УНИВЕРЗИТЕТ У БАЊОЈ ЛУЦИ

АРХИТЕКТОНСКО – ГРАЂЕВИНСКИ ФАКУЛТЕТ

СТАТИКА
КОНСТРУКЦИЈА
Писана предавања (интерна употреба)
Доц. др Илије М. МИЛИЧИЋА, дипл.инж.грађ.

2011

СТАТИКА КОНСТРУКЦИЈА
Предметни наставник: Доц. др Илија М. МИЛИЧИЋ, дипл.инж.грађ., (milicic@gf.uns.ac.rs)
Предметни асистент: мр Александар БОРКОВИЋ, дипл.инж.грађ., (aborkovic@agfbl.org).
ЛИТЕРАТУРА
Универзитетски уџбеник:
1. Милан Ђурић: Статика конструкција,
2. Димитрије Димитријевић: Статика конструкција,
3. Милан Ђурић, Драгољуб Николић: Статика конструкција – утицај покретног оптерећења,
4. Славко Ранковић: Статика конструкција,
5. Љубомир Влајић: Статика конструкција – скрипта део 1,
6. Глигор Раденковић: Статика линијских носача у равни.
Збирка задатака:
1. Драгољуб Николић: Статика конструкција,
2. Радомир Фолић: Статика конструкција.
ЗАДАТАК СТАТИКЕ КОНСТРУКЦИЈА....
• Свака конструкција мора да буде стабилна и крута под утицајем оптерећења које на њу делује. Ово
се односи и на сваки њен елемент. Статика представља део шире области која се зове механика
конструкција. Механика конструкција примењује методе теоријске механике која изучава равнотежу
крутих тела за разлику од теоријске механике која изучава и еластичну и елестопластичну теорију
конструкција.
• При решавању савремених проблема непознате величине изражавамо на два начина и то:
o Затворено решење (одређена формула)
o Или у одређеном низу дискретних тачака (нумерички поступци)
• Примена рачунара пружа широке могућности да до тих непознатих величина за решавање
проблема механике конструкција користимо матрични рачун, теорију вероватноће, статистичке
методе и итеративне поступке.
• Основни задатак састоји се у разради рационалних поступака и метода прорачуна за одређивање
утицаја у конструкцији, а такође и у изналажењу најприкладнијих облика које треба да има
конструкција а који задовољавају услове стабилности, функцију и да је при томе економична.
ИСТОРИЈАТ
• Још пре нове ере када су људи осетили потребу за грађењем била су потребна и неопходна знања
или правила или искуства из Отпорности материјала и статике. Та знања су била емпиријског
карактера и ти неимари су били изузетно цењени.
• Писана предавања датирају из 3 века пре нове ере код старих грка. Архимед је написао услове
равнотеже полуге. Стари римљани су примењивали писана предавања приликом изградње
сводова, мостова (Plondgar).
• Средњи век имамо мали застој и у грађевинарству, па тако и механици конструкција.
• 15 век је почетак ренесансе.
• Давинчи, је радио моделе просте греде, конзоле. Сазнање до кога се дошло је да носивост стуба
опада са његовом висином. Галилео Галилеј, са применом механике математичким поступком
одређује димензије греде, итд.
• У 18 – 19 – 20 – 21 веку механика се дели на:
• СТАТИКУ КОНСТРУКЦИЈА
o Линијских носача
o Површинских носача
• СТАБИЛНОСТ КОНСТРУКЦИЈА
o Статичка
 Линијских носача
 Површинских носача
o Динимичка
 Линијских носача
 Површинских носача
• ДИНАМИКА КОНСТРУКЦИЈА
o Линијских носача
o Површинских носача

СТАТИКА КОНСТРУКЦИЈА
Писана предавања 1 и 2
Припремио: Доц.др Илија М. МИЛИЧИЋ, дипл.инж.грађ.
ТЕМА:

ОСНОВНЕ ЈЕДНАЧИНЕ ТЕХНИЧКЕ ТЕОРИЈЕ САВИЈАЊА ШТАПА

Основне једначине техничке теорије савијања штапа у равни – дефиниција штапа
Замислимо, да имамо неку глатку криву линију (глатка значи да постоји први извод
функције) у равни или простору и посматрамо равни управно на ту криву линију.






Aко су попречни пресеци (F) у свим тачкама осе штапа исти онда је то штап константног
попречног пресека.
Ако су површине попречног пресека различите онда је то штап променљивог попречног
пресека.
Штапови могу бити:
o Равни штапови (у равни),
o Просторни штапови (у простору).
У колико је оса штапа права или крива линија у равни и ако је једна од главних
централних оса инерције свих попречних пресека у тој истој равни онда је штап раван.
У колико је оса штапа просторна крива линија или ако је оса штапа права или крива
линија у равни али тако да ни једна од централних оса инерције не лежи у тој равни ,
онда је то штап у простору.
Код равних штапова ако jе оптерећење у тој истој равни, померања тачака су увек
паралелна равни штапа па се таква деформација назива равна деформација.

1

Деформација осе штапа




У померањима , поред померања која потичу од деформације садржана су и она
померања која потичу од промене положаја осе у равни штапа као целине као и
померања једних делова осе услед деформације других.
Зато, поред померања уводимо и друге величине које постоје само на оним местима на
којима се оса деформише , а које су једнаке нули на местима осе на којима се она не
деформише.
Такве величине називамо чисто деформацијским величинама или деформацијским
величинама осе штапа.
Да би се дефинисале деформацијске величине и написале везе између деформацијских
величина и померања тачака, посматраћемо деформацију штапа у малом.

ВАЖНО:
Овде није предпостављено ништа о величинама (u, v, , ) , па је ово веза померања и
деформација по теорији великих (коначних) деформација.
2

Предпоставка о малим деформацијама Померања. обртања и деформацијске величине штапа су тако мале да је оправдано занемарити њихове квадрате и више степене. Теорија малих деформација 3 . као и квадрате и више степене њихових извода.

C1’.. C1.... у правцу тангенте и у правцу нормале једнаке разлици пројекције померања тачке C1 и тачке C у правцу тангенте и у правцу нормале. и елемента C. тражене везе.  Теорија великих (коначних) деформација  4 Теорија малих деформација . ЗАКЉУЧАК .Везе између деформацијских величина и компоненти померања РЕЧИМА: Ове везе се добијају из услова да је разлика пројекција елемента C’.

а као и „ε“. 5 . штапа као тела. али да после деформације више нису нормални на деформисану осу штапа! Предпоставка: При деформацији штапа. призматичне штапове изложене само чистом савијању!  Када поред момената савијања имамо и Т силе. Са њом се тродимензионални проблем деформације. постоје на местима на којима се штап деформише.Деформација штапа као тела [Бернулијева (Bernoulli) хипотеза] Ово је основна предпоставка техничке теорије савијања штапа. своди на једнодимензионални проблем деформације његове осе.  Она је тачна само за праве.   Обртања „φТ“ називамо клизање штапа. попречни пресеци се витопере!  Утицај Т сила је мали или се занемарује или се одређује задржавајући предпоставку да попречни пресеци остају равни. попречни пресеци штапа се не деформишу и остају равни и управни на деформисану осу штапа.

Између дужине осе елемента ds(z). 6 .Дилатација еквидистантног елемента Да би смо срачунали величину ε(z). посматраћемо запремински елемент штапа између два бесконачно блиска попречна пресека пре и после деформације. и контигентног угла dα и полупречника кривине штапа пре и после деформације постоји веза. да је ds=ρ dα. ds(z)=(ρ – z) dα .

могу бити коначна.Из синусне теореме троугла У теорији малих деформација обртања φ. па је cosφT=1.0 7 .

8 .

и Сппљашое силе мпгу бити:   Неконзервативне. Међутим. Специфичнп пптерећеое! Спољашње силе могу бити:  Конзервативне.  Кпнзервативне. и Пример за конзервативно оптерећење  Некпнзервативне. Оне могу бити распоређене по омотачу штапа (површинске) и у свим тачкама запремине штапа (запреминске). сагласно техничкој теорији савијеног штапа напони и деформације не зависе од начина на који се оптерећење преноси већ зависи од резултанти укупног оптерећења између блиских попречних пресека штапова. 9 УСЛОВ ДА ЈЕ .Спољашње силе    На штапове као и друга тела у природи делују спољашње силе.

Унутрашње силе КОНВЕНЦИЈА О ПРЕДЗНАЦИМА:  Нормална сила је позитивна ако затеже штап!  Трансверзална сила је позитивна ако део штапа који напада обрће у смеру казаљке на часовнику!  Момент савијања је позитиван ако затеже доња влакна штапа! А доња влакна штапа су она која смо изабрали за доња!!!! 10 .

Услови равнотеже елемента штапа     У Статици конструкција претпостављамо да су померања тачака при деформацији штапа поступна. Коначна равнотежа сила се успоставља тек када је деформација завршена и када је штап прешао у стање мировања. услове равнотеже треба посматрати на деформисаном штапу! 11 . Према томе. што је могуће само под предпоставком да се спољашње и унутрашње силе поступно повећавају од нуле до коначне вредности. При таквој деформацији спољашње силе међусобно и са унутрашњим силама стоје у равнотежи у току читавог процеса деформације. тако да убразања тачака практично не постоје.

. У правцу координатних оса. На тај начин уведена предпоставка даје да спољашње и унутрашње силе стоје у равнотежи на недеформисаном штапу. Због тога се померања нападних тачака спољашњих и унутрашњих сила у условима равнотеже могу занемарити..Предпоставка о малим померањима  Померања тачака у односу на димензије штапа и деформацијске величине у односу на јединицу су мале величине. 12 .

Уколико имамо и температурне утицаје у штапу.Везе између деформацијских величина пресечних сила и температурне промене Да би одредили напоне и деформацију штапа услед задатог оптерећења и температурних промена. Тражене везе су: 13 . поред веза које смо извели и услова равнотеже потребне су нам и неопходне предпоставке о физичком понашању материјала.

14 .Надаље.

Напони смицања 15 .

РЕКАПИТУЛАЦИЈА  Везе између деформацијских величина. пресечних сила и температурне промене су:  Основне непознате величине су: 16 .

сила у пресецима и температурних прпмена 47 17 . сила у пресецима и температурних прпмена 45 Б Предппставка п малим дефпрмацијама Везе ппмераоа и пбртаоа и дефпрмацијских величина 1 Теорија 2 реда (геометријска нелинеарност) 2 Везе сппљашоих и унутрашоих сила (услпви равнптеже) 3 Везе дефпрмацијских величина.Преглед једначина и гранични услови теорије савијања штапа утеорије равни Преглед једначина и гранични услови савијања штапа у равни А Везе ппмераоа и пбртаоа и дефпрмацијских величина 1 Теорија 3 реда (теорија великих деформација) 2 Везе сппљашоих и унутрашоих сила (услпви равнптеже) 3 Везе дефпрмацијских величина.

и  6 граничних услова по силама и по померањима.  Физичке константе материјала [ E. А2. G. k(s) ]. y(s). Предпоставка о физичкој линеарности. Ако једначине А3. сила у пресецима и температурних прпмена 3 49 Дакле. Предпоставка о статичкој линеарности – назива се ТЕОРИЈА ПРВОГ РЕДА. 2. η). M. Ако је више од 3 гранична услова задата по померањима проблем је статички неодређен. α(s) ]. добија се систем од 6 симултаних једначина са 6 непознатих (Н. 3. t.  Геометријске податке о облику попречног пресека [ h(s). φ. То значи да деформацијске величине (ε. I(s). а 3 по померањима проблем је статички одређен. ξ. αt ]. Када је реч о линеарној теорији штапа систем од 6 симултаних диференцијалних једначина А1. Предпоставка о геометријској линеарности. Т. Ако су 3 услова задата по силама.Ц Предппставка п малим дефпрмацијама 1 Везе ппмераоа и пбртаоа и дефпрмацијских величина Теорија 1 реда (линеарна теорија) Везе сппљашоих и унутрашоих сила (услпви равнптеже) 2 Предппставка п малим ппмераоима Везе дефпрмацијских величина. теорија код које важе све три предпоставке. Δt ]. Да би се овај систем решио потребно је познавати:  Облик осе штапа [ x(s).: 1. 18 . ρ(s). κ. φТ) не морају да се уброје у основне непознате. F(s).  Спољашње утицаје [ p. распада се на по 3 једначине. које су линеарне а нису диференцијалне убацимо у А1. тј.

