You are on page 1of 15

OBLICI DRUTVENE SVESTI

Seminarski rad Opta sociolo i!a

RELI"I#$ %& 'o!am i elementi

Reli i!a je jedan od najstarijih oblika drutvene svesti, koji na mistian nain odraava objektivni svet. Ona odraava ivot ljudi iskrivljeno i lano. Pomou religije ljudi u svojoj svesti, pored vidljivog, postojeeg, materijalnog sveta, stvaraju i drugi nevidljivi,

mistini svet u kome postoji natprirodno bie, za koje veruju da upravlja njihovim svakodnevnim ivotom. ato se religija shvata kao organizovani skup ili struktura zamisli (uenja, verovanja), oseanja, simbola i kulturnih radnji vezanih za onostrano ili natprirodno bie. !eligija ima svoje sastavne elemente, a to su religiozna verovanja "o svemonom, sveznajuem, nadprirodnom biu#, religiozna oseanja "kompleks razliitih oseanja zavisnosti, odanosti, poslunosti, strahopotovanja i sl#, religiozne ritualne radnje "obredi, $eremonije, vraanja i sl# i religiozni simboli "preko kojih religiozni ovek prikazuje nevidljiva natprirodna bia i uspostavlja vezu sa njima#. Poslednji element je personi%ika$ija i institu$ionaliza$ija svih navedenih elemenata religije, a to su religiozni funkcioneri "najpre vrai, a kasnije sveteni$i# i religiozna organizacija "$rkva#. (& Nastanak reli i!e

O nastanku religije postoje razliita tumaenja, anajpoznatija su teoloko, psiholoko, prosvetiteljsko i marksistiko tumaenje. Pristali$e teolokog tumaenja nastanka religije tvrde da je religija urodjena oveku. Ona nastaje sa nastankom oveka i postojae sve dok postoji svet i ljudi. &a taj nain se neistorijski i aprioristiki tumai nastanak religije. Po psiholokom tumaenju religija je nastala kao rezultat ovekovog emo$ionalnog odnosa prema prirodi,prema viim, natprirodnim silama. Ona je nastala kao rezultat odredjenih ovekovih osobina ' strah, bolest, smrt i sl., kao i shvatanja da u prirodi postoje odredjene vie sile koje su mu nepoznate i nedostupne, ali koje odredjuju njegovu sudbinu. Prema prosetiteljskom tumaenju proizlazi da je religija nastalakao rezultat ovekovog neznanja i nemoi da objasni mnoge prirodne pojave. Po marksistikom tumaenju religija je istorijska i drutvena kategorija. Ona ne postoji od kako postoji svet i ljudi, ve je nastala na odredjenom stepenu drutvenog razvoja. 2.1. Koreni nastanka religije Postoji vie %aktora koji su uslovili pojavu religiju, a najznaajniji su gnoseoloke, socijalne i psiholoke prirode. (im je ovek poeo da se o%ormljuje kao svesno bie, sposobno da razmilja, poeo je da trai odgovore na niz pojava sa kojima se susree u prirodi i drutvu. ) nemogunosti da pravilno i adekvatno objasni pojave oko sebe, usled veoma niskog stepena razvoja drutvene svesti, iskustva i znanja, on je bio sklon da im pripisuje svojstva nekih nevidljivih viih sila. Prema tome, religije prvenstveno nastaje iz neznanja. *edjutim, kasnije sa razvojem drutva i pojavom klasa, javlja se i razvija i drugi koren religije ' klasni interesi. ) klasnom drutvu, u uslovima postojanja privatne svojine i eksploata$ije dolazi do otudjenja oveka gotovo u svim s%erama ivota i rada, tako da se ovek osea nemoan i zavistan od mnogo %aktora, to u njemu radja ideju o vioj natprirodnoj sili. Psiholoki %aktori su, takodje, uti$ali na nastanak religije i to naroito na stvaranje religioznih predstava kod primitivnih ljudi, ali i u kasnijoj istoriji ljudskog drutva oni imaju znaajnu ulogu. Od psiholokih %aktora na nastanak religiozne svesti naroito je uti$alo oseanje straha od smrti, oseanje prolaznosti, konanossti ljudskog ivota i ovekove nemoi da utie na sve to.

+z svega navedenog proizlazi da uzroke religiozne svesti treba traiti u oseanju ljudske nemoi i zavisnosti od stvarnih prirodnih i drutvenih sila koje ovek nije poznavao. Prema tome, religija je izraz ovekove tenje da savlada svet, da trai izlaz iz bezizlaznog stanja. )& *+nkci!e reli i!e

!eligija kao poseban oblik drutvene svesti ima naglaenuulogu i znaaj za oveka i drutvo. Osnovne %unk$ije religije susaznajba, kompenzatorska i so$ijalna %unk$ija. aznajna funkcija religije ogleda seu injeni$i da ona %ormira odredjen pogled na svet, prirodu i ljudsko drutvo. a religioznog oveka ona igra ulogu %ilozo%ije, kao opteg pogleda na svet. Kompenzatorska funkcija religije se sastoji u tome to ona religioznom oveku slui kao sredstvo za psiholoko savladavanje osnovnih ivotnih problema. Ovom %unk$ijom se prua i uteha religioznim ljudima prd iskonskim strahom od smrti, koji religija relativizuje, obeavajui im veni i pravi ivot tek posle smrti, u zagrobnom ivotu. ocijalna funkcija religije se sastoji u opravdanju klasnog sistema, eksploata$ije i nejednakosti medju ljudima. )pravo preko jedinstvene religije, drutvo podeljeno na dve klase odraavalo se u jedinstvu. ,naliza so$ijalne %unk$ije religije pokazuje da je ona samo odraz stvarnog stanja u kome se ovek nalazi, ali i zraz njegovog nemirenja sa tim stanjem. ,& Istori!ski ra-.o! reli i!e

