenite ili destrmntivneN w svanom slmˆajm1 ˆoven nije samo razmm1 nego i emogije1 noje zavise od telesne egzistengijeN Ono ‹to je pesmrtno jeste sam intelentmelni deo dm‹e (ovde se to ne spominje)N Iz tiL razloga je to lo‹eN I onda oevs menja politinm na•njavanjaN Œta je priroda na•njavanja prvog dela mitaX Prvo1 da pi se ispravno smdilo i na•njavalo1 odnosno nagraŠivalo potrepno je da nepristrasno smdimo1 sto je te‹no ostvaritiN xer sm ljmdi najˆe‹‰e m dono‹enjm smda1 pa ˆan i smdije noje pi trepalo da se vode op‹tim standardima1 a ne partinmlarnim mtisgima1 pristrasni1 manar m neˆemmN rrepa na•njavati .

nepristrasno1 ali se to te‹no ostvarmjeN srmgo1 ˆoven ninada ne trepa da zna nada mm se smdi1 jer ‰e onda mtilitarno te•iti1 tjN mtilitarno pravedno pona‹atiN •e iz praviL1 iz la•niL razloga ‰e piti pravedanN •eno trepa pravedno da postmpa vode‰i se doprim1 pravednim razlozimaN xa pravedno postmpam1 zato ‹to Lo‰m da ˆinim pravdm1 a ne da piL izpegao naznmN ~ to je1 tanoŠe1 te‹no posti‰iN vanva je oevsova vladavinaX •enano1 sama ˆinjeniga da znam nada gm mmreti izaziva m•asno velini psiLolo‹ni pritisanN |ada dolazi do preonretanja m oevsovoj vladavini Z prvo1 nino ne zna dan svoje smrti‡ drmgo1 mrtvim dm‹ama smde mrtve smdijeN Platon Lo‰e ne‹to dmplje da na•e: prvo ‹to je va•no1 nino ne mo•e da se spremi i da pa‹ m tom periodm pred na•njavanje zavara nenog tano ‹to ‰e promeniti stil •ivota1 drmgo1 stil •ivota ne trepa menjati zato ‹to ‰e‹ piti na•njen1 nego zato ‹to trepa pravedno da •ivi‹1 a nad ‰e‹ piti na•njen to se ne znaN ro je prvi momenat1 ne znam dan svoje smrti i time se otnlanja ona primedpa noja je veg data1 da ne mo•e‹ da se pripremi‹ za smŠenje1 tano ‹to ‰e‹ la•no promeniti pona‹anjeN urtve smdije mrtvim dm‹ama Z to sm dm‹e pez telaN Platonov |onrat polazi od toga da je smrt razdvajanje dm‹e od tela1 nema nostmra1 on ne postoji posle smrti1 odnosno postoji ali m na‹oj realnostiN |mrt je razdvajanje dm‹e od tela1 samim tim dm‹a noja smdi je potpmno oslopoŠena nano pritisna telesnog1 tano i emogija ili neniL drmgiL oplina pargijalizagije ˆovenovog mvida ili nene nontaminagije ˆovenovog razmma1 jer je ovde ˆovenov razmm jedino ‹to •ivi posle smrtiN rime se garantmje1 nada je reˆ o smdijama1 nepristrasnost njiLovog smŠenjaN srmgo ‹to je zanimljivo1 radi se o intelentmalnom momentm1 svana od dm‹a se pojavljmje onanva nanva ona jesteN ro pi se moglo nositi sa ovom pretpostavnom da se dm‹a sastoji od tri dela1 a jedan intelentmalni deo je pesmrtan‡ medjmtim1 ova priˆa ima drmgm poentmN Pred smdijom se javlja dm‹a pez odela1 drmgim reˆima1 ono ‹to omogm‰ava smdiji da ispravnije i pravednije smdi jeste i to ‹to polje vidi nanav je taj ˆoven nome se smdiN onaˆi1 on je dat potpmno onanav nanav jeste1 pez spolja‹njiL momenataN ueŠmtim1 jedna stvar je mnogo va•na1 a to je ˆemm se zapravo ovde smdiX Œta je predmet smŠenjaX sa li se smdi1 po‹to se dm‹a ovde pojavljmje nao nena potpmno lepa1 Larmoniˆna1 a ona nepravedna je rm•nija1 sa razliˆitim tragovima itdNN sa li se nama smdi zato ‹to smo nepravedni1 zato ‹to smo moralno rm•ni1 da tano na•emo1 ili nam se smdi iz neniL drmgiL razlogaX oato ‹to nepravedno postmpamo1 nprNX ro je zanimljivo pitanjeN sa li se ovde smdi nenima zato ‹to sm ˆinili nepravedna dela ili zato ‹to sm nepravedniX Platon je spreman da zastmpa tvrdnjm da se smdi posle smrti i za to ‹to smo nepravedniN sa li se nenome smdi zato ‹to nepravedno misli1 ali ne postmpa tano (nprN za nenoga no nepravedno misli1 a nije m mogmgnosti da tano I postmpa1 ne mo•emo re‰i da je pravedan ˆoven1 to je inferiorni pojedinag1 noji je frmstriran) I da li se njemm smdi posle smrti1 ili se ljmdima smdi za njiLova nepravedna delaX Platon to ovde ne postavlja na taj nagin1 ali je svanano va•no filozofsno pitanjeN vanav je Platonov odgovorX Platon odgovara na osnovm primera‡ navodi nene tirane noji ˆine nepravde1 I prismtan je mtisan da ge tanvi ljmdi mnogo ˆe‹‰e ˆiniti nepravdm nego pravedno vladati‡ tano da izgleda da ljmdi1 noji sm ˆinili velina zlodela1 i neni noji sm ˆinili manja zavr‹avajm m LadmN ueŠm ovima noji sm ˆinili zlodela Z jedni nojima se propi‹e nazna nojm odslm•e1 i drmgi1 noji pretstavljajm neizleˆive slmˆajeve noji ‰e trpeti mmne pagansnog panlaN oanljmˆan: Platonovo mi‹ljenje je da ljmdima trepa smditi za njiLova nepravedna dela‡ ne mo•emo smditi za misli1 mi smdimo za zlodela i zato svano trepa da snosi odreŠenm naznmN Ovde se ne smdi onima noji sm •eleli da postanm tirani1 a nismN ueŠmtim1 smisao nazne .

nije samo taj da se nazna mora izvr‹iti i da to pmde nenanav model za postmpanje drmgim ljmdima1 veg trepa nazniti zato ‹to je mˆinjeno nepravednoN vazna ima izriˆito pedago‹nm mlogm1 tjN gilj je da se dm‹a oslopodi1 proˆisti od njeniL mana1 da prestane da pmde tanva nanva jesteN •a neni naˆin Platon spaja i jedno i drmgo Z smdi se za zlodela1 a gilj na•njavanja jeste ozdravljenje onoga noji vr‹i zlodelaN srmgim reˆima1 proˆi‹‰enje od mane onoga noji vr‹i zlodelaN va•njava se neno da pi postao polji a ne da pi se nazna izvr‹ilaN ro je va•noN •e prosto radi izvr‹enja nazne1 nego se ljmdi na•njavajm da pi pili poljiN vada nazna prestajeX oavisi od smdije noji taˆno zna noja presmda odgovara nojem zlodelmN Onda nada se dm‹a proˆisti1 nada njene mane nestanm1 ona postaje dopra i na taj naˆin pi to trepalo da pmde nraj nazne‡ nada je postala dopra‡ ali postoje one dm‹e noje se stalno vra‰ajm1 jer oni nojima sm dm‹e mˆinile zlodela ne‰e da im oproste1 tano da to ne zavisi samo od dm‹a noje sm poˆinile zlodeloN w tƒedonmt: sm‹e se smsre‰m sa onima noji sm poˆinili zlodela1 i tano do trenmtna don im ne oproste dm‹e •rtavaN Ovo je sjajan motiv I nolino se na‹a dm‹a mo•e proˆistiti neovisno o drmgimaN vano onda trepa da izgleda naznaX Žini se da je Platon m pravm ‹to na•e da neno no pi trepalo o tome da smdi nije •rtva nego smdijaN onaˆi onaj no smdi mora piti nepristrasan1 naravno1 trepa voditi raˆmna i o •rtvama1 svanano trepa da vodi raˆmna i o vrsti zlodela noje je poˆinjenoN uomenat nano da se osvete one dm‹e1 da li trepa voditi raˆmna o tim drmgim dm‹ama prilinom dono‹enja odlmne1 da li to znaˆi zadovoljenje drmgiL dm‹a1 ovde se ne spominjeN Ovde je pravedniji odreŠen sistem na•njavanja1 jer smdije smde1 ne pominjm se drmge dm‹e nad nojima sm poˆinjena zlodelaN ~li je vrlo va•no da smŠenje trepa vr‹iti nepristrasnoN •ije sm dm‹e tiL smdijaX rri vrste: jedan iz }vrope1 jedan iz ~zije1 jedan noji stoji nad svima Z pri ˆemm uinos jeste onaj noji nadgleda smŠenje evropsnog i azijsnog smdije‡ tano je odreŠeno m ovom mitmN Ovo nije sm‹tinsno1 sm‹tinsno je da to pmdm ljmdi noji rasmŠmjm na najpolji mogm‰i naˆinN ro sm oˆigledno oni noji sm najnompetentniji da smdeN Izvesni }a i †adaman smde }vropi i ~ziji1 don uinos ispravlja njiLove gre‹neN vao da je Platon inigirao ni•i i vi‹i smd1 nao da mvodi idejm vi‹estepenog smdaN Izgleda da je Platon predvideo ovim mitom vi‹estepeno smŠenje1 ano je ovanva ad Log interpretagija taˆnaN Postoje i tre‰e dm‹e1 to sm dm‹e oniL za noje ninada nema ‹ansi da se poprave i noje •ive m veˆnom panlm1 gde nazna nema dejstvo oˆi‹‰enja (natLarsis Z oˆi‹‰enje1 ˆi‹‰enje)N voje sm to dm‹e i zpog ˆega nema isnmpljenja za njiLX sa li sm poˆinila tanva neviŠena zlodela noja ne mogm piti na•njena na drmgi naˆin ili zpog neˆeg drmgog ili zpog opaX ro sm dm‹e noje •ive m panlm noje sm same sepi stvorile1 one ni ne •ele da pmde drmgaˆije1 ne mogm da izaŠm iz tog panlaN sa li ide m veˆni panao zpog zle prirode ili zpog zlodelaX Pa i zpog jednog i zpog drmgogN srmgim reˆima: ˆiniti zla dela i piti zao1 odnosno ˆiniti nepravedna dela i piti nepravedan sm povezani Z onaj noji nonstantno ˆini zlodela i to velina1 taj ˆoven ne mo•e da ne pmde zaoN ui postajemo zli ano ˆinimo zlo‡ ano ginimo nepravdm1 postajemo nepravedniN •e postoji nepravedna priroda po sepi1 nezavisno od nepravedniL radnjiN rano da se oni i na•njavajm zato ‹to sm nepravedni1 a tanvi sm zato ‹to sm ˆinili nepravedna delaN ~no tmmaˆimo mit ovano nano pi‹e1 onda se tm ne na•e da te dm‹e same sepi stvarajm panao1 veg se naze da pivajm na•njene na veˆne mmneN oa‹to sm tano na•njeneX oato ‹to ˆine zlodela i zato ‹to sm zleN ~li ano ovaj mit slopodnije tmmaˆimo: to sm ljmdi noji sm osmŠeni na veˆne mmne zato ‹to ne vide da sm poˆinile zlo1 ne mogm da izaŠm iz vlastitog mnmtra‹njeg panla1 ne mogm da pmdm dopriN ~no se panao dmplje I sofistigiranije .

protmmagi1 ne mogm da izadjem iz tog panla jer ne vidim da sam zao1 a time ‹to ne vidim da sam zao1 osmŠeni sam na veˆne mmne1 veˆne nazneN Panao nao nenanvo dm‹evno zlostavljanje‡ najgora nazna za svanoga je da ne mo•e da izaŠe iz zla noje je sam poˆinio1 a pri tome nije svestan togaN •ajte•e je iza‰i iz panla noji smo sami sepi napravili1 tome nema izlazaN Po Platonm1 tirarnin je sam sepi napravio panao1 on ne mo•e da se isnmpi zato ‹to se on ninada ne‰e ponajati za to ‹to je pio tiranin i poˆinio tano ogromna zlodela‡ ne mo•e do‰i do stanja gde ‰e piti svestan da je to nepravedno1 nego on •eli da ˆini zlo1 za njega je to doproN On pi posle smrti i nazne noja mm je propisana mven veˆno •eleo da pmde tiranin1 a ne mo•e1 reˆ je opet o mnmtra‹njem nonflintm‡ njegov panao proizlazi iz toga ‹to ne mo•e da vidi da je to zlo1 a sam je sepi namestio tm sitmagijm1 ano se dmplje sagledaN re•e zatvorsne nazne sprovode ne oni noji sm sLvatili da sm ˆinili nepravedno delo1 nego oni noji to nismN _eˆni panao1 panao noji sami sepi pravimo1 mi Lo‰emo ne‹to1 ali ne mo•emoN w osnovi svega toga le•i neznanje Z nljmˆni trenmtan sonratovsnog moralizmaN Postavlja se pitanje nano to msaglasti sa tƒedonomt gde nao da se pretpostavlja da je svana dm‹a pesmrtna‡ svana se dm‹a odvaja od tela1 a onda svana dm‹a mo•e sve da sazna i da pmde oslopoŠena od sviL tiL manaN ro jeste taˆnoN ~li ova priˆa iz t€orgijet (pisan pre tƒedonat) ima za gilj da nam pona•e ne samo nano ‰e izgledati •ivot posle smrti1 nego da nam opjasni pravm prirodm na•njavanja1 m ˆemm se priroda na•njavanja sastoji‡ a da li ‰emo i nanvi ‰emo piti posle smrti1 o tome mo•emo samo da ispredamo mitove1 za noje nenad |onrat na•e da sm istiniti1 nao za ovaj1 ili polmistiniti1 nema donaza o tomeN vano ‰e izgledati •ivot posle smrti1 nema donazaN Ova interpretagija panla noji mi sami sepi stvaramo1 nije ne‹to ‹to stoji m Platonovom tenstm1 ali nano drmgagije protmmagiti panao toga ˆovena osim nao njegov mnmtra‹nji panaoN •eni nonflint m dm‹i mora da postoji da pi se stvorio panaoN ~no ne‰emo panao pmnvalno da tmmaˆimo1 nao da neno tmˆe na‹m dm‹m1 nano pi ona ista osegala1 jedina interpretagija noja se ˆini validnom jeste mpravo izlozenaN )radicionalno I sokratovsko shvatanje vrline _rlina1 pored dopra1 pretstavlja gentralni dio etineN ~reteistigni stav glasi da je vrlina predmet etignog progjenjivanja govjenoviL osopina1 osnosno osopina naranteraN Žentralno pitanje jeste : vanav pi govjen trepalo da pmdeX (ne sta pi trepalo da gini)N seontolosno stanoviste se pan odnosi na propN X (propozigije) I vrijednosti postmpana1 a nonsenvengionalistigno na posljedige postmpanaN NNX ~reteistigno : X _rednmje se mnmtrasnje mstrojstvo1 psiLologija (temperament1 nognitivne sposopnosti1 odnos prema emogijama)1 moralna psiLologija1NN (X)N I danas Z etina vrline je m gentrm etigniL razmatranja (od pogetna b‘IiL)N Pojam arete javlja se jos m qomerovim spisima1 gdje postoje vrline pogova1 mmsnaraga1 djeteta1 zivotinja I dijelova tjela)N Paradigmatsna vrlina je m tom vremenm pila vrlina ratninaN Prema njoj se mjere sve ostale vrlineN ~rete nije pilo noja osopina naseg narantera1 veg ona noja nas gini izvrsnim m negemm sto je Lvale vrijednoN |mprotnost areteIm jeste nania1 tjN manaN Primjer doprog mmsnarga ratnina jeste govjen noji se istige m Lraprosti1 spretnosti I smjelostiN vod qomera1 moralne osopine nao sto sm dostojanstvo1 Lmmanost1NN ne ponazmjm pripadnigi arLajsne vojsne1 veg njiLovi neprijatelji (qentor‚najplemenitiji jmnan m Ilijadi‚1 Prijam)N w Odiseji se pojavljmje nagovjestaj novog tipa paradigmatigne vrline1 odnosno vremena nlasigne grgne nmltmreN .

•amgnin1 nao govjen noji traga za znanjima I otnrigimaN Odisejm se1 na primjer1 ne pripismje prije svega1 Lraprost1 veg lmnavost1 pamet1 smjelost da dozivi nova isnmstvaN Intelentmalno radoznala osopa noja se ne plasi intelentmalniL izazova (nprN zagonetni)N rrazi se intelentmalna smjelostN qesiod1 pan1 govori o vrlinama opigniL ljmdiNuarljivost I strpljivost1 odnosno sposopnost da se izdrzi velini rad) sm osopine noje omogmgavajm stiganje pogatstva1 plagosti1 postovanja1 ali sm one vrline same po sepi vredne1 a ne samo instrmmentiN Pindar smatra izdrzljivost I Lraprost paradigmatignim vrlinama1 tjN vrline noje ponazmjm tanmigari na atletsnim igramaN Ove vrline sm pandan ratnignoj vrliniN †atoporni narodi sm dopri I m sportmN Istigm se porpenost1 smjelost1 srganost1NN vada1 pan1 govorimo o |imonidm iz pozno arLajsnog perioda1 interesantno je napomenmti |onratovm sposopnost interpretagije njegove poeme m dijalogm Protagora (X)N _rlina1 po njemm1 je nesto sto se ne moze postigi1 I posjedovanje vrline je tesno ostvarljivoN ~li to nas ne oslopadja moralne odgovornostiN ui moramo teziti vrliniN •e trepa1 ipan1 ogenivato od ljmdi da postanm vrli1 jer sm vrla samo savrsena pigaN |vanano1 trepa imati m vidm da na nas mtige niz onolnostiN _rlina je nesto sto se stalno stige (nprN tonom gijelog zivota trepa piti plemenit)N vsenofan pretstavlja svojevrsni preonret m sLvatanjm vrlineN •e trepa slaviti popjednine na olimpijsnim igrama1 veg pjesnine noji Z da pi isnazali svojm vrlinm1 morajm piti mmdri m tvorenjm svojiL pjesama1 noje pi trepalo da prenose mmdre pormneN ranodje1 vrlina pjesnina mtige na dopropit polisaN Pjesnigi pretstavljajm intelentmalnm elitm1 I mpravo sm oni imajm paradigmatignm mlogm m ponasanjm ljmdiN (X) €rgi istigm I ideal lijepog tijela (atlete)N vsenofant se tendengiozno pomjera od tijela na intelentmalnim vrlinamaN qeranlit1 na primjer1 vrlinm smatra razmmnim prosmdjivanjem noje se ogitmje m sposopnosti da se mtvrdi sta je istina I da se m snladm sa tim I postmpaN Po semonritm1 svana vrlina pogiva na razmmmN |tavljao je posepan angenat na znagaj stida m oprazovanjm vrline1 narogito stida noji se odnosi na to nano vidimo sepe m vlastitim ogimaN |ofisti sm smatrali sepe mgiteljima vrline I odgovarali na pitanja sta jeste vrlina I nano se ona stigeN |ofisti radinalno1 na nov nagin1 postavljajm pitanja noja sm m tradigionalnom pogledm na svijet pila samorazmmljivaN PretLodnigi nism tematizovali pojam vrline nao tanve1 don sofisti dovode m pitanje I same tradigionalne vrlineN Žmven je spor sofista I |onrataN w njiLovom pavljenjm vrlinom trepa napomenmti zajednigne elemente1 nao sto sm ista pitanja nojima se pave I sligan nagin na noji se odnose prema njimaN |onrat tanodje vrlo radoznalo postavlja pitanja (nprN m dijalogm uenon)N uedjmtim1 razline sm projne I smstinsneN Protagora1 nprN1 razligito od |onrata razmmije vrlinmN On vrlinm razmmije nao politignm vrlinm1 jer ljmdi nmzno zive m politignoj zajednigiN {iti pravedan I mmjeren je pretpostavna politigne vrlineN Imoralizam1 nao etigna pozigija1 prismtan je nod rrasimaLa I valinleaN Odpagmjm se moralne norme I opigajiN Po valinlem1 vrlina je sposopnost govjena da mdovolji svim svojim nagonima I proLtjevima1 mog da se zadovolje proLtjevi I omogmge mzivanjaN |onrat proplematizmje pojmove I argmment na nojima pogiva to stanovisteN rrasimaL zastmpa stanoviste po nom je nepravignost polja od pravignostiN •epravigna I pravigna definigija m politignim nategorijama sm naranter I mogN (X) |onrat nastmpa sa tezom da je znanje vrlinaN •ino ne gini zlo svjesnoN _rline noje |onrat nastoji da definise sm nljmgne za ostvarivanje sregnog zivota (popoznost1 pravednost)N {iti dopar znagi piti prozet doprim demonomN Pravo znanje podrzava djelovanje m snladm sa tim znanjemN IsLodiste mana je m neznanjmN w ovome se ogleda |onratov intelentmalizamN ~rgmment se naslanja na pretpostavnm da nino nege giniti ono sto je lose za njega samogN uedjmtim1 pitanje je da li svano zna sta je istinsni dopro za nasN Predmet zelje ne mora .

piti identigan sa predmetom noji je zaista doparN orelo I pozno Platonovo stanoviste ogitmje se m srzaviN Platon m ovom dijalogm daje odgovor na pitanje sta je vrlina I noje sm nardinalne vrlineN w snladm sa Platonovom psiLologijom1 po nojoj se dmsa sastoji od tri dijela1 mzron nemorala nije isnljmgivo neznanje1 veg potige iz iragionalniL dijelova dmseN w tome se nlasigno tsonratovsnotvidjenje vrline zavisi od zrelog PlatonaN Podropnije opjasnjenje : Osnovni pojmovi Platonove etine Žentralni pojam grˆne etine jeste pojam arete Z vrlinaN oa razlinm od novovenovne i moderne etine1 gde je m gentrm razmatranja ljmdsno delovanje noje se na odgovarajm‰i naˆin etiˆni vrednmje nao dopro ili zlo1 m gentrm grˆne etine nism postmpgi nego ˆovenove osopineN Žentralno pitanje noje €rgi postavljajm1 iz nojeg proizilaze sva drmga etiˆna pitanja jeste nanav pi ˆoven tepalo da pmdeN •e ‹ta pi ˆoven trepalo da ˆini1 nego nanav da pmde1 nano da mˆinim sepe ˆovenom tanvog naranteraN seontolo‹no stanovi‹te m modernoj etigi Z }manmel vant1 naranteri‹e ga etiˆno vrednovanje na‹iL postmpana1 nezavisno od poslediga noji ti postmpgi promzronmjm1 ve‰ sam postmpan po sepiN oa razlinm od toga grˆno stanovi‹te je Z VareteistiˆniW Z m gentrm je pojam ljmdsne vrlineN vada govorimo o ljmdsnom naratnerm1 za njegovo sLvatanje i toga nanvi pismo •eleli da pmdemo1 va•no je i na‹e mnmtra‹nje mstrojstvo1 na‹a psiLologija Z nanvi smo1 nanav nam je temperament1 nognitivne sposopnosti1 ‹ta ose‰amo1nano se odnosimo prema vlastitim emogijamaN |vana etina to postavlja noja sepe naziva etinom vrlineN vanve vrline trepa da izgradimo zavisi od na‹eg mnmtra‹njeg svetaN }tina vrline je naroˆito m b‘tim godinama ovog vena pa nadalje m gentrm etiˆniL razmatranja poˆev‹i od ~fter virtme (nena tamo nnjiga) Z va vrlini1 gmpitan vrline (zavisi od prevoda) Z m svetm gde pojam vrline je izgmpio na znaˆajm nanav je imao m grˆnoj i rimsnoj etigi1 potom i renesansnoj1 ˆan i nod vanta ima va•nm mlogm1 a najmanjm ima danasN €de je mnogo vi‹e va•no nanve efente proizvode na‹i postmpgi1 da li nam donose nenm norist ili ne1 nego nanvi smo mi doista ljmdi i ‹ta od sepe Lo‰emo da mˆinimo i nano sepe opa•amoN Izvori‹te pojma vrline Z arete1 taj pojam se javlja ve‰ m qomerovim spisima1 Ilijadi1 Odiseji Z vrline pogova1 vrline mm‹narga1 vrline deteta1 razliˆite vrline pominjeN wpotrepa noja se prvi pmt javlja nod qomera ali je va•na i m filozofsnom sLvatanjm Z vrlina se ne pripismje samo ljmdima1 ve‰ i delovima tela i •ivotinjaN Paradigmatiˆna vrlina1 odnosno paradigmatiˆna izvrnost na‹eg narantera jeste prema qomerovom sLvatanjm jeste vrlina ratninaN onaˆi pradigmatiˆan primer arLajsnog dmLovnog sveta jeste vojnin1 i vrlina noja vojnina naranteri‹e Z LraprostN Prema tome se mere sve drmge vrline prema qomerovom sLvatanjmN ro je gentralna vrlina1 vrlina ratninaN vao ‹to vidimo nije pilo noja osopina na‹eg narantera nego je to ona osopina noja nas ˆini OsyI••Iu ili izmzetnim m neˆemm1 ono ˆime se mi diˆimo1 ponosimo Z €rgi: Vono ‹to je Lvale vrednoWN •e pilo noja osopina narantera Z ano je neno nepraviˆan1 to je m nania Z manaN Ono ‹to je vrlina ratnina (Lomer govori o razliˆitim) Z osopa noja je izmzetna je pre svega mm‹narag1 a pre svega ratnin1 on trepa da se diˆi1 on trepa da pmde odliˆan1 on trepa da se istiˆe m Lraprosti1 m lmnavosti1 m spretnosti i nenoj smelostiN •aravno sve to podrazmmeva piti Lrapar1 to je ˆoven noji je smeo1 noji sme ne‹to da mradi1 to je ˆoven noji se odlinmje velinom smelo‹‰m1 i pameti1 i lmnavo‹‰m1 spretno‹‰mN _e‰ nod qomera moralne vrline ili vrline tipa dostojanstva1 Lmmanosti1 otmenosti dmLa1 ne ponazmjm nod qomera pripadnigi .

arLajsne odnosno grˆne vojsne1 te osopine ne ponazmjemo mi nego ponazmjm na‹i neprijateljiN Oni noji se odlinmjm plemenito‹‰m (spmdalies)1 dostojanstvom1 Lmmano‹‰m1 nismo mi nego pripadnigi neprijateljsne vojsne1 pre svega qentor i PrijamN •ajdostojanstveniji1 najplemenitiji jmnan Ilijade nije ni ~Lil1 ni Odisej1 ni ~gamemnon1 ve‰ qentor1 Prijamov sin1 nraljevi‰N w drmgom svom epm1 m Odiseji1 qomer nao da ili onaj noji je spevao taj spis1 nao da nam nagove‹tava neni novi tip vrline noji pi trepalo da se priLvati nao paradigmatiˆan1 i nao da nagove‹tava neno novo vreme noje trepa da nastmpi Z vreme nlasiˆne grˆne nmltmre1 gde sad to nije ratnin1 ve‰ namˆnin Z ˆoven radoznalog dmLa noji traga za novim znanjima i novim otnri‰imaN ~no mzmemo da je lin ratnina oliˆen m ~Lilm nome se pripismje pre svega vrlina nao ‹to je Lraprost i smelost1 onda je Odisej tanav lin nome ne pripismjemo pre svega Lraprost (iano to jeste)1 ali on je pre svega pametan1 lmnav1 to je ona nljmˆna osopina noja ga naranteri‹eN I njegova smelost se ne ogleda m smelosti m ratm1 nego da isnmsi i do•ivi nova isnmstva1 ‹to ponazmje sled njegoviL pmtovanja1 on ne nale‰e na sva ona neopiˆna po njega ponenad smrtonosna isnmstva1 ve‰ je on spreman da ta isnmstva primi1 do•ivi i da se isnali nroz ta isnmstvaN rm vidimo portret jedne intelentmalno radoznale liˆnosti1 noja se ne pla‹i ni •ivotniL1 ni intelentmalniL izazova1 on se stalno nalazi pred nenim zagonetnama noje trepa da re‹iN oa razlinm od qomera1 drmgi velini pisag grˆne nmltmre qesiod Z prema njemm m Poslednjim danima1 govori ne tolino o vrlinama Leroja1 nanav sm ~Lil i Odisej1 ve‰ govori o vrlinama opiˆniL ljmdiN Istiˆe nao jednm od osnovniL vrlina marljivost1 pa trpeljivost1 strpljivost1 sposopnos da se izdr•i velini napor pri radmN Œto nam opet omogm‰ava stiganje pogatstva nene dopropiti1 plagostanja1 a samim tim i po‹tovanjaN ueŠmtim1 naravno ni qesiod ne govori da je piti marljiv1 strpljiv i mo‰i izdr•ati velini napor ne‹to ‹to je istrmment plagostanja materijalnog1 nego on smatra da sm to osopine noje sm same po sepi vredne1 nezavisno od efenata noje mogm1 ali ni ne morajm proizvestiN •e‹to popmt qomera ili negde m tom stilm Pindar1 grˆni nnji•evnin1 smatra da sm pre svega vrline nao ‹to je sposopnost izdr•ljivosti1 Lraprosti nojm ponazmje tanmiˆar m olimpijsnim igrama je vrlina noja se posepno Lval1 to je za njega paradigmatiˆna vrlinaN _idimo da je to nena vrsta pandana ratniˆnoj vrlini1 don m ratm moramo piti Lrapri1 izdr•ljivi i spretni i smeli pri izvr‹enjm odreŠeniL zadatana noji mogm piti opasni po •ivot1 ta porpenost1 srˆanost1 smelost i Lraprost je ono ‹to m jednodopsno vreme ispoljava tanmiˆar m sportmN I njegov sport mnolino mˆini pogre‹an noran1 tanoŠe mo•e da ga no‹ta •ivota1 iano m manjoj meriN ra vrsta srˆanosti1 smelosti stoji m osnovi nano i vrline ratnina1 tano i vrline atleteN rano da sm oni narodi noji sm ratoporni1 ponazmjm nao dopri m sportmN oa tanva nadmetanja1 tanmiˆarsni dmL i nena vrsta srˆaosti i ratopornosti sm vrline noje se geneN oanimljivo je mi‹ljenje grˆnog lirsnog pesnina |imonida (stanovi‹te o vrlini Z Protagora1 m prvom delm1 i interpretagijom simonidove poeme) Z sposopnost |onratova da to interpretiraN |imonidovi stiLovi: Pesnin poznog arLajsnog perioda i po njegovom mi‹ljenjm vrlina je ne‹to ‹to se ne mo•e ostvariti1 posti‰iN ro ne znaˆi da piti vrl1 jeste ne‹to ‹to je te‹no ostvarljivo1 ne te•i da nas oslopodi odgovornosti da pmdemo vrli1 ve‰ trepa da te•imo vrlini1 ali da ne mo•emo1 ali verovati m to da se mo•e postati savr‹eno plemenit1 dopar1 moralno ispravan jeste ne‹to ‹to ne trepa oˆenivati od ljmdi1 te osopine potpmno realizovane1 jesm osopine noje mo•emo .

pripisivati samo savr‹enim pi‰ima ‹to sm pogoviN srmgim reˆima1 ninano ne trepa izgmpiti iz vida da postoji ˆitav niz spolja‹njiL onolnosti noji mogm na nas mtigati1 tjN noji mogm mtigati na to da se ponvarimo‡ drmgo vrlina je ne‹to ‹to se stalno stiˆe1 ano smo m jednom periodm pili plemeniti1 ne znaˆi da ‰emo mven ostati tanviN ro je dmpon mvid m to nanvi mi jesmoN |imonid se ponazmje psiLolo‹ni realistiˆniji od mnogiL drmgiL amtora i filozofa1 m presonratovsnoj fil pojam vrline nema dominantno mesto1 ali to ne znaˆi da se o vrlini ne‹to i ne na•eN Presonratovgi sm filozofi noji sm se pavili prirodom i ontolo‹nom strmntmrom svega ‹to jeste1 njiL je zanimalo ono ‹to je m osnovi sveta1 a mnogo manje ˆovenN vod grˆnog pesnina i filozofa vsenofonta se ipan pominje1 nao da to predstavlja prenid arLajsnog perioda : ne pi trepalo slaviti vi‹e popednine na olimpijsnim igrama1 ve‰ pi trepalo slaviti pesnineN oato ‹to da pi pesnigi isnazali svojm vrlinm1 talenat1 morajm da pmdm mmdri m nongipiranjm1tvorenjm svojiL pesama1 trepalo pi da prenose i mmdre pormneN I zato ‹to vrlina pesnina i te nano mtiˆe i mo•e da mtiˆe na dopropit polisa1 pesnigi sm nena vrsta intelentmalne elite noja oprazmje pogled na svet polisaN I vsenofon zato smatra da je to pitnije od vrlina atletiˆaraN •aravno to ne znaˆi da sm svi pesnigi pametni1 ali nena intelentmalna elita pi trepala da pmde paradigmatiˆna za pona‹anje ljmdi1 a ne sportisti noji sm popedili na Olimpijsnim igrama1 a jo‹ manje glmmige1 manenenneNNN w arLajsnom periodm sm ipan mnogo genili delove tela1 nome sm pripisivali nene vrline (Larmoniˆno1 lepoNNN)N Presonratovgi1 osim vsenofona1 nprN qeranlit najve‰om vrlinom smatra razmmno ili solidno prosmŠivanje noje se oˆitmje1 ogleda m sposopnosti da se mtvrdi ‹ta je istinito i da se m snladm sa tim postmpaN semonrit tvrdi da svana vrlina pi trepalo da poˆiva na saznanjm i razmmevanjmN Ono ‹to je zanimljivo1 a ˆesto se previŠa m literatmri1 jer se semonritove poslovige ˆesto posmatrajm nao ne‹to ‹to je deo tano gde saprana narodna mmdrost mnogo vi‹e nego nao deo nenanve promi‹ljene1 ili polje re‰i deo nene etine ili fil moralaN uo•e se prona‰i mnogo toga znaˆajno za fil1 pre svega to da se mora voditi raˆmna o mnmtra‹njoj strani vrline1 tano da on naroˆito govori o znaˆajm stida m oprazovanjm vrline1 naroˆito stida noji se odnosi na to nano mi vidimo sepe m vlastitim oˆimaN |ofisti sm m nratnom pregledm sLvatanja grˆne vrline1 preonret m grˆnoj fil nastmpa sofistiˆnim preonretom Z oni sm pili mˆitelji vrline1 ‹ta je1 nano se mo•e ste‰i i noje sm to vrlineN Ispostavlja se da sva ova pitanja noja tematizmjm sofisti1 nism nimalo lanaN Oni radinalno1 na nov naˆin postavljajm pitanja noja sm za tradigijm pila lano razmmljivaN |vi grˆni pesnigi1 epsni1 lirsni itdN €ovore o vrlini na samorazmmljiv naˆin1 ovo je vrlo trepa da se diˆimo1 slavimo1 ali te‹no da tematizmjm noja je vrlina nao tanvaN |ofisti sm prvi amtori noji dovode m pitanjm tradigionalno prmLva‰enm vrlinmN w tom nontenstm trepa razmmeti spor |onrata i sofistaN |onrat je tanoŠe filozof noji se pavio etiˆnim stvarima1 ne filozofijom prirode1 pavio se nanav ˆoven trepa da postigne1 i sofist i |onrat dele iste teme1 i odnose se prema tim pitanjima tano ‹to i |onrat smatra da tradigionalno sLvatanje vrline mora piti na novi naˆin mtemeljeno1 na novi naˆin sLva‰eno1 smatrao je da to nism samorazmmljiva pitanjaN On radinalno ta pitanja postavlja1 npr m uenonmN ro nije nimalo lano pitanje1 i ovde se vidi nroz nanve te‹no‰e se prolazi radi odreŠivanjeN vao ‹to ‰emo videti iz mita noji ‰emo raditi1 Protagora razmme vrlinm nao politiˆnm vrlinm1 ljmdi nm•no •ive m politiˆnim zajednigama da pi opstaliN oa Protagorm piti pravedan i mmeren jeste ne‹to ‹to je pretpostavna politiˆne vrline jer sm mpravo to osopine noje omogm‰avajm ˆovenm da opstane m jednoj zajednigiN wdaljeno je od valinlovog i rrasimaLovog stanovi‹taN .

valinle i rrasimaL zastmpajm vrlo radinalno imoralistiˆno stanovi‹te Z enspligitno i radinalno se odpagmjm moralne norme i opiˆajiN onaˆi za valinlea je vrlina mpravo sposopnost ˆovena da zadovolji1 mgodi svojim potrepama1 svojim proLtevima i ona se ogleda pre svega m njegovoj mo‰iN _rlina je mo‰1 mo‰ da se zadopijim opjenti1 nojima ‰emo zadovoljiti svoje proLteve i omogm‰iti sepi m•ivanjaN ranvo stanovi‹te |onrat dovodi m pitanjeN •e samo moralistiˆni posmatrano1 nego ponm‹ava da proplematizmje pojmove na nojima poˆiva ovo stanovi‹te1 nao i argmmente noje navode pristalige ovog stanovi‹taN |liˆno rrasimaLm1 m prvoj nnjizi dr•ave1 nastoji da odprani stanovi‹te po nome je nepraviˆno polje od praviˆnog1 nepravednost od pravednosti1 pri ˆemm on pravednost i nepravednost defini‹e m politiˆnimN vod valinlea je vi‹e angenat na individmalnom zadovoljstvmN |onrat1 za razlinm od valinlea1 rrasimaLa i Protagore1 smatra da je znanje vrlinaN •ino ne ˆini zlo1 znajm‰i da ˆini zloN _rline ˆiji smisao |onrat m ranim platonovim dijalozima Z Lraprost1 razporitost1 popo•nost1 mmerenost jesm prema njegovom mi‹ljenjm nljmˆne za ostvarivanje sre‰nog •ivota (emdaimonia )N }m Z znaˆi dopro1 m svanoj grˆnoj reˆi1 prefins noji pilo nojoj reˆi da se javi predstavlja ne‹to dopro‡ daimonia Z demon1 tjN dopar demon Z ve‰ sama grˆna reˆ znaˆi piti pro•et doprim demonom1 da mojom dm‹om vlada dopar demonN ro mi omogm‰ava dopar •ivotN |onrat smatra da neno mnolino zaista zna ‹ta je dopro ili pravedno ne mo•e da postmpa na naˆin protivan tomeN On Lo‰e da na•e da pravo znanje se ne sastoji m tome ‹to mi mo•emo da ponovimo1 da verpalno isna•emo ‹ta znaˆi piti pravedan1 mmeran1 Lrapar i da smatramo da piti pravedan1 piti mmeren i Lrapar na naˆin na noji smo mi definisali da je tanvo pona‹anje ispravnoN ro nije dovoljan mslov za tvrdnjm da osopa noja sve to ˆini zna ‹ta je piti Lrapar1 mmerenNNN onanje podrazmmeva i delovanje m snladm sa tim znanjemN onanje o etiˆnim fenomenima nije samo ponavljanje1 nego moramo tano i postmpatiN uoralno znanje je ono ‹to podrazmmeva mven i delovanje m snladm sa tim znanjem1 zato je vrlina znanjeN Odnosno1 ‹to je sada vrlo va•no1 da sve ono ‹to je negativno1 nije vrlo1 svana mana isLodi‹te1 mzron toga nismo Lrapri1 nego nmnavige1 nepravedni1 le•i m neznanjmN V|onratovsni intelentmalizamW Z ovo stanovi‹te o vrliniN xedan od |onratoviL argmmenata pi pio slede‰i: da nino ne‰e svesno ˆiniti ono ‹to je lo‹e za njega samogN Œto ne znaˆi da osopa (e sada mnolino ovm reˆenigm iznesemo ili preformmli‹emo da pmde pozitivna1 onda ta reˆeniga se mo•e preformmlisati na sl naˆin: |vano ˆini ono ‹to je dopro za njega samog) Z pitanje je naravno da li svano od nas zna ‹ta je dopro za nas same1 ‹to je istinsni dopro za nas same1 predmet •elje ne mora piti identifinovan sa stvarnim opisom1 noji je adenvatan tom predmetm Z neno mo•e misliti da je za njega nonain dopar1 ‹to ne znaˆi da je to istinaN ro da li ‰emo mi ˆiniti ne‹to ‹to nam omogm‰ava da postanemo dopri1 tjNvrli zavisi od na‹eg znanja ili neznanjaN Œto ˆinimo i ‹to jesmo le•i m na‹em znanjm‚neznanjmN Platonovo zrelo stanovi‹te nao i pozitivan odgovor na to ‹ta jeste vrlina i noje sm to nardinalne1 tj sredi‹nje vrline daje m svom dijalogm sr•avaN oa razlinm od nlasiˆno sonratovsnog stanovi‹ta1 Platon m dr•avi iznosi teorijm o tome da je na‹a dm‹a podeljena na tri dela: Vtri aspenta psiLiˆnogWN Prema Platonovom stanovi‹tm opet vrlo mop‹teno nazano ali ne i pogre‹no razlog za‹to postmpamo VnevrloW1 nepravedno1 ano mzmemo da je pravednost vrlina noja opmLvata sve drmge vrline1 ne le•i samo m neznanjm1 nano je mislio |onrat1 nego razlog tome le•i i m motivima noji potiˆm iz iragionalnog dela na‹e dm‹eN Odnosno1 razlog tome mogm piti na‹e emogije i na‹i proLtevi i na‹i nagoni1 a ne neznanjeN •aravno da emogije i nagoni nemajm neni velini nognitivni potengijal1 ali to .

nije isto ‹to i re‰i da je neznanje razlog ‹to ne postmpamo moralnoN Platon m dNnnjizi dr•ave (i m drmgoj) artinmli‹e jedno etiˆno stanovi‹te noje je mtemeljeno na njegovoj psiLologiji a i ima i politiˆne nonsenvengeN On govori o ˆetiri vrline noje sm pandan odgovarajm‰im delovima dm‹e1 s jedne str1 a s drmge trepalo pi te vrline da imajm odreŠene stale•e1 tjNnlase m platonovoj idealnoj dr•avi Z Lraprost1 mmdrost1 mmerenost i pravednostN Œta le•i1 noja psiLologija le•i m osnovi oviL vrlina i nano se oni mogm pripisati1 i noje od njiL se pripismjm nom slojm dr•avi Z nraljevi vladari (filozofi)1 ˆmvari dr•ave1 vojnigi‡ i oni noji Lrane dr•avm Z proizvoŠaˆni sloj m dr•aviN _erovatno Platon nije filozof noji je zasnovao disgiplinm etine1 iano govori o pitanjima etineN }tina je grˆna reˆ1 ali njm nao fil disgiplinm nije zasnovao PlatonN Platon je govori o razliˆitim namnama1 ali razliˆitim matematiˆnim namnama1 nao i dijalentigii noja je vladajm‰a namna1 namna nad namnamaN Podelm filozofije prema nojoj i etina postaje samostalna fil disgiplina jeste mveo ~ristotelN ~ristotel je delio filozofijm delio na teorijsnm1 prantiˆnm i polietiˆnmN xedan od osnovniL motiva za ovm podelm jesm razliˆita podrmˆja na noje se svana od oviL fil odnosiN opog ˆega je prantiˆna filozofija m nojm spada etina posepna filozofijaX oato ‹to se teorijsne filozofije1 noje opmLvatajm prvm fil1 fizinm i matematinm odnose se na predmete noji ne mogm piti drmgaˆiji1 mven sm nm•ni1 nepromenljiviN (ƒizina promˆava nretanje tela Z ali fizinm zanima ono ‹to je trajno m promeni1 ne interesmje opis promene1 ve‰ zanonitosti na nojima poˆiva svana promena)N Ono ‹to ne mo•e piti drmgaˆije jeste predmet sve tri teorijsne filozofije Z pog1 priroda1 matematiˆni opjentiN son prantiˆnm filozofijm1 noja se pavi ljmdsnim stvarima (ta antropina) Z etina1 politina i enonomijaN ren sa ~ristotelom1 prantiˆna filozofija ˆini predmet Vnenm•anW1 jeste prvo nastojanje da se etina osamostali nao posepna disgiplina1 i to je mspeoN }tiˆne stvari sm nenm•ne1 ali one razvijajm odreŠenm mmdrost1 prantiˆna mmdrost noja podrazmmeva znanje o onome ‹to je dopro i zlo za ˆovena1ali m svanom nonnretnom slmˆajmN •ije to samo sposopnost rasmŠivanja o drmgim ljmdima i nama samima1 nego je to i sagledavanje1 intmitivni mvid ‹ta m nonnretnoj sitmagiji trepa da ˆinimo i prema aristotelm to je istinsni mmdar ˆoven1 i tano je njegovo znanje pez opzira ‹to nije nm•no jeste istinitoN ro znanje je prantiˆno1 mora se primenitiN |vrLa znanja o pravednosti je da postmpamo pravednoN |vrLa pra•isIa1 delovanja1 prantiˆnog znanja1 jeste empra•ia (dopro delovanje)N rano da od ~ristotela je ten mogm‰e govoriti o etigi nao samostalnoj disgipliniN I etina je pre svega disgiplina noja se pavi vrlinama Z ~ristotelova etina1 etina vrlineN Iano odreŠmje gilj ili svrLm na‹iL nano etiˆniL promi‹ljanja1 tano i •ivljenja m emdaimonia1 istinsnoj sre‰i noja mven podrazmmeva sposopnost da mven vodimo dopar •ivotN On emdaimonia defini‹e m prvoj nnjizi •inomaLove etine nao •ivot m snladm sa vrlinomN _rlina je ta noja1 prantigiranje je jeste sre‰an •ivotN ~no imamo vi‹e vrlina onda •ivot m snladm sa najpoljom od tiL vrlinaN rm vidimo da je za ~ristotela vrlina nenanva ono po ˆemm smo mi najpolji1 nenanva na‹a osopina nojm trepa da realizmjemo1 noja nam omogm‰ava da ispoljimo na najpolji mogm‰i naˆin svojm prirodmN †ealizagija na‹iL vrlina jeste realizagija nas samiL1 mi smo na‹e vrline i sre‰ni smo1 odnosno dopro •ivimo mnolino svoje vrline ispoljimo1 dovedemo do nene pmnine1 ano ne ve‰ do savr‹enstvaN Œto je mogm‰e vi‹e •ivimo m snladm sa na‹om vrlinomN ~ristotel defini‹e vrlinm opet mzimajm‰i m opzir i nritinmjm‰i i pomerajm‰i se m odnosm na |onratovm intelentmalistiˆno stanovi‹te1 naroˆito nada govori o etiˆnim vrlinama1 odnosno vrlinama narantera Z vrline narantera ninada nism ˆisto znanje1 ve‰ one mven mnljmˆmjm odreŠenm nastrojenost dm‹e noja se oplinmje vaspitanjem1 •ivotom sa drmgim ljmdima1 m politiˆnoj zajednigi1 oprazovanjemN I ˆesto nada je reˆ o etiˆnim .