Са њима у равнотежи стоје реактивне силе које не познајемо. Спољашњи елементи носача су ослонци и укљештења. једнако нули или једнако унапред задатој вредности.инж. Ослонац је конструктивни елемент који спречава померање ослоњене тачке у једном одређеном правцу.. Елементи носача Унутрашњи Спољашњи Брпј крутих углпва је за један маои пд брпја везаних штаппва (m-1) Спољашње силе које делују на носач делимо на активне и реактивне.грађ. ТЕМА: ОСНОВНЕ НЕПОЗНАТЕ И ОСНОВНЕ ЈЕДНАЧИНЕ РАВНИХ ЛИНИЈСКИХ НОСАЧА И ЊИХОВА КЛАСИФИКАЦИЈА Основне статичке и деформацијске непознате Под појмом елементи носача подразумевамо спољашње и унутрашње елементе носача. Значи. укупан број непознатих спољашњих 1 . Сваки ослонац супроставља се померању тачке у правцу ослонца једном силом коју називамо реакцијом ослонца. МИЛИЧИЋ.) познајемо.. а број непознатих момената укљештења Cu. Укљештење је конструктивни елемент који спречава обртање укљештеног пресека или дозвољава ротацију за унапред одређену вредност. Према томе. а свако укљештење супроставља се ротацији моментом укљештења. а унутрашњи елементи су штапови и крути углови. дипл. Активне силе (оптрећење носача. др Илија М. број непознатих реакција једнак је броју ослонаца Zo.. Померање ослоњене тачке у правцу ослањања је или спречено.СТАТИКА КОНСТРУКЦИЈА Писана предавања 3 и 4 Припремио: Доц.

Укупан број непознатих сила (спољашњих – реакција.. односно укупан број статичких непознатих величина је: статичких неппзнатих величина је: 2 . Mki Реакције укљештеоа. Zu – реакција укљештеоа. Zk – брпј крутих углпва. момената укљештења. Унутрашње силе у носачу биће познате када су познате силе у свим пресецима свих штапова тог носача. унутрашњих унутрашоих сила и мпмената на крајевима штапа). Реакције пслпнаца…. мпмената укљештеоа.реактивних сила једнак је броју спољашњих елемената носача (Zo + Cu). Co Zo – реакција пслпнаца. Zs – брпј штаппва. пднпснп укупан брпј сила и момената на крајевима штапа). Cu m=3 Zo – брпј пслпнаца. Укупан брпј неппзнатих сила (сппљашоих – реакција. Zk +m – мпмената на крајевима штапа Mik. m – брпј група крутп везаних штаппва Брпј елемената нпсача је једнпзначнп пдређен када су усвпјени чвпрпви. Zs – аксијалних сила Sik. Пример: Zu – брпј укљештеоа. m – брпј група крутп везаних штаппва K – брпј чвпрпва.

..... То значи да је укупан број деформацијских независних величина мањи од броја компоненти непознатих штапова тога носача. Услови равнотеже носача.. 3 . У општем случају није могуће рећи која су померања.... односно обртања штапова независна од деформације штапова па се као деформацијске непознате узимају свих 2К компоненти померања чворова (где је К број чворова).... Најчешће су то три од могућих четири компоненти померања крајњих тачака штапа.. vi:....Да би смо поред унутрашњих сила могли да одредимо и деформацију носача... и 2........ Укупан брпј неппзнатих дефпрмација Uj:... 2K – Zs Укупан брпј неппзнатих ппмераоа ui... које формирају: 1. Услови компатибилности померања чворова носача... поред наведених непознатих статичких величина и спољашњег оптерећења морамо познавати и одређени број деформацијских величина.. с тим да она нису независна од деформација штапа. np=2K Укупан брпј статичких и дефпрмацијских неппзнатих: Једначине из којих се могу одредити ове непознате величине састоје се из две групе једначина. Померање тачака једног штапа могу да се одреде када су поред сила у пресецима познате још и три деформацијске непознате величине..

померања ослонаца и обртања укљештења са друге стране. Промена дужине и деформациони углови штапа 4 .Услови компатибилности померања носача Услови компатибилности померања чворова носача односе се на геометријску деформацију носача и представљају везе померања чворова са једне стране и деформацијских величина штапа.

5 .

Обртаое еластичних укљештеоа Укупан број услова компатибилности померања чворова носача једнак је укупном броју елемената носача: 6 . Углпви пбртаоа пппречних пресека на крајевима крутп везаних штаппва су једнаки. Везе између ппмераоа чвпрпва на крајевима некпг штапа и прпмене дужине тетиве тпг штапа.1. 3. 2. Ппмераоа еластичних пслпнаца 4.

ΣM=0 Укупан број услова равнотеже носача је: 7 .  Услови равнотеже штапа. ΣM=0 Услови равнотеже чвора су: ΣH=0.Услови равнотеже носача Замислимо. да кружним пресецима исечемо све чворове и тиме носач раставимо на “Zs” независних штапова и “K” независних чворова. су: ΣH=0. ΣV=0. ΣV=0.

Ти услови могу да се искажу у кинематичком или статичком облику. него долазимо до одређене кинематичке и статичке класификације. не помери ни један ослонац или не обрне ни једно укљештење. То су механизми и они немогу бити носачи. Анализом ових услова не долазимо само до закључка који системи могу бити носачи.  Кинематички лабилни системи су системи штапова чији чворови могу да се померају без деформације штапова. померања осллонаца или обртања укљештења су. Код њих чворови не могу да се померају а да се при томе ни један штап система не деформише. Кинематичка класификација носача  Кинематички стабилни системи су само они системи штапова који у границама еластичности материјала могу да спрече померања одређених тачака међусобно и у односу на сталне тачке у простору.РЕКАПИТУЛАЦИЈА  Укупан број једначина (услова компатибилности померања чворова и услова равнотеже чворова):  Укупан број статичких и деформацијских непознатих: Што значи. да је број једначина једнак броју непознатих: Класификација носача Носачи могу бити само они штапови или системи штапова који задовољавају одређене услове. 8 .

Zo=3. и ако су оне међусобно независне. ако међу њима постоји бар 2K независних услова за које је det D различита од нуле. Ако се штапови не деформишу ослонци не померају. када су познате деформацијске величине свих штапова (Δlik. v). τik τki) и померања ослонаца и обртања укљештења. услови компатибилности померања су хомогени по померањима (u. тј. 9 det D=0 Кинематички лабилан систем !!! кинематички . Кинематички прпстп стабилни системи Кинематички вишеструкп стабилни системи Кинематички лабилни системи Ако је број једначина независних померања =2К. а укљештења не обрћу.v).Аналитички критеријум дали је систем стабилан или лабилан изводимо уз услова компатибилности померања чворова носача. τik=τki=0. Zk=0. Zu=0. Када систем има тривијално решење. Пример 1 К=14. Брпј мпгућих (неппзнатих) ппмераоа Брпј једначина кпје ппмераоа чвпрпва нпсача мпрају да задпвпље. лабилан систем! Zs=25. Zo+Zu+Zs+Zk=2K. онда је систем штапова кинематички стабилан. и ако је Δlik=0. различита од нуле тада се из овог система једначина могу да одреде померања (u. ако је det D. Стабилни су свакако и они системи код којих је Zo+Zu+Zs+Zk>2K. односно померања свих чворова једнако нули. Coi=Cou=0.

и примера 2. унтрашње кинематички вишеструко стабилан систем. има бесконачно мала померања и изведен из почетне конфигурације (критичне конфигурације) постаје стабилан. а систем у примеру 2. Sik (Zk). Mik. Mki (Zk+m). док 2K+m имамо услова равнотеже. Критеријуми су. односно Zo+Zs+Zu+Zk=2K . Статичка класификација Статичке непознате величине су: Coi (Zo). Малим деформацијама (скраћењима Δlik) одговарају велика померања (v). То су статички одређени системи. унутрашње кинематички просто стабилан систем. и када су једначине међусобно независне за произвољне вредности слободних чланова тј. а изведен из равнотежног положаја остаје лабилан. има коначна померања. ако је:    Zs+Zk<2K – 3 Zs+Zk=2K – 3 Zs+Zk>2K – 3 унутрашње лабилан систем. Систем у примеру 1.Пример 2 Критична кпнфигурација система !!! Постоји битна разлика између примера 1. 10 . Кад из једног кинематички стабилног система уклонимо све спољашње елементе добијамо систем међусобно спојених штапова чији се чворови могу релативно померати. а да се при томе ни један штап не деформише или се не могу померати без деформације штапова. Ако је Zo+Zs+Zu+Zk+m=2K+m. за произвољне вредности спољашњих сила обе једначине имају једнозначно решење. Cui (Zu).!.

Реакције ослонаца. Статичке непознате одређујемо из услова равнотеже. Основна особина сваке плоче је да произвољни пресек „ц“ било кога штапа дели плочу на два независна дела. Ако је зглоб зглавкаста веза две гране тако да у зглобу у коме је „m“ грана постоји „m – 1“ зглоб. и силе у пресецима статички одређених носача зависе само од оптерећења носача а једнаки су нули. Како у тим једначинама поред непознатих сила и момената улази само оптерећење: реакције ослонаца. а десна страна број веза између њих. и  Кинематичко – геометријски проблем. ако је носач не оптерећен. силе у пресецима код статички неодређених носача могу да постоје и кад систем није оптерећен. једне кинематички просто стабилне плоче стоје у релацији да је: 3Zg – 3=2Zz Лева страна ове једначине представља број степени слободе релативног померања Zg грана у равни. Свака унутрашње кинемачки просто стабилна статички одређена плоча састоји се од једне или више зглавкасто везаних грана. Најједноставнија статички одређена плоча је она плоча која се састоји од једног штапа или од више круто везаних штапова. Оваква плоча зове се грана штапова или само грана. Просто везана грана или проста грана везана је са другом граном само у два чвора 11 . Структурална анализа статички одређених носача Статички одређени носачи састоје се од једне или више кинематички просто стабилни односно статички одређених плоча. моменти укљештења. моменти укљештења.брпј једначина брпј неппзнатих Статички пдређени нпсачи: Статички непдређени нпсачи: Статички препдређени нпсачи: Код статички одређених носача проблем прорачуна статичких и деформацијских непознатих распада се на два независна проблема:  Статички проблем. тада је број грана Zg и број зглобова Zz.

Систем грана прве врсте је плоча у којој постоји бар један прост чвор. Основна фигура плоче је она плоча у којој после уклањања не постоји ни један прост чвор. За услов кинематичке стабилности код решеткастих носача уместо критеријума 3Zg–3=2Zz. Код решеткстих носача сваки штап представља посебну грану па уместо да говоримо о систему грана прве врсте говоримо о систему штапова прве врсте. Систем грана друге врсте је плоча у којој не постоји ни један прост чвор. погоднији је критеријум Zs=2K–3. који следи директно из услова за унутрашњу кинематичку стабилност. који има ту особину и када уклонимо гране које су у том чвору везане и задржава је све док се сукцесивним уклањањем грана које су везане у следећим (новонасталим) простим чворовима не сведе на једну једину грану. 12 .грана Прост чвор је чвор у коме су везане само две просте гране. или она плоча код које се уклањањем чворова неможе свести на једну једину грану.

