UVOD

Kompjuterizovana tomografija (naziva se još i aksijalna tomografija) je savremena metoda ispitivanja, koja se zasniva na nekim starim metodama (upotreba X zraka, tehnika tomografskog snimanja) i nekim savremenim tehničkim dostignućima (upotreba računara). ilm je zamenjen sistemom detektora koji sa velikom pre!iznošću pretvaraju X"zrake u svetlosne ili električne impulse koji se dalje prenose u kompjuter. Kompjuter izračunava atenua!iju (slabljenje) X"zraka u delovima tkiva veoma male zapremine #,$% #,$%&,$ mm (mogućnost razlikovanja malih promena"prostorna rezolu!ija). 'romene se mogu pojačati ubrizgavanjem kontrasta. (efinitivna slika se registruje na magnetnoj ploči i prikazuje na monitoru i snima na rendgenski film. )nima se u više nivoa. *+ skener je u mogućnosti da pravi slike slojeva pojedinih organa od interesa. )amo par sekundi dovoljno je za dobijanje nekoliko slika preseka pojedinih organa u telu. *+ je u mogućnosti da napravi jasno čistu sliku organa (npr. jetre) za razliku od običnog, klasičnog snimka. ,usta tkiva, kao što su kosti, prikazuju se na detektoru svetlim (belim nijansama). -anje gusta tkiva kao što su mozak i mišići u nijansama sivih boja, dok se !rnom bojom prikazuju delovi tela koji imaju najmanju gustinu. . odnosu na /-0 (nuklearnu magnetnu rezonan!u) kompjuterizovana tomografija superiorna je u dijagnostikovanju krvavljenja, kal!ifika!ija i promena na kostima.-etoda je bezbolna i osim retkih komplika!ije koje se mogu očekivati pri upotrebi kontrasta, bezopasna je. Količina zračenja nije velika. 2.CT SKENIRANJE *+ skeniranje se koristi za pregled mnogih delova tela i to uključujući1

• •

'luća i toraks (grudni koš)1 *+ skener mo2e da otkrije infek!ije, tumore, proširenja krvnih sudova (aneurizme), metastaze. 3bdomen (trbušna šupljina)1 *+ skener mo2e otkriti patološke kolek!ije tečnosti, tumore, kao i neke bolesti urinarnog trakta.

• • • • • • •

4etra1 *+ skener mo2e otkriti tumore jetre, krvarenja u jetri, kao i manje bolesti jetre 'ankreas1 *+ je izuzetno kvalitetan aparat kada je u pitanju detek!ija tumora i upale pankreasa (pankreatitis akutni i hronični). 5učna kesa i 2učni putevi1 *+ se koristi u otkrivanju mesta i uzroka stvaranja bloka u protoku 2uči. /adbubre2ne 2lezde1 *+ je u mogućnosti da detektuje tumore nadbubre2ne 2lezde )lezina1 *+ se koristi kod evalua!ija povreda slezine. Kičma i kičmeni stub1 *+ mo2e otkriti tumore, povrede, degenerativne promene, deformitete, hernije diskusa i druge probleme kičme. -ozak1 mogu se razlikovati tkivo tumora, edematozno mo2dano tkivo, kapsula aps!esa mozga, hematom, infarkt, kal!ifika!ije.

'ostoji mali rizik od alergijske reak!ije na jodna kontrasna sredstva. 6ećina reak!ija, ako do njih do7e, se leči medikamentozno. .vek treba biti pa2ljiv sa upotrebom bilo koje vrste zračenja, pa i X"zraka, mada je njihova doza, kod *+ skeniranja, mala.
• • •

*+ se ne radi trudni!ama zbog toga što X zra!i mogu oštetiti fetus. *+ skeniranje se radi pre bilo koje dijagnostičke metode koja koristi kontrast ili lekove na bazi bizmuta, jer to mo2e negativno uti!ati na kvalitet snimaka kao i na tačnost dijagnoze.

3. KOMPJUTERIZOVANA TOMOGRAFIJA

Kompjuterizov ! tomo"r #ij ($T) je radiološka metod snimanja koja pored rendgen zračenja, primenjuje i tomo"r #iju, metodu koja se zasniva na matematičkoj pro!eduri obrade snimaka ili tomo"r #%&oj re&o!%tru&'iji %!im & uz primenu savremenih računara i programskih paketa u njima. -etoda digitalna geometrijske obrada se koristi za generisanje trodimenzionalnih slika unutrašnjosti snimnjenog objekta koju čini velika serija dvodimenzionalnih rendgenskih snimaka snimljenih u toku jedne rota!ije ure7aja oko svoje ose.

