VENECIJA

UVOD Veneciju svake godine poseti oko 13 miliona ljudi. 3 miloiona p!espava" 1# miliona samo na jedan dan $Vi%e od &# posto nji' poseti samo st!ogi centa!. (# posto nji' ne ode dalje od )iaca *san +a!co. ,ato ne -udi %to .i vlasti /lele da nekako og!ani-e dnevne posete Veneciji. 0o 1eli da upo1na Veneciju mo!a se.i dopustiti da luta njenim ulicama i da se i1gu.i. Venecija ne .i t!e.alo da je samo g!ad p!oslosti2 g!ad 1a tu!iste" vec i g!ad .uducnosti. U v!eme 0a1anove" 1u!ka je t!ajala celu noc" k!o1 osam meseci. U sko!ije v!eme" vidni su napo!i da se venecija o1ivi" pa se i mladi v!acaju u istoijski centa! u koji je !etko ko 1eleo da 1ivi2 na p!vom mestu 1.og poplava" sta!e in3!ast!uktu!e" p!eskupi'" a ne1godni' 1a 1ivot stanova" 1.og opste i1olovanosti" 1.og toga %to je /ivot venecije pod!e4en tu!istima" a ne stanovnicima" 1.og nedostatka no5nog /ivota... *ve su to !a1lo1i 1.og koji' svake godine 6.### ljudi" uglavnom mladi'" napusti veneciju. )!ose-na sta!ost u veneciji je 78 godina. Isto!ija venecije pocinje sa !i.a!ima koji su se tu nastanili. 0asnije dola1e t!govci koji su dovlacili kupce eg1oticnom !o.om. 0ada se gleda i1 va1du'a2 g!ad je o.likovan kao !i.a. )onte della 9i.e!ta most *lo.ode$ je kao !i.lja kost. :!ad Venecija pluta u laguni istog imena. 9e1i na milionima sta.ala koji su vekovima dono%eni i g!a4eni na ne%to malo kopna2 ima ga -isto toliko da .i se osigu!ali temelji. *a-injava je 11& ost!va. Ulice Venecije nije mogu5e p!e5i kolima" nego isklj-ivo -amcima. ;akvi' ulica" tj kanala ima 11< p!eko koji' je sag!a4eno oko =## mostova. Venecija je godinama jedna od najat!aktivniji' tu!isti-ki' destinacija2 ima 6# mu1eja svetske klase" (# c!kava" vi%e od 1# ### palata. 0ao takva" sama je po se.i umetni-ko delo i 1ato 1au1ima pose.no mesto u svetu svetkog kultu!nog nasle4a. Venecija ima oko 6<6.### stanovnika" od koji' oko 7=.### /ivi u samom cent!u. )o statistici i1 1(81. U cent!u i' je /ivelo oko 1<8.###. ;akav t!end se nastavlja. 31.7## /ivi na ost!vima" i sav ostali svet /ivi na kopnu. Centa! je podeljen" ne na kva!tove" ve5 na >sekstove" ili %estice sestie!i $? @ 1. *an +a!co 6. Castello 3. Canna!egio =. *anta C!oce 8. *an )olo 7. Do!sodu!o Venecija je p!va !epu.lika s!ednjeg veka. +lete-ka !epu.lika je .ila naj.listavije politi-ko ostva!enje 11 i 16 veka. )ostojala je do Napoleonovog osvajanje 1<(<. Danas je venecija

*paja5e /ele1ni-ku stanicu i )ia11ele Aoma. Veka veliki deo 1emlje oko Venecije indust!ijali1ovan je. Venecija je i1g!a4ena na de. .a.. Uspostavljeno je p!vo administ!ativno telo sa 1adatkom 1a%tite lagune +agist!ato alle AFue $.a% mali2 campiello. Venecijom vlada majo! i magist!atu!a" a sedi%te vlasti je u . 0anali su d!eni!ani" !eke p!eusme!avane i o.!am. Otada vodom p!ola1i mno%tv tenkova koji 1aga4uju lagunu. U lagunu mo!ta sko!o nikada ne ula1i slana voda" a u laguni viva ula1i 1a v!eme plime.glavni g!ad italijanske !egije Veneto i glavni g!ad istoimene pok!ajine. Cetv!ti je t!enutno u i1g!adnji. Od =## mostova" 3 i' je na :!and Canalu@ )onte dell Academia d!veni $" po1nati Aialto i )onte dei *cal1i kod /ele1ni-ke stanice.ale.!oj ost!v-i5a od koji' je danas nastanjeno samo 16.iljni i /ivotinjski svet. Na po-etku 6#.ale sta. . Najva/nija p!iv!edna g!ana je tu!i1am.om povla-i mno%tvo 'otela" !esto!ana" p!oi1vo4a-e suveni!a.!/e se sve o%t5uje nego u p!eindust!ijsko do. v!emena" neop'odno je da i' ljudi od!/avaju" 1a %ta je pot!e.ako4e" va/an -inilac ekonomije je i to %to je Venecija t!e5a po veli-ini luka u Italiji" posle Benove i .!sta. 0!o1 t!i kapije" dva puta dnevno se smenjuju slana i slatka voda i tako se p!odu/ava p!i!odna d!ena/a i /ivot lagune.!odovi u okolini. )a/ljivo su nad1i!ane !eke" kao i sistem . U poslednji' 1## godina ovi temelji su potonuli 16cm. Oni p!ou1!okuju talase i podvodne aktivnosti koje postupno spi!aju cement sa 1idova ku5a i uni%tavaju o. 9aguna je o. Veliki 1aga4iva-i su tako4e i doma5instva" je! venecija nema do. *ve je to 3unkcionisalo sve do ujedinjenja Italije" kada je +agist!ato p!eme%ten u Aim.i lagune p!e/ivele 1u.e1.og svega ovoga mnogo .!sta. Do je p!ivuklo i golu. )osle Aima" Venecija je najpose5eniji i najve5i $ g!ad Italije. U ti' & E suvog kopna venecijanske lagune nala1i se .lima koji le/e na muljevitom tlu lagune. Cesto se mo/e p!o-itati naslov u novinama@ da li venecija toneG .li1ini mosta Aialto. Cesto na gondolama i 3asadama ku5a mo/ete videti p!otestni natpis@ stop moto ondoso stop moto!nim talasima$. *a t!i ula1a je pove1ana sa Jad!anskim mo!em@ kod ost!va 9ido di Venecia" kod luke +alamoco i kod g!ada C'ioggia.a sta!og Aima !asp!osti!ao od Aavene do . Name!no 1agaivanje je ka/njavano sm!tnom ka1nom. Ova laguna je ustva!i ostatak jednog ve5eg sistema laguna koji se u do. Ve5 18#1. +O*E Venecijanska laguna p!osti!e se na 88# kvad!atni' km i1me4u !eke *ile na seve!u i D!ente na jugu.a! kanali1acije.ilii1ovavne. I1 tog !a1loga ova velika laguna kod Aavene je nestala.og od. Venecija ima samo jedan t!g2 *an +a!co" samo se on 1ove )ia11a" dva manja t!ga se 1ovu pia11ete2 issp!ed Du/deve palate i pia11eta dei 9eoncini. 9aguna i dalje postoji 1a'valjuju5i ljudskom napo!u jo% od 1= veka.. U laguni u kojoj se me%aju slana i slatka voda postoje odli-ni uslovi 1a .o sa so. Ostali t!govi se 1ovu campo polje $ i ako su . *amo &E je tv!do i suvo tlo" 11E je t!ajno pok!iveno vodom" a &#E je mo-va!a. . 9A:UNA I )AOJE0A.una!a i pija5e vode. .eni' i d!ugi' !a1loga" +le-ani su 1austavili p!i!odnu evoluciju lagune. Ali da .ove koji su tako4e veliki 1aga4iva-i.no i1u1etno puno mud!osti i t!uda. Istov!emeno je nivo mo!a po!astao 1a 11cm" %to 1na-i da je ukupno . *am g!ad je u Velikoj opasnosti ve5 dug ni1 godina" a ta opasnost se uve5ava ekponencijalno. )odeljena je na 9aguna viva i laguna mo!ta. . )!ojektant je *antiago Calta!ava.lika polu meseca duga-kog oko =# km i %i!okog oko 18 km.na-ajna o%te5enja 1a lagunu p!ou1!okuju i moto!ni -amci i veliki .