плочи једну или више грана заменимо једном или више стабилних плоча онда је и добијена плоча у целини стабилна. тј. су само потребни али не и довољни услови. међутим у неким случајевима има код којих је стабилнпј одговор на то једну питање дати заменимп свођењем на стабилност Акпсистема у једнпј кинематички плпчи илимогуће више грана коресподентног (одговарајућег) системаплпча гранаупрве врсте.Подела статички одређених плоча на системе грана прве и друге врсте има одређено како кинематичко тако и статичко значење. Они морају бити међусобно независни. Услов за кинематичку стабилност плоче дат је једначинама Zk+Zs=2K–3 и 3Zg–3=2Zz. Код система грана друге врсте одговор на питање стабилности је знатно компликованији. Ако у кинематички стабилној стабилним плпчама. Систем грана прве врсте може да се формира полазећи од једне гране сукцесивним додавањем парова грана. 13 . које као пара грана улазе у састав плоче. пнда је и дпбијена целини стабилна. њихова детерминанта треба бити различита од нуле. Да би се исписала детерминанта потребно је доста времена па се поставља питање „какву независност услова узети без исписивања детерминанте“. Једини услов да овако формирана плоча буде кинематички стабилна је да чвор у коме су везане било које две гране . не лежи на правој која пролази кроз чворове у којима се та грана везује за раније формирани део плоче – иначе је критична конфигурација.

Просте гране 3 и 4 утичу само на релативна померања грана 1 и 2 тиме што су спречена померања у правцу тетива 1 и 2 односно 3 и 4. плоча која се састоји од више плоча а која се заменом тих плоча замени одговарајућим гранама своди на систем грана прве врсте називамо систем плоча прве врсте. Ако су померања при ротацији управна на правац 1 и 2. На сличан начин уводимо појам система плоча прве врсте са имагинарним зглобовима. То је систем грана прве врсте са имагинарним зглобом. онда се формирањем имагинарног зглоба није променио услов да се тачке 1 и 2. Други начин на који се неки системи грана друге врсте могу да сведу на систем грана прве врсте састоји се у замени простих грана имагинарним зглобовима. Ово је систем грана друге врсте али је то комплексна плоча прве врсте. Чвор у коме су везане само две просте плоче назива се прост чвор плоча. Гране 1 и 2 се релативно померају само при ротацији око тачке А. Систем плоча прве врсте је комплексна плоча у којој постоји бар један прост чвор плоча која ту особину има и када уклонимо плоче у том чвору задржава је све док се сукцесивним уклањањем плоча које су везане у следећим новонасталим простим чворовима систем не сведе само на једну једину плочу.Плочу коју добијамо из система грана прве врсте заменом једне или више грана одговарајућим плочама називамо систем плоча прве врсте. Просто везана плоча или проста плоча је она плоча која са другим плочама тог система везана је само у два чвора. и то када је δφ1 различито δφ2. односно 3 и 4. 14 . Гране 3 и 4 можемо да заменимо (испрекидане линије) гранама 1 – А и 3 – А. Слично као и код система грана важи да је 3Zp – 3=2Zz. Важи и обрнуто. односно 3 и 4 релативно не померају у правац 1 и 2 односно 3 и 4.

Према структури одговарајуће плоче носаче делимо на носаче прве и носаче друге врсте. Све остале статички одређене плоче су плоче друге врсте.Систем грана и систем плоча прве врсте са реалним и имагинарним зглобовима представљају групу статички одређених плоча које ћемо у следећим звати плоче прве врсте. На тај начин што тло – земљу са ослонцима и укљештењима на која је носач ослоњен или у којем је он укљештен замењујемо једном плочом или једном граном. Кпресппдентна плпча 15 . То се лајо постиже када се носач замени једном одговарајућом плочом. Ова подела може да се прошири и на статички одређене носаче у целини. Носаче прве врсте делимо на системе грана и системе плоча прве врсте са реалним или имагинарним зглобовима.

Mki . Када у 2К услова равнотеже сила и „m“ услова момената у чворовима једног статички одређеног носача силе на крајевима носача изразимо у функцији сила Sik и Mik. Методе прорачуна статички одређених носача  Метода чворова. 16 . У једној од метода непознате одређујемо из услова равнотеже чворова а у другој из услова равнотеже плоча од којих се састоји посматрани носач.Реакције и силе у пресецима статички одређених носача У предходним излагањима извришили смо статичку и кинематичку класификацију носача и указано је на две основне методе којима могу да се одреде реакције и силе у пресецима статички одређених носача. добијамо систем 2K+m. линеарних једначина у којима фигурише 2К+m статичких непознатих величина.

Непознате су Coi, Cui, Sik, Mik, Mki. Унутрашње силе добијамо из услова равнотеже штапова
и њихових делова. Ову методу називамо методом чворова.
 Метода декомпозиције,
У другој методи уклањањем ослонаца и укљештења и растављањем зглобова дати носач
распада на Zp које су међусобно независне и слободне. Те плочепод утицајем спољашњег
оптерећења, реакција ослонаца и сила веза у зглобовима су у равнотежи.
Укупан број услова равнотеже је 3Zp из којих одређујемо Zo – реакција, Zu – момената, 2Zz –
сила веза у зглобовима. Сада сваку плочу растављамо на
систем грана и одређујемо силе веза између грана , а
затим и пресечне утицаје у било којој грани. Метода
чворова је у основи елементарнија јер у њој одређујемо
непосредно оне величине које су неопходне за
одређивање напона и деформација.
Код методе декомпозиције уводимо и силе везе у
зглобовима као непознате па је број непознатих већи
него у методи чворова. Међутим, метода декомпозиције
може да буде повољњија јер уместо једног система
симултаних једначина можемо добити више система
једначина са мањи бројем непознатих.
Која ће се од ових метода примењивати зависи од
структуре носача. И једна и друга метода су опште и у
њима може да се срачунају реакције ослонаца,
укљештења и силе у пресецима у сваком статички
одређеном носачу. Ипак, те методе примењујемо
углавном на носаче прве врсте код којих условне
једначине могу лако да се испишу и решавају.
 Метода замене елемената,
Методу чворова и методу декомпозиције ијако су општем примењујемо углавном код
једноставнијих статички одређених носача прве врсте. Метод замене елемената користимо
за одређивање реакција ослонаца и сила у пресецима код сложених статички одређених
носача прве врсте као и код статичких одређених носача друге врсте. Овом методом
прорачун утицаја на датом носачу сводимо на прорачун утицаја у неком другом
једноставнијем носачу методом чворова или методом декомпозиције. При томе од задатог
носача прелазимо на замењујући носач који добијамо када из задатог носача уклонимо
одређени број елемената и заменимо их истим бројем нових елемената. Да би смо могли да
применимо метод замене елемената битно је да замењујући носач буде кинематички
стабилан и да се реакције ослонаца и силе у пресеку могу да одреде елементарним
статичким методама.
17

Реакције ослонаца и силе у пресецима услед задатих спољашњих сила у замењујућем
носачу нису једнаке утицајима у задатом носачу (у општем случају). Међутим, ако утицај
уклоњених елемената заменимо њиховим реакцијама тј., ако на замењујући носач поред
задатих сила нанесемо и реакције уклоњених елемената утицаји у замењујућем носачу биће
једнак утицајима у задатом носачу који је оптерећен само датим спољашњим силама.
n

Z  Z o  X 1Z1  X 2 Z 2  ...  X n Z n  Z o   X k Z k ,
k 1

где је;
 Z – неки од утицаја (реакција ослонаца, моменат укљештења или сила у неком
пресеку у датом носачу услед спољашњих сила),
 Zo – утицај Z у земењујућем носачу услед датих спољашњих сила,
 Zk – утицај Z при Xk=1.0
(k=1,2,…, n).
Горњи израз се може исписати и за замењене утицаје Y1,Y2, ...Yn, у оним елементима у
којима су замењени уклоњени елементи.
или у развијеном облику,

Yi  Yio  X1Yi1  X 2Yi 2  ...  X nYin  0 ,
Y10  X1Y11  X 2Y12  ...  X nY1n  0 ,

Y20  X1Y21  X 2Y22  ...  X nY2 n  0 ,
.........
.........
Yn 0  X1Yn1  X 2Yn 2  ...  X nYnn  0 .
Услов у овим једначинама да je det D  0 . Значи, методу замене елемената користимо
уједно као и методу којом се недвосмислено може утврдити да ли је један систем друге
врсте кинематички стабилан или није.
18

СТАТИКА КОНСТРУКЦИЈА
Писано предавање 5
Припремио: Доц. др Илија М. МИЛИЧИЋ, дипл.инж.грађ.
ТЕМА:


НОСАЧИ КОЈИ СЕ САСТОЈЕ ОД ЈЕДНЕ КРУТЕ КИНЕМАТИЧКЕ ПЛОЧЕ,

Проста греда,
Конзола,
Греда са препустима

Када је носач унутрашње кинематички стабилан, тј. када је Zp=1, тада је Zz=0, Zo+Zu=3. С
обзиром да број ослонаца не може да буде мањи од два, постоје две могућности: или је Zo=3
a Zu=0, или је Zo=2 a Zu=1. Ако имамо једну кинематичку круту плочу.

Реакције ослонаца могу да се одреде Кулмановим поступком разлагања једне силе у три
дата правца.
 Да би систем био стабилан нападне тачке сила А, Б, Ц не смеју да се секу у једној
тачки.
 Када се тачке 1, 2, 3 поклапају конфигурација система је критична – систем је
кинематички лабилан.
 Такав систем не може да прими произвољно оптерећење.
 Равнотежа је тада могућа само када и сила „Р “ пролази кроз ту тачку у којој се секу
нападне линије сила А, Б, Ц с тим што је прорачун сила статички неодређен.
 Када резултанта сила „Р“ и „А“ пролази кроз тачку 4, а резултанта сила „Б“ и „Ц“
кроз тачку 1, да би оне имале исти правац мора да делују дуж праве 1 – 4, коју
обележавамо са „К“ и називамо Кулмановом правом.
1

Реакцију „Б“ одређујемо тако да алгебарски збир момената свих сила у односу на тачку „а”
једнак нули.


Случај када је резултанта паралелна са реакцијом „Б“, тада је и реакција „А“
паралелна са резултантом, односно са реакцијом „Б“.

Примери носача који се састоји од једне кинематички круте плоче
Проста греда
Прав носач који се састоји од једне кинематичке круте плоче који је на једном крају ослоњен
на непокретно а на другом крају на покретно лежиште назива се проста греда.
Основна карактеристика овог носача је да за вертикално оптерећење увек има вертикалне
реакције.
2

Одређивање силе у пресецима просте греде 1. Аналитички поступак 2. Графички поступак 3 .

4 . Т = А ∙ 𝜏𝐹 𝑀 = 𝐴 ∙ 𝐿 ∙ 𝜔𝐹   Функције „τF“ представљају однос трансверзалне силе просте греде у пресеку „ц” и реакције „А“. „τ“ и „ω“ бројева. Нумерички поступак Пошто се проста греда у конструкцијама појављује често и пошто се други статички системи веома често своде на анализу просте греде. Расподељено оптерећење Ако познајемо функције „τF“ и „ωF“ за једно оптерећење.3. Изразе за функције „τFI“ и „ωFI“ добијамо из израза за одговарајуће функције „ . Оне су бездимензионалне величине. Функција „ωF“ представља однос момента савијања просте греде у пресеку „ц” и момента реакције „А“ у односу на супротни крај греде. онда су за одређене врсте оптерећења табеларно дати утицаји у простој греди.τF“ и „ωF“ заменом променљивих „ξ“ са „ξI“. и обрнуто. за симетрично оптерећење у односу на средину греде користимо функције „τFI“ и „ωFI“ . Најчешће у функцији тзв.

