You are on page 1of 265

pukovnik Boro Mitrovski dr Vencesiav Glišić pukovnik Tomo Ristovski

Bugarska vojska u Jugoslaviji
1941-1945.
Bugarska okupatorska vojska (april 1941 — 9. septembar 1944) Saradnja između narodnooslobodilačkog pokreta Jugoslavije i antifašističkog pokreta otpora Bugarske Učešće jedinica otečestvenofrontovske Bugarske u borbama na tlu Jugoslavije na kraju rata

»MEĐUNARODNA POLITIKA«
Beograd, 1971.

Urednik

edicije

NADA DRAGIĆ

Tehnički

urednik

SLOBODAN GAJ1Ć

Lektor DOBRILA BARAĆ-ŠAFARIK

Korektor NATAŠA TANASIJEVIĆ

F o t o g r a f i j e i f a k s i m i l i iz Foto a r h i v e V o j n o g muzeja u Beogradu i V o j n o i s t o r i j s k o g i n s t i t u t a JNA

REČ

AUTORA

Već duže vremena oseća se potreba da se našoj i svetskoj javnosti prikažu uloga Bugarske i njenih oružanih snaga u drugom svetskom ratu, i to u tri njene najvažnije dimenzije: prvoj, bugarska okupacija dela jugoslovenske državne teritorije i doprinos bugarskih oružanih snaga naporima sila Osovine da sprovedu svoje agresivne ciljeve na Balkanu; drugoj, oblici i rezultati saradnje između narodnooslobodilačkog pokreta Jugoslavije i antifašističkog pokreta otpora Bugarske, odnosno veza i saradnja između Komunističke partije Jugoslavije i Bugarske radničke partije tokom drugog svetskog rata i, najzad, trećoj dimenziji, učešće jedinica otečestvenofrontovske Bugarske u borbama protiv nemačkih snaga na delu teritorije Jugoslavije na kraju rata. O ovim pitanjima pisano je, ali najčešće parcijalno i vezano samo za jednu užu temu. Ovo je, međutim, pokušaj da se tri celovita pitanja, tri posebne teme, stave jedna pored druge i jasno razgraniče a istorijski i kauzalno povezu. Autori su se prihvatili veoma složenog zadatka kazivanja istorijske istine o događajima iz bliske prošlosti koje su karakterisali razni interesi, razni uticaji i uslovljenosti, ne uvek, i ne jednostavno, objašnjivi. Jer, odnosi između Jugoslavije i Bugarske u drugom svetskom ratu zaista su bili veoma složeni: troipogodišnja okupacija i aneksija dela integralne jugoslovenske teritorije od strane fašističke Bugarske, teror i zločini, morali su imati odraza na sveu-

kupne odnose između dveju partija nosilaca antifašističke borbe ovih zemalja — Komunističke partije Jugoslavije i Bugarske radničke partije — što se osečalo i u toku rata, i pri kraju rata posle uspostavljanja otečestvenofrontovske vlasti u Bugarskoj, i u zajedničkim dejstvima protiv nemačkih snaga. Knjiga je podeljena u tri dela, od kojih svaki za sebe obrađuje posebnu dimenziju u odnosima Jugoslavija — Bugarska u toku drugog svetskog rata. U prvom delu dati su uloga i karakter okupatorske vojske carske Bugarske, njeno angažovanje u hitlerovskoj koaliciji i, posebno, angažovanje u borbi protiv narodnooslobodilačkog pokreta Jugoslavije; u drugom delu iznose se vidovi saradnje između Komunističke partije Jugoslavije i Bugarske radničke partije, između narodnooslobodilačkog pokreta Jugoslavije i antifašističkog pokreta otpora Bugarske, te neslaganja koja su se ispoljila posebno u odnosu na Makedoniju i makedonsko nacionalno pitanje, iz čega su proizlazila i različita gledanja dveju partija na narodnooslobodilačku borbu makedonskog naroda; u trećem delu iznose se činjenice o učešću i stvarnom doprinosu trupa otečestvenofrontovske Bugarske u završnim borbama u nekim delovima Jugoslavije, kao i razlozi koji su bitno uticali na odluku jugoslovenskog rukovodstva da odobri učešće jedinica BNA u tim borbama. U bugarskoj istoriografiji naročito se ovo učešće BNA predimenzionirano prikazuje, pa su autori, na osnovu arhivskih izvora, izneli kada i kako je do tog učešća došlo, koliko je stvarno bilo i kakvi su njegovi stvarni efekti. Pri izučavanju i koriščenju građe nailazili smo na razne teškoće. Zbog nedostupnosti bugarske izvorne građe iz perioda okupacije, neki događaji iz domena odnosa savezništva Bugarske i hitlerovske Nemačke nisu mogli biti do kraja istraženi, a neki tajni dogovori ostali su, verovatno, i neotkriveni. Za ovaj period korišćena je raspoloživa bugarska upravno-policijska arhiva, jugoslovenska vojno-politička do-

kumentacija i nemačka dokumentacija iz arhiva Vašingtonu. ostali nedovoljno osvetljeni i obrađeni. To nismo činili ni za jedinice Jugoslovenske armije. obrađeni su uglavnom na osnovu partijske dokumentacije i literature. pretežno smo se služili bugarskom istoriografskom literaturom. i odnos BRP prema makedonskom nacionalnom pitanju. godine. Dokumentacija Kominterne autorima nije bila dostupna. Saradnja između narodnooslobodilačkog pokreta Jugoslavije i antifašističkog pokreta otpora Bugarske. zatim jugoslovenskom izvornom građom i literaturom i nemačkom dokumentacijom. zbog nedostupnosti bugarske izvorne građe. autori su izneli i ocenili najhitnije istorijske činjenice o ovom sple- . do maja 1945. i stavovi prema njihovim međusobnim odnosima. Zbog nedostatka bugarske izvorne građe iz perioda zajedničkih borbi. te su odnosi Kominterne prema Komunističkoj partiji Jugoslavije i Bugarskoj radničkoj partiji. Bonu i Londonu. u celini ili pojedinostima. u Nemačka izvorna grada omogućila je da se neke manje poznate činjenice iz okupacionog perioda o odnosima i sprezi između nacističke Nemačke i carske Bugarske. Za obradu dejstava bugarskih otečestvenofrontovskih jedinica u borbama na delu teritorije Jugoslavije od oktobra 1944. nismo mogli dati verodostojne podatke o gubicima otečestvenofrontovskih jedinica i gubicima koje su one nanele nemačkim snagama na tlu Jugoslavije. Posebno ističemo da su iz narodnooslobodilačke borbe Jugoslavije obrađeni događaji samo u onom opsegu koji smo smatrali neophodnim da bi se shvatila zbivanja koja se uklapaju u osnovnu temu knjige. Sva korišćena građa i literatura navedeni su u knjizi sa tačnom naznakom izvora. Radeći na ovoj ozbiljnoj tematici. po prvi put bolje sagledaju i ocene.

francuskom. ova knjiga izađe i na makedonskom. slovenačkom i srpskohrvatskom jeziku. i tako postane dostupna brojnim čitaocima širom Jugoslavije. pored izdanja na engleskom. ruskom i nemačkom jeziku. . Zahvaljujemo svima onima koji su nam pomogli tokom rada na knjizi. omogućio da. zainteresovan za ovu temu u njenom širem istorijskom i uvek aktuelnom kontekstu.tu složenih odnosa između Jugoslavije i Bugarske u toku drugog svetskog rata. Zahvaljujemo i Izdavaču koji je.

SEPTEMBAR 1944. .9 .BUGARSKA OKUPATORSKA VOJSKA APRIL 1941 .

Nemačka terijalu. Popustljivost uticajnih krugova zapadnih sila prema sve agresivnijem fašizmu. nacistička Nemačka koristila je za pripreme da u pogodnom trenutku počne otvoreno naoružavanje. da bi ostvario ekspanzionističke ciljeve. t o m 6. s t r . str. i njihovo antisovjetsko raspoložen/e. godine. k n j . 34—35. Uvodi opštu vojnu obavezu i energično razvija sve vidove oružanih snaga. 2 ) »Drugi 2 svetski rat«.OKUPACIJA MAKEDONIJE I JUGOISTOČNE SRBIJE Fašizacija Bugarske i pristupanje Trojnom paktu Odmah po dolasku na vlast. Oktobra 1933. pristupio saradnji sa fašističkom Italijom i m i l i t a r i s t i č k i m Japanom. ( d a l j e V I I ) Beograd. 1 ) Nemačka i Italija svoje ciljeve usklađuju Oktobarskim protokolom o vojnoj i političkoj saradnji (sklopljen 25. a dve godine kasnije otkazuje odredbe Versajskog ugovora i sve tešnje sarađuje sa fašističkom Italijom. 582). ratnom sveta pohrlili španskom fašizma. ) i Kada je 1936. godine istupa iz Društva naroda. s t r . X 1936). 1967. stvorivši tako osovinu Rim — Berlin. 1. početkom 1933. Protokol je pored ostalog predviđao: eliminisanje svih snaga koje ugrožavaju nacifašizam. . g o d i n e u Š p a n i j i su da bi pomogli generalu nisu Italija pružile velesile Franku izbio građanski rat. zajedničku vojnu intervenciju u Španiji. odbacivanje Društva naroda i lokarnskih ugovora. 421. zapadne preduzele (Vojna enciklopedija dalje Beograd. 1957. Hitler je. t o m 9. podržavajući one reakcionarne pokrete i političare koji su u evropskim zemljama mogli da dovedu fašizam na vlast. u prvom redu komunista. izolaciju SSSR od drugih zemalja Evrope. d o b r o v o l j c i narodu u borbi u protiv živoj obilatnu nikakve pomoć korake sili i iz 54 z e m l j e iako su mal/£). Vojnoistorijski institut Jugoslovenske narodne armije.

t o m I. 409—412). vojni savez između Nemačke. godine Mađarska. a Japanu planove na Dalekom u i vojne komisije Berlinu. protiv Španija SSSR 27. A n t i Italija pristupila Mađarska 24. 1939. tom ekonomsku Nemačkoj su znavajući cilju Tokiju. u kojoj je dva dana kasnije narodnim otporom i vojnim pučem pakt oboren. Kraljevina Jugoslavija. i da međusobno p o d e l e u t i c a j n e s f e r e . t o m 1. ) Pakt je p r e d s t a v l j a o a g r e s i v n i i v o j n u pomoć u i su političke. juna 1923. s t r . marta 1941. izvršio državni udar. I t a l i j i vodeću u l o g u u Evropi.Protiv međunarodnog radničkog pokreta i progresivnih snaga sveta angažuje se i militaristički Japan. U t o k u 1938—1939. koji 25. Rumunija. (Kratka blgarska (komunista) — i m e n o m Bugarska radnička p a r t i j a radnička u partija Bugarsku komunističku partiju — k l o p e d i j a . (TS) ) Na partija tesnih socijalista preimenovana je u Bu- garsku k o m u n i s t i č k u p a r t i j u u j e d n u p a r t i j u pod nosi naziv 1948. marta 1941. 4714). predviđao 6. Bugarska se preimenuje B K P ( t s ) . kao prvi zadatak postavila je razbijanje BRP5) Komunisti Bugarske. godine sa Nemačkom zaključuje Antikominterna pakt. prvenstveno usmerene p r o t i v SSSR 5 ( A r c h i v der Gegenwart — 1940. Na Balkanu je nemački imperijalizam imao uporište na bugarskom carskom dvoru. 4 k o m i n t e r n a paktu a k a s n i j e i svi o s t a l i nemački i japanski s a t e l i t i (VE. još 9. BRP(k). Strane u g o v o r n i c e obavezivale su se da jedna d r u g o j litičku. uspostavio u zemlji monarhofašističku diktaturu i zaveo kurs potpunog potčinjavanja Bugarske interesima nemačke imperijalističke politike. a 25. oborio ustavnu vladu Stambolijskog. Ferdinandov sin Boris III nastavio je pronemačku politiku svoga oca i oslanjajući se na najreakcionarnije snage u zemlji i vojsci. s t r . ekonomske i informacije obrazovane Rimu i koje razmenjivale razrađivale s t r . 3 ) Ubrzo se Antikominterna pakt razvio u Trojni pakt. S o f i j a . 177). i 23. XI 1936. septembra 1944. XX kongresu 1919. XI zajedničke 1937. . ratu savez radi o s t v a r i v a n j a s v e t s k o g gospodarstva pruže svaku popriU istoku. sa Aleksandrom Cankovim na čelu. Italije i Japana. BKP i RP o b j e d i n j u j u se (BRP). mere za II borbu 1939. godine u Berlinu sa važnošću od 10 godina. Slovačka. 1963.4) Paktu su pristupile i profašističke vlade drugih država: u novembru 1940. enciBKP. septembra koji je 3 ) Specijalni tajni je protokol. suprotstavljajući se diktaturi organizovali su septembarski ustanak u noći između 22. IX 1940. I l l i obavezivao i Nemačku i Japan da sa SSSR ne p o t p i š u p o l i t i č k e ugovore. a od 9. f a š i s t i č k i h s i l a . 1. Bugarska. koji je potpisan 27. Nova vlada. Na V kongresu BRP(k).

Vodeći politiku izmirenja sa J u g o s l a v i j o m . bila je do Drave organizacija. Od 1923. s t r . neke korake za poboljšanje odnosa sa SSSR. . 23. i govora.6) Posle dolaska Hitlera na vlast. a sva demokratska prava stavljena su van zakona. Jedna od važnijih mera bila je raspuštanje XXIV redovnog Narodnog sobranja u kome je. legionari koja je osnovni buduće bugarskog antifašističkog fašistička Otac Pajsij.000 ljudi . I 1937. To su bili razlozi zbog kojih je svoje mesto morao prepustiti političarima »čvršće ruke«. . naklonjen jugoslovensko-bugarski 8 1944—1945«. pored germanofilske većine. . pod ideološki nemačkom Gestapoa. Istovremeno. Kjoseivanov je činio.vlada ugušila u krvi. car Boris III i vlada Kjoseivanova 7 ) 29. 1947. 1. II 1940. 8 ) čiji su programi bili prožeti duhom antisovjetizma. godine jer je. Pored toga. VIII 1939. organizacija. str. 25). »0 novoj Bugarskojna — Zbornik članaka 1962. b i o i Zapadu. 240—252. u p e r i o d u 1935. vaspitavala profesora saradnike rukovodstvom Geneva. posle potpisivanja pakta o nenapadanju između SSSR i Nemačke. Kabinet Kjoseivanova raspušten je 15. maja 1934. potpisao 24. »Kratka istorija Blgarija«. bilo i deputata antidemokratski i antisovjetski raspoloženih ali koji su štitili interese onog dela bugarske buržoazije koja je težila uspostavljanju uže saradnje sa Velikom Britanijom i Francuskom. do 1925. 9—10 — p r e v o d ) . i VIZ. godine. do 1940. str. 'Od Agneš: fašizmu. Sofija 1961. Sofija Nauka iskustvo s t r . velikobugarskim šovinističkim nastojanjima i nacionalnom mržnjom prema susednim balkanskim narodima. ') Georgi Beograd 7 Dimitrov: 16—17. k n j . godine pobijeno je 25. iako je vodio politiku potpunog priklanjanja Hitlerovoj Nemačkoj. godine zabranili su rad svim naprednim političkim partijama i radničkim sindikatima. obrazovao sedam kabineta. pakt o v e č n o m bile. ) K j o s e i v a n o v . su prijateljstvu organizacije fašistička je bili čiji (»Otečestvenata vojna na B l g a r i j a Borci citj bugarskog bio progresa. uspostavio i neke privremene veze sa Velikom Britanijom i Francuskom. Početkom drugog svetskog rata car Boris i fašistička vlada ubrzali su pripreme za pristupanje Bugarske fašističkom lageru. mada samo formalno. godine. ) Takve i su stičkim nih nacionalističkim poluvojna pokreta. Novim izborima dvor je uspeo da za novo sobranje obezbedi potpuno poslušnu germanofilsku većinu. poluvojne osnovama. organizacija najbliži (Gođo Savez borba bugarskih legionara. Budimpešta 1965. dvor i vlada su otvoreno podržavali osnivanje i delatnost fašističkih i profašističkih organizacija. protiv na šovininacionalTreća savez Mure'.

(Godo A g n e š . Da bi otklonio posledice ovog napada.Novi kabinet. Situacija mu je bila olakšana time što su se nemačke snage već nalazile u Mađarskoj i Rumuniji. godine jedan broj nemačkih ') građanskoj . Francuskom i tako umnogome povećali svoj vojno-ekonomski potencijal. u BDŽ 23.126 l j u d i . (»Otečestvenata Blgarija«. prema sporazumu sa Hitlerom. t r a g a n j u za partizanima p r i p a d n i k a pokreta otpora. i januara 1941. u je vaspitavala i nacionalističkom antisovjetskom odredi Branika učestvootkrivanju Sva š k o l s k a šovinističkom. građanskom m o b i l i z a c i j o m obuhvaćeno je 110. radi obezbeđenja neometanog marša za planirani napad s juga. k n j . koristeći kao bazu okupiranu Albaniju. važnu meru u pripremi napada na SSSR predstavljala je okupacija balkanskih zemalja. u sklopu svojih osvajačkih planova. 27—28). 10 } otpočela je snažna ideološka priprema masa da bi se stvorila vera u snagu i nepobedivost nemačke fašističke armije. s t r . d. u radne j e d i n i c e 18. Belgijom. U tom cilju Italija je prva otpočela agresivna dejstva na Balkanu — napala je Grčku. Holandijom. Hitler se sada osećao dovoljno snažnim za napad na Sovjetski Savez. pod predsedništvom istaknutog nemačkog eksponenta Bogdana Filova. Mobilisano je nekoliko divizija radi obezbeđenja južne granice i crnomorske obale.000. s t r . 12). na Zakon o knj. mobilizaciji. Sa vojnostrategijske tačke gledišta. S o f i j a 1949. je organizacija Branik. 11 ) U toku 1939.846 l j u d i . Posle izbijanja italijansko-grčkog rata vlada Filova pojačala je vojne pripreme zemlje. 1. a Bugarska je. osim toga. Branik. su u proganjanju r o d o l j u b a . 9 ) stvorene su birokratske državne fašističke organizacije. D i m o Kazasov: ) »Burni g o d i n i 1918—1944«. ali je pretrpela neuspeh. preko Balkana je vodio put za osvajanje britanskih kolonija na Bliskom i Srednjem istoku. U Narodnom sobranju izglasani su zakoni sa otvorenom fašističkom sadržinom. za kratko vreme ovladali Norveškom. Jevreja. Hitler je ubrzao akciju za ovlađivanje Balkanom. koja j o k u p l j a l a omla- Po ugledu na H i t l e r j u g e n d stvorena omladina m o r a l a je da a stupi i kasnje u omladinu dinu vali u iz raznih o m l a d i n s k i h o r g a n i z a c i j a u j e d i n s t v e n u c e l i n u pod k o n t r o l o m vlade. protiv Zakon o organizovanju bugarske vojna mladeži. str.0 Zakon za zaštitu Zakon naroda. ekonomskom i ideološkom pogledu. ") U v o j s k u je m o b i l i s a n o 125. (»Otečestvenata v o j n a na Blgarija«. energično se angažovao u sprovođenju niza profašističkih mera u političkom. 27. n. dozvolila da u toku decembra 1940. . str.000. 660—663). 1. Danskom. godine Nemci su. Organizacija duhu. i 1940.