)lika &. +ipični snim!i 8( *+" rekonstruk!ije glave i vrata 3. ISTORIJAT

)lika 9.0adonova teorema tomografije 'rin!ip kompjuterizovane tomografije se zasniva na teoremi :4. 0adona; (&<&=.), >&? koji opisuje mogućnost rekonstruk!ije dvodimenzionalne geometrije objekta iz niza projek!ija izmerenih oko njega. @vaj metod se mo2e proširiti i na unutrašnju tomografiju objekta, zavisno od načina na koji se zra!i koji prolaze kroz nju apsorbuju u skladu sa njihovim uglom penetra!ije. -e7utim, za ove proračune bila je potrebna tehnika i rezultati ovih istra2ivanja nisu mogli biti primenjeni sve do pojave računara. +okom &<AB. godine u 4apanu naučni!i su konstruisali prvi rendgen aparat za rota!ionu tomografiju, koju su nazvali :rotografija;. 'rin!ip rotografije je bio sledeći1 pa!ijent je le2ao na stolu, rendgenska !ev je bila postavljena sa jedne strane, a rendgenski film u kaseti sa druge strane pa!ijenta i paralelno su rotirali oko pa!ijenta praveći polukrug ili puni krug (od # C do 98# C ili 8B# C) za vreme ekspozi!ije. -e7utim kako tada nisu postojali odgovarajući računari (kompjuteri) obrada slika vršila se na klasičan način što je zahtevalo velike napore a uti!alo je i na pouzdanost reultata. /akon pojave kompjutera (računara), a kasnije i izrade spe!ijalnih računarskih programa stvoreni su uslovi da :imed2in; tehnika zasnovana na prin!ipima :rotografije; preraste u kompjuterizovanu tomografiju (DE). @ldendorf tokom &<B&. na osnovu svojih istra2ivanja ukazuje na mogućnost merenja apsorp!ije rendgen zračenja, u poprečnom preseku tela pomoću uskog snopa rendgen zračenja, ali je njegov rad na izračunavanju podataka bio ote2an bez odgovarajuće računarske opreme.

)lika 8. 'rototip *+ skenera /akon četvorogodišnjeg istra2ivanja engleski fizičar ,odfreF /eGbold Hounsfield, i američkim matematičar 3lan -a! *orma!k uz sugestije neuroradiologa 4. 3mbrose, konstruisao je &<=&. godine prvi aparat za kompjuterizovanu tomografiju koji je proizveden u firmi I-J " )!anner. 'rototip prvog DEskenera bio je isključivo namenjen za snimanja glave i montiran je u -orlej bolni!i u 3tkinsonu &<=&. ,odfreF /eGbold Hounsfield i 3lan -a! *orma!k &<=<. za ova otkriće dobijaju /obelovu nagradu. +okom &<=8. počinje prva klinička primena DEskenera i u junu iste godine na klini!i -ejo instaliran je prvi DE"skener za kliničku upotrebu. . zadnjih 8$ godina kompjuterizovana tomografija se razvijala takvom brzinom da je sada, i u srednje razvijenim zemljama, nezamisliva bolnička ustanova bez DEskenera, a u praksu su uvedeni i mobilni DEskeneri montirani u autobusima za rad na terenu, te mobilni DE za skeniranje teških pa!ijenata u bolesničkim sobama. )a &<=8. otpočinje i era moderne radiologije koja je dovela do razvoja niza digitalnih tehnika. /aučnik KendleF konstruiše skener za kompjuterizovanu tomografiju !elog tela, čija proizvodnja počinje &<=A., a prvi DE"skeneri za !elo telo polako se instaliraju u svim većim bolni!ama u )vetu. 4. POJMOVI IZ TOMOGRAFIJE
• • • • • •

