You are on page 1of 11

Prof.

dr Stanko Radmilović

Kroz Eurointegraciju bi Srbiji moglo “krenuti na bolje”, ali iluziju gase ogromni problemi “i ovde i tamo”
U razmtranju ovog pitanja značajno mesto ima faktografija u drugom delu ovog članka, ali još više u članku (mini bazi podataka) KAKO I KADA I S! I"I #O$%O “K!E&'(I &A O%"E” ) Klasi*ikovana komparativna *aktogra*ija za +,-,., ali mnogim drugim čancima na ovom sajtu. Razume se, nakon nedavnog obelodanjivanja da je u našoj statistici došlo do greške u iskazivanju znano većeg ostvarenog !" #rbije za $%%&. godinu, mora se imati u vidu da je njena faktička pozicija gora od one sadr'ane u me(unarodnim statističkim bazama a to znači i u faktografiji na ovom sajtu, budući da su u njoj sadr'ani podaci iz ti) me(unarodni) izvora. *li, šta je + tu je. #ada je teško reći koliko dugo će trajati implikacije, tj. kad će na svim relevantnim mestima biti izvršene ispravke ne samo o visini !" i stopa njegovog rasta, nego i svi) indikatora koji se izra'avaju u odnosu !". * a nji) je veoma mnogo. ,ema druge, nego da se do tada, u svim istra'ivanjima i analizama o ekonomiji #rbije, mora napominjati ili da se mora imati u vidu da je u #rbiji situacija lošija nego što govore ne samo podaci o !", nego i svi oni indikatori koji se iskazuju u odnosu na !". Ipak, uz ovu napomenu, komparativna ekonomska pozicija Srbije iskazana dole u “(abelarnom komparativnm prikazu pozicije Srbije u odnosu na E' i gornji deo srednje razvijeni/ zemalja 0 u domenu *ormiranja i raspodele1upotrebe $D2”, a mnogo 3ire i u mnogim drugim 4lancima, dovoljno se jasno vidi. Ali, uprkos tome u prvom delu ovog 4lanka 5emo je ukratko i taksativno eksplicirati, da bismo, zatim, pri3li razmatranju kakve bi implikacije ta pozicija imala na samu mogu5nost prijema u 4lanstvo E', a kakve na dalje razvojne mogu5nosti Srbije kao 4lanice E'.

I. !ezime komparativne pozicije Srbije u odnosu na E' i gornji deo srednje razvijeni/ zemalja
-... #rbija danas / nakon (a) decenije prpadanja usled kumulativnog efekta 0usi+tranzicione depresije, me(unarodno+sankcijske devastacije, ,*12+destrukcije i nakon toga (b) decenije lakonske, rasprodajne i destruktivne privatizacije i slabog oporavka + ima mnogo slabiju ekonomsku poziciju u odnosu na 3U, naročito u odnosu na njene članice pre njenog proširivanja post+tranzicionim zemljama4 -.$. "ozicija #rbije je danas mnogo slabija i u odnosu na zemlje koje čine kategoriju Upper middle income countries (specificirane u podno'ju tabele), budući da su one relativno brzo razvijale, dok se #rbija ni danas nije dovoljno pribli'ila nivou iz .&5&. godine4 -.6. #rbija je, u odnosu na obe komparabilne grupacije, naročito )endikepira na strani formiranja (stvaranja) !". 7oš bolje rečeno, na strani realne ekonomije, što podrazumeva ne samo destruisanost industrije i poljoprivrede, nego i visoku nezaposlenosti. 2vo poslednje nije vidljivo iz same tabele, budući da je ona fokusirana na vrednosne kategorije, tačnije rečeno, na formiranje i upotrebu !".