-arakteristino za sve religije je shvatanje da postoje odredjene sile koje upravljaju svetom i pojavama u njemu, kao i verovanje da uporedo sa objektivno postojeim svetom, postoji i drugi, zagrobni svet. .akodje, zajedniko svim obli$ima religije je da one predstavljaju nestvarni, mistini odraaj objektivno, postojeeg sveta i odnosa u njemu, a spe$i%inost je u nainu na koji su to inile. /ve religije moemo podeliti na prirodne i o/!a.l!en!e. ) prirodne religije spadaju animizam, totemizam i kult prirode, a u objavljene ' teizam, koji se delina politeizam i monoteizam. !nimizam je prva %aza u razvoju religije. .o je prvi oblik razmiljanja o svetu i najprimitivniji nain tumaenja pojava i promena koje se u njemu deavaju. &aziv je dobio po verovanju da je itava priroda "iva i neiva# ispunjena tajnim silama, duhovima, odnosno, da svaki predmet, svaka pojava ima svoju duu "od latinske rei anima ' dua#. ,nimizam je imao nii i vii stepen razvoja. &a niem stepenu se verovalo da svaki predmet ima neku tajanstvenu silu u oblikudue koja ga pokree. &a viem stepenu u ljudskoj mati ti duhovi postepeno dobijaju ljudske osobine. 0e na ovom stepenu razvoja religije javlja se ma i!a kao sastavni element animizma i ona je jedini aktivni element religije. Obli$i magije su brojni i raznovrsni. Prema karakteru svrhe koja se eli postii magija se deli na belu "vra nastoji da postigne neke pozitivne, korisne e%ekte# i $rnu "zadatak joj je das tvori neko zlo, da proizvede tetne e%ekte#. Prema vrsti ljudske delatnosti magija moe biti medi$inska, ljubavna, ratnika i privredna.

&a osnovu zamisli postoje sledei metodi i vrste magije1

2 +mitativna ili homeopatska magija ili magija oponaanjem, ija je sutina u verovanju
ljudi da se odredjene pojave imitiranjem mogu izazvati da se dese

2 !epetativna magija ili magija sa ponavljanjem se zasniva na verovanju da izmedju


dve pojave postoji odredjena povezanost 2 -ontagiozna magija ili magija po dodiru poiva na verovanju da stvari koje su bile spojene ostaju u trajnoj tajanstvenoj tajnoj vezi, ak i onda kad se %iziki razdvoje "otemizam je druga prirodna religija.pojavljuje se na viem nivou divljatva, kada lov i ribolov postaju osnovna ljudska delatnost. /utina totemizma je u verovanju primitivnih ljudi da potiu od nekog pretka "totema# koji ih titi i pomae im u borbi sa prirodnim stihijama. .otemi su najee ivotinje, a nekada i biljke ili predmeti, koje su primitivni ljudi oboavali. ) kasnijim %azama razvoja, prelaskom na stoarstvo i zemljoradnju ivotinje se vie ne uzimaju za toteme, ve to postaju razne prirodne pojave i tako totemizam prerasta u kult prirode. Kult prirode predstavlja takav oblik verovanja gde se odaje izuzetno potovanje, do oboavanja, onim prirodnim pojavama od kojih zavisi obavljanje delatnosti od kojih ljudi ive. Pojedini rodovi, u zavisnosti od delatnosti kojom su se bavili poinju da stvaraju odredjenu hijerarhiju u potovanju tih pojava i tako se stvara osnova na prelazak na sledee religiozne %orme, koje su poznate pod zajednikim nazivom ' teizam ili verovanje u bogove "grki teos ' bog#. "eizam nastaje na viem stepenu razvoja ljudske svesti, kada ljudi stiu sposbnost uoptavanja. .ada oni uoavaju da postoji grupa srodnih pojava i veruju da njima upravljaju natprorodna bia, koja vie ne ive u pojedinim predmetima, ve ive na pojedinim nepristupanim mestima, a kasnije ih diu ak i na nebo. Ovako zamiljeni duhovi dobijaju naziv bogovi. 3ve su osnovne %aze u razvoju teizma, a to su politeizam i monoteizam. #oliteizam je vera u vie bogova, od kojih su jedni dobri, a drugi zli. ) nioj %azi politeizma bogovi su pesoni%ika$ija prirodnih sila, dok u vioj %azi oduhovljavaju se i drutvene sile, pojave, pro$esi i odnosi. .ako dolazi do podele bogova1 onih koji upravljajudrutvom i prirodom. -lasini primer politeistike religije je grki politeizam. $onoteizam je %aza u razvoju religije i verovanja u jednog boga. .ako se ostvaruje imaginarna personi%ika$ija svih prirodnih i drutvenih sila,koje ovek nije uspeo da savlada,u jednom boanskom liku. 4judi su svu svoju nemo preneli na jednog boga ' spasitelja. 5riani su imali +susa, 6r$i ' evsa, jevreji ' *ojsija, *uslimani ' *uhameda, ,zijati ' 7udu itd. Ova %aza razvoja religije nastaje sa nastankom drave i velikih despotskih drava, kada je vladar svemoan. 0ladar je predstavnik boga na zemlji, a svaka vlast je od boga i zbog te veze vladari se razlikuju od obinih ljudi. Od monoteistikih religija najznaajnije su hrianstvo, islam i budizam i one su tzv. velike religije. &astale su u razliitim vremenima i na razliitim prostorima. 7udizam je nastao u 0+ veku p.n.e na prostorima dalekog +stoka, hrianstvo je nastalo na prelasku iz stare u novu eru na bliskom +stoku, dok je islam nastao u 0++ veku na srednjem +stoku.

