Bi blioteka ASTRA Kolo IX, knjiga T1

Jakob Bene

ili Jutarnje rumenilo na istoku
Prevod Zoran uav ić

(
,

Predgovor knjNzO
Erst Blch
Vorlesungen zur Philosophie der Renaisanee

RNST

BLOn: JAKOB BEME

/

›aslov orNgOnala
Jakob Bohme

AURORA ODER MORGENROTE IM AUFGANG

Sada dolazimo do Bemea, rođen

on i Paracelzus su

bliski jedan drugome. Jakov Bene (Jakob Bihme) je kd Gerlica, a r o 2WL4. u Gerlicu. Obućar, uz to

25[5. gdine, u Starom Zajdenergu, selu

i filozof, i to kakav
u

philosophus teutonics, kako

.

ga nazivali Englezi. Pokazuje se da je kao kalfa

na putovanju čitao Par acelzusove spise, ali je neonato šta je još mgao da čita, usisa I sebe o onoga što �e nalazilo
I

podzemnoj literaturi mudrovanja

kd neobičnih duhova i to sokojno preradi, o čemu nijedna istorija literature ništa ne kazuje. Kakvi su bili ti razgovori, koje je takozvani prosti zanatlija vodio na putovanju sa drugim neistodobnicima, uz lojanicu, po krčmama, ili na postelji d slame, šta je od toga preživelo seljačke ratove, religiozne ne­ mire anabaptista, i još mnogo toga? Nešto od toga možemo da saznamo iz njegovog kasnijeg spisatelj­ stva. U njemu su sadržane stvari koje I savremenoj filozofiji uopšte nisu igrale nikakvu ulogu, pa su vekovima bile iščezavale iz evropskog obrazovanja. Na primer, još je živeo maniheizam: Mani,
I

trećem

veku, je ponovo prihvatio učenje Zoroastera (Za­ ratustra), učenje o orbi između Ahrimana i Ormu­ zda, između Noći i Svetlosti - jasan dualistički 5

I I

gnosticizam. Manihejske zajednice, dakako, nisu bile izumrle posle pobede katoličke crkve, one su i dalje ži vele u Bugarskoj kd ogumila, a zatim i kod ka­ tara, I južnoj Francuskoj, Takve stvari su i dalje
I

gla da se očituje. Dakle, svetlost u tamnom kalajnom tanjiru znači: svetlsti je otrebno tn o da bi m­ glo da se očituje, ez onoga što joj je neugodno nijed­ na stvar ne može da ostane sebi čita, ez on j e objektivno dijalektički.

Provansi; ideologija narodu, pa ipak vla­

Ne ne

albi žana, I dvanaestom veku, povezana je sa njima. dajuće obrzovanje i filozofija nisu znale o tome ništa više. Istoriju piče poednik. Ali, ovde je moguć je­ dan od retkih pogleda unutar naroda. Jakov Bene je to shvatio, pa deimično stoji kao strano telo u renesansi, budući da njegova filozofija obrađuje mi­ sli koje su živele I gnosticizmu.One su se zadržale
I

kivele

I

ostoji n i ag svet se sastoji iz suprotnosti, ukratko, U haotičnoj, a ipak jedinstvenoj punoći, Bene je objavio svoju prvu knjigu,

AUToa ili Jutantja

umen na Istoku. Veličanstveno je kako ovde genije
iz poluobrazovanosti, pa čak ni iz ove, već baroknim obućarskim jezikom, s odarenošću za jezik bez premca, opisuje svetlost, tako što se iz jednog jezič­ nog neobrazovanja, kojem bi mogao da se smeje naj­ mlađi gimnaista, rađa velika i retka misao. Beme, naime

asinhronoj, nesrazmernoj svesti nemačkih naro­

nih slojeva. Iako jasno dolazi iz faustovskih tokova renesanse, Jakov Bene bi mogao da bude čovek iz četvrtog ili petog veka. U ondašnjem narodu raz­ mišljalo se o strahovitom pritisku i nedaći koja je osle seljačkih ratova pala na slabe, pa je Bemeov .govor na njegovo osnovno pitanje: kako svetlost mrak stoje
I

pravilno ni da čita, ni da piše strane reči, latinski poznaje još manje:

Qualitat piše ne samo sa jednim l, nego i sa dva. l i povezuje ga sa Qual i Quellen. n ne ume

i

pakosnom svetu? bio veliko metafizičko

Qualitit je kako Quallitit, tako i s Quellende i QuaUende, a o tri pojma: Quel­ len, Qual i Qualitat misli kao o jednom, tako da iz
jdne otpuno pogršne, esmislene etimologije, kao što ćemo videti, nastaje izvanredno duoka misao. Tako kod Bemea ima mnogo toga gde slabo školsko obrazovanje još najbolje mora da posluži tom čoveku. Jedan od sveštenika, u to vreme veoma obamrle lu­ teranske crkve, posebno ograničenog soja, pastor pri­ marius Rihter iz Gerlica, potkazao je neortodoksnog mozgala, pridikovao sa propovedaonice protiv nje­ ga dok Magistrat nije obućaru zabranio da piše. Ja­ kov Bene se sedam godina smerno držao zabrane, a onda ga je duh nezadrživo poterao dalje, i on je ubrzo potom objavio jedan za drugim dvadeset preo­ stalih spisa, većinom manjeg obima, među kojima i što je kasnije naao malo zaštite kod šleskog plem­ stva: njegov prijatelj i zaštitnik bio je pre svega

mozganje, s mnogo sumorne mistike, ali i s duboko­ umnim oblikom dijalektike, koja postoji još d He­ raklita. Mudrovanje kd čoveka ne dolazi slućajno, ono je svagda bilo doživljaj. Bemeovo mladićko mu­ drovanje okatkad pokazuje i okultne crte, do kojih stvari ne stoje, ali iskra jednog stvarnog, jednog fi­ lozofskog prosvećenja došla mu je dok je on još bio zanatlija. Ci tava njegova filozofija sadržana je

in

nuce u ovoj iskri. On je, naime, jednog nedeljnog
jutra, u svom obućarskom sobičku, ugledao kalajni tanjir na zidu, na polici, i tanjir je sijao. kako Bene kaže,
»

prijatnim žovijalnim sjajem «. Kalaj stoji pod
I

Jupiterom, otuda, žovijano, prema genitivu od Jupi­ ter, Jovis. I tome je osnovna stvar: blagodareći svetlosti i tamnom kalajnom tanjiru, rodila mu se misao da bez neke tamne osnove svetlost ne bi mo-

Poslanice. n se na to smelio čigledno zbog toga

6

7

istina ne i Keplera. stoji pred vratima. kome je ideologija kalkulusa bila strana. ona je dijalektičko svetlost­ -noć-postojanje. Sest teosofskih tačaka i MysteTium magnum. uzgred bi h Pastora gLadi Viiheima Rabea. bajke i vesele i tužne događaje sveta. onda da onovim: uprkos Nikoli Kuzan­ . ogatog zagonetkama. čudnovati oblici. Nizak radni sto. niska šamlica. Bene o matematičkoj pri­ rodnoj nauci nikada ništa nij� čuo. zapisujemo: »A pravo je večnosti i onoga što večno postoji da ima samo jednu volju. vodom napu­ njena staklena lopta koja hvata svetlost male loja­ nice. kroz portal vasceloga neba stupa­ slobodno i raspoznajemo ga sa svim njegovim elementima. sem pročitao nekoliko rči o mozgajućoj prirodi kod obu­ ćar a iz vrtom na obućara Jakova Bemea: »To je. 'mozgajuća nacija'. kod kojeg jš naknadno deluju kvali­ tativne crte. Nje­ gova slika sveta potiče iz jednog starijeg društva nego što je to građansko-novovremensko društvo. Bader. zanet mislima. pa ni ime. iščuđavaju. su CetTdeset pitanja o duši.smeteni Abraham od Frankenerga. Kod Bemea. kaže se kod njega. silno. misli padaju na svakojake stihove. Htednemo i da pod­ vučemo ono što je svojstveno za ovu arhidijalektičku filozofiju. razliva se mašta. dakle. koji će nas dvesti u zatvor. pduhvatio se koji je Bemea okretao protiv Fihtea (Mnogi filozofiji d profesije. ali kod Bemea se dlazi dalje u čudovišnost i u čudovišno. pa je još sjajnijom odbljeskuje. oštar vonj kože i smole moraju nužno da načine neko trajno dejstvo na čovekovu prirlu. kvantifikacija i obrazovanje cena u svetu robe i I čitavom kvantitativno ustrojenom svetu. čudnovate pričice. zucne i se šta poluglasno. Kakve divne osobenjake rađa ovaj divni zanat! . ali nari kaže. i Hegela. Najvažniji spisi. Iz tog vremena je prelazak engleskoj aristokratiji. U Nemačkoj je Jakov Bene veoma brzo bio opet zaboravljen dok je u Engleskoj i nešto u Francuskoj i dalje delovao. s posebnim os­ AUTore. dok radi. Pritom. n je imao potpuno kvaitativnu sliku prirode. skom ovde je prva objektivna dijalektika od vremena Heraklita. tako da obućar Jakov Bene pstaje poznat i u Engleskoj. Ili se pak počinje još dublje mozgati i smiruje se 'preka potreba' da se pomene očetak života. Samog ovog preporda. 8 9 . premda u čudnovato asinhr0nizovanom ruhu i često sasvim spekulativno zamišljena kao pitanju je vid izvora i kvaliteta u prirodi. pre Selinga. I zvezdama i slutnje. kojima se susedi. slike i misli d�ju neku obojenost kaKVU im ne može pozajmiti nijedna druga lampa. i dok pastor primarius Rihter ustaje protiv nas sa propovedaonice. prožimaju nas najdublje često reakcionarno upotrebljavanog. koja predstavlja krajnji suprotni pol matematičkoj pri­ rodnoj nauci od vremena Galileja i Njutna. ako su na papir stavljene nezgrapnom rukom. pritom se žena sme­ julji ili drhti. azume se. Istu smo videli i kod Paracelzusa. a dželatov momak. U kapitalističkom društvu pobedio je kalkulus. antropomorfna. upravo iz društva u kome su prirdni kvaliteti još bili odešeni ideologiji. kako Pre nego što zađemo u pojedinačno. koji se Bemeu divio. izmišljena ili neiz­ mišljena. i nijedan drugi zanat ne rađa tako izvanredne i kuriozne osobitosti I svo­ joj gildi.čitava jedna biblioteka mogla bi da se nabuba o 'čudnom obućaru " a da se materijaL ni najmanje ne iscrpi! Svetlost koja preko viseće staklene kugle pada na radni sto je carstvo fantastičnih duhova. Kada bi to imalo dve volje. Sve dublje gledamo u svetleću kuglu i u svetlosti vidimo univerzum u svim njegovim ob­ mo licima 2 prirodama. i oni to i čine. naprotiv. u neodre­ đenom predosečanju. trebalo bi da napuste čitavu svoju retoriku pred bogatstvom i dubinom misli ovog zanesenjaka).

a ožji duh je živol svim stvarima. iz koje proizilaze svetlost i majestet. Pritom. ovaj svet stvoren od jednog dobrog Bga. kaže Beme. pohlepu. ali. l stajale bi u sili i čuđenju. uzvišenost i snagu. To je Jovovo hrišćanstvu. koji o Bemeu i ne daje nekakvu sliku. kakvo se pojavljuje ponizne predanosti I ono ih je ode lila d oožnog života. zastupali su ga grčki tragičari. a i srazmerno dobro osvetljeni deo prirde koji je bolje osvetljen od drugih delova. »Ja I Bemea se može samo protumačiti. I ras­ tenje i cvat. Govoreći suštinske Be­ Knjiga unutršnjosti Pčetak je slušanje u sebi. koji leži dole. mi možemo. pa ipak je. ako utonemo I nas same. »ne unsim ni slova iz mnogih njiga. u dubini. dva elementa koji su na početku. ali to ne smeta da ispod završe­ nog manus.. koji je. u glad. o d Hegela. Sva stvorenja na nebu imaju jednu volju. Vidimo mnogo toga u sjaktečoj kugli. Zato što smo slike i prilike Boga. to nam valja i rasvetliti. veruje da sluša i I stvarima. on kaže: varstVQ zuje I I pitanje. orenje. leže I sebi. kako onda nastaje zlo? Upravo to kod tone u mozganju u see samog kao u neki suštinski. kao potvrda romanopiscu Rabeu. tako nastaVlja Bene. niko I neče prevideti onu duoku potrebu za sekulacijom koja se nalazi meove misli. još i veoma mero­ davno svedočanstvo. koji su u prauzroku. U svojim Predavanjima iz istorije filozofije.. ključanje. « A sada. Tu je biće izukrštansj jednog s drugim. inače�vani i Teutonicus. pa neo I zemlja sa svim suštast ima. kao što nam crkva kaže. tom čoveku (. dodirujemo i otuda dodirujemo očetak sa­ mih stvari čudovišnim tupristustvom onoga opomi­ njati-se. o kojima on ništa ne zna. I sam cen tar mnoštva. preko koje slaba lampa baca tako ubogu svet­ lost da uz nju jedva možemo da stavimo na papir ono što smo videli. a protiv učenih eklektičara koji ne umeju da kažu ništa sop­ stveno. da dodirnemo po­ četak samih stvari. iskipljenje jedno s drugim.ripta napišemo: 'po Božjem prosv�ćenju napisao Jakov Bene. centrum naturae daje suštinu. budući da čovek »Var­ izvođenju ne može se previdetL. rvanje. ali subjektivi­ am koji istovremeno hoće da bude pdzemni hod u 10 II . umesto onome što je nedokučivo ili I nedokučivom rešenju. Ali se isto tako ne sme preideti najveća dubina koja se' poka­ izmirenju najapsolutnijih suprotnosti. A onda Bemeovo osnovno pitanje: kako tama dolai u svet. pa 2 ona je okrenuta Božijem srcu i ide I srce Boga. nemir. Merdavna svedodžba potiče o d velikog sledbenika Jakova Bemea. tako da čovek. Mozganje koje tone u see samo po njemu i za njega treba da bude istovremeno isto ono kao što je jedan dublji pogled u unutrašnje. I Beme u svojim ranim spisima ispo­ veda. njen život je baš samo ljubav. Ako je prauzrok sveta samo­ tvorna dobro. nego imam slova I mei. a Sveti duh je vođa.razbile b i jedna drugu i bilo bi kavge. Ne treba li onda on da ne sme da čita u knjizi to što je on sam?« To je mistički subjektivizam. ipak ne treba da ostanemo da stojimo. protivrečenje. razum ne treba da se zadržava na misteri­ jama početka »kao krava pred štalskim vratima«. kako zlo dolazi u svet? Mi sami čoveku. uz to i sam og. centralni. koja svugde goni. od Bemea uzeo najslabiji mogući citat. uz to. koji bi njime mo­ gao da se bavi veoma dobro. Naš početak. gledamo u divlju prirdu početka. dok sluša I moje znanje«. I I zli smo i oko nas nalazimo manje dobrog. pr�ko njih je veoma često imao »bezožne mi­ sli«: šta ako sam ja slaba kreatura olja nego što je taj og? To je sčanje koje se u istoriji čoveka veo­ ma često javljalo.

i na taj način što zlobi jedno na drugo. i vatra na gorući na­ čin. na taj prirode i izvan nje u svetlosno svetu. koje sažima. gorko kao čemer. sem na dobro. onda moramo marljivo da ispita­ mo sve sile u prirdi. slatko. podvojenost. negativno je ovde po­ trebitst koja dreči u požudi. kaže: Ako hćemo da govorimo o Bogu. oholo. ni poja­ Vljivanja dobrog_ Ono što goni na pojavljivanje jeste samovolja koja troši. a Bene ga definiše jednom novom suprotnšću kiselo-slatko. vatra svetlosti-vatra strahote_ Definiše ga u slikama koje se neprestano svaljuju slikovitim izrazima i analo­ gijama sa osnovnim motivom druge vrste. kvintesencija sveta: čovek A sad sledi najotpunije zamišljanje jedne čisto kvalitativne prirdne slike. izvorno pokretljivo suštastvo. strahota i svetlost. U osnovi. drugotstvo. koje je ona sama. »sve upereno jedno nego da bi se isto pokrenulo i očitovalo. jer. likog bića samog_ I alpha sveko­ način što je. i u njemu se nalaze sve sile kao u prirdi . đavolsko. nailazi ovo filer zafiranje u prirdovanju početka? Nailazi na ono što čini da svet leži u tolikom zlu. to jest samu see uvlači koagulira. ali ono što dolazi pre svega iz potrebitosti. požuda apsolutno tO!lle pripada_ Ne. ono što sažima. salaukovina. Sirina i uskost. iz gladi kao najdublje suprotnosti dokučivanja suštastva proisho­ di priroda u ogu_ Kvalitativni pogled u prirodu: izvoni duhovi. svetlo i zvuk shvataju kao realna svojstva prirodnog života. usko-široko. I AUTOTi. ono je jedno trijumfalno. dakle. ono što koalira_ O­ davde sledi Bemeova objektivna dijalektika. onog što je protivno. adstringens svih stvari koje u see. upravo ovo. užasavanje. pa tako Bene. suprotnosti prema mehaničkoj pirdnoj nauci. I ono što je početno. đavo go­ ni boga na dijelektički začaran svetski pul. emocionalno.najunlltrašnjije. moraju da budu zajedno. Ovaj ne leži u »svetlosno-svetoj sili «. drugi lik ožanskog je đa­ volsko. kao volja koja nema da se zasiti ničim drugim do samom soom. pak moraš pogledati iznad božansku silu. A ono što ide u sebe. Umesu najnaivnijoj. « A u. š Zlo u Bgu kao praizvor suprotnosti u svetu. « protiv drugog. mora onda da se nalazi i u bogu: u samom bogu po­ stoji' neko zlo. jedan blagona­ kloni đavo koji živi u sinjarenju_ Đavo i bog objaš­ njavaju se kao identitet suprotnosti. ne bi bilo ni očitovanja. kiselo i slatko. ali u bogu je i. glad kao požuda. _ne nalazi ništ do svojstvo gladi. u kojoj se gorko. na osnovu prirode. duboko se zariva u sve: PralIzrak sveta ima neuzrak ili ne­ gativno u samom sebi. u UVlačenju u sebe. samostalnost. kako kaže Bene. a to je. pojavna biće sveta samo ionako ima negaciju u kolevci_ Kada ne bi bilo tog negativnog. u nepromenljivo. kako Bene kaže. kako Bene kaže. užas. prasila koja goni glad N a šta sad još. oporost. ono što je voljno. ono što ide zajedno. šta je Bog. trijumfalnu u jezgru svoga agensa_ Oporst koja sažima. __ Tu. da se približimo tom suštastvu koje. to Ne. »Volja traži sebe samu. ono što je voljno u glad_ Glad postaje onim što prolazi u familiji od Ne. Pa. tuča. sveto trojstvo. imate ono što ačinjavaju neuzrak svih podvojenosti čisto požudnom smislu. vatreno. ali leži u njenoj vlastitoj crnoj strani_ Pritom Bog i pri­ roda leže zajedno naročito blizu jedno drugome. negativno je požuda. treba da bude isto ono što je božiji fiat. i i najoštrijoj 12 13 . Ona ga uvlači u sebe. a uzrok tome jeste neuzrak.

lugasto Ne čvrsto drži. Sedam praizvora Bene hoće da istakne na veo­ • Salniter je sal nitron. ono što gori bez plamena. posmatra kao sam užas. razorna vatra. koje kruže po svetu i koje državaju svet. pa zbog toga Bene vatru opet naziva jednim psi­ hičkim imenom .to pritiska i udara i goih promena mesta kvantita­ vreme uobičajenim alhemičarsko-hemijs. Prva sila je oporost. sa dominantnom svojstvenošču onoga što iznenada· izbija iz nje. kvaliteta. to jest. I ko­ me se lugasti pepeo zove nitrui. tri prve izvorne sile. na taj način je ono kod Bemea apso­ lutno i prirdnonaučna kategorija. spregnuti mercurius. svetlosti (. I ivne vrste nailaimo na obilje kvaliteta. Gete cntra Njutn. koja otuda u udaru groma ne izaziva samo to užasavanje.asava. oporosti. Reč je čak još starija: sal­ niteT verovatno ide nazad do starovavilonskog. užasnuče. oluje. reaguje na draž osećanja. u alkimističkom obućar- ma iznenađujući način. borba oporosti sa onim što je pokretljivo. uskoj. suštinski negativna sila jeste strepnja. Azatna kiselina je korišćena od vizantijskog vremena kao ćezap za odvajanje zlata iz njegovih slitina. U četvrtoj izvornoj sili dešava se jasan preo­ kret. Opet se uvodi jedna psihička kategorija. koji je rekao da je svaki osećaj sojen sa osećanjem nelagodnosti. osetijivog­ -pokretljivog i onoga što gori bez plamena. Postoji jedna ladićka Selingova pesma »Epikurovska veroispovest Hajnca Viderporslena «. mučenja. ili vatreni gnev. sa strahovitom vatrom. Ova se dvojako pojavljuje. ako ništa što proizvodi ne bi bilo tu u njemu. Ovaj izvoni duh je vatra koja najposle bukti iz sumpora straha. pozara. Otuda bi to. kako kaže Bene. Subjektivno fizičko stanje dokučuje samo ono što je u objektima realno sadržano. Treća. Ovaj neobičan sklad nalazimo naj pre kod Anaksagore. U produ­ ženoj liniji vidimo problem Geteovog učenja o jama. pri čemu se ne može prečuti da ove Gete­ ove veze podsećaju na Bemea. na drugo mesto dolazi ono što razdvaja'-gorko. vatrena jarost. nego sulphur u kome vatra još drema. a ne samo kao subjektivno. odakle i ovde. fizičko stanje. . ali i mislima obuzet. i potpuno se izjedna­ čava sa jednom prirodno filozofskom kvalitativnom kategorijom. Sadržaji mogu da budu prijatni. najvidljivija u mu­ nji. lako nadražljiv. Trću osnovnu silu prirodne stvarnosti Bene naziva jednim I ono 14 15 . negativnoj formi kao tamna. Na taj način se pretpstavlja da se stvaranje nije ni odigralo. kao neugodnost salaukovine. ali samo oset jeste uznemirenje i otuda skočan sa neiagodnošću.im izrazom »salniter«.strahota ili užs. od kojih se čovek ne samo u. patnje. bila grčka uzajamljenica iz vavilonskog. Svet bi bio progutan ako se ne bi uvek stvarao nov. ono što sažima. gorko. U prve tri izvorne sile uvek su već sadržani i Ne i Da7 ali Ne prevaže. Da ne može da izbije. nego koje on. Jednom u još pretežno mračnoj. čemerljivoj. zatim. dinamičkog. jer ga usko. lako nadražen. skom latinskom jeziku Jakova Bemea. koji baš svugde treba da bude prirodna određenost. Obično je kod Bemea sve što je samo po sebi razumljivo i kao objektivna određenost. dakle. ali onaj koji seća. opšti ojam za. ono što gori sumporasta. go­ fuća.Boje kao deca nći i kojoj Salniter doživljava veoma veselo prastanje. i ide dalje u latinski. spregnuti sal. formi tuprisustva. Sile prirode I bogu ili boga I pririi ovde su sedam vrs­ ta izvora. to dolazi d vizantijskog sa­ loni tron i znači šalitra. dakle. Kod njega iz toga nastaje opšti pojam za sve što je lugasto. neiagdna pokretljivost koja pdskakuje i osetljivost. jer je previše obuzeto sa Ne. To su sedam prirodnih sila. pri čemu je očigledna dvosmislenost osetljivosti. već se uvek dešava. Biti osetljiv.

koji ne živi izvan nas.asavanje. i jedan jarosni. zlo. to je popravljeni. ina njih se spušta s Sunev sjaj. I ovom Ne više ne užasava.je upravo samo to u. to je ista ona vatra koja rađa. kao ono što se naziva stvaranjem. neeski i svetli. Stalne generalne probe za propast sveta su. ili )Koju buku donosi svetlost«.čovek kao pitanje i svet kao dgovor. izvorne sile naturae jesu svetlost. što razdvaja. kroz vatru kao toplinu osloba­ đaju se tri vrhovne izvone sile. najveća nakana prirode. Hrist u čoveku. Na mesto palog Lucifera dolazi čovekosin. Bene već u l urori jem sudu. eksplikovana punoća dosadašnjih iz­ vornih kvaliteta. a to je i Bemeovo učenje. u telo. i opravdanje za zidanje vavilonske kule. Covek je oko koje se otvara. telesnost. Sve ono što je moć bića. ali njihova vatra ima sem onoga Ja. i top­ lotu i svetlost. svetsko ognjište Sunca. sa svetlošću se rađa zvuk ili ton. kako kaže Beme. čisti Lucifer. pojavljuje se ona rušilački kao nedaća. blagonakloni đavo Lucifer. Bilo kako bilo. a ovo dvoje saznavaju žaju. svet postaje kaže: »Prirda u sebi ima dva kvaliteta. svet kao pitanje i čovek kao odgo­ vor. U čoveku je nešto što je već I svetlosti rečeno: nešto što diverguje. što svadljivo ulazi zajedno I tu najvišu naka­ nu prirode. Hrist. ona je I svetu središnja vatra koja zagreva sve i sve obasjava. A oba su u drvetu prirde. mučenja. i uvo. pakleni i žedni. centrum naturae i co rpus naturae onako kako opa­ što u se bi sadrži um Iz svega toga. to jest lučonoša.svetlošću. a reč je ono što objašnjava. po Bemeu. nastav­ lja Bene. dok je u trima prvima Ne pre­ ležalo na taj način što je Da jedva bilo vidljivo. to je Lucifer koji je postao vedar. makrokosmos kod emea postaje makanthropos. kao jedan viši kvalitet. U njemu se ponovo popravlja. QDO ru mđu oga u velikoj opasnosti. jedan dijalektički preokret u sebi. z a osvetljenost saznanjem. Ta tri vedra kvaliteta. koji i nije živeo I Palestini. mnoštvo. čas dažd. udara na dobru stranu ono što separator. Možda ovde odjekuje harmonija sfera. što je moć znanja. a onda. dolazi Hrist. izvornog duha. kao pld tog šesto­ građanja. ono što odgovor čini mogućim. oslobađajući tet. U osnovi svih stvari vreba ta negativna vatra. u Corpus Christi. kao jedna viša steenica. Stvaranje je inošenje centruma naturae u corpus naturale. sem onoga što je užasno. čovekosin. ono što obuhvata. Užas vatre preobraća se u vatru na domaćem ognjištu oko kojeg se okupljaju ljudi. koji uvek prati svetlst. svet preobraćen u drvo života Cvk je. za jabuku u raju. u kojima Da preteže na taj način što načinjeni d drveta i žive I tom svetu. usko ograničenim čovekom . koje do­ nosi proleće i daje da izbije život. J oš I vek ostajemo u svetu. ja­ rosno. u službi svetlosti još nije popravio. Još više nego kod Paracelzusa. Posle svet­ losti kao šesta osnovna sila sledi zvuk. vetar i sneg «. Time dobijate opravdanje za odmetanje anđela. Prema tome. najviše. kao u Bož­ svetao. i tek što joj se pruži pri­ lika. i ljudi u z vatre svetlost kao etu izvornu silu. u mate­ rijalnost prirode. zvuk i telesnost. Jer. Na taj način. ali i čudno jedinstvo koje se ljudima ne pojavljuje u normalnom inosu unutrašnji-spo­ ljašnji svet. kaže raracelzus. One su vedri iz­ vorni duhovi. pri čemu Beme svetski prces izjednačava sa ženom koja se porađa. đavo koji je postao čist. pojavljuuje se sedmi kvali- 16 17 . jdan mio. iznošenje centra prircie. jedinstvo je nagovešteno na pčetku dru­ gog dela Fausta: Za duhove uši zvučeči se već rađa novi dan«. Iz tona se. pozna­ jući zlo i dobro. kakvom je mi vidimo. stoji trudno u porođaju. koja se rve u trudovima. nego smo mi on sam. to jest sva oformljena priroda. već teške salaukovine. kosmičkom svetu. rađa reč. s toplinom i onim što je najugodnije u svetu .

Bog bi bio u sebi nesaznajan i I njemu ne bi bilo nikakve radosti ili načajnosti. Zato bih naveo jedno originalno mesto iz Sest teozofskih tačaka. kao što je og. ili prces drveta života. on se prevazilazi. pod čime Bene razume uciferova otpa. ućava se u Hristu. uvek moralno i uvek religiozno I isto vreme. Ne ostoji i jedno a zlo je sredstvo u čevidnom postojanju kd svet­ visine. kao što je Da. - nala ništa o svome prastanju «. koje se zadugo neće ustremiti I Objektivna dijalektika Borba svetlosti i mraka shvaćena je kd Be­ kretanje bez onoga što je protivrečno. i jeste i više. izbav­ ljenje iz svekolike svađe. Paracelzusov ukočen i odnos mirokosms-maroksmos ovde išče­ zava. Nijedna jste sam svet. Tako je ovde. mea kao objektivna dijalektika. kvalitete sve skupa. a Bene to ovako izražava: rvali u I »Treba jasno da se vidi kako su se nebesko i adsko carstvo svagda prir di i imali posla jedno s drugim. jdno. dok je božija priroda. Bene to uvek izvii I novim slikama. delujuća. uvek hemijsko. Bez Ne. ali u dvojstvu seča see. ovratak na jedno. Na raju dolazi izmirenje zavade. smšten I I stvar bez neugodnosti nije u stanju da sebi ostane čita. ono što kči. dato je čoveku. čo­ vek u Hristu i roz samog Hrista postaje najblago­ na\onije Ne protiv stanja koje se utvrđuje. u kojem Bene dijalektiku predstavlja svo­ jim vlastitim reima: »Citalac treba da zna. u prcesu sedam izvornih sila. a svetlost I njemu obasjavaće i ispunjavati čitav kvalitet unutar kojeg je drvo«. protiv onoga što se odupire drvetu života. ono samo ne može sebe da oseti u jedinstvu. da se sve stvari sastoje iz Da i Ne. jeste čista sila zemaljske stvari i a šta se omenula. ohlepu. tako preko umilnog Hrista u nama i njegovom radu postoji jedan osledak kad će se drvo života upaliti u njegovoj vlastitoj patnji i kvalitetu. u ot­ puno ne južnom svetlo-tanmom. kao suštastvo koje iz see izbacuje koje se ori za manifestaciju. i ne bi ulazila ponovo u sebe kao u ono iz čega je prvobitno proizišla.dništvD. preobraženom svetu. I kojem je večna budućnosti. a ni osetljivosti. koji reba da ovlada svetom. pa losti. jer ako ne bi imala ničega što joj se opire. onda bi stalno izlaila iz see. što se I zacopanosti i oguglalsti utvrđuje u sebe. kako hćete. ukinula čoveka kao drugi obrt i kvintesenciju svih sedam svetskih sila. Ovde djekuje prometejska arija. All. Onda ne bi sebi nosi dijalektički nužnu saDom božijem centrum natu­ rae. Heraklitova objektivna dijalektika kao ono što obra­ zuje svet. hoteča i osetljiva. sve na svetu je kao retorta za tvo­ renje svetlosti na delu. kao žena rađanju. kao što drvo života stoji I svetu i ljubav. Mora se nadvladati gola kiselina. čovek je drvo prcesa živ­ ljenja. I svetu se ide ka istina Boga i Bog sam. da bi istina bila oćevidna ili nešto u čemu se nalazi neki contratium. ez dualizma. Prema tome. ponovo iskrsnula svet. Ono što je i ljubav. na kraju imamo panteizam koji protivnost. ono što' rasipa.moć stvaranja. ono što individualizuje.. Jer Jedno nema ništa u sebi što može da htedne ono se udvaja da bi bilo Dva: na taj način. đavolske. bilo božanske. Svet <oji je preobražen u drvo života jeste priličnost čovekova. on je krali.. sa vatrom kao prvim obrtom. a za to je ozvan čovek. Svet nastaje vrenjem između Da i Ne. jednom čišćenom. C6 19 . a time istovremeno i panju koja obituje u os­ novi sveta. Ne je protivhitac onoga Da ili istine.

Jakob Bene AURORA ILI JUTARNJE RUMENILO NA ISTOKU - . .

celokupnu filozofiju i astrologiju. Ali. gus enice i gamad. jer to čini hrapava i divlja vrsta tla i prevelika vlažnost u drvetu. drvo po sebi ima ovu vrstu da ukoliko je veće i starije. U svojoj mladosti ono nsi manje ploda. crvljivog i crvoto�nog. da isto raste i napreduje. od kojeg drvo ima svoj živi kvalitet. slana. utoliko nosi slađe plodove. I . Zemlja. ja upoređujem a plemenitim drvetom koje raste u nekom lepo m vrtu zadovoljstva. pak. poštp je o.no plemenito drvo dobrog' kvaliteta. ali drvo granama. često pada velika hladnoća. na ko­ joj drvo stoji. onda krivnja nije do volje drveta da isto nosi namerno željene zle plodo­ ve. majkom njihovom. zajedno sa teolgojom.osilo mnoge dobre plo­ dove. uvek daje sok drvetu. nego je rivnja u tome što na nj. tako vazda radi drvo sa svojim granama iz svekolike sposobnsti. jer je kvalitet iskvaren u dubini. vrelina. izbačen od zvezda da ono donosi manje dobroga ploda.PISCEV PREDGOVOR OVOJ KNJIZI BLAGONAONOM CITAOCU Blagonakloni čitaoče. Ali ake drvo donosi malo ploda. da bi uvek dor. sebi samome raste d soka Zemlje i postaje veliko. i širi se sa svojim Sad. jednako kao što Zemlja sa svojom snagom radi na drvetu. uz to sasvim sitnog. pa 23 .

l zato što 24 25 . plk. i žive na ovome svetu I ovome vrtu između ova dva kvaliteta I velikoj opas­ nosti. Kao što je. Jednako kao što jabuka na drvetu postaje crvljiva i crvotočna. toliko iz­ vire i vlada u njemu đavo i pakleni sok. Sad. nego i zli kvalitet. . znače ljude. kiseli i oori. Tako je i Bog čoveku zapo­ vedio dobro i zabranio zlo. pa bilo da stoji na nekoj dobroj njivi. ipak u rdu njegove jabuke većma otpadnu. sve do Suda Božijeg. Hrist veli: Kad dakle vi. jer on jeste i dolazi d Boga. šta sam naznačio ovim porde­ njem. čas kiša. inače bi izvor njegovo i nagon njegov bili samo u dobrom. Jer. A pri­ roda u sebi ima dva kvalietta. kao što je dobri kvalitet u prirodi moćan da obedi zli kvalitet. on može da se prikloni onome koje hoće. a njegovi pldovi moraju nevremenu. grane elemente. i preobražavaju staro drvo. ili oslušanja za pravdu. Jziva i viče. umijete dobre dare davati djeci svojoj. i da se čovek opominje na do­ bro.iako ono jednako leo cveta. a sad je ostarilo. vetar opstajati na kiši. već hće da dođe cars tvi njegovo i da bude volja njegova kako na Nebu. sluge ste onog akoga slušate. pak. Rim. zli i dobri. Zli kvalitet muči i goni takođe sa svom marljivošću. pakle­ ni i žedni. u kojem čovek talasa. zapamti. i zove se. kada drvo ostari da se njegove grane sasuše. Ali. da sok više ne može uvis. Ali. i na njih pada čas Sunčev sjaj. neeski i sveti. koliko god muči i u njemu određuje kva­ litet Sveti duh. 1 3. čovek je samoga sebe bacio u jarost kroz pad Adama i Eve. ll. i 16. pri čemu se dabogme saznaje da Bog ne želi zlo. da u njemu vlada ne samo dobri. jedan prijatni. kada na nj. stvoreni iz pri­ rode. jednako kao i sok u celom drvetu. Vrt ovog drveta znači svet. Pavle: Ne znate li da u kome dajete sebe za sluge i poslu­ šanje. ali Bog stvoritelj vlada u svemu. pldovi koji rastu na ovom drvetu. obri kvalitet uvek određuje kvalitet i radi sa svom marljivošću. zvezde i elemenata. da donosi dobre pllove: I njemu vlada Sveti Duh i uz to daje sok i život. To jest. jarosti. i jedan jarosni. toliko on dopušta svome duhu da klone na ovome putu. zli budući. sve dok na njih deluje Sunce i čini ih slatkima. njiva prirou. I tome se i adeva. Jednako. pak. da uvek donosi zle plodove: uz to. da uz nj. najposle i na korenu. drvo. vetru i i sneg. ali i tri druga kvaliteta suprotna ovome. padne mraz. ili grijeha za smrt. jer đavo jeste mćni vladar u jarsti i jeste veliki knez � Ali. prianja zlo. Ali za to što je čovek otrovan zlom. vrelina i slana. o sebi ima i jedan dobar slatki kva­ litet. koliko će više otac nebeski dati Duha svetoga onima koji ištu od njega. tako i na Zemlji. u njemu. Ali ono au oboma. koliko god čovek uzdiže svoj duh u ožanstvu. kao kada je bilo zelena grančica i drvašce. pak. onda dole ispod stabla iz­ rastaju mnoge zelene grančice. sok i paklenu usplamtelost daje mu đavo.Ovo dvoje je u drvetu pri-ode. jer živi na ovome svetu između oboga i jesu oba kvaliteta. i daje da se i danas pro­ poveda. Drvo. 6. �ato što čovek u oboma ima nagon. onda se ono saseca i baca I vatru da sagori. Ljudi su. a u njemu je vladar Sveti Duh: tako je i jarosni kvalitet mćan da pobedi u zloj duši. sve dok stablo ne postane nepldno. a ljudi su stvoreni iz drveta. takvi su i njegovi pldovi. stablo drveta zvezde. Jer se prirda ili sok brani. i lako otpad­ ne i istrune: tako i čovek ako dopusti đavolu da u njemu vlada đavo sa svojim otrovom. I zadovoljstvu zla. kao što kaže Sv. u svetoj ili nebeskoj snazi. sok I drvetu znači jasno božanstvo. Luk. da oni dobijaju prijatan ukus. kao: gorki.

zeleni i lepo cveta. Isaka i Jakova. kao i prirde i njenog delovanja. a isto tako Se i na drugom svetu sve do kraja našega vreneD� može prirodu.polumrtav i a velikim nerazumevanjem Boga stvo­ ritelja svga. iako je jednako stva mesa. Mahalelei. dotle je đavo svoju najvišu rljivost ulgao u to da čoveka zavede na zadovolj­ jasno videti kako su se neesko i pakleno carstvo sva­ gda u svugde rvali jedno protiv drugoga i bili u veli­ kom radu. više ne može da sana: priroda je d početka svoj tok do danas oložila na nj. Pakleni Bog je naprotiv takođe delovao u prirdi. Potom se vidi kako je Bog delovao u prirdi. B. i kada je hteo da sebi pri­ pravi crkvu na Zemlji za svoju gloriju i gospdstvo. Kod Adama i Eve se to može najbolje videti. oni su svetu objavili ime Gosodnje i proovedali pokajanje. pa zato je Bog i rekao: dva su plemena u utrobi tvojoj. Set. jer je tada u Raju raslo drvo od oba kvaliteta. Henoh. ništa drugo nego da se oba kvaliteta u prirdi žestoko u jedan protiv drugoga. najpre Kain i njegoi naslednici. koji se izrugivao isini i na Zemlji spraio velike za­ blude. tako se u prirdi takođe talasao sa zlom i isti knez. i veći će služiti manjemu. i iz njegovog razuma i iz njegove veštine i mudrosti izrasli su jeres i zabluda. koji su u svim vre­ menima sa svojim spisima i učenjem bili svetlost sveta. Lucifer. stoga su u jed­ noj majci djednom rđeni jedan zli i jedan dobri čovek. kao što su: Aveli. Enos. zlog i dobrog. ogobojazni čovek. mogla su oba kvaliteta u njemu da vladaju. i okvarila se mnoga plemenita. od njih rođena grančica. ali zog svoje divlje vrste donosi malo dobrih plodova. i doveo je Adama i Evu u zadovoljstvo da jedu od oboga. uz to je Bog darivao svoj Sveti duh da je svagda u svugde rađala i spravljala svete i razurme ljude. Vidi se to i kod triju sinova Noi­ nih. 25. a rođeni su rugači i prezi­ rači. na gordst. Kenan. u anđeoskoj vrsti i formi. kao i kod Avrama sa Isakom i Ismaelom. Lameh i sveti Noje. Mojs. kojoj je on knez i Bog. a sa prvim svetom je bilo kao a mladim drvetom koje raste. rsni kvalitet je nadvladao dobri kvalitet. Ovo nije 26 27 . Tako je i kod prvoga sveta. jer je Stvoritelj zabranio Adamu i Evi da jedu d ploda. koji su se u maj­ činoj utrobi udarali i rvali. i izdigao se. Za­ to su ubrzo namah takođe dobili životinjsku vrstu i formu. đavo je dočim besneo i praskao i pokvario mnogu plemenitu granu jaroŠĆu u prirodi. Ali. Ti�e je u njemu ovladao đavo. ka­ da su rođeni sveti ci na prvome svetu. dok je Avelj smerni. pa su morali da se pršire i žive I životinjskoj vrsti. Time je Bog na Zemlji spravio svoju crkvu u njegovu večnu pohvalu. koji dolaze d jednog tela majčinskog. a j> . Kain je u majčinskoj utrobi već bio prezirač Boga i gord. u kojem je trebalo da Adam i Eva budu iskušani da i mogu opstati u dobrom kvalitetu. kao i Boga stvoritelja njihovog. Metuzalem. Tako je i prirda u prvome svetu donela manje dobrih plodova. koji će naučiti da naju Jer kada je Bog u prirdi za istoga vremena tala­ sao i hto da e otrije svetu preko bogobojažljivog Avrama. i jeli su i d zlog i od dobrog. i iskvario je mnogi plemeniti plod u majčinskoj utrobi. i bio je đavolu dobar vojskovđa. Dok je prirda često spravijala učenog. Zato što je u čoveku bilo i zlo i dobro. razumnog čoveka sa lepim darovima. Jer se zli kvalitet u prirdi d pčetka rvao i još uvek se rve sa dobrim kvalitetom. da bude ogat u ožudi i ima silu. i jedan će nard biti jači d drugoga narda. jer Sveti duh je delovao u njima. Jared. kao žena u rđenju. i dva će naroda izaći iz tebe. u prirodi se zli kvalitet rvao sa dobrim. kao što se jasno može videti najpre kod Kaina i Avelja. 23. a naro­ čito kd Isaka sa Isavom i Jakovom.