I.6. - na strani upotrebe/raspodele GDP Srbija je hendikepirana, već samom pomenutom činjenicom o stvaranju nedovoljnog !"4 u odnosu na nedovoljni GDP, svaki nivo potrošnje je previsok. 2 tome da je prvorazredni problem u nedovoljnosti !", ili drugačije rečeno, u dubokom padu, a nakon toga u nedovoljnom ekonomski rastu, ubedljivo govore dve komparativne činjenice8 7a8 vremenska komparacija govori da smo još podaleko od dostizanja nivoa GDP iz !"!. godine4 #b$ a prostorna kompara%ija govori da je Srbija imala ni&i ekonomski rast, prvenstveno u odnosu na 'rupa%ije 'ornje' dela srednje razvijenih zemalja, u (ijem vrhu je Srbija #ta(nije )u'oslavija$ nekada bila. I.9. 9udući da mnoge komponente na strani upotrebe/raspodele GDP po svojoj prirodi imaju jake karakteristike makroekonomskih fiksnih troškova , razumljivo je da je nizak !" jedan od faktora koji je delovao i deluje na ostvarivanje krajnje nedovoljne bruto domaće štednje/akumula%ije, mnogo ni'e i od 3U grupacije, a pogotovo od Upper middle income countries. -.:. *li, daleko od toga da je problem #rbije samo na strani ostvarivanja niskog !", već je problem izra'en i u domenu javne potrošnje. 1o pitanje se mnogo više potencira (još od vremena kad spontano izrečena fraza o ;suvoj drenovini<) nego što se mo'e uraditi, da bi po tom osnovu porasla bruto domaća štednja, koja je u svim brzorazvijajućim zemljama sveta primarni (dakle ne isključivi) osnov viši) stopa bruto domaći) investicija i ubrzanog razvoja. -.=. *li, za razliku od javne (dr'avne) potrošnje, sasvim se nedovoljno potencira, zapravo se zatvaraju o4i pred problemom li4ne potro3nje (bruto potrošnje domaćonstava), koji je re%idiv još iz davnih samoupravnih vremena. U tim vremenima / a tipi(ne su sedamdesete, kojima se daje atribut *zlatnih sedamdesetih+ / kao ni sada, tr'ište rada nije funkcionisalo, pa zaradu i akumulaciju nije uravnote'evalo pomenuto tr'ište, već su visoke investi%ije i relativno povoljna *privredna kretanja+ obezbe,ivana na sledeći na(in- bila je izra&ena preferen%ija zarada u odnosu na akumula%iju #tzv. ostatak dohotka$, dok je koliko toliko zadovoljavajuća domaća bruto akumula%ija obezbe,ivana u znatnoj meri infla%ionim oporezivanjem svih 'ra,ana, a manjak je alimentiran visokim doznakama *privremeno zaposlenih u inostranstvu+ i, naravno, visokim e.ternim zadu&ivanjem. 1a činjenica / visoka sklonost usmeravanju GDP u potrošnje domaćinstava, apsolutno nedovoljnu u odnosu na potrebe, ali isto tako asoputno preveliku u odnosu na stvoreni GDP / se potpuno ignoriše. Razumljivo, mada ne i pri)vatljivo, jer je nepopularna pred bira(kim telom. -.5. !akle, više faktora deluje na to da se bruto domaća akumulacija opasno pribli'ava ;pozitivnoj nuli<, investicije su krajnje nedovoljne da bi se preko nji) pokrenuo razvoj, primarno oslanjanje na strana direktna ulaganja pokazuju se onim što jesu / la'nom panacejom / a manjak se pokriva rastućim korišćenjem e>terni) finansijski) reusursa / gomilanjem e>terni) dugova koji su u bukvalnom smislu brutalno nale(e budućnosti i sledećoj generaciji.

II. 2otencijalne implikacije slabe sada3nje pozicije na Eurointegraciju
2ficijelno stanovište je da će rešenja i izlazak iz gore skicirane agonije biti ostvareni kroz proces udru'ivanja u 3vropsku ekonomsku uniju, kroz 3urointegracije. "ritom se stiče utisak, da se zaboravlja suština + da se uslovi za pristupanje 3vropskoj uniji ne mogu steći prvenstveno administrativnim delovanjem8 donošenjem stotinama zakonski) i podzakonski) akata, ispunjavanjem nekoliko )iljada