0OR$L

%& 'o!am i elementi morala 0oral predstavlja sistem spontano nastalih i dobrovoljno prihvaenih prin$ipa i normi ponaanja ljudi u drutvu, i to kako pojedina$a medjusobno, tako i pojedina$a prema drutvu, kao i drutvene zajedni$e prema pojedin$ima. Osnovni elementi morala su moralne norme, moralno ponaanje, moralni sud i moralne sank$ije. $oralne norme su nepisana pravila kojima se reguliu odnosi pojedina$a i grupa u okviru odredjene zajedni$e. $oralno ponaanje predstavlja postupanje pojedina$a i drutvenih grupa u odredjenim situa$ijama, odnosno uslovima. $oralni sud predstavlja stav drutva, klase, sloja ili grupe prema odredjenom moralnom ponaanju, kojemoe biti pozitivno i negativno. $oralne sankcije su mere koje rpeduzima drutvo, sredina, grupa ljudi za odredjenomoralno ponaanje. (& Nastanak morala Prema religioznom shvatanju moral je stvorila via sila, te se on ato i shvata kao poruka ili zapovest nekog vieg bia. Prema vulgarno % materijalistikom shvatanju nastanak morala se vezuje za oveka i ima svoje dve varijante. Prva varijanta se vezuje za religiozno shvatanje. Po tom shvatanju moral proizlazi iz ovekove sutine, a ovekovu sutinu je odredio bog. Po ovom shvatanju moralne norme su vene i ne zavise od vremena i prostora. Predstavnik ovakvog shvatanja je 8manuel -ant. 3ruga varijantanastanak morala vezuje za unutranju sutinu oveka, zanjegov urodjeni moralni instikt, te se moral tretira kao bioloka kategorija. Po marksistikom shvatanju moral je drutveno ' istorijska kategorija. &astaje u drutvu kao rezultat odredjenog stepen arazvoja ljudske svesti i shvatanja nune upuenosti i medjuzavisnosti ljudi jednih od drugih, u odredjenoj ljudskoj zajedni$i. )& *a-e ra-.o!a morala Postoje tri %aze u razvoju morala1 altruistiki, egoistiki i so$ijalistiki moral. !ltruistiki moral jemoral besklasnog drutva ' prvobitne ljudske zajedni$e. .o je antagonistiki, besklasni moral, koji se zasniva na jedinstvenim, nesuprotstavljenim normama. Osnovne karakteristike ovog morala su drueljublje, saradnja, uzajamna pomo i razumevanje. /a nastankom klasnog drutva dolazi do $epanja jedinstvenih drutvenih normi ponaanja i do stvaranja klasno % egoistikog morala. On je postojao i razvijao se u itavom periodu razvoja klasnog drutva, kao robovlasniki, %eudalni i buroaski moral. /a nastankom so$ijalistikog drutva i ukidanjem osnovnih klasa stvaraju se preduslovi za prevazilaenje egoistikog i stvaranje socijalnog morala. /o$ijalistiki moral ima obeleja i altruistikog i egoistikogmorala, medjutim, iako je jedinstven sa stanovita odsustva klasnih egoistikih karakteristika i on se di%eren$ira. &jegova di%eren$ija$ija se ostvaruje po pojedinim pro%esijama ' moral pro%esora, lekara i td. 7itno je da ovde nema iskljuivosti. Osnovni kriterijum moralno ' nemoralnog je odnos prema radu i radnim obavezama. ,& Determinante morala

*oral odredjenog drutva se oblikuje pod uti$ajem niza pojava, %aktora, uslova. 9edan od najstarijih i dugo vremena najvanijih determinanti morala bila je religija. *edjutim, pored religije, postojao je i itav niz drugih %aktora pod ijim se uti$ajem oblikovao moral odredjenog drutva. Prvenstveno, re je o odredjenom stepenu razvoja proizvodnih snaga, kao i karakteru drutvenih odnosa. (im je odredjeni stepen razvoja proizvodnih snaga doveo do stvaranja vik aproizvoda, kao materijalne osnovi$e za stvaranje novog sistema drutvenih odnosa, dolo je i do nastanka novih klasno ' uslovljenih, dvojnih moralnih normi. .ako, nastanka privatne svojine i drave stvara uslove za pojavu novih moralnih normi ' po karakteru i sadrini. 3ugo vremenaje trebalo primenjivati rigorozne sank$ije da bi se ljudi primorali da potuju nove norme ponaanja. /ve je ovo propisano novim pravnim normama. Pored pomenutih, postoji jo itav niz %aktora koji stvaraju moralne norme odredjenog drutva. *edju njima znaajniji su ekonomski, ekoloki, prirodno ' geogra%ski i drugi uslovi.

*ILO1O*I#$ %& 'o!am *ilo-o2i!a kao poseban oblik drutvene svesti predstavlja sistem saznanja o najoptijim, najsveobuhvatnijim i najapstraktnijim zakonitostima razvoja prirode, ljudskog drutva i miljenja. Predmet %ilozo%ije je objektivna stvarnost u $elini. (& Nastanak i ra-.o! &astanak %ilozo%ije se vezuje za nastanak klasnog drutva. Osnovne pretpostavke za njeno di%eren$iranje bile su odredjen stepen razvoja proizvodnih snaga, nastanak vika proizvoda i podele rada na umni i %iziki. &a osnovu toga su odredjene individue i odredjene drutvene grupe mogle da egzistiraju, bez obaveze rada u materijalnoj proizvodnji. :ilozo%ija najpre nastaje u -ini, nekoliko hiljada godina pre nove ere, a zatim u dravama dananjeg /rednjeg +stoka, dok od evropskih drava najpre nastaje u 6rkoj. ,ntika grka %ilozo%ija je u svom razvoju prola kroz tri %aze1 kosmoloku, antropoloku i sistematsku. ) kosmolokoj fazi se istrauje priroda u njenom totalitetu. .u %azu je obeleio 5eraklit sa svojim misaonim sistemom. Prvi je %ormulisao prin$ip kretanja i promene "panta rei ' sve tee#, kao univerzalni zakon. ) antropolokoj fazi grka %ilozo%ija se bavi problemom oveka kao subjekta saznanja i praktinog delovanja. istematski period je obeleen pojavom tri najvea mislio$a toga doba1 3emokrita, Platona i ,ristotela. Oni su razvili tri $elovita i jedinstvena misaona sistema. 0e se tada stvaraju dva poptuno suprotna prav$a u %ilozo%iji1 materijalistiki ' 3emokritov i idealistiki ' Platonov, i ta podela e ostati do dananjih dana. )& Osno.ni 2ilo-o2ski pra.ci

