1. Navedite vreme i mesto osnivanja katedre za međunarodne odnose Katedra je osnovana 1919. godine, u Aberistvitu.

Novac za to je dao Dejvid Dejvis Katedra je nosila ime 28. Američkog redsednika !udro !ilsona. "rvi redavač je bio #er Al$red %immern, a redmet se zvao &e'unarodna svetska olitika. 2. Navedite bitne institucije u svetu koje su u vezi sa međunarodnim odnosima i godine osnivanja Kraljevski institute za me'unarodnu olitiku, osnovan u (ondonu 192). godine #avet za s oljne oslove, osnovan u Nju *orku 1921. godine +nstitut za me'unarodne studije u ,enevi, 192-. godine .aso is /oreign A$$airs, 1922. godine 3. Navedite definicuju predmeta nauke o međunarodnim odnosima Džona Bartona i engleske kole Kao 0to je oznato, radi se o rirodi i činiocima mo1i dr2ava i drugi3 aktera u me'unarodnim odnosima, zamisli i sistemu ravnote2e snaga, kolektivnoj bezbednosti, teoriji i sistemu odlučivanja u s oljnoj olitici, kao i u novije vreme, vidovima is oljavanja slo2ene me'uzavisnosti i uticaju koji ona ima na me'unarodni sistem. !. "akve dru tva prou#ava nauka o međunarodnim odnosima po Dimitrijevi$u i %tojanovi$u& Nauka o me'unarodnim odnosima roučava osnovne činjenice odnosa izme'u političkih teritorijalnih potpunih društava 4 koja su danas dr2ave 4 ste en i oblik me'uzavisnosti izme'u nji3, činioce koji na nji3 utiču i objektivne i subjektivne rocese u kretanju me'unarodni3 odnosa i organizovanja oblika ovi3 odnosa, s ciljem otkrivanja zakonitosti koje i3 odre'uju5 '. (a to nauka o međunarodnim odnosima nije eklekti#kog karaktera& %a3valjujuci e$ektu sistema ona je vi0e od rostog zbira svoji3 delova, tj. njeni3 konstitutivni3 disci lina 6 samim tim znanja koja ru2a su celovitija i rodubljenija. 7na obja0njava na koji način svet radi. 8D2on &ir0ajmer9 ). *ta je %er +lfred (immern rekao o predmetu nauke o međunarodnim odnosim ,ne mora napamet"roučavanje me'unarodni3 odnosa rote2e se od dru0tveni3 nauka na jednom kraju do moralne $ilozo$ije... na drugom5, tvrde1i jo0 da oblast me'unarodni3 odnosa ne obu3vata jedan redmet

ili disci linu, :nego sno redmeta... koji su vi'eni iz zajedničkog ugla5 8#ir Al$red %immern, rvi ro$esor me'unarodni3 odnosa9 .. Navedi uzroke nastanka nauke o međunarodnim odnosima Dru0tveni uzroci; • • • • "rvi svetski rat i njegove osledice "ojava #AD kao vode1e svetske sile Naučno te3nolo0ki na redak i ove1anje me'uzavisnosti Nastanak rve socijalističke dr2ave

Naučni uzroci; • • Nemogu1nost tada ostoje1i3 disci lina da obu3vate svu slo2enost me'unarodne stvrnosti "otreba za rodubljenim istra2ivanjima me'unarodne zbilje, obja0njavanjem uzroka i redvi'anja kretanja., trendova i rocesa, a ne samo o isa onoga 0ta je bilo

/. *ta je svetska politika i koja je razlika u odnosu na ostale termine& Danas nemamo me'unarodne odnose, u smislu da su to re svega odnosi izme'u dr2ava, ve1 svetsku olitiku koja odrazumeva i odnose izme'u suvereni3 dr2ava ali i izme'u drugi3 aktera u me'unarodnim odnosima. Dakle, termin svetska olitika je mnogo uključiviji nego 0to je to termin me'unarodni odnosi. Nisu dakle u itanju samo odnosi izme'u nacionalni3 dr2ava ve1 i odnosi izme'u organizacija 8koje mogu, a ne moraju biti dr2avne9 8multinacionalne kom anije, terorističke gru e, N!79... 0. "o je uveo pojma ra#vanja globalne structure i ta zna#i& "ojam je uveo D2ejms <ozenau. =lobalna struktura se račva u najmanje dva rekla aju1a >sveta u svetu5; u oredo ostoje sistem suvereni3 dr2ava od blizu dvesta jedinica na jednoj, i mnogosredi0nji svet sačinjen od nekoliko desetina 3iljada nedr2avni3 subjekata, na drugoj strani. 11. Navedi klju#na razdoblja po "isindžeru Doba zara1eni3 dr2ava u Kini 8?8)6221 g. .n.e9 "elo oneski rat 8?@16?)? g. .n.e9 &akijavelijeva 1Aovekovna renesansa +talija Bridesetogodi0nji rat i !est$alski mir u 1-. veku

:su eriornost5 ovog ristu a me'unarodnim odnosima otvr'ena je izbijanjem Drugog svetskog rata i neus e3om me'uratni3 na ora i glavne ustanove me'unarodne bezbednosti.9 #er Al$red %immern >B3e league o$ nations and t3e rule o$ laH 1918 6 19@D5 8 oku0ala sam da na'em zvanični revod.. Nabrojte imena dela slede$i2 autora3 "autilja4 %un 5u4 Brodel4 Dirozel i 6enuven .n.n.i godine izdanjaKautilja 4 >Arta0astra5 8+! vek .e. tradicionalni ristu 13.9 Crodel 4 >&editeran i mediteranski svet u Doba /ili a ++. borbe za mo1 i bezbednosti. godine 11. "o je pobedio u prvoj debati i za to& "revagu u tom vi0edecenijskom sučeljavanju argumenata i stavova odneli su zagovornici realističkog pristupa usmeravaju1i mladu nauku u ravcu istra2ivanja :stvarne5 stvarnosti. da sačuva mir. usmerili je na bavljenje raksom me'unarodne olitike i odgovaranje na njene otrebe. nisam us ela9 819@A9 . Nabrojte velike debate . tj. # obzirom da su realisti smatrali da je me'unarodna stvarnost sistem rata. Dru0tva naroda.prve dverealizam vs. "ako Nibur naziva realiste a kako idealiste& realisti 4 deca tame idealisti 4 deca svetlosti 1!.e 9 #un Eu 4 >Fmetnost ratovanja5 8valjda se misli na tu knjigu9 8negde u !+ veku . 1'.Cečki kongres 181D. 0 anskog kralja9 819?99 Dirozel i <enuven 6 Fvod u roučavanje me'unarodni3 odnosa 819AA9 <enuven 4 +storija me'unarodni3 odnosa 819A)9 12. Nabrojte osnovna dela u prve dve velike debate 7 nji2ove autore "rva debata. Norman Gjnd2el 4 >!elika iluzija5 819)9. +dealizam. idelizam naučni ristu vs.

"ored takvog s3vatanje ostoji i linearno s3vatanje 8liberali. računari. komunisti9.<ealizam.rocijus i *varcenberger Arnold Bojnbi 4 >"ročavanje istorije5 Iugo =rocijus 4 >De *ure Celli ac "acis5 81A2D9 Lvarcenberger 4 "oHer olitics 8ovo ne mogu da na'em ni0ta revod i godinu9 . Gdvard Ialet Kar 4 >Dvadesetogodi0nja kriza 1919419@95 819@9. "oznati cikličari su "olibije. rirodna laboratorija za me'unarodnu olitiku. činjenice 1/. "oja su #etiri kriterijuma koja koristimo kako bismo testirali da li su na i 8 ta bi bilo kad bi bilo9 misaoni eksperimenti dobri i korisni& uverljivost. s rvenstvenim ciljem da se redvidi nji3ov is3od K redmet igara. blizina.9 Druga debata. Simulacija 4 za osnovu se uzima deo stvarne istorije a se ona 0to je mogu1e vernije redstavlja u vidu modela.. ili 0tavi0e. "o0to ne ostoji neka stvarna. *ta su analiza sadržaja4 simulacija4 eksperimantalna igra i metod izvrtanja #injenica& Analiza sadržaja 4 osebna $orma kvantitativne semantike koja se manje odnosi na stil odre'enog teksta. Dela3 :ojnbi4 . 10. a vi0e na izra2ene misli. is ituju se budu1i doga'aji. u kome uloge stvarni3 subjekata reuzimaju samo istra2ivači. Iedli Cul 6 >B3e Ease $or Elassical A revod9 819AA9 roac35 8nisam na0la zvaničan &orton Ka lan 4 >#Jstem and "rocess in international "olitics5 8nisam na0la zvaničan revod9 819D-9 1). "laton. 1. 7vom analizom se 2eli rodreti u stvarni sadr2aj date oruke. zami0ljamo slučajeve u kojima jednu stvar menjamo dok druge stvari dr2imo stalnim i na osnovu toga konstrui0emo sliku o tome kako je svet mogao izgledati. razre0enje neki3 ostoje1i3 kriza ili zategnuti3 situacija Metod izvrtanja činjenica 4 misaoni eks eriment kojim se odre'uju uzročni stavovi. Bradicionalni ristu . *ta je ciklizam& Eiklizam je s3vatanje istorije kao kruga. Eksperimentalna igra 4 metod koji se razvio iz ratne igre. teorija.