iti 1atvo!ena.!anama i1oluje ost!vo u slu-aju po!asta nivoa mo!a ve5eg od 11# cm. Ako nivo mo!a p!e4e 11#cm" komp!esovani va1du' ula1i u . I1me4u 1(63 i 1(36 .a.io osmi%ljen jo% 1(<#.ila 63 sm tla. Ali da .iva . Imau5i u vidu p!ogno1e po!asta mo!a" ove .E+ :AADNJE )A9A. )ove5anje nivoa mo!a p!ou1!okovano glo.iti ako se poplave .a pojava se 1ove AFua Alta. *an +a!co je podignut" temelji se o.ile g!a4ene od laganog d!veta.istine" to 1na-i da 5e u na!edni' 8# godina" svaki t!e5i dan godi%nje . Usled niske vode" 1. . Od 1(77.an sistem g!adnje na mo-va!nom te!enu. . . Dok nivo mo!a ne po!aste 1a jo% 7# cm. Hteta je . )osle 1(77. AFua Alta je" ina-e" nau-estalija 1imi" i1me4u septem. Novem.A *ve do 13.ude vi%i od 11#cmI i1me4u 1(=3 i 1(862 jednom godi%njeI a i1me4u 1((3 i6##32 pet puta godi%nje.io taj koji je !a1dvojio mo!e. Ali i ni1ak nivo mo!a tako4e %teti Veneciji. Na taj na-in" u !oku od sat v!emena laguna 5e . U p!ojektu je t!enutno 1aposleno 3.aj doga4aj je podstakao svest ljudi p!o. U-estalost ovi' poplava v!emenom eksponencijalno !aste. Ako se p!ogno1e u nivou vode o.iti mnogo ve5a od p!ocenjene. *u%tina +O*E p!ojekta je da se mo.!ane mogu 1a%titi Veneciju na!edni' 18# godina" tj. 0ada se podigne nivo mo!a" i1 plo-nika ni/i' delova Venecije" kao %to je piaca *an +a!co" po-inje da navi!e voda.i se sp!e-ilo potpuno uni%tenje Venecije.!ana ili kapija u ova t!i ula1a u lagunu2 6 u 9idu =1 kapija$" 1 u +alamoccu 1( kapija$ i 1 u C'ioggia 61 kapija$. *vim ovim p!o.loki!an u g!adu" a a!'itektu!a 1g!ada se o%te5uje.iljno .lemu da venecije ne5e . . *I*.!ana koje 5e .### ljudi.ako4e upo1o!avaju na opasnost od ukidanja p!otoka -iste vode u Veneciji" maka! na k!atko" koja je esencijalna 1a opstanak lagune i naselja u njoj.i nap!avili postojanije 1g!ade" venecijanci su mo!ali !a1viti pose. Venecija je tada plivala u talasima vode visokim 1 meta!.alnim 1ag!evanjem i klimatskim p!omenama" kao i plima" jo% vi%e o%te5uju veneciju i di!ektnije uti-u na sam /ivot u g!adu.iti podi1ane ili spu%tane u 1avisnosti od nivoa mo!a.ele/eno je 66# puta kada je nivo vode p!e%ao o1naku od 1 met!a.!a 1(77.ila nei1me!na. . 0ada se voda podigne na visinu 11# cm i1nad nivoa mo!a" mo!aju se postaviti sta1e od dasaka" /ivot . +O*E je sk!a5enica 1a +odulo *pe!imentale Elekt!omagnetico" ali je i sim. +no%tvo p!ojekata je osmi%ljavano kako . D!ane su viseko 6 met!a" %uplje su i u no!malnim okolnostimasu ispunjene vodom i le/e p!i-v!%5ene 1a mo!sko dno %a!kama.!ane" istiska vodu i1 nji' i one se usp!avljaju" sp!e-avaju5i vodu da dalje p!odi!e u lagunu.ave Italijanske vlasti.ilnim . Istov!emeno se g!adi i sistem koji 5e omogu5iti nesmetano 3unkcionisanje luke 1a v!eme poplava.veka sve g!a4evine" i1u1ev c!kava su .og dodi!a sa kiseonikom" d!veni temelji na kojima po-ivaju 1g!ade po-inju da t!ule.ilo je 1a.navljaju" ali naj1na-ajnija stva! . )!ocenjena v!ednost p!ojekta je 7 milija!di dola!a.oli-ni na1iv . )a!alelno se g!adi = !eda .Venecija i1gu.udu doga4ale. Naj!a1o!nija poplava koje se Venecija se5a je ona i1 =.ilo je pok!atanje p!ojekta +O*E 6##<" koji je .iti AFua Alte.udu5i da italijani tako i1gova!aju +ojsije" a da je +ojsije . +e4utim" k!iti-a!i tv!de da 5e stopa !asta nivoa mo!a .!a i ma!ta. " kada je plima"p!o1!okovana sna/nim vet!om koji je sate!ao mo!e u lagunu" dostigla nivo od sko!o 6 met!a 1(3 sm $.ele/eno jednom u pa! godina da nivo vode u Veneciji . Od 6##<" 0ada je *ilvio De!luskone polo/io temelje" pa do 6##1= mo/da$" na sva t!i ula1a u lagunu g!adi se <& pok!etni' .lemima se poslednji' godina o1.

lipa" sta.ojne" sa mno%tvom detalja i uk!asa i svaka se !a1likovala" sve do 1876. 0anali su se -istili p!i!odnim putem2 tokom !egula!ni' plima i oluja" kada vi%ak vode nai4e u lagunu. )!vi sp!at se jo% 1ove i )iano no.Da . Da .okove 6.i se nap!avila gondola pot!e. :ONDO9E )o1nati venecijanski -am-i5i koji se mogu p!ovu5i k!o1 naju/e kanale" jedan je od sim.ogatstva.una!i koji su sakupljali ki%nicu" koja se dalje 3ilt!i!ala k!o1 sloj peska u temeljima 1g!ade. Aecimo c!kva *anta +a!ia della *alute le/i na oko milion ovakvi' postova.li1u jedno d!ugog u mulj na dno lagune.ilno <. 9egenda ka/e da je gondola nastala kada je polumesec pao u kanal kako .hrastovina2 -v!sta" ko!isti se 1a . U p!i1emlju su tako4e pa1ili da 1a pod ko!iste veoma -v!st kamen" guste tekstu!e. I1gled ku5a se u su%tini nije menjao vekovima. Nap!aviti gondolu p!ava je umetnost i danas svega nekoliko ljudi ume da i' nap!avi.no je & v!sta d!veta.ilno2 ko!isti se 1a !amove.i se venecija i1g!adila" -itave %ume italijanski' alpa su pose-ene i ovo" uglavnom '!astovo d!vo se p!enosilo u Veneciju kao splavovi.orah" lako se savija2 ko!isti se 1a okvi!" kostu! gondole 7.ile !a1no. *vi' osam v!sta d!veta imaju svoje kvalitete" i tako o.jela" lagana2ko!isti se 1a dno 3. U 1g!adama su postojali . *ve do i1g!adnje vodovoda sa kopna 1&&=" stanovni%tvo je ko!istilo pija5u vodu i1 ciste!ni u g!adu. .mahagonija" 'omogeno2 ko!isti se 1a st!uktu!u &.ile.brest" 3leksi. )!vi sp!at je .lici i veli-ine me!me!a su me%ani sa gustim cementom i na k!aju poli!ani kada se sve osu%i" i ti podovi p!edstavljaju p!avu v!ednost. One su slu/ile 1a stanovanje i 1a !ad.aris (ariš$" lagano i -v!sto" otpo!no je na vodu2 k!ma 8. . 1. 0o!i%5en je 1a p!oslave i po1o!i%ne p!edstave.!anio javno poka1ivanje .likuje2 G =. Nekada su . O. Aa1ni o.ola Venecije.emelji 1g!ada se 1ap!avo nala1e na nivou mo!a i nap!avljeni su od nekog kamena otpo!nog na vodu" -esto ista!skog me!me!a. A p!ivatne odaje su .avnicima. Na!avno" up!avo je p!vi sp!at najlep%e deko!isan.avljaju !a1li-ite 3unkcije na -amcu.višnja" lako se o. )!eko toga !e4ali su sloj o!a'ovi' dasaka i 1ape-atili i' sa peskom" kat!anom i uljem. Oni su !e4ani .i p!u/io p!evo1 lju. Ali kanali1acioni i d!ugi otpad je sav 1av!%avao u kanalima.od kada su sve c!ne" je! je du/d :i!olamo )!iuli 1a.i-no imaju 6 ula1a@ glavni" !ep!e1entativni sa st!ane kanala i spo!edni sa st!ane ulice. )!i1emlje je ko!i%5eno kao skladi%te i kancela!ije. U slanoj vodi" gde nema kiseonika" v!emenom je ovo d!vo postajalo tv!do kao kamen.io !ecepcija ili 3estivalska 'ala.ile na d!ugom sp!atu.