odnosno naranternim vrlinama1 ˆesto je m pitanjm vrlina noja se oprazmje tano ‹to se na ispravan naˆin tonom dmgog perioda odnosimo prema nenoj emogiji1 nprNstraL1 on je pasivan1 ne mo•emo mtigati1 ali nano ‰emo se pona‹ati m odnosm na straL jeste drmga stvarN Oni noji podle•m straLm sm nmnavige1 oni noji se adenvatno odnose prema straLm jesm LrapriN •ism naravno sve naranterne vrline nastale iz odnosa prema emogijamaN †egimo mmerenost jeste vrlina noja nastaje na osnovm adenvatnog odnosa prema nagonsnom delm na‹e liˆnosti1 odnosno prema na‹im proLtevimaN wnolino smo m stanjm da na‹e proLteve da se prema njima ispravno odnosimo prema iragionalnom delm dm‹e1 onda smo mmereniN ~ristotelova definigija vrline: odreŠena dispozigija ili nastrojenost dm‹e da se izapere sredina izmeŠm dve nrajnostiN ~ristotelovsni sLva‰ena sredina ne pi trepalo da podrazmmeva osrednjost ili nenanvm medionritetsni oplin pona‹anja1 ne favorizmje to1 ~ristotel na•e da onaj noji mme da pira sredinm je najpolji od sviL ljmdi1 tanav ˆoven je najpoljiN ro nije lano izaprati1 pogoditi sredinmN |redina se mven pira tano ‹to1 tjNne postoji pravilo nano ‰emo m svim sitmagijama pirati sredinmN |redina je vrlo nontenstmalna stvar1 ‹to ne znaˆi da je relativna1 nego da zavisi od vrline o nojoj je reˆ1 sitmagiji m nojoj se nalizimo1 znaˆi od nontenstaN rano da sam ~ristotel na•e da nije reˆ o nenoj aritmetiˆnoj sredini1 ve‰ sredini m zavisnosti od ˆovena1 ali ne znaˆi da je to relativno m odnosm na ˆovena1 nego moramo piti voŠeni znanjem o neˆemm ‹to je partinmlarno Z vrlina o nojoj je reˆ1 fiziˆna nonstitmgija ˆovena1 sitmagija m nojoj se nalazimoN }vo nano fmnngioni‹e sredina: qraprost Z sredina nojm trepa izaprati nije ne‹to ‹to se nalazi na sredini1 mven je ta sredina nojm piramo pli•a jednom ili drmgom enstremm: smelost i nmnaviˆlmnN qraprost je vrlina noja je pli•a enstremm smelostiN vao ‹to je mmerenost Z vrlina izmeŠm nenog potpmnog nedostatna nontrole Z anrasia (nesamosavlaŠivanje) i ravnodm‹nosti Z mmerenost je pli•a ravnodm‹nostiN Pored naranterniL vrlina: Lraprost1 mmerenost1 dare•ljivost1 velinodm‹nost1 ose‰anje stidaNNN jeste za aristotela postoji drmgi tip vrlina: intelentmalne vrline1 dianoetiˆne1 vrline razmmaN Ili one osopine razmmsnog dela dm‹e nojim se mi naroˆito istiˆemoN re vrline sm prema ~ristotelm e: sofia i pLronesisN Pri ˆemm sofia je teorijsna mmdrost1 a pLronesis prantiˆna mmdrost Z ona je neodvojiva od naranterniL vrlinaN _rla osopa pi morala piti prantiˆno mmdra ili razporitaN sispozigija dm‹e da izapere sredinm izmeŠm dve nrajnosti Z tm se vidi mdeo pLronesis1 svano no je Lrapar mora piti prantiˆno mmdar1 nastojenost dm‹e da se pira sredina izmeŠm dve nrajnostiN _idimo da je ˆoven mmdar m rasmŠivanjm1 pri odapirm1 da samo vidi ‹ta je sredina1 sLvati ‹ta je sredina i da postmpa m snladm sa timN oa to je potrepno jo‹ i momenat navine1 istrajnostiNNN ~li razmm se vidi samo m tome da li on zna da vidi ‹ta je sredina1 noja zavisi od razliˆitiL gorepomenmtiL fantoraN •ije isto piti Lrapar mnolino si jano sna•an i pa‹ slapN Ovim ~ristotel ne zagovara ninanav relativizam m etigiN srmgi tip vrline noji je vi‹i i posepan je i ne mora1 nije va•an za realizagijm naranterniL vrlina1 a to je teorijsna mmdrostN oa mmdrost nojm posedmje jedan namˆniL1 potrepno je da pmde i Lrapar i mmeren1 ali to ne znaˆi da ano je neno teorijsni mmdar ne znaˆi da ‰e polje razmmeti Lraprost i mmerenostN {olje ‰e to razmmeti neni vojsnovoŠa nprN ~li to ne znaˆi da namˆnin ne trepa da ima razvijene naranterne vrlineN ~li tm ~ristotel dopm‹ta da odvodi teorijsnm od prantiˆne mmdrostiN reorijsna ne mtiˆe na prantiˆno deloI to je vrlina noja m sepi mnljmˆmje sposopnost donazivanja1 da se pavi .

namnama m strintnom smislm reˆi1 ali i sposopnost mviŠanja najvi‹iL nm•niL istina na nojima poˆiva gelonmpno saznanjeN ro je teorijsna mmdrost1 sofiaN Platon razmatra vrline1 tjNodreŠena etiˆna pitanja m nontenstm psiLologije1 politiˆne teorije1 i teorije ideja (mˆenje o ideji sopra)N *dredjenja vrline I njihova kritika u dijalogu enon tuenont je dijalog noji pripada prelaznom periodm Platonovog stvaralastva1 napisan izmedjm raniL I srednjiL dijalogaN varanteristigan tsonratovsnit dijalog Z popijanje pogresniL mnjenja1 pitanje ri estiX1 odredjenje smstine1 eidosN sa pi se znalo da li se vrlina moze stegi ili je data po prirodi1 mora se najpre znati sta je vrlinaN |ta je areteX _rlina ima mnogo m odnosm na govena1 poslove1 starosno dopa1NN Žoven Z da mpravlja javnim poslovima1 noristi prijateljima1 steti neprijateljima1NN oena Z da opavlja nmgne poslove1 slmsa mmza1NN _rline djege1 ropova1 starga1NN |ta je zajednigna osopina tiL vrlinaX |ta iL gini vrlinamaX |vano no mpravlja1 mora to giniti mmdro I pravedno da pi pio dopar (I zena nmgom I mmsnarag drzavom)NN yjmdi sm dopri na isti naginN |onrat ne trazi naprajanje vrlina1 veg njiLovm smstinmN _rlina je sposopnost zapovjedanja I vladanja drmgimaN •agelstvovanje mora piti pravednoN Pravednost je samo jedna od vrlinaN unostvo vrlina: Lraprost1 mmjerenost1 plemenitost1 mmdrost1NN (rop ne zapovjeda‡ oplinIpoja1NN) _rlina je zeleti lepe (dopre) I piti m stanjm stegi iLN |vano tezi doprim stvarimaN •ino ne tezi losim1 jer sm one stetne I snode1 a to nino ne zeli za sepeN olo se radi isnljmgivo iz neznanjaN oeljm za doprim imajm svi ljmdi1 ali se razlinmjm m mogiN _rlina je mog da se stennm dopre stvariN {ogatstvo1 zdravlje1 mgled1 pogasti1 polozaj1NN |tiganje mora piti pravednoN _rlina je I odriganje od dopara stegeniL na nepravedan naginN _rlina je tada ono sto se desava sa pravednosgmN ~li pravednost je samo jedan deo vrlineN rrepa prvopitno saznati sta je vrlinaN Pretpostavna: _rlina se moze mgitiN sa li je vrlina znanjeX _rlina je dopra I norisna stvar (zdravlje1 pogatstvo1 ljepota1NN)1 I m dmsi sm norisne ano njima mpravlja razmm1 a stetne ano se njima mpravlja nerazmmnoN _rlina je vrsta mmdrostiN sa li se moze namgitiX •e1 jer ne postoje mgitelji ni mgenigi vrlineN .

|ofisti nism mgitelji vrline1 oni nvare ljmde (~nit)N uedjmtim1 plemeniti1 gasni1 valjanji ~tinjani tanodje nism mgitelji vrline1 jer ni svoje sinove nism namgili vrliniN _rlina se1 danle1 ne moze namgitiN _rlina ne nastaje po prirodi (m tom slmgajm pi se od malena znalo nanav je goven)1 niti se stige mgenjem1 veg m ljmde dolazi {ozijom odlmnomN |ta je sama vrlinaX sijalog se zavrsava aporetigni1 pez odgovora na osnovno pitanje: noji je eidos vrlineX |ize: •a pogetnm dijaloga uenon pita |onrata da li pi mm mogao regi nano se stige vrlinaN |onrat odgovara da mm je pitanje nezgodno zato sto ne zna ni sta je vrlina1 pa je stoga tesno regi nano se ona stigeN oatim zatrazi od uenona da mm opjasni sta je to vrlinaN uenon smatra da je lano dati odgovor na to pitanje i pogne navoditi pmno vrlina (sposopnost mpravljanja1 velinodmsnost1…)N |onrat mm sarnastigno odgovori nano je naveo gitav roj vrlinaN oatim ga mpita da li pi tano i na pitanje sta sm pgele pogeo da priga o mnogo razligitiL vrsta pgela i da li se te vrste razlinmjm po tome sto sm pgele m manjoj ili vegoj meri ili m negemm drmgomN uenon odgovori da im je svima zajednigno to sto sm pgele i da pi imao spremnm definigijm za to sta je pgela1 tjN sta je zajednigno raznim vrstama pgelaN |onrat tada zatrazi da isto to mradi i sa vrlinomN Posto uenon pi zpmnjen1 |onrat ga mpita da li sm ti delovi vrline (zdravlje1 sposopnost1NN) razligiti nada se nalaze nod razligitiL vrsta ljmdiN uenon odgovori odrignoN Onda ga |onrat ponovo mpita sta je to vrlina1 nada veg znajm da je vrlina ista nod sviL ljmdiN uenon rege da je sposopnost vladanja i zapovedanjaN |onrat ga tada mpita zar i ropovi trepajm zapovedati1 i posto se opojiga slozise da ne trepa i dodase da to mora piti sposopnost da se pravedno vlada1 |onrat ga ponovo mpita da li je vrlina jedna ili mnostvoN sa pi mm opjasnio trazi mm da napravi paralelm sa regima Woplinz i onrmgaoN uenon se slozi da i on smatra da postoji mnogo razligitis vrlinaN |onrat tada nonstatova da sm ponovo na pogetnm‡ tjN trazegi sta je vrlina1 dodjose do toga da vrlina ima viseN Posto uenon jos nije mmeo da nadje sta je zajednigno svim tim vrlinama1 |onrat nastavi pretLodnm paralelmN I rege da on na pitanje sta je oplin1 ne pi navodio mnoge opline (onrmglina islN)1 veg pi lepo opjasnio da je oplin graniga telaN rano ni za pojm nije navodio razne poje1 veg rege da je poja emanagija iz oplina i da je simetrigna sa vidom1 nao i da se moze osetiti gmlomN Onda uenon rege da pi (ano trepa na taj nagin) najradije definisao vrlinm nao zeljm za lepim stvarima i sposopnost za stiganjem istiLN |onrat potom mtvrdi da uenon misli da zelja za lepim stvarima podrazmmeva I zeljm za doprim stvarima1 nao i to da neni ljmdi zele dopro1 a neni loseN |onrat rege da nema ljmdi noji zele lose stvari same nao tanve1 nego samo lose stvari za noje sm mpedjeni da sm dopreN Posto sm nonstatovali da svi ljmdi zele isto1 uenon zanljmgi da je vrlina m sposopnosti da se te dopre stvari stennmN |onrat ga mpita da li je pitno nano se stigm te stvari i uenom odgovori potvrdno‡ slozio se I sa tim da je i odriganje od stiganja1 noje nije m snladm sa pravignosgm vrlina1 tjN da je vrlina sve povezano sa pravignosgmN ~li veg je nonstatovano da je pravignost jedan deo vrline1 tano da to ne moze piti definigija za njm‡ jer1 ne moze vrlina piti sve radnje noje sm propragene sa jednim njenim delomN uenon tada rege da je pre razgovora sa |onratom znao sta je vrlina1 a da je sada zpmnjen1 i mporedi |onrata da ripom noja osammti svanog no joj se pripliziN |onrat rege da je to poredjenje dopro1 jedino ano je ta ripa pre nego sto drmgog .

dodirne i sama osammgena1 zato sto on ne zna sta je vrlina1 ali da je resen da nastavi da istrazmjeN uenon ga mpita nano ge istrazivati ono o gemm nema pojma1 a |onrat odgovori da po toj logigi istrazivanje ne pi pilo mogmge1 jer ono sto znamo nema potrepe da istrazmjemo1 don ono sto ne znamo onda i ne mozemo istrazivatiN uenon rege da njemm izgleda da je pas tano1 ali |onrat na to odgovori da on misli da je dmsa ranije znala istinm i vrlinm a da se moze prisegati toga1 i da pi mm to ponazao pozva jednog ropa i nrenm da mm postavlja pitanja iz geometrije o getvoromglmN †op je na pogetnm iznosio nene netagne stvari1 ali ga je |onrat1 postavljajmgi mm dodatna pitanja1 izveo na pravi pmtN rada se on vrati na paralelm sa ripom i rege da to Wzpmnjivanjez ne mora nmzno da pmde lose1 i nano se lepo vidi da se on znanja o getvoromglm setio1 a ne da ga je namgioN Isto tano pi se1 naze |onrat1 on (rop) setio pilo gega drmgog samo nad pi mm pitanja pila postavljana‡ a nano on nista od toga nije mgio ranije1 sledi da je on to znanje ranije imao i da ga se sada prisegaN sanle1 isto tano mozemo nastaviti da tragamo za tim sta je vrlina1 a mozemo i ponmsati da pretpostavimo da li se ona mgi ili ne1 jer ano je znanje ona se onda moze mgitiN Posto smo mi dopri zpog vrline1 to znagi da je vrlina norisna1 a sve norisne stvari (Lraprost1 snromnost…) pez znanja mogm piti i stetneN ~ ano je vrlina razmm1 onda ona ne moze piti dar prirode‡ a da ona jeste dar prirode1 onda pi postojali i ljmdi noji pi mogli razlinovati dopre i lose po prirodiN ~li sa drmge strane1 mnolino pi se vrlina mogla mgiti1 onda pi postojali mgitelji i mgenigi vrlineN solazi ~nit1 goven mspesan m svanom pogledm1 i |onrat ga mpita da li1 nao sto one noji zele namgiti da lege saljemo lenarima1 one noji zele da namge vrlinm trepa poslati sofistima1 ~nit odgovara odregno‡ tanodje naze I to da ima tolino drmgiL dopriL ljmdi nod nojiL se mogm poslati oni noji zele namgiti vrlinmN III •a poˆetnm dijaloga1 uenon ne mlazi m sm‹tinm pojma vrline1 ve‰ napraja odline vrlineN oatim spominje vrlinm mm‹narga1 vrlinm •ene1 vrlinm starga i deteta1 ali opet ne sm‹tinmN oatim daje odgovor da je vrlina te•nja na doprim stvarima1 na ‹ta ga |onrat mpita da li on smatra da neni ljmdi te•e lo‹em znajm‰i da je to lo‹eN rm se dolazi do zanljmˆna da onaj noji zna da je to lo‹e1 ne‰e te•iti na lo‹em1 jer zna da mm to ‹teti1 a onaj noji te•i na lo‹em ne ˆini to iz znanja da je to lo‹e1 ve‰ iz neznanjaN onaˆi1 tm se dolazi do toga da je vrlina stiganje isnljmˆivo dopriL stvariN uenon odgovara da sm dopre stvari one materijalne1 popmt pogatstvaN |tiganje mora piti pra‰eno pravedno‹‰m1 mmereno‹‰m1 popo•no‹‰mN ~no pismo se odrenli pretLodno pomenmtog pogatstva radi ispmnjenja praviˆnosti1 to pi pilo isto tano pravedno nao stigatiN ~li1 opet se vra‰ajm na poˆetan1 da sm popo•nost1 pravednost1 mmerenost i ostalo samo odline vrlineN salje1 na pitanje da li se vrlina mo•e namˆiti1 znanje se stiˆe i mˆiN ~no je vrlina znanje1 mo•e se namˆitiN ui smo dopri i norisni zpog vrline nojm posedmjemoN †azliˆite stvari noje po uenonm nism znanje sm ponenad ‹tetne1 a ponenad norisneN †azmmna dm‹a se tim stvarima mpravlja pravilno1 a nerazmmna nepravilnoN onaˆi dm‹a zavisi od razmmaN onaˆi1 norisno je ono ‹to je razmmnoN (!lasicna) definicija znanja u dijalozima enon I &oz%a uenon: |onrat Loge da ponaze da se vrlina niti moze namgiti (jer ne postoje mgitelji I mgenigi vrline)1 niti postoji po prirodi1 mrodjena‡ .

|onrat naze da postoji nesto izmedjm znanja I neznanja1 a to je ispravno misljenjeN On ovo pravilno misljenje (predstavm) poredi sa sedalovim statmama noje sm ponretne1 nestalne‡ mogm se izgmpiti I vrede ten nad sm vezane1 tjN nada postanm postojaneN •a sligan nagin pravilna predstava nas moze pravilno voditi I mpravljati1 ali ona ne pretstavlja znanje1 sve don se ne veze razlozima mzrona I posljedigeN Prava predstava je sjeganje noje se mora osvjestiti I donazatiN onanje je prava1 ispravna predstava pragena opjasnjenjem1 donazimaN €ozpa: siotima naze da }ros nije ni mmdar1 ali ni glmpN Postoji nesto izmedjm znanja I neznanja Z ispravno misljenjeN Ono nije znanje1 jer ne zna razloge za ispravnostN •ije neznanje jer pogadja istinmN onanje posjedmje onaj noji ima ispravno misljenje I zna razloge ispravnosti tog misljenjaN onanje pretstavlja opravdano1 istinito vjerovanje„ uoramo donazati da je nase vjerovanje istinitoN _jerovanja (I nad sm istinita) jesm nepostojana1 medjmsopno nedovoljno povezana I1 popmt sedaloviL statma1 nestajm iz svestiN Ono sto vezmje verovanja je topjasnjenje razlogatN xedno vjerovanje opjasnjava drmgoN Proragmnavanje1 promisljanjeN Žovjen noji posjedmje znanje1 mora piti m stanjm da opjasni ono sto znaN Istinito vjerovanje moze postati znanje ano zadovoljava ove msloveN €ozpa: onanje podrazmmijeva mvodjenje razloga m prilog nenog istinitog vjerovanjaN Poloziti ragmn1 opravdati1 opjasniti„ |mpjenat zna nenm stvar1 samo ano zna sve ono na sta referirajm termini sadrzani m opjasnjenjm ili definigiji te stvariN ( siotima mvodi primjer sa odnosom znanja I poznanja I onoga sto pi trepalo da posredmje izmedjm to dvoje1 a to je ispravno verovanje ili mnjenjeN Ona ovaj primjer navodi m analosne svrLe nano pi odredila prirodm }rosaN Istinito mnjenje jeste nesto sto je izmedjm znanja I neznanjaN Ono nije neznanje1 jer se njime tvrdi istina1 a ono sto je istinito ne moze piti neznanjeN Pa ipan1 istinitost nije dovoljan mslov noje jedno mnjenje ili verovanje trepa da zadovolji da pi se smatralo znanjemN Ona ovdje daje definigijm znanja nao istinitog I opravdanog verovanjaN sefinigija znanja m tuenonmt I pmt za yarism1 znanje nao sjeganje1NN ) Znanje kao secanje u dijalozima enon I +edon (o%jasnjenje I aktuelnost) {mdmgi da je dmsa promatrala sve stvari I na zemlji I m qadm1 nema nista sto nije namgilaN Prema tome1 nije nimalo gmdno sto ona o vrlini I ostalim stvarima ima sjeganja na ono sto je ranije znalaN wnolino se podsjeti na jedno (mgenje) sve ostalo pronadje sam1 samo ano je Lrapar I mporan m trazenjmN }ristigno rezonovanje nas gini lijenimN xer1 ono sto zna Z nema potrepe opet mgiti‡ ono sto se ne zna Z ne zna ni sta trepa da istrazmjeN .

azlike izmedju Platonovih dijaloga ranog I srednjeg "erioda -.$Ucenje o idejama u dijalogu +edon III Posepan tip logoi o nojima je reˆ m dijalogm ƒedon se odnosi na idejeN •ije ispravno nazivati iL slinama1 jer sm ˆmlno opa•ive sline mnogo vi‹e sline nego logoi1 ali ano govorimo m nategorijama slina1 onda sm logoi sline istinsne realnostiN ro sm stavovi tipa: postoji ne‹to po sepi lepo1 dopro1 velino itdN Ideja je i razlog za‹to nena stvar noja m njoj mˆestvmje to ‹to jeste1 a ne ne‹to drmgoN Osim toga1 pojedinaˆne stvari se i imenmjm prema idejamaN •a primer1 ideja lepog je mzron toga da se nenoj stvari mo•e pripisati svojstvo lepogN onaˆi1 ideje sm ono ‹to odreŠenm vrstm stvari ˆini onim ‹to ta stvar jesteN Ideje sm odvojene i egzistirajm nezavisno od ˆmlno opa•ive realnostiN son ˆmlne stvari mˆestvmjm m idejama1 ideje sm na neni naˆin m njima prismtneN One sm nepromenljivi1 veˆni i netelesni entiteti1 noji po sepi postoje1 nezavisno od svojiL ˆmlniL instangija1 saznajm se mmom1 ninano ˆmlimaN •e sastoje se iz delova i nism relativneN wpravo se ta priroda ideja nao op‹tosti ispoljava m tome ‹to se stvari imenmjm prema idejama1 na primer1 veline1 lepe1 jednane stvari se imenmjm prema ideji lepog1 velinog i jednanogN .Iznijeti znanje iz sepe znagi sjegati seN Postoje pravilne predstave1 noje popmdjene pitanjima postajm namnaN w dijalogm tƒedont1 znanje nao sjeganje je izrazeno preno drmgog donaza za pesmrtnost dmseN III Prema |onratm1 m uenonm1 dm‹a je pesmrtna i nenada je poravila m garstvm ideja1 gde je stenla istinsno znanjeN sm‹a se iznova raŠa1 a znanje se zapravo odmven nalazi m njoj1 ali svani pmt nada se dm‹a ponovo reinnarnira m nenom telm1 ona zpog ‹ona raŠanja izgmpi sve svoje pretLodno znanjeN Ono ‹to je za nas mˆenje zapravo je samo prise‰anje onoga ‹to je na‹a dm‹a ve‰ znalaN oato se |onratova ve‹tina i zove majemtina1 papiˆna ve‹tina poraŠanja1 jer se time poraŠa znanje noje jeste m namaN Ovm teorijm ilmstrmje pitanje o geometriji noje |onrat postavlja uenonovom ropm1 noji zasigmrno od roŠenja nije ni‹ta mˆio o tome‡ i sam uenon je tome svedon1 jer ga zna od roŠenja1 roŠen je m njegovoj nm‰iN seˆan prvo daje pogre‹an odgovor‡ nada mm |onrat na to mna•e1 on je zpmnjen1 ali postavljajm‰i pitanja |onrat mspeva da iz njega ’izvmˆe’ taˆan odgovorN Po‹to deˆanm nije dat taˆan odgovor1 to trepa da pona•e da je on do istine mogao dospeti samo prise‰anjem na ono ‹to je njegova dm‹a ranije ve‰ znala1 ali je m meŠmvremenm zaporavilaN w ƒedonm je to opja‹njeno sa giljem da pi se donazala pesmrtnost1 iliti1 preegzistengija dm‹eN Po zanonima se‰anja saznajemo pojmoveN |ami predmeti po ve‰oj ili manjoj sliˆnosti podse‰ajm nas na pojam jednanostiN xednan predmet nas podse‰a na pojam jednanosti samo ano pojam znamo od ranijeN xednani predmeti mlaze m svest pmtem ˆmla1 a ˆmla dopijamo pri roŠenjm1 danle1 pojmove smo znali pre roŠenjaN .

-/$0Druga "lovid%a1 u dijalogu +edon Prenretnigm m dijalogm ƒedon1 a sa njime1 nije preterano regi1 I m zapadnoevropsnoj metafizigi pretstavlja promisljena odlmna Platonovog |onrata da do svoje odrednige stigne tdrmgom plovidpomtN vano pismo ispravnije razmmeli |onratov podmLvat1 trepalo pi ispitati smisao ove sintagmeN €rgN …NNX je poznati topos m grgnoj literatmre1 noji pmnvalno znagi ponretanje jedrilige veslanjem1 nada vetar prestane da dmva1 sto ge regi dolazenje do odredjene destinagije tezim naginom1 ali jedinim noji je preostaoN ro je istovremeno I pmtovanje tonom nojeg se veslag oslanja samo na sopstvene snageN rano opisana tdrmga plovidpat podsega na postepen1 detaljan rad na artinmlagiji odredjeniL pojmova I stavova1 sa otvorenom mogmgnosgm da nasi stavovi mogm mven piti I popijeni1 sto naranterise I nene Platonove opise dijalentigne metode I njegovm dijalentignm pransmN w amtopiografsnom1 ironijom prozetom I nritignom opism doprinosa filozofa prirode istrazivanjm mzrona1 Platonov |onrat m ƒedonm iznosi razloge noji sm ga motivisali da nrene svojim pmtem m istrazivanje mzronaN Posto je ponazao da je meLanigistigni model m opisivanjm stvarnosti filozofa prirode smzen I neadenvatan 1 a da1 s drmge strane1 sam nije m stanjm da prmzi teleolosno1 sveopmLvatno opjasnjenje stvarnosti1 m nojem je sopro mzron noji tsve vezmje I spajat1 Platonov |onrat se odlmgmje da nrene tdrmgom plovidpomt m istrazivanjm onoga sto je m osnovi gelonmpnog pigaN Opjasnjenjem znagenja ove sintagme m literatmre1 nao I nontensta m nome se javlja 1 m ƒedonm1 nije jos mven razjasnjeno m odnosm na nojm tprvm plovidpmt je tdrmga plovidpat drmgaN sa li je ona drmga m odnosm na meLanigistigno1 prirodnoInamgno ili pan teleolosno opjasnjenjeX _rlo gest prevod ove sintagme sa tsegond pestt na englesnom jezinm1 odnosno nemagni prevod sa tz•eite peste ƒaLrtt smgerism da metoda nojm |onrat mvodi jeste drmga m odnosm na najpolje teleolosno opjasnjenje stvariN rome m prilog ide I mpotrepa sintagme t…NgrgNt m srzavninm1 gde se naze das m pisani zanoni samo pomogno sredstvo m donosenjm odlmna onda nada nedostaje istinsni drzavnin m odnosm na gije mvide sm pisani zanoni samo imitagijeN Izgleda da je |onrat mpravo iznmdiga naterala da pripegne tezem I zaopilaznom pmtm m svome istrazivanjm mzronaN Ovim gitanjem se1 medjmtim1 ne isgrpljmje se ni smisao ni originalnost |onratove metodeN tsrmga plovidpat nije samo jedini preostali nagin pmtovanja1 nego I tezi I zaopilazni pmt1 giji pan rezmltati zavise od nas samiLN |onrat je nrenmo m potragm za vlastitim opjasnjenjem stvari1 pre svega zato sto je smatrao da mgenja filozfa prirode nism ni potpmna ni adenvatnaN Opisom tdrmge metodet Platon se radije distangira od filozofa noji imajm poverenje m gmla1 nego sto svojm novm metodm poredi sa savrsenim teleolosnim modelom m giji opis mlazi I odredjenje sopra po sepiN ranvom tmmagenjm tdrmge plovidpet vise odgovara |onratov opis tdrmge plovidpetN ro vrlo vazno mesto m gelini glasi: tvada sam se potom zamorio od posmatranja stvari1 mgini mi se da piL morao piti oprezan da ne prodjem nao oni noji posmatrajm I istrazmjm pomragenje smnga‡ nenima1 naime1 mpropaste se ogi ano njegovm slinm ne posmatrajm m vodi ili m negemm popmt togaN |ligna mi je misao pala na pamet I mplasio sam se da mogm dmsom sasvim da opnevidim ano piL stvari posmatrao ogima I nastojao da iL svanim gmlom dotigemN •ego sam pomislio nano moram pripegi logosima I da m njima trazim istinm onoga sto jesteN uozda pan ovo poredjenje I nije m izvesnom smislm primereno1 jer ja sigmrno ne mogm da dopmstim da onaj noji istrazmje ono sto jeste m logosima1 istrazmjm vise m slinama1 nego onaj noji istrazmje stvariNt .

Da li je metoda u dijalogu +edon fali%alisticka2 III {ez opzira na to ‹to se od Lipoteza oˆenmje da pmdm istinite1 Platonov model saznanja nanav je m ƒedonm je falipalistiˆni1 jer je naˆelno ostavljena mogm‰nost gre‹ne1 pa samim tim i popijanja ve‰ mtvrŠeniL pretpostavniN +ilozofija kao nacin zivota I smrt kao filozofska tema w dijalogm ƒedon prinazani sm poslednji sati |onratovog zivotaN Ovi trenmgi sm dramatigni za sve1 osim za |onrataN •jegova smirenost je najpolji donaz da je on zaista zivio onano nano je I savjetovaoN |vojom filozofijom |onrat tvrdi da ge onaj no se istinsni pavi filozofijom rado mmrijetiN •anon smrti filozofi odlaze m polji svijet1 gdje ge mgestvovati m opstim doprima1 jer dmsa ne mmireN oivot filozofa je priprema za smrtN ƒilozofi gijelog zivota ponmsavajm da svojm dmsm oslopode veze sa tijelom I preprena noje joj onemogmgavajm pravo saznanjeN rijelo je prepona dmsiN {ilo pi gmdno da ljmdiIfilozofi sav zivot teze smrti1 a da se zaloste nad dodje ono ono gega sm se gitavog zivota trmdiliN |mrt je rastanan dmse sa tijelomN ƒilozof odpagmje sve sto ima veze sa tijelomN NNX ƒilozof ne posvegmjm prigm tijelm1 veg se opraga dmsi I trmdi se da je oslopodi veze sa tijelomN rijelo ometa dmsm m stiganjm saznanjaN Žmla opmanjmjmN smsa najpolje saznaje nada je nista ne zpmnjmje1 nada posmatra sama za sepe1 pez dodira sa tijelomN Ideje1 noje sm jedini istinsni predmet saznanja1 ne mogm se saznati gmlima1 veg samo mmom1 gistom misljmN son se dmsa ne oslopodi od tijela1 ne doznaje gistm istinmN Potrepe tijela1 polesti1 straLovi1 ljmpavne zmdnje1NN mdaljavajm dmsm od filozofijeN son se ne izpavimo iz (odX) tijela1 ne mozemo samom dmsom gledati stvari po sepiN |aznanje se ili moze stegi poslije smrti ili se mopste ne moze stegiN |amo gisto misljenje vodi na svjetlosti saznanjaN smsa filozofa se ne ispmnjava tjelesnom prirodom (X)N Poslije smrti dmsa odlazi m drmgi svijetN ~no je gista ostavila tijelo1 a gio zivot pjezala od njega1 njegmjmgi valjano filozofijm1 ona odlazi onome sto na njm ligi (ideje1 pozanstva) I tamo zivi plazenim zivotom1 nonagno ispmnjena pravim saznanjemN |amo dmsa filozofa odlazi m {ozije drmstvoN ƒilozofija mvidja da mzas tamnige m nojoj je dmsa nada je vezana za tijelo potige od pozmdeN ƒilozofija mzima m zastitm dmsm1 opominje je1 ponmsava da je oslopodi1 sonoli je da se m sepe zatvara I da vjermje samo m ono sto je sama sopom mpoznala1 a ne gmlimaN |toga se dmsa mzdrzava od naslada1 pozmda1 strasti1 zalosti I svega ostalog1 sto je priplizava tijelm I ispmnjava tjelesnm prirodm1 oniva jeN €resna dmsa noja je za zivota neprestano pila sa tijelom1 mdovoljavala njegovim proLtjevima1 ono je slastima omadjijavalo1 I noja je prezirala ono sto se samo mmom I filozofijom moze dosegnmti1 rastage se sa tijelom potpmno zaonmpljena tjelesnimN ranva se dmsa prepija ono gropa gdje joj je tijeloN €resna dmsa seli se iz tijela m tijelo I to m tijelo sa onanvim navinama s nanvima je zivot provodila1 nprN rasnalasne1 prozdrljive1snlone pijanstvm mzimajm oplin magarga1 vlastoljmpivi I otimagi Z vmnovi1 jastrepovi1 nopgi (X)NN Oni noji sm se trmdili ono vrline1 ali pez filozofije1 veg samo iz navine I vjezpe Z red pgela1 osa1 mrava1 ili ponovo ljmdsni rodN III w ƒedonm nada |onrata pitajm za‹to ose‰a smirenost nada zna da ‰e msnoro mmreti1 on odgovara da se svani pravi filozof radmje smrtiN •anon smrti dm‹a se pridrm•mje pogovima i da dopre dm‹e ˆenajm polje stvari nego na ovozemaljsnom •ivotmN |mrt predstavlja .

rastanan dm‹e od tela1 a filozofi se tonom •ivota vi‹e posve‰mjm dm‹i nego telmN relo predstavlja prepreno saznanjm1 a filozofm je stalo do saznanjaN sanle1 da pismo donmˆili istinm1 moramo dm‹m ‹to vi‹e odvojiti od telaN so istine se dolazi ˆistim mi‹ljenjem1 pez ˆmla i telaN Iz tog razloga je za filozofa radost ‹to mmire Z jer se dm‹a odvaja od tela i ˆmla i ima mogm‰nost da stenne istinsno znanjeN Dijalog +edon 3 Prvi dokaz %esmrtnosti duse voplston : w ƒedonm |onrat donazmje da se iz smprotnog radja smprotno1 nao tiz jageg1 slapijet1 ili tiz zaspalog1 pmdno1 a iz pmdno1 msnmlotN rano sm I zivot I smrt smprotnosti1 a iz zivota nastaje smrtN |toga se mora mzeti da I zivot nastaje iz smrtiN raj donaz pogiva na nedonazanoj pretpostavgi o vegitom ginlignom nretanjm: on tanodje sadrzi pretpostavnm o tome da smprotno nastaje iz smprotnog nao iz nene tvari iz noje dotigna smprotnost proizlazi ili je naginjenaN resno da pi nas tanav argmment zadovoljio : osim toga1 on ne govori nista o statmsm dmse m stanjm njene odvojenosti od tela1 I1 sam po sepi1 on vodi mgenjm o ttognmt ponovnog radjanjaN w jednom tperiodmt dmsa moze da izgmpi svest o svim pretLodnim periodima svog zivota1 tano da se navedenim argmmentmm tdonazmjet samo to da dmsa prezivljava1 ali ne da prezivljava lignost nao lignostN III vljmˆna stvar |onratovog prvog donaza o pesmrtnosti dm‹e jeste da sve postoje‰e se nre‰e m smprotnostima1 tjN smprotno piva od smprotnogN yepo je smprotno rm•nom1 dopro lo‹em1 pravedno nepravednom itdN vada ne‹to postaje ve‰e1 ono mora postati ve‰e iz neˆega ‹to je ranije pilo manjeN Ono ‹to je lo‹e1 postalo je lo‹e tano ‹to je ranije pilo dopro pa se isnvariloN sanle1 sve postoje‰e stvari sm nastale iz svojiL smprotnostiN onaˆi1 postoje dve vrste postojanja Z od jedne vrste na drmgoj1 i od drmge na prvojN Isto tano1 postoji ono ‹to je •ivotm smprotno1 a to je smrtN vano je ve‰ reˆeno1 da sve postoje‰e nastaje iz svoje smprotnosti1 posle •ivota ide smrt1 ali je isto tano reˆeno i oprnmtoN onaˆi1 iz smrti ‰e posle do‰i •ivotN |liˆno nao sa spavanjem1 da pismo zaspali1 moramo pretLodno piti pmdni1 ali isto tano1 iz sna se pmdimo svesniN sanle1 ano zaista postoji neno o•ivljavanje1 mora se priznati da da to o•ivljavanje nastaje iz smrtiN sa nije tano1 da se stvari nre‰m samo m jednom pravgm1 nastalo pi op‹te mrtvilo nad Z tad i onda ni‹ta ne pi imalo smislaN .

Dijalog +edon 3 Drugi dokaz %esmrtnosti duse voplston : srmgi donaz m ƒedonm jeste donaz na osnovm apriornog sadrzaja znanjaN yjmdi imajm znanje o merilima I apsolmtnim normama1 od nojiL polaze m svojim mporednim vrednosnim smdovimaN ~li ta apsolmtna merila ne postoje m gmlnom svetm: stoga iL je goven morao opaziti m nenom pretLodnom zivotm dmseN |ligno tome1 gmlno opazanje ne moze nam dati znanje o nmznom I opstemN ~li prinladnim pitanjima gan se I degan noji nije imao ninanvog matematignog oprazovanja moze navesti da1 pez podmgavanja1 tdodje dot matematigniL istinaN vano te istine spomenmti degan nije namgio ni od noga1 I nano iL nije mogao izvesti iz gmlnog opazanja1 sledi zanljmgan da iL je on sLvatio m pretLodnom zivotm dmse1 I da je proges tmgenjat naprosto proges seganja (mporN uenon ‚bds“N‚)N w stvari1 ispitivanje noje |onrat izvodi m uenonm pretstavlja jedan nagin podmgavanja1 I tm se1 m svanom slmgajm1 pretpostavlja odredjeno matematigno znanjeN uedjmtim1 gan I ano matematigna namna ne moze da se opjasni tapstraLovanjemt iz prirodnog materijala1 matematina pi jos mogla da pmde jedna a priori namna1 a da1 pri tom1 ne mora da se postmlira pretLodno postojanje dmseN Žan I pod pretpostavnom da pi deganI rop iz uenona mogao potpmno a priori da savlada matematinm1 teoretsni to ne pi nmzno znagilo da je on pretLodno postojao: tm mven postoji I jedna alternative m nantovsnom pravgm (ne misli se na smgerisanje da se priLvati nantistigni nritigizam1 veg samo da se istanne da Platonov zanljmgan nije jedini mogmgi zanljmgan1 gan ne ni na osnovm njegoviL pretpostavni)N ‚|imija mnazmje na to da ovaj argmment ne donazmje nista drmgo do to da je dmsa postojala I pre svog sjedinjavanaj sa telom: argmmentmm se ne donazmje da dmsa prezivljava smrtN |onrat zpog toga primegmje da se argmment na osnovm seganja mora mzeti snmpa sa pretLodnim argmmentomN III Po znanovima se‰anja saznajemo pojmove1 a sami predmeti po svojoj sliˆnosti nas podse‰ajm na pojam jednanostiN xednani predmeti nam mlaze m svest nada dopijemo ˆmla1 danle1 znanje o pojmm smo morali dopiti pre ˆmla1 a po‹to ˆmla dopijamo nada se raŠamo1 sledi da smo pojmove znali pre roŠenja1 iz ˆega mora da sledi da je dm‹a postojala i pre natalnog roŠenjaN xednanost ˆmlniL stvari nije isto ‹to i jednanost po sepiN Ono ‹to je po sepi jednano moramo ve‰ od pre da poznajemo1 jo‹ od onog pmta nada smo prvi pmt videli jednane stvariN Isto tano1 do tog saznanja ninano nismo do‹li1 niti se do tog saznanja mo•e do‰i1 misli se ˆmlimaN sanle1 ono ‹to je po ˆmlima jednano1 te•i da pmde jednano po sepi1 ali zaostaje za njimN onaˆi1 pre nego ‹to smo poˆeli da se slm•imo ˆmlima1 morali smo negde ve‰ dopiti to znanje o tome ‹ta je ono po sepi jednano nad smo ve‰ Lteli ovo ‹to je ˆmlima jednano porediti sa onim ‹to te•i da dostigne jednanost po sepiN ~ mi smo odmaL po roŠenjm poˆeli da se slm•imo ˆmlima1 a nano je ve‰ reˆeno1 znanje po sepi pretLodi ˆmlnom saznanjm1 danle1 morali smo ga ste‰i pre roŠenjaN ~no ˆmlima stiˆemo znanje1 a reˆeno je da ˆmlnom znanjm pretLodi znanje po sepi1 znaˆi da smo znanje po sepi izgmpili roŠenjem i ˆmlima ga opnavljamo tano ‹to se prise‰amo zaporavljenogN ueŠmtim1 ovde je samo donazana preegzistengija dm‹eN |tvari noje sm po sepi sm jednostavne1 a ono ‹to je jednostavno1 ne mo•e se razlagati na jednostavnije1 jer se ne sastoji iz delove1 ve‰ je .

gelinaN {i‰e se deli na ono vidljivo1 tjN promenljivo i ono nevidljivo1 tjN nepromenljivoN sm‹a je ono ‹to je nevidljivo i nepromenljivoN vada se dm‹a oslopodi telesniL prepona1 pi‰a sama za sepe i ne‰e lmtati1 jer ‰e dota‰i veˆno i nepromenljivo pi‰e idejaN sanle1 ona je srodna veˆnom1 nepromenljivom pi‰mN Isto tano1 donle god sm dm‹a i telo sjedinjeni1 dm‹a nareŠmje telm1 a ono je slm‹aN |mrtno je ono ‹to slm‹a i slm•i1 a po•ansno1 iliti1 veˆno je ono noje nareŠmjeN sanle1 dm‹a je pesmrtnaN Prigovori Simije I !e%eta dokazima %esmrtnosti duse (struktura I znacaj) III |imija mporeŠmje dm‹m sa Larmonijom na liriN yira i •ige jesm ne‹to slo•eno i prolazno1 a Larmonija nevidljivo i po•ansno1 ali Larnonija ne traje dm•e od lira i •ige1 jer od mgodpe •iga izlazi Larmonija1 a isto tano od Larmoniˆnog sastava tela nastaje dm‹a1 pa tano1 nada nestane Larmonija tela1 nestaje i dm‹aN vepet naime1 dopm‹ta dm‹i preegzistengijm i ve‰m dm•inm trajanja nego telm1 ali joj ne priznaje pesmrtnostN On mporeŠmje dm‹m sa tnaˆem1 a telo sa LaljinomN rnaˆ je dmgoveˆniji od Laljine nojm je satnao1 ali ipan1 poslednja Laljina nojm je satnao nad•ivljmje njegaN Isto tano1 dm‹a nada se mven iznova raŠa i tro‹i mnoga tela1 nad Z tad i ona ‰e se istro‹iti i mmreti pre poslednjeg telaN |imija poredi dmsm sa Larmonijom na liriN O Larmoniji se tanodje moze regi da je ona nesto nevidljivo1 netelesno1 prosto1 pozansnoN O liri I zigama da sm telo1 telesne1 zemaljsne1 sligno smrtnomN ~li nada se ziga prereze ili se lira polomi1 Larmonija odmaL nestaje1 a zige noje lige na smrtno jos mven postojeN qarmonija postoji samo don sm zige na liri lepo mdeseneN |ligno je sa nasom dmsom‡ nada je telo zategnmto nao lira1 snladno postoji dmsa noja je Larmonija stiLija noje sm m telm pomesaneN vada telo preno mere oslapi1 dmsa mora propasti nao sto propadajm drmge Larmonije1 iano se ostagi tela jos dmgo drzeN Odgovor |onratov Z rregi donaz za pesmrtnost dmseN Dijalog +edon 3 )reci dokaz za %esmrtnost duse III vano je dm‹a postojala pre smrti1 nano je donazano m drmgom donazm1 onda je nm•no da ona i posle smrti postoji nad ve‰ trepa da se ponovo raŠaN Posto |imija priLvata donaz o mgenjm nao seganjm1 mora odpagiti verovanje da je dmsa LarmonijaN smsa je postojala pre tela1 a Larmonija ne moze postojati pez delova od nojiL je sastavljena (ziga1 glasova1NN)N smsa ne moze piti sastavljena od negega gega jos nemaN |imija odpagmje donaz o dmsi nao Larmoniji noji mm se nametnmo gistom dopadljivosgm1 ne osnovano1 nao donaz o znanjm nao seganjm1 a samim tim o preegzistengiji dmseN smsa ne moze piti Larmonija1 jer Larmonija zavisi od svojiL sastavniL delova I ne moze da dela ili trpi nesto drmgo nego sto pi njeni deloviN Prema tome1 Larmonija mora da se ponorava onome od gega je sastavljenaN qarmonija ima stepene1 a dmsa ne moze piti m vegoj ili manjoj meri dmsaN smsa ima vrline1 a vrlina sama je Larmonija1 pa tano dopra dmsa nao Larmonija ima m sepi jos jednm LarmonijmN Ona dmsa noja je nevrla1 noja ima pezmmlje I .

nevaljalstvo je neLarmonigno mdesenaN rano rdjava dmsa nao Larmonija nosi m sepi disLarmonijmN ~li slozili smo se da dmsa nije ni za dlanm vise ili manje dmsa nego drmgaN onagi1 nijedna Larmonija nije vise ili manje Larmonija od drmgeN sanle1 dmsa ne moze da ima vise ili manje mgesga m Larmoniji ili disLarmoniji1 znagi1 ne moze da pmde m vegoj ili manjoj meri dopra1 a ne moze piti ni zla1 jer ne mgestvmje m disLarmonijiN smsa zapoveda telm I gesto se otima telesnim proLtevimaN qarmonija ninada nege delati smprotno od njeniL delova I ninad se nege nametati za vodjmN smsa gospodari telom1 mpravlja delovima1 opominje teloN smsa nije Larmonija„ vepet mporedjmje dmsm sa tnagem1 a telo sa LaljinomN xos mven nije donazana egzistengija dmse posle smrtiN vepet dopmsta dmsi preegzistengijm I tvrdi da je dmsa dmgotrajnija od telaN rnag je po prirodi dmgovegniji od Laljina1 ali ga poslednja Laljina nadzivljavaN Iano posle tnageve smrti ostaje Laljina noja je nratnotrajnija1 to ne znagi da tnag jos mven ziviN raj tnag je mnogo tanviL Laljina iznosio I izderao1 ali je poslednja Laljina nadzivela njegaN smsa jeste dmgotrajnija od telaN ~li dmsa istrosi mnogo tela I mven nadotniva nada se telo istrosi I m gasm propadanja ona nosi svoje poslednje rmLo I propada jedino pre njegaN vano se moze znati da ovo telo nije poslednje telo dmse I da ge ona sa njegovim raspadanjem I sama propastiX rrepa donazati da je dmsa sasvim pesmrtna I neprolaznaN •e sastoji li se smrt pas m tome1 m mnistenjm dmse1 jer telo neprenidno1 jednano propadaX wlazan m telo nao nena polestN …N Sokratova intelektualna auto%iografija I kritika filozofa "rirode u dijalogu +edon sa pi donazao pesmrtnost I nepropadljivost dmse1 |onrat mora da ponaze noji sm mzrogi postajanja I propadanjaN w tm svrLm on izlaze svoj pmt istrazivanja1 tjN intelentmalnog sazrevanjaN |onrat se jos m mladosti posvetio promgavanjm namne o prirodi za nojm se mislilo da zna mzrone svane stvari Z zasto nastaje1 postoji1 propadaN (Presonratovgi) sa li zivo pige nastaje od neniL trmlosti noja dospe m Lladno I vlazno (~nansagora)X sa li je mzron naseg misljenja nrv (}mpedonle) ili vazdmL ili vatra (qeranlit) ili mozanX sa li od gmlniL oseta nastajm predstave a od njiL znanjeX uedjmtim1 |onrat nije pio zadovoljan materijalistignoI meLanigistignim1 odnosno namzalistignim opjasnjenjem svetaN sa telo raste zpog Lrane1 stvaranja noviL delova tela1 novog mesaN sa li je goven velini ili mali m odnosm na nenogX Ili neni proj m odnosm na drmgiX vano od gelog nastajm dvaX sodavanjem ili delenjemX •a opa nagina1 sto se protiviN |onrat vise nije verovao da stvari nastajm (I nestajm) na ovaj naginN |onrat se nadao da ge m ~nansagorinom tmmmt nagi mzron svemmN Žmo je da ~nansagora tvrdi da je mm svemm mzron1 da on sve msmerava1 odredjmjeN Žinilo mm se da je to pravilno‡ I da mm sve mredjmje onano nano ge piti najpoljeN |onrat je mislio da je nod ~nansagore nasao teleolosni1 svrLoviti mzron sviL stvariN ~no neno zeli da ispita mzron nene stvari1 trepa da ispita sta je za tm stvar najpolje I najpodesnije (nprN ano je zemlja ravna ili onrmgla to ge se opjasniti razlogom zasto je za zemljm polje da pmde ravna ili1 ano je onrmgla1 zasto je polje da pmde onrmgla)N Opjasniti za svanm pojednm stvar najpolje1 a sta je dopro za sve zajednoN uedjmtim1 ~nansagora nije predmzeo ovanvo opjasnjenje sviL stvari‡ on se nije poslmzio m tome primerom mma1 veg se privoleo ranijem1 .

meLanignom sLvatanjm svetaN wzrogi sto se |onrat nalazi m zatvorm ne mogm se se opjasniti materijom (nosti I tetive)1 ni njiLovim medjmsopnim odnosom1 meLanigni (nretanje)N Istina je da je materija neopLodan mzron1 ali ne I praviN Pravi mzron |onratovog poravna m zatvorm je to sto se ~tinjanima mginilo da je dopro da ga osmde1 a njemm da je polje da ga ostave m zatvorm1 a ne da popegneN ro je teleolosni1 finalni mzronN ranvo teleolosno opjasnjenje se otnriva m prirodi sopra po sepiN sopro sve prozima I drzi sve na onmpm1 sve vezmje I opjedinjavaN |onrat predmzima drmgm plovidpmN Odpagmje mgenja filozofa I mora da se poslmzi tezim1 zaopilaznim opjasnjenjemN |onrat trepa da nrene novim1 neizvesnim1 vlastitim pmtemN {eg od gmla m logoiN |onrat mmesto gmlima poginje da istrazmje logosima1 pojmovimaN sa pi se svet razmmeo mora se nongeptmalizovati1 pojmovno opraditiN rrepa se distangirati od gmlnoIopazljiviL stvari I ponovo im pristmpiti na drmgi naginN wmege donazivanjaN |onrat opjasnjava svoje sLvatanje mzronaN Žetvrti donazN qipotetigni metod1 najjaga Lipoteza Z ideje postojeN I Postoji po sepi lepo1 jednano1 velino1 maloN II |tvari sm lepe1 jednane1 veline1 male1 na osnovm toga sto mgestvmjm m idejamaN Prismstvo ideje m stvarimaN •ista nije velino m odnosm na nesto drmgo1 veg m donosm na velino po sepi1 tano sto mgestvmje m velinom o sepiN Od jednog ne nastaje e dodavanjem ili delenjem1 veg time sto mgestvmje m idejm e1 m dvojiniN uetod: ispitati da li se ono sto sledmje iz pretpostavne slaze1 a osnovnm pretpostavnm donazati nalazenjem opstije Lipoteze iz noje sledi ovaj najjagi logos Z don se ne dospe do onoga sto zadovoljava Z ideja je nesto po sepi1 ostale stvari dopijajm svoja imena pas po mgesgm m tim idejamaN Pojedinagne stvari imajm m sepi I veliginm I manjinm (ali ne istovremeno„)N One sm m odnosm na jednm stvar veline1 na drmgm maleN _eligina po sepi ninad ne dopmsta da pmde m siti maL I velina I mala1 a tano ni pojedinagne veline stvari1 odnosno1 veligina m namaN •inad ne priLvata manjinm1 veg se pred njom povlagi ili propadaN srmgi donaz govori o smprotnim stvarima I tvrdi se da svana stvar nastaje iz sepi smprotne1 a sada se govori o samim smprotnostimaN roplo po sepi je nesto razligito od vatreN qladno po sepi je razligito od snegaN |neg ninada m sepe nege primiti toplotm1 veg se pred toplotom povlagi ili nestajeN _atra tanodje‡ don god postoji1 nosi m sepi toplotmN Parno1 neparnoN vao sto smprotnosti ne primajm jedna drmgm1 tano ni ono sto jedno drmgom nije smprotno (nao ` I e)1 ali mven nosi m sepi smprotnost (neparno I parno) nege primiti m sepe onm idejm noja je smprotna onoj m njemm1 veg se pred njom povlagi ili propadaN •i smprotne stvari ne odolevajm nada na njiL navale smprotnostiN sanle1 ni posredna smprotnost ne prima smprotnostN |a tri se ninada nege sloziti ideja parnogN rri odpagmje parnost1 iano nije smprotna parnomN Odnos izmedjm dmse I smrti1 nao izmedjm ` I parnog‡ da pi telo pilo toplo1 m njega trepa da mdje vatraN sa pi telo pilo zivo1 m njega trepa da mdje dmsaN smsa onome m nome se nalazi mven donosi zivotN |mprotnost zivotm je smrtN smsa ninad nege primiti smprotnost onoga sto sama mven donosi (zivota)N Posto dmsa ne prima smrt1 ona je pesmrtnaN oa razlinm od drmgiL stvari noje sm mnistive I noje propadajm nada im pristmpe smprotnosti ( nprN sneg nad pristmpi toplota)N smsa je nemnistiva1 posto je pesmrtna I1 nada joj pridje smrt1 ne propada1 veg se povlagiN Ideja zivota mora piti pesmrtna1 jer ona ne prima svojm smprotnostN w govenm mmire ono sto je smrtno1 a dmsa odlazi m qadN .