stoga nisu. =emu služe teorije& Beorije su su0tinski va2na sredstva koja koristimo da bismo organizovali činjenice. + ak. nivo dr2ave. <eza izmedju nivoa analize i odredjene realisti#ke teorije& Analizom na nivou ojedinca se bave klasični realizam i neoklasični realizam. Fzroci de0avanja u me'unarodnim odnosima je riroda dr2ava. o0to se neke rognoze moraju dati. istorijskog znanja . na taj način su ostajale sve nebezbednije. F su0tini. "o Kenetu !olcu ostoje tri nivoa analize.21. Najbolji je rimer odnosa NAB7 i #AD na jednoj strani i !ar0avski akt i ###< na drugoj strani. 7be strane su se naoru2avale nuklearnim oru2jem iz stra3a da budu na adnute od strane svog ne rijatelja. *ta su nivoi analize& Nivoi analaze su mesta u kojima se sme0taju uzroci de0avanje u me'unarodnim odnosima. rosu'ivanje. #lu2e za ojednostavljivanje koje do u0ta da odlučimo koje su činjenice bitne a koje ne. onda se bar oku0avaju dati odre'ene tendencije koje doga'aju u me'unarodnim odnosima mogu imati re is rece ta subjektima me'unarodni3 odnosa za ona0anje u me'usobnim odnosima 4 neki teoretičari me'unarodni3 odnosa idu iznad objektivni3 studija i dolaze do normativni3 zaključaka i ro isuju olitiku c9 23. "oja su tri cilja teorije& a9 o is me'unarodne stvarnosi 4 slo2enost doga'aja i velika količina in$ormacija rimoravaju olitikologe da se usredsrede na obrasce i omo1u nji3 o i0u de0avanja u me'unarodnoj stvarnostiM ovo je nastariji i naj$undamentalniji cilj b9 redvi'anje doga'aja u toj stvarnosti 4 ovo je te2e od o isivanja zbog slo2enosti ljudske rirode. %nali su da ako u otrebe atomsko oruzje da ce izazvati treci svetski rat. Analizom na nivou medjunarodnog sistema se bavi neorealizam 8strukturalni realizam9. Fzroci de0avanja u me'unarodnim odnosima je riroda me'unarodnog sistema. nivo ojedinca. Navedite definiciju bezbednosne dileme po Džervisu i objasnite :Cezbednosna dilema odrazumeva situaciju u kojoj ostu ci omo1u koji3 jedna dr2ava oku0ava da ove1a vlastitu bezbednost umanjuje ri tom bezbednost drugi3> obja0njenje na rimeru Iladnog rata. tradicionalni ristu 6 zastu ali su kori01enje normi i vrednosti. nivo me'unarodnog sistema 21. 2!. 22. Bo su generalizacije o olitici. Fzroci de0avanja u me'unarodnim odnosima je ljudska riroda. Analizom na nivou dr2ave se bave klasični i neoklasični realizam.

"oja su tri relizma danas& klasični. 3i otetičko6deduktivne metode i bi3ejviorizma. OY_ UOVW^_ WcVQP_ OYQVOcQ dU^_V_cQ _`W[Z `We_ \TWfW[. Nabroj i objasni tri osnovna principa realizma a9 statism 8usredsre'enost na dr2avu9 6 NOPQROPQSQTUOV TW RPXWYZ [Q [Q\]PU PQW^_ međunarodni odnosi pitanja i odgovori sa priprema word

W. 2'. kY_ UOVW^_ g_iQY_ OZ RPZ]UPW\PQRT_. aPXWYT_ OZYQPQT_VQV U\TWfWYW TQ\WY_OTZ dU^_V_fcZ \W[QRT_gZ cU[W _`W [ZP_OR_cg_[Z TWR OYU[U` VQP_VUP_[U` b9 survival 8o stanak9 6 hPYQTOVYQT_ g_i OY_j RPXWYW [Q UdOVWTWc6 VU [Q YPjUYT_ TWg_UTW^T_ _TVQPQO cU[Q` OZ OYQ dU^_V_fcQ YUSQ dP_YPXQTQ.ozitivistički ristu 8načni ristu 9 4 smatrali su da je mogu1e i o2eljno u izučavanju me'unarodne olitike koristiti dostignu1a logičkog ozitivizma. *ta je ofanzivni a ta defanzivni neoklasi#ni realizam& . "oje su tri najvažnije teorije na po#etku 21. c9 sel$ 4 3el 8samo omo19 6 nTWPj_fTW OVPZcVZPW `QSZTWPURTU] O_OVQ`W >TQ RU\YUiWYW5 dP_[WVQiOVYU. realizam. oQdUOVU[WeQ OPQR_leQ] WZVUP_VQVW ZO^UYiWYW ZdUPQRTU dUOVU[WeQ RPXWYW OW`U Z URTUO_`W ZPWYTUVQX_YWeW OTW]W 2/. s ciljem da rezultati do koji3 se dolazi istra2ivanjem ojava me'unarodnog 2ivota budu egzaktno merljivi. konstruktivizam 2. Da li su teorije u međunarodnim odnosima determini u$e& Ne znam ovo 2)... klasični 8do očetka pp veka9 moderni realizam 819@9 4 19-99 neorealizam i neoklasični realizam 8od 19-9. imaju najvi0u mogu1u o 0tost va2enja i budu intersubjektivno roverljivi. veka& (iberalizam. aPXWYW [Q ]^WYT_ OZb[QcV `QSZTWPURTU] O_OVQ`W.. dUYQPQeQ _ fWOV. do danas9 20. neorealizam i neoklasični ili ostoji mogu1nost da je ovo odgovor. N g_iZ \WlV_VQ bQ\bQRTUOV_ RPXWYQ YUSQ `UPW[Z RW OQ PZcUYURQ _OjUR_`W W TQ `UPW^TUlmZ dU[QR_T_j f_eQeW.

D2ek #najder govori u ravo o tome u njegovoj knjizi :&it o im erijama>. hUR ZRPZX_YWeQ` UYRQ `_O^_`U TW RUOV_\WeQ ZTZVWP [QRTQ VQP_VUP_[Q.Ofanzivni 6 ti ični redstavnici su /arid %akarija i <andal Lveler koji tvrdi da !olcova teorija nije dovoljna jer ne obra1a a2nju na ona0anje dr2ava 8bilijarske kugle kao suvi0e a straktan i neu otrebljiv konce t9. 31.. Navedite definiciju bezbednosnog režima 6oberta Džervisa >qQ\bQRTUOT_ PQX_`_ 8#ecuritJ <egimes9 TWOVW[Z cWRW ]PZdW RPXWYW OWPWSZ[Q Z ZdPWYiWeZ OdUPT_` d_VWe_`W O g_iQ` _\bQ]WYWeW PWVW. Navedite definiciju bezbednosne zajednice 6oberta Džervisa >Cezbednosi re2imi nastaju kada gru a dr2ava sara'uje u u ravljanju s ornim itanjima s ciljema izbegavanja rata. hUR RZjU` \W[QRT_lVYW `_O^_`U TW YQPUYWeQ. RW \W[QRT_fc_ RPZlVYQT_ dPUb^Q`_ `UPW[Z _ `U]Z b_V_ PW\PQlQT_ cPU\ dPUgQOQ `_PUiZb_YQ OWPWReQ cU[W RW[Q O_]ZPTUOV RW OQ f^WT_gQ TQmQ `QSZOUbTU r_\_fc_ bUP_V_.. dUZ\RWTZ `_PUiZb_YZ OWPWReZ _ međunarodni odnosi pitanja i odgovori sa priprema word

QSZ eQTU] OVWTUYT_lVYW. Dr2ave se naime. Kao 0to se Critanija i mnoge druge im erije iz ro0losti borila rotiv varvara na svojim granicama i do2ivela oraz. ona0aju pohlepno. TQ]U OZcUbQ PQlWYWV_ TW TQc_ RPZ]_ TWf_T5 32. o itanju odele lena u me'unarodnim odnosima. Bi ičan redstavnik ove struje.. tako 1e taj oraz do2iveti i danas #AD u oku0aju da ostanu im erija.uo države oku0avju da očuvaju trenutni ras ored mo1i6 dr2ave lavovi i dr2ave jaganjci !efanzivni 6 smatra da dr2ave ne treba da te2e maksimilizaciji mo1i jer i3 o asnost od >im eriWl overstrec36W5 dovodi u o asnost da ro adnu. Navedite definiciju bezbednosnog kompleksa qQ\bQRTUOT_ cU`d^QcO 8#ecuritJ Eom les9 ZciZfZ[Q ]PZdZ RPXWYW f_[_ OZ bQ\bQRTUOT_ dPUb^Q`_ VU^_cU b^_OcU dUYQ\WT_.. Navedite definiciju kompleksne međuzavisnosti4 autore i delo . TWOVU[Qm_ RW O`WeQ bQ\bQRTUOTZ R_^Q`Z VWcU lVU Z\ _OVUYPQ`QTU OW`UOVW^TU RQ^UYWeQ Z\_`W[Z Z Ub\_P _ dUTWlWeQ RPZ]_j5 8<obert *ervis9 3!. Naj o3le nije su revizionističke države 82ele romenu me'unarodnog sistema96 vukovi i 0akaliM Status. nastoje1i da smanje bezbednosnu dilemu tako 0to uz istovremeno samostalno delovanje uzimaju u obzir i ona0anje drugi35 31. RZjW \W[QRT_lVYW _ ZOdUOVWYiWeQ OTWXT_j _ l_PUcU PWOdPUOVPWeQT_j _TOV_VZg_[W _ RQ^WVTUOV_ RUYUiT_j RW UO_]ZPW[Z. RW OQ e_jUYQ TWg_UTW^TQ bQ\bQRTUOV_ TQ `U]Z PW međunarodni odnosi pitanja i odgovori sa priprema word
WVPWV_ URYU[QTU [QRTQ UR RPZ]_j5 8CarrJ Cuzan9 33. Navedite definiciju bezbednosne zajednice "arla Doj#a qQ\bQRTUOTW \W[QRT_gW [Q OcZd iZR_ cU[_ OZ OQ ZRPZX_^_.