malo se pdiglo i nosilo nešto boljeg slatkog plda. a još ne sveta svetlst. jarosnst u prirdi i isti knez u porenuli veliku neogdu sa tučom. divlja i. iz kraljevskog drveta. i bio je čovek u prirdi i rvao se svome ljudskome telu. slatke pldove. Kada se ovo dgodilo. kada je drvo onovo oze­ lenilo. dobre plodove. da je svekoliko meso pomrlo. 28 29 . koje je oraslo u prirodi. pa • ni anđeoski. još uvek rastu druge rančice. druge grane nosile su i rađale di vlje nenaožce. služile u zdravlju divljih neznaožaea. Ista kneževska i kraljevska grana izrasla je u prirodi i ostala drvo u prirdi. i. Jer. Pa iako u na njih padale kiše. i jdva da je iz­ rasla jedna zelena grana na drvetu koja je donosila svete. taj je ozdravio d divlje jarsnsti koja mu je d majke urođena. Jer su tada bili rđeni sveti profeti iz slatke rane drveta. sve što je živelo u prirda jš nije bila avladana. taj je bio oslo­ ođen divlje vrste prirde. Zato su mnogi neznabožci potrčali krasnom drvetu. a onda je nanojio divlje drvo i pripravio ga da nsi olje plodove. a svetlost i tama su se još rvale dok se nije pojavilo Sunce i primoralo ovo drvo svo jom vrelinom da nosi prijatne. munjom i kišom. A kada je drvo prirode zašlo u svoje srednjovečje. i bio je slatka grana na rasnome drvetu i ozelenja­ vao je na drvetu i nosio krasne pldove kao kraljev­ sko drvo. sve do korena i stabla koje je stalo da stoji. da su mnoge grančice bile pokidane i ubijene. u divljoj prirdi. Tako se među nenaožeima poja­ vila svetlost u prirdi da su oni saznali prirdu i njeno delovanje. izrasle su hiljade legija krasnih slatkih gran­ ica. da bi izegli zlo i živeli u dobrom. Mojs. Psa\m 68. Ai kada je sleća ljudi uzela aha i kada ljudi e nisu hteli da se uče Duhu • Gsdnjem. u kojoj je bio rđen. sve dok z srca Božijeg nije dšao nez svetlosti. sladak i prijatan ukus da to ne mže izreći nijdan jezik čovekov. da bi pokazalo da bi ubuduće moglo da nosi prijatne pldove. Koji je ne­ nabožac jeo od grančica ovog drveta. Jer. koje u sve imale miris i ukus rasnog drveta. sve dok on nije n�djačao i trijumfovao kao kralj prirode a kneževe jarosti za­ tvorio u svoj sopstveni dom. jer su u ebi imale veliku snagu i vrlinu. u snazi božanske svetlosti. ta­ i iste grančice u imale tako mio. tuča ineogoda. u suenju. a isti onaj knez je ilno vladao. Zato je Bg govorio: jer e kajem što sam h stvorio (1. to nije mogao da dokuči. da u čsto mnoge pre­ krsne grančice otpale sa slatkog i dobrog drveta. koji je ada delovao kao što i ada deluje.lepo cvetala u sveskoj veštini i rskošnosi. oni su učili i pro­ vedali o svetlosti koja će ubuduće nadvlađivati ja­ rosnost u prirodi. gromom. zbrzo je donelo oet dobre i zle pldove kd inova Noinih. i otvrdio h je čudima i znakovima. gde su ležale krane grančice koje je knez tame okidao svojim olujama. Ai kada je Bog video da je čovek izumro u svome saznanju. sneg. dao m je zakone i učenja kako treba da ne bi ugasnulo sananje pravoga Boga. - da se drže. jer je rama i jarosnost u prirodi u se br'lile. 6) i okrenu pri­ rodu. i obuhvatila je čitavu prirdu. i dao je da iz pri­ rode adne vatra i zapali Sodomu i Gomoru kao stra­ ni egzempl svetu. i širila je svoje grane d Istoka do Zapada. a koliko ovo bila amo svetlst u divljoj prirdi. to jst. još jdnom je orenuo prirdu i okazao ljudima kako bi u prirdi bili i zlo i dobro. i koji je neznaožac mirisao d ovih otinutih grančica. da svetlost nije htela da ugleda dana. jer Sveti duh. rvala se i borila sa jarsnšću koja je bila u prirdi i sa istim onim knezovima. tu u se ubrzo oet našli oni koji su pljuvali na oga i rugali se na nj.

izmislio je lu­ kavstvo kako bi svome gosodaru sakupio veliko blago. bili su izrasli iz divljeg drveta. koji su ži­ veli na Zemlji. zato što mu je drvo raslo na njegovoj zemlji i kvarilo njegou nJlU. i dao je da se izvikuje: ovo je drvo života. i širilo je svoje grane od onći do jutra i ve­ čeri. i stavio trgovca pod drvo. to je drvo života! Tada su divlji narodi potrčali prema drvetu. koji nisu bilo rasli na drvetu. postajali su sve sleplji. Ali je krivo­ tvorio robu i kao dobre prdavao druge plodove. neznaožci videli da se plodovi dragcenog drveta mogu kupiti za novac. koliko ih ima. trčali su prodavcima i kupovali pomešanu. izrasli iz divlje prirde. Kada je knez I tami. Kada su. Ali da nisu bili trčali prodavcima krive robe i da nisu do Zapada.Kada je prdavac video da njegova roba toliko vredi i daje toliko privlačna. taj će ozdraviti i večno živeti! Jer. a onda ih je trgovac nudio na prdaju a novac da bi lihvario od dragocenog drveta. a ne prdavčeva loša roba: ovo je potrajalo dugo vremena. I domu Ismaela po­ drugivača. i oslao je trgovce u sve zemlje i dao je svoju robu na prodaju i visoko ju je hvalio. drvo je raslo iznad svih njih i bilo je toliko veliko da je sa svojim granama dosezala sve do štovane zemlje ispd svetog drveta. koje je širilo svoje grane od Istoka • mena. a takođe su dolazili od dalekih strva da kupuju. iznureniji i slabiji. koji nisu bili rođeni od Boga. A zato što su svi bili toliko ohot1jivi na dobro drvo. sanali pravu svetlost iz Boga. Do­ čim. Jer takvo što je d svoga . . ali drvo je svoj izvor i koren imalo iz divlje prirode koja je bila zla i dobra: takav je bio i njegov plod. čak sa 'kraja sveta. A drvo je raslo i bilo veliko od soka jarasnosti u pri­ rodi. otrčali su jatomice prodavcu plodova drveta. a ne oko drveta. i zamišljali su da će od toga ozdraviti. Ali neznabožci i sva ostrva i narodi. . nego od divlje prirode i voleli u divlje drvo i jeli d njegovog plda. a drvo je raslo na brdu Hagar. dobro su videli da je to bilo divlje.Ali kada je knez tame video da se neznabožei grabe oko grančica. okanio e oluje pred jutro i podne. ali su bili preiznureni i preslabi i nisu mogli da spreče njegov rašćenje. koje je ipak ledelo iznad sviju njih. Ali ovo je bio uzrok što je divlje drvo toliko veliko: narodi ispod dobrog drveta. Jer su bili dveč iznureni i slabi. koja je tu izvor jarosnosti. i ugledao svoj veliki gubitak i štetu.. koji je takođe bio zao i • 30 31 . inače ne bi kupovali lošu robu. zla i pokvarenosti . dobar. na mestu na kojem je raslo divlje drvo bilo je jedno divlje mesto a nardi utom nisu od početka do istoga r­ trgovca iskao knez jarosnosti. zato su oni bili poluslepi i nisu videli dobro drvo. zlo drvo. koje je iznad sviju njih širilo svoje grane. miris drveta koji je ledeo iznad njih. • i jeli u d krivoga ploda. koliko ih ima. Jer. koje je tu bilo dobro i zlo. i nisu pred ponoć mogli da spreče divlje drvo da raste. bio je gnevan i pred ponoć je zasadio divlje drvo koje je raslo iz jarosnosti u prirdi. i osta­ vili su sveto. video da ljudi ozdravljuju od svoga otrova i divlje vrste zahvaljujući mirisu kras­ nog drveta. Ali zato što nisu poznavali dragoceno drvo. dobro i snažno drvo da uvek stoji. učinio ih je zdravima od njihove jarsnosti i divljeg rđenja. pak. mnogi od njih su ozdravili d velikog za­ dovoljstva i požude koju su nosili prema drvetu. a ni danas. ko od njega jede. Ali se tada o drvetu izvikivala: gle. lošu robu za dobru i zamišljali da će ova služiti zdravlju. Zato da bi bilo veče blago njegovog gosodara. Ali zato što su ljudi ovoga mesta. trčali su prodavcima koji su prdavali krivu robu. koji je skupljao grančice.

prekrasno. Ali zato što u u divljoj prirodi i ljud­ skoj ništavnsti ezoniči živeli u pohlepi svojih srca u licemerju. i pokvarilo ih svojom divljom snagom. Pavle (a. i evati su novu pesmu o istinos­ nom drvetu života. A trgovac ispod dobrog drveta se pretvarao sa narodima pred pdne i veče i pred onć i hvalio je svoju robu visoko i prevario je ezazlene lukavs­ stvom. jer je divlje drvo d ponći sve dalje i sve vie raslo iznad njih i potamanilo ih za dugo vreme. u kojoj su živeli. veće i pred ponoć 32 . koju vam prdajem. Sol. . Jer. Svi raljevi od pdne. sli. kada nije bilo ničega.. Zato što j e njiho33 • usahnuli. Samo trgovčevi prodavci i njihovi licemeri. kao što kaže Sv. njima je nadvladao njihov urođeni vlastiti kvalitet. a mudre je učinio svojim trgovcima i prr davcima. I knez jarosnosti je pokrenuo rat i oluju. živeli bi I božanskoj snazi i svetosti i nosili bina prdaju plodove života. Sol. sve dok nije doveo dotle da više niko nije tačno video i sa­ znavao sveto drvo. i dospeli su u tako silnu zabludu. A bilo je zlehudno vreme na Zemlji. ludi su mnili da je bilo dobro vreme: toliko čvrsto ih je bio zaslepio trgovac ispod drveta Ali. 2. i dobili su novu snagu d drveta života. uveče je milsrdnost ožija jadikovala nad edom i slepi lom ljudi. i koji u jei I prašini. a njegov glas djekivao je daleko u mnogim zemljama. jer su se bili utopili u lihvarenju licemerja trgovčevog i u smrti umrli. Pšto su ostavili drvo života i tražili vlastitu mudrost. nisu dšli. i bili su osloođeni d divljeg rađanja i omrzoše trgovca s njegovim prodavcima i rivom robom. od kojeg su ljudi u poćetku jeli i bili osloođeni d njihovog divljeg rađanja. 2): »Ja sam stablo do­ brog drveta i stojim na korenu dobrog drveta. a jedini sam na stolici božanske snage. Izraslo sam iz ko­ rena dobrog drveta i u svojoj vlasti imam pld starog drveta. . i njihovi lihvari. a živeli su u divljoj prirdi. jeli su od drveta života sa ve­ likom. i zorio je ljudskim jezikom i pokazivao sva­ ko na krasno drvo. Ako kupite moju robu. I voma se obradovaše. a jeli su od svetog drveta i ozdravili d nečistog rđenja i prirodne jarosnosti. i bili su na­ kalemljeni na drvo života.Ali. dođoše svi koji su bili gladni i žedni drveta ivota. i bili su joj dati sok i duh drveta. jer je svet stajao. i oni u pali od svoje iznurenosti i slaosti pred nevremenom koje je došlo iz divljeg drve. ozdravićete d vašeg div­ ljeg rođenja i večno ćete živeti. ožansko drvo koje je nosilo plod života. već da su jeli od kranog drveta: bili bi postali snaniji da pruže otpor div­ ljem drvetu. a strah i sramota. i na­ kalemljen sam u drvetu života. nez jarosnosti u prirdi dao je drvetu svoju snagu da iskvari Jj'ude koji su jeli d prdavčevog divljeg plda. radoću i okrepijenjem. zadržai su ih da su sa trgovcem toliko ezožniči živeli dugo i zavodili duše ljudi. i imam vlast na N ebu i na Zemlji: dođite meni i za novac kupite od plda života! « N ardi su potrčali i kupovali i jeli sve dok nisu jeli su od prdavčeva ploda i živeli su u velikoj ne­ mći. da su i oni d toga iroali dobitak. tada je blizu korena izrasla mladica iz kras­ nog drveta i ozelenila. Pokazano im je krano i vrli­ nama ogato drvo života. dao je da e izvikuje (2. bili bi i oni nakalemljeni na drvo života. i zaratio je zemlju za vlasništvo. l l ) . d divljeg drveta pred ponoć iznad ljudi koji nisu rođeni iz di vljeg drveta. koji su bili otkriveni. njima je nadvladavala divlja pri­ rda i divlje drvo je izraslo visoko i daleko iznad njih. kao majka Eva u Raju.Tada su ljudi potrčali da vide i čuju šta je bilo. a da su ipak hvalili. i onovo je pokrenula dobro drvo. nastavili su da prodaju krivu robu i sakupljali su svoje blago.bili jeli od rivoga ploda.

premda dopali u okvarenost. prokli­ njanje. patnja se večito povećavala dok ih je ilagrizala nji­ hova savest. Pošto je trgovac krivom robom video da je nje­ adovoljstvu svoga mesa.a sramota bila otkrivena. i svoj ukus širi iznad svih narda. jednako kao što je plemenito drvo sa svojim e razotriti u visini. u veljim jadima i preiru. od svekolikog narda na Zemlji. a pamet­ ni i mudri su tražili koren i svađali su se oko nj. nIto l sveto i rasno drvo. a Je ponovo svoj luk usmerio protiv svetog naroda mogli ponovo da ozdrave. da bi zahvaljujući tome gov � prevara otrivena. . i živeli su I igli svoje palate i tajno služili idolu Mamonu. grđenje. koje je nadvladavalo jarosnost A kada je svome nardu bilo otriveno pleme­ što su činili psri a ovcama. njegov pld. oholsti. već u dibini. d Istoka ivot morali su da ostanu izgovor za njihove greho­ do Zapada. misterija. Zato ih je pokrenuo na oholost. tako je bilo i u ovo vreme. Sukob oko korena drveta je bio toliki da su zabora­ da jede d njegovog ploda koji je rastao na drvetu. i uz sve to ga ac pao I da Je njegova prevara otkrivena. Jer je video da više neće da jedu od dobrog da su ta. u velikoj ezaz­ a je J�metnima i mudrima do danas skrivena. Ničemu nije' bilo nikakvoga spasa. Ali veliki se za sveti narod i pobedio. Takvo Sva zla dela psala su daroma dobra. već da se svađaju oko korena. kada je narod video kako on lebdi veo Tako je u to vreme živeo svet. noga života: zato su sahnuti u svojoj žeđi . zbog čega u ljudi na raju tako čvrsto žu· vili da jedu d plda slatkog drveta. Ali. i ustavljali su e u jarosnom kvalitetu kao svinje u brlogu. razgnevio e i obeshrabrio. iznad nj. došao je. sve osim male skupine koja je rođena osred drače. je sirotoga harčio. a njihova . koji stoji ispred Boga. škrtost � l pakost. i da rea da ga sluša i pštuje. svi osim male kupine koja je bila spašena iz svih narda. je bilo pre ršnga ada ipre pojavljivanja pleme­ pameti . Kao što nitog drveta u prirdi. oslanjali su se na u plod drveta koji je ledeo Iznad svih njih. sve zog svađe oko korena drveta. njegov znoj i rad. Nije bilo nikakve rke. Pa ipak. i oet je klevetao zelenu � tame prema nagonu divlje prirde. grdnja nisu smatrani za orok. nego je u svemu tome knez nešto drugo imao u drveta. niti do drve­ deli za korenom drveta jeste tajna. a d podneva je i trgovac jurnuo na nj. Je svetI narod Izrasto naveliko i navisoko u krvi. tada . i osta­ postali iznureni i slabi. služili su knezu granu koja je bila izrasla iz drveta života. a krano drvo je iveli su jednako divljim životinjama. jasno je video vlada divlja priroda. a neće jezgrom i srcem bilo sve vreme sriveno u upućeni- 34 35 . raskoši i bludničenj u. borio AJi kada je knez iz tame video da je njegov trgo­ pritiskao. i vdili su moralo da im stoji tek kao prizor. u reba da gleda. koji više nije hteo da kupuje njegovu robu . i da u njima opet lenosti. narodu je bilo dodijalo i u pohlepi je oželeo da jede koren drveta. i nisu adržali ništa do imena plemenitog drveta. u ohoti divlje prirde. svi su �iveli u nagonu divlje prirode u nemći. a bogati knez Mihailo. umesto i bili bi prišli a gladnima i žednima izvorištu več� da su se pokajali za svoju strahotu i idolopoklonstvo da je svako mnio da on drži struk korena. a služili su i trbuhu u razbludnosti. i mnogi d njih zao život u oholsti. njihova prevara. pokrenuo -Je olUJU od ponoći iz divljeg drveta protiv svetog su dolazili iz zlog' kvaliteta u prirdi. svako je težio velikom novcu i blagu. akoni naroda. snagu i njega može jesti ko gd hoće. i da od sveto drvo. i ubi . da na nj. Potom time je rarđen razum neprsvećenih. rasipništvu i sjaju. Jednako kao što je bilo na početku kada je raslo u prirodi i njene nezove: tako je bilo i u vremenu. zane meli su i povukli se u sramu. Ali nije njima bilo stalo do korena. Je mngo svetoga narda.

uz to prirodu. iako su mnili da su stajali na ne olje. Kada se ovo dogdilo. protiv njega je đavo besneo i pra­ skao u divljoj prirodi. a lažni trgovac le od odneva bio asvim otkriven. J ednako kao što su ljudi od očetka živeli u po­ tomstvu divlje prirode. uprkos to­ me što je đavo besneo i praskao. da bi moglo da bude otkriveno svim nardima. i da d sebe rodi jaru koja je toliko dugo stajala nasuprot njemu i rvala e s njim. a njegovu bruku i sramotu njegovu videli su svi i saznali su svi ljudi na Zemlji. i sve više se otkrivalo mnogima. a svetlost svetog triniteta svetlela je u dr­ vetu života. jer jednako kao što su se otvorila vrata svetlosti. i ispunjavala je čitavi kvalitet u kojem je stajala. koje predstavlja drugi 36 37 . isto tako grzno. i njegovi su ga omrzli i iskorenili sa Zemlje. Usred ovoga vremena po­ krenute su mnoge velike oluje. bilo je takođe upaljeno i gorelo je u vatri gneva Božijeg. i branio se kao jarosni lav. jednako nebeskom carstvu radosti. naprotiv. u kojoj je ono izraslo. koji su večito bili u dobrom kvalitetu. Ai. Bio je otkriven i knez I tami. saznanje dvaju kvaliteta. sa svom silinom. ali d onoći je izišla velika vdena struja prd sveto drvo i okvarila mnogu plemenitu granu na svetom drvetu. Ali. i iz jednih i drugih su izišle sve snage i veštine koje su dotle bile zatvorene. a njegova tajna je bila razcr bličena. Ono je. i i to je trajalo jedno kratko vreme. • • Tako je talasalo drvo tame. s paklenom istucanom korom. stajalo u dobrom kvalitetu. jer je tajna po­ stala svetla. isto tako carstvo pakla. pa i na dalekim ostrvima. bžanskog majesteta. Jer je na korenu plemenitog drveta izrasla zelena grana i koren je dobio sok i život. ljudski govorći.a u pslove sveta. sve dok se nije upalila vascela prirda i oba kvaliteta u jdnom trenu. i bio je otkriven neeski Jerusalim. i gledao je sa udivljenjem. d večeri pred ponč i jutro. od čega se čovek prestravl juje. u kojem je stajalo sveto drvo života. stvu svoga mesa do pokvarenosti. i to svim ljudima na Zemlji. sve do kraja. kada se ono otom ubrzo podiglo i htelo da se upali u glorifikovanju svetog. a njegov kvalitet je goreo u vatri neeskog carstva radosti. Ova dva drveta su žestoko talasala jedno protiv drugog. i bio mu je dat duh drveta i preobrazio je plemenito drvo I njegovoj prerasnoj snazi i moći. plemeni to drvo je od početka do dana da­ našnjeg s najvećom marljivšću radilo u prirdi. jednako kao A svetlost i glas su odjekivali u četiri vetra. a onda su ljudi napustili svetlost i živeli u zadovolj­ miline. jer sveto drvo je talasalo u prirdi. plemeni to drvo je donosilo sve više i sve slađih pldova. deo u prirodi. a psred struje je bilo svetlo. iz njega je izišao knez sa svojim legijama da pokvari plemeniti pld dobrg drveta. korenu i vrhu drveta. pa e i divlje drvo pokvarilo pred onć. I drvo života je bilo upaljeno u svome sopstvenom kvalitetu vatrom Sv. u kojem što se gleda grozno. a sada su žudeli za zemalj­ skim stvarima: tako se thelo da i na Zemlji bude. koje se pokazuje grozno i strašno sa mnogim seva­ njem na sušu. I neistraživoj svetlosti i jasnoći. strašno vreme kako se navlači. vć samo gore. pred ponć se divlje drvo sasušilo i sav nard je video sveto drvo. čak prijatno. tako su se otvorila i vrata tame. duha. Kada se ovo dogodilo. jarsti i pokvarenos­ ti. pa pre nego što će i ono bi ti upaljeno. U ovoj vatri su se odredili kvaliteti svih glasova ili nebeskog carstva radosti. - je u prirdi strašljivo u jarosnome kvalitetu. zlog i dobrog. go­ vorima i jezicima. nije to bilo ništa do svetla para prd njihovim čima. kada je sve postalo svetlo. l drvo jarosnog kvaliteta. A knez u tami je bio razjaren u velikoj pokretljivosti prirde. u prirdi su se pojavila dvoj a vrata. slatko i puno l stajalo je stanovao knez tame.

A pakleni kvalitet je takđe preiveo pldove. jeli su svai d plda svoga je razlika u ljudima na Zemlji razlika u kvalitetima. o tome šta je Bog i kakvi u u božijem sšt a su prirda. a njegov izvor je oticao iz Sv. I proizišli su svi ljudi koji su došli d edra Adamovog. o tome dakle vde svoje oreklo sve stvari. A ljudi koji su sada vota. kakvi su neo i Zemlja. jeli su svaki d plda svga kva­ liteta i pevali u esmu Boiju i psmu O drvetu večnga života. raslo je u svojoj snazi. u anđelima i u ljudima. i su takđe izšli. prema svojoj sve­ tosti. koji su u pri­ rdi bili jedan u drugome i rastavljeni jedan od drugog. oni su jeli od dobrog kvali­ eta. A ljudi. Tu. na Zemlji. i na šta će s njima ubuduće izići. ·a ta kuća se zove pakao ili osuda. E pa znaj. Duh. i sve je ostalo rastavljeno. a to znači. a tako je i u neeskoj raskši. A sveta priroda je rađala radsne. jer jednako kao što i kao što nisu svi jednog kvaliteta. iako u tu bili mnogi nez­ naožci i narodi. i kako e d tog vremena vijaju jedan protiv drugog i bore se. svi oni koji su u sebi imali snagu dobrog kvaliteta. svaki u svojoj ralj zove Lucifr. i u njemu je svetleo Sv. zvezde i elementi. sva­ ki u svojoj snazi i u kvalitetu. prvg čoveka. Ali.a jarsni izvor se do večnosti uspinjao. jednako kao što je na Zemlji rađala zemaljske b i jdnaki duhoma. Filzofija rasravlja o ožkoj sili. koju više nikada neče dokučiti ili dodirnuti dobri kvalitet. tako je sada rađala nebeske. kako su d njih nastala dva carstva. i svaki je bio deven u nazi u kojoj je bio irastao. zvezde i elementi. Amen. u kojem su stanju sve sna!e i sva stvorenja. ono je iznad svih ljudi na Zemlji davalo hlada. Jer se pokrenula starina. zvezda i elemenata oet su pstale tanke i formovane u onaj oblik u kojem su bile pre početka stvaranja. i pevali su pesmu njihove snage o plemenitom drvetu včnog života. Blagonakloni čitaoće. a bili su prihvaćeni I carstvo tame. i to u njegovoj večnosti. i tako e trajati navek. koji su sad bili jdnai anđelima. kao što je činio na Zemlji. i samo zato što je dobro bilo dvojeno d njega. koje je nadvldao jarosni kvalitet i koji su bili pokvareni u zlu njihovog duha u nji­ snai. onaj koji je isteran iz svetlosti. tako je i kd prognanih duhova. od pćetka do kraja. Ali i oni koji u na Zemlji rasi u snazi drveta gneva. A ono je bilo o u kao u nekoj u svome sopstvenom carstvu. rđeno u svetlsti prirde i duha. i oni nedostojni. koji su prihvaćeni u istoj nazi u kojoj su drasli i u kojoj je njihov duh bio zaodeven. astrologije i teologije. tako isto anđeli. on je sada donsio pldove u svome ostvenom kvaitetu. o čemu ova njiga raspravlja 1. Ovoj sam njii pak dao ime: Koren ili majka ilozofije. jer je sve gorelo isto­ vremeno. i sve što se može imenovati. ovo je ratko ivanje o dva kvaliteta u prirodi. kao što je jeo i đavo. 38 39 • . Samo dva kva­ liteta. Trojstva. koje na Zemlji nikada nije bilo ispravno saz­ nato. drvo života. U drugom kvalitetu je stajalo drvo večnog ži­ svetoj igri. a knez tame a svojim legijama je ostao u jarosnom kvalitetu kao u oba kvaliteta. • kvaliteta. koji su bili prihvaćeni u dobrom i svetom kvalitetu i pevali pesmu svoga mladoženje svaki u svome glasu. koji u bili zao i dobar. u kojem je rastao na Zemlji. a njihov e hovome grehu. a zli knez zla i jarosti je bio dat za večnu kuću zla. svako I vatri svoga sopstvenog kvaliteta. kvalitet zla i kvalitet dobrog. nebeske plo­ dove. jer su sve stvari u pčetku bile načinjene u U i takve će stati u svojoj včnosti. i snage neba. radostne. koji se tu zove Isus Hrist. kao trijumfujuća radst. . za­ orav svekolikog dobrog. jer je svako bio glorifikovan prema svojoj snazi. U ovoj vatri je nesta­ jala Zemlja. neesko i stvo pakla.

koji su takđe bili prosti. a sve u videli čima. on? neće biti tajna. oložaj ili imena. Gornji naslov: Jutarnje rumenilo na istoku. zvez­ da l elemenata. I tako i nisu imali ništa d vlastitih snaga i spsobnsti ili da su mgli da uče I tajnama božijim. kojem su sveti ci najpre silno ropovedali o imenu njem. 2. a da je običaj sveta da gleda samo u visoko i da se jedi na protu. Da. a otrivao dci. Kao što je i Meija Hrist. tome kako je ono stvoreno. u tžnji i uzbuđenju ožijem. ili kako one a svaku gdinu imaju svoju knjunkciju ili kva­ drat i slično. 'patrijaraha i profeta. pametni i duhom ogati IJudl sanali psmatranjem. i da dostignu večno blaženstvo. u jdnu ruku obični pastiri. Matej l l . kako čovek dejstvo m akleng kvaliteta baca u propast samog sebe. i sve o je stvo­ reno. već ostaVljam nepristrasnom čitacu koji se u ovome svetu rve u dobrom kvalitetu da presudi. pažljivim slnjem i duokim razumevanjem i računanjem. takđe. da a to m dovoljno ućen. njega e jediti velika prstota piščeva. na šta će izići i s jim i s drugim. otcenjivani ribarski momci i mali ljudi. koji u dojdnog bili te< prsti ljudi. kvalitetu drđuje valitet. čak protiv svga sostvenoga greha proove­ dali i učili: činili u to po želji Svetga duha. bio čovek. misterija prćutana pametnima i mudrima ovoga sveta. šta svake gne i svakga časa prouz­ rokuJU. a ne na snovu osmaranja. ni o sebi samom ne mgu ništa drugo da kažem. zlu i dobrom. morao bib tako i da živim. pa kako ljudi mogu verom i duhom da nadvladaju carstvo pakla i trijumfuju u ožanskoj sili. kako ono stoji nasuprot arstvu pakla. imali I sebi u prirodi. a ne iz pomame za 1avom. Pristrsnim menjakovićima m da suprot­ stavim prace prvoga sveta. nego otvoreno saznanje. A onima koji ovu knjigu budu čitali iz prost­ re. što su premudri. . bude d protiviće se onako kako e neko i stvo pakla valjaju jno protiv drugg i jsu. onima koji svoju nadu polažu samo I Boga. przirani ljudi. a Sveti Duh e otrio samo u njibovom duhu. kako one sve teraju. protiv kojib su sneli i urlali i I svet i đavo. 3 . ipak se u ovome svetu držao u velikoj prstoti. do da sam prost 41 . Dakle. Peto. Teolgija raspravlja o carstvu Hristovome. Ja nisam io da opisujem putanju svake zvezde. O Ako pak ni ametnjakvić. dakle proizilazi da u ovome svetu . . koji I jrnom do ove njige. iako je bio nez i kralj ljudi. i oni e na neo u igli telom. dakle. takođe o tome kako ono u prirdi vdi orbu sa carstvom aa. kazače da to m z želje a slavom. Cetvrto e ati. kao u vreme Enoha. Astrolgija raspravlja o silama prrde. a ostavljam učenima da raspravljaju o tome. blagdareči lskustvu dugog starenja Ja to nisam izučavao i učio . i kako da dnesu poedu u orbi. i najosle. i u svemu vladaju i deluju i kako preko njih zlo i dobro deluju u ljudima i živo­ tinjama. Hrist štae zahvaljuje svo­ me' neeskom u što ga je držao daleko d pametnih i mudrib ovga sveta. 40 To psle vidimo u drugom svetu takđe kd svetih praotaca. uz to neo i pakao. aće K sam se previsoko vinuo u oanstvo i da i vo što ne priči. Uz to se vidi kako u i oni na isti način bili siromašni grešnici i da su oe tenje. i to čudi­ a da dokažem. e.Ne kanim da objašnjavam ovaj naslov. na novu pravog razloga u saznanju duha. da se ohvalim ili napišem. tako u i njegovi astoli dojednog bili samo sirmi. takđe šta su oba kvaliteta u prirdi. nego se sve zbilo o želji Božijoj. koju će ubrzo morati da dožive i saz­ naju. i i da u na isti način protiv greha sveta. junak u orbi u prirdi. je­ ste tajna.ljudi i đavoli. Potom će kaati da e hvÇ Svetim duhom. Najre. kao i da u njemu stoji carstvo pakla i nebsko carstvo.gso­ dare zlo i dobro. nego Je mOJa nakana da pišem o duhu i smislu. a s prohtevom svetog duha. kako su iz njib stala sva stvorenja.

dubina i visina. Telo je d elemenata. jedna poj­ mljivost. takođe. u takvom saznanju božijem kanim da pišem u ovoj knjizi o Bogu. iz čega su stvoreni nebo. nego gospdari u jarosti u duši. ona ima svoj izvor i prisče u su­ štstvu čitavg ožanstva. i najpre malo kao zrno goriščino. kao što ga Hrist upoređuje (Mat. na kojem stanuje Bog i njegovi sveti. Dua svoje poreklo ne vdi samo d tela. i često �krije plemeni to rno gorišičina. radi. takođe. kao. dakle. što kapljica vode u velikom moru ne može da pravi velike talase. jarost koja gospdari u prirdi gosdar izvoru duše. jer. rvlju tvojom! Ni ja se m gao U neo i m otrilo u mome hu. kao vojina duše. đavo je žestoko goni u jarosni izvor. Zato što je Sveti duh u duši kao stvorenje. tada vidi šta Bog. i duh čovekov nije dšao samo iz zvezda lsti i sile Božije. ali u njoj ide velika voda · koja može da učini nešto više. l . a kako ni volja a otrićem. kao što sin u kući dobro vidi šta radi otac. po obličju ožijem stvori ga. nego ljubav prema Bogu. I često ona smetne sa uma da ona ne vidi ništa. Zemlja. A to j e ono što se desilo. takođe. jer. njenom ocu. i iz čega. oprsi m grbe e! i pošto se svetlost i mrak rastavljaju. 1 3 ). Zato što duša ne može ni u jednom i u duši. isto tako širina. nego je u njemu srivena i isra svet­ Ali. kako su bili stvoreni sveti anđeli. zato čovek stalno mora da se bori. Nije to prana reč koja stoji u • i elemenata. tako da srce i bubrezi drhte d radosti. Ali kad se duša zapali Svetim duhom. I kojem je sve i koji je sam sve. isto tako u Zemlji metali i stene. ngo se to isto neo i moja prirdna volja. njen otac. i kako se kreće I čitavom drvetu života. trijum­ fuje u va tri Svetoga du� a. kanim da raspravljam kako se sve rastaVlja i kako je stvoreno i izazvano. zvezde i elementi. u kojem živi. ono što se dešava i ono što će se desiti. Kao što oko gleda do u vezde. i sveta duša čovekova takđe vidi isto to. nego je želja duha. a i čovek se grehom bacio u jarost prirde. i kako je pre vremena sveta bilo jedno suštastvo.ovek. Ali to nije neko veliko i duboko saznanje u Bogu. tako i u njoj gospdari Svei duh isto onako kao što sve ispunjava i onako kao što je sve u Bgu i sam Bog u svemu. Na takav način. Mojs. ona istražuje do u božanstvu i u pri­ rodi takođe. l i k i a kl dna moram kazujem s astoa: O de. i sva • l. uz to ri grš . Ali zato što duša ima svoj izvor u prirdi. Jr to š a ra­ u a. ali u ovome svetu samo parče po parče. i bori se protiv otpunom saznanju da dođe do kraja u ovom životu. i Sveti duh ne pada u jarst. a jarost se telom troši u zemlji. zato ono mora i da se ri elemenima. sam zbg toga da pretrpim takđe nge nemilsti đavolove._. tako. duša jasno i razgovetno u Bogu vidi svoga oca. i šta j e gnev božiji i paklena 43 42 . Kada se ona upali Svetim duhom. ono iza toga poraste veliko kao drvo i širi e d sebe u Bogu. stvorenja. njenom cu. jer. saznanje božije �e u vatri Svetog duha zasi­ ti. ipak svoj izvor ima d spolja u ee i roz vazduh. koji je u svetlosti božijoj . i duša gleda do u božansko suštastvo. dakle. osim toga. a iako nastaje u telu i njen je četak telo. i si nas izbavio vido sva dela i stvorenja ožija. te se. ona je koleno ili dete u kući nebeskog Oca. . njeno je saznanje iskomadano. morao da se mm: de. našem ocu . blizu i daleko u Bogu kao jedna stvar. odakle vdi svoje prvo oreklo. pa o strašnom padu Luciferovom i o padu njegovih le­ gija. kakvo je rođenje života i telesnosti svih stvari. onda trijumfuje u telu i puca kao velika vatra. koji je u duši. tvorcu svome. šta je pravo nebo. Ovde ćeš videti pravu osnovu božanstva. a I prirodi je zlo i dobro. što je stvorn iz čitavg suštastva ožva. duša svaki dan i svaki čas kalja grehom. 21: I stvori Bog čovjeka o obličju svoje­ mu.

voda bi bila odveć hladna. kao što j e ova knjiga čudo sveta. jer sagoreva. svetlost i jarost. naime. Jer.ili kakvo je suštastvo svih suštastava. vatra. i kako je sve bilo upaljeno: in summum. vrelini daje svim kvalitetima svetlst u snagu. kao što je vrelina koja sa­ nju dođe. što dalje. dobri i zli. C. ona oživljuje i okreće sve u ovome svetu. a zemlja u svemu. Ovde pak mo­ ramo da razmislimo šta znači reč kvalitet ili šta patnja ili jste kvalitet. to dublje. koji su na ovom Svetu u svim sila­ ma. U osmom oglavlju govori se o dubini u ožanskom suštastvu. da bi čitalac korak po korak konačno došao do dubokog smisla i prave osnove. goni i uzdiže rve se i bori I pTouča vanj. nego duh kada se od Boga osvetli i za­ pali. kasnije ćeš naći jasnim i razgovetnim. đavolima i ljudima. zarad čita­ čeve.to i o celokupnom stvaranju. iz njega sve vodi poreklo. ona znači kvalitet zato što što izvire Ali. u prirdi su svi kvaliteti jedni u drugima kao jedan kvalitet. zbog naše pokvarenosti saznanje je naše krnje i nije najdared savršeno. onako kao što Bog jeste sve i kao što od njega sve proističe i polazi. inače tamo gde ne se skočanjila.to se gdekoje stvari. vrelina I sebi ima i jarost. jer. a nema goreva. te je sve ljupko i puno milja. osvetljavanje i prizor stvari koja je daleko i komad je ili izvor neeskog carstva radosti. svetlosti i pokrće svetlost: ta ista jarost izvore. isto tako drveće. o pošto su ona proizišla iz istih onih. izvorima vode iz zemlje raste bilje i trava. lišće i trava rastu I ovom svoj život kao I onome što je dobro. o njima treba primetiti sledeće. Vrelina bez svetlsti nij e drugim kvaitetima ni od kakve ko- 44 45 .. a i Raju i Paklu.Vrelina gospodari i bi toga bilo. i o stvorenjima. a ne bi bilo ni vazduha. poreće vdu. Bog je srce ili izvor-studenac prirode. ali ne postoji u prirdi. I pa blagodareći u bilju i u travi. božanskog sŠtastva u pTiTodi. ona osvetljava i zagreva. Ali. . o POGLAVLJE ždire i se I prot. U takvom razmišljanju nalazimo dva kvalite­ ta. gonjenje neke Kvalitet je pokretljivost. A ono što u ovoj knjizi nađeš ndovoljno objaš­ species I sebi: kao što su. kao i o zvezdama i elementima. o suštastvu Boga i anđelima s alegorijama. svemu i podiže sve. jer. Tome nasu­ njenim. mokro i mračno. i izvor je I svemu. Naprotiv. u drveću. pro­ kvari. onda moramo marljivo da razmisimo o sila­ a u prirodi. koje će razumeti sveta duša. Njome čitaca preporučujem ogatoj i svetoj 1. i o V relina pak gospodari u svim silama prirode i bi Nebi i Zemlji. uz . ali ona ima dvostruki izvor. jednog u drugom ako jednu stvar. goni i proždire sve što njenih svojstava. ne baš bog­ znakako i pojmovno. • suštastvo. a i ne postoji nijedno stvorenje od mesa u prirodnim žio svetim anđelima. i ono što je meko čini tvrdim. I ona je stvar. Svetlost koja čini srž vrelina je sama po sebi prijatan i radostan prizor. kada već kanimo da govorimo o Bogu i šta je Bog. kao i u svim stvore­ njima. snaga ži­ vota. agreva sve. i tako redom. Svetlost ostoji u Bogu bez vreline. šta vot ima da nema u sebi oba kvaliteta. svetu blagodareći snazi svetlosti i u njoj svako nalaze meso. sve što je hladno. ona ima još dve secies ponavljaju ili opisuju sve dublje. o oba kvaliteta: Iako meso i krv ne mogu da dokuče božansko svome dvostrukom izvoru sa sobom. u zvezdama i elementima. I Prvih sedam poglavlja raspravlja. a i same moje slabe pojmljivosti. ljubavi Božijoj.

Voda takođe pati u svim živečim i delajućim stvarima na ovome svetu. a ovo dvoje dolazi iz vreline o određivanju kvaliteta hladnoće iadnća je takođe kvalitet kao što je to vre­ lina. i ona ima dve species I sebi. to sve dobija svoj život od vazduha i izvan vazduha ne može postojati ništa što se kreće. goneča pokretljivost u svim stvarima. jer nijedno stvorenje ne može da postoji izvan hladnoće ošto je ona pateča. zbog toga i jednog i drugog mora da bude u ovome životu. vrelina i hladnoća su jedan uzrok i po­ reklo vde i vazduha. pa tamo gde se dočepa vlasti. ona obara i kvari sve kao vrelina: u njoj ne može da postoji nikakav život pošto joj se vrelina ne odupire. svaki život i pokretljivost stoje u onome o čemu ka­ nim jasnije da pišem kada budem pisao o stvaranju cia je jarost. a hladnoća izlazi na kraj s vazduhom. a gorki kvalitet to sažima ali vazduh svoje poreklo i 46 47 . i hladnoće. zato sve što živi i deluje mora u vodi da istruli i da se pokvari. kod ova dva kvaliteta treba uoćiti i dve osebne vrelini i određuje kvaitet u njoj kao da je jedna stvar. ona određuje kvalitet I svim stvorenjima. I ljudima. naime ona prva.risti. ali muči i goni. Dakle. i jedno s drugim dređuje kvalitet kao jedna stvar. nego je kvarenje dobrog. i I svim stvore­ njima je kvalitet života. a Sveti duh gospodari u blagosti vazduha.kđe ima jarost u sebi. od vode se sastoji telo svih stvari. svetlost u vrelini je ivi izvor studenac u koji se uliva Sveti duh. vreina pokreće svetlost. kao što vidimo zimi kada je svetlost Sunca ipak na Zemlji. onda se oba kvaliteta razblaže. Vazduh je živi kvalitet pošto j e ublažen u nekoj stvari. i sva stvorenja u u njemu vesela. ri­ crvima. Ja­ rost hladnoće je kvarenje svog života kao što j e to i jarost vreline. o I kući smrti. rashlađuje vrelinu i sve čini ljupkim i punim milja. vrelina proždire vodu. i pretvara u kapljicu. Ali. A određivanje kvaliteta svoje poreklo do­ bija od jarosnog dizanja. zvezda. pticama. . a to su životnost i smrtno dejstvo. jer ubija i kvari svojim groznim dizanjem. Dakle. jer ona sve kvari u vrelini jarosti. ali vreli zrak Sunca ne mo­ že da dopre do Zemlje i zato ne raste nikakav plod. Ali. a d vazduha duh. a što je na ovome svetu. I I svemu što je ·· postalo od prirde i u svemu što se njoj kreće. da ova najveći pokret dobija d vreline. a voda d hla­ Dva e kvaiteta pak stalno rvu jedan s drugmi. Ali kad hladnoća ublaži vrelinu. ne i I jarosti. smrtni izvor u sebi.Druga spe­ species. određivanju kvaliteta vazduha i vode svoje poreklo ima u vrelini i hlad­ Vazduh nĆi. bilo to u mesu ili u rastinju iz zemlje. Pa pošto je vazduh uzrok i duh sveg i vota i sveg pokreta na Zemlji. u kojima sve deluje . Ali. i protivstavljena je bama.i stoji. zli izvor. liĆu i travi. jer ubija i proždire. Voda takođe ima jarosni. jer se pati i goni u svemu onome u čemu je poreklo života i blagodareći čemu ostoji. ali ona se odupire jarosti vreline i gasi vre­ linu. životinjama. dnoće. i. on t. jer vrelina i hladnoća od sebe silno gone i ispunjavaju sve od čega postaje živući i delujući okreti . o kojima treba primetiti da.

ako se zapali u vodi. pohlepa čula ukusa. i on I sebi ima jarst i kvarenje. ili ako izvire u stvarima. slast nebeskog carstva radosti. i mora da donese smrt stvorenju. i podiže mu čitavo telo. trUljenje i trošenje života u mesu. iz čega. vazduh L i vodi o i jarosni izvor smri i kvarenja. i sve čini nežno ljupkim. kao što u vazdu hu sažima vodu. Pa kada se odveć uzdigne u prirodi i zapali u vrelini. kvarenje života: od njega u mesu raste kamen. jer. u vrelii gorčine. bele i rumene oje. on takđe ima još jednu radosti i smeha. A kada se upali. on j e komad neeskog carstva radosti. gorkom kvalitetu Gorki kvalitet j e srž u svakom životu. kao što kanim kasnije da dokažem. da se ne upale. i lepe je zelene. lišće i trava dobijaju svoju zelenu boju d gorkog kvaliteta. onda je srž ili radost u njima. a kad se upali u gorkom kvalitetu u elementu vde. onda rađa žalost i melan­ holiju. četak žalosti i raj radovnja. Ako je pak gorki kvalitet ublažen u stvorenjima. pohlepa života. prohtev. dakle. kvarenje sve:a što j e dobro. slatkom i kiselom kvalitetu. Ali i on u sebi ima izvor zla i kvarenja. kao i slatkom i kiselom. zbrku i lom. Kada se zapali u vatri. d njega meso trpi veliku muku. čireve. okrepijenje je i gašenje kada e dveć pdignu gorki i slati kvalitet. on je oštar kvalitet. A kad se okrene. a to je jdnako prizoru neeskog carstva radsti. određivanje kvaliteta ljubavi i milosrđa. doleva pdizanju gorkog kvaliteta. radost puna patnje u svim stvarima. onda rađa u mesu svrab. daje miris i ukus svemu što raste iz ze­ mlje. Sveti duh se moćno komeša i goni u tom kvali­ tetu. oporom ili slanom kvalitetu Slani kvalitet je dobra temeracija u gorkom. patnja života i radosti. uzdiza­ nju duha. jer on pati i potpa­ ljuje elemenat vatre u kojem ne može da opstane nijedno meso zbog velike vreline i gorčine. se rađa bra. radost života. jarosnu pa­ tnju. Tome nasuprot. . zaborav svega što je dobro. pa se zapali. Ali. tako i u svemu što raste na Ze­ mlji. žudnja i ohlepa nebeskog carstva. žalost života. je. mirna slast duha: on ublažuje u svim živim i patnjama punim stvarima. duh i snaga u svemu što raste iz zemlje. Ali. okužuje elemenat vazduha. i početak je ili uzrok uzdrhtalim i radosnim.o uticajima drugih kvaliteta L tri elementa: vatri. u vdi smrad. kuću smrti. šugu i gubu. bedu i zaborav svega što je dobro. Tome nasuprot. on ima u sebi I 48 49 . o speciu u sebi. On je pri­ zor i izvor blagsti. krvoločan.1 o slatkom kvalitetu Slati kvalitet je protivstavljen gorkom i ve<r ma je ljubak i mio kvalitet. čini stvorenje o kiselom kvalitetu Kiseli kvalitet protivstavljen je gorkom i slatkom i nežno ublŽuje sve. kamenit soj. vrengu. žalosnu kuću smrti. okrepIjenje života. rastavlja meso i duh. i u svim stvorenjima. ubla­ ženje jarosti. a to je jarost koja je uistinu kuća smrti. jer. majka života. rađa tvrd. razara sve druge zle kvalitete. galopujuća boleština i nagla smrt. rađa bolest i lsne otekine i kvarenje mesa. da se ona izdvaja. on sve čini milim i prijatnim u svim stvorenjima. dom Svetog duha. prohtev u čulu ukusa. a ako ga se pojavi mnogo.