као и „τFI“ и „ωFI“ за основне облике оптерећења у десетинама односно дванаестинама распона греде. Концентрисане силе 5 .У таблицама су дате вредности функција функције „τF“ и „ωF“.

 1. Замена расподељеног оптерећења статички еквивалентним системом концентрисаних сила Линеарна расподела оптерећења 6 .

Параболична расподела оптерећења 3.2. Скоковито оптерећење 7 .

Овај носач као основну карактеристику има као и проста греда да за вертикално оптерећење даје увек вертикалне реакције. 8 . и конструкција утицајних линија своди се на комбинацију просте греде и конзоле.Конзола Прав носач који се састоји од једне кинематички круте плоче и која ја на једном крају непокрено укљештена назива се конзола. Пресечне силе у пресеку „s“ дате су изразима: Греда са препустима Прав носач који се састоји од једне кинематички круте плоче који је ослоњен на покретно и непокретно лежиште и код кога ослонци нису на крајевима носача називамо греда са препустима. Ослонци и укљештења називају се спољашњи елементи носача. Прорачун овог носача. Под термином ослонац подразумевамо конструктивни елемент који спречава померање одређене тачке у одређеном правцу. утицаја у њему.

 Лук на три зглоба од којих је један имагинаран  Герберов носач. др Илија М. на првој плочи имамо три спољашња елемента. и обрнуто 2. а на другој један. када је Zp=2. 1 . Између броја ослонаца и броја укљештења могуће су следеће три комбинације: Zo=4 Zu=0. Zz=1. ф. дипл.. На обе плоче по два спољашња елемента.СТАТИКА КОНСТРУКЦИЈА Писано предавање 6 и 7 Припремио: ТЕМА: Доц.  Ланчани системи Носачи који се састоје од две кинематичке круте плоче Када се носач састоји од две кинематички круте плоче тј.грађ. е. б. Zo=3 Zu=1. и г. Zo=2 Zu=2. Значи укупан број спољашњих елемената може бити распоређен на два начина: 1.инж. односно Zo+Zu=4. ц. из услова спољашње кинематичке стабилности следи да је 3Zp=2Zz+Zu+Zo. Основни облици ослањања плоче приказани су на сликама а. НОСАЧИ КОЈИ СЕ САСТОЈЕ ОД ДВЕ И ВИШЕ КИНЕМАТИЧКИ КРУТЕ ПЛОЧЕ. МИЛИЧИЋ.  Лук на три зглоба. д.  Лук са затегом.

спољашњи елемент (а. ф) онда у услове равнотеже плоче 2 улазе само три непознате: Реакција D. не изазива реакцију D. То је лук на три зглоба. D секу у тачкама “а. је носач који се састоји од две кинематички круте плоче од којих је свака ослоњена на по једно непокретно лежиште и оне су међусобно зглобно везане. Најчешћи случај ослањања добија се из слике (б) када се ослонци A. Непознате у носачу одређујемо нумерички или графички. него се добија из услова равнотеже обадве плоче као један систем симултаних једначина. д.Прорачун реакција ослонаца. Међутим. ни силу у зглобу (g). односно C. б“. г) ни једна од плоча није сама за себе непокретна па оптерећење и плоче 1. Дефиниција: Лук на три зглоба. изазива реакцију свих ослонаца и силу G. B. а оптерећење на плочи 2. B. изазива утицаје у читавом систему. У услове равнотеже плоче 1. При оваквом распореду спољашњих елемената оптерећење на плочи 1. поред компоненти сила у зглобу (g) улазе и 3 непознате реакције A. момената укљештења и сила у зглобу (g) зависи од распореда спољашњих елемената по плочама. 2 . ц. У случајевима (б. погодним избором непознатих и исписивање услова равнотеже у одређеном облику и одређеном поретку непознатих и у овим условима могу експлицитно да се изразе. и плоче 2. а на другој 1. е. У овим случајевима реакције и силе у зглобу не могу се добити сукцесивним решавањем услова равнотеже плоче 1 и плоче 2. Када на једној плочи имамо 3 ослонца. C. и компоненте сила у зглобу (g) Vg и Hg.

а њихове основне карактеристике су:  Реакције ослонаца су косе и при вертикалном оптерећењу  Увек постоје нормалне силе које могу бити доминантне за димензионисање. Реакције носача са три зглоба  Произвољно оптерећење     Правац а – б. Компоненте реакција А и Б. Vg. се назива правац лучне силе Хоризонтална пројекција правца а – б. вертикалним одстојањима тачака осе лука и правца лучне силе. одређујемо разлагањем графичког полигона сила: Из услова Ма 1+2 = 0. Ha’. 𝑀𝑏 𝑙 Силе Ha.  Облик ових носача може се подесити тако да се при неком оптерећењу појављују само нормалне силе (скоро увек силе притиска) па су овакви системи погодни за конструкције од камена и бетона. Hb’ одређујемо из услова: 𝑉′𝑎 = − Када су одређене реакције А и Б из услова компоненте сила у зглобу – Hg. Оса лука дефинише се ординатама yc .Овакви носачи се битно разликују од гредних система. и 𝑉′𝑏 = 1 М𝑔 2 =0 𝑉 = 0 за плочу I или II одређују се . назива се распон лука Вертикално одстојање зглоба (g) од правца лучне силе назива се стрела лука (f). и Мб 1+2 = 0. Hb. Графички поступак М𝑔 𝐻=0 и 3 𝑀𝑎 𝑙 = 0.

Према томе. реакције се одређују прво као да се оптерећење прво налази на једној плочи. На крају се једноставним супенпонирањем утицаја једног и другог прорачуна добија решење за цели систем и дато оптерећење. затим исто то само на другој плочи. Равномерно оптерећење  Равнотежно оптерећење силама Va’=Vb’=0 Ha’=Hb’=H’  Равнотежно оптерећење моментима Va’=Vb’=0 Ha’=Hb’=H’ Произвољно оптерећење само на једној плочи 4 . док су хоризонталне реакције међусобно једнаке. Вертикално оптерећење За вертикално оптерећење које делује на лук на три зглоба реакције Va'. Vb' једнаке су реакцијама просте греде.Начин одређивања компоненти реакција заснива се на принципу суперпозиције.

Момент савијања у односу на пресек „c“ је: Пројекција сила лево од пресека „c“ у којем се траже силе. у односу на нормалу и тангенту. да је: Ако су ослонци у истој равни: αс=0: 5 .Један пример редукције носача: Утицај плоче II. може се заменити једним ослонцем у тачки (g) који има правац b – g. Силе у пресеку: Посматраћемо део лука на који делује вертикално оптерећење. имамо: 𝐻𝑎′ ∙ sin 𝛼𝑐 − 𝛼𝑜 + 𝑇𝑐 − 𝑇𝑐𝑜 ∙ 𝑐𝑜𝑠𝛼𝑐 = 0 Имајући у виду да је. односно Т сила: У правцу нормале. реакција ослонца „а“ до пресека „c“. 𝐻 = 𝐻𝑎′ ∙ 𝑐𝑜𝑠𝛼𝑜 имамо. на плочу I. имамо: 𝐻𝑎′ ∙ cos 𝛼𝑐 − 𝛼𝑜 + 𝑁𝑐 + 𝑇𝑐𝑜 ∙ 𝑠𝑖𝑛𝛼𝑐 = 0 У правцу тангенте. следи Н.

Плоче I. а међусобно су везане простим плочама III. из услова ΣH=0. Тако у 4х3=12 услова равнотеже. II. Критеријум 3Zp=2Zz+Zo+Zu је задовољен па је носач статички одређен. ослоњене су на непокретна лежишта. IV чије тетиве се секу у имагинарном зглобу „g“. Из услова равнотеже за плочу III. следе наредне две једначине: Ако плоче III. и IV нису оптерећене. и ΣV=0. имамо силе у правцу тетиве и тангенте: Из услова равнотеже носача као целине За плочу I. улазе 4 непознате реакције ослонаца и 2х4=8 компоненти непознатих сила у зглобовима.Носачи на три зглоба од којих је један имагинаран Посматраћемо носач на скици који се састоји од четири плоче. онда имамо ове две једначине да постају као и код нормалног лука на три зглоба: 6 . имамо силе у правцу тетиве и тангенте: Из услова равнотеже за плоча IV.

тако да у једном пољу не буду три нити два по два у суседним пољима. то је број услова равнотеже једнак броју непознатих. тако да имамо укупно 3(n+1) услова равнотеже. Распоред зглобних веза Замислимо да смо систем раставимо на „n“ зглобова и „n+1“ поља тада добијамо „n+1“ плоча.Герберов носач – појам Герберов носач је праволинијски систем састављен од ланца плоча међусобно ослоњених на ослонцима који су распоређени по одређеном критеријуму. За сваку од плоча можемо поставити три услова равнотеже. као и „2n“ компоненти сила у зглобовима. Како је 3(n+1)=n+3+2n. Рационалан положај зглобова на једном ланцу плоча – Герберовом носачу је: 7 . Укупан број зглобова мора бити Zz=4. У овим условима поред задатих активних сила фигурише и још „n+3“ непознатих реакција ослонаца.

3. онда је то пар простих плоча са простим зглобом између њих. и део V). тј. док оптерећење на осталом делу (III и IV) изазива утицаје на целом носачу. Уклањањем тих плоча носач се дели на два просто стабилна дела (I+II део. Да би ланац плоча био кинематички стабилан мора да се испуни критеријум да је. тако да уклањањем везе. Cui. могу одредити из три услова равнотеже спољашњих сила за цели систем и из Zp – 1. Zo+Zu=3Zp – 2Zz= 3Zp – 2(Zp – 1)= 3Zp – 2Zp +2 = Zp+2. а). првобитни систем дели на два независна дела представља ланац плоча. 4 могу да се одреде методом декомпозиције. број зглобова који повезује те плоче износи Zz=Zp – 1. (Сл. услова да су моменти спољашњих сила на делу с једне или друге стране било кога зглоба у односу на тај зглоб једнак нули. Утицај на том не ослоњеном пару плоча може изазвати само оптерећење на њима. Ако две плоче ланца немају спољашњих елемената као плоче 3 и 4. Ако постоји само једна плоча без спољашњих елемената (плоча III. односно. При прорачуну на лабилном дела носача може се зглоб којим је неослоњена плоча везана за стабилни део носача заменити непокретним лежиштем. Прорачун реакција носача који се састој од ланца плоча своди се прорачун реакција носача који се састоји или само од једне плоче или се састоји од ланца плоча од којих је свака ослоњена бар на један ослонац. Сл. б) тада један од делова која она повезује је лабилан (плоча IV) а други стабилан (I+II). плоче које су везане у ланац. Из ове једнакости следи да се независно од сила у зглобовима. На тај начин овај настали лабилни део постаје стабилан и можемо спровести прорачун. Оптерећење на стабилном делу носача изазива утицаје само на том делу носача. 2. 8 .Носачи који се састоје од ланца плоча Ако су плоче међусобно везане зглобом. Силе у зглобовима 1. 2Zz+Zo+Zu=3Zp. Ако у ланцу плоча има Zp плоча. реакције ослањања Coi..

Силе V'm+1 и V’(m+1) одређујемо из услова равнотеже дела ланца с једне стране пресека кроз зглобове (m+1) и m+1: 9 . Ове две могућности су приказане на Сл. Ослонци могу бити замењени укљештењима. и 2. тада постоје две могућности: 1. то су оквири који представљају ланац од парова зглавкасто везаних грана.С обзиром да је Zo+Zu=Zp+2. д. сви носачи који се састоје из ланца плоча су носачи прве врсте са реалним или имагинарним зглобовима. Из свега напред наведеног закључује се да. Другим речима. али на једној плочи не могу бити два укљештења. од којих се свака везује са по једном предходно везаном граном. а све остале на један ослонац. ц и Сл. а све остале на један ослонац. Једна плоча је ослоњена на три ослонца. Статички одређени оквири Овде ће се разматрати затворени и вишеспратни оквири које добијамо од једне гране сукцесивним додавање по две међусобно независне спојене гране. Две плоче у ланцу су ослоњене на по два ослонца.