formulara, ustrojavanjem ogromnog broja pravila, kodeksa, evidencija... "omenuto oficijelno stanovište je, zapravo, dvostruko i fatalno manjkavo. 2rva mankavost se sastoji u već pomenutom nepotpunom, tačnije rečeno u krajnje nepotpunom sagledavanju naše (ne)sposobnosti i efektivnom (ne)delovnjnjem u pravcu zadovoljavajućeg osposobljavanja za ispunjavanje /openha'en0kriterijuma za pristup 12. -li jednostavnije rečeno, ni iz čega se ne mo'e zaključiti da ćemo biti sposobni da premostimo taj široki i doboki jaz izme(u naše stvarnost i pomenuti) kriterijuma 0 u svim oblastima a posebno ekonomskoj, koja nam je ovde u fokusu. * druga manjkavost je daleko veća, i ona postaje očiglednija ako barem za trenutak )erojski pretpostavimo da ćemo koliko+toliko zadovoljiti Kopenhagen-kriterijume, odnosno da će nam se iz ovi) ili oni) razloga (čitaj8 uz ovu ili onu cenu) dovoljno ;progledati kroz prste< i da ćemo, iako inferiorni, biti primljeni u 3U. "omenuta manjkavost se ogleda u pogrešnoj proceni o tome ;šta će dalje da biva<. !a li ćemo tada moći reći8 “Eto ispunismo cilj 0 punopravni smo 4lanovi E', sada imamamo vi3i standard, na3i gra:ani su potpunije zaposleni i bolje ;ive” / kao što se mogla s)vati nedavna poruka sa gotovo najvišeg mesta u #rbiji. * to je zapravo tra'ikomi(na zamena teza jer put do boljitka nije8 od sumorne pozi%ije preko 12 (lanstva, primarno' %ilja bez alternative, do indu%irano' ostvarivanje rastuće' boljitka. 2pora je istina da taj put ide drugačije (ako smo sposobni da ga savladavamo)8 od sumorne pozi%ije, preko oporavka i po(etnih razvojnih rezultata, do 12 (lanstva... i dalje, preko br&e' razvoja do smanjenja jaza zaostalosti. !a sve pokušamo iskazati drugačije, jednostavnije, razumljivije... 2ficijelno stanoviše je da 3urointegracija nema alternativu jer samo ona, gotovo automatski, obezbe(uje prosperitet i viši standard. U ovoj superoptimističkoj, a tačnije bi bilo da otvoreno ka'emo, lakonskoj viziji, teško je reći8 ? da li je poraznija nepodnošljiva lakoća ignorisanja sadašnje ekonomske situacije, a to znači polazne pozicije, ? ili su porazniji postulati na kojima se retorički konstruišu i ;prevazila'enje< polazne, sadašnjie situacije i daljnji razvojni optimizam. !a izlaganje bude što jasnije, u najkraćem elaborirajmo pomenute optimističke@lakonske postulate, u kojima se, kao ;kula od karata<, gradi zvanična )iperoptimistička vizija. Prvi postulat je da će nam 3U dovoljno, a to faktički znači obilato, poma'ati da ostvarimo rapidna ekonomska unapre,enja i ispunjavanje kriterijuma za pristupanje tom klubu mnogo razvijeniji) od #rbije4 Dru'i postulat je da u tom klubu mnogo razvijeniji) nećemo biti razvojno inferiorni, već naprotiv, da ćemo se razvijati br&im tempom od većine dru'ih , superiorniji), jer se samo uz takav postulat mo'e barem )iperbolirati smanjivanja postojećeg jaza. 3atalisti(kom tvrdnjom da pristupanje 1vropskoj uniji nema alternativu zapravo znači da dru'o' izlaza nema4 alternativa je propast. 2ficijelno stanovište je, dakle, da je 3vrointegracija imperativ, a da bismo je ostvarili moramo maksimalno prionuti na donošenje stotinama zakonski) i podzakonski) akata,

ispunjavanje nekoliko )iljada formulara, ustrojavanja enormno velikog broja kodeksa, evidencija... "ritom se, zaboravlja da uslovi za pristupanje 3vropskoj uniji nisu samo administrativne prirode. Prva je, dakle, manjkavost u jednostranom, asimetričnom s)vatanju ispunjavanja uslova za 3vrointegracije. !a ne bude zabune, nije poenta u tvrdnji da se radi na nečem što nije va'no, nego da se zapostavlja ono što je primarno, najva'nije. Reč prvenstveno o tome da se u ekonomskom domenu nerealno sa'ledava ne samo naša stvarnost, ne'o i naše sposobnosti , odnosno naše osposobljavanje za prijem u članstvo 3U. * druga manjkavost je daleko veća, a ona postaje očiglednija ako barem za trenutak više nego )erojski pretpostavimo da ćemo i nedovoljno ekonomski spremni i unapre(eni, ipak, postati član 3U. 2ficijelno stanovište, očigledno računa s tom )erojskom pretpostavkom. - u toj pretpostavci moralo bi da do(e mnogo više do izra'aja i saznanje nu'nosti i samo delovnje na unapre(enjima naše stvarnosti da bismo barem i polovično zadovoljili pomenute kriterijume za pristupanje 3vropskoj uniji, utoliko pre što samim tim radimo na zadovoljavanju naši) potreba za ekonomskim oporavkom i razvojem koje postoje i sasvim nezavisno od pitanja 3vrointegracije. -zme(u ta dva cilja ne postoji nikakav sukob interesa. !alje, oficijelno stanoviše kao da implicitno, prećutno polazi od oportunosti pro'lašavanje da 1vrointe'ra%ija nema alternative zarad ostvarivanja više' &ovotno' standarda , računajući s tim da + ako se do prijema u 3U i ne postigne dovoljno na zadovoljavanju naši) sopstveni) potreba u pogledu oporavka i razvoja + kao punopravni (an 12 ćemo to dalje ubrzano ostvarivati. !rugim rečima8 ni tu ne postoji nikakav sukob interesa.