Od samog nastanka pa sve do danas u okviru %ilozo%ije su se preplitali najrazliitiji sistemi miljenja, ali su, ipak, dva najvanija i najtrajnija ' materijalizam i idealizam. 3va su osnovna kriterijuma za njihovo medjusobno di%eren$iranje ' ontoloki i gnoseoloki. Prvi se odnosi na primarnost, a drugi na istovetnost bia i miljenja. Oni %ilozo%i koji tvrde da je materija primarna, te da ona postoji nezavisno od miljenja, kao i da samo miljenje predstavlja proizvod materije, pripadaju materi!alisti3kom pra.c+, i oni zastupaju materijalistiki pogled na svet, dok oni %ilozo%i koji tvrde da duh ima primat, kao i da je sam materijalni svet proizvod duha, pripadaju idealisti3kom pra.c+, i oni prihvataju idealistiko tumaenje sveta. Do mati-am veruje u mogunost potpune spoznaje sveta i veruje u sistem konanih istina, odnosno, u sistem nepromenljivosti ve saznatih istina. Po tom shvatanju jednom ve saznate istine su konane i zauvek date. Skeptici-am sumnja u mogunost ili u istinitost ljudskog saznanja. Ovo shvatanje ne negira u potpunosti mogunosti saznanja objektivno postojeeg sveta, ali to prihvata sa puno rezerve, sumnje, pesimizma. Di!alekti3ki materi!ali-am smatra da postoji mogunost spoznaje sveta, ali da pro$es spoznaje nije automatski, jednostavan i pravolinijski. /matra da saznanje predstavlja jedan beskonaan pro$es koji se kree od neznanja ka znanju. /tav o primarnosti svesti i sekundarnosti materije predstavlja osnovu, koren idealizma. ) svom razvoju on se i dalje razvija i di%eren$ira. .ako su nastale razne vrste idealizma1 objektivni idealizam, subjektivni idealizam i dijalektiki idealizam. Pored ti% osnovnih postoj ejo i meta%iziki idealizam, ra$ionalni i ira$ionalni idealizam, senzualistiki idealizam i dr. Predstavni$i objektivnog idealizma "/okrat, Platon, 5egel# tvrde da svet objektivno postoji, ali da je duhovne prirode i osnovu svega ine duh i ideja. ubjektivni idealizam u prvi plan stavlja subjektivni doivljaj "Protagora, ;openhauer# i polazi od stavada je subjekt svojom sveu jedina prava realnost, dok je sve ostalo orivid i nestvarno. &ajznaajniji predstavni$i dijalektikog materijalizma su -ant i ;eling i ovaj prava$ je veoma blizak dijalektikom materijalizmu. ) svome razvoju i materijalizam je proao kroz razliite %aze i oblike. &aivni materijalizam postoji kod grkih %ilozo%a u antikom periodu ".ales, 5eraklit# i oni objanjavaju svet preko pojedinih elemenata ' voda, vazduh, vatra. $ehanicistiki materijalizam nastaje kao rezultat saznanja u oblasti mehanike, posebno saznanja do kojih su doli 6alilej i &jutn. &jegova sutina je u svodjenju svih oblika na jedan osnovni oblik kretanja ' mehaniko kretanje. 'ulgarni materijalizam priznaje materiju samo u onim %ormama koje su dostupne ulima. &a taj nain se duhovne pojave poistoveuju sa materijalnim. $etafiziki materijalizam polazi od stava da su prirodni zakoni statiki, nepromenljivi i ovaj prava$ tako gleda i na ostale pojave i pro$ese. )mesto da ih objanjava i da trai uzrono ' posledinu vezu u njima, on se zadovoljava posmatrakim odnosom prema njima. Prema antropolokom materijalizmu ovek se shvata iskljuivo kao prirodno bie, a zapostavlja se njegova drutvena sutina, te se zbog toga ovaj prava$ pribliava idealizmu. (ijalektiki materijalizam predstavlja *arks2 8ngelsov pogled na svet. /utinu toga shvatanjapredstavlja stav da je svet materijalne prirode, da je kretanje neodvojivo od materije, tj. da je kretanje oblik postojanja materije.

N$U4$ %& 'o!am i karakteristike Na+ka predstavlja istiniti sistem saznanja o objektivnoj stvarnosti, koji se izraava u injeni$ama, dokazima i naunim zakonima. Ona otkriva i objanjava pojave, pro$ese i odnose u prirodi i drutvu. Osnovni kriterijum naune istine je praksa. &auka predstavlja najznaajniji oblik drutvene svesti. 3rutvena %unk$ija nauke se ogleda u potrebi ljudi da ovladaju prirodnim i drutvenim silama i da ljudi mogu da ih koriste u odredjene svrhe. &auno saznanje esto polazi od obinog, svakodnevnog saznanja. *edjutim, dok obino saznanje otkriva spoljanje i sluajne odnose medju pojavama, pro$esima i odnosima, nauno saznanje nastoji da otkrije unutranje, sutinske, nune veze u njima. &a taj nain se otkriva odredjena pravilnost, zakonitost koja postoji u prirodi i drutvu. .o su spoznati nauni zakoni ili zakonitosti. &jihove zajednike karakteristike su optost, kauzalnost, postojanost i predvidivost. &auka nije samo istinit, proveren, ve i koherentan, povezan, intrigalan, osmiljen sistem saznanja, ona predstavlja sistem saznanja o objektivnoj stvarnosti koji nije nikada konaan i potpun. &auka predstavlja otvoren sistem saznanja,koji u susretu sa praksom, iskustvom i injeni$ama stalno proverava, dokazuje, proiruje i obogauje ili koriguje i ispravlja. (& 'odela na+ka &ajee se kao osnova za podelu nauka uzima predmet, metod i svrha nauke. 'rirodne na+ke "%izika, hemija, biologija# za predmet istraivanja imaju prirodu,odnosno pojave, pro$ese i odnose u njoj. Dr+t.ene na+ke "istorija, so$iologija# prouavaju drutvo u raznovrsnim obli$imamani%esta$ije i to kako drutvo u $elini, tako i pojedine s%ere, pojave i zakonitosti drutvenog ivota. 5+manisti3ke na+ke "psihologija, etika# prouavaju oveka u onim aspektima u kojima se on ispoljava kao spe$i%ino kulturno i duhovno bie u prirodi i drutvu. Ova podela krajnje je uslovna, jer su u osnovi sve nauke humanistike ' slue ovekovim potrebama i njegovom savladavanju prirodnih i drutvenih sila. Pod deskripti.nom na+kom "geogra%ija, anatomija# podrazumevaju se one nauke koje opisuju pojave, dok eksplikati.ne na+ke "so$iologija, %izika# objanjavaju pojave. ,ko se kao kriterijum za podelu nauka uzme svrha, odnosno praktina primenljivost, one se mogu podeliti na teori!ske ili 2+ndamentalne prirodne, drutvene i humanistike# i na primen!ene "tehnika, medi$ina#.