• •

Tomo"r #ij (grč. tomos "(:LMNOLP;) N graphein " (QNRPSN)) je snimanje po delovima ili sekventno snimanje. Tomo"r #,&ompjuterizov !i tomo"r #( %&e!er) ure7aj koji se koristi za tomografiju. Tomo"r mT snimak koja se dobija tomografijom. Tomo"r #%& re&o!%tru&'ij T matematičkoj pro!edura na kojoj se naziva tomografska rekonstruk!ija. Po*itomo"r #ij T tomografija više delova tela. +EMI %' !+T je prvi naziv za *+ koji je dobio u toku svog nastanka u istra2ivačke ogranak I-J, kompanije koja je danas najpoznatiji po svojoj muzi!i i poslovima snimanja. Kompjuterizov ! &%ij *! tomo"r #ij T je termin koji se koristio u periodu od &<==."&<=<. Kompjuterizov ! tomo"r #ij ,-T.T je najčešće upotrebljavan termin koji se koristi za opisivanje pozitron emisione tomografije i pojedinačnih emisija fotona kod kompjuterizovane tomografije, a u praksi se obično odnosi na tomografsku rekonstruk!iju slika načinjenih rendgen zra!ima. 5. UOBIČAJENE ZONE ZRAČENJA

• Zr /e!je u to&u 01
'rin!ip rada kompjuterizovanog tomografa zasniva se na slabljenju ili atenua!iji rendgenskog zračenja njegovim prolaskom kroz snimani deo tela, do čega dolazi zbog apsorp!ije i rasapadanja rendgenskog zračenja. )labljenje rendgen zračenja se izra2ava tzv.

koefi!ijentom apsorp!ije, a on zavisi o atomskom broju i elektronskoj gustini tkiva, te energiji rendgen zračenja. Uta je veći atomski broj i gustina elektrona snimanog tkiva, to je veći koefi!ijent apsorp!ije. E#e&tiv! 2oz zr /e!j je naučna jedini!a za merenje doze zračenja, koja se obično naziva sivert " (eng. sievertT simbol1 $v). -ilisivert (m$v) se često koristi da izmeri efektivnu dozu u dijagnostičkim medi!inskim pro!edurama (npr. rendgen zračenje, nuklearna radija!ija, tomografija). Ifektivna doza računa relativnu osetljivost izlo2enosti radija!iji različitih tkiva. Uto je mnogo va2nije, ona omogućava kvantifika!iju rizika u odnosu na bolje poznate izvore izlaganja zračenju koji se javljaju kod prirodnih zračenja kojima je čovek izlo2en u svakodnevnom 2ivotu. )topa efektivne doze prirodne radija!ije varira značajno od mesta do mesta, ali je normalno oko 8.$ m)vVgodišnje.(ruge jedini!a za merenje doza zračenja su 0ad, 0I-, 0endgen, )ivert, i ,rej . E&viv *e!t! 2oz zr /e!j z t&iv T različita tkiva i organi imaju različitu osetljivosti na izlo2enost radija!iji, i zato se stvarni učinak zračenja na različitim delovima tela kod rendgen pro!edura razlikuje. +ermin ekvivalentna doza se koristi kada se prikazuje prosečni uti!aj radija!ije na !elo telo. Ikvivalentna doza za tkiva se računa tako što se apsorbovana doza mno2i sa faktorom kvaliteta W, koji zavisi od tipa radija!ije, i sa drugim faktorom /, koji zavisi od svih ostalih bitnih faktora. / zavisi od toga koji deo tela je izlo2en radija!iji, od vremena i zapremine nad kojom se doza proširila, čak i od vrste bića. E&viv *e!t! 2oz zr /e!j z 'e*o te*o T & )v izaziva promene u krvi, 9"$ )v izaziva mučninu, gubitak kose, unutrašnje krvarenje i u dosta slučajeva izaziva smrt. 6iše od B )v za manje od dva mese!a dovodi do smrti u više od X#Y slučajeva.