Rezimirano rečeno8 od 3U očekujemo da nam dovoljno pomogne da se osposbimo za učlanjenje u 3U, a da će, zatim, samo članstvo u 3vropskoj uniji delovati pozitivno da se dalje ubrzano razvijamo, da susti'emo sada ;golim okom vidljiv zaostatak<, i na taj način br'e ostvarujemo viši 'ivotni standard, što zapravo znači da zadovoljimo i nenapisane ali u praksi sna'ne i visoke kriterijume potrošačkog društva.

!a izlaganje bude što jasnije, precizirajmo pomenute optimističke@lakonske postulate, lakonske zbog toga što se na njima, kao ;kula od karata<, gradi zvanična )iperoptimistička vizija8 Prvi postulat je da će nam 12 dovoljno, a to faktički znači obilato, poma'ati da ostvarimo dovoljna ekonomska unapre,enja za ispunjavanje kriterijuma za pristupanje tom klubu mnogo razvijeniji) od #rbije4 !rugi postulat je da u tom klubu mnogo razvijeniji) nećemo biti razvojno inferiorni, već naprotiv, da ćemo se razvijati br'im tempom od većine drugi), superiorniji), jer se samo uz takav postulat mo'e barem )iperbolirati smanjivanja postojećeg jaza. "roblem je u tome što ni jedan od ovi) postulata nije tačan, tako da oni mogu slu'iti samo za me(ustranačka prepucavanja i predizborno zamajavanje gra(ana.

"rvi postulat nije tačan zbog toga toga što 3vropska unija neće i ne mo'e na sebe preuzeti ulogu uspostavljanja efikasne tr'išnosti, zdravog ekonomskog i sveukupnog društvenog ambijenta i sanatora veliki) materijalni debalansa, dubioza, obaveza... 1o mo'e pomisliti i@ili neiskreno propagirati samo neko ko ili ne poznaje pravo stanje stvari ili ko je spreman da zarad opstajama na vlasti još neko vreme / ozbiljno manipuliše javnim mnenjem. 9udući da 3vropska unije nije neko ;popravilište< slabi), već klub superiorni) i novi), dovoljno dobri), koji će u tom klubu moći potpunije iskoriste svoje sposobnosti i na taj način ostvaruju veće benefite nego da su van kluba, pretpostavka da se u taj klub mo'e ući nespreman i kroz izvesno vreme rapidno poboljšati svoje rezvojne performanse i nivo razvijenosti, deluje blago rečeno neubedljivo, a iskreno rečeno / smešno. !akle, umesto da se zavaravamo, bilo bi bolje, zapravo jedino ispravno, da ;se pogledamo u oči< / kad to ka'em onda mislim i na nepopularno suočavanje gra(ana sa istinom / i da ;inventarišemo< sva neizbe'na unapre(enja (i stezanje kaiša) i, naravno, da prolijemo dosta znoja da to ostvarimo. Razume se, uz pomoć 3U, ali zna se da ta pomoć mo'e biti samo ;supsidijarna<, dopunska, u odnosu ono što moramo sami uraditi. * spisak sa kraćim obrazlo'enjem svega što moramo sami uraditi je toliko dug, da u tekst ovog tipa ne mo'e da stane. Dru'i postulat da ćemo se mi ubrzano razvijati samo da nam se domoći 3U+članstva je, tako,e, neta(an. Aao što pokazuje faktografija sadr'ana ne samo u ovom članku nego i u mnogim drugima na se koje ovaj tekst oslanja, 3U (a naročito njegova okosnica najveći) i najrazvijeniji) zemalja) je klub razvijenih, dakle onih koji su već stekli superiornu pozi%iju (mo'emo je ocenjivati i groz GDP per capita, ali i na druge načine). 1om i takvom klubu prioritet nije ostvarivanje visokih stopa ekonomsko' rasta, na'o o(uvanje stabilnosti i ste(enih pozi%ija, ma šta to zna(ilo . - s)odno tome u tom klubu napravljene su i vladaju propozicije koje slu;e takvom prioritetu ciljeva . - po notama ti) propozicija moraju da igraju i oni kojima bi više od'ovarao dru'a(iji red prioriteta- na pravom mestu visoke stope ekonomsko' rasta pa, ako dru'a(ije ne mo&e, i po %enu kontrolisane manje stabilnost i/ili veće heterodoksnosti #malo manje liberalizma, malo više dr&avne podrške razvoju nosećih 'rana i izvoza, pomalo i infla%iono' oporezivanja zarad ostvarivanja veće bruto domaće štednje... *li ništa od toga u slučaju 3uročlanstva neće biti tolerisano. 9udući članovi moraju biti spremni da se slepo podčinjavaju filozofiji tr'išnog fundamentalizma, koja i kad bi bila u manjoj meri ;korisna fikcija<, a u većoj efektivno ostvarljiva realnost / ne bi smanjila imanentnu zakonitost 5 bez e'zo'enih korektiva, razlika izme,u razvijenijih i manje razvijenih te&i da se povećava, ane obrnuto.