Хоризонталне компоненте сила у зглобовима одређујемо на основу рекурзивног обрасца добијеног из услова да су моменти у односу на зглоб „m“ свиг грана A. ц) Лангерова греда б) Лук укрућен гредом д) Армирана греда 10 . одакле следи: Када су одређене силе V'm+1 и V’(m+1) и силе Hm+1 и H(m+1) као и Vm+1 и V(m+1) имамо да је: Носачи са затегом Висећи мост и слични системи а) Висећи (ланчани) мост. и грана B. да су једнаки нули.

СТАТИКА КОНСТРУКЦИЈА Писанo предавањe 8 Припремио: Доц. систем сведемо на један једини штап. Метода пресека. ТЕМА: РЕШЕТКАСТИ НОСАЧИ      Решеткасти носачи – појам. и Аналитички изрази за силе у штаповима. онда је то сигурно решеткасти носач прве врсте. Важи и обрнуто. Дужина поља решетке је хоризонтално одстојање суседних чворова горњег или доњег појаса. један полигоналан. Сви остали решеткасти носачи припадају носачима друге врсте. класификација Решеткасти носачи се састоје од система правих зглавкасто везаних штапова. МИЛИЧИЋ. па сукцесивним уклањањем новонасталих простих чворова. и  Решетке са сложеном испуном. а у статици конструкција изучавају се само решеткасти носачи у равни. Висина решетке је вертикално растојање појасева. који могу бити:  Оба појаса су права.  Један прав. Метода чворова. дипл. итд. Максвел – Кремонин план сила. По облику испуне решеткасте носаче делимо на:  Решетке са троугаоном испуном. Такав чвор назива се прост чвор. Према начину формирања решеткасте носаче делимо:  На носаче прве врсте  На носаче друге врсте Решеткасте носаче прве врсте добијамо на тај начин што полазимо од једног штапа и њему додајемо увек по два међусобно спојена зглавкасто везана нова штапа. општи појмови.инж. Чворови полигоналних појасева обично леже на некој аналитичкој кривој па тако имамо:  Параболичну. Ако су штапови испуне коси онда су то дијагонале.  Кружну решетку. и њихова примена за конструисање утицајних линија Дефиниција. 1 . Сагласно дефиницији решеткастих носача прве врсте увек постоји бар један чвор у коме су везана зглавкасто само два штапа. Ако имамо решеткасти носач у коме постоји бар један прост чвор и ако уклањањем тога чвора и штапова који су у њему зглавкасто везани добијамо нови прост чвор. а ако су вертикални онда су то вертикале. Они могу бити просторни или у равни. Облик решетке зависи од облика појасева. Решеткасте плоче са горње и доње стране ограничене су са горње и доње стране са два потеза штапова које називамо горњи и доњи појас који су међусобно повезани штаповима испуне.др Илија М.грађ.  Оба су полигонална.  Елиптичну.

Нормалне силе постоје и оне се називају силе у штаповима. онда се за сваки чвор могу исписати два услова равнотеже.Битна карактеристика  Сваком штапу осим допунском одговара пресек који укључујући посматрани штап сече и три штапа која се не секу у једној тачки и ако и плочу делимо на два независна дела такве решеткасте плоче називамо плоче са простом испуном... Код таквог носача непознате су:  Реакције ослонаца.  Постоје и други решеткасти носачи као решеткасти носачи са секундарном испуном. По дефиницији код решетки прве врсте постоји бар један прост чвор (у коме су везана бар 2 . Када се аналитички примени метода чворова добија се велики број симултаних једначина.Zo  Силе у штаповима…Zs Ако је испуњен услов Zs+Zo=2K. "к – испуном" и сложеном испуном. и из тих услова експлицитно решити реакције свих ослонаца и силе у свим штаповима. Метода чворова Код решеткастих носача оптерећење се преноси увек (уколико се другачије не нагласи) преко чворова. Тада су Т=0 и М=0..

Постоји шест могућности: 1. Сила у правцу трећег штапа једнака је компоненти спољашњег оптерећења. Ако су 4 штапа везана у не оптерећеном чвору. У чвору су везана три штапа од којих су два колинеарна и чвор је оптерећен. Ако су 4 штапа везана у чвору од којих су два и два колинеарно везана у оптерећеном чвору. онда су у колинеарним штаповима силе једнаке а у трећем је "0". силе у колинеарним штаповима међусобно се разликују за компоненту спољашњег оптерећења у том правцу.два штапа). 2. Сваком темену фигуре одговара један полигон сила. Силе у колинеарним штаповима међусобно се разликују за компоненту спољашњег оптерећења у њиховом правцу. 1. У сваком следећем чвору везана су само по два чвора па се из услова равнотеже срачунавају нове непознате у њима и тако редом. 3. Тако се одређују једине две непознате у том чвору. оптерећење у чвору разлажемо на компоненте од којих је једна у правцу колинеарних штапова а друга у правцу трећег штапа. Такве фигуре називају се реципрочне фигуре. 6. У чвору су везана три штапа и чвор није оптерећен. 4. Број страна једне фигуре једнак је броју правих у одговарајућим теменима друге фигуре 3. 5. У чвору су везана два штапа и чвор је оптерећен. а два штапа су колинеарна. силе у штаповима добијају се разлагањем оптерећења на компоненте које су колинеарне са правцем штапова. Ако су у чвору везана само два штапа и чвор није оптерећен тада су силе у њима једнаке "0". Поступак: Максвел – Кремонин план сила Овакав начи обележавања назива се БОВ – ов начин обележавања. тада су силе у колинеарним штаповима једнаке. и ако су два и два штапа колинеарни. 3 . 2.

6. Методу пресека примењујемо и ако нас интересују силе у неким штаповима. 3 називају се Ритерове тачке.4. али и међу њима да је највише три штапа у којима су силе непознате. 5. имамо: Одакле следе силе у штаповима: 1. Овакав план може да се нацрта за сваку решетку чији штапови деле раван решетке на одређен број поља. 3. Метода пресека се може применити само ако у пољу решетке постоје три штапа која се не секу у једној тачки или више од три штапа. 2. Често се чак и када штапови појасева нису паралелни уместо услова М=0 користи услов H=0 или V=0. два штапа су паралелна) уместо М=0 користи се услов суме пројекција на правац управан на осе паралелних штапова да је једнак "0". 4. 4 . Значи Максвел – Кремонин план сила може да се нацрта само за решетке прве врсте. Ако се штапови укрштају онда се не може нацртати Максвел – Кремонин план сила. а тачке 1. Максвел – Кремонин план сила је реципрочна фигура решетке оптерећене задатим силама 5. Такав пресек се назива Ритеров пресек. 2. 6. Метода пресека Ритеров поступак Из услова да сума момената за Ритерову тачку једнак нули. Методу чворова примењујемо као графичку методу или као аналитичку методу кад нас интересују силе у свим штаповима. То се може урадити само ако се на месту укрштања стави зглоб 7. Када не постоји Ритерова тачка (тј.

Дијагонале словом "D". а вертикале када их има словом "V". Ознака угла увек има и ознаку одговарајућег штапа. а ако је штап доњег појаса обележава се "U". Из услова ΣМm+1=0. имамо: 𝑀𝑚 −1 1 ∙ ℎ𝑚 −1 𝑐𝑜𝑠𝛽𝑚 О𝑚 +1 = − 𝑀𝑚 1 ∙ ℎ𝑚 𝑐𝑜𝑠𝛼𝑚 +1 Из услова ΣН лево=0.Аналитички изрази за силе у штаповима решетке са троугаоном испуном Код решеткастих носача штапови носе увек ознаку десног чвора. и са "" ако је дијагонала. Углови које штапови заклапају са хоризонталом обележавамо са "" ако је горњи појас. Ако је штап горњег појаса онда се обележава обично словом "О". дијагонала која пада слева на десно: 5 . имамо: 𝑈𝑚 = Из услова ΣМm=0. " " доњи појас.

Из услова ΣН десно=0. имамо: Из услова ΣН лево=0. имамо: Из услова ΣМm-1=0. следи дијагонала која пада с десна на лево: Решетка са вертикалама Из услова ΣМm=0. дијагонала која пада слева на десно: 6 .

Такву вертикалу третирамо као „допунска вертикала“. Из услова да је ΣVm=0.Из услова ΣМm-1=0. имамо: 𝐼 −𝑉𝑚 ∙ 𝜆𝑚 + 𝑃𝑚𝐼 ∙ 𝜆𝑚 + 𝑈𝑚 ∙ ℎ𝑚 −1 ∙ 𝑐𝑜𝑠𝛽𝑚 − 𝑈𝑚 +1 ∙ 𝑐𝑜𝑠𝛽𝑚 +1 ∙ ℎ𝑚 −1 = 0 Силе у штапу Vm. се може добити на сличан начин када се успостави равнотежа горњег чвора (m). Решетка са допунским вертикалама Предходни израз за вертикалу. а силу у њој изводимо из услова равнотеже чвора у којем је она везана само појасним штаповима. а испишу услов равнотеже ΣМm+1=0. имамо: 7 . не важи за решетку са вертикалом између два поља у којем дијагонале имају супратан смер.

имамо: Силе у штаповима испуне добијамо из услова да су збирови вертикалних компоненти свих сила лево односно десно од пресека “tm” и “t” једнаки нули. Одакле следи.Решетке са правим паралелним и хоризонталним појасевима Из услова ΣМm-1=0. да су: 8 . имамо: Из услова ΣМm=0.

дипл. обртања и деформацијских величина  Услови компатибилности померања чворова носача  Деформацијски независне величине штапа 1 . ТЕМА: ВЕЗА МОГУЋЕГ РАВНОТЕЖНОГ СТАЊА И МОГУЋЕГ СТАЊА ДЕФОРМИСАЊА (ТЕОРЕМЕ УЗАЈАМНОСТИ) Услови равнотеже  Елемента штапа  Да се подсетимо: Чворова носача Деформација носача  Везе померања.СТАТИКА КОНСТРУКЦИЈА Писано предавање 9 и 10 и 11 Припремио: Доц. др Илија М. МИЛИЧИЋ.инж.грађ.