)/о0.Yа")1 &а') оB / !)о.)&%о ') #B#/! ! /) # . Bо")&а о !ом)N I 9а".! 1 ал Bо.)& !ога о"а' & 'алог /а&. о )/*а!о% (0. ?о0.#г /")! D "а B.а'# м !а $ла!о%о" ?о0.ло(о. '/0о /")&о:а%/!"оN $о/!о' %)0о )мB .а!о"/0# .)Dало &о0а(а! 1 (а". ! !о1 ').Pа"а /) )/*а!олоP0 м м !ом (P!а /) &огаOа /а &#Pом Bо/л) /м.): 9Dог :)га ')&а% & 'алог 0о' /) Dа" о(D k% м B !а.а(#ма% :о")0 %)S) /а Bо!B#%ом / г#.)!Bо/!а"kа &а ') &о0а(а%о о%о P!о ') !.о")./*а!олоP0 : (Bогла"k) fc) оB / .#гог /")&о:а%/!"а1 Bа B.456789:9.Yа")1 ал /) о%о %) моY) B.а!0о /) оB /#') о"а' )/*а!олоP0 мом)%а!1 а (а! м /) Bо/")S#') г)ог. :аN I ?о0.)&/!а"kа B.! )X I ”.) #").а'а T)&о%а I %) го"о.ма 0о'ом о% оB /#') 9)мk# ') моY&а /! % !а1 ал моY&а % ')N @оY&а ') # /"о'о' /#P! % /! % !а1 ал %) # /" м /"о' м /)гм)%! маN \ ') ла0о о!0.)г B).P)!а0 & 'алога T)&о% B. ма1 0ао P!о ') !о T)&о%1 г&) /) B.а'# /) Bо'а"k#') м !1 0о' ') 0а0о /) о"&) !". '/0о /")&о:а%/!"о # м !# о .а(" ')% ' 1 оB /#') /) 9)мkа . ') &)')1 0.л # Bо!B#%о/! 1 &#Pа о% * 0о' /# Bо: % л %)0а %)B.!%о/! &#P)N [ %а /амом 0.) о о"ом)1 ". ! 0#') B.%оPS# .а2 о%ал%о (%а.)&.!%а о%а &) Bо/л) /м.а! ') /")/!а% г.о&) &а') /) оB / * Bо!)! :0ог м)!о&а1 &а') /) :)! .#гог м !а о"а /л 0о" !а -о.а')1 о /#&D % &#Pа Bо/л) /м.а %а !о P!о ') %)мог#S) ма! )г(а0!%о (%а. N I –а/%о ') &а /) %) моY) ма! .)ма !ом) %) моY)мо !".! 1 ал ".)S &а ') о"а' м ! /! % !N R&%о/%о1 )г(а0!%о (%а.)O#') #лог# /! %о/%# ". ( 0 &а Bогл)&амо !о о :)м# %ам о"а' м ! го"о..аS)%а &)мо%а1 "о& ')N ` ".k "а B.а% 2а о"ог /"а0ог &.о: /! ! 1 .%оPS# B.а2 о%ал%о (%а.а! /а Bо!B#%ом / г#.а &а % ')&а% . *"а!k "а1 лоPа &)ла (ал /) о%) мог# B.)1 &а ') о% моY&а /! % ! л %)N I @^Q: ?а/!о' /) ( &"а &)ла: 1N )/*а!олоP0 &)о Z (а /!а /) го"о.ло 0.Y 1 0ао & 'алог /.а!0о‡ eN г)ог.<= >=8 9 ?@AB9> 5CD8A A ?=E7:9BA FD?9G @ ! / 0./!) &#P): о% * 0о' /# ".а.' 9)мk)N I \а 0.#1 %а 0.'# B.! # %)0 &.! 1 0ол 0о о 0о/молоP0 м B !а.' 9)мk) г&) /) 9)мkа оB /#') %а Bо/)Dа% %а: %‡ I B !а.) ') %)P!о P!о (м :)1 %) моY) /) ма! (%а. о г)ог.& ! &а ') о"а' м ! Bо!B#%о !а:а%N R &огаOа' ма о 0о' ма B. ! B.аS)%а &)мо%ом1 /"а0а &#Pа D "а B.а! %а %)0 %а: % о&.# !ога /) го"о.) +. Bо")&а м !1 моY) /) /B. ма1 л Dа.) о Y "о!# Bо/л) /м.& 1 %) моY) /) ма! . !ол 0о о Y "о!# Bо/л) /м.! 1 %)мог#S) ') &а! % ')&а% &о0а(1 о !ом) ') !)P0о Bо("а! /) %а %)0о )мB .а'# 1‘N 0. г) +.)&%о/! /амог м !а1 о&%о/%о1 0ол 0о ') /! % ! л %)N ?ма!.а-/0 &)о Z .! N I •)( оD( . :# о !ом) 0а0о (гл)&а Y "о! Bо/л) /м. &о0а(а о D)/м. о&а B. ')&%ом а/B)0!# 0о/молог ')1 а о%&а # о0" .а/!а%0а &#P) /а !)лом1 BоP!о ') &#Pа D)/м. .а.ло 0. :а! " P) л ма.) о Y "о!# Bо/л) /м.)0о &.

"ом /!а& '#м# оB /а ()мk) 0о' /) 'а"kа %а0о% /м.аP.а1 %аго% /# 0о%!.а0!).)*о"а)1 &#P) 0о') /# Bо!B#%о ")(а%) (а !)ло1 о&%о/%о г.:0# м !олог '#1 &)мо% (а E.)1 %) мог# (аS ( !ам% 2) 0о') /# /ам) /)D %аB.а-/0 мом)%а!N @%ог 0ом)%!а!о.а(#м #B.а &)мо%# 0о' 0о.) %аP)г 2 0л :0ог Y "о!а # /")!#N $о'а"а &)мо%а Z &)мо% ') 0а.%ал (о"а%1 0о' ') &а! 0ао %)P!о /BоkаP. # Bо&()м% /")!1 0о' %)ма ")() /а о"ом ()мkом1 о%а &) # ')&а% B. лаго& о о%ом) P!о м# !. /! $ла!о% # R&D..а!о"/0# .)S &а /"а0ом &#Pом "ла&а %)0а0"ом !о' &#P B.0) % ') (%а: о (ло /!"о. маN 9Dог :)га B.о!#ма: ! N R%о P!о ') # 2)ло' B. м).а(#мом1 %) !а0о P!о /) Bо! /0#'#1 %)го P!о .# $ла!о%о"ог T)&о%а 0ом)%!а.а& Z /#D')0! "% B. :а B.амоN @оY&а ') о"а' &)мо% B.а"о !о P!о оB /#') Bла!о%о" ?о0. :# B.а% ?о0. ') :о")0# &)мо% Z ]).л) &#P) — .а(#м%а1 о%а &#Pа 0о'ом "ла&а . %2 B 0о' #B.)& P! маN ?"а0а &#Pа %а %)0 %а: % D .# "о& 0а о&. Bа&аN Aа.а!о"о' 0о' м# го"о. Bо0#Pа"а'# &а о"а' оB / Bо")Y# /а B !аго. 0а0о %)P!о %) !. %2 B1 0о' ') ма%)%!а% /амом ?о0.)'/0 м #:).)*о"а %) мог# &о/B)! # %)0о Dоk) м)/!о г&) /# /а&аN ”.#г /")!1 л Dа.а"kа /"а0ом &#Pом1 &)мо% 0о' ') )0/!). /! :а% (а г.'ом 0а&а о%а B. *"а! ! 1 &а ') (аB.)% B.)* Z лоP)1 (л)1 &а D)( оD( .мог# /) о/лоDо& ! о& /"о' * г.а( Z /л)& /")! &)'а 0о' ') &)ала% : ' ') о&.а%)1 :#&%о ') !о &а &#Pа %) &) 0а0о м о:)0#')мо %а %)Dо1 %а %)0 &.) # о&%о/# %а &#P#1 ! м) /) *оS) .а ')&%а &. &)ла Z Bо".#га ()мkаN +)'" & E)'л # /"ом 0ом)%!а.аP.оDл)ма! :а% /а /!а%о" P!а о%ога P!о $ла!о% .)& P.)P%о1 ал /) %) моY) /а/" м B. %2 B &а ') !о #B.а! /л :%о оB /# &)ал%) ()мk) # о&%о/# %а 0о'# ') %аPа ()мkа /амо 0оB 'а1 :#л%о оBаYk " о&.а"kа %аго% ма 0а0о D о/!"а.) о &)'ама1 о: гл)&%о &а ') о"а' &)о B.).м .)Dа &а . P#S о"а' м ! 0аY) %)P!о P!о % ') /а/" м Bог.ло(о.) 0о') "о& !# &#P# о%ом) P!о !о' &#P B. о *а.оY)!а о"ом .л Z 0о/молоP0 1 г)ог.ол /а% . :# 0о'а ') B.)&/!а"kа /! %# $ла!о%о") .а( :#л%о оBаYk " /")!N @)O#! м1 !о (гл)&а /амо &а ') !а:%о 0а&а ') .#гом &)л#1 %аP Y "о! %а ()мk ') ")(а% (а /.') ')/!) #:).) D S)1 % 0а0") (л) &#*) 0о' %а/ м#:) л B.а'#1 о% ') (м)O# k#& Dого"а1 0ао %)0о Bол#DоYа%/0о D S)N –)&а% о& !а0" * &)мо%а ') /ам .ло :#&а% оB / / ')&%) /!.) D S) D /) могло /*"а! ! 0ао %)P!о #%#!.ло(о.ога.а(#м ') &оD.а"о !а' &)мо%N ?BоkаP.! 1 0а&а &#P) "оO)%) &)мо% ма (ла() ( !)ла D "а'# /#о:)% /а %)0ом &.мо% :%о -#%02 о% /а.а0!).)& % (м)O# ')&%ог &.P %а1 (м)O# Bо&()м% /")!N Qо ') ".#гом ()мkомN +#P) !а&а ма'# !а:а% #" & # о%о P!о ()мkа ')/!)N Qо ')/!) о%о P!о ') ()мkаN У &.а /"о'# /#&D %#N R" м) 0ао &а ') ")S %а(%а:)%о &а /"а0а &#Pа Bо/.Y %)0) )л)м)%!) 0о' га ")(#'# (а B.)&/!а"kа! B. : %а'(а% мk " ') ')/!) &а оB /#') ")ома &#га:0о %)0# 9)мk# ( !.): о B.а Y "о! 0а0а" S) "о& ! N R"о о&го"а.а" л)N \) мог# /) о/лоDо& ! о& /"о' * г.)&)о # 0ом) )г( /! .)/о0.)Dа1 ал &)мо% моY) B. /#!а% # /"а0о' &#P .Y ")S о"а0о %а /амом Bо:)!0# /а&.)O)% м о&.)г гла/а D .а!#N У !ом /м /л# /"а0а &#Pа ма /"ог &)мо%аN @оY) /) о"а0о B.а0л !N Aа0" S)мо м D ! (а" / о& %а/ /ам *1 0а0о м /)D) оDл 0#')мо -о.)&/!"ом /"ог &)мо%а1 /"ог #%#!.а %а /") %аBо. /ло' Z м Y " мо # /.о/N $ла!о% #"о& &)мо%а1 &а D B.#гог /")!аN R: гл)&%о ') &а о"а' м ! /а&.

P)% &о0а( 0о' %ам Bо0а(#') %) /амо ')& %/!"о %)го /".#Y)%а % ') "а(&#* %)го )!а.а"%о!)Yа1 BолоYа' 10.) /")м .)'а2)N Qо моY) %) мо.#гом Bло" &Dом ').#Y)%о)N Qо ') D о &)ала% оDл 0 %):)гаN R"а' оB / "а/ о%) ()мk) (гл)&а &а ') оB / /")га P!о ')/!) %а 0о/молоP0ом Bла%# /а ()мkом # /.)1 о &)' &оD.)Bом)%#! *: R" м оB /ом ()мk) B ?о0.)&): %) моY)мо !".ло(о-а B.#го: "а/ о%а1 #% ").#глог оDл 0а1 %)P!о P!о ') /-).P %/0 &)о ()мk) ') : /! B.о&)1 %)S) &а &а оB / 0о' ') 0а.м *оS) &а B.)%ог /-). &л)%&).!# /"а0а0оN +а л ма ")() /а о% м о :)м# /) го"о.)&/!а"k)%аN 9а E.)& P!# /) %ала( 9)мkаN ?" ! &)ал% оDл 2 1 оD'аP.а 0о'а /") оD')& .#Y ')&а% Bа%&а%1 &а %а&о0%а& о%о P!о %) моY) &а &а %а .).)ма о/!ал м %)D)/0 м !)л маN ^ /а&а %а.Y # /"ом BолоYа'#1 % ! ')&%) &.Y) . '# о &)' &оD./0) лоB!)1 %) !.' 1 ал %) моY) &а &а %)P!о &.)Dа оB / "а! %)P!о &.)!а.) /")га а0о /) 0ао о0. .P)% ' Z B. !о /ам $ла!о% %) !".0) 0.а(% &)ло" о"ог м !а Bо&/)Sа'# %а B.а"#1 о%о /а Bо:)!0а м !а (аB.а D ! B.о&) Bла!о% /ма!.)& % /")м .#')м &а 9)мk B. о%а0" м 0а0") о%) ')/# / л) 0о') %) !.%оPS# ').*о" !о/! /")га P!о ')/!) (а!о /) %а( "а !)л)олоP0 мN $ла!о%о" ?о0.)м)! ло /а".#г) !а0") / л) %)го /# &о"оk% &а ') &.а &а о%о : м) ') ()мkа о0.).о/!о.Y)W : %) /!"а.ло(о.а"%о !а' .)Dа % "а(&#*а 0ао P!о ') [%а0/ ма% /ма!.).)&/!а"k)% 0ао %)P!о P!о ') о0.). N Eо.#го %а .Y /Bоkа %)го &а Bо/!о') ма%)%!%) 0о/м :0) / л) 0о') (аB.#г * (")(&а1 о%а % ') (оло"а%а &)о ') /а".а!о"2)1 о%&а %а'" P)1 $а#л T.& /) &а ()мk# % P!а %) &.а1 !а0о ') B. # 2)лом & 'алог#X \аго")P!а' аB/!.а"%о!)YаNW !".#Y)%а /а".а"о Bо! :) о& #:).)&/!а"k)% 0о/мо/1 %) /амо !о1 %)го ()мkа ') !а0о B.)& P!# #о0" . !о ') о%а' &)о г&) /) мог# " &)! (")(&)1 г&) /) " & &а ') ()мkа # %)0а0"ом о&%о/# B.(#мN Z %а Bо/.а2 о%ала% %а: %N R% %) моY) &а %ам B.а/Bо.# !о &а B.а1 % ') # /!а.а 0о'а /") B.P %# ()мk)N $о".#') /") /Bа'а ')/!) !)л)олоP0 1 Bо!B#%1 /а".)S) &.) о& [.#га &а ') !о #:).а1 0о'а оD#*"а!а Bо".)N +.#Y !)л)олоP0о оD'аP.а! # ')&%о' /л 0о" !о' -о.ло(о.P)%о ($а. :%ог оDл 0а‡ %) Bло:а %)го /-).)&/!а"kао ') %)P!о /а"./!а 0"ал !)!% ') /#B/!а%2 ') о& "а(&#*аN $о!B#%о л P)%а /")га P!о D .P)% м V"а(&#*омW Z )!а.* !) (B !аго. ') # B.а0!).(#маN 9)мkа ') &)о ')&%ог #.а/!о'а.ао &а /) &. *"аS)%оN [.#')N [ !а0а" оB / 0о' D Bо: "ао %а &)' &оD.) (а" / о& %)0 * ма%)%!% * 0о/м :0 * / ла1 %) о& %):)га P!о ') /BоkаP.оY ма /") #')& .%а:) (%о/ N [0о .)%о ')&%а0о . /ло' ()мk) Z %а'Dоkа /-).) го.(#маN 9а .)S) &.& ! /а / г#.а"о V()мk# &.а 0о' %) моY) &а &а Z о% &а') %а2./0) лоB!)1 /ама .!1 0а&а 0.)&а% %а: % /) &а') !)л)олоP0 оB / /!"а.#г) (")(&)N R&%о/ ()мk) &.)%а . :%ог оDл 0аN QУ ') &а! л /) !)Y &а /) &а Bо!B#% 0о/молоP0 оB / /")га P!о ')/!)1 %) # &)!аk)1 ал # %а2. %)S) &а /л)& .а2 о%ала% %а: % Z !)о.#гом Bло" &DомN RD'аP.#Y %а 0.#гло !)ло %ала( # /.#го P!о &.P)%ог #% ").а B !аго.)/о0.о!)'а T.)'/0ог 0.а! о&#/!а') о& !ога 0.#Y% оDл 0 ') D о %а'/а".а(л 0# о& .м)% & Z D S) Z (ао0..* !а ') B.'# B.#Yа %)0# !)л)олоP0# /л 0# 0о/мо/а # : ')м /.Y ()мk#N \)D)/0а !)ла /# !а0о .)O)%) &а .N \)0а ".& о &а ') ()мkа о"а0"а 0а0"ом ') $ла!о% оB /#')N +)'" & ?)м 1 +о.а1 /л 0а 0о'а оD#*"а!а 2)ло0#Bа% #% "). /! :а% о"о' . # 0ом) /) %ала() &.а'# & 'алога %ам B.(#м1 0о/мо/ ') B.а0!% ')г #:).) %а /"а0о' !а:0 /")м ./!о ").& 1 ал о"о оD'аP.P)%о/!1 о%а ') о0.)ма /")&о:а%/!" ма !". .) Bо0а(#') ")(# м !а & 'алогаN V–а :".)O)%ог #% "). *о"а .

а&а (а .#:'а л !а:0) гл)& P!а г&) о%а моY) &а " & B.ал)л (ам о"ом оB /# (%а.) B)S %)1 а ")л 0а B)S %а ') )0/!). Bа&а %)0о' B)S % Z о" м /) %аго")P!а"а Bла!о%о"а ал)го.):а"а &а " & мо 0а0о /!"а.#:'а 0о'а /# ла0Pа1 0о'а /# ма.а 1aa11acN /!.ло(о-) B.а/!#ма: ! Z #")0 м ! /а&.а(#м% ') %а'Dоk) &#P) Bо/л) /м.а% 2а "а(&#*а1 &а D /мо #Pл # /-).! г&) !а0"а &#Pа &оD 'а %а'")S# %аг.# )!.( :0 %а/ /B.#г * &)ло"а1 !а' 0о' ') %а Bо".а(#м%аN Qо ') #" & 0о' !а0"а &#Pа моY) &а /!)0%) !о ') %а'")Sа %аг.( :0 * 0о/м :0 * !).):а"а %а/ &а " & мо о%о P!о " &) о%) &#P) 0о') /# %аBоk)N ?")! # 0ом) м ')/мо %ам о%)мог#Sа"а1 . # о&%о/# %а /.# &а (аB..оD% 2а &#Pа &а ') о%а !.#го: P!о ]ом).) !)л)/%оN \а !а' %а: % /) ".P % ') )!а.о" м !о" /# D л !)м)k г.а&о(%ала1 0о'а (а/л#Y#') &а /) %аO) %а ! м м)/!# 0о' S) 'о' омог#S ! #" & # /#P! %# 0о/мо/аN @)O#! м1 %а'")S D.о/ /!)маWN $ла!о% /) !# Bо( "а %а м%ого " P) %а ]ом). ')/#1 &.а‡ о% /) Bо( "а %а м)%а 0о'а ]ом).P % %):)г %)/а".%ал (а2 'а %аP) #%#!.а"# ()мk#1 B.‡ (а %а/ "о&а !о ') (а .а(о"%ог / /!)ма1 !о ') %а'" P) л)г ! м%о &а /) Bо( "а %а .о: !о го.а"# ()мk#1 B.)&%о/%о Bо( 2 о% . 'ама Z ма!).( :0 м 0а!)го.а # %)0 м а/B)0! ма1 %)го %а г.)ма !ом) 0ол 0о /# о%) ')&%о/!а"% ')1 ла0P) ма.P)%о/! 0а&а /) Bо/ма!.м %а1 /а 0а.)&.#г /")! 0о' %)ма ")() /а о" м /")!ом1 ")S о%а D "а /#о:)%а /а /! %ом о о"ом /")!#1 о%а &ола( &о &)ал%) ()мk)N +ола( &о !а0"ог Bо&.а" #" & # /!"а.) ма!).:0ог оD.а&# B.омо/! Z %)&о/!а!а0 Bам)! 1 Bо $ла!о%о"ом м Pk).) %а *ом).)&%о/%) /) м).#N ”аY%о ') !о &а Bо/!о' Bа.) &а /") "о&)1 &а /" оDл 2 "о&)%ог !о0а1 D ло &а ') !а' "о&)% !о0 %)P!о P!о ') ')().а& 2 ')1 &а D D о #").аP. ')/# 0а0о /) м)O#/оD%о о&%о/)N $ла!о% 0аY) &а (Dог /"о') /лаDо/! !.ом /мо #0ол 0о /мо " P) ")(а% (а !)лоN ?а&а о%о P!о ') 0k#:%о ')/!) &а /) о" м %аго")P!а"а м ! о B)S % г&) /) го"о.):а"а &а " & мо 0а0о /! %/0 /!"а. &а')N R"о /) моY) &"о/!.):а"а1 о%)мог#Sа"а %ам &а /!)0%)мо B. * "а(&#*N ” & мо &а ') о"а / мDол 0а Bо&)P)%а !а0о &а /# Dоkа о%а Bо&.Y )л)м)%!) 0о' /# Bо(%а! ( м !олоP0) !.)0ло /" * ! * "о&а /) ")(#') (а %)0# .о1 .)гаN +.)м /ло'# !ом Bо&()мk#N ^&)ал%о Z %)P!о P!о !о % ') N $а /) (а!о 0аY) &а ') о%о P!о ') (а %а/ "а(&#*1 (а .%о k#&/0 м Z /лаDо/! !.#0о л)г ! м /а%оN 9а% мk "о ') /а %а#:%ог а/B)0!а Z оD'аP.)& % 0о'а %а/ /B. %а о"ом м)/!#1 а !о ') &а /) м %ала( мо # /")!# 0о' %а/ /B.# &а &оB.). 1 B.а1 !а0о &а ') Bо( "а. %) моY) &а (аO) ( #%#!. .P)%ог # !ом /.#0о .а1 : /!ог "а(&#*аN ^ма м)Pа. .Pа"а а0о ') .а"# /")!ло/!NNN 9а% мk "о ') !о &а &#Pа %) &) # %)0 &.а &"о/!. 'ал%а1 " P) )!).)&. %2 B /) ")(#') #( *ом).о&) Z d .)0а1 о0)а%1 Bо. л Bо&()мk)) (м)O# &)ал%ог %а Bо". Z оB / V* &.&)о /) оB /#') 0ао : /! ' л)BP о& &.) .:0) .): ма /B.ома ').)мо &о г.а0!). ') ".а о/л 0а"а # о" м .о%1 Tл)г)!о%1 Aо0 !1 &"а ')().о' %а/1 о%&) г&) м Y " мо1 м 0о' мамо !)ло Z /")! (м)O#N $.а" 0о/мо/1 B. 'а л м ! о B)S % N R"&) /) 0аY) &а /мо м # %)0о' B)S % !) ()мk) (.а"о моY) " &)! 1 !о ') &)о ()мk) г&) /) & P) %а'Dоk "а(&#*1 г&) о&ла() %а'.k " ' N ]ом).а"о &а ') !)ло г. "о&а1 # о/%о" /")га ') о0)а%1 "о&)% B.о&# 0о/мо/аN Qо ') %а'Dоkа &#Pа1 ') о%а 0о'а ') %а'" P) .омо/! % /мо # /!а.ло ') (а% мk " оB / 0о' &ом % . B.)0)1 о0)а%1 [*).#Bа1 #!ол %а)1 %ала( /) # /.а" /а/!а" ()мk)N Qо ') !а !а:0а гл)& P!а %а 0ом) &#Pа (а". 'а 0о'а ') ла0Pа ')&%о/!а"% 'а %)го о%а 0о'а !о % ')N ”.аP.#г м . !". * %а Bо".& &а ') # о/%о" /!"а. :%аN Qа /а".а'#N •оkа ') о%а ма!).) B)S %)N Q.P % г&) /) ()мkа (аB.)ма Bла!о%# а !о ') %а'Dоk #" & # B.

а "о&) "#л0а%а оD'аP.оY "kа"а'#N Q) &#P) %) мог# &а /) Bо0а'# (а (ло&)ла 0о') /# Bо: % л) &а /) о: /!) о& !огаN Hristofanov mit u dijalogu &oz%a III Po mitolo‹noj priˆi1 prvopitna pi‰a sm izgledala popmt dva spojena ˆovena1 sa dve glave1 ˆetiri rmneN Postojala sm tri roda1 mm‹ni •ensni i meŠmrodN ri ljmdi sm pili mnogo sna•ni i prnosni1 napadali sm pogove i pogovi da pi iL naznili rasenli sm iL po polovini i tano je nastao sada‹nji ˆovenov oplinN |vana polovina je ˆeznmla za svojom drmgom savr‹enom polovinom i te•ili sm da se ponovo fiziˆni spoje1 da povrate prvopitni oplinN Ovo simpolizmje da je ˆoven nepotpmno pi‰e1 pi‰e nedostatana noje da pi pilo potpmno mora na‰i svojm drmgm polovinm i da se sa njom sjediniN }ros ovde simpolizmje nedostatan1 nano fiziˆni1 tano i psiLiˆniN ra •mdnja zove se ljmpavN }ros nam poma•e tano ‹to nas nagoni na onome ‹to nam je srodnoN ~no se sprijateljimo s pogovima1 prona‰i ‰emo svog nomplementa1 i tano se vratiti svojoj prvopitnoj prirodiN ~no to ne mo•emo1 onda trepa da naŠemo onoga no nam je po svojoj prirodi plizanN I9C=G7 J=98=>=G9B 56C787K7 5A.!а.а! о о% м &#Pама 0о') !.)Dа &а /"о'# /#&D %# %а о&го"а.)0о "о&а "о&)%ог !о0а *оS) .а"а'# #B.)N 9а% мk "о ') &а /) B.)0) 0о'а %)г&) (" .P %# ( 0о') /"а !а "о&а (" .а" ! 1 %) &а /) о%) %) мог# BоB.а'# /) $ла!о% ".аP.)N +а /) !а0" -)%ом)% BоB#! !оBл * ("о.# Bо".а"а %а/!а'а.)")л 0 * (ло: %а1 Bа /# /) Bо0а'ал 1 Bа м %)P!о /BоkаP.)S &а "о&) ма'# %)0о ("о.)г /")!а1 !а0о /) оD'аP.)0о Bо")(а%о/! (м)O# "о&)% * !о0о"а !о &о. л) !а' Bа0ао 0о' /ам) B.) !оBл * "о&а "#л0а%аN Qа' оB / %а/!а%а0 "#л0а%а !оBл * "о&а ! м) /) (а". P!)1 BоB#! .а"о B.#га: '# /#&D %#1 о%) /# /ам) /!"о.Pа"а г)ог.оY ") !а&а /) ")S моY) " &)! 0#&а S) 0о'а S 0а0о S) 0о'а B.)г /")!аN $о")(а%о/! "о&а &о.) %) &а1 %)го /# !о &#P) 0о') % %) Y)л) &.оS N ”.а-/0 оB / ()мk)1 &а D о%&а %а 0.ло ') "аY%о &а /)м о% * &#Pа 0о') /) %) мог# BоB.#%#!.а" ! (Dог B.)г /")!аN Qа.8=GD 4@957 (A 9?G95A G7 L@D869?GD MD5D?D) A ?=E7:9BA N9OM7 III Popmt |onrata1 siotima tanoŠe svoje istra•ivanje zapoˆinje tano ‹to popija pogre‹na verovanjaN sanle1 prvo trepa popiti vladajm‰a pogre‹na verovanjaN •jeno popijanje poˆiva na dvostrmnoj negagijiN son sm njeni pretLodnigi govorili o }rosm da je lep1 dopar i pametan1 ona je tvrdila da je }ros Vni lep1 ni rm•an‡ ni pametan ni glmp‡ ni dopar1 ni lo‹WN Ova njena argmmentagija nosi ˆmven naziv Vni Z ni argmmentagijaWN Po ovoj argmmentagiji1 }ros nije sinteza svojiL smprotnosti1 niti ne‹to mzvi‹enije od lepog i rm•nog1 ve‰ je jednostavno1 sredina ove dve nrajnosti1 imajm‰i prirodm i jedne i drmgeN On je danle1 nedovoljno lep1 dopar i pametanN raj nedostatan sm‹tinsni odreŠmje prirodm }rosaN Po‹to je pog po definigiji potpmn1 nema nedostatne1 a ovde je siotima ponazala da iL on ima1 sledi da }ros nije pog1 ve‰1 nano ona tvrdi1 demonN .а'#S %а: % B.а Z %а'го.

P=ED@7@6=E7 D@985<9B A J=98=>=G9E MD5D?= (N9OM7) III siotima Lo‰e da pona•e da je pmt dolasna do saznanja erotsnog postepen i da je neopLodno pro‰i nroz razliˆite stepene1 od ni•iL na vi‹imN †azliˆiti stepeni nroz noje se prolazi m proniganjm najve‰e misterije ljmpavi sm razliˆite vrste erotsnog1 ˆija je razliˆitost ogledana i mslovljena m razliˆitim vrstama lepote na nojima se te•iN Prvi noran je te•nja na lepim telimaN Ovaj stepen se ne prelazi zasi‰enjem od telesnog m•ivanja1 ve‰ nada se na osnovm moˆavanja sliˆnosti izmeŠm sviL lepiL tela sLvata ‹ta je telesna lepota nao tanvaN •anon prevazila•enja lepote telesnog1 trepa se moˆiti lepota m dm‹ama1 odnosno da se razvije ljmpav prema vrlinama ˆije ‰e oplinovanje i negovanje dovesti do toga da se zavole lepi javni poslovi1 opiˆaji i zanoni na nojima poˆiva zajedniga1 dalje ‰e se ˆoven mzdi‰i prema ljmpavi lepiL namna1 pa ‰e mvide‰i sve njiL zavoleti mmdrost noja povezmje sve ove namne i tano ‰e otvoriti mvid m jednm jedinstvenm idejm lepogN Q?DE7 :DL9B A J=98=>=G9E MD5D?= (N9OM7) III oa idejm lepog siotima tvrdi da ne nestaje1 ne propada1 nije relativna1 ‹to ‰e re‰i da nije m odnosm ni na jednm nlasm stvari lepa1 a m odnosm na drmgm rm•na1 niti joj se mogm prepisati vremensni ili prostorni predinati1 nije nonnretna1 mnogovrsnaN sanle1 ideja lepog je apsolmtna1 nezavisna od pilo nanvog nontensta1 ne odreŠmje se m odnosm na ne‹to drmgo1 ve‰ je ona nriterijmm i pramzor lepote sviL stvariN {ez ideje lepog nijedna ni•a instangija ne pi pila ono ‹to jeste Z lepo telo1 lepa devojna1 lepa namna itdN R:=SG958= = @7O:=<D =O>DTA U@=589V7G9CD MD5D?D = J=98=>=G9B @7OB9C9@7 57 R9<@789> 9 5A.8=G= (L@=@9?=) D@985<9B (N9OM7) III w ope pesede je }ros te•nja1 •mdnja na neˆemm1 i to neˆemm dopromN w ~ristofanovoj pesedi je to te•nja na vra‰anjm m prvopitni polo•aj1 spajanje sa svojom idealnom polovinom i to je ono nljmˆno1 to je namena }rosa nod ~ristofana1 a nod siotime je to te•nja na dosezanjm neˆeg op‹tegN |lignosti: Pogetni gilj Z odredjenje }rosaN uomenat nedostatna noji opjasnjava teznjmN (vano siotima naze1 }ros ipan nije {ogN) Opoje se noriste mitomN wslovno se oslanja na radjanje1 ali ovde samo telesno1 sto vodi na pesmrtnost1 mada ~ristofan to ne potengiraN †azline: siotima vodi ragionalnm1 filozofsnm1 nontrolisanm pesedmN Ima siron opseg pitanjaN .

Priroda }rosa‡ voja je njegova delatnost‡ Žemm teziX vanav je }rosX siotima ne govori panegirin }rosmN uedjmtim1 ~ristofan vidi }rosa nao {ogaN }ros nije zmdnja za negim pojedinagnim1 gan I nada se manifestmje nroz zmdnjm za posepnim entitetom‡ veg je mven traganje za opstim (don je pojedinagno samo instange opsteg)‡ a opste nije vrednosno nemtralno1 veg samo dopro (~ristofan to ne vidi)N W=87KD 9 L@7CD?G958= <79 XDG8@7:G9E C@:=G=$ Y@75=>769C =>9@7:=O7> = R9<@789C9 L9M=E7KD (I <K=B7 J@Z7CD)$ }tiˆna promi‹ljanja i na poˆetnm ovog dela predavanja Platon mnosi nene novine1 tano da mslovno govorimo o etigiN Ovde je reˆ o vrlinama i nonsenvengi na ljmdsno pona‹anje1 narantera odreŠenog oplina vladavina nada je reˆ o dr•aviN Po‹to nod platonove filozofije nism disgipline filozofije diferengirane sem dijalentine i matematiˆniL disgiplina m sedmoj nnjizi dr•ave1 i ten od aristotela postoji podela na fil disgipline ueŠmtim1 mi mo•emo izdvojiti ona platonova promi‹ljanja noja se pave pitanjima vrline1 tano da spadajm m ono ‹to je nasnije nazvano etinom vrline i nada je reˆ o dr•avi platonova promi‹ljanja o etiˆnim fenomenima tj o proplematigi vrlina pripismje znaˆi povezana je s jedne strane plisno povezana pez te veze se ne mo•e razmmeti1 povezana je sa platonovom mslovno govore‰i politinom tj njegovim sLvatanjem oplina vladavine vrednovanje tiL oplina vladavine i pripisivanje vrlina odreŠenim stale•ima m tim opligima vladavine pre svega m njegovom idealnom polism noji platon naziva nalipolis1 lepi polisN •emogm‰e je razmmeti platonova etiˆna promi‹ljanja noja se odnose na vrline pojedinga pez razmmevanja psiLiˆne strmntmre pojedingaN Odnosno1 nano ‰e to platon re‰i1 njegove dm‹e1 nao ‹to i polis ima idealna tri dela1 tano i dm‹a ima tri VdelaW1 tri aspenta dm‹evnog1 psiLiˆnog •ivotaN Iz svega ovoga vidimo da sm nod platona m njegovom dijalogm dr•ava1 etiˆna promi‹ljanja povezana na sm‹tinsni naˆin sa njegovom psiLologijom i politinomN |toga ‰emo platonovm psiLologijm nao i elemente njegovog politiˆnog mˆenja o nalipolism1 govori‰emo o tome tonom oviL predavanjaN xo‹ jedna stvar Z da se jo‹ jedan aspenat platonove filozofije1 noji ne‰emo raditi1 jeste taj da nanav pi trepalo da pmde idealan oplin vladavine i stanovnigi tog idealnog oplina vladavine i te nano zavisi od oprazovanjaN rano da od polovine drmge nroz gelm tre‰m i delovima ˆetvrte1 platon se pavi oprazovanjemN w petoj nnjizi platon izla•e ne‹to Z teza da i •ene trepa da vladajm i ne samo to nego sve •ene noje sm sposopne trepa da posvete svoj •ivot javnim poslovima1 nego i morajm1 i deo vojniˆnog stale•a i deo vladarsnog stale•aN sa pi to donazao1 platon iznosi jednm vrlo rafiniranm argmmentagijm noja se opet pazira na njegovoj psiLologijiN Po‹to sm •ene jednane sa mm‹nargima1 osim po snazi1 a razlinmjm se tano ‹to •ena raŠa1 a mm‹narag oploŠmje1 to nema efenta na opavljanje odreŠeniL dm•nosti1 pa tano •ene trepa nego i morajm da rade1 da opavljajm javne poslove1 mnolino sm za to sposopne1 a ano same ne •ele1 trepa iL nateratiN ˜ene trepa da pmdm oprazovane i da stiˆm odreŠena znanjaN ro je pilo veoma revolmgionarno za ono vremeN ueŠmtim1 vratimo se na poˆetanN ui ‰emo raditi prvm1 poˆetan drmge nnjige dr•ave i elemente ˆetvrteN Prva tema tiˆe se prve nnjige platonove dr•aveN Prva nnjiga je .

naranteristiˆna po tome ‹to ona predstavlja zapravo izno‹enje razliˆitiL nongepgija o tome ‹ta jeste pravednost1 potom izriganje i popijanje trasimaLovog stanovi‹ta ‹ta jeste pravednost1 i vrlo detaljno sonratovo popijanje tog stanovi‹taN rano da trasimaLovo stanovi‹te pi‰e predmet ovog predavanjaN rrasimaLova nongepgija pravednog i sonratovo popijanje istogN {mdm‰i da prva nnjiga dr•ave po svom naranterm reˆ je o jednoj popijajm‰oj raspravi noja je vrlo dramatiˆna i na momente aporetiˆna1 sonratovi razlozi noji se dajm na nrajm prve nnjige1 nism m svanom pogledm mverljiviN Po svim tim naranteristinama naglim oprtima m samoj prvoj nnjizi po eristiˆnom1 malo svaŠalaˆnom tonm ove rasprave1 ona podse‰a na platonove ranije dijaloge1 rane dijaloge1 nprN }mtifron1 menon (prelazni)N re je zpog toga nemali proj noentatora prvm nnjigm dr•ave napisana nezavisno od ostatna spisa1 predstavlja nenanav posepan dijalog noji je nannadno pridodatN •ije taˆno: postavlja se pitanje o praviˆnosti1 potom se izla•m nenolino pozigija1 od nojiL je trasimaLova najznaˆajnija1 onda se ta nongepgija popija1 potom m drmgoj nnjizi glamnon1 platonov prat1 a m samoj dr•avi sagovornin sonratov1 glamnon izla•e ponm‹ava da popravi trasimaLovm pozigijm i defini‹e pravednost noriste‰i se pojmovnom opozigijom pLMsisInomosN Ova pozigija €lamnona je vrlo zanimljiva zato ‹to istiˆe m prvi plan nonvengionalni oplnin pravednosti noji nao da vodi raˆmna o tome nanva je ljmdsna priroda1 a ona je vrlo sliˆna onome nano je trasimaL opismjeN xo‹ jedna stvar1 dijalog dr•ava poˆinje dramsni jednom predivnom sgenom gde sonrat (platon je iz pireja)1 platon nije tm1 tm je njegov deda nefalo1 sonrat zapoˆinje raspravm noja je ovim tonom noji sam vam naznaˆilaN Po njenom mi‹ljenjm ovo spada m neodvojiv deo dijaloga dr•ava: postavlja pitanje o praviˆnosti1 a jedan od tiL odgovora odlmˆno popija‡ po‹to platonov dijalentiˆni metod podrazmmeva popijanje smprotniL stanovi‹ta1 onda platonova dr•ava strmntmrirana na naˆin nano jeste zapravo odgovara onome nano platon sam zami‹lja da pi trepalo dijalentiˆna metoda da izgleda Z sastoji se od popijanja oniL stanovi‹ta noji sm smprotniN oato se smatra da je prva nnjiga integralni deo dr•aveN Pod proj jedan„ Pod proj dva1 na postavljeno pitanje ‹ta je pravednost1 odgovara se ne samo sonratovim popijanjem1 nego gela dr•ava od drmge do desete nnjige predstavlja jedan zaopilazan dmg ali potrepan odg na pitanje ‹ta jeste pravednostN rrasimaLovo stanovi‹teN rrasimaL je sofist i njegovo stanovi‹te pi se moglo nazvati imoralistiˆnim i to nenom vrstom ragionalnog imoralizmaN Imoralistiˆno stanovi‹te m etigi podrazmmeva gde se zastmpajm ideje1 verovanja1 stavovi noji sm potpmno smprotstavljeni onome ‹to se opiˆno priznaje i vrednmje nao pravednoN srmgi momenat1 ragionalistiˆno je stanovi‹te jer ga trasimaL ne samo iznosi1 nego iznosi i odreŠenm argmmentagijm m prilog tog stanovi‹taN †azgovor je strmntmriran na slNnaˆin: prvo1 trasimaL iznosi svojm definigijm prvm pravednosti potom sonrat popija sa dva argmmenta1 ili noriste‰i se argmmentima1 noristi e argmmenta1 popija ovm definigijmN Potom trasimaL iznosi drmgm definigijm pravednosti i mz tm definigijm iznosi svoje pravo verovanje o tome no sm pravedni no sm nepravedni i za‹to pi trepalo piti nepravedanN saje jednm apologijm nepravednog ˆovenaN |onrat m daljem nastavnm razgovora1 m ˆetvrtom delm razgovora1 ne popija trasimaLovm drmgm definigijm pravednosti1 ve‰ popija njegovo apologetinm nepravednog ˆovena1 drmgim reˆima1 on popija trasimaLove razloge m prilog tvrdnje da je polje piti nepravedan nego pravedanN •aravno tm ostaje vrlo znaˆajno pitanje da li se velini pr ljmdi iz nonvengionalniL razloga na•e da je pravednost polja od nepravednosti a zapravo smatra da je nepravednost poljaN Pa tm trasimaL delmje parem po‹teno1 i po‹teno formmli‹e .

imoralistiˆno stanovi‹teN w nenom smislm je sliˆno nalinleovom imoralizmm1 ali se ˆini se da je trasimaLovo polje oprazlo•eno i poˆiva na nenim pretpostavnama noje sm mpedljivijeN srmgo1 trasimaL se ne noristi opozigijom pLMsisInomos1 njm mvodi glamnon1 i tre‰e1 trasimaLovo stanovi‹te je potrepno razmmeti m jednom ‹irem onvirm1 odnosno trasimaLovo stanovi‹te je potrepno razmmeti m jednom politiˆnom nontenstm1 odnosno politiˆni segment1 aspenat trasimaLovog stanovi‹ta je jano va•an1 a nalinleovog ne pa‹ tolinoN ro sm nljmˆne razlineN rrasimaLovo stanovi‹te: prvo odreŠenje pravednosti jeste da je pravednost norist jaˆega1 e sad ovo mnolino pismo ostali samo m ovom na ovoj tezi onda piste vi renli pa dopro irina zpog ˆega vi smatrate da se ovo razlinmje od nalinleovog stanovi‹ta1 jer on i ovo na neni naˆin tvrdi1 da dr•avom trepa da vladajm oni noji sm jaˆi1 da oni trepa da imajm prednostN ueŠmtim1 ovo jaˆi trasimaL odreŠmje m politiˆnim nategorijama1 m pol nontenstmN Po‹to norist jaˆega Z ovo jaˆi je proplematiˆno1 postavlja se pitanje no je jaˆi Z sonrat postavlja to pitanje noriste‰i se nmtrigionistiˆnim primerom Z da li misli‹ na jaˆeg rvaˆa1 da li norist jaˆeg podrazmmeva jaˆeg rvaˆa1 taj rvaˆ pi trepalo da pojede mnogo ve‰m porgijm mesa nego opiˆan ˆovenN rrasimaL ne misli m tom smislm Z razmme nao jaˆi nao fiziˆnm nategorijm Z podrazmmeva pod pojmom jaˆi vladara ili onoga noji donosi zanoneN ro je prema njemm vlast nojm monarLijama ima nralj m demonratijama narod1 a m tiranijama tiraninN onaˆi1 norist jaˆega pi m ovom nontenstm pila norist vlasti1 odnsno vlasti noja mo•e da donosi zanone i noja mo•e piti monarListiˆna1 demonratsna ili tiranijsnaN ro va•i za sve navedene opline vladavineN vano izgleda trasimaLov argmmentX On se mo•e ˆan predstaviti m nenoj silogistiˆnoj formi1 mo•e se formalizovati glasi ovano: _ladar je jaˆi od svojiL podaninaN _ladar donosi zanone noji sm m njegovom interesmN Protivno opja‹njenje za to je protivno zdravom razmmm da ‰e ino donositi zanone noji sm protivni njegovom vlastitom interesm1 smatra trasimaL1 i to ne zvmˆi nempedljivoN oatim pravedno je po‹tovati zanoneN sa li je tm trasimaL m pravmX |onrat pi se slo•io sa timN ~ po‹tovanje zanona nije ni‹ta drmgo do ostvarivanje interesa jaˆegaN Prema tome1 pravedno jeste norist jaˆega1 norist1 interes jaˆegaN |ad ‰emo formalizovati ovaj argmment: _ladar je jaˆi od svojiL podaninaN _ladar donosi zanone m svom interesmN Pravednost je po‹tovati zanoneN Po‹tovati zanone je ostvarivanje noristi (interesa) jaˆegN (donazli smo ovim tezm) Pravednost je norist jaˆegaN Ovano argmmentmje trasimaLN Pod proj pet je zanljmˆan1 odnosno poˆetna tvrdnja noja je oprazlo•ena ovim tvrdnjamaN rrasimaLov argmment mop‹te nije naivan ali nije m svim segmentima mverljivN Ono ‹to je neproplematiˆno jeste po‹tovanje zanona nao .