kulturne.Kom leksna me'uzavisnost je situacija u kojoj je ste en ekolo0ke. Bo znači da je ste en ekonomske okolinske i dru0tvene saradnje veoma visok a verovatno1a izbijanja rata gotovo ravna nuli. dru0tvene i ekonomske me'uzavisnosti visok a vojne nizak. ne iz razloga 0to s rečava dr2ave da idu u rat. nego zbog toga 0to vodi dr2ave de$inisanju vlastiti3 interesa na način kojim rat ostaje manje značajna tema za nji3. "oja je glavna ideja ekonomskog liberalizma& >bjasniti primer ?apana Ekonomski li"eralizam se usredsre'uje u najve1oj meri na trgovinu. 19 tendencija da su liberalne dr2ave istovremeno miroljubive 8sklone miru9 u nji3ovim me'usobnim odnosima 29 da su neuobičajeno sklone ratu u nji3ovim odnosima sa neliberalnim dr2avama "redstavnici.9 3'. "oja je glavna 2ipoteza teorije demokratskog mira4 glavni predstavnici i dela& #redi0nja 3i oteza6 demokratije ne ratuju izme'u sebe "ostoje dve tendencije.9 b9 Dru0tveni liberalizam 4 Gmanuel Adler >Cezbedonosna zajednica5 81998. &ajkl Dojl 4 >Kant. Japan . re nego utem vojni3 osvajanja.9 c9 "olitički liberalizam 8 ima dve grane.. 8D2oze$ Naj i <obert Kio3ejn9 Delo 4 >&o1 i nezavisnost5 819--. (iberali smatraju da je trgovina va2na. jednu koja se odnosi na ustanove i drugu koja se odnosi na demokratiju9 3). liberal legacies and /oreign A$$airs5 Crus <aset 4 >=ras ing o$ t3e democratic eace5 3. Brgovina nudi dr2avama način da trans$ormi0u svoj olo2aj 8nabolje9 uz omo1 ekonomskog rasta. "oje su tri grane liberalnog mi ljenja i navedite klju#na dela i predstavnike a9 Gkonomski liberalizam 4 <ičard <ouzkrens >Fs on trgovačke dr2ave5 8198A.

Bo mo2e biti na rimer i ravnote2a snaga. "oja je negativna strana teorije demokratskog mira& "ru2a izgovor dr2avama da koriste sva mogu1a sredstva kako bi intervenisali u nekoj drugoj dra2avi koja redstavlja retnju o region. #a in i Cruk 4 nacionalni interes je dr2avni interes. roizvede interes koji je zadovoljenje ti3 otreba9 Kao su"jektivna kategorija 4 redstavnici.Nasu rot olitici koju je vodio 19@)6i3 godina. >bjasniti institucije +nstitucije ru2aju in$ormacije i daju okvir koji oblikuje očekivanja dr2ava članica. godine. !2. &e'unarodna olitika je anar3ična. "ako se naziva delo profesora +ndreje @ileti$a&  . #najder. *ta je nacionalni interes po objektivnoj i subjektivnoj kategoriji& Kao o"jektivna kategorija 4 dve 0kole. 0to ga je učinilo drugom najve1om ekonomijom sveta na0eg vremena. a o realistima samom sebi. godine. 30. 7ne ljudima omogu1avaju da veruju da ne1e biti nekog sukoba. +nstitucije nisu samo organizacije. 8 rimer Kine ne znam na 0ta se odnosi9 3/. Fdeo *a ana u uku nom svetskom roizvodu narastao je sa Dt 19A).. Navedite predstavnike neoliberalnog institucionalizma i dela Robert Kiohejn – “Posle hegemonije” (After hegemony) Lisa Martin – Međunarodne organi a!ije ("nternational institutions) !1. "o idealistima treba se obratiti me'unarodnim organizacijama. !1. na oko 1Dt 199). ili čak ono 0to odluče javni donosioci odluka Nacionalni interes svake dr2ave je dostizanje mo$i. a9 realistička 0kola 8&orgentau 4 nacionalni interes se odre'uje u terminima sile. a kome o idealistimau Anar3ija je odsustvo vlasti. *a an je danas izmenio svoj olo2aj u svetu uz omo1 trgovine. Kome se obratiti za omo1 o realistima. Citno je da je to ona0anje koje se onavlja i kod ljudi razvija odre'ena očekivanja. on je zvezda vodilja olitike9 b9 sistemska 0kola 8Ka lan 4 sistem ima otrebe koje roizvode imanentnu te2nju da se odr2i u ravnote2i. 43. Navedi de$iniciju anar3ije.

$# [Q OYU[Q OjYWVWeQ _\]PWR_U TW PW\^_cUYWeZ _ OZdPUVOVWYiWeZ ]^WYT_j dU`UPOc_j _ cUTV_TQTVW^T_j \Q`WiW QYPUW\_[WOcU] dPUOVUPW. dU cU[_`W ]QU]PWr_[W URPQSZ[Q dU^_V_cZ. &e'usobna trgovina i udeo iste u do3otku obe dr2ave i3 navodi na to da ne ratuju me'usobno. "oje je najvažnije :ukididovo delo i ta ono opisuje& :"elo oneski rat>. . De$inisao je kao :nauku o dr2avi kao geogra$skom organizmu ili ojavi u rostoru>. o isuje sukob omorske i ko nene sile 8Atine i # arte9 '1. ja 1u nastaviti da sara'ujem <elativni dobici 4 onog trenutka kad očnete da razmi0ljate o tome koliko dobijaju drugi. Cloga države . dP_PURTW bU]WVOVYW _VR. odnosno ko dobija vi0e.. Do rata izme'u Kine i Amerike ne1e do1i jer jer ekonomski neis lativ.ne znam na ta se odnosi!. vT]^QOcQ _ wZO_[Q. !/. "o je autor termina Dpoliti#ka geografija8& /ridri3 <acel !0. '1.9 _ dU^_V_cQ.:Nacionalni interes u američkoj teoriji me'unarodni3 odnosa> !!. >bjasniti apsolutne i relativne dobitke A solutni dobici 4 va2no je koliko ja dobijam u nekoj saradnji. >bjasniti preimu$stvo pomorske mo$i4 navesti glavnog teoreti#ara i delo4 povezati to sa usponom +meri#ke mornarice i :eodorom 6uzveltom -$. dU^UXW[. Ub^_c. oW[fQlmQ +. "ako se zove delo Normana Ajndžela i objasniti na primeru +merikaB"ina Delo se zove :!elika iluzija>. te0ko je sara'ivati !). c^_`W. "oje je uže a koje ire zna#enje geopolike& N #$%&'()* O`_O^Z.) \TWfQeQ ]QUdU^_V_cQ UbZjYWVW ]QU]PWrOcU6RQVQP`_T_OV_fcW OjYWVWeW UYU] URTUOW. !'. "o je uveo pojam geopolike i kako je definisao& "ojam je uveo <udol$ Kjelen. dUR ]QUdU^_V_cU` OQ dURPW\Z`QYW OYWcU PW međunarodni odnosi pitanja i odgovori sa priprema word

WVPWeQ _ ZVYPS_YWeQ URTUOW _ međunarodni odnosi pitanja i odgovori sa priprema word
QSZ ]QU]PWrOcU] dPUOVUPW 8YQ^_f_TW. dok je meni dobro.

Navesti @akinderov silogizam >Ko vlada istočnom Gvro om.5 81919. Američka industrija je bila u rocvatu. _`W[Z UR^ZfZ[Zm_ \TWfW[ _ UbQ\bQSZ[Z dPQYW]Z TWR cUTV_TQTVW^T_` O_^W`W. vlada redelom srca. \WOTUYWT TW WTW^_\_ _OcZOVYW bP_VWTOcQ _`dQP_[Q.xQ]UY \WciZfWc. [QOVQ RW dU`UPOc_ dU^UXW[ _ `Um RPXWYQ cU[W cUTVPU^_lQ `UPW _ UcQWTQ. izme'u +rana i 7mana9 ''. &a3anovo delo 4 >Fticaj omorske sile na istoriju5 8189). Ko vlada redelom srca. '2.9 +merika <uzveltova omorska olitika je bila oličenje &a3anovi3 rinci a. naročito kad je reč o tzv. zemljišnoj jezgri koju oseduje svaka dr2ava i bez koje ne mo2e ostojati 8za #rbiju je to Ceograd9. Ko vlada svetskim ostrvom. #ve je to ukazivalo na otrebu za jakom mornaricom.9 ysvetsko ostrvo z Gvroazija { A$rika '!. >bjasniti "jelenovo s2vatanje zemlji ne jezgre Kjelen je izjednačavao dr2avu sa 2ivim organizmom i zavisnost od nje. Navedite dve bitne ta#ke na planeti kada se govori o nafti &alajski rolaz i 7rmuz 8tuda rolazi ?) t svetske na$te. '3. vlada svetskim ostrvom. a njeni trgovci su reko mora dobijali dobre cene u rkos stranoj konkurenciji. Navedite ) strate ki bitni2 ta#aka na planeti a9 =ibraltar b9 Cos$or c9 Dardaneli d9 "anamski kanal e9 #uecki kanal $9 Cab el &ande . vlada svetom.