Ništa nije u prirdi. i u svemu što se može proučavati. u stenama. trčanje. i u čitavoj prirdi. iz koje sve stvari proističu i izviru. uz to. upamti sledeće. napre­ duje. bakru. tako je i sa zvezda­ ma. ovom ali. u ukoliko nisi neka cepanica. sve živi i raste u njegovoj sili. koiteru. stvoreni iz kvaliteta prirode. znači kvalitet zbg toga što sve to I dubini. oni su. ipak je pred tvojim očima samo dim i tmina: jedino u Svetom duhu. uz to rađajući. jurenje. iz kojeg su nastale sve stvari. pošto dobro nije u njoj. pticama. a sva stvorenja sačinjena su iz tih kvaliteta i proizilaze iz njih. životinjama. i ne bi uspeo nijedan ljudi bi e ugasila vrelina. Đavoli ži­ ve i gospdare I jarsnom kvalitetu. O kvalitetu Sunca Ako hćeš da budeš filozof i poznavalac pri­ rođe i prollčavaš božije suštastvo I prirodi. Jer. se ne bi razmnožavali. sve vri i živi u toj dvostrukoj želji. koji je u Bogu. pošto ne želiš đa veruješ da sve svetu potiče d zvezda. užasavanja i mraka. kako j e gore kazano. Ta dvostruka patnja. i jedan i drugi. u vodi. jer a Kad bi se ono uklonilo. U svim stvorenjima na ovom svetu je dobra i zla volja. zli i dobri anđeo. i žive I njima kao I utrobi svoje majke. kvari. tako stoji radost svih stvorenja u pld. a isto tako u svemu onome što je na njemu. iz koje su nastale sve stvari. te­ ranje i rašćenje.2. splašnjava. u kojem gospodari Sveti duh. i patnja u ljudima. to ću ti ja dokazati. čeliku. Tako zemlja i stenje I njima imaju svoje )reklo. pogledaj Sunce koje je srce i kralj svih zvezda. pa kao što se sva stvorenja na Zemlji nalaze u svom kvalitetu. u tvom mesu i krvi ne možeš dohvatiti takvo što. Jer. kako ću to kasnije ll pisati o stvaranju_ Ali. a seme bi ohladilo i obamrlo bi. srebru. na zemlji i I zemlji jdno s drugim određuje kvalitet kao jdna stvar. i ako imaš ioie pameti. i svim zvezdama daje svetlost d izlaska do zalaska. se u svemu smračilo bi se i zahladnilo. i obasjava sve njegovj sili. i sve gneva i srdže ili kvarenja_ Ali. Prvo. Jer. Jer. kvaliteti koji gone rađaju prohtev I svim stvorenjima za zlim i dobrim.Sveti anđeli žive u sili blagosti svet­ losti i carstva radosti. jer se ovi razlikuju i svaki od njih živi i određuje kvalitet i gosodari u svom sopstvenom kvalitetu. nad zemljom. kako onda moli Boga za njegov Sveti je sve stvoreno. Jer. premda si ti to čitao. . ma šta to bilo. ali jarost I svim silama pokreće sve. gvožđu. paćenje. možeš da istražujš sve do celog tela Božijeg. kao i u zemlji. svojom dvostrukom patnjom sve ima svoju veliku pokretljivost. prolepšava se. zla i dobra. i ne mogu da dohvate svetlost. a đavoli žive sili rastuće i uzdižuće patnje jarosti. voli i zavidi. kao i sve do svetog trojstva. POGLAVLJE kvalitetu. blagost u prirdi je sokojni mir. I kvalitetu Uputstvo kako treba psmatrati božansko i prirodno suštastvo Sve ovo. da sve jedno drugo ište. zlatu. i životinje i zagreva sve. Sveti anđe­ li žive i dređuju kvalitet u svetlosti u dobrom duh. jedino je određenj e kvaliteta u njima ne­ I jednako. ne izuzimajući ni anđela i jarosnog đavola. ali samo jednu majku. i ima različite sile i dejstva. koje je pri­ roda. jer u njoj su sai see sablaznili svojim uzdizanjem. u svim stvarima proizilazi iz zvezda. i što raste iz zemlje živi i izvire iz sile tih kvaliteta: to nijedan uman čovek ne može da porekne. bude li hteo da te njime osvetli. riba­ a . jdno s drugim se meša. Sveti duh 50 51 . trčeći i jureći.

velim. ičak će anđeli i ljudi u sili prirde. 27. preobraziti. knjiga. meso na­ či Zemlju i od zemlje i jste. tvorca svojega da dosegne i sazna. kao. dubina. prvi Pa iako će se na kraju ovog vremena pošto se dobro i večno ostai u zlo ivoje. to ne treba razumeti tako kao da on apsolutno nije u Cpusu zvezda i u ovom svetu. Ko­ liko ni delo ne može da dostigne svga majstora. može da izmeri nijedno stvorenje. koji je nerazdvoj"iv i nepro­ men ljiv. vazduh i voda. zvezda i Zemlje. makar da ga osvetljava Sveti duh. Srce u čoveku znači vreli nu ili elemenat vatre. dejstvo i kvalitete. a na način elemena­ ta. a i jesu tokovi sila zvezda. što se dešava samo onima koji se ne osla­ njaju na same sebe. . kako sve to jeste ožije telo. Bog otac. i koji su I C0psu zvezda nalai svekoliko likujuće Sveto trojstvo. ići će ti kao mud­ rim neznabožcima koji su se nameračili na stvara­ nje i hteli bi da ga istražuju iz sopstvenog uma. dubinu kojem kvalitet dređuje vazduh. i gospdari u dobrim kvalitetima u svim stva­ rima. celo telo sa svim ostalim znači neo i Zemlju. l . da nijedno stvorenje koje stanuje i jeste svojim izmišljotinama došli sve do Br C0pusa zvezda u sebi samom. tako treba da razu­ meš vasceloga Boga. koja je živela među njima: zato je veo bio znak i namenje njihove zaslepljenosti i nerazumnosti. Sve. sve što je stvoreno iz njihove sile. jer zvezde u svojoj sili gospdare u ilama i gone ljude u njihov oblik. iz koje se sve krće. Ako ga pak imaš I sebi. Uporedi ga s čovekom koji je stvoren prema slici ili obličju Božjem. to jest u čitavoj prirdi. a i jeste vrelina. i sile zvezda jesu žile kucavice u prird­ nom telu Bga u svome svetu. Zile znače tokove sila zvezda.izlazi iz Svetog trojstva i gsodari u celom telu ožijem. međutim. da osvetljava i ispu­ njava tvoj duh. ili: d pamtiveka. koji su voljno da se dohvati i izrazi. Ti. Ti ne smeš zamišljati da se u i Sveti duh ispunjava čitavu prirodu i srce je pri­ rode. ili sve u svemu. a creva i jsu trošenje svega što izraslo iz sile onda će I njima tačno naći da je sila zvezda priro­ da. A radio je to zato što oni još nisu mogli da razumeju pravog Boga i volju njegovu. od koje su dobili svoj pčetak. Unutrašnjost ili prazan prostor u telu čoveka jeste i znači du binu između zvezda i Zemlje. Bogu. onda ćeš razumeti šta je napisano I onome što sledi. Zemlja i sve što je u njima. uz to kako prostranstvo. toliko ni čovk ne može da dostigne Boga. Utroba ili creva znače dejstvo zvezda ili trošenje. kao u du bini iznad Zemlje. i iznad ne ba. tako Kao što d h jednog čoveka u celom telu gosp<r ga i da posmatraš kako celokupna prirda sa svim silama koje u njoj postoje. zato što je on morao da se pokriva velom kada bi izla­ zio pred nard. visina. nebo. krv znači vdu i d vode i jeste.Ako čovek posmatra celi Cirkulum ili vascelu kružnu putanju zvezda. nego je presv. što je napisano u Mojsija. a sve stvari su iz istih tih sila stvorene i u njima več­ no ostaju. troše one same opet i sve o sta­ čovek zvezda. posmatra njegovo telo. sin i Sveti duh. u kojem nema zla. Ali. dari I svim žilama i ispunjava čitavog čoveka.etli večni iznad izvor radosti. znači 1 . da osmatraš. onda će brzo nači da je ona majka svih stvari ili prirde. u između dah znači vazduh i jeste vazduh. u kojoj kvalitet dređuju vatra. nego polažu svoju nadu i volju samo u Boga i kreću se u Svetom duhu: jedan duh s Bogom. jer vrelina svoje poreklo ima u trpa u njih. Ako čovek hće na pravi način da Sunce i zvezde. a ipak nisu mogli da vide i u saznanju Boga su bili sasvim slepi. kao što se priča. što su one same stvorile. moraš ovde da odigneš svoj duhovni pogleđ u Bo- 52 53 . ne može do­ njegovu dubinu ne žijeg lica. mehur. Kao što ni deca Izraela nisu mogla u pustinji da vide lice Mojsijevo. ali ako ga nemaš. i svega što je je u njihovoj sili.

i u njemu se nalaze sve sile 55 54 . a sve sile idu iz glave i mozga u telo. . A nebo je pak prijatna dvorana radsti. jer ona je kuća zvezda. . znači i jste kružna puta­ nja zvezda. A nebo je srce vode. u njima kvalitet odrđuju zvezde i elementi. on rukama vla­ da nad delom i suštastvom vascele prirode. Kao što kretanje nea pokreće zvezzde. a ako bi i hteo. Mehur znači elemenat vazduh. pa one s pravom znače svemć Božiju . Nebo je. u k­ joj su sve sile koje u u prirdi. jer iz neba zvezde i elementi dobijaju svoje poreklo i silu. i ne zlu i dobru jdnu u drugoj. u prirdi on nije ni blizu ni daleko. a u �jemu i gosodari vazduh. • vde pak zapiši dalje Citavo telo. pojmljivosti ili okretlji­ vosti. nego se kreće d sile zvezda. jer u Boga je to jedna stvar. a čovek nogama može stići blizu i da­ leko.srcu I čitavom telu. u zvezdama i ele­ mentima. u presvet!u. dakle. ukusa i seta. koje vladaju u mesu i žilama. a sve sile ipak idu iz neba u zve­ zde: tako i mozak ima dvorac ili tvrđavu pred te­ lom. I kojoj gospodare planete i elementi. I žile kucavice koje su u mesu.Noge zna­ če blizinu i daljinu. ni zemlja ne bi donosi l plo­ da. u njima iz­ vire zlo i dobro. ona je na telu izrasla sa žilama i to­ kovima sila. kao i I zvzdama i elementima. jer kao što Bog u pri­ rodi može sve da promeni i od toga da načini šta hoće. Glava I sebi ima pet čula: vida. jer u Boga su b�zina i daljina jedna stvar. kao nebo. da one pate i gone: tako i glava čoveka. zlato. Ruke znače svemć Božiju. dakle. Gla­ va znači neo. a i jeste voda. izvorno. jetra je majka krvi. Neo pak upaljuje svojom silom zvezde i elemente. tvorca tvoga. uz to su pune radosti i dređuju kvalitet: tako su u glavi ili mozgu čoveka sve sile blage i pune radosti. i jeste meka i blaga materija svih sila. I svemu što raste na Zemlji. dakle. u kojoj su sve sile. Ono je stvoreno od sredstva vode. a sve sile ipak idu iz mzga I telo i u čitavog čoveka. bilo to u mesu ili izvan mesa. jer iz jetre dolazi krv u čitavo telo i u sve udove. bakar. u svim stva­ rima jezgro ili srce. srce u prirdi. jer jarost nije u njemu. I kao što neo iznad zvezda ima dvo­ rac ili tvrđavu. srebro. tako i glava okreće telo. okretljivo suštastvo. u nepromen­ ljivo Sveto trojstvo. Dakle. kao što je mozak u glavi čoveka. Zvezde od neba uzimaju takvi silu da u mesu. mogu da stvore živ i pokretan duh. tako i čovek može svojim ru ma sve ono što je izraslo iz prirode ili stvoreno da promeni i d tga svojim rukama načini šta hće. trijumfaInu ožansku silu. Jer. koje je trijumfalno. Ovde otvori ći tvoga duha i gledaj u Boga. tako I svemu onome što je na ovom svetu vda je njegova srž N ništa ne može da opstane z vde. ona je ukočena i nema pokretljivsti. Meso znači zemlju. ali u njemu ne dreduje kvalitet kao što određuje u elementima. u njima nastaje zvezdani duh zvezda i prirodni duh u ljudima i životinjama. Ovde se sada postavlja pitanje: otku­ da nebu takva sila. gvožđe i kamen. sluha. jasnu i sasvim blago pateću. do vrata. svaka neeska sila ima samo jednu speciu ili oblik sile. niti bi iz nje nicao metal. ili u metalu i kamenu: voda je. kao i dubina između zvezda.i ne teraju i ne pate to­ liko. iz nje ne bi nikla ni travčica z dejstva zvezda. Jetra znači elemenat vod u. da u njoj nisu delovale zvezde. nego jaču i čistiju. ili odakle je ono uzima da je u stanju da proizvede u prirdi takvu okretljivost? Ovde pak moraš gledati iznad i izvan prirode. kao što je u zvezdama i ele­ mentima. kako u svim stvorenjima. I ljudima i ži­ votinjama. ali ne tako tvrde. Ali pored svega toga nebo pripada prirdi. Kao što su na nebu sve sile blage i pri­ jatne. mirisa. ni meso u sebi samom nema uma.

Iz sila Božijih nastalo je nebo. Gle. Otuda. on je trij umfalna večna radost. ili da se vatra gneva pretvara u Sveto trojstvo. jer on je izvor radosti. đavo. . Bog je u svome trojstvu nepromenljiv. zvezda. koje možeš da istra­ žuješ I prirodi. kratak uvd ili "putstvo. i kako je sve u suštastvu Božijem stvoreno. već predstav­ koja neki trijum­ falni izvor radosti koji je znatan.i log čoveka. knez mirni (Isaija 9. Ali. u onome što js čoveku drago. jer on nema meso i krv. dao sam da sila i volja njegova uzavru. dakle. i sve ono što e u njima nalazi. prikazao se kao stvorenje. sin nam se dade. anđeo. a zvezde i elementi pokreću stvorenja. koja pdiže i pati. donosi nebu tri­ jumf i okreće ga. i sve što se svih neea: celi Bog. uprkos tome ne treba mi­ sliti da e Bog u sebi samom razgnevljuje. Ako se sOmenu nalazi inad neo i zemlja. doduše. i ima ime od dobrog. to je otrov. ispunjava ih radostima. u Bogu. kojom se katkad zaraze zvezda­ ni duhovi ako s� žuč previše pdigne i u slatkom kvalitetu zapali. a ja sam samo varnica. kao gnev. kojemu je vlast na ramenu. sve do anđela i đavola. iz njega je ostalo neo. žuč podigne i procuri do srca. Mojs.6). dakle. nalazi traje. a ne u Bogu: ali d Boga e goreti trijum­ nije bilo i drugačije neče ni biti. Ali. Jov. Zemlje i iste te sile iz koje su nastali nebo. ikao što Isaija o njemu piše: Jer nam se rodi dijete. Ovo je. nego sve što je na nebu i na Zemlji i iznad Zemlje.kao u prirdi. zvezde i Zemlja. A kad se žuč zapali u ljubavi punom i slatkom kvalitetu. iz njega su postali zemlja. revnostan Bog. jer otrov pokrće zvezdane 'duhove. u kojem su sve sile. 5. d kako je sveta i veka jedan deo stao sakriven i nije dato čoveku da s umom njegovim azna. Ali trijumfalna radst u Bogu. ljudi. takve supstance nema u Bogu. Tako sve ima svoj očetak. Pa iako u Mojsija stoji napisano (2. onda kvari ce­ 4. 4. ali ošto Bog u prostoti kani da se otkrije u ovom vremenu. kao što se molimo u čenašu: Tvoja je sila (Mat. nego je duh. zvezde i ele­ onda se time ominje menti. A kad bi se og I Sebi samom razgnevio. Mogao bi pak da kažeš: u prirodi je zlo i dobro.Od sada kanim da opisujem pravu osnovu i dubinu. og ali silni. u ta stvorenja se pretvara vatra gneva. životinje i I njemu se sve nalazi. 24): ja sam gnevan. Samo iz njega izlaze sve sile. Mojs. ovde ne treba da zamišljaš da u Bogu zlo i dobro izviru i jesu. elementi. iz eleme­ koji su stvoreni . onda bi gorela vascela falna radost. jer gnev I zvezdanim duhovima dolazi d otrova. ako sve st varj dolaze d Boga: onda i zlo mora doći d Boga. i ez žuči ne može da živi. i takđe iz te supstance. ako se on zapali I nekom elementu. donosi im trijumfa ini ih nasmejanima. 2. otac vječni. a nebo pokreće zvezde i elemente. stale zvezde. 6). To nikako ne može da bude. i ime će kvalitet silu mu biti: se divni. tada čitavo telo 57 . koji se u tim ezbrojnim suštastvima prika­ zao u svojoj sili koja potiče od njega. ono je večna majka prirde. Baš takav izvor ima i radost. Gorki lja izvesnu takođe večno ne na isti način kao žuč u čoveku. kako treba posmatrati ožansko i prirodno suštastvo. Kad se. nego je sam Bog dobro. 56 pre stvaranja neba. iz neba su na­ nata su nastali Zemlja i stvorenja. ri i žilama u elementu voe. Ali. i koje su I svim stvarima. Jer. onda zapali zvezdane duhove koji vladaju u zadrhti d gneva i otrova žuči. zvezde. z zvezda su nastali elementi. savjetnik. naime. šta je Bog. ima jedan izvor i poreklo I sili koja izlazi iz Boga. pa i stoji: zog onih koji me mrze. kako od kako je sveta i veka nikada priroda. čovek čovek I sebi ima žuči.Ovoga je. Amin. onda čitavo telo za­ drhti pred radošću.

i une sto svetlosti biće tama: tu stvorenje iskustveno saznaje da je I srdišti skrivena tama. i da je tamna i debela. onda panjina i sveća jeste dakle. kao u čoveku. . Ovde se zagledaj duboko! - i snage bi ostale tama. već je to prijatno. ·već carstvo Boga Oca koji ih je stvorio iz svojih snaga i može da ih stavi gde god mu je volja. kojeg je takvim spravio gospodin Lucifer. POGLAVLJE o pri jatno i puno slasti. to jst. debelo i tanko.. velika tajna Anđeoske raljevine su formovane potpuno pre­ ma božanskom trojedinstvu. . uspinjanje ili talasanje duha . mđutim. kao što se to može videti U Bogu ocu je sva snaga i on je svim snagama izvorište I njegovoj du­ bini . ako bi neko stvorenje bilo načinjeno iz snage svetlosti i htelo da u njoj talasa više i jače od samoga Boga.Ako se sve okolnosti ispravno posmatraju. duhu svih snaga. A njihova snaga rađa svetlost i saz­ nanje u nj ima. kao što je to u svetu. Vda takođe nije na jedan takav način u Bogu. o čemu ću iscrpnije raspravljati kada budem piao o stvaranju.^. Pre svega je svetlost (kao što bih to u prirodi mogao da uporedim) jednaka svetlosti Sunca. izlaženje ili talasanje snaga je izvor vzduha. ublaživanje duha. suštastvu i nemaju nijedan drugi oblik do oblika koje ima božansko suštastvo u svome jedino je ta razlika što njihova tela jesu stvorenja koja imaju očetak i kraj. Ni hladnća nije na takav način u Bogu. jer je ono u samo o svome telu za­ početku stvoreno d Adama. ili kao Sveto trojstvo. i što carstvo I kojem ona imaju svoju oblast nije njihovo telesno vlasništvo koje one imaju po prirodnom pravu. tako ona gori. blaga toplina. Jednako kao kada se pripali voštanica. I njemu su svetlost i tama. vrelina i hladnoća. - savršenom telu anđeoske kraljevine. skrivena u središtu svetlosti. tvrdo i meko. iz svi h snaga i prema slici Božijoj. svetlost svetli iz svih snaga Oca. Gosdi. Pa ako bi trebalo sa ime da se u oredi. tiho hujanje i talasanje. stvorena savršena kraljevina koja je zajedno kao jdan anđeo. i kada e utuli. ne na način ele­ enata. već sasvim prijatna i puna miline. i ono što ne mogu da ispripovedam: ključujem. a uz to. koja će. ili da na su kvalifikovane takav iskvaren način. Pa ni vazduh nije na jdan takav način u Bogu. onda će se nači je cela regimenta I svojoj oblasti stvorena u jednoj kraljevini kao telo jednog anđela. Tama je. kada ne bi tekla.n Lucifer ju je tako iskvario d a ona na ovome svetu esni i praska. ali celovita svetlost jednaka je nebu. onda ću to uporediti sa sokom u jabuci. ali nije tako neizdržijiva kao što je u našim iskvarenim čima neizdržijiva svetlost Sunca. vazduh i voda. ali ako bi se snage iskvarile. iz njihove svetlosti i iz svih nj ihovih snaga. jedan prizor ljubavi. is­ ticanje svetlsti koje se razjaruje iz svetlosti u u to­ me ovećava izvor ljubavi. sasvim blago. jeka i zvuk. u ko­ jem se uspinje Sveti duh. inače je njihovo telo načinjeno prema svim snagama i iz svih snaga Oca. slatko i kiselo. jednako kao što Bog svoga sina rađa iz svih svojih snaga i jednako kao što Sveti duh pro­ izilazi iz njihovih srca. u tom središtu ugasiti istu svetlost »(razumi da on upaljuje vatru. ovde ne smeš misliti da snage I Bogu ocu jesu na jedan takav način. usmrdela bi se. vć je ona izvor u svim nagama. gorko i oporo. dakle. Vrelina u Bgu jeste prijatna. već je sve tanano 58 59 . vcć je ona hlađenje vreline. onda bi svetlost · utrnula tama: kd Lucifera. tako da se duh iz ljubavi uzdiže iznad poniznosti) « . Ah. Sad zapamti! Jednako kao što je anđeo u svome telesnome telu stvoren sa svim članovima: tako je. teče i juri.

tako da se može obrazovati nebesko telo. Sad je pitanje. isto tako svekolike oje. a kada se raspali. jer do oštrine je ili hladnoće. kao o e ovaj kvalitet upaljuje uzdiza­ izvor gneva i pčetak pakla. 20. šta bi bio gnev Boga na nebu? da i se to Bog u sebi samome razgnevio? ili. kao i sva stvovrenja. onda je to jarosni i. koji jesu I 5al­ niteru. stezanje ili obrazovanje ili formovanje ili sušenje. onda zorimo tako ostaje sim prijatan i blag . a time se ublažuje opori i ' gore sada u stvaranju ovoga sveta zvezde i elementi. To je jedna pecies ili izvor gneva u ožanskom salniteru. Jer je on savlađiva­ Božije. sam ralj Lucifer je u svome carstvu upalio ovaj kvalitet svojim uzdizanjem i ohološču svojom. odakle voda uzima svoj izvor. Bog govori u Mojsiju dok je deci Izrailja davao Zakon: ja sam Bog tvoj. koja savlađuje gnev.) « . kada zborimo o o njegovoj snazi. Bog revnitelj. to je jedan kva­ stezanje i prdiranje. jedna oštrina. i kad a je prisili i savlada slatki kvalitet. d njega drhte O dTgoj okolnosti ili species aIniteru ili u ožanskoj snazi jste slatki kvalitet. on je prvi kvalitet i pćetak anđeosih stvorenja i svih sila koje 60 61 . Ovde zapamti' .(To je ključ koji otvara vrata sobe smrti. ova je u pčet­ ku opora. 65 Mojs. stenje i sve. što opora hladnća suši vdu i pretvara je I oštri led. Ovaj kvalitet rađa u neeskoj raskoši oštrinu duha. kao što se vidi. tako da ovaj nje oporga kvaliteta i upravo je izvor ilosrdnosti izvor i uspinje milosrdnost Božija. J!r. jer oska ljubav i ožanska svetlst takđe ugašnjuju u njemu. onda on dređuje kvalitet oore velike hladnoče. u salniteru sasvim oštro i oporo. 10. onda je ona sasvim blaga i prijatna za jelo: milosrdnosti Boga ca. formei rastinje. o njegovim duhovima izvora. i rađa smrt. ona takđe steže sasvim tvrdo jednako stenju. iz njega e i njime formu je suštastvo stvore­ nja. Najpre je u litet jezgra ili skrivenog suštastva. što u svome carstvu mgu da čine samo stvo­ renja koja su stvorena iz ožanskog itera: tako je to jedna goruća izvorna žila gneva Božijeg. Možeš to uporediti sa jabukom.Ovde se zagledaj duoko. Zemlju. rađa šrinu jednaku soli. njem. od kojeg opori i hladni kvalitet postaje tanak i blag. Mojs. d čega ovaj kvalitet jš gori i gorće sve do Posled­ njeg suda. do čga može da dđe od velikog retanja i uzdizanja ili rdanja: je sasvim štra jdnako soli. 5. i takđe je­ dan kvalitet tame. 9. iz kojeg će rditi ljubordno srce ili Sina. takđe jdno muče­ ništvo i orđajne muke neeske vatre. Ali ona u nebeskoj raskoši nije toliko znatna. a car­ je. oni jeh koji mrze na me. ugi kvalitet ili drugi duh Božiji u ožanskom on deluje I oorome i ublažuje oori. aK se upali. stvu Lucifera i svim bezožnim ljudima večno sram­ no stanište. odatle sedmostruke kvalitete ili okolnosti. i u bžanskoj snazi. i svega što se može imenovai. žanskoj snazi skriven opori kvalitet. Kada se ovaj izvor upali. 5. koji na sinovima pohodim bezakonje otaca njihovijeh do trećega i do četrtoga koljena. u ovome narčito treba obratiti pažnju a sustvuj u a neu i na ovome svetu. Zog toga što je to stezanje i obrazovanje jdne stvari. dakle. kako e Bog razgnevljuje? Vidi. d njega je zatim pstala kuća smrti i pakla. A slatki kvalitet je uminjenje ili otoplja­ vanj e.Oori kvalitet ili jezgro u bo­ žanskoj snazi. On rađa tvrdću i hladnću takođe. I posle toga se on naziva milosrdnim Bogom za one koji ga se boje. jer se ona na uzdiže sama i ne upaljuje e sama. jer je jedan d dam duhova Božijih to u čijoj snai stoji božansko suštastvo u celoj ožanskoj snazi i nebeskoj rskoši.

ovaj kvalitet je obra- M ničim se ne može ponovo osvetliti. pokrene i upai. koja slati kvalitet pretvara u smrad. i uistinu nači izvor ili srce. onda on upaljuje slatki i opori· kva­ litet i jednak je otrovu koji čupa. u kislome zbrku i· lom­ ljavu. In Summa. . i obrazuje se zahvalju­ jući njima. a formuje se takođe iz njihove sopstve­ ne snage. Ovaj vidi sedam zlatnih svećnjaka prd Sinom Božijim. pevajući. Isto ovo ću i ja ovde po redu opisati. O tTećoj okolnosti ili species Treći kvalitet ili treći duh Božiji I snazi Oče­ voj jeste gorki kvalitet. već se na vek i . uspinjući. tvrdću i hladnoću. U slatkom kva­ litetu se gorki kvalitet ublažuje da postaje sasvim ljuborodan i radostan. d koje nastaje neeska radost. on je drhte­ ći. jed­ no za drugim. onda u svojoj panj ini ili jezgru opori kvalitet jste tama. probada i gori. ži ji. zapamti. paklena vatra koja uga­ njuje tu svetlost. slepa panjina. ti svoje čuvstvo ovde moraš uzdići I duh ako hoćeš da to razumeš i pojmiš. 62 63 . jer. prijatno. kuću tuge. kao što se može videti kod legija Luciferovih. to je drhteći. koje se u njima vie ne mogu zamisliti. . onda je on gorka. jedan izvor blagosti i dobrćinstva. kada se ovaj kva­ litet upali. a slatki kvalitet jeste svetlo uminjenje ili ublaživanje. isto tako svekolike ·boje i forme. U ove tri species ili kvaliteta stoji telesno su­ štastvo ili reaturno suštastvo svih stvorenja na nebu i na ovome svetu. u slatkome obrazuje on svekolike bele i plave. Jer. Sad. d kojeg život postaje pokretan. i to u dva kvaliteta iz kojih je rođeno srce ili Sin Bo­ wvanje svekolikih crvenih boja u njihovom sopstve­ nom kvalitetu. sve dok oni u ožanskoj snazi u Bogu cu jdan drugome dređuju kvalitet. i rstinje u neeskoj ili zemaljskoj formi. d koje jedna stvar drhti od radosti i treperi. ako se dveć uzdigne. zbrkani. ako se njegov kvalitet drđuje po njeg­ voj sopstvenoj snazi. jednu zlopatnju. Uz to. koji nače sedam duhova Božijih. smrdeći. jednako kao kada čovek ima kužnu guku koja čupa i d koje zapomaže. Božijim. A ova dva kvali­ teta jesu dv duha Božija među sedam izvornih duho­ va u božanskoj silazi. ili stoka. koji u velikoj jasnći svetle tu pred sinom. sve što e obrazuje stoji u snazi i sili ovih triju glavnih kvaliteta. a gorki kvalitet jeste prodiranje ili trijumfovanje koje se tu uspinje i trijumfuje u oporom o slatkom kvalitetu. kao da je to samo jedna snaga: dotle je to jdno blago. zamani.Opori kvalitet jeste jezgro ili panj ina. prdirući duh. ili stezanje. Gorki kvalitet jeste prvi duh. bio to anđeo. iz kojih se sin Božiji uvek rađa o večnosti do večnosti i jeste srce sedam duho­ va Božijih. po tvome sop­ stvenome čuvstvu bićeš jedna opora. opori kvalitet jeste i zove se srce. prodirući i . Ovde zapamti. u oporome kvalitetu izaziva oštrinu i ču­ panje.Dakle. JarosnI Zvor. smrti i pakla. kraj radosti. kiseli.) . Još veiše. kvalitetu i vrsti. i . gor. I oporome i kiselome svekolike zelene i tam­ ne i mešane boje mnogovrsnih oblika i mirisa. a slatki kvalitet po svojoj sopstvenoj snazi jste izviruća i toplodavna. ili iselo. jedan zamašan izvor smeha. Ali. jedan smrad. a slatki kvasac ili topina. ili uminjenje ili ublaživanje. To je iz­ vor radosti ili uzrok radosti koja se smeje i pdiže. Ovaj kvalitet u božanskoj snazi. jer se ničim ne može siriti . koji je neugasiv. ili ptice. milosrdno dređivanje kvaliteta. Međutim. jeste duh ljubomornog i gorkoga gne­ va Božijeg. od kojeg pokretljivost uzima iz­ vor. ili čovek. kuću tame. uzdi­ žuća svetlst. trijumfovanje ili radost. ovaj jeste prdiranje ili prisiljavanje slatkog i oorog kvaliteta. kada se upali. kao što sliku toga možeš videti u OtkTivenjlL Jovanovom (glava 1 . vekov uspinje mračni.

Tada gorki kvalitet prdire u vrelinu roz opori kvalitet. a u slatkome kvalitetu stoje vda i svetlost ili sijanje i čitava materija tela. Opori. a gorki kvalitet ga dvaja. Ali. jer. a gorki kvalitet u telu prodire u opori. A slatki kvalitet ublažuje i ovlažuje sve druge kvalitete. oni postaju tanano prijatni i blagi. jer. kisei i slatki. on isušuje sve druge snage i sve ih obuhvata svojim infikovanjem. narčito na Zemlju: to su oči. iz čega nastaje okretljivost.jer je tanak i svetao. . i talasanje ili htenje. onda ona rađa sveUo st u svim kvalitetima. da jedan kvalitet vidi drugi kvalitet. što jeste I njima. Velika tajna dua • Ovi kvaliteti jesu pak pomešani u telu. A vrelina upaljuje sve kvalitete. Sada opori kvalitet sa kiseim kvalitetom uvek steže druge kvalitete. tako snaga. jer prema njemu jeste telo oporo. a on jeste stezanje i isuši­ vanje. a može se uporediti sa nebom. on infikuje druge kvalitete: odatle drugi kvaliteti dobijaju volju ovog kvaiteta. onda j e to jedno telo koje je savršeno. tada gorki kvalitet u vrelini prolazi kroz slatku vodu iz tela i čini mu dvoja otvorena vrata: na ovaj svet. a ipak svaki kvalitet iz­ vire I svojoj sostvenoj snazi i proizilazi iz nje. Kojem je kvalitetu telo najrađe naklon jeno. najpre se vidi panjina ili jezgro svih kvaliteta. koji u čitavome telu muči i izvan tela svetli i čini živo kretanje u svim kvalitetima tela. ovaj kvalitet je pravi početak života i takođe pravi duh života. Pogledaj ova j e od svih vrsta kvaliteta i na njoj se obrazuju svekolike figure.šen. i uvek se mešaju. kada vrelina deluje u slatkoj vlažnosti. ki­ seli i slatki kvalitet jeste salniter koji pripada telu i iz kojeg se obrazuje telo. Svaki kvalitet. slatki kvalitet jeste srce vode .datle nastaju čuvstva i misli. sa njegovom oštrinom. tako da postaje jedna volja koja se uspinje I telima I prvom izvorištu I oporome kvalitetu. isto to steže slatku snagu. Jer. kao da su svi oni jedan kvalitet. kiselo. i obra­ zuje svekolike boje. gorko i jeste vrelina: ovi kvaliteti su zajedno osušeni i čine telo ili panjinu. u svim kvalitetima narčito treba baciti ogld na dve stvari. proizilazi iz sebe samog u drugi i ­ reće ga. prva čulnost.Isprva su opori kvalitet i kiseli kvalitet jedno telo i jedan izvor. oni asorbuju oštrinu i duh ovog kvaliteta. Kada se pogleda jdno telo. da jedan drugoga vidi. slatko. kretnima i okretljivima. ai bez uma.. to jest. Primer i prasliku toga imaš. Jer. • da svaki član dobija izvorište u temperovanju svih 64 . a I telu se Ako je pak slati kvalitet os . i temperuje se sa svim drugim kvalitetima: zahvaljujući tome. u oporome kvalitetu stoje hladnća i tvrdča. i prema istom kvalitetu stvorenje ima svoj najveći nagon i priklonjenost. i da apsorbu­ je. prema njemu gorki kvalitet obrazuje telo sa njegovom bojom. stvara pokretljivost. o jest. da jedan drugoga vidi. A gorki kvalitet jeste odvajanje ili formovanje. koje je obrazovano od svih kvaliteta. a slatki kvalitet ga u vodi blago propušta. d kojeg u telu nastaje duh. koji je takđe u onome i sa njim samim je temperovan. d toga se raz­ jaruje svetlost u svim kvalitetima. a vrelina jeste duh ili upaljivanje života. i deli ih na članove. a hlad­ noća I oporome kvalitetu čini je suvom. i hvata i drži telo i isušuje ga. tako da se . snaga formuju članovi. Najpre je na njoj opori kvalitet koji steže salniter 65 A gorki kvalitet čini sve druge kvalitete ­ o četvrtoj okolnosti ili species Cetvrti kvalitet ili četvrti duh izvora u božan­ skoj snazi Oca jeste vrelina.

kiseli i gorki kvalitet. dakle. na mstu na kojem je došlo do sukoba. čim je slatki kvalitet s<ćio kroz čvor. životinji. mučeća okretljivost. kao: svekoliko stenje i rude. tada oni sve više žure slatkoj vodi i u see je upijaju. kao kada čovek kuša gorku i ooru žuč. i takđe tako strašno žuri sve dok ne izraste dugačk3 stabljika. jer su sasvim tvrdi. slatki kvalitet jste majka vde i asvim je blag. kao i svekoliko korenje. jš nema nekakvog ivota I rastenju ili širenju z vreline. istinsko je rastinje u prirdi. Tu e sukobljavaju opori. da se prestrašuje. kao da su mu na­ tako. Jer. i čim dđe iznad čvora. Kada pak opori i gorki kvali tet od vreline do­ biju njene svetlosti. ljiku. da ovaj očinje da drhti. a čvor će dobiti jednu rupicu. Zapamti ak. prema svakoj vrsti kvalite­ ta . a vrelina ih potpuno isušuje. kvalitet u gledanju dolazi ukus_ A kada slatki kvalitet kuša ukus gorkog kvali­ teta. bilo to u nekom čoveku. . kTaj priTode a ovome svetu Do slatki kvalitet eži od gorkog. l u takvom irenju njegovo telo ostaje u sredini izdubljeno. Tada iskače iz oporog kva­ liteta i opet se uzdiže iznad samoga see: tako će iz njega.Kda je pak to obrazovano. a u drhtećem skoku kroz čvor dobija još Ali kada vidi da e biti uhvaćen. i na njoj obrazuje svekolika tela prema svakoj vrsti kvaliteta. tada slatki kvalitet usaljuje gorki kvalitet i raspaljuje ga. Tada vrelina iznad Zemlje prdire na stabljiku. A slatki kvalitet sve više beži od gorkog i oporog kvaliteta i sve više rall iče svoj a nepca. i u njemu čini sve suvljim. a drugi kvaliteti vijaju za njim. i telo iza nj. tako da ona jste jdno telo i ne slama se. i slatki kvalitet deluje protiv gorkog kva liteta A kada se slatki kvalitet tako raširi i uzmakne . kore­ nja i svega što je na njoj. Ali. kiselog i opo­ rog kvaliteta. kao svome najoljem blagu. a u soljšnjoj svetlosti se infikuju 67 l kada otom vrelina spolja tako udari na stab­ . drvetu. orepljuju se njie i isušuj u telo. ravi ili stenju. ljuti i žedni. litet tako čvrsto udara na nj. pa razmiće svoja neca i rekla: piždri se i dalje razmiče neca. onda na Zemlji izviru i rastu svi oblici rudača i trava. tada slatki kvalitet uzmiče na stranu. i sada je radostan što je izbe­ gao bitku. Kda vrelina Sunca svetli tlo Zemlje. kao I svome samoobrazovanom telu. koja je duh prirde. onda ono leži kao telesna. dotle mu opori i gorki kvalitet istom žestoko žure. I nameri da izmakne gorkom kvali­ tetu. a da solja i vrelina udara na njega. a to isušuje oori kva­ litet. tako da oni u svetlosti vide. tako da e utom gorki kvalitet upali vrelinom i potresa ali.u drugi i aprobuje drugog. jer ono zahvalju­ jući gorkom kvalitetu i u gorkom kvalitetu izvire I sebi amom. razdire telo i uzmiče izvan tela i iznad Zemlje. slatki i gorki kvali­ tet i vrelina.Dakle. pred gorim kvalitetom.onda oni vide slatki kvalitet i kušaju njegovu slatku vodu. litet sve više žure slatkom kvalitetu. ostati tvrdi čvor. a slatki kvalitet se tako žestoko gura od njih i upinje e tako žestoko da prdire kroz oori kvalitet. on je već tako tvrdo infikovao gorki kvalitet. onda se on piždri i smekšava. tada e kvaliteti na stabljici upaljuju i prdiru kroz stabljiku. sada d vreline u slatkoj vdi pstaje svet­ lst. to jest. širi se brzo na sve strane. Ovo razumi ispravno! Vrelina Sunca na Zemlji upal juje slatki kvalitet vode u svim obrazovanim igurama. a u gledanju se jedan uspinje. a oori kvalitet u svojoj hladnoći sve više stvara svoj u suvoću . a gorki i opori kva66 kuša oštrinu drugih kvaliteta: odatle d vreline. koja svetljava oori. da opori kva­ više stabljika ili liĆa. onda opori kvalitet sve više rdire i bio bi rad da kuša d slatkog.i pričvrćuje Zemlju.

ali. a slatki kvalitet se još nešto malo širi. ovi listovi su d vrste svih kvaliteta_ Jer. ipak se primećuje delovanje svakg kvaliteta osebno_ vatru. ostaje sve tanja. d čega stab­ ljika dobija sve više čvorova i sve više širi svoje iz­ danke. a z vreine ide svetlost krZ sve duhove ili kva­ vati. samo što sama glavica dobija jednu drugu. ili decu. jer je uhvaćen. i ne žei ih više. nego su to svi kvaliteti mđusobno kao jdan. da osvetljavaju i da gore. što više raste. To ćeš naći kod stvaranja: ovde je to dovedeno samo do jednog ore­ đenja i opisano u kratkim crtama_ Drugi oblik kvaliteta ili božanske snage ili se­ dam duhova Božijih valja narćito ućiti kd vre­ line_ Najpre je temelj ili telesno suštastvo. a gorki kva­ litet dvaja materiju na članove. prema vrsti njihovog kvaliteta_ - dveć bespomćna za ovaj jaki duh i ne mogu da se uzdignu. vrelina solja sve više isušuje slatku vodu u stabljici. slatka majka postaj e toliko umorna da više ne može da hrani istu tu đecu. crvene i žute listi­ će. i stabljika postaje sve tanja. iza toga. sve stvari na ovome . jedna za drugom. jer duh života dređuje kvalitet u njima_ Zato što su sada 68 iti. suptilniju formu_ sm d tog trenutka. i na glavi izrastaju mali suptilni listo­ i . I kad zatim vrelina spolja navali na čarobnu decu. jer se on zapaljuje litete. ono u čemu slatki kvalitet drži gornju regimentu i u če69 Za V imaš jedan egzemplar. međusobno i istovremeno vla­ daju gorki. a ne u drugim kvalite­ ima. koja su uprkos tome čarobna.a relina u · tome živi duh_ Sada na tome rade svi kvaliteti i rađaju svoj pld i decu.od Sunca. slatki kvalitet blago prodire od see. jer slatki kvali­ tet mora sada da rađa decu drugih kvaliteta_ Pa iako je rodila lepe zelene. iz svih kvaiteta koji su u telu glavi jedno novo telo. ona moraju uvenuti otpasti. i uvek se odvija jurnjava. ka' što je isprva figurisao koren na Zemlji. Po njegovoj volji. koja je primila sebe i tera ga iz see sve dok im se glava ne rasprsne. koliko god da ono u Yžanstvu i u stvorenjima takđe nema psebno telo. i svako dete je dobilo kvalitet prema sve dotle dok se materija ne isuši. a isušuje se i stabljika. svetu mžeš zapaliti. stabljika zdržava svoju zelenkastu boju. prema vrsti slatko kvaliteta_ Kvaliteti takvo suštastvo s vrlinom uvek ute­ ruju stabljiku. a svetlost je živi duh koji se ne može ' istraži­ u s 1atkom kvalitetu. slatka voda j e sada kao trudna žena. Potom on probija i I listićima. sve dok se ne isuši slatki kvalitet ili slatka voda: iza toga pld otpada. i glava se formuje prema vrsti svih kvaliteta_ Opori kvalitet steže telo glave. a slatki kvalitet ga ublažuje i širi ga. sve dok više ne bude I stanju da ističe. o odmah potom figuriše. jer su ona samo njena pastorčad . Međutim. i na stabljici rađaju boje. puštaju oni da d njih de njihova bla­ gorodna naga: a to tako prijatno miriše. Od tog trenutka se pokazuje da je slatki kvali­ tet uhvaćen. a svetlost se ojavljuje u slat­ kom kvalitetu u slatkoj vdi. da se č­ veku srce smeje. međutim. kiseli. može se istraživati ono što on hoće ili kako on jste. ali on više ne može d tog trenutka. ali listići ili cvetovi više nemaju njegovu boju. i postaje u glavici ili opori kvalitet. kao žena koja rađa. U telu i izvorštu pak jeste vreina koja rađa koja je jedan oblik. tada se u deci apaljuju svi kvaliteti. a stabljika uvek raste za sebe. a on se može istra­ vrsti i svojstvu svih kvaliteta_ Takvo što oni gone Ai. plave. i otpada_ I to je raj prirde na ovome svetu_ O vome se štaviše ne mogu pisati visoke stvari. bele. već boju i obik drugih kvaliteta. zato što je na njoj slatka vda. raste jedna glavica ili glava. slatki i da ističe. jer su odveć čarobna ovome duhu_ Jer. duh se iz­ vlači iz glave u cvetanju.