3. PRIRODNA IZ4O5ENO$T RADIJA-IJI Zovek je svakodnevno i neprekidno izlo2en radija!iji iz prirodnih izvora. 'rosečna osoba u )3( dobija efektivnu doza od oko 8,# m)v godišnje od prirodnih radioaktivnih materijala i kosmičkog zračenja iz svemira. 'rirodne doze zračenja se razlikuju širom zemljine kugle. :Kjudi koji 2ive na visoravni Kolorada ili u /ovom -eksiku dobijaju oko &.$ m)v godišnje više od onih koji 2ive u blizini nivoa mora. 'utovanje komer!ijalnim avionima praćeno je dozom od oko #.#8 m)v. /admorska visina igra veliku ulogu, ali najveći izvor prirodnog zračenja potiče od radona gasa koji postoji u našim domovima (oko 9 m)v godišnje). Kao i kod drugih izvora prirodnog zračenja, i izlaganje radonu varira od jednog do drugog dela zemlje.; 4ednostavno, mo2emo uporediti izlo2enost radija!iji iz jednog izlaganja rendgen zračenju, kao ekvivalentan iznos zračenja tokom izlaganja zračenju prirodnog okru2enja u toku &# dana.

• Doze zr /e!j u to&u 01

)lika A.0ekonstruk!ija *+"tomografije glioblastoma (tumora na mozgu) UO6I7AJENE EFEKTIVNE DOZE U TOKU NEKI8 RADIO4O9KI8 PRO-EDURA U PORE:ENjU $A PRIRODNIM FONOM ;<= Uo>i/ je! e#e&tiv! Vr%t i%pitiv !j 2oz ,m$v. 0adiografija",rudi *+"sinusa *+"Kičme 0adiografija"udova *+"abdomena i karli!e *+ angiogram sr!a #.& #,B B,# #,##& &#.# B.= Prim*je! tr j !ju 2oz je2! & je %*e2e?em

priro2!o" zr /e!j &# dana 9 mese!a 9 godine -anje od & dana 8 godine 9 godine 8 godine

*+ pregled debelog !reva &#,#

@. APARATI DE skener je rendgenološki aparat u obliku velike, kutije sa kru2nim otvorom, ili kraćim tunelom, u !entru. [olesnik le2i na uskom ispitnom stolu koji se kreće kroz ovaj otvor ili tunel i za to vreme izla2e dejstvu rendgen zračenja. @ko pa!ijenta se rotira rentgen !ev i elektronski rentgen detektor, koji se nalaze suprotno jedan od drugog, u prstenu koji se zove pokretni deo skenera. 0adna stani!a računara koja uz pomoć računarskog programa ugra7enog u njemu, obra7uje snimljene podataka, nalazi se u posebnoj sobi, i njen rad je pod kontrolom lekara i za to obučenih tehničara.

+okom DE pregleda, vrlo često se pa!ijentu daje kontrastno sredstvo, u venu i to u toku samog skeniranja, i na taj način poboljšava se vizuelni prikaz nekog organa. Kontrastno sredsvima daje se u ruku intravenskim putem i to obično u lakatni venu klasičnim putem, ili kroz postavljenu intravensku liniju (putem infuzije), intravenozno u vidu \bolusa\. 'ored intravenskog unosa kontrast se mo2e uneti u telo neposredno pre snimanja i preko usta \peroralno ili klizmom u debelo !revo"rektum. ]ato je sastavni deo opreme svakog !entra za DE pribor i oprema za primenu kontrastog sredstva, kao i pribor, oprema i lekovi za ukazivanje prve pomoći u slučaju pojave alergijskih reak!ija i drugih vanrednih poremećaja u radu organizma pa!ijenta u toku DE.

)lika $.Jstorijski I-J"skener montiran u -ejo klini!i /akon pojave osnovnog (prvog) modela )+ ure7aja u naredne četiri de!enije ovaj ure7aj je postepeno usavršavan sa !iljem da snim!i budu što jasniji, odnosno da se poboljša kontrastna i prostorna rezolu!ija tkiva uz što manju dozu zračenja i što kraće trajanje pro!edure. )a sve boljim dijagnostičkim mogućnostima ove metode, rasla je i sve veća potreba za njom, sa !iljem da se u odre7enom periodu pregleda što veći broj bolesnika. Kako se radi o metodi koja se sprovodi ozračenjem bolesnika rendgenskim zra!ima koje imaju svoja propratna negativna dejstva na organizam, !ilj novijih i savršenijih aparata bio je da se dobiju što kvalitetniji snim!i uz što kraće trajanje pretrage, i sa što je moguće manjom dozom zračenja koju bi bolesnik primio.