o!@ ili da po. . *a desne st!ane je k!a5a 6= cm %to omogu5uje gondoli da se k!e5e p!avo" a ne u k!ugovima" kako .avilo !i.iste da i1najmite gondolu i u/ivate u pogledu na Veneciju sa st!ane kanala. Odlu-ili su da po. C!na .lasti Venecije i sedmo ost!vo :iudecca.no je mnogo t!eninga" a i od!/avanje -amca nije lako.itku pomo5u t!ika2 i1vadiv%i stu.u sa susednom Vi1antijom i u. Danas je situacija sasvim d!uga-ija.lik sim.### gondola u kanalima" a danas i' ima manje od =##. ISTORIJA Ve5ina veliki' ev!opski' g!adova" kao %to je )a!i1 np!.a% pogodno 1a poljop!iv!edu" a laguna je .!ojniji si!oma%ni. nastala je i !a1vila se 1a'valjuju5i svom do. )!ed opasno%5u Kuna stanovni%tvo je imalo i1. Ai. Ako ste !omanti-na du%a" mogli .io 1a ni/i sloj ljudi2 onaj mnogo. U ovim . 0!ajevi gondole su 1ao. U 7 veku nove e!e Atila Di.a!stvom" a kasnije i p!oi1vodnjom soli.ilo vi%e od 1#.i-no p!enosi sa oca na sina.oli1uje 7 o.ilnijim.u i so su menjali 1a d!ugu va/nu !o.!om polo/aju. Uvek je malo te/i sa leve st!ane" je! na desnoj stoji gondolije! i tako se posti/e jednaka te/ina.ama laguna je do.:ondole se i dalje uglavnom !u-no i1g!a4uju" po !eceptu!i sta!e venecijanske umetnosti i1!ade gondola.og toga" Vi1antija je nametnula laguni %e3a@ vojvodu2 du/da.ogata 3aunom" stanovni%tvo se .### eva!a. Di1ajn k!me gondole je individualan2 1avisi od te/ine gondolije!a koji 5e je vo1iti.lika koji stoji na 1adnjem delu gondole ite/ak je 6#km -ine5i -amac sta.ilo u laguni" ve5 na kopnu.o!iti. Njegov o.o!ile 1a p!evlast.ljeni potapanjem u vodu i 1ag!ejavanjem vat!om.nog o.a. Ako ste s!e5ni" ili ako platite malo vi%e" gondolije! 5e vam 1apevati neku od po1nati' se!enada.!e t!gova-ke odnose sa njom.ili 1a ev!opu kao suvo 1lato" 1a po1iciju du/da se v!edelo .ila . *ve u svemu" ovako nap!avljena gondola ko%ta 6#.i se postao gondolije! pot!e. Iako je gondola jedan od sim. Du/devo sedi%te u po-etku nije .e1uspe%na.a.ove i1 vode koji su . konstantno .oja se nanosi u -eti!i sloja i sastoji se od 6&# komponenata. Je3tinije 1adovoljstvo je vo/nja t!agetom" sli-nom gondoli u koju staje 1( oso.. :ondolije!i su veoma cenjeni u d!u%tvu.ili .ila svojoje ujedinjenje.Do/iji" !e%en da osvoji !im k!enuo je na seve! Italije. U v!eme kada su 1a-ini . U po-etku je posao gondolije!a .egnu i da se sak!iju negde gde i' ovi st!a%ni va!va!i ne5e na5i@ u muljevito tlo sk!ivene lagune.adovoljstvo ovakvog putovanja kanalima Venecije ko%ta oko 16# eva!a na sat.ola venecije" i iako se -esto ko!iste u tu!isti-ke sv!'e" napo!i da ovi ekolo%ki -amci u potpunosti u1mu p!evlast nad moto!i1ovanim -amcima je . *up!otno od toga2Venecija je nastala i !a1vila se 1a'valjuju5i svom lo%em" sk!ivenom polo/aju. Ali t!govina nije mogla nesmetano da se odvija na mestu sa neutv!4enom vla%5u" gde su se dve po!odic2 nikolotis .a!i$.o!. NA tom mestu nastala je Venecija2 jedan od najlep%i' g!adova na svetu. Nekada je .egnu ili da um!u u st!a%nim mukama. . 0o!isti se -eki5" seki!a. Da .i de%ava ako jedan -ovek up!avlja -amcem sa samo jedne st!ane. )o%to tlo u mo-va!i nije . 0ao i mnogo %ta posle toga" venecijanci su do.!1o ostva!ili v!lo do.ipi-an element je i tako1vani Je!!o pose. . Ovaj 1anat se o. :ondola je 11 meta!a duga-ka i oko ="8 m %i!oka. U gondole mo/e stati 7 oso.!odog!aditelji$ i kastelanis !i.

U v!eme kada je Velika D!itanija p!avila jedan .ogatstvo u svili" 1a-inima i d!ugoj !o. 0!ilati lav je na g!. Njeni ve%ti t!govci doneli su Vi1antiji .o1na-avali o. 0ada su mo%ti 1av!%ile u Veneciji" gotovo odma' sv. *ve do &6&. 0ako . +a!ka. Njeni g!a4ani postali su i1u1etno do.!odog!aditelji.i p!o%li muslimansku ca!inu" ovi t!govci su sak!ili kosti sv. Aadnici su u/ivali povlastice kao %to je . Osim t!gova-ki' .oli1uje '!a.!ane od pi!ata.ilo up!avo ono %to je g!adu t!e. *!e5a 1a nji' je .io poludivalj" a njeni stanovnici su /iveli na tako !e5i ni-ijoj 1emlji.+a!k je postao pat!on g!ada.ili su svog sveca2 nisu vi%e ." p!esudnog dana 1a identitet Venecije" kada su mo%ti sv.!odovima je tako4e . Ali g!ad je tada jo% .e1.### !adnika. Istina je da . 0!ilati lav je o. *V.!odova nedeljno.alu. Venecijanci su postali i1u1etni mo!na!i" kao i .!oj. Veku p!eme%teno je sedi%te du/deva u Aivus Altus" s!edi%tu g!upe ost!va od koji' se .ogate. +a!ko je p!isutan svuda u Veneciji. D!odog!adili%te" 1vano A!senal" osnovano je u 11#=.godine i stalno se %i!io i utv!4ivao.ogate" je! su 1nali da mo%ti nekog sveca mogu da p!odaju po i1u1etnoj ceni.!1o je nastala i legenda po kojoj +a!ko p!o!i-e da 5e se upokojiti .veka Venecija je postala p!ovincija Vi1antije.ila da je to .ilo kog sveca.ila polo/ena na 1atvo!enu knjigu" -v!sto je -uvaju5i.u i 1astavi Venecije" jedini t!g je posve5en njemu" kao i kated!ala na t!gu.i Venecijanci p!i'vatili .esk!upulo1ni p!o3ite!i. Dan sv. .io da Veneciji donesu pat!ona" ve5 da se o. :!ad se .i-no p!edstavljen sa jednom %apom nad otvo!enim jevan4eljem po +a!ku na kom pi%e@ )aL ti. .io up!avo apostol +a!ko koji sim.ilo .ilo do1voljeno -ak ni da dodi!uju svinjetinu" lako su p!eneli kosti u Veneciju.veliki .!1o !a1vijao" 1a'valjuju5i t!gova-kim mogu5nostima.### lavova" pa je jedna od omiljeni' ig!ica deca tu!ista .lago" mo!ali nau-iti da se .!1o !a1vijala. U.!i t!govci" .ilo skulptu!a k!ilatog lava. *v. +a!ka postao je i dan Venecije. *kulptu!a svetog +a!ka u g!adu . Do 11 veka Venecija se .!ojanje lavova u Veneciji. AA*ENA9 Od (.ili na ni-ijoj 1emlji" sada su imali sv!'u postojanja na toj 1emlji. Istov!emeno su se !a1vijali kao mo5na pomo!ska sila" je! su" nose5i d!agoceno p!ekomo!sko . U a!senalu je !adilo oko 17. Dva ume%na Venecijanska t!govca" 1ajedno sa mnogim d!ugim d!agocenostima" p!ilikom svoje posete Aleksand!iji" uk!ali su mo%ti sv. U v!eme !ata lav je u jednoj %api d!/ao ma-" a d!uga mu je .!ost i mo5" a up!avo 5e takvi postati i g!a4ani Venecije.i" +a!ce" evangelista meus" %to 1na-i@ Neka je mi! sa to.esplatno stanovanje" 1ato .+a!ka stigle u Veneciju.!odova" u.o je .!1o je po-eo da p!oi1vodi i katapultove i topove.ada" u &. Na sko!o svakoj 1g!adi se i dan danas mo/e na5i po neki" iako je Napoleon 1<(<.ilo je .!1o !a1vijao g!ad Venecija. +AA0O )o-etkom (.i p!ila1ila mleta-ka mo!na!ica" st!avi-na !ika lavova .ako4e" legenda ka/e da" kada .i sa istoka i omogu5ili pojedinim po!odicama u Veneciji da se veoma o. Ovako se lav p!ika1ivao samo u mi!nodopsko v!eme. Nji'ov cilj nije .+a!ka u polutke svinjetine" a kako muslimanima nije . .a% tu u laguni.!od 1a mesec" dva" u Veneciji se i1!a4ivalo 8# .i se 1ao!ila mo!em. Na mo!na!i-kim . *mat!a se da na g!adskim 3asadama ima oko 6.om" O +a!ko" evan4elisto moj.alo@ do.!oj lavova uni%tio.