zemlju takođe ne možeš da upaiš. ili šta j e tome oblik? Vidi. ovas ili šta god hoćeš. Takvo što vidiš I mesu. a zove se milosrdni zato što se njegov slatki kvalitet u oporom. i zapali istu vdu. u kojem su duh i razum. a bla­ gost i poninst jesu njegova sopstvena kuća. isto važi i za gotovost. Zato se oni. to ne možeš da zapališ. ošto je primus slatka vda. u nj emu ti je dublji temelj. to je unutrašnji duh. iseli i gorki kvalitet. Drvo možeš da upališ da svetli. U elementarnoj vdi na Zuhlji pak nije slatkost primus i li najviši regent. uspinjanje i svetijenje: zato je slatki kvalitet njegova prijateljska volja i vlada u blagsti. jer u njemu je voda primus. Pa. bilo to zato što vrelina u njemu jeste primus. ipak ne možeš uneti duh da svetli: zato su svi kvaliteti deca slatkog kvaliteta ili slatke vode. nego u suvom stvorenju. kada su u gostima kod slatkog i svetlog kvaliteta. jer se duh pojavljuje samo u vodi. pa ćeš naći da je tako. a u masti je to slatkost: ato je masno stvorenje uvek radosnije nego suvo. jer u njemu trijumfuju oori i gorki kvalitet. a u gorkom kvalitetu nije nikakva svetlost. ili je to pak d izvrsne slatkosti. infikuju i postaju prijatni. što se može videti u prahu. Ali. potom ćeš videti takođe duh. ako si uman čovek. gorki i kiseli kvalitet. svetlost prirde.mu drugi kvaliteti ne drže regimentu. ima gdekoje stvorenje mnogo masti. ovlažuje ih. već mračna. 71 • . a onda i dokazati. tome je uzrok to što je njegova mast priklonjena elementnoj vdi. Sad bi ti mogao da pitaš: kako dolazi do toga. osvetljava ih. što su njime nahranjeni. • i gorki kvalitet primus. inače. u mesu je opori. I makar dmah prineo vrelinu. kuća drhteče. pšenicu. Pa. Ako si uman čovek: onda vidi. već tna panjina. Sad ćeš ti reči: dabogme da se ne može upaliti vatra da svetli. Drvo koje si upalio takđe nije vatra. to što su se učenjaci u njima uzdigli kao gorda nevesta ne pomaže ništa. u slatkom kvalitetu. sija većma u njemu. jer u istom svetlu. kiseli 70 stvorenju. da u elementnoj vodi na Zemlji primus jeste opori. a mast gori i svetli. nego u suvome. i omekaj to u elementnoj vodi. isto tako. ječam. jer su pre toga nadvladali i proključali drugi kvaliteti. u oorom kvalitetu nije nikakav život. u njima je slatki kvalitet pri­ mus. gorka i pomamna anja. prijateljsi i milostiv. več opora. jarsne strašljive zlopatnje. tvrda smrt. koji j e ipak samo bljesak ili duh užasavanja. Jer. uz to su sasvim radoni i trijumfuju I što ću icrpnije opisati. nego u hebrejskom ili latinskom. nj ihova je veština. stoji trijumfovanje ili radost. ošto su oori i gorki kvalitet nšto jači. ošto se u njemu predstavlja đavo u gnevu Božijem. dok slatki duh včma u njemu izvire. koji je u vodi ostao od masnoće žita. svejedno da li je to zato što je jednako suvo i malo je masti u njemu. razumi ispravno samo tvoj maternji jezik. ovde se krije tajna. a to znači. Napritiv. moraš razumeti o slatkom kva­ litetu vatre. To ću ti dokazati. jer u njemu je opori kvalitet primus. Jer. jer se oni raduju što se orepljuju slatkim i svetlim kvali­ tetom. onda se osvrni pogledom po svetu. da ne ostanu tamna dolina. Da. a ne svetli. a ipak je sasvim melanholično. napojeni i prosveće­ ni. Zato nijedno suvo stvorenje nije veselo. koje gori. i zove se Bog. vraća im snagu. samo što vatra i svetlst datle uzi­ maju svoj izvor. blag. Duh koji se podi­ že iz vreline uzima u slatkom kvalitetu svoje isho­ dište. zato što je sladak. na jednom drugom mestu. iselom i gorkom kvalitetu uspinje i okrepljuje ih. koji je nadvla­ dao vodu. hladna. ljublj eni čoveče. koja je duh života. I to je jezgro božanstva. svekolika trava po Zemlji. pa neka potom gori: tada će slatki kvalitet drugima uzeti regimen­ tu. Uzmi žito. voda ne bi bila smrtna. Kamen ne možeš da upališ. a ne o panjini. već opori. vč bi bila kao voda iz koje je stvoreno nebo.

evo, na imaku. Duh okazuje da će prd raj gde­ koji !leposvećeni više znati i razumeti nego što ada naju najmudriji doktori; jer, neeska vrata e ot­ varaju: onaj o samoga ee ne oslepi, taj će ih dobro videti, mladoženja će runisati svoju nevstu, È. Vidi, reč kvaac je samo na tvojim usnama, i

koji izlazi iz jasnoće Sina Božijeg, i jeste bljesak L štrina; jer, Sin se rađa posred drugih kvaliteta

i

uhvaćen je drugim kvalitetima. Ispravno razumi, ovu visoku stvar. Kada Otac izgovara reč, tojst, kada rađa svoga Sina, to se do­ gađa sada i večno: ista reč isprva uzima svoje počelo u oporome kvalitetu, tu se hvata, a u slatkom kvali­ tetu uzima svoj izvor, a u gorkom kvalitetu se izo­ štrava i pokreće, a
I

kada izgovaraš reć kvasac, zatvarš usta i otom škrgućeš: i to je oori kvalitet koji opsuje rč, da ona postaje tvrda ili djekuje, a gori kvalitet je ćuješ pselednje slovo c i mrmljaš kao drhtći dah, reč kvasac jedna mrtva, nerazumljiva reč, koju niko

razdvaja. - To jest, kada govoriš sV, nda r­ a to čini gori kvalitet koji je drhtći. i, sada je

vrelini se uspinje i upaljuje

sredinji slatki izvor. Sada ona gori u isto vreme u svim kvalitetima jer svi kvaliteti gore, a ista vatra jeste vatra, a ne moge vatre. Ista ta vatra jeste istinosni Sin Božiji, koji se, dakle , uvek rađa na vek i vekov: to hoću da dokažem na primeru neba, Zemlje, zvezda i elemenata, i svih stvorenja, stenj a, lišća i trave, dabogme, na primeru samog đavola, takođe, i to, ne sa mrtvim, slabim, nerazumljivim argumentima, već sa čisto živim i neoborivim, čvrstim argumentima, i isto tako iznad i protiv svekolikog uma čovekovog, i konačno, iznad svih đavola i vrata pakla, tako da to ovde ne uzme mnogo i širokog prostora. Samo to će biti obrađivano u celoj knjizi, u svim člancima i delovima, i naćiće se, dabogme, kako kod stvaranja stvorenja, tako i kod stvaranja nebeskih i svih zemaljskih stvari, što će bolje dolikovati i čita­ ocu i biće mu pojamnije. Ovde zapamti! Iz iste vatre se pojavljuje bljesak i talasa u svim snagama, a u sebi ima izvorište i oštrinu svih snaga. ona opet oživljuje i pokreće sve snage u Ocu, a od istoga duha su fomovani svi anđeli i obrazovani su Kao što je rđena O Sina u svim snagama Oca, tako

d vatre koja je zapaljena, a vatra gori iz kvaliteta,

ne razume: to znači da su dva kvaliteta, oori i gor­ i, jedno tvrdo, tno, hladno i gorko suštstvo; zato se njihova snaga ne mže razumeti izvan svet­ lsti. drugi slog, srce, iz dubine tela iz srca; jer. reč srce igovara pravi duh, koji se odiže iz vreline srca, u kojem se pojavljuje i izvire svetlost. Vidi, pak, kada govoriš milosno, onda figurišu dva kvaliteta, opori i gorki, pa i kada rč milosno izgovaraš polako, najednom, jer je ona jedan duga­ kada govoriš srce, onda duh u reči srce izleće brzo, kao neki bljesak i daje rei razliku i razum. Ali, teta, tako da on ostaje unutra i mora formovati reč. kada govoriš 19, hvataš dah ored druga dva kvali­ Dakle, ožanska snaga jeste; opori i gorki kva­ litet jesu salni ter božanske svemći; slatki kvalitet je jezgro milosrdnosti, prema kojoj se celovito su­ štstvo a svim snagama zove Bog. Vrelina jeste je­ zgro duha, iz kojeg ' izleće svetlost, i upaljuje se us­ red slatkog kvaliteta, i biva uhvaćena d oporog i gorkog kvaliteta, kao u samoj sredini; unutra se rađa ožiji sin, a to je pravo srce Boga. A plamćenje svetla Ali, kada e govori milosrdno, onda e pritiska

a, bespomćni

slog zog slabosti kvaliteta. Ali,

iz snaga Oca. I isti duh sadrži i nosi sve, formuje sve, sve rstinje i boje, i stovrenja na nebu i na ovome svetu, i na nebu iznad svih nebesa; jer, rođe•

i bljesak, koji trenutno svetli u svim snagama, jed­
nako kao Sunce u čitavom svetu, to je Sveti duh,

72

73

nje Svetog trojstva je svagda takvo, a ne drugačije, i
I

tetu, jarosne, tvrde hladnoće, u slatkome kvalitetu, tvrde, žareće va tre, u kojoj se j arosna vrelina uspi­ nje
I

večnosti neće postati nikakvim drugačijim. Ali, kada se vatra upali u jednom stvorenju,

svekolikoj

večnosti,

a

I

gorkom kvalitetu,

to jest, kada se jedno stvorenje odveč uzdigne, kao što su to učinili Lucifer i njegove legije, tada ugaš­ njuje svetlost i pojavljuje se j arosni i vreli izvor, izvor paklene vatre, to jest, pojavljuje se duh vatre
I jarosnom kvalitetu.

ešn jenja, praskanja, probadanja i gorenja. ili đavola, A time dobijaš istinski opis izbaćenug anđela. a takođe opis uzroka, što nije pisano

samo u poređenju, već u duhu, snagom iz koje je sve postalo. - Coveče, ovde se u mislima osrvrnl ispred i iza sebe; ništa nije zabadava. Veliku povest, onako kako je prošla, naći češ u slučaju đavola, ali nešto kasnije. o

Ovde zapamti okolnosti, kako se to dešava ili kako se može desiti. Anđeo je firusan iz svih snaga zajedno, kao što sam do sada već opisao. Kada se uz­ diže, isprva on to čini I oporome kvalitetu; on pri­ kuplja ovaj kvalitet, kao što se napinje žena koja hoće da rdi, i pribija se; od toga opori kvalitet postaje tako tvrd i oštar, da više ne može da savlada slatku vdu, i više ne može da se uspne blago I stvo­ renju, već j e hvata i isušuje opori kvalitet, i preo­ braća je u tvrdu, oštru, jarosnu hladnoću. Jer, vda postaje odveč opora, od oporog stezanja, i gubi svoj svetli sjaj i svoju masnoću, u kojoj se pojavljuje Sveti duh, koji jeste Duh svetog anđeoskog i ožan­ skog života, opori kvalitet je tako čvrsto steže i pri­ bija, da se od toga isušuje kao slatko, suvo drvo. A kada se zatim gorki kvalitet uspne u isuše­ nom, slatkom kvalitetu, o n ne može da ublaži slatki kvalitet i da pije s njegovom slatkom svetlom vdom, sve dok je isuen. Tada gorki kvalitet esni i praska, glavi kao sahnu li otrov. i traži umirenje ili jestiva, ane nalazi ih, i talasa I Kada potom vrelina upali slatki kvalitet i na­ meri da ublaži njegovu vreinu u slatkoj vdi, d koje se uspinje i svetli I čitavom telu: tada ne nalazi

petoj okolnosti ili species
među sedam jeste dra­

Peti kvalitet ili peti duh Boziji duhova Božijih u božanskoj snazi žestna, prijateljska i radostna ljubav. prijateljske

Oca

Sad zapamti, šta tu jeste izvorište dražesne i ljubavi Boži jel Zapamti ovde, uistinu,

jer je to j ezgro. Kada se vrelina kvalitetu. prijatna, vrelinu lina je i pojavi u slatkom kvalitetu i upali slatki izvor, onda ista vatra gori u slatkom Jer, sve dok slatki kvalitet jeste tanka. slatka izvorska vatru: voda: dotle dotle on ostaje u ublazuje slatkom kao
u

utuljuje

izvorištu slatke vode samo radosna svetlost, a vre­ samo jedna koji blaga toplota, jednako nekom čoveku pljavanje, je sangviničke kompleksije, se on samo u

kojem je vrelina takođe samo jedno ljubazno oto­ tako da zakonito održava. Ista lju bazna-svet lost-vatra pojavljuje se u sla­ tkom kvalitetu u gorkom i oporom kvalitetu, i upa­ ljuje gorki i opori kvalitet, i obeduje i pije ga s nje­ govim slatkim ljubavnim sokom, i okrepljuje ga osve tljava, i čini ga živim i lju baznim.
l

ništa do jedan tvrdi, neplodni i slatki izvor, u kojem nema sokova, kojeg je oporost presušila. Potom ona upaljuje slatki izvor, I naneri da se okrepi; ali, tu više nema soka, već sada slatki izvor gori i žari kao tvrdi, ushanuli kamen, i više ne može da upali njegovu svetlost, a čitavo telo ostaje tna dolina, i tu nema ničega do, u oporome kvali74

I kada slatka, svetla lju bavna snaga dode do njih, da oni d nje kušaju i dobijaju svoj život: ah.
75

tu

je

prijateljsko

beneveniranje

i

trijumfovanje,

tako bio u Bogu uzdignut i kušao u sedam duhova ožijih dražestnu ljubav, i uživao bi nebeske radosti. kriti tvoju sramotu! Ostalo ti j e tek j oš malo vreme­

ljubazna dobrdšlica i velika ljubav, čak ljubazno i dražestno celivanje i dobar ukus. žestnosti Tada mladoženja celiva svoj u nevestu. 0, dra­ i velika ljubavi, kako si slatka, kako si

0, ti, lažljivi đavole, pričekaj malo; duh će ot­

na, a onda ćeš biti isprašen! Cekaj, luk je već za­ man, samo još treba da se upali. Samo nosi marljivo ta drva, da se ne smrzneš; dobro ćeš se preznojiti. Misliš li, ponovo ćeš dobiti svetlosti? Da, se zove? Gehana, koja će te večno voleti. Ah, avaj, ti siroti, zaslepljeni čoveče, zašto do­ puštaš da ti đavo tvoje telo i dušu tvoju potamni i da te oslepi? ži vota, ti slepa bludnice, zašto se miluješ sa pakle­ nim đavolom? si pakJena vatra! O, lepota, ti si tamna dolina! O, silo, ti si ešnjenje i čupanje paklene vatre! vlastita osveto, ti si jarosni i gnev Božiji! tegnut, susrešće e stre la, pašćeš, lokus je već spre­

prijateljska, kako je prijatan, tvoj ukus, kako blago mirišš! ah, blagordna svetlosti i jasnoća, ko može izmeriti tvoju lepotui Kako je otmena tvoja ljubav, kako su lepe tvoje boje! Ah, i navek, ko može da to izgovor i? ili, šta ja to pišem, j a koji samo mucam kao dete, koje tek uči da govori ? S čime to sad,a da uporedim? Treba li da ga upo­ redim s ljubavlju ovoga sveta: onda je to samo jed­ na tamna dolina. Ah, i naveliko! ne mogu te upo­ rdi ti ni sa čim do sa vaskrsenjem mrtvih. Tada će u nama opet pojaviti vatra ljubavi, i prijateljski će opkoliti ljude, opet će zapaliti naš opori, gorki i hladni, tamni i mrtvi kvalitet, i prijateljski će nas obuhvatiti. O, j arsti i oporosti, ti si uzrok! O, jarosno đavole,

nobs In­

fernum: omiriši tvoju slatku ljubav, pogdi, kako

0, vremena dobrota i slasti ovoga

° sigurnosti, đavo na tebe čeka' O, oholosti, ti 0,

0, blagorodni duše, zašto si uzmakao od nas?

O , čoveče, zašto hoćeš da ti svet postane pre­ uzak? Hćeš da on bude jedino za tebe; pa i tako kada bi bilo, još ti ne bi bilo dovoljno prostora. Ah, to je đavolova oholost, đavola koji je s neba pao u pakao. Ah, čoveče! O, čoveče! Zašto igraš s đavo­ lom, koji je tvoj neprijatelj? Nemaš li briga, pa on će te gurnuti u pakao? Kako koračš tako sigurno? Imaš li, zar, samo jednu uzanu putanju, da na njoj igraš; ispd putanje je pakao. Ne vidiš li, kako ko­ račaš visoko i opasno? Ti igraš između neba i pakla. zašto sneveseljavaš neo? Misliš li da nećeš imati

šta si to učinio, ti koji si sebe i sve tvoje lepe anđe­ le ukopao u tamu? Ah, i navek ah! Bila je u tebi dražestna, lepa ljubav, o, ti oholi đavole: zašto se ne možeš zadovoljiti? Bio si, zar, jedan jeruvim, i nije bilo na nebu i da ničega
I

lešeg

od

tebe: Pa,

šta

tražiš?
SI

Hteo bi veJanJe.
, ,

vasceli Bog da

budeš?

znao si da

stvorenje,

rukama svojim nemaš lopatu za

Pa, zbog čega se na te žalim, smrdljivi jarče? O, ti, izgnani, smrdljivi đavole, kako si nas iskvario! Cime ćeš se opravdati, ili, šta mi prebacuješ? La­ žeš kako čovek nikada ne bi bio izmišljen da nije to istina, bio bi salniter, iz kojeg je načinjen čovek, koji bi takođe jdnako kao i onaj koji je tebe načinio, u večnoj 76 radosti i jasnoći navek stajao i jednako došlo do tvoga pada. 0, lažljivi đavole! Sve i da je

0, ti slepi čoveće, kako ti se đavo izruguje! Ah,

dovoljno toga na ovome svetu? O, slepi čoveče, pa i nebo i Zemlja su tvoji, uz to i sam Bog. Sta ti daio­ siš na ovaj svet, ili, šta dnosiš sobom? Anđosku deću donoiš na ovaj svet, a u svome zlom životu d nje praviš đavoiju larvu. 77

O, ti, siroti čoveče, osvrni se! Nebeski Otac je ispružio obe ruke, i poziva te: samo dođi! Hće da te prigrli u svojoj ljubavi, još si ti njegovo dete, on te voli. Pa, da te mrzeo, n e bi bio mogao da bude jedno s tobom. O, ne, to nije istina; u Bogu nije ništa drugo do milosrdna, prijateljska ljubav i jasnoca.
O, i , pastiri Izrailjevi, zašto spavate? Probudite

štastvo ne može n i ojmiti, ni obuhvatiti. Samo kada se pojavlj uje u telu, trijumfuje u njemu telo i rađa se prijateljsi i prijatno; jer, on ne pripada obrazo­ vanju tela, već se pojavljuje u telu, kao neki cvet iz zemlje.

�ti

duh izvora sad na početku uzima svoj izvor

iz slatkog kvaliteta vode . Razumi ovo, onako kako jeste; ovde uistinu za­ pamti. Najpre je opori kvalitet, oteD slatki, pa onda gorki; slatki kvalitet je između oporog i gorkog kvaliteta. Opori kvalitet uvek stvrdnjava, hladi i za­ tamnjuje, a gorki trza, goni, besni i razdvaja. Ova dva kvaliteta se tako čvrsto hvataju jedan drugoga, vrte i talasaju tako orutno da rađaju vrelinu: ova je u dva kvaliteta tamna kao vrelina u steni. Kada se uzme neka stena ili inače nešto tvrdo,

se iz sna bludničenja i ukrasite vše svetiljke! Mlado­ ženja dolazi, neka odjeknu vaša trublja! O, vi, tvrdi­ ce i pijanice, kako se samo milujete s đavolom skup­ cem! Tako govori Gospod! Zar ne želite da napasate moj narod, koji sam vam poverio? Gle, ja sam seo na Mojsijevu stolicu, i poverio am vam moju pas­ kako biste sebi izgradili palate, ali j a ću vas postaviti na stolicu kuge, a moj pastir će navek napasati moje
OVCle.
• •

tvu; ali, i napasate samo vunu, a ne moje ovčice,

i protrlja se o drvo, onda se zagreva i jedno i drugo.
Ista ta vrelina sada j e samo tama i u njoj nema svetlosti: tako je, dakle, i u ožanskoj snazi. Opori i gorki kvalitet bez slatke vde se trljaju tako tvrdo da rađaju tamnu vrelinu i I sebi se raspaljuju. A to ajedno j e sada gnev Božiji, izvor i očelo paklene vatre, kao što se može videti kod Lucifera. Ovj se izd igao i sa svojim legijama se tako tvrdo sabio da je
I njemu

Ah, ti lepi sveti, kako te neo oplakuje, kako sneveseljavaš elemente! 7, delo ezožno, kada ćeš prestati? Probudi se! probudi se i rađaj, ti, tužna Zašto savaš? Gle, on kuca na vrata. O, dražestna ljubavi i jasna svetlosti, stani "kod nas, jer će e smračiti! 7, istino, o pravičnosti i pravični sude, kuda ste otišli? Da li bi se duh čudio ženo! Gle, tvoj mladoženja dolazi i ište d tee plda.

isušila izvorska voda, u kojoj se zapalila Zato je on sada

svetlost i u njoj uzdigla ljubav. smrdljivo izvorište; jer,

da pre toga nikada nije video sveta?Ah! zašto pišem bezbožno delo sveta, j a koji to moram učiniti, a svet

večno oporo, tvrdo, hladno, gorko i vrelo i kiselo, kada je slatki kvalitet u njemu isušio, postao je mračni, kiseli smrad i dolina jada, i jedna kuća proadanja i zlopatnje. Sad se j oš više zamisli. Kada se opori i gori kvalitet tako tvrdo protr­ ljaju jdan o drugi, da rde vrelinu, onda je to slatki kvalitet; sitka vda izvora između oporog i gorkog kvaliteta, a vrelina se rađa između oporog i vrelog kval iteta u slatkoj vdi izvora zahvaljujući oporom i gorkom kvalitetu. Onda se upaljuje svetlost u vrelini, u slatkoj vo­ đi izvora To je četak života; jer, opori i gorki 79

i uzvraća zahvalnšću đavola? Ah! Amin.

_. POGLA VLJE

O dražesnoj, prijateLjskoj i miLosrdnoj Ljubavi Božijoj, velika nebeska i božanska tajna
... Sad, zapamti. žanskoj snazi jste skriveni izvor kojeg telesno suDražesna ljubav, koja je eti duh izvora u -

78

a njgov kvalitet opstaje u snazi. kao I Bogu. koji je bremenit životom. Uz to. slatka vda i u slatkoj vdi svetlost ada e sve više uspinju I oorom kvalitetu. i počinje da sija svetlo. Tako. a njome se opori kvalitet svetljava i otopljuje. jer. i osvetljava ga i otopljuje ga.• kvalitet jesu početak i uzrok vreline i svetlosti.. I ista svetla vda izvora upaljuje opori i bremeniti duh. slatki kvalitet ima izvanredno veliku ljubav za vrelinu. to jest. zaludno voljenje. • W ' • gorki kvalitet. sveti duh će upaliti tvoju dušu. Dalje. Tek kada se to dogdi. jednaka svetlom plavetnilu neba. slatka voda izvora postaje sijajuća svetlost. uz to. kada se oni u ljubavnom žaru zagreju jedno za drugo. a slatki kvalitet čini pokretnim l lfi . Jer. da će ova svetlost zasijati I samom tvom srcu. u vodi. ali pre Kaol trće. sveta o. čije čelo se penje iz vreline u slatkoj vdi: a to je pravi izvor kladenac ljubavi. pstaje sija­ juća i suva. zato što on isušuje opori kvalitet. Kao drugo. ova zemaljska ljubav je samo hladna vda i nije 81 . vrelini i svetlosti. a vrelina. dakle. A kada se zatim iz slatke vode izvora I vrelini ojavi svetlost.. ali samo neesko plava boja. i što u oporom kva­ litetu svetlost. to jest. oni bi to i učinili. i ošto piju od nje. i nije ništa drugo dl zaludno smejanje i radost. a drugačije to ne mogu uneti I tvoja čuvstva. vrelini i u svetlosti trijumfuje i drhti. u kojpj slatka voda stoji u velikoj jsnoći. a gorki kvalitet rijumfuje sve više u njemu. zato što je on uzrok vreline. a posred tame svetlost? Ti veliš: kako dolazi do toga? Da. a i zato što gorki duh u slatkoj vdi. prvo. opori kvalitet jeste izvor vreline. Onda će se roditi ova svetlost. tanak i prijatan. koja e rađa u slatkoj vdi. u gorkom i oorom kvalitetu. i u Slatkoj vodi j e svetlost. U ovom silaženju opori kvalitet postaje blag. onda je to jedna takva vatra. Onda gorki kvalitet drhti i razgoni tvrdoću u oporom kvalitetu. a ti sam to ne možeš da pojmiš ili razumeš. i dobija svoj život. i čini pokrenim opori kvalitet. i poeće se tvoj opori i gorki kvalitet u tvo­ joj slatkoj toga ne. tvrdi i hladni kvalitet. oori kvalitet voli slatku vdu. kada gorki i suvi izvor uhvati slatku vodu izvora života. gorki duh postaje živ u oporom duhu. Zapamti! Kada se svetlost rodi u gorkom kvali­ tetu. penje se iz slatke vde izvora takođe kroz gorki i opori kvalitet. zato što jorki kvalitet u slatkoj vodi. Kako to da ljubav i radost ne bi htele da budu tamo gde se posred smrti rađa život. razumećeš moju knjigu. zato što se u vrelini rađa svetlost. u kojoj se ojavljuje svetlst. pre svega zato što se u slatkoj vdi rađa duh svetlosti. a svetlost e suši u oporom kvali­ tetu. u čemu takđe oori kvalitet može da trijumfuje. onda bi tvoje telo to setilo i ojmilo. koja je za njeg rođena. ali. Uzmi jdno poređenje. a opori duh j e sada kao 80 vodi. Kada bi mogli da e pretvore u jedno telo. kom i oporom kvalitetu postaje svetlost suva i sija­ ·J i I njemu izvirao. okretna i trijumfujuća. i tek u gor­ juća. I tebi samom. A slatki kvalitet takđe ima ljubavi za opori kvalitet. kada bi moj duh sedeo I tvome sr . trijumfuje u oporom kvali­ tetu. slatki kvalitet takđe ima ljubavi za gorki kvalitet. vrelini i svetlosti nalazi se život. i trijumfovaće kao u Bogu. a život ora uvek da rađa. i pije opori. I vodi. I treće. opqri kvalitet ima ljubavi za gorki kva­ litet. koja se rađa u slatkoj vdi d oporog i gorkog kvaliteta. a gorki kvalitet hvata ukus slatke vode. Jer. za­ hvaljujući čemu postaje tanak oput elementa vde. mnogo svetlije nego sjaj Sunca. ljubav koju ne mogu ni sa im uorditi. oori kvalitet ima ljubavi za vrelinu. koje je ipak premalo: dvoje mladih ljudi blagordnih komplek­ sija. onda gorki i opori kvalitet kušaju svetlu i slatku vodu. Zapamti duoki smisao ovoga.

i p6gledaj ga. država i rađa. u drvetu potaje živ. tamo gde ne bi bilo vreline. Iza toga ćeš osetiti slatkću. zahvaljujući oorom i gorkom kvalitetu. o ljuje I vrelini. čim Sunce svojim zracima dosegne Zemlju i otopli je. jer. a svi duhovi se u njoj oslobađaju. zbog čega pak duh čoveka ili njegovo mučenje. a njegova gorčina e u njoj ublažuje i u njoj dobija svetli život. Vrelina se. jer oštrinu dobija d oporg i gorkog kvaliteta. kao da u njima nema vreline. . u kojima jedan u dru­ gome trijumfuju i raduju se. kao u nekom drvetu. slatkom kvalitetu. Ali čim dođe proleće. ova je sasvim blaga i oštra. jer se on odmah pojavlju­ je u takvoj formi i rđenju. tada ć š najpre videi celo drvo. koja je začinje. pravo oseća­ duh u vrelini. ovaj kvalitet čini drvo pokretnim. tako je. jer život nastaje u vrelini. čemu je uzrok kralj Lucifer. gled i otiđi do nekog drveta. Ova tri kvaliteta pak postaju mračni i mrtvi. - stoj i njegova radost. ožuda i ispunjavanje. Oori kva­ litet i gorki kvalitet u otac vreline. kakvo je: Ako u ovo ne želiš da veruješ. A u oporom kvalitetu on ima svoje telo. osim poređenja sa vaskrse­ njem mrtvih na nje ljubavi. U ovom plumrtvom svetu se ne može naći nijedno oređenje. kojeg ćeš naći u njegovom padu i u stvaranju ovoga sveta. kao što se ojavl juje sve­ tlost u božanskoj snazi. njega drugi rađaju. uspinjanje ili zapaljiva­ nje u ovome svetu ne može da dođe ni do kakvog sa vršenstv a. Ovde zapamti! Jednako kao što čovek voli čove­ ka u svojoj vrsti. jednako kao što Sunce upa­ ljuje hladnu vrelinu u nekom drvetu ili travi. kod čoveka je za žaljenje što su njegovi kvaliteti pokvareni i polumrtvi. s nosti ovih pet izvoTnih duhova Božijih Koliko god da je ovo nemoguće opisati na zado­ . i Poslednjem sudu: to je potpuno oređenje u svim ožanskim stvarima. a u . ova se pojavljuje u voljavajući način ljudskim rukama. u njoJ . čoveku. rađa kroz snagu i teranje oporog i gorkog kvaliteta u slatkoj vodi. tako se takođe vole duhovi u bo­ zanskoj snazi: tu ne sustvuje ništa do zaludno živ­ ljenje. da se to ne može ni sa im uporediti. a za upaljenje moraju da upotrebe vrelinu Sunca. a slatka voda izvora jeste njena majka. pre svega. jer su kvalitetu ovome svetu olumrtvi i espomoćni. da ono raste. i to ato što on u njoj rađa svetli duh. a ljubav u njemu prema svim drugim kvalitetima je tako velika. koji j e tu duh ivota. Pa ipak. duh se pojav­ to je jedna srdačna ljubav među njima. A gorki kvalitet takđe voli sve druge duhove izvora. Kao što j e pak ljubljen život. i kuaj ga. digni svoj ­ tvrdo gonjenje postaje vrelina. lišće i plod. inače. jer. zeleni i dobija svoje grane. vrelini on ima svoJu snagu l JaClnu SVOJU. . međutim. jer. pčinju da zelene. 82 83 . I vreli kvalitet takođe ima lj ubavi za sve druge kvalitete. a i u istim kvalitetima koji su u Bogu. valja nam se duboko radovati što je ljudski duh u njegovoj nemaštini osvetljen Svetim duhom i njime upaljen. . jer kroz ove duhove dolazi razum i razlika u Bogu. ipak se vidi osvet1javajući duh čoveka. Slatki kvalitet. m eđutim. od čega hladna vrelina postaje živa. rastu i cvetaju. u anđelima. Samo. taj kalitet će skupiti tvoj jeik: Potom ćeš osetiti gorki kvalitet: taj kvalitet takođe sadrži iskupija svu snagu drveta. dTažesnosti i jednogla. u njemu on trijumfuje i hladi se i ublažuje. i razmisli: drvo.prava vatra. Uzmi nož i zaseci tada ćeš najpre osetiti isti opori kvalitet. sve bi bilo mračna dolina. a duhovi drveta prijateljskoj ljubavi. slatki: jer se u slatkoj vdi okrep­ ljuje gorki duh i u njoj gasi svoju veliku žeđ. ima ljubavi za vrelinu. i slatkom duhu ljubljena vrelina i u vrelini svetlost. dakle.

a kroz ovo izviranje i prodiranje osećaju jedan drugoga. zajedničko obedovanje. Sad pitaš: pa ako j e Bog svugde i sam jeste sve. nj�gova oblast je poimala mesto. a gorki kva­ litet je besneo. na kojem je sada stvoreno Nebo. trava i travčice. ) « Vidi. jer to nije nekakva tama. bila je sasvim ljubomorna. nemaš li. tu su sedam duhova Božijih bili savršeni što su još savršeni i prijatni. i takđe mesto stvorenog sveta sve do neba. uzdigao se u se­ dam izvornih duhova i upalio ih svojim uzdizanjem. Ah i navek. i u svemu što živi. sve je to bio čist i sveti Salniter. na način na koji se rađa bo­ žansko suštastvo. kao što su sada na nebu. ohola nevesta. rie. jer svaki od njih goni drugog izvan svetlosti. I i tako hladan da bila le sasv2m zla temperan­ Utom je pak kralj Lucifer izbačen iz svog kra­ ljevskog mesta ili stolice. i gotovo svuda je stvaranje ovoga sveta to sledilo. A slatka voda izvora bila je debela i smrdljiva. Oni oimaju i sva stvorenja na nebu i na ovome svetu. iz čega se podigao otrov. nadaleko. i uz to se ujedaju i udaraju sva stvorenja. Onda duhovi postaju živi. Jer. i postaje jedan umni duh. je slatku vodu vdu izvora pretvorio u led. Tamo gde je sada Zemlja. to je uzrok i pakost: dok je kralj Lu­ cifer sedeo u svome carstvu kao neka gorda. goruća i razjedajuća. Ali. duhova Božijih načinjene ljudi. su " sve nebo stvari. svugde si. koji su te iskvarili. dakako. mirisan je. i takođe u istoj snazi. Kada se pojavi svetlost. tu je prija­ teljsko i slatko osećanje. Zapamti: Sedam duhova u svojoj oblasti ili pro­ storu poimaju nebo i ovaj svet. onda jedan duh vidi drugoga. Veliš li sad. To nije ništa drugo do jedna iskrena ljubav i prijatelj­ sko gledanje. i ovamo dolaze i osećanje. da j e sve postalo sasvim goruće . na nebu? Odgovor. životinje. svi ptice. r prijatni. kao što su sada na nebu. koje je imao na drugome mestu. pa gde se može naići na dražesne duhove? stanuju l i oni samo u sebi samima . a tvrda. z to stenje. ljubavi i dra­ žesnosti. drvo i drveće. svi đavoli ZemlJ ' a. »(Uzroci su prva četiri oblika prirde. crvi. Opori kvalitet je bio tako tvrd. pesma ili fantazija. pijenje i lj ubavna šetnja. ukus i pUcama. u ovih sedam zvezde. jarost. i da probudiš duh I tvome polumrtvom srcu. kako se stvore­ nje tome može dovoljno radovati! Ah. samo Kada se kralj Lucifer uzdizao. . dražesno celivanje. koja je delovala u sedam upaljenih izvora duhova isterana je zajedno s a ovim: od toga su postali zemlja i stenje. zapamti ispravno okolnosti. a vatra. a sva stvorenja na nebu i na ovome svetu jesu obrazovana od ovih duhova i žive I njima kao I elementi. vascelog Oca. na kojem je stvoreno neo. Iz istog tela I 64 65 . Potom s u sva stvorenja bila nj ihovom vlasništvu. i svu širinu i dubinu izvan i iznad neba. jedra materija. tu je prijatni vonj. ni raja. To su druga otvorena vrata božanstva? možeš svoj pogled podići svukuda. ili vrelina. samo nisi I jarosnim đavolima. vidi li se tebi kraja! Tvoja dubina je neistraživa. lepo osećanje i osećanje ljubavi. isto tako dubina. A njihov život i njihov um rađa se u njima. i sve što sllstvuje. lepo mirisanje. kako to onda da na ovome svetu jeste takva hladno­ a. tu je svetlost i jasnoća.životinjama pet kvaliteta se pojavljuje gledanje. cija i mešavina. prij ateljstvo i milina. kroz sve prodire snaga ži­ vota. čupao i praskao. a kada slatka voda izvora pođe u svetlosti kroz sve duhove. a ipak jesu uzroci života. To je dražesna nevesta koja se raduje svome mladože nji: u tom je ljubav. iznad sveta i ispod sveta i u svetu. isto kao isto Kao što su još savršeni na ovome svetu. koje j e načinjeno d vde na nebu . Pi tanje. koji nema ni pčetka. da na ovome svetu nije ništa drugo do zaludna. da je rdio stenje. i u istome mirišu jedan drugoga. onda oni osećaju jedan drugoga. i anđeli . zar. kraja.

kao što prvi rađa drugog. da sve čita svojim redom. jedan uvek rađa drugog. jer poslednji isto tako rađa prvog. ili kako ovaj duh uzima svoj izvor i pčelo? Zapamti! Svih sedam duhova Božijih rađaju se jdan u drugome. putevi njegovi. jezik i razlika svih stvari. Zapamti. tako da će dći do pravog razloga. to jest. to što se jedan na­ ziva prvim. kako se ovo događa. da sve ječi i u tome odzvanja. trećeg. dnosi se na to koji j e prvi u obrazovanju i formovanju jed­ nog stvorenja. I dubini. i nijedan nema i pčetka. i dobro opet stavi ti u blago i prijatno stanište. Kada se opori kvalitet protrlja gorkim. Zvuk. a drugi poslednjim i tako redom. večni. sve do poslednjeg. POGLAVLJE o šestom duhu izvora u božanskoj snazi Sesti izvor duha u božanskoj snazi jeste jeka ili zvon. pa ću videti šta Bog želi da učini. da jedan drugoga uvek kvare svojim zlim izvorom. već je ona otac njemu. ali. Jer. i zavidi svako sva­ kome prema vrsti kvaliteta. onda vrelina upaljuje slatku . U padu đavolovom i u stvaranju ovoga sveta naćićeš poduže. uzdiže i upaljuje. na to ću opameti ti čitaca. međutim ili glas. kao što je to bilo pre grdne upaljenosti đavola. nego se upaljuju svih se­ dam. Zapamti. dakle. uz to nebesko carstvo radosti. Ali. Zvon ili M erkurius uzima svoje počelo u prvom. drugi će dobiti đavoli sa svim bezbožnim ljudima i zlom. kao što se takvo što rađa u božanskom suš­ tastvu. uz to zvuk i pesma svetih 86 87 . a kralju Luciferu za večno smeštenje daće ono jarosno stanište. tako se isto formuje. pa iz toga što sedam kvaliteta uvek jedan drugoga rađaju i nijedan nije izvan drugog sledi da je tu jdan jedini. Sada su duhovi izvora u svojoj upaljenosti ­ dveć jarsni. svih sdam su jednako včni. i mora stajati pred Bogom i svim stvorenjima u večnom neprijateljstvu i pokori. tu ujda. već kroz svih sedam. Ali ona samo d­ jekuje i praska kao seme ili početak zvona. jer. jedan će dobiti ludi sa nji hovim raljem Isusom Hristom. a vasceli Salniter je majka: inače bi tamo gde bi samo tvrdoća bila i otac i majka zvona. posle toga će ga ugledati duh. kratko uvđenje. uspinje se usred središta u bljesku. Tako sad čine i stvorenja koja su stvorena iz izvora duhova i u njima gone život. 14. što za izvesno i jeste. Jer.stvorena Božijih. tako se upa­ ljuje ne samo jedan duh. nijedan nije oslednji. Zato je isto stvorenje jedno gađenje pred vas­ celim Bogom i svim njegovim stvorenjima. kojima on sam ide. Ovo je. od početka nijednom čoveku to nije ostalo sasvim otkriveno. svemogući Bog. ni kraja. a ja puštam da vlada volja njegova. na kojem će odvojiti zlo d dobrog. u tome stoji takođe formovanje svih boja i lepota. nijedan nije prvi. kako bi čitalac što olje razumeo božansku tajnu. u oporo i tvrdom kvalitetu. onda se pojavljuje vrelina u slatkoj vdi izvora. Jer. ali ona ne može sama da ga rdi. sve do najvećih dubina. ne samo kroz jedan duh. Zog toga se pak vasceli Bog rešio na Poslednji sud. u kojem e pojavljuje bljesak života. vćma su skriveni. Onda će ii ovog carstva postati dva dela. tako hoće Bog. etvrtog. iz čega sledi anđela. verno opi­ sano. Doduše. udara svako svakoga. pa kao što se neko stvorenje koje sustvuje kao vascelo suštastvo Božije kvari u jednom duhu izvora. Trdoća je izvorište zvona. stali d upaljenog Salnitera sedam duhova Sad ćeš pitati: šta je zvon i šta je jeka. takđe morala da dzvanja i tvrda stena. u kojem se svetlost rađa iz vreline.

dakle. kada hće da zore i da djekuju. ali. da čovek obnevidi: ista jarsna vatra je vrsta konjukcije ovo­ ga dvoga. rođenje svetlosti. u svetlosti drhti i uvek trijumfuje. Ovaj sada izleće u opori kvalitet i rasaljuje tvrdću s njenim jars- 66 69 . onda ga najpre hvata slatka vda. svetlost se hvata u tvrdom kvalitetu. Isti bljesak uzmiče i hvata ga slatka vda. Kada zatim opori kvalitet. koji tu esni i žestoko čupa. Ovde jš bolje zapamti rđenje oorog kvali­ teta. a uhvaćen je u oorom kvalitetu kao u jdnom telu. o kvalitetu čelo u sebi samome. mnogo svetlije nego Sunčev sjaj. i reće se I i sija svetlo. gorku. tu se on telsno hva­ ta. Kada se pak duhovi okrenu i htdnu da zore. a tvrdća je uvek telo koje je čuva i isušuje. onda oori duh stvara žestoku. Ovde zam ti. jednako zelenastoj tmini. Bljesak u sebi samome sadrži svoju jarost: nastaje gorki kvalitet ili gorki duh. Ni sa čim �o ne mogu uporediti do sa udarcem groma. a gorki kvalitet hvata bljesak svetlosti. tu se bljesak dlučuje prema svoj oj snazi. ovo moraš uistinu razumeti. Gorki kvalitet je sav bremenit svetlošću i drhti I oporom i tvrdom kvalitetu. Kada se bljsak pojavi u vrelini. naime. jer ga gorki duh sa svojim bljeskom razbija: onda proizilazi zvon reč. Ali. psred upinjanja ovog jarsnog duha hvata se ovaj duh u slatkoj vdi i ublažuje: tu se njego ja­ rosni izvor menja u drhtećll. strogi. a bljsak je svetlost. tojst. i zato sve žile i duhovi snage ili izvora idu I jezik. duh uhvate a gušu. onda se mora otvoriti tvrdi kvalitet. a kad zatim pristigne bijesak vatre. u meavini vde i oporog kvali teta: tada duh vatrenog bljeska prožima opori i tvrdi kvalitet. zstrašujući duh. jarsni. Pčelo gorkog kvaliteta je kada se u vrlini ojavi bljesak života u oporom kvalitetu. Kada se ovaj duh vatre i opori - njima. sveko­ lika boja vatre i svetlosti. Ovde zapamti istinski smisao i tajnu. i ato što je tako tanka i meka. to jest I središnjem krugu. kao da se rozno zastrašio. a vatreni duh strašnu. zelenkastu boju. kao kada seva na sušu.vdu izvora kao bljesak. da odjekuje. koji je tu čak hladan. ona se za­ straši. dakle. oporog i slatkog kvaliteta. nim izvorom. Uspinjanje vreline i oorosti sad čini jedan drhtći. Bljesak vatre. u gorkom kvalitetu se dlučuju sve snage. a ovo dvoje zajedno je jdan ljuo­ morni. A ovo kre­ tanje u tvrdći jeste zvon. Jer. i zadržava u sebi samome vrstu svih triju kvaliteta i svojstvo. svojstvo vatrenog. da jeka ili zvon izlaze tanano i blago. Ovo je. ona opušta sasvim drhteći. kao da bi hteo da rstavi božanstvo. hladnu oporst. tvrdu. tako time se uvek i većno okreću svi kvaliteti. on se lrestrašuje. a svetlst i bljsak suši se I tvrdći • da ona pstoji na telsni način i tako mora večno da svetli. jer kada vrelina sa svetlošću dospe I tvrdu hlad nću. gorki kvalitet. koji tu besni i praska. a svetlost ili bljesak čini zvuk. i izleće u istoj jarosti i preobraća se I činili usta da. uhvati vrelinu i bljesak. jednako nekoj žestokoj vatrenoj jarosti. jer u njoj on postaje sjakta. iz ovoga troga nastaje četvrti kvalitet. kako je ona bila aključana u središtu. da se može upotrebiti kao razlika d zorenja. napravi se jarsni bljesak. i razlučuju sdam duhova. kao što je bilo i I smotrenosti i bremenit je sa svih sdam duhova. I zato su sdam duhova Božijih stvorenjima na­ ne moraju isprva da se deru. naime. i izleće sa svojim drhtanjem i stra­ šenjem u opori i tvrdi kvalitet. razjarivanje i prestravlj ivanje I zelenim ili ne­ iz nje eskoplavim bojama. koja izleće u vrelini u oporom kvalitetu. Bljesak drhti u telu kao jarosno uspinjanje: i. Kada pak voda uhvati bljesak. i drhti pred jarsnim bljeskom. jer se vrelina uspinje I svetlsti. i slatka vda čini zvuk blagim. jarosnu vrelinu. kada' pre toga jarsna vatra udari nadole. jarsni izvor.