)lika B.'oslednja genera!ija BA"-ultislajs skenera .savršavanje )+ ure7aja odvijao se kroz nekoliko faza ili genera!ija kompjuterizovanih tomografaT

• • •

'rva genera!ija " imala je vrlo grubu sliku, i koristila se samo za pretrage mozga, a trajala je relativno dugo (oko 8# minuta), uz relativno veliku dozu zračenja (ruga genera!ija " mogla se upotrebiti i za preglede organa trbušne duplje i grudnog koša, pro!edura je trajala oko &# do &$ minuta +reća genera!ija " omogućila je sve pre!iznije snimke i sve kraće trajanje pro!edure.

'rve genera!ije skenera nazivane su konven!ionalni tomografi, dok su sledeće dobile naziv spiralni kompjuterizovani tomografi. 'rin!ip spiralnih ure7aja bio je da se tokom prolaska stola, sa pa!ijentom na njemu, kroz ure7aj za skeniranje, obuhvati veća du2ina tela i istovremeno, zahvaljujući boljoj mogućnosti izračunavanja dobijenih podataka u kraćem periodu, rekonstruišu ispitivani slojevi. 'ojava spiralnih tomografa unela je značajno skraćenje vremena, tako da pregled organa trbušne šupljine spiralnim )+ aparatom, danas traje svega jedan do dva minuta, uz znatno bolju rezolu!iju snimaka. [olja rezolu!ija ustvari označava mogućnost da se česti!e tkiva razdvoje u zasebne, sve manje i manje segmente, što je napredak kompjuterske tehnologije i omogućio.

)lika =. )hematski prikaz )+"skenera

)lika <.'rin!ip rada 9( *+"skenera

)lika &#.'rin!ip rada 8( *+"skener

)lika &&.)hematski prikaz rada spiralnog DE . mnogim postup!ima, postoji sličnost u načinu rada DE"skenera sa drugim rendgen pregledima. 0endgenski snim!i nastaju dejstvom zračenja poput svetlosti ili radio talasa, koje mogu biti usmerene na telo. 0azličiti delovi tela apsorbuje rendgen zračenje u različitom stepenu pa se u tome i ogleda razlika u prikazu pojedinih struktura tela. Konven!ionalno rendgen snimanje se provodi tako da rendgen zračenje prolazi kroz telo, i formira sliku na fotografskom filmu ili posebnoj fotoosetljivoj ploči za snimanje. Kosti se na snimku o!rtavaju belo, meka tkiva u nijansama sive a vazduha u !rnoj boji. Kod DE skeniranja, rendgen zra!i i elektronski rendgen detektori rotiraju se oko pa!ijenata, i vrše merenje količine zračenja koja se apsorbuje u telu. . isto vreme, ispitni sto se kreće kroz skener, tako da rendgen zra!i slede spiralani put oko tela. 4edna rota!ija traje oko & sekundu. 0endgenski izvor proizvodi uski, :mlaz; u obliku snopa rendgen zračenja koje ozračuje deo tela pa!ijenta. (ebljina :mlaza; mo2e biti od & milimetra do &# milimetara. . tipičnom pregledi postoji nekoliko faza, a svaka faza se sastoji od &# do $# rota!ija rendgen !evi oko pa!ijenta u koordina!iji sa stolom koji se kreće kroz kru2ni otvor. (etektori na izlaznoj strani pa!ijenta, vrše zapis rendgen zračenja koje izlazi iz ozračenih delova tela pa!ijenta kao rendgen \snimak\ sa jednog mesta (ugla) iz izvora rendgen zračenja. )nim!i sačinjeni iz mnogo različitih pozi!ija (uglova) prikupljaju se u toku jedne potpune rota!ije. )istem za prikupljanje podataka kod DE"a nalazi se u tzv. :gentriju; koji predtavlja stativ DE aparata. . njemu su rentgenska !ev i detektori. -anje ili više oslabljeni ili apsorbovani snop rendgen zraka koji su prošli kroz transvezalni presek pa!ijenta izazivaju fluores!en!u detektora. 'od uti!ajem ove svetlosti stvara se odgovarajući električni poten!ijal odnosno analogni strujni impuls. . analogno digitalnom konverteru ovi impulsi se iz analognog oblika pretvaraju u digitalne informa!ije odnosno nizove brojeva. @ve digitalne informa!ije se prenose u kompjuterski sistem, gde se vrši njihova obrada. /ajraniji senzori su bili svetlu!avi detektori, sa fotoosetljivom !evi koja je bila oblo2ena kristalima (obično) !ezijum jodida. *ezijum jodid je zamenjen tokom osamdesetih jonskim komorama koje su ispunjene gasom ksenonom pod visokim pritiskom. @vi sistemi su kasnije zameni savremenim materijalaima sa više po2eljnih osobina kao što su fotoosetljive diode. 'ro!esor slike ima zadatak da u najkraćem mogućem vremenu pro!esuira odnosno rekonstruiše DE sliku. 'oseban računarski program sakuplja veliki broj podataka za stvaranje dvodimenzionalne slike poprečnog preseka tela, koje se zatim prikazuju na monitoru. @va tehnika se zove spiralna tomografija (tomografija je slikanje po delovima ili sekventno slikanje) ili %pir *! tomo"r #%& re&o!%tru&'ij .