,a kraju, moram naglasiti da sve što je rečeno ne bi trebalo s)vatiti kao pledoaje protiv 3uročlanstva, nego pledoaje da mnogo više (u)činimo na e> ante unapre(enju, jer ono, e> post, neće biti moguće (ako do članstva uopšte i do(e). * ako se ispostavi da za to unapre(enje nismo sposobni, onda budimo pošteni i priznajmo da i nemamo pravo da pretendujemo na to članstvo i prestanimo se samozavaravati da bi puko učlanjenje, sa ;poklonjenim ocenama<, značilo dam je ;krenulo na bolje...<

III. !ezime sve slabije pozicije E' u globalnoj ekonomiji iz koje ona te3ko nekome mo;e biti <lokomotiva ubrzanog razvoja<
U više članaka na ovom personalnom sajtu )ttp8@@radmilovicstanko.com@ kao i na globalnom sajtu )ttp8@@BBB.scribd.com@, a na bazi sukcesivno objavljivane faktografija iz najveći) svetski) !atabase, preliminarno sam iznosio ono što se sada, zaključno sa $%.%. godinom, pokazuju kao definitivne ocene o trendovima i globalnoj poziciji 3vropske unije u globalnom #vetu ekonomije. U fokus se neizostavno mora staviti i potencirati ekonomski rast .&5& + $%.%. godine, u mnogo većem broju evropski) zemalja (ne samo postsocijalistički) i ne samo 3U+zemalja, nego i oni) koje to nisu). #amo na taj način mo'e se doći do zaključka o osnovanosti izra'ene tendencije u #rbiji pod sloganom C3vrointentegracija nema alternativuC i do ocene o tome koliko je izgledna ta opcija. * da bi se mogao primišljati odgovor na to pitanje, tj. na pitanje da li je u toj 3vrontegraciji potencijalno sadr'ana dovoljno sna'na driving force da bi ekonomiju #rbije mogla, iz gliba u kojemu je zaglavljana, izvući na put ubrzanog ekonomskog razvoja, neop)odno je da 3U+ekonomske performanse budu predmet razmatranja više nego do sada. "olazeći od takve zapitanosti, dole prezentovana faktografija nameće, sada već bez suvišne bojazni od preuranjenog zaključivanja, sledeće ocene o trendovima i dostignutom ekonomskom rastu, uz napomenu da iste ocene proističu i iz drugi) tekstova i faktografije prezentovani) na ovom sajtu8 (.) Do'da je najprikladnije da u ilustrovanju slabljenja 3U pozicije u globalnom #vetu ekonomije po(emo od najagregatniji) pokazatelja. -z članka Aretanje udela u svetskom !" / činjenica koja govori da 3U (ranije 33E), vidi se da je kretanje udela 7u =8 u svetskom $D2, 7current 'S>8? 5%+5F G $&,6 5H+5& G $&,$ &%+&F G 6.,& &H+&& G 6%,$ %%+%F G $5,: %H+.% G $&,% !akle, uprkos velikim proširenjima novim zemljama, udeo 3U u svetskoj ekonomiji stagnira, a to (s obzirom da na njeno veliko proširivanje) faktički znači opada, njena pozicija slabi. U tom smislu govore i mnogi komparativni analitički pokazatelji koje navodimo u nastavku. ($) U protekle dve decenije ostvareni su sledeći indeksi ekonoskog rasta $D2 +,-,1-@A@, u realnom izrazu 8 + lobalna ekonomija ostvarila je indeks $%$4 + Razvijene ekonomije u celini imaju indeks .:%4 najrazvijenije ( =) su ostvarile indeks tek .H., a indeks 3U je bio najni'i od svi) grupacija, daleko ni'i od svetskog proseka, i iznosio je svega .F54