 Могуће стање деформација 𝜀 . 𝜅. 𝐶𝑢𝑖 . 𝑑𝑠 𝜌 𝑑𝑀 −𝑇 =0. 2 . 𝑑𝑠 𝜌 𝑑𝑇 𝑁 + + 𝑝𝑛 = 0 . 𝜑 𝑇 . Могуће стање деформација носача је сваки систем функција . померања coi и cui коме сагласно једначинама (Е) одговарају деформацијске величине Δlik и τik тако да постоје обртања  и померања . 𝑝𝑡 . и 3 сa (−𝜑 − 𝜑 𝑇 ) 𝑑𝑠. T. а затим овако помножене изразе збројимо. Cui и сила у пресецима N. 𝑀. онда су испуњени услови равнотеже штапа 𝑑𝑁 𝑇 − + 𝑝𝑡 = 0 . којима одговарају 𝑁. 2 са 𝜂 𝑑𝑠. . са померањима ослонаца 𝑐𝑜𝑖 . која задовољавају све услове компатибилности померања чворова (Д). T . 𝑑𝑠 Множећи. pt и Pi и момената Mi је сваки систем реакција Coi . и потом извршимо парцијалну интеграцију дуж сваког штапа од краја „i“ до краја „k“ тада следи тражена веза: Где је 𝑃∙𝑠 = 𝑠 (𝑝𝑡 𝜉𝑡 𝑝𝑛 𝜂𝑛 )𝑑𝑠 + 𝑃𝑖 ∙ 𝑠𝑖 + 𝑀𝑖 ∙ (𝜑 − 𝜑 𝑇 ) 𝑖 𝐶∙𝑐 = 𝐶𝑢𝑖 ∙ 𝑐𝑢𝑖 + 𝑖 𝐶𝑜𝑖 ∙ 𝑐𝑜𝑖 𝑖 Могуће стање равнотеже једног носача оптерећеног силама pn . 𝑀𝑖 са реакцијама 𝐶𝑜𝑖 . 𝜑. 𝑃𝑖 . 𝜂 . 1 једначину са 𝜉 𝑑𝑠. сила у пресецима и температурних промена Веза између могућег стања равнотеже и могућег стања деформација Нека је дат произвољан статички одређен или статички неодређен носач и у том носачу имамо два стања:  Могуће равнотежно стање када је он оптерећен силама 𝑝𝑛 . Када је задато могуће равнотежно стање. M који задовољавају услове равнотеже елемената (А) свих штапова и услове равнотеже (В) свих чворова.Везе деформацијских величина. 𝑐𝑢𝑖 којима одговарају обртања и померања 𝜉 . 𝑇.

Принцип виртуалних померања за еластичан систем: Агебарски збир радова свих спољашњих и унутрашњих сила једног равнотежног система при било ком виртуалном померању система једнак је нули. при било ком виртуалном померању система и једнак је нули. Принцип виртуалних померања за систем крутих тела: Агебарски збир радова свих спољашњих сила које на систему крутих тела (систем штапова) стоје у равнотежи. онда овакав утицај могућег равнотежног стања зове се принцип виртуелних сила. 3 .  Принцип виртуалних сила: Другачије. а утицај могућег стања деформисања обележимо са цртом називамо принципом виртуалних померања.Веза између могућег стања равнотеже и могућег стања деформација  Принцип виртуалних померања Када се у једначину за могуће равнотежно стање унесе оптерећење и силе у пресецима које се стварно јављају. када уместо могућег стања деформисања унесемо померања и и деформацијске величине које се стварно дешавају.

рад спољашњих сила Pm и Ci првог система при померањима која изазива други систем једнак је раду спољашњих сила  Pn и Ci другог система при померањима који изазива први систем утицаја.Теореме узајамности 1. 4 . Теорема о узајамности радова. како су десне стране ових једначина једнаке. (Betti – јева теорема)  Из принципа виртуалних померања. и отуда имамо да је: Ако на носач делују два система спољашњих сила. мора да су једнаке и леве стране. имамо да је: Односно ако предпоставимо да су: Следи да је:  Из принцип виртуалних сила Односно ако предпоставимо да су: Следи да је: Према томе.

(Maxwell – ова теорема) Ако на носач чији се ослонци не померају делују две јединичне силе P1 и P2. Теорема о узајамности реакција. 5 . Теорема о узајамности померања. 3. померање нападне тачке P1 у правцу те силе услед силе P2 једнако је померању нападне тачке силе P2 у правцу силе P2 услед силе P1.2. (Прва Rayleigh – јева теорема) Реакција ослонца 1 услед јединичног померања ослонца 2 једнака је реакцији ослонца 2 услед јединичног померања ослонца 1.

4. Теорема о узајамности реакција и померања. Примена принципа виртуалних сила за одређивање померања Генералисано померање 6 . (Друга Rayleigh – јева теорема) Реакција ослонца 1 услед јединичне силе Р једнака је негативној вредности померања нападне тачке силе Р у правцу те силе услед јединичног померања ослонца 1.

7 .

Пуни носачи: Решеткасти носачи: 8 .

Да би се и овај практичан проблем решили користимо аналогију која постоји између диференцијалних једначина за померање тачака осе штапа и услова равнотеже елемента правог штапа. 𝜀 ∙ 𝑑𝑠 = 𝑑𝑢 ∙ 𝑐𝑜𝑠𝛼 + 𝑑𝑣 ∙ 𝑠𝑖𝑛𝛼 𝜑 ∙ 𝑑𝑠 = 𝑑𝑣 ∙ 𝑐𝑜𝑠𝛼 − 𝑑𝑢 ∙ 𝑠𝑖𝑛𝛼 / 𝑠𝑖𝑛𝛼 / 𝑐𝑜𝑠𝛼 / 𝑐𝑜𝑠𝛼 / 𝑠𝑖𝑛𝛼 𝑑𝑣 = 𝜀 ∙ 𝑑𝑠 ∙ 𝑠𝑖𝑛𝛼 + 𝜑 ∙ 𝑑𝑠 ∙ 𝑐𝑜𝑠𝛼 𝑑𝑢 = 𝜀 ∙ 𝑑𝑠 ∙ 𝑐𝑜𝑠𝛼 − 𝜑 ∙ 𝑑𝑠 ∙ 𝑠𝑖𝑛𝛼 𝑑𝑥 = 𝑑𝑠 ∙ 𝑐𝑜𝑠𝛼 → 𝑑𝑣 = 𝜀 ∙ 𝑑𝑦 + 𝜑 ∙ 𝑑𝑥 𝑑𝑦 = 𝑑𝑠 ∙ 𝑠𝑖𝑛𝛼 → 𝑑𝑢 = 𝜀 ∙ 𝑑𝑥 − 𝜑 ∙ 𝑑𝑦 Придружимо и још једну једначину 𝑑 𝜑 − 𝜑 𝑇 = −𝜘 ∙ 𝑑𝑠 Изоставимо хоризонтална померања. 𝑑𝑢 = 𝜀 ∙ 𝑑𝑥 − 𝜑 ∙ 𝑑𝑦. Значи.Дијаграм померања пуних носача Применом принципа витруалних сила одређујемо померања и обртања у одређеном броју (коначних) дискретних тачака. 9 . имамо да је. па је и интеграција истих компликован посао. Једначине постају. Међутим. 𝑑 𝜑 − 𝜑 𝑇 = −𝜘 ∙ 𝑑𝑠 Да би одредили у њима померања “u” и “v” и обртања “φ” треба да се изврши интеграција истих у којима су подинтегралне величине функције “ε” “𝝒” и “𝝋𝑻 ”. У највећем броју случајева оне су компликоване функције координата тачака осе штапа. 𝑑𝑣 = 𝜀 ∙ 𝑑𝑦 + 𝜑 ∙ 𝑑𝑥 𝑑 𝜑 − 𝜑 𝑇 = −𝜘 ∙ ds / 𝑑𝑥 / dx 𝑑𝑣 = 𝜀 ∙ 𝑡𝑔𝛼 + 𝜑 − 𝜑 𝑇 + 𝜑 𝑇 𝑑𝑥 𝑑(𝜑 − 𝜑 𝑇 ) −𝜘 𝜘 = =− 𝑑𝑥 𝑑𝑥 𝑐𝑜𝑠𝛼 𝑑𝑠 Размотримо сада ј – не. а често бива и немогућ. Тада је поступак за одређивање дијаграма померања другачији. 𝑑𝑣 = 𝜀 ∙ 𝑑𝑦 + 𝜑 ∙ 𝑑𝑥. Та се аналогија назива статичко – кинематичака аналогија штапа. интеграцијом решавамо само врло једноставне случајеве ових функција познате из отпорности материјала. врло често захтева се дијаграм померања одређеног потеза штапова у унапред одређеном правцу.

Те силе називамо еластичне тежине. Најчешће поступамо тако што фиктивно оптерећење изражавамо путем израза: 𝑀 1 𝑓 ∙ 𝑝𝑀 = 𝐸𝐼 𝑐𝑜𝑠𝛼 𝑓 𝑝∆𝑇 = 𝛼 𝑇 ∙ ∆𝑇 1 ∙ 𝑕 𝑐𝑜𝑠𝛼 10 . а обртања “ (𝜑 − 𝜑 𝑇 ) “ једнака су трансверзалним силама фиктивног правог штапа оптерећеног фиктивним расподељеним силама и фиктивним расподељеним моментима. 𝑝𝑓 = 𝜘 𝑐𝑜𝑠𝛼 𝑑(𝜑 − 𝜑 𝑇 ) 𝑑𝑇𝑓 = 𝑑𝑥 𝑑𝑥 → 𝜑 − 𝜑 𝑇 = 𝑇𝑓 𝑚 𝑓 = 𝜀 ∙ 𝑡𝑔𝛼 + 𝜑 𝑇 𝑑𝑣 𝑑𝑇𝑓 = + 𝜑𝑇 𝑑𝑥 𝑑𝑥 𝑝𝑓 = 𝑣 = 𝑀𝑓 𝜘 𝑀 ∆𝑇 1 = + 𝛼𝑡 ∙ ∙ 𝑐𝑜𝑠𝛼 𝐸𝐼 𝑕 𝑐𝑜𝑠𝛼 𝑚 𝑓 = 𝜀 ∙ 𝑡𝑔𝛼 + 𝜑 𝑇 = 𝑁 𝑇 + 𝛼𝑡 ∙ 𝑡 ∙ 𝑡𝑔𝛼 + 𝑘 ∙ 𝐸𝐹 𝐺𝐹 Померање “v” датог штапа услед спољашњих утицаја једнака су моментима "𝑚 𝑓 " . Еластичне тежине Када је фиктивно оптерећење компликовано утицаје 𝑇𝑓 𝑚 𝑓 одређујемо нумеричким поступцима.𝑇𝑓 − 𝑝 𝑓 ∙ 𝑑𝑥 − 𝑇𝑓 − 𝑑𝑇𝑓 = 0 𝑌 = 0. Оптерећење 𝑝 𝑓 𝑚 𝑓 замењујемо концентрисаним силама у уоченом низу тачака у којима тражимо померања и обртања. 𝑑𝑇𝑓 = −𝑝 𝑓 𝑑𝑥 𝑀𝐶1 = 0 𝑀 𝑓 + 𝑇𝑓 ∙ 𝑑𝑥 + 𝑚 𝑓 ∙ 𝑑𝑥 − 𝑀 𝑓 − 𝑑𝑀 𝑓 = 0 𝑑𝑀 𝑓 = 𝑇𝑓 + 𝑚𝑓 𝑑𝑥 И ако је сада.

 Скоковите промене момента инерције или висине попречног пресека. односно дијаграм померања одређеног потеза штапова штапова тога носача може да се одреди као дијаграм сила у пресецима фиктивног носача. Скоковита промена у функцији фиктивног оптерећења могућа је од:  Скоковите промене спољашњег утицаја. Статичко – кинематичка аналогија носача Померања у једном правцу једног носача могу да се одреде као силе у пресецима једног кресподентног (одговарајућег) фиктивног носача. односно промене угла „α„ и скоковите промене температурне разлике. статички одређени и статички неодређени. Штапови тога носача ослоњени су и међусобно везани.  Полигоналног облика осе штапа. Код статички неодређених носача фиктивни носачи могу бити лабилни. Фиктивни носач је прав носач управан на правац у коме се тражимо померања.Након тога принципом суперпозиције одређујемо укупна померања. Статички неодређене величине 11 . Фиктивно оптерећење од расподељених момената такође изражавамо на основу: 𝑁 𝑓 𝑚𝑁 = ∙ 𝑡𝑔𝛼 𝐸𝐹 𝑓 𝑚𝑡 = 𝛼𝑡 ∙ 𝑡 ∙ 𝑡𝑔𝛼 𝑇 𝑓 𝑚𝑇 = 𝑘 ∙ 𝐺𝐹 Скоковита промена у фиктивном оптерећењу расподељених момената могућа је од:  Скоковите промене спољашњих утицаја  Скоковите промене попречног пресека  Полигоналног облика осе штапа. тако да гранични услови по силама тога носача морају бити једнаки граничним условима по померањима стварног носача. Код статички одређених носача фиктивни носачи могу бити и статички одређени и статички неодређени.

