You are on page 1of 3

Privlačne zablude tržišnog fundamentalizma u Srbiji (i bivšoj Jugoslaviji) traju odavno - čak i nesvesno

Skupno nas koštaju, i tek će koštati, dve kobne zablude: prvo, zabluda o tome kakav tržišni sistem treba i možemo da uspostavimo, a druga, na koji način se to najbezbolnije može ostvariti u konkretnoj situaciji. Obe zablude su višedecenijske i obe su kontaminirane neoloberalističkim market fundamentalizmom, a ono što može izgledati iznena ujuće, ta doktrina, koja je u Srbiji, tek u protekloj deceniji postala vladajuća, usvojena od strane vlasti! ima u odre enim "naročito intelektualnim! krugovima dužu tendenciju. #elika nevolja je u sledećem: niti će se Srbija, a ni razvijene zemlje, na primer $% u kojoj Srbija vidi spas, tako brzo osloboditi te naizgled privlačne, ali zabludne doktrine , niti se s njom može izaći na &zelenu granu&.

Višedecenijska tumaranja pre sadašnjih zabluda I pre davno zaboravljene Privredne reforme iz 1975. postojalo je dosta jako ali i dosta neprecizno ube!enje kod veliko" broja ekonomista da je tr#išna solucija najefikasniji $ak jedino efikasan ekonomski aran#man %sistem& koji mo#e da obezbe!uje ekonomsku efikasnost i društveno bla"ostanje. I zbo" ostvarivanja to"a cilja a ne zbo" perfidne kupovine vremene kao što mno"i tvrde na ostvarivanju tr#išnosti radile su mno"i ekonomski saveti stabilizacione i dru"e komisije radne "rupe ... prave'i brojne reformske strate"ije du"oro$ne i kratkoro$ne pro"rame i koncepte stabilizacije razvijane razne teorijske paradi"me u kojima se navodno ispoljavaju ekonomske zakonitosti u samoupravnom socijalisti$kom društvu. Sve od reda uzalud, jer su barem dve premise bile pogrešne !) da se tržišni privredni sistem može ostvariti kao so"ijalistički, nekapitalistički# $eostvarljivost%pogrešnost ove premise gotovo da se nije smela ni pomenuti sve do prvi& godina ovog veka# Pa čak ni tada nije jasno i ofi"ijelno rečeno mi moramo sprovesti tranzi"iju iz netržišnog u tržišni, kapitalistički sistem, takvog i takvog tipa' () druga zabluda odnosila se na način kako takav sistem možemo najbezbolnije i najefikasnije ostvariti u konkretnim uslovima. (ad je re$ o prvoj zabludi od ideolo"izovane socijalisti$ko)marksisti$kom paradi"mom indoktrinirane vlasti tako nešto se nije mo"lo o$ekivati. *ato je razumljivo što su pro"resivniji ju"oslovenski ekonomisti za"ovarali formulu koja je i bez svesne namere danas se to jesno vidi imala mnoge karakteristike neoliberalizma)) i pre nego što je on na velika vrata ušao na svetsku s"enu . +a to mo#da i nije bila svesna namera vidi se po tome što je ona ne samo da bi lakše ,prošla- bila zao"rtana u marksisti$ko ruho. .ni koji du#e pamte znaju da je napadno forsirana floskula %u koju su i ube!eni tr#išnjaci tzv. profitaši iskreno verovali&/ da bismo ostvarili tr#išnost moramo osloboditi %od tutorstva partije i dr#ave& delovanje ekonomski& zakonitisti' naravno u marksističkom smislu# * ima+emo tržišnu privredu . 0 šta je to bilo dru"o bilo ne"o specifi$ni neoliberalizam jer se u suštini svodi na tvrdnju/ perfektni tr#išni sistem postoji samo treba osloboditi u njemu sadr#ane ali ideolo"ijom pri"ušene zako$ene ekonomske zakonitosti. . tome kako one deluju iako su pri"ušene i kako bi delovale kad bi se oslobodile ,otko$ile- ) postojalo je sijaset teorija. (asnije u osamdesetim %pa i devedesetim& "odinama na mala vrata ušao je i veliki deo tr#išne terminolo"ije i kate"orijalne aparature u $ijoj su slobodnoj upotrebi pa i u zakonskim tekstovima spas videli "otovo svi ekonomisti. (ao da uspostavljanje tr#išnosti zavisi od to"a da li 'e .12)i biti preimenovani u preduze'a3 poslovnodni or"ani u direktore3 fondovi preduze'a u kapital preduze'a3 ostatak dohotka u profit %ina$e uvek tanušan nulti ili ne"ativan&3 izvršna ve'a u vlade sekretarijati u ministarstva ...

