You are on page 1of 2

Nepremostive, fatalne posledice turbulentnih devedesetih (samo)lustracija, katarza svakako da, ali ne može da vrati zagađenja iscurela otvaranjem

Pandorine kutije
U kategoriji Turbulentne devedesete (i pre njih) razmatraju se problemi primarne destrukcije ekonomije rbije tokom devedesetih. (Sekudarno, ili bolje rečeno, druga faza devastacije, do la je do izra!avaja nakon "###. godine, dakle u deceniji koja je morala biti, i bilo je uslova da bude decenija brzog oporavka i sustizanja zaostanja u razvoju, a bila sve samo ne to. $ to je predmet razmatranja u mnogim drugim kategorijama na ovom sajtu). %akle, u ovoj kategoriji, u čijem fokusu su devedesete godine, poenta je na slede&im problemima' (ezistentan odnos prema tranziciji u integralni tr!i ni sistem, opstrukcije i konceptualna lutanja
%emonstracioni efekat podozrenja, ali su tinski otpori su bili dubljeg karaktera ) tr!i ni sistem da ) ali bez kapitala* ) ako ba ne mo!e bez kapitala, onda je po!eljno da u celosti ne budu identifikovani njegovi vlasnici* ) a ako ve& mora imati vlasnika, treba onemogu&iti koncentraciju akcija (imovinskih prava nad njima) u rukama pojedinih krupnijih akcionara.

+eprihvatanje obavezne privatizacije i korporativizacije i četiri faze lutanja'
!" #edno mogu$e obja%njenje je da se ne pravi razlika između doktrinarno poželjnog ( sa stanovi ta odre,enog ideologizovanog sistema vrednosti) i realno mogu$eg "..nije se prihvatala preovla,uju&a ocena da ideologizovani privredni sistemi (i dr!avno)svojinski i dru tveno)svojinski) nisu bili i ne mogu biti konzistentni i efikasni, da je zbog toga i paradigma marksističkog socijalizma propala. Umesto toga, previ e dugo se stajalo na stanovi tu da -dru tvena svojina mo!e posti&i potrebnu efikasnost-. ". $ upravo s tim je povezano drugo mogu&e obja njenje otpora prema privatizaciji i br!oj tranziciji dru tveno) svojinskog (ne)sistema u autentičan tr!i ni sistem. .vaj proces je veoma mukotrpan* pogotovo ako se ne znaju dovoljno svi putevi (modeli) kojima se on mo!e ostvarivati. /bog toga i nije čudno to su se mnogi, upravo imaju&i pred očima sve te probleme, te ko opredeljivali tu opciju i nastojali da je po%to-poto izbegnu. $ da bi to opravdali podsvesno tumačili ) ili prihvatali takvo tumačenje ) da je dotada nji rudimentarni i neadekvatni proces privatizacije odgovoran, ne samo za probleme i nesavr enosti koji objektivno u njemu postoje, nego i za stihijnu grabe! dru tvene svojine van modela privatizacije, a koja, ba naprotiv, potiče od oklevanja da se privatizacija sprovede to organizovanije. 0. Tre&e mogu&e obja njenje za otpore odlučnijoj privatizaciji treba tra!iti u politi&kom interesu, tj. u činjenici da su preduze&a u dru tveno)svojinskom sistemu bila veoma neotporna na političke uticaje, pa se, uz takvu svojinsku osnovu, veoma lako ostvaruivala dominacija politike nad ekonomijom. $ zbog toga je bilo političkih faktora koji su preferirali taj sistem, bez obzira na njegovu inherentnu ekonomsku neefikasnost. 1. $ konačno, četvrto (ali nikako i najmanje va!no) mogu&e obja njenje za postojanje otpora odlučnoj i dobro organizovanoj privatizaciji, je u jakim interesima za neregularnu, vaninstitucionalnu privatizaciju. .na se ogledala u nastojanju ne malog broja ljudi da se ne čini ni ta to bi moglo da prekrati tada nju agoniju dru tveno)

svojinskog sektora, jer im upravo takva situacija odgovarala. 2ilo zbog toga to su involvirani u stihijne oblike rastakanja i prisvajanja fonda dru tvenog kapitala, bilo zbog toga to su očekivali da &e tada nja agonija dovesti do povoljnih ansi da se u bescenje mogu kupiti potencijalno dobra preduze&a i na taj način ostvariti veliki kapitalni dobici. 333 +epristajanje tokom devedesetih na privatizaciju i -normalnu- tranziciju iz -socijalističke- u tr!i nu ekonomiju ) to nikako nije moralo da podrazumeva primenu haotično)rasprodajne, -u bescenje- privatizacije, do kakve je do lo nakon "###. godine ) značilo je samo agonijsko istrajavanje na sistemu sa fundamentalnim nedostacima i, nestajanje dru%tvene svojine, dru%tvenog kapita, kroz divlju promenu sistema u rbiji" 'azume se, nije problem bio samo u tome %to se, istrajavanjem na tome, dru%tvena svojina ubrzano topila, razvla&ila, (sivo( privatizovala i kroz brojne druge neregularne oblike prakti&no nestajala" # er, ona je i morala da nestane sa istorijske scene, kao proma ena 4idričevsko)4ardeljevska)2akari&evska paradigma. 5roblem je bio u tom blokade, kasnije i bombarderske destrukcije, nego mnogo vi%e kroz neregularnu privatizaciju, koja je bila teža u sveop%tija destrukcija nego %to se može i zamisliti) moralna, eti&ka, politi&ka, ekonomska, socijalna""" degradacija ne samo do tada postoje$ih kakvih-takvih, svakako rudimentarnih oblika zaposlenosti, preduzetni%tva, poslovnosti, istraživanja, efikasnosti, kulture rada""" nego i sveop%ta dodatna kontaminacija svih dru%tvenih vrednosti" (Pu%tanje iz boce duha( nemorala, beskrupuloznosti, java%luka, bespavlja, nepravde""" &ije stavljanje pod kontrolu li&i na imposible mission* bilo kroz +,, bilo neku alternativnu formulu" - najmanje posipanjem pepela frazama (mi smo cenu svojih zabluda skupo platili na ranijim izborima(, ili (zaboravite nas .onakve.) mi smo sada sasvim druga&iji, fakti&ki drugi, .dobri momci. (
Jer, (samo)lustrija i katarza pojedinaca i partija jesu za svaku pohvalu, ali, na žalost, ne vra ćaju natrag sva zaga đenja koja su iscurela otvaranjem Pandorine kutije u vreme njihove ranije vlasti, koja su do današnjih dana mutirala i epidemijski se uvukla u sve pore ekonomskog i društvenog bića u Srbiji. Na dekontaminiciji dugotrajno u mukotrpno mora rade upravo ti (samo-lustrirani) ili neki drugi ovdašnji, jer u tome ne mogu da budu zamena (sem da posluže kao alibi-paravan) nikakvi strani eksperti, kojima je sve to apsolutno nepoznato i neshvatljivo.