12 .фиктивног носача редовно одређујемо као померања или обртања стварног носача применом принципа виртуалних сила .

𝑙 2 𝑃 ∙ 𝑙2 𝑙 𝑀𝑎 ∙ ∙ ∙ 𝑙 − ∙ =0 2 3 8 2 𝑀𝑎 = Решеткасти носачи 13 3 ∙𝑃∙𝑙 16 .У случајевима када је број степени слободе померања фиктивног носача једнак броју статичке неодређености задатог носача. онда се фиктивни носач може искористити за решавање статички неодређених величина задатог носача.

14 .

дипл. Утицај штапова на чворове и обрнуто. Под утицајем спољашњих сила и сила у пресецима систем штапова и систем чворова су у равнотежи. тј.СТАТИКА КОНСТРУКЦИЈА Писано предавање 12 и 13 и 14 Припремио: Доц. Mki и силе Sik. Nik=Sik+Rx/2 (1) Nki=Ski+Rx/2 (2) Tik=(Mik – Mki)/lik+RyξR’ (3) Tki=(Mki – Mik)/lik – RyξR (4) Једначинама (1) – (4) су силе на крајевима штапа приказане у функцији момената Mik. МИЛИЧИЋ.инж. Услови равнотеже сила и момената у чвору гласе: 𝑁𝑖𝑘 ∙ 𝑐𝑜𝑠𝛼𝑖𝑘 − 𝑇𝑖𝑘 ∙ 𝑠𝑖𝑛𝛼𝑖𝑘 + 𝐶𝑜𝑖 ∙ 𝑐𝑜𝑠𝛽𝑖 + 𝑃𝑖𝑥 = 0 𝑁𝑖𝑘 ∙ 𝑠𝑖𝑛𝛼𝑖𝑘 + 𝑇𝑖𝑘 ∙ 𝑐𝑜𝑠𝛼𝑖𝑘 + 𝐶𝑜𝑖 ∙ 𝑠𝑖𝑛𝛽𝑖 + 𝑃𝑖𝑦 = 0 𝑀𝑖𝑘 + 𝐶𝑢𝑖 + 𝑀𝑖 = 0 1 (5) . Из услова равнотеже штапова могу да се срачунају силе и моменти на крајевима штапова. др Илија М. да се прикажу у функцији оптерећења и статички независних величина X1 X2. X3. замењујемо силама и моментима на крајевима штапова. ОСНОВНИ СИСТЕМ И УСЛОВНЕ ЈЕДНАЧИНЕ И ПОМЕРАЊА ТАЧАКА НОСАЧА Да бисмо исписали услове равнотеже носача замислимо да смо кружним пресецима исекли све чворове и тиме носач раставили на Zs независних штапова и К независних чворова. СТАТИЧКИ НЕОДРЕЂЕНЕ ВЕЛИЧИНЕ.грађ. ТЕМА: МЕТОДА СИЛА – УСЛОВИ РАВНОТЕЖЕ НОСАЧА.

мпменти укљештеоа и силе у пресецима не мпгу пдредити из носача. оне могу да се напишу у облику: 𝑆𝑖𝑘 ⋅ 𝑐𝑜𝑠𝛼𝑖𝑘 − 𝑀𝑘𝑖 − 𝑀𝑖𝑘 ∙ 𝑠𝑖𝑛𝛼𝑖𝑘 + 𝐶𝑜𝑖 ∙ 𝑐𝑜𝑠𝛽𝑖 + 𝐻𝑖 = 0 𝑙𝑖𝑘 𝑆𝑖𝑘 ⋅ 𝑠𝑖𝑛𝛼𝑖𝑘 + 𝑀𝑘𝑖 − 𝑀𝑖𝑘 ∙ 𝑐𝑜𝑠𝛼𝑖𝑘 + 𝐶𝑜𝑖 ∙ 𝑠𝑖𝑛𝛽𝑖 + 𝑉𝑖 = 0 𝑙𝑖𝑘 (6) 𝑀𝑖𝑘 + 𝐶𝑢𝑖 + 𝑀𝑖 = 0 Где је: 1 2 1 𝑉𝑖 = 𝑃𝑖𝑦 + 2 𝐻𝑖 = 𝑃𝑖𝑥 + 𝑅𝑥 ∙ 𝑐𝑜𝑠𝛼𝑖𝑘 − 𝑅𝑦 ∙ 𝜉𝑅′ ∙ 𝑠𝑖𝑛𝛼𝑖𝑘 𝑅𝑥 ∙ 𝑠𝑖𝑛𝛼𝑖𝑘 + 𝑅𝑦 ∙ 𝜉𝑅′ ∙ 𝑐𝑜𝑠𝛼𝑖𝑘 (7) Услови (6) у којима су све непознате унутрашње силе приказане у функцији статичких независних величина штапова су тражени услови равнотеже носача.Када у једначине (5) за Nik унесемо вредност која је дата једначином (1). У њима је непознато: Zo – реакција ослонаца Coi. Zu – момената укљештења Cui. Према томе укупан број услова равнотеже носача једнак је 2K + m. 2 . моменти укљештења и силе у пресецима не могу одредити само из условасамп равнотеже тог пслпнаца. односно када јетпг број непознатих величина већи од броја једначина услпва равнптеже нпсача. а за Tik вредност која је дата једначином (3). Преглег могућих варијанти броја непознатих и броја једначина: брпј једначина брпј неппзнатих Статички пдређени нпсачи: Статички препдређени нпсачи: Статички непдређени нпсачи: Статички неодређеним носачима називамо носаче Статички неодређеним носачима називамп нпсачекод кпдкојих кпјих се се реакције реакције ослонаца. величина већи пд брпја једначина равнптеже чвпрпва нпсача. Zk + m — момената M ik и Mki. Zs – сила Sik . пднпснпстатичких када је брпј неппзнатих статичких равнотеже чворова носача.

. Vi. моменти укљештења и статички независне величине штапова. У том случају n једначина (8) са 2K + m једначина (6) чине потпун систем од zo + zu + zs+ zk +m линеарних једначина са zo + zu + zs+ zk +m непознатих величина Cj. X2. . . . X2. За статички неодређене величине могу да буду изабране или неке од непознатих Cj{Coj или Cuj). функције F морају да буду међусобно независне и независне од услова равнотеже (6).0. Mik. X2. Sik. Слободни чланови једначина (6) су величине Hi. Mik. Xn.0 су реакције ослонаца. Xn. моменте укљештења и статички независне величине појединих штапова које добијамо решењем система једначина (6) и (8) стављајући сукцесивно да је: Општа решења ових једначина могу да се прикажу у облику: Величине Cj0. а слободни чланови једначина (8) су статички неодређене величине X1. равнотежног стања носача када је он оптерећен 3 . па решења система једначина (6) и (8) могу да се прикажу као линеарне функције оптерећења p и величина X1. које зависе само од оптерећења носача p. Xn. . . Sik. Ако са: означимо реакције ослонаца. Mik или неке линеарне хомогене функције тих величина: Да би величине X дефинисане овим једначинама биле статички независне.Разлика између броја непознатих и броја једначина: је број непознатих величина које могу да се изаберу произвољно а да услови равнотеже буду задовољени. и Mi. Sik. Те величине називамо статички независним или статички неодређеним величинама носача и обележавамо их са X1. . . .

Mik.. T1 . M 2 . Ако уместо произвољних линеарних функција непознатих Cj. Величине Cj.. Систем који добијамо када из датог статички неодређеног носача уклонимо везе чије смо реакције изабрали за статички неодређене величине називамо основни систем тог носача.оптерећењем p.m. Кратко ћемо то равнотежно стање у следећем звати стање Xi = 0. Sik. M 1 . односно ако за статички неодређене величине изаберемо одређене компоненте реакција спољашњих или унутрашњих веза носача..m. а реакције и силе у пресецима унутрашњег равнотежног стања Xm = 1 датог носача представљају утицаје у основном систему када је он оптерећен само силом Xm = 1... N 0 . ..  X n N n . Sik. Mik.. Mik. Реакције и силе у пресецима равнотежног стања Xi = 0 представљају утицаје у основном систему услед оптерећења p..m. . . стање X n = 1. а реакције и силе у пресецима равнотежног стањa Xm = 1.  X nTn . Такође и силе у произвољном пресеку носача могу да се прикажу као линеарне функције статички неодређених величина у облику: N  N 0  X 1 N1  X 2 N 2  . силе у пресецима стања Xi = 0. Кратко ћемо та стања звати стање X 1 = 1. Утицаји у статички неодређеном носачу на левој страни једначина (9) и (10) једнаки су одговарајућим утицајима у основном систему на десној страни тих једначина који су... приказани као збир утицаја од оптерећења p и сила X1 4 . стање X 2 = 1.. тј. на основу којих оне могу лако да се испишу. T2 . (за m = 1. X 2 = 1 до X n = 1. M 0 . Реакције и силе у пресецима равнотежног стања Xi = 0.m. Овај став следи из једначина (9) и (10) и обрнуто. Tn .. представљају тада реакције и силе у пресецима које оптерећење p изазива у оном статички одређеном носачу који добијамо када из датог статички неодређеног носача уклонимо везе чије смо реакције изабрали за статички неодређене величине... делује само сила Xm = 1. Mm.0... 2. као спољашње оптерећење.. Tm. N1 .0.  X n M n . за статички неодређене величине изаберемо неке од непознатих спољашњих или унутрашњих сила. N n . Mik... Cj.m односно Nm. односно N0.. N 2 . Утицаји у основном систему биће једнаки утицајима у датом статички неодређеном систему када у њему уклоњене везе заменимо њиховим реакцијама X1 до Xn... T0 ..m. M0. (11) . Cj. сагласно принципу суперпозиције.0. Sik. T  T0  X 1T1  X 2T2  .. Sik.. моменти укљештења и статички независне величине штапова n међусобно независних равнотежних стања неоптерећеног носача. При чему су: (10) M  M 0  X 1M1  X 2 M 2  .. n међусобно независних унутрашњих равнотежних стања носача. При сваком од ових стања је једна од статички неодређених величина једнака јединици а све остале једнаке нули. једначине (9) и (10) имају једноставна статичка значења. односно силе у пресецима унутрашњих равнотежних стања X 1 = 1....... а када су све статички неодређене величине носача једнаке нули. те једначине могу да се напису полазећи од овог става. n) су реакције ослонаца. M n . представљају реакције и силе у пресецима тог статички одређеног носача када на њега. T0...