Venecijanci su u 16.io je muda! vladalac.Ula1 sa 1emlje je jedan od p!vi' !enesansni' a!'itektonski' dela u g!adu.ale" otkupili su k!it.io 1a. U v!eme kada su p!ekinuti t!gova-ki odnosi sa 0onstantinopoljem i1 svog vlastitog d/epa svako je dao koliko je mogao$ sag!adili su jedan od najlep%i' t!gova na svetu@ . Iako ve5 potpuno slep" ka/u da su njegove slepe o-i i dalje pose. Dogati plen koji su doneli ku5i i dalje je p!isutan u Veneciji" istilu se -eti!i konja na . A!senal je v!emenom postao mesto divljenja jednako kao . :!ad je 16.!odova.!odova" kao i gondala" i nau-iti sva%ta o Veneciji kao pomo!skoj sili i na-inu g!adnje . D!odog!aditelji su !adili na p!voj pok!etnoj t!aci na svetu.k!sta%kom !atu i po'odu na svetu 1emlju Je!usalimsku" du/d je takvu ponudu p!i'vatio.e1. Up!avo takav njegov ka!akte! osigu!a5e Veneciji dalji !a1voj. Veku u Aja *o3iji nap!avljena je spomen plo-a na mestu njegovog g!o.godine um!o je i sa'!anjen u c!kvi svete *o3ije.!odove kojima 5e . . Ap!ila 16o=. Imao je dva ula1a@ jedan sa st!ane mo!a i d!ugi sa kopna. .olji' t!govaca da p!egova!a@ En!ika Dandolu.a%ti5ena mo5nom 3lotom i samom lagunom" Venecija je postajala t!gova-ki centa! sveta" a usko!o i 0!aljica Jad!ana. +nogi od nji' nastanili su se u 0onstantinopolju" gde im je . U pomo!skom mu1eju mo/e se videti v!edna kolekcija !a1li-iti' tipova . U 1(.veku uveliko .%to su -uvali tajnu o .okom ovog k!sta%kog po'oda" Venecijanci su se p!o%i!ili na veliki deo 0onstantinopolja" Jonske o.io p!ev!tljiv" majsto! dvost!uke ig!e.nostima" du/d je uspeo da u. Venecijanci nisu dali da ostanu poni/eni.ilo omogu5eno da se . DUMD Uticajne t!gova-ke po!odice domini!ale su ekonomskim" politi-kim i socijalnim !a1vojem Venecije. U k!sta%ki po'od je k!enuo i sam du/5d. Ali p!ava odma1da 5e tek uslediti.ogatiji' g!adova sveta.+a!ka. Jednog mi!nog ma!tovskog popodeva 11<1 na stotine Venecijanaca je je odvedeno u 1atvo!e. . U A!senalu se danas nala1i pomo!ski mu1ej.!anjena 1ona. . 0ada je papa Ino5entije III poslao 1a'tev Veneciji 1a p!iklju-enje =. Isto!ija Venecije u mnogome se i1menila od kada je jedan mo5ni t!govac" En!iko Dandolo postao venecijanski du/d. Hta se desilo u 0onstantinopolju osta5e 1auvek tajna.!an je 1a 3(.edi 3!anke da k!enu u po'od na 0onstatinopolj" jedan od naj.edi . 16#8. Dante Aligie!i je i1!a1io svoje divljenje u Do/anstvenoj komediji.u je i c!kva@ *an )iet!o di Castelo.divlja-ki oplja-kan.namo samo da se En!iko v!atio u Veneciju oslepljen.du/da.no 1!a-ile i da je !etko ko mogao da ga pogleda u o-i. Dio je du/an da o.### pe%adinaca.!1o po-eli da se %i!e" .. +a!ka.8## konja i vite1ova" kao i 6#.iti p!eve1eno =.ili su u uskom ome4enom pod!u-ju konstantinopolja" ali su u. Na!avno" A!senalj je 1a st!ance i ne1aposlene . Dvadesetak godina posle En!ikovog nes!e5nog putovanja u 0onstantinopolj" i1a.ave svojim poslovima. Ali du/d se nikada nije v!atio ku5i. Jedno v!eme .!odog!adnji.a1ilici sv.ili po1nati t!govci.!g svetog +a!ka. .ilo i' je vi%e 'iljada" a -ak su po-eli i da se /ene 0onstantino%poljkama. *ede5i lavovi isp!ed ula1a su plen mleta-ki' t!govaca i1 :!-ke.ad!/ao je sta!i t!gova-ki du' i kao vlada! je . . Du/d En!iko Dandolo .akav po!ast mo5i Venecijanaca" nije se dopao vlastima u 0onstantinopolju.. 0ada je vest o ovom nemilom doga4aju stigla u Veneciju" Venecijanci su odlu-ili da po%alju jednog os svoji' naj.a. . *vojim p!egova!a-kim sposo.a1ilika sv.

A ovi' 11 .na kapa du/da 1vala se vojvodski !og2 co!no. :!a4anstvo je .ilo je 1a.i .i!alo ( 3. Dila je u1dignuta na 1adnjoj" go!njoj st!ani. =.avljeno u Veneciji" a slavlje je t!ajalo nekoliko dana. I1.!ao 3# ljudi.i!a-a. (. )ose. <.like ova knjiga je .ivao k!unisan. koji .ogate manjine koji su .io oliga!'ija.io van 1akona.e1 svedoka" niti mu je .!ao po pet.!ali slede5i' 68. 1.latnoj knji1i.i i1a. &.o se i dogodilo du/du Candianu IV i njegovom maloletnom sinu kada je ovaj du/d poku%ao da u-ini p!esto naslednim. +o/e se !e5i da je sistem vlasti u ovaj !epu.ila je majka s!pskog k!alja U!o%a I.iti du/nost du/da .om i1a.ila laskava" ali ni malo laka. Ako .o!a du/da nekada . . Ovakav p!oces i1.i t!ajao mesecima.i!ani i1 !edova plemstva. )oslednji" 16#. )!ava vlast le/ala je u !ukama Velikog saveta" kasnije *e!!ate. *im. Cak mu nisu .godine svake godine je du/d u sve-anoj ce!emoniji >ven-avan sa mo!em? .io sim.illi do1voljeni kontakti sa st!ancima .i i1a.e .!anjeno.ogatstva.i i1a.i!ao isklj-ivo i1 !edova plemstva" a od.i se du/d oglu%io o 1akon -ekala ga je sm!tna ka1na. . Ovi' 16 .!nu knjigu i oni nisu imali nikakvo u-e%5e u vlasti.!ojala 161& imena.i i1me4u se. Ovi su opet . Ovi' 3# je i1me4u se. Dila je deko!isana 1latom i d!aguljima u v!ednosti od 1(=. .i se smanjili na 16" /!e.ila je udata 1a s!pskog vlada!a2velikog /upana *te3ana )!voven-anog i .nu v!stu mo5i" jedinstvenu 1a tada%nju ev!opu. J!an-esko )et!a!ka je oka!akte!isao vladavinu du/da sa !e-ima@ >Du/d nije vlada! nego glo!i3ikovani sluga Venecije?. 6.Up!avo du/deva vlast je u-inila veneciju pose. Od 1###.e i1a. )o1icija du/da je .e1 p!isustva nekog i1 Velikog saveta.oli-no .Unuka En!ika Dandola . Na/alost" knjigu je spalio Napoleon 1<(<. 8.!ne knjige .ilo upisano u tako1vanu s!e.i i1a. 0!una" tj.!ali slede5i' =#.!ali kona-ni' =8 .ili !edukovani na (.### dukata.i Veliki savet /!e.ili su oko 18E celokupnog stanovni%tva Venecije" a d!/ali su oko (#E .!ali 11.ilo do1voljeno da otva!a po%tu i1 inost!anstva . Co!no je .lici .om. 9judi i1 1latne i s!e. Du/devi" kao vlada!i imali su pose. Ovi' =( . 0AAJ@ . Venecijanski p!esto" dakle" nije .ati.likom na svetu. Ovi' =8 . Ven-anje je o. )!edao je co!no sa !e-ima@ Ovo mi vi%e ne5e t!e. 7.ol Venecije.io nasledan" du/devi su .io u/asno 1akomplikovan" kako .kada je Napoleon" .ako4e" nije smeo da p!ima poklone" osim cve5a" !u/ine vodice" slatki%a i lekoviti' t!ava.e1 otpo!a Venecije u%ao u g!ad. +o5 je le/ala u !ukama .ili 1apisivani i t1v. Du/d nije . )!vo . Du/d se . Na k!aju mleta-ke !epu.o!a.i se minimali1ovala %ansa 1a p!eva!ama p!ilikom i1.dici!ao je 1<(<.acio p!sten u mo!e i .o! du/da je . *vako od ovi' ( .nom2 p!vom !epu.du/d a.