pravednost1 ono ‹to je proplematiˆno jeste ono ‹to se na prvi pogled ne ˆini tanvim a to je da neno donosi zanone noji mm ne idm m norist1 nemogm‰e da neno donosi zanone noji mm ‹teti1 to je prva slapa taˆna nojm sonrat napada na sl naˆin: uo•e neno m trenmtnm nada donosi zanon doneti zanon noji tom nenom ili tom vladarm ide m norist on smatra da mm ide m norist i stvarno mm ide m norist da pi se na nrajm ispostavilo da mm taj isti zanon nasnije m pmdm‰nosti ‹tetiN •e mo•e predvideti sve nano ‰e piti nasnijeN •prN oamislite dintatora noji donosi zanone o slopodi ‹tampe1 po‹to se sva ‹tampa nalazi pod njegovom nontrolom on donosi zanone noji dozvoljavajm slopodm ‹tampe da pi time dopio regimo ovo je savremeni primer1 ili mogao pi da pmde tanav1 nano pi se popravio njegov imid• m svetsnoj javnosti1 ali donosi ga samo zato ‹to ima pod nontrolom gelm ‹tampmN ueŠmtim nije nemogm‰e da se mslovi promene i da ta ista ‹tampa poˆne da ‹teti tom istom vladarm nada on izgmpi nontrolm nad jednim segmentom te ‹tampe1 pa je prema tome on je doneo zanon noji je smprotan njegovom interesmN xedan jo‹ oˆigledniji primer: uogm vladari doneti zanone noji im noriste meŠmtim ti isti vladari mogm re‹tii da te iste zanone prenr‹e prosto zato ‹to im padne na pamet1 i samim tim ‰e oni naneti sepi ‹tetm1 nije prosto logiˆni nemogm‰e zamisliti tanvm sitmagijmN w onom trenmtnm nada neno donosi zanon za noji taj neno vladar misli da je m njegovm norist mo•e se m pmdm‰nosti ispostaviti nano to nije m njegovm norist1 jer ne mo•e predvideti sve onolnosti noje se mogm dogoditiN |onrat Lo‰e da popije ovaj argmment1 tano ‹to ‰e popiti tezm da je pravednost norist jaˆega1 a popi‰e ‰e to ano popije jedan od oviL elemenataN On to mspe‹no popija ano na•e nada vladar donosi zanone ne donosi iL mven m svom interesm1 zpog svega onoga ‹to je ve‰ renla1 on mo•e lo‹e da progeni1 ne mo•e predvideti ‹ta ‰e se dogoditi m pmdm‰nosti1 on se mo•e nadati da ‰e donositi zanone m svom interesmN srmgi sonratov argmment je fil relevantan za daljm argmmentagijm jo‹ pitniji1 on je naˆelne prirode i poˆiva na analogiji politiˆnog mme‰a sa drmgim mme‰imaN ranvi sonratovsni argmmenti sm vrlo ˆesti m platonovim dijalozima1 gde se prema analogiji sa odreŠenim mme‰ima izvode zanljmˆgi noji se tiˆm morala1 vrlina1 postmpana i pona‹anjaN |onratov argmment: svano mme‰e (tegLne) jeste odreŠeno primenljivo znanjeN |vano primenljivo znanje se primenjmje jel tano1 svano tegLne se primenjmje nano pi noristila onima zpog nojiL se primenjmjeN uedigina ili lenarsno mme‰e: lenarsno mme‰e se izmmelo primenjmje se i mnapreŠmje se zpog pagijenata a ne zpog lenara1 sem ano on sam sepe ne leˆiN Prigovor pi pio da lenari mˆe da pmdm lenari da pi se opogatili1 to je taˆno m nenom pr slmˆajeva1 ali naˆelno posmatrano gilj lenarsnog mme‰a jeste oporavan zdravljaN ~li po definigiji mme‰a lenarsnog jeste ozdravljenje pagijenta1 ozdravljenja onoga nome je narm‹eno zdravlje1 po definigiji je to lenarsno mme‰eN Po‹to je i samo vladanje i neno mme‰e1 a to je politiˆno mme‰e ono je tanoŠe neno primenljivo znanje1 a to primenljivo znanje je nao ‹to je slmˆaj sa lenarsnim mme‰em1 m norist1 sprovodi se zpog noristi oniL ljmdi nad nojima se vlada a ne zpog samog vladaraN rj ti zanoni noje vladar donosi jeste zanoni noji trepa da se primene na nenog1 mpravo na podanine mnljmˆmjm‰i i samog vladaraN sanle1 ano je neno mme‰e izmmljeno zpog onog nad nojim se to mme‰e primenljmje1 a na•emo da je politiˆno mme‰e da je vladanje neno mme‰e 1politiˆno mme‰e1 pa je onda i vladanje mme‰e noje se sprovodi zpog oniL nad nojima se vlada 1zpog njiL je to mme‰e izmmljeno1 onda nije po‹tovanje zanona odnosno pravednost norist jaˆega1 nego norist onoga nad nojima se vladaN ro sm mpravo podanigiN .

|vrLa politiˆnog mme‰a1 ‹to se vidi iz sonratovsne argmmentagije1 jeste da se pona•e da je politiˆno mme‰e nastalo nano pi se odredili odnosi m ljmdsnoj zajednigi1 zanoni doneti da se odrede odnosi m ljmdsnoj zajednigi1 a ne zpog toga da li to noristi onome noji donosi te zanoneN ~no ‹ire posmatramo1 oni zanoni noji sm doneti zpog noristi nenog ˆovena m odreŠenom trenmtnm1 tanvi zanoni najˆe‹‰e propadajmN |tanovnigi se mogm popmniti protiv tanviL zanona1 i samim tim se dovodi m pitanje i norist ili interes jaˆegN ueŠmtim1 ovo pi trepalo razmmeti m jo‹ naˆelnijem smislm Z postoji nerasnidiva povezanost izmeŠm podrmˆja antivnosti i gilja nenog mme‰aN |vano mme‰e nastaje zpog nene potrepeN xavlja se nena potrepa1 noja se ne mo•e zadovoljiti na drmgi naˆin nego tim mme‰em1 tano je nastalo i lenarsno mme‰e1 neno se razpoli potrepno je izmmeti tanvo mme‰e ˆija je svrLa ili gilj da se narm‹ena ravnote•a m organizmm povratiN ro se posti•e tim mme‰em1 antivno‹‰m tog mme‰a1 dejstvom tog mme‰aN vada je reˆ o politiˆnom mme‰m znaˆi zanoni noji se donose donose se tano da se odnosi vladanja regmli‹m na odreŠeni postojani naˆinN Odnosi m jednoj politiˆnoj zajednigi pi trepalo da pmdm mreŠeni tano da to trajeN Ovanav sistem nanav predviŠa trasimaLov argmment ne ide m prilog tomeN Žilj svanog mme‰a ostvarivanje noristi onoga nad nojima se to mme‰e primenjmje1 vladarsno politiˆno mme‰e se sprovodi zpog noristi oniL ljmdi nad nojima se sprovodi a ti ljmdi sm podanigi a ne vladar1 prema tome1 pravednost nije norist vladara1 odnosno norist jaˆegN rano popija |onratN •ini se dosta mspe‹no ovm prvm trasimaLovm def pravednostiN ueŠmtim1 ono ‹to potom nastmpa jeste trasimaLov ne sad napad na sonratove argmmente ili da popije to ‹to je sonrat renao1 nego ovo sonratovo popijanje mspe‹no i detentovanje slapiL strana argmmenta trasimaLa1 a to je proj e i proj d (slape strane argmmenta trasimaLa)N {roj dva je lo‹ jer ne mora nm•no neno doneti zanon noji mm ide m norist1 ne mora to znati1 ne mora predvideti posledige1 ono ‹to sada ide m norist ne znaˆi da ‰e m pmdm‰nostiN {roj d se popija na osnovm tvrŠenja ‹ta je mme‰e1 ‹ta je gilj svanog mme‰a1 pa se onda pol mme‰e defini‹e1 tj1njegov gilj se odreŠmje nao norist onoga nad nojima se to mme‰e primenjmje1 a to sm podanigiN Ona ga naziva tegLne argmment1 to je naˆelni argmmentN Opara se ova definigijaN •eno pi mo•da oˆenivao da ‰e trasimaL popijati sonratove argmmente1ali ne1 iznervirali sm ga ti argmmenti1 pozeleneo je pogrveneo od pesa1 i zapravo to ga je inspirisalo da iznese svoje pravo mi‹ljenje o tome ‹ta je pravednost i nepravednost i ‹ta trepa raditi m •ivotmN rrasimaLova drmga definigija pravednostiN sve definigije sm na prvi pogled protivreˆne1 ˆini se nao da sm smprotstavljene1 meŠmtim trasimaL ponazmje da nismN |onrat ‹to je zanimljivo ne popija drmgm def nego zapravo popija panigirin nepravednog ˆovena1 to da valja piti nepravedanN onaˆi1 m ovom svom dmgom govorm r istiˆe nepraviˆnog ˆovena noga trepa da naranteri‹e razvijene dve osopine1 nao nalinleov pojedinag1 on trepa da pmde promi‹ljen znaˆi pametan1 inteligentan1 on to naziva emvolia (empolia1 ne‹to tano) Z dopro savetovanje‡ pod ovim se podrazmmeva da nepravedan ˆoven mora piti sposopan1 inteligentan1 domi‹ljat1 ali i potpmno pezopziran m postizanjm svojiL giljevaN onaˆi1 prema trasimaLovom mi‹ljenjm liˆnost nojm naranteri‹e visona inteligengija i nedostatan sviL moralniL snrmpmla jeste dopitna nompinagija1 tanav ˆoven trepa da vlada i da ostvarmje svoje giljeve1 mpravo tanav1 i tanav ‰e i vladati1 tanav ‰e zamzimati najvi‹e pozigije m drm‹tvmN •ajve‰i proj ljmdi pi se negde intimno slo•io sa tim ne zato ‹to smo mi slapi a neni drmgi jani1 velini proj ljmdi sa dovoljno razvijenom save‹‰m pi se slo•io intmitivno da je nompinagija visone inteligengije i zla najpolja mogm‰a nompinagija i ne‹to ‹to mo•e da .

izazove nesagledive posledigeN w pipliji je to ŠavoN ™avola nrasi inteligengija i zloN Inteligentni ljmdi noji nemajm moralne snrmpmle izazivajm nenm vrstm jeze1 nao da je reˆ o neˆemm ‹to prevazilazi pojam ljmdsnostiN ~li ‹ta ‰emo sa realno‹‰m gde doista postoje tanvi ljmdi i oni sm na vode‰im pozigijama te ljmde pira narod1 da li iL pira zato ‹to sm oni inteligentni a ovi noji pirajm glmpi1 jer ne mo•emo re‰i da pi se najve‰i proj ljmdi slo•io da je dopro piti pesnrmpmlozan i zaoN •ije lano doista popiti ovaj deo1 jer se mven mo•e neno da je polje piti nepravedan nego pravedan1 jer tolino ima nepravedniL ljmdi noji sm vladali i vladajmN PoŠimo od istorijsnog isnmstva1 savremene politiˆne pranse1 ima mnogo tanviL primera1 mo•da gela dr•ava trepa da pmde nepravedna1 vidite nano prolaze nepravedni ljmdi1 mo•da je dopro i lagati i nrasti1 i varati1 mo•da je to pa‹ dopro1 a ne onano nano platon misliN rrasimaL je ovde zanimljiv zato ‹to on mo•da na•e glasno ono ‹to ve‰ina ljmdi misli1 pez opzira ‹to se ve‰ina nas ne pi slo•ila da je to mo•da pa‹ tano dopro1 ovo ‹to je sad renla stoji iza glamnonove pozigijeN } sada1 po‹to je osopa noja je inteligentna i noja je pesnrmpmlozna1 slm•i se la•ima1 prevarama1mpistvima nraŠama da pi ostvarila svoje giljeve1 po‹to sm to nepravedni ljmdi po nonvengionalnom odreŠenjm pravednog 1 onda trasimaL ovaj svoj panigirin nepravednog ˆovena zavr‹ava drmgom def pravednosti: sa je pravednost dopro drmgoga ili tmŠe doproN ~ nepravednost jeste vlastito dopro1 ˆiniti ne‹to m prilog vlastitog dopra ili noristiN selmje da sm ove dve def m protivreˆnosti: Pravednost je norist jaˆega1 to se nosi sa tezom da je to norist drmgoga1 jer ona ne podrazmmeva vlastitm noristN rrasimaL to logiˆni razre‹avaN ~li ono zpog ˆega dolazi do ove drmge def1 dolazi zato ‹to oˆigledno da onaj noji sve radi m svojm vlastitm norist1 pa i najgore radnje1 ˆini to da pi postigao vlastite giljeve i to se naziva nonvengionalno nepravednim ˆovenom i to trasimaL priznaje1 a pravedan je podanin noji ˆini dopro ili postmpa tano ˆini dopro drmgome1 ˆini dopro vladarm noji je tano pesnrmpmlozan1 la•e1 nrade1 mpijaN Podanin je taj noji ˆini dopro drmgome1 a vladar ˆini dopro sepi1 radi sve ‹to je m njegovom interesmN rrasimaL da pi donazao svoj stav na•e na jednom mestm m ovom panigirinm Pravednost je nepravednost (drmgim reˆima: e pa‹ trepa piti nepravedan1 to vam prepormˆmjem1 da la•ete1 nradete1 mpijate1 ano mo•ete)N oa‹to ove dve def nism protivreˆneX rrasimaL opja‹njava nano one mogm piti meŠmsopno izmirene: pa1 jedan te isti ˆin mo•e piti ˆin ili postmpan mo•e od strane podanina da pmde opisan nao dopro drmgoga jer oni ˆine sve m norist vladara1 dopro drmgog od strane podanina1 ono ‹to je dopro drmgoga tj vladara1 a sa stanovi‹ta vladara pravedno je norist jaˆega1 odnosno vlastita norist1 jer je on jaˆiN srmgim reˆima1 jedan ˆin mo•e piti opisan nao pravedan sa stanovi‹ta podanina noji slm•e dopra drmgiL1 i nao nepravedan sa stanovi‹ta vladara noji isnori‹‰avajm‰i svoje podanine rade isnljmˆivo m svojm noristN ro je za njega nepravednoN ~li ano pogledamo stvari aLa pa msagla‹ena je mpravo zato ‹to je pravednost zapravo ostvarivanje interesa vladara1 sa stanovi‹ta podanina je dopro drmgoga1 sa stanovi‹ta vladara je norist jaˆegaN Ove dve definigije sm izmireneN |onrat iL napada posredstvom tri argmmenta Z ova definigija mlazi m aristotelovm definigijm pravednosti1 pravedan ˆoven vodi raˆmna o interesima drmgiL1 ne samo o sopstvenim: .

Ovim argmmentima sonrat nastoji da dovede m pitanje to da je polje piti nepravedan ili pravedan: argmment noji se pazira na pleonensiji (Lteti vi‹e) argmment noji se pazira na saradnji (nooperagiji1 sad vide‰emo) ergon argmment (ˆmveni„) •epravedan ˆoven prema rrasimaLm1 ‰e te•iti1 ‹to je taˆno1 da ima vi‹e nego ‹to ima1 ano ima to nama delmje intmitivno jasno1 i isnmstvoN •epravedan ˆoven mve Lo‰e vi‹e od onoga ‹to imaN Prema sonratovom mi‹ljenjm svana vrlina podrazmmeva s jedne strane znanje1 s drmge str vrsno‰m m postmpgima ali i rezmltatima te radnje mnolino se vrlo1 tj pravedno pona‹amoN Ovaj argmment Lo‰e da na•e da je polji pravedan od nepravednog ˆovenaN Po‹to je pravedno nenanvo znanje noje sonrat poredi sa lenarsnim mme‰em1 primenljivim znanjem1 onda sonrat iznosi sl argmment noji nije sasvim mverljiv: on na•e da lenar ili regimo mmziˆar1 ne‰e te•iti da prevazi‰e da nadma‹i drmgog lenara ili drmgog mmziˆara (to sad oni noji sm mme‹ni ili znalgi m opavljanjm nenog znanja ne‰e te•iti da nadma‹e nonnmrengijm)N sva vrsna lenara ‰e se slo•iti ono doze nojm trepa dati polesninm da pi on ozdravio1 nprN |amo ‰e neznaliga1 neno no ne posedmje nijedno mme‰e1 ili ne zna stvari1 samo ‰e neznaliga da nadma‹i svanoga1 i znalga i neznaligmN ~ za‹toX oato ‹to ne mme da pravi razlinm izmeŠm ta dvaN onaˆi1 |onrat tvrdi prvo da neno no je znalag m nenoj oplasti ne‰e te•iti da prevaziŠe drmgog znalga i da ‰e se sa njim slo•iti ono primenjivanja odreŠenog znanja1 pod proj jedan1 pod proj dva1 samo onaj noji je neznaliga noji ne posedmje znanje1 noji samim tim ne pravi razlinm izmeŠm ensperta i onog no ni‹ta ne zna1 te•i‰e da prevaziŠe i neznaligm i znalgaN onalag m nenoj oplasti1 tj lenar ili mmziˆar1 vrlo mm je sliˆan nepravedan ˆovenN |ad idemo dalje1 za‹to je sliˆan neznalgmX •eznalag te•i da nadma‹i znalga jer ne razlinmje znanje od neznanja a nepraviˆan ˆoven sliˆno tome Lo‰e da ima vi‹e nego ‹to pi trepalo1 tm vidi analogijm1 pa je prema tome nepraviˆan ˆoven neznaliga neno no ne zna1 ‹ta je dopro a ‹ta zloN voji ne mme da razlinmje ne samo ljmde nego i svoje postmpne i da iL na ispravan naˆin progenjmjeN Iza ovog argmmenta le•i sonratova teza po nojoj je vrlina znanje1 znanje o tome ‹ta je pravedno1 nepravedan ˆoven tanvo znanje ne posedmjeN onaˆi1 nepravedan ˆoven je sliˆan neznaligi ne razlinmje pravedno od nepravednog1 ima tm nene istineN onaˆaj ovog argmmenta1 nije tolino po popijanjm1 ne vidimo ‹ta je tm mverljivo da je nepravedno ne‹to ‹to je lo‹e1 a pravedno je polje od nepravednog po ovoj analogiji1 smisao ovog argmmenta le•i m neˆem drmgomN ~ to je1 mada nije izriˆito reˆeno tano m tenstm platonovom1 da se vrsno‰a nenog m vr‹enjm nenog mme‰a1 primeni nenog znanja1 ne sastoji tolino m tanmiˆenjm sa ostalim znalgima enspertima itdNnego se radije sastoji vrsno‰a m primeni nenog znanja se radije sastoji m giljevima noji sm ne‹to ne‹to ne‹toN uoja vrsno‰a ‹to sam lenar ne sastoji se m tome da se tanmiˆim sa drmgim1 nego da ponm‹am da pronaŠem polje lenove noji ‰e popolj‹ati zdravlje pagijentaN sa li to sad va•i1 nano ta analogija sa nepraviˆnim ˆovenom Z nepravednost je neznanje ne razlinmje dopro i zlo1 meŠmtim mnolino priLvatimo tezm da je vrlina znanje1 meŠmtim ‹ta je opet dmplji smisao ovog argmmentaX ro da neno no je vrLmnsne inteligengije nano ga opismje ovde rrasimaL ne pi trepalo da pmde i moralno slep1 pogotovm ano vr‹i .

fmnngijm noja se tiˆe dopra i zla1 dopriL i lo‹iL odlmna1 pravedniL i nepravedniLN ra osopa mora znati da razlinmje jedno od drmgog1 a ne da pmde popmt ovog neznaligeN srmgo1 postoji tm neni proplem sa Lteti vi‹eN •ini se nao da je pravednost Lteti taˆno onolino nolino pi tepalo da ima‹1 a ne vi‹e od togaN srmgi sonratov argmment ˆini se nao najmpedljiviji i pazira se na odreŠenoj saradnji: •epravedni ˆoven noji pi trepalo da vlada potrepno je da pmde sna•an1 na•e trasimaL1 sonrat nastoji da pona•e nano snaga istinsna snaga le•i m pravednosti1 a ne m nepravednosti1 nano smatra trasimaL i on to podmpire sl razlozima: svano no Lo‰e da zavlada nenom zajednigom nenim ljmdima potrepna mm je pomo‰ drmgiL m ostvarenjm tiL giljevaN Onanav nepravedan ˆoven nanvog je predstavio rrasimaL1 to je ˆoven noji te•i da nadma‹i drmge1 noji ne tra•i saradnjm sa drmgim m ostvarenjm svojiL giljeva1 on se mven tanmiˆi sa drmgima Lo‰e da iL preŠe1 prevariN ro je ˆoven noji tra•i1 nano ga je trasimaL opisao1 da je prednost nonnmrengiji m svom vlastitom mspeLm na nenom neprijateljstvm i nesloziN srmgim reˆima onaj ˆoven noji ponazmje tanve tanmiˆarsne vrline te‹no da ‰e za ostvarivanje svojiL giljeva prona‰i ljmde noji mm m tome mo•e pomo‰i1 te‹no da ‰e ostvariti ono ‹to Lo‰e1 da mspe‹no i sna•no zavlada nenim ljmdima1on mora dopiti od njiL saglasnost1 a te‹no da ‰e tanav dopiti iˆijm saglasnostN onaˆi da pi se vladalo1 da pi se ostvarila politiˆna zajedniga1 potrepno je ostvariti nenm saglasnost1 potrepna je saglasnost podanina ili m najmanjm rmnm saglasnot noja mi omogm‰ava da vladam1 neˆija saglasnost je potrepna1 neniL gentara mo‰i1 da ima‹ nenoga no ‰e se slo•iti sa topomN onaˆi1 osopa noja je tano ampigiozna ali je sprovodi nepravedno1 la•e1 nrade1 mpija1 te‹no da ta osopa ˆan i ano je intelentmalno smperiorna mo•e da dmgo vara inferiorne pojedinge nad nojima vladaN •an i m onim re•imima1 opligima vladavine noji sm najmanje noji najmanje zavise od ve‰ine podanina njiLove saglasnosti1 ne postoji nijedan oplin vladavine noji ne zavisi od saglasnosti podaninaN ~ nepravedan ˆoven noji stalno Lo‰e vi‹e1 te‹no je da je liˆnost noja mo•e da pridopije neˆijm saglasnost1 a politiˆna vrlina to podrazmmeva Z davanje saglasnosti tiL drmgiLN re‹no da ‰e tanav ˆoven mo‰i da vlada1 ili par dmgo da vladaN rre‰i argmment nojim se zavr‹ava prva nnjiga1 vrlo je dopar argmment (aristotel m ninomaLovoj etigi noristi) Z ergon argmment Z formalno posmatrano pazira se na slede‰em: jedna stvar se defini‹e na osnovm fmnngije nojm opavlja1 odnosno ne‹to jeste na osnovm onoga ‹to ˆini i to ‹to ˆini ˆini ga onim ‹to jesteN |m‹tina neˆega le•i m fmnngiji ili odreŠenoj delatnosti nojm to ne‹to opavljaN vada je reˆ o mpotrepnim stvarima (tnalaˆni razpoj)1 nprN wzmimo primer platonovog sonrata a to je primer no•aN Œta je no•X •o• je predmet nojim se ne‹to seˆeN onaˆi fmnngija seˆenja neˆega predstavlja sm‹tinm artefanta no•aN Œta je onoX Organ nojim se gleda1 drmgim reˆima1 ono jeste organ nojim se opavlja antivnost gledanjaN Postoje stvari1 organi1 noji ˆija sm‹tina le•i m fmnngiji nojm vr‹eN }rgon1 ‹ta pi pio ergon ˆovena Z da ima razmm ili ano Lo‰emo malo da pojaˆamo ovaj antivni momenat m def ˆovena Z ˆoven sm‹tina ˆovena se sastoji m tome da misli i da govori sa smislom„ |ada da vidimo nano ovaj argmment noji je sjajan noji prvi platonov sonrat noji noristi pa potom premzeo i aristotel nano fmnngioni‹e ovdeX Postavlja se pitanje ‹ta je ergon dm‹e Z ergon dm‹e1 fmnngija dm‹e jeste da mpravlja telom1 ali ne samo telom nego da mpravlja na‹im mnmtra‹njim •ivotomN |ada1 sve ‹to ima ergon posedmje i arete1 sve ‹to vr‹i nenm fmnngijm mo•e da vr‹i tm fmnngijm dopro ili lo‹e1 a to znaˆi imati ili nemati areteN _rlina dm‹e jeste pravednostN ro se sada pretpostavlja1 i ono toga se ranije trasimaL slo•io .

nerazmi‹ljajm‰i1 a vrlina dm‹e predstavlja zapravo ono nolino je sposopna da vlada Larmoniˆno sopomN Odnosno1 vlastitim mnmtra‹njim •ivotom i preno toga telomN ro ima za implinagijm slede‰e1 da znaˆi1 ano iz ovoga sledi ‹ta je vrlina dm‹e a to je pravednost1 a sa time se slo•io trasimaL1 to znaˆi slede‰e da je vrla dm‹a ona noja je m saglasnosti1 Larmoniji ili mirm sama sa sopomN sa li je dm‹a ˆovena noji Lo‰e vi‹e1 nrade la•e i mpija samo se tanmiˆi1 da li je to dm‹a noja je m ravnote•i1 m snladm mirm sama sa sopomX ranva dm‹a je sre‰na dm‹a1 po platonovom mi‹ljenjm1 noja je stapilna psiLiˆni1 noja je m Larmoniji i mirm sama sa sopom1 msnlaŠenaN sa li ˆoven noji Lo‰e vi‹e noji nrada mpija itd jeste m snladm sam sa sopomX sa li je samim tim ano nije m snladm sam sa sopom mop‹te sre‰anX oa‹to piti tolino nepravedan ano je gilj ljmdsnog •ivota piti sre‰an a taj ˆoven nije m stanjm to da pmde jer je stalno m smnopm sam sa sopom i sa drmgimaX Pa prema tome1 noja je norist vlasti ano smo stalno nesre‰ni1 da li vredi tano •iveti1 ma nolino mo‰i i plaga imaliN ro pi pio neni dmplji smisao mpotrepe ergon i arete argmmenta m ovom nontenstmN onaˆi ano je fmnngija dm‹e da mpravlja telom i samom sopom1 onda dm‹a nepravednog ˆovena ne‰e pa‹ dopro mpravljatiN ro je smisao poslednjeg argmmenta1 i on je pomalo slap1 i ne opara trasimaLovm pozigijm sasvimN I ovim se zavr‹ava prva nnjiga dr•aveN N:7A<9G9C9 56C787KD L@7CD?G958=$ N=B9C7 L7@7M9:7 = 9?G95 [ύ\]^(_ό`a^ (II <K=B7 J@Z7CD) srmga nnjiga sr•ave €lamnon smatra da nije mpedljivo1 ne na•e da sonratovi argmment nism mpedljivi1 nego da sonrat nije dovoljno ponazao da je nepravednost po sepi gora od pravednosti1 odnosno da je pravednost po sepi polja od nepravednosti po sepiN w tom nontenstm glamnon razlinmje tri vrste dopara: dopra po sepi dopra po sepi I po svojim posledigama dopra po svojim posledigama onaˆi jasno je zpog ˆega se mvodi ova distinngija ili pi trepalo da pmde jasnoN ~no glamnon razlinmje pa za‹to pi pravednost po sepi pila polja od nepravednosti1 on razlinmje ne‹to ‹to jeste po sepi i ne‹to ‹to nije1a to po sepi predstavlja ne‹to ‹to je dopro po posledigama (nemam pojma ‹ta je renla)N w literatmri se ovo stanovi‹te dopro po svojim posledigama smatra instrmmentalistiˆnim ili nonsenvengionalistiˆnim stanovi‹tem m etigiN ~ ovo dopro po sepi pi se smatralo jednom deontolo‹nom nongepgijom pravednog1 to je i nantova pozigijaN •ezaisno od toga nanve posledige izaziva1 to je samo po sepi doproN Ovo je iz neniL savremeniL etiˆniL teorija nano pismo nlasifinovali odnosno m ‹ta pismo mvrstili ovm glamnonovm nonstatagijm1 to je nena instrmmentalistiˆno stanovi‹te1 a ovo po sepi pi pilo deontolo‹no1 nantovo sLvatanje Z radi tano da manisma tvoje volje mven mo•e postati op‹tim zanonomN {ez opzira na posledige1 ano Lo‰m da pmdem moralan1 moram to mven tano ˆinitiN Platon tm mvodi i stanovi‹te proj e noje je izmeŠm ova dva stanovi‹taN €lamnon negde prani trasimaLovm pozigijm tano ‹to je preformmli‹e i mpla•i Z gde spada pravednost po glamnonovom mi‹ljenjm a gde po platonovom mi‹ljenjmX w dopra po sepi1 noja sm dopra tanva noja ne morajm ninanve posledige da izazivajm osim samo to stanje1 €lamnon mpraja nenm radost1 tano na•e1 radost1 to je prosto po sepi lepo1 .

poslediga je samo to stanje1 nema tm nene posledige1 jel tanoX I to je negde ˆini se i samorazmmljivoN } sada ‹ta je dopro po sepi i po svojim posledigamaX xedno od tanviL stvari je posmatranje ili neno gledanje1 lepo je gledati1 piti m mogm‰nosti da vidimo stvari1 ali to proizvodi i dopre posledige m tom smislm ‹to gledanjem mo•emo mvideti ne‹to1 da nam preti opasnost1 da mvidimo da ne‹to mo•emo da isnoristimo1 da mvidimo da mo•emo ne‹to da proizvedemo1 da je neno prijateljsni ili neprijateljsni raspolo•en itdN srmgo dopro noje je dopro i po sepi i po svojim posledigama je znanje Z mtiˆe m potpmnosti na na‹ •ivot1 znanje se mo•e primeniti na ovaj ili onaj naˆinN rre‰i momenat jeste zdravlje Z dopro je piti zdrav po sepi a to proizvodi i dopre posledigeN Pretpostavna svanom drmgom doprm jeste zdravljeN salje1 ‹ta je dopro po svojim posledigamaX •pr1 pogatstvo1 gimnastina (za‹to sm to dopra po posledigama Z nije dopro mmˆiti se i dizati tegove1 nije pa‹ ne‹to ‹to predstavlja najve‰e mogm‰e m•ivanje‡ pogatstvo sem za nenoga no je opsesivno vezan za novag1 nenome noristi radi nenog drmgog gilja nezavisno od pogatstva)N €de pravednost spada po €lamnonmX sopra po svojim posledigamaN ~ po |onratm pi pravednost spadala m dopra po sepi i po svojim posledigamaN rrepa ˆiniti pravedna dela zato ‹to je to po sepi dopro1 ali je isto tano dopro i po svojim posledigamaN Posledigama po na‹m mnmtra‹njm sre‰m i po sre‰m ili po snladno i dopro fmnngionisanje politiˆnog •ivotaN onaˆi1 to je vrlo va•no pitanje noje nas smoˆava sa pitanjem da li mi trepa da pmdemo pravedni zato ‹to je to po sepi dopro ili zato ‹to Lo‰emo da pmdemo pravedni ljmdi (to znaˆi postati pravednim ˆovenom1 po sepi piti pravedan1 noriste‰i se pravednim motivima i razlozima)1 ano sam osopa noja je motivisana pravedno‹‰m1 onda je to pravedna osopa1 osopa noja je motivisana drmgim motivima a postmpa pravedno to je osopa noja postmpa pravedno po svojim posledigamaN ro je vrlo va•na razlinaN ~ platon Lo‰e ope stvari da pona•e Z da je piti pravedan dopro samo po sepi1 da je delati rmnovode‰i se pravednim motivima dopro po sepi1 ali proizvodi i norisne posledigeN qo‰e da pona•e filozofsni da je polje piti pravedan i da m to mpedi ljmdeN ro je smisao ove distinngije i svrstavanje pravednosti m ovm tre‰m1 vrlo je va•no da li sam ja nojim se razlozima rmnovodim nada postmpam pravedno1 da li razlozima pravednosti ili nepravednostiN |ada on tm navodi jednm parapolm1 priˆm noja ide m prilog tome da sm ljmdi pravedni zato ‹to to proizvodi dopre posledige1 zato ‹to to njiLovo sogijalno onrm•enje na to gleda sa odopravanjem1 zato ‹to onrm•enje m nome smo svana zajedniga pa ‰e on to posle i opjasniti €lamnon1 zpog toga ‹to se m drm‹tvm najˆe‹‰e geni pravednost a ne nepravednost i ljmdi se tano pona‹ajm zpog toga1 a ne zato ‹to sm nepravedniN qo‰e da na•e da ˆoven postmpa pravedno zato ‹to se pla‹i da pmde mLva‰en1 da ne postoji ta mogm‰nost1 svi ljmdi pi se pona‹ali nepravidno1 ˆinili pismo nepravde ali m straLm od nazne to nas spreˆavaN Parapola1 priˆa nojm navodi1 ˆmvena parapola o €igovom prstenm: yidijsni pastir po imenm €ig je prona‹ao mrtvaga noji je imao prsten1 mzeo je taj prsten i onda je primetio da nada se taj prsten onrene na mnmtra da ovaj on postaje nevidljiv €ig postaje nevidljiv nada onrene taj prsten na mnmtraN I onda je primetio da mo•e da postane nevidljiv a to je jano zgodno ano Lo‰ete piti nepravedni1 nino ne mo•e da vas mLvati1 na osnovm toga €ig je mspeo da mpije nralja da se o•eni nraljigom i da zavlada m svojoj dr•avi m nojoj je pio pastirN sa postane nralj lidijsniN voriste‰i se samo time ‹to je imao taj mo‰ni prsten noji ga je ˆinio nevidljivim nad zatrepaN voja je pomna ove priˆeX vada pi ˆoven imao prilinm .

da mˆini ne‹to nepravedno a da ne pmde otnriven1 mˆinio pi toN €ig je primer nano pi svi ljmdi postmpao nada pi imao za to prilinmN oa‹to pastirX Pastir nadgleda stado i nralj1 ali pastir nadgleda stado ano Lo‰ete da pmdete dopar pastir ne‰ete ga mni‹tavati1 pastir je m Larmoniji sa stadom‡ ali ovo je sm‹tinsni: pastir simpolizmje neno nevino stanje1 deo je prirode1 neisnvaren je1 ano sad to mo•e njega da isnvari1 mo•e i pilo nogaN Œta pi ten mradio tiranin1 ili neni trgovag1 mni‹tio pi smnˆev sistemN Priroda svanog nas je tanva da mnolino pismo se na‹li m povoljnoj prirodi ˆinili pismo nepravedna dela mnolino pismo znali da ne‰emo piti mLva‰eni i na osnovm toga €lamnon artinmli‹e svoje sLvatanje pravednosti noje formmli‹e tano ‹to se noristi ovom opozigijom pLMsisInomosN Odnosno prirodaIzanonN Priroda nao ‹to znamo se sastoji nada se na•e priroda misli se na ljmdsnm prirodm1 na zanone naravno na na‹e zanone noje mi mspostavljamoN Po prirodi je polje ˆiniti nepravdm nego je trpetiN ro je po prirodi to je m na‹oj ljmdsnoj prirodi nao ‹to ovaj pr sa gigom ponazmjeN vada pismo sledili samo ono ‹to je po prirodi ˆinili pismo samo nepravdm1 i to glamnon smatra da je polje nego trpeti nepravdmN wnolino stavimo na jedan nantar trpeti nepravdm i ˆiniti nepravdm za ‹ta pi se ˆoven opredelioX ~no smo svi mi nepravedni1 regimoN Œta je lo‹ije za nasX oa nas je lo‹ije trpeti nepravdm1 nego da je ˆinimoN Odnosno mnolino se trepa opredeliti1 ljmdi sada ne mogm velini proj ljmdi ne mo•e da ˆini nepravdm zato ‹to onda ne pi imao nad nime da je ˆini1 a opet s drmge str nino ne voli da trpi nepravdm1 sada po‹to sm ljmdi pirali sada ‹ta pi ‹ta vi‹e •ele postizanje dopra za sepe da ˆine nepravdm ili da izpegavajm zlo za sepe odnosno da trpe nepravdm1 onda sm se prema glamnonm oni dogovorili da naŠm sredinm izmeŠm dva enstrema1 izmeŠm najve‰eg dopra1 a to je ˆiniti nena•njeno nepravdm noja ‰e mi doneti norist1 i najve‰eg zla ‹to je trpeti nepravdm pez mogm‰nosti da se osvetimoN rjN ljmdi sm se dogovorili1 saglasili izmeŠm vlastitiL i tmŠiL interesa1 pravednost sm ono ‹to je sredina izmeŠm onoga ‹to ja Lo‰m i ‹ta Lo‰e drmgog1 zato sm se dogovorili da donesm zanone nomos1 nojima se regmli‹m meŠmljmdsni odnosiN |pontano je do‹lo do vaspostavljanja politiˆne zajednige noja pi poˆivala na nenim zanonima1 ti zanoni regmli‹m ˆinjenje i trpljenje nepravde1 zanoni sm ti noji nam omogm‰avajm1 noji omogm‰avajm ljmdsnoj zajednigi da tano fmnngioni‹e da nino ne mo•e da ˆini nepravdm1 a da onaj no trpi mora da pmde na•njenN oanimljivo antropolo‹no stanovi‹te je zpog toga ‹to ponazmje da ljmdsna priroda nimalo nije dopra1 nego naprotiv sepiˆna1 ne posedmje ni minimalno empatijmN vada je reˆ o pravednosti1 ona se sLvata nao nenanav instrmment po glamnonm1 ima samo nenm instrmmentalnm vrednost Z dopro je piti pravedan jer jedino tano mo•e da fmnngioni‹e politiˆna zajednigaN €lamnon Lo‰e da pona•e nano je nastala pravednost1 ali ne istorijsni trenmtan1 vi‹e Lo‰e da pona•e prirodm pravednosti Z ve‹taˆna tvorevina1 mi smo na njm prinmŠeni i pravednost nije odraz onoga nanvi smo mi nao ljmdsna pi‰a1 jer smo mi nepravedni1 tm je trasimaL m pravm1 ali ne mo•e tano ljmdsna zajedniga fmnngionisati1 pa sm se ljmdi dogovorili da naprave nompromis regmlisanja odnosa Z sredina izmeŠm ˆinjenja nena•njenog nepravde i trpljenja nepravde pez mogm‰nosti osveteN oanoni se VsveteW drmgima za nas1 i onemogm‰avajm nas da nena•njeno ˆinimo nepravdmN ~rgmmentagija Platonovog sonrata m nastavnm dijaloga ide tim pmtem da pona•e naravno da se pravednost sastoji m po‹tovanjm zanona i pravedno postmpanjm ali da to nije sm‹tina pravednosti i da pi se odredila njena sm‹tina potrepno je po‰i od pojma mnmtra‹nje pravednostiN vada je ˆoven pravedanX vada je svano od nas nao liˆnost pravedanX I nada je zajedniga ano smo mi minronosmos1 a zajedniga politiˆni manronosmos1 m onom smislm m nojem je pravedan pojedinag i zajedniga je pravedna m sliˆnom smislmN ro ‰emo .

./D) Platonova psiLologija jeste vezana za mˆenje o nardinalnim vrlinama dm‹e i polisa‡ da pi se Platonovo mˆenje o nardinalnim vrlinama razmmelo1 potrepno je razmmeti Platonovm psiLologijmN sa pi i m politigi1 m polism dr•avi1 nojm njegov |onrat gradi1 da pi ponazao da izmeŠm polisa i pojedinga1 da polis i pojedinag imajm iste osopine1 da opavljajm iste1 NN I analogija izmeŠm pojedinga i polisa slm•i tome da se pona•e nano postoje sliˆnosti na minro i manro planm1 da pi ponazao nano delovi polisa1 da tano i delovi pojedinga imajm iste osopine1 opavljajm iste ili sliˆne fmnngije i posedmjm iste vrlineN €ovore‰i1 na poˆetnm drmge nnjige sr•ave1 po‹to o odnosm dr•ave polisa i pojedinga govori i m drmgoj i m ˆetvrtoj nnjizi1 oprati‰e pa•njm na nontenst nano pi gelo mˆenje pilo jasnoN †aspravm sa €lamnonom Platonov |onrat zamstavlja time ‹to na•e da je potrepno gelm stvar (ovde se govori o pojedingm pravednom ili nepravednom)1 posmatrati na manro planm i onda poˆinje m mislima da gradi idealnm dr•avm1 nalipolisN Platon izla•e plamzipilno sLvatanje nastanna dr•ave1 ne zato ‹to je ˆoven ˆovenm vmn pa je pilo potrepno1 nego se ˆini da je ova teorija mnogo verovatnijaN sr•ave se formirajm1 prema Platonm1 tano ‹to ljmdi imajm vi‹an potrepa a manjan sposopnosti da iL zadovolje1 i oni se mdrm•mjm m dr•avm gde se vr‹i podela rada Z m tanvoj jednoj dr•avi pravednost se sastoji m tome mnolino svano radi svojeN ro je Platonova formmla za pravednostN |vano radi svojeN Prvopitna dr•ava je pila prosta Z mdrm•ili sm se ljmdi da zadovolje svoje potrepe1 pa po‹to se one mve‰avajm dolazi do ratova1 ratovima se raslojavajm dr•ave Z tri sloja m onvirm dr•ava Z to sm proizvoŠaˆni1 vojniˆni ili ˆmvari i sloj filozofa (nraljevaIvladara)N vao ‹to vidimo1 Platon razlinmje tri sloja m polism1 a s drmge strane postoje tri dela dm‹eN ~nalogija izmeŠm polisa i dm‹e poˆiva na slede‰im pretpostavnama: ona va•i nada se slede‰i elementi mzmm m opzirN Prvo1 odreŠenje pravednosti m zajednigi1 m polism Z to je: svano ˆini svoje1 svano ˆini ono za ‹ta je najvi‹e opdaren1 ‹to onda nao posledigm ima i to da nino ne trepa da se me‹a m posao drmgog1 svano radi ono ‹to zna1 ne da radi vi‹e poslova m isto vreme1 niti da se me‹a m poslove za noje nije opdarenN rm dolazi do poˆetna nepravde1 nada se neno me‹a m nadle•nosti drmgog Z pilo da je reˆ m pojedingm ili zajednigiN srmgi element jeste pretpostavna da polis ima iste delove noje pi trepalo da ima i pojedinag1 ‹to Platon donazmje m ˆetvrtoj nnjizi sr•aveN rre‰a pretpostavna jeste podela dm‹e na delove i potpmno ponlapanje delova dm‹e sa delovima polisaN Ovm analogijm Platon mvodi iz dva razloga: prvi navodi sam: da pi na jednom manro planm1 gde se ˆini da sm stvari jasnije1 ponazao nano stvari stoje na minro planm1 na planm pojedingaN srmgi razlog noji nije enspligiran1 a to je da pona•e nano pi pojedingi trepalo da pmdm organsni deo geline dr•ave Z dr•ava1 da pi fmnngionisala1 svi pojedingi morajm piti jedinstveni m toj dr•avi1 trepa da fmnngioni‹m1 sliˆno nao ‹to fmnngioni‹m delovi tela1 telo ne mo•e pez svojiL delova1 ni dr•ava pez pojedinga‡ telo ne mo•e pez geline1 ni pojedingi pez dr•aveN Platon daje primat1 mpravo nao ‹to deo nenog tela noji se odvoji od tela ne mo•e da fmnngioni‹e1 tano je i pojedinag sastavni deo dr•avnog telaN Platon je nao vi‹m vrednost genio op‹te .7$ W:789G9C9 ASDKD 9 <7@?=G7:G=> C@:=G7>7 (II = Ib <K=B7 J@Z7CD.c/c. Ib .fed(. .. c#d7(ce#d.-7(.videti nano platon daje odgovor na ovo pitanjeN ~li da pismo sve to razmmeli1 potrepno je da razmmemo platonovo mˆenje o tri dela dm‹e1 jer od toga zavisi Platonovo odreŠenje mnmtra‹nje pravednostiN UG7:9B=E7 L9:=5(?A.

javno dopro onano nano ga je on definisao1 nego prava pojedinaga1 to je sigmrnoN xedinstvo dr•ave mm je pilo va•nije‡ znaˆi1 nano pi ponazao da po njegovom mi‹ljenjm jedinstvo dr•ave pi trepalo da pmde ostvareno1 on je napravio tanav polis gde se dovode m pitanje sigmrno prava pojedingaN Po‹to predla•e prvi projenat emangipagije •ena m istoriji ˆoveˆanstva Z morajm da vr‹e poslove ano sm za to sposopne1 to morajm1 pez opzira ‹ta •eleN sanle1 prava pojedinga jesm podreŠena pravima zajednige1 odnosno interesima zajedinga1 pojedinag nolentivm1 ali ono ‹to Platon ovom analogijom Lo‰e da na•e Z postoji nena organsna povezanost1 niti pojedinag mo•e pez zajednige ni oprnmtoN valipolis Z idealan polis1 noji je Platonov |onrat zamislio m razgovorm sa €lamnonom i noga oprazla•eN onaˆi1 pravednost m polism noji se sastoji iz vladara1 potom ˆmvara1 vojniˆnog sloja tano i ovog proizvoŠaˆnog se sastoji m tome nada svani od tiL slojeva opavlja fmnngijm za nojm je najopdarenijiN ro ne znaˆi da svi delovi polisa1 svi slojevi polisa1 nao i svi delovi dm‹e1 ne mogm da vr‹e i drmge fmnngijeN †eˆ je o tome da svano trepa da vr‹i fmnngijm nojm optimalno mo•e da vr‹i1 nojm najpolje mo•e da vr‹iN •e radi se o tome da mo•da filozofi vladari ne mmejm da trgmjm1 ali po‹to sm oni pametni i najmmdriji1 oni trepa da vladajmN •e znaˆi da neno no je vojnin ne pi mo•da mogao i da vlada1 po‹to zna meLanizme nomandovanja1 ali postavlja se pitanje da li pi on tm fmnngijm optimalnije vr‹io od nenog no je mmdarN Ideja pravednosti se sastoji m tome da trepa svano da vr‹i fmnngijm nojm vr‹i polje od sviL drmgiL1 m sladm sa onim za ‹ta je najopdarenijiN w ˆetvrtoj nnjizi Platon ponazmje noje pi vrline goven (gradjanin X) trepalo da ima1 nano trepa sLvatiti vrline nano polisa tano i dm‹e1 poˆev‹i od toga da je pravednost to da svano ˆini svojeN voje sm ostale vrline1 za‹to je pravednost iznad ostaliL i nom se slojm pripismjeN Prvm vrlinm Platon naziva mmdrost i on je imenmje na razliˆite naˆine Z prvo nao empolia (nada govorimo m politiˆnom nontenstm‡ empolia znaˆi sposopnost doprog savetovanja)1 ova vrlina se sastoji m sposopnosti da se m ispravno mvidi nojm fmnngijm ima i na noji naˆin trepa da je vr‹i svani deo1 pilo dm‹e ili polisa1 nano pi se ostvarilo jedinstvo i dopropit gelineN onaˆi1 mmdrost je vrlina noja se sastoji m doprom sLvatanjm ‹ta je ono ‹to mo•e ostvariti jedinstvo i dopropit pilo nas nao pojedinaga ili zajednigeN |egment politiˆnog ili pojedinga nojm pi fmnngijm na najpolji naˆin mogao da vr‹iN vasnije se mmdrost odreŠmje nao znanje o idejama i to znanje o idejama posedmjm filozofi vladari‡ ten nasnije m petoj1 ‹estoj1 sedmoj nnjizi sr•ave1 mpravo to znanje trepa da posedmjm oni noji izlaze iz pe‰ine1 i to sm oni noji pi trepalo da pmdm vladariN Ova vrlina mmdrosti se pripismje razmmsnom delm dm‹e1 s jedne strane1 i filozofima s drmgeN vao ‹to vladar trepa da pmde mmdar i da zna ‹ta taˆno noji deo dr•ave njegove trepa da radi zarad doprog fmnngionisanja geline1 tano i razmm trepa da zna nano delovi trepa da fmnngioni‹m da pi postigli dopro m gelini1 Larmonijm psiLiˆnog •ivotaN oato ‹to razmm zna ‹ta je dopro1 mme dopro da vlada dm‹om‡ vladari filozofi znajm ‹ta je dopro pa zato znajm dopro da vladajm polisomN Oni noji znajm ‹ta je dopro pi trepalo da vladajm1 odnosno znanje je to noje pi trepalo da legitimi‹e mo‰1 nije mo‰ ono ‹to se legitimi‹e samo sopom1 nego je to znanjeN |lede‰a vrlina jeste vrlina Lraprosti1 ona se pripismje ˆmvarima1 odnosno pripismje se i tLimos delm dm‹eN Oni ljmti1 srˆani naranteri sm Lrapri najˆe‹‰eN ~Lil se najvi‹e ljmti m Ilijadi1 zpog ta dva njegova gneva1 poˆinje spev i zavr‹ava se Z gnev najve‰eg grˆnog jmnana ~LilaN w ˆemm se sastoji: prvo Platon defini‹e Lraprost‡ prvo nao vrlinm noja se tiˆe onoga ‹to mo•e da nas mgrozi1 nas ili na‹m zajednigmN srmgo1 ona se sastoji m ispravnom mi‹ljenjm1 ne m znanjm1 nego m ispravnom mi‹ljenjm onoga ‹to mo•e nas1 .