На пример. реакција Cj статички неодређеног носача једнака је алгебарском збиру реакција основног система. а статички неоређена је трансверзална сила у том пресеку. слика 1c. а статички неодређена је нормална сила у посматраном пресеку. а у правцу у коме је омогућено померање.  Прво. нормална и трансверзална сила у том пресеку. слика 1d.  Друго. да у неком пресеку датог носача круту везу заменимо зглавкастом везом и тиме деловима лево и десно од тог пресека омогућимо релативно обртање. Статички неодређена је тада пар сила – компонента резултанте унутрашњих сила у том пресеку носача. Ову резултанту замењујемо њеним компонентама. Ако у посматраном пресеку уклонимо све везе. Статички неодређена величина је тада моменат уклештења. слика 2c. Статички неодређена величина је тада реакција ослонца. статички неодређене величине су моменат савијања и резултанта унутрашњих сила у том пресеку која је тада непозната и по величини и по правцу. слика 1b. 5 . тј. Некада је корисно да за статички неодређене силе изаберемо и неке друге компоненте резултанте унутрашњих сила. слика 1а. Обично су то компоненте у правцу осе и управно на правац осе. Cj0 од оптерећења и од сила X 1 до X n . У том случају утицај уклоњених веза замењујемо одговарајућим бројем статички неодређених величина. тј. да из датог носача уклонимо неко од његових укљештења и тиме укљештеном пресеку омогућимо обртање. компоненте које добијамо разлагањем те силе у правцу осе штапа и на правац који са осом заклапа угао α. На пример. ако штап на том месту потпуно пресечемо. За формирање основног система стоје нам на расположењу четири основне могућности приказане на слици 1. При формирању основног система неког вишеструко статички неодређеног носача у једном пресеку може да се уклони и више од једне везе. Статички неодређене величине на том месту су моменат савијања X1 и нормална сила X2.  Треће. да у неком пресеку датог носача круту везу заменимо клизајућим зглобом и тиме деловима лево и десно од тог пресека омогућимо релативно транслаторно померање у правцу који заклапа угао α са осом штапа.до Xn. За α = 0 клизајући зглоб прелази у подужни зглоб. крута веза у пресеку штапа на слици 2а може да се замени везом на слици 2b преко које може да се пренесе само трансверзална сила у том пресеку. да из датог носача уклонимо неки од његових ослонаца и тиме ослоњеном чвору омогућимо померање у правцу ослонца. а за α = π/2 клизајући зглоб постаје попречни зглоб.  Четврто. Статички неодређена величина је тада пар момената – моменат савијања у том пресеку носача. на пример. слика 2d.

Закључак: Статички неодређене величине X1. и овде се показују два начина извођења. нити величине од којих може да се формира ма и једна линеарна форма а1X1 + + а2X2 + . Xn не могу да буду силе и моменти који могу да се срачунају из услова равнотеже носача. за статички неодређене величине усвојили смо реакције одређених спољашњих и унутрашњих веза носача. Написан за унутрашње равнотежно стање Xi = 1 као једно могуће равнотежно стање носача. Условне једначине за статички неодређене величине Величине X1 до Xn не могу да се одреде из услова равнотеже носача. аnXn чија вредност може да се срачуна из тих услова. . а тиме ћемо уједно указати и на значења која ове једначине имају. Постоји више начина на који ове једначине могу непосредније да се изведу. И поред тога могућности избора статички неодређених величина су велике.Увођењем појма основног система. Тај директан поступак да се испишу условне једначине и срачунају статички неодређене величине је у основи елементаран. . За статички неодређене величине може бити изабран само онај систем сила и момената коме одговара статички одређен. кинематички просто стабилан основни систем. тај принцип гласи: (1)  C ji c j    M i  Ni  TiT ds s 6 . Тиме је појам статички неодређених величина знатно сужен у односу на њихову дефиницију дату једначинама (9). X2 . . тј. Њих можемо одредити из услова компатибилности деформације носача. Први начин је принцип виртуалних сила – који важи како за статички одређене тако и за статички неодређене носаче. али је и дуг и заметан. .

Овај систем једначина представља условне једначине за статички неодређене величине са ознакама: И ознаком.Када у ову једначину за κ. T  k EI h EF GF а затим за N. T  T0   X kTk .   0 k k  t  i 0   GF  k 1 k 1    EF   (3) (4) Односно. 2. M  M 0   X k M k добијамо: n  t o    1      C c M M X M  ji j   i  EI  0   k k  t h  k 1    s  n n  1     k  o  Ni  N  X N   t  T T  X k Tk   ds. са вредности: n n n k 1 k 1 k 1 N  N0   X k N k . даљом трансформацијом: Из ове једначине за i = 1. . . T i M.  i T (деформацијске величине које се у носачу стварно јављају) унесемо вредности дате изразима: M t o N T (2)   t . n добијамо систем од n једначина са n непознатих X1 до Xn. 𝛿𝑖⊗ = 𝛿𝑖0 + 𝛿𝑖𝑡 + 𝛿𝑖𝑐 7 (7) .    t t o . .

𝑋1 ∙ 𝛿𝑛1 + 𝑋2 ∙ 𝛿𝑛2 + ⋯ + 𝑋𝑛 ∙ 𝛿𝑛𝑛 + 𝛿𝑛⊗ = 0 Решеткасти носачи За решеткаст носач чији штапови примају само аксијалне силе. ….. ….. n 8 𝐶𝑗𝑖 ∙ 𝑐𝑗 (20) . ….Оне могу да се напишу краће у облику: 𝑛 𝑋𝑘 ∙ 𝛿𝑖𝑘 + 𝛿𝑖⊗ = 0.. а са Δl стварна промена дужине штапа: 𝑆∙𝑙 (18) ∆𝑙 = + 𝛼𝑡 ∙ 𝑡 ∙ 𝑙 𝐸𝐹 При чему сила у штапу S датог статички неодређеног носача услед датих спољашњих утицаја може. (8) 𝑖 = 1. да се прикаже у облику: 𝑛 𝑆 = 𝑆𝑜 + (19) 𝑋𝑘 ∙ 𝑆𝑘 𝑘=1 Из једначина (17). ….. сагласно једначинама (4)... …. (18). (19) добијамо: 𝐶𝑗𝑖 ∙ 𝑐𝑗 = 𝑗 Односно: 𝑋𝑘 ∙ 𝑘 𝑠 𝑆𝑖 ∙ 𝑆𝑘 ∙𝑙 + 𝐸𝐹 𝑠 𝑠 𝑙 𝑆𝑖 ∙ ∙ 𝑆0 + 𝐸𝐹 𝑆𝑖 ∙ 𝑆0 ∙𝑙+ 𝐸𝐹 𝑛 𝑋𝑘 ∙ 𝑆𝑘 + 𝛼𝑡 ∙ 𝑡 ∙ 𝑙 𝑘=1 𝑆𝑖 ∙ 𝛼𝑡 ∙ 𝑡 ∙ 𝑙 − 𝑠 i= 1. …. принцип виртуалних сила написана за унутрашње равнотежно стање Xi = 1 гласи: 𝐶𝑗𝑖 ∙ 𝑐𝑗 = 𝑁𝑖 ∙ 𝜀 ∙ 𝑑𝑠 = 𝑠 𝑁𝑖 ∙ 𝑠 Односно. ….2.. 2. …. … . …… ….. 𝐶𝑗𝑖 ∙ 𝑐𝑗 = 𝜀 ∙ 𝑑𝑠 𝑠 𝑆𝑖 ∙ ∆𝑙 (17) 𝑠 Где је са Si обележена аксијална сила у произвољном штапу решетке при стању Xi=1. …. 𝑛 𝑘=1 Или у развијеном облику: 𝑋1 ∙ 𝛿11 + 𝑋2 ∙ 𝛿12 + ⋯ + 𝑋𝑛 ∙ 𝛿1𝑛 + 𝛿1⊗ = 0 𝑋1 ∙ 𝛿21 + 𝑋2 ∙ 𝛿22 + ⋯ + 𝑋𝑛 ∙ 𝛿2𝑛 + 𝛿2⊗ = 0 (9) ….

n. n) која одговарају статички неодређеним величинама Xi (i = 1. односно из једначине (23) када уочимо да су у датом статички неодређеном носачу генералисана померања δi (i =1. слично као и реакције и силе у пресецима тих носача. Ако са δa обележимо померање у статички неодређеном носачу на месту a услед задатих спољашњих утицаја. . . . 9 . а са δac одговарајуће померање у основном систему услед утицаја Z и то: δa0 – услед оптерећења p. . Померања статички неодређеног носача. Генералисана померања која одговарају статички неодређеним величинама као генералисаним силама приказана су на слици 1. . . 2. сагласно једначинама (3). n) као генералисаним силама једнака нули. када у прорачун статички неодређеног носача уведемо појам основног система. Померања тачака статички неодређених носача Изводећи једначине (9) ништа нисмо претпоставили о статички неодређеним величинама па оне. систем једначина (20) прелази у систем (8) за који важи све оно што је за њега већ речено. δac – услед померања ослонаца cи δak – услед силе Xk = 1. . могу да се срачунају суперпозицијом одговарајућих померања у основном систему.. . тј. тада је: (28) 𝛿𝑎 = 𝛿𝑎0 + 𝛿𝑎𝑡 + 𝛿𝑎𝑐 + 𝑋1 ∙ 𝛿𝑎1 + 𝑋2 ∙ 𝛿𝑎2 + ⋯ + 𝑋𝑛 ∙ 𝛿𝑎𝑛 Односно: 𝑛 𝛿𝑎 = 𝛿𝑎⊗ + Где је као и раније: 𝑋𝑘 ∙ 𝛿𝑎𝑘 (29) 𝑘=1 𝛿𝑎⊗ = 𝛿𝑎0 + 𝛿𝑎𝑡 + 𝛿𝑎𝑐 Условне једначине за статички неодређене величине добићемо из једначине (22). δat – услед температурних промена t° и Δt°. Међутим. претходног поглавља могу да буду произвољно изабране. . 2.. условне једначине за статички неодређене величине могу да се изведу једноставним геометријским расуђивањем. 2. када за статички неодређене величине изаберемо реакције одређених спољашњих или унутрашњих веза носача. k = 1.са ознакама: 𝑆𝑖 ∙ 𝑆𝑘 ∙𝑙 𝐸𝐹 𝑆𝑖 ∙ 𝑆0 ∙𝑙 𝐸𝐹 𝛿𝑖𝑘 = 𝑠 𝛿𝑖0 = 𝑠 𝛿𝑖𝑡 = (21) 𝑆𝑖 ∙ 𝛼𝑡 ∙ 𝑡 ∙ 𝑙 𝑠 𝛿𝑖𝑐 = − 𝐶𝑗𝑖 ∙ 𝑐𝑗 и са раније уведеном ознаком (7).

. а у правцу који са осом носача заклапа угао α. 2. померања ослонаца и сиlа Xk = 1. У основном систему датог носача ова померања различита су од нуле.Када је статички неодређена реакција неког ослонца. δkt. одговарајуће генералисано померање је компонента померања ослоњене тачке носача у правцу ослонца слика 1a.. k = 1. . 10 . 𝜹𝒌⊗ . i = 1. 2. . . одговарајуће генералисано померање је релативно обртање бесконачно блиских пресека с једне и друге стране пресека. n од оптерећења. n. δki. слика 1d. . . а када је статички неодређена аксијална сила (пар сила) ослоначког штапа генералисано померање је релативно померање те тачке у односу на опорац. слика lb.2. k = 1. температурних промена. 2. одговарајуће генералисано померање је обртање укљештеног пресека. Када је статички неодређен моменат неког укљештења. имају ужа и конкретнија значења. Услови да су померања δi. У датом статички неодређеном носачу ова померања једнака су нули. сагласно изразима за померања која су изведена у поглављу 3. … . слика 1c. Померања δko. 𝑛 𝑖=1 Тиме смо дошли до условних једначина за статички неодређене величине. за статички неодређене уводимо силе ослоначких штапова и моменте савијања у укљештеним пресецима.3. 𝑘 = 1. слика 1f. Када је статички неодређен моменат савијања у пресеку. у датом носачу једнака нули. δik. δkc. n. генералисано померање је релативно транслаторно помeрање бесконачно блиских пресека у том правцу. генералисано померање је релативно обртање тог пресека у односу на опорац. на основу једначине (29) могу да се напису у облику: 𝑛 𝑋𝑘 ∙ 𝛿𝑖𝑘 + 𝛿𝑘⊗ = 0. . Изузетак би била само померања еластичних ослонаца и обртања еластичних укљештења. слика 1e. које се од једначина (8) разликују само по томе што величине Xk. а када је статички неодређена компонента резултанте унутрашњих сила у пресеку.1 дата су једначинама (6). . али њих избегавамо тиме што уместо реакција еластичних ослонаца и укљештења. . а када је статички неодређен моменат савијање (пар момената) у укљештеном пресеку носача.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful