You are on page 1of 10

VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA KRAGUJEVAC

Studijski program: motori i vozila Predmet : Toplotni uređaji i postrojenja

SEMINARSKI RAD TEMA: TOPLOTNE PUMPE

Prefesor: mr Miroslav Marinković

Student: Ljubisa Stanković 183/2011

.............................. 3....... 2.............................3 Energija vazduha.....5 Tipovi kolektora...................... 4................................. ......... Toplotne pumpe...SADRŽAJ: 1.10 2 ........................................................................................................7 Energija vode........................................................................................ Zaključak..............9 5..........................

Uređaj koji koristi princip rada toplotnih pumpi je prvi put prikazan 1834. godine General Eletric je napravio sistem rada toplotne pumpe na osnovu kojih funkcionišu i današnji moderni uređaji. Svima je poznato da naftni lobi još uvek drži svoje pozicije. On se ogleda u korišćenju toplotne energije našeg okruženja. 1926. 3 . Toplotna pumpa koristi energiju vazduha. nema razlike u procesu rada uređaja prilikom grejanja ili hlađenja objekta. svejedno da li to bilo hlađenje (leti) ili grejanje (zimi). dizajnirao je uređaj koji proizvodi kocke leda i to je bila preteča modernih isparivačkih sistema. Jacob Perkins. godine. američki inženjer.Toplotne pumpe Princip rada toplotne pumpe je vrlo jednostavan. frižider i klima). Naime. Grejanje i hlađenje korišdenjem toplotnih pumpi predstavljaju primarni pravac u svetu i evropskoj uniji skokom cena energenata u poslednjih par godina. Toplotna pumpa radi na približno istom principu kao i kudni rashladni aparati (npr. Razlika je samo u smeru u kome se vrši predavanje toplotne energije. Zadatak uređaja je da automatski drži temperaturu u odgovarajudem opsegu. vode. U režimu hlađenja toplotna pumpa hladi vodu koja cirkuliše kroz cevi unutar objekta a sakupljenu toplotnu energiju izbacuje u spoljašnji prostor. Ime „toplotne pumpe“ je izvedeno od reči toplota i pumpa koje u svom originalnom značenju predstavljaju premeštanje toplotne energije sa jednog prostora na drugi. Principijelno. pa je to još jedan razlog zašto ova „zelena“ tehnologija nije doživela ekspanziju u nivou koji opravdano zaslužuje. u objektu tokom godine. evropska unija je napravila normative u kojima se kaže da svi objekti izgrađeni posle 2015-te godine moraju da imaju energetski efikasan sistem grejanja i hlađenja koji se pored sličnih mahom zasniva na geotermalnoj energiji (toplotnim pumpama). podzemnih voda da bi vršila hlađenje ili grejanje vašeg objekta.

Ovaj gas zadržava svoje stanje čak i na temperaturama ispod nule. Potom se gas vrada u isparivač gde proces počinje ponovo.Sistem grejanja toplotnim pumpama sastoji se od izvora toplotne energije. 2. čime se pritisak vrada u početno stanje. temperature se kredu u intervalu +7°C do +14°C) ulazi u isparivač pumpe.Gas zatim ulazi u kompresor i podiže se na viši pritisak što dovodi do značajnog povedanja njegove temperature (uglavnom +90-95°C.Zahvaljujudi predaji toplotne energije gas se vrada na prvobitnu temperaturu koji se zatim dovodi do ekspanzionog suda i ventila. 4.Toplotna energija koja se uzima iz okoline (obično. 1. same toplotne pumpe i sistema za distribuiranje i čuvanje toplotne energije. mada može i više). 3. U cevi se nalazi gas R407c koji preuzima tu energiju. Unutar zatvorenog sistema izmenjivač toplote vrši predavanje toplote gasa na sistem za grejanje. 4 .

smanjuju kapacitet padom spoljne temperature u režimu grejanja i 2.ENERGIJA VAZDUHA Za razliku od korišdenja energije zemlje i podzemne vode vazduh je sklon velikim godišnjim oscilacijama. Rešenje: Uzedemo za primer objekat kome je potrebno 12. Na 0°C objekat ima potrebu za 7kW a pumpa daje 16. Proračunom dobijamo: 1. Problem: Toplotne pumpe koje kao energent koriste vazduh: 1.0kW 3. smanjuju kapacitet povećanjem spoljne temperature u režimu hlađenja.9kW 2. Na -5°C objekat ima potrebu za 9kW a pumpa daje 15.2kW energije na -15°C spoljnje temperature. Projektovanje sistema koji kao energent koristi vazduh je nešto komplikovaniji zbogoscilacija kapaciteta toplotne pumpe.2kW a pumpa daje 12. Na -15°C objekat ima potrebu za 12. Vazduh kao energent se koristi na jako velikim objektima (gde nema dovoljne količine podzemne vode niti dovoljno velike površine za zemljane sonde ili kolektore) ili na objektima koji nemaju nikakvu okolnu površinu. Kapacitet pumpe u mnogome zavisi i od vlage spoljnog vazduha (u režimu grejanja).1kW Grafički to izgleda ovako : 5 .