/ovije mašine imaju br2e računarske sistemi i noviji softvere, koji ne samo da obra7uju pojedinačne odeljke već stalno menjaju preseke oko postolja, sa !iljem da se osvetljavanje, obavi kroz lagano klizanje kroz rendgenski krug. @ve mašine se zovu spiralne ili %pir *!i &ompjuterizov !i tomo"r #i. /jihovi računarski sistemi integrišu podatke kretanja pojedinačnih delova i stvaraju trodimenzionalnu informa!iju objekta ,3DA$T), koji se mo2e videti iz više različitih perspektiva na monitoru radne stani!e. @vaj tip obrade primnjenih podataka zahteva ogromnu pro!esorsku snagu, kao što su poda!i koji dolaze u kontinuiranom toku i moraju da se obra7uju u realnom vremenu. -oderni DE skeneri su tako brzi da mogu da skeniraju velike delove tela u samo nekoliko sekundi. +akva brzina je korisna za sve pa!ijente, a naročito za de!u, starije i teške bolesnike jer se izla2u manjim dozama rendgen zračenja. DE snimanje se mo2e opisati i kao sečenje hleb na tanke kriške. Kada se telo snima, ono se :seče na veliki broj kriški; a svaka :kriška; se obra7uje od strane računarskog programa, što omogućava detaljni višedimenzionalni prikaz unutrašnjosti tela. )lika dobijena tomografijom (DE) je matematička, sa ogromnim brojem informa!ija jer su detektori u stanju da registruju i neznatne razlike u intenzitetu rendgen zračenja i po tome se ova metoda razlikuje od klasične radiografska slike sa oskudnim brojem informa!ija jer je rendgen film nedovoljno osetljiv da registruje neznatne razlike u intenzitetu rendgen zračenja. )avremeniji detektori, nove tehnologije, omogućavaju da se DE skenerom dobije što više :kriški; u jednoj rota!iji. @vi skeneri, pod nazivom \DE multislajs\ ili \multidetektor DE,\ omogućavaju tanje :kriške; u kraćem vremenskom periodu, što rezultira sa više detalja i pru2a dodatne mogućnosti u toku izrade prikaza. Kod DE"a kao i kod ostalih digitalnih tehnika dobijena slika više nije posledi!a direktnog dejstva rendgen zračenja na rendgenski film, kao kod klasičnih radioloških dijagnostičkih metoda. Kod digitalnih metoda ona je proizvod višestrukog detektovanja, merenja i izračunavanja digitalnih informa!ija. Kada se u toku skeniranja kontrast ubrizga u krvotok pa!ijenta takav postupak se naziva kompjuterizovana tomografska angiografija DE^, i tom tehnikom se krvni sudovi prikazuju u svetlo beloj boji koja je jasno izdvojena od ostalih struktura i tkiva tela. 8. PREDNOSTI СТ DE skeniranja je neinvazivna i pre!izna metoda. ,lavna prednost DE je njegova sposobnost da slika kosti, meka tkiva i krvne sudova, u isto vreme. DE skeniranje pru2a veoma detaljne snimke mnogih vrsta tkiva, pluća, kostiju, krvnih sudova. *+ pregledi su brzi i jednostavan, i u hitnim slučajevima, oni mogu otkriti unutrašnje povrede i krvarenja, dovoljno brzo da bi sačuvali 2ivote bolesnika. *+ je novčano isplativo snimanje za široki spektar kliničkih problema. *+ se mo2e se izvršiti i kod bolesnika sa usa7enim medi!inskim ure7ajem bilo koje vrste, za razliku od magnetne rezonan!e. *+ snimanje omogućava snimanje u realnom vremenu, što omogućava primenu minimalno invazivnih pro!edura, kao što su biopsije iglom i iglom za aspira!iju mnogih delova tela, posebno pluća, abdomena, karli!e i kostiju.