odnosno na‹m zajednigm da mgrozi1 ‹to je opasno i to je tanva vrlina noja podrazmmeva ne samo ispravno mi‹ljenje o tome ‹to mo•e da nas mgrozi i zajednigm1 nego i istrajnost1 to je vrlo va•no1 istrajnost da ˆmvamo ono ‹to mo•e da pmde mgro•eno1 da to neponolepljivo ˆmvamo1 moramo piti ˆvrsti m tomeN |astoji se m istinitom mnjenjm1 vojnin ne mora da zna razloge za‹to trepa praniti dr•avm1 on posedmje samo istinito mnjenje o tome ‹to je potrepno da zna1 ne zna sve razloge1 njiL zna vladarN rLimos ‹titi Larmoniˆno delovanje geline na taj naˆin ‹to slm‹a razmm1 a ne tano ‹to je sam m stanjm da planira izvoŠenje odreŠenog plana noji pi trepalo da pmde instrmment m realizagiji odreŠeniL giljevaN Ono ‹to je va•no za Lraprost jeste ispravan mvid m ono ‹to mo•e da nas mgrozi (nognitivno) i da neponolepljivo istrajemo protiv onoga ‹to nas mo•e mgrozitiN Œto ne znaˆi da vladari ne mogm piti Lrapri ili neni trgovgi1 ali sm najLrapriji1 ili pi trepalo da pmdm najLrapriji oni noji dr•avm ‹tite1 ˆmvariN Oni noji dr•ave ‹tite i m tome ponazmjm najpolje rezmltateN •injeniga da je Lraprost istinito verovanje1 istinito mi‹ljenje govori m prilog tome da je to vrlina na nojm prevasLodno mtiˆe1 pored te nene prirodne snlonosti (I naranter X)‡ neno je temperametniji od nenog drmgog1 pr•i od nenog drmgog1 neno ima zatvorenijm1 neno otvorenijm prirodm‡ oni noji sm pr•i sm predodreŠeniji da pmdm Lrapri1 ali to ne mora da znaˆi‡ na postati Lraprim ˆovenom1 ili Lraprim vojninom1 ˆmvarom dr•ave1 mtiˆe najvi‹e oprazovanje1 odnosno vaspitanje1 nano m porodigi tano i m dr•avi‡ ali nod Platona je to dr•avaN rre‰a vrlina ne pripada ni jednom slojm1 ve‰ predstavlja odnos izmeŠm dva segmenta nano dr•ave tano i pojedinga‡ ta vrlina se zove sopLrosine I pmnvalno prevedeno sastoji se iz dve grˆne reˆi sos i pLron Z ovo znaˆi zdrav1 a pLron znaˆi razmm1 mvid‡ ali nije to zdrav razmmN Ova vrlina se opiˆno prevodi nao mmerenost ili samonontrola1 vladanje sopom1 samosavlaŠivanjeN Platon je defini‹e m ˆetvrtoj nnjizi na sligne naˆine: ona je nenanav poredan1 dopar poredan1 nosmos‡ drmgo1 ona se sastoji m sposopnosti vladanja nad svojim nagonima i po•mdama i naponon1 ona se sastoji m vladanjm nad samim sopomN Ova tri odreŠenja noja Platon daje1 tri odreŠenja mmerenosti1 m jednoj reˆenigi pi se to moglo re‰i: mmerenost ili samosavlaŠivanje sastoji se m vladanjm nad samim sopom1 noje ostvarmjemo tano ‹to vladamo nad nagonima i proLtevima1 gime opezpeŠmjemo Larmonijm nas samiL1 a time opezpeŠmjemo nosmos1 dopar poredanN |opLrosine m jednom i m drmgom slmˆajm se sastoji m sporazmmm1 pridr•avanjm toga no vlada a no pi trepalo da pmde potˆinjenN onaˆi1 d`ea: saglasnost izmeŠm oniL noji vladajm i oniL nad nojima se vladi1 o tome no trepa da vladaN onaˆi1 dr•avom se dopro vlada mnolino ˆmvari i proizvoŠaˆi dajm za pravo vladarima da vladajm i ono toga postoji njiLova zajedniˆna saglasnostN vada je reˆ o vladanjm pojedinga onda se mmerenost sastoji m tome1 nada postoji nenanva mnmtra‹nja saglasnost da razmm trepa da vlada nagonima1 drmgim reˆima1 nada razmm vlada nagonima i nada se nagoni tm ne pmne1 odnosno nada osopa ni ne ose‰a ili vrlo retno ose‰a potrepm da pmde nemmerena1 ili jeste nemmerena m zadovoljavanjm pilo nog nagonaN |ada dolazimo do nljmˆne vrline1 pravednosti1 I ona nije vrlina noja pripada pilo nom slojm1 ona pripada svanom slojm1 ona je negde nenanva nadvrlina i pravedan je onaj poredan m nome svani deo1 svani sloj opavlja fmnngijm za nojm je najopdareniji1 nojm optimalno opavlja sa mansimalnim rezmltatimaN vada je ˆoven pravedan1 Platon govori o mnmtra‹njoj pravednosti‡ goven je pravedan ne samo nada njime razmm vlada1 tada je pre mmeren1 nego je on pravedan nada svani deo njegove dm‹e opavlja fmnngijm noja je za taj deo dm‹e najsvojstvenija Z nada razmm vlada1 tLimos se ljmti na ono na ‹ta pi trepalo da se naljmti1 ali pm‹ta razmmm da izapere sredstva na noji naˆin trepa se ljmtiti m nojoj sitmagiji1 .

protiv noga1 za‹to itdN1 i nada nagoni trepa da signalizmjm ˆovenm potrepm nenm1 ali ninano ne trepa da ometajm fmnngionisanje dm‹e m geliniN vada svani deo dm‹e radi ono ‹to je njemm svojstveno1 razmm da progenjmje misli1 vlada‡ tLimos da razmmm poma•e1 ali da razmmm pm‹ta da izapere primerena sredstva‡ a nagoni da signalizmjm nada mm je ne‹to doista potrepno ‹to mm omogm‰ava neni opstanan1 a m ostalim slmˆajevima nagoni pi trepali da slm‹ajm vi‹e delove dm‹e pre svega razmmN vanav je taj pojedinag gde svani deo dm‹e radi ono ‹to trepa Z noji mme lepo da misli1 nontroli‹e se1 ljmti se na one na noje trepa da se naljmti1 stidi se pred onim pred ˆim se trepa stideti1 mmeren je Z tano pi izgledao taj neni pravedan pojedinag noji je istovremeno zdrav pojedinag1 zdrav ˆoven Z m njemm vlada mnmtra‹nja Larmonija i psiLiˆno zdravljeN vano sad ideal pravednosti pojedinga ima veze sa onim o ˆemm govore rrasimaL i €lamnon1 a to je: ‹ta piva sa onim zpog ˆega ne trepa nrasti1 mpijati1 varati1 lagati itdN‡ nanve veze ima ovo o ˆemm Platon govori sa ˆinjenjem neniL nepravdi Z za‹to sad ja ne trepa da mpijam1 nradem1 la•em1 i za‹to je polje da pmde ˆoven mmeren1 m nome vlada razmm nagonimaN rm je dilema Z Platon ne daje tanav enspligitan odgovor Z mo•e se naslmtiti iz geline sr•ave Z ˆoven nod noga svani deo opavlja sepi svojstvenm fmnngijm1 nojim vlada mnmtra‹nja Larmonija1 opiˆno nije ˆoven noji nrade1 la•e i mpijaN Osopa tanvog psiLiˆnog snlopa te‹no da ‰e nrasti1 lagati1 mpijati1 a na tome trepa da te•imoN ranav ˆoven ne‰e ˆiniti to1 a ano je integralni deo zajednige1 ni zajedniga to ne‰e ˆinitiN Platonov pravedan ˆoven1 to je istina1 te‹no da mo•e da opavlja nepravedne radnje1 on je zadovoljan onom mnmtra‹njom Larmonijom nojm je m sepi stvorioN UG7:9B=E7 57 RAGXD> (J@Z7C7) III Platon smatra da sm sve pojave m prirodi samo senne veˆniL oplina ili idejaN Po njemm velina ve‰ina ljmdi je zadovoljna m svom •ivotm meŠm sennama1 jer misle da sm senne zapravo stvarnost1 ne vide iL nao senne i •ive m pmnom odsjajm praviL stvariN Pe‰ina se da mporediti sa na‹im neznanjemN vada pi se oni retni mspeli i iza‹li iz pe‰ine1 videli pi stvari opasjane smngem1 tjN mnolino pi pili spremni da nrenm m svet saznanja1 imali pi mvid m pripli•no stanje stvari1 a ne samo m nopije tiL stvariN Oni jo‹ reŠi1 noji pi pili mporni m svom nammm pi do‹li do sveta ideja noji je ono istinsno1 mzvi‹eno znanjeN sa pismo do‹li do nene ideje moramo podropno pretresti sve argmmente vezane za neno pitanjeN ren tano se1 pomo‰m dijalentine1 mo•emo pripli•iti ispravnom pojmm o nenoj stvari1 ˆime istovremeno saznajemo njenm IdejmN Ono ‹to nas najvi‹e interesmje je da saznamo ‹ta je pravda1 vrlina1 znanje1 lepota i msmerimo vlastiti •ivotN sa je tanvo saznanje mogm‰e1 Platon donazmje preno primera matematine1 m nojoj imamo posla sa projevima ili idealnim geometrijsnim opligima nojiL nema m prirodi i ˆmlnom isnmstvm1 a ipan sm saznatljivi sa potpmnom taˆno‹‰mN Osim toga1 Platon smatra da nada otnrivamo svrLe noje otnrivajm sm‹tinm nenog predmeta1 odnosno1 nada otnrivamo za‹to je dopro da taj predmet pmde pa‹ onanav jeste1 mi noristimo isnljmˆivo mmN Predmeti mogm piti dati preno isnmstva1 ali njiLove svrLe sm poznate samo mmmN .

<9B 5878A57 = 57OG78l=C958= =?DED J9M@7 (J@Z7C7) III •a prvi pogled1 paradonsalno je ve‰ i to ‹to Platon govori o najve‰em mˆenjm1 odnosno mˆenjm o soprm po sepi1 a prm•a samo nagove‹taje tog mˆenjaN w sr•avi Platonov |onrat mvodi m raspravm Idejm sopra i nagla‹ava da o njoj ne‰e piti sve reˆenoN Postavlja se pitanje da li je onda ovo najvi‹e mˆenje potpmno samo ano je propra‰eno indirentnim svedoˆanstvima iz drmge rmne1 noje nism napisane Platonovom rmnom1 noje svano mo•e protmmaˆiti na svoj naˆinX Paradons se najpre javlja zato ‹to se na‹e mi‹ljenje smoˆava sa tmmaˆenjem onoga ‹to nao da izmiˆe ragionalnom sagledavanjmN ~no je Ideja sopra s onm stranm pi‰a1 pa je logiˆno nametnmto pitanje1 nano mop‹te mo•e da se sazna i jeste ono ‹to samo nije pi‰eX wnolino Ideja sopra nadilazi pi‰e1 onda nao da se za njm mora re‰i da ona nije1 a ne da jeste1 a time joj se negira pilo nanav statms1 a namoli najvi‹i ontolo‹niN Platonov |onrat s jedne strane govori o tome da je sopro s onm stranm pi‰a1 a s drmge strane sopro poistove‰mje sa njimN uo•da sm ovo razliˆiti naˆini da opi‹e posepni polo•aj Ideje sopra msled ˆijeg li‹avanja pi‰e prestaje da pmde pi‰e1 ali isto tano1 po svom dostojanstvm nadma‹mje svano pi‰e pa se iz tog razloga tvrdi da je iznad njegaN srmga stvar1 noja se tiˆe saznatljivosti je isto tano va•naN |vano saznanje mora da ima predmet svog saznanja1 don se Ideja sopra nao ne‹to s onm stranm pi‰a ˆini nao ne‹to ‹to nadma‹mje svano saznanje i izmiˆe mm1 ali isto tano1 nano ga nazivamo najvi‹im znanjem1 podrazmmeva da ipan predstavlja nenm saznatljivostN Platon m sr•avi nigde ne odreŠmje sm‹tinm pi‰a direntno1 ali na•e da ono omogm‰ava pi‰e i saznavanje svegaN uo•da sam na‹ govor posedmje izvesnm paradonsalnost nada nastoji da izrazi Idejm .Platon idejm sopra m tsrzavit mvodi veoma oprezno I opazrivoN •e enspligira sta je ideja sopra1 veg je odredjmje pmtem tri analogije: analogije sa |mngem1 sa podijeljenom linijom I mitom o peginiN Ideja sopra je predmet najviseg mgenja noje trepa da posjedmjm filozofiIvladariN vanav je naranter ideje sopraX |ta se o njoj moze regiX Platon (m prvoj analogiji) odredjmje idejm sopra preno |mnga za noje naze da je njen potoman m vidljivom svijetmN Ono sto je |mnge m gmlnom svijetm1 to je sopro m mmstvenomN |mnge pretstavlja neopLodan mslov vidaN sa pismo nesto vidjeli1 osim gmla vida I predmeta1 potrepna nam je I svjetlost nojm daje smngeN |mnge gini predmete vidljivimN •a isti nagin1 m podrmgjm mmnog1 ideja sopra daje idejama istinm1 odnosno mogmgnost da pmdm saznate togima dmLatN |mnge tanodje pretstavlja mslov nastajanja1 rasta1 razvoja sviL ziviL piga1 pri gemm ono samo nije postaloN Ideja sopra omogmgava svanoj stvari ne samo da pmde saznata1 nego I da jesteN Ona daje pige idejama1 a sama nije pige1 veg ga po dostojanstvm I mogi nadmasmjeN Ideja sopra omogmgava pivstvovanje stvari m noetsnom podrmgjmN Ideja sopra ne moze se poistovjetiti sa pilo nojim pivstvmjmgim1 niti sa totalitetom pivstvmjmgiL stvariN Ona ima posepan polozajN sopro prozima sve sto postoji I opjedinjmje gaN ~li1 sada se postavlja pitanje mogmgnosti saznanja ideje sopra1 nao I noji je njen ontolosni statmsN Ἐghihῖ_j kῆ^ aὐ\ίj^ ( ?C958@A<= L7@7?9<5 A L9B:D?A 9G89:9.

sopra1 a ta paradonsalnost proizilazi iz proplema sa nojima se na‹ mm i govor smoˆavajm nada trepa da izraze ono ‹to je na ivigi izregivogN Ipan1 mo•e se dati pozitivan odgovor m pogledm odnosa Ideje sopra prema svemm pivstvmjm‰em i saznatljivom i taj odgovor se mo•e na‰i iz njenog ontolo‹nog statmsaN wmesto da na•emo da Ideja sopra je sve ono ‹to jeste1 mogli pismo re‰i da ona ninano nije poistovetljiva sa pilo nojim pivstvmjm‰imN sanle1 sopro po sepi transgendira pi‰e i saznanje tano ‹to omogm‰ava pilo nojoj stvari da pmde saznata i da jesteN vao ‹to smnge ne darmje samo vidljivost vidljivim stvarima1 ve‰ i rast1 pa i sam opstanan1 iano samo nije postaloN Po |onratovim reˆima1 Ideja sopra se da razmmeti nao temelj svega odanle potiˆe mno‹tvo idejaN m87 ED =?DE7 J9M@7 (?7 := W:789G ?7ED 9?B9C9@ G7 89 L=87KD A ?=E7:9BA J@Z7C7)2 III Platonov |onrat mvodi m raspravm o sr•avi Idejm sopra na vrlo oprezan naˆin1 nagla‹avajm‰i da o njoj ne‰e sve piti reˆenoN •aime1 on o soprm po sepi govori s jedne strane1 da je s onm stranm pi‰a1 a s drmge strane1 sopro poistove‰mje sa njimN uo•da sm mm ovo razliˆiti1 indirentni naˆini da opi‹e polo•aj Ideje sopraN yi‹avanjem Ideje sopra pi‰e prestaje da pmde pi‰e1 danle1 ono svano pi‰e ˆini time ‹to jeste1 ali opet1 po dostojanstvm i mo‰i nadma‹mje svano pi‰e1 pa se s toga tvrdi da je s onm stranm pi‰aN sanle1 Platon m sr•avi nigde enspligitno ne odreŠmje samm sm‹tinm Ideje sopra1 ali na•e da ona omogm‰ava pi‰e i saznavanje svega onoga ‹to pripada inteligipilnoj ravniN w sr•avi se dijalentiˆar opismje nao onaj noji je m stanjm da odredi Idejm sopra1 danle da se do dopra po sepi dolazi postmpno1 isto tano1 istiˆe se1 da je predmslov svanog mmdrog delovanje poznavanje sopraN Opet1 to sm samo odreŠenja Ideje sopra1 ali ne i sama definigijaN uada1 na osnovm PlatonoviL mpm‰ivanja1 mo•emo zanljmˆiti da je ono jedinstvo noje nao apsolmtna Ideja transgendira mno‹tvo drmgiL idejaN R:=<7 L9?DlDGD :=G=ED (7G7:9B=E7 57 :=G=E9>) A ?=E7:9BA J@Z7C7 III |lina podeljene linije otrniva epistemolo‹nm i ontolo‹nm LijerarLijm1 ˆetiri nognitivna stanja1 noja nejednanim stepenom jasno‰e zami‹ljajm1 tjN saznajm svoje predmeteN yinija je dvostrmno podeljena i gornja polovina je ve‰a od donjeN {aziˆna podela je na donje podrmˆje vidljivog i gornjm sferm inteligipilnogN •a dnm se nalazi mentalno stanje noje se odnosi na predmete popmt slina1 senni1 odpljesana1 a potom sledi nognitivno stanje1 noje predstavlja snmp na‹iL verovanja o ˆmlno Z opa•ivim predmetima popmt •iviL pi‰aN n?G95 >78D>78=<D = ?=E7:D<8=<D (J@Z7C7) III sijalentina odreŠmje statms matematiˆniL predmeta1 razja‹njava smisao matematiˆniL i drmgiL Lipoteza i promˆava njiLov polo•aj i meŠmsopan odnosN sijalentiˆar dopro razmme gelinm po‹to je pretLodno pro‹ao nroz sve njene delove i zato je ovladao analitiˆnom metodom matematineN ueŠmtim1 pmdm‰i da matematiˆar ne traga za daljim zasnivanjem svojiL Lipoteza1 a to podrazmmeva pmt nagore1 on ne mo•e ni do‰i do saznanja Ideje .

sopraN Ipan1 ope metode imajm dosta toga zajedniˆnogN Ope polaze od Lipoteza1 podrazmmevajm proges apstrangije od ˆmlnog i mnljmˆmjm pmt nadoleN oa razlinm od matematine1 dijalentina preispitmje Lipoteze nastoje‰i da iL na adenvatan naˆin opjasniN ranoŠe1 za razlinm od matematine1 dijalentina se ne noristi ˆmlnim slinama m istra•ivanjmN n?G95 ?=E7:D<8=<D = G9D8=<D (J@Z7C7) III sijalentina odreŠmje same noetiˆne idejeN wpravo zato ‹to dijalentiˆarm polazi za rmnom da doŠe do sinoptiˆnog mvida m prirodm mstrojstva noetsnog sveta1 dijalentiˆar je m stanjm da razlinmje nano ideje meŠmsopno1 tano i sopro od sviL ostaliL idejaN onanje sopra i ostaliL ideja na nenim mestima opismje se nao direntno nedisnmrzivno sagledavanje noetsniL sadr•ajaN |trmntmra noetiˆniL mvida je sliˆna ˆmlnom viŠenjmN oa noetsne opa•aje naranteristiˆan je momenat iznenadnostiN Platonovi opisi noeze prismtni m njegovim dijalozima govore m prilog tezi da disnmrzivna elenntina nije jedini pmt saznanja Ideje sopraN ~denvatno tmmaˆenje moralo pi da mzme m opzir i mdeo dijalentine i noetine m saznavanjm ideja mop‹te1 a najvi‹e Ideje sopraN sijalentiˆni proges odreŠivanja ideja i noetsno viŠenje ideja momenti sm jednog te istog progesaN sijalentiˆni proges definisanja noetsniL entiteta nojim se ideja sopra razlinmje i razgraniˆava od ostaliL ideja je nm•na priprema za neposredan mvid m samo soproN UG7:9B=E7 57 LDo=G9> (57 S=>D W:789G L9@D?= pLDo=GA02) A J@Z7C= III Platon smatra da sm sve pojave m prirodi samo senne veˆniL oplina ili idejaN Po njemm velina ve‰ina ljmdi je zadovoljna m svom •ivotm meŠm sennama1 jer misle da sm senne zapravo stvarnost1 ne vide iL nao senne i •ive m pmnom odsjajm praviL stvariN Pe‰ina se da mporediti sa na‹im neznanjemN vada pi se oni retni mspeli i iza‹li iz pe‰ine1 videli pi stvari opasjane smngem1 tjN mnolino pi pili spremni da nrenm m svet saznanja1 imali pi mvid m pripli•no stanje stvari1 a ne samo m nopije tiL stvariN Oni jo‹ reŠi1 noji pi pili mporni m svom nammm pi do‹li do sveta ideja noji je ono istinsno1 mzvi‹eno znanjeN sa pismo do‹li do nene ideje moramo podropno pretresti sve argmmente vezane za neno pitanjeN ren tano se1 pomo‰m dijalentine1 mo•emo pripli•iti ispravnom pojmm o nenoj stvari1 ˆime istovremeno saznajemo njenm IdejmN Ono ‹to nas najvi‹e interesmje je da saznamo ‹ta je pravda1 vrlina1 znanje1 lepota i msmerimo vlastiti •ivotN sa je tanvo saznanje mogm‰e1 Platon donazmje preno primera matematine1 m nojoj imamo posla sa projevima ili idealnim geometrijsnim opligima nojiL nema m prirodi i ˆmlnom isnmstvm1 a ipan sm saznatljivi sa potpmnom taˆno‹‰mN Osim toga1 Platon smatra da nada otnrivamo svrLe noje otnrivajm sm‹tinm nenog predmeta1 odnosno1 nada otnrivamo za‹to je dopro da taj predmet pmde pa‹ onanav jeste1 mi noristimo isnljmˆivo mmN Predmeti mogm piti dati preno isnmstva1 ali njiLove svrLe sm poznate samo mmmN .

~nalogijm sa peginom1 noja prerasta m mit1 Platon iznosi m gentralnoj nnjizi tsrzavet (_II)N Ovom mitm pretLode dvije analogije o ideji sopra1 pa se m tom nontenstm ovaj mit moze tmmagiti nao opis naseg nognitivnog stanja (saznajni polozaj) I nao opis pmta saznanja nojim se dolazi do mvida m sopro po sepi (poredjenje sa podijeljenom linijom)N |trmntmra mita: w jednoj pegini1 od djetinjstva zive ljmdi1 na stoligama sa onovima1 prinmdjeni da mvijen gledajm na njenom mnmtrasnjem zidmN Oni zpog onova ne mogm onretati ni vrat1 tano da se ne vide medjmsopno1 niti vide sta je iza njiLN Iza njiL nalazi se otvor prema spoljasnjoj svjetlostiN |vjetlost im dolazi od vatre noja gori daleno iz njiL1 a izmedjm vatre I onovaniL vodi mzdignmta staza I neni zid1 popmt pozorisne zavjeseN Ovom stazom prolaze ljmdi I pronose razne nipove ljmdi I zivotinja1 artefante noji strge iznad zida I pagajm sijennm na mnmtrasnji zidN Onovani vide samo sijenne tiL predmetaN ~no neno od prolaznina progovori1 on ige vjerovati das m to sijenneN wnolino pi se desilo da se neno od njiL oslopodi1 trpio pi mzasne polove nada pi nonagno mspio da se ponrene1 da onrene vrat I podje prema svjetlostiN Od svjetlosti pi mm se mginilo da je opnevidio I m pogetnm ne pi mogao vidjeti one stvari gije je sijenne nenada gledaoN •e pi vjerovao da je sada plize istini I realnosti1 jer pi mnogo jasnije mogao da vidi sijenne1 privinnmvsi se na mranN _jerovao pi da je ono sto je ranije gledao (sijenne) realnije od onoga sto mpravo gledaN vada pi ga neno silom odvmnao van pegine1 on pi trpio velinm mmnm I ljmtio pi se sto ga ovaj vmge‡ a nada pi izisao na svjetlost1 ogi pi mm se zasjenile tano da ne pi video nista sto mi zovemo stvarimaN w pogetnm pi najlanse gledao sijenne1 odraze m vodi‡ zatim pi mgledao I stvari1 pa pi lanse gledao nepesna tijela nogm nego smnge danjmN •ajzad ge mogi da posmatra I zvijezde (ideje) I samo smnge (idejm sopra)‡ mvidio pi njegov znagaj za gijeli svijet1 I da ono vlada svim vidljivim svijetomN vada pi se sjetio svog prvopitnog stanja1 pilo pi mm zao oniL m pegini I ninano ne pi zelio da se vrati dolje I da opet posmatra sijenne1 ali pi osjegao dmznost da pomogne ostalimaN vada pi se vratio1 opet pi opnevidio1 ali ovog pmta od mrana1 I ne pi mogao vise lijepo da vidi sijenne I drmge mragne predmeteN vada pi im renao da sve sto gledajm nije stvarno1 veg das m to samo sijenne1 oni pi ga ismijali1 I gan ga ponmsali mpitiN Platon peginm poredi sa nasim zivotom m gmlnom svijetmN |vijetlo ognja m pegini pretstavlja nase smngeN ui smo prinmdjeni navinama1 gmlnim osjetima da posmatramo samo sline1 sijenne praviL stvari1 I da vjermjemo da sm one istiniteN Onaj pojedinag noji je mspio da se oslopodi I izasao iz pegine1 I nanon velinog pola I mmgenja mgledao smnge1 pretstavlja filozofa noji je saznao idejm sopra I mvidio povezanost sviL stvariN Izlazan iz pegine pretstavlja prelazan iz gmlnog1 vidljivog m noetsno podrmgje stvarnostiN Onaj no najprije gleda odraze I sjenne1 posmatra matematigne pojmove1 don ne mgleda same ideje1 a zatim I idejm sopraN Platon mpozorava da je ovaj pmt m noetsno izmzetno tezan1 naporan1 polan‡ da se dmsa tesno oslopadaja ranijiL vjerovanja m ono sto je stvarno‡ ali1 nada na nrajm dosegne najvise znanje1 sazna idejm sopra1 piva plazen I mvidja nano je pedan zivot m peginiN ranav goven osega dmznost da I drmgima otvori ogiN |vano ima mogmgnost saznanja1 jer svi posjedmjm organ za mgenje‡ samo oprazovanje I vaspitanje trepa da msmjere govjena m njegovom saznanjmN .

Ono sto ljmde tizvlagit iz pegine1 jesm namna1 noje iL msmjeravajm prema nevidljivom1 mmnom‡ tjerajm iL da se apstraLmjm od gmlniL stvari I time iL priplizavajm saznanjm ideje sopraN re namne sm aritmetina1 geometrija1 stereometrija1 astronomija I LarmoninaN uedjmtim1 ove namne sm samo vodilje1 tjN priprema za namnm nad namnama Z dijalentinm1 noja pretstavlja zavrsni namen nad ostalim namnamaN sijalentina je jedina namna noja se ne drzi Lipoteza1 veg ide na neLipotetignom pogetnm1 na ideji sopra1 noja se neposredno mvidjaN sijalentigar mvidja povezanost I opjedinjenost sviL stvari‡ on mora piti postojan1 pametan1 vredan1 ostromman1 nezaporavanN sijalentigar ge piti dmzan da postane vladar1 da izvrsi politignm reformm1 jer on jedini zna sta je pravedno I doproN W:789G9C V=:9O9V5<= >=8 9 LDo=G= (J@Z7C7) sa li je ovo mitX •ije priga o pogovima I LerojimaN •arativna strmntmraN oasto je ovo filozofsni mitX €ovori o podvigm filozofijeN xedino sredstvo za spasenje Iz gmlnog svijeta je filozofijaN _isestrmna sm tmmagenja mita (nism medjmsopno isnljmgiva)N Posredstvom poredjenja sa podijeljenom linijom (nmdi Platonov |onrat)‡ vidljivi svijet Z pegina‡ noeton1 svijet mmnog Z van pegine‡ |mnge Z sopro‡ nognitivno stanje ljmdi noji se slopodno nregm Z opmanjmjmgavjerovanja m pegini‡ sline van pegine Z matematigni pojmoviN Paidetigno1 vaspitno tmmagenje mita‡ oprazovni1 prosvetiteljsni aspenat‡ oprazovanje1 podjela namna (_II nnjiga)‡ zatvoreni m pegini se ne nalaze m stanjm apsolmtnog neznanja‡ oni posjedmjm pogresna vjerovanja o onome sto jeste1 don im onovi onemogmgavajm da slopodno1 nritigni misle1 pa se tiL vjerovanja tesno oslopadjajmN |vano se moze oslopoditi onova1 jer svi posjedmjemo organ za mgenje I misljenjeN |vano je nadar da se par mvjeri m pogresnost svojiL vjerovanjaN Oprazovanje poginje nada se oslopodimo od donsatigniL onova Z tezan1 mmnotrpan1 polan progesN yjmdima je tesno da priznajm da nesto ne znajmN |nidanje onova Z elenntigna metoda„ Pmt stiganja znanja Z neizvjestan‡ dmgotrajna priprema1 ovladavanje namnamaNuatematina Z s jedne strane1 apstrantna1 ali se oslanja na gmlnoIopazljive slineN _idjenje |mnga preonrege intelentmalni I moralni svet govenaN On razligito misli1 dozivljava1 osjega1 postmpaN uedjmtim1 mora I da pomgavaN Politignoj reformi (tjN oslopadjanjm zatvorenina) ge se smprotstaviti oni noji sm m pegini slopodni (X)N onanje je mogmge samo o realnim entitetimaN |a distange I sa sviL strana sagledati pravo znanje Z oslopodilagna mloga‡ oslopadja od ropstva‡ mog noja nema vidljive efente1 ali oslopadja ljmde„ PsiLolosni moment I Pegina Z stanje dmse m tjelesnoj egzistengiji Pitagorejsna psiLologija Z tijelo je gropniga dmse Oslopadjanje od tijela poginje stiganjem apsolmtnog znanja do nog se ne moze dogi don smo ogranigeni tijelom (tƒedont)N II Izlazan iz pegine Z sposopnost oslopadjanja od zelja I proLtjeva nagonsnog tijela dmse1 nontrola1 otvaranje dmse na visim saznanjima tolovna djmladt Oslopadjanje1 onretanje dmse na istini‡ najprije1 vaspitanje dmseN .

Politigni model Odnos izmedjm onovaniL I oniL noji sm slopodni m peginiN oatvorenigi nemajm sposopnost razlinovanja originala I nopijaN Pogodni sm za manipmlagijmN •amjerno opmanjivanjeN •osiogi nipova Z tvorgi lazniL javniL mnjenjaN Politigni demagozi Z tvorgi lazne demagogije (demonrate X)N uedijsna manipmlagije Z pmtem slinaN Povratan m peginm moze nepogresivo da razmmije odnose m pegini I da mnaze na istinsni polozaj zatvorenina (moze izazvati politignm reform)N }gzistengijalistigno oivot stanovnina pegineN •ajvegi proj njiL ni ne ponmsava da se oslopodiN |ve je lazno1 namjesteno1 ligi na pozorisnm predstavmN uadjionigarsni zid1 vjestagno svjetlo1 mlogeN yazne vrijednosti Z nod ropova I nod prividno slopodniL‡ nada da ge neno mspjeti da mgleda svjetlost1 drmgi svijet noji ge nas zamvijen promijenitiN Zasto brlina nema gos"odaraq eshatologija Erovog mita (Drzava) }sLatolo‹ni mit o }rm †azmmevanje PlatonoviL etiˆniL reflensija mitom noji ima dvostrmnm dimenzijm1 i nosmolo‹nm i etiˆnm Z }rovim mitom1 mitom iz poslednje nnjige sr•aveN oanoni i sr•avnin sm m nenom pogledm novine1 originalnosti etiˆniL teza mnogo manje znaˆajni dijalozi nego ‹to je to sr•avaN }rov mit: ovaj mit spada m red PlatonoviL esLtolo‹niL mitova Z ‹ta pi trepalo da se dogodi na nrajm na‹iL •ivota1 ‹ta piva sa na‹om dm‹om nada se rastavi od tela1 da li postoji •ivot posle smrti i nanav je to oplin •ivota Z time se pave esLatolo‹ni mitoviN ueŠmtim1 Platonov interes nije nada pi‹e esLatolo‹ne mitove da nas mveri m to nano ‰emo •iveti posle smrti1 njegov zadatan1 njegova namera je da nam1 govore‰i o nagradama ili naznama posle smrti1 predoˆi zapravo smisao1 znaˆaj i znaˆenje na‹eg pona‹anja m ovom •ivotmN rano i }rov mit nosi jednm pormnm noja pi mogla da se mniverzalizmje i mogla pi da podrazmmeva mansimm etiˆnog pona‹anja nezavisno od toga ‹to je izriˆe jedna od poginja1 i to dm‹ama noje do nje dospevajm posle smrtiN srmgo1 ˆini se da Platonov interes nije ni to da nas sasvim moralistiˆni mpedi ‹ta ‰e se i da li ge se1 mnolino se lo‹e pona‹amo m ovom •ivotm ili smo nepraviˆni1 desitiX •a nrajm nrajeva1 jedino ‹to mo•emo oˆenivati je da na smŠenjm posle smrti lo‹e zavr‹imo Z poenta ovog mita nije moralistiˆna Z ne pripoveda ovm priˆm da pi nas mpla‹io1 da pi ponazao za‹to se1 ano ni zpog ˆeg drmgog1 zpog ovoga moramo ˆestito i pravedno pona‹ati1 lo‹e ‰emo pro‰i posle smrtiN Ovo pi pila smvi‹e naivna interpretagija ovog mitaN PoŠimo od njegove regepgije m poslednjim nomentarima sr•ave m e‘Nvenm: s•mli ~nas Z Introdmgtion to Platošs †epmplig‡ vristofer †iv Z PLilosopLer vings‡ venstingov nomentar Z Platonova sr•ava1 gde se zapravo prepriˆavajm nomentari i tmmaˆi gelonmpna Platonova sr•avaN •i m jednom od ova tri nomentara }rov mit ne prolazi dopro Z s•mli ~nas1 regimo vristofer †iva posve‰mje tom nomentarm dve strane1 a vensting mm posve‰mje vi‹e prostora1 ali ga interpretira samo m moralistiˆnom nljmˆmN Potom s•mli ~nas mm posve‰mje vi‹e pa•nje i ona smatra da ovaj mit dovodi m pitanje nljmˆni argmment Platonove sr•ave1 a to je da trepa da postmpamo pravedno1 da postoji ono ‹to je pravedno po sepi1 a ne samo pravedno po svojim .

posledigama1 drmgim reˆima1 trepa postmpati pravedno zarad pravednog po sepi1 a ne zarad njegoviL poslediga1 jer pravedno po sepi izaziva dopre posledigeN opog ˆegaX ~no ovaj mit ima za naravomˆenije mi ‰emo piti pravedni ne zato ‹to je pravedno dopro po sepi1 nego zato ‹to ‰emo m narednom ginlmsm reinnarnagije dopro pro‰iN •aravno mnolino se ovano protmmaˆi mit1 s•mli ~nas je m pravm1 ali sada mlazimo m fapmlm mita Z i ona ‰e ponazati nano ovaj mit ne ponazmje tezm da je dopro piti pravedan samo na osnovm posledigaN sa ima dmpljm pormnm i poentmN smpljm pormnm o prirodi vrline1 prirodi na‹eg odnosa prema drmgim ljmdima noji se mo•e moralno vrednovati i ovaj mit je znaˆajan Z njena osnovna teza Z po tome ‹to dovodi m pitanje sam mitsni pogled na svet1 •ivot i ljmdsno pona‹anjeN NN d`N Pitanje ‚ dve nomponente mita I osnovni size1 fapmla NN •arator mita1 odnosno }r dodeljmje mpravo vloti1 poginji sada‹njosti da impligira ne‹to ‹to je neni vremensni nepromenljivi trenmtan1 neno veˆno sada1 ne‹to ‹to mven va•i zpog toga ona izgovara reˆi noje imajm nm•no va•enje m onvirm verovatnog dogaŠaja noji pripoveda }rN ro sm najznaˆajnije reˆi1 smisao mitaN }r dodeljmje vloti da izgovori ove reˆi: a1ce : tsm‹a jednodnevne (efemeroi Z to znaˆi ne‹to ‹to je neva•no1 angidentalno1 prolazno‡ pmnvalno znaˆi ono ‹to traje jedan dan1 a to jeste ne‹to nratnotrajno) evo poˆinje drmgi period smrtonosan za smrtni rod i ne‰e smdpina vas nosnom pirati nego ‰ete vi izaprati smdpinmN Prvi na noga nogna padne nena prvi pira •ivot s nojim ‰e po nm•nosti pitiN _rlina je pez gospodara1 no je geni1 ima‰e je vi‹e1 no je ne geni ima‰e je manje1 svano prema svomeN vriviga je m piraˆm1 {og nije nrivN voji je smisao oviL reˆiX ui vidimo da se m ovom mitm ponazmje splet slmˆajnosti i nm•nosti1 slopode izpora i nenog slmˆajaN Pa•ljivo odrediti ‹ta m ovom mitm mo•emo pripisati nm•nosti1 ‹ta je nm•no1 ‹ta je slopodno1 ‹ta je slmˆajnoN ueŠmtim1 nedvosmisleno sledi iz oviL reˆi1 da nanvi ‰emo mi piti ne zavisi pre svega od neˆeg spolja‹njeg1 nego zavisi od nas samiLN uI smo ti noji nreiramo vlastitm smdpinm zato ‹to imamo slopodm izporaN |lopodm izpora da ˆinimo ono ‹to ˆinimo i zato ‹to imamo slopodm izpora ili zato ‹to slopodno piramo mi smo odgovorni za vlastite postmpneN _idimo da mmesto nm•nosti poginja nm•nosti1 tjN njena ‰erna nam saop‹tava da je slopoda na‹ msmd1 odnosno na‹a nm•nost Z ono ‹to je nm•no jeste da smo slopodniN Ovde Platon stavlja m msta uoiri da nam na•e istinm o slopodnom delanjm ili o delanjm noje je nm•no slopodno i noje pa‹ zato ‹to je slopodno se mo•e na odgovarajm‰i naˆin etiˆni progeniti1 m snladm sa tim se mo•e videti da li smo mi nrivi ili ne za ne‹to ‹to ˆinimo1 i samim tim da smo odgovorni za to ‹to ˆinimoN rm istinm izgovara jedna poginja1 poginja nm•nosti1 i ova misao je zapravo jedna od nljmˆniL misli m razvojm istorije etine Z misao o slopodi izporaN |ada1 zanimljivo je i to da je ipan prema ovom mitm slopoda neˆim ograniˆena1 odnosno slopoda na‹eg piranja jeste neˆim ograniˆena Z ˆimeX •ime je ograniˆenaX |ta simpolizmje ograniˆenost slopode m ovom mitmX •arativni simpol Z nogna„ vogna je ta noja ograniˆava slopodm izporaN Œta nogna simpolizmjeX vogna simpolizmje ne‹to ‹to je slmˆajno1 ne‹to ‹to mo•e eventmalno da se progeni na osnovm verovatno‰e1 meŠmtim1 ovde nije reˆ ni o nanvoj verovatno‰i Z to je jedna pmna slmˆajnostN Ovde se oznaˆava1 govori se o pmnoj slmˆajnosti1 znaˆi1 nome ‰e dopasti m nom trenmtnm1 noji red tom nognom1 to ni od ˆega ne zavisiN Ovim se •eli re‰i da je naravno na‹a slopoda izpora ograniˆena odreŠenim1 najˆe‹‰e slmˆajnim snlopom onolnosti m nojima mi jesmoN |lmˆajno je1 to .

znaˆi1 moglo je piti i drmgaˆije1 slmˆajno je onolnost m nome postmpamo ovano ili onano1 mo•emo iza‰i na mligm i neno mperiti pi‹tolj m nas i mi ano imamo orm•je mo•emo da pmgamo na njega ili ne1 ali ne mo•emo znati da li ‰e se taj ˆoven pojavitiN ˜eli se re‰i i ne‹to drmgo Z na‹e roŠenje1 mslovi1 sredina m nojoj odrastamo ili se vaspitavamo1 potom1 opet1 stigaj onolnosti ovog tipa nao ‹to sledi iz primera (ne znamo ‹ta ‰e se desiti nad izaŠemo na mligm)1 govori m prilog tome da sve to spada m nognm na neni naˆin1 to je ne‹to na ‹ta ne mo•emo mtigati1 mi ne mo•emo mtigati ni na to da li ‰emo se roditi1 ni no ‰e nam piti roditelj1 nano ‰e nas oni vaspitati1 ni m nanvoj ‰emo sredini odrasti Z postoji ˆitav niz stvari noje sm m odnosm na slopodm izpora spolja‹njeg narantera i na noje mi ne mo•emo ninano da mtiˆemoN ~li ono na ‹ta mo•emo da mtiˆemo jeste da odgovarajm‰i splet onolnosti m nojima se nalazimo VisnoristimoW na najpolji mogm‰i naˆin1 da m datom snlopm postmpamo slopodnoN ui ne mo•emo pirati no ‰e nas roditi1 da li ‰emo piti €rgi ili _arvari1 da li ‰emo piti ovanvog ili onanvog imovnog stanja1 ali ono na ‹ta mo•emo mtigati jeste to da li ‰emo piti pravedni1 regimo1 da li ‰emo vrlo postmpati ili ne‰emoN •a to mo•emo da mtiˆemo i to je stvar slopodnog izporaN I to ‹to slopodno piramo ponazmje da smo mi m stanjm da piramo ne‹to ‹to je dopro po sepi1 a to je mpravo ono ‹to je po sepi pravednoN Ovaj mit nam na•e smprotno od onog ‹to nam na•e s•mli ~nas Z vi ste odgovorni za to ‹to pirate1 i ta va‹a odgovornost nije samo znaˆajna po tome ‹to sm posledige tanve i tanve1 nije to smisao oviL reˆi1 smisao oviL reˆi jeste da smo mi odgovorni za to da li ‰emo piti pravedni i da je to dopro i da to za‹to smo tanvi nanvi jesmo ne trepa ninoga da nrivimo do sepeN Ovaj mit nam saop‹tava istinm o intristiˆnoj odgovornosti1 odgovornosti noja le•i m samom izporm noji pravimo i anmmmlativno posmatrano1 naravno1 tanoŠe1 posmatrano naˆelno niz slopodniL izpora rezmltira liˆno‹‰m odreŠenog naranternog snlopa Z mi postmpamo na ovaj ili onaj naˆinN •a‹i postmpgi1 zapravo postmpajm‰i tano ili delmjm‰i na taj naˆin1 mi izgraŠmjemo sepe nao liˆnosti ovanvog ili onanvog naranternog snlopa Z ano delamo pravedno1 postajemo pravedniN |lopodno m nizm sitmagija postmpamo pravedno1 formiramo sepe nao pravednm osopmN |ada1 nastavljamo dalje naragijm ovog mitaN Po mitm je svanoj dm‹i data mogm‰nost da pira izmeŠm razliˆitiL formi •ivota ili naˆina •ivota noje mo•e m pmdm‰oj reinnarnagiji (•e znagi da je Platon verovao m reinnarnagijm Z mo•emo je tmmaˆiti na simpoliˆni naˆin1 ne zna se da li je verovao ili ne)1 svanoj od oviL dm‹a noje sm se tm na‹le1 svana od njiL trepa da pira1 i to formm •ivota nojm ‰e voditi m pmdm‰nosti1 m narednoj reinnarnagijiN I to sm forme •ivota noje se opet mogm onaranterisati nao neograniˆeno slopodne1 ropsne1 itdNN |vanoj dm‹i je data mogm‰nost da pira izmeŠm •ivota neograniˆene slopode i najve‰eg ropstva1 preno •ivota slavniL ljmdi do mirnog i apolitiˆnog •ivota1 posve‰enog privatnim stvarima i snoro sasvim izmzetog od politiˆniL antivnosti1 javnog naranteraN |ada1 znaˆi1 na‹a slopoda je ograniˆena s opzirom na to noja dm‹a ‰e nojim redom nognom piti izaprana1 zavisi od te ˆmdne lmtrije i sada ovano razmi‹ljamo1 mnolino ovm poentm o ograniˆenosti slopode izpora prenesemo na daljm naragijm mita Z mo•emo re‰i slede‰e1 dm‹a noja prva pira1 gini se1 ima ve‰m ponmdm i nao da je m poljoj sitmagiji nego dm‹a noja poslednja piraN I iz toga nao da sledi da je onaj noji prvi pira m prednosti m odnosm na dm‹e ostaliL ljmdi1 i pogotovm da je m prednosti m odnosm na dm‹m noja poslednja piraN |ada1 da li je tm reˆ o smdponosnoj prednostiX ro je pitanje1 da li je ta prednost tolino znaˆajna da ona mo•e da mtiˆe na izpor •ivotaX ~no vi imate malo opgija1 ˆini se da vam je vi‹e slopoda ograniˆena nego nada imate 1‘‘‘ opgija‡ znaˆi li to da stigaj onolnosti mnogo vi‹e mtiˆe na nreiranje onoga ‹to mi jesmo nego ‹to na to mtiˆe slopoda izpora1 .