kvn|}. kZb[QcV `QSZTWPURTU] dPWYW VPWX_ OQ UR]UYUPU` TW d_VWeQ cU `UXQ b_V_ TUO_^Wg `QSZTWPURT_j dPWYW _ UbWYQ\W. )3. '. hUO^QPWVTU dPWcV_fTU dUTWlWeQ kna. RUc [Q \W OZb[QcVQ `QSZTWPURT_j URTUOW UR^ZfZ[ZmW OdUOUbTUOV _\YUPTU] _ OVYWPTU] RQ^UYWeW Z OYQVOc_` PW međunarodni odnosi pitanja i odgovori sa priprema word

QPW`W )1. komunikacija. volja u ljudima Delo. :Komandovanje i gos odarenje vazdu3a> 81921.').prvi2 '4))2. &e'unarodni olitički sistem je obrazac odnosa izme'u dr2ava. Navedi definiciju međunarodne zajednice ?uraja +ndra ija . 7n je smatrao da je <imlend 8ivične oblasti Gvroazije9 vojno6strate0ki i olitiki značajniji od Iartlenda 8+stočna Gvro a9 i da kontrola nad tim redelom obezbe'uje svetsku dominaciju. Foređati države po stanovni tvu i teritoriji . D glavni3 mesta za na ad iz vazdu3a... "ako se zove ameri#ka strategija #iji je autor Džordž "enan& #trategija kontejnmenta. Navedi Najovu definiciju međunarodnog poili#kog sistema &e'unarodni sistemi nisu samo dr2ave koje ga čine. •vo|}9 _ RYUOVPWT_j OWYQ\W 8OW €ZXTU` •UPQ[U`. >bjasni razliku između subjekata međunarodni2 odnosa i subjekata međunarodni2 prava kZb[QcV_ `QSZTWPURT_j URTUOW T_OZ _OVU lVU _ OZb[QcV_ `QSZTWPURTU] dPWYW. >bjasniti pojam 6imlenda i vezu sa ameri#kom strategijom Bvorac ojma <imlenda je Nikolas # ajkman. €WdWTU` _ |W[YWTU`9 OW \Q`iW`W w_`^WTRW Z UcY_PZ >OVPWVQ]_[Q \WdPQfWYWeW5 8containment9 cU`ZT_ međunarodni odnosi pitanja i odgovori sa priprema word
W.. Z OZlV_T_ [Q O^QR_^U UYZ kdW[c`WTUYZ _RQ[Z. "oja $e po redu #lanica CNBa postati ?užni %udan nakon odvajanja referendumomu #to devedeset tre1a )1.9 '0. Navedite osnovne ideje Eulia Duija i ime dela Dui je smatrao da vazdu3o lovna mo1 ima reimu1stvo u odnosu na ko nenu i omorsku. _\PWXQTU Z OVYWPWeZ f_VWYU] T_\W Y_lQOVPWT_j 8on|}M no~Nk. a naziv teksta je >+zvori sovjetskog onasanja 19?-. industrija.5 '/. saobra1ajna in$rastruktura. vlada.

>bjasniti kocept legitimiteta kod "isindžera Kisind2er s3vata legitimnost kao :ni0ta vi0e nego jedan me'unarodni s orazum o rirodi izvodljivi3 dogovora i o do ustivim ciljevima i metodima s oljne olitike. ).. ostoji kada :gru a dr2ava.> :7n. #istem to ne mora da ima.5 h}wvan• h}k|}€‚ }oan •nan ƒ}„vƒ} …}†}w‚|‚ } h}k|}€nxN €vao}… }qwnk•n ‡Nak•}… avˆ}†nxn •}€‚ }a„n†n }ko}†ov ‚ˆ‚ ov•v No‚†vw~nˆov •‚‡v†v awN‰|†vo}… „‚†}|n •n} |n•†}… )'. (a to sistem može postojati a da pritom nema poretka& #istem mo2e da ostoji a da ritom nema oretka zato 0to oredak odrazumeva ored ostojanja me'udejstva izme'u dr2ava i usvojena ravila ona0anja i zajedničke ciljeve i vrednosti. svesna odre'eni3 zajednički3 interesa i vrednosti stvara dru0tvo u kome su njegovi članovi subjekti obavezani zajedničkim sku om ravila u me'usobnim odnosima + dele ustanovljavanje zajednički3 institucija.5 (egitimnost.> )!. naime. on on‹‚o an |n•n† •Nh ~naw„n†n h}kvqo}k| ‚ h}a N|‚•n€vƒ h}wvƒv•n€n •}€‚ a}ˆn~v ‚~ }•wN„vxn5 8ƒ}w|}o •nhˆno9 )). )/. tvrdi da dru0tvo dr2ava. "oja su dva najvažnija aspekta međunarodnog sistema po Naju& #truktura 4 odnosi se na ras odelu mo1i "roces 4 o brasci i vrste interakcija izme'u jedinica sistema . wn~ˆ‚‹‚| }a k†}€v }•}ˆ‚ov. odnosno me/unarodno društvo. to jest kada ostoji dovoljan ste en me'uzavisnosti izme'u nji3. Navedite "aplanovu i +ronovu definiciju međunarodnog sistema >ƒvŠNonw}ao‚ k‚k|vƒ €v •vˆ‚on knk|n†‡von }a h}ˆ‚|‚‹•‚Œ €va‚o‚•n 8RPXWYW9 •}€v ‚~ƒvŠN kvqv wn~†‚€n€N wva}†ov }ao}kv ‚ kh}k}qov an NŠN N }h‰|‚ wn|5 8wv€ƒ}o nw}o9 >k‚k|vƒ hwvak|n†‡n k•Nh ƒvŠNh}†v~no‚Œ hw}ƒvx‡‚†‚Œ. Navedi definicije međunarodnog sistema4 međunarodnog dru tva i međunarodnog poretka Gedlija Bula :Sistem ostoji onda kada dve ili vi0e dr2ava.:Krug dr2ava izme'u koji3 je mogu1e izra'ivanje ravni3 normi me'unarodnog rava naziva se me'unarodna zajednica. kao delovi. o njemu. sačinjavaju jednu celinu. znači ri3vatanje osnovni3 okvira i načela sistema re svega od strane veliki3 sila.

6azdoblja po 6ouzkrensu ..1. "ako je "isindžer podelio međunarodne sisteme& Sta"ilni 6 stabilnost u rvom modelu se ne zasniva na bezuslovnom miru + traganju za mirom o svaku cenu.. @esto i vreme osnivanja predmeta& 1919. katedra nosi naziv !udro !ilson. 1. )0.Aberistvit.ne znam.7bja0njenje od Na oleona a na dalje. Frvi professor& #er Al$red %imern . nego se jedan oredak smatra stabilnim ukoliko rois3odi iz o 0te ri3va1ene legitimnosti 0evolucinarni 6 revolucionarni me'unarodni sistem odlikuju te2nje nezadovoljni3 veliki3 sila da romene sam sistem. redmet +nternational Žorld "olitics 2.

1).nisu eklekti#ka nauka& %a3valjuju1i efektu sistema ona je vi0e od rostog zbira svoji3 delova. danas se od &7 odrazumevaju :sva me'udejstva izme'u aktera koji resecaju dr2avne granice>. njeni3 konstitutivni3 disci lina 6 samim tim znanja koja ru2a su celovitija i rodubljenija. :nego snop predmeta koji su vi/eni iz zahedničkog ugla> 6 %imern 12. a ne samo o isa onoga 0to je bilo ili onoga 0to se doga'a 1!.o. *ta je svetska politika i u #emu je prednost tog termina u odnosu na ostale& Bermin svetska olitika je inkluzivniji od termina me'unarodni odnosi. Czroci nastankaB +ndreja @ileti$. 11. nauka o &7 ne obu3vata jedan redmet ili disci linu. nastanak rve socijalističke dr2ave b9 naučni. Nabrojati ' konstitutivni2 disciplina 4 me'. ravo. s2vatani kao deskriptivna nauka& Bo je bilo u nekim od rvi3 de$inisanja nauke o &7. trgovina.o. 1922. me'. Freterane irine predmeta Nauke o @>3 "roučavanje m. obja0njenjem uzroka i redvi'anja kretanja. odnosima su riroda i činioci mo1i dr2ava i drugi3 aktera u &7. 6a#vanje struktureB ko je uveo pojam i ta zna#i . otreba za rodubljenim istra2ivanjima. me'. 6azlika između dipl B strag. multinacionalne i nedr2avne aktere . ored uloge dr2ave i uloge ojedinca. tj. 11. dobara..o. 1'. di lomatska istorija. me'.atam Iausu.odina osnivanja. olitika. (a to m. časo is +nternational a$$airs. organizacije. nadnacionalne.. 1921 #avet za s oljne osloe.. ! ve tineB 6ajt 4 ratna ve0tina. vidovima is oljavanja slo2ene me'uzavisnosti i uticaju koji ona ima na me'. a 192-.sistem. rote2e se od dru0tveni3 nauka na jednom kraju do moralne $ilozo$ije. teoriji i sistemu odlučivanja u s oljnoj olitici. zamisli i sistemu ravnote2e snaga. kao i u novije vreme. Definicija Angleske kole i Džona Bartona& "itanja kojima se bavi nauka o me'. sistema. ojava #AD kao vode1e velike sile. #vetska olitika uključuje. naučno 4 te3nolo0ki na redak i ove1anje me'uzavisnosti. olitička geogra$ija i demogra$ija 0. >sniva# predmeta& Dejvid Dejvis !. kolektivnoj bezbednosti. ona obu3vata sve oblasti kao 0to su ekonomija. me'unarodne zbilje. kolonijalna vladavina i vo'enje s oljni3 oslova /. zato 0to ri ada vrsti savremene istorije naroda i kao takva. trendova i rocesa. odnacionalne. (a to su m.3. odnosa i presecanja državni2 granica& F klasičnom oimanju. nemogu1nost tada ostoje1i3 disci lina da obu3vate svu slo2enost me'unarodne stvarnosti. razmena roizvodnje. +nstitut za visoke studije u 2enevi '. vojna istorija. Dru0tveni i naučni a9 dru0tveni. . novca kao i oblasti olitike i kulture. di lomatska ve0tina. ekonomski odnosi. . rvi svetski rat. časo is /oreign a$$airs 1922. Fitanja rata i mira& 4 sredi0nja itanja Nauke o &7 13. 7na obja0njava na koji način svet radi 8ovo oslednje &ir0ajmer9. na drugom>. 192) Kraljevski institut u . &7 su gotovo isključivo s3vatani kao di lomatsko 4 strategijski odnosi izme'u suvereni3 dr2ava kao glavni3 jedinica me'.