(6) Do'da će prva misao biti da razlog za ostvarivanje tako niskog ekonomskog rasta u 3U le'i u činjenici da je ona i formalno preuzela u svoj sastav znatan broj neefikasni) socijalistički) zemalja, a nad drugim delom uspostavila svojevrsnu ;protektoratsku< poziciju. *li, faktografija govori da Central and eastern Europe sa indeksom ekonomskog rasta .5% nije mogla oboriti 3U indeks. 7ednostavno, najveće 3U zemlje pojedinačno posmatrane su ostvarile niske indekse ekonomskog rasta8 U.K. G .F&4 German G .F.4 !rance G .F%4 a "tal samo .$$4 (F) 7oš viši indeks ostvarenog ekonomskog rasta ima najbrojnija i najveća grupacija Emerging and developing economies i on je iznosio $==. !akle, neuporedivo viši od razvijeni) zemalja me(u kojima je 3U na začelju4 (H) -nteresantne su informacije o indeksima ekonomskog rasta za neke pojedinačne zemlje koje mogu imati višestruku namensku vrednost. ,a primer, iz indeksa koje su ostvarile ,orBaI, -srael i Iceland ne vidi da su one )endikepirane time što nisu članice 3U. -sto tako, neke postsocijalističke zemlje koje nisu ušle u 3U imaju povoljnije indekse ekonomskog rasta (*lbanija G .=H4 9elarus G .H%, a od drugi) 1ureI G $$=), od neki) zemalja koje su postale članice u 3U (Romania G .$%4 9ulgaria G &%4 Jroatia G .%$)4 (:) U akcentiranju najva'niji) aspekata, treba istaći diferencirane uticaje globalne ekonomske krize. 2ni govore da 3vropska unija nije )armonično i konzistentno organizovana i da to utiče ne samo na razvojne pe*ormanse (o kojima govore napred navedeni indikatori), nego i na slabu otpornost na krizne udare . Aao ilustraciju navodimo zemlje sa najvećim kriznim padovima !" (posmatranim kroz procente godišnji) promena realnog !") u pret)odne tri godine, me(u kojima je zabrinjavajuće velik broj zemalja iz sastava 3U8 *ustria /F4 9elgium /64 9ulgaria /H,H4 Janada /$,H4 Jroatia /:4 Jzec) +F,.4 !enmark +H,$4 Kinland /54 Krance /64 ermanI /H4 reece +$4 LungarI +:,=4 -relland /=,:4 -talI /H,$4 De>ico +:,.4 Dontenegro /H,=4 "ortugal /$,H4

Romania /=,.4 Russia +=,54 #erbia +:M4 #lovenia +5,.4 #pain +H,64 Ukraine / .F,54 U.A. +F,&4 U.#. +$,:. (=) ,ajzad, kao dokaz da pret)odna ukazivanja na dis)armonične i nekonzistentne karakteristike i slabe razvojne i krizne performanse 3U, nisu rezultat nekog ličnog ;evroskepticizma<, dovoljno je da se uzme u obzir opštepoznato realno, stvarno stanje u pogledu prezadu'enosti, enormni) deficita i faktičke predstečajne pozicije mnogi) članica 3U, o kojoj ocene iznose i najviši 3U zvaničnici, odnosno najviši zvaničnici dr'ava+članica 3vropske unije. Aao najsve'ije ilustracije mogu se navesti dva citata (prema R1#, nedelja, .$. feb $%.$.) *. "Jasno
je da bi cena bankrota Grčke i njenog izlaska iz evrozone bila mnogo, mnogo veća od cene nastavka pomoći Grčkoj. Naravno, potrebno je i da se Grčka angažuje sasvim jasno na primeni reformski mera, koje su te!ke i za tevne, ali koje mogu dati rezultate na srednji rok", smatra predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo. U senci duboke krize evrozone i mogućeg izlaska Grčke, EU obeležava 2 godina od potpisivanja !astri"tskog ugovora koji je postavio temelje monetarne unije i evra. #o tada ustanovljenim kriterijumima članica evrozone može imati maksimum tri odsto bu džetskog de$icita i % odsto javnog duga, pravilo koje je uveliko prekr&ila Grčka, ali i druge zemlje.

9.

'iv&i predsednik Evropske investicione banke Filip Mejstat smatra da evropski monetarni sistem ("ramlje(. "Na jednoj strani je snažna monetarna noga sa "vropskom centralnom bankom i jedistvenom monetarnom politikom, a s druge strane slaba ekonomska noga sa ekonomskim politikama koje su ostale nacionalne, neuskla#ene i ponekad kontradiktorne" , ističe )ilip !ejstat.