Ovaj sada stoji u izvorištu sdam duhova pomaže rađanju onih šestih duhova. oor. Takva je i pojmovnost čovekova. on I sebi. on ga dobro oi ma. onda se duh uspinje osred izvorišta. ali će u svome uspinjanju biti uhvaćen. štaviše. ali I kojem izvoru se duh uspinje. koji uvek iz­ nova rađa živo I svim duhovima izvora. tako i njega rađaju otac njegov i majka nj egova. on pokreće svih sdam najedard. ogledam se po celom svetu i ne mogu ništa da istražim. u nadi da ću I ožanskoj snazi ne prolazi duh dmah i najedared I svom uspinjanju svih sedam duhova. čiji je duh izvora. u njima će triju mfovati i oet postati jedno telo. koji se odavde rastavljaju. onda on pokreće sve druge i vidi sve druge. da bih okrepio mog bolesnog ovome uspinjanju. činim to od moje sopstvene slaosti. ) « Tako je to i u čoveku . ali nije nepoj­ mljivo duhu. a va­ tra rađa svetlst. po čemu je on duh koji uvek postoji. najoštrije on poima I i ne možemo višlje d jednog takvog otkrovenja. i životinjskom telu daj crva za jelo. vć u delovima. dakako. jer se uspinje posred izvorišta srca. svih sedam. ali kada o njima sekuliem. jer ako bih bljesak. mogao da pojmim u mome mesu »(iz bljeska dolazi svetlost majesteta) " onda on više ne bi izgledao sličan životinjskom telu. ali. kojeg si jeo. a svetlost je bljesak. kakav jeste. tako ćeš videti celinu. I tome se taj isti duh najjače obrazuje. onda bi ona bila oslobđena okova prirde. d čega duhovi imaju život i uvek jedan drugoga rađaju. a nje­ govi duhovi izvora će se uspeti u nebeskoj patnji. i kada ne bi bilo jdnog. kada na to dođe red. ima izvorište svih se­ dam duhova. dakako. A kada vasceli Bog bude upalio sedam duhova na iskvarenoj Zemlji. ez obzira što se rađa d drugog duha. ne bi bilo ni drugog. tvrd i te­ kog ostaje on blag. Ovaj se penje iznad i ispod sebe. Ali. ali našao 90 91 . i ne može svih edam 9uhova Božijih da pojmi u jdnoj misli. Ali. koji je u ljubavi Božijoj. U ovoj iskvarensti njihovom savršen­ stvu . već rđenje jdnog duha stoji u delovanju svih sdam duhova: njih šest uvek rađa sedmog. inače. vidim i saznajem. Ali. da će morati da o­ loži svoju velelepnost i neće mći da trijumfuje nad svih sdam. Jer. onaj ko bude sosoban a upaljene vatre sedam du hova Božijih. u kojoj duh u svom uspi­ njanju u istom bljesku vidi kroz sve duhove. »(Ovo je suštastvo čula i misli. a d oporog ostaje žestog.Jer. Ali. i ne može dalje ovaj svet sa početkom i krajem. gde se rađa duh života. pošto se u VTelini upaljuje bljesak svetlosti. Ali. Ovo tačno da razumeš! Kao što on rađa svoga ca i svoju majku. koji. opet pojaviti se u istom Salniteru. onda onaj isti Salni­ ter. gluvo i nemo. slepo je. ali samo u delovima: zato dokučuj jedno za drugim. ne mogu to da učine ni dva duha. Citao sam spise mnogo većih majstora. sačekaj još koji čas. Kada se us­ pinje. dobro lesan. što ću jasno pokazati. ili odjednom. već anđelima Božijim. sve je olesno. a jarost se preobraća u blagu Božijih i I vek kada bi jedna misao mogla po središtu prirde da prolazi kroz sve duhove. uz to. neće biti sposooan za vatru. Vascelo ožanstvo ne mogu da ti opišem u jed­ nom krugu. ovde treba da znaš da nijedan duh ne može drugoga da rdi sam. kojeg jedeš na Zemlji. iznemoglo i ranje­ no. Kada se jedan duh izvora uspinje. d slat­ gorkost. jer pšto je telesno rđen. taj će u njima ostati. od vatrenog kvaliteta ostaje duh drhteći i vreo. on sad sa oporim kvalitetom uvek iznova rađa vatru. jer I mome iskvarenom mozgu ja ne mogu da istražim njih sdam I u našem iskvarenom m�su je ona samo ::ao sevan j e na sušu . njima naći razlog i pravu dubinu. jer j e ono neizmerno. Svaki duh ima svoj sopstveni izvor. ni I kođe bih rado da vidim nešto višlje u ovome mom Adama. Vidim ih. to što ja ovde katkad uzimam samo dva ili tri duha za rađanje jdnog duha. Ta­ strašnom rđenju. tada će tvoji duhovi izvora.

pa i dca jedva da oznaju ovu tajnu. d kojeg vda postaje sjaktava. onda bi ona. tvrdi izvor. koji treba da nju postideti i koja e te prezreti. dosezala daleko kao sjaj ' . a vrelina zvoni. tuđim ime­ nima. već kada se u tvrdći pojavi vrelina. Dakle.nisam ništa. Jer. i zog svoje velike slabosti ne može da dođe do savršene snage. vda ga čini blagim. i da te neguje i teši te pred svim ranama i praskanjima tvoje gorde dece. ali I vodi. Ovako je: bljesak jeste majka svetlosti. tražim savršenu potkrepu i nalazim samo miris I otane I tvojoj kući. Ali. Kada bljesak iziđe iz tvrdoće i vreline. jednako kao što se rađa telo vatre kada se upali drvo. na isti način rađa se takđe drvo u zemlji i iznad zemlje. inače se jarsna gočina ne bi tako iznenada rodila u prirdnoj vatri. kada bi e jarost rađala u sij ajućoj vatri. jer je tome kriv kvalitet njiva. Ali. jednako je nesaznat­ ljiva jednome kao i drugome. I kojem se rađa vatra. i okrepljuje se otuda savršenim mirisom u njegovoj bolesti. utuljuje svetlost i drvo j e mnogim vrtovima je sasvim iskvarena i zla. od čijeg mirisa se krepi moj duh. razume se. sve dok živiš. jarost koja bukti u svetlosti ne postoji u vdi vatre. . Ali svetlosti: ali ovo se ne događa. kao što govori duh. raste dobro u svakom vrtu. Ovde apamti! . Iako se I mngima pojavio izvor. Jarost ili gorčina. i da je to za svoju korist jednako držao kao sriveno i začirišio dubokim. . da mora dati da se to vidi na dubljem jeziku. ja ću ti u starosti tvojoj oslati blagog pića. koji strepi d zdravlja. kako bi svet vldeo da je on čovek. to jest istucana kora vatre. u njemu duh ispituje šta se u ovoj pot­ krepi krije za snagu. tako da vatra svetli kao sijajuća sv"tlost. i dokle doseže bljesak. koji se odiže u sedam duhova Božijih. Svoje prvobitno očelo svi kvaliteti uzimaju u središtu. sve dok ne dođe pravedm u Samarićanin i ne previje mu njegove rane i isceli ga. jer se na tom mestu ojavljuje bljesak života svih kvaliteta i hvata e uspinjanju. zvonu ili jeci. još stojim kao strepijiva žena u rođenju. izvor Saturna. koji je otac tvoj: ne kloni duhom! ja sam tvoja jačina i tvoja snaga. da bljesak ostaje telesan i postaje svetlo sjaktav. U 92 93 . Ali . međutim. i neće biti tvoja žareći ugalj. to je pak oori. onda praska tvrdoća u bljesku. koja jeste sin tvrdoće i vreline. Ovu travu. a svetlost u bljsku čini zvuk svetlim. koju ovde svagda mislim. a isti bljesak rađa takođe zvon ili jeku. rađa se posred tvrdće i vreli ne u bljesku. ovde zapamti dalje o Merkuru. pričekaj prstodušna majko. Vatra se upaljuje u tvrdoći drveta. koja će te se I svome uspinJa­ deca koju si ti rdila. Zog toga nije hteo da piše dmah na svome maternjem jeziku. da se to ne zna: tako je stvorena ožuda oho­ losti đavolove. on čini drvo tvrdim i jedrim. ne poznaje svaki selja�. i isušuje se u opors­ ti. ipak je ovamo ubrzo prdrla oholost i sve je iskvarila. treba da znaš ovu taknu. ne poznaje je ni svaki doktor. vidi. ovoga najpre hvat sok u drvetu.Upali drvo i ugledaćeš tajnu. omislio je da bi bilo odveć detinjasto. i ne odvde ga u večno prebivalište: tada će i on uživati savršeni ukus. Zato se ne pozna­ je. koja ostaje da osvet1java. dotle doseže takđe ja­ rst gorčine. ali kada e sok u drvetu otroši. Jer te sva tvoja deca koju rađš i u mladosti njihovoj dojiš prziru i ne žele da te neguju u tv­ joj dubokoj starsti: ja ću te tešiti i u tvojoj dub­ koj starosti darivati ti mladog sina. do jedan polumrtvi duh. Sad. da j e gorčina prethodno vć u drvetu. koliko Je ovo saznanje sveta bilo teško. jer bljesak rađa svetlost d see i jeste otac jarosti. sada ne postoji svetlost u soku drveta. ti koja rađaš svu decu ovoga sveta. rađa se bljesak. jer jarst staje u bljesku kao seme u cu. Sad. i od toga se takđe sastoji.

svtki duh u se­ dtm duhuvt Bužijih jeste bremenit st svih sedtm duhuvt ožijih. Jer. undt si vttrt ptklt i žtrtč ptklene vttre. vttrt pusttje tuliku velikt dt guri i pruždire i unum ntjbližem ntnusi štetu. u bljesku izvire prutiv nečegt. undt uptljuješ vttru u srcu. pt ktdt iskrt izbije u srcu. undt je tu ktu ktdt duvtš u vttru. ktdt pugledtš neštu štu ti se ne duptdt. undt unt guri u slttkuj vudi. tu će gure ti u tvume celum kurpuruvtnum duhu.. Isprvt unt tinjt. ukuliku je više vttre. Htedne li. t drugi duhuvi murtju biti njen ttmničtr. tku gledtš neštu štu ti se mili. ili. Prubudiš li duh u vttri. u tebi se neće pujt­ viti niktkvt vttrt u tvume krugu telt i duht. Ondt je ugtslu vreme. ktu štu vidiš dt nt nebu zvezde stuje jdne pured drugih. i svi su jedtn u drugume ktu jedtn duh. Jer. Ktžeš li ptk: ktku se muže ugtsiti uptljent vttrt? Cuj. nijdtn nije izvtn drugug.ktu I drugume. uspinju se misli i premt njemu vlt­ dtju duom. Ali. t duh zvezdt u elementimt treći. dušt muže d­ mth dt rtzbudi druge duhuve izvurt kuji su prutiv­ ni uptljenuj vttri i muže dt je ugtsi. vttrt dt pusttne velikt. tli svih sedtm i h j e u sili tvugt ztjednu kurpuruvtnug duht. Istint je dt I tebi izviru svi tvuji duhuvi i uspinju se u tebi. dtbugme. undt će und pru­ osttti suVo Ktdt se tu desi. undt će u tebi ntvreti gurki i tvrdi gnev. ktdt neku trebt dt duzvuli dt duđe du tugt dt u njeguvuj ljubtvi guri vttrt u slttkum kvt­ litetu. Jer. Ovt vttrt je ntjštetnijt i ud kaku je svett ntj­ iskvtrenijt. tli ktdt se tvuje srce udviše uzdigne i uptli slttki izvur. međutim budi isti kvtlitet. jer ktdt . čim se uptli vttrt gurki kvtlitet. utuliće. Ali. jedtn duh uvek ia veću sntgu negu drugi. trtje d večnusti du večnusti. trebt dt zntš dt si u tvujuj regimenti ti guspudtr tvuje supstvene duše. nju je tešku ugtsiti. međutim. undt unt nije skrivent duši. u bljesku živutt. i ntvek ti nemt stvett. undt dušt imt svuj zttvur u kuji muže dt ztključt uptljeni duh. tli kadt gurenje srct više uzdigneš.. tli. čiji kvtlitet uptljuješ. zog delu­ ždreti I tebi suk I svih sedtm duhuvt izvurt. i šttviše. I sebi imtš slttku vudu izvurt: uspi je I vttru. ti je stm prubuđuješ. duk gnev ne pruđe i vttrt ne zgtsne.. negu je svih sedtm jedtn u drugume ktu jedtn duh. i murt se ugtsiti gurčinum. undt bismu svi imali jednu vulju i jedtn ublik. ) « Ktdt se ptk nekt vttrt uzdigne u nekum duhu izvurt. uori kvtlitet. stmu štu pustuji jedriu ttkvu rtđtnje u njimt. dt ćeš 94 95 . Ovde ću čittuct upumenuti dt isprtvnu pusmttrt ožtnsku ruđenje. tku se u svujoj ljubtvi uzdižeš kujt se dugtđt u tvrdući i jtrusti. u bljesku se. jer. murtš rći. ntime uvtj svet. »(Ont u sebi imt prvi prin­ cip. unt isprvt guri u slttkuj vudi ktu žtreči ugtlj. kuje unutrt drže ljud­ sku telu. dt svtki čltn I celum telu imt drugtčiju sn�gu. Iz tugt ttkđe sledi tužnt dua. t rđenje. sem tku nisi budtltst. istuctnt kurt. unt je u tebi bltgu ztduvuljstvu i ne pruždire te. Ne trebt dt misliš dt jedtn duh stuji pured drugih. undt uptljuješ sve ttdt čittvu telu guri i hvttt ustt i nt nekum čuveku. u tvrdi. prema kvtlitetu u kujem prubudiš duh i udrediš kvtlitet. ktdt bi I jednum čuveku regimentt duhuvt bil. Duk tinjt. i budiš duh u srcu. ktu štu tu mužeš videti vtnjt sedtm duhuvt Bužijih. t ttj duh se zuve dušt. dt bi se uptlilt istuctnt kurt. Pustiš l i dt guri. undt se upaljuje vttrt. t vdt je utuliku ednijt. Ali. Jer.upursti ili tvrdei se un hvttt i isušuje. duh duše drugi. dt un pusttne guruća duhuve izvurt: ruke. n imt mnuge misli. dtkle. bilu to prutiv ljubtvi ili prutiv gnevt. ntime. se unt uptli. štu je prutiv tebe: undt uzdižeš gurenje srct. ktu ktdt bi uzeu neku steDw i udtriu pu vttrenum ldu. dt je jedtn telesni duh u svim kvtlitetimt. i ttku rtđt jedtn dru­ gugt i kruz sebe stmug.

koja je protiv prirdnih akona. uz to. 5. mora biti takvo. O ždranja i lokanja. duhovi su u prostornosti ovoga sveta upaljeni od kralja Lucifera. i Bog i. sve do dana vas­ krsenja mrtvih. sve dok živiš. koja jeste samo nebo i svih neba neo.. da d toga tvoja duša ne postane tanko drvo vatre. I • njegovom uzdianju. Rim. i tvoje oči će e otvoriti: tada bi. To će okrenuti tvoje srce d naslade. onda moraš dvratiti tvoje či d te stvari. I • jer život i razum i sveznanje se nicu. u kojem bi se ojavljivala va­ tra božanskoga života. na mestu na kojem stojiš. najdublje rđenje j e samo u srži. Jer. U Bgu trijumfuju svi duhovi kao jedan duh. koje se dešava u skrivenome. To je takđe d kako je sveta bilo skriveno svim ljudima. jer se isti takđe rađa na takav način i I takvoj nazi. ali čim Bog ukloni tminu. u ustima tvojim ti je toliko blizu. novo I nju� uortači se s r . onda tome nije značenje da je na nebu neko posebno mesto ili neko posebno telo. i ne daj zatvorenom duhu da opet iziđe iz tako rađaju. i predaj mu se. Mojs. okreni se d ras­ tamnice. Samo Ako se duh oet otme iz tamnice. sdeo i lepi lik Božiji i vascela nebeska vrata. iz kojeg proizilazi sdam du­ hova Božjih u vasceloj dubini ca. jer stoji naposana: vrlo blizu ti j e ova reč. kada se iz­ nutra adeliS: onda ti zapaljena vatra neće nimalo škditi na Pslednjem sudu i nće prionuti uz tvoje duhove sokova. N da svaki izvor još ima svoj sok. takođe. i veruj Bogu. da sve na ovome svetu jeste zato smo mi siroti kao naola usahnulo i mrtvo: Ali. inače bi kd mene mnogo toga ostalo skriveno. to što mi sa našim iskvarenim či­ mt ne možemo da shvatimo jeste samo tmina. što ne može d a dokuči nijedno stvorenje I telu. 40. zbog čitaoćei u srcu tvome. Jer. . Ako to ne pomaže. vć ćeš osle ovih strašnih veljih jada u vasrsenju biti Božiji trijumfujući anđeo. Kada te jedan duh izvora od­ već tvrdo goni nekoj stvari. Ne smeš misliti da je na nebu jedno telo koje se samo rađa.Zapamti. baš svako će mći dobro da razume veliku ozbiljnost oži ju: zato ne sledi da je među njima nejedinstvo. ovde. tako da to vidim i da mogu da saznam. carstva ovoga sveta. ne. onda uzmi isti duh i baci ga u nije ništa drugo do zaludna radost i milina. da se rođenje Svetg trojstva takođe dešava u tvome srcu. smesti ga ­ ako izdržiš toliko dugo da ti se ne upali izvorište srca. Sada bi mogao kazati: da li je u Bogu takođe jedna mržnja među duhovima Božijim? Ne. lO. 96 97 . ali ja puštam da time Bog upravlja. - kojem se rađa sriveni duh. a to j e jedno večito rađanje koje nikada današnji dan jeste kraj tvoga tela. šta je to. N e. . najunutrašnjije. ili pak u njoj sediš ili ležiš. iz kojeg su rđeni svi sveti anđeli i takđe u istoj snazi žive.jim. i misli da kši sveta i ozbiljno pozovi Boga. 8 . AU. 30. Ne treba svoje oči da dižeš preTla nebu. Sto ovde pak pišem o centru ili središtu. Sin i Sveti duh. njihovo strogo rođenje. ali. tu će biti pojmljiv. koja lebdi iznad svetlosti. ovaj svet pripada isto tako telu Boga ca kao i nebo. ne treba zbog toga da misliš da je nebeska svetlost na ovome svetu ugasnula I izvornim duhr vima Božijim. već I bljesku. ljudi čak zaslepljeni i živimo u velikoj opasnosti . svet će ti se rugati i moraš biti njegov glupak. u tvome srcu se rađaju sve tri ličnsti.Kada to učiniš. meni se vrata moje duševnosti otvaraju. . već se rađ2 vascela ožanska snaga. u svojoj odaji. Ovaj krst nosi sa strpljenjem. takđe u telu te snage se uvek i večno na taj način rađa duh svih anđela. a to se zove Bog otac. već zborim na telesni ili anađeoski ili ljudski način. a jedan duh uvek ublažuje i okrepljuje druge. koje čovek pre svih drugih naziva ogom. Odmah pšto pokažem njihovo ozbiljno i strogo rđenje. nije drugačije. Bog otac. on će te krunisati ožanskom radošću. duh svih ljudi.

a nema okrepijenja. i večno ez kraja. miline i dražesnosti sada pevaju o Božijoj svetsti o svojoj kraljevskoj regimenti. Ali. Njihovo jelo je grozota. svečuvstvuju­ ći. slatkoča. samo ne u đavolima i I svim ezožnim iskvažanskog rođenja. raskoši. svemirišući. dranje i vrištanje. sedi na njihovoj stopala. liteta raste jarst. ili izvan ovoga. sve to leži na jednoj gomili. stolici. kada više nema u drvetu soka. a nikakvog spasenja. kako si ostala bludnicom. teNe da oni u centru . loči. kao u vatri osmuđene ovce. sve više će oni žaliti. ni na ovom�svetu. pa bilo to u nekom anđelu. tu nema vremena drugi ralj. Prva. ili ne vide. Ah. grozota nagrizaće ih. koji j e svugde i iskušava srca stvorenja i bubrege. včno. jednako nekom praznom zvuku vatre. tu nema pomći. koji drži večni sud. i od velike radsti. kojeg su oni na anđele lepo. koje gori d žeđi. nadodoljuj se. četvrto j e vatra koja gori kao jarosni sumpor. ) « Tu j e ah i avaj. druga. svečujući. o carstvo i gorda 98 99 . na kojem ne bi bHo božan­ skog rđenja. i ovu ne shvataju. jer se tako rađaju upaljeni duhovi Božiji. i na jedan takav·'način moraju svi đavoli. ti lepa boginjo. tvrdča. videće večnu radost. je ushanula. koliko ih ima.vog nerazu mevanja. lepoto i milino ovoga sveta. ma na kom mestu to bilo. Pa žderi. svezna­ jući. i na sve strane pord njih. anđeli će sa svim ezožnim ljudima biti proterani u pakao. otom će se paleni smrad mučiti i peti. kao kada zatvaraš neki krug prostora. u njihovim telima i isto tako u njihovoj oblasti. neće smeti da dignu svoJe oči za pokoru. sveosečajući Bog. moraju ležati u paklu. a paklena vatra i paklena hladnća i gorčina goreće prema vrsti zapaljenih duhova Boži­ jih. Naprotiv. da ne bi dodirivali gnevni lik Božiji. jer u svo joj oblasti neče videti ništa na svim stranama. krug stvorenja. po vrsti i nainu. oblast sedmog tela l e kuća žalsti. tamo j e već sadržano izvorište - drugo do samo jednog strogog sudiju i iznad sebe. a tvoja sramota i pokora tvoja traju včito. J er ne umeš ia spomeneš nijednog mesta. lj ubav j e jedno neprijateljstvo. I na jedan �av način su neo i zemlja njegovi. Gde gd se izvorni duh kudi u božanskoj snazi. već o njoj znanje imaju i I Salniteru. i sve je postalo paklena vatra. treče je gorčina koja čupa kao vrela kuga i gorčija j e d žuči. o dražesnom plodu nebeskog rastinja. biti svim ezožnim ljudima večno utamničeni. kako su stvo­ rena anđeoska stvorenja i kako j e svagda u Bogu. jednako kao što se rađa u nekom stvore­ nju. svevideći. pa vladaj u tome. ili izvan ovoga. o moći i silo. tako e takđe rađa u vasceloj dubini Oca. kada bi još mogli da budu zapreti u rupu. kao kod žarečeg uglja. pate večnu patnju. jeka nije ništa drugo nego tvrdo kovanje. ovrh njega i ispd i pored njega. Gde god se izvorni duh kudi u svetom čoveku. onda bi još bili zado­ voljniji i ne bi morali da podnose večnu sramotu i okoru. rađa tvrdi. i to će biti prema kvalitetu sedam duhova Božijih obznanjeno na sav glas. hrapavi. Biće im kao kada stalno gr� i seva na sušu. na svim krajevima i I svim stvarima. eto. svome mestu iskvarii i upalili. sve više će se upalj ivati paklena jarst. hladni i opori kvah­ tet. a sveti anđeli trijumfovaće iznad svekolikog čoveka. k� o da j e to uinio udar groma. ni na nebu. kao mrtvačke noge. a iz svih kva­ • renim ljudima. tvoj nepravedni sud i velika Faskoš sa svim tvojim milinama. tu su već svih sedam izvornih du­ hova Božjih. Jer će vasceli lepi lik Božiji svekolike svete Sl Da. i Uz to večnu sramotu i pokoru. ili u svetom čoveku. njihova muka samo postaje veća. njihov smrad i . I na jedan takav način j e Bog svemćni. oni su samo stoličica za njegova 7. a u njemu bi posebno bilo vascelo ožanstvo. prekrasno i jasno osvetliti iznad njih i ispod njih.

jer I ovome sva četiri postaju živa. zato je naše saznanje delimićno. Sada u istoj jeci. jed­ nako nekoj prijatnoj muzici. i ostaje da ostoji. u plamenovima vreline gorak i trijumfujući i živ. u kojima opstoje sve neeske figure. To je pravi duh prirde. onda stavi na miru ovu knjigu. tada stoji rođenje I punoj snazi. ni ljudi. inae ona to neosredno saznaju. ista snaga u bljesku tako prijatno uza­ vri kao kada bi mrtvi duh oživeo i iznenada bio stav­ ljen u velikoj jasnoći. voda ga ublažu je. i večno. i I ovima se obrazuje i formuje. Vidi. a gorka snaga razdeljuje zvuk. i ne prosuduj ni o hladnom. u • ogu je uvek i včno tako. inače ne bi ništa razumeo. . jer si jako uhvaćen I Saturnu i nisi filozof na ovom svetu. onda on ostaje sjaktav u slatkoj vdi. vrelina u praskanju pravi svetli zvuk. onda on kudi sve druge. koja se ojavila i koja ostoji samo suva jeste snaga svih 101 100 . od kojeg hoću verno da te saču­ vam. koji prdire rz svih edam duhova Božijih i dobrava ih i promatra kakvi oni jesu. shvatićeš najviši razlog. Ali. Sada se ova četiri kvaliteta pokreču u bljesku. u kojoj stoji pojmovnost. inače se neće razumeti ništa.VLJE zi o sedmom duhu izvora u božanskoj Sedmi duh Božiji u ožanskoj snazi jste telo koje se rađa iz drugih est duhova. a u tome se ojavljuje svekolika lepota i radost. bosko carstvo radosti. a povećana snaga u bljesku jeste ljubav. sada se snaga ova četiri duha povećava u bljesku. dok je u Bogu bljsak uvek nepromenljiv i večno je ta­ kav. ni kraja. kada će ti se otvoriti vra­ ta neba. pa ćeš onda i ti to razumeti. Kada ne bi bilo ovog duha. U ovome životu. neesko stanište i telesne radosti koje I večnosti nemalU raja. i kako ožanstvo nema ni ­ četka. onda . a Bog bi bio neistraživa sušti­ a. isto vreme. ni o toplom I njemu. svih sedam duhova Božijih se rađa u.božansko rođenje stoji u punom delovanju. a I oporom telesan. Ostavi svoje prosuđivanje da miruje. Sada se pstavlja pitanje: kakav je ovaj oblik? Ako si uman duh Merkuriusa. kako svih sedam duhova Božijih uvek rađaju jedan drugoga. ili ćeš biti nagrađen zlom. Vidi. u svih et duhova. POGL. U ovom talasanju pak jedna snaga pokreče dru­ gu prvo praska opora snaga.sle objašnjenja ovog sed­ mog duha razumeti i o smislu ojmiti delovnje i suštinu svekolikog božanstva. Zato u ljudima nema jedng oćetka i u u. ako d ovoga duha ništa ne razumeš. ali k. sirot01 dci d mesa nije. I nama ljudima tri­ jumfujuće ožasko rđenje traje tek onoliko koliko traje bljesak. i u nama. jer ga isušuje opori kvalitet. kako se pojavljuje žansko rđenje.11. ama prirda. i nijedan nije poslednji. Zato pogledaj zadovoljstvo tvoga duha. suv i svetao. sve do onoga života. koja bi ostojala u neistraživoj snazi. ao akđe moram pisati samo na način stvorenja. jer stvorenja ne mgu svih sedam duhova u isto vreme jedne u drugima da ojme.ada e jedan duh kudi. Sada se pojavljuje zvon. i I njemu se formovana sva stvorenja a nebu i na Zemlji: pa i samo neo je formovano I njemu i sva prirodnost I čitavom Bogu stoji I ovom duhu. to je šesti duh. kao kada se o­ javi život. Sad zaamti: kada se u centru pojavi bljesak. svih sedam duhova bi izvan bljeska bili jedna tamna dolina. nijedan nije prvi. ne bi bilo anđela. Ovde moram da obuhva­ tim čitvo neesko telo u središtu kd srca. to je peti duh. onda češ ix. kako postaje prirda. ali kada se bljesak izmđu opo­ rog i gorkog kvaliteta pojavi u vrelini. ali se mora gledati na jezgro. a pošto objasnim čitavo telo. Sad se duoko zamisli.

tu pak bljesak ili svetlost postoji I vim i telesnim. govoreći na anđeo­ ski način. kojeg mi hrišćani jarosti pojavljuje vatra I opo­ I rome. Naprotiv. svi oni rađaju svetlost i svi su I isto vreme otac svetlosti. Ako su duhovi uhvatili ljubav u sebi. U istoj toj jarosti osamostaljuje se opori duh. četvrti čini zvuk. a ovo zajedno korporovano zvonjenje jeste zvon ili U ovom zvonjenju se pojavljuje snaga svih šest " . a to je sedmi duh Božiji u ožanskoj snazi. a svetlost j e njihov sin kojeg oni uvek tako rađaju od večnosti do večnsti. onda on upalju­ je vatru. Vidi. koji rađaju svetlost.. slatki kvalitet j e drugi duh. a unutar svih sedam duhova stoji ži vot. a isti �ptočeni duh jeste ljubav života. zato što sedmi duh u sebi nema poseban kvalitet. Kada ista svetlost koja stoji u središtu sija u četiri duha. jer oni sve­ koliko svoje ispunjenje i život uzimaju I snazi svet­ lsti. Sedam duhova Božijih jesu svi zajedno Bog otac.šest duhova izvora. . koje rađaju svih sedam du­ hova. a to je telo prirode. onda se I • gov prvi sjaj u slatkom. bljesak u sedmom duhu ne može da postane svetliji već on od sedmog duha gradi telesnu suštinu svih sedam duhova. i postaje pojmovno telo. još jednom ću ti pokazati. a sedam duhova se uspinju u ovoj svetlosti. već svih sedam njih rađaju jedan drugoga. a to je sin svih sedam duhova. a svetlost rađa u njima život. Ovaj duh ostoji samo u svojoj boji jednakoj neeskom plavetnilu. zahvaljujući kojem svih sedam duhova postaju trijumfujući i bogati radošću. • šesti duh. jeste jedna . takođe se uspinje bljesak u ro­ đenju šest duhova u sedmom duhu. a svetlost je srce sedam duhova.'­ središtu kao srce. to jeste eti duh. koje su oni zajedno kororovali i d toga načinili jedan duh koji ima kvalitet svih duhova. onda oni dređuju kvalitet za veće radosti. hvataju je u sebe i njome su breme­ nite. da ovaj uz. pa kada ne bi bilo jednog. ne bi li ti to možda ojmio. jer nema duha izvan drugog duha. i postoji u snazi drugih šest duhova i u svetlosti. Sveta vrata. tvrdi duh praska. druga ličnost. a slati ga čini blagim. kada bljesak.Ali. slatki duh čini pra­ skanje blagim. a blj esak stoji na srdini između ovih sdam duhova i rađa se d svih sedam duhova. u tvrdom postaje tele­ san. kao kada se po­ javljuje zvon. opori se razdel juje prema vrsti kva­ liteta. kvalitet koji steže i sve ini suvim. a vole svetlost. svetli u drugim duhovima tako da se oni uspinju u bljesku i rađaju sedmi duh. a opori ga čini sjaktavim i svu- ne bi bilo i dugog. a svetlost osvetljava i uvek i večno se­ dam duhova čini živima i punim radosti. a svetlost ne rađa duh. peti čini carstvo radosti. a sedam duhova jesu njegov otac. Sada se u vrelini pojavljuje bljesak u snazi sva četiri. Opori kvalitet je prvi duh. Sedam duhova jesu otac svetlosti. kao i druge ličnosti u ne­ beskom Trojstvu. to jst. svetlost koja ostoji posred svih šest duhova. već ih sve čini živima i bogatima radošću da uvek stoje I rođenju. koji postoji usred vreline. a u slatkom on postaje blag. a ova obožavamo i poštujemo. a gorki ga čini trijumfujućim. a snage ovih sedam duhova uvek izlaze u sjaju svetlosti u sedmom prirodnom duhu. i uzima nj. onda se snage če­ tiri duha uspinju u svetlosti i postaju žive. pa sad postoji on i četvrti takođe. i jednako kao seme drugih šest duhova. koji nastaje iz četvrtog i etog. duhova. u čemu se pojavljuje nebesko carstvo radosti. kada se treči duh u nje­ govom bešnjenju protrlja u oporom. i formuju i obrazuju sve 102 103 . svetlost jeste istinski sin Božiji. jer j e rđen iz svih šest duho­ va. kvalitet koji u blažuje.višeni rad ne bi bio uzalud i bez koristi. Svetlost. jer se ona uvek rađa iz sedam duhova. u njemu se obrazuju sva nebeska stvorenja i figure i rastinje. međutim. i uspinje se u slatkoj vodi izvora. Treći duh pak jeste opori duh. Ali.

a sam si slepo A duh veli da nemaš razloga da sudiš boljem d sebe. ' kako treba da se pdignu pre pada. Turci i pa­ :lalO. dakle. a to je Sin. ne traži nikakvih gani. 104 105 . onoliko koliko se li­ stova sasši na dobrom drvetu) « ako nisi slep. iz kojeg znaš da ti valja delovati dobro i prijateljski prema tvojima bližnjima. ali . koje juri protivno nauku prirode. ono što Razlog tome što se ti gubiš nije Bog. to ćeš i ožnjeti. i ako svetli bljesak. nako kao u ljubavi. ako nisi rastao iz neke jarosne grane » ( ra­ tvoju svetlost. Pa pošto sve živi i jeste Bog. koje se rađa u sna­ će te odvojiti d lj ubavi Božije. već će se starati da ono donese plda u večnom životu. i tu će morati da trunu sa svim ezbožnim neznabošcima. I to je pravi Sveti duh kOjeg mi hrišćani štujemo i obožavamo kao treću ličnost u božanstvu. Bogom. nismo li zar svi d jednoga mesa. tvoje neverova­ duh �ade. onda ćeš sa svim hriĆanima živeti u večnoj radosti. i svoj život imaš d njih i I �a � b��anst:u Vidiš. jer on ispunjava volju Božiju. i svedči da smo deca Božija. ne budeš hteo da svetlo. takđe sasvim dobro znaš da svoj a istu knjigu imaš i u svome srcu. tako i u gnevu? Jer. jed­ Zato gledaj šta činiš.u sdmom duhu. vera se rađa u bljesku i rve se sa Bogom sve dok on ne nadvlada i pobedi. koji te uči zakonu prirde. pa bila to s�� pre�a snazi i delovanju sedam cuhova i prema nJlhovOj razlici i nagonu. vera. ostaje da stoji u srdištu. je�u tri ličnosti. »(Zakon prirde je ožanski poredak iz centra prirode. Ali. volja zu nećeš iz svekolikog bezbožnog semena. mrtvih I snazi ovih triju ličnosti i večno ćeš živeti. . jer znaju put života i znaju . iskusićeš to. Turčine i neznabožče. Gle. ono na šta ne Sto si u njivi posejao. to neće ni goreti. ko I najčešće izraste čičak. ostati da leže. u kojoj si rođen i u kojoj živiš. istraješ li do kraja u njoj? Ko to hoće da te odvoji od Boga u kojem ovde živiš? gama. a ovo izlaženje u svetlosti jeste Sveti duh. ako si rastao na slatkom drvetu ako budući da raspiruješ surevnjivost u gnevu koji gasi oseješ. Bljesak ili panjina ili srce. 4. medutim. ko savlađuJeš zle uticaje i živiš sveto i dobro po zakonu prirode koji ti dobrovoljno pokazuje šta je pravo. to ne možeš poricati. i biće teško. drugima sudiš. nije do tvoga neverovanja. Sasvim dobro prirdi napisano da valja činiti po zakonu i po pravu. mđutim. hvališ se da si hrišćanin i da oznaješ izvora. Ti presuđuješ nama i presuđuješ sebi samom. raspiruje Jer. mahune ili trnje. koji su dobro ukrasili svoje lampe. žito. a ne pstoji li naš život u Bogu. zašto mu nije pomogao nj egov ona će poginuti otac Adam? Ali. koji u tome može da živi. 18. koliko god da je saveta. zašto se korov hva­ bude sposobna večna vatra. ovde se kaže: (Jez. nje ne ukida istinu Božiju. nije li to bio Adam? Pa ako je njegov sin u li pred pšenicom? misliš li da je Bog licemer . si. će u carstvo neesko ući mnogi Jevreji. Jer ZlVlS u trIma lIčnostima. a sjaj u ca i formuje i obrazuje u sedmom prirodnom duhu svekolikoj snazi izlazi od Oca i Sina u svim snagama pšenica. jer je u će biti slomljena. 20). sam Bog neće kvariti tvoje seme. pre drugih zakona. biće bačeni u jame. ječam. ) « d koje je koristi biti hršćanin? Mnogi će. to će i izrasti. pogledaj svaku ličnost ili ime? Koje bio otac svima nama. koji je tu Sin ugasiš jarosnim uzdizanjem u tvojih sedam duhova Ako ćeš na ovome svetu živeti sveto i ' dobro po njegovo svetlo. slepi Judo. pa zašto se ne okreneš njemu? misliš li da te ime čini svetim? čekaJ Tako i ti. a ti zlu živeo pre. Da Kain nije ugasio koja duša zgriješi. ko bi ga dvojio od ljubavi Božije? Božiji. njima a na Poslednjem sudu ćeš vaskrsnuti iz zakonu prirode.

i sa ogom včno da živiš. ali kada se sa tvojih ćiju podigne koprena da ga vidiš i da ga saznaš. svojoj žitnici. Ili. pđi na neku poljanu. onda on saseca sve dreda. njihovom strašnom rođenju rađ a svetlost. i ne traže ga na pravome mestu. žuto. jer se on rađa u Bogu. telo svoje i dušu svoju ne smeš osramotiti i okaljati. elo. da spasi ljudski rod? je li on samo tvoj kralj? ne stoji li napisano: svim neznabošcima on je uzda­ nica? Hag. ali i oni jednako stoje I Jevreje i neznabožce? Ne: nego kada im je Bog upa­ lio svetlost. lO. i nisu hteli da znaju o duhu. ne rastu li svi oni na Zemlji? ne stoje li jedno pored drugog? ne zavidi li jedno drug>­ sudiš. . šta mu može učiniti zem­ lja? daje li mu ona soka koliko i drugima? Ali. Uistinu. kako jednima. ko si tl. Slušaj. A ako su Turci oporog kva­ u kojoj se svetlost pojavljuje u slatkoj vodi izvora. Turčine i neznabošce. pošto je Bog svome sinu dao a ostane č>­ vek. u 106 . Jude i Turci istrajavaju u njihovom slepilu? Ne. kako može videti onaj ko nema očiju? šta o tome zna siroti laik. međutim. a svetlo je srce Božije. ja ću ti okazati. ali. međutim. pa pripazi da te vrelina ne sagori. i ne 107 strašnome rđenju. ali ako je duh pokvaren. Jednako kao što greh bez razlike vlada jednima. slepi i olumrtvi svete. ja ti kažem. mogao bi je i uga­ siti. onda to ona i osvetljava ? A ti si rđen u vrelini. Ko pak Boga stavlja u srce. Jevreji ili Turci ili neznabošci. tako takođe vlada milosrđe i spasenje. ali zato što nisu u duhu pokvareni. O ti. ali ko se upravlja u ljubavi Božijoj taj se upravlja u svetlu. snašlo slepilo. tako i svima. na sve ljude. Bog ne gleda ni na jedno ime ili rđenje. svuda i gleda na temelj srca. ti koji im sudiš? Vidi. oni su živeli u zadovoljstvu njihovih sr­ ca. i kako ćeš se na ovome svetu dbraniti od pa­ klene jarosti i kako ćeš moći da je savladaš. 2. a mnogo cveće sere u nije imalo dovoljno soka. tako i svima. jedan je u Bogu mnogo svetliji nego drugi. i traže mir. o ti. iskaju milost. liteta. zele­ o će ga ispljuvati? Niko. Uistinu. 5. Sto na svakome leži kao nauka? ti ošto si I grehovima bio mrtav. videćeš kako ćeš ustati I me na njegovom lepom obliku? Uzdigne li s jedno među njima previše u svome rastu i sasuši se. jer svome padu. 35. šta te se to tiče? ako svetlost u oporom i gorkom kvalitetu postaje sijaju­ ća. kada Tako je i sa ljudima. Ili. Bog je. videćeš oporo. kiselo.'i su od mnogih darova i usuda. Ali. a neznabožci gorkog. samo je jedan Bog. Apost. to jest. šta si ti znao koji si hrišćanin. I ovome postoji jezgro i ljubav Božija. šta sveštenici imaju drugo do buke u njihovom pijstvu ? on dlazi tamo u svojoj bezazlenosti i drži se i ·strahu. spasenje na sve. 1 8 G i kao što za jednoga dođe takođe ne znaš kako je Bog hteo s tobom da postupi. nisu ni za osudu. okani se svoga klevetanja i predaj se pokornosti Božijoj. Rim. ustati i doći do saznanja. Ti ćeš pak reći: nije li pravo da neznabožci. Pa. kao što za grijeh jednoga dođe suđenje ispod njega izraste trnje i kada žetelac dođe da pri­ ere žetvu . nego u svakom nardu koji se boji njega i čini pravdu mio je njemu. okani se toga da no i mnogo koje. Sad ćeš ti pak reći: da li je Bog oslepio Turke.• vlastiti život. onda čovek ne vredi ni za što do za drva za og rev. i upravljaj se I svetlu. kako je Bog hteo da te spasi od zla? šta ti nudiš za prijateljstvo s njim. Neznabošce. slatko. sasvim zgasnula. a onda je zgasnula soljašnja svetlost. crveno. ti slepi čoveće. onda ć e sva tvoja braća. a oni sagorevaju I vatri. misliš da Bog jeste samo Bog hrišćana? Neznabožci takođe žive u Bogu. bili to hriĆani. i odbacuje. slepi Judo. Jude i Tur­ ke je. o. nije . tamo ćeš videti mnogo korenja i cveća. 8. ako se u njima.