ele" sumo!ne maske sa duga-kim nosom.i se utv!dilo da li u tom g!adu postoje 1a!a/eni od kuge.1.o 1=(6.veka. )oslednnji veliki podu'vat .io je p!esti/ /iveti pa! godina u pla1i na :!and Canalu. )issala je st!asnu poe1iju koja je toliko postala po1nata da je 3!ancuski k!alj p!ilikom posete Venecije 1a'tevao da je vidi.ila1ili su Veneciju. Ali nov po-etak 1a veneciju do%ao je up!avo sa st!ancima. U p!voj polovini NN veka u Veneciju je dola1ila umetni-ka elita. Dokto!i su nosili .iti u luci da .a da se p!osto t!e. )ogotovo su .io je g!adnja velikog 1ida koji 5e 1a%titi Veneciju od poplava" a koji se g!adio i1 novca otkupljenog od c!kve. Dokto!i su poku%ali le-iti kugu time %to su ispu%tali k!v" misle5i da 5e pacijenta i1le-iti ako ispuste 1a!a/enu k!v" ali su time u-inili samo jo% go!e. .nov put do Indije. Venecijanke su u to v!eme t!eti!ale kosu u!inom" a lice teletinom. . Ali iako je sve vi%e tonula" Venecija je kultu!olo%ki idalje !asla.veka se 1natno p!osi!ila" posao sa svilom je cvetao" a ujedno su venecijanci postali po1nati kao ume%ne 1anatlije. 0ao da su mislili da 5e p!epu%tanjem u/ivanju odgoditi nei1ostavni pad.veka" sve 5e po-eti da se menja.ode koji je veneciju spojio sa kopnom i mnogovekovna i1olovanost i p!i!odna 1a%ti5enost Venecije kona-no je p!ekinuta. 1<(<. *tanovni%tvo je osi!ome%eno vi%e nego ikada. )!ove!iti kako se 1ove ost!vo gde se nala1i . O. Od d!uge plovine NN veka po-eo je masovni tu!i1am koji se pove5avao sve vi%e i sada koliko g!ad /ivi od toga" toliko ga i uni%tava. U isto v!eme u Veneciji se p!o%i!io si3ilis" koji je odu1imao veliki .ilo je sve %to je napoleon p!e1i!ao. :!ad je oplja-kan" a mnogi va/ni dokumenti" kao %to je 1latna knjiga su spaljeni.!odovi mo!ali .ilo i dve epidemije kuge@ 18<8 i 173#.ila t!e5inu stanovni%tva.lika je cvetala sve do k!aja 18. U NIN veku je sag!a4en most slo. Ovi novi t!gova-ki putevi 1ao.oleli od kuge. Ve!onika J!anko" ku!ti1ana koja je to postala da .alu Atlantika.a puta" Venecija je i1gu. 0a!neval je 1a. +e4utim" k!ajem 18. U NVIII veku" ka!neval je .olnica.a p!ati" voditi !a-una o 'igijeni.u!%ka mona!'ija" pa kada je do%lo do toga" Venecija je mo!ala da p!epusti svoje poslednje te!ito!ije i1van samog g!ada Aust!ijancima.Napoleon je u%ao u g!ad.iste 1nali kakvu /enu 'o5ete pogledajte gde joj se nala1i mlade/@ ispod oka je 1na-ilo da je /ena st!astvena" a na v!atu .ujao" sag!a4ene su neke od najlep%i' 1g!ada. )o%to su kugu p!enosili uglavnom t!govci koji su putovali i1 isto-ni' 1emalja i i1!a1 ka!antin poti-e i1 tog pe!io3da2 od !e-i Fua!entin2 p!vo. 0AANEVA9@ Ost!vo *antaliano2 tamo su sa'!anjivani o.ila" ekonomski i u ljudstvu" tako su ja-ale Otomanska impe!ija i Ka.+leta-ka !epu. )ocetkom 18. )!vo je 0olum.!itanci videli ne%to neponovljivo i inspi!ativno u Veneciji.avljali. Centa! svetske t!govine pome!io se na o.a .i i1a%la i1 si!oma%nog sloja d!u%tva.estidna.otk!io novu 1emlju" a 1atim Vasko de :ama 1=((.itno 1na-enje je =# dana koliko su . 0ako je venecija sla. I1!ada stakla na +u!anu je postala legenda!na" a ulice Venecije i dalje govo!e o 1anatima koji su se u njima o.!anjen.!oj ljudi" a 1atim je .!odvejske umetnike kao :e!%vina i Cole )o!te!a . )uno je v!emena p!o%li dok p!vi dokto!i nisu !ekli da ljudi t!e. Da . Dola1ili su slika!i i pisci. Dikensonov opis Venecije kao sav!%enog mesta i1 ma%te dovla-io je sve vi%e i vi%e umetnika. )ona%anje Venecijanaca" nji'ov ka!neval" podavanje st!astima" .

*taklo su p!oi1vodili od k!e-njaka i kva!ca i sode koji su 1ag!evani na tempe!atu!u od 1=## C . )!oi1vo4a-i stakla su u/ivali !a1ne p!ivilegije" ali . Danas na ost!uvu ima p!eko 1## !adionica koje upo%ljavaju oko 7.io@ da se sp!e-i %pijuna/a.stanovnici su /iveli od !i. .ogati' Venecijanaca koji su -esto u letnjoj paati imali i svoju staklenun .!1o je postala p!edmet inte!esovanja . )!ema legendi" neki 1alju. Od 18. DUAANO . +nogo vekova" pa i dan danas stanovnici +u!ana /ive od pose. +u!ano je imao svoju vlast i svoju 1katnu knjigu u koju je 1apisivao imena naj1na-ajniji' 3amilija.udu5i da je p!oi1vodnja -ipke p!oi1a%la i1 p!oi1vodnje !i. . )!epo1natljivo je po ku5ama koje su sve u svetlim .a%tu.o je . *ve do 16(1.ilo omiljeno letovali%te .noj te'nici@ )unto de a!ia.a!stva i t!govine solju.aista" p!oi1vodnja -ipki se mo/e ve1ati 1a mo!e" .og -esti' po/a!a koje je 3a.ojno.ane u takve . Ve5 u 1# veku su Venecijanci p!oi1vodili staklo" ali posle 16#=.io 1vani-ni !a1log.!ika i1a1ivala. .a!ski -amci su tako4e .kada su p!i'va5ene o!ijentalne te'nike koje su -uvane kao tajna" p!oi1vodnja je p!ocvetala" tako da je Venecija dugo imala monopol nad p!oi1vodnjom stakla.ljeni kapetan plovio je tuda i ostavio svoju d!agu na ost!vu i u.veka.a!i mogli da p!ona4u put ku5i -ak i po najgo!oj magli.ilo jedno od p!vi' naseljeni' ost!va. Na +u!anu postoji i mu1ej stakla koji je v!edan posetiti.ojeni !a1no.io po1nat po -ipki. )!edmeti od stakla@ nakit" -a%e" so-iva 1a nao-a!e smat!ana su luksu1om i putovali su sk!o1 do kine. Cipka se p!oi1vodi od 18. .io kompo1ito! Daldassa!e Calupi. )!eseljene su na +u!ano 16(1.avi. . Du!anska -ipka je po1nata po pose.auta.### stanovnika.a!em .veka i u.a!ski' m!e/a.veka Angelo Da!ovie! i1umeo je k!istal" a d!ugi majsto! i1umeo je Calcedonio2 vi%e.### ljudi. Ai.asp +UAANO +u!ano i1gleda kao mala venecija. Up!kos ovim p!etnjama" neki su po.nog 1anta@ p!avljenja stakla.!a na staklo +u!anci su po-eli da p!oi1vode i ogledala.o je .!1o otplovio po!ed ost!va si!eni.ojno staklo. Veku" +u!ano je imao oko 3#. *ada vi%e p!oi1vodnja stakla nije tajna. Ost!vo ima c!kvu@ *anta +a!ie e Donato" jedan od p!vi' '!amova u laguni" i1g!a4ena i1me4 < i (.ogate gospode Ev!ope.veku. Najpo1natiji stanovnik je . Nap!otiv@ mo/ete posmat!ati p!oces p!oi1vodnje.ada su si!ene isplele kapu koja se u njegovim !ukama p!etvo!ila u naj3iniju -ipku@ ven-ani poklon 1a njegovu d!agu.a mnoge je nalep%e ost!vo u laguni. 'ttp@OOPin.!anjno da ikada napuste lagunu pod p!etnjom sm!tne ka1ne.egli u *eve!nu Ev!opu u 17. +u!ano je .og p!ave lj..0ocka!nice. *!edinom 18. *taklo se 3o!mi!a kada se tempe!atu!a spusti i1me4u 1### i 8## C. 1. Ne1vani-ni !a1log je .ilo im je 1a. I dok je posada poskakala p!eko p!amca" u nemogu5nosti da podnese pesmu si!ena" kapeta se odup!o pesmi 1.veka p!esvla-enjem s!e.i !i.itOt!aditions2laPs2ca!nival.oje da . Du!ano je u Ev!opi nekada . U 17.ojama" p!ema legendi o3a!. Odluka da se p!emesti p!oi1vodnja stakla sa Venecije na +u!ano" donelo je ost!vu p!ospe!itet.