* tako je to tumaranje trajalo godinama, čak de"enijama nakon neuspe&a jednog programa, brzo se pravio drugi, u nadi da +e ,ovaj put biti prona-eno ono pravo.# / to pravo nikako da se na-e i nije se ni moglo na+i na gore pomenutim pogrešnim premisama# 4amo formalna ,prekretnica- nakon 5666. "odine 7akon 5666 "odine zaista je došlo do bitnih promena. 0li u $emu su se one suštinski sastojale8 1 ekonomskom po"ledu suština je bila u tome da je ve+ vladaju+em (danas se ve+ vidi pogubnom) neoliberalizmu i u Srbiji dato je zeleno svetlo da se ispolji kao market fundamentalism, ta$nije re$eno kao tranzicioni market fundamentalizam. I tu su sadržane dve, samo donekle izmenjene, teška zablude. Istina eksplicitnije ne"o bilo kada ranije tr#ište odnosno tr#išna privreda je na"lašeno tretirana kao efikasniji aran#man ekonomske aktivnosti od bilo koje netr#išne varijante3 a samim tim je eksplicitno istaknuta neizbe#nost tranzicija iz netr#išne %ili quasi tr#išne& u tr#išnu privredu. 0ilj je, dakle, ekspli"itno postavljen, odma& +emo videti, dvostruko nepre"izan i lakonski# 0ko se ne precizira šta se podrazumeva pod tr#išnom privredom prethodna re$eno je lakonsko ciljno odre!enje ne "ovori mno"o ostavlja prostor za razli$ita proizvoljna poimanja. 7ajopštije se mo#e re'i da pod tr#išnom privredom podrazumevamo neki aran#man ostvarivanja ekonomske aktivnosti. 1ažemo neki, jer on nije jednoznačno odre-ene ve+ ispoljava kao dosta široka skala, koja se proteže od visokog stepena liberalizma, laissez fairea, prirodnog (samo) toka (samoregulisanja) ekonomske aktivnosti, sve do, na drugom kraju skale, visokog stepena interven"ionizma, regulisanja, korigovanja samotokova. 1spostavljanje optimalno" odnosa izme!u samotokova i intervencionizma re"ulisanja9kori"ovanja pomenutih samotokova samo po sebi je ozbiljan spoznajni i operativni problem. 0ko se to na optimalan na$in taj problem reši %precizira& to samo znači da imamo nešto što je nužan, ali ne i dovoljan uslov. Imamo cilj ciljnu situaciju u kojoju #elimo sti'i. /li, pored toga postoji, pokazalo se, mnogo ve+i i teži zadatak tranzi"ioni& zemalja kako sti+i do tog "ilja ili bolje re$eno kako iz nasle!ene netr#išne situacije %koja u nasle!e ostavlja i svoje recidive& ostvariti taj ciljni aran#man zvani tr#išna privreda. $ajve+i problemi tranzi"ije su upravo ti re"idivi netržišnog sistema, koji& se nije tako lako osloboditi i uspostaviti optimalni tržišni ambijent# 2ranzi"ionim tržišnim neoliberalizmom se mogu označiti ona s&vatanja po kojima su za tranzi"iju u tržišni sistem bile nužne i dovoljne nekolike ključne promene koje +e zatim predstavljati endogene (u samom sistemu sadržane) dovoljno snažne drivig forces da spontano, samotokovima, sve ostalo ,dovedu na svoje mesto. / to nije ništa drugo nego tranzi"ioni tržišni fundamentalizam# 3ašto4 3ato što uključuje i s&avatanje da +e se brzo samoeliminisati (nestati) i svi re"idivi netržišnog sistema, odnosno da +e brzo biti samouspostavljen optimalan tržišni ambijent na makroekonomskoj ravni i da +e na mikorkoenomskoj ravni ekonomski entiteti spontano poprimiti sve karakteristike koje podrazumeva perfektna konkuren"ija . 0li pokazalo se još u prošloj dekadi i ne samo u 4rbiji da za uspešan prelaz iz netr#išne ekonomije nije bilo dovoljno da se makar i najboljom šok terapijom na"lo promeni9uspostavi nekoliko istina va#nih repernih ta$aka/ makrostabiliza"ija %monetarnom restrikcijom i fiskalnom štednom& privatiza"ija internim akcionarstvom9vau$erizacijom prodajnom ili likvidacijom dotada nesupešnih preduze'a uz o$ekivanje da 'e tzv. greenfield FDI na"rnuti i u još nestvoreni tr#išni ambijent : to je ina$e i danas najve'a zabluda ) i apsorbovati stvorenu nezaposlenost... ;asno se pokazalo i pokazuje koliko je velika i ova dru"a zabluda/ neuporedivo više je trebalo odnosno treba uraditi da bi se uspostavio tržišni ambijent sposoban da "eneriše ekonomsku prinudu na

održavanje likvidnosti %plate#ne sposobnosti& razume se i dr#ave i celokupno" javno" sektora3 ostvarivanje uslova i za finansiranje investi"ija iz doma+i& izvora i za spoljnu dokapitaliza"iju u raznim oblicima a ne samo prihoda od prodajne privatizacije i sada u"lavnom samo& "omilanjem spoljnje" zadu#enja3 sprečavanje grabeži, pljačke i razni& drugi& neregularni& oblika devastiranja postoje+i& kakvi&-takvi& entiteta3 onemogu+avanje brojni& ma&ina"ija i neregularnosti, uključuju+i i poresku evaziju, stranačku kadrovsku subordina"iju i reketiranje preduze+a %naro$ito iz javno" sektora& onemo"u'avanje pravosudne i svake dru"e nefikasnosti u ostvarivanju zakonitosti elimina"iju &ipertrofirane korup"ije... eliminina"iju rent-seeking prakse u raznim vidovima ... poboljšanja radnog mentaliteta i podizanje efikasnosti i poduktivnosti... 4uviše je du"a$ak niz ono"a što je trebalo uraditi i što 'emo morati %prvenstveno mi sami& uraditi da bismo krenuli u inte"raciona i bilo koja dru"a povezivanja da bismo mo"li izdr#ati liberalizaciju i konkurenciju... 5azne dona"ije, koriš+enje pretpristupni& ili ne znam kakvi& fondova, mogu biti samo izvesna podrška, ali glavnina posla je na nama# / ne vidi se da ozbiljnije ,radimo na sebi., ni približno onoliko koliko situa"ija za&teva#