a u životu u vatri uzrok kvaliteta. 108 109 . u kojoj nastaje svetlost i ispunjava večnu s\obodu izvan prirode. ako u svojoj žudnji ne sne da postane bremenit. dotle on ne poznaje svoga sina kojeg je rdio. odakle će se požuda ljubavi razumeti o božanskoj i nebeskoj prirodi.(Pd rečju Salniter. Vidi. koja stanuje I vatri. jer posred oporog kvaliteta svet­ lst ostaje svetla. a čvrstća sasušuje tu snagu i jednaka je čitavoj suštini. Ali. a iz vatre svet­ struki izvor. ako nam vatra daje tajnu večite prirde. i rađa se oet. da apiši okolnosti ovog edmg izvornog duha Bo­ Sedmi izvorni duh Božiji jeste izvorni duh pri­ rode. i tajnu - žanstva. i kao drugi. onda će dva principa drazumevati dvo­ I vatrenom izvoru. ugledaće svoga sina.• toliko da ne bi mogla da se rdi u čoveku. I. oori. i stoji jedan drugi izvor. jer drugih šst duhova rađaju sedmi. prema vatri. gde je kruna ? pred ponć. savetuj. onako kako sledi. pšto u životu u vazuduhu stoji pravo raste­ nje. a o vatri se ne dokučuje. ) « . . dok u večnoj svetlosti vatra čini duh vode večnoga života. on­ žijeg. jednako kao svetlst iz vatre. već je vreme da mladoženja kruniše svoju nevestu. i šta sveti anđeli u sebi imaju d prirde. u kojoj jeste požuda ljubavi. rsakajući lst . kazujem ti jdnu tajnu. već I svetlosti. nebeska i žanska prirda. a kada kušaju slatku vdu. svetla prirda nće se razumeti I vatri. odakle dolazi mladoženja? iz središta. kao prvi. Sest duhova se uspinje u punom rođenju prema svakoj snazi i vrsti. onda je njihova snaga sačinjena od svih snaga. Ovo telesno ssušivanje ja u njizi nazivam ožanskim Salnite­ rom. i kada se uspnu. i mnogi d njih će se za­ strašiti na smrt? A šta čine pred veče? njihov gorki kvalitet će se sojiti sa drugim kvalitetima. I kojoj se razume sedam oblika. jedan vreli. koji obuhvata drugih šest. vatra bi sve da rastči i uspinje se visoko u izvoru. A d četka nuđena ti je kruna. u ovoj k"jizi se razume kako iz večnog centra prirode drugi princip izrasta iz prvog. ošto se razu­ meju dva principa. čim e rdi. a sedmi. gorki. stra­ i. jer telesna i prirodna suština stoji u sedmom duhu. a I trećem principu ovoga sveta stvara vdu �a pra­ skanjem vazduha. ali se ti d onda kaniš da budeš lepa. Pa šta čine pred dne? zaspali su u vrelini ali će ih probuditi sevanje na suvo. onda će se razumeti iz večne prirode Boga. vaz­ dušni. kao jedno d prastanja večne prirode u večnoj volji ili žudnji Božijoj. i tek kada se pojavi svetlost na Poslednjem sudu. ako je napisano: anđeli su stvoreni d Bga. i šta uistinu jeste svetla. a ipak jeste bremenit. kao blagost. još Ovde zapamti smisao. njihov duh će pstati blag. I kojem vrelina rađa sveilost i I onoć prelzi u opori kvalitet. a krotkost svetlosti i suštastvo. ) ( roda. Dakle. jeste jednako majka stalih sdam. Ako pak čovek žudi. Ali. šta čine ujutro? d peetka si ti gorda nevesta. buduci da je čovek d Boga i da u Bogu živi. de!ovanju i svojstvu Ako pak hćš da naš šta na nebu jeste kao pri­ kao jedna drugačija volja d volje koju ima vatra ) « »(Jer. a božanska. sve dok mu sija spoljašnja svetlost. vreli. pa bilo to u ljubavi ili u gnevu. s drugima živiš. jarosni.(Onaj ko čita ovu knjigu treba da razume tri principa ili rđenja. žudnji koja se goni I vwikome strahu do četvrtog. onda on može i da rađa. kada svetlost pstaje svetla.

kao što trobroj stanuje u pirodi. ili se gušaju. jer uistinu svi do jednog imaju jedno za drugo ljubavnoga htenja. a uz to i svake oje. boje takođe. onda ona izgleda jednako plavom nebu. već deluje bez prestanka. kada sedmi kvalitet rađa plodove svake vrste i svake boje. igraju i dave e. Ako j e pak sažeta. ako se u njima penje Merkurius. pa bilo to dražesna. kada se svetlost uspinje u ovom borenju. koja su u velikoj ljubavi. u snuzi svetlosti u slobodi. A. Ovo je samo jedno uvođenje u ovaj princip. Ali. prema njemu se L rvanju formuje se božanstvo na beskonačan i nei­ Jer.) « va. i rastinje. i uspinje se. ali je nedo­ kučiv. A treći princip ovoga sveta je rođen iz prvog i i stvoren je od njega.) « Jer. Ovo možeš razumeti u poređen ju. Ovde sad zapamti. iako j e to -j�na večna veza. kako jeste obrazovanje u prirodi u sedmom duhu Slatka voda jeste očetak prirde. ne okrene se i ne baci ono drugo na pd. jednako kao kada j e on živeo. tako da ona postaje prirdna i može govoriti pojmljivo na anđeoski način. uspinje se Merkurius. jer je to jdnako kao kada prđe pljusak. jednako kao što se dva stvorenja. pa ipak povezan sa vatrom prirode. onda ona izgleda jednako nekom plemenitom I juspisu. a i kada bi sve izgledalo sasvim jasno. nju sažima oori kvalitet. to jedno se raz­ likuje. a ipak se jedno protiv drugog bori u zabavi ili u ljubavi. kojem sija Sunce. onda igrom uprav­ lja sveti duh. obrazuje telo plda. čas drugi. a u sedmom postoj l an kao u majci. kretanje ili borenje.»(Zato ćemo razumeti sveti trobroj u svetlosti izvan prirode. i tako se rvu jedan s drugim u ljubavi. u snazi svetlosti u drugih šest duhova. nekom staklenom moru. ako se u njoj pojavi vrelina. iz kojeg e ojaVljuje k u koji čovek ne može da gleda. a mnogo 110 111 . pa čas gore leži jedno. ovde moraš znati da božanstvo ne miruje. prija­ teljska zabava. U ovom uspinjanju. sve dok jedno ne nadvlada. prema svim kvalitetima semena. opori ih pak sasušuje. čas jedan ima jako uspinjanje. onda on pokreće sve. unutra je seme vascelog božanstva. jednako kao kada bi iz zelenog bljeska svetleo mrkocrveni granit. ili kao kada bi se tu ojavio i formovao u ze­ lenom obliku. i jed­ nako je kao kada majka koja prima seme uvek iz­ nova rađa plod. ljud­ ski govorći. ipak ne bi moglo da se dokuči sve. je glasnija i svetlija. zvon ili jeka svih šest duhao kao kada se u sedmom pojavi životni plod svake vrste. posle kojeg nastaje rastinje. onda se zeleni oblik formuje u neki polucrvenkast oblik. jednako nekom zelenom bljesku. jer prvi autor nije dovoljno pojmio. u ovom borenju ili straživ način. sedam duhova jesu sedam glavnih izvora. Ali. i ako se u njoj ojavi svetlost ili bljesak. prema šes t delovanja. ako e u njoj ojavi gorki kvalitet. a gorki kvalitet sve pokreće i pravi razliku među njima. »(Prirda i trobroj nisu jedno. Ali. ili kako bih to ja nazvao na mome jeziku. pa svako jedno pobeđuje drugog. takođe posred šest duhova. Takvo je i delovanje šest duhova Božijih u sed­ mom duhu. Pa koji je kvalitet najjači. čas drugo. kao kada se­ dam persona otpočne kakvu prijateljsku igru rados­ ti. a treba prilazi poeđenome u pomć. kao vatru u svetlosti. nda se ona razdeljuje i formuje. kao prijatno rominjanje. kao drugi izvor ez suštine.

treba ovo da znaš. da sveti anđeli ne znaju šta će od radosti. ako svetlst. Ali. na svakome mestu. i u mojoj soljašnjoj suštini nemam svetlost veću d one koju imaš ti. O ne. t i polu pokvareni anđele. kad se Merkurius ili zvon pojavi u ovom prirdnom nebu. koje j e tu od Boga. od kada spava. čuj. Ovo je. nije tako. uz to sam i ja kao i ti isto tako grešan i smrtni čovek. kada bi nju. jer se pojavljuju forme. iako me jdnako često pobeđuje. koji leo cveta. sija u ovom prirono moru. prema njegovom čudesnom otkrovenju i mud­ rsti. pisati u oglavljima zbog i tačevog razuma. da bi on mgao štogod da Djmi. od sebe. j a ovde govorim anđeoskim jezikom. lepo . onda se ojavljuje božansko i an­ đeosko carstvo radosti.Jga dana i časa češati s đavolom i udarati u nj. u ovome narastanju. Kada se to dogodilo ilo­ srdnost Božija nije mogla da mu pomogne. I sa Merkuriusom ostoji ovaj oblik. i moram se svak. zviždanje. plodu i obliku. koji je u mome mesu. a čas po­ bđuje on mene. raste i stoji I Te svome savršenstvu. ob­ razovanja. dok Adam nije bio nadvladan i dok nije posustao.Ali. Deum laudamus. Takođe ne smeš misliti da sam se uspeo na nebo i da sam takvo što video mojim čima d mesa. čs sedmi. i z kojeg su oni na rvanje. koji me uvek napada sumnjom u mojoj iskvarenoj prirodi u ja­ rosnom kvalitetu. kao neko uzeo neku mćnu trubu i duvao čoveče. dokle ne doseže svojim čulima nijedno stvorenje. ako sam ovde jednako pisao kako sve po­ staje i kako sve se ima nekakvog [ornuje i oblikuje. I zvonjenje ječanje. to je sad pravo prirodno nebo. kao što je u svim ljudima. ja sam kao i ti. čas eti. već sve do­ lazi od snage. i kd njih nema ni početka. pa ne smeš misliti da je ili u božanstvu ili neko tvrdo I praskanje. prema sva kom kvalitetu veli koga Boga. i kako se a da se pojavljuje božanstvo. kvaliteti se uvek i večno tako uspinju. zvuče. čas pobeđujem ja njega. jer. onda ono dobija svoje žućkuste i be­ ličaste oje. pa sa ovim zrenjem moraš čekati do onoga života. sa prijatnim miri­ som i ukusom. ti polumrtvi anđele. Pa. a sveti anđeli pevaju. i bila mu je potrebna žena. kao što je gore pripovedano. u nema ni početka ni kraja. o ovome kada na to dođe red. nego moram l >kora i rastinja dražesno viđen. I uvek je takvo večito božanstvo se pokazuje u kojem pčetku stvoreni. da bi ovečali nebesku radost. i pevaju tome je do­ pesmu lepu Vidi. ni kraja. ali. J edna takva slika bio j e i Adam. od svakojakih voćaka. kada ga je Bog stvorio. već je naš život kao stalni rat sa đavolom. Jer. boje i anđeoski pld. ali se okvareni Salniter u Adamu porvao sa drvetom života. sve divnijim. Pa ipak. jer božanska suština stoji snazi. da mu dođe smisao. tako da je morao jš dugo da spava. i sveto nebo koje je takvo u vcelom stu koj e 112 1 13 . moćnijim pokazuje čas jedan kva­ litet. a tu. ne. a ti to ne moraš razumeti zemaljskim. ne smeš zog toga misliti da mirovanja otom sve opet pojavljuje. o lepoti i boji. Jer. što ne mogu da uporedim ni sa čim. pre nego što je od njega stvorena Eva. ali me zato nije savladao. i voljno ljubavnih šetnji. da se svagda. čas četvrti. obituju sveti anđeli. O. čas pobeđuje drugi.. koja je Sin Božiji. jednakom ovome svetu. čas šesti. true i glasno ječe. do kraja ih je stvorio Bog. delovanje i prijateljsko narastanje ljubavi. ni sredine. i utuljivanja. čas treći. nepojamnijim i neiscrpnijim. O ne.

koji j e paklen i kva­ itet i žvi u velikoj opasnsti n a ovome svetu. i svih stvari. što sustvuje za tvrdo ratovanje i borenje sa nebeskim i paklenim koju vatru raspiruju đavoli a gase je sveti anđeli. Ali. ali. i verujem njemu. ide od jednog mesta do drugog i traži apstinenciju i mir. i sve dane i sve sate rvati se sa đavolom. na nebu i na ovome sve­ tu. jer mi se često podmeće nga. duh vidi božansku i neesku suštinu. bilo bi nepojamno iskvarenoj prirdi. nego je setno i strašljivo. đavo ga drži. kao na nebu. u telu svetih duša. I mome duhu se pojaVljuje samo Sunce. O tome neće da zna sofista. već se pojavljuje kao bljesak. pa i ne želim ništa drugo da znam do istoga Boga. već vazda moram da stojim u istom boju i da se na­ lazim u velikom sukobu. jer ona živi između ovoga dvoga. jednako vatri iz kamena. u njemu ne izvire božansko rođenje sve vreme. kao svim ljudima. jer je rođen ne od Boga. kao što telo jeste čas gore. Od ovoga uzeh saznanje. sve dok se ne usmrti pokvareni adamski čovek. a jednako je kao da se u nj. i često će izgu bi ti bitku. Ali. a ne od čega drugoga. su­ kobijavanjem. borenjem. ne bi h mgao da verujem u to. Jer. a on sam 114 115 . nego d mesa i krvi. pOJ avlju­ Bogu je blizu i daleko jedno. Sveti duh se ne da dokuči ti i držati I grešnom mesu. mnogo manje bih doku­ čio. tada izleću sumnja i neverica. kada se po njemu udari. čas dole. Zato e moram dati dobro zgnečiti. je vascelo božanstvo. i I njemu se nalazi svrha i saznanje. Zbog toga što je čovek načinjen od svih snaga Božijih. iz svih sedam duhova Božijih. svima sijalo visoko i svetlo. ratovanjem. ono ne nalazi ništa. I kojem je đavo našao pristupa čoveku. ono ne zna kako mu se to događa. stalnim gušanjem. Jer. ne bi sraha. zato sam ja toga svestan i sam vidim dolazak i rođenje svetih anđela. A da mi je to isto rekao anđeo sa neba. i miriše jedan dugoga. često mu je kao kada bi e ogrešilo o Boga. a i kada bi sijalo. ne razume uvek ovu borbu duše hladno i olumrtvo telo. u istom svetlu vidi jedan drugoga. Treba da znaš da ja ovde ne pišem nešto poput istorije koja bi mi bila ispričana od koga drugog. sveta duša je jedan duh sa Bogom. a duša gleda nebesku i paklenu raskoš. a i ne I I ći izvesnost moga duha. on nče ući. nebeska vrata javljuju u mome duhu. i kuša jedan drugoga. U ovome pak duh gleda u dubinu božanstva. ) « . i dolazi iz jedne odaje. savladan. a meni pomaže Ali. a ne razume or bu duha. božanska snaga. ali i zbog toga što j e čovek pokvaren.lzvratiti. pa e ovaj život s pravom zove dolinom tuge pune svima. ne izvan tela. i premda je rođenje i za njega otvoreno. I kada do toga dođe. kao jutarnje rumenilo.»(Ovaj sukob je visokoplemeniti viteški venčić. ono je jednako anđelu. a Bog nikoga ne osleplju­ je. Udari li on mene. kada bi izviralo kao I njemu. u kojem duh spekuliše. koji vide samo do u nebesku raskoš. jer bih vazda sumnjao da li se tako i dogodilo. onda se on I sedam izvora duhova pojavl juje I mozgu. neka to predstavi sebi svaka sveta duša. Jer. Pa. čo­ večja duša takođe vidi mnogo dublje nego anđeli. pa ako je to jedno stvorenje. kvalitetom. moram mu . jednako kao i anđeli. jer u i čuje jedan drugoga. pošto je pa će i on dobiti svoju se po­ ćušku. ako se u izvorištu srca uhvati bljesak. . već se I izvorištu pojavljuje bljesak u čulnosti mozga. tako da u to pos tojano verujem. a isti Bog o kojem piše o ovoj knjizi jeste isto tako Bog u njegovom trojedinstvu.

Tako se zbiva u duši. pri čemu se bljesak vatre pokaže. ali mi j e Bog. već zato da bi čitala. rvu zarad krune večite rados­ ti. 116 . i zog surev­ njivosti koja je među nama meni j e dato ovo otkro­ venje. znao I čemu je moja nauka. tvoj im bezbožnici to čini. i žive I nadi savršenstva. ali ne može da dokuči do dna. Zato. Ali. dveć snažan. samo što i se nekolike buduće tajne u dubini pokazuju. na kojem ću se dvažiti. Oni živeti I su I I gresima. a ja sam ruku nje­ govih delo. u kojem se okazuje prirla kao kada hće da svane dan. Jer. a i žestok nagon da isto to stavim na papir. Ne pišem ja ovo sebi I pohvalu. će da ne budeš zatečen I spavanju. ugled ati.oj i jesam. zbog tvrdog sukoba i ore. onda ona ugleda božanstvo kao bljesak. već onoga . može <he staviti gde god hće. ko­ ji je stvorio svet. a ne ožanstvu. a svojim vele: smelo šta je niščima duhom? zaspali kada to odsanja svoj san? zadovoljstvima mesa. tako i đavolu. ali ga u brzo oet prekri je grešni izvor I DE TRIBUS PRINCIPIIS OPIS PRIN CIPA BOŽANSKOG SUŠTASTVA ili jer stari Adam I svome mesu pripada Zemlji. kada u svojoj borbi prdre. našem kralju. šta će biti za jedan san. kada se u centru ojavi bljsak. koji se u Isusu Hristu.Ali. čiji je pčetak I danu vaskrsenja. A ako bih morao da budem spektakl kako svetu. kojije samo kratko sadržan. pogledaj. Da sam u svojoj blagosti hteo potpuno da miru­ jem. uistinu će to mudri gresima. da ne bi kod mene tražio nekoga drugog. onoga koji su svi ljudi. zri. koji nisam. jer mu se događa kao kada seva na suvo. koji se I krugu izlaska u bljesku dobro može videti. moja bi nada u Boga bila u budućem životu. Amin. šta bi odavde i posle ovoga moglo da sledi ja ne znam do kraja. 9 kojem se duhovi ne odupiru. ne bih ni morao ovo da činim. a onda uskoro iščezne. on prozire do dna.

kako mu se dopada. i naročito jezikom. što se miče. Sta je služba njegoua? U takuom ozbiljnom posmatranju na početku će saznati da on zajedno sa suim što je stuoreno potiče od Boga. umom i razumom. Bog mu je čak dao još uiše i ueće sananje. i da je sue ispod suoji ruku načinio da on suojim smislom i umom može sue to da ukro­ ćuje i upotrebljaua i goni po suojoj uolji. pokreće. kako je on najplemenitije stuo­ renje među suim stuoren jima. u suim pokretnim i nepokretnim stuarima. suština. go­ njenju i poreklu. i takođe gde je? iz čega je stuoren i odakle potiče (razumi: čouek)? i kako je on slika. šta je. 3. množenje i žiua suština. BH Sta je? 2. 2 . trauama. i kako I istoj snazi stoji prirona čuustue­ nost.AUTOROV PREDGOVOR HR8SCAšSKO™ C8TAOCU KOI VO˜8 jOGA • • Couek rođen iz majčinog tela ne može se za ureme suoga žiuota na ouome suetu bauiti ničim što bi mu bilo korisnije i neophodnije od ouoga. 2. budući da ga je načinio gospoda­ rom nad suim stuorenjima ouoga suela. drueću. leluja i raste moze da razlikuje i sređuje po suakoj urlini. Iz toga će zahm moći dmah da sazna. Zbog čega je stuoren? i 4 . stenju. ulasništuo i dete uećnog. pa bilo to u stuore­ njima. Od čega ili od koga je? 3. nestuorenog i eskonačnog Boga. da samoga sebe upozna. a isto tako i u zuezdama i elementima. snagu i suojstuo. 5. da sue stuari može da uidi I srcu. a kakau je i ko je on. kako je Bog prema njemu raspoložen. da može da sazna Boga suoga stuoritelja. rašćenje. u zemlji. da zna d koje su suštine i snage. da sue što zuuči. šta one imaju za esenciju. kako je stvoren iz suštine Boga. u kojem Bog ima suoju suI 19 . Nikome drugome do njemu Bog je dao razum i najuišu čuustuenost. i obdario ga smislom.

I U takvom visokom posmatranju se nalazi.štinu i vl asništvo. opomeni nego bi sve bilo 2. 1. udara. šta i da je sve ovo njegovo vlasništvo.n. elementima. . stvorenjima. Jer ZIVl I ve- da će u njemu biti glorifiko(. da je jedna razlika. uskrsnuće snazi n a Poslednjem sudu i u veti. a sve stvari svoj prI početak uzima­ ju od Boga . Ali. jer je u i izvor jarosnosti. gnječi i mrzi. da tako mora biti: inače ne bi bilo ni ži­ vota. Budući da čovek sad Z. nego i I nije. njegovog stvoritelja. u čije ime j e stvorio ovaj svet sa svim l ljivosti. ništa nije korisnije nego da upozna samo­ Boga. u I jeste priroda i šta su stvorenja. . a on sam da j e isti čovek koji je dobar i zao. . i da je on iz sebe samog stvorio. takvo nezadovoljstvo se nalazi u svim stvorenjima. i da će to isto bi ti n j egova večna hrana i muka: neophodno d mesa. debelog ili tankog. 1 20 121 • .. . utuli li svetlost Bo. odakle mu dolaze dobar i zao nagon. šta je đavo i in summa. 1 7 . likoj opasnosti u ovoj zlopatećoj. božanska principa. i pokretljivosti. i da je to njegove nazi va gnevnim. da zlo nije Bog i ne to se razume iz prvog principa. kda je sačinjen u dobru i u patnju i paklenu vatru. vrline. vlastite suštine. VLJE božanskog prvom principu suštastva zvezdama. šta su radost i tuga. zemlji. žija. kojim Bog obrađuje ono što j e stvorio. da sve ovo potiče lišću. Zato čoveku m ')vome svetu. i šta j e to u njemu sa­ mom dobro i zlo. Ako pak hoćemo da govorimo o Bogu. prema kojoj počelo života se Bo­ i isti ljubomornim međutim. sve se pretvara u vec nu mucecu l USpln]UCU " " . l . sa poznaje i kako sve uzima svoj početaki kako je večno . .. . Sve ovo kao što jeste opisaću ovde kao tri zlu. i da u svome radu. ništa. metalima. Jer od njega je sve rođeno. a n i boje. jarosnim. travi i drvetu. ozbiljni Jer se u 1 4 . Kako jarosnosti sstoji se. i da i d jednog i d drugog treba da očekuje nagradu. i 1 5. je Bog bio raspoložen uistinu izvor svekolikog A ovo je saznanje meni najomilje­ dobrog i zla: odakle ili iz čega j e zlo u đavolu i u čoveku. žija. koja najvećim delom ne bi mogla da žive u takvom kvalifikovanju bez vladavine uma čovekovog . stenju. da se sve ujeda. on i ko je: onda moramo kazati da je on 5uštastvo svih sllštastava. " da odavde gde šta je gnev Božiji : svome životu dobija nj egova duša odlazi kada njemu večno ži­ umre. ko­ jeg takođe iskreno voli kao svoje sopstveno srce i suštinu. kako se može videti ne samo u živim stvorenjima. radosti. pokvarenoj kući ga see. da j e on sam. . . Jer je đavo bio svetli anđeo. a čovek je takođe stvoren dobrim. šta je I njima. . . onda ono g nevno ili što je od suprotne volje čini večnu radost koja se uspinje. pa je u svim stvorenjima neka suprotna volja.. i sve ću pritom objasniti. Ukoliko je strogo ili suprotne u svetlosti volje stvorenje Boži joj. O POGL. A ako ispravno poznaje sebe. a isto tako svim stvorenjima. U svemu j e otrov i zlo. a svako telo je sa samim sobom nejedinstveno. a dobro ljubavi. pa n i vlastitog osećanja. zove se: njemu Bog gom. šta je se takođe. šta je ljubav Bo­ šta su talasanje i volja Božija. 1 3 . . u kojem on živi i vlada svojim duhom. koji ovde čini. kako je stvoren. mlati. d i iz Boga. i zlo pripada obrazovanju i pokret- svekolike okretljivosti. takđe (aznaje) kako prema njemu. svekolikim stvore­ je da smoga see sazna. stvore­ no i proizišla.la da je on jedan dvostruki čovek. od kako sam došao do njega .

valja i okreće. i jeste opor. O ovome se sad ne može govoriti ljudskim jezikom i ne može se dovesti do razuma. on nije imao nikakvu drugu materiju iz koje bi stvarao do svoje sopstveno suštastvo iz sebe amog. koje se upaljuje. koje se uspinje i samoga sebe traži I uspinjanju. Bog nije od sebe načinio đavola. Ovde da razumeš ispravno o čemu te oba­ Ooro. da živi u njegovoj radosti stali đavoli. a onda i šta je ljubav. a to su: oporo. Sul jeste duša ili duh koji se pojavio. Phur jeste prima materia7 iz koje je rđen duh. rađa ovo četvoro. jak i jedan uzrok pojmovnosti. Ovo se Bog razgnevl juje u I • kao da sebi samom. šta je duh. da je to u prirdi. tako to više nije jarosnost. U strogom privlačenju postaje gorkost. da bi se dovelo do saznanja. vrelo. a rađa se sam i u sebi narčito ima trostruki oblik u svome rođenju. kao da se pretpostavlja neki očetak. govoreći na način stvorenja. vatra. 9. Bog je pak jedan duh koji je nepojaman. Sad SuLphur. Onda Bog gori u svome prvom principu u njemu. samo što se vidi da je to odatle postalo. ozbiljni izvor. Da. MerkuTis u sebi ima četvorostruke oblike. oporo. ni treći. a to su: i. vda ili zemlja. J er. ili tuga. stroga je. ili u poređenju Bog. i . prema a trojedinstvu. a Bog se prema prvom principu ne zove Bog. i 3. ni drugi. samo što se zna da je to oa­ tle postalo. Takođe se ne može kazati da je u Bogu smrt ili paklena vatra. gorko ili opao. Pa ošto je Bg stvorio ovaj svet sa svim stvarima. prima materia za pakost. Ovde ćeš kazati. koje razum. jer se Bog takđe naziva gnevnim. d kojeg se svedči zlo. da bismo tako razumeli I nja. Ali. to je Sal. voda. Tako je kako je prethodno saopšteno. naročito su tri stvari upočelu. Vidi. i da bi se razumela razlika između prvog i drugog principa. a ne u Bogu. kao što je on jedini u suštastvu. infikuje se i rađa. vidimo da su anđeli po­ 3. šta jeste Bog ili U Bogu nema nikakve razlike. gorko. iz njegovog suštastva. ni kraja. 2. očitovanje i pojmovnost. Jer se između oporog i gorkog rađa vatra. i rađa se d njih. jer je duh kao neka volja ili čulo. Ali. izvor vode se rada u njima. a to su struki oblik nije ni prvi. Jer. samo. mora se znati šta je tu prvi i počelni izvor gneva. Merkurius i Sa!. prirda svoj razlog ima u Bogu. razumemo prema prvom principu Oca. Jer je sve to u počelu jedna stvar. naročito oporost. Merkurius i Sa! imaju takav 8 . jer je ovo dvoje iz jednog pčela. su sva tri samo jedan. su nastale sve druge stvari. prvom principu. a oporost je panjina. nego se strašna jarsnost promeće u radost. drhtanje i gorenje. i z kojih L gorko. ovoga dvga otac. a svaki rađa drugog i trećeg. strašni izvor jarasnosti upali sa svetlošću Božijom. prvom principu. duh i život. i isto tako u pčelu Božijem. kao u stvo­ renjima. već da se razgnevljuje duhu stvore­ 4.ozbi ljni. sve je načinjeno iz Boga. a ovaj tro­ nego SuLphur. uz to Božiji neprijaUeji. sažima sasvim ozbiljno. nego je načinio anđela. i jeste jedna stvar. duh ne čini ništa nego se uspinje. Oporost prima materia. ne može se kazati da je u Bogu vatra. ako se istražuje oakle dolaze zlo i dobro. gnevnost. Zog toga se mora govo­ riti na način stvorenja. SaL je dete. jer Bog nema početka. je 122 123 . već jarsnost. a patnju trpi duh stvorenja. iz jedne majke. ja ću poči od pretostavke da on ima nekakav pčetak. Ali. šta je i na njegovu radost. mnogo manje nego vazd uh. trostl1k po ličnostima. ne treba razumeti ljubomornim Bogom. veštavam! 7. a ne Bog. vatra jesu u počelu u 5. a jara vatre jeste gorčina ili sama bdljika. koji nema ni očetka. jadikovanje. tačno tako: ali. a njegova veličina i njegova dubina jesu sve. gorko. Zog toga se mora istražiti izvor uzroka.

sada je kao izumrla i nemoćna. od onoga što snaga čini i što odljike. da se u brzom okretanju između oporosti i ' J T gorčine materija upaljuje u brzom tčku. Reč MeT je isprva stroga oporost. zato što nigde nema mira. duh i Pa ipak. se okreće juri brzo kao hitra misao. gorko. šta je porna movnu voda. jednako duhu sumpora. i da on gori u pakosti. a od je suprotna volja. a materija oporosti se upoređuje sa du­ hom sumpora. to je treći oblik. duh je sasvim odljikav i štar. a vatrena munja sada svoju silinu drži unutra. jednako kao mrtva ili savladana. a svaka reč se for­ Ku razumećš kao da je trenje ili nemir muje od svoje snage. mora se dovesti do razuma. od koje se ova sve više upaljuje. da ona postaje toliko tvrda i stroga da snaga ostaje tvrda kao najtvrđa stena. Jer je vatrena munja postala sasvim strašan. već se diže i uspinje. po­ staje strašno vatrena i omalja se kao neka užasna 1 24 odljikavu vatru. Pa ipak. a to je oorost vlasti te odljike. zato što slog primae materiae u duhu. i više ne privlači tako strogo. zato što ne može da nađe mira i odozdo se sve više rađa. ne može da podnese i tu svagda nastaje zeblji velika zebnja. micanja postaje prva pokretljivost. ie materije. već a to e u kojem odljika drhti • U mUnjI se SUSI l poostrava. a • • v · · v i vatrenija. već se razvlači ostaje tanka. A d sada točak koji se okreće stoji u vatrenoj munji. da postaje . pa oporost staje nadvladana i nemčna. Jer je rč trpi. strašljivo i zastrašeno jednakoj s razrokom munjom jednako nekom bezumlju. a točak koji s jeste brza vatrena munja. on r njemu se upaljuje vatra gneva. a to znači i jeste gorki i i u strahu kao misao. u istom odljikavi tčak u rođenju. koja strašno bukti i slama oporost. u strahu nadvladanim i nemčnim. Reč 15. hrapavim. odljika ostaje kao neki točak koji se okreće. A gorčina oleće u munji iz oporosti i upa­ ljuje munju. ali. Ovde se uistinu iz reči oet spušta natrag u srce i postaje 1 25 . I onako kako njegov duh privlači. vatra i sum­ ovim ne treba da razumeš neku materiju ili poj­ svekoliki izvor počelne prirode. jer po reči koja ti je na jeziku razumećeš da ona škripi. Uzmi primer kd čoveka: ako se on razgnevi. što gorčina. jer slog prodire snagom iz srca na usta. koja se fađa između oporosti i gorčine. jer ga bodljika goni na brzinu: bodljika e tako tvrdo upaljuje da munja. tako MeTkuTis. prirode. Sada pak bdljika i oštrina ne mogu d a pdnesu privlačenje. jer je ona otac munje ili vatre. a ipak ubrzo biva uhvaćen slogom Ri. najstrašnije već suštastvo. Ali. tako se zbiva i u snazi Ali. To je sada duh vde. svagda zatim u duhu i u duši postaje jedna supstanca i celo suštastVQ je spremno da se osveti. staje gorko drhtći. a mu­ nja se promeće u vatri u kamenu. neprijatelj oporosti. pTimas . Oporo je prvo suštastvo koje privlači sebi. sasvim tankim. vatra. Ovde ispravno da razumeš kakav je ovaj Mer opora i drhteća. Slog 121 Ali. jer se tako može uporediti drvo munje i duh vatre. pd a ista ona materija koja je u počel u bila toliko opora i stroga. stvar. da se okreće tako brzo se promeće čitav razum. d koje se užasava svekolika materija i d koje pada nauznak. Ku iz srca dobija tako jaku energi­ ju. koja nije zadovoljna oporošću. jer je to njena majka. a bdljika oporosti se bde i trlja tako tvrdo da u pstaje jedna razroka munja. Zog toga se ona uvek okrepljuje u duhu vode i vatrenoj munji donosi sve miču i brane. postaje sve užasnija zbog čega oporost biva nadvladana. zato što jl tvrda i hladna snaga.Jer se u strogom privlačenju oštri duh. Vidi. već l BH Sada oporost sebi privlači sve žešće. takođe ćeš razumeti kakva je tu gorka dljika. ako ubrzo odlegne iskušenju i ne ugasi se. l • 1 0 G Tako se to može uporediti i u počelu rđenja Merkurius? To je oporo. duh vode psta je sve veći.

već govorim o prvom principu. Oni su takđe žele­ jer su i oni z prvog principa Božijeg. Duša. onaj MerkuTium koji se koristi I apotci. i u tome opis i daLje objašnjenje Sulphurusa i M erkuria 5. bdljika sa ločkom koji se okreće ostaje onovo I reči. koja svoje pčelo ima u prvom prin­ cipu koju je Bog ljudima udahnuo u trećem principu. duša čovekova koju prosvetljuje Sv. a život u semenu se po­ tvrđuje I I Boži ju. u svo­ me uspinjanju rđenja: ako ona I prvom princi­ nijdno stvCrcnJ(' ne 24. koji gleda u svetlost 127 . čitacu koji nema sazna­ žanski i na način stvorenja. Jer se o bo­ žanskom suštastvu jezikom ne može rći sve. krivi što ih je zatvorio drugi princip. neba. duh pravoj. u nebesko suštastvo. i osnažuje se vidi i ne saznaje ništa dalje do svoju majku. Božijem.. inače ne bi bilo okretljivosti. Ova četiri oblika su u poćelu prirde. Pod ovim ja ne razumem sasvim Merku­ u čitavu dubinu Boga ca. rium I trećem pr. o pčelu suštastva svih suštastava. Zato što je moje saznanje ostalo zahvaljujući traženju i kucanju na vrata. ožanskog rođenja. ja ću pisati na prijemčivim na pronicanje u visoke stvari. i jeste izvor gneva prvo očelo prirde. sasvim lanka. iz kojeg i u kojem je ona i od čije je suštine i vlasništva. d ko­ svim stvorenjima. Iako jednako zorim o čistom nebu i o čistom ožanstvu. i takvo mora biti. 126 duh duše. VLJ E o prvom i drugom principu. a zvez­ dani duh. koji se zove Božiji (koji u drugom principu Oca i Sina polazi na nebu. je i nije nikakva u poj­ movnost u počelu. I zvezdanom i elementnom rđe­ nju. i isto tako duh elemenata. munji i iskače iz usta kroz zube. razumi: Sv. šta je Bog i šta je bo­ žanska priroda. D. da bih gdekojeg učinio prijemčivim da i spirakuLum vitae. i. iz kCje je u počelu ostalo.pu ovog stvorenog sveta. Ali. pišem ovo da ostane I pamćenju. POGU. samo 2. večnoga Oca. Pošto ovom razumu pripada božanska svet­ e shvatiti da on takvo što ne može učiniti.nemoćna. i 2. Jer. jedini u suštastvu i trostruk po razlici ersona. koji ima izviranje i nagon krvi. iz Sv. jer duh pišti jednako upaljenoj vatri. pojima to sve. nego takva snaga duhu.r. iz koje jesu i u kojoj žive. samo što su sami i jeste Bog. koja se zove Bg. drugom principu sv. i opisujem ih. kao štC ću iza ovoga obznaniti. Jer. Ali. neprijateljsko suštastvo. a nije ništa čudno. a čitalac lost. oslikaću unekoliko visoke tajne. izvor ožije prirde u očelu. opet gleda u prvi pril1cip Božiji. kojim je duša obuzeta. a to znači I 4. ne gleda­ ju dalje do u majku svoju. da bih gdekojeg učinio nja i dara biće to nemušto. Jer je to otrovno. d 15. nego samo krajnji i treći princip_ đeno iz prvog Carstvo zvezda i elemenata je ro­ principa kroz reč i duh Božiji. a bez nje nema ojmljivosti božanskog suštas­ tva. da bi mogao I svojoj želji J traži i kuca na vrata. koja takođe gleda u svetlost Božiju u istom. ne bi i mu se otvorila vrta drugog principa. na način stvo­ renja. iako i on ima ovu snagu i ovo suštastvo. božanskoj prirod i. Iako i u jednoj i u dru­ goj u počelu nema razd vanj anja. . da bi čitalac došao do dubine. jer ona gleda samo see samu. 3. iz koje je ro­ đena prirda ovoga sveta. takvo što gledaju i znaju takođe đavoli. koji jeste i da to ne gledaju i ne sečaju. već bi sve bilo ništa. duh). o Bogu i večnoj prirodi koja nema pčetka. 6. jih nastaje pokretljivost.

kao da je probu­ đena iz smrti i postaje blaga. ko­ ja je u očetku bila tako gorka. I onome spriakulo ili duhu duše. od ko­ jeg se rađa carstvo elemenata ili suštastvo. gorko. toliko brzo se upaljuje oporost. prvobitni izvor gneva. Jer. jeste svetlost Bžija. i u toj zebnji nastaje prvo uspinjanje. kao što je saošteno u 1. užas dobija jedan drugi izvor. onda užas trijumfalno iskače. besneća i čupajuća kao da je svoje pčelo uzela iz oporosti. i u njemu ima četvorostruki oblik.jer su presiti i preoga­ ti. i jeste duh. . živa i radosna. a leota ili dobrčinstvo jdne stvari jeste njena ljubav ili najljubljenije. i sve stvrdnjava. dmah gubi svoju mračnu. jer je u rei SuLphuT ulje i svetlst. . �oja u trenutku ulazi u nju. i od jarosti pstaje užas većeg radovanja. 1 . Ovde zapamti dubinu rođenja Božijeg! U Bo­ gu nema SulphuTa. a njih ništa i ne pišem . 10. Jer. Ali. Reč Sul znači i jeste duša jedne stvari. i od bele svetlsti postaje tanka i slatka. ili kao da je ogluvela i zatrla se. i rasteže se. duha. 2. oori i duh sumora postaje d svetlosti tanak i sladak.. a to je novi už� vatre. Ali. ali je d njega rđen i takva je naga u njemu. 9. Koliko brzo i u trenutku se svet­ lost infikuje oporšću. a je u ljubavi Božijoj. 7 . zato što se zbiva I tesnoj nadvladano) oorosti. Dalje o SuLphuTu. kada jarosni užas vatre 3peU ogleda natrag u oorost i u njoj se infikuje. Reč i slog PhUT jeste pTima mateTia i I sebi I trćem principu drži makrokosmos. jasan i svetao. a njena odljika. jer se tako zbiva upa­ ljivanje svetlsti. kada gorčina ili gorka bdljika. trijum[uje d velike radosti u tčku koji e okreće. Sad vidi. jer je slog· PhUT najunutrašnjija snaga. hrapavo je. da bih raz­ veselio meni jednake. očvršćuj e ga i čini strašnim. vdu. sasvim užas­ na. Ono gorko privlači. Ali. ostaje kao nem3ćnu. u sebi dobije ovu jasnu svetlost i kada kuša slatkoću u oporsti svoje majke: tada je bdljika tako radosna i ne 129 . užas u trenutku ostaje beo.. lanjl I biva nadvladana. 3. jer je izgubila svoj vlstiti kvalitet i od jarosne oporosti postala je­ dna esencija koja je oštra. Ovde zapamti! Užas vatre se ualjuje u tvr­ doj zebnji u duhu sumora. U stvo­ renju je svetlst. MeTkuTisu i Salu i anskom suštastvu. Jer je oporst tvrda jdnako nekoj steni. i 4. on se i sam mnogo više zastraši. sada je ona sasvim svetla. zahvaljujući kojoj stvorenje vidi. . jednako kao što od užasa vatre u nadvladanoj oporosti svetlost ili munja o­ staje jasna i gubi svoj jarosni zakon : tako i oorost pred infikujućom svetšlču gubi svoj zakon. duh (razumi: z toga Sul i iz toga PhUT). Ali. oglavlju. koja se rađa iz duha zvezd a I drugom centru mikrokosmosa. suk128 Ija i rasteruje oporst: od toga mračnu op3r3 U spo­ pada užas i povlači se u sebe. koja je rđena iz sloga P hUT. i izbija u jarosti kao upaljena svetlost. gorčina koja razlama oorst i izbija vatra da sve dopada u strašni užas vatre. a gorčina esni i praska jednako nekom tčku koji e prelama u oporosti. čega postaje užas. a strašni. da bi moj talent doneo bogatga prinosa i ne ostane zakopan u zemlji. i tamo nađe tanku i nadvladanu oporost. hladno i oštro. koja je gorčina. I prvom principu je suštastvo najunutršnjijeg rđe­ nja. U čoveku je takođe svetlost. oporo.am naknadno traži. I unutrašnjem centru. jer se upaljuje i na­ duvava jdino od Sv. iz kojeg Bg Otac večno rađa svoga Sina. jer je to kao kada se lije voda na vatru. ali. zastršena velikom svet­ loĆu. tvrdu i hladnu snagu i radosno se uspinje i raduje e u svetlosti. ili pokretljivs­ ti. zog svog tvrdog privlačenja. A isto to privlačenje je gorka l jika. a svetlost oštrinu čini sasvi m slatkom. koja jedina ima ovu dušu. 8. Jer je u počelu opo­ rost bila sasvim mračna i strašna. i iz kojeg polai Sv. jarsti. koji se rađa iz sloga PhUT. onima do juče mudrima koji sve i ništa ne oimaju i ne znaju. vatru. a u njoj stoje um i čula. i i . već pišem za proste kao što am ja.

a ouaj štsti oblik e s prauom zout Merkurius. polazt iz jtdnt tačkt prtma jutru. Jtr. l. M erkurius u uspinjanju sna­ gom suojt majkt uzima tstnciju slatkt oporosti i donosi jt do uatrtnt munjt d kojt st upaljujt suttlost. kretanja i ustajanja oporosti u munji uatrt nastaje jtdan I rođtnjt. i nadulađiuanjt u pruoj opo­ roj ztbnji (što jt okrttanjt u ttbi. i suaki oblik ili rođtnjt uzima suoj ulastiti oblik. A u ouom trijumfouanju rđtnjt dobija eti oblik. i u tstnciji jedna dr. a isto tako gorčina suojt pruo suojstuo. a izuor dražtsnt ljubaui koji jt upaljtn suttlošću i pojauljujt st u oporom. i pokrtćt suoju majku u utlikoj radosti: tada st u slatkom du­ hu uodt pojauljujt jtdan slatki. ponoći i p:lntuu. N ičtga tu ntma do ljubaunog ćaskanja i ljubaunog milouanja. Iako nam nijt dobro što moramo imawi strogo. M i ntmamo sposobnost da gouorimo o rođtnju Boga. i odlazi na ptti izuor. krttanja ili okrttanja gorčint I estnciji oporosti duha udt rođ­ đtnjt dobija štsti oblik. utć drhti i radujt st. on e radujt u suojoj majci. krtpi st i ojačaua. koji st krću poprt­ ko na oe strant. samo što suaki oblik ima suoju sop­ stutnu urstu . ipak. pruo i najpruobitnijt rđtnjt (u kojtm su nas nau­ a i saznanjt. . sad umilno i radosno uspinjt. upamti to ouako: 1 3 . jtr ono d kako jt utčnosti nijt imalo suoj počttak.gu užiua. to nijt ntkakuo r azduojtno suštastuo. dražtsni izuor. Pa ipak. zah­ ualjujući đauolu naši prardittlji doutli do prtuart i infikouanja): ipak nam jt oua nauka potrtbna. J tr. Tu dolazi do probanja. štsto­ strukt snagt essentiam u stbi i odmah jt jtdna stuar. od micanja. jtr st uatra ptnjt pourh ste. kao uspinjanjt. koji jt kortn suttlosti. izuan ouoga rđtnja i suštastua ničtga nt bi ni bilo. 2. isprauno razumi mojt pisanjt. • • • 3. a nt uišt stvari. jtr ouaj suoj oblik. i trijumfujt kao radosni tčak u rđtnjx. sposobnost jt naša da gouorimo jtdino o Bogu naš m cu. a od micanja jdna drugu čujt. i nijt ništa drugo do kao kada st u oporoj smrti rađa ljubauni žiuot. uasctlo rođtnjt sut zajtdno sada naročito zadržaua čttuorostruki oblik u suomt rođtnju. dak h ' st pojauljujt ljubau i postajt sjaktaua. naimt zuuk. snagu i pčttak uzima u strašnoj oporosti kroz ešnjtnjt gorčint. da � 130 131 . koji od slatkćt sutt­ losti polazi iz tstnci jt slatkog i oporog duha (koji jt od sada duh uodt). oporost zadržaua suojt pruo suojstuo. suako od njih. i kako jtstt utčno rađanjt. koji jt u počtt­ ku bio jarosni užas. utć jt sut jtdno u drugomt jtdno suštastuo. a u stuortnju j t rođenjt žiuota takuo. dražsnom izuoru. ili duh uodt) suo­ jt suojstuo. zuuk i uoda. dtlouanjt. uspinja­ njt od suih oblika. silažtnjt. u kojtm jtdna snaga gltda drugu i u munji uatrt jtdna drugu osća kroz uspln janjt. ili kao što bih ja rtkao. ut­ čtri. ošto suako jtdno rađa drugo i nijtdno btz drugog nijt i nt možt biti. a tstncija oporosti poprtcu Jt. Iako su i oporosti postali gorč ina. a zatim kroz točak koji st okrtćt u oporoj tstnciji. vu t r a. POGLAVLJE Citačt. u suojoj majci. snagu. zuuk ili micanjt suojt suojstuo. naimt. Pa.žtli da za stbt uzmt ništa uišt. Kada gorki duh kuša slatku udu. jtdnako jtdnom + . gorkom i od sada slatkom izuoru uodt. koja jt rađa. uatra suojt suojstuo. šestostruki oblici irnaju. oudt mladožtnja milujt suoju dragu ntutstu. jtr st duh uatrt. dra­ žtstnu ljubau. suojt suojstuo. jtdna drugu mirišt u prijatnom. šta jt i kakau jt on. Od ouog micanja. a uoda ispod sebt. a iz izuora uodt ljubau ili ulje. pa . kojt jt ntduojiuo. takođt ostćanjt i pojmljiuost. i sada od ouog štstostru kog oblika u rđtnju ostajt estostruko samostalno su­ štastuo. 1 2 . Jer.