multinacionalni. trad. onekad i vekovima una red 8n r. tada0nja glavna ustanova me'unarodne bezbednosti. oddr2avni. u oredo ostoje sistem suvereni3 dr2ava od blizu dvesta jedinica na jednoj. S>stem and 8rocess in ?nternational 8oltics7 23@A i <he 9eB Creat !e"ateD <raditionalism vsE Science in ?nternational 0elations7 2366E 23. &. a liberale :decom svetlosti> 21. naddr2avni.!žejms 0ozenau je uveo ojam :račvanje globalne strukture>. *ta je u m. "o pobedjuje u Frvoj velikoj debati i za to& <ealisti su obedili idealiste. <ealisti su usmeravali nauku o &7 u ravcu istra2ivanja :stvarne> stvarnosti. 1elika iluzija 2343. >Dvadesetogodi0nja kriza 1919419@9>7 2353 Ians &orgentau. =lobalna struktura se račva u najmanje dva rekla aju1a >sveta u svetu5. transnacionalni. usmerili su je na bavljenje raksom me'unarodne olitike. 8olitics Among 9ations7 23:. 10. Bo su ojedinci. Kar. 22. 1/. globalni i drugi koji oku0avaju da izgrade :drugi svet u svetu>. !ruštvo naroda i vladavina prava 2356 <ealizam. Druga velika debataB isto #ukob tradicionalnog ristu a Iedlija Cula i naučnog ristu a &orton Ka lana. Gdvard I. #er A. "elo oneski rat.zamena za ekperiment& Gks erimentalna igra i simulacija. nego svetski3 i globalni3 odnosa. ne samo me'unarodni3. na drugoj strani 1. 7n odrazumeva da sistem savremeni3 dr2ava i dalje ostoji i čini : rvi svet u svetu>. kao i kada su u svega nekoliko meseci ili godina odre'ivana glavna kretanja u narednim decenijama. Cečki kongres9. "rucijalna razdoblja6 Kisind2er Krucijalna razdoblja su ojave u istoriji kada su se doga'aji zgu0njavali. <he case or =lassical Approach7 2366 naučni ristu . "ako Nibur naziva realiste a kako liberale& realiste naziva :decom tame>. Norman Gnd2el. Dru0tvo naroda. %imern. Cul. Fredstavnici i dela& +dealizam. Debata se vodila edeseti3 i 0ezdeseti3 godina pp veka. ristu .o. i mnogosredi0nji svet sačinjen od nekoliko desetina 3iljada nedr2avni3 subjekata.. ali su u u sve značajnijim ulogama uključeni i novi subjekti. . nije us ela da sačuva mir i s reči Drugi svetski rat. Ka lan. "ada se ona odigravala& 7d rani3 dvadeseti3 do edeseti3 godina pp veka. 21.

. rema *uraj Andra0iju. 31. to s3vatanje zastu aju "laton i "olibije. zajednica koriste termin me'. "o0to ne ostoji neka stvarna. . a linearno s3vatanje istorije. +naliza sadržaja& "osebna $orma kvantitativne semantike koja se manje odnosi na stil odre'enog teksta. #toga on i drugi teoretičari umesto termina me'. 0to nije slučaj. dr2ava i rat> navodi @ nivoa analize. činjenice 2. Fzroci de0avanja u me'unarodnim odnosima je ljudska riroda. <eza nivoa analize i realizma. 7ni su mesta u kojima se sme0taju uzroci de0avanje u me'unarodnim odnosima. 5iklizam i linearno s2vatanje istorije& *ta su i ko i2 zastupa u Eiklizam je s3vatanje istorije u obliku kruga. =eorg Lvarcenberger dodaje da me'unarodno ravo nije dovoljan dokaz zajedni0tva. "lizina u vremenu. 20. Analizom na nivou dr2ave se bave klasični i neoklasični realizam. a vi0e na izra2ene misli 7vom analizom se 2eli rodreti u stvarni sadr2aj date oruke. "rema načinu na koji se analizira sadr2aj mo2e biti kvantitativna semantika i redmetni registar. 2!. Najev metod izvrtanja #injenica 7vo je misaoni eks eriment kojim se odre'uju uzročni stavovi.simulacija. ve1 da je otrebna i svest o ostojanju zajednički3 obaveza i vrednosti. rirodna laboratorija za me'unarodnu olitiku. kao stalni rogres. zastu aju liberali i komunisti. Fzroci de0avanja u me'unarodnim odnosima je riroda dr2ava. is ituju se budu1i doga'aji sa rvenstvenim ciljem da se redvidi nji3ov is3od. (a to međunarodna zajednica prerasta u medjunarodno dru tvo& "od me'unarodnom zajednicom se odrazumevao. :Krug dr2ava izme'u koji3 je mogu1e izra'ivanje ravni3 normi me'unarodnog rava>. deo stvarne istorije se redstavlja u vidu modela u kome ulogu stvarni3 subjekata reuzimaju istra2ivači ili računari es .ovek. igra. 2/. Kenet !olc u :. =etiri pravila ne#ega u vezi sa metodom izvrtanja #injenica3 Fverljivost 4 metod se radi u okviru razumnog sku a o cija. zami0ljamo slučajeve u kojima jednu stvar menjamo dok druge stvari dr2imo stalnim i na osnovu toga konstrui0emo sliku o tome kako je svet mogao izgledati 8Da je Kleo atra imala du2i nos. Analizom na nivou ojedinca se bave klasični realizam i neoklasični realizam. nivo analize ojedinca. 2'. ne bi bilo "rvog svetskog rata 4 banalizacija9 2). dru0tvo. nivo analize dr2ave i nivo analize me'unarodni3 sistema. Nivoi analize& Nivoi analize redstavljaju analitičko sredstvo za snala2enje u &7. odnos prema teoriji 4 oslanja se na ostoje1e teorije.

31. a ne samo o is.bezbednosne dileme.o. Fzroci de0avanja u me'unarodnim odnosima je riroda me'unarodnog sistema. 1A2D Kautilja 4 >Arta0astra5 8+! vek .objasniti na primeru Gladnog rata-.Analizom na nivou medjunarodnog sistema se bavi neorealizam 8strukturalni realizam9. :teorije su su0tinski va2na sredstva koja koristimo da bismo organizovali činjenice>. 0ta treba da budeu Može da se prepiše politika koja unapre/uje prihvatanje ili očuvanje demokratijeE Ako 0usija ostane demokratska država7 ona Ge "iti mirolju"ivija u odnosima sa drugim državama nego što "i to "ila recimo u slučaju autoritarne vlastiE 33. kada se ide iznad objektivni3 studija i dolazi se do normativni3 zaključaka i ro isuju se olitika.n. istorijskog znanja . Def. kada ve1 ne mogu da se daju eks licitne rognoze. 0ta 1e bitiu Ako opis da demokratije ne ratuju izme/u se"e uzmemo kao relevantan7 onda možemo predvidet da Ge demokratska 0usija "iti manje neprijate ski raspoložena prema SA! i drugim demokratijama nego što je to "io SSS0 u vreme komunistilkog sistemaE c9 re is rece ta. :ri cilja teorije4 objasniti Hprimer a9 o is. 7ne su obrasci ona0anja. rosu'ivanje. dela3 A #tudJ o$ IistorJ 4 Arnold Bojnbi "oHer "olitics 6 =eorg Lvarcenberger +storija m. Bradicionalni ristu 6 zastu ali su kori01enje normi i vrednosti. treba oku0ati barem da se daju odre'ene tendencije koje doga'aji u &7 mogu imati.e 9 #un Eu 4 >Fmetnost ratovanja5 8valjda se misli na tu knjigu9 8negde u !+ veku . 4 <enuven 819A)9 Fvod u studije mo 4 <enuven i Dirozel 819AA9 Iugo =rocijus 4 De jure belli ac acis.e. =emu služe teorije& "rema Naju.0ta se doga'au !emokratije ne ratuju izme/u se"eE b9 redvi'anje.F toku Iladnog rata #AD i ###< su se naoru2avale zbog stra3a od naoru2anja ove druge 6<usi ove1evaju svoje naoru2anje da bi uve1ali vlastitu bezbednost 0to dovodi do toga da i #AD ove1avaju svoje oru2je i imamo is3od situacije koji je najmanje bezbedan za obe sile 3!.n. "rema D2ervisu bezbednosna dilema : odrazumeva situaciju u kojoj ostu ci omo1u koji3 jedna dr2ava oku0ava da uve1a vlastitu bezbednost umanjuju ritom bezbednost drugi3>. 0 anskog kralja9 819?99 32. dovo'enje doga'aja u vezu.9 Crodel 4 >&editeran i mediteranski svet u Doba /ili a ++.

D2ek #najder govori u ravo o tome u njegovoj knjizi :&it o im erijama>.. o itanju odele lena u me'unarodnim odnosima. Dr2ava je glavni subjekt me'unarodnog sistema. ve1 su robabilističke. liberalizam. s ciljem da rezultati do koji3 se dolazi istra2ivanjem ojava me'unarodnog 2ivota budu egzaktno merljivi. A ne1e sa 1))t sigurnosti roizvesti C. Kao 0to se Critanija i mnoge druge . $9 sel$ 4 3el 8samo omo19 6 Anar3ična struktura me'unarodnog sistema >ne dozvoljava5 rijateljstvo. 3'. !efanzivni 6 smatra da dr2ave ne treba da te2e maksimilizaciji mo1i jer i3 o asnost od >im erial overstrec36a5 dovodi u o asnost da ro adnu. :ri realizma danas& neorealizam. #vi ostali ciljevi su drugorazredni. za razliku od rirodni3. 3). ona0aju pohlepno.. 3i otetičko6deduktivne metode i bi3ejviorizma. Da li su teorije determini u$e& Nisu determini0u1e. neoklasični realizam i realizam racionalnog izbora !1. 3 najvažnije teorije. Ne ostojanje sredi0njeg autoriteta uslovljava u oredno ostojanje dr2ava samo u odnosima uravnote2ivanja snaga 3/. overenje i čast. Naj o3le nije su revizionističke države 82ele romenu me'unarodnog sistema96 vukovi i 0akaliM Status. Bo su @#. *ta je ofanzivni a ta defanzivni neoklasi#ni realizam& Ofanzivni 6 ti ični redstavnici su /arid %akarija i <andal Lveler koji tvrdi da !olcova teorija nije dovoljna jer ne obra1a a2nju na ona0anje dr2ava 8bilijarske kugle kao suvi0e a straktan i neu otrebljiv konce t9. F dru0tvenim naukama. F cilju za0tite bezbednosti dr2ave vo'e moraju da se rukovode is3odima a ne moralno01u ojedini3 činjenja. imaju najvi0u mogu1u o 0tost va2enja i budu intersubjektivno roverljivi."ozitivistički ristu 8načni ristu 9 4 smatrali su da je mogu1e i o2eljno u izučavanju me'unarodne olitike koristiti dostignu1a logičkog ozitivizma. survival i sel$ 4 3el .. Dr2avni autoritet označava nezavisnu litičku zajednicu koja ima jurisdikciju nad svojom teritorijom. (a to realizam insistira na državi& Dr2ava je rema realizmu glavni subjekt me'. svi ostali akteri svetske olitike imaju manji značaj. statism. 30. svi ostali akteri svetske olitike imaju manji značaj. >dlike realizma& "ostoje tri su0tinske odlike realizma. Dr2avni suverenitet označava nezavisnu olitičku zajednicu koja ima jurisdikciju nad svojom teritorijom e9 survival 8o stanak9 6 "rvenstveni cilj svi3 dr2ava je o stanak6 to je vr3ovni nacionalni interes kojem su sve olitičke vo'e rivr2ene. sistema. d9 statism 8usredsre'enost na dr2avu9 6 Fsredsre'enost na dr2avu je jezgro realizma. Bi ičan redstavnik ove struje.uo države oku0avju da očuvaju trenutni ras ored mo1i6 dr2ave lavovi i dr2ave jaganjci. realizam i konstruktivizam 3. Dr2ave se naime.

nego zbog toga 0to vodi dr2ave de$inisanju vlastiti3 interesa na način kojim rat ostaje manje značajna tema za nji3. nego sukobe re0avati na meki drugi način. 8kompleksna medjuzavisnost9 Kom leksna me'uzavisnost je situacija u kojoj je ste en ekolo0ke. Dojl Iazs of Iar and 8eace i <aset Craspingthe democratic peace !. Brgovina nudi dr2avama .. (iberali smatraju da je trgovina va2na. #tra3 od e$ekta kori01enja tog naoru2anja i3 je nateralo da ga ne u otrebe. ne iz razloga 0to s rečava dr2ave da idu u rat. Na primeru japana4 objasniti ekonomski liberalizam& Ekonomski li"eralizam se usredsre'uje u najve1oj meri na trgovinu. "lju#ni koncept liberalni2 teorija& Kolektivna bezbednost. kulturne.9 !). du3a zajedni0tva i us ostavljanje sna2ni3 i 0iroko ras rostranjeni3 institucija i delatnosti dovoljni3 da osiguraju ouzdanu miroljubivu saradnju izme'u njenog stanovni0tva. 8Naj i Kio3ejn9 >&o1 i nezavisnost5 819--. (a to zemlje treba da saradjuju& Kada dr2ave sara'uju u u ravljanju s orim itanjima nastaju bezbednosni re2imi. kosmo olitski model demokratije i demokrtski mir !!. verovatno1a izbijanja rata je gotovo ravna nuli.9 c9 olitički • neoliberalni institucionalizam. !3. Def. uslovljavanje. "ako ublažiti bezbednosnu dilemu4 na primeru 2ladnog rata& 7be strane 8i ###< i #AD9 su znale da ako u otrebe atomsko naoru2anje da 1e izvati tre1i rat i mogu1nost da osle njega vi0e nikad ne u otrebe to isto naoru2anje. !1. <obert Kio3ejn After Hegemon> i (isa &artin ?nternational ?nstitutions • teorija demokratskog mira. !'. !2. dru0tvene i ekonomske me'uzavisnosti visok. 7ne tada te2e da smanje bezbednosnu dilemu tako 0to uzimaju u obzir i ona0anje drugi3.im erije iz ro0losti borila rotiv varvara na svojim granicama i do2ivela oraz. tako 1e taj oraz do2iveti i danas #AD u oku0aju da ostanu im erija. o0to ni jedna ni druga strana tada ne bi ostojale.bezbednosne zaj. 3 vrste liberalizma4 klju#ne knjige i predstavnici a9 ekonomski 4 <ouzkrens >Fs on trgovačke dr2ave5 8198A.. a vojne nizak. Doj# Cezbednosna zajednica je sku ljudi koji su se udru2ili.9 b9 dru0tveni 4 Gmanuel Adler >Cezbedonosna zajednica5 81998. "od du3om zajedni0tva mislimo na verovanje da zajednički dru0tveni roblemi moraju biti razre0eni kroz rocese miroljubive saradnje koja daje sigurnost da se članice ne1e be'usobno $izički boriti . od udru2ivanjem ovde mislimo na dostizanje unutar jedne teritorije.

a o realistima samom sebi '3.Bo mo2e biti na rimer i ravnote2a snaga. liberal legacies and /oreign A$$airs5 Crus <aset 4 >=ras ing o$ t3e democratic eace5 !0. re nego utem vojni3 osvajanja. na oko 1Dt 199). 19 tendencija da su liberalne dr2ave istovremeno miroljubive 8sklone miru9 u nji3ovim me'usobnim odnosima 29 da su neuobičajeno sklone ratu u nji3ovim odnosima sa neliberalnim dr2avama "redstavnici.način da trans$ormi0u svoj olo2aj 8nabolje9 uz omo1 ekonomskog rasta. '1. godine. Japan Nasu rot olitici koju je vodio 19@)6i3 godina. Definicija anar2ije& Anar3ija je odsustvo vlasti. *ta su institucije& +nstitucije ru2aju in$ormacije i daju okvir koji oblikuje očekivanja dr2ava članica. Fdeo *a ana u uku nom svetskom roizvodu narastao je sa Dt 19A).. +nstitucije nisu samo organizacije. '2. godine. 8 rimer Kine ne znam na 0ta se odnosi9 !/. Nacionalni interes& "akav može biti po realistima& . Fredstavnici neoliberalnog institucionalizma& <obert Kio3ejn 4 >"osle 3egemonije5 8A$ter 3egemonJ9 (isa &artin 4 &e'unarodne organizacije 8+nternational institutions9 '1. :eorija demokratskog mira& #redi0nja 3i oteza6 demokratije ne ratuju izme'u sebe "ostoje dve tendencije. *a an je danas izmenio svoj olo2aj u svetu uz omo1 trgovine. &e'unarodna olitika je anar3ična. 7ne ljudima omogu1avaju da veruju da ne1e biti nekog sukoba. 0to ga je učinilo drugom najve1om ekonomijom sveta na0eg vremena. Negativne strane te teorije& "ru2a izgovor dr2avama da koriste sva mogu1a sredstva kako bi intervenisali u nekoj drugoj dra2avi koja redstavlja retnju o region. &ajkl Dojl 4 >Kant. "o idealistima treba se obratiti me'unarodnim organizacijama. Citno je da je to ona0anje koje se onavlja i kod ljudi razvija odre'ena očekivanja.

rirodna bogatstva itd. )1. +psolutni 7 relativni dobici& Do rata izme'u Kine i Amerike ne1e do1i jer jer ekonomski neis lativ. ja 1u nastaviti da sara'ujem <elativni dobici 4 onog trenutka kad očnete da razmi0ljate o tome koliko dobijaju drugi. oblik. '!. roizvede interes koji je zadovoljenje ti3 otreba9 Kao su"jektivna kategorija 4 redstavnici. telurokratije i talasokratije. >bjasniti apsolutne i relativne dobitke A solutni dobici 4 va2no je koliko ja dobijam u nekoj saradnji.valjda Andžela. od geo olitikom se odrazumeva svako razmatranje i utvr'ivanje odnosa izme'u geogra$skog rostora 8veličina. )1. De$inisao je kao :nauku o dr2avi kao geogra$skom organizmu ili ojavi u rostoru>. olo2aj. odnosno ko dobija vi0e. Dela +ndreje @ileti$a& :Nacionalni interes u američkoj teoriji me'unarodni3 odnosa> ''. '0. "o je 7 kada uveo pojam& "ojam je uveo <udol$ Kjelen. Frimeniti neke argument. o isuje sukob omorske i ko nene sile 8Atine i # arte9.9 i olitike. :ukididB pomorske 7 kopnene sile& :"elo oneski rat>.na odnose "ine 7 %+DBa& '). Najče01e uže značenje geo olitike obu3vata geogra$sko6deterministička s3vatanja ovog odnosa. u ••Dr2ava kao 2ivotni oblik•• 191A. #najder. "o je autor termina politi#ka geografija& "ojam olitička geogra$ija uveo je /ridri3 <acel u istoimenoj kjizi 189-. )2. dok je meni dobro. #a in i Cruk 4 nacionalni interes je dr2avni interes. on je zvezda vodilja olitike9 b9 sistemska 0kola 8Ka lan 4 sistem ima otrebe koje roizvode imanentnu te2nju da se odr2i u ravnote2i. ili čak ono 0to odluče javni donosioci odluka Nacionalni interes svake dr2ave je dostizanje mo$i. godine. klima. "jelenB zemlji na jezgra i koje je tu mesto za %rbiju& . o kojima geogra$ija a solutno odre'uje olitiku. te0ko je sara'ivati '/. a9 realistička 0kola 8&orgentau 4 nacionalni interes se odre'uje u terminima sile. Najuži 7 naj iri pojam& F najširem smislu. &e'usobna trgovina i udeo iste u do3otku obe dr2ave i3 navodi na to da ne ratuju me'usobno ').Kao o"jektivna kategorija 4 dve 0kole.

američki di lomata. na rimeru Gngleska vs.9 . !ijetnamski rat. vlada svetom.Kjelen je izjednačavao dr2avu sa 2ivim organizmom i zavisnost od nje. Fkazivao na to da je omorska snaga najva2nija. naročito kad je reč o tzv. zemljišnoj jezgri koju oseduje svaka dr2ava i bez koje ne mo2e ostojati 8za #rbiju je to Ceograd9. #GAB7.1. komunikacija. %vetsko ostrvo& Gvroazija i A$rika )'. vlada redelom srca. "osleratno raktično ona0anje #AD. izra2eno u stvaranju čitavog niza vi0estrani3 8NAB7M AN%F#. u su0tini je sledilo ovu # ajkmanovu ideju. F okviru toga je i rimer. %ilogizam. >rmuzB kroz njega rolazi ?)t svetske na$te )/. Bada #AD znatno uve1avaju trgovinu. vlada. *a anom i Bajvanom9 sa zemljama <imlanda u okviru >strategije za rečavanja5 8containment9 komunizma. Ko vlada redelom srca. @a2an Al$red Bajer &a3an. :Komandovanje i gos odarenje vazdu3a> 81921. EGNB79 i dvostrani3 saveza 8sa *u2nom Korejom. volja u ljudima Delo. Ko vlada svetskim ostrvom. )0. Njegove ostulate rimenio u olitici redsednik #AD Beodor <uzvelt izgradiv0i ogromnu mornaricu. )3. američki ro$esor. i •‘+zvori sovjetskog ona0anja‘‘ 19?-. industrija. 6azlika izmedju subjekata mo 7 medjunarodnog prava& .5 81919. •Eontaiment‘ doktrinu je stvorio D2ord2 Kenan. 7n je smatrao da je <imlend 8ivične oblasti Gvroazije9 vojno6strate0ki i olitiki značajniji od Iartlenda 8+stočna Gvro a9 i da kontrola nad tim redelom obezbe'uje svetsku dominaciju. vlada svetskim ostrvom. )!. <usija video da je omorska ozicija va2nija od ko nene. saobra1ajna in$rastruktura.. D glavni3 mesta za na ad iz vazdu3a. 86imlend Bvorac ojma <imlenda je Nikolas # ajkman. u tekstovima •‘Dugi telegram‘‘ 19?A. Djulio Due4 delo& Dui je smatrao da vazdu3o lovna mo1 ima reimu1stvo u odnosu na ko nenu i omorsku. "oja je najvažnija pomorska ta#ka kroz koju "ina uvozi naftu& &alajski rolaz ). NapametI >Ko vlada istočnom Gvro om. <he ?nfluence of Sea 8oBer upon Histor> 1AA)61-8@ 8189)9.9 )).

!.A!A 7#N7!NG +(+ NGKG FN+!G<%A(NG E+(jG!G D<FLB!GN7= .5 "7<GDAK "7#B7*+ 7NDA KADA &7.+N DA BAKA! KF" %AD<. kao delovi.K+I *GD+N+EA 8dr2ava9 K7*G +%&G’F #GCG <A%!+*A*F <GD7!NG 7DN7#G + #"7#7CNG DA F’F F 7"LB+ <AB5 8<G*&7N A<7N9 >#+#BG& "<GD#BA!(jA #KF" &G’F"7!G%AN+I "<7&GNj(j+!+I. Navedite "aplanovu i +ronovu definiciju međunarodnog sistema >&G’FNA<7DN+ #+#BG& *G EG(+NA #A#BA!(jGNA 7D "7(+B+. BulB kada postoji sJstem u m. Naj def.. 6azlika izmedju medjunarodnog 7 svetskog poretka& /1. #ubjekt me'unarodnog rava tra2i se odgovorom na itanje ko mo2e biti nosilac me'unarodni3 rava i obaveza. ostoji kada :gru a dr2ava.G&7 =7!7<+B+ 7 "7#B7*ANjF *GDN7= 7C<A#EA (jFD#K7= DG(7!ANjA K7*+ 7D. odnosno me/unarodno društvo.#ubjekti me'unarodni3 odnosa nisu isto 0to i subjekti me'unarodnog rava.. medjunarodne zajednice& *uraj Andra0i :Krug dr2ava izme'u koji3 je mogu1e izra'ivanje ravni3 normi me'unarodnog rava naziva se me'unarodna zajednica. .2. dr :Sistem ostoji onda kada dve ili vi0e dr2ava. :enisB njegovo s2vatanje& ./.GNjA5 8&7<B7N KA"(AN9 /2.o. @edjunarodne organizacije& . tvrdi da dru0tvo dr2ava.politi#kog sistema& &e'unarodni sistemi nisu samo dr2ave koje ga čine. Foredjati zemlje po veli#ini& . (a to sJstem može postojati a da nema poretka& . <A%(+. dok je za subjekte me'unarodni3 odnosa odlučuju1a s osobnost izvornog i stvarnog delovanja u svetskim razmerama .0.). Freduslov za postajanje m.+B 7D #!7*G 7K7(+NG. 7 po broju stanovnika& ..3. naime.m.subjekta& . Def. NA NA. "oja bi po redu %udan bio #lanica CN& 19@ .. to jest kada ostoji dovoljan ste en me'uzavisnosti izme'u nji3. &e'unarodni olitički sistem je obrazac odnosa izme'u dr2ava.> :7n.4 definicija međ.1.+!7BA KA7 BAK!7= /1. sačinjavaju jednu celinu.> .A!A "7#GCN7#B + "7D FB+EA*G& "7<G&G“A*A K7*+ D7(A%G +% 7K<F.'. svesna odre'eni3 zajednički3 interesa i vrednosti stvara dru0tvo u kome su njegovi članovi subjekti obavezani zajedničkim sku om ravila u me'usobnim odnosima + dele ustanovljavanje zajednički3 institucija.

bi olaran. uni olaran. . ali nije us eo u tom odu3vatu. ". ujedinili su druge zemlje u koaliciju koja 1e na kraju oraziti /rancusku. Kina.sistema posle Gladnog rata& <as odela moci je rema Eraut3ammer6u uni olarna6 B3e most striking $eature o$ t3e ost6cold Žar Žorld is its uni olaritJ. /. Naj B2 aspekta medjunarodnog sistema& #truktura 4 odnosi se na ras odelu mo1i "roces 4 o brasci i vrste interakcija izme'u jedinica sistema /). /3. &e'utim. Na oleon je oku0ao da stvori $rancusku 3egemoniju u Gvro i.& Na očetku veka. #istem to ne mora da ima. >bjasniti strukturu medjunarodnog sistema 10.Kisindzer veruje da je multi olarna i da F#A ne moze da dominira sama. tu su jos Gvro a. 01. >bjasniti koncept legitimiteta po "isindžeru& (egitimnost rema Kisindzeru znači ri3vatanje osnovni3 okvira i načela sistema 8 re svega9 od strane veliki3 sila.sistem koji odlikuje teznja za romenom samog sistema6 rimer onasanja /rancuske od revolucije do Ceckog kongresa 181D9. <evolucionarni 8medj. multi olaran sistem i ras rsenu odelu moci. Njegovi na ori da to ostvari. #a zavrsetkom Iladnog <ata dolazi i do vazni3 . <azlikujemo inace. odlukama Cečkog kongresa do0lo je do restauracije starog multi olarnog oretka u kome je ostojalo et veliki3 sila koje su uravnote2ivale jedna drugu. *a an. *edan oredak se smatra stabilnim ukoliko roizilazi iz o ste ri3vacene legitimnosti. %truktura m.#istem mo2e da ostoji a da ritom nema oretka zato 0to oredak odrazumeva ored ostojanja me'udejstva izme'u dr2ava i usvojena ravila ona0anja i zajedničke ciljeve i vrednosti.veka4 od Napoleona doK. osle Na oleonovog oraza 181D. "ako "isindžer deli m. Da je kojim slučajem us eo. +zgradnja ravnote2e snaga na novim osnovama 8od 1-91 u /<ancuskoj9 bila je mogu1a osle ratova rotiv Na oleona samo uz nametanje ograničenja na ciljeve i sredstva glavnim subjektima me'unarodnog sistema. #tabilnost i legitimnost sistema treba cuvati cak i o ceni rata. sistem bi bio izmenjen u uni olarnu strukturu.. *ta #ini medjunarodno dru tvo& /!. godine. delo ”B3e (onelJ #u er oHer” 7n veruje da je za vreme rata bila bi olarna struktura ali da sadasnja situacija ne odgovara tom modelu i da je zato neo 3odno ostojanje 3ibridnog modela koji ima jednu su ersilu i vise okolni3 sila.#. Kisind2er s3vata legitimnost kao :ni0ta vi0e nego jedan me'unarodni s orazum o rirodi izvodljivi3 dogovora i o do ustivim ciljevima i metodima s oljne olitike.5 /'.sistem& >bjaniti i primer Kisindzer deli sisteme na stabilne i revolucionarne. <usija i rema njegovom misljenju +ndija.s. Fni6&ulti olar je rema Iatingotonu. F odre'enju legitimnosti naglasak stavlja na :do ustivim ciljevima i sredstvima s oljne olitike5.

s. podela 6i#arda 6ouzkrensa3 a9 p!+++ vek b9 revolucionarno carstvo c9 evro ski koncert d9 skresani.nestrukturalni3 romena. činioce koji na nji3 utiču i objektivne i subjektivne rocese u kretanju me'unarodni3 odnosa i organizovanja oblika ovi3 odnosa. skra1eni koncert e9 razru0eni koncert $9 bizmarkovski koncert g9 im erijalistički nacionalizam 39 totalitarni militarizam i9 osleratno razdoblje 03. "roces me'unarodne olitike u Gvro i značajno je izmenjen razvojem novi3 ustanova.e9 "elo oneski rat 8?@16?)? g.n. .9 02.n.e9 &akijavelijeva 1Aovekovna renesansa +talija Bridesetogodi0nji rat i !est$alski mir u 1-. Gvro ska Fnija ujedinjuje Nemačku i druge evro ske dr2ave. 87 adanje sovjetske mo1i u +stočnoj Gvro i okončalo je bi lolarnu strukturu me'unarodne olitike osle Drugog svteskog rata i učinilo mogu1im onovno ujedinjenje Nemačke. na način na koji one ranije nikada nisu bile ovezane. . Navedi klju#na razdoblja po "isindžeru Doba zara1eni3 dr2ava u Kini 8?8)6221 g. Navedite definiciju bezbednosnog kompleksa . godine 9D. s ciljem otkrivanja zakonitosti koje i3 odre'uju5 0!. veku Cečki kongres 181D. "romena se desava i na nivou unutra0nje olitike. . "akve dru tva prou#ava nauka o međunarodnim odnosima po Dimitrijevi$u i %tojanovi$u& Nauka o me'unarodnim odnosima roučava osnovne činjenice odnosa izme'u političkih teritorijalnih potpunih društava 4 koja su danas dr2ave 4 ste en i oblik me'uzavisnosti izme'u nji3.

&ajkl Dojl 4 >Kant. da se nji3ove nacionalne bezbednosti ne mogu razmatrati odvojeno jedne od drugi35 8CarrJ Cuzan9 0). nastoje1i da smanje bezbednosnu dilemu tako 0to uz istovremeno samostalno delovanje uzimaju u obzir i ona0anje drugi35 8<obert *ervis9 0. imaju odlučuju1i značaj i obezbe'uju revagu nad kontinentalnim silama. &a3anovo delo 4 >Fticaj omorske sile na istoriju5 8189).Navedite definiciju bezbednosnog režima 6oberta Džervisa>Cezbednosni re2imi 8#ecuritJ <egimes9 nastaju kada gru a dr2ava sara'uje u u ravljanju s ornim itanjima s ciljem izbegavanja rata.Cezbednosni kom leks 8#ecuritJ Eom les9 uključuje gru u dr2ava čiji su bezbednosni roblemi toliko blisko ovezani. 19 tendencija da su liberalne dr2ave istovremeno miroljubive 8sklone miru9 u nji3ovim me'usobnim odnosima 29 da su neuobičajeno sklone ratu u nji3ovim odnosima sa neliberalnim dr2avama "redstavnici. Američka industrija je bila u rocvatu. Gngleske i <usije. #ve je to ukazivalo na otrebu za jakom mornaricom. 00.>bjasniti preimu$stvo pomorske mo$i4 navesti glavnog teoreti#ara i delo4 povezati to sa usponom +meri#ke mornarice i :eodorom 6uzveltom Mahan je svoje s3vatanje izgradio na razlikovanju i su rotstavljanju glavni3 omorski3 i kontinentalni3 zemalja evroazijaskog rostora. Njegov zaključak.9 +merika <uzveltova omorska olitika je bila oličenje &a3anovi3 rinci a. Navedite ) strate ki bitni2 ta#aka na planeti g9 =ibraltar 39 Cos$or . a njeni trgovci su reko mora dobijali dobre cene u rkos stranoj konkurenciji. liberal legacies and /oreign A$$airs5 Crus <aset 4 >=ras ing o$ t3e democratic eace5 0/."oja je glavna 2ipoteza teorije demokratskog mira4 glavni predstavnici i dela& #redi0nja 3i oteza6 demokratije ne ratuju izme'u sebe "ostoje dve tendencije.. zasnovan na analizi iskustva britanske im erije. jeste da omorski olo2aj i mo1 dr2ave koja kontroli0e mora i okeane.

Draganče je naveo slede1i3 A kao najva2niji3. 0kotski geo olitičar. Lto se tiče re'anja dr2ava o veličini i br. da se navedu ? ključne omorske tačke. "an6Gvro u i "an6Aziju 8dominira1e #AD. "anama. rekao je da u obzir dolaze oni3 9 iz tabele. =ibraltar. =G7=<A/+*A *edno od itanja 1e se odnositi na ključne omorske tačke sveta 8 re svega za na0 smer. al ne1e da 0kodi9.. 7n taj ivot naziva i redelom srca. Na rimer. Nemačka i *a an9. !a2no delo 4 ‘‘=eogra$ski ivot istorije‘‘ 819)?. <usija Kanada #AD "o broju stanovnika. jer se ve1ina njene trgovine na$tom odvija tuda. "ako se zove ameri#ka strategija #iji je autor Džordž "enan& %trategija kontejnmenta4 a naziv teksta je 87zvori sovjetskog ponasanja 10!. &o2da je omenuo i Cos$or i Dardaneli.i9 Dardaneli j9 "anamski kanal k9 #uecki kanal l9 Cab el &ande 111. 112. obratiti a2nju na 7man. Cab el &andeb. a za &alajski rolaz da je za Kinu rioritetan. a to su. F nemim kartama. koji ima i jedan odvojen mali deo kod moreuza. "o ovr0ini. Galford Džon @akinder. 0to je strate0ki va2no. Kina +ndija GF . #uec.9 111. %a 7rmuz je rekao da ?)t trgovine na$tom ide kroz njega.9 7n smatra da su ko nene sile jače od omorski3. stanovnika. odnosno Ieartland6om. ako do'e Cliski istok. "an6Ameriku. 7rmuz i &alajski rolaz. Gaus2ofer 4 rekao da 1e svet biti organizovan u @ anoblasti. ogotovu ako kontroli0u sredi0nji deo Gvro e 8to je uglavnom istočna i centralna Gvro a na karti9.

Bako'e. ret ostavljam jer su slični o brojkama. rekao je da su zanimljivi "akistan 81-Amil9. . na slajdu je.Kina Crazil Australija GF +ndija Argentina #AD +ndonezija Crazil "akistan Canglade0 Nigerija 6ako mu adne na amet. Nauru je najmanja dr2ava na svetu. 6rekao je da obratimo a2nju na +ndoneziju o broju stanovnika. jer je najbrojnija muslimanska zemlja 8ima i3 2?) miliona9. Crazil 8198mil9 i Canglade0 81DAmil9.

###BOT_TEXT###
###BOT_TEXT###
###BOT_TEXT###