Nastanak i ra-.o! Pro$es nastanka nauke iao je od neznanja ka znanju, od manjeg znanja ka veem znanju. Pro$es izdvajanja pojedinih nauka iz %ilozo%ij epoeo je u ranoj anti$i, snanije se

odvijao u helenistikom periodu grke istorije da bi se dovrio krajem <0+++ i u toku <+< veka. &a to su uti$ala naroito neka krupna otkria u prirodnim naukama, kao toje -ant ' 4aplasova teorija, 3arvinova teorija evolu$ije i sl. &astanak pojedinih nauka kroz njihovo izdvajanje iz %ilozo%ijr bio je uslovljen potrebom reavanja odredjenih praktinih problema. &ajpre su se izdvojile prirodne i primenjene nauke, a mnogo kasnije drutvene i humanistike nauke. )poredo sa di%eren$ija$ijom, ostvaruje se i pro$es integra$ije nauka. 0e danas, taj pro$es je dobio znaajne razmere, dok e se u budunosti iriti jo vie.

)& 1na3a! na+ke /avremenu epohu mnogi nazivaju naunom $iviliza$ijom, jer su samo za poslednjih stotinak godina ostvareni znaajniji rezultati nego za itav prethodni period ljudske istorije, i to naroito u prirodnim i tehnikim naukama. Ovakvi rezultati ostvaruju se u %ormi nauno ' tehnike revolu$ije. &jene osnovne karakteristike1 2 Postignuti su krupni i sve vei rezultati u nau$i 2 Poveavaju se sve vie sredstva i kadrovi koji se bave istraivanjima 2 &ivo istraivanja trai sve vie sredstava 2 /krauje se period izmedju naunih pronalazaka i njihove primene u praksi ) narednom periodu oekuje se jo dinaminiji razvoj nauke. &auno ' tehniki progres se oekuje, pre svega, u elektroni$i, nuklearnoj i supersoninoj tehnologiji, bioinenjeringu i td. (ovekova uloga e biti svedena na ostvarenje programa, to e svakako zahtevati nova znanja i znatno viu tehniku kulturu ljudi. ) budunosti e manji problem biti stvoriti neto novo, a vei kako upravljati time. bog toga tehnoloka pitanja ne trae samo tehnoloke odgovore. .o su i politika pitanja, koja e vie zaokupljati drutvo, nego bilo koja druga. Politika nadzora nad razvojem tehnologije verovatno e dovesti pojedina drutva do estokih sukoba.

U0ETNOST %& 'o!am )metnost je jedan od najnemirnijih, najmobilnijih, najsamostalnijih oblika drutvene svesti. -ao i ostali obli$i drutvene svesti, ona proistie izekonomske osnove drutva, ali vri i povratni uti$aj na nju. Postoje brojna shvatanja umetnosti kao posebnog oblika drutvene svesti. 3ugo vremena je vailo jedno opteprihvaeno shvatanje umetnosti kao subjektivnog odraza objektivne stvarnosti. Umetnost je obilk drutvene svesti koja na spe$i%ian nain, pomou razliitih simbola ' predmeta, pokreta, ritmova, boja, rei i td., izraava odredjenu stvarnost, tj. ponaanje, elje i oseanja pojedina$a i grupa u odredjenim prirodnim i drutvenim uslovima.