ali gledajudi grafik potrebne energije za Niš (slika ispod) vidimo da Niš ima prosečno samo oko 6 sati godišnje temperatura ispod -15°C. 6 . Ipak. Postavlja se logično pitanje .da li vršiti projektovanje za temperature niže od -15°C? Odgovor je ne. Dovoljno je staviti električne grejače za predgrevanje spoljašnjeg vazduha da bi omogudili pumpi da zadovoljava temperature i do -25°C. Efikasnost: Toplotna pumpa koja kao energent koristi vazduh je manje efikasna od toplotnih pumpi koje koriste energiju zemlje i energiju vode. Stavljanje električnih grejača smanjuje efikasnost toplotne pumpe. ona je i dalje efikasnija od svih ostalih sistema klimatizacije.Ova toplotna pumpa dakle odgovara potrebama objekta za grejanjem do temperature -15°C.

TIPOVI KOLEKTORA Sistemi zemlja-voda koriste energiju iz energetskog potencijala zemlje putem sondi visoko energetskog potencijala.Prema izgledu prostora gde de se vršiti postavljanje kolektora bira se jedan od načina postavljanja sondi: 7 .

8 .

sistem može biti izveden kao kod energije zemlje gde se na dno (jezera. Takođe u slučaju površinskih voda. reka. vodene površine ili vodotoka crpi. jezera. tako i za pripremanje tople vode u objektu (bojleri. 2. Godišnji energetski bilans toplotne pumpe prema podzemnim vodama je jednak nuli (koliko uzme zimi. Kod sistema toplotnih pumpi koje eksploatišu vodu dobija se veoma visok koeficijent energetske efikasnosti. Voda se iz jedne bušotine (usisne). Podzemne vode kao izvor energije (karakteristike) 1. mora). može se koristiti kako za grejanje i hlađenje objekta. sistem omogudava pasivno hladjenje objekta (free-cooling) 9 . minimalne temperaturne oscilacije tokom godine. hemijske i bakteriološke karakteristike podzemnih voda! Zimi toplotna pumpa uzima energiju iz podzemne vode (temperatura vode utisnog bunara je za 4-6 stepeni niža od temperature vode usisnom bunaru). toliko vrati leti). mora) postavljaju kolektori. misli se na toplotnu energiju površinskih (potoka. Toplotna pumpa ne menja fizičke. a kroz drugu (utisnu ili povratnu) vrada u podzemne slojeve. a leti daje energiju podzemnoj vodi (temperatura vode utisnog bunara je za 4-6 stepeni viša od temperature vode usisnog bunara). U Srbiji temperatura podzemne vode u toku cele godine se krede u rasponu od +10°C do +15°C što ovaj sistem čine dodatno pogodnim za eksploataciju u našim krajevima. zagrevanje bazenske vode i tako dalje) 3. kanala. Osnovni značaj vode kao toplotnog izvora je srazmerno konstantna temperatura cele godine. vodenu površinu ili vodotok.ENERGIJA VODE Kada se govori o vodi kao toplotnom izvoru za toplotne pumpe. reke. podzemnih ili otpadnih voda. Ona potiče od sunčeve energije ili raznih procesa (u slučaju podzemnih voda).

razmenjivač toplote na usisu se uključuje za vreme proizvodnje tople vode. Kada grejanje nije uopšte više potrebno.0. Uzimajući u obzir poboljšanje ko-eficijenta grejanja na višim temperaturama sredine i pozitivne uticaje vlažnog vazdu-ha u otpadnom vazduhu. toplotna pumpa pokazuje najnepovoljniji koeficijent grejanja odoko 3.Da bi se kondenzacija držala sniženom. otpadni vazduh služi kao izvor toplote. tatoplotna pumpa je u stanju da proizvodi toplu vodu za domaćinstvo tokom cele godi-ne.toplotna pumpa radi i dalje kao generator tople vode.ZAKLJUČAK Mala toplotna purapa sa manje od 3 kW grejnog kapaciteta je dovoljna da odr-žava ventilisanu kuću toplom i da održava zdravu unutrašnju klimu. toplotna pumpa prekida grejanjei radi ispod temperature smrzavanja samo kao toplotna pumpa za grejanje vode. Takoradi jevtina i jednostavna toplotna pumpa.1 za grejanje vode. To je nesumnjivo dobar rezultat. U vezi sa propilenom R1270 kaorashladnim fluidom. Prenego što se desi smrzavanje isparivača. 10 . U isto vreme.3 za grejanje vazduha i 3. a time smanjile potrebe za energijom. I za proizvodnju toplote za grejanje i tople vode. prosečni koeficijent grejanja toplotne pumpe mogao bi bitivisok čak 4. što pove-ćava entalpiju pregrevanja i temperaturu na potisu.