nmmmlativna slopoda izpora1 da li doista mi sami sepe nreiramo ili stigaj onolnosti nas nreiraN sa li znaˆi m ovoj lmtriji •ivota (za ve‰inm ljmdi ˆini se da se pre radi o nenoj lmtriji nego slopodnom izporm)‡ da li sada m toj lmtriji prolazimo svi jednanoX oar nije taˆno ono smprotno1 da neni imajm drastiˆne prednosti m odnosm na nene drmgeX ueŠmtim1 ˆini se1 ano mzmemo ozpiljno ono ‹to tvrdi Platon1 odnosno ‹to tvrdi poginja na samom poˆetnm gitata a1ce1 mnolino priLvatimo tm pormnm da je slopoda izpora ne‹to ‹to nas nreira a ne stigaj onolnosti1 onda mo•emo zanljmˆiti slede‰e: da na to nanvi mi jesmo mtiˆe stigaj onolnosti1 ali ne mtiˆe smdponosno1 m tom smislm da smo mi ipan slopodni1 pa ipan odgovorni za to nanvi jesmoN ro znaˆi i sledege: m prenomernoj slopodi sLva‰enoj Z nao ja imam 1‘‘‘ izpora1 i slopoda noja znaˆi ja imam ` ili e pmta1 ni‹ta ne garantmje m ta tri slmˆaja da ‰e ona dm‹a noja ima 1‘‘‘ opgija ispravno pravedno i dopro postmpitiN uo•e se desiti ˆan i smprotnoN sa onaj nome je sve dato ne postane dopar ˆovenN sa on pmde isnvaren preopiljem onolnosti noje mm idm m prilogN ro m mitm simpolizmje slina ˆovena1 odnosno dm‹e noja prva pira i noja pira •ivot tiranina Z zapravo ta dm‹a je izaprala najgorm mogm‰m opgijm Z prenomerna slopoda gde mo•e ˆiniti ‹ta god •eli1 to je izpor noji rezmltmje slopodom noja je neograniˆenaN srmgi ljmdi nao da nism noˆniga na‹e slopode1 to je najgori mogm‰i izpor1 gde mi zapravo piramo1 slopodno piramo da pmdemo slopodni1 ali isto tano i ne odgovorni za svoje postmpneN ro je najgori mogm‰i izpor1 i taj izpor nas ne ˆini pravednima jer nam ne razvija svest da postoje drmgi ljmdi noji tanoŠe slopodno pirajm i noji predstavljajm granigm na‹e slopodeN rano da iano nam na to nanvi ‰emo piti mtiˆm poˆetne onolnosti1 spolja‹nje onolnosti1 ipan je slopoda izpora ono ‹to nas ˆini onanvim nanvi jesmoN Poslednja dm‹a noja pira jeste Odisej1 noji pira da •iva potpmno apolitiˆni1 miran •ivot1 noji ‰e ga po‹tedeti sviL oniL ˆmdesniL i stra‹niL stvari noje sm mm se dogodileN Poslednji pira Odisej Z ‹ta to znaˆiX uogli pismo protmmagiti ovano: Odisej pira poslednji1 a on je goven noji donosi pametne odlmne1 neno no je pametan1 i od najgoreg stigaja onolnosti mo•e mˆiniti za sepe najpoljm stvar1 a ano je neno pmdala1 iano mm stigaj onolnosti ide m prilog1 od toga ne mo•e da mˆini ni‹ta1 pira najgorm mogm‰m smdpinm za sepeN |lede‰i noran m ovom mitm jeste tmmaˆenje reˆenige: _rlina je pez gospodaraN sa li to znaˆi da je vrlina oslopoŠena pilo nanviL merila za mtvrŠivanje toga ‹ta je ona1 ‹ta je pravedno po sepi1 regimoX sa li to znaˆi da je vrlina oslopoŠena sviL merila nojim mtvrŠmjemo za‹to je ne‹to vrlo ili pravedno ili znaˆi zapravo da je ona sama sepi gospodarX srmgim reˆima1 da li mi samovoljno postmpamo1 ili znaˆi da je vrlina ta noja je gospodar na‹eg postmpanjaX •ini se da je drmga alternativa priLvatljivijaN _rlina ima vlastite sepi imanentne pringipe na osnovm nojiL pi trepalo ili nojima pi trepalo da se rmnovodimo nada postmpamoN Postoji ne‹to ‹to je pravedno po sepi1 mmdro po sepi1 Lrapro po sepi1 mmereno po sepi i ano znamo to1 to znanje predstavlja pretpostavnm za vrlo postmpanjeN srmgim reˆima1 mi nada vrlo postmpamo trepa da se rmnovodimo mpravo tim intristiˆnim merilima1 odnosno trepalo pi da se rmnovodimo svojim vlastitim znanjem ‹ta je to pravedno po sepiN ro ima za posledigm slede‰e: sa postoji ne‹to ‹to je mmereno1 mmdro1 Lrapro i pravedno po sepi1 postoji ne‹to ‹to je tanvo po sepi1 a ne samo po svojim posledigama1 jer vrlina nema gospodara1 a pravednost1 Lraprost sm vrline‡ postoji ono ‹to je po sepi vrlo i ‹to piva odreŠeno samim timN •a‹im pona‹anjem se rmnovodimo tano ‹to postoji pravedno po sepi1 a ne zato ‹to postmpajm‰i na ovaj naˆin ostvarmjemo sogijalno po•eljne rezmltate nojim dopijamo ne‹to ‹to je dopro po nasN •e1 postoji ne‹to ‹to je pez gospodara1 ne‹to ‹to se samom sopom odreŠmje1 samo po sepi vredno1 nezavisno od .

poslediga noje proizvodiN ~ naravno da ‰e dmgoroˆno to proizvesti dopre posledigeN ro je poenta ovog mitaN Ovim se dovode m pitanje ove interpretagije mita Z ano se ovim mitom tvrdi da vrlina ne zavisi ni od ˆega drmgog do vrline same1 nanvi ‰emo mi piti ne zavisi od smdpine1 nego od toga nano se mi pona‹amo Z ano delamo m snladm sa vrlinom1 pi‰emo vrli‡ to ne zavisi ni od nanvog gospodara1 sama vrlina je gospodar togaN rime se naravno dovodi m pitanje i interpretagija s•mli ~nas1 noja na•e da se }rovim mitom nr‹i najva•niji ili nljmˆni argmment ovog dijaloga da postoji ne samo pravednost po svojim posledigama1 nego i pravednost po sepiN Ovim mitom se mpravo tvrdi to Z pravednost je odreŠena vrsta vrline1 vrlina nema gospodara1 postoji vrlina po sepi1 pa tano i pravednost1 noja je sama sepi gospodarN sanle1 mpravo stoga ‹to vrline nemajm gospodara1 taj gospodar ne mo•e piti simpolizovan m posledigama noje slede iz toga nano se pona‹amoN €ospodar ne le•i m posledigama1 nego m intrisiˆnom1 tome ‹ta je pravednostN s•mli ~nas gre‹i1 pa‹ ovim mitom trepa da se zavr‹i Platonova sr•ava i to pa‹ ovom reˆenigomN •aredni noran m izlaganjm ovog mita Z primeri izpora odreŠeniL tipova •ivotaN ro sm sve primeri noji sm poznati svanome no ima dopar mvid m ono ‹to saˆinjava grˆni svetN xmnagi iz Ilijade i Odiseje1 jmnagi grˆnog sveta i tm nailazimo na ~gamemnona1 }peja1 Odiseja1 Orfeja i drmge linoveN vanvi oni sada izpore praveX oa ovaj prizor Platon na•e da je ˆmdan1 tm•an i sme‹anN vada odreŠene liˆnosti iz mitologije pirajm odreŠene forme •ivota1 za taj prizor to na•eN Ovim se Lo‰e re‰i da iz nene vi‹e perspentive nad posmatramo ljmdsni izpori i ljmdsne stvari sve izgleda sme‹no1 ˆmdno i neva•no‡ drmgo1 ˆini se da ti izpori najˆe‹‰e1 ili izpori noje mi m •ivotm pravimo1 ˆan i smdponosni izpori noji se tiˆm forme •ivota noji ‰emo voditi1 ˆesto sm rezmltat ne onoga ˆega pi trepalo da pmdm rezmltat Z da smo iz neˆega mspeli da izvmˆemo pomnmN oato sm na‹i izpori sme‹ni za pogove1 za nas tm•niN Ili za nenoga no saose‰a sa nenim drmgim1 ti izpori sm tm•ni1 za grˆne pogove1 parem nano sm prinazani1 ti izpori sm stvarno sme‹niN Ovde je zanimljivo da mnolino posmatramo sve te izpore1 iz ovoga sledi da sm na‹i postmpgi vi‹e determinisani loginom na‹eg narantera1 ili loginom toga noje sm nam mroŠene naranteristine1 da li postoji ne‹to sa ˆime se mi raŠamo i ‹to predstavlja mreŠene naranteristine temperamenta1 mroŠena inteligengija I predstavlja ne‹to ‹to je mroŠenoN Prema Platonovom mi‹ljenjm to mnogo vi‹e mtiˆe na slopodm izpora1 nego onolnostiN Primeri: Œaljivd•ija rersita Z pira •ivot noji je vodio1 •ivot majmmnaN }pej1 trojansni ratnin1 mm‹narag noji za ve‰inm mm‹naraga pravi izpor noji je smesan: pira •ivot •eneN oa‹toX vanav je to jmnanX }pej nije pio mnogo Lrapar1 i nije pa‹ pio Lrapar ratnin noji se istigao1 ali mm je pog podario drmgi dar: da pmde jano spretan m rmnama1 da mme dopre stvari da proizvodiN srmgim reˆima1 •ene nism mo•da Lrapre1 ali sm zato spretne da proizvode ne‹to ‹to je va•no1 mo•emo i tano protmmaˆitiN |vanoj liˆnosti {og je dao nenanav dar noji ta liˆnost trepa da prepozna i isnoristiN uo•da piti •ena i nije tano lo‹e1 piti spretan za proizvoŠenje odreŠeniL proizvoda1 vrednije nego piti Lrapar m pojmN ro opet ide m prilog ove teze na poˆetnm da zapravo to nanvi mi jesmo mnogo vi‹e zavisi od mreŠeniL naranteristina nego od spolja‹njiL onolnosti: {og je }pejm dao da pmde nmnaviga1 ali da mme ve‹to da se slm•i rmnamaN uo•da Platon ovim na•e nenm istinm o •ensnoj prirodi: fiziˆni nije jana i sna•na1 ali ona je tanva da nastoji1 zato ‹to posedmje prirodni nedostatan Z nedostatan fiziˆne snage i jaˆine1 te•i na razvijanjm onoga ‹to mo•e nadomestiti prirodni nedostatan Z manmelne ve‹tine m ovom slmˆajmN .

Odisej1 noji pira lmnavo i pametno1 i noji mmesto •ivota poˆasti1 slave1 javniL priznanja pira •ivot noji je van politine i m nome nema ninanve poˆasti1 niti slave nojm pi mogao da stenneN Ovde1 ˆini se1 Platon ne‰e da na•e da je Odisej postao politiˆna nmnaviga1 on pira da vodi •ivot zapravo1 m nome poˆasti1 slava i sve ono ‹to naranteri‹e ljmde noji sm mspe‹ni m politigi1 javnim stvarima1 nism vrednosti noje sm najva•nijeN uo•da1 mada je to vrlo Lipotetiˆno1 ovde Platonov |onrat1 odnosno Platonov }r1 Platonova uoira Lo‰e da na•e da je to mo•da •ivot filozofa1 po‹to ovde nigde ne nalazimo m ponmdi •ivot filozofa1 mo•da je to •ivot filozofa1 onano nano ga je nasnije ~ristotel portretisao Z ˆoven izdvojen iz politine1 noji namerno odmstaje od poˆasti i geo svoj •ivot provodi pave‰i se namnom1 namˆnim istra•ivanjem1 posmatranjemN (~li ovaj interpretativni dodatan je vrlo Lipotetiˆan‡ nigde uoira ne spominje filozofijm m ovom nontenstmN) Ono ‹to je sigmrno je da je pormna mita m gelini ragionalna m tom smislm da na‹im •ivotom vladajm izpori noje mi sami pravimo i za noje snosimo odgovornostN •a‹im •ivotima to mpravlja1 a ne slepa nm•nost smdpine1 ili volja pogova1 ili volja ‰erne poginje nm•nostiN wnolino na‹i •ivoti trepa da pmdm voŠeni vrlinom1 oni morajm piti ragionalni1 zato ‹to poˆivajm na znanjm o tome ‹ta jeste vrlina1 i ‹ta jesm posepne vrste vrline1 nao pravednost po sepiN One poˆivajm na na‹em znanjm ‹ta je dopro i norisno m svanom pojedinaˆnom slmˆajm1 zpog toga sm ragionalneN srmgim reˆima1 smisao ovog mita sastoji se m jednoj ragionalnoj tezi o slopodi izpora noja prevazilazi granige •ivota m noji smo paˆeni i m nome naizgled ni‹ta ne mo•emo da promenimoN vao ‹to Odisej ne mo•e ni‹ta da promeni1 m tom smislm da stvori jo‹ 1‘ •ivota1 ima jedan ili e noja mo•e izapratiN •ajzanimljivije je (X) to ‹to m narativnoj mitsnoj formi Platon mspeva da zapravo dovede m pitanje ono ‹to je naranteristiˆno za mitsnm svest1 a to je mpravo verovanje da sm na‹i postmpgi predeterminisani1 predodreŠeniN |vani mit snoro polazi od te pretpostavne1 a ovde Platon ˆini mpravo oprnmto m odnosm na to1 a to je da se m oplinm mita tvrdi da na‹im •ivotima ne mpravlja nm•nost nego da je nm•no da na‹im •ivotima mpravlja slopodaN rime na neni naˆin Platon destrmira mitsnim sredstvima mitsnm svest Z noja poˆiva mpravo na Lipertrofiji nm•nosti‡ tome da je sve nm•no i da je smvi‹e sve nm•noN oanimljivo je1 znaˆi1 nano dogmatsni uoira1 ‰erna poginje nm•nosti1 tvrdi dve stvari: da je nm•na slopoda i da to nreira na‹e •ivote 1i to1 da je vrlina sama sopom odreŠena i da na njm ni‹ta spolja‹nje ne mtiˆe Z to sm nljmˆne nomponente za oprazovanje ili za formiranje1 voŠenje moralno ispravnog •ivota1 pravednog •ivota1 nano pi renao PlatonN .c$ *dnos izmedju kosmoloskih I etickih "itanja u Erovom mitu (Drzava) |adr•aj mita: dve nomponente Z mo•e se ˆitati m dva nljmˆa ili tano da se ove dve nomponente mita dopmnjmjm meŠmsopnoN uit je nosmolo‹ni: prvi njegov deo opismje prirodm nojm vidi }rova dm‹a nada se naŠe posle smrti1 neopiˆan prizor noji je mvelino pitagorejsni inspirisanN srmga nomponenta je etiˆna1 noja je znaˆajnija za razmmevanje ovog mita Z njegovo sme‹tanje m nontenst Platonove sr•aveN sopar zavr‹etan noji predstavlja }rov mit ne trepa tmmaˆiti m nonsenvengionalistiˆnom nljmˆm1 nao s•mli ~nas1 naprotiv1 ovaj mit ponazmje da je nljmˆni argmment Platonove sr•ave da je dopro ˆiniti pravedno po sepi‡ i noja je priroda moralnog postmpanja mpravo ovaj mit ponazmjeN .

Prvo1 nosmolo‹na nomponenta: uit zapoˆinje tim ‹to opiˆan vojnin }r1 iz yidije (yiŠanin1 uala ~zija1 rmrsna) popmt nenog polesnina do•ivljava nliniˆnm smrt i dospeva m onostranost1 ali nano mi znamo1 odnosno1 |onrat nano zna za toX rano ‹to se taj vojnin vratio sa tog svog pmtovanja i poneo sa sopom svedoˆanstvo o tome ‹ta je video1 sa tog pmtaN Œta je }r video m podzemljm Z dva otvora na zemlji1 izmeŠm njiL sm sedele smdije1 na desnoj strani sm sedeli Z sgena noja je sliˆna svim esLatolo‹nim mitovima gde se smdi dm‹ama Z pravednigi sa desne strane1 slati na nepesa1 nena vrsta pagansnog raja1 a oni noji nism pravedni slati sm m tartar1 podzemni svetN I jedne i drmge dm‹e idm na pmtovanje noje traje 1‘‘‘ godina1 i m zavisnosti od toga nolino sm pravedni1 pmtovanja sm njiLova razliˆitaN Pravedne dm‹e prolaze nroz nezamisliva pla•enstva1 noja jedva da mo•emo zamisliti1 jedva da mo•emo izre‰i nolino sm fasginantna‡ nepravedne dm‹e naroˆito one tiransne noje sm mogle naneti zlo ve‰em projem ljmdi1 pa sm time vi‹e zle nego drmge nepravedne dm‹e1 prolaze nroz najve‰e mogm‰e mmneN rm se spominje tiranin ~rdirej iz Pantileje1 noji je mpio oga i prata Z i njegove mmneN svostrmna nomponenta Z mpistvo roditelja m €rˆnoj jeste op‹ta tema grˆne nnji•evnosti i predstavljajm tapmizirana i najvi‹e na•njena mpistva Z na isti naˆin nao ‹to je osmŠivan ingestN raj tip mpistva jeste tematizovan m grˆnim tragedijamaN ro je najte•i oplin mpistva ˆijm psiLiˆnm te•inm je najpolje opradio }mripid m svojim dramama Z Orest i }lentraN ranvo jedno mpistvo nano opismje tiraninovo ~rdireja1 posepno je ovde za Platona znaˆajno1 jer ima politiˆne posledige Z tiranin1 onaj noji ima najve‰m vlast1 pa mo•e da ˆini najve‰a zlaN Posle tog pmta od 1‘‘‘ godina sve dm‹e pivajm smoˆene sa jednim nosmiˆnim prizoromN vosmolo‹na nomponenta je prismtna m projnim Platonovim dijalozima Z naroˆito m rimajm i zanimljivo je da nada govori o ovim temama da Platon tm vrstm vlastitog razmatranja ninada ne smatra tanvim govorom ili tanvim logosom noji se ne mo•e popiti Z govor o nosmolo‹nim temama predstavlja govor noji se mo•e popiti i zato on svoje vlastite priˆe na tm temm naziva Z einos logos1 einos mitLos (verovatan govor1 priˆa)1 priˆa noja nije nm•no istinita i noja sadr•i slinovitm narativnm nomponentm i mo•e se popitiN I m svom najznaˆajnijem dijalogm rimaj mpravo tano naziva1 dijalog je potpmno posve‰en pitanjm stvaranja sveta1 potpmno je nosmolo‹ni i Platon tm izriˆito1 odnosno rimaj1 |onrat na•m za taj logos da je einos1 da je samo verovatanN vao i drmga Platonova promi‹ljanja na temm stvaranja nosmosa1 sna•no sm pitagorejsni inspirisanaN I sadr•e matematiˆnm1 pa ˆan i mmziˆnm nomponentmN vano izgleda nosmos prema mitm o }rm1 slina rimaja je daleno sofistigiranija Z sadr•i poˆetan samog stvaranja nosmosa1 noje nije vremensnog narantera1 mven se dogaŠa1 stavljeno je m nevremensni trenmtan1 semijmrg mgledajm‰i se na idejm nosmosa mreŠmje Z inspirisala je ova slina projne Lri‹‰ansne amtore1 amtore noji sm nastojali da plisne prizore opi‹m na naˆin da pmde sLvatljiv za filozofe Z za njiL je va•an Platonov rimaj i rvorag noji1 mgledajm‰i se na ideje1 stvara Z nalazi se na †afaelovoj sligi1 gde Platon dr•i rimaja Z i renesansnoj pmpligi jeste pio najznaˆajniji Platonov dijalog rimajN vano izgleda mit o }rmX vosmos je predstavljen nao jedno vreteno noje je nalin1 noje liˆi na ogromni vrtlog iz vi‹e omotaˆa Z nrm•no nretanje i postoje nrmgovi mnmtar nrmgova1 nao da je reˆ o osama nretanja nepesniL telaN vosmos je predstavljen nalin tom vrtlogm i nepesna tela sm rasporeŠena tano Z prema najve‰em projm prva je orpita zvezda |tajaˆiga1 drmga je |atmrnova1 tre‰a xmpiterova I oevsova1 ˆetvrta ~resova1 fN uernmrova1 qermesova1 aN _enerina1 ~froditina1 cN |mnˆeva 1 i bN najpli•e oemljiN Predstavljajm promi‹ljanja noja m nenim segmentima odgovarajm i savremenoj astronomijiN Potom1 ovo je za tmmaˆenje za ovaj mit najznaˆajnije1 a to je nastmpanje1 na .

sgenm stmpa posle tog prizora Z poginja nm•nosti ~nanne noja je antropomorfno predstavljena1tjN na njenom nrilm se nalazi ovo vreteno1 nosmiˆno vretenoN Œta se ovom predstavom Lo‰e re‰i Z to nretanje je nm•no1 odnosno Platon je svestan da to sredstvima i znanjem nojim raspola•e ne mo•e donazati da je to nm•no1 ali on pretpostavlja1 on vermje i zato je njegov logos einos logos1 da je nretanje tiL orpita ono zemlje nm•no nretanje i zpog toga se to vreteno nalazi m nrilm ~nanneN salje1 na svanoj od orpita stoji sirena ˆiji tonovi ponazmjm1 otnrivajm jednm od …N(X) ˆije delovanje I one pevajm Larmoniˆne pesme i tonovi oprazmjm Larmonijm popmt ogtave1 nvinte i nvarte (pitagorejsna filozofija)N qipas je do‹ao empirijsnim promˆavanjem do tiL odnosa1 ti odnosi noji predstavljajm mmziˆne fenomene1 odnosno noje predstavljajm mmziˆne odnose1 Pitagorejgi mzimajm za osnovm toga nanvo pi‰e jeste1 nanva priroda jeste1 mmziˆne zanonitosti sm zanonitosti nretanja nepesniL tela1 odnosno1 priroda je tanva nano nam otnrivajm mmziˆni odnosiN Popmt Pitagorejaga1 prismstvo sirena noje proizvode sazvmˆje1 Larmoniˆne tonove popmt ontave1 nvinte i nvarte1 trepalo pi da i m ovom mitm simpolizmje jedinstvo mmzine1 nosmologije i matematineN OdreŠeni mmziˆni tonovi se mogm prinazati matematiˆni1 preno odreŠeniL projeva1 a ti projˆani odnosi otnrivajm tajnm nretanja nepesniL telaN |lede‰i noran predstavlja prenretnigm mita1 mada to ve‰ mnosi ~nanne1 a to je da na sgenm stmpajm tri ‰erne poginje ananne Z tri moire1 to sm ‰erne poginje nm•nosti i one odreŠmjm smdpinmN •a grˆnom moira znaˆi deo ili mdeo m neˆemmN •a taj naˆin ‹to imajm mdela m neˆemm one odreŠmjm ljmdsnm smdpinm i to na vremensni razliˆit naˆinN ~rnesa Z poginja pro‹losti1 vlota Z sada‹njosti1 i ~tropa Z pmdm‰nostiN ~ Z na grˆnom znaˆi negagijm1 alfa je negagija1 ano stoji ispred imenige‡ atropos (slo•eniga noja se sastoji iz alfa primatmm Z negagija1 i s drmge strane tropos Z znaˆi mesto) Z pmdm‰nost je ono ‹to odreŠmje ne‹to ˆemm mesto ne znamo1 to mesto ten trepa da nastmpiN Ili to pi moglo da znaˆi i ona noja se ne onre‰eN ~no mzmemo tropos1 trope1 tropon ‹to onda prestavlja opet pridev i to znaˆi onaj noji se onre‰e1 ona noja se onre‰eN Iz toga mo•emo saznati o prirodi pmdm‰nosti Z da se pmdm‰nost ninada ne onre‰e za pro‹lo‹‰m1 ne mo•e da izmeni pro‹lost1 mo•e da namˆi na osnovm pro‹losti ali ne mo•e nonnretne dogaŠaje izmeniti 1 i to je nm•noN sa se m odreŠenom trenmtnm ne‹to dogodilo nao ˆinjeniga se ne mo•e promenitiN |ada1 noja pi narativna mloga pila moira Z da pove•e nosmolo‹nm sa etiˆnom nomponentom ovog mita noja je najva•nijaN |ada da vidimo nano ove poginje povezmjm nosmolo‹ni deo sa etiˆnom temom nojm one otvarajm potomN Prvo se na•e da vlota1 poginja sada‹njosti potpoma•e oprtanje zvezda stajaˆiga1 oniL najmdaljenijiL zvezda1 oniL noje se nalaze na najmdaljenijoj orpiti1 prema nosmolo‹nom delm mitaN I ona razdvaja vreme na intervale dana i no‰iN ~tropa peva pmdm‰nost novoreŠeniL ljmdsniL pi‰a i dodirmje mnmtra‹nje orpite iz podrmˆja noja sm najpli•a zemljiN onaˆi1 pmdm‰nost je najpli•a zemlji1 a pro‹lost najmdaljenijaN vosmiˆna mloga yaLese1 poginje pro‹losti1 sastoji se m potpomaganjm1 povezmje pmdm‰nost i sada‹njost1 i sastoji se m potpomaganjm1 nretanjm i mnmtra‹njiL i spolja‹njiL orpitaN Prema ovom mitm1 pro‹lost i te nano odreŠmje i sada‹njost i pmdm‰nostN Œto je jano va•no nada trepa da se smdi dm‹ama1 ono mesto na nome se nalazimo sada i ‹ta ‰e se desiti1 zavisi od pro‹lostiN ~li znaˆi i da nanvi smo m ovom •ivotm1 pez opzira da li ima smŠenja1 i te nano zavisi nanva nam je pro‹lost1 nano smo formirani1 oplinovani1 noje vrednosti priznajemo1 na ˆemm te•imo1 noji sm nam giljevi Z da li sm moralno opravdani ili ne‡ noje vrline imamo1 noje maneN •a sve to mtiˆe naravno1 odnosno1 sve to mtiˆe nano ‰emo se m sada‹njosti pona‹ati i pmdm‰nostiN Ovaj mit ponazmje1 meŠmtim1 da iano se pro‹lost ne mo•e promeniti da mi iz nje mo•emo izvm‰i pomne1 i te nano se .

mo•emo m pmdm‰nosti drmgaˆije pona‹ati1 ano izvedemo pravilne pomne iz pro‹losti Z ne mo•emo je izmeniti1 ali mo•emo namˆiti ne‹to iz njeN •arator mita1 odnosno }r dodeljmje mpravo vloti1 poginji sada‹njosti da impligira ne‹to ‹to je neni vremensni nepromenljivi trenmtan1 neno veˆno sada1 ne‹to ‹to mven va•i: zpog toga ona izgovara reˆi noje imajm nm•no va•enje m onvirm verovatnog dogaŠaja noji pripoveda }r‡ to sm najznaˆajnije reˆi1 smisao mitaN }r dodeljmje vloti da izgovori ove reˆi: a1ce : sm‹a jednodnevne (efemeroi Z to znaˆi ne‹to ‹to je neva•no1 angidentalno1 prolazno‡ pmnvalno znaˆi ono ‹to traje jedan dan1 a to jeste ne‹to nratnotrajno) evo poˆinje drmgi period smrtonosan za smrtni rod i ne‰e smdpina vas nosnom pirati nego ‰ete vi izaprati smdpinmN Prvi na noga nogna padne nena prvi pira •ivot s nojim ‰e po nm•nosti pitiN _rlina je pez gospodara1 no je geni1 ima‰e je vi‹e1 no je ne geni ima‰e je manje1 svano prema svomeN vriviga je m piraˆm1 {og nije nrivN r=8 9 p<@=:789E ?A.=0 =O ?=E7:9B7 FD?7@ = L:789G9C7 8@=L7@8=8G7 L5=69:9B=E7 =O J@Z7C7 |voje mˆenje o tri dela dm‹e1 Platon mvodi m ˆetvrtoj nnjizi sr•ave‡ tm istm psiLologijm sledi m mitm o nrilatoj dm‹i iz ƒedraN Ova priˆa se jedino mo•e razmmeti ano se mzme m opzir ˆetvrta nnjiga sr•aveN re delove ne trepa sLvatiti nao ne‹to ‹to je odvojivo1 nao ‹to sm delovi nene materijalne stvari1 nego pi iL trepalo sLvatiti nao aspente psiLiˆnog1 oni aspenti noji sm‹tinsni odreŠmjm ono ‹to mi jesmoN sa pismo razmmeli za‹to smo vrli1 trepa odrediti nanvog smo mi VsastavaW1 nanvi smo mi to po prirodi1 da pismo videli ‹ta mo•emo od sepe da oˆenmjemo1 nano sepe najpolje oprazovati i oplinovati tano da postanemo vrliN wˆenje o tri aspenta dm‹evnog1 tri dela dm‹e1 Platon ne mvodi samorazmmljivo1 mada negde na poˆetnm ˆetvrte nnjige na•e da se }gip‰ani razlinmjm po tome ‹to vole novag1 rraˆani po Lraprosti1 a €rgi po mmdrosti Z tri etniˆne grmpe1 tim navoŠenjem1 ne mo•e piti donaz1 samo neno verovanje noje je manje ili vi‹e istinito1 priˆa se tano1 i ovime nagove‹tava o ˆemm ‰e zapravo piti reˆi Z tri dela dm‹e Z jedan voli novag1 drmgi Lraprost i tre‰i mmdrostN ~li po‹to je Platon filozof1 a ne neno no prani mnjenje1 on smatra da dm‹a ima te aspente noje ima1 i mora to donazati Z da smo jedno1 imamo identitet1 ali da m nama porave razliˆite sile noje sm ˆesto m smnopm‡ mi smo jedno1 liˆnosti noje imajm identitet ali istovremeno identitet noji je jedinstvo razliˆitostiN |toga svojm raspravm poˆinje na slede‰i naˆin1 jednim pitanjem: Vsa li sve to ˆinimo istim aspentom sepe ili posredstvom tri aspentaX sa li jednim mˆimo1 ljmtimo se1 tre‰im •mdimo za LranomX Ili da li gelom svojom dm‹om postmpamo …NNXW Postoji jedan aspenat noji •mdi1 jedan nojim se ljmtimo i tre‰i nojim volimo mmdrostN Platon smatra da ovo trepa donazati1 i on to poˆinje istiganjem pringipa i navoŠenjem vrlo oˆigledniL primera sa telesnim opjentima Z taj pringip glasi: (to nije pringip nontradintornosti1 neprotivreˆnosti1 pripismje se opjentima a ne smdovima‡ protivreˆnost na•e da se ne mogm izre‰i istina i la• o jednom te istom opjentm1 ne mogm se jednom smpjentm pripisati razliˆiti istiniti i la•ni predinati‡ mnolino je jedan isnaz istinit1 onda je smprotan isnaz mven la•an) ‚ ovde nije reˆ ni o smpjentm ni predinatm1 ni pripisavanje predinata smpjentm1 nego ‚ : da se jednom te istom predmetm noji postoji m svetm1 pripismjm razliˆite naranteristineN se re pripismje se stvarima1 opismje stvari‡ de digto na‹im isnazima o stvarima1 o reˆima ili govorm noji opismje stvariN Ovde Platon ima m vidm zapravo naˆelo smprotnosti1 ali ne i protivreˆnosti1 .

to naˆelo glasi: Vxasno je da ne‰e istovremeno ˆiniti i trpiti smprotno m istom pogledm m odnosm na istoNW srmgim reˆima1 ne‰e jedan te isti pilo smpjenat ili neni opjenat noji vr‹i radnjm1 regimo jedna ˆigra ili mi nao smpjenti1 odnosno na‹e telo1 mnolino na‹e telo mzmemo za primer1 vr‹i dve smprotne radnje onda je to ponazatelj da mi nismo jednostavni ve‰ slo•eni1 odnosno da na‹e telo nije jednostavno ve‰ je slo•enoN •prN ano stojimo nao ‹to je i ˆigra slo•ena1 regimo1 ˆigra je slo•ena iz tog ‹tapa i onoga ‹to je gore1 onaj nrmg noji se nalazi na vrLm ˆigre i da to pmde jo‹ jasnije po‹to ne morate piti mpoznati sa svim vrstama ˆigri1 posmatrajte svoje teloN xa istovremeno mogm stajati ali i pomerati rmne1 mi noji volimo da gestinmliramo don govorimo1 to znaˆi da mi m isto vreme radimo dve smprotne radnje Z stojimo i nre‰emo se i time nr‹imo naˆelo smprotnostiN Ovime mi zapravo ponazmjemo da mi nismo jednostavni1 da na‹e telo nije od jednog nomada nego da je slo•enoN sa se sastoji iz rmnm noje se nre‰m1 niˆmenog stmpa vezanog za narligm i donji deo tela noji nam opezpeŠmje da stojimo1 tim delom tela mi stojimo1 rmnama ponre‰emo levo desno1 zapravo se nre‰emoN Platonm je potrepan pringip smprotnosti nano pi se taj pringip nr‹io1 time se ponazmje da ne‹to nije jednostavno nego je slo•eno1 ne‹to ‹to je jednostavno ne mo•e m istom trenmtnm raditi dve smprotne radnje1 a ne‹to mo•e to raditi1 ano jednim delom sepe ˆini ne‹to1 a drmgim delom trpi ne‹toN ueŠmtim1 to je lano ponazati nada je m pitanjm telo1 ali Lajde da pona•emo to nada je reˆ o dm‹i‡ Platon naravno navodi primer noji vrlo mverljivo ponazmje da postoje dva aspenta1 prvo dva1 a onda mvodi tre‰i1 a onda razlinmje tre‰i od prvog1 a onda tre‰i od drmgog i na taj naˆin donazmje da postoje tri aspenta psiLiˆnogN voje primere Platon navodi1 da pi donazao da se mi nao liˆnosti sastojimo iz neniL delova1 drmgim reˆima1 razliˆitiL aspenata psiLiˆnog nada se vidi da mi imamo ne‹to razliˆito m sepi: nada se nalazimo m smnopm sami sa sopom1 tad se to vidiN On prvo mzima jedan priliˆno prost primer: •ednog ˆovena noji jano •eli da pije vodm jer je •edan1 a istovremeno postoji ne‹to m njemm ‹to ga odvra‰a od te •eljeN Œta pi moglo •ednog ˆovena da odvra‰a od togaX oamislimo tanvm sitmagijm da je voda zagaŠena1 a on je m sred pmstinje1 nije popio nap vode za nedeljm dana1 ‹to se graniˆi sa njegovom izdr•ljivo‹‰m1 poslednji je trenmtan da popije vodm1 ali je ta voda zagaŠena1 znaˆi jedan deo njega ide na vodi1 drmgi deo njega ga odvra‰a od pijenja te vodeN Postavlja se pitanje noji je taj sad deo dm‹e noji ga motivi‹e da popije vodmN ro je onaj deo dm‹e noji Platon naziva proLtevnim1 po•mdnim delom dm‹e (epitLimia Z po•mda1 nagon1 proLtev)1 a taj aspenat psiLiˆnog naziva proLtevnim delom dm‹eN vada govori o ovim aspentima psiLiˆnog1 on iL mven razmatra nao motivagione sile noje nama mpravljajm1 pre nego nao nene delove noji sm nepomiˆni i saˆinjavajm na‹m psiLiˆnm strmntmrmN w nagonsni deo dm‹e spade1 modernim reˆninom nazano: jelo1 pi‰e1 se•‡ nagon ili proLtev za pi‰em1 Lranom i sensmalnom antivno‹‰m (raspolnim m•ivanjem)N varanteristina ovog dela dm‹e jeste ta da je on intenzivnog narantera1 da svani od oviL proLteva te•i na neposrednom zadovoljavanjm1 te•i da se neposredno i odmaL zadovolji1 vrlo inteznivnog narantera1 snoro da nema nognitivnog potengijalaN •prN •edan ˆoven svojim nagonom za zadovoljavanjem •eŠi tim istim nagonom ne mo•e da razlinmje da li je nena voda zagaŠena ili nije1 nagonom se to ne mo•e razlinovatiN onaˆi1 nagoni sm potpmno li‹eni nognitivnog potengijala1 ali ga m jednoj vrlo maloj meri posedmjm tano ‹to svani nagon jeste nagon za neˆim1 nenom odreŠenom vrstom opjenata‡ nagon •eŠi mven je nagon za odreŠenom vrstom opjenata1 tjN nenom teˆno‹‰m‡ nagon za Lranom je mven nagon prema jelm1 Lrani noja se nonzmmiraN onaˆi1 iano nagonom ne mo•emo razlinovati zagaŠenm od nezagaŠene vode1 ne‹to drmgo nas zadr•ava da tm vodm ne popijemoN •e‹to .

‹to je potpmno razliˆite nonstitmgije1 fmnngije od nagonaN Intenzivni proLtevi te•e neposrednom zadovoljavanjm1 •eŠ I nagon prema teˆnosti1 glad nagon prema Lrani1 sensmalni nagon je nagon za sensmalnim opjentomN ueŠmtim1 to ponazmje da sm nagoni m jednoj vrlo maloj meri nognitivnog potengijalna1 ali sm snoro li‹eni nognitivnog‡ sem ‹to je •eŠ mven nagon za pi‰em1 a glad nagon za Lranom1 ni •eŠ ni glad nism m stanjm da razlinmjm vrste Lrane ili pi‰a1 a pogotovm da li sm zagaŠeni ili neN •eposredni1 intenzivni1 intengionalnog narantera1 li‹eni nognitivnog1 osim toga ‹to sm nagon na odreŠenim vrstama opjenataN Œta je to ‹to spreˆava •ednog ˆovena da popije vodmX ro je onaj deo dm‹e noji nas ˆini ˆovenom Z Vmali ˆoven m ˆovenmW1 mali m tom smislm da je nemo‰an nao ‹to ponazmje slina o nrilatoj dm‹i: vozar mali1 dva velina nonja noja vodi (nagoni)1 taj vozar nas ˆini onim ‹to jesmo1 a ove metafore govore slede‰e Z to ‹to smo ljmdi ili da smo mi m velinoj meri nagonsna pi‰a1 da smo vrlo ˆesto pli•i •ivotinjama nego ˆovenm1 ali ono ‹to nas ˆini ljmdima jeste malo1 ˆesto nemo‰no1 ali sa odreŠenom fmnngijom nojm vr‹i1 ona nas razlinmje od svega ostalog i oˆigledno ta fmnngija se sastoji m nenom mpravljanjmN ~li prvo da vidimo nano taj deo dm‹e Platon defini‹e i posle da vidimo drmgm fmnngijm pored ove pomenmte1 noja Platona razlinmje od modernog sLvatanja razmmaN Prvo1 deo dm‹e noji se naziva razmmsni ili logosni (logos1 logismos) je onaj deo dm‹e1 nano na•e Platon1 nojim se mˆiN onaˆi1 onaj deo dm‹e nojim mi mislimo1 rasmŠmjemo i saznajemo stvariN Platon1 nad na•e mˆenje1 ne misli mˆenje na pamet1 nego sposopnost sLvatanja i razmmevanja odreŠene materije noja nam se ili izla•e ili dolazimo do tiL zanljmˆana rasmŠivanjemN Isto tano mmemo i da podmˆavamo drmge tomeN srmgim reˆima1 razmm ima nognitivnm fmnngijm nojm svana psiLologija od Platona pripismje (ovm fmnngijm) razmmmN ueŠmtim1 jo‹ je jedna fmnngija nojm Platon pripismje razmmm (m dN1bN1›N nnjizi) i ne samo to1 Platon ovim primerom noji navodi sa •ednim ˆovenom ponazmje tm fmnngijm1 a to je fmnngija tanva da razmm ima i svojm •eljm da to ˆini i zadovoljstvo noje se javlja pri ispmnjavanjm te •eljeN ~no je razmm sposopnost razmmevanja m giljm otnrivanja istine m neˆemm1 razmm je i •elja da se to ˆiniN Odnosno1 razmm ima svoje •elje noje sm samo njemm svojstvene a to je •elja za saznanjem i •elja za to je jano va•na1 za ˆinjenjem dopraN wpravo zato ‹to razmm zna ‹ta je dopro i nano prvo zna ‹ta je dopro1 zna nano se to dopro mo•e ostvariti i pod proj tri1 motivisan je da •eli dopro i to sam od sepe motivisanN †azmm i mo•e da vr‹i1 mpravo zpog ove tri stvari1 mpravljaˆnm fmnngijm1 i ne samo da mo•e1 nego i trepa da vr‹iN ona ‹ta je dopro1 nano se posti•e i •eli dopro: razmm trepa da vr‹i mpravljaˆnm fmnngijmN †azmm nod Platona ima deliperativnm i volmntativnm fmnngijmN seliperativna je savetodavna1 volmntativna je voljnaN €rgi nism imali pojam volje1 pogre‹no se tLimos prevodi nao volja1 reˆ je o srˆanosti1 a voljnm fmnngijm ne opavlja srˆani deo1 nego razmmni deo dm‹eN ~ voljnoImpravljaˆna fmnngija se ogleda m •ednom ˆovenm noji ne‰e da pije vodmN onaˆi1 to spreˆavanje1 frmstriranje nagona jeste fmnngija nojm vr‹i razmm1 ali on ne vr‹i samo tm frmstrirajm‰i negativnm fmnngijm1 mo•e se primeniti na ne‹to pozitivno1 na radnjm noja je msmerena‡ razmm ima svoje giljeve na nojima te•i nezavisno od postojanja nagona1 a to je dopro i istina Z saznanje istine i postizanje dopraN €de se taj pozitivan gilj m ovom frmstrirajm‰em ponretm razmma (nalazi X)1 noji spreˆava svojom antivno‹‰m •ednog ˆovena da popije vodm1 nano tada te•i doprmX odravlje je neno doproN odravlje je jedno od najve‰iL doparaN wnolino piL ja popila ovm ˆa‹m vode noja je zagaŠena1 pod mslovom da znam da je zagaŠena1 ja piL sepe otrovala i time mgrozila svoje zdravlje1 mgrozila piL jedno od najve‰iL ljmdsniL doparaN Po‹to je to tano1 onda ragionalan pametan ˆoven mven .

te•i zdravljmN I naravno1 njegovom postizanjmN |ada1 da vidimo nano se ovaj donaz o tome da postoje dva dela dm‹e preno primera sa •ednim ˆovenom da formalizovatiN Polazimo od naˆela smprotnosti Z jedna stvar ne mo•e istim delom sepe ˆiniti dve smprotne radnje (stremiti na neˆemm i piti odpojan m odnosm na ne‹to jesm dve smprotne radnje noje vr‹i dm‹a m odnosm na istm stvar)N |tremiti na neˆemm i piti odpojan m odnosm na ne‹to jesm dve smprotne radnjeN sm‹a stremi na predmetm P1 i m isto vreme je odpojna prema predmetm PN sanle1 dm‹a ima dva delaN vano mvesti sada tre‰i deo dm‹eX rre‰i deo dm‹e Platon naziva tLimos ili tLimoeides1 to je srˆani deo dm‹eN Platon mvodi opet jedan zanimljiv primer: primer noji je za interpretagijm vrlo zanimljiv pez opzira ˆan na to1 da li se samo on svanano mvodi1 odnosno ponazmje nano se taj deo dm‹e razlinmje od nagona1 nano je razliˆit od onoga ‹to predstavlja epitLimia1 odnosno epitLimatigon deo dm‹e1 meŠmtim1 primer je zanimljiv zato ‹to je i nmltmrolo‹nog narantera jer nam govori o tome ˆega sm se plemeniti €rgi stideliN |tid je jedno vrlo rafinirano ose‰anje1 ose‰anje vi‹eg reda nego ‹to sm mnoga drmga ose‰anjaN |tid je ose‰anje noje (nao m Protagorinom mitm) le•i m osnovi nasnijeg pojma savestiN |avestan ˆoven je ˆoven noji se stidi1 ‹to ne znaˆi da sm savest i stid iste nategorijeN |avest pripada drmgom nivom od stidaN vanav je to primer i za‹to je zanimljiv1 nano razlinmjemo nagone od tog dela dm‹e1 evo nano izgleda: plemeniti yeontije1 jedan grˆni aristonrata1 iza‹ao je iz zidina svog grada i tm je znao da se nalazi gomila le‹eva nojima je poseˆena glava i on ose‰a sna•ni poriv1 nenm •eljm da te le‹eve pogleda1 meŠmtim1 m isto vreme don onre‰e glavm i don gleda za senmnd te le‹eve1 on se znaˆi tog istog trenmtna stidi i ljmti sam na sepe ‹to je sepi dopmstio da gleda te le‹eve‡ tOˆi drage1 da li ste se nadivile ovog divnog prizoraXt O ˆemm je ovde reˆX Prvo1 njegova •elja da gleda le‹eve se opiˆno naziva nenrofilijom Z to je izvesna pervertirana sensmalnost1 nano pi je ƒrojd odredio1 m•iva m sana‰enjm1 smrti itdNN I noja oˆigledno postoji nod svanog ˆovenaN ueŠmtim1 jedan grˆni aristonrata je1 za razlinm od rimsnog patrigije1 vaspitan da m tome ne m•iva1 m gledanjm le‹evaN _erovatno potajno zadovoljavajm nenrofilijm (†imljani)1 a grˆni aristonrate sm pile vaspitavane da gledajm tragedije1 da saose‰ajm sa onima noji stradajm m tragedijama‡ mˆen je da pmde dostojanstven1 da geni sepe i drmge1 mˆen je da m•iva m rafiniranim stvarima1 nao ‹to sm tragedije1 regitovanje qomeroviL1 qesiodoviL1 PindaroviL1 |apfiniL stiLova‡ namˆen je da se1 ano je za to talentovan1 pavi javnim poslovima1 ili da se pavi namnom‡ znaˆi1 plemeniti yeontije1 jedan plemeniti grˆni aristonrata1 nije vaspitan da m•iva m gledanjm le‹evaN I zpog toga je ovaj primer jedan nmltmrolo‹ni primer1 on nam ne‹to govori i o grˆnoj nmltmri1 a ne samo o jo‹ jednom delm dm‹e nojm Platon mvodiN €ovori nam sta je vezano za tm nmltmrm I vredno Lvale1 •elje i trmdaN ueŠmtim1 ano to sve ‹to smo renli o grˆnoj nmltmri internalizmjemo i primenimo na plan yeontija i njegove mnmtra‹njosti Z dve sile njima mpravljajmN voje sm to sile i ‹ta tm plemeniti yeontije ose‰aX Prvo smo identifinovali nao pervertiranm sensmalnost Z nenrofilija‡ a o ˆemm je reˆ ovde drmgoX Œta plemeniti yeontije radi1 on se stidi i ljmtiN Postoji jedan deo dm‹e noji je razliˆit od nagona (pervertirane sensmalnosti m ovom slmˆajm) a noga odlinmje to ‹to se tim delom dm‹e ljmtimo i stidimoN |tid i ljmtnja noje mogm predstavljati1 noje se na fenomenolo‹nom planm razliˆito mogm manifestovati Z ˆesto ˆoven noji se stidi se povmˆe m sepe‡ a ovde je zanimljivo ‹to se plemeniti yeontije m isto vreme stidi i ljmti1 i to ljmti sam na sepe1 ‹to je posepno va•noN |tid i ljmtnja iano se razliˆito ispoljavanjm1 imajm ne‹to zajedniˆno: mi se i stidimo i ljmtimo na sepe nada .

mradimo ne‹to ‹to se ne sla•e sa na‹om slinom ili predstavom nojm imamo o sepi1 s jedne strane1 ili nada mˆinimo ne‹to ‹to nije m snladm sa na‹im ve‰ msvojenim pogledima1 idealima i svemm onome ‹to smatramo da je vredno postizanja i ‹to je vredno da •elimo i da na tome te•imoN •aravno1 to m velinoj meri zavisi od toga nano smo vaspitaniN Odnosno1 zavisi m najve‰oj mogm‰oj meri od onoga nano smo vaspitani1 nino se ne raŠa sa stidom i ljmtnjom1 to je ne‹to ‹to se vaspitanjem m odreŠenoj nmltmri priprema1 gaji1 odgaja1 vaspitava1 oplinmje Z spada m ono ‹to €rgi nazivajm paideiaIom (oprazovanjem1 oplinovanjem dm‹e1 mnmtra‹nje formiranje)N onaˆi tim delom dm‹e noji Platon naziva tLimos ili tLimoeides I noji predstavlja onaj deo dm‹e nojim se ljmtimo i stidimo1 jeste tanav aspenat psiLiˆnog noji je saradnin razmma m onim slmˆajevima nada ispravno progenimo da ono ‹to ˆinimo nije m snladm sa na‹im idealima i predstavama noje imamo o sepi1 drmgima ili nenim vrednostimaN Ostali primeri noje Platonov |onrat navodi m ˆetvrtoj nnjizi sm vrlo zanimljivi Z govori o plaˆm pepa1 onda1 govori se nano pesna nmˆna1 noja progeni da se neprijatelj pripli•ava nm‰i njenog gospodara1 poˆinje da laje glasno1 mpozoravajm‰i gospodara da mm preti opasnost‡ navodi onda primer sa plemenitim yeontijem (zapravo njega prvo navodi1 ali je on najslo•eniji)‡ m svim ovim slmˆajevima1 nada je reˆ o detetm noje plaˆe1 i nmˆni noja ‹titi svog gospodara i nada je reˆ o plemenitom yeontijm1 m sva tri primera radi se o ose‰anjima noja sm amtoreferengionalnog narantera Z gde mven onaj noji iL manifestmje ponazmje neno ose‰anje noje je m odnosm na njega samogN ui se ljmtimo na drmge1 regimo1 nod yeontija je to jasno Z ljmti se na sepe1 stidi se pred sopom‡ drmgo1 ˆan i nod pepa1 one plaˆe zato ‹to se ljmte ‹to ne mo•e da im se zadovolji nena potrepa Z ose‰anje noje pepe isnazmjm m odnosm na sepe same‡ m ovom drmgom primerm tLimos nod •ivotinja se javlja zato ‹to nmˆna mspeva da progeni opasnost i da za‹titi gospodara Z sada saznajemo dve nove stvari o tLimosN Prvo saznajemo da je tLimos ne‹to ‹to ‹titi gospodara1 odnosno1 da je tLimos saveznin razmma1 s jedne strane1 poma•e razmmm na naˆin na noji nmˆna mpozorava svog gospodara‡ a sa drmge strane to je onaj deo dm‹e nojim1 pez opzira ‹to nije ragionalan1 ali je saveznin ragionalnog1 mo•emo da progenimo ne‹to1 regimo ispravnost ili neispravnost neˆega1 da prepoznamo ‹ta je dopro1 ‹ta je zlo1 za nas1 na‹ razmm1 na‹eg gospodara Z to je deo dm‹e noji se ˆesto stiˆe treningom1 m slmˆajm psa1 ili vaspitanjem m slmˆajm ˆovenaN seo dm‹e noji najˆe‹‰e dopro progenjmje giljeve1 pez opzira na noji naˆin progenjmje naˆine na noje pi trepalo te giljeve ostvaritiN sa smmiramo primer sa plemenitim yeontijem i sve ono ‹to mo•emo re‰i o tLimosImN raj pojam tLimos mpotrepljava i qomer m Ilijadi1 Odiseji1 nao onaj deo dm‹e nojim se neno ljmti1 nojim se jmnagi ogradjmjm (nome se opragajm X) nada trepa da mˆine ne‹to1 i tm taj pojam vidimo nao preteˆm savesti Z mi sami sepe pitamo da li ne‹to trepa da mˆinimo ili ne1 nada to sami sepe pitamo znamo da je na‹a savest tm na delm1 m tim trenmgima nada se sami sa sopom nonsmltmjemo1 nada razmi‹ljamo valja li ili ne ne‹to mˆinitiN vada je reˆ o plemenitom yeontijm1 dolazimo do zanljmˆna: plemeniti yeontije se stidi i ljmti sam na sepe zato ‹to on ˆini ne‹to ‹to m njegovim vlastitim oˆima nr‹i predstavm nojm on ima sam o sepi1 ‹to nr‹i njegovo samodostojanstvoN Œto nr‹i sve one vrednosti grˆne nmltmre noje sm postale deo plemenitog yeontija1 odnosno noje saˆinjavajm njegovm prirodm1 vrednosti noje je internalizovao1 jer da iL nije mˆinio mnmtra‹njim za sepe1 on ne pi osetio ni stid ni ljmtnjm1 osetio pi mo•da nad pi ga drmgi gledali1 ali on ovde sam sepe jedino gleda i preispitmje da li radi ono ‹to valja1 nr‹i liˆno dostojanstvo1 zato se stidi i ljmti na sepeN vada je reˆ o tLimosIm: on ponre‰e radnje noje sm amtoreferengionalnog narantera1 za razlinm od nagona noji sm li‹eni nognitivnog .

potengijala1 tLimos ima ne‹to od razmma1 m izvesnom smislm je sliˆan razmmm1 jer ima sposopnost progenjivanja neˆega‡ plemeniti yeontije ne‹to progenjmje i ˆesto je to onaj aspenat psiLiˆnog noji ispravno ne‹to progenjmjeN Odnosno1 giljeve noje progenjmje1 progenjmje ispravnoN ro je aspenat psiLiˆnog noji se formira vaspitanjem i oprazovanjem m onvirm ne samo politiˆne zajednige1 nego i m onvirm jedne nmltmreN ueŠmtim1 ‹ta smo mi sada ovim ponazali: da oˆigledno postoji jedan deo dm‹e noji je razliˆit od nagona1 ali nismo ponazali da li je to deo dm‹e noji je razliˆit od razmmaN sa pi to Platonov |onrat ponazao1 mvodi jedan primer iz Odiseje1 navodi ga m snra‰enom oplinm zato ‹to pretpostavlja da sagovornin €lamnon zna taj primer napamet (jer svi oprazovani €rgi sm znali Ilijadm i Odisejm napamet)N On gitira ovde m sr•avi samo mali gitatN Ipan1 trepalo pi to preneti m ‹irem oplinm da pi se sLvatilo o ˆemm je tm reˆ1 na osnovm jednog stiLa se tesno moze razmmetiN voji je to primerX Odisej1 aristonrata grˆni1 noji je poznat po pametiN On se vra‰a sa svojiL pmtovanja opmˆen m jednog prosjana1 danle masniran1 I pojavljmje se na svom rodnom mestm gde je i nralj pio1 masniran tano zato ‹to zna da se m njegovoj nm‰i nalaze prosgi noji ponm‹avajm da se o•ene njegovom •enom1 premzmm vlast m dr•aviN Primer izgleda otpriline ovano1 mlazi m nm‰i i vidi nano mm ti prosgi potpmno rasparˆavajm sve ‹to je za njega predstavljao dom i nm‰a1 i nano je potpmni Laos nastao na njegovom ostrvm ItanaN On pored toga vidi da mm je sin m te‹noj sitmagiji1 vidi i m nanvoj se •ena nalazi sitmagiji (ali i ona je mmdra1 nano izpegava prosge1 po vrlinama i pameti odgovarajm jedno drmgome)1 sada1 sve to ‹to vidi i ‹to je pretLodno ˆmo1 jeste dovoljno stra‹no1 meŠmtim1 nod jednog naizgled vrlo nepitnog prizora Odisej vi‹e ne mo•e da se smzdr•i i ose‰a potrepm da snine one svoje Laljine m noje se prerm‹io i da nrene da se sveti prosgimaN On je video nano njegove slm‹ninjige1 ropinjige odlaze m posteljm sa tim prosgima noji sm mm zaposeli domN I to doprovoljno odlazeN vada je to video on vi‹e nije mogao da se smzdr•iN vano razmmeti ovaj slmˆajX Posle svega ‹to je pro‹ao1 posle porpe sa ninlopima1 porpe protiv sirena1 posle svega ‹to je do•iveo1 Odisej1 nada je do‹ao na ostrvo vidi ‹ta mm je sa •enom1 sa sinom1 m nm‰i potpmni Laos i m dr•avi1 sve se raspada1 i sve to izdr•ava do trenmtna don ne vidi da doprovoljno ropinjige odlaze m posteljm sa prosgimaN Izdale sm ga1 ali jo‹ je ne‹to pitnije od toga1 razmi‹ljati trepa o onome sto je regeno o tLimosImN Œta naranteri‹e grˆnm nmltmrm i oprazovanje1 a mo•e se odnositi na ovaj primerX (†opinjige ne saose‰ajm sa porodigom1 nego odlaze m nrevetN •jegovo dostojanstvo je mgro•enoN uo•da ga najvi‹e pogaŠa to ‹to sm slm‹ninje namˆene da pmdm najodanijeN) sesava se •ivotm1 nada se de‹avajm lo‹e stvari m nizm i vi to trpite1 trpite i trpite do jednog trenmtna nada jedna poslednja nap padne i onda prosto vi‹e ne mo•ete da izdr•ite to ‹to ste pretLodno trpili1 i to je ˆesto nenanva sitniga1 i primer gde vi vidite1 opipate1 i gde se m tom primerm ispoljava sm‹tina va‹eg proplema1 ili sm‹tina va‹iL nevolja i nesre‰a1 a postoje tanvi primeriN (Primer: majna xmgovi‰a Z do‹la na vosovo1 videla smrt sinova1 trpela je nano reagmjm njene snaLe1 dega1 nano samjanov oelenno re•i1 istrpela je1 pila je tvrda srga1 samo nije mogla da istrpi rmnm svog sina m svom nrilm Z m rmgi na njenom nrilm se ogleda sm‹tina proplema1 a to je da je izgmpila sinove noje je na tom nrilm gajilaN ) _i trpite ne‹to ali nada vam se to pona•e ispred oˆijm1 ne mo•e se izdr•atiN oa‹to je sad ovano nod OdisejaX |lm‹ninje sm poslednja nap1 jer to ponazmje na noje nisne grane je spala Odisejeva nm‰a1 dostojanstvo i samodostojanstvo njegove patrijarLalne nm‰e je mni‹teno1 i dostojanstvo njega nao nralja i gospodara porodige je dovedeno m pitanjeN •aravno1 da se od slm‹ninja oˆenmje da pmdm njemm poslm‹ne a ne da doprovoljno idm sa tim prosgima1 one ga izdajm1 Penelopa ga ne izdaje1 ali najva•niji .

razlog sem psiLolo‹nog Z to da vidi da je poni•en nad vidi ovo sa slm‹ninjama‡ postoji jo‹ jedan momenat noji je tm presmdan Z a to je da Odisej ose‰a odgovornost za njiL1 ne samo da ose‰a da sm narm‹ile dostojanstvo njegovo1 nego je on njiLov otag nao da sm mm vlastita dega1 odgovornost ose‰a prema njima a one rade smprotno od onoga nano je on njiL vaspitao Z vaspitao iL je da razlinmjm dopro i zlo1 a on sada vidi da neno no mm je tolino plizan to nr‹i1 neno noga je on sam vaspitao‡ ose‰a se pogoŠenim ne zpog toga ‹to gmpi posed1 nego ‹to je lo‹e odigrao mlogm vaspitaˆa1 neno no iL nije dopro namˆio da razlinmjm dopro i zlo1 nije iL lojalnosti namˆio1 i ose‰a se (naravno1 mo•e se re‰i da je svana liˆnost sama za sepe1 ali m tom dopm on nao dopar gospodar se osega tano) odgovornim za njiLovo pona‹anje1 a ne mo•e da sprovede odgovornost i onda je tm pitno frmstriranN •e ose‰a se on samo izdanim1 nego se ose‰a odgovornim za njiLovo pona‹anjeN xer se one ne do•ivljavajm sasvim nao amtonomna i ragionalna pi‰a i naravno psiLolo‹ni se ose‰a da je potpmno proma‹io1 a taj primer mm ponazmje doista nano je nisno paoN |ada Odisej ose‰a potrepm da te slm‹ninjige nazni1 a ove prosge popije1 meŠmtim1 po‹to je Odisej Odisej1 a pametnog ˆovena po €rgima naranteri‹e ne samo sposopnost ispravnog promi‹ljanja nego (nao ‹to smo videli) i sposopnost samonontrole (iz pretLodnog primera)1 jer razmm mme da mpravlja1 da noˆi na taj naˆin‡ iano sm nod Odiseja oni nonji tanoŠe jani1 meŠmtim1 nonj noji ne predstavlja nagone nego se tamo prinazmje nao plemeniti1 ne samo plemenit nego mme da oseti straLoviti pes‡ iano je taj nonj sna•an1 ipan je razmm nod Odiseja sna•niji1 jer je mpravo on taj noji je pre svega pametan pa mme i da se nontroli‹e‡ to je vrlina noja njega pre sviL drmgiL diˆi i vrlina noja je vi‹a od sviL njegoviL mana‡ znaˆi1 to je vrlina nojom on mspeva da izleˆi svoje mane1 ili da svoje mane1 ano ne mme m potpmnosti da iL otnloni1 onda parem da iL smspregneN Odisej spreˆava1 ose‰a da sm to smprotne radnje i m istom trenmtnm sLvata da pi pilo nrajnje samompilaˆni da sada m potpmno lo‹em trenmtnm1 pre nego ‹to je pripremio stvar1 nrene da se opraˆmnava sa prosgima1 mpi‰e ga i ne‰e izvr‹iti ono ‹to Lo‰e Z a njegov gilj je da popije prosge i mspostavi red i zanon1 vrati svoje odmzeto nraljevsno dostojanstvo sepi i sinm1 da mspostavi red i zanon1 pravo i pravdm na ostrvm ItanaN ueŠmtim1 iz svega ovoga sledi slede‰e: postoji jedan deo dm‹e tLimos1 noji se razlinmje i od razmma1 ne samo od nagona‡ ova ljmtnja nojm je osetio Odisej1 na neni nagin (X) je zpog predstave o sepi i svojim slm‹ninjama (m ovom trenmtnm se ta predstava se tim ˆinom dovodi m pitanje)1 pa Odisej ose‰a naravno ljmtnjm sna•nmN ueŠmtim1 po‹to on1 ne samo ‹to je vrlo pametan1 nego posedmje velinm sposopnost samonontrole1 noja je nod €rna sastavni deo pameti1 sLvata i mspeva da svojm ljmtnjm smspregne i da realizmje svoj gilj m onom trenmtnm nada taj gilj ima izgleda da pmde realizovan Z gozpa1 napija prosge1 mpija iL1 vra‰a sepi presto1 vlada Itanom i donosi pravdm i zanon meŠm njene graŠaneN _idi se iz ovog primera nano se razlinmje tLimos‡ za razlinm od razmma noji nije1 ne tra•i tolino na intenzivnom zadovoljavanjm vlastitiL •elja Z sliˆan je po•mdnom delm dm‹e po tome ‹to je to aspenat psLiˆnog noji Lo‰e neposredno zadovoljenje1 ose‰anja sm vrlo intenzivnog narantera1 iano i tLimos…NNX yjmte‰i se1 nism ljmdi m stanjm da na najpolji naˆin progene nano da postmpamo na ispravan naˆinN Ili nada se naljmtimo na nenog pa m tom stanjm Lo‰emo da mm se osvetimo1 vrlo je mala verovatno‰a da ‰emo m tome mspeti1 trepa da oLladimo glavm i da smislimo nano da se osvetimo1 mnolino vermjemo da se trepa svetitiN Imajm •emgi jednm poslovigm( nod nas mozda I ne postoji)1 ali ide m ovom pravgm: osveta je jedno jelo noje se Lladno serviraN .

Œto znaˆi da ano Lo‰emo da se svetimo to trepa Lladne glave promisliti i to je Odisej mpravo mˆinio Z smislio osvetm1 sproveo svoj planN Iz ovog primera mo•emo zanljmˆiti slede‰e: po ˆemm se tLimos i razmm razlinmjm1 po progeni sredstava ili po giljevimaX wnolino se ne‹to smpstangijalno razlinmje od drmgog1 mora po opa da se razlinmjm (X)N yjmte‰i se1 ne progenjmjemo dopro giljeve1 ali razmm mven dopro progenjmje1 ali da li imajm iste giljeve1 a drmgo pitanje je da li sm razlozi tLimosIa odnosno razmma isti ili nismX uotivi noji se onda mogm prevesti1 artinmlisati m odreŠene razloge1 da li sm razliˆiti ili pan sliˆniX rrepalo pi da sm razliˆiti1 jer sm to dva razliˆita aspenta psiLiˆnog1 m izvesnom smislm trepa da sm smprotniN voji pi pio na primerm sa Odisejom gilj tLimosIa a noji gilj razmmaX sa li sm isti giljevi ili razliˆitiX Žilj tLimosIa pi pila osveta1 a gilj razmma da se zavedm zanoni1 da se zavede pravda1 da se vrati staro stanjeN Ovano1 gilj tLimosIa je osveta prosgima1 a gilj razmma nije to1 nego je osveta prosgima instrmment nojim razmm posti•e svoj gilj Z a to je da zavlada zanon1 red i pravda na ostrvm ItanaN w tome se sastoji gilj razmma Z gilj razmma jeste dopro1 a ovde je to nonnretno politiˆnog narantera1 odnosno1 ‹to ima naranter nao ne‹to ‹to je politiˆni dopro1 mvoŠenje zanona i pravde1 onda Odisej te•i mpravo tim giljevima1 a osveta je samo sredstvo ostvarivanja tiL giljevaN †azlozi tLimosIa i razmma sm razliˆiti Z razmm: posti‰i neno dopro1 motiv je to‡ tLimos: zadovoljiti svojm ljmtnjm1 ‹to najˆe‹‰e podrazmmeva osvetm1 nazniti nenoga za neno delo nojim se nr‹i tmŠe1 ali najˆe‹‰e moje sopstveno dostojanstvo1 ‹to ne mora mven da pmde taˆno1 ni m pogledm sredstava1 a ponenad ne ni m pogledm giljevaN •eno no se ljmti mo•e pogre‹no da identifinmje smpjenat prema nome trepa da ispolji svojm ljmtnjmN re pez opzira ‹to je tLimos nenada saveznin razmma1 postoji mnogo slmˆajeva nao ‹to je ovaj primer Odiseja1 gde se razmm razilazi od tLimosIaN Skica sinagogicko(dijareticke metode u Platonovim "oznim dijalozima stogos. Hristotels q Pod dijalentignim postmpnom m poznim dijalozima podrazmmevajm se dva razligita postmpna1 noja se medjmsopno dopmnjmjm1 a to sm tsastavljanjet ‚grgN X‚ I trastavljanjet ‚grgN diaresis‚1 te iL tano mozemo posmatrati nao delove jedne gelovite metodeN w vise pozniL PlatonoviL dela dajm se metodolosne napomene o samoj prirodi ove dve progedmre dijalentignog mmega1 don m |ofistm1 srzavninm i ƒilepm nailazimo I na primere tiL metoda1 na osnovm gega mozemo progeniti njiLov smisao I znagaj nano m Platonovoj1 tano I m filozofiji posle njegaN ra dva postmpna1 gije gemo naranteristine ispitivati1 trepa posmatrati nao nastavan Platonovog traganja za adenvatnom definigijom1 tjN za onim sto on naziva yogos res wsijasN |em definigije1 nao rezmltat primene metoda sastavljanja I rastavljanja dopija se nlasifinagija prirodniL vrsta drmgog reda1 odnosno podela I sistematizagija ljmdsniL mmega I namna1 sto pretstavlja namen temeljag za postmpan deope I nlasifinagije1 detaljnije razradjen m nasnijoj logigiN uetodsna progedmra grgN ……X1 nezavisno mzeta1 mnenolino je sligna metodi opisanoj m ƒedonm I srzavi1 don dieretigni metod elementarizagije I potpmne analize nije metodsni osvesten m Platonovim dijalozima tanozvanog srednjeg periodaN •ovina Platonove pozne metode msno je povezana sa novim nongeptom eidosIa1 sto onda rezmltira I drmgagijim logosom nojim se ta metoda artinmliseN son sm m ƒedonm I srzavi1 ideje pre svega merila ili standardi za progenivanje onoga sto nalazimo m isnmstvm1 popmt matematigniL I ansiolosniL ideja1 nao sto sm . Platon.

jednanog po sepi1 lepog po sepi itdN1 m poznim dijalozima ideje poprimajm novm pojmovnoIlogignm nonotagijm1 te znage vrsne ili rodne pojmove1 razligitiL nivoa opstostiN I svojstva noja se pripismjm idejama nism istaN w dijalozima noji pripadajm zrelom Platonovom stvaralastvm ideje se odredjmjm nao jednostavne1 sto znagi nedeljive1 samodovoljne1 don se m poznom |ofistm I srzavninm mpravo te naranteristine ne pripismjm eidosImN w poznim spisima ideja je entitet noji je ili deo drmgiL ideja1 ili I sama ima delove1 a tnjena jedinstvenostt1 nano ispravno zapaza uoravgin ‚tPlatots uetLod of sivisiont‚1 tnajpolje se moze izraziti tano sto se odredi sastav njeniL delova I njiLovi medjmsopni odnositN Popmt Lipotetigne metode iz dijaloga srednjeg perioda1 I pozna Platonova metoda opmLvata dve1 veg spomenmte1 progedmra1 noje se odvijajm m smprotnim smerovimaN Pod dierezom podrazmmeva se deopa opstiL pojmova1 rodova1 na manje opste pojmove1 vrste1 sve don se ne dodje do nedeljive vrste (atomon eidos)1 do onoga sto se ne moze dalje deliti ili rasglanjivatiN Platonove deope1 nada se sprovedm do nraja1 lige na mrezm1 nojom nao da se tlovit1 tLvatat1 to jest topojmljmjet ono sto je predmet definigijeN |istematsno rastavljanje trodovat na vrste piva mven dopmnjeno tsastavljanjemt1 odnosno spajanjem nenog mnostva m jedan visi rodni pojam na osnovm mvidjanja zajednigniL naranteristina tog mnostvaN ~no je rezmltat ispravno sprovedene deope dolazenje do nedeljive vrste1 onda je sanmpljanje rezmltata deope1 pogevsi od nedeljive vrste preno niziL vrsniL pojmova pa sve do viseg rodnog pojma1 rezmltat tsastavljanjatN vada Logemo da mstanovimo sta neni rodni pojam (ideja) jeste1 to ginimo tano sto preispitmjemo iz nojiL se vrsta sastoji1 don se odredjenje nene vrsne ideje dopija tano sto se tsnmpet sve tagne podele1 noje sm pretLodile poslednjoj vrsti1 do noje smo stigli progesom deljenjaN I don je zadatan metodsne progedmre tsastavljanjat m otnrivanjm nmzniL svojstava za sve slmgajeve nedeljive vrste1 noja se definise1 postmpnom trastavljanjat razlmgmjm se mpravo ta vrsta od sviL drmgiL vrsta sa nojima ona deli nena zajednigna svojstvaN oajedno mzete metode sastavljanja I rastavljanja odredjmjm niz nmzniL I dovoljniL mslova na osnovm nojiL mozemo mstvrditi da li je nesto slmgaj mpravo te vrste ili pan nijeN Platon m svojim dijalozima daje metodolosna mpmtstva m vezi sa time nano pi deopa trepalo da pmde sprovedenaN ro je metoda1 nojm je lanse odrediti nego primeniti1 te je potrepno ovladati I teLnignim elementima njenog sprovodjenja1 ali I posedovati znanjepredmetnog podrmgja noje se deli1 odnosno razvrstava I nlasifinmjeN Platon mpozorava da deopa ne pi trepalo da pmde sprovedena proizvoljno1 ne vodegi ragmna o prirodi onoga sto se deliN Primer jedne tanve proizvoljno izvedene deope jeste podela ljmdsne vrste na €rne I varvareN |toga je nmzno da se mven prilinom sinagogignog postmpna nritigni ispita generigna pripadnost1 a tonom dieretignog postmpna potpmnost izvrsene deopeN Pri tome valja imati na mmm I to da ne pretstavlja svani deo rod1 te se ne moze svani deo delitiN †azmotrimo dieretigni postmpan postmpan na primerm drmge po redm definigije sofistine m dijalogm |ofistN w ovoj dierezi1 noja pretstavlja jednm od sest diereza1 polazi se od viseg rodnog pojma1 a to je mmege1 potom se ono spegifinmje nao mmege stiganja1 zatim nao mmege stiganja razmenom1 a onda nao mmege stiganja razmenom tmdjiL proivoda1 sto je trgovina1 zatim mmege trgovine navelino1 potom nao mmege veletrgovine dmLovniL proizvoda1 I najposle nao mmege veletrgovine spegifigne vrste dmLovne rope1 sto je znanje o vrliniN sanle1 sofistina je tgrana mmega stiganja1 razmene1 trgovine1 trgovine navelino1 veletrgovine ropom1 to jest prodaja regi I znanja noje se odnosi na vrlinmtN rm se pan deopa m ovom dijalogm ne zavrsava‡ ona se vise pmta vraga na pogetan nano pi se sofistina nanovo definisalaN sijalog |ofist je

naranteristigan I po mvodjenjm jos jednog tipa idejaN ro sm ……N(grgN)X1 a medjm njima sm pre svega vazni pige1 istost1 razligitost1 ali I slignost1 jedno I mnostvo1 pojmovi1 noje Platon navodi1 pez detaljnije elaporagije m poznom dijalogm reetetN •aime1 potrepno je razjasniti nano se ovaj tip eidetsniL entiteta odnosi prema paradigmatsnim idejama noje dominirajm m dijalozima srednjeg perioda1 I drmgo trepa da razmotrimo po gemm se oni razlinmjm od vrsniL I rodniL pojmovaN Podjimo od prve stvariN Iano je tagno da m Platonovom poznom sLvatanjm eidosIa dominira njegova nongeptmalna dimenzija1 pilo pi pogresno tvrditi da on m potpmnosti odmstaje od pojma ideje nao paradigmeN Posto tnajvisi rodovit nism samo formalni pojmovi1 nego pretstavljajm I strmntmre same realnosti1 nano gmlnoIopazljive1 tano I eidetsneN •aime1 I stvari I paradigmatsne ideje jesm1 sepi sm identigne1 a od drmgiL stvari ili ideja sm razligite1 m œnajvisim rodovima•1 jer œnajvisi rodovi• Z a medjm njima posepno pige1 istost I razligitost Z oznagavajm njiLove medjmsopne odnoseN Predjimo na razmatranje drmge stvari1 a to je razlina izmedjm rodniL I vrsniL pojmova I tnajvisiL rodovatN Pre svega t…NN(grgN)Xt nism najopstiji pojmovi noji se mogm deliti na manje opste vrsne pojmoveN Oni nemajm tzatvorene rodovet sa mtvrdjenim podvrstamaN oatim1 ti najvisi I najformalniji pojmovi1 noji sm pretpostavna svanog nompinovanja1 spajanja I sastavljanja1 sami za sepe ne posedmjm neni odredjeni sadrzajN Iano ne mgestvmjm m progesm dijalentigne deope1 oni pretstavljajm nmznm pretpostavnm dijalentignog istrazivanjaN ~ nada m odredjenjm dijalentigne metode m |ofistm Platon o naginima sastavljanja I rastavljanja ideja1 on nema m vidm samo rodne pojmove noji se dele na manje opste vrsne pojmove1 nego I najvise1 formalne pojmove popmt istosti1 razligitosti I piga noji sami po sepi nism deljiviN w tom svom eliptignom I implinagijam apogatom odredjenjm tdijalentigne namnet m ovom dijalogm1 Platon posredstvom pojmova jednog I mnostva na najsadrzaniji nagin artinmlise svojm poznm metodm1 noja opmLvata getiri razligita tipa odnosa medjm idejamaN Popmt drmgiL vazniL mesta m svojim dijalozima1 I ovde Platon ostaje nedoregen1 jer ne mlazi m detaljnijm I plizm spegifinagijm tiL odnosaN |em toga1 on ne navodi ni primere noji pi nam pomogli da razjasnimo o nanvim je ovde relagijama regN ro mesto glasi : tOnaj noji je ovladao time (dijalentignim postmpnom)1 m stanjm je da jasno razlinmje jednm idejm noja se proteze svmda nroz mnostvo drmgiL ideja1 od nojiL je svana odvojena od drmgiL1 I mnostvo medjmsopno razligitiL (ideja) noje sm spolja opmLvagene jednom (idejom)1 I opet jednm idejm noja je nroz mnostvo gelina sastavljena m jednom1 a I mnostvo medjmsopno potpmno razdvojeniL (ideja)Nt Iz ovog posepno slozenog opisa dijalentignog postmpna mogmge je ipan mogiti getiri noranaN Prvi noran dijalentignog postmpna jeste mogavanje jedne ideje noja se tprotezet nroz mnostvo medjmsopno odvojeniL1 diferengiraniL ideja‡ ovo protezanje trepa sLvatiti nao da ona iznmtra prozima mnostvo drmgiL idejaN Primeri ideja1 na noje se odnosi prvi noran m dijalentignom postmpnm1 mogli pi piti pojmovi istosti1 razline I piga1 pmdmgi da sm to mpravo one ideje noje se nroz sve protezm I sve prozimajm1 nano nam ponazmje sama rasprava m |ofistmN vao sto smo veg m prvom poglavljm renli samoglasnigi sm sligni ovim idejama po tome sto se provlage1 to jest mlaze m sastav sviL drmgiL regi pilo nog jezina1 vrsegi na taj nagin povezmjmgm1 sintetignm fmnngijmN Pretpostavlja se tanodje das m smglasnigi popmt medjmsopno diferengiraniL ideja jedni od drmgiL rasglanjeni I odvojeniN sanle1 m prvom noranm reg je o tome da sm formalne ideje prismtne m ostalim1 medjmsopno razlmgenim idejama m tom smislm sto oznagavajm na noje se sve nagine one mogm povezivatiN srmgi noran jeste dolazenje do stmpnja da mnostvo razligitog spolja pmde opmLvaegno jednom

opstijom idejom noja je tom mnostvm nadredjenaN Ovde je verovatno reg o opstim rodnim pojmovima noji opmLvatajm manje opste vrsne pojmoveN rregi noran predstavlja proges dolazenja do viseg rodnog pojma noji sazima I zajednigni je nenim manje opstim pojmovimaN ~1 getvrti noran sastoji se m mogavanjm mnostva ideja noje sm sasvim razligite I odvojene jedne od drmgiLN rm je najverovatnije reg o smprotnim idejama1 odnosno pojmovima noji se medjmsopno isnljmgmjm1 popmt tnajvisiL rodovat nretanja I mirovanjaN Opisom ova getiri odnosa Platon nam nazmje na noje sve nagine je potrepno razlinovati1 a na noje spajati I sintetizovati pojmove razligitog stepena apstrantnosti I opstostiN ren mz pretpostavnm metodolosnog razlmgivanja ova getiri nivoa1 mozemo sLvatiti noji pojmovi se medjmsopno mogm spojiti1 a noji neN Potonja logina1 pogevsi od ~ristotela pa sve do †ajla1 nastojala je da progeni znagaj Platonove pozne metode1 ali I da mnase na njena ogranigenjaN uogm se1 naime1 izneti zamerne ne tolino m pogledm zamisli nolino m pogledm logigne ispravnosti sprovedeniL diereza m Platonovim dijalozimaN Prvo1 m jednoj te istoj dierezi Platon noriste razligite pringipe deope1 te se1 regimo1 mmega gas dele prema predmetm gas prema naginm gas prema giljm noji se njima postizeN oatim1 njegove diope nism potpmne (isgrpne)1 te tano1 na primer1 mz deopm mmega stiganja I stvaranja m |ofistm nedostaje I pojmovna deopa drzavnignog mmegaN •a ovm primedpm pi se moglo odgovoriti tano sto pismo renli da Platon nije na ovim nestima pio zainteresovan za potpmnm deopm nenog rodnog pojma1 nego za definigijm odredjenog pojma noji pretstavlja nedeljivm vrstm tog rodaN srmgim regima1 posto Platon1 nada je delio neni rod1 nije tezio da prinaze strmntmrm gelog roda1 veg da dodje do definigije nedeljive vrste tog roda1 on se na svanoj tagni deljenja msredsredjivao na onm vrstm1 noja je relevantna za definigijm1 izostavljajmgi pri tome one noje to nismN |ve te zamerne ne pi trepalo da nas sprege da mvidimo svm originalnost I epistemolosni znagaj Platonove pozne metodeN |em definigije1 to jest odredjivanja jedinstvenog pojma1 na gemm je msmeren postmpan deope m poznim dijalozima1 njegov znagaj se satoji I m dopijanjm LijerarLijsni strmntmrisane nlasifinagije razligitiL tipova mmega pogevsi od oniL najopstijiL preno vrsniL sve do nedeljiviL vrsta1 noje predstavljajm najnize tagne1 atome jednog tanvog sistema1 gije odredjenje se zadopija iz odnosa tiL delova prema gelini nojoj snoro torgansnit pripadajmN Opa dijalentigna postmpna1 I onaj sinagogigni I dijalentigni1 prmzajm nam1 danle1 mvid m to nano se pojmovi razligitog stepena opstosti medjmsopno odnose m onvirm jedne slozenije gelineN Oni se mpotrepljavajm nano pi se odredili novi pojmovi1 ili redefinisali stari na svanom noranm filozofsnog trazgovoratN |lmzegi se njima1 nastojimo da povezemo stvari1 noje smo pretLodno opazali nao nepovezane1 I da iL medjmsopno odvojimo m zasepne pojmovne geline1 a da iL pre toga nismo razlmgivaliN I na taj nagin mspevamo da sagledamo pojave I stvari m njiLovim medjmsopnim odnosima1 I da svoje pargijalne mvide integrisemo m opmLvatnije I razvijenije pojmovne gelineN svostrmna sinagogignoIdieretigna metoda pretstavlja nagin dolazenja do sve opstijeg I istovremeno sto diferengiranijeg znanjaN |em toga1 Platonova pozna metoda1 nano nam ponazmje njegova definigija dijalentine m |ofistm1 podrazmmeva I sagledavanje tnajvisiLt I tnajznagajnijiLt pojmova noje pretstavljajm pretpostavnm pilo nanvog spajanja I rastavljanjaN

Sofisticka teza o nemogucnosti laznog govora I njena veza sa Parmenidovom filozofijom (Sofist) III |ofisti izvlaˆe paradonsalan zanljmˆan o nemogm‰nosti la•nog govora iz Parmenidove misli da pi‰e jeste1 a nepi‰e nije1 jer ano je pi‰e sve ‹to jeste1 jedino se ono i mo•e re‰iN {i‰e jeste ono ‹to je istinito1 a po‹to se mo•e isnazati samo ono ‹to jeste1 istinitost1 ne postoji la•ni govor1 a mpravo to je pila i sredi‹nja Parmenidova misao Z pi‰e jeste1 ne pi‰e nijeN Pitanje "ostojanja ne%ica I mogucnost laznog govora (Sofist) III |ofisti izvlaˆe paradonsalan zanljmˆan o nemogm‰nosti la•nog govora iz Parmenidove misli Vpi‰e jeste1 nepi‰e nijeWN ~no je pi‰e sve ‹to jesto1 pi‰e je sve ono ‹to je istinito1 a po‹to se mo•e isnazati samo ono ‹to jeste1 ‹to je istinito1 ne postoji la•ni govorN wnolino smatramo da se istina sastoji m slaganjm logosa sa onim ‹to jeste1 pitanje je sa ˆime se sla•e la•ni logosN Proplematina la•nog logosa prinazana je m dijalogm raspravom o proplematigi podr•avanja1 pojave i prividaN Postoji proplem sa odreŠenjem privida i pojave1 po‹to njoj nao da nedostaje realnost zato ‹to je to pojava nene stvari1 a ne sama ta stvarN •epi‰e nije apsolmtna1 ve‰ relativna drmgost pi‰a1 ono ‹to je samo drmgaˆije1 tjN razliˆito od pi‰aN •a primer1 nevelino je odriganje da je ne‹to velinoN Priroda razliˆitosti je tanva da je ne‹to razliˆito samo m odnosm na ne‹to odreŠenoN •elepo nije odreŠena relagija1 nego neni odnos prema lepomN Popmt tanvog slmˆaja1 i samo nepi‰e predstavlja ne‹to ‹to ima sopstvenm prirodm i mo•e se odrediti nao razlina ili relagija prema svojoj drmgostiN rano protmmaˆeno nepi‰e je realno nao i pi‰eN Platonov |tranag na•e da je razliˆito mven m odnosm na drmgo1 ‹to nao da znaˆi da nije po sepi1 jer sm jedna pi‰a po sepi1 a drmga sm m odnosm na drmgaN †azlina nije nena pojedinaˆna relagija1 ve‰ mslov mogm‰nosti da se stmpi m pilo nanvm relagijmN Ograniˆenje m odnosm na smpjenat je va•no1 jer o svanom smpjentm je mogm‰e izre‰i mnogo toga ‹to on jeste i ‹to nijeN •prN Vreetet sediWN Predinat VsediW tanoŠe jeste1 postoji neprotivreˆan pojam o radnji sedenja i pripismje se smpjentima noji opavljajm radnjm sedenjaN •itav isnaz da reetet sedi je istinit mnolino je sedenje ne‹to ‹to jeste m odnosm na reetetaN •a primer re‰i da reetet leti je tenoŠe reˆeniga gde se leti odnosi na reetetaN ~no letenje nije m odnosm na reeteta1 reˆeniga je la•naN Isnaz da se letenje ne mo•e pripisati reetetm znaˆi da je radnja letenja razliˆita od sviL predinata noji se mogm prepisati reetetmN onaˆi1 op‹ta formmlagija la•nog govora jeste da se njime tvrdi ne‹to drmgaˆije m odnosm na ono ‹to jesteN ya•nim logosom se tvrdi da nije ono ‹to jesteN Platonovo soceu%istvos u dijalogu Sofist !ritika ucenja s"rijatelja idejas u dijalogu Sofist oelegi da razmotri znagenje pojma pige1 Platonov stranag iznosi najpre razligito sLvatanje o pigm (parmenidovsno xedno1 materijalistigno1 idealistigno sLvatanje) I mnazmje na tesnoge I protivregnosti noje sm neizpezna poslediga tiL sLvatanjaN Platon m ovom dijalogm .

a to je da su ideje deljive. "roste. mogu se deliti. nisu jednostavne. sastoje se iz više podvrstaN rano da formalni i nongeptmalni aspenat >ἶ<67Ia piva apostrofiran1 piva dominantan nada je reˆ o odreŠivanjm poznog pojma metode1 pre nego nao neni Lipostazirani idealN ro je1 danle1 pojam odreŠene op‹tosti1 manje ili ve‰eN ueŠmtim1 postoji ne‹to po ˆemm se mpotrepa pojma >ἴ<Ÿ m dijalozima poznog perioda sla•e sa mpotrepom istog pojma m dijalozima srednjeg perioda1 a to je da je njihova suutina ne"romenljivaN Pri odreŠivanjm nenog >ἴ<Ÿ (nao neni vrsni pojam) ili 5žJŸ (rodni pojam)1 mven predstavljajm nepromenljive pojmove1 sa nepromenljivom sm‹tinomN Potom1 mogm se odrediti i jesm nezavisni od svojiL ˆmlno opa•ljiviL instangijaN OdreŠmje se nezavisno od ˆmlnog opa•anja1 odnosno to nije naˆin .nritinmje nene elemente svog mgenja I dovodi m pitanje to mgenje‡ iznosi mgenje o najvisim rodovimaN tPrijatelji idejat razlinmjm postojanje I egzistengijmN Postojanje se odnosi na gmlni svet sa nojim smo telom1 preno gmla m veziN }gzistengija je mmstveni svet1 svet ideja sa nojim smo m vezi pmtem misljenjaN Prava egzistengija je mven ista1 nepromenljivaN Postojanje je1 pan1 svani pmt drmgagijeN t{iti m vezit I stranag definise nao trpljenje ili delovanje noje nastaje iz snage onoga sto se medjmsopno zdrmzmjeN uedjmtim1 prijatelj ideja se ne slaze sa ovom definigijom (nojm stranag postavlja nao definigijm piga: pige je ono m gemm je prismtna snaga trpljenja ili delovanja)N Prijatelj ideja smatra da postojanje ima mdela m snazi trpljenja I delovanja1 ali ne I pigeN |tranag postavlja pitanje da li dmsa spoznaje1 a pige piva spoznatoX xer1 tada spoznavanje nije delovanje1 a piti spoznat trpljenjeN Ono sto piva spoznato nmzno trpi„ rada1 mnolino je pige spoznato1 ono se ponrege zpog trpljenjaN oar zaista nretanje1 zivot1 dmsa1 razmm ne postoje m savrsenom pigm1 veg on pez razmma nepomigno stojiX |avrseno pige mora imati mm I zivot I dmsm1 a ano je dmsom prozeto1 ono ne moze piti nepomignoN sa je nepomigno nista mmno se ne pi moglo saznatiN sanle1 ono sto je ponrenmto I ono sto se nrege trepa priLvatiti nao pigaN ~li ano je sve podlozno nretanjm I promeni tanodje nema saznanjaN xer1 pez mirovanja ne moze postojati identignost1 slignost I odnosN •e trepa priLvatati tezm da sve stoji1 niti da se sve nrege‡ veg trepa snmpiti m pigm I svemm I mirovanje I nretanjeN resnoga: je lip ige I mirovanje I nretanjeX sa li opa stoje ili se opa nregmX {ige nesto trege sto opmLvata opaN rada se pige ili nrege ili mirmjeN Istost I razligitostN NNX Ucenje o najvisim rodovima ("revazilazenje klasicne teorije ideja) u dijalogu Sofist Sofist sijalog |ofist Z mˆenje o najvi‹im rodovima i mˆenje o logosm Pojmove >ἶ<67 (eidos) i 5žJ67 (genos)1 Platon m dijalozima poznog perioda ne mzima tolino nao Lipostazirane ideale1 odnosno nao nriterijmme po nojima je mogm‰e odrediti ‹ta stvarnost jesteN >ἴ<Ÿ i 5žJŸ sm pre svega vrsni pojmoviN vada posmatramo primere pojmovne deope1 vidimo nano Platon sLvata ove vrsne pojmove ili rodne pojmoveN wzima se rodni pojam1 pa se on1 zatim1 deli na vrste1 a one na podvrste sve don se ne doŠe do nedeljivog pojma (ἀj6K6J >ἶ<67)N Ovde se moˆava prva razlina pojma >ἶ<67 i 5žJ67 m odnosm na dijaloge ranog perioda.

ili1 drmgim reˆima1 sposopnost posredstvom noje saznajemo >ἴ<Ÿ1 nego je to mven mi‹ljenje1 razmmsnoImmsnoN xedino na taj naˆin se mo•e spoznati >ἴ<ŸN son sm m dijalozima srednjeg perioda (najvi‹e m ƒedonm i sr•avi1 ali i m vratilm) ideje neni Lipostazirani ideali1 ili sm to modeli1 paradigme (na osnovm nojiL jesm i odreŠmjm se ˆmlno opa•ljive stvari i na osnovm nojiL nprN stolar izraŠmje tnalaˆne razpoje1 ili imenodavag tvori imena1 ili matematiˆar prosmŠmje o jednanim stvarima)1 m dijalozima poznog perioda1 gde >ἶ<67 znaˆi pre svega vrsni pojam1 don je 5žJ67 rodni pojam3181 oni postajm pojmovi1 odnosno nongepti noji se mogm deliti1 nompinovatiN ueŠmtim1 oni sm nepromenljivog sadr•aja i nepromenljivi sm i epistemolo‹nom i m ontolo‹nom smislmN vao ‹to je ve‰ reˆeno1 mogm se odrediti nezavisno od ˆmlniL instangi i jesm nezavisne od njiL i odreŠmjm se nezavisno od ˆmlnog opa•anja1 ve‰ isnljmˆivo posredstvom mi‹ljenja1 odnosno razmmom i mmomN sijalog |ofist je zanimljiv zpog toga ‹to tm nalazimo jedno mˆenje nojim se zapravo dopmnjmje ili se mo•e dopmniti Platonova teorija ideja iz dijaloga srednjeg periodaN reorijom o najvi‹im rodovima iz dijaloga |ofist se na neni naˆin re‹avajm odreŠeni proplemi Platonove teorije ideja dijaloga srednjeg periodaN Pre svega ovom teorijom razre‹ava se onaj proplem noji m Platonovoj teoriji ideja iz dijaloga srednjeg perioda ninano nije mogao da se tematizmjeN Prvo1 njega vi‹e ne interesmje samo nanvi sm odnosi izmeŠm ˆmlno opa•ljiviL stvari i ideja1 nego nanvi sm odnosi i relagije izmeŠm samiL idejaN vano sm sad te slo•ene relagije ili proste relagije izmeŠm ideja i nano se odra•avajm na nenim ni•im pojmovnim nivoimaX sa li postoje razliˆite strmntmralne relagijeX ro sm nena od pitanja noja se postavljajmN | drmge strane1 teorijom ideja iz dijaloga srednjeg perioda nije razre‹ena smprotnost izmeŠm ideja i ˆmlno opa•ljiviL stvari i tm postoji jaz1 noji Platon m dijalogm |ofist nritinmje na taj naˆin ‹to nritinmje prijatelje idejaN Izgleda nao da Platon nritinmje vlastito mˆenje1 odnosno1 vlastito mˆenje noje je zastmpao m dijalozima srednjeg perioda i on zaista mzima nene argmmente sopstvenog mˆenja i nritinmje iLN (Op‹irnije o ovome m nnjizi vano imenovati pi‰eX1 Irina sereti‰) Platon je m svojoj poznoj filozofiji nastojao da razre‹i1 odnosno da msaglasi s jedne strane nepromenljivost sveta ideja sa promenljivo‹‰m i nretanjem svega drmgogN Ono ‹to ga je interesovalo jeste nano msaglasiti nepromenljiv svet ideja1 gde je svana ideja m odnosm sa ˆmlno opa•ljivim stvarima noje m toj ideji mˆestvmjm1 ali se svana ideja posmatra nezavisno od nene drmge idejeN sanle1 nano razre‹iti1 nano razmmeti odnos izmeŠm samiL ideja s jedne strane1 a s drmge nano dati jednm opmLvatnm teorijm nojom ‰emo razmmeti ne samo ideje1 nego i ˆmlno opa•ljive stvari noje se nre‰mN Ofnosno1 nano gelonmpnm stvarnost na najpolji naˆin razmmetiN ro je proplem pred nojim se na‹ao Platon m svojim poznim dijalozimaN sijalog |ofist je dijalog sinteze i dijalog m nome se iznosi pozitivno mˆenjeN w izvesnom smislm je dogmatsnog narantera (< 5K=) jer se zavr‹ava jednim mˆenjem1 ne zavr‹ava se aporijom1 pa da iz nje ne mo•emo iza‰iN raˆnije1 ovaj dijalog se zavr‹ava dvostrmnim mˆenjem: mˆenjem o najvi‹im rodovima i mˆenjem o logosm (4 567) Z 6dnosno1 reˆenigi odreŠenog tipa1 reˆenigi noja mo•e piti istinita ili la•na1 i to se naziva isnazomN vano zapravo Platon dolazi do svoje teorije o 4 567Im1 odnosno nano dolazi mˆenja o najvi‹im rodovimaX I nano dolazi do pozitivnog mˆenja o nepi‰mX Parmenid je tvrdio da se ne mo•e ni‹ta smisleno re‰i o nepi‰m Z nepi‰e nije i nema smisla govoriti o njemmN Platon1 odnosno Platonov stranag iz }leje1 izvr‹ava ono ‹to on sam naziva VogempistvomW1 mpistvom oga ParmenidaN Ovime1 zapravo1 stranag iz }leje simpoliˆni .