(& Nastanak &ajstarija sauvana umetnika dela, koja datiraju jo iz najstarijih perioda prvobitne zajedni$e, pripadaju slikarstvu i vajarstvu. *edjutim, postoje realne pretpostavke da su odredjeni obli$i umetnikog izraavanja postojali i ranije. &aime, smatra se da su i pre mladjeg paleolita postojale pesme i igre, vezane za lov i magiju, ali nisu sauvane poto nisu materijalizovane. Od svog nastanka do danas, sa razvojem i promenama u drutvenom biu, razvijala se i menjala sama umetnost ' kako po %ormi, tako i po sadrini. /vako vreme, svaka epoha, ima svoju umetnost koja ih izraava. .a veza je toliko jaka da s epo samoj umetnosti moe suditi o vremenu u kome je nastajala i koje izraava. )& *+nkci!e &e postoje uskladjena miljenja o osnovnim %unk$ijama umetnosti, ali se veina slae da je osnovna %un$ija estetsko ' emotivna. apravo, zadatak umetnosti je da u ljudima izaziva oseanja lepog, prijatnog, uivanja, da ih zabavi, razonodi, relaksira. )metnost je spe$i%ian oblik drutvene svesti i zbog toga to na spe$i%ian nain prikazuje stvarnost. 3ok se drugi obli$i drutvene svesti prikazuju sasvim apstraktno "%ilozo%ija#, u vidu najoptijih zakonitosti ili konkretno "nauka#, preko odredjenih injeni$a, dokaza, naunih zakona, umetnost to ini preko posebnih estetskih zakona ili,kako ih *arks naziva zakona lepote. .i estetski zakoni predstavljaju posebnu vrstu zakona koji po sebi i u sebi objedinjuju mnoge posebne zakone ' kako zakone samih predmeta "%izikih, hemijskih i drugih#, tako i zakone po kojima nastaju sama oseanja, predstave i ideje "%izioloki, psiholoki, logiki#. +z ovoga se vidi da umetnost, kao i %ilozo%ija i nauka, ima i saznajnu funkciju. + ona, kao i ostali obli$i drutvene svesti ima zadatak da prati, da prouava, da saznaje odredjenu stvarnost. !azlika je samo u nainu saoptavanja spoznatog. +z ove %unk$ije proistie i moralno % vaspitna funkcija . adatak i $ilj umetnostinije samo da prati, prouava i saoptava odredjenu istinu o svetu, ve i da usmerava, da osmisli odredjena ljudska ponaanja. )metnou se oplemenjuju oseanja i karakter ljudi, stvara se model njihovog ponaanja, ovek se vaspitava da prihvata, podrava i potuje odredjene norme. )metnost,kao spe$i%ian odraz i izraz stvarnosti, vezana je i sadrajem i %ormomza stvarnost koju izraava, izkoje proizlazi. .a povezanost je dvostruka1 objektivna ' jer umetnost proizlazi i izraava odredjenu stvarnost, odredjenu vremensku epohu, kako po sadrini, tako i po %ormi i subjektivna ' jer je svaka umetnost spe$i%ino, subjektivno, individualno, umetnikovo doivljavanje i oblikovanje odredjene stvarnosti. )metnost je i drutveno uslovljena, jer se oblikuje pod uti$ajem drutva koje nanju deluje. ,li, i ona deluje na drutvo. )metnost deluje i na samog oveka, i to kako na %ormiranje njegovog pogleda na svet, na svesnu, ra$ionalnu, tako i na emotivnu, ira$ionalnu stranu njegovog ivota. Ona je sredstvo i nain ovekove so$ijaliza$ije, put i mogunost prevladavanja ovekovog individualiteta, razvijanja drutvenosti, oseaja kolektivizma i solidarnosti. -ad nauka dostigne vrhuna$ u svom razvoju, ona se pribliava umetnosti, pstaje i sama umetnost, i obrnuto. ) tome se ogleda izvesno jedinstvo i sklad izmedju nauke i umetnosti, kao najviih najsavrenijih oblika mani%esta$ije ljudskog stvaralakog genija.

IDEOLO"I#$

%& 'o!am
Pojam ideologije se danas razliito shvata, pa se pod tim terminom i podrazumevaju razliite sadrine. .ermin ideologija "kovani$a od grke rei idea ' misao i logos ' nauka# kao nauka o idejama, prvi put je upotrebljen krajem <0+++ veka. .vor$i tog termina su %ran$uski %ilozo%i i so$ijalni mislio$i na elu sa 3esti de .rasijem. Oni su svoj %ilozo%ski sistem miljenja nazvali ideologijom, a $ilj im je bio da ukau na razliku izmedju nauke o duhovnim pojavama u odnosu na nauku o materijalnim pojavama i pro$esima. .aj izraz kasnije preuzima &apoleon + i upotrebljava ga u sasvim drugom, negativnom smislu. Pravi razlog za taj njegov stav bio je u injeni$i da je ta grupa %ilozo%a kritikovala njegov apsolutistiki sistem vladavine. -lasi$i marksizma su tom pojmu dali novo znaenje, ali je ono i kod njih ostalo nejedinstveno. -od njih se, uglavnom, sreu dva znaajna pojma ideologije. Prema *arks ' 8ngelsovom sistemu ideologija se ponekad shvata kao drutvena svest klasinog drutva, otudjenje u s%eri drutvene svesti koje nastaje zbog njegove klasne podele i postojanja razliitih klasnih interesa. ) negativnom smislu ideologija se shvata kao iskrivljena, de%ormisana, lana, %etiizirana svest i saznanje ljudi. -od klasika marksizma sreemo, mnogo ee i ire pozitivno znaenje ideologije, kao drutvene svesti uopte, kao idejne drutvene nadgradnje u $elini. ) so$iologiji se esto $itira de%ini$ija ideologije koju daje -arl *anhajm ' ideologija je oblik drutvene svesti koji obuhvata shvatanje odredjenih partija, klasa ili irih sklopova drutva, a u irem smislu shvaena ideologija ukljuuje u sebe sve oblike drutvene svesti. / obzirom na sva navedena shvatanja moemo da kaemo da ideologija predstavlja vie ili manje koherentan,zainteresovani sistem miljenja, u iju se istinitost veruje bez rezerve, a koja izra)ava interese i stremljenja odredjenih partija,klasa ili veeg dela drutva. a sve velike ideologije je bitno da nastoje da obuhvate sve tri temporalne komponente1 prolost, sadanjost i budunost, ali naravno, teite je uvek na budunosti. )nutar odredjenih ideologija obino se stvara, odnosno, izdvaja odredjeni sistem nepovredivih principa. .o su nesporne dogme, koje se po svaku $enu tite, kako spolja, tako i iznutra. a zatitu tih prin$ipa obino se %ormiraju, nekada organizovano, anekada i spontano, vrsta jezgra partijskih aktivista, koji otro i brzo reaguju na svaku traenu sumnju u pomenute prin$ipe. *snovne socijalne funkcije ideologije su1 najpre ' integrativna, ije je sutina u objedinjavanju,povezivanju, zbliavanju pripadnika odredjeneklase= mobilizatorska ' njena je sutina u podsti$anju, pokretanju, mobilisanju pripadnika odredjene klase= usmeravajua ' iji je zadatak pripadnike odredjene klase usmeri ka odredjenim so$ijalnim $iljevima, ali i da ih odvrati od nekih $iljeva. adatak svake ideologije je dvostruk. / jedne strane, da %ormiranjem odredjene klasne svesti o%ormi bie klase ' da ih objedini, mobilie i usmeri ka postizanju odredjenih so$ijalnih vrednosti, a sa druge strane, da kod pripadnika suprotne klase ostvari suprotne e%ekte ' da ih dezintegrie, demobilie i dezorijentie. .o se postie sistemom indoktrina$ije, propagande, irenjem razliitih glasina, poluistina, pa i $elih lai.