Na s!edi%tu se nala1i .io p!ime! -itave kasne venecijanske gotike.og ne1austavljivog uspona Venecije" ljdi su se iselili u potpunosti sa . . I1g!a4ena je 73(.ila k!iptu" na!teks" a u 11 je i1g!a4en 1vonik.eat!o Ve!de" am3iteata! koji pov!emeno ugo%5ava p!edstave i konce!te.ova. Na ost!vu se nala1i jo% jedna c!kva@ *anta +a!ia Josca u kojoj se navodno nala1i t!on Atile Kunskog i1 8.ma!ka. Na ovoj 3'u asadi" jedino cent!alni . Na slede5em nivou su mnogo gu%5i stu. I na jednoj i na d!ugoj 3asadi se nala1e kapiteli i1 1=. *!edim 1=.veka" .)osle napoleona" p!oi1vodnja je p!estala" od.ovljena je u 1(.udu5i da je t!g sv. DUMDEVA )A9A.Bo!4e.ika je ome4ena kanaiima" a sa -etv!te lagunom.+a!ka podi1an vi%e puta.og mala!ije i 1. Ima p!edivne podove i1 ( i 1# veka" a uk!a%ena je u mo1aiku.veku" ali danas . *a t!i st!ane .alkon se i1dvaja i1 gotoo uni3o!misanog i1gleda 1g!ade. U devetom veku je do.godine u venecijansko2vi1antijskom stilu. Jasada na st!ani pia11ete je ve!na kopija one ka laguni" nap!avljena je kasnije. Na v!lkona nala1i se skuiptu!a Justicije koja d!/i tas i ma-" koja oli-ava p!avedni" ali i nemilos!dni sistem Venecije" a ispod nje je sv. Ve!ovatno 1. Dila je to masivna tamna d!vena 1g!ada.o!cella u 17.ogato uk!a%eni !a1li-itim mitolo%kim i isto!ijskim moivima. Na p!osla v!emena podse5a c!kva *anta +a!ia Assunta.ila na istom mestu &1=.veku nap!avljena je ve5a kamena 1g!ada u vi1antijskom stilu. Ovaj sloj je .o.a% malo ima p!oi1o4a-a na ost!vu.veka.!ojao vi%e od 1### -lanova" odlu-eno je da se nap!avi jo% ve5a2 dana%nja Du/deva plata" koja se g!adila gotovo nep!ekidno do s!edine 1&.A@ )ala11o Ducale je p!eko 1### godina .### stanovnika.ias i pijani Noe" a statue p!ema pia11eti su a!'angel +i'ajlo i Adam i Eva. Na ost!vu se nala1i i +useo di .e1 osnove" koji su potonuli u t!otoa! oko =#cm" . Odatle je du/d posmat!ao pogu. *tatue kod )onte dela )aglie su Aap'ael i . Du/deva palata je veli-ine <1L<8.ovi.ila sedi%te vlasti du/da" kao i g!adski 1atvo!.o!cello. .io deo p!et'odni' g!a4evina" ali se taj s!u%io u 1&.elim me!me!om. U 16. Aope k!ili unuta! tv!4ava i masovni' 1idina" jedino je du/d slo.ilo je p!vo naselje u laguni.!e5i nivo je p!esvu-en c!venim i .odno gledao na mo!e.ljenja na t!gu i1me4u stu.iskupa" luku" . )!va Du/deva palata nap!avljena je .veka. Imalo je svoju c!kvu" .!odog!adili%te" 1akone i oko 68. +anasti! je danas sedi%te kultu!ne 3ondacije Jonda1ione Cini. Donji deo 3asade su otvo!ene a!kade sa niskim stu.veku. )!va c!kva na ovom ost!vcetu je i1 1# veka" a ova je p!ojektovana od st!ane )aladia u 1873" jednog od naj1na-ajniji' Venecijanski' a!'itekata" ali on je um!o p!e 1av!%etka g!adnje c!kve 171#. O!iginalni Campanille visok 7#m je . Nad s!edi%njim . Veku i 1amenjen je ovim koji podse5a na campanille sv.alkonom je isto Justicija" a ispod nje senala1i k!ilati lav.ovima . *AN :OA:IO +A::IOAE +anasti! koji se satoji od c!kve sakupolom" konaka ili spavaonice" 1vonika.veka kako je Veliki savet .OACE99O Ost!vo >mali' to!njeva? . .

e1 name%taja" 1ato %to je du/d mo!ao donositi svoj name%taj kada postane du/d i tako4e se njegov name%taj uklanjao kada . . U du/devoj palati vide se 3!eske na kojima je p!ika1ana pe!soni3ikacija venecije koja na neki na-in p!edvi4a .a1ilike. *ve te p!osto!ije oslikane su od 17.a. *v. +o!a se unap!ed 1aka1ati . . Dva velika potpo!na stu. Danas se ve!uje da je nes!e5a p!o5i i1me4u ova dva stu.a" ali jedan je ispao p!ilikom isk!cavanja.a1i jo% do. Na njemu su se najdu/e nala1ile pijace" ali i o!gani1ovane p!oslave.eodo! je ve!ovatno mae!me!na statua i1 6.io politi-ki" socijalni i !eligio1ni centa! g!ada.io takav na1iv. Na jednom stu.alkona du/deve palate.lici. *a leve st!ane .ilo ko mogao da po%alje optu/uju5i 1a nedela . I1nad p!o1o!a je lik svetog ma!ka" a i1nad njega Justicija u p!atnji dva lava.O: +AA0A )ia11eta je p!edvo!je t!ga sv. .io 1vani-no k!unisan co!nom. I1nad ula1a p!ika1ana je skulptu!a gde du/d J!ancesco Josca!i kle-i isp!ed k!ilatog lava" %to sim.ljenja su !anije i1vo4ena i1me4u ova dva stu.a" dok je du/d gledao spektakl sa .into!eta" .ile samo njegova !e1idencija" ve5 i sala 1a sastanke" 1atvo!" so. Oivi-ena je sa dva velika g!anitna stu.Pikipedia.!gom domini!a . *mat!a se da je to mo/da i najva/nije delo venecijanske gotike. *a desne st!ane je Ala Napoleonica i p!ocu!atie nuovi. U dvo!i%tu se nala1i stepenik >divova? gde je du/d .eodo!a" p!vo.a 1a mu-enje" sudnica. Na toj kapiji vladini 1vani-nici su p!imali 1a'teve i peticije od na!oda" pa po%to niko nije mogao da udje unut!a" a papi! je moga" ula1 je do.udu5nost Venecije. )ostoji o!gani1ovana tu!a@ Itine!a!i sec!eti koja vodi tu!iste k!o1 odaje *e!enisime" tajne policije" sta!og 1atvo!a i tako dalje.a .veku doneo 3 stu. )o!ta della Ca!ta 1na-i@ Ula1 od papi!a.A: *VE.ilo koga. *ama !e1idencija du/da je so.like . Oduvak je .!g sv. Nastala je s!edinom 18.i du/d um!o.u se nala1e 3i!uge neptuna i ma!sa" sim. . .ili o.)o!ta della Ca!ta je a!'itenkonski link i1me4u du/deve palate i .ola dominacije Venecije mo!em i 1emljom. Javna pogu. Dok su se svi vlada!i tada%nje Ea Jigu!e Neptuna i +a!sa.!o o-uvana Docca di 9eone@ Usta lava" sandu-e 1a tajna pisma koja je .eodo!a. .+a!ka i moe se !e5i" samog g!ada.a1ilika sv.ako4e su 1akoni !epu. 0A*ANOVA@ 'ttp@OOen. Odaje du/da nisu . Du/d +ic'ele je u 16.a uokvi!uju ula1 i p!o1! i1nad ula1a.u je k!ilati lav" a na d!ugom statua svetog .a!em 6 dana.oli1uje pod!e4enost du/da !epu.veka2g!aditelji :iovano i Da!tolomeo Don. .!on1e i ve!ovatno je i1 pe!sije. +a!ka. 9av je od . 0!ila i knjiga su dodati u Veneciji.+a!ka je oli-enje nekada%nje slave Venecije" 1a mnog! najlep%i svetski t!g.a1iliki nala1i se to!anj sa satom" )o!cu!atie Vecc'ie.icijana" Ve!one1ea. :lavna 3asada" je ova" ju/na" koja gleda p!ema laguni.o!gOPikiO:iacomoQCasanova .1nanjivani na ovoj kapiji.a.itno p!edstavljala !imskog impe!ato!a" a u Veneciji je p!ep!avljena u sv.itnog pat!ona Venecije. Veka" posle po/a!a" od st!ane .veka koja je p!vo.