čak kao jedan izvrstan. zbog tog večnosti. vi deco Božija. Pa kako jer su goli i zavide na one koji gledaju 8. Iako sad nadugo zborim i pišem o našem pr­ vom padu. dolazi vreme u kojem će svanuti jutarnja e da izbegnem nešto što ne znam? i. jednako rđe­ nju nekog čoveka (koji j ožijeg odobija). zla bestija u čoveku. 133 se to jednom dogodilo i da treba da se ponovo rodi­ mo u Hristu. Zato se probudite. bez pčetka.bismo upoznali đavola (koji živi u najokrutnijem rođenju) i našeg vlastitog neprijatelja.inače će čovek izmaknuti pred njim. Zog čega ću to ja govoriti na nemačkom? Blaćenje je i sramćenje što se sriva đavo i krije infikovana pakost đavolova u čoveku. onda će čo­ vek u oznati šta je on. ili čime? 5. ipak to nije tako. i taj će biti gost. d koje Bog sam se gadi. Ali. a oni koji budu spavali. Moje pisanje ne treba razumeti na nain stvorenja. on će dći u svetlosti koja jasno sija. koji nikada ne bi saznao vrata strogog rođenja I do istoriju da se jednom dogodilo i da se opel do(lI1 . ali ez pčetka i kraja. N e treba u božanstvo pronicati i istra­ živati ga. Upravo je to tako: đavo nanjušiva. tih će voštanice ostati mračne. smisao i dušu. Sta od toga ja razumem? Ništa. Iako moje pisanje samo dose do kraja. zlo do te biti goljeno i stajaće u velikoj sramoti. da nije jede: zbog žudeo za đavolovim infikovanjem i da nije jeo d onoga plda od kojeg nije trebalo da toga je takav goli i puki čovek bio u obličju životi­ nje i u nebeskoj deči ožanske snage izgubljen. Pa ipak. Ali. Ali. u kojem će zla estija. vć se tako rađa večna prirda. toga će se voštanica upaliti. da se ovi sami prepadaju pred svetlšću Božijom. se on brani protiv saznanja njegovog carstva. 6. svet je ispunjen knjigama i zbore­ njem o padu i novom preporodu. šta je snaga. šta jeste Bg. Iako sad pišem kao da se pretpstavlja neki po­ četak I večnom rđenju. đavo. a oni koji ne budu imali ulja. Ali. šta j e bio I početku. da bi ostao veliki knez . eca Božija će je videti. ipak ne dolazim do svrhe i razloga. jer se presuda bludnici dotiče velike životinje. i da trea da svojim e dgdi. kojeg su naši prarodi telji probudili i ostavili u nasleđe (kojeg no­ simo I nama i koji smo mi sami). Onaj koji bude imao ulja I 7. da vas znamenje velike i zle životinje. rumen dana. jer se mladoženja sprema da pozove ne­ vestu. i kako se to dogodilo uprkos zabrani i volji Bož ijoj.m moćima sa pdcenjivanjem i omalovažava­ njem govore da ne treba istraživati duoki razlog. strahuju i užsavaju se: skrivaju. i požurite. iako j e to u večnom suštastvu tako. Nužno nam j e da zato se upoznamo sebe šta smo i kako se možemo spasiti iz ozbiljnog i strgog rođenja i da kao ponovo rđeni živimo I novom čoveku (koji je sličan prvom čoveku pre pada) u Hristu koji nas ponovo rađa. a onda o prepordu u Hristu takođe. jer se presu da izvršuje. Naši teolozi se i rukama i nogama opiru. vdi ih ožudi. gnev Božiji i neposlušna. sv. što se ne ra­ zaznaje ovo dvoje. svetlost. oholosti i nemoralu. šta ja d toga razumem? Ništa 132 . u knjigama teologa je najvećim delom opisana samo istorija da voštanici. spavaće za sve dane. A gde mu je nužnije da se brani nego u praz­ nini u koju bi neprijatelj mogao da provali? Teolo­ zima on skriva srce. ako ne znam kako ili gde. i spavaće i ostaće im znamenje životinje. A to znači da su laskali đavolu. ne izvodi pred jasnu svetlost: inače 'te imati veliku pokoru i bićete ismejani! Od sada je vreme da se budite iz spavanja. sve dok ne izađe Sunce: u tom će se gadno uplašiti i stajaće I večnoj pokori. 4. šta je bio pad i čime smo okvareni. kako treba da prepustim novom rođenju i I njemu da se pojavim. sveti i veni čovek. koj stavljeno na vaša čela. pa sada živi I infikovanom Salniteru carstvu đavo­ lovom i jede infikovanu hranu.

a oporost u svome vlastitom određuje kvalitetu ima Sul. u kojem se pojavljuje izvor vatre. K­ liko god da nije trebalo da bude radosti i ljubavi ta­ mo gde se usred smrti rađa večni život. vatra. ljubavi. I l l . Ali. toliko ga i može biti! nje. I tako prva opora dljika ili prva gorčina (pšto je upaljena svetlost. razumi: l4. čuje. miriše i proba. vor. a ni svet­ losti ili života.Rđenje večne prirode je kao smisao u čoveku. µ oporosti je. mračna dolina. sada u blagom izvoru ljubavi preobrazio u svetlst iz duha vode. iz koje je rđeno drugih pet izvora. i opet se I ests trukom obliku iz nih rađa život. zapamti dubinu u oređenju! Ja ovako pretpostavljam: oori izvor u oćelu jeste majka. ali. a gorčina u nj. IZ A rođenje ljubavi. i ez njih ne bi bilo ništa do jedna strašna. Jer se izvor velike zebnje. samo zato što je postalo tako 1 0 . koji sada u sebi ima kvalitet i vrstu svih oblika. više ne u takvoj zebnji kao u pčelu. Tako takđe zapamti. kao što je ranije saopšteno: budući da priroda stoji u šestostrukom obliku. i opet se u njihovom vlastitom kvalitetu po­ javljuje život. 15. oni se rađaju u svome vlastitom kvalitetu. a iz vatrene munje svetlost. i nije ništa drugo do čisto kušanje ljubavi. osluškivanje. blago osećanje. on dolazi sa svojom jekom pred sva vrata i u svim esencijama. zvuk. koji je u očelu 134 135 . dakle. ponizno i radosno. jeste oora gor­ čina. i iz gorčine i bdljike sada pstao izvor i uspinjanje radosti u svetlosti. da se zbog toga u njegovom buđenju kreću sve snage i I svetlosti jedna drugu vidi. i zvuk je oori zvuk. oseća. d koje je rođena gorka odljika. Ali. njega potom stablo i manje grane i izdanci. A zvuk ili jeka u točku koji se okreće sada se obznanjuje ili navešćuje u svim izvorima. kao što se rađa koren drveta. Jer. d jd­ nog korena takđe mnogo korenje i mnoge grane i izdanci. koje je u počelu bilo strašni kroz sve svetlost. pošto se jedan smisao . I kojem se opet začinje jedan centar. u svakom duhu izvora je samo jdan centar. načno širi. a u njemu je vatra svome vlastitom kvalitetu rade na ro­ đenju. već je zamašna radost sada centar i upaljivanje svetlosti. da je rođeno milo dete. jednako kao što jedan izdanak na drvetu iz sebe rađa j ednu drugu granu. a "vNlost sija u njemu i jeste jedini uzrok okretnog rođt'nJu. jdna­ kom istom duhu izvora. a sve proizilazi iz prvog jednog korena. iirisanje. ulje i svetlost Oca. prijateljovanje. a ne prema prvoj majci opo­ rsti. a prvo rođenje stoji u savršenstvu) iz svog vlastitog kvaliteta rađa jednu likoj radosti. J er. i jesu u sva­ kom izvoru prvih šestostrukih oblika. Jer se svekoliko rđenje naslućuje I oporoj esenciji kao I svojoj prvoj majci. čitavo rođenje stoji u veli­ koj radosti. ljubav je oora ljubav. vda. i opet u • kojem ni­ jedan strah nema svoga kraja. sada je Sul ili ulje. pre svetlosti bio u oporosti. koji navire izvore. Ali. da bi u njima ili iz njih upalio l 3 . • da to jš ne može izraziti ni o tome govoriti ni jedan jezik. a iz toga je od sada munja vatre otac svetlosti. poniznosti i blagosti. ljubav. Zog l 2 . svaki jedan oblik sad oet rađa iz sebe jedan oblik prema svojoj vrsti kvaliteta. već I ve­ jedna opora vatra. zapamtil Prvi oblik među šest oblika rađa samo jedan izvor prema sebi jednakome. ali sve I čistom savršenstvu i I srdačnoj ljubavi i radosti. radosni izvor. nečega rađa i iz toga besko­ ili. gorčina. i tu se vatra ne upaljuje prema gorkoj bdljici ili d ojave zebnje. ne bi bilo okretljivosti. opet jedno novo rđe­ tu je oporost u istom rođenju prims. tanko. Zato se kvalitet rođenja iz izdanka prvog drveta sasvim prema istom oorom izvoru. l i . pošto je upaljivanjem u njima rodena svetlost. Sada su oni članovi u njenom rođenju.

sasvim svetla. najdražesniji izvor. oansko suštastvo. a u njemu se takđe ­ javljuje novi izvor u vatri ili životu sa vrstom i svojstvima svih kvaliteta. več hladna. esenciji ljubavi. zvuk u ovom rođenju sve jdnako shvatljivo ili ojmljivo ili. u lj ubavi j e ona čak uspaljeno upaljivanje ljubavi. a u njoj sve je svetlo i uistinu � azlučuje. u pravoj majci ponovnog rođenja svih duhova izvora). u ovom ponovnom rđenju. kao što su: gorka gorčina. 1 8 . Sada rea obratiti pažnju na oblik duhu rađa sebi jednake. u kojoj je centar. Kada rđenje ljubavi oet iz sebe rodi celo rđenje sa svim izvorim\ prvobitnih esencija. koja radost snaga. Jer. rađa se prva sencija. a pravoj večnoj prirodi. blaga i slatka.lI l1 20. koji se pojavljuje u i ne zna ništa 9 ne razume ništa o duhu Božijem. Za ono što je ovde ra­ dost nema poređenja. jer 4. pa ipak je u ovom novom izlasku oporost svim izvorima i konfirmuje neesko rđenje njuje da je to sveto. kao kada se čovek iznenada spašava paklene patnje i premešta se u božansku svetlost radosti. sasvim blaga. pa j e to najbliži. vatra u lju­ bavi u ljubav svim u duhovima izvora upaljuje ljubav. gorka oporost.esenciju. razumeti pojmlj ivost. tiha. već drugi duhovi izvora: on se drži mirno kao blaga majka i drugima daje svoga semena da jedu d njega i da probude centar. o bezbrojnom ili beskonačnom rađanju rođenja večnog suštastva. Kada n I uh. gorki zvuk. tiha i goneča ili izviruća. kako ustima. gorki duh vode. pri čemu je u svo­ me onovnom rđenju sebi primas u svim oblicima. POG L. što je jedno očigledno suštastvo. da se pojavljuje vatra. sasvim ožudna. koje je suštastvo svih stŠtastava. gorka vatra. u zvuku je vatra koja svetlo zvoni. sa zvezdama i elementima. iz kojeg je nastao. goruća vatra. kao što je prethodno saopšteno. u kojem j e ljubav pTimas: on u sve oblike donosi radosno oslanstvo rođenja. vde. pris i u njemu e budi enar. kao što to čini voljena majka svojoj deci. tako da je ljubav u istom novom rđenju u svim izvorima kao reč. to jest. koja postaje supstanca ili ojmljiva suštas­ tvo. u gorkom gorka. deluje i živi o Ovde moram doskočiti onom gordom i premu­ drom.! VLJE 1 9 . čak vrelo upaljivanje koje izaziva izvrsnu ožudu. Tako čini i zvuk. A gorčina se ovde s pavom zove radost. a gor­ ina takođe nije gorka. i širi se za obedovanje svih du­ hova izvora sa srdačnom ožudom prema svima. poređenju. U njemu vatra nije vrela. gorka ljubav. obrazovanje. najdražesniji izvor. i svime što se kreće. ali sve savršeno u uspinjanju velikih radosti. što on ipak ne čini u svojoj vlastitoj sen­ ciji. makoliko ovde ne treba primas. 17. šta je u svim duhovima izvora. d koje se okreče život. je ona uspinjanje i kretanje. rođen i konačno stvoren ovaj svet. tako i je­ ikom. J er. jer zvuk u svim kvalitetima navešćuje sve. Narčito zapamti o širenju ljubavi: to j e naj·· blaži. več hladna. suštastvo i svojstvo. koje se zbiva u duhu vode (a to znači. u 1 6 . kao oporost. a koji je u stvari samo bačen du boko I svojoj sopstvenoj kada mrak primas ljubavi jeste ljubav. A u vdi je to suva vatra. isto tako. iz čega se u neeskoj raskoši pojavljuje takođe izlazi sasvim blago. sve postaje jednako ojmlji vo i supstancijalno. več duh. naj­ ponizniji. i uteši ti ga zajedno sa požudnim čitaocem koji voli 136 137 . A vatra takđe rađa vatru prema svojstvu svih kvaliteta: u oporom duhu je opora. da se ojavljuje centar.

da više ne živi od reči Božije. d sada j e rođenje njegovog carstvu zvezda i elemenata: sada j e morao da jede da te svet zaluđuje. u kOjem l vila se i opet u Adam u. mći i snazi monstru­ oznoj tog bića među zmij ama . u ovoj l l1 Ali. antihrist i nije tražio ništa drugo nego kući od me�a. koji se ne nalaze ni u Raju Božijem. budući da j e bio izašao iz Raja. form i. umialio j e da je on naprosto dete ovoga sveta. pre nego što je antihrist proizveo d u h vlastite oholosti sa svojim zakonima i mudrošću elemenata. već da je još dete Božij e. iz drugog principa Božijeg. uživanje i radosti. kao da si samo neko figurativno poređenje. kao što bih ja do dovedem do razum evan ja. dok je video svoju lomljivost i uz to monstruoznu sliku. i smestio se pod svetsko i mesno okrilje. Dragi či taoče. kako bi mogao da razume ove spise. kao d a nisi rođen iz Boga. Tu je mislio d a j e sve u njemu. Zašto se bi d. samo zato da bi iskušao svoju sop­ stvenu pohotu i štovanje! Tada su verne reči Hristo- 1 2. u Raju . u kojem Sv. budući d a su njegov duh i savršenstvo njegovo iste­ rani iz Raja (to jest. padale su mu na um takođe rajske šale. mnogi će misli ti da on nema mći i da upada u greh i opire se Bogu i volji njegovoj. ništa više nego drugi. . je odvojen od nije u Boga i d a Bog više nije u njemu. da bude stav ljen u sveto rođenje i da opet de od ver bo domini. od i u Svetom života stajalo u trećem principu. . duh polazi iz Oca i Sina). tojest. razmisli: u koliko j e moći i snazi. iznad i nasu­ me i ne daj da te zavede prostota tvoja! Autor nije 6. u kojem j e bio sveta slika i dete Božije. mislio j e da večnog božanskog rađanja. o čemu će biti reči kada na to dođe red. 2.loga i pokazati ratašca za nebesko suštastvo. već j e jeo i pio. u kojem se rađa večna svetlost Boži ja (poja­ iz božanskog kore na. iz prvog principa. 138 139 . Drago te. i da večno živi . l da ga mi­ losrdna ljubav Božija neće opet ugledati u centru nj egovog života i tešiti ga. z njegove vlastite suštine? Daješ i živi od istog (principa ili carstva) snagu i ploda. pre nego što pređem na poglavlje. i treba o je d a se rodi u oblik u. dražestna ljuba v. I kojo j živi đavo. da više nije suštastvo njegovo. i otom. Nato mu rođenja. stvoreno iz vlastitog suštastva Bo­ žijeg. a nisu usađeni n i I prirodi. a n i on sam nije umeo da vidi ništa drugo. samo. u centr u. uvek j e uobražavao da on više nije dete Božije. . Ali. da nisi dete Bžije. ako jede d drveta saznanja dobrog i zlog može um­ reti i polomiti se. rođeni S p 7p OklI (ili. Tada je Adam sazna o da on nije istrg nut 4. on ne zna i ne može ništa vie.IOljavaš da odražavaš đavola. koje j e tre­ balo da uništi njegovo mon struo zno rođenje. u petom obliku n jegovog 5. razlomljena j e bla­ gorodna slika Božija. iz nesalomivog svetog rađanja Božijeg. kao u ipak sagledaj: zašto o sebi misliš n a zemaljski način? kao rađanju Božijem. blaõi izvor. u čudima i delfma duh Božiji u reči i delu išao u vreme apostola. da više rođenja da ispuni svoju pohotu u trećem# principu. to j est. i da opet na silu bude prot svih vrata razjarenost i . zapamti i razmisli dobro o ovo­ se iz večnsti u večnost rađa svetlost ili srce Božije. Dok je video i iz zapovesti Božije saznao da je Gospd pokazao biće među zmij ama . n i u centru rođenja života. na kojoj mu j e đavo svagda pokazivao nj egovu slabost i smrtnost. jer hoće da zbori i govori o tome šta j e Bog . u kojeg ga j e Bog stvorio da večno ostane. kakvu j e o sebi nosio. . Zato je ljude zaveo zakonima. i on nema moć veću od moći sve dece Božije. i za­ alio j e zbog svog prvog zlog zadovoljstva. da će se m što on hoće da piše o tako visokim stvarima. počela da cveta rđe nje njegovog života. Dobro znam da mi moj duh i moja duša kazuju n ogi ljutiti na prostotu i niskost autorovu. to j est.

a zatim i bez Sunčevog sjaja roz svoju ima­ ginaci ju. i napasao bi ih i dovdio arhipastiru Isusu Hristu. šla može biti uzrok tome što si umniji od drugih stvorenja . Da si novorđei i da učiš iz svetoga duha. onda ćeš doći na to šta je Bog i šta je večno rođenje. koji je njegovo vlas­ tito srce) njemu. i ako se voziš na kolima duše. on to samo oseća i zri sjaj u duševnosti. 15. ili na mudrost sveta visokih škola. Ako ono nisi dosegnuo. da traži oštovanje i pohotu za samoga sebe. duh ne da sputati . koje nema očetka. i veza života je neraskidiva. Zato sam hteo da te opomenem i naročito da te uputim da I ovim visokim stvarima ne gledaš na meso i rv. da će te on prihvatiti kao voljenog sina i obući ćete u novu ha­ ljinu plemenite device Sofije i na ruku ti staviti pečatni prsten duše. tvoje smeštanje u veli­ kom uvaženju sa blagonaklonošću ljudi jeste tvoj otrov. koji nije pred ćima. šta je U svim stva­ rima . bilo bi ti drago i prijatno sedište Bog. narči to ako posmatraš zvezdano nebo. i ne ideš ka vratima tora Hristovog.budući da možeš da istražuješ sve stvari. morale da budu pokrivač.ve (koji čoveku nije dao nij edan zakon. sasvim neobrađeno ez tela. a hoćeš mnogo da brbljaš o Bogu: onda si lopov i ubica. Zato razmisli šta učiš i šta o Bogu zoriš ez saznanja njegovog Svetog d uha. . u toj haljini {novog ponovnog o včnom rođenju imaćeš m ć da zoriš 1 6. niti propada ispod ili iznad sebe. i čovek se nagovarao na oholost. iz kojeg su postale takve. vidiŠ. kako to da je vatra u vodi i u vdi se r ada: 24. makoliko da nije ni gore. da ne pronađu da si postao lopov. 1 7 . kao što je gore sao{r štena. umeće visokih škola. i naćićeš počelo prvog principa. kako je rođenje tvoga života nastalo u tebi. i da ne treba mnogo pa da opet dđeš sa izgubljenim sinom ocu. au svojoj zaslepljenosti nije znao da se Sv. a u drugima ćeš videti dvajanje. već je skri­ ven. da možeš sa neke kupice gledati Sunce. i da si ti rođen iz Boga. već se enješ drugde sa an­ tihristom i lopovi ma u toru. Večno rađanje je nepoćeto rđenje i nema ni broja. i daleko si od carstva Božijeg. naime. . pa pomisli onda. i hteo bi samo da ubijaš. a ipak ima for­ mu tela u svome vlastitom duhovnom obliku: sjaj ili Sin. . ni dole. ostaj e. I ona saznaje i gleda u svetlost Boga Oca. u kojem živi i večno 231 Ako pdigneš svoj um i svoju duševnost. na njenom vlasti tom sed ištu u rađanju Oca. vatra i vazduh.i što možeš da umuješ d čega su po počelu elementi. i ako zriš see sa svim stvorenjima i misliš. a njegova dubina je neizmerlji­ va. a još manje dokUČI l l . kao večnu nerazrešivu vezu. u svim ljudima. Antihristu ili protivniku Hristovom. več da misliš da je ovu nauku sam Bog usadio prvom i oslednjem. na veliku daljinu. osećaš i čuvstvuješ da sve ove stvari moraju imati još jedan viši koren. . koja ne kolama vozi duše. Ako sada pomisliš šta sve to drži večnom rođenju. da ima božansku silu na Zemlji. koji u sebi ima kraj141 140 . to su morali biti glasovi iz Mojsijeve knjige. Bog će ih iz tvojih ruku iskati. koja je njegov ukoliko je ponovo rođena u svetlosti Božijoj. dokle ne mogu dosegnuti oči tvoga tela. i svet­ lost tvoga tela. moraš misliti o tome iz čega je ono proizišla i da takvo stoji i ne lomi se. a vozi ih u prvom principu. pljačkaš. Duh zvezda i ele- i iz čega je postalo: naći ćeš večno rođenje. a tvoje ovčice bi čule tvoj glas. već samo akon prirode i zakon ljubavi. a rođenja ožijem. Neče ti omći umeće tvoje. jer je ona iSlO su­ štastvo. sediš na stolici kuge i puki si sluga antihrista. Jer. ni kraja. koje ta­ kvo kakvo jeste traje i ne menja se. knezu u lrćem principu. da je iz prvog postao materijalni svet sa zvezdama i elementima. menata to ne može zreti.

odakle d olazi tinktura. koja je svake stvan ZIvot. tačno ta­ dakle duševnosti njeno počelo? Sada ćeš I to je tačno. Kada ga dobiješ. samo što ključ leži kod j evanđeliste Jovana. gorko. jednako svim ži­ votinjama. Pogledaj pak dalje. traži u stenama. drveću. 5. naćičeš elemente. Jer su same zvezde nemuste • l • nemaju saz• 32. ovde se pri­ i ogledaj u telo. i otključaj prvi koren. ništa ne bi ni 2\. pinjanje. a to j e život životinje. Ali. ne­ 2 6 . Da. Drugo. da je bilo pre vremena 1 42 143 . iz čega je to tako postalo. i naučićeš da u počelu mirisa i ukusa mora biti neki drugi princip. 29. odakle dolazi svetlost. 3 0 . Onda ćeš reći: to je jedino Bog i on je duh. da u nekom mrač­ nom telu sija? �Hćeš l i reći: od sjaja Sunca? Pa. pojmićeš i saznaćeš svojim zrenjem ništa više do meso i krv. u kojoj se slatko? i kusunJ(' vil. I svim stvarima ćeš naći veli• • • • • • čanstvenu snagu. od kojeg rastu: vdu. traži u svim stvorenjima. ovoga sveta. da vidiš zatvorenih čiju i znaš šta činiš? Sada ćeš kazati: ko. pogl. da nije sama panjina. Sad češ reći: pa gde moram tražiti hoću da te uputim gde ćeš njega naći: Dragi čitaoče. načičeš da u ovome nema razuma. traži u elemen­ . ipak nećeš moći d a osetiš miris i snagu. Ali. Kao treće. slušanje misli . mnogo manje osetiti miris. tačno tako. on j e duh. i u tome ćeš oseti t i njenu lepotu i blago činjenje. šta j e njihov život. jer svaka životinja i h ima u sebi. zato su dva različita principa: jer ćeš u onome što j e vidljivo nači lomljivost i do­ značeš da to ima početak dok uzima svoj kraj. i nećeš naći ništa. za to ti ne mogu dati ključ. po tome s i jednak drugim životinja­ ma.nji i treći princip. šta onda sija u nći i vodi tvoja čula i tvoj razum. Traži i njegove samosvojne maj­ pritom ćeš jednako u dubinu. Iako naćićeš u počelu oporo. osećanje. blagordni život. Samo što j e njihovo svekoliko de­ lovanje u vdi probilo izviranje. vatru i ove četiri stvari rastaviš i ponovo ih odakle dolazi ovo dvoje? Sta j e njihovo rođenje ili proizilaženje? Zašto to nije i u životinja? makni tima spojiš. nećeš naći prvi uzrok. nismo o njemu ništa bilo nismo upoznali stvoreno. i sve stvari j e stvorio iz ničega. zašto ili kako to može da se rodi i da goni. Da. znali: i pred našim očima j e kao ništa. a u tinkturi krvi us- se nanovo roditi kroz vodu i Sveti duh. kao i sve biljke. njegove boje takođe. vazduh da oseća· i da se ponovo rađa. jer. d kojeg se kreće. Sta misliš. nećeš videti raĆenje i nećeš ga osetiti. Jer ćeš I carstvu elemenata u svim stvarima naći jedan uzrok. ni osećanje. kazati� vodi me blagordna duševnost. u biljkama. ako možeš. nanje. međutim. gorkog i vatre pOj u v ijuJIm postUj" I nćeš nači nijedan drugi uzrok do sv{'l lst. koji u tebi dređuju kvalitet. čula pokrču duševnost. i ako mogneš da osetiš boje i rastinje. princip svedoči o svetlosti prirde. i z kojeg su postale stvari koje se vide i koje se čuvstvuju. na ljudski život! Vide­ ćeš. Pa. nego će ostati mrtvo. gledanje. lišće i trava. Isti taj duh 3. Ali. to j e samo smisao da se hrane i množe. uzmi g a i idi pred prvi princip. traži jednako na nebu i na Zemlji: češ naći ništa. 3 1 . M o j dragi čitađh. 25. iz kojeg su postali Zemlja i stene. Ali. i nač i ? 2 7 . Tako ćeš videti da je svugde jedan večni koren koji sustvuje. ali. da od oporog. i isto tako zvezde i elementi? Bio je to koren istog onoga da nije bio od večnosti. kakvo je ke koja ga na pčetku rađa i dvaja. i znači: morate jeste ključ. rascen]e i uspinjanje. jer ovaj u metalima. iz kojeg j e stvoren ovaj svet sa svim stvore­ njima. i posmatraj. Pogldaj sad na neku trav­ ku ili na drvo. vazduh i vatru. Zato ga u stvaranj u . iako u njima zvezde određu ju kvalitet i daju im smisao.

a je greh. dragi čitaoe. kroz njega i u njemu su sve stvari. Ovde ne možeš dalje potezati da ic BO‘ don. Jer dok god u vsceloj prirdi ne možemo og. da nađemo ništa da bismo mogli da kažemo: to je 44. ja ću te verno opomenuti: ako nisi na putu izgUbljenog sina koji se onovo vraća cu. odakle dolazi zlo? Ako on sam jest život i svetlst. 35. Zato e oomeni. Jer. o njemu.t. ako ti je milo trošno meso. I naćićeš šta je gnev.iz čega je to postalo. 1 1 reci im: tako bio je živ. 5. A da nije tako. on 42. ne čitaj moju njigu. istražuj dalje! Ako je sam Bog dobar. iz čega bismo mogli da zaklju- 144 145 . đavo neče otČinuti da te snevseli. Jer. Zemljom i stenjem na znaj. a zatim psalm 5. oorost. onda moraš misliti da moraš dalje osmatrati tri naći šta je Bog. gde se nalazi Bog? Otvori tvoju blag­ rodnu dušu i ogledaj .vari? Pogledaj.-o neru materiju iz kojeg je stvorio đavola. u kojima ćš • 34. onda nemoj čitati moju knjigu. Ovde. da je đavo bio sveti anđeo. kao što je to neosorno istina: dakle dolazi gnev Božiji. uz to se ne može osetiti. Pa. Bžija jer je to njegov a svetlst pakao. ako ne oslušš i sopadne te nesrča. čovek ili životi­ 43. šta nalaziš u ovim stvarima? Ništa drugo do vatru. pa u ovim trima oblici­ a jš nečeš naći Boga. otvori tvoje či duše i je njegova večna okora. Cista ožanstvo je svetlost. jer pred decom Bžijom on u ovoj knjizi stoji sasvim go i razgolićen. am ću biti nevin. pismu. i kao što sledi dluka. gl. a on je bio i jeste duh i staje u več­ nsti: iz čega je onda pstala prva materija za zlo? Jer. Samo. Zato. njega. ako hoćeš da misliš o Bogu ili da zboriš sam jste sve. Jer se nijednoj stci ne pripisuje greh. srami se jednako kao i čovek koji je zog zla čina stavljen pred ljude da ga pljuju. 2. i krivnja će biti do tee. nja. koja je stvorena iz neke materije. ne bi se đavolu. šta jc đavo. što e nije u svetlosti Božijoj. elementima. kao i čoveku.­ đavo opravdao da ga je og načinio zlim. u carstvu eleme­ nata i zvezda. Jer bl . 6f pak kazuje. iz koie je sve tako ostalo: naćićeš stvaranje sveta šta je pakao. Pa šta je onda orenulo đavola da stane gnevan i zao? Sta je prva materija njemu. odakle je njeno prvo stanje? Ako pre vremena sveta nije bilo ništa do jdino Bog. jer njen duh ne doseže prvi princip. Ali. Tako upravlja um.. iz kojeg je načinjen ili stvoren. 33. i principa. a sveta snaga. 4. da ne želi da ih uzme. ako je on stvoren d prvobitnog večnog duha? i dakle je pčelo pakla. i u Jezek. ako ovaj kraju treba da propadne? svet sa zvezdama.. da nijedna druga muka neće mučiti njega do njegova vlastita muka u njemu. ga. nije i milo da re ezbožnik! Takvu strogu _u đavolu i grešniku izriče Bog. 8: Ti nisi Bog koji želi zlo. i 45. ili ovde je Bog. Ali. ono što ovde sznajem pišem sebi za memorijal. mora da je bila neka volja u duhu Božijem da rodi izvor gneva. đavo i njegova volja. Zato je on neprija­ telj Božiji. gorčinu. 36. a to je samo jedna stvar. inače će ti presesti.. isto tako paklena vatra. . Jevr. govori Gosd Bog. kao đavo i dua čovekova. pre vremena sveta bio je samo jedan duh. i iz ove stvar i su rođene sve stvari. kao i druge anđele. Ep. samo iz svoj(1 vlastite puke suštine. mc l • • • 38. čitače. i samo je njegovo carstvo. Jer ga je stvorio ni iz čega. kao što stoj i napisano: koje je nepojamno. i ne dotiče ožanstvo. 37. a sve­ mćno je i d svih je snaga. u kojem će đavo večno ostati. većočinje u trćem. Spis 2 Petrov. gosodarstvo od večnosti do večnosti. u lomljivosti. ili iz zl(' materije. 33. šta je koren ovih . i sve je I nje­ mu kao što stoji u Sv. pripisivao greh: ne bi oni bili veni i u Bgu i iz samoga Bga. šta anđeo.

jednako nekom ezumlju. i jedna rađa drugu. koje oporost više ne može da trpi. a ipak je unutrašnji prvi izvor. da je jedan princip.čimo. nego jedna. a ipak ne može d svoga sedišta. koji je I Bogu Ocu. ona se toliko zstraši da pada nauznak jed­ nako kao mrtva. Ovde ću pokazati prvi princip. d opo­ rosti oštru. i isto tako gnev Boiji. o jasnom. sada I očelu nalazimo najstrože i naj­ strašnije rođenje. blaga. da je Bog jedno tuđe suštastvo (a on sam svedoči da njegovo carstvo i snaga njegova sustvuje d večnsti do večnosti. srcu Božijem. iz kojeg je munja vatre dođe u svoju majku. k( ja onda gleda uznak. Oporost jeste prvi otac: isto on j e strg. zog čega je baš kao umrtvljen. Onda postaje jedna užasna zebnja.tako nazvana d vremena ugasnuća svetlosti . i sada je duh vode. 45. a isti izvor (kao što nalaziš u prva tri poglavlja o počelu večnog ro­ đenja) jeste prvi princip i jeste Bog Otac u svome oreklu. I ne možemo kaza ti ništa drugo do da prvi princip jeste sam Otac. a privlačenje jeste bdljika i gorčina. zasrašuje je i pada I nu edara): dotle ga jednako kao mrtva ili nadvladana. Kao što je gore saopšteno. Jer svekoliko je ona tako 50. a sin se rađa iz čevih I gvožđe. li. lju bomornim Bogom. jed- 54. jer oporost voli samo svetlost. Sada ću pisati o drugom principu. I prvom principu rađanje sada čak dopada jedne srdačne ljubavi. bdući i gorći tako čvrsto. samo i moram govoriti tako kao da na kraju. ona gubi svoj zakon u dređivanju kvaHteta i ne ide vi�e I svojoj I je jedno mesto ili deljeno suštastvo. moramo tražiti I pčelu. koja se tanko širi. A • kada munja vatre dđe u svoju majkU i nađe je tako t.. greh. Rđenje tako dobija svoju esenciju. je ono l46 147 . principu. Tu ne možemo kazati da je to Bog. vć sve više j čvrĆe privlači. da nigde nije nićega drugg do čistog voljenja. iz kojeg se pčeo ovaj svet. A u istom radovanju u izvoru vde pojavlju­ je se drŽesni izvor neistrŽive ljubavi. sada je on svetao i blag. a gorčina voli oorost. gorčina i vatra. sasvim štar i privlači sebi. datle se pojavljuje razroka munja vatrtl. čista i svetla. Sada se oporst tako raduje u svojoj majci i ojačava se u njoj. munja vatre se veoma strši i u nadvladanoj oporsti u trenutku postaje ela i svetla. 49. a on se sam takđe naziva cem. više i ne čupa i ne esni. Ovde je do ukusa što svako jedno kuša drugo. več je slatka. drhti raduje se u svojoj majci. 48. takav izvor. Jer iz iste prijatne miline postaje ljubav tako slatka. radostna i onizna. i nađe je tako nadvladanu i blagu. koja ne nalazi mira. da bi se razumela i saznala večnost. da se razume prvi 5 1 . iz kojeg Činju sve stvari. elu svetlst. kao ooro. koja ne može da otrpi oporst i ne da se zarobiti I smrti. slatku i svetlu. d svetlosti slatku. već bde i bukti kao jarosno suštastvo. Jer je njen vlastiti izvor bio mračan i tvrd. već ostaje majci i gubi svoj vatreni zakon.mku. visinu. zato što puna miline i lepa. oorst. takođe više ne de. prema kojem se on zove gnevnim. Kada oorst u sebi dobije ovu svetlu. čistom božanstvu. gorko i vatru. večna smrt mraka . d velike radosti navećuje milo ojaVljuje se u svim esencijama da i dete drugom principu. je oorost. 53. I k ad a rođen i stvoren svet. a ipak to nisu tri stvari. i jeste drugi princip koji se tu ojaVljuje.kao i paklena vatra i đavo.. i u velikoj ožudi i kvaluje drugo. a rđenje stoji jednako nekom točku koji se okrće. da više ne privlači mračno i tako stro­ go sebi. 52. a nako kao aJ e jedno o drugo protrljaju kU7I"n" oporost. širi se i ostaje sas vim tanka nad­ vladana.

koja sudi o sramoti đavola i ljudi. 56. kao što to pismo apsolutno poka­ zuje. koja je jtOdun ¶tsol1l. koja je čak ne 149 . Jer ćeš u korenu počela duha duše u njcmu n - najneprijatclj­ skiji izvor. kako se duša kroz lju­ bav Božiju nanovo rađa u svetlos ti. pa ipak. gorku jarost suprotnu raju. volju suprot­ nu Bogu : da se ne voli ništa dobro ili milo. jer se večna nerazrešiva veza ovome stoji suštastvo šta svih suštastava. do saznanja triju principa čitalac nt' talsajući se ssvim radono. 5. kao deca o svome cu. a postoje i užasni primeri) kako duša u sebi samoj mora da trpi neprijateljsku patnju u svome samosvoj­ nom rođenju života. ili neizbrojivo ožansko rđenje iz jednog suštastva u svim suštastvima. zamašno velika radost: onda ćeš jasno i razgovetno naći dva principa. naprotiv. i šta u večnu svetlost. sve dok je u gnevu Božijem. VLJE jedno neprijateljstvo u njemu samom. takođe sve tvore­ vine koje se dižu u drugom i trećem principu. voljno razumljiv i premda sam čitacu koji ne oli ne razume amoga brzo ili lako.J. Bogu i carstvu nebeskom. a tako će naročito proniknu148 sam. i kao što iskustveno saznaje novorođeni čovek • Boga asvim nemušt. kao što to čini gorčina u vatri. Raj i carstvo ne­ esko. jer sam Bog ne zna ni očetka. u njoj se pojavljuje 3. Ali nas istraživanje svekolike dubine turbira. rđenje a o sve d čega nastaje sluh. kako se onovo rađa. . u kojem je ona jednaka svim đavolima. . samom. može doći bliže ili pre (ako je rođen iz Boga) negu što posmatra novo rođenje. koja trpi svako nošenje krsta 9 proganja­ nje. kako se ona iz tamnice mraka zahvaljujući drugom rođenju preme­ u kojem je ona morala biti izvan novog rođenja. u s upstanci duše naći večno rođenje i raskidivu večnu vezu. i zatim. ni kraja u njemu . zajedno sa zvezdama i elementima. Ali. koja svoju veru. I ako sad posmatraš ovaj mrak. u kojem stoji njen večni izvor. izvan svetlosti Božije. najstrašniji. mu se. Ma koliko ovde ljudski jezici mogli da pri­ ovedaju i da istražuju ovu dubinu. Načičeš. pou­ zdanje i ljubav stavlja u srce Božije. A u ovoj velikoj radsti e sužava. jer principa sve konfirmuje i otvrđuje. nema tu ni broja. i u vacelom rđenju je kao neko raćenje a ili raznovrsnost u jednoj volji. rđenje ovde dobija di oblik. 2 . ali j e požudnom čitaocu nužda da sebe velikom ozbiljnošću. gde se jasni­ je razumeju prvi i drugi princip l . duh koji talasa i ojavljuje se z prvog i drugog ako zatim posmatraš (kao što pismo kazuje i tako­ đe daje iskustvo svakome ko pada u gnev ožiji. više ne može da 5ije e a koji je šsti oblik. je i dakle mu dolaze njegov um i čula. čk rđenja trijumfuje.đno. nesalomivi duh. ee i rduju ti i saznati šta je njegova duša. psmatra s I trećem principu ili sazdavanju materijalnog sve­ ta. prij atna i miline puno suštastvo. naime kao raznovrsnost u jednom suštstvu ljubavi. blaga. ako se ona nanovo rađa u svetlosti Božijoj. A u ovom sedmom obiku stoji Raj ili carstvo Bo­ žije. Ovde dolazi do neistražive raznovrsnsti. da je duša ponizna. koja telo čuva od bezbožnoga puta. 55. već izlazi. ni kraja. i uz to Boga. u čemu će naći saobramost Božiju. Premda požudnom čitacu ne mogu biti do­ 4 . i sada svaka esencija oet rđa centar u drugom principu. u stanju smo da govorimo o tome. o POGL. uspi­ njanje oholosti u moći vatre.