/ obzirom na sve izneto, moemo rei da zvaninu ideologiju u drutvu stvaraju teoretiari, ideolozi vladajue klase, nastojei da kroz nju izraze interese te klase. ,li, ideologiju stvaraju i teoretiari eksploatisane klase, izraavajui kroz nju njen poloaj u drutvu, njene interese, ideje, stremljenja, njenu psihologiju i klasnu svest.

(& Nastanak
&astanak ideologije je uslovljen odredjenim drutveno ' ekonomskim preduslovima, pre svega, odredjenim stepenom razvitka proizvodnih snaga i nastankom vika vrednosti rada, odnosno, vika proizvoda. &e postoji ideologija drutva uopte, ve samo ideologija pojedinih klasa, partija ili ireg dela "ali ne i $eline# drutva. -ada u drutvu ne postoje suprotni klasni interesi, onda nema potrebeza zainteresovanim, pristrasnim, iskrivljenim tumaenjem sveta. +stovetnost osnovnih interesa uinie nepotrebnim i besmislenim iskrivljeno prikazivanje stvarnosti. .i raznovrsni $iljevi pokazuju osnovnu razliku izmedju nauke,kao istinitog, i ideologije, kao pristrasnog pogleda na svet. ) praksi je bilo pokuaja, ne samo politike %unk$ionaliza$ije ideologije, ve i nauke, pa ak i njene zloupotrebe. Od toga je koristi imala samo klasa, odnosno, grupa koja je imala monopol politikemoi. +deologija ne utie samo na nauku, ve i na ostale oblike drutvene svesti i trpi njihov uti$aj. .o dejstvo ideologije na druge oblike drutvene svesti, u prin$ipu, moe biti pozitivno i negativno, mada je u dosadanjoj praksi to dejstvo vie bilo negativno.

#$VNO 0N#EN#E %& 'o!am i elementi +ako je javno mnjenje veoma esto u upotrebi, njeno shvatanje je dosta nepe$izno, neodredjeno, %luidno. Postoje brojne de%ini$ije javnog mnjenja. Ono to je zajedniko svim shvatanjima javnog mnjenja, to je injeni$a da ga svi tretiraju kao o%ormljeno, usaglaeno miljenje pripadnika odredjene globalne drutvene zajedni$e o nekim bitnim drutvenim pitanjima, koja obino podrazumevaju ini$iranje ili pokretanje odredjene drutvene aktivnosti. #a.no mn!en!e je oblik kolektivne misaone reak$ije lanova odredjene drutvene zajedni$e koji se izraava u odobravanju i podr$i ili u osudi i suprotstavljanju pojedinim postup$ima, merama i odlukama od znaaja za itavo drutvo. 9avno mnjenje ima dva osnovna elementa ' javnost i miljenje. 9avnost znai da je miljenje izalo iz unutranjosti individue u javnost, da je izgovoreno, da je saopteno nekome, odnosno, daje kon%rotirano sa nekim i da je pro$esom kon%ronta$ije postalo zajedniko miljenje odredjene sredine, grupe, zajedni$e. a %ormiranje istinskog, kvalitetnog, sadrajnog javnog mnjenja neophodno je da postoji sloboda iznoenja misli, sloboda dijaloga i ravnopravnost uesnika u njemu. Pro$es %ormiranja javnog mnjenja ostvaruje se postupno, etapno,kroz nekoliko %aza. Prva faza je uoavanje odredjenog problema. Pojedina$, ili nekoliko njih istovremeno, uoavaju da postoje odredjeni problemi. ruga faza je razmiljanje o problemu. !azmiljajui o prpblemu ljudi nastoje da sagledaju njegove dimenzije, da shvate njegov karakter, sutinu, uzroke i posledi$e. )