U po-etku t!g je .)oslednji sp!at sa k!ilativ lavom i plavim ne. 9eti" svaki od ovi' !esto!ana imaju svoje o!kest!e svetskog kali.o!del u Veneciij. Dole je . .ovi potomci oni' koje su osniva-i Venecije doneli sa sa.!io3ante" p!e nego %to je do.ovi koji su p!ek!ivali t!g .lioteca +a!ciana k!ajem k!ajem 18.io ost!vo k!o1 koji du p!oticali kanali i gde su opatica 1aka!ia manasti!a gajile vo5e i pov!5e.!a -ija mu1ika tako4i -ini nei1ostavni element t!ga.atva!a t!g sa 1apadne st!ane. . )!ocu!atie nuovi je sag!a4en u 17. 0ated!alna c!kva.i.om popunjenim 1ve1dama dodao je :io!gio +asa!i 1<88.do ujedinjenja Italije 1(77.like" monumentalni '!am sv. A9A NA)O9EONICA .odu svake godine na )alminu nedelju" a t!e5i da su to potomci golu.i od!/ao jednaku visinu u dominantnim 1g!adama t!ga. )odignuta je 1&1#. +a!ka i 3inansijama c!kve. Danas" u p!i1emlju )!ocu!atia se nala1e najeksklu1ivniji ka3i5i Venecije@ Jlo!ian" Ruad!i i 9avena. Neki ka/u da su ovi golu.veku"a sat to!anj" p!ocu!atie viec'i" . Do nedavno su i golu.IE )!ocu!atie viec'i i1 18##.ila dva jedina o. 0a3e 9avena" osnovan 1<8#.veku je !e3lektovao politi-ku p!ipadnost@ Venecijanski pat!ioti i%li su u Jlo!ian" dok su aust!ijski vojnici i%li u Ruad!i. Danas je pia11a mmesto tu!ista" a tu se od!/avaju u p!edstave i konce!ti.+a!ka" i od 1<#&.a1ilikom sv.OAAE DE99S OAO9O:IO I1g!adio ga je +au!o Coducci u stilu !enesanse 1=(721=((. A!'itekta :iuseppe *oli se p!osto nadove1ao na p!va dva sp!ata )!osu!atie Nuovi" ali je i1ostavio t!e5i sp!at i umesto njega nap!avio sloj !elje3a da . Ruad!i je samo pola veka mla4i ka3i5 i kao i Jlo!ian" isto!ijski je spomenik kultu!e.a1ilika i Campanile su .om u 8.godine doneli vest o osvajanju 0onstantinopolja. Najvi%e podse5a na aust!ijsku p!o%lost. 0ao i Jlo!ian" na1iv duguje svom nekada%njem vlasniku :o!giu Ruad!iju koji je u svoje v!eme p!avio naj. )AOCUAA.ilo sedi%te p!ocu!ata" najva/nije politi-ke 3unkcije posle du/da.g!ada je sada mu1ej >Co!e!!? koji poka1uje isto!iju italijenskog slika!stva od !enesanse nadalje" i !a1voj Venecije od k!aja !epu. U to v!eme . Ovde su ka3u pili@ +a!k .olji .o! ka3i5au 1(.u su ka3u pili Ve!di i Vagne!. Oni su up!avljali . Dio je po1nat pod na1ivom Venecia .ven" E!nest Kemingvej" :ete" Dal1ak" )!ust" .io na1iv po svom vlasniku Jlo!ianu.godine je .ova koji su 16#=. )!vo je otvo!en Jlo!ian 1<6#.veku" d!ugi ka/u da su to golu. Veliki deko!ativni sat u!adio je Aanie!i i njegov sin.like 1<(<.ovi koje je du/d pu%tao u slo. U deko!u c!kve ogleda se t!gova-ki ka!akte! Venecije . 0asnije se nji'ova 3unkcija p!o%i!ila na celu administ!aciju g!ada i tada je sag!a4en )!ocu!atie nuovi. Na samom v!'u +asa!i je podtavio dva .io ka3i5 i lite!a!ni salon" a go!e" p!i-a se" naj. CRKVA SVETO !ARKA C!kva svetog ma!ka je li-na c!kva du/da" 1vani-na c!kva !epu. )oka1uje 1emaljsko i ast!olo%ko v!eme kao i 1odija-ke 1nake.olju ka3u u tu!skom stilu. Na usk!%nju nedelju kao i 1a v!eme neki' d!ugi' p!a1nika" t!i mud!ac p!edvo4ena an4elima k!u/e oko madone sa detetom na svaki pun sat.jekta koja su sa-uvana do danas. 9a Napoleonica je sag!a4ena u 1(.godine po /elji Napoleona Donapa!te.ili nei1ostavni element ovog t!ga.!on1ana c!nca koji uda!aju u 1vono 1a v!eme punog sata.omas +an.veku u slavu Napoleona i po njegovoj /elji. I1. . 11<= kaanal je popunjen i 167< poplo-an.

Ovaj mo1aik je i1 13. )oslednja 3a1a i1g!adnje" kada je c!kva pop!imili i goti-ke uticaje" po-ela je u 1=.ol p!evlasti Venecije" kako na mo!u tako i na 1emlji.!i stu." a u 1.godine podignute su kupole 8kupola$" dodato je seve!no p!edvo!je i p!ednja 3asada do.ilno donosili sa svoji' putovanja.veka. C!kva ima t!i 3asade@ glavnu p!ema )ia11a *an +a!co" ju/nu" p!ema pia11eti i mo!u" i seve!nu p!ema )ia11eti 9eoncini. Ju/no postolje p!ika1uje ne!ide mo!ska nim3a $ i t!itone sin posejdona" k!alj mo!a $ i na t!e5em se nala1i Neptun kome sati! nudi plodove 1emlje2 sim. *polja%njost a!kade uk!a%avaju scene i1 legende o 'e!kulesu.ovi isp!ed ju/ne 3asade su ve!ovatno i1 0onstantinopolja i1 7.veku i ta c!kva i danas domini!a t!gom sv.e. Ostali mo1aicci go!nje eta/e p!ika1uju scene i1 K!istovog /ivota. Na svim mo1aicima" osim onog i1nad glavnog po!tala" je p!edstavljana p!i-a o p!eseljenju mo%tiju sv.odne%eni su u 0onstantinopolj" a 16#=. )!vo je .eno" sada u po!ti c!kve. I1 :!-ke su odneti u Aim gde su uk!a%avali . :lavni po!tal penet!i!a u og!adu te!ase na kojoj stoje kopije = konja doneti' i1 g!-ke koje je Napoleon skinuo" a sada se o!iginali nala1e u mu1eju +a!ciano.godine je na!edio da svako ko ode na put mo!a da se v!ati sa d!agocenim uk!asima 1a svetu ku5u sv. )osle pada Napoleona 1&18.u. +a!ka. Inicijato! ove g!adnje je .n.like" a posle po'oda na 0onstantinopolj 16#=.veka i n anjemu mo/emo videti kako je c!kva tada i1gledala" p!e goti1acije. Ispod statue svetog +a!ka nala1i se i njegov sim.+a!ka. C!kva je imala i -etv!ti ula1@ )o!ta da +a!" ali on jke uklonjen da . *tepenicama ko!a-a 7 an4ela" -ija su k!ila p!ek!tivena 1latom kasnije" ve!ujem$" p!ema statui sv.7.veka" osim mo1aika u ni%i k!ajnje levog po!tala koji p!ika1uje p!enos mo%tiju u c!kvu svetog +a!ca. Dana%nja g!a4evina je t!e5a c!kva svetog +a!ka na .+a!ka.ilja.ogatim plenom koji su mleta-ki t!govci o.io du/d Domenico Conta!ini" pa se i sama c!kva nekada na1iva >c!kva Conta!ini?. +a!ka u Veneciju. Ova o.i njeni' g!a4ana2 uk!a%ena je o!namentikom sa celog sveta. Ovi mo1aici su i1 1<.veka. 0!ilati lav sa otvo!enom knjigom na 1ve1danom ne.oogato uk!a%ena i i1nut!a i spolja" %to me!me!om" %to mo1aikom" a %to . I1go!ela je p!ilikom po/a!a u du/devoj palati (<7" pa o.alkonu c!kve sv.veku n.novljena c!kva 1amenjena je novom u 11. Ovaj cent!alni po!tal nije samo nagla%en svojim polo/ajem i veli-inom" ve5 i onim %to se de%ava i1nad njega.veka.ila nap!avljena od d!veta &6& da .u se nala1i i k!stionica" kao i !i1nica c!kve.+a!ka sve do 1<(<" kada i' je Napoleon odneo u )a!i1.iti da p!edstavljaju = !imska ca!a@ Dioklecijana" . U 11.oli1uje snagu i mud!ost i )allas" sim. mo/e .novljena. Unut!a%nje pov!%ine a!kada su o!namentisane vi1antijskim !elje3ima.veku i t!ajala je do 17. U =. +e!me!ni stu.i se tu nap!avila kapela .a koja nose 1astave isp!ed 1apadne 3asade nap!avljene su od ceda!a 13<7. 9uneta na glavnom po!talu p!ika1uje K!ista kao sudiju 1&37$.doneti su u Veneciju i stajali na . Aelje3 cent!alnog postolja poka1uje Justiciju i1me4u dva slona %to sim.i se u nju smestile mo%ti sv.!gu.veka p.!ajanovu t!ijum3alnu kapiju.okim ni%ama u kojima se nala1e mo1aici.i 1&. .+a!ka po%to su donete i1 Alekssand!ije.ijaju gvo1denu osnovu i1 studija Alesand!a 9eopa!dija.veku je ve5 postavljena 1a c!kvu !epu. Du/d Domenico *elvo 1#<8. Na 5o%ku k!stionice" p!ema Du/devoj palati nala1i se skulptu!a tet!a!'a" tako4e i1 0onstantinopolja" i1 =.ija svoj kona-an i1gled." v!a5eni su u Veneciju. . 0onji su i1 =. veku do.ol i1o. 0amena g!a4evina koja je do tada . :lavnom" 1apadnom 3asadom" domini!aju veliki po!tali sa ok!uglim a!kadama i du. Na1ivaju se pilast!i Ac!itani.ila gotovo u potpunosti nedeko!isana" tada je .ol.e.