mpija Parmenida1 odnosno reinterpretira pojam nepi‰aN •epi‰e vi‹e nije neno apsolmtno ni‹ta1 o nome se ne mo•e ni‹ta izraziti ili pilo ‹ta smisleno re‰iN Platon ovde ponazmje da se o nepi‰m mo•e ne‹to smisleno re‰i1 ali jedino ano se redefini‹e ovaj pojamN Prvi paradons jeste poznat m literatmri nao paradons predinagijeN Paradons predinagije Platon razre‹ava tano ‹to nmdi svoje mˆenje o najvi‹im rodovimaN Paradons nemogm‰nosti la•nog govora1 Platon razre‹ava tano ‹to redefini‹e pojam nepi‰aN •a odreŠene logiˆne zavrzlame1 zagonetne1 paradonse Platon odgovara ontolo‹nim mˆenjem1 s jedne strane teorijom o najvi‹im rodovima (o strmntmri same stvarnosti)1 i s drmge strane mˆenjem o odnosm pi‰a i nepi‰aN Œta je zapravo proplem sa predinagijomX Postavlja se pitanje da li se jedna stvar mop‹te mo•e pripisati nenoj drmgoj stvari noja nije ona samaN ~ntisen1 |onratov mˆenin1 smatrao je da sm istiniti i da se sa smislom mogm isnazati samo deontolo‹ni isnazi1 tjN isnazi gde se isto pripismje istom nao V•oven je ˆovenW1 V|onrat je |onratW1 itdN |vana stvar ima sopstveni 4 567 i ne mo•e joj se pripisati ni‹ta drmgoN •aravno1 ova nam misao delmje potpmno ˆmdno jer mi izgovarajm‰i razliˆite reˆenige pripismjemo razliˆite predinate razliˆitim smpjentimaN Ovaj paradons nas dovodi do ispravnog razmmevanja govora1 odnosno m nom smislm je ispravno ne‹to pripisati neˆem drmgomN srmgim reˆima1 nano i m nom smislm se jednom smpjentm mo•e pripisati mno‹tvo predinata1 a da to ima nenog smisla1 i ‹ta je to ‹to omogm‰mje smisao tom povezivanjmN •a neni naˆin1 paradons predinagije potiˆe od ParmenidaN Prema njegovom mi‹ljenjm1 sve jeste jedno1 a mnolino je tano1 onda se tom jednom ne mo•e pripisati ni‹ta drmgo osim njega samog1 a on sam je Lomogen i nema delova1 itdN Iz toga proizilazi da to jedno ne mo•e piti Leterogeno1 odnosno tanvo da je na ovom mestm zeleno1 a na drmgom plavo1 na primerN ~no je osnovni ansiom Parmenidove filozofije da se ne mo•e smisleno govoriti o nepi‰m1 onda se nijedna forma nepi‰a ˆan i m smislm negagije ne mo•e dozvolitiN ueŠmtim1 mi m isnazm VOvaj sto je polmgrven i polmplavW1 ne tvrdimo ninanvm negagijm1 nego nmdimo pozitivne isnaze Z Vseo ovog stola jeste grven1 a deo je plavNW Ovim se ne tvrdi ni‹ta negativno1 nego se samo izriˆm pozitivni isnaziN ueŠmtim1 ovo se mo•e isnazati i negativno Z VPrvi deo stola jeste grven1 ‹to znaˆi nije plavNW w tom nontenstm dopm‹tamo negagijm1 pa tano i nepi‰e i nr‹imo parmenidovsnm logiˆni mslovljenm zapranmN Potrepno je videti m nom smislm razmmeti i ispravno protmmaˆiti to da se predinati noji se razlinmjm od jednog smpjenta tom smpjentm mogm pripisati1 a da to ne samo da ima smisla nego da pmde i istinitoN •a ovaj paradons1 nao ‹to je ve‰ reˆeno1 Platon odgovara svojom teorijom o najvi‹im rodovimaN xo‹ Plotin interpretira Vnajvi‹e rodoveW nao najop‹tije pojmove1 m aristotelijansnom smislm sm to nategorijeN selimiˆno1 to i jesm Vnajvi‹i rodoviW1 ali se postavlja pitanje da li se pa‹ mogm poistovetiti sa ~ristotelovim nategorijamaN srmgo1 neni smatrajm da sm to meŠmsopno nespojivi1 innompatipilni predinati Z postavlja se pitanje nano spojiti pi‰e i nepi‰e1 istost i razlinm i da li sm oni meŠmsopno spojiviN srmgi smatrajm da najvi‹i rodovi nism ni ideje ni pojmovi1 nego strmntmre na nojima poˆiva gelonmpna stvarnost i gelonmpan pojmovni sistem nojim se slm•imoN (V†aspon tmmaˆenja Kž5HGj= 5žJŸ nre‰e se od Plotinove interpretagije Vnajvi‹iL rodovaW nao nategorija (pri ˆemm se asogijagija na ~ristotelove nategorije name‰e sama od sepe)1 pez opzira na to ‹to se nod Platona ne mo•e na‰i filozofsni pojam nategorije1 preno identifinagije Vnajvi‹iL rodovaW sa idejama mop‹te (noja nalazi potporm i m Platonovoj sinonimnoj mpotrepi reˆi >ἴ<Ÿ i 5žJŸ m dijalogm) ili pan potpmnog negiranja toga da sm VKž5HGj= 5žJŸW ideje (sa oprazlo•enjem da sm to innompatipilni i meŠmsopno isnljmˆmjm‰i atripmti)1 do stava da Vnajvi‹i rodoviW nism zasepne ideje1 ali ni samo pojmovi1 ve‰ ontolo‹ne i logiˆne .

mirovanje. istost. razlika. %iveN Oni dele sve naranteristine noje smo pripisali idejama m dijalozima poznog perioda1 oni sm nao i sve ostale >ἴ<Ÿ i 5žJŸ iz dijaloga poznog perioda Z oni sm deljiviN Postoje razna pi‰a1 tela noja se nre‰e1 razliˆite vrste nretanja i oni se mogm odrediti nezavisno od svojiL ˆmlno opa•ljiviL instangija1 od ˆmlno opa•ljivog nretanja1 pi‰a1 itdN Oni se ne mogm renonstrmisati na osnovm ˆmlnog opa•anja1 ve‰ isnljmˆivo pomo‰m mi‹ljenja1 to sm formalni logiˆni pojmovi1 sem nretanja i mirovanja1 ali istost1 razlina i pi‰e jesmN sanle1 prilinom odreŠivanja najvi‹iL rodova formalni strmntmralni naranter pre svega je znaˆajan i mnogo je izra•eniji nego ovaj drmgi naranter prema nome sm oni Lipostazirani idealiN salje1 Kž5HGj= 5žJŸ se razlinmjm m odnosm na ostale 5žJŸ1 po tome ‹to sm najvi‹i1 a najvi‹i sm m smislm da sm najop‹tiji1 m smislm da se mogm slagati sa svim ostalim pojmovima i ‹to sm oni zapravo pretpostavna svane drmge nompinagije1 svanog drmgog spojaN w svanom spojm le•i pi‰eN sanle1 to sm pojmovi noji sm najop‹tijeg sadr•aja1 ali sm pretpostavna svanog drmgog pojmaN opog toga sm to najop‹tiji1 jer sm pretpostavne sviL drmgiL pojmova1 a ne po tome da se drmgi pojmovi mogm podvesti pod njiLN w nom smislm sm pretpostavna svanog drmgog odnosaX vretanje i mirovanje se odnose pre svega na ˆmlno postoje‰i svet1 meŠmtim samo nretanje i mirovanje nije ponretljivo1 rod nretanja i rod mirovanja1 nije rod noji se nre‰e ili mirmjeN ro sm paziˆni1 formalni pojmovi na osnovm nojiL razmmevamo osnovne odnose noji jesm m ˆmlno opa•ljivom svetmN ~li po‹to taj svet ne‰emo samo da opazimo1 nego i da promislimo o njemm1 mpotrepljavamo pojmove pomo‰m nojiL ‰emo taj svet opjasniti1 a to sm pojmovi nretanja i mirovanjaN xer1 m stvari1 sve stvari noje vidimo1 noje opa•amo se nre‰m ili mirmjmN |ada da vidimo nano fmnngioni‹m i nano sm spojivi m nom smislm je regimo pi‰e ne‹to ‹to opmLvata sveN {i‰e opmLvata sve ostale rodove1 ali je i ne‹to ‹to je razliˆito od njiLN onaˆi1 pi‰e je neno postojanje i nao tanvo ono po sepi jesteN ~li po‹to se pi‰e nao jeste mo•e pripisati i nretanjm i mirovanjm i istosti i razligi1 samim tim je pi‰e ne‹to i m odnosm na drmge stvariN |ve stvari noje jesm pilo da sm to ideje ili ˆmlno opa•ljive stvari sm same sepi identiˆne1 ali sm od svega drmgog i razliˆite1 danle1 identiˆne sm i istovremeno razliˆiteN ~no je ne‹to samo sepi identiˆno a od svega drmgog razliˆito1 znaˆi da m odreŠivanjm pilo ˆega mˆestvmjm pojmovi istosti i razlineN I ne samo to nego istost po sepi jeste istost1 ali je drmgo m odnosm na razlinm1 razliˆita je m odnosm na razlinmN ~—~1 ali ~ jeste razliˆito od {1 ~ je istost1 { je razlina ili drmgostN Ovi pojmovi naroˆito istosti i razline1 nao i pi‰a jano sm formalni pojmovi i naroˆito istost i razlina1 jer se1 za razlinm od drmgiL 5žJŸ1 ne mogm deliti na podvrsteN Postoje razliˆite manifestagije razline1 ali ne na naˆin nao ‹to postoje razliˆite vrste pi‰a Z nprN •iva pi‰a se dele na piljne1 •ivotinje i ˆovenaN ueŠmtim pojmovi istosti i razline nism tog tipa1 ne postoje razliˆite vrste istosti1 m tom smislm sm to najformalniji strmntmralni pojmovi na osnovm nojiL promˆavamo .strmntmre1 noje se mogm pripisati svanom pojedinaˆnom pivstvmjm‰em i idejiNW3e8) w svanom slmˆajm ˆini se da ova interpretagija po nojoj sm innompatipilni smprotni predinati1 nije interpretagija noja stojiN oato ‹to Platon ponm‹ava da pona•e da mpravo ono ‹to se ˆini nao da sm nespojivi predinati1 da sm ipan na neni naˆin spojiviN ~li na noji naˆin sm oni spojiviX •prN nano mo•emo mzeti da je ne‹to m jednom smislm identiˆno1 a drmgom to isto razliˆitoX ueŠmtim1 nretanje i mirovanje jesm smprotni pojmovi1 jedna stvar ne mo•e i da se nre‰e i da mirmje1 to je taˆno1 ali postoji ne‹to ‹to i nretanje i mirovanje povezmje Z a to je da stvari noje se nre‰m ili mirmjm postoje1 tjN jesmN Prema tome1 to nism innompatipilni1 meŠmsopno nespojivi predinatiN V•ajvi‹i rodoviW (Kž5HGj= 5žJŸ) jesu kretanje.

odnose stvariN ranoŠe1 to sm pojmovi noji nam omogm‰avajm spajanje ili nompinagijmN sanle1 svana stvar je ista m odnosm na sepe1 a razliˆita m odnosm na drmgeN |vana stvar jeste1 sve ˆmlno opa•ljive stvari se nre‰m ili mirmjmN Postavlja se pitanje nano ja mogm‰e spojiti nretanje i mirovanje nad sm to pojmovi noji se meŠmsopno isnljmˆmjmN xasno je nano sm spojivi istost i razlina1 ali nije jasno nano sm spojivi nretanje i mirovanjeN Platon odgovara na slede‰i naˆin: nretanje i mirovanje sm spojivi tano ‹to mˆestvmjm m pi‰mN Odnosno1 ‹ta se ovde Lo‰e re‰i je da i stvari noje se nre‰m i noje mirmjm1 postoje1 jesmN onaˆi ova stvarnost nojm vidimo opmLvata ne‹to ‹to se nre‰e i mirmjm1 a tim telima je zajedniˆno da postojeN w tom smislm1 mˆestvmjm m pi‰mN sa pismo sLvatili ‹ta za Platona znaˆi po sepi i m odnosm na drmge3`81 va•an je pojam relagije ili odnosnostiN tjN nano se ne‹to odnosi prema neˆemm drmgomN VPo sepiW jeste pojam s nojim smo se ve‰ smsreliN Platon drmgi deo dijaloga |ofist zavr‹ava nritinom stariL ontologija1 odnosno nritinom ontolo‹nog mˆenja o pi‰m svojiL pretLodninaN Platon ovoj nritigi pristmpa tano ‹to na•e da se sve postoje‰e stvari razlinmjm po tome ‹to se nre‰m ili mirmjmN Iz toga proizilazi pitanje nano odrediti to Vpo sepiW pi‰a1 s opzirom da se sve stvari nre‰m ili mirmjm1 po ˆemm je to pi‰e razliˆito od nretanja ili mirovanjaN •a taj proplem Platon odgovara tano ‹to razlinmje Vpi‰a po sepiW i Vpi‰a m odnosm prema drmgim pi‰imaW1 tjN postoje‰e stvari m odnosm prema drmgim postoje‰im stvarima ili razlinmje ne‹to po sepi i ne‹to m odnosm na drmgeN Ono Vpo sepiW nene stvari jeste ono ‹to tm stvar ˆini onome ‹to ta stvar jeste1 to je sm‹tina te stvari1 to je Vpo sepiW te stvariN ~ ovo Vm odnosm na drmgeW predstavlja pojam nojim se odreŠmje veza1 relagija ili odnos neˆega prema neˆemm drmgomN •aravno1 namˆno pavljenje odreŠenim stvarima pretpostavlja istra•ivanje sistema relagija1 odnosa ili vezaN sanle1 vidi se iz mvoŠenja pojma Vm odnosm na drmgeW da zapravo stranag iz }leje1 za razlinm od |onrata m dijalozima srednjeg perioda1 nije zainteresovan samo za ono Vpo sepiW neˆega1 nego nano se ne‹to ‹to je Vpo sepiW odnosi na ne‹to drmgoN •prN nano se ne‹to ‹to je velino po sepi1 odnosi prema neˆemm ‹to je malo po sepiN _elino i malo nism vi‹e pojmovi noji sm Platonm zanimljivi nao pojmovi noji se meŠmsopno isnljmˆmjm1 nego nao pojmovi noji ne‹to zajedniˆno deleN sa pi se razmmelo ‹ta je Vpo sepiW1 a ‹ta m odnosm na drmge1 dati sm primeri: |to je peoN {elo je pojaN w prvom isnazm V|to je peoW oˆigledno mi ne govorimo o po sepi stolmN oa‹toX |to mo•e piti i grn1 i grven i zelen1 mo•e imati razliˆite poje1 nije nuwno %eoN | drmge strane1 sm‹tina stola se ne sastoji m tome da je on pilo nanve poje1 poja nije po sepi stola1 odnosno poja nije ono po ˆemm se sto razlinmje od svega drmgog ili poja nije ono ‹to sto ˆini stolomN Platonistiˆna interpretagija Vm odnosm na drmgeW na ovom primerm pila pi slede‰a Z piti sto je razliˆito m odnosm na piti peoN ueŠmtim1 m ovom drmgom primerm V{elo jeste pojaW vidi se da pelo jeste pelo zato ‹to je poja1 piti peo nije neno svojstvo poje1 nego se piti pela poja ispoljava1jeste to svojstvo peleN | tim ‹to poja ne mora piti samo pela poja1 ona mo•e piti grvena1 plava1 zelena ili nena drmgaN {ela poja jeste poja1 tm se ponazmje da pela poja jeste poja po sepi m tom smislm da ono ‹to njm ˆini pelom1 jeste to ‹to je pojaN Istovremeno ta poja1 pela poja se razlinmje m odnosm na nene drmge poje1 nao ‹to je zelena1 grvena1 plavaN .

uo•emo ovo primeniti i na neni drmgi primerN Postoji ne‹to ‹to je po sepi1 nprN po sepi stoliga jeste predmet na nome se sediN Po sepi neˆega jeste ono ‹to predstavlja smpstangijalno ili sm‹tinsno svojstvo neˆegaN ueŠmtim1 V|toliga je pelaW nije sm‹tinsno1 ve‰ angidentalno svojstvo1 nije ono ‹to pripada stoligi nao tanvoj1 jer ona mo•e piti drmge pojeN vada na•emo da je stoliga pela1 mi ne‹to razliˆito m odnosm na stoligm pripismjemo stoligiN rano da nada na•emo stoliga je pela1 mi zapravo tvrdimo ne‹to o stoligi m odnosm na ne‹to drmgo1 a to je pojaN onaˆi1 ano na•emo1 regimo1 (1) V|to je predmet na nome se opedmjeW i (e) V|to jeste peoWN w prvom smislm mi govorimo o po sepi stola1 a m drmgom mi stolm pripismjemo ne‹to ‹to je razliˆito od stola ili ponazmjemo ne‹to m odnosm na ‹ta se nalazi sto ili nanav je odnos izmeŠm stola i nene odreŠene pojeN sanle1 ne‹to ‹to je razliˆito od po sepi stola pripismjemo stolm1 jer on nije po sepi peo1 nego predmet za opedovanjeN vao ‹to va•i i za stoligm1 ona nije po sepi zelena1 nego je ne‹to na ˆemm se sediN salje1 nad je reˆ o ovom primerm sa pojom1 pelo po sepi jeste poja1 to je sm‹tina pele da pmde pojaN Žrveno po sepi jeste pojaN {elo po sepi jeste poja1 ono po ˆemm se pelo razlinmje od svega ostalog1 ali pelo je razliˆito od zelenog1 pelo je razliˆito m odnosm na sto1 m odnosm na ne‹to drmgo ˆemm se mo•e pripisatiN onaˆi pelo nao poja se mo•e pripisati ˆitavom nizm opjenata1 ali i to je mpravo relagija m odnosm na drmge1 ali se m tome ne isgrpljmje po sepi pele pojeN vada poja jeste pojam noji je op‹tiji m odnosm na pojam pelo1 postoje razliˆite vrste poje1 poja je vrsni pojam noji opmLvata podvrsteN {iti peo jeste poja1 piti peo nije sto1 sto je ne‹to drmgo1 ali se ono mo•e pripisati stolmN •prN poja po sepi jeste neni senmndarni nvalitet stvari noji se javlja jedino m interangiji smpjenta noji opa•a i predmeta noji piva opa•an i svetlosti noja osvetljava opjenatN ~li poja se mo•e neˆemm drmgom pripisati1 jeste ne‹to m odnosm na ne‹to drmgoN {ela poja jeste ne‹to ‹to se mo•e neˆemm drmgom pripisati1 ‹to mo•e m‰i m nompinagijm sa neˆim drmgim1 piti peo jeste predinat noji se mo•e pripisati nenom smpjentmN |vani fenomen pilo da pripada ˆmlno opa•ljivom svetm ili pripada pojmovnom svetm ima ne‹to po sepi1 tjN jeste ne‹to po sepi i jeste ne‹to m odnosm na nene drmge predmeteN Ovo se mo•e primeniti i na primerm istosti i razline Z istost je ne‹to ‹to je isto m odnosm na sepe i na osnovm toga ‹to je jednano samo sepi1 mi mo•emo nenm stvar imenovatiN sa nema identiteta1 ne samo m na‹em pojmovnom svetm1 nego da nema opjentivno nenog identiteta1 mi ni o ˆemm ne pismo mogli da govorim ili da identifinmjemo1 da pi to pilo mogm‰e ne‹to mora piti isto samom sepiN ~no ga ne mogm ni izre‰i1 onda nema ni saznanja ni jezina ni niˆegaN sanle1 ne‹to mora piti samo sepi identiˆnoN Identitet jeste jedna relagija1 ali je identitet1 tanoŠe1 ne‹to m odnosm na drmgeN Identitet po sepi jeste to da jedna stvar jeste sepi identiˆnaN ~li ‹ta je identitet m odnosm na ne‹to drmgoX I nanva je to relagija identitetX Identitet je amtorelagija Z odnos prema samom sepiN Postoje relagije noje sm relagije izmeŠm dva predmeta1 ali postoje i amtorelagije1 nao ‹to postoji i amtoreflensijaN vada se ne‹to odnosi na sepe1 to je tanoŠe odnos1 relagija i to odnos noji se mo•e izre‰i ~ jeste ~1 ili ~—~N voje odnose jo‹ identitet mnljmˆmjeX ro ‹to je ne‹to samo sepi isto1 podrazmmeva to da je m odnosm na sve drmgo razliˆitoN •aravno1 postoji i ˆitav asortiman razlina1 odnosno postoje razliˆite razline Z postoji1 nprN1 razlina nao smprotnost1 tjN razlina nao nontrarnost lepo Z rm•no1 ali postoji razlina nao lepo Z nelepo (‹to ne mora da pmde rm•no)1 postoji isto tano velino Z malo1 ali postoji i velino Z nevelino (nevelino ne mora nm•no piti malo1 mo•e piti srednje)N Posmatrajmo sada ovaj primer V{elo je pojaW i posmatrajmo ga nroz prizmm identiteta i razlineN {elo je isto m odnosm na sepe1 pelo jeste pelo (istost)N ueŠmtim1 pelo je razliˆito .

od nene drmge poje1 regimo grvene poje1 zelene1 itd (razlina)N sanle1 nao ‹to je ve‰ reˆeno1 sam pojam istosti i razline po sepi posmatran1 istost po sepi jeste ono ‹to odreŠmje neni opjenat1 noji mora piti isti m odnosm na sepeN †azlina po sepi jeste to da taj isti opjenat noji je sepi jednan1 mora piti razliˆit od svega drmgogN Ovo je potrepno da pi se pilo noji opjenat mogao izre‰i ili saznatiN sanle1 pez opzira o ˆemm govorimo1 mi stalno mnljmˆmjemo ta dva pojma1 ˆan i nada iL ne spegifinmjemo1 istost i razlina sm stalno m igri pez opzira m ˆemm da govorimo1 pilo da govorimo o stvarima iz ovog ˆmlno opa•ljivog sveta ili govorimo o op‹tijim i formalnijim pojmovima i odnosimaN •aravno1 nije isto izre‰i reˆenigm ˆiji se smpjenat odreŠmje preno predinata i reˆenigm m nojoj se smpjentm pripismje neni predinat noji mm se mo•e i ne mora pripisati3d8N •prN m primerm V|to jeste peoW 1 noristi se predinat noji se pripismje smpjentm1 odnosno to je jedno angidentalno svojstvo noje pripismjemo stolm Z to je naranteristina nenog1 ali ne svanog stola3f8N Postoje stolovi noji sm peli1 ali sto po sepi nije nm•no peo1 niti se priroda stola sastoji m tome da je peoN ueŠmtim1 nada na•emo da sto jeste predmet noji se izraŠmje ljmdsnom rmnom1 to jeste ne‹to ‹to mlazi m sm‹tinsno odreŠenje stolaN |to ne mo•e piti sto1 a da ga ˆoven nije napravio ili ma‹ina nojom ˆoven mpravljaN opog toga V|to jeste artefant1 odnosno sto jeste napravljen ljmdsnom rmnomW predstavlja smpstangijalni predinat1 don V|to jeste peoW jeste angidentalni predinatN sanle1 postoji razlina izmeŠm onoga ‹to sm‹tinsni pripismjemo stolm ili ‹to sm‹tinsni odreŠmje sto i onoga ‹to se mo•e pripisati stolm1 ali ga sm‹tinsni ne odreŠmje (nprN to da sto mo•e piti zelen1 grven1 praon poje1 ‹arenN Ovo re‹ava paradons predinagije1 jer na osnovm same ˆinjenige da stvari jesm ne‹to po sepi1 a ne‹to sm m odnosm na drmge1 mogm‰a je predinagijaN Predinagija se mpravo sastoji m tome da jedna stvar jeste ne‹to m odnosm na drmge stvari1 a to dopm‹ta da ima smisla izre‰i V|to jeste peoWN Ovim pripisivanjem stolm to da je on pele poje1 pripismjemo neno svojstvo stola noje ne odreŠmje njegovm prirodm‡ don m slmˆajm V{elo jeste pojaW1 mi odreŠmjemo prirodm pelogN sanle1 mogm‰e je neˆemm pripisati ne‹to drmgo1 a da to ima smisla1 ˆan ne‹to ‹to je vrlo razliˆito m odnosm na to o ˆemm govorimo1 mpravo zato ‹to sem Vpo sepiW postoji i to Vm odnosm na drmgeWN Vw odnosm na drmgeW je m identitetm1 paradonsalno govore‰i1 dvostrmno sadr•ano Z nao relagija m odnosm na sepe1 jer identitet je mpravo to1 ali i nao pretpostavna relagije m odnosm na drmgeN •e‹to je sepi identiˆno1 ano se razlinmje od svega drmgogN Identitet1 danle pretpostavlja amtorelagijm1 amtoodnos1 tjN odnos neˆega prema samome sepiN Identitet vlastite liˆnosti1 noji postoji pez opzira na promene (mi smo ne‹to razliˆito od sad i od pre deset godina)1 a on postoji pez opzira na promene jer se pazira na se‰anjm1 tjN da li smo m stanjm da opazimo to ‹to smo pro•iveli m tonm •ivotaN |ve to ˆini identitet1 tjN ono po ˆemm se razlinmjemo m odnosm na drmge ljmde1 a to je sam na‹ odnos prema sepiN Identitet se zasniva na tome da li smo m stanjm da mspostavimo nontinmitet onoga ‹to predstavljamo za same sepeN wpravo je identitet liˆnosti ono ‹to nas ˆini razliˆitim m odnosm na sve drmgeN Identitet liˆnosti nije ne‹to ‹to se mspostavlja tano ‹to neno drmgi odredi na‹m liˆnost1 nego je to na‹e odreŠenje nas samiL nao same sepi identiˆne1 odnosno nao liˆnosti noje sm iste pez opzira na razliˆite periode svog •ivota3a8N sanle1 nao ‹to smo videli na ovim primerima noje smo izneli1 da jednm stvar odrediti1 a samim tim i jednm stvar saznati1 znaˆi ne samo odgovoriti na pitanje ‹ta je ta stvar Vpo sepiW1 nego ponazati i m nanvim se relagijama ta stvar noja je po sepi to ‹to jeste nalazi sa drmgim stvarima noje sm tanoŠe po sepiN oadatan filozofije1 ovano sLva‰ene1 .

jeste taj da istra•i ˆitav nomplens1 ˆitav sistem tiL relagija1 nao i njiLove razliˆite nivoeN Istra•iti i Vpo sepiW i Vm odnosm na drmge stvariWN Ovo pro•imanje rodova1 odnosno pro•imanje ideja ili1 nano Platon na•e1 preplitanje ideja1 i to ideja razliˆitiL op‹tosti1 a ovde je oˆigledno reˆ ne o idejama m smislm nenanviL LipostaziraniL ideala1 nego ideja nao pojmovima1 onda je preplitanje pojmova ne‹to ‹to omogm‰ava roŠenje nastajanje logosaN srmgim reˆima1 preplitanjem pojmova nastaje govor1 jezin i svana reˆeniga pilo nog jezinaN ro je prva naranteristina govora ili jezinaN srmga naranteristina jeste da se govor ili jezin odnosi na ne‹to1 da je deo neˆega1 odnosno mora imati neni sadr•ajN raj sadr•aj mo•e piti neistinit1 mo•e piti glmp1 ali mora piti neni sadr•aj1 ne mo•e piti pez inanvogN Iz toga ‹to je govor referengionalnog narantera1 da se na ne‹to odnosi1 referira1 ili da je govor o neˆemm proizilazi da je istinit ili la•anN ueŠmtim1 da pi se ovo sLvatilo potrepno je odgovoriti na jedno te‹no pitanje1 odgonetnmti nenm zagonetnm m noje nas je neLote‰i Parmenid mveo1 a zatim i sofisti noji sm se poslm•ili ovime da izvmnm paradonsalne implinagije iz tvrdnje da pi‰e jeste1 a da nepi‰e nije i da se ne mo•e sa smislom govoriti o nepi‰mN ~no je to taˆno onda1 nano je Parmenid smatrao1 iz toga sledi da ne postoji la•an govorN opog toga ‹to mnolino je istina norespondengija izmeŠm govora i stvarnosti1 onda pi na osnovm toga1 la•an isnaz morao sa neˆim da norespondira1 na ne‹to da se odnosiN ~no se istinit govor odnosi na ono ‹to jeste1 na pi‰e1 onda pi la•an govor morao da pmde govor o nepi‰m1 onome ‹to nijeN rm nastaje proplem Z o nepi‰m se ne mo•e ni‹ta govoritiN sanle1 ano se ne mo•e ni‹ta govoriti smisleno o nepi‰m1 onda je i la• pesmislena1 tjN ne postojiN srmgim reˆima1 la•an govor je govor o nepi‰m1 neˆemm ‹to nije1 a o tome se ne mo•e smisleno govoriti1 ergo ne postoji la•an govor1 smatrajm sofistiN sa pi se ponazalo da postoji la•an govor1 da ima la•i1 da ima smisla izre‰i la•nm reˆenigm1 mora se ponazati nano nepi‰e ipan na neni naˆin jesteN Odnosno1 da pi la•an govor mogao na ne‹to da se odnosiN sanle1 istinit govor je govor noji predstavlja saglasnost onoga ‹to izriˆemo sa onim ‹to jeste1 a la•an govor pi trepalo da predstavlja saglasnost onog ‹to govorimo sa onim ‹to nijeN Proplem je m tome ‹to ono ‹to nije apsolmtno nije i ne mo•e se ni‹ta smisleno o tome re‰i1 prema tome la•nog govora nemaN Platonov stranag iz }leje priLvata ovm nonsenvengm iz odreŠenja istinitog i la•nog govora1 i ano je to tano i ano trepa da pona•emo nano la•ni govor ipan postoji1 da ima smisla izre‰i ne‹to la•no1 moramo da pona•emo nano nepi‰e na noje se odnosi la•an govor1 na izvestan naˆin ipan jeste1 ipan postojiN rm nastaje proplem odreŠenja nepi‰aN sa pi postojao la•an govor1 mora se redefinisati pojam nepi‰a i Platon nmdi odgovor da nepi‰e nije vi‹e apsolmtno ni‹ta1 ono ‹to ni m nom slmˆajm nije (to me on Z nepi‰e)1 nepi‰e je ne pi‰a samogN sanle1 nepi‰e nije apsolmtno ni‹ta nego ne‹to pi‰a1 neno ne pi‰aN ~no polano iz samog jezina izvmˆemo nonsenvengm ‹ta pi nepi‰e pilo onda dolazimo do zanljmˆne da je nepi‰e samo nena razlina ili drmgost pi‰a1 tjN razlina m odnosm onano sLva‰enog pi‰a nao jedinstva razlinaN srmgim reˆima1 to me on je ne pi‰a samog1 nepi‰e je ono ‹to je razliˆito1 ono ‹to je drmgaˆijeN •epi‰e je razlina ili drmgost m odnosm na pi‰eN sanle1 lepo je pi‰e1 nelepo je nepi‰e1 velino je pi‰e1 nevelino je nepi‰eNNN Prema tome1 nepi‰e1 razlina ili drmgost jeste pretpostavna svane negagije1 svanog negiranja1 svanog neIneˆegaN ~no je pi‰e •1 onda je nepi‰e neI•N Pretpostavna sviL tiL neIneˆega je nepi‰eN sanle1 nepi‰e je drmgost ili razlinaN Pri naprajanjm najvi‹iL rodova ne spominje se odvojeno nepi‰e zato ‹to je nepi‰e interpretirano nao razlina1 tm se nrije nepi‰eN •epi‰e nije nena neodreŠena1 nego vrlo odreŠena relagijaN •epi‰e je nao majna sviL razlinaN V•epi‰e je podeljeno na nomadeW1 ovim Platon Lo‰e da na•e da je nepi‰e pretpostavna .

razniL razlinaN vada na•emo nelepo1 mi pod tim ne podrazmmevamo ne‹to ‹to apsolmtno nije1 nego ne‹to ‹to jeste1 ali nije lepoN Odnosno1 podrazmmevamo neni modms postojanja noji je razliˆit m odnosm na pozitivni modms postojanjaN ~no je lepo pozitivni modms postojanja1 onda je ono ‹to negira to lepo1 negativan modms postojanja1 ali ne mop‹te negativan1 nego samo tog lepogN ro je1 danle1 nepi‰e1 odnosno ne pi‰a samogN ~ ovo ni m nom slmˆajm pi‰e ili ni‹ta jeste neni graniˆni pojam svega ‹to jesteN I m tom smislm ga mo•emo noristiti nao neni logiˆni graniˆni pojamN oa‹to je ovo va•no Platonm za odreŠivanje la•nog govoraX oato ‹to je mpravo la•an govor govor o onome ‹to nijeN rano Platon defini‹e la•an govor1 ne razliˆito od Parmenida1 nego samo razliˆito interpretira pojam nepi‰aN Postoji nepi‰e po sepi1 postoji eidos nepi‰a1 ideja nepi‰aN •epi‰e postoji po sepi nao razlina nao drmgo1 nao majna svane negagije1 nao pretpostavna1 nao model negiranjaN (yano je zamisliti model tnalaˆnog razpoja1 ali je te•e razmmeti model negagijeN) sanle1 eidos nepi‰a je paradigma svane negagije1 i m tom smislm je nepi‰e nena vrsta ideala1 modela1 ali ne ideala sLva‰eniL m ideolo‹nom smislmN •epi‰e je majna svane negagije1 model svane negagije i ovo odreŠenje je potrepno radi odreŠivanja la•nog govoraN Platonov stranag iz }leje3c8 govori sa grˆnim matematiˆarom reetetom i navodi dva primera istinitog i la•nog govora1 gde je smpjenat reetet: reetet sediN reetet letiN |vana reˆeniga se sastoji1 nano na•e Platonov stranag1 iz imena i glagola (odnosno1 smpjenta i predinata Z fmnngije noje odreŠene reˆi vr‹e m nenoj reˆenigi1 imenige i glagoli sm vrste reˆi)N Ovaj primer je zgodan jer je zaista imeniga Z smpjenat1 a glagol Z predinatN †eˆeniga sem ‹to je splet1 jer nano Platon smatra1 da pi se izgovorila jedna reˆeniga1 potrepno je da se neni pojmovi nompinmjm1 podrazmmeva m manifestagiji ne samo to da je pretpostavna izgovaranja nene smislene reˆenige odreŠena nompinagija izmeŠm odreŠeniL pojmova1 nego sama reˆeniga jeste nompinagija smpjenta i predinataN Ili Platon na•e imeniga i glagola1 ovde je to sad istoN } sad1 ‹ta je istinit govorX Istinita reˆeniga jeste reˆeniga m nojoj je predinat ili ono ‹to se pripismje Z sedi m ovom slmˆajm Z jeste m odnosm na reetetaN Istinita reˆeniga jeste ona reˆeniga m nojoj se sedeti mo•e pripisati reetetmN Ili m nojoj sedeti jeste m odnosm na reetetaN ya•na reˆeniga jeste ona reˆeniga m nojoj sedeti nije m odnosm na reetetaN Vreetet sediW jeste istinit isnaz mnolino sedeti jeste m odnosm na reetetaN ~ nada sedeti jeste m odnosm na reetetaX vano da mstanovimo da li reetet stvarno sediX rrepa razmmeti opa pojma da pi se moglo mstanovitiN reetet nao ˆoven ima sposopnost da opavi radnjm sedenjaN ueŠmtim1 noji mslovi trepa da pmdm zadovoljeni da pismo mi sa sigmrno‹‰m tvrdili da on zaista sediX sanle1 pre svega moramo znati ‹ta znaˆi reetet i ‹ta znaˆi sedeti1 pa tano mtvrditi da sedeti jeste m saglasnosti sa reetetom1 da on mo•e opavljati tm radnjm i da se ove dve reˆi mogm nompinovati3b8N |ada1 ano priLvatimo da reetet mo•e sedeti1 da se radnja sedenja mo•e pripisati reetetm1 drmgo ‹to moramo znati jeste da li on zaista sedi1 m ovom trenmtnm1 sada i ovde (Platon noristi ove najop‹tije prostornoIvremensne odredpe)N ro mo•emo mtvrditi jedino ano smo prismtni1 pa ˆmlno opa•amo reeteta (prostor i vreme jesm pretpostavne na‹eg opa•anjaN | opzirom1 da mi reeteta ne opa•amo ovde i sada1 a i dalje .

tvrdimo da je ovaj isnaz istinit1 oslanjamo se jedino na reˆi onoga noji to tvrdi1 odnosno na stranga iz }lejeN •e postoji drmgi naˆin za mtvrŠivanjeN ueŠmtim1 drmgi primer Vreetet letiW1 pi‰e istinit jedino mnolino radnja leteti jeste m odnosm na reeteta ili se mo•e pripisati reetetmN Isnaz Vreetet letiW jeste la•an mnolino leteti nije m odnosm na reeteta1 tjN mnolino se radnja letenja ne mo•e pripisati reetetmN Œta je potrepno da mtvrdimo la•nost ove reˆenigeX Potrepno je mtvrditi da je reetet ˆoven i da je letenje radnja noja mm se ne mo•e pripisatiN sanle1 prva instanga je mtvrditi ‹ta znaˆi reetet1 zatim ‹ta znaˆi leteti i nome se sve ta radnja pripismjeN vada to znamo1 mo•emo tvrditi da je ovaj isnaz la•anN sanle1 zanljmˆan je da je la•an govor govor o nepi‰m1 o onome ‹to nijeN w ovom primerm nonnretno Vreetet letiW1 to je govor o neletenjm1 odnosno o tome da postoje tanva pi‰a noja nemajm sposopnost letenjaN sanle1 ovde se sadr•i snrivena negagijaN Odnosno1 nada se govori o istinitosnoj vrednosti isnaza1 on je la•an m tom slmˆajm nada se odreŠena radnja ne pripismje smpjentmN w ovom primerm reetet je odreŠeno pi‰e noje ne mo•e leteti1 letenje je radnja noja nije m odnosm na reetetaN Ovo nije jeste jeziˆni envivalent ontolo‹nog envivalenta nepi‰aN oanimljivo je i to1 da nada smo do‹li da pojam reeteta1 odnosno ˆovena1 nije msagla‹en sa pojmom letenja1 ne mogm se spojiti1 razliˆiti smN voji je onda m ovom slmˆajm nriterijmm la•iX w ovom primerm1 odreŠivanje istinitosti isnaza nije m vezi sa isnmstvom i ˆmlnim opa•anjemN w prvom slmˆajm potrepno je isnmstvo i ˆmlno opa•anje za mtvrŠivanje istinitosti1 danle nriterijmm je empirijsniN srmga interpretagija se naziva Vnoetiˆnom interpretagijomW (noesis1 noms Z mm1 mmovanje)1 odnosno mo•emo zanljmˆiti samo iz toga ‹to znamo da je reetet ˆoven1 da je isnaz la•anN xedino na osnovm logiˆnog nriterijmma1 nriterijmma noji pripismje mm i razmm1 mi zanljmˆmjemo da pojam ˆovena nije msagla‹en sa pojmom letenja1 i da taj isnaz ne mo•e piti istinitN sijalentiˆno mme‰e1 Platon m svojim poznim dijalozima defini‹e na jedan drmgaˆiji naˆin i to nao pojmovno sastavljanje i rastavljanje (GHJ=565¡ i=ὶ <H=¢£>GH7)N Ovom sinagogiˆnoIdieretiˆnom metodom1 Platon se pavi m svojim poznim dijalozima |ofist1 sr•avnin i ƒilep1 a defini‹e je najpregiznije m dijalogm ƒedarN <H=4>ijHi¡ jž¤JŸ (dialegtigLe tegLne) opmLvata GHJ=565¡ (sinagoge) i <H=¢£>GH7 (diairesis)N sefinigija nojm Platon daje m dijalogm ƒedar je slede‰a: GHJ=565¡: Vw jedan pojam opmLvatnim pogledom sastaviti ono ‹to je nojenmda razasmto1 da pi onaj noji svani pmt •eli da pomˆava1 opjasnio svoj predmet taˆnom definigijom m pojedinom slmˆajmNNNW <H=¢£>GH7: Vsa se isto tano po vrstama mo•e rastaviti1 i to md po md1 onano nano je postalo1 a ne ponm‹avati razpiti inoji deoNNNW GHJ=565¡ je pojam poznat iz ranijiL dijaloga Z to je sposopnost mviŠanja onoga ‹to povezmje razliˆitost1 odnosno mviŠanje zajedniˆne naranteristine onoga ‹to je razliˆitoN wpravo je to ono ‹to nam omogm‰ava da razliˆitosti podvedemo pod neni pojamN Pojmovno rastavljanje podrazmmeva neni op‹ti pojam1 odnosno rodni pojam1 od noga se nre‰e1 i taj pojam se mo•e rastavljati na manje op‹te pojmove diLotomijama1 dele‰i se1 danle1 na dva dela1 na potpojmoveN sanle1 rodni pojam se deli na vrste1 pa ta vrsta na podvrste1 pa jedna od njiL na podvrste i sve tano don se ne doŠe do nedeljive vrste ili ἀj6K6J >ἶ<67)N Ovaj postmpan Platon noristi radi definisanja1 i to definisanja nedeljive vrsteN On se ne pavi nlasifinagijom1 inaˆe pi razmatrao nlasm i sve ˆlanove te nlase1 prema tome1 izvr‹io pi i drmge deope1 pa onda ˆitav sistem mzeo m razmatranjeN •jega1 danle1 zanima definisanje m ovom postmpnm i to definisanje nedeljive vrsteN .

oapravo1 ~ristotelova ˆmvena sLema po nojoj je definigija odreŠenje vi‹eg rodnog pojma spegifiˆne razline je mpravo ovo ‹to Platon ovde radiN Platon je rodonaˆelnin onoga ‹to se opiˆno mzima nao definigijaN sanle1 definigija je spisan sviL razlina plms rodni pojamN ueŠmtim1 individma se ne mo•e definisati1 individma se mo•e poznati1 prepoznati1 mo•e se opisati1 razmmeti1 ali ne i definisatiN sefinisati se mogm isnljmˆivo vrste1 odnosno nene op‹tostiN ro je mpravo ono ‹to namnm i zanimaN €rˆnm namnm ne zanimajm pojedinaˆnosti1 nego op‹tostiN Iz svega ovoga sledi da se mogm definisati jedino vrste1 ἀj6K6J >ἶ<67 je nedeljiva vrsta1 a njenm definigijm predstavlja rod plms spisan sviL razlinaN Ove razline sm potrepne da pismo ‹to pogatije1 ‹to potpmnije odredili nedeljivm vrstmN vada pismo samo renli njen rodni pojam1 ne pismo je tano dopro1 tano pogato odredili1 zpog toga je potrepno da m to mnljmˆimo razline1 ali istovremeno da pmdemo svesni op‹tosti tiL razlina1 jer sm nene vi‹e1 a drmge manje op‹teN Primer definisanja posredstvom dieretiˆne metode m dijalogm |ofist (drmgi primer)3›8 Pretpostavimo da je sofist neni ˆoven noji ne‹to mme i znaN vre‰e se od rodnog pojma noji se pomalo pogaŠa1 ali ne pez intmigijeN Postoje razliˆite vrste mme‰a Z mme‰e stiganja i mme‰e pravljenjaN Platon mzima za rodni pojam sofistine mme‰e stiganjaN sve vrste mme‰a stiganja jesm lov i razmena31‘8N w razmenm spada darivanje i prodajaN Potom1 prodaja mo•e piti prodaja svojiL proizvoda i prodaja tmŠiL proizvodaN Prodaja tmŠiL proizvoda ili trgovina mo•e piti na malo ili na velinoN _eletrgovina se deli na veletrgovinm materijalniL stvari (oniL stvari noje se odnose na telo) ili veletrgovina dmLovniL dopara (oniL stvari noje se odnose na dm‹m)N _eletrgovina dmLovniL dopara se sastoji iz mme‰a izlaganja3118 i trgovine znanjemN Postoje1 zatim1 razliˆite vrste znanja Z znanje o mme‰ima i znanje o vrliniN sanle1 slede‰i noran nada se doŠe do ἀj6K6J >ἶ<67 jeste taj da saperemo ˆvorne taˆne1 poˆev‹i od rodnog pojma pa do nedeljive vrsteN Prema svemm ovome sofistina pi pila: |ofistina je mme‰e stiganja1 razmenom1 prodajom tmŠiL proizvoda1 odnosno trgovinom navelino1 veletrgovinom dmLovniL dopara 1 tjN trgovinom znanja noje se odnosi na vrlinmN |ofistina je mme‰e stiganja1 razmenom1 prodajom tmŠiL proizvoda navelino1 tmŠiL proizvoda noji sm dmLovnog narantera1 dmLovnog narantera nao proizvod znanja i to znanja o vrliniN V|ofistina je grana mme‰a stiganja1 razmene1 trgovine1 trgovine navelino1 veletrgovine dmLovnom ropom1 tjN to je prodaja reˆi i znanja noje se odnose na podrmˆje vrlineNW (|ofist1 eede) Pojmovna deopa1 strmntmralno posmatrano1 izgleda tano da se nre‰e od rodnog pojma m noji se mo•e mnljmˆiti ono ‹to smatramo da mo•emo definisati1 ovaj rodni pojam moramo imati intmigijomN oatim se taj vi‹i rodni pojam diLotomijom deli na vrste1 pa te vrste na podvrste i tano dalje sve don ne doŠemo do nedeljive vrste (ἀj6K6J >ἶ<67)1 a to je ona vrsta nojm defini‹emoN vada doŠemo do toga1 onda prosto sanmpljamo1 ‹to je1 zapravo1 posao GHJ=565¡N .

oa razlinm od <H=¢£>GH71 GHJ=565¡ predstavlja jedan pmt na goreN Ovde se ne pi definisala nedeljiva vrsta1 nego pi se definisao rodni pojamN rada pi se m opzir mzele i ove drmge diLotomije1 ne pi se samo jedna od njiL delila na podvrsteN 318 uada ten sa ~ristotelom dolazi do ˆvrste granige meŠm ovim pojmovima1 nod Platona i dalje postoji neno nolepanje1 pa se ponenad 5žJ67 noristi da oznaˆi pojam ve‰e op‹tostiN 3e8 yogos1 Platon1 ~ristotel1 Irina sereti‰ 3`8 Ovm proplematinm Platon mvodi m dijalozima poznog perioda i najdetaljnije tematizmje m dijalogm |ofistN 3d8 Ovo Platon ne tematizmjeN 3f8 Ovim se ve‰ mlazi m ~ristotelovm teorijm predinagijeN 3a8 qegelijansno sLvatanje identitetaN 3c8 {a‹ on vodi dijalog jer je mpoznat sa elejsnom filozofijom1 zato ‹to je ve‹t m logigiN 3b8 Ovo je prvi logiˆni mslov noji mora piti zadovoljenN 3›8 w ovom delm Platon1 osim toga ‹to ponm‹ava da prina•e strmntmrm samog definisanja1 on tanoŠe ironiˆno opismje delatnost sofista1 pa sm oni trgovgi1 lovgi1 oni noji pomˆavajm o vrlini za pare1 itdN 31‘8 Ovde ne trepa mlaziti m raspravm o tome da li sm Platonove diLotomije m sadr•insnom smislm taˆne1 nego ponm‹ati da se sLvati sama strmntmra i forma definisanjaN Ove diLotomije nism pogre‹ne1 nego samo nepotpmneN 3118 Pod ˆim Platon podrazmmeva svana vrsta izvoŠenja1 nprN glmma1 pevanje1 itdN III vrage opjasnjenje: Platonovo mˆenje o najvi‹im rodovima m |ofistm nastaje nao odgovor na dva paradonsaN Prvi paradons je paradons predinagije1 a drmgi teza o nepostojanjm la•nog govoraN Paradonsalnim tvrdnjama o tome da se |onratm ne mo•e pripisati i to da je €rn1 ˆoven1 dopar1 ni‹ta drmgo sem da je |onrat1 ponrenmto je vrlo znaˆajno pitanje o ispravnom razmmevanjm isnazivanja jedne stvari o drmgojN •a to pitanje Platon odgovara teorijom o najvi‹im rodovimaN •ajvi‹i rodovi sm oni noji se mogm povezati sa svim ostalim idejama1 a i meŠmsopnoN •ajvi‹i rodovi ne samo ‹to mogm mlaziti m svanm nompinagijm1 ve‰ sm oni i pretpostavna svane drmge nompinagijeN Oni sm nm•an mslov nonstrmisanja sviL ostaliL odnosa na eidetsnom planmN ~ na saznajnom planm to ima nonsenvengijm da ten posredstvom njiL mo•emo da spoznamo sve ostaloN Povezanost se vr‹i prema sepi imanentnoj logigi samiL rodova1 ˆija je priroda tanva da morajm mlaziti m pa‹ tanve1 odreŠene relagijeN Platonova misao o spajanjm rodova isnljmˆmje svano proizvoljno .

povezivanje1 ‹to znaˆi nedovoljno razlinovanje odreŠeniL nlasa pojmova noji mogm piti sastavni delovi jedne relagijeN onaˆi1 razlinovanje pet najznaˆajnijiL rodova: pi‰a1 identiteta1 razline1 nretanja i mirovanja je istovremeno i mpm‰ivanje na nm•nost njiLove povezanostiN _a•no je i razmotriti ‹ta znaˆi da sm pi‰a po sepi1 i m odnosm na prema drmgima da pi se odgonetnmla Platonova teorija najvi‹iL rodovaN Po sepi jeste ono ‹to ˆini nenm stvar tom stvari1 a ne nenom drmgom1 ali opet1 ne postoji ni‹ta ‹to jeste1 a potpmno je izolovano i pezodnosno1 a to va•i i za ideje i rodoveN {iti m odnosm prema drmgima znaˆi ˆitav sistem relagija nene stvari ili ideje sa drmgim stvarima ili idejamaN w ovome se ogleda razlina izmeŠm nlasiˆne teorije ideja i nove teorije najvi‹iL rodova1 noji se odreŠmjm ne samo na osnovm toga ‹to sm po sepi1 nego i po tome m nanvom se sve odnosm nalaze sa drmgim rodovimaN vada na•emo da je stoliga praon1 ne mislimo da je stoliga po sepi praonN {iti stoliga nije isto ‹to i piti praonN Ona je praon na osnovm toga ‹to posedmje to svojstvo da pmde praon poje1 a ne zato ‹to jeste to svojstvoN {iti praon poja Z ona po sepi jeste praon1 i ona jeste to ‹to se nalazi m odgovarajm‰im relagijama sa drmgim stvarima1 tano ‹to se razlinmje od pilo noje drmge pojeN Prema Platonm1 odgovarajm‰e veze izmeŠm najvi‹iL rodova sm paziˆne relagije noje omogm‰avajm povezanost i na manje op‹tem eidetsnom planm1 a mpravo tim eidetsnim preplitanjem nastaje i sam logosN ~ntmelnost Platonove filozofije ~ntmelnost PlatonoviL mitova .