Uz opasku da je i ;monetarna noga< daleko od ;sna'ne<, moglo bi se reći da gospodin Dejstat ovom izjavom otvara 2andorinu kutiju iz koje navire mno3tvo pitanja i delema vezani/ za ekonomsku konzistentnost, razvojnu sposobnost i antikriznu otpornost Evropske unije. Ali o njim drugom prilikom.

IB) (abelarni komparativni prikaz pozicije Srbije u odnosu na E' i gornji deo srednje razvijeni/ zemalja 0 u domenu *ormiranja i raspodele1upotrebe $D2
3uropean Union countries Upper middle income countries #erbia

.

$ lavni + agregatni pokazatelji

6

F

H

:

=

5

.%

..

.$

*.

razvijenosti ( !") i razvojne determinante (Ntednja i -nvesticije) u $%%&. godini

*... *.$.

!" per capita (current U#O) ross domestic savings (M of !") + Ntednja@akumulacija "okazatelji o formiranju@stvaranju i upotrebi !" u #rbiji u $%%&. godini *griculture, value added (M of !") + Udeo poljoprivrede u !" -ndustrI, value added (M of !") + Udeo industrije u !" #ervices, etc., value added (M of !") + Udeo usluga u !" "okazatelji o upotreba (potrošnji) !" eneral government final consumption

6:.5%: $.,:

6$.5FH .5,&

$:.=66 $.,.

5.F.F $H,=

=.6%: $.,F

H.... $6,&

:.:F= H,6

H.5F$ =,F

6.H6F %,H

9.

9..

.,:

.,H

.,&

:,.

:,$

:,:

.6,%

.$,&

.:,%

9..$.

$H,&

$6,5

$:,6

66,&

6.,H

66,F

$5,%

$=,=

$&,.

9.6. J

=$,H

=F,=

=.,5

:%,%

:$,F

:%,%

H&,%

H&,F

HF,&

J...

e>penditure (M of !") + "otrošnja dr'ave Louse)old final consumption

$%,5

$$,H

$%,=

.H,%

.:,H

.H,.

.&,:

.5,&

$%,$

J.$

e>penditure, etc. (M of !") + "otrošnja domaćinstava

H=,:

H5,:

H5,6

H&,:

:%,$

:%,&

=H,.

=6,=

=&,6

J.6.

ross capital formation (M of !") + -nvesticije 3>ternal balance on goods and services (M of !") + debalans izme(u stvaranja (s jedne strane) i potrošnje i investiranja gdp (s druge strane), koji se pokriva iz inostranstva + iz globalne štednje@akumulacije

$%,5

.=,&

$%,.

$6,&

$%,$

$.,%

$5,:

$6,&

$.,$

!.

%,=

.,%

.,%

.,:

.,$

$,&

+$6,F

+.:,H

+$%,5

#ource Porld 9ank national accounts data, and 23J! ,ational *ccounts data files. Jatalog #ources Porld !evelopment -ndicators Upper middle income countries je grupacija od F5 zemalja koje ostvaruju !" per capita izme(u 6.&F: i .$..&H current O., i u nju ulaze sledeće zemlja8 *lbania4 *lgeria4 *merican #amoa4 *ntigua and 9arbuda4 *rgentina4 *zerbaijan4 9elarus4 9osnia and Lerzegovina4 9otsBana4

9razil4 9ulgaria4 J)ile4 Jolombia4 Josta Rica4 Juba4 !ominica4 !ominican Republic4 Kiji4

abon4

renada4 -ran, -slamic

Rep.4 7amaica4 Aazak)stan4 Qebanon4 QibIa4 Qit)uania4 Dacedonia, KRR4 DalaIsia4 Dauritius4 DaIotte4 De>ico4 Dontenegro4 ,amibia4 "alau4 "anama4 "eru4 Romania4 Russian Kederation4 #erbia4 #eIc)elles4 #out) *frica4 #t. Aitts and ,evis4 #t. Qucia4 #t. Sincent and t)e renadines4 #uriname4 1urkeI4 UruguaI4 Senezuela, R94 Aategorijalna objašnjenja8 *... !" per capita (current U#O)8 !" per capita is gross domestic product divided bI midIear population. !" is t)e sum of gross value added bI all resident producers in t)e economI plus anI product ta>es and minus anI subsidies not included in t)e value of t)e products. -t is calculated Bit)out making deductions for depreciation of fabricated assets or for depletion and degradation of natural resources. !ata are in current U.#. dollars. *.$. ross domestic savings (M of !") ) + Ntednja@akumulacija8 ross domestic savings are calculated as !" less final consumption