jula 1(#6. CA0VE@ .io jedini most p!eko 0anala :!ande. Ali na c!kvi sv. Dati!aju i1 16 i 13.ila ku5epa1iteljeva ma-ka. Akademija je sag!a4en tek 1&8=" a most slo.O Aialto most je jedan od nap!epo1nativiji' sim.ijaju novo 1na-enje@ legenda ka/e da su to = plja-ka%a koji su p!ilikom poku%aja da oplja-kaju !i1nicu sv.+a!ka.+aksimilijan" Vale!ije i 0onstantina. U v!eme p!ocvata venecijanske mo!na!ice" ujut!u .novili.!odog!aditelji su mo!ali . *!e5a" .ola g!ada. 1=.novljen gotovo nep!omenjen u odnosu na p!vo.vonik je o.ola Venecije i vekovima glavna sme!nica mo!na!ima.a da ostaneT .veka" ali su delimi-no 1amenjeni i1me4u 18## i 1<8# novim k!eacijama . U 18.itni" samo 6# tona lak%i" posle 1# godina od padai.i se temelji o.iti u A!senalu. )!osto!ije mu1eja +a!ciano su ko!istili umetnici mo1aika c!kve. Campanilo se s!u%io. Veku je dodat ovaj %picasti v!' u kome se nala1i 1vono. )ala dSo!o je uk!a%ena d!aguljima i1 konstantinopolja. AIA9. . UNU.ila je 1o!a i jedina /!tva ovog u!u%enja je .a" a sam kanal kao glavna kost. +a!ka p!etvo!eni u kamen.ode tek u 6#. J!ancesco@ 0anali su su p!vi p!ime! ingenio1nosti venecijanski' p!vi' in/enje!e" -esto 1a. Dugo v!emena je . Jutu!isti su smat!ali da je sam t!g svetog ma!ka me%avina stilova i1 !a1li-itog v!emena" i da 5e jedan potpuno novi 1vonik samo dodati . *vake godine kanali se p!a1ne" da . )!vi Aialto most je nap!avljen od d!veta 11&#" ali je 1amennjen ovim" od ista!skog me!me!a" kada se ovaj s!u%io pod te!etom posmat!a-a koji su posmat!ali povo!ku . CA+)ANI9E Visoki p!avougaoni 1vonik je tako4e jedan od sim. Venecijanci ga nekada na1ivaju i Canala11o.veku" ali je 1av!%en tek u 16.ile vidne. )ose.o!avljani sada kada postoje velike g!a4evine.veku.icijana" . )!i-a se da je kapetan nekog . :AAND CANA9E 0anal :!ande je 1ap!avo k!ajnji tok !eke D!enta" p!e nego se ulije u mo!e. Unut!a se nala1i i gale!ija i mu1ej +aciano u kome se me4u ostalim d!agocenostima nala1e o!iginalna -eti!i konja sv.AAHNJO*. Na njegovoj o.into!eta" Ve!one1ea i .ali le/i p!eko 6## palata i 18 c!kava. *amo dva dana p!e toga" ljudi su se penjali na v!'" up!kos pukotinama koje su ve5 .6=# kvad!atni' meta!a. U to v!eme postojale su dve jake st!uje u Veneciji@ 3utu!isti i t!adicionalisti.!oda i1v!%io samou. *ada u 1voniku postoji li3t koji vas podi/e na v!' visok sko!o ((m i odakle se vidi veliki deo Venecije i 9agune. )o-eo je da se g!adi u 1#. 0anal je duga-ak =km" %i!ok 3#2<#m i deli g!ad na dva dela" koji i1 pti-je pe!spektive i1gleda kao !i.idove p!ek!ivaju mo1aici" najve5i u 1apadnom svetu" p!ek!ivaju pov!%inu od =.iepola.nu v!ednosti )!edstavlja )ala dSO!o u -ijem cent!u se nala1i K!ist na t!onu ok!u/en evan4elistima. +a!ka do.!odova na kanalu.i 1vono 1vonilo 3#minuta" i 1a ti' t!ideset minuta svi .ogatstvu t!ga" dok su t!adicionalisti ponavljali@ Onakvo kakvo je2 t!e.istvo kada nije uspeo da p!imeti Campanile na vidiku.

9e/i na 7.vali su ga@ > Il +ilione?" -ovek od milion p!i-a" onaj koji p!euveli-ava" pa se i dan danas kva!t gde je on /iveo tako 1ove.!ali jednog od svoji'@ Antonio de )onte.ova.io put Venecije ka istoku je . Unut!a%njost je tako4e p!eplavljena u!asima.io oli-enje Venecije@ mesto 1a t!govce. *AN.ude p!ime5en. .ajedno sa c!kvom sv.a!okne umetnosti Venecije.+a!ka" Campanilleoni du/devom palatom" c!kva *anta +a!ia della *alute domini!a pano!amskim pogledom na veneciju sa mo!a" sa svoje dve monumentalne kupole i ostalim a!'itektonskim o. posle po/a!a 181=" kada je g!ad !ei1g!a4en.ada se Veneciji 1ap!avo p!u/ila p!ilika da i1a. Ona je p!vi i p!avi p!ime! .avna pesma je posve5ena njoj.ova *vake godine 61.A +AAIA DE9A *A9U. *a mno%tvom slojeva i uk!asa" podse5a na svad.Up!avo 1. Nama je c!kva 1na-ajna i 1.ele/jima.io +a!co )olo" kada se v!atio ku5i posle 6#2godi%njeg puta" po!odica ga nije p!epo1nala" a Venecijanci su mu se smejali" je! nisu ve!ovali ni jednu jedinu !e.ogu na opo!avku g!ada posle epidemije kuge 173#.og toga %to je najlep%a s!pska lju. Otvo!en je konku!s na koji je -ak i +ikelan4elo konku!isao" ali Venecijanci su i1a.### '!astovi' stu. Ima p!eko 6# skulptu!a u ente!ije!u c!kve. Njena statua koja nosi stva!i venecijanskog visokog admi!ala domini!a 7#m visokom kupolom. Jedan od p!vi' avantu!ista koji je p!o. Je c!kva 1av!%ena" 8 godina posle sm!ti njenog g!aditelja. .ova na svakom k!aju" koji su 1a. Ali" . =&m duga-ak i <"8m visok na najvi%oj ta-ki. 17&<.ilo nesvakida%nje" tu ste mogli na5i 1a-ine" svilu" !i.E *anta +a!ia della *alute je podignuta u 1a'valnosti .adani u muljevito tlo.o njegovim neve!ovatnim iskustvima. Daldase!e 9onge!a" a!'itekta 1apo-eo je posao 1731. . C!kva le/i na oko 1##.u" !a1nu eg1oti-nu" nikad nevi4enu !o. 0lasici1am je po.og toga se 1ove@ *v.koja je odnela =#.a!ok t!a/i da .d!avlja. Veliku kupolu p!id!/ava & masivni' stu.io poslovni centa! Venecije.a!ok je up!avo takav2 nije jedinstven stil" ali . Dva !eda p!odavnica suveni!a !a1dvajaju t!i puta na mostu.iti@ klasi-an ili goti-an. C!kva slavi +a!iju kao vlada!a mo!a Capitana del +a!$.enu to!tu. +ost je od po-etka .!a venecija slavi *alute 3estival.ada se g!adi most p!eko kanala do c!kve i podse5a na /!tve c!ne sm!ti. +nogo vekova je Aialto .u i1 daleki' 1emalja. +a!ija od . .Aialto je i1g!a4en 18&&.edio" i1 t!agedio !odio se t!ojum3ali1am.e!u kakav 5e im g!ad . +esto je .### /ivota.### d!veni' stu.novem." a i dan danas je ovde glavna pijaca. .