8. i objavljeno pljuvanje Lucifera sa njegovog trona. Tako I ovome saznaješ odva­ janje. i usledilo je stvaranje trećeg principa. kao o početku i rođenju ovoga sveta. koja je u počelu oporost. koji j e rodilja u večnom rođenju I limbu.radosna. Jer je u drugom principu. a u munji vatre svetlost. uz to. iz toga je postala mračna prašina. Tako sada jasnije pred oči­ ma vidimo i nalazimo kako je duh Božiji svagda delovao u matriksll. kao u svome vlasništvu pre počela svetlosti. kao u svetom rođenju. U ovome se tako razume kako je božansko suštastvo delovalo u božanskom principu u korenu prvog principa. kao stena i zemlja. rođeno kroz duh Božiji koji talasa. i sveti duh (koji polazi iz večnog rođenja Oca u srcu i svetlosti srca Božijegl. 9 . koja je u uzdizanju Lucirerovom. već je izviranje pravog života. Budući da oni jedno u drugome određuju kvalitet. jer mu j e zatvoren drugi princip) u kojem ona živi. sam duh. tako da J. i iako ništa nije poimao. 1 0 . a u svetlosti blaga majka duha vode. jer princip nije ništa drugo do novo rđenje. I zvezdama i na vatrenom nebu razgovetno vidiš odvajanje. u kojoj ona na način stvorenja stoji u neraskidivoj vezi u prvom principu. to jest večno božan­ stvo: a ono se ne bi okazalo da Bog u sebi samom nije sazdao stvorenja. . 5. a ipak nemaju jednostruko od­ ređivanje kvaliteta. a u upa­ ljivanju duha Božijeg u petom obliku matriksa po151 150 . 7. a on je bio zatvoren u trećem principu kao zatvorenik. kao što je I večnom mat­ riksu večno odvajanje. Zato se sve što ona čini događa u ljubavi ožijoj dok živi u svetlsti Božijoj.' IZ nepojmljivog ma­ triksa. iza toga je usledilo sakupljanje zemlje. koji takođe u njoj polazi i potvrđuje je kao dete Božije. Ali. i jer ne može da dosegne drugi princip. kada mu je oduzeta svetlost Božija. i anđeli i raj). kada se posmatra koren rodilje (budući da svaki princip jeste jedno drugo rođenje. neka se o ovome razmisli. a svaki jedan izvor zadržava svoj zakona. koju đavo ne može da dotakne. koji je samo jedan duh. a rođenje ovog suštastva j e jedno u drugome. kao što j e ranije saopšteno u pogl. kao što su anđeli i čovek. prosvetljena svetlošću Božijom. Tako razumi. koji sada čeka na sud Božiji. novi život. U ovom razmatranju češ naći šta ja razumem pd principom. ali ne iz nekog drugog suštastva): onda ćemo naći da je I prvom principu. koja se hrani rečju Božijom. i u kojem stoje Bog i carstvo nebesko. i kada j e bila upaljena jarost izvora vatre. 5. jer ona u svojoj vlastitoj supstanci. postala pojmljiva i vidljiva vda. u kojoj je rajski smeh i trijumf. ovde ćemo sada govoriti o trećem prin­ i pu. čijim su delovanjem najposle ostali Zemlja i stene. l o t drugom principu večno izlazi kao u rođenju srca ili Sina Božijeg) zatvoren matriks rodilje. j er j e u njemu večni život. nije više nego jedan prin­ cip. a takođe je jedno dru­ gog škrinja i držač. 6. pošto se između oporog i gorkog rađa vatra. Iako to što JI' 1)10 zatvoren između raja i ovoga sveta njemu n i k moglu da bude sramota. svetlost i život. pošto j e duh Božiji pokrenuo ovaj matriks. koja razumeju večnu nerasidivu vezu i kakvo j e rođenje večne svetlosti u Bogu. o večnom ro­ đenju one četiri zebnje. i večna mudrost: ona je delovala u večno nemuštoj i nerazumnoj rodilji. postala tvrda materija. čije je pčelu u prvom principu od večn osti . otada ovaj matriks deluje. I nerazrešivoj vezi (koja j e u sebi samoj nema i nema pravi život. kao što večni matriks u sebi ima odvajanje. Kao drugo. Đavo je ne može videti. i isto tako vodenim i zemaljskim nebom. jer vidiš kako su iz jedne majke rđeni zvezde i vareno nebo sa vazdušnim. ili najprvotnijem duhu vde. poruga i gnušanje.

Na taj način onda sve opet ostaje od trećeg principa I prvom matriksu. u kojem obliku su mgli da ost anu u raju i anđelima. nema vatrenu. sveti duh: a Bog stanuje u sebi samom. jer se dub ina studenca 18. rđenje drugog principa i u njemu je onovo rđen! Ali. večnu radost. isto tako u svim nje­ govim stvorenjima se može odrediti kvalitet samo jednog razuma. o rajskom. večno rođenje i mudro st čine div nu . iz kojeg je ta­ kođe rđen nerazumljivi princip. kao što je takvo što pred očima. Otuda je i duh. Đavoli koji to nisu učinili. i samo I nje mu j svemoc: a ovaj Je treći princip vlasništvo drugog. . ne bi ni zamišljao i jeo d toga plda. m a koliko to hteli. a mu drst i svemč Božija su u njima mogli da se ogledaju dok j e nji hova imaginacija bi la smc§tena I san o srcu Božijem. zato nebrojeno. on i su u trećem principu razumeli večno rođ nje. onda će večno ostati matriksu. Je Jedno rđ en je menju nji ma . ni I zvezdama. . i naziva 16.. _ _o - - 13 . i što počinje iz rajskog neba i drugog principa. najprvobitniji matriks se ne saznaje. da je matriks u drugom principu. neg o su 1 6. Nij e nam moguće da govorimo.javilo se vatreno nebo zvezda. . Pn . premu nuJ rvo bitnijem matriksu. u kojoj stoji rđenje božanskog suštastva. sa. i neće dodirnuti svetlost Božiju. dakle. ostaje već­ no I matriksu. već je sve prijatno i puno miline. može se hraniti i množiti. ispali su • •. koje je istinita quinta e essentia. da na ovome svetu. ljuomornim Bogom. Jednako kao što srce ožije na rajskom nebu I nematerijalnom nebu i ro­ đenje razdvaja večnu snagu Božiju. i koje je ad I trećem principu život i razdvajaje I matriksu života svih života I ovome lco. ko ji se ne okazuje u ruj u. u • 1 1 . . koji samo puki takvu večni. sa kojim se pojavio treći princip. a onda i o principu ovoga sveta • • • 152 15 3 . Ovu nebrojenu mudro st o njegovo] snazi i čudesnom rđenju. matriks koji ipak u prvom razlogu i večnom korenu • sko kraljevstvo. hranio ga i negovao kao što • j e još na očetku zabranjeno da jede d ploda na jprvobitnijeg matriksa. Zn aj. Pošto je u drugom pri ncipu rh o u rajskom svetu anđele i duhove. a iz nje najosle rođeno Sunce.ma taj princip. kao što je čovek. da drugi princip drži u rukama . već blaga svet­ lost srca Božijeg sve čini radostnim i punim miline. ako polazi d blagog ma trik­ ne može pojmiti ni u jednom du hu . kao što je matriks sam po sebi. a sada pišem kako je ovaj matriks nemušt i narazumljiv.. ako čovek nikada ne bi saznao najprvobitniji ma tri­ čoveku gnevnim. se uspinju u matriksu i u velikoj mć i raj a i svekolike anđeosse _oblasti. zbog toga iz raj a i isterani su iz nji hovog loco u' " neku llskost . zlo i dobro. Zato znaj. ks. pa bio to anđeo ili čovek. i u nje mu bi dređivao kvalitet. Jer j e lcus ovoga sveta bilo njihovo anđe­ . Je to d sada pred očima. već da ću biti i jadan dok sam pisao o majci. na kojem je mestu pčela svetlost. Dobro pak znam da u neku ruku ovde i neću čitaocu biti samo nerazumljiv i nemušt. ni I s materijalnim svetom. ako nije. i u kojoj uvek sija večna mudrost. pa ipak • • • 15. mj e odVOJen. dok su bili u loco ovoga sveta u raju i u carstvu nebeskom. kao što gov ori božanska i večna mudrost. Blago onome ko je I ovome vremenu dosegao I i onda je samo razum i mudrot. 1 7. 1 2. rđena I petom obliku matriksa. a večni. tako da i h zatvorenima drži matriks ovoga sveta. A Bog j e rodio trć i princip da bi se očitovao � lnad �islili �a elementima nema razuma. samo što ono što je sakupljeno u ovom principu. već svagda u njemu sustvuje. jer bi ga matriks brzo ščepao i držao zatvorenog. nepdnošljivu svetlos t. blagi duh bez očetka. I kojoj se večno ojavljuje život.

vatri. biljke i travu takođe. I � velika nam je nužda znati da umaknemo skotskom čoveku.-1 uJ r­ kvalitet. . najpre je u pčelu oporost. i jeste upalji vanje il i rođenje vatre ' kao što je ranije omenuto . a 20. zamračuje i stvara oštru h la dn oć u A gor čin ne može d a pdnese priv lačenje. i nađe e bezmalo po lumrtva ili blaga. bdljika esn i sasvim užasno. J{ 'ô . i kako je jdno I 6. i da pravom čoveku . i kada svak a zvezda u sebi ima na­ rči to svojstvo i oblik (p ošto se u svakoj zvezdi pnmecuJe naročit centar. pošto se on ssvim pokazuje i saznaćeš ga I svim stvarima. ali. d kOle e užasava mračna oorost. u trećem l . od akJe postaje razroka munja . vatre i Zemlje. čovek takđe saznaje I trećem principu. a gorčina e pen ]e sasvim brzo. kojem stoje oba sveta. a l i zato što se Ž s dešava I oporoj majci. puni smo pakosti matriks ovoga sveta. onda u materijalnom svetu vidimo poređenje rajskog. kao d bi htela da rasprsne oporos t. onda ćemo jasno naći. treba smatrati da mu je to nemoguće. koja esnl l brani se od tvrde sm rti. onda on počinje da deluje i d u ' K I 7 . elemente. ta ko da je svaka učvršćena i svoj majstor. Jer.. koja j e istrajna. 23 . i svaka vlad a I matriksu ovoga sveta dređuje kvalitet i rađa u matriksu prema njeno • • • j 154 155 . mrano. iako smo ljudi. Na taj način pak počinje od vajanje i izlazak ovoga sveta. kako se voda rađa u oluji. Takođe ćeš videti kako svugde izlazi velika sila vazduha. a neće da je upozna. A kada go rčina toliko nadvlada maj u. obuhvata. Ako osmatramo zvezdano neo. duhovni svet. Ako pak otvoriš tvoje či duše. isto tako o zvezda­ ma. nepojmlj ivog I sveta. Jer ovaj svet potiče iz prvog korena. isto tako stvorenja. užasno suštastvo. probada iznad sebe i oprecu]e se. tvrdo i strašno: tako ćeš videti da kada duh Božiji upali unutrašnji zvezdano nebo. gorčina svoj strašni zakon i postaje bela ' svetla i jasna. zato što ništa ne moze umaCI oorosti (j er je ona tome m aj ka u kojoj st oj i) . iz kojeg počinju raj i nebo. a ipak n e na lazi mira. ona se uzasava mnogo više nego majka. odvajanju u stvaranju u trećem principu principu 2 1 . . materijal­ ni. i ulučuje se sevanju na sušu. vidćeš kako je vda I iak nema vatre. pada nauznak kao nadvladana. kao točak ko ji se okreče. ako to opažamo. pa ćeš dokučiti da je istinosna vatra ona koja upaljuje kuće i sago:eva ih. sve dok rođenje opor osti ne dopadne u strašn o. Ovde pak nećeš naći ovaj koren: moraš gle­ dati samo u matriks. kada se pojavilo 22. i ez pčetka. a ne i sporavamo Boga i • • životinje. zog toga što nas živimo je ut uvalio pad Adamov. VU E drugom. p lvlacenJe u hladnoči stva ra bdljiku gorčine. koju P' Iv iti či. matriks. kako j e večni matriks jedno izlazeče rođenje. Ako pak promišljamo i mislimo oreklo ona četiri elementa. koji je neprolazan � � • • • 19. jed­ nako nekom duhu sumpora sasvim ljuto. . ali. koj e se tvrdo bde u sebi. Jer se oreklo saznaje u ljudi­ ma kao u dubini ovoga sveta: iako se neprosvetlje­ nom čoveku priviđa da bi i on trebalo da govori o pčelu vazduha. a ne dopada mu se to što · mora da zna. koja je sad polumrtva i blag a. o POGL. drvo. uz to �eš videti. i I počelu je ooro. jer matriks ovoga sveta stoji u večnom matriksu. a onda i rajski. Pa. videti i ose­ � iti I nama samima poreklo.i ovu snagu. jer lebdi u svojoj sopstvenoj majci..

i sve to bez razborite mudrosti: u tome treba videti da ono nije božansko 156 proviđenje i sama mudrost.7. i videćemo i naći sve.'1 . jedan I drugome. dok je matriks ovoga sveta još biœ mračan. • 5 . Budući da ovo rođenje d volje Božije ima jedan početak. Ali to što u matriksu mogu da deluju takve stvari daje snagu.I . jer I stena nije ništa drugo do voda. u kojem je skriveno ulje. tako ćeš. stene. tako je stvorila i ovaj svet. jer naj­ pre Je oporo. kako su to evali i otrovali se u njenoj mći. koji je I tome majstor svih majstora. ono što ono dotiče. vazduh i vdu. dotiče njega. onda ne bismo bili tako ludi. 157 . a ipak je u stvoru duh vode. odakle su postali zemlja. i od Sunca je dobila jednu drugu svetlost i život. koja je takođe jedna takva rodi lja. nego bi stajali u tvrdoj. naći da je Bog stvorio prvi dan. 6. strah uje jednako totalnoj bezumnosti. već je postala na jedan materijalan način. metali. Nebo je pak iz oporog matriksa. razara opet. či tavo delova­ nje I stvorenju. hladna. a on je ostao u unutrašnjem centru. mračna. Jer kada je matr I ks bio pokr-dan . d koje izlazi sve što je d ovoga suštastva: tako dolazimo do odvajanja i do večne majke rodilje svih stvari. kao I svome vlasništvu. ond a j(' on sažeo ovaj opori mračni matriks. a da ipak ne bude večna mudrost. kakva je bila u matriksu. kako se oni uvek rađaju. stvoreni su u istom casu. pa je knezu Luciferu time bilo zatvoreno carstvo. lepo ili moćno. i gledaju u majku. od čega pčinje hlad­ noća. pošto svaki izvor opet I sebi na centar rodilje. sumpor i so. a tvrdo privlačenje ne može da otrpi. jednako kao što je prva majka (ako promišljamo kako je ona u počelu izvan svetlosti) opora. koji nije sam mudri majstor. so i sumpor. ljuta oporost). i gledaju potom u Sunce. mračnoj smrti.. i to s pravom. slepi i samovoljni. Post. besni. Jer. vladaju.vrti ). 8. da je nebo načinjeno od vode. pa bismo pustili da nas vode kalfe. koje je njihov kralj. već mudri majstor koji je Bog. a nije dvojena od večne majke. kao što je ona I svome več­ nom rođenju. posle izlaska mat erij alnog sveta. 4. 3. a zatvoren u soljašnjem. strogo i tvrdo. nebo i Zem­ lju. i tako se takđe rađa svako stvorenje. vatru. Zemlja i stene. daje mć i snagu. nego bismo se držali majstora. sve bi bilo samo kao neka jarosna. Merkurius. moramo pogledati prvu majku u njenom rođe nJ U .8. I I IU. i sve na ovome svetu bi bilo ništa. i gledaju zatim na elemente. Sad rđenje matriksa ima takav oblik u svome večnom suštastvu i rođenju života. sada oporo privlači M ooštrava hladnoću i u ovom svom privlačenju pravi gorku bodljiku. I kada je Gospodin Luci fer hteo da vlada u v a t n . Jer vidimo da sve potiče iz večne majke. rajsko duh vode: iz istog rajskog neba je stvoreno materijalno neo.uima. 1 I \ ' I I I . ali da nije dvojeno jdno od drugog} tako je i ovaj svet rđen iz večne majke. Ako ovo imamo pred očima jasno I nama sa­ mima i I svim s\v. hromo ii dobro. kao ito piše Mojsije. koji je u U . tvrda. 2. 1 . Ako hoćemo da vidimo razlog ovog rodl 'nJ. ono nema snagu mudrosti: već uvek gradi prema svojoj vrsti. a zatim kao zvezde I ovome. nečasno. postaje jednako nekom duhu sumpora. I kao što je ovo u svo­ me izlasku I raznovrsnosti. srce i život (bez kojeg svetlost i snaga ne bi mogle da deluju. 7 . zlo. koja bode. koji sve drži da stoji u večnom matriksu. i da opet ide u svoj eter. oživotvoruje i usmrćuje. bukti i besni. i jedno odvajanje. isto tako metali.

num vudum st fittum i stvurenu je mrtku d sredstvt sttu. kuliku je duseglu Luciferuvu kraljev­ stvu: zttu je nt jednum mestu pustalu drugtčije zemljište. oštu je mtjkt dubila jedtn drugi izvur. Ai prirdni čuvek. utruv. ktu ožtnskug i ptkle- 158 159 . btkar. Ktda zttim gurčina u uoruj mtjci pučne dt besni. l vidimu pred učima. i kako se rađaju elementi: bolje i veće razumevanje večne veze kroz neposredno saznavanje i posmatra­ nje materijalnog sveta Nijedtn duh ne vidi dtlje du svuje mtjke. I I svum� večnum se­ dištu. kuje je bez pučetkt i večnu: zttu stVOI (' uptljivtnja Sunca I rtzumnum matriksu. upurum ubliku ugledt v. i sin jedan član drugume. dt se uspinje da strahuje. A tu štu se svugde ubjavljuje dvtjtnje čini dt je u velikim strahuvima i su mtjkt ruđenju se I 5 M . murt ttku biti. u t kuren pt u munju. jer se upurust sa gurčinum ne pudnusi. . kuje je mttrikst. duptdt unt u jednu rtzruku I munju I svum užasu: I uvum ubliku je 1 4 . ptdtnje i rtztrtnje. ne sasvim u suštini. kao i nt svtkum mestu. srebru. mttriksu: u kujem mttriksu. upurum ztkunu. jer nas tu turbuje i pripadt 2. jer nijdnum duhu nije muguće dt u svujuj vltsituj muči gledt i zri u drugi princip. i lebdi ntd mtterijtl­ furmuje nebu. sve dtlje. ttku i vudt u usmrćivtnju i ntd­ vltdtvtnju s kujimt je utpučeu mtterijalni svet: tu. intče ne bi bilu ničegt: jer je večna pučelu živuta. živut na uvum mestu merkuriusu i je I mttriksu trećeg vudenug i ruđent smrt.trenu un se užtsne i usmrćuje I svum tvrdum. t mttriks je u uptljivtnju pusttu vuda: uvde ispravnu rtzumi. t l ! . bltgurudni 1 . dt bi se u njemu punuvu rudiu. i stuji pusred centrt ktu nekt ltčkt uduzgu i uduzdu. štu pumeštn i: 1 2 1 Jer je rđenje stajtlu u čittvum prusturu rtzumemu i zrimu. negu štu su d užtst svetlusti poslali zltlu. puštu je užas vttre duštu u upuru jtrusni iz užtst vttre je ntsttu ptktu. u uvum krettnju je sagntnt i Zemljint kuglt. Std dtlje. slene i mettl. Dt stdt uvu dtlje ubjasnimu: duk je malriks dvtjtnje. istu ttku pučetku mrtka je udvujen d svetlusti đtvu zttu nije dukučiu u mttriksu . i udttle nije uzmtknuu. o POGL'l VLJE i svetlije pumešant. . mtjku. matriks je stajtu u centru nebu. njegovom večnom rođenju i suštastvu. kujeg je matriks uvugt sveta uhvatiu u njeguvum ptdu (čiji prirodni duh lebdi između dvt principa. uvugt svett. kaku su svi mettli sve tu čini stvurenja beskuntčnimt. pnnclpt. sumpur i su. un se užasnuu mnugu više. drugtčiji mettl i sušttstvu negu nt nekum drugum. ud ruđenje t iptk vezt I bužtnstvu. i tuliku ntdvltdau svuju majku. Tu je duh Buži j i sltjtu u centru u rtjskum mttriksu i nt rtjskum nebu. t iptk su usttli mttriks. kuji se rve.9. tu je biu rođen mttriks zem­ lje. već jedntku ktu štu su se rudili zemljt. I kujem je I nemuš­ tom mairiksu pusrd užtst mtterijt pusttlt mekšt X. jer je svugde izgubiu svuj ztkun. kujt se puj tvilt mtterijt nuvu svetlust. 1 0. trtži i nje u gubljenju umt i smislt trebt tume dt uzmakllv' ttku stajtu u rđenju. U uvum ubliku su sada u jtri u vdenuj upuruj majci rđeni upura gurka zemljt. tli u tume ne mužemu guvuriti. tu I ruđen mttriks merkurius ili utruv: jer kadt mttriks svum mrtčnum. niti smenu guvuriti. u kujuj i mt svuje pučelu i u kujuj stuji. cmk i uluvu.

govorimo samo o našoj rođenoj kući. njegov je kraj tako daleko. razlučeno leli a snaga matriksa. a kada govorimo o nebu. ne govorimo o dalekim stvarima. i nije ništa daleko ili neistraživo. . ili u paklenom carstvu. AH. i pliva u večnom matriksu. Jer. samo njihova iskra. i jeste čista snaga iz matriksa. elementi nam skrivaju vrata zvezda i stvaraju nam otekline. početak ovoga sveta. Jer je božanska snaga bez u m doseže do vatreog neba što naš 5. koju prosvećena duša može dobro da ri. kojeg čo­ vek baštini d drugog. trostruki duh čoveka gleda svaki oblik i kvalitet u svojoj majci. Nj eoogovo suštastvo je nedokučivo vćnog i nepojmljivo. ono upravo ono što je večito i o svojoj sopstvenoj supstanci iz prvog principa. koji smesta I 8. a rz drugi princip d a pred­ stoji u raju. iz večnosti udahnu t u Adama . čista radost i saznanje. I koji od večnoti nema razlog ili početak. sakri­ veno u čovečijem centru. koji vlada u snazi svetlosti. u kojoj se razlučuju dvajanje vremenu trećeg principa. Zato. kao i elemenata i pakla: jer ako je svetlost ' u njemu. zatamnjuju nam se prečesto vrata raja. pd jer smo napustili raj prešli I treći princip. stvoreni duh čoveka koji je iz matriksa ovoga sveta. deluje u svetlosti i mraku i radi u velikim strahovima. ako u njemu sija svetlost. jer u njemu živimo i lebdimo u njemu. nemi ili polumrtvi. kada je prosvetli srce Božije) od tala­ sajućeg duha Božijeg u matriksu trećeg principa.ha kroz stvu fiat. nijedan čovek ne treba da se čudi i da smatra to nemogućim: jer je duh. kao i ščepao prinudu: zato nam je saznanje još rožnjači i večno rođenje i gledamo jdnako kao kroz neko tamno ogledalo. koje su daleko d nas. Jer večno rođenje. koji je sve to video i gleda u svetlosti Božijoj. quinta essentia. on j e rođen u sva tir principa. iako govorimo o stvaranju sveta kao da smo mu prisustvovali i kao da smo ga videli . nedvojiva. iako je to skriveno telu. ne čini saznaje. cip padne. ili u nebeskom. udahnuta zvezdanom i elementarnom čoveku_ Ovaj sve dok u njemu sija svetlost Božija razume razlog neba. ako je u nama. Jer. . a da ipak u ovom vremenu nije u stanju da zri). u njemu se ponovo rađa. deluje i čini nišla novo. Pa zato. preko snage i u snazi duha zvezda i elemenata. jer je njegova duša 6. tako lebdi i stvoreno nebo između raja i carstva pakla. ali sa prvom snagom (koja je od kako je vaka ostala da stoji u svojoj prvoj vlastitoj snazi. i stoji pred njihovim vratima. dakle. koje su poizvod u petom obliku večne majke. kao u našoj majci. i da nije veliko izvorište. koje je sam Bog . 4. pa I koji prin­ ona ništa ne sprečava. a đavo nas isto tako često privlači paklenim vratima. a da nije činilo. kada govorimo o nebu i o rođenju elemenata. ali. kada bi se za stvaranje prineo etar. jednako kao što duša čovekova u ljudima lebdi i pliva između snage zvezda i elemenata. dok nas obasjava svetlost raja. li. kao što je tra­ jalo ili dosezala Luciferova kraljevstvo.nog. Pošto smo toliko nemćni u ova tri rođenja. govorimo o našoj otadžbini. u prvom ko­ renu. u matriks ovoga sveta. a ona je vreme stvaranja čoveka u raju ili nebeskom car­ korporovana baš na način d-J. razume kroz snagu drugog principa. da najčešće ledimo u vascelom matriksu kao gluvi. i to sve sasvim mćno kao u svom vlasništvu. po svojoj supstanci i vascelom suštast vu jeste dvostruki čovek. već govorimo o stvarima koje se događaju u našem telu i u našoj duži: i ništa nam nije bliže nego ovo rođenje. u padu Adamovom mi smo izgubili nas je ovu veliku moć. da se kraju ne može nazreti kraja: ili u samo trag. 7. onda je u n jegovom delovaz\ j �•. gledamo u majku svih triju principa: jer nam zvezda. gde ono što je 160 161 .

o o . a sin je očev tljiva. mračna oporost prema božanskoj jedno ništa. · žude trlja I sebi. žij Bo h du ć . Ali. a ipak u četiri razlike u ovom ro­ đenju. jednako kao što u rajskom principu sveti duh uvek izlazi u trojedinstvu ožanstva i talasa asvim blago. već su jdno suštastvo. tako mračnome ništa ili smrti. jer nas to turbuje. već je razlog prve esencije i očelo to što nešto postaje. nastaje zebnja. takđe škrinja i pričuvište. a o svojoj vlastitoj supstanci nije ništa drugo do čvrsta glad. hladna i kao oporosti. i d materijalne oporosti j e otekla. i z čega e uvek rađa elemenat voda. 1 2 . sladak i materijalan da j e ništa ne može ublažiti i zajaziti. tako da prvotnijeg matriksa uvek stoji u strahovima. Tako moraš razumeti razlog četiri elementa. i plamti. od čega opori dub na blag. veliku čežnju i traženje u drugoj. bol. jednako kao da je i sama materijalna i pokreće se. koja je pred užasom postala ma­ terijalna. oporost. cvetanje i spuštanje. kao što sledi: Oo­ rost je matriks i uzrok svih stvari.svaka esencija u proizvdu U mnogostrukim centri­ ma zvezda ima čežnjivo iskanje prema drugoj. kada ne bi bilo božanske bilo i svetlosti. jač žn ro je ar a stv prva vo lja . i dmah usmrćuje. Ali. a voda o vazduha. kojom se nama k sve više ispunjava oorost. volje. i jeste esencija i snaga drugog jela i pića. nepokretno i za stvorenje neprinetno. jednako nekom vatrenom užasu. način ostaje voda. i t 1 0. sasvim suva. čvrstu volju da in fikuje. 1 3 . pošto se većno ožanstvo ogleda u snazi ostaje ožudna i privlači. ve ar stv a sam ije n . Jer. I razumemo a. i od toga se uvek uplaši i postaje mek. čežnjive od la sta po je ja ko a. a ipak božanska snaga pojavlju je u svim stvarim i I drugom principu. koje je opet ugasilo svetlost u trećem principu. Pošto je matriks postao svaka snaga u matriksu ima vidljivi materijalan. po svojoj vlasti­ toj supsanci ona je sasvim mračna. Tako uistinu možemo razumeti kako je sve umeti lost Božija jedan uzrok svih stvari. s i kao što sve formuje i obrazuje u rajskom matriksu: tako isto i treći princip. s v � matriks zog unutrašnjeg paklenog ili naj­ likim iskanjem svetlosti. koji ipak nisu četiri deljenja suštastva. vć svoj prohtev i ze­ čvrsto suprostavlja skrivenoj svetlosti ožijoj da volja postaje razroka munja. i I tome raz snage sva tri principa. Ali. jednako nekom rastinju ili bivstVujućoj opori materiji. koju on sagledava u korenu vatre. volja mraka koji ište svet162 t­ 14. makoliko tu u oporosti ne bilo života ili razuma. zato što se gorčina toliko zastraši pre vatrenom munjom u oporosti. i svaki elemenat leži u škrinji drugog i jeste njegovo pričuvište i član u njemu. Ispravno razumi razlog. Jer. Sada oporst u svojoj želji i velikoj čežnji za svetlošću sve više privlači. munja hvata svoju majku. sve više ojačava u svojoj majci: a to je elemenat vazduh na ovome svetu. kada je oporost čvrsto stajala u udzdižućem privlačenju. tada i I mračnoj već nosti ne bi jka več­ žudnj e: tada bi oporo iskanje (ko je je ma kako se nosti) takođe bilo jedno ništa. i ho po ek uv a ird pr a čn ve je le at d st. svetlo om matriksll tako se d snage srca Božijeg u večn 163 . A Zemlja i stene svoj pčetak su dobile s jarosnim privlačenjem u padu LuciferovoTl. blag naterijalan. i vatra od čežnjive zebnje. Ovde ne možemo dalje istraživati razlog ožanstva. sada je srce Bo žij e u Ocu a snaga i a Otac je prvo iskanje sina. d Č!! U 9. pošto se opori hladni i strogi matriks ez prestanka kreće i brani. lost: a njena glad ili privlačenje čini gorčinu. sasvim kao ništa. koji svoje čelo ima u vo­ denoj majci. primorava i neće da se pokori nju jaku volju takođe. ima stalno uspi­ njanje. da se volja ili bdljika želje.

na stanuje svetlost Božija i sija u mraku. slika i vlasništvo. 12: nebu sc uzima i siledžije dobijaju ga. samo što ti stojiš pred vratima neba. d a bih gdekojeg učinio prijemčivim na lra­ ženje bisera. Tim. Tako ćeš na nepravičnim obličje Božije. 6. a snaga j e nebo. Pravo nebo. koji polazi od Oca i Sina. kada bih imao ljudsko pero i kada bih oi ma pakao. i s Adamom izašao iz rajskog neba I u. neka svoje počelo još od čežnje Ali. Tako dolazi do silne zablude. a a 2 željom postaje carstvo nebesko. u koj em sta nuj u đav oli. i nij e niš ta izvan Bog a. a svetlost Božija j e prisutna i ipak ostaje skrivena prirodi. Nijedna od ovih misli nema pravo saznanje o Bo­ d tebe. sa prijateijovati prirode. i da j e oko see načinio neko utvr đenj e. Um veoma često ide za ovom mišlju. 4. mogao da pišem duh saznanja! A moram o ovoj ve­ likoj tajni zamuckivati jednako nekom detetu koje tek uči: zemaljski jezik čak ne može ni da zapodene 1 7 . jer priroda prima sa­ mo snagu svetlosti. Ako hoćemo da uzdignemo našu duševnost i ireći princip. i zat o Bog ka že da je on sam do bro . Post. svuda na svim 2 1 . 20. da Bog sam stan uje iznad zvez da. u kojem skrive­ materi j a . Sad. u ga samo u tvojoj duši. silno ćeš prodre ti carstvo antihrista stoji rđeno u ovim mislima. treći princip. i u tebi biće oet rođen sveti raj.rađa treći princip. • • w · ' ono tvo i još j e tu. a u tome stoji načinjeno od vode. koje još ledi iznad nas i na nas prosijava svoju snagu i svetlost da svekolika dubina postaje svetla i deluje preko svega. inače ono što duh poima i razume. večan se bi božanstvo veči to bilo skr iveno. s tobom će biti. samo sa svetim duho. Oh. na kojem stanuje Božije. koje j e ali . kao što sve­ doči Sveti Pavle. u koje niko ne može da uđe. lude si Ine. kao večna majka Ml. koji u l l . a deca se avode u oholost. 2 . jeste mestima. Pa ipak ću se usuditi na to. 1 . koji opet iz sebe rađa života i pojmo­ vno suštastvo. jer j e on tu bio pre stv ara nja sveta. duhu veruju u laži. na mesto Bo­ B­ silu kao što kaže H r ist. u kojem se pojavljuje raj: stavi i ti. na koje m stan uje Bog : ond a ne možemo kaza ti. na kojem stanuje Bog. 66 l . Zato. Gde ćeš Boga tražiti? Traži iz večne prirode. Učini to 19. Jer. takođe na Zem lji: l . 1 8. 164 165 . d a za see pišem moje saznanje i da ga poucavam. kao u sebi samom. jer me goni želja večnog matriksa. i uputi n a daleko a ono ti nije ništa biže nego nebo. plemen i ti koji da bi te čoveče. i žije i zamišljao da je Bog na Zemlji. ona j e kojoj stoji božansko rođenje. da je Bog Otac s a Sinom u gornjem zatvorenom nebu sa anđelima i da tako ovde vlada u ovom svetu. da ti ne oponašaj đavola i pokaže božanstvo daleko položeno nebo: d neba. tako đe ne možemo kaza ti. prema Knjizi proroka Isaije. carstvo nebesko na Mamonom. večnom oči tuje od čežnje za svetlošću Božijom. jer bi n a taj način Bog bio razdeljen i bio bi nedokučiv jednako Suncu. koja se velikom čežnjom Gospod. jer se tako očituje Bog. mid sao koja je bliska ljud ima . kao što neki zamišljaju. kao elemente i stvorenja. učini tako. Voda j e koja se rađa da istražuj emo neo . da u ovom licemerstvu zbori zab­ bićeš pravo u lebi su sva tri principa u večnosti. Antihrist se u ovom mnenju stavio deljena božanska sila. vidi. kao što čini večna majka. Sad kažemo. l . u kojem stanuje Bog. pa neka u mome rajskom vrtu ruža takđe deluje celo Božije. da mu je ono zatvoreno. kao što j e prethodno saopštena. ovako veli Gospod: nebo j e prijesto moj! i to j e tačno. želju svoju u srce unulra. • ima 1 5 . a sam jeste suštas poc lnJ e svih suštastava: sve j e rđ en o od nje ga l d nje ga . večne prirode za priroda svetlošću Božijom. da mu j e do­ i zapušio je usta duhu žijem ne hoteči da sluša glas njegovog. Mojsije piše. anti hrista. a stojiš u vratima.

stvaralac je prvi princip pokrenuo na kao u nekoj mračnoj tamnici. a duh je u vatri stvorenu 30. O tome iscrpno saop­ quinta essentia ili peti oblik razlučen j e u ro­ inače ništa ne bi pre­ đenju od vode nog matriksa: stalo da rađa stenje i zemlju.srce iz koje počinje prirda. svetlosti samo prvi z mraka. ili. na način Vrstu zbog njihovog a proizvd iz mraka razlučio ih d matriksa. samo iz sebe samog. tako je snaga postala stanište njoj. u kojem je zatvorena duša. a izvor hvata snagu svetlosti. pošto se svetlost ogleda u mraku i u sebi sija: a u istoj žudnji ili iskanju naćićeš izvor. isto tako snaga ima veliku žudnju svetlosti. anđela i raj. tako j e vel i ka a snaga čezne kuč i t i pre večnog mraka. Ali. več samo duh i snaga duha. 2 8 . u kojem deluje duh. Tako ćeš videti kako je Bog sve stvorio ni a ipak nije proizvod iz čega. volj­ na da uvek rađa božansku snagu. 3 1 . 29. i duh deluje u snazi. Zato treba da se rađa i deluje čvrsta volja. već počinje jeste drugi princip. Jer u snazi stoji raj. ona Boga. koji izlazi u sna­ tela stvorio vatrene izvore i kvali teta nazvao zvezdama. princip. i potvr­ Ali. a 2 7 . Bog j e postavio 23. 22. I uistinu ćeš razumeti kako j e između sva­ kog principa svršetak. razlog j e tome što se u njoj ogleda duh. 166 167 . ili neo. ali ona rađa prema svojoj vrsti i prema svojim sposobnostima. a to razumi kao svetlost i snagu. Tako sada matriks stoji nepojmljiv i čezne za vatrenom vrstom. kao što je večno suštastvo. a mrak ne može da dosegne svetlost: jer su to dva rzličita principa. htelo da se pokaže u mračnom matriksu i da iz ni­ čega stvori nešto: tako je i odvojilo upaljenu snagu i matriks učinio svetlim i čistim. jer može do­ Sada večna svetlost ledi. fiat a snaga i uz pomoć talasajućeg duha. je Bog svetlost i snaga svetlosti. Jer se d u h Božiji. stavi Bog ili najbolje. Vidi. a matriks j e stajao I strašnom rođenju. svetlosti se Bog: Muka mraka jeste njegovog suštastva. pri čemu j e matriks stajao neraz­ deljen u jednom suštastvu. ovom izlasku u mraku bila vatrena. pošto je Bog hteo da se pokaže u materijalnom svetu. onda se rajska radost. ali to ono može da oseti u duševnosti. . materijalna snaga je zatvaranje pred Bo­ gom. iz koje su postali anđeli. i svetlosti. a žudnja materijalizuje snagu. ili nebeski raj . mrak se pred njima uvek izdizao u velikoj želji. . u kojem deluje stvorenju. iz mračnog matriksa. 24. zato što je upaljena snaga u jer dio se iz prvog. cela priroda stoji u velikoj čežnji i strahovima. a u njoj j e Bog očigledno ljubavna igra. u večnom mraku. I duh koji polazi odOca i Sina. da vatrena vrsta nije bila odvojena. kroz snagu jeste treći princip. koji je izvan st anuje u sebi samom. ogleda u vodenom matriksu. a božanska snaga se čituje. štenje možeš naći kd pada Adamovog. za svetlošću. d a to prosvćenom čitaocu bolje predsta­ vim. Ako hoćeš da promišljaš o Bogu. tako da je snaga bila čežnjiva i prijemčiva. dok su Bog i raj skiveni I stvaranje anđela. I za svetlošću. duh je stvorio snagu. a svetlost sija u snazi. takođe ćeš razumeti da u svome nezgra­ pnom telu nisi u raju. sve dok d rožnjače svetlosti Božije nije u sebi upalio koren vatre. kao vatreno zvezdano nebo. Duh j e bio Bog a snaga je bila nebo. Bog. a vatrena vrsta čezne z a matri­ ksom. jer t u nije bilo nikakve pojmljivosti. kroz ogledanje ožanske snage. i ne zove izlaženje iz svetlosti jeste Sveti duh. Jer se duh ogledao u snazi. Ali zato što nije dokučio božansku snagu i svetlost. a mrak čezne za svetlošću. Pred očima j e tako. i niko ga ne i z sopstvene snage. koji j e duh blagosti. pak. Sve ovo je nepojamno duševnost� "!vetih duša stoji otvoren raj. čemu se pojavio treći princip. a Bog je početak i prva sna­ ga u svemu. a matriks d njega dobija snagu.

koji je imao je bi la fat. međutim. fiatu dao njegovu snagu. naime. vazduh. u drugima leže sriveni u jdnoj majci i nijedan ne dokučuje drugog. postao je bremenit i rodio je svaki element svoja stvorenja iz sebe samog. vodeni ma­ triks. ne dokučuje i ne shvata drugi: i iako je to jednako u Bogu. . a nešto od njih četiri na stvar. iz kojeg su rđeni kroz duhu Božijem. koja se pojavila u čežnji kroz želju: i postao je treči prin­ cip. koje je ipak jedno drugog šrinja ili pričuvište.32. i volja fiat. takvo Pošto je vatreni matriks. Sad. koji nije bi pre vremena. Ono je čovek. a matriks je rdilja. iz kojeg je rođena očevidna voda i još uvek se rađa u čeŽnjivsti. i kada je hteo da se pokaže na ovom svetu. drveće i životinje. d kojih jedan deo pred nama treba računati samo kao alikoviti duh. nego stoji poka­ zano u tome. jednako s duhom duše čoveka i duhom elemenata u čoveku. koja ipak u njemu stanuje. i nijedna ne može jedno je fiksirano u svakom stvorenju. jednako kao što telo ne vidi dušu. Materijalno gle­ da materijalno suštastvo. prema svojoj je a essentia: kakva je bila snaga. prema večnoj snazi. A dete je stvoreno nebo u trečem principu. Kada je Bog hteo da dvoji matriks d nje­ govog vatrenog oblika. takođe svaki oblik u vatrenoj i vodenoj prirdi iz sebe samog. 37. l . Je\ svako gleda samo u svoju majku. i neojmljivo drugim duhovima elemenata. iz večnog vodenog matriksa.. svim stvore­ njima. samo što su stvorenja postala odvojena. i kao što treči princip. materijalnu. koje čiru neo . trava. sva­ ko prema svojoj vrsti. koje ne vidimo. nisu očevidna. a ipak nije postalo neko odvojeno suš­ last vo. fiat u matriks. u vatri su nečevidni du­ hovi i stvorenja pred našim materijanim čima. to nisu iz vatre i vazduha. koja rađa dete. fiat zahvaljujući večnom tako da suštastvu svih suštastava. U vodi su materijalna koia nama. prema tome ili zvezde. ovde moraš razumeti. a svako stvorenje centar ili rug rđenja života ima u sebi samom. pa ipak četiri različite. i vazdušnim i vatrenim takođe skrivena. i svo četvoro jeste jed­ drugu da dokuči i da drži. 168 169 . dok je vazduh nematerija­ lan. vidljivu i pojmljivu. očevidna i nečevidna prd ljudskim čima. ali ne vidi nematerijalno suštastvo. i i stvor ila je snagu proizvda u trečem svaku principu. Tako zvezdano nebo vlada I istom. a vdeni matriks el ementima primio snagu. a mat­ riks ili vdeni oblik je njegova žena. stavio je prema svojoj vrsti! 35. 34. i izgovorio: je bilo srce ili neka budu biljke. iz tga je postao očevidni matriks elemenata. zemlja leže u jednoj škrinji. o čemu ćeš naći kod stvaranja čoveka. izašao je s voljom iz večnog Oca I snagu srca Božijeg. a duh. svaki oblik u matriksu ima svoja stvo­ renja.tlC�. kao i njegovi duhovi. Tako. 6. koju on uvek obremenjuje. ona sama hče da se okažu. iako je jedan jednako član drugg: tako su i stvorena stvorenja skrivena jedna drogom i neočevidna. jednako kao što vatra. Jer su sve stvari postale iz ničega nešto. ali. za kojim mračni matriks glad­ no žudi. Potom reče Bog: neka bude svod posred vode. duhove u vatri i vazduhu. ipak je među njima jedno rođenje. oš­ bilo i njegovo telo. jednako kao što elementi jedni . i ne mogu se videli. samo sustvuju. u kojem je Bog. koji je samo jedan duh u kojem su raj i sveto neo. 36. svako Izgovaranje snaga večng Oca. voda. i prema istom duhu očevidno i poj­ mljivo. tako. kao božanska snaga. kao u svome vlasništvu. Jer. U vazduhu su takođe neočevidni duhovi. koja je u njemu fiksovana. iz kojeg polaze elementi. Zato Mojsije s pravom piše: Post. 33. stvorenje se ne može kriti. ona su jednog drugog kvaliteta.