e>penditure (total consumption). 9... *griculture, value added (M of !") ) + Udeo poljoprivrede u !"8 *griculture corresponds to -#-J divisions .+H and includes forestrI, )unting, and fis)ing, as Bell as cultivation of crops and livestock production. Salue added is t)e net output of a sector after adding up all outputs and subtracting intermediate inputs. -t is calculated Bit)out making deductions for depreciation of fabricated assets or depletion and degradation of natural resources. 1)e origin of value added is determined bI t)e -nternational #tandard -ndustrial Jlassification (-#-J), revision 6. ,ote8 Kor S*9 countries, gross value added at factor cost is used as t)e denominator. 9.$. -ndustrI, value added (M of !") + Udeo industrije u !"8 -ndustrI corresponds to -#-J divisions .%+FH and includes manufacturing (-#-J divisions .H+6=). -t comprises value added in mining, manufacturing (also reported as a separate subgroup), construction, electricitI, Bater, and gas. Salue added is t)e net output of a sector after adding up all outputs and subtracting intermediate inputs. -t is calculated Bit)out making deductions for depreciation of fabricated assets or depletion and degradation of natural resources. 1)e origin of value added is determined bI t)e -nternational #tandard -ndustrial Jlassification (-#-J), revision 6. ,ote8 Kor S*9 countries, gross value added at factor cost is used as t)e denominator. 9.6. #ervices, etc., value added (M of !") + #ervices, etc., value added (M of !") + Udeo usluga u !" 8 #ervices correspond to -#-J divisions H%+&& and t)eI include value added in B)olesale and retail trade (including )otels and restaurants), transport, and government, financial, professional, and personal services suc) as education, )ealt) care, and real estate services. *lso included are imputed bank service c)arges, import duties, and anI statistical discrepancies noted bI national compilers as Bell as discrepancies arising from rescaling. Salue added is t)e net output of a sector after adding up all outputs and subtracting intermediate inputs. -t is calculated Bit)out making deductions for depreciation of fabricated assets or depletion and degradation of natural resources. 1)e industrial origin of value added is determined bI t)e -nternational #tandard -ndustrial Jlassification (-#-J), revision 6. ,ote8 Kor S*9 countries, gross value added at factor cost is used as t)e denominator. J... eneral government final consumption e>penditure (M of !") + "otrošnja dr'ave8 eneral government final consumption e>penditure (formerlI general government consumption) includes all government current e>penditures for purc)ases of goods and services (including compensation of emploIees). -t also includes most e>penditures on national defense and securitI, but e>cludes government militarI e>penditures t)at are part of government capital formation. J.$. Louse)old final consumption e>penditure, etc. (M of !") + "otrošnja domaćinstava8 Louse)old final consumption e>penditure (formerlI private consumption) is t)e market value of all goods and services, including durable products (suc) as cars, Bas)ing mac)ines, and )ome computers), purc)ased bI )ouse)olds. -t e>cludes purc)ases of dBellings but includes imputed rent for oBner+occupied dBellings. -t also includes paIments and fees to governments to obtain permits and licenses. Lere, )ouse)old consumption e>penditure includes t)e

e>penditures of nonprofit institutions serving )ouse)olds, even B)en reported separatelI bI t)e countrI. 1)is item also includes anI statistical discrepancI in t)e use of resources relative to t)e supplI of resources. J.6. ross capital formation (M of !") + -nvesticije8 ross capital formation (formerlI gross domestic investment) consists of outlaIs on additions to t)e fi>ed assets of t)e economI plus net c)anges in t)e level of inventories. Ki>ed assets include land improvements (fences, ditc)es, drains, and so on)4 plant, mac)inerI, and e0uipment purc)ases4 and t)e construction of roads, railBaIs, and t)e like, including sc)ools, offices, )ospitals, private residential dBellings, and commercial and industrial buildings. -nventories are stocks of goods )eld bI firms to meet temporarI or une>pected fluctuations in production or sales, and CBork in progress.C *ccording to t)e .&&6 #,*, net ac0uisitions of valuables are also considered capital formation. !. 3>ternal balance on goods and services (M of !") + debalans izme(u stvaranja (s jedne strane) i potrošnje i investiranja gdp (s druge strane), koji se pokriva iz inostranstva + iz globalne štednje@akumulacije8 3>ternal balance on goods and services (formerlI resource balance) e0uals e>ports of goods and services minus imports of goods and services (previouslI nonfactor services).