osmiljavanju problema ljudi koriste mnogo ra$ionalnog, ali i ira$ionalnog. Posle odredjenog perioda oni oseaju potrebu da to svoje miljenje nekome saopte, kau, da o tome porazgovaraju sa nekim. !rea faza je razmena miljenja. Pojedin$i iznose svoje stavove, saznanja, razmiljanja o nekom problemu i to saoptavaju ostalim lanovima zajedni$e. Oni se razliioto odnose prema saoptenom. "etvrta faza je opredeljivanje za odredjeni stav, miljenje. .o je formiranje javnog mnjenja u u)em smislu. Pojedin$i i grupe se sve vie opredeljuju za jednu od alternativa koja je iznesena o odredjenom problemu. 0ri se kristaliza$ija stavova. &ekada se za konano %ormiranje javnog mnjenja presudnu ulogu imaju istupanja kompetentnih strunih ljudi. ) tim sluajevima govorimo o kvali%ikovanom i nekvali%ikovanom javnom mnjenju. ) vezi sa tim, u praksi ima dosta zloupotreba i manipula$ija, od kojih imamo i dve osnovne, a to su, prvo, to u praksi ima ljudi koji priznaju samo opte, ali ne i kvali%ikovano javno mnjenje, a to najee ine tzv. politiari opte prakse= drugo, to kod kvali%ikovanog javnog mnjenja postoji osporavanje i nega$ija javnog mnjenja od strane jednog broja struanjaka, navodno zbog zdravorazumskog, a ne argumentovanog i kompetentnog zakljuivanja. .o se ini naroito kada im ne odgovara odredjeno %ormirano javno mnjenje. &ajee se kao javno mnjenje prikazuju zvanini stavovi i mieljenja koja postoje u drutvu. 9avno mnjenje se %ormira pod njihovim snanim uti$ajem, ali to ne znai da mora da bude istovetno sa njima. .o je zbog toga to se javno mnjenje %ormira i spontano, neorganizovano, delovanjem pojedina$a i odredjenih drutvenih grupa, ali se ono %ormira i organizovano delovanjem vie ili manje organizovanih drutvenih snaga preko sredstava masovnih komunika$ija. a %ormiranje javnog mnjenja zainteresovana je i utie na to. Pre svega, zvanina vlast, pojedine politike partije, $rkva, razne interesne grupe. 9ednom %ormirano javno mnjenje se menja. Promene pojedinanih i grupnih mnjenja su osnovni uslov za nastanak zdravog i argumentovanog javnog mnjenja. Postoje odredjene zakonitosti promene javnog mnjenja. Prvo, lake se menjaju mnjenja o marginalnim, nego o kljunim drutvenim pitanjima. 3rugo, dobro in%ormisani ljudi tee menjaju svoja miljenja od nein%ormisanih, odnosno slabo in%ormisanih. -onano, za promenu javnog mnjenja potrebne su i neke dodatne aktivnosti, kao to je, npr. propaganda. Pro$esom propagande postojeim in%orma$ijama se dodaju nove, te se tako na bazi vee koliine i kvaliteta novih in%orma$ija trai promena postojeeg mnjenja i %ormiranje novog, kakvo je zamiljeno da se oblikuje pro$esom propagande. +storijski posmatrano, javnosti i javno mnjenje sreu se jo kod polisa ' gradova ' dravi$a, kao bitna komponenta njihovog shvatanja demokratije. ) starom !imu su postojali vo> populi i %ama popularis, koji su na neki nain sinonimi za dananje javno mnjenje. ) srednjem veku, koji po sebi predstavlja vek mranjatva, usled domina$ije $rkve, dolazi do zaustavljanja progresivnog razvoja drutva. )slovi za progresivniji razvoj drutva, demokratije, pa i javnog mnjenja, stvaraju se nastankom kapitalizma u <0++ i <0+++ veku. &iz okolnosti je uti$ao na to1 pojava brojnih ekonomskih kon$ep$ija, uspon nove gradjanske klase, politika demokratiza$ija drutva i td. 9avno mnjenje postaje neotudjiva tekovina drutvenog ivota, bitan element demokratije. Ono daje sudove o svemu to ima javni, drutveni karakter. bog toga, svako ko eli a%irma$iju pravih vrednosti, brz i stalan razvoj drutva, mora da se bori za stvaranje pravog, zdravog, demokratskog javnog mnjenja, oslobodjenog svih barijera i monopola. Prvi i jedan od navanijih uslova za to je slobodan razvoj sredstava masovnog komuni$iranja u drutvu.

1$4L#U6$4

3rutvo predstavlja prirodno2istorijsku kategoriju koja oznaava odredjeni sistem stvarnog i objektivnog ivota ljudi, sadaja i %ormi njihovog miljenja i svih inila$a razvoja sistema.Pitanje odredbe pojma ljudskog drutva stvar je ljudskog miljenja. /a stanovita nauno2logikog miljenja dobija se najkobjektivniji i najistinitiji sud o bitnim kvalitetima ljudskog drutva, sud koji najvie doprinosi da se izadje iz njegove iste apstraktnosti ili prostog empirizma..akvo saznanje drutva prua mogunost njegovog progresivnog menjanja.Odredba pojma ljudskog durtva zavisi i od metodolokog pristupa i sadraja predmeta nauka koje se bave drutvom i sve te nauke otkrivaju sutinu mnogobrojnih strana drutva i njegove istorije.

/o$ioloki pojam totaliteta ljudskog drutva obuhvata drutveno bie i drutvenu svest u njihovom istorijskom razvoju. 7lie reeno, ovaj pojam obuhvata ekonomsku strukturu drutva, so$ijalno2politiku i idejnu strukturu, i odraava sve bitne unutranje i spoljne veze ovih struktura. "$elokupnost odnosa i oblika ljudske svesti#..... Ovako de%inisan pojam drutva omoguio je konstituisanje so$iologije kao posebne nauke, i tu nema nesporazume medju so$iolozima. *edjutim, kada je re o sadinskoj strani utvrdjivanja predmeta istraivanja, naroito kod utvrdjivanja temeljnih zakonitosti koje vladaju drutvom i otkrivanja krjaje, uzrone veze, pro$esa i odnosa u ljudskom drutvu javlja se ideoloki ili teorijsko2%ilozo%ski sukob miljenja. /o$iolozi koji polaze od psihologistike teorije smatraju da su osnovne veze u drutvu one koje nastaju izmedju pojedina$a na osnovu psihikih pro$esa. Po njima, drutvo je skup individualnih ponaanja pojedina$a i sistem psihikih veza. ) naturalistikom prav$u, teorijska poenta se svodi na konstata$ije da su drutvene veze u sutini prirodne veze i da nema bitnih razlika izmedju prirodnih i drutvenih pojava i njihovih zakonitosti "biologisti ' drutvo je organizam iji su delovi %unk$ionalno povezani na osnovu organskih, bio%iziolokih i sl. pro$esa ili mehani$isti ' drutvo je skup povezanih ljudskih radnji koje se mogu podvesti pod zakone %izike i meriti matematikom pre$iznou# 3anas u okviru so$iologije gotovo da nema klasinih teorijskih sistema, ve se u pluralizmu %aktora trae reenja za osnovna pitanja teorisjke so$iologije. 3anas, so$ioloki pojam drutva impli$ira stavove da je drutvo sistem so$ijalnih interak$ija u kome su od podjednakog znaaja i uti$aja na totalitet drutvene strukture i razvoja mnogobrojni %aktori1 psihiki, ekonomski, rasni, geogra%ski, kulurni i dr.

LITER$TUR$
1. 777&scri/d&com8sociolo i!a

(&

Ostali internet i-.ori