• • • • • • •

• •

• •

Kompjuterizovana tomografija DE je uglavnom bezbolna, brza i jednostavna metoda a primenom savremenih spiralnih DE skenera, du2ina vremena u toku koga pa!ijent mora da le2i nepokretan se značajno smanjuje. Kod pedijatrijskih pa!ijenata, roditelju mo2e biti dozvoljeno prisustvo u sobi za, snimanje deteta uz nošenje zaštitne ke!elje koja sprečava izlaganja roditelja zračenju. 'rimena kompjuterizovane tomografije DE mo2e da eliminiše potrebu za opera!ijom, a ukoliko je opera!ija neophodna, ona mo2e biti pre!iznija zbog kvalitetne dijagnostike. Kompjuterizovana tomografije DE angiografija je u stanju da otkrije su2enja krvnih sudova u idealnom vremenu za primenu korektivne terapije su2enja. @vaj postupak je koristan način skrininga mnogih arterijskih bolesti jer je bezbedniji i zahteva mnogo manje vremena i sredstva nego kateter angiografija, lakše se podnosi jer se ubrizgavanje kontrasta vrši u venu ruke a ne u veliku arteriju u preponama. 0endgenski zra!i koji se koriste u kompjuterizovaneoj tomografiji DE, obično nemaju ne2eljene učinke i ne ostaju u telu bolesnika nakon snimanja. /akon kompjuterizovane tomografije DE, pa!ijenti se mogu odmah vratiti na svoje normalne aktivnosti, dok se neka klasična radiološka snimanja moraju raditi u bolničkim uslovima. 9.RIZICI @zračenje, uvek postoji mogućnost pojave raka kod preterane izlo2enosti radija!iji u toku ove metode (kod dugih i učestalih snimanja). -e7utim, koristi od tačne dijagnoze imaju prevagu nad rizikom. 'ojava alergija, na kontrastno sredstvo. @na se mo2e sprečiti upotrebom antialeregijskih lekova 9A sata pre kompjuterizovane tomografije DE, ili primenom različitih ispitivanja koja ne zahtevaju primenu kontrastne materije. 0izik od ozbiljnijih alergijskih reak!ija na kontrast koji sadr2i jod je veoma retka, a odeljenja radiologije su dobro opremljena za brzu sana!iju alergijskih reak!ija. Jzlivanje kontrasta, ako se veća količina kontrastne materije !urenjem iz posude izlije i proširi po ko2i ili se ubrizga ispod ko2e, (nakon oštećenja vena pri ubruzgavanju) mo2e doći do oštećenja ko2e krvnih sudova i nerava, iako je malo verovatno, da do toga do7e. 3ko bolesnik osećate bol u toku ubrizgavanja kontrasta (na mestu ubrizgavanja) on mora odmah da obavesti lekara. +rudnoća, 5ene u drugom stanju izla2u se ovoj metodi samo ako su vitalno ugro2ene. Kod osoba koja koje ne mogu stati u otvor konven!ionalnog DE skenera zbog velike telesne mase (gojazni) ili im imaju te2inu preko grani!e koju mo2e da podnese pokretnim sto skenera. Kompjuterizovane tomografije DE sa primenom kontrasta se izbegava kod pa!ijenata sa teškim oštećenjm bubrega ili teškim dijabetesom, jer rendgen kontrastna materija mo2e narušiti funk!ije bubrega. Kod poremećaja u radu sr!a, ili ako postoje začepljenja u više krvnih sudova, postoje poteškoće i pravilnom tumačenju rezultata kompjuterizovane tomografije DE ili tomograma. 'ouzdanost kompjuterizovane tomografije DE (tomograma) je umanjena kod selektivne kateteriza!ije (izvedena nakon uboda u arterije u predelu prepona), kod snimanja oštećenja manjih arterija, posebno kada se radi o koronarnim arterijama u sr!u koje se brzo pomeraju.

• •