29—30). Ovim aktom Bugarska je dozvolila ulazak nemačkih trupa na svoju teritoriju. reg. Obećani su joj i teritorijalni ustupci na račun susedne Jugoslavije i Grčke. 13 ) Arhiv VII (dalje. preko Dunava kod grada Ruse. vodeći sa Hitlerom pregovore o tome. godine u Beču. s t r . iako je u isto vreme garantovao Jugoslaviji teritorijalni integritet.4 Godo A g n e š . u Beču p r i m i o p i s m o pripoji 1. nemački poslanik u Sofiji upoznao je bugarskog ministra spoljnih poslova Ivana Popova da vlada nacističke Nemačke predlaže Bugarskoj da se priključi Trojnom paktu. 27—28). n. k n j . d. 394—395. U novembru. 16. Konačno dogovaranje o pristupanju Bugarske Trojnom paktu završio je Bogdan Filov početkom januara 1941. br. s t r . posredstvom Nemačke. k. k n j . 29. 4 / 4 — 1 . »Otečestvenata v o j n a na Blgarija«. 1. 1.' 2 ) Pristupanje Bugarske Trojnom paktu biio je od velikog značaja za sile Osovine. 394—395. ušle hitlerovske jedinice u Bugarsku i pretvorile je u placdarm za napad na Jugoslaviju i Grčku. s t r . r i j a « . i grofa bra ćana Bugarskoj priznaje da između i Strume septem- i r. na primer. 1. u Salcburgu. 14 ) 12 ) »Drugi s v e t s k i rat«. »Otečestvenata vojna na Blga- ) Filov u svom kojim se dnevniku piše da je pravo Blgarija«. lansirane su razne verzije: da Bugarska nije bila u mogućnosti da se suprotstavi nemačkoj vojsci. k n j . 1941. U oktobru 1940. Za početak. tvrdilo se da to nije protiv interesa Sovjetskog Saveza jer je s nemačkom vladom imao sklopljen ugovor o nenapadanju. 13 ) Bugarska vlada je pokušavala da opravda pristupanje nacifašističkom bloku perspektivom za ostvarivanje »nacionalnih ideala«. a i za samu bugarsku progermansku vladu. Za to je dobila nemačko oružje za kopnenu vojsku i avione zaplenjene u Poljskoj.oficira dođe na bugarsku teritoriju radi priprema za napad na Grčku. a pakt je potpisan 1. 4. »Drugi svetski rat«. . koja je smatrala da je nastupio pogodan momenat za osvajanje tuđih teritorija. Bugarska je od Rumunije dobila Južnu Dobrudžu. krajeve knj. 1. od Ribentropa r. s t r . A VII) fond NDH. Hitler je uveravao bugarskog cara da će lično podržati ostvarenje bugarskih »nacionalnih ideala«. marta 1941. car Boris je postavio pitanje Makedonije. k n j . str. Još istog dana su iz Rumunije. s t r . da drugog izlaza nije bilo do pristupiti Trojnom paktu čiji je cilj očuvanje mira na Balkanu. M a r i c e . (»Otečestvenata v o j n a na Drugog F i l o v je i z j a v i o da je rat k o j i je Nemačka p o v e l a neizbežan nužan da bi .

s t r . novembra 1940. 13. prema manifestacijom. " ' ) L. Zabranjene su organizacije za bugarsko-sovjetske kulturne veze i rasturanje sovjetske štampe i knjiga. godine predložio Sovjetski Savez. s t r .g r č k i rat k o j i je preduzet da bi se s p r e č i l o prodiranje britanske vojske u Grčkoj i u s p o s t a v l j a n j e Jednog novog balkanskog f r o n t a . k. na žalost. d. 5 / 4 — 1 ) . bugarski ministri i druge zvanične ličnosti javno su držali antisovjetske govore. u toku 1940. t i m više što je vlada Filova odbila da potpiše pakt o prijateljstvu i uzajamnoj pomoći koji j o j je 26. . najiskrenije sarađivati . Zato je sovjetska vlada notom od 3. marta 1941. Rekao j e : »Svi ste vi jednodušno o d o b r i l i p r i s t u p a n j e Bugarske T r o j n o m paktu i pokazali s v o j e zadovoljstvo jednodušnom stranu s i l a O s o v i n e i vezama taj i uvek će. reg.No. verna svojoj politici mira. t e j e v l a d a b i l a prinuđena d a p r i s t u p i T r o j n o m paktu. u Trakiji rat doneo o s l o b o đ e n j e b u g a r s k i h krajeva u zapadnim p o k r a j i n a m a . ( A V I I . svojim Na t a j način Bugarska je konačno stala Nama i na je Man j i h o v i h saveznika. br. f o n d N D H . d. ne može iz tih razloga da pruži nikakvu podršku bugarskoj vladi u sprovođenju njene sadašnje politike«. Budimpešta 1951. te da »sovjetska vlada. iako je Bugarska zvanično održavala diplomatske odnose sa Sovjetskim Savezom. Velev: »Od istorijata na blgarskijot patriotičeski kedoniji . kao š t o je b i o i t a l i j a n s k o . 38—39. te da je nemački 1941. 30. godine i prvih meseci 1941. Otvoreno je govorila o pravim ciljevima potpisivanja Trojnog pakta pokušavajući da spreči novu nacionalnu katastrofu u koju su gurali bugarski narod njegovi fašistički upravljači. B. udar Filov usledio je u p o s l e d n j e m času. s t r . u g r o z i l i bugarske i n t e r e s e . . 16 ) Bugarska radnička partija (BRP). upozorila bugarsku vladu na posledice takve politike. k n j . s t r . 5 front«. sobranju 19. . . k . f o n d N D H . zalagala se za zaključivanje ugovora o uzajamnoj pomoći između Bugarske i SSSR-a. A l i . . protiv aktivnog svrstavanja Bugarske u fašistički blok i pristupanja Trojnom paktu. jer vodi širenju sfere rata. u noti se kaže da se sovjetska vlada ne može složiti sa postupkom bugarske vlade. n. novembra istakao da su d o g a đ a j i . ») »Otečestvenata n. 4 / 4 — 1 ) . 14. još tada je i BRP u zalaganju za pakt sa Sovjetskim Savezom isti- se jednom U učinio svom kraj govoru komunističkoj u Narodnom propagandi. Godo Agneš. 1. Godo A g n e š . reg. vojna na Blgarija«. 28. povela je borbu protiv politike fašističke vlade Filova. 15 ) Sovjetska vlada nije mogla ostati ravnodušna prema ovakvoj bugarskoj politici. (A V I I . br. 4. Ona će do kraja b i t i v e r n a p r e d u z e t i m obamogućnostima. 4 .

navodno. 18 ) u stvari. postojala je opasnost da radovi na podizanju mostova preko Dunava sa rumunske obale otkriju ovu nameru. bavili su se mišlju da likvidiraju Jugoslaviju kao državu čekajući pogodan trenutak da bude potpuno izolovana i okružena. a to bi izazvalo nemir na Balkanu i u SSSR-u. bugarsku t e r i t o r i j u za ulazak n e m a č k i h trupa i obezRukovodilac nemačku štaba bio des je ovlašćen pojačaju da od der bugarskog mostovi Wermacht finansijsku pomoć. Generalštaba prelaska traži se. na č i j e m je č e l u generalštabni p u k o v n i k C a j c l e r . nacionalno pitanje«. te da to izvedu »okupacijom bez krvi«.cala »nacionalne ideale« i ukazivala na perspektivu izlaska Bugarske na Egejsko more dobijanjem jednog dela Egejske Makedonije. . bugarska vlada je odobrila grupi nemačkih oficira da pripreme teren i uslove za brz ulazak nemačkih trupa u Bugarsku. Dezember 1941. str. bila uperena protiv bilo koje zemlje. Stab radnička ) makedonsko 1940. str. Lazar M o j s o v : Beograd nalazio »Bu1948. se tada Prema izvštaju od 21. Band 1. jer je članica Trojnog pakta. uz tenkova. marta znatno su poremetili Hitlerove planove i za napad na Sovjetski Savez i za konačan obračun sa Englezima u Grčkoj i na Sredozemlju. Prema tome. 17 ) Uloga Bugarske u nemačkim planovima za napad na Jugoslaviju. 40—42. ova koncentracija snaga nije. X I I godine u Bugarskoj za p r i b a v l j a n j e podataka S o f i j a . Grčku i Sovjetski Savez Još u toku priprema za pristupanje Trojnom paktu. . 1. drumski (»Kriegstagebuch Oberkomandos — W e r m a c h t f ü h r u n g s t a b « . 995). I.s »Otečestvenata v o j n a na Blgarija«. pa ni protiv Sovjetskog Saveza. 57—58. A u g u s t 1940 — 31. Odlučeno je da bi u tom slučaju trebalo odgovoriti da Nemačka ne može trpeti eventualno učvršćenje Engleza na Balkanu i da se Rumunija mora zaštititi. Hilter i Musolini u svojim imperijalističkim planovima od 1937—1940. Svenarodnim otporom jugoslovenski narodi su dva dana posle potpisivanja Trojnog pakta zbacili vladu i odbili bilo i?) garska str. Prema nemačkoj proceni. No. partija (komunista) i knj. osnovni zadatak š t a b a bio je da p r i p r e m i bedi zbog uslove za njihovu da nemačkih akciju. događaji u Jugoslaviji od 27. Nemački glavni stan je procenio da je važno uveriti Sovjetski Savez da Nemačka nema agresivnih namera prema Jugoslaviji i Turskoj.

Musolini se saglasio sa predlogom i o tome istog dana pismom obavestio Hitlera. Mađarskoj — Banat. dok bi Rumunija trebalo da posluži kao zaštita prema Sovjetskom Savezu. Hitler je izdao Direktivu br. 27. Da se ne bi suviše dugo odlagao napad na Sovjetski Savez (poduhvat »Barbarosa«). 415. kako bi se onemogućilo sadejstvo grčkih i jugoslovenskih snaga. marta. marta. Hitler je istog dana. 20 ) Odmah po završetku konferencije. te da je zbog toga rešio da razbije Jugoslaviju i vojnički i kao državu. k n j . marta. 25«) trebalo je izvesti što pre. Bugarskoj — Makedoniju«. doneo definitivnu odluku da. 25. 2. k n j . s t r . -Die Oberste Wehrmachtführung 1939—1943«. k. b r . uz pomoć njenih suseda. Verlag. 1. Wies- Limes baden. ) Zbornik. A V I I . 475—477. i prostora Bugarske s druge strane. Bugarskoj. upadne u Jugoslaviju "J naroda ») Helmuth 21 Zbornik -Drugi Greiner: dokumenata tom i podataka 1. . o narodnooslobodilačkom ratu jugoslovenskih ( d a l j e Zbornik]. 2.kakav savez sa nacističkom Nemačkom.21) sa razrađenim planom napada na Jugoslaviju. Istovremeno je pismom izvestio Musolinija o novonastaloj situaciji. 274—275. t o m I I . 19 ) Zato je istog dana Hitler lično obavestio mađarskog i bugarskog ambasadora o svojim namerama. 28. k n j . a britanske oružane snage proterale sa Balkanskog poluostrva. 2. jednovremeno s napadom na Grčku (plan »Marita«). s t r . 1951. dok. po specijalnom izaslaniku uputio konkretan predlog o koordinaciji dejstava nemačkih i italijanskih snaga na Balkanu. napad na Jugoslaviju (poduhvat »Br. reg. s v e t s k i rat«. Na konferenciji sa vrhovnim komandantima kopnenih snaga i vazduhoplovstva održanoj 27. Osnovna ideja Hitlerovog plana bila je da se koncent r i č n i m napadom sa prostora Rijeka — Grac s jedne strane. s t r . tražeći da i njihove zemlje učestvuju u napadu na Jugoslaviju. Hitler je izjavio da je Jugoslavija nesiguran faktor s obzirom na predstojeći napad na Grčku i docniju akciju prema Sovjetskom Savezu. Tom prilikom je izjavio: »Rat protiv Jugoslavije mogao bi da bude veoma popularan u Italiji. Mađarskoj. Ogorčen ovim otporom. 3 / 2 . I I . d o k . likvidira Jugoslaviju munjevitim napadom. ne čekajući moguću izjavu lojalnosti nove jugoslovenske vlade. 405—408 . 1. a sutradan. pošto ovim državama treba staviti u izgled dobijanje izvesnih jugoslovenskih teritorija: Italiji — dalmatinsku obalu.

.

Zadatak bugarskih snaga bio je da štite pozadinu nemačkih snaga od eventualne akcije Turske. potčinile bi se nemačkoj komandi. uglavnom se razgovaralo o mestu i ulozi Bugarske i njenih oružanih snaga u Hitlerova F. Hitler je računao na jači otpor jugoslovenske vojske pa je predviđao i mogućnost da bugarske oružane snage učestvuju u napadu na Jugoslaviju. 19. prema uputstvu za strategijski razvoj. . A VII. aprila 1941. povoljan razvoj operacija nemačkih snaga u Jugoslaviji nije zantevao dejstva i bugarskih oružanih snaga. Ribentrop je 11. predviđala su se dejstva svih raspoloživih snaga u Bugarsko i Rumuniji. bugarska vlada je preduzela niz akcija u pogledu učešća u okupaciji i raspodeli Jugoslavije. bugarske snage koje bi bile angažovane protiv Jugoslavije. 23 direktiva br. Osiguranje prema turskoj granici za prvo vreme je trebalo prepustiti Bugarima. 23 ) U svim ovim kombinacijama. s t i m što bi za osiguranje naftonosnih područja u Rumuniji trebalo ostaviti snage jačine oko jedne divizije. Pošto je Hitler 27. armije. aprila zatražio od poslanika Draganova sudelovanje bugarskih divizija protiv Jugoslavije i prekid diplomatskih odnosa s Jugoslavijom. IV 1941. Međutim.opštim pravcem prema Beogradu. NAV-N-T-608. kao oslonac. bez ikakvog pritiska od strane Nemačke učestvovati u napadu. uništi jugoslovenska vojska. nemačku oklopnu diviziju. Mikroteka. ) 1 s t o. Prema sporazumu. a iza njih. 26 od 3. pošto joj je bila obećana Makedonija. 1/474—478. marta 1941. a krajnji južni deo ocepi od ostale jugoslovenske teritorije i na taj način stvori baza za produženje nemačko-italijanske ofanzive protiv Grčke. postaviti 16. Na sastanku. podsetio bugarskog poslanika u Nemačkoj Prvana Draganova da su »događaji u Jugoslaviji istakli makedonsko pitanje«. Pretpostavljao je da će Bugarska. Za napad iz rejona Sofije u pravcu Niša i dalje ka Beogradu. i sa prostora Ćustendil — Gornja Džumaja u pravcu Skoplja i Velesa. 22 ) U tom slučaju. bugarska vlada je bila veoma angažovana u akciji za napad i razbijanje Jugoslavije. Zbog toga je car Boris III izrazio želju da se lično sastane sa Hitlerom. bugarsko vojno rukovodstvo trebalo je da se sporazume sa vrhovnom komandom nemačke 12.

Bugarska je stavila na raspolaganje Nemcima sva pristaništa na crnomorskoj obali — Burgas. za napad na Grčku i. Beograd 1947. 10. i dejstva protiv saveznika. Uputivši tako svojih deset divizija na front prema Turskoj i Grčkoj. J5 ) Georgi D i m i t r o v : »Govori. s t r . Pored toga. s t r . pod kontrolom Nemaca. 4984. Bugarska je omogućila da deset nemačkih divizija bude upućeno na istočni front. Za vreme napada nemačkih i italijanskih trupa na Jugoslaviju i Grčku. bili su svi bugarski aerodromi sa kojih su nemački bombarderi i lovci poletali na front. Beograd 1970. Bugarska je Nemcima omogućila da na samoj jugoslovenskoj i grčkoj granici potpuno neometano izvedu pripremu svojih trupa. Grčku i Sovjetski Savez. toliko potrebnih na grčkom frontu u Albaniji na kome se vodila odlučna bitka protiv italijanskih oružanih snaga. č l a n c i i izjave«. posebno. str. Za prevoženje vojske i ratnog materijala na sovjetsko-nemački front. Varnu. osposobivši ih da mogu služiti nemačkim podmornicama i ratnim brodovima. Pored neposredne vojne pomoći. 24 ) U trenutku kada se Hitler pripremao za napad na Jugoslaviju bez objave rata. . Bugarska je mobilisala 10% svog stanovništva i glavninu svojih oružanih snaga koncentrisala na granici prema Turskoj. dr Ferdo čulinović: »Okupatorska p o d j e l a J u g o s l a v i j e « . 3< ) Archiv der Gegenwart — 1941. najvažnije železničke pruge i komunikacije u Bugarskoj bile su stavljene na raspolaganje nemačkim snagama radi prevoženja trupa i ratnog materijala u pohodu na Jugoslaviju. za napad na Sovjetski Savez. 11. 25 ) Takvim savezništvom i značajnim ustupcima Bugarska je omogućila nemačkim fašističkim trupama okruženje jugoslovenske teritorije i izvođenje udara nemačke armije u pozadinu jugoslovenskih snaga. Nemci su koristili bugarsku flotu. i njihovo odsecanje od saveznika — grčkih i britanskih trupa. politika Bugarske u nacifašističkoj koaliciji pretvorila je bugarsku teritoriju u nemačku bazu i placdarm za ove pohode. 51.hitlerovskoj koaliciji na Balkanu i o jugoslovenskim teritorijalna koje treba priključiti Bugarskoj. čija je glavnina bila grupisana na severnom frontu. B a l č i k — i pristanište Ruse na Dunavu. Bugarska je vezivala na utvrđenoj Metaksasovoj liniji 5—7 grčkih divizija.

k. 28/3 ( p r e v o d ) . Blagodareći pomoći koju nam je Bugarska ukazala. novembra 1944. br. br. Prof. k. godine u Beogradu. . k. srušen je fašistički režim u Bugarskoj i uspostavljena ") septembra otečestvenofrontovska vlast. rg. 27 ) Spremnost carske Bugarske i njenih oružanih snaga da se do kraja založe za pobedu sila Osovine podržali su svi vodeći krugovi Bugarske. 1/4—1. . a uvek je spremna da izvrši svoje dužnosti aktivno u ratu. Hitler je. 4. pretvorena kasnije u bugarski fašizam. godine bio je od istog značaja kao da su bugarske trupe najneposrednije učestvovale u ovim poduhvatima. Pored toga bugarska vlada nam je osigurala crnomorsku obalu koju je severnije obezbeđivala Rumunija«. kako je to car naglasio« Evo kako su ocenili ove događaje rukovodioci otečestvenofrontovske Bugarske.Doprinos Bugarske silama Osovine pri napadu na Jugoslaviju i Grčku aprila 1941. podržava red na Balkanu. reg. bitno pomaže na taj način Osovinu. . te je svaki pedalj Balkana pokriven bugarskim kostima i bugarskom krvlju. Bugarska vojska. predstavnik Bugarske narodne armije (BNA) general Ivanov. govoreći o aprilskom ratu protiv Jugoslavije i Grčke. i rekao: »Pretenzije Rusije stvorile su nam neminovan rat na Istoku. Kolika je bila ta pomoć može se shvatiti samo ako se ima u vidu da su Englezi tada vladali Kritom i Peloponezom.*) Pozdravljajući zasedanje Antifašističke skupštine narodnog oslobođenja Srbije (ASNOS-a). fond Bugarska. Bugarska imperijalistička reakcija. naš zadatak je bio olakšan i ubrzan. održano od 9. odao priznanje Bugarskoj i njenim oružanim snagama. . =7) A V I I . do 12. . 4. . reg. 12/4—1. I 1943.. zabila je dva puta nož u leđa jugoslovenskih n a r o d a . 26 ) Na sastanku održanom 5. 3. pored ostalog je rekao: » . između Hitlera i bugarskog ministra vojske generala Nikole Mihova. bugarska žan26 ) A V I I . Bugarska i danas vrši ozbiljno i dostojno svoju dužnost. Aleksandar Cankov u svom govoru u Narodnom sobranju kaže: 28 ) »Bugarska se kroz niz deset leta i stoleća borila za svoje oslobođenje i ujedinjenje. I s t o. 28 ) 9. 1944. br. zbog čega smo morali brzo svršiti na Balkanu.

do s v o j e s m r t i . str. 80—81. opisujući martovske događaje 1941. Deveti septembar učinio je kraj toj strašnoj sramoti koja je bila utisnuta na obraz bugarskog naroda. s t r . članak objav- *) Georgi D i m i t r o v (1882—1949) poznati r e v o l u c i o n a r međunarodnog r a d n i č k o g pokreta. br. zajedno sa Nemcima. Neko v r e m e b i o sekretar K o m i n t e r n e .. Makedoniju i veći deo Srbije. Oni su zarili nož u leđa Jugoslaviji i Grčkoj i omogućili hitlerovskim hordama da pobede jugoslovensku i grčku vojsku.«30) Ocenjujući pristupanje Bugarske Trojnom paktu. . 19 od 22. Pošto je okupirala zapadnu Trakiju. rekao da je i Bugarska. Bugarski vladajući krugovi odbacili su taj narodni zahtev priključivši Bugarsku državama Osovine i pustivši nemačku vojsku u zemlju. Svi događaji posle toga pokazali su da su t i m akcijama bugarski upravljači upravo pomogli da se sfera rata proširi na Balkan i da se Bugarska uvuče u rat. pljačkale su te oblasti i surovo se obračunavale sa stanovništvom . mogla sačuvati svoju neutralnost. »Bugarska n a n o v o m putu«. X 1944. Bugarska igra ulogu Hitlerovog žandar») Priručnik za političke radnike NOV I POJ. Georgi Dimitrov*) je. 1. . kaže: »Tri i po godine bila je Bugarska saučesnik hitlerovske Nemačke u ratu protiv slobodoljubivih naroda. " J I s t o . stajao na č e l u bugarske vlade i k o m u n i s t i č k e p a r t i j e . 40—58. . Bugarska je propustila kroz svoju teritoriju nemačku vojsku prema granicama Jugoslavije i Grčke i time pomogla Hitleru da osvoji zemlje koje su odbile da kapituliraju pred Nemačkom. V a s i l Kolarov: l j e n u »Boljševiku« br. k r a j e m 1945. ocenjujući mesto i ulogu Bugarske i njenih oružanih snaga u hitlerovskoj koaliciji. godine kada su narodi Jugoslavije bili spremni da se brane od Nemaca i kada je grčka vojska tukla Italijane na svojoj i albanskoj teritoriji. p r o t i v koga je vođen č u v e n i Lajpciški proces 1933. .« 29 ) Vasil Kolarov.darmerija i policija postali su žandarmi na Balkanu. član CK BRP ( k ) . A l i : » . bugarske okupatorske vlasti. oslanjajući se na narod. 1945. Po p o v r a t k u iz SSSR-a. Oni su klali i pljačkali mirno bratsko jugoslovensko stanovništvo kao i stanovništvo Grčke i Trakije. Bugarska je u t i m zemljama uzela na sebe sramnu ulogu hitlerovskih žandarma. . . Dosledno se b o r i o za dobrosusedske odnose sa J u g o s l a v i j o m .

32) stoji da će područje naseljeno »bugarskim Makedoncima« pripasti Bugarskoj. 10. da se Jugoslavija »uništi kao država. aprila 1941. septembra 1944. Ponovo je istaknuto da oblast naseljena Makedoncima treba da pripadne Bugarskoj i da je Firer Bugarima već odobrio vojno posedanje do linije Pirot — Vranje — Skoplje — dolinom Vardara. F. Uže područje Srbije stavlja se pod nemačku vojnu upravu. 2. pa tek onda interesi njenih saveznika. Za Srbiju je 31 ) Georgi Dimitrov: »Govori. Dogovori i sporazumi oko podele Makedonije i Srbije Prvi nacrt za podelu Jugoslavije usledio je posle Hitlerove odluke 27.1295/799—801. članci I izjave- (članak »Kuda ide Bugarska«). 14. 31 ) Ulogu jednog od najvernijih saveznika nacifašističke Nemačke carska Bugarska i njene oružane snage igrale su sve do 9. koje su na Balkanu zamenile nemačke divizije. lako je Smernicama Hitler rešio samo u osnovnoj liniji pitanje podele jugoslovenske državne teritorije. 545—547. Nacionalni arhiv Vašington. M ) Zbornik.« U Privremenim smernicama za podelu Jugoslavije od 12. Bugarske jedinice nalaze se u Jugoslaviji i Grčkoj kao okupatori. Sedamnaestog aprila u nemačkom ministarstvu spoljnih poslova 33 ) održano je savetovanje na kome su razmotrene ove smernice. godine kada je ustankom zbačen fašistički režim i uspostavljena otečestvenofrontovska vlast. dok. upućene na sovjetsko-nemački front«. nemački fond (NAV-N) — 33 NAV-N-T-77. . ) A VII. 12. potčinjenu vrhovnoj komandi suvozemne vojske. Tačno razgraničavanje raskomadane Jugoslavije ostavljeno je za kasnije dok nemački vojno-privredni eksperti ne pripreme zahteve koji bi udovoljavali nemačkim ratnim interesima. k n j .ma na Balkanu. Car Boris je stavio Nemcima na raspolaganje bugarske divizije. t o m I. uočljivo je da se u prvi plan ističu vojno-privredni interesi Nemačke. s t r . s t r . Mikroteka. marta 1941.

s t r . a sa Bugarskom i Mađarskom njihove teritorijalne zahteve. K ) I s t o . kako bi vlada Rajha ova pitanja razmotrila sa Rimom. 60—63. Sledećeg dana vrhovna komanda kopnene vojske iznela je svoj stav o razgraničenju i istakla: da Niš u svakom slučaju treba da pripadne Srbiji. O svim pitanjima postignuta su kompromisna rešenja uz I s t o . sazvana je konferencija na kojoj su učestvovali nemački i italijanski predstavnici. F . aprila 1941. dr Ferdo č u l i n o v i ć . str. 36 ) Pošto je nemačka vlada sa svojim ekspertima utvrdila vojno-privredne i političke interese Nemačke. te bi je trebalo načiniti tako malenom i slabom »kako više nikada ne bi mogla podići buntovnu glavu«. u Beču. a posebno predeo Ohrida koji Bugarska smatra svojim »nacionalnim draguljem«. n. 4984. Archiv der Gegenwart — 1941.rečeno da potpada pod nemačku vojnu upravu pod vrhovnom komandom kopnene vojske. 34 ) U međuvremenu. u nemačkom ministarstvu spoljnih poslova formirane su potkomisije koje su radile na pripremi predloga za obezbeđenje privredno-ekonomskih i političkih interesa Nemačke. Konferencija je održana 21. Srbija više nikada ne bi smela postati »žarište nemira«. saslušao zahtev da se Bugarskoj dodeli čitava Makedonija. . i priznao bugarskom suverenu opravdanost ovog zahteva. d. Na čelu delegacija nalazili su se ministri inostranih poslova — Ribentrop i Ćano. aprila. 796—797. Ribentrop je u uvodnom izlaganju istakao da je glavni zadatak novog uređenja na Balkanu da se ubuduće zauvek spreči ponavljanje izdaje koju je počinila Srbija nakon pristupanja Jugoslavije Trojnom paktu.1295/799—803. kao i o rudnicima Srbije na Kosovu i rudnicima u Makedoniji za koje je zainteresovana Nemačka. i 22. o proširenju »Velike Albanije« na istok. da ne bi trebalo dati Bugarima železničku prugu Zaječar — Niš. da je za granicu sa Bugarima podesan planinski venac između Niša i Pirata. oni su izložili svoje teritorijalne zahteve i stavove u pogledu okupacionih područja. Hitler je primio cara Borisa 19. 35 ) U toku priprema za sastanak o podeli Jugoslavije pozvani su na razgovore predstavnici Mađarske i Bugarske. F . 1295/792—795 i 789—791. U sklopu deobe jugoslovenske državne teritorije razgovarano je o bugarskom okupacionom području.

Bugarska vlada je otvoreno tražila i deo t e r i t o r i j e koji je bio pod italijanskom okupacijom.1295/1074—1075. od g r č k e granice južno od B i t o l j a . od nje se dosta odstupilo. dok. Međutim. Ta granica ne odgovara niti istorijski. Bugarski ministar vojske. z a t i m u potezu stare g r č k e granice«. događaji su pokazali da su sporovi i sporna pitanja ostali nerešeni. f o n d Bugarska. dogovorena između nemačke i italijanske vrhovne komande. uključno) 20 (oba — Mušnikovo km jugoistočno — 5 km južno isključno) 1748. godine. IV 1941. a koju je odobrio i Hitler 23. Crsko od Kačanik — š t r p c e (uključno) Srbica (uključno) (isključno) (uključno) — obala O h r i d s k o g jezera 5 km severno O h r i d a do od O h r i d a — Resen teka. knj. general Daskalov. pa je bilo i oružanih Dr Ferdo C u l i n o v i ć . (uključno) tom II. F. s t r . 39 ) S druge strane. Ovakvom demarkacionom linijom nisu bile zadovoljne ni jedna ni druga strana. Ovo nezadovoljstvo neminovno se odražavalo na odnose između Bugarske i Italije. Obe zemlje težile su da zgrabe što veći deo jugoslovenske teritorije. niti ćemo je priznati«. 570). *>) A V I I . i tada i kasnije. izjavljuje Filov septembra 1941. (isključno) — Rasteš 2587 Makedonije: Lešak »Od Vranja u jugozapadnom pravcu duž (mesto — — k. ( u k l j u č n o ) — k. 4. x ] Vrhovna Biničke — K.38) trebalo je da posluži kao osnova za razgraničenje. NAV-N-T-77. 2600 Zbornik.obostrano uveravanje da će se »mala razmimoilaženja« nekako uskladiti. d. — o d a t l e u j u g o i s t o č n o m pravcu (A V I I . niti stavom Italije. i italijanska vlada je imala teritorijalne zahteve prema nekim područjima bugarske okupacione teritorije. to potvrđuje: »Granicu prema Italiji ne priznajemo konačnom. i ona je neodrživa«. komanda Vermahta dostavila je 27. odnosno njenom veštačkom tvorevinom »Velikom Albanijom«. granice bugarskog o k u p a c i o n o g p o d r u č j a na t e r i t o r i j i južne o b a l e (isključno) od Tetova Liska M o r a v e — St. k. godine. niti strategijski. »Mi nismo zadovoljni granicom u zapadnoj Makedoniji. 5 / 4 — 1 I 8 / 4 — 4 . dok. niti ekonomski. n. Međutim. 37 ) Demarkaciona linija. 60—65. aprila 1941. . te je obeležavanje demarkacione linije završeno tek sredinom maja 1941. V. 2. 22. M i k r o str. Bilo je sporova pa i sukoba između Italije i Bugarske.

4 ') Da bi sa pravne tačke gledišta opravdala ulazak svojih trupa na jugoslovensku teritoriju. policijski je na str. s a m uveren da CA V I I . 4. oblasni reg. aparat preuzeo v l a s t u jula 1941. d. 298213—15. odnose između Bugarske i Makedonci 41 I t a l i j e u m n o g o m e je razlog granična l i n i j a u M a k e d o n i j i . XII 1941. koji su odmah po dolasku osnovali Bugarski centralni akcioni komitet za Makedoniju sa sedištem u Skoplju. ali je. t j .incidenata. sa V a n č o m M i h a j l o v i m . Značajnija promena nastala je septembra 1943. Ovaj komitet je u neku ruku preuzeo vlast za vreme interegnuma. skopski k. Po s v o j o j a k t i v n o s t i nemačkom garskom vojnom K o m i t e t istupa kao ekspozitura e k s p a n z i o n i s t i č k e p o l i t i k e bugarske s a r a đ u j u sa Gestapoom i predstavu o odnosu i komandom. bugarska vlada je 15. p o t o m I s buvladom. u F. (A tom narod«. a n j e g o v i t v o r c i dolaze s n e m a č k i m Jedinicama k o m b i n a c i j a m a H i t l e r o v e Nemačke sa V M R O . 6 / 4 — 4 ) . 1969. . k o m i t e t i su formirani i u unutrašnjosti Makedonije. makedonskiot k n j .2 298212 izveštaju od i 2. 1. Ulogu Komiteta z a m a g l j u j e i to š t o se vlada Filova o g r a d i l a od njega I š t o n i j e b i l a obaveštena da je organizovan. kada je kapitulirala fašistička Italija i kada je nemačka vojska zaposela područja svojevremeno dodeljena Italiji. jugoslovenske jedinice «) A V I I . Čulinović. 280—282. Istorijski arhiv KPJ. Dokumentacija odnos I ne pruža jasnu buržoazije. demarkaciona linija ostala ovakva. 5). ćeni ministar i u Mikroteka — Sofiji. te su bugarske okupatorske snage mogle zaposesti veći deo Prespe. br. pa Italijanski izjavljuje: opunomo»Za loše bi Magistrati. VII. ) Nedostatak d o k u m e n t a c i j e Formalni inicijatori su sagledavanje komiteta. cilja stvaranja u ovog Bugari m n o g o se žale na tu d e m a r k a c i o n u to t r e b a l o i s p r a v i t i . br. 595. . U noti upućenoj jugoslovenskom poslanstvu u Sofiji kao razlog je navela da su. f o n d Bugarska. fond tadašnji Bugarska. Skopje raspustio 'Istorija n. Kada je bugarski v o j n o a d m i n i s t r a t i v n i Makedoniji. Organizacija okupacionog sistema na anektiranom području Makedonije i Srbije Zajedno sa nemačkim vojnim okupacionim trupama koje su prodrle u Makedoniju. sa nekim malim korekcijama u korist jedne ili druge strane. s t r . . 7. iz Bugarske je stigla u Skoplje velikobugarski orijentisana grupa makedonskih političkih emigranata. otežava j a s n i j e iz redova k. kao I njihov kombinacije i sa Komitetom. do dolaska bugarske administrativne i upravne vlasti. dr Ferdo direktor 5/11—1. 40 ) Zategnuti odnosi trajali su sve do kapitulacije Italije. liniju. r e g . 3. London. prekinula diplomatske odnose sa Jugoslavijom. i to š t o pre«. navodno. ljudi makedonske e m i g r a c i j e i Bugarskoj. aprila 1941. Komitet. V I I . dok.

str. A k t o kapitulaciji Jugoslavije potpisan je u Beogradu 17. Kako su operacije bile još u toku zahtevalo 42 ) Archiv der Gegenwart — 1941. izmišljeni. s t i m da ne pređu liniju Pirot — Vranje — Skoplje — tok Vardara do zapadne grčke granice. aprila odobrio ulazak bugarskih trupa u Trakiju na području između reke Strume i linije Dede Agač . 4980. . bugarskim trupama je istog dana odobren ulazak na teritoriju Jugoslavije. da su jugoslovenski avioni nadletali i napadali bugarske gradove. Pošto još nije bio obavljen dogovor sa Italijom oko definitivne podele Jugoslavije i povlačenja demarkacione linije. da je stradalo civilno stanovništvo iako Bugarska nije bila umešana u ratni sukob. da su članovi jugoslovenskog poslanstva u Sofiji održavali vezu sa bugarskim rušilačkim elementima koji su pripremali nemire i državni udar. a Hither je 18.u toku aprila napadale na bugarske granične delove.42) Svi ti »razlozi« bili su. aprila 1941.Mustafa Paša. Predsednik fašističke bugarske vlade Bogdan Filov vrši smotru bugarskih policijskih snaga u S k o p l j u 1941. naravno.

4. Kosovu. Određeno je da bugarska komanda u Makedoniji održava vezu sa nemačkom komandom 50. reg. U toku 1942—1943.45) Okupacijom ovih krajeva Srbije i Makedonije postignut je osnovni cilj bugarskih vladajućih krugova — ostvarivanje »nacionalnih ideala« i stvaranje »Velike Bugarske«.se da komunikacije Ćustendil — Skoplje i Gornja Džumaja — Veles — Skoplje ostanu do daljeg prvenstveno na raspolaganju nemačkoj vojsci. masurički pčinjski. i deo između Timoka i granice kod Zaječara. te Vitinu. postignut je još jedan mnogo značajniji cilj: bugarske divizije zamenile su nemačke divizije i tako oslobodile znatne nemačke snage za preduzimanje operacija u Grčkoj. caribrodski. Jugoslovenski istorljski 1965. Štab 5. pešadijska divizija jugozapadno od Sofije. 34—35. delovi u Velesu. aprila okupaciju dela jugoslovenskog državnog područja. armijskog korpusa u Kavali. Isto. pešadijska divizija na prostoru Vranje — Radovište. reg. s t r . godine. na Kosovu preševski. br. vlasotinački. mitrovački i vučitrnski srez. Ove jedinice okupirale su i deo jugoistočne Srbije. br. brza divizija nalazila se na prostoru Pirot — Surdulica — Kriva Feja. s t r . armijskog korpusa u Skoplju. 44 ) U drugoj polovini aprila bugarska 5. *•) 4S » I s t o r i j a na m a k e d o n s k i o t narod«. Beograd 1963. 4. s t r . »Okupacioni s i s t e m . U oblasti na jugu Srbije. A l i H a d r i : Metohiji 1941—1944«. 6. F. ) Tada su o k u p i r a n i vranjski. a u Trakiji sa komandom 30. Mikroteka. koji su pripali italijanskom protektoratu »Velikoj Albaniji«. armija okupirala je čitavu Makedoniju. koji je prema administrativno-teritorijalnoj podeli u Kraljevini Jugoslaviji obuhvatao pirotski i vranjski okrug. aprila bugarska 1. siljgradski. za sile Osovine. 1. 40—41. gostivarskog i tetovskog sreza i deo Prespe). 3. NAV-N-T-312. »Oslobodilački časopis br. sem krajeva u zapadnoj Makedoniji (deo struškog. g o s l a v i j e 1941—1945«. 7. debarskog.425/8003259—60. i srezovi: pirotski. k. No. k. i lužnički. delovi u Skoplju. koje su bile u punom osvajačkom zamahu. 6/4—4. armija sa generalom Nikolom Mihovim na čelu otpočela je 18. 6/4—7. k n j . a kas43 ) A V I I f o n d Bugarska. 43 ) Na osnovu ovog odobrenja bugarska 5. k n j . armije razmestio se u Skoplju. 282. okupirali su deo gnjilanskog sreza severno od Pasjana. kičevskog. sa Hitlerovim odobrenjem bugarska okupaciona zona proširena je na labski. rat 2 naroda (dalje boJuJlč). Kačanik i Siriničku župu. Do 23.

i 15. pešadijske divizije u Skoplju: 15. bila su dva ojačana bataljona graničara. i 9. s t r . br. To su bile jedinice specijalno obučene za borbu protiv jugoslovenskih partizana. . francuskom. 46 ) Pored snaga koje su bile dislocirane na području Makedonije i Srbije — u rejonu Vranja.nije i za dejstva na istočnom frontu protiv Sovjetskog Saveza. razmešten je 50.") naoružane automatskim oružjem i uvek spremne za brzo dejstvo. pešadijski puk. č l a n a k . p e š a d i j s k i puk u Kumanovu. *) Izdanja na e n g l e s k o m . aerodromske i protivavionske jedinice u Skoplju. pešadijska i 1. pešadijskoj diviziji. na jugu Srbije. p e š a d i j s k i i 14. 10/1—1). fond Bugarska. 4. a r t i l j e r i j s k i puk u S k o p l j u . 45. p e š a d i j s k i Stab 1. k. Stab 15. pešapuk puk u Prilepu. 56. p e š a d i j s k e d i v i z i j e u B i t o l j u . n. formirala je i »mirnodopski« sastav 5. brza divizija. 1. k o n j i č k e b r i g a d e u S k o p l j u . Beograd. po nalogu nemačke vojne uprave bugarske »etapne« jedinice obezbeđivale su železničku prugu Beograd — Đevđelija preko Niša i Kraljeva. u Pirotu. pored ovih snaga bile raspoređene i dve granične brigade. Vidi: Jugoslavija u II svetskom ratu. ) A l i Hadri. i prugu Kraljevo — čačak — Užice i Vardište. Radi obezbeđenja boka nemačkih trupa (koje su napadale na Sovjetski Savez) prema Turskoj i obezbeđenja pozadine snaga u Grčkoj. k o n j i č k i (A V I I . Da bi udovoljila ovom zahtevu. reorganizuje jedinice. na Kosovu. a r t i l j e r i j s k i puk u Prilepu. 53. p e š a d i j k s i puk u V r a n j u . »lovne družine« hitno su upućivane na teren i odmah stupale u borbu. Čim bi bio otkriven položaj partizanskih jedinica. reg. Sa posednute teritorije povučene su 6. Na ovoj teritoriji ostale su samo manje nemačke jedinice za obezbeđenje transporta i snabdevanje. »Međunarodna ruskom i politika«. koji je pirpadao bugarskoj 1. 55. 47 ) Na anektiranom području su. p e š a d i j s k i puk u O h r i d u i 15. 52. 47 puk u V e l e s u 54. nemačkom jeziku. pešadijske divizije i 1. bugarska Vrhovna komanda mobiliše nove snage i u julu i avgustu 1941. institucije za eksploataciju rudnika i slično. a početkom 1943. Pored ovih »lov•") Stab 14. 1967. d i j s k i puk u B i t o l j u . 57. konjičke brigade. koje su obezbeđivale demarkacionu liniju. pešadijski puk u Skoplju. U svakom pešadijskom puku formiraju se takozvane »lovne družine« — lovački bataljoni. A pošto je posednutu teritoriju smatrala svojom. nemačka Vrhovna komanda zatražila je pojačanje bugarskih oružanih snaga na Balkanu. španskom. k o n j i č k i puk u š t i p u i 2. u Skoplju. armije od 14.

na istoku od reke Strume. 2 / 7 . f o n d NDH. Ksantiju. F. (»Otečestvenata v o j n a na Blgarija«. 2. dovedena je pod č i j o m pojačane komandom je i 2. g o d i n e koje su o s t a l e knj. br. ustanove i organe preko kojih. 6289548—52. A V I I . Tako su istočni deo Egejske Makedonije. NAV-N-T-78. 302. U t o k u 1944. A. godine jedinice bugarske 16. 50 ) Bugarske trupe posele su teritoriju ograničenu sa zapada rekom Strumom. reg. bugarske okupacione vlasti organizuju i vojno-teritorijalne jedinice. 49 ) U duhu sklopljenih ugovora i sporazuma između Trećeg rajha i Bugarske. br. g o d i n e u zapadnoj T r a k i j i f o r m i r a n je bugarski 2. između ostalog. s juga obalama Egejskog mora. s t r . i zapadnu Trakiju. *) M. A V I I . Mikroteka. za skopsku oblast formiran je jedan žandarmerijski bataljon čiji je isključivi zadatak bio da vodi borbu protiv partizana. koju su posele manje nemačke jedinice. s t r . vojna i sudska. armija posela je od 20. gazeći time sve međunarodne pravne norme i obaveze. 1. S k o p j e 1968. reg. Na t a j snaga b u g a r s k i m j e d i n i c a m a . I na ovoj teritoriji uspostavljena je celokupna bugarska okupatorska vlast — administrativno-politička. bugarska Džumurdžijski divizija toku u zapadnu T r a k i j u su sa 7. reg. 51 Hristo Andonovski: smenjene puk). ) Sredinom 1941. 18/7. uključujući ostrva Tasos i Samotraku. 1. pešadijskom divizijom U j u l u 1943. bugarske snage u T r a k i j i posela solunsku (Halkidičko korpus Egejsku način koja j e p o l u o s t r v o ) . Novembra 1943. formirana je specijalna žandarmerija. 45. na o v o m p o d r u č j u n i j e b i l o v e ć i h promena u sastavu b u g a r s k i h Bugarske.nih družina« posebnim zakonom bugarske vlade od 1. 6289566—71). 51 ) «) Izjava A s e n a Bogdanova. R. M i k r o t e k a M i n h e n N-3. . br. godine počinju mobilizaciju i regrutaciju na anektiranom području. 49. aprila do 9. početkom jeseni 1941. maja 1941. 5°) »Otečestvenata v o j n a na Blgarija«. bugarska 2. Torzioski: »Položaj okupirane oblasti — u M i k r o f i l m o v a n a d o k u m e n t a c i j a u S k o p l j u . s t r . 679—688 — izvod iz ratnog dnevnika Komande Grupe armija H za 1. Makedonije d r u g o m s v e t s k o m ratu (1941—1944)«. o b l a s n o g p o l i c i j s k o g n a č e l n i k a Skopske Apostolski. godine zapadnu Trakiju i istočni deo Egejske Makedonije. i sa istoka takozvanom »neutralnom zonom« (tako je nazvan koridor na granici između Grčke i Turske duž reke M a r i c e ) . i 28. k. k. k o n j i č k a brigada. Hristov. armije sa novofor1942.10/22—92. januara 1944. U sedištem oblast su u »Ma- k e d o n c i t e pod G r c i j a vo borba p r o t i v f a š i z m o t (1940—1944)«. k o j i je u s v o m sastavu imao 7. 1. k n j . 26. s t r . Kavalsku i Dedeagačku a r t i l j e r i j u i sve g r a n i č n e i N e m c i su odbranu zapadne T r a k i j e p o v e r i l i tamo sve do k a p i t u l a c i j e f a š i s t i č k e m a n j e j e d i n i c e . a pod s v o j o m k o m a n d o m i flotu. miranim godine Belomorsklm odredom (sastav: Kavalski. 6 / 9 .332/6289508. 267—280. fond Bugarska. 48 ) Uporedo sa zaposedanjem jugoslovenskih teritorija. VI 1944. JIČ br. A V I I . A VII. okupirale bugarske trupe približno u isto vreme kada i deo Vardarske Makedonije i Srbije. d i v i z i j u . 3/1963. F. 12.

vreme za II 52 — Vnotrešna gubi svoj makedonska revolucionarna i ideološku organizacija. godini bugarske vojno-policijske vlasti pokušavaju da izazovu bratoubilački rat i uspevaju da stvore nekoliko kontra četa u koje su ulazili raniji emigranti. 49—52. godine u Skoplju. nije uspeo. sa zadatkom da obezbeđuje i brani rudnike koje su Nemci eksploatisali. Ove su čete. godine. list »Celokupna B l g a r i j a 1943. bugarska policija imala je posebno organizovane mobilne jedinice: bojne policijske čete.000 policajaca. ili su ga seljaci predavali partizanima. godine«. ratova prvobitni značaj razne s t r u j e . Kao rezerva. partizanske snage razbile do sredine 1944. šovinističkih i Grčke. orijentaciju i osnovana deli se noPosle na v e m b r a 1893. bugarskoj policiji služili su pitomci Policijske škole otvorene 1943. motorizovanu policiju i konjičke policijske eskadrone. sem odreda »Birman«. Naziv za p r i p a d n i k e borbu »Velike svetskog ) 1 s t o. 536. fašističkog Asena svojih i tendencija snaga stvaranje teritorije Jugoslavije pretvorio okupatora narodno- o s l o b o d i l a č k o g pokreta J u g o s l a v i j e i G r č k e . 52 ) Civilnu vlast okupator je organizovao po ugledu na državni aparat u Bugarskoj. te je svoje celokupno zakonadav*) V M R O balkanskih **) 1939. pripadnici VMRO. U 1942—1943. protiv borio osnovanog za za se italijanskog oruđe okupatora. Pri lep) i 21 sreska policijska uprava sa preko 4. Postojale su dve oblasne i tri gradske policijske komande (Skoplje.**' albanski reakcionari i razni deklasirani i probugarski orijentisani elementi. s t r . Bugarske vlasti doživele su neuspeh i sa formiranjem obaveštajnih grupa. S k o p j e . Bitolj. s t r . oružje je ostajalo nepodeljeno po seoskim magacinima. protiv Albanije« rata u na albanskog račun nacionalnog Zbog pokreta Bali Kombetar. F.10/22—92. Pripadnici kontra četa bili su plaćeni kao i policijski službenici. Izjava Bogdanova. Na zahtev Nemaca. Bugarska rudarska policija bila je pod nemačkom komandom. Pored policajaca koji su prekrili celo anektirano područje. . č i j i j e g l a v n i c i l j b i o nacionalno o s l o b o đ e n j e makedonskog naroda.*) pripadnici balističkih organizacija. Bugari su formirali i posebnu rudarsku policiju. Pokušaj bugarske okupacione vlasti da od meštana organizuje seoske oružane straže radi »odbrane« od partizana. 3.Sa bugarskim okupacionim trupama na anektirano područje došao je i posebno pripremljen policijski aparat. Njihova osnovna namena bila je brzo intervenisanje na područjima u kojima su se pojavljivale partizanske jedinice. br.

okupirani (sa v r a n j s k i m o k r u g o m oblasti. . Okupirani deo Makedonije i južne Srbije administrativno je podeljen na oblasti. bilo je protivno međunarodnom ratnom pravu i Haškoj konvenciji od 1907. n. su u a d m i n i s t r a t i v n o m pogledu na dve o b l a s t i — Skopsku i B i t o l j s k u — dok je p i r o t s k i okrug pripojen Sofijskoj jedinica. Bugarska vlada nije izričito zakonom objavila prisajedinjavanje dela jugoslovenske teritorije Bugarskoj. jugoistočne (»Celokupna Blgarija« V I I 1941. Terzioski. 602—605). a sankcije jako pooštrene. srezove i opštine. finansijskih organa. 41 od 26. odluke više može sa Sobranje f a k t i č k u a n e k s i j u odnosio se na o v l a š č e n j e dato bugarskoj v l a d i da. 53 ) Prisajedinjenje ovih jugoslovenskih krajeva Bugarskoj za vreme okupacije. u c i l j u u s t r o j s t v a anektiranom snagom. 55—56). području Na na prema t o m e p r e s t a l o Drugi donositi tog Zakon zakon jugoslovensko legalizovalo i druge je državljanstvo vlasti. otpočelo je uvođenje i organizovanje i ostalih institucija: građanskih sudova. s t r . inspekcijskih službi. kao. H r i s t o v i R.stvo i pravni sistem proširio i na okupaciono područje. da je koji se svim Mada kedoncima je nestala priznaje bugarsko Narodno sobranje kojim Bugarske postoji zaključuje K r a l j e v i n a J u g o s l a v i j a pa je makedonskog na stanovništva. rasturanje le53 ) U tom smislu karakterističan državljanstvo. (dr Ferdo Č u l i n o v i ć . Makedoniji i dr.a d Srbije podeljen br. ministrativnih u a d m i n i s t r a t i v n o m pogledu. A p o s t o l s k i . M. itd. s t r . č. godine. za težu telesnu povredu lica koje je na dužnosti predviđala se smrtna kazna. Na primer. za širenje neprijateljske propagande. osnovani su i preki vojni sudovi koji su sudili civilima osumnjičenim za »delatnost protiv bugarske države«. A. čena s u t r i sreza i s t o č n e M a k e d o n i j e . je Zakon o državljanstvu. komesarstva za snabdevanje. na srezove i o p š t i n e kao n a j v i š i h t e r i t o r i j a l n o . Pored o v i h o b l a s t i . M ) Makedonija i deo S r b i j e oblasti. Na sve položaje u novoobrazovanim institucijama — od oblasnog direktora i raznih načelnika i službenika uprave pa do seoskih kmetova — dovedeni su Bugari. koji je bio donet u septembru 1941. ali je na njoj uvela svoj režim kao da faktički jeste sastavni deo bugarske države. Aneksiju je ozakonilo bugarsko Narodno sobranje time što je donelo više zakona u pogledu Makedonije i dela Srbije kao sastavnog dela bugarske države. akata (umesto ovlašćenja za ubrzano Sobranja) bugarska uređenje naredbe vlada vlasti u zakonskom osnovu donela normativnih primer. dok još traje rat. Pored građanskih sudova. 54 ) Posle organizovanja bugarske administrativne i policijske vlasti. n. poreske uprave. Gornjodžumajskoj deo Makedonije formiranoj 1943. i i d e l o m Kosova) u podeljene prikljuje. modifikovan je u tom smislu što su klauzule bile proširene. d. Zakon o zaštiti države.

čil .

Bugarska vlada je nastojala da okupaciju prikaže kao prirodno proširenje bugarske teritorije.. redovna sesija. 57 ) Ovim aktom pripadnost makedonskoj naciji stavljena je pod udar Zakona o zaštiti države. kao preuzimanje »svoje nacionalne teritorije«. 597.dr Ferdo C u l i n o v i ć . Samo uspostavljanje administrativno-političkog aparata u Makedoniji i delu Srbije. Obiknoveno A. Dodeljivanje ovako značajnog mesta propagandi u okupacionom sistemu dolazi uporedo sa donošenjem jednostranog akta o promeni nacionalnog identiteta makedonskog stanovništva: promena nacionalnosti izvršena je donošenjem odluke bugarske vlade o promeni državljanstva makedonskog stanovništva! Makedoncem se niko nije mogao deklarisati. T e r z i o s k i . prikaže kao »oslobodilačku misiju Bugarske«. d. d. s t r . Narodno Hristov. R. uprkos tome što je bugarska vlada znala da takvim aktom krši sva pravila međunarodnog prava. 57). septembra 1941. K u l i ć . n. i proširenje svih državno-pravnih institucija. za slušanje stranih radio-stanica — od 5 do 10 godina robije itd. s t r . kako bi ».obezbedila čvršće povezivanje sa krajevima starih predela carevine«. i. str.d. U Makedoniji i jugoistočnoj Srbiji stvara snažan propagandni aparat sa zadatkom da preduzme značajne mere za ostvarenje politike osvajanja tuđih teritorija ali da to osvajanje. dr Dimitrije Filova. kao posledicu kapitulacije Jugoslavije. stupio je na snagu Zakon za ratno stanje. K ) III govora Bogdana knj. 50. str. a makedonski jezik proglašen je dijalektom bugarskog jezika. 56. n. 50. sobranie. . 17 ( i s t o . 56 ) Ovaj stav vlade Filova u celini je podržavan i sprovođen za sve vreme okupacije. k n j . Ovaj zakon bio je preteča drugom zakonu po kome svim prestupnicima sude preki vojni sudovi. 60). bugarska vlada sprovodi sa jasno određenim ciljem da izbegne stvaranje posebnog okupacionog režima u ovim krajevima. članak. 204 (M. . stenografske 1941. s t r . tu okupaciju. nisu bili dovoljni da obezbede ostvarenje ciljeva bugarske buržoazije i vladajućih krugova — potpuno inkorporisanje okupacionog područja u carevinu Bugarsku. Iz str. D i m o Kazasov. Kulić: »Bugarska okupacija XXV 1941—1944«. beleške. 55 ) Isto. Sofija Apostolski. koji je predviđao smrtne kazne i za sitnije krivice. s t r . 682—683. s t r . n.taka neprijateljske sadržine — doživotna robija. dr D. 55 ) Ustrojstvo sopstvenog sistema vlasti na okupiranom području. Ukazom Ministarskog saveta Bugarske od 19. Niš 1970. 124. 57 ) »Državen vesnik« L X I V br. 1. I. s t r .

.

s t r . Ter. U toj upornoj denacionalizaciji ni crkva nije ostajala po strani: uporedo s dolaskom bugarske administrativne vlasti. »ilindenci«. te vekovnu borbu Makedonaca za nacionalno oslobođenje prikazuju kao borbu bugarskog naroda. »Otec Pajsij«. čak i u najzabačenijim selima. 53—54. U anektirano područje. crkva je proširila svoju dijacezu i na okupirane teritorije. radio. niti je za sve vreme okupacije ispoljila nekakvu 5B ) Dr D. organizuju predavanja i svečanosti s namerom da u makedonskom narodu pobude saznanje o navodnoj zajedničkoj istoriji i jedinstvenoj borbi za nacionalno oslobođenje »jedinstvenog bugarskog naroda«. »Opolčenci«. a svaku religioznu svečanost. I Kongres KPM. n. . »Junak«. »Ratnici«. A l i H a d r i . kulturno-propagandne ustanove i brojne fašističke i druge organizacije obrazovane sa ciljem da probugarski utiču na makedonsko stanovništvo. »Trudi radost«. a naročito u Makedoniju. vanškolska omladina imala je posebne programe i organizacije za rad i vaspitanje. a i celokupni školski sistem bio je podešen za što brže sprovođenje denacionalizacije. č l a n a k . R. 58 ) Prosvetni kadar doveden je iz Bugarske. i drugim i ženskim organizacijama — samo u 1941. d.nije postignuta jer većina organizacija skoro i da nije imala članova. H r i s t o v . Snažnom pritisku naročito je bila izložena omladina. godini bilo ih je preko četrdeset.U široko organizovanoj propagandi bugarska vlada koristi štampu. 57. Pripadnost učenika organizaciji »Branik« omogućavala je sticanje posebnih privilegija u školi. K u l i ć . koristila za probugarsku propagandu. dolaze mnogobrojne delegacije i misionari. »Zapasni oficiri«. A l i . n. Vanškolska omladina i građanstvo mogli su raditi u organizacijama »Bojci od fronta«. 61—64. izučavanje bugarskog jezika i bugarske nacionalne istorije predstavljali su glavne predmete nastave. n. nastava se odvijala prema specijalno sačinjenom nastavnom programu za škole na anektiranom području. 50. nosioci kulturnog i javnog života Bugarske. Apostolski. M. s t r . A. pozorište. članak s t r . str. svrha ovih organizacija — aktivno uključivanje makedonskog stanovništva u propagandu i sprovođenje vladine i upravne politike na okupiranom području —. »Legioneri«.:ioski. Među školskom omladinom stvorene su fašističke i profašističke organizacije »Branik«.

n. . Kao neizbežna posledica rata i okupacije pojavila se besposlica. sela roditelji javno suprotstavljaju i bugarski bugarskih učitelja . a posebno o uticaju Komunističke partije Jugoslavije u masama i kretanju partizanskih jedinica. mesa. . školski inspektor se u Velesu. U izveštaju radu jezik. Zemlju su delili »bugarskim nacionalnim elementima«. kukuruza.aktivnosti. uveden je novi kurs po kome je lev izjednačen s dinarom. A p o s t o l s k i . . Učiteljima pretili M e s n o s t a n o v n i š t v o odbija da daje stan i će ubiti predaju bugarsku hranu u č i t e l j i m a . vune. Srbi u Makedoniji odvedeni su u logore ili prinudno raseljeni. No. g o d i n e i s t i »Deca se u škole s a k u p l j a j u s i l o m « . š t r . Na primer. privredi. bugarske istorije. . A 1943. neke od njih — »Opolčenci«. Na selu su sproveli rekviziciju pšenice. a radi brže asimilacije makedonskog življa počeli da doseljavaju Bugare. prosveti. M R. administraciji. Terzioski. »Zapasni oficiri« i »Bojci od fronta« — postepeno su se osipale i prestale da postoje. U privredi. 41 ) I kongres KPM. . č l a n a k . ukoliko je pritisak školskih vlasti bio jači utoliko je više rastao otpor roditelja i učenika. pa su na osnovu posebnih instrukcija Ministarstva prosvete preduzimane i druge mere koje su ograničavale slobodan rad učenika. H r i s t o v .ć°) Bugarski okupator zaveo je na anektiranom području strog režim u svim oblastima života: u kulturi. 61 ) M. Tako je i prosvetni kadar postao deo bugarskog administrativnog i policijskog aparata u sklopu okupacionog sistema. a imovina im je konfiskovana. uvedeni su i drugi vidovi pljačke. 62. . 53—54. 62). . . A. . sve to što su činile bugarske školske vlasti nije bilo dovoljno da uguši revolucionarni duh omladine. masti. pored otvorene prisile 1 iznuđivanja. Mnogobrojne su i raznovrsne demonstracije protiv uvođenja bugarskog jezika. str. To je omogućilo bugarskim trgovcima da sa malo novca odvuku u Bugarsku velike količine robe. . ( I s t o . umesto kursa 100 dinara = 270 leva. A l i . 59 ) Učitelji i profesori bili su dužni da obaveštavaju vlasti 0 političkom raspoloženju omladine i naroda i odnosu prema bugarskoj vlasti. ) Otpor o m l a d i n e godine su kaže: »U da ilustruje velikom ih bugarski broju ako iz 1942. s t r .. inspektor p i š e : istoriju M o g u decu da uče samo na m a k e d o n s k o m jeziku«. protiv prinudnog upisa u fašističke organizacije .

godine. knj. početkom 1942.112 nemačkih vojnika. a posebno u Jugoslaviji. nije slučajnost što dolazak 1. U takvoj situaciji Nemačka je od svog saveznika Bugarske zahtevala i nova ekonomska naprezanja i nova vojna angažovanja. 157.5% nemačkih snaga sa kojima je izvršena invazija. bugarskog okupacionog korpusa u Srbiju. . 62 ) Nemačka je pretrpela nenadoknadive gubitke u ljudstvu i materijalnim sredstvima. s t r . Posedanje novih jugoslovenskih teritorija usledilo je posle napada hitlerovske Nemačke na Sovjetski Savez. str. što je činilo 23. Na istočnom frontu. pada upravo u vreme kada su sile Osovine. 145. zapale u ozbiljne teškoće. najvećem ratištu u drugom svetskom ratu. i time nemačke snage oslobodile za dejstva na istočnom frontu. 166. juna 1941. Beograd 1961.PRVI BUGARSKI OKUPACIONI KORPUS U SRBIJI Učešće fašističke Bugarske i njenih oružanih snaga na tlu Jugoslavije nije se završilo okupacijom dela Makedonije i jugoistočne Srbije. izbačeno je iz stroja 743. do kraja novembra 1941. na Balkanu. što je od Nemačke tražilo ogromne snage i napore i na istočnom frontu i u pozadini. 170. Jer. dotle pod nemačkom okupacionom vlašću. 22. Od početka napada na SSSR. po prvi put od početka drugog svetskog rata. Crvena armija je pred Moskvom i u operacijama kod Tihvina i Rostova zaustavila nadiranje Hitlerove armije i razbila oko 45 nemačkih divizija i jednu oklopnu armiju. t3 I s t o. te su početkom 1942. Hitlerov plan da za 9—14 nedelja savlada Sovjetski Savez nepovratno je propao rušeći i mit o nepobedivosti nemačkog oružja. 63 ) a ) ) »Drugi svetski rat«. 2. godine bugarske oružane snage u jačini jednog korpusa posele i delove Srbije. 200—206.

specijalnu naredbu o gušenju ustanka u tzv. č e k a j t e pogodan trenutak!« rukovodstvom vode pokušali da ogorčenu p r o t i v snaga NOVJ. godine borilo oko 80. Beograd 1963. čime su vojnički.000 boraca (43 partizanska odreda. 65 ) Za Hitlera je taj novi front na tlu Jugoslavije bio kost u grlu: i zbog toga što je vezivao znatan deo snaga dragocenih za operacije na drugim ratištima. knj. saradnici u prvim raz- »zaštitnici« otpor pod naroda. divizije). diviziju iz Francuske. četnike) . diviziju sa istočnog fronta.Na afričkom ratištu Englezi su razbili italijanske snage u Etiopiji i ovladali Istočnom Afrikom. 7. XII 1941. 1.000 dobro naoružanih vojnika. Pored stacioniranih nemačkih divizija (704. Posle iznenadnog napada Japana na američku pomorsku bazu Perl Harbur. godine u Libiji zauzeli Kirenaiku i stabilizovali front kod El Egejle. . Računali su i na kvislinške snage (nedićevce. Nemci su angažovali oko 80. i zbog toga što je svojim primerom dokazao porobljenim narodima Evrope da je moguća borba protiv fašističke sile. kako je Hitler često nazivao porobljenu Evropu. 65 *) Č e t n i c i danima biju okupacije t e l j a .000 vojnika. str. pod rukovodstvom KPJ. a do kraja 1941. Ocenjujući tu opasnost Hitler. 10 bataljona. izdaje 16. u srcu »evropske tvrđave«. 717. doveli su i nove snage: 125. prvi takve vrste u borbi protiv fašističkih okupatora: u Jugoslaviji.*) 44 J ) »Oslobodilački I s t o. buktao je oružani ustanak u kome se krajem 1941. drugo izdanje. 342. Ijotićevce. Draže rat naroda Jugoslavije 1941—1945«. Snage narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije vezivale su za sebe 26 okupatorskih divizija (18 italijanskih. KPJ. s t r . otvoren je novi front. 176. Sjedinjene Američke Države stupile su u rat na strani saveznika. septembra 1941. a novembra meseca i 113. posle rasplamsavanja prvih jačih ustaničkih žarišta u Jugoslaviji. 5 nemačkih i 3 bugarske) i kvislinške formacije — ukupno armiju od oko 500. i delova 718. materijalno i moralno ojačale snage antihitlerovske koalicije. 714. jedna brigada). Za izvršenje tog zadatka u Srbiji. prostoru Jugoistoka. pešadijski puk iz Grčke. godine. 175. Sa p a r o l o m svenarodni M i h a i l o v i ć a — snage srpskog srpske a Do reakcionarne otvoreni rata buržoazije. 64 ) U jesen 1941. kasnije kraja neprijaborbu »Ustanak je p r e u r a n j e n .

Frankfurt 1962. Jugoistočna Srbija je i dalje ostala ustaničko područje na kome je dejstvovalo 7 jakih partizanskih odreda. 68 ) «) I s t o . 342. ustanak nije jenjavao. Hitlerova direktiva broj 39-a (od 15. . propagandnih — da bi u ratu više angažovao svoje saveznike i satelite. Bosansku krajinu. političkih. Liku i delove Slovenije. ugrožavajući okupatorsku i kvislinšku vlast i glavne komunikacije Beograd—Skoplje i Niš—Sofija. 2. privrednih. decembra 1941. preuzme komandovanje nad s v i m oružanim snagama u H r v a t s k o j . ć7 ) »Drugi ) Hitlers svetski 175. 67 ) Stabilizacija istočnog fronta predstavljala je za nemačko komandovanje najvažniji strategijski zadatak. Bernard und Grafe. 211—320. s t r . Sandžak. armija str. 116—131. godine) o još većem angažovanju bugarskih trupa u Srbiji. Baniju. für Beograd die 1961. A da bi se istočni front stabilizovao trebalo je sa okupiranih područja izvući što više snaga ali tako da to ne oslabi nemačke pozicije u t i m područjima. 341. 66 ) Nepovoljna vojno-politička situacija po sile Osovine postavila je pred Hitlera problem iznalaženja novih ljudskih i materijalnih snaga. str. Kordun. Hitlerova direktiva o novom angažovanju bugarskih trupa Suština direktive 39-a sastojala se u sledečem: Iz Jugoslavije izvući što više nemačkih divizija za istočni front. rat«. Na Pavelićevo H i t l e r je odustao da 2. Zbog toga preduzima niz mera — vojnih. str. u direktivi je posebno podvučeno da je za nemačku privredu od izuzetnog značaja obezbeđenje važnih industrijskih objekata. a za održavanje »reda i mira« na Balkanu angažovati trupe svojih saveznika — Italije i Bugarske. italijanska 6S Weisungen Kriegführung reagovanje 1939—1945.lako je tako velikom vojnom silom i nečuvenim represalijama nad stanovništvom nemački okupator prinudio glavne snage narodnooslobodilačke vojske da napuste veliku oslobođenu t e r i t o r i j u u zapadnoj Srbiji i da se povuku u Sandžak. o n e m a č k i m m e r a m a z a g u š e n j e ustanka u S r b i j i v i d i š i r e dr Jovan M a r j a n o v i ć : »Ustanak i n a r o d n o o s l o b o d i l a č k i p o k r e t u S r b i j i 1941«. Beograd 1963. trebalo je da posluži upravo tom cilju. knj. U tom cilju produžena je i važnost Antikominterna pakta za još pet godina. Težište oružane borbe preneto je u druge krajeve Jugoslavije — u istočnu Bosnu.

Posebno je naglašeno da bugarske trupe moraju brzo dejstvovati. M i k r o t e k t a . tj. godine komandant Jugoistoka je preko generala Zilkova. Bor (rudnici bakra).264/1257—1259). divizije za upotrebu u istočnoj Bosni. dolina Ibra (isključno). oblast oko Krupnja i Loznice (rudnici antimona. pritisnut nepovoljnom vojno-političkom situacijom. u jačini od tri divizije. Kosovsku Mitrovicu (rudnik olova i cinka — Trepča). bugarske trupe preuzimaju obezbeđenje teritorije stare jugoslovensko-bugarske granice: Rgotina (isključno). Jačina bugarskih snaga iznosila bi tri divizije koje bi bile pod jedinstvenom komandom. Komandant Jugoistoka. godine najodgovornije vojne starešine sa osnovnim pretpostavkama za njeno sprovođenje. bugarskog oficira za vezu. a »bugarske trupe u Srbiji moraju se taktički potčiniti nemačkoj komandi«. on se ipak. odlučio na ovaj korak. Predviđen je i način predislokacije jedinica. Kragujevac (uključno). olova. decembra 1941. decembra 1941. Ivanjicu (antimon).lako je nemačko poslanstvo u Beogradu predočilo Hitleru da će novo bugarsko angažovanje izazvati u Srbiji najžešći otpor. Kosovska Mitrovica (isključno). . Ostvarivanje ove Hitlerove direktive teklo je vrlo brzo. proizvodnja čelika). posednu deo srpske teritorije sa zadatkom da na njoj »održavaju mir i poredak«. NAV-N-T-501. tri »landesšicen« bataljona i ostale jedinice koje su se već tu nalazile. i 715. nemačke divizije za istočni front. upozorio je 20. 69 ) Saopštio je da će komandovanje na celoj teritoriji Srbije i dalje ostati u nemačkim rukama. Direktiva 39-a značila je zeleno svetio bugarskim trupama za posedanje novih srpskih teritorija i proširivanje bugarske okupacije na Balkanu. Već 24. s t i m što bi kasnije i ona bila upućena na istočni front. zamenjivanje nemačkih jedinica bugarskim i izvlačenje 113. Nemačke snage u Srbiji obezbeđivaće glavni grad Beograd.). F. general Kunce. a 342. kako bi što pre osiobodi69 ) Prepis — pretpostavka Vrhovne komande V e r m a h t a za s p r o v o đ e n j e novih di- rektiva ( A V i l . Jačina nemačkih snaga u Srbiji iznosila bi dve divizije sa po tri puka ili tri divizije sa po jedni m pukom (704. preneo bugarskom Ministarstvu rata da Firer i Vrhovna komanda Vermahta traže da bugarske trupe. 714. železničko koleno istočno od Kraljeva.

NAV-N-T-312. 7 ') Dva dana kasnije. artiljerijski Izjava A s e n a 4/7. etapni divizija: puk. 8036475). F. 1/50. januara 1942. 73 ( A V I I . 94 Vishaupt: (A V I I . Ernest Vishaupt. zapisao je: »Bugarski generalštab izjasnio se odmah spremnim da odgovori svim predlozima i zahtevima zapovednika oružanih snaga Jugoistoka. Predviđeno je da bugarske jedinice počnu posedanje određene teritorije 31. komandant Jugoistoka upoznao je nemačkog komandanta za Srbiju. godine smene nemačke trupe u Leskovcu. d i v i z i j a štab u etapni puk. 70 ) Bugarska strana reagovala je brzo i revnosno na Hitlerov zahtev. moravski i zaječarski) sa 35 srezova. M i k r o t e k a . decembra 1941. Nišu. Već 27. pešadijski Mikroteka. 2/2. ali da je vlada o njemu odmah večala i odlučila da ga prihvati »kad to Nemci traže«. i 35. Knjaževcu. godine. pešadijski puk. ) 1 s t o. Za sedište bugarske komande predložen je Niš. i 69. kruševački. generala Badera. reg. januara 1942. 6 / 3 ) . pešadijski divizija. i 21.452/8036486. 98 — p r e v o d ) . ustaničkog 71 72 u Jugoistočnom prostoru« reg. 6. 17. viši savetnik Nemačkog vojnog arhiva. A VII. NAV-N-T-312. artiljerijski puk). 6. 21. artiljerijski 2/69. 35. i 13. 302. (A VII. XII 1941. F. »Borba 70. k o n j i č k i d i v i z i o n I 2. br. 6. E. obaveštava potčinjene o planu ) Komandant J u g o i s t o k a smene nemačkih jedinica bugarskim.452/8036479—80. puk. u 2/6. 29. decembra i da prvi delovi iz sastava 15. Ćupriji i Jagodini. (3. tadašnji bugarski ministar spoljnih poslova. I 31. F. a do 15. pokreta Mikroteka. fond NDH. I deo. 74 ) Glavne bugarske snage stigle su u Srbiju početkom janu 70 ) A VII. januara da jedinice 6. . 74 ) Sastav b u g a r s k i h puk. pešadijskog puka do 5.le nemačke snage za druge frontove. leskovački. bugarske divizije posednu tu celokupnu t e r i t o r i j u i budu spremne za prijem zadataka. s t r . str. 95. p e š a d i j s k i puk. štab u Nišu puk). štab Prokuplju 3/6. (2. izjavio je da ih je nemački zahtev iznenadio (misli na hitnost sa kojom je postavljen).248/65. decembra vođeni pregovori u Sofiji završeni su potpunim uspehom«. a r t i l j e r i j s k i puk [bez 2 d i v i z i o n a ) . 17. protiv br. t j . 72 ) Ivan Popov. ) Tjedni izvještaj poslanika NDH u Sofiji od 17. 73 ) Za dvadesetak dana bugarske trupe smenile su znatne nemačke snage i posele u Srbiji 5 okruga (niški. divizion. NAV-N-T-501. (13. sa načinom pregrupisavanja nemačkih snaga i dolaskom bugarskih trupa. k. k. ćupriji 15. 29.

kaže da se »od danas bugarska vojska stara o redu i spokojstvu u ovoj oblasti«. 1408. Mikroteka. 2 / 3 ) . ) A VII. Do 21. Leskovcu i Beloj Palanci). k o j u je dao vojnog 5. u Srbiji. fond NDH. n. do 3/1952. smatraće se buntovnicima. 97. A V I I . godine preuzeo dužnost i na njoj ostao sve do kapitulacije fašističke Bugarske. nemačke divizije krene na istočni front. bugarskog okupacionog Vojnolstori/ski glasnik (dalje i VIG)) br. čak je vrlo oštro reagovala i tadašnja kvislinška vlada. januara 1942. V. bugarskog okupacionog k. fond NDH. 89. reg. 78 ) Pored ovih. 1945. n. novembra 1941. zbog pojačane aktivnosti partizana.000 vojnika. br. reg. s e p t e m b r a (A V I I . 75 ) Brojno stanje 1. u ovom delu Srbije bilo je manjih bugarskih jedinica koje su isključivo obezbeđivale prugu Niš—Skoplje i Niš—Sofija. 1944). 1/1—1 br. s t r . koji je 12. F. A VII. i neke druge bugarske jedinice iz anektiranog dela Srbije prelazile su demarkacionu liniju. br. U s v i m navedenim 75 76 (A V I I . k. f o n d Bugarska. ojačan divizionom artiljerije (sedište štaba u Nišu a bataljona u Nišu. Popović.ara i omogućile da prvi transport 113. 76 ) Za komandanta je postavljen general Asen Nikolov. doveden je i 2. bugarskog okupacionog korpusa iznosilo je 20—25. okupacionog korpusa u Srbiju izazvao je ogorčenje. ") V. vodile borbu protiv partizanskih jedinica i sprovodile teški teror nad stanovništvom. s t r . č. F. etapnog puka. godine postojala su dva bugarska bataljona 6. Izveštaj izaslanika NDH u S o f i j i od 21. ( p r e g l e d sastava 1. f o n d Bugarska. 10/4). nemir i nezadovoljstvo stanovništva. 40. 77 ) I pre dolaska 1. ali. 5. . Ulazak 1. 38. 3. posebno njen Nikolova. 10/4. Ako to ne učine do 1. na insistiranje nemačkog komandanta Srbije.249/444. Nikolov je narodu okupacionog područja izdao proglas u kome. d. februara 1942. godine. NAV-N-T-501. januara 1942. 89. Sedište štaba korpusa bilo je u Niškoj Banji. str. bugarskog okupacionog korpusa. Čim je preuzeo dužnost. 1404—1405. k. a zatim poziva partizanske borce da polože oružje. pored ostalog. sastav i izvorima prvi numeracija divizija pukova bugar- skog o k u p a c i o n o g korpusa i s t o v e t n i su sa m a n j i m razlikama u n i ž i m j e d i n i c a m a .Vishaupt. br. 1428. 78 ) A VII. korpusa reg. reg. Mikroteka. Popović. ) E. motorizovani bugarski puk. NV-N-T-501. godine k. b i v š e g komandanta 1. korpusa od 1942. 3. n.250/1411.

bugarske aspiracije bile su sve izraženije. 82 ) Bugarska vlada je. poveri drugim pouzdanim snagama. t j . NAV-N-T-501. pa je zajedno sa svojim ministrima zapretio ostavkom. A V I I . u jednom delu Srbije.257/1351. Bon 2/878.200/153482—84. 1352. d e c e m b r a 1942. tzv. »») A V I I . bio samo pokušaj da se bar donekle ublaže posledice Hitlerove odluke. uručio nemački opunomoćeni ministar spoljnih poslova u Beogradu. Kraljevske jugoslovenske vojske. a r m i j s k i vlade« u okupiranoj general avgusta Za Srbiji. d. što je. ") Izveštaj nemačkog p o s l a n s t v a u Beogradu od 30. F. M i k r o t e k a . decembra 1941. Te težnje nedvosmisleno je potvrdio dalji tok događaja: što je bugarski okupacioni korpus duže boravio na srpskoj teritoriji. a ne političkoj upravnoj meri«. za vojne zadatke.«so) Nediću je tada strogo predočeno da su bugarske trupe posele Srbiju jedino radi gušenja ustanka. ) A V I I .Sada mi ne ostaje ništa drugo sem da opalim sebi kuršum u čelo«. F.200/153485—86. ali da je ono izazvalo žustro vrenje u narodu. okupacionog korpusa posedale teri*) Posle slinške Nedić. . u ovom potezu videla veliku šansu da prisustvom svojih trupa na široj t e r i t o r i j i Srbije iznudi od Nemaca priključenje novih srpskih područja Bugarskoj. a dva dana kasnije nemački poslanik u Beogradu izveštava Ministarstvo spoljnih poslova da je Nedić preboleo prvi šok oko zaposedanja delova Srbije bugarskim trupama. kaže se: »Vlada Rajha ne može nemačke vojnike u nedogledno vreme upotrebljavati u policijske svrhe. godine saopštena odluka o proširenju bugarske okupacione zone. na drugom mestu. . Milan i 1877—1946. »Srpske Srpsku državnu stražu. 391. naravno. 79 ) U odgovoru Nediču. NAV-N-T-120. 81 s2 ) 1 s t o . M i k r o t e k a . s t r . 81 ) Zato je komandant Srbije naložio feld i krajskomandanturama da »smišljeno stanovništvu objasne da se radi o čisto vojničkoj. Nemački vojnici moraju biti upotrebljeni na drugom frontu. 1941. januara 1942. koji je 4. . A V I I . Još dok su jedinice 1. Bender. NAV-N-T-120.predsednik general Milan Nedić*) Kada mu je 27. Zato je vlada Rajha prisiljena da zadatak osiguranja. on je rekao: ». n. . Ona se i sama iz tog razloga ponovo obratila bugarskim trupama. borbu stavlja protiv se na čelo kviNOP-a formirao kapitulacije rasparčavanja J u g o s l a v i j e . J. . F. M a r j a n o v i ć .). M i - kroteka. opet. F.200/153475—77). M i k r o t e k a .

.

(A V I I . Nemački oficiri. Kogard. A V I I . bugarskog o k u p a c i o n o g korpusa. Mi- kroteka. koji su septembra 1942. na kome su precizirane osnove u odnosima dveju strana. održan sastanak. M i k r o t e k a . o odnosu a sa bugarske Stančev u ) Smernice bugarskih okupacionih trupa Srbiji Vermahta. NAV-N-T-120. F. o zadacima ( I s t o . F. januara 1942. . Keviš. NAV-N-T-501.247/746—748. januara 1942. . sa nemačkim generalom Baderom i bugarskim generalom Nikolovim na čelu. 86 ) Isto. 84 ) Status bugarskih okupacionih trupa u Srbiji Nemačka komanda u Srbiji raznim naređenjima i uputstvima određivala je celokupni status bugarskih okupacionih trupa u Srbiji. Pukovnik Botmer*) je povodom toga izjavio da na tom području ne živi ni jedan Bugarin«. A V I I . . strane i prisustvovali Ivanov. Često se već danas čuju tvrdnje da u niškom rejonu živi oko 50% Bugara. F. NAV-N-T-77. 86 ) Osim toga. prema ustanovama Bader. godine obišli štab bugarskog okupacionog korpusa.248/687. Turner. . nemačka komanda je 17. Bugari potajno sprovode izvanredno intenzivnu propagandu za priključenje ove oblasti Bugarskoj. bugarska vlada tražila je pomeranje demarkacione linije kod Vlasotinaca 83 ) i na nekim drugim područjima. 87 Parcer. 87 ) U svim ovim dokumentima jasno je podvučeno da su bugarske okupacione trupe potčinjene nemačkom komandantu u Srbiji i da im je osnovni zadatak održavanje javnog reda i mira i zaštita pruge Beos3 ) Izvešta] nemačkog p o s l a n s t v a u Beogradu od 14. M i k r o t e k a .247/727—729). januara 1942. godine izdala Smernice o odnosu bugarskih okupacionih trupa u Srbiji prema ustanovama Vermahta u kojima se ukratko kodifikuje sve što je do tada već bilo utvrđeno. 689.toriju Srbije. F.884-5633891—3. januara 1942. 85 ) U tu svrhu u Beogradu je 16. sastanku su sa nemačke Nikolov. F. ) Naređenje k o m a n d u j u ć e g generala za S r b i j u od 16.200/153491). a kasnije razvila jaku propagandu o priključenju niskog područja Bugarskoj. izveštavaju: ». . komandant Feldkomandanture 809 u N i š u . *) ") 85 Botmer.

F . k. br. lica koja neovlašćeno nose oružje ili pomažu ustanike. Smernice su u svemu izjednačile bugarske trupe sa nemačkim: za »prestupe« prema bugarskim trupama. d o k . 8 3 ). vešali ili streljali. reg. odnosno preko nemačke upravne vlasti u Srbiji. M i k r o t e k a . 163). raznih drugih diverzija. za jednog ranjenog Nemca ili Bugarina — 25 talaca. o postupku sa u h v a ć e n i m u s t a n i c i m a . 90) Posebnim propisima i sporazumima između Vrhovne komande Vermahta i Ministarstva vojske Bugarske regulisana su i materijalna pitanja oko izdržavanja bugarskog okus8 ) Tadašnji bugarski ministar korpusa: vojske Daskalov im je ovako je odredio reda i zadatak je- dinica bugarskog okupacionog »Zadatak održavanje sprečavanje »Kor- i l e g a l n e a k c i j e č e t n i č k o . februara 1943 izbornik. marta 1942. 5. utvrđuje se da bugarski okupacioni korpus. po odobrenju nemačkog komandanta za Jugoistok i uz saglasnost bugarskog Ministarstva rata. (A V I I . (A V I I . NAV-N-T-312. represalije sprovode bugarski trupni komandanti. ®°) Naređenje komandujućeg generala za S r b i j u od 25. 1056).). političke komesare i kurire prethodno saslušavali. kontakti bugarskih trupa sa srpskim vlastima obezbeđivače se preko nemačkih feld i krajskomandantura. a ovlašćuju se da to čine i sami u toku borbenih operacija ili kada ocene da je to potrebno zbog reda i mira na okupiranoj teritoriji. t o m I. 89. ali o tome moraju najhitnije izvestiti nemačku komandu. s e p t e m b r a 1942. F. Komandant J u g o i s t o k a u depeši od 6. NAV-N-T-501. odmazda za ubijenog ili ranjenog bugarskog vojnika ista je kao za pripadnike Vermahta: za jednog ubijenog Nemca ili ubijenog Bugarina strelja se 50 talaca. M i k r o t e k a . fond NDH. rušenja saobraćajnica. može biti upotrebljen i izvan okupiranih oblasti. itd. bugarski trupni komandanti obavezni su da potpomažu nemačke vlasti u sprovođenju odmazde prema stanovništvu (posle sabotaža. U pogledu odnosa prema stanovništvu.grad—Niš—Sofija i Niš—Skoplje.k o m u n i s t i č k i h bandi« (A V I I . Prema zarobljenim ustanicima bugarske vlasti primenjivale su isti postupak kao i nemačke: uhvaćene ustanike vešali su ili streljali. napisao je VK V e r m a h t a : pus je d o b i o zadatak da posedne p r o s t o r i j e Zaječar — S v i l a j n a c — Kragujevac — Priš t i n a i da r a z b i j e n e p r i j a t e l j s k e bande na ovoj t e r i t o r i j i « . postrojenja.467/8056532—4). . 89 ) Postupak u pogledu odmazde ponovo je aktueliziran Uputstvom komandu- j u ć e g generala za S r b i j u od 28. u hitnim slučajevima mogu preduzeti i nužne mere. komandante.247/1055. 89 ) Inače. k n j . . 1 2 / 4 ) .

.

koja je često kršila utvrđene normative i ponašala se kao samostalna okupaciona sila. Specijalne trupe. između načinu (A VII. «) I s t 0 . bugarske jedinice snabdevaju se iz Bugarske.pacionog korpusa. 92 ) Prevoz srpskom železnicom i koriščenje uređaja veza bilo je besplatno. osim svežeg voća.93) Ovako regulisanim statusom Nemci su težili da funkciju bugarskog okupacionog korpusa svedu isključivo na vojna dejstva. pukovi i divizije. F.5 do 4 m i l i o n a maraka. No. F. »lovne rote«. Deo povećanih troškova isplaćuje bugarskom korpusu isključivo u dinarima centralna blagajna Vermahta za Srbiju. Pripadnici bugarskog korpusa i bugarski vojni transporti nisu bili podložni carinskoj vojnoj kontroli. manje jedinice bugarskog korpusa imale su punu samostalnost. Veće formacije bugarskih jedinica. je za j e d n o m e s e č n o izdržavanje korpusa u isplaćivala Bugarskoj 3.. Za dejstva manjeg značaja. podređujući svojoj komandi i bugarske snage. 91 ) Po tom sporazumu nemački Vermaht snosi troškove mobilizacije i angažovanja bugarskih jedinica kao okupacionih trupa u jugoistočnoj Srbiji.. 656613. . . na primer. potčinjene su bile neposredno komandantima bugarskih divi91 ) Sporazum o Srbiji. da izbegnu mešanje bugarskih vojnih vlasti u unutrašnju upravu na okupiranoj teritoriji Srbije. brojni bugarski okupacioni korpus vrlo brzo je postao osnovna okupaciona. . po naređenju nemačkog komandanta za Srbiju. godine. bugarski vojnici primaju novčani dodatak kao i vojnici Vermahta.59/556635—38). NAV-N-T-501. a celokupne troškove u rajhsmarkama.252/4648. računato 120 dinara po vojniku. mačka Mikroteka. F. Vrhovne komande Vermahta i Vojnog ministarstva bugarskih kra- ljevine u Bugarske uprave povodom angažovanja kraljevskih jedinica jugoistočnoj M i k r o t e k a . Srbiji prema nekim podacima Ne- ») A V I I . povrća i mesa za deetašovane manje jedinice. dejstvovale su. zbog znatno smanjenih nemačkih snaga. za troškove korpusa bila je doznačena suma od dva puta po 5 miliona dinara (najavljeno uplaćivanje još 6 miliona). 656623). oružana snaga u Srbiji. Veće poduhvate protiv narodnooslobodilačkog pokreta planirali su i vodili Nemci. u načelu. »Ja sam imao ovlašćenje — kaže Nikolov u svojoj izjavi — da poduzimam samostalne akcije samo kada sam u t i m akcijama upotrebljavao bataljone i manje jedinice«.247/875—886. NAV-N-T-71. U prvoj polovini januara 1942. (NAV-N-T-59/656610.

. IV-2104 od 20. č . N i k o l o v a . br. divizije — 12. Nemačka komanda u Srbiji brižljivo je vodila računa o stanju i upotrebi bugarskog okupacionog korpusa. ") Ratni dnevnik k o m a n d u j u ć e g generala u S r b i j i za 2. korpusa b r . a 9. a postojale su i u okviru bugarskih okupacionih trupa u Makedoniji. divizija ostala je u «) okupacionog korpusa u Srbiji svežim divizijama iz Bugarske. Obaveštajni biroi bili su sastavljeni od specijalno obučenih izviđača koji su se oslanjali na mrežu svojih doušnika. 24. bugarskog često su smenjivane novim. godine 7. godine oformljeno je 37 stalnih i povremenih obaveštajnih biroa (na teritoriji 22. divizija 6. k. bugarski okupacioni korpus organizovao je i svoju samostalnu obaveštajnu službu 95 ) čiji je glavni zadatak bio prikupljanje podataka o snazi i aktivnosti partizanskih jedinica i raspoloženju stanovništva. A V I I . i 3. 3.zija. 2 / 3 . 21. što znači da je čitava posednuta teritorija bila pokrivena bugarskim obaveštajnim izviđanjem i kontrolom. lično obilazio bugarske jedinice i obaveštavao se o stanju njihove bojeve gotovosti. 94 ) U toku 1943. Juna 1942. organizovana je sop- »5) Naredbom štaba stvena obaveštajna služba (nova n e r e g i s t r o v a n a bugarska d o k u m e n t a u A V I I ) . divizije — 11 i na t e r i t o r i j i 27. F.248/615—666). . Radi efikasnijeg komandovanja. NAV-N-T-501. " ) V . je smenila svojoj zoni popunjena novim Izjava A. M i k r o t e k a . a to je posebno činio pred njihovo angažovanje u većim operacijama protiv jedinica narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije. n . divizije — 14 b i r o a ) . V I I 1943. Popović. f o n d Bugarska. reg. (A V I I . oktobar 1942. smenila je 17. 97 ) Proširenje bugarskog okupacionog područja Jedinice 1. general Bader. U toku jula i avgusta 1943. 40. godine 1. pri štabu bugarskog korpusa obrazovan je nemački štab za vezu (major Egers. s t r . kapetan Freze i podoficir Volfart). 9 6 ) Često je komandant Srbije.

drugo izdanje. k. 179. divizija) obezbeđivala je saobraćaj na prugama Lapovo—Kragujevac— Kraljevo i Kraljevo—Užice—Mokra gora—-Vardište. Užice. divizija. 3. 7. i u toku 1943. u gušenju ustanka na Kozari i u zapadnoj Bosni. kroteka NAV-N-T-501. Hitler je visoko ocenio ovako uspešnu i svesrdnu saradnju bu") Izjava A. i 63. puk. s t r .248/546—53. 1/7. s t r . etapni p u k ) . bugarska divizija smenila je SS diviziju »Princ Eugen« od 6. pešadijski puk). br. kao borbene grupe »Borovski«. 7. (4. 24. d i v i z i o n a r t i l j e r i j e . i 66. (65. 9. Nikolova.248/1090—1111. a 27. Novi Pazar). korpus pojačan je sa još jednom divizijom. 1381. a r t i l j e r i j s k i pešadijski 2/3. V. 238—242. IV neprijateljskoj ofanzivi. 89 . ofanziva«. k n j . k o n j i č k i divizija artiljerijski sastav puk (66. (—1). — 7. Krajem 1942. Raška.' 01 ) Pored uobičajenih zadataka. pešadijski puk). br. »Podaci o k v i s l i n š k i m oružanim snagama u S r b i j i . etapni promenila a r t i l j e r i j s k i puk. konjički 21. 100 ) U isto vreme došlo je i do novog proširenja bugarskog okupacionog područja u zapadnoj Srbiji sve do reke Drine (Kraljevo. s t r . 99 ) Divizije su često smenjivane zbog obnove jedinica koje su se iscrpljivale u neprekidnim borbama protiv jedinica narodnooslobodilačke vojske. »Zapadna Bosna«. godine prošireno je područje koje su posedale bugarske jedinice. NAV-N-T-120. i 39. N i k o l o v a . V I G br. godine delovi 704. (14. 98 ) To je bila prva smena bugarskih jedinica. Fabijan Trgo: 1112—1114. i 714. etapni d i v i z i o n . 14 i 15. 9. godine 704. Sastav d o v e d e n i h d i v i z i j a . a početkom 1943. »Četvrta Peta n e p r i j a t e l j s k a . Bosni puk). — 9. i A VII. č . pošto su ih u Srbiji zamenile bugarske jedinice. upotrebljene su u tzv. puk. n. str. Popović. 9 4 ) .200/153753—57. godine nemačka 717. 1/3. F. 1966. 34. koja je upućena u Bosnu radi dejstava u IV neprijateljskoj ofanzivi. 1118—1185. 9. divizija. 7. (62. Mikra9. Sastav n o v i h d i v i z i j a : 22. 717. i 67. 4/1952. januara 1943. n . Beograd 1968. i 714. d i v i z i o n . č. Krajem 1942. 2/3. >01) A V I I . U toku 1942. do 16. godine 22. nemačke divizije bili su često angažovani van t e r i t o r i j e Srbije. 2 / 2 . H r v a t s k o j ( Z b o r n i k I zasedanja AVNOJ-a. divizija smenila je 21. Slavko Odić: j e m 1942«. s t r . F. koja je preduzeta radi uništenja glavnih snaga narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije i »Titove države« (bitka na Neretvi). 1 0 0 ) » O s l o b o d i l a č k i rat«. a 1. »Vedel«. 9. I 1116—1117. Marta 1943. pp. Popović. ova bugarska divizija (kasnije i 24. V I G . 1. p e š a d i j s k i p u k ) . 24. diviziju. puk. NAV-N-T-501. 37—39. reg. Mikroteka. " ) Navedena izjava A .formacijskim sastavom. F. i 36. 50—51. V . 27. fond Bugarska. (61. pešadijski puk). A VII. 4/1952. i 64.

godine došlo je do novog proširenja bugarskog okupacionog područja u Srbiji — na sever. u p e r i o d u 1943/1944. 25. . reg. 28/5. V neprijateljskoj ofanzivi protiv snaga narodnooslobodilačke vojske (bitka na Sutjesci). 489—498.032 o f i c i r a g o d i n e . posle kraćeg bavljenja (mart—maj) na t e r i t o r i j i Raške.251/59. 232 . godine rekao bugarskom ministru vojske Mihovu da je veoma zahvalan bugarskoj glavnoj komandi koja je zamenila nemačku SS diviziju »Princ Eugen« i pomogla u akcijama protiv partizanskih jedinica. kada je dovedena 25. Blaca. povodom angažovanja ove bugarske divizije u Srbiji. godine održan još jedan sastanak između nemačkih i bugarskih predstavnika. NAV-N -T -501.249/687. bugarskog okupacionog korpusa sa oko 31.332/6290252—72. Iz Bugarske je. o k. već i mogućnost za angažovanje većeg broja nemačkih divizija za izvođenje IV i V neprijateljske ofanzive u Bosni. bugarske divizije preuzele su od 1. dovedena novoformirana 25.000 v o j n i k a . Vučitrna. i delovi 27.250/246.' 02 ) Početkom maja 1943. Kosovske Mitrovice. Proširenje bugarskog okupacionog područja na skoro čitavu Srbiju. značilo je ne samo oslobađanje nemačkih jedinica za borbu na istočnom frontu. Prokuplja. 465. n i j e m e n j a o .garske vojske.863 p o d o f i c i r a ) . 1. brdske nemačke divizije garnizone i obezbeđenje saobraćaja u dolini reke Ibra. Kuršumlije. 31. na kome su tačno utvrđeni sastav i jačina bugarske divizije. nemačku diviziju i oslobodila je za dejstva na drugom ratištu.104) U Sofiji je. pešadijski puk) sa sedištem u Požarevcu.934 Mikroteka. bugarskom NAV-N-T-78. do Dunava. k o r p u s a 5. juna 1943. Izno- p e š a d i j s k a d i v i z i j a u S r b i j u . juna 1943. na nižem nivou. i 609. 2. izuzev teritorije istočno od Kolubare i užeg dela Beograda. koja je smenila 297.' 03 ) U leto 1943. Ova nemačka divizija je. posle dogovora između bugarskog ministra vojske Mihova i nemačkog generala Bulea na sastanku održanom 18. p o s t a v i t i da se ni s i o o k o 30. i 70. jedinice 24. j u l a 1944.000 vojnika' 05 ) predstavljaju najznačajniju operativnu '«) A VII. okupacionog IA V I I . njeni zadaci i rejon posedanja.139 v o j n i k a . godine u Sofiji. F. F. br. 3. 464. 1. januara 1943. Sredinom 1943. I04 fond Bugarska. godine jedinice 1. ) Službena z a b e l e š k a NAV-N-T-501. te je na sastanku održanom 5. divizija (69. 7 0 2 / 3 ) . 361. F. Novog Pazara. iznosilo je: los) B r o j n o s t a n j e b u g a r s k o g (27. i 19. istina. 263. Ministarstvu rata i « ) I s t o . m o ž e se p r e t - b r o j n o s t a n j e k o r p u s a n i j e b i t n o m e n j a l o . Aleksandrovca. razgovorima vođenim u F. F.249/136. 247. upućena u Crnu Goru i dejstvovala u tzv. Pošto se s a s t a v od j u l a 1943.

snagu za borbena dejstva protiv narodnooslobodilačke vojr ske Jugoslavije u Srbiji. Pored bugarskih jedinica, u Srbiji su se krajem avgusta i početkom septembra 1943. godine nalazile, od operativnih jedinica, još samo delovi 173. nemačke divizije: šest »landesšicen« bataljona; 12. oklopna četa; 9. bataljon 4. puka Brandenburg, ruski zaštitni korpus sa tri puka, pet pukova Srpskog dobrovoljačkog korpusa*) i tri puka nemačke policije. Prema oceni nemačkog komandanta za Jugoistok generala Lera » . . . od napred pobrojanih snaga za aktivnu borbu protiv bandi sposobni su 1. kraljevski bugarski okupacioni korpus; 12. oklopna četa scecijalne namene — četa Brandenburg i nemački policijski pukovi (motorizovani), dok su ostale jedinice sposobne za odbrambene zadatke, odnosno za zadatke obezbeđenja«. 106 ) Tako je sredinom 1943. godine 1. bugarski okupacioni korpus postao dominantna vojna sila u Srbiji, čime je nemačka Vrhovna komanda postigla dva značajna cilja: prvo, oslobodila znatne sopstvene snage za borbu na drugim ratištima, prvenstveno na istočnom frontu, i drugo, u bugarskim jedinicama stekla glavni oslonac za borbu protiv narodnooslobodilačkog pokreta i za obezbeđenje vitalnih komunikacija dolinom Morave, Vardara i Ibra što je bilo veoma značajno za povezivanje nemačkih snaga u Grčkoj i Albaniji. Avgusta 1943. godine u Firerovom glavnom štabu razmatrana je i mogućnost da, ukoliko dođe do napada saveznika na jugoslovensko-albansku obalu, ili u slučaju »Akse« (tako je nazvan postupak dejstava ako Italija otpadne iz sila Osovine), Bugarska proširi svoje vojno angažovanje i u Crnoj Gori i Albaniji. Komandantu Jugoistoka je naloženo da sa time upozna bugarski generalštab. 107 )

• •

Protiv snaga narodnooslobodilačkog pokreta u Srbiji jedinice 1. bugarskog okupacionog korpusa dejstvovale su
*) Srpski nizacije dobrovoljački korpus (SDK), formiran (otud i od pripadnika fašističke orga»Zbor« sa D i m i t r i j e m
,06

L j o t i ć e m na č e l u

naziv

»Ijotićevci«).

Do kraja do da

rata b o r i o se p r o t i v u snaga NOP-a. ) izveštaj o s i t u a c i j i za komandno p o d r u č j e S r b i j e za p e r i o d od 16. V I I I VK Vermahta od 28. avgusta 1943. komandantu Jugoistoka 15. IX 1943. godine. (A V I I , M i k r o t e k a , NAV-N-T-313, F.193/7453183—90).
,07

J Naređenje

s t u p i u vezu sa b u g a r s k i m g e n e r a l š t a b o m .

(A V I I , M i k r o t e k a , NAV-N-T-311, F.188/44).

vrio aktivno. Pored izvođenja krupnih operacija na okupiranom području, jedinice bugarskog korpusa učestvovale su i van tog područja, u Crnoj Gori u V neprijateljskoj ofanzivi, na primer, ali najčešće na zapadnim granicama Srbije, u dolini reka Drine i Ibra, kako bi sprečavale prodor jedinica narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije u Srbiju, te u operacijama »Trumf« i »Halali« na jugu Srbije protiv jedinica Glavnog štaba narodnooslobodilačkih snaga Srbije. Krajem leta 1944. godine u krupnim savezničkim dejstvima u Rumuniji, Francuskoj i litaliji stvoreni su uslovi za strategijsko opkoljavanje Nemačke, a nemačka komanda činiia je velike napore da u borbama protiv jedinica narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije skrati i, po mogućnosti, u istočnoj Srbiji stabilizuje front, kako bi obezbedila izvlačenje nemačkih jedinica Grupe armija »E« iz Grčke i izbegla njihovo opkoljavanje i zarobljavanje. U t i m nastojanjima nemačke komande bugarski okupacioni korpus i u 1944. godini predstavlja deo aktivnih okupatorskih snaga u Srbiji i značajan je oslonac nemačkoj komandi u svim njenim planovima. Za dve i po godine kroz sastav 1. bugarskog okupacionog korpusa prošlo je 11 divizija, 23 puka, oko 30 baterija artiljerije, 3 konjička eskadrona i mnogo drugih manjih jedinica sa preko 120. 000 vojnika. Zadovoljna celokupnim angažovanjem 1. bugarskog okupacionog korpusa u Srbiji, nemačka komanda je pored ostalih priznanja, odlikovala mnoge bugarske vojnike i oficire koji su se istakli savesnošću u izvršavanju zadataka i vernošću Trećem rajhu. 108 ) Ali, kada je sredinom avgusta 1944. vlada Bagarjanova, lavirajući izmeđun Nemaca i Angio-Amerikanaca, preduzela mere da trupe 1. bugarskog okupacionog korpusa koje su se nalazile u severnoj i zapadnoj Srbiji privuče bliže u rejon Niša, komandant Jugoistoka general Felber odlučno
™) Korpusna nicama divizije, na dobroj 1943. Aprila uručen zapovest generala Badera (A VII, Mikroteka, pukovniku II godine u N i š u je krst kojom odaje priznanje bugraksim jedi-

saradnji.

NAV-N-T-501, F.254/64). Baltakovu, a dva komandantu 22. meseca kasnije I stepena. bugarske komandant (A V I I ,

nemački

gvozdeni

stepena,

korpusa, general N i k o l o v , o d l i k o v a n je n e m a č k i m gvozdenim k r s t o m f o n d NDH, k. 302, reg. br. 2 5 / 4 ) . NAV-N-T-501, F.257/1121).

je odbio ovaj zahtev sa obrazloženjem »da nije u skladu sa sadašnjim prilikama u Srbiji«. 109 ) Bugarski okupacioni korpus od svog dolaska u Srbiju, januara 1942. godine, pa do kraja avgusta 1944. godine, odigrao je značajnu ulogu koju mu je dodelila nemačka komanda. Ta uloga je promenjene tek septembra 1944. godine kada je bugarski narod, koristeći prodor 3. ukrajinskog fronta Crvene armije u Bugarsku, srušio fašistički režim posle čega je obrazovana vlada Otečestvenog fronta.

"»)

I s t o , A V I I , M i k r o t e k a , NAV-N-T-311, F.187/811.

ULOGA FAŠISTIČKE BUGARSKE I NJENIH ORUŽANIH SNAGA U HITLEROVSKOJ KOALICIJI
Uloga Bugarske u hitlerovskoj koaliciji proizlazila je, pored ostalog, i iz njenog geostrategijskog položaja na Balkanu, Proširivši okupacijom svoju teritoriju od Crnog mora do obala Egejskog mora i zaposevši vardarsko-moravsku dolinu, bugarsko vojno prisustvo protezalo se od Crnog do Egejskog mora i od tursko-bugarske granice do Dunava, odnosno na sever do blizu Beograda. S obzirom da tuda vode glavne komunikacije za jug Evrope i Bliski i Srednji istok, uloga Bugarske u drugom svetskom ratu postaje još značajnija. U zavisnosti od značaja cele ove t e r i t o r i j e i od toga šta se sve na njoj zbivalo, pred Bugarsku i njene oružane snage nemačka komanda postavila je i dugoročne i neposredne zadatke koji su bili odlučujući za ešaloniranje bugarske vojske, predislokaciju, brojno povećanje, modernizaciju naoružanja i, naravno, njihovu konkretnu upotrebu. Za sve vreme rata, Turska je za Nemačku predstavljala posebno nesigurno područje. Hitler se, naime, pribojavao da će Turska pogaziti neutralnost i priključiti se Angloa m e r i k a n c i m a . Cenilo bi se da bi pristupanje Turske saveznicima, s obzirom da je raspolagala velikom armijom, stvorilo dalekosežne posledice i komplikacije i u odnosu na nemačke trupe koje su operisale na istočnom frontu, i u odnosu na opštu konstelaciju snaga na Balkanu. Iz tih razloga nemačka diplomatska delatnost bila je uperena na to da se u Turskoj održi status quo. Hitler je upozoravao, pa čak i pretio, da će i Turska biti pregažena kao i ostale zemlie ako se odluči na rat protiv sila Osovine. No, bez obzira što se procenjivalo da se ona neće upustiti u ratnu avan-

turu, front prema Turskoj se, radi svake sigurnosti, morao obezbediti.' 10 ) Otuda je proizlazila važnost Bugarske i njenih oružanih snaga za planove sila Osovine, a bugarske snage trebalo je da posluže kao neka vrsta strategijske rezerve za sva iznenađenja koja bi mogla nastupiti u ovom delu Evrope. Kao i za vreme napada na Jugoslaviju i Grčku u aprilskom ratu, Nemačka je bugarskim oružanim snagama i ovog puta poverila značajan zadatak: obezbeđenje turske granice i boka nemačkih trupa na sovjetsko-nemačkom frontu. I sve do kraja rata na Balkanu su ovaj zadatak pretežno izvršavale bugarske jedinice koje su se, zavisno od kretanja u svetskoj politici i kretanja frontova na ratištima u Evropi i na Bliskom istoku, čas pojačavale, čas smanjivale i, naravno, u skladu sa trenutnim potrebama, pregrupisavale." 1 ) U 1941. godini od ukupno 16 bugarskih divizija, na turskoj granici se nalazilo 7 pešadijskih i jedna konjička divizija; na anektiranoj jugoslovenskoj t e r i t o r i j i — 5. okupaciona armija (14. i 15. divizija, 1. konjička brigada i jedan puk 1. divizije), a u istočnom delu Egejske Makedonije i zapadne Trakije — 1. pešadijska divizija; ostale bugarske snage bile su raspoređene u unutrašnjosti Bugarske. Bugarske operativne snage, zajedno sa radnim jedinicama koje su utvrđivale granicu prema Turskoj i obalski pojas Crnog i Egejskog mora, brojale su u to vreme oko 230—250.000 ljudi. Od vazduhoplovstva bugarske oružane snage imale su 7 vazduhoplovnih pukova i 15 glavnih uzletišta sa oko 500 aviona, od kojih su oko dve trećine činili moderni tipovi. Mornarica je bila neznatne vatrene moći i tonaže." 2 ) U 1942. godini bugarske oružane snage bile su ovako raspoređene: na Hitlerov zahtev u Srbiju je upućen 1. okupacioni korpus jačine tri divizije; u Makedoniju — 5. okupaciona armija, a u istočni deo Egejske Makedonije i zapadne Trakije — dve pešadijske divizije i jedna konjička brigada; na granicu prema Turskoj — tri pešadijske i jedna
" " ) A V I I , f o n d NDH, k. 89, reg. br. 26/9, 35/5; k. 302, reg. br. 14/2, 17/2, 60/3. '.")
112

I s t o , k . 89, reg. b r . 4 / 7 , 27/7. I s t o , k . 89, reg. br. 6 / 9 , 23/9.

1

dogovoreno je da se jedan "3) »Otečestvenata v o j n a na Blgarija«. kako bi se osposobile za udarna dejstva i za efikasno suprotstavljanje »moderno naoružanom protivniku«. održan je sastanak u Glavnom stanu Vermahta između predstavnika nemačke Vrhovne komande i bugarskog ministra vojske generala Mihova. jedna konjička i jedna tenkovska divizija. br. da će bugarskoj ratnoj mornarici nacrte naređenja pripremati nemačka Grupa mornarice »Jug«. takođe. k. A V I I . 302. I. sa posebnim osvrtom na situaciju u Evropi i na Balkanu. bugarske trupe koje su angažovane na egejskoj obali stavljaju se bez ikakvog naređenja pod komandu vrhovne komande Jugoistoka. br. utvrđeno je. Za pripremu odbrane balkanskog prostora na sastanku je dogovorena i nadležnost u komandovanju kopnenom vojskom. odlučeno je da se hitno opremi i naoruža modernim naoružanjem bugarskih deset pešadijskih. Utvrđeno je da će naređenja za t e r i t o r i j u pod bugarskom kontrolom izdavati vrhovna komanda Jugoistoka preko nemačkog vojnog atašea u Sofiji. 113 } Petog januara 1943.konjička divizija. Na sastanku je razmotrena opšta politička i vojna situacija na svetskim ratištima. 267—268. reg. t o m . Na osnovu tih nacrta bugarska Vrhovna komanda izdavala bi odgovarajuća naređenja svim rodovima vojske. reg. vazduhoplovni korpus preko komande Jugoistoka. takođe. 1/8. 23/9. Ostale snage raspoređene su u unutrašnjosti Bugarske. Osim odbrane Egejskog mora i unutrašnje bezbednosti zemlje. General Mihov još jednom je potvrdio spremnost Bugarske da se svim snagama bori na strani sila Osovine u slučaju napada neprijatelja na balkanski prostor. . određeni su mesto i uloga Bugarske i njenih oružanih snaga u ovakvoj situaciji na Balkanu i doneti posebni zaključci. 6 / 9 . bila spremna da u slučaju povrede turske neutralnosti angažuje svoje oružane snage u ofanzivnim dejstvima u Trakiji radi ovlađivanja Dardanelima i Bosforom. a bugarskom vazduhoplovstvu nemački 10. Bugarska je. s t r . 4 9 / 3 . 89. Ostatak bugarskih oružanih snaga Vermaht će naoružati za odbranu obale i čuvanje unutrašnje bezbednosti. k. na sastanku je posebno istaknuto aktivno angažovanje bugarske vojske u smirivanju posednutih oblasti. u slučaju neprijateljskog napada. na crnomorsku obalu — jedna divizija.

dok su narodnooslobodilački pokreti u Albaniji i Grčkoj. Više volim da vam se da savremeno nemačko oružje za koje je osigurano snabdevanje bojnom rezervom. Baš zbog tako razvijenog otpora u ovim zemljama. reg. k. Ja sam već dao naređenje feldmaršalu Kajtelu da se Bugarska naoruža. U toku ovih razgovora. rekao je: »Bugarsku ćemo naoružati nezavisno od toga da li od strane Turske postoji opasnost ili ne. bili u usponu. ali za koje nemamo rezervne delove. 1943. Na kraju sastanka bugarska vojna delegacija izjavila je da će bugarske oružane snage posle ovakvog naoružavanja biti spremne i osposobljene za izvršavanje dobijenih zadataka.broj bugarskih oficira. . te pokret otpora u Bugarskoj. Nemci su se pribojavali iskrcali 4 ) 1943 — 31. Hitler je posebno primio generala Mihova. A V I I . br. 1. 302. . Pošto se zahvalio na uspešnoj saradnji. a naročito ubuduće. <<114) Pored obezbeđenja prema Turskoj. Kriegstagebuch Dezember des Oberkomandos Frankfurt 1963. 1411—1413. . kojom će bugarska vojska biti opremljena. 3. . Tada je bilo jasno da je Hitlerova strategija »munjevitog rata« doživela potpun slom. Band III. podoficira i vojnika uputi u nemačke vojne škole radi obučavanja na novoj tehnici. br. pri konačnom uređenju Evrope. i postojaće. . Wehrmacht. Ja sam za to: prijatelju dati sve što je u ovom trenutku moguće. jedna jaka Bugarska. fond k. godine posle velikog poraza nemačkih snaga kod Staljingrada i uspešne anglo-američke ofanzive u A f r i c i . 19/3. 6 / 9 . i ' 5 ) I s t o. . bugarske oružane snage su obezbeđivale i crnomorsku obalu. reg. 28/3 ( p r e v o d ) . i borili se protiv sovjetskih aviona na Crnom moru. der str. nego li ratni trofeji kojih imamo u izobilju. reg. Januar Bugarska. strategijska inicijativa je potpuno prešla u ruke zemalja antihitlerovske koalicije. U tom kraju Evrope za održavanje mira i zatvaranje obruča sada. t i m više što je svenarodni oslobodilački oružani rat u Jugoslaviji bio u snažnom zamahu. treba da postoji. a bugarsko vazduhoplovstvo š t i t i l o je i pratilo nemačke ratne brodove koji su plovili prema Varni i obratno. k. govoreći o naoružavanju bugarske vojske. br. .115) Početkom 1943. Balkan je u toj situaciji dobio još veći strategijski i politički značaj. 98.

vanja saveznika na Balkanu. Iz tih razloga Hitler je Balkansko poluostrvo, u odnosu na front prema Sovjetskom Savezu i britanskim snagama na Bliskom istoku, smatrao jednim od najosetljivijih područja od Finske do Afrike, jer je Balkan mogao poslužiti kao spona između ova dva fronta. Da bi sprečila iskrcavanje anglo-američkih trupa na Balkansko poluostrvo, nemačka Vrhovna komanda morala je preduzeti nove mere za odbranu »evropske tvrđave« i zaštitu njenih obala.116) Hitler je u takvim okolnostima pozvao cara Borisa na razgovor i postavio nove zadatke Bugarskoj i njenim oružanim snagama na Balkanu. Razgovori su vođeni u Salcburgu od 31. marta do 2. aprila 1943. godine. Bugarskoj je kao glavni zadatak postavljeno veće angažovanje u ratnim planovima Nemačke na Balkanu — u Srbiji, Makedoniji i Grčkoj. 117 ) Da bi se konkretizovali zaključci iz razgovora vođenih između Hitlera i cara Borisa, u Sofiji je 18. juna 1943. održan sastanak između bugarskog ministra vojske, generala Mihova, i nemačkog generala Bulea.118) Bule je istakao da dolazi s ciljem da sa predstavnicima bugarske vojske razmeni misli o vojnoj situaciji i narednim zadacima Bugarske. Rečeno je da je neprijatelj spreman da na svim frontovima preduzme ofanzivu na »evropsku tvrđavu«. Glavni napad se očekivao u Sredozemlju a cenilo se da će i Sovjeti grupisati velike snage da bi preduzeli ofanzivu i na istočnom frontu. Na osnovu ovakve ocene situacije, a radi boljeg grupisanja snaga, Vrhovna komanda Vermahta postavila je Bugarskoj tri zahteva: da jedna bugarska divizija smeni nemačke snage u oblasti Beograda; da jače bugarske snage obezbede glavnu komunikacijsku magistralu Solun—Beograd; da jedna bugarska divizija, radi odbrane fronta Solunskog zaliva od Strume do Katerini, zameni nemačke jedinice
n6 ,,7

J

»Oslobodilački

rat

naroda

Jugoslavije«,

knj.

1,

str.

345—346.

J A V I I , fond NDH, k. 256, reg. br. 53/4 i 54/4; k. 302, reg. br. 14/1 i 22/4. ) Sastav bugarske delegacije: general-lajtnant Mihov, general-lajtnant fon Lukač, Butlar,

113

g e n e r a l - m a j o r Jančulov, p u k o v n i k Popov, major S l a v o m i r o v . Sastav nemačke delegacije: general-lajtnant Pritvic, Bule, i general-major Fogel. g e n e r a l - m a j o r Gede, majori: Baurts, fon Kruše (A V I I , f o n d Bugarska,

k. 3, reg. br. 28/3) — p r e v o d ) .

oko Soluna. Za ove zadatke bile su potrebne još tir nove bugarske divizije, ne računajući snage predviđene ranije ugovorenim planovima i zadacima. General Mihov je, zbog situacije u Makedoniji koja je dobila poseban značaj, predložio da se formira nova divizija sa sedištem u Štipu. Nemačka se obavezala da će nove bugarske divizije naoružati najsavremenijim oružjem i snabdeti svim ratnim materijalom. Zahtevi nemačke Vrhovne komande prihvaćeni su skoro u potpunosti. U Bugarskoj se formiraju nove divizije: 5. okupaciona armija pojačana je u jesen 1943. godine novoformiranom 17. pešadijskom divizijom (sa sedištem u Štipu), a u proleće 1944. i 29. pešadijskom divizijom (sa sedištem u Vranju), te sada 5. bugarska armija umesto dve ima četiri divizije. Na anektirano područje upućena su nova pojačanja u artiljerijskim, konjičkim i drugim jedinicama." 9 ) U godinama rata, sve do 9. septembra 1944, do uspostavljanja otečestvenofrontovske vlasti, Bugarska je imala 22 divizije uklopljene u oružane snage sila Osovine, od kojih je 12 do 13 divizija izvršavalo okupacione zadatke. U drugoj polovini 1944. godine te bugarske snage bile su ovako raspoređene: 8 odnosno 9 divizija u Jugoslaviji; 120 ) 3 divizije u istočnom delu Egejske Makedonije i u zapadnoj Trakiji; 3 divizije na granici prema Turskoj; 2 na obali Crnog mora i 6 divizija u unutrašnjosti Bugarske. Ovakav raspored bugarskih oružanih snaga i njihovo angažovanje pokazuju da je bugarska fašistička armija, zajedno sa svojom državnom teritorijom, bila u potpunosti uključena u ratne planove nemačkog Vermahta. Drugi i najvažniji zadatak koji je Hitler namenio bugarskim oružanim snagama i policiji bio je održavanje »mira i reda« u većem delu jugoistočnog Balkana — obezbeđenje teritorije i gušenje narodnooslobodilačke borbe i pokreta otpora među porobljenim narodima. Hitler je 16. septembra 1941. izdao direktivu generalfeldmaršalu Listu 121 ), zapovedniku oružanih snaga Jugo" ' ) »Otečestvenata
,2

vojna

na

Blgarija«, k n j . 1, s t r . 256.

°) Bugarska 6. p e š a d i j s k a d i v i z i j a , kao peta d i v i z i j a u sastavu 1. o k u p a c i o n o g

korpusa, došla je u avgustu 1944. godine u r e j o n Prokuplja. "1) Zbornik, t o m I, k n j . 1, d o k . 185, s t r . 427—428.

istoka, da uguši ustanički pokret u prostoru Jugoistoka. Sem toga obavestio je Lista da će nemačko Ministarstvo spoljnih poslova sprovesti zajedničku akciju balkanskih država protiv komunističkih rukovodstava u t i m zemljama. U duhu ove direktive u Berlinu je 25. novembra 1941. održan sastanak ministara spoljnih poslova zemalja Osovine 122 ) na kome su predstavnici dotadašnjih šest potpisnica Antikominterna pakta (Nemačka, Japan, Italija, Mađarska, Mandžurija, Španija) potpisali protokol o produženju važnosti pakta na sledečih pet godina, a predstavnici sedam zemalja, među kojima i Bugarska, saopštili da njihove zemlje pristupaju Antikominterna paktu. Na sednici je bugarski ministar spoljnih poslova Popov, pored ostalog, izjavio: » .. . Svesni da je Bugarska na svojoj teritoriji savladala opasnost koju komunizam predstavlja za sve narode, sa zadovoljstvom smo prihvatili poziv i priključili se zemljama-članicama pakta protiv komunizma, čvrsto rešeni da svojim snagama i iskustvima doprinesemo da se zajedničkim naporima postigne postavljeni cilj: potpuno uništenje komunizma u ime evropske kulture i budućnosti Evrope«.123) Bugarska vlada i vojno-policijske vlasti odmah su krenule u akciju. Na okupiranom jugoslovenskom području preduzele su niz mera za gušenje ustanka i oružane borbe koja je, kako je narodnooslobodilački rat jačao, bila sve oštrija i bespoštednija. Drastičnost postupaka okupatora vidi se i iz Uputstva komandanta bugarske 5. armije, generala Bojdeva, od 6. oktobra 1941. godine 124 ) u kome se bugarskim jedinicama nalaže da bezobzirnom brutalnošću uništavaju partizanske jedinice i ukazuje da Ženevska konvencija ne važi u borbi protiv narodnooslobodilačkih snaga; zarobljene partizane ubijati na licu mesta; paliti sela i streljati sve one koji su zajedno s partizanima pružili bilo kakav otpor okupatoru. . . Pored redovnih vojnih sudova u armijskim jedinicama, organizovan je i preki vojni sud 5. armije. Istražni postupak vodila je policija, a suđenje vojni sud.
,22

) Archiv

der

Gegenwart

1941,

str.

5283—5284;

Dimo

Kazasov,

n. d. s t r .

679—682. '2=)
,24

Archiv der Gegenwart — 1941,

str.

5283—5284.

) Zbornik, t o m V I I , k n j . 1, dok. 124, s t r . 424—429.

U prvim godinama rata, 1941—1943, glavni organizator u borbi protiv narodnooslobodilačkog pokreta Jugoslavije i partizanskih jedinica bila je bugarska policija, iako su od prvih dana okupacije vojne jedinice učestvovale u svim akcijama zajedno sa policijom. Narastanjem narodnooslobodilačke borbe u pravi svenarodni rat, glavni organizator i nosilac borbe protiv snaga NOVJ postaje bugarska armija, kojoj sadejstvuju sve policijske snage, žandarmerija, administrativni i prosvetni aparat. U zajedničkim dejstvima, bugarski vojni komandant preduzimao je komandu nad svim oružanim jedinicama vojske, policije i žandarmerije. I planove za akciju pripremao je vojni komandant a policiji je određivan sektor dejstva. Za krupnije akcije protiv jedinica narodnooslobodilačke vojske operativni plan dejstva pripremao je lično komandant 5. okupacione armije, ili komandanti divizija i pukova. Rukovođenje ovim akcijama bilo je, u prvo vreme, formalno povereno policiji; de facto, njima su rukovodili vojne starešine a vojska bila glavna snaga u borbi protiv narodnooslobodilačkog pokreta. 125 ) Zbog podrške naroda partizanima, bugarska vlada je izdala direktivu oblasnim direktorima i komandantu 5. armije: likvidirati zarobljene partizane na očigled meštana, zaplašiti stanovništvo, lišiti partizanske jedinice uporišta u narodu. Ove mere su široko primenjivane na okupiranom području. 126 ) Po uputstvima bugarske vlade, internirana su sva »sumnjiva« lica, mladi prikupljani u sabirne centre, iseljavane čitave porodice, pa i čitava sela iz »ugroženih rejona«, kako bi partizanske jedinice ostale potpuno odsečene od naroda, bez ikakvih izvora snabdevanja i bez ikakve podrške; konfiskovana je i uništavana imovina porodica partizana . . .,27) Bugarska vlada i vojno-policijske vlasti svim silama su nastojali da na okupiranom području razjedine narod, da ga odvoje od njegove narodnooslobodilačke vojske, da iza,2

s) Zbornik, t o m V I I , k n j . 3, dok. 129, 147, A. Hristov, R. Terzioski, n.

Asen str.

Bogdanov, A V I I , 52; Zbornik,

F. 10/22—90; knj. 1,

M.

Apostolski,

članak,

tom VII,

dok. 140, s t r , 465—466. 12«) Zbornik, t o m V I I , k n j . 1, dok. 163; A s e n Bogdanov, A V I I ,
,27

F. 10/22—90. 140; A s e n Bog-

) Zbornik, t o m , V I I , k n j . 1, dok.

121;

k n j . 3, dok.

104,

133,

danov, A V I I , F. 10/22—90.

zovu bratoubilački rat u Makedoniji. Pošto to nisu uspeli da učine ni organizovanjem kontra četa koje su se raspale ili su ih razbile jedinice narodnooslobodilačke vojske, ni pokušajem stvaranja seoskih oružanhi straža i obaveštajnih grupa — pokušali su da to ostvare organizovanjem takozvane »Opštestvene sile«. U avgustu 1943. naređeno je da se organizuje »Opštestvena sila« (Društvena snaga). Od najistaknutijih predstavnika bugarske vlasti i probugarski nastrojenih ljudi, u gradovima i seoskim opštinama formirani su oblasni, gradski

Masakr

rodoljuba.

Makedonija.

i seoski komiteti. Zadatak »Opštestvene sile« bio je da pridobije što više ljudi za saradnju i lojalnost prema bugarskoj vlasti. Za sprovođenje ove ideje angažovani su celokupni bugarski državni i vojno-politički aparat, fašističke, društvene i sportske organizacije, te kulturno-prosvetna društva, škole itd. Međutim, kao i sve dotadašnje mere bugarskih okupacionih vlasti, i ova mera nije naišla na podršku

T o r z i o s k i . kaznene ekspedicije i racije sa vojno-policijskim i kvislinškim snagama. 52—53. č. k n j . . 137. Organizujuči krupnije ofanzive i pohode.10/22—90. Naročito žestoke represalije bugarski okupator je sprovodio kada nije uspevao da se obračuna s jedinicama narodnooslobodilačke vojske. bugarski okupator je ostavljao pustoš za sobom. 469. H r i s t o v . t o m V I I . ni teška i surova okupacija nisu mogli da spreče širenje narodnooslobodilačke borbe i narastanje jedinica narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije u moćne snage visokog borbenog morala koje su zadavale sve teže udarce okupatorima. nemilosrdno su se obračunavali sa pripadnicima narodnooslobodilačkog pokreta i stanovništvom na okupiranom jugoslovenskom području. d o k . A svi ti pogromi.JS ) Zbornik. s t r . 1. 128 ) »Opštestvenu silu« sačinjavali samo Bugarska vlada i njen vojno-policijski.naroda tako da su njeni komiteti. ni neprijateljska sila. R. zlostavljanja. Streljanja. bili su usaglašavani sa merama koje su preduzimale nemačke trupe na okupiranoj teritoriji. . sva ta užasna nasilja. n.. adiministrativno-upravni i prosvetni aparat. M. paljevine. F. ni teror. A V I I . A p o s t o l s k i . Ali. A. pljačka — to su bili bugarski metodi održavanja »reda i mira« u Srbiji i Makedoniji. A s e n Bogdanov.

X 1959. ustanak str. . l i s t -Trudbenik«. koje su vezivale svoje klasne interese za okupatorsku vlast. Strumici. vlasti 2. Odmah. u narodu je buknuo revolt protiv okupatora. 6. X 1961. Kočanu protestom i ogorčenjem naroda propraćen je ulazak bugarskih trupa uprkos tome što je bugarska okupatorska vlast pridavala veliki manifestacioni karakter ovom dočeku. naroda -Nova Makedonija«. i u toku organizacije sistema okupacije. *) llindenski ustanak protiv turske avgusta 1903.DEJSTVA BUGARSKIH ORUŽANIH SNAGA PROTIV NARODNOOSLOBODILAČKOG POKRETA U MAKEDONIJI Razbijanje prvih partizanskih odreda u Makedoniji 1941. makedonskog 10. Štipu. još pri ulasku bugarskih okupacionih trupa. godine Od prvog dana okupacije makedonski narod se odupirao bugarskoj okupacionoj vlasti. Raslo je antibugarsko raspoloženje radnika i seljaka iako su neke snage buržoazije. — 126. da ne naseda bugarskoj propagandi o »Velikoj Bugarskoj«. U makedonskom narodu duboko su bile ukorenjene slobodarske ilindenske tradicije*) i vekol2 ') I kongres KPM. U Kumanovu. 129 ) Tih dana ulice makedonskih gradova zasipane su lecima kojima su komunisti pozivali narod da se odupre bugarskom okupatoru. ni pričama o bugarskim trupama koje donose slobodu makedonskom narodu. tvrdile da će okupacija odnosno »prisajedinjavanje Velikoj Bugarskoj« izmeniti na bolje stanje u Makedoniji. U Strumici je 22. godine bugarska policija žestoko intervenisala kada je na ulice izašao veliki broj ljudi izražavajući gnušanje prema okupaciji »u ime oslobođenja«. aprila 1941.

prilepu.) koji organizuju prikupljanje oružja. a ) partija jugosiavije Bosna i i Slovenija da odmah imala je svoja i rukovodstva Crna Gora KPJ. k o m i t e t KPJ U rejonu oružanu borbu. jula 1941 .. prirodno. u Pokrajinskom komitetu KPJ za Makedoniju*). »Komunist«. .komiteti u 17 gradova (Skoplju. kome još nije bio priznat nacionalni identitet. i na makedonski narod pod bugarsko-italijanskom okupacijom. Procena Komunističke partije Jugoslavije da postoje uslovi da narodi Jugoslavije u drugom svetskom ratu. Zato je trebalo organizovati. usmeriti snage koje su se borile za nacionalni integritet. na kome je z a k l j u č e n o da je nastupio o d l u č a n t r e n u t a k za p r e d u z i m a n j e b o r b e n i h a k c i j a . M e s n i P r i l e p doneo je Vodno ( b l i z u Skoplja) str. u pojedinim su po- krajinama: la0 Makedonija. Niža rukovodstva i organizacije Komunističke partije. Pripreme za oružanu borbu naročito su pojačane posle napada Nemačke na SSSR. juna 1941. pripremaju osnivanje partizanskih odreda.. Hrvatska odluku Hercegovina — centralne otpočnu imale pokrajin- komitete.vna težnja za nacionalnim oslobođenjem. došlo je do kolebanja oko trenutno najvažnijeg pitanja: oružana borba protiv okupatora ili tihi pokret otpora. obučavaju omladince ratnoj veštini. opreme i sanitetskog materijala. pod uticajem tadašnjeg sekretara Pokrajinskog komiteta Metodija Šatorova Šarla i uticajem BRP. godine u većim gradovima obrazovane su diverzantske grupe koje su u toku leta izvršile nekoliko uspešnih diverzija *) ske za Komunistička Srbija. Borba protiv okupatora bio je osnovni kurs KPJ. Kavadarcima . Štipu. osloboditi. II kongres KPMf 5. 18. odnosila se. a kolebanja u Pokrajinskom komitetu unela su izvesnu pometnju među makedonske komuniste. X 1961). komitete za I s t o g dana. u narodnooslobodilačkoj borbi protiv okupatora i domaćih izdajnika. i ostvariti revolucionarne društvene promene. Velesu. U junu i julu 1941. mogu izvojevati pobedu i slobodu. 12. samostalno organizovali diverzantske akcije i pozvali narod na otpor okupatoru. za slobodu i državnost. i poziva KPJ na opštenarodni ustanak. 4. prihvatili su stav Centralnog komiteta KPJ. Makedonci su bili jedini narod na Balkanu koji još nije doživeo svoju nacionalnu emancipaciju. VI 1961. Komunisti Makedonije upravo su te ciljeve postavili kao svoj istorijski zadatak.3°) U to vreme u Makedoniji se formiraju vojni štabovi . . održano je s a v e t o v a n j e 25 sekretara ć e l i j a 1 d r u g i h članova KP l i s t »Nova Makedonija«. I 23. Bitolju. 156. kada su N e m c i napali na S o v j e t s k i pripreme Savez. 22. Odmah po okupaciji.

s t r . d e c e m b r a proterivanju vodi Srba p i š e : »Svi Srbi 1941. institutot nacionalna ) Boro M i t r o v s k i : sko podračje Glasnik 1/1963. nemačke a r m i j e u s v o m i z v e š t a j u od 14. godine — samo iz skopske oblasti iseljeno je 26. drugo izdanje.454/8039480—5).' 33 ) Od prvih dana okupacije bugarska okupaciona vlast budno je pratila sva ova zbivanja u narodu. A k c i j a i s e l j a v a n j a sprose bezobzirno i t r e n u t n o je ograničena samo zbog t r a n s p o r t n i h teškoća«. sva nezadovoljstva i otpore. br. ) Godišnji državne (sigurnosti) za p e r i o d od 23. lačkom p o k r e t u . i Pokrajinski komitet i Pokrajinski štab doprineli su konsolidaciji partijskih redova pred početak oružanog ustanka u Makedoniji. u (A V I I . »Nova Makedonija». 1/11—17).34 ) Izjava A s e n a protiv Bogdanova: »Bugarska vlada je u Makedoniji. .« (A V I I . M. 13. nastani na od razvojot na za NOB na Bitolsko-prespanistorija. Skopje. .32 I kongres KPM. godine oblasti reg. 1. na skopskom aerodromu. 111. 2. j u l a 1941. 50. U Bitolju su. Bugarske vlasti nasilno su iseljavale Srbe i koloniste doseljene posle 1923.— u železničkoj radionici u Velesu. Septembar i početak oktobra protekli su u intenzivnim neposrednim pripremama za formiranje partizanskih odreda. S k o p j e . a nešto kasnije i Pokrajinski štab — rukovodeći politički i vojni organi za vođenje narodnooslobodilačke borbe. Nastali kao rezultat preodoljenih slabosti u partijskom rukovodstvu Makedonije. . 131 ) Uporedo se organizuju i drugi vidovi otpora okupatoru. Komandant 12. a počela okrutan obračun sa makedonskim narodom i komunistima Makedonije.10/22—90). na Minden organizovane demonstracije pod parolom »Da živi slobodna Makedonija!« 132 ) Sredinom septembra formiran je novi Pokrajinski komitet KPJ za Makedoniju. Makedoniji posle 1918. f o n d Bugarska. 134 ) sa svim onim snagama koje su predstavljale opasnost za učvršćenje i jačanje uticaja bugarske okupacione vlasti. n a p u s t i t i bugarsku državnu t e r i t o r i j u č e s t o u roku od t r i dana. Čestiti Makedonci suprotstavljali su se ovom nasilju bugarskih vlasti i na razne načine izražavali solidarnost prema svojim progonjenim sugrađanima. k n j . NAV-N-T-312. s t r . i tu su usledile protivmere okupatora: «1) . s t r . XI 1951.450 ljudi pošto im je oduzet sav imetak. "3) » O s l o b o d i l a č k i rat«. u rudniku hroma Raduša. br. godine o nastanjeni moraju (A V I I . kod Bogomilskog tunela. . bezbednosti postavila izražene kao glavni u zadatak policiji borbu I35 Komunističke izveštaj službe partije narodnooslobodiskopske k. F. »Považnl 1941 do 1943. na primer. a p r i l a do 31. 156. M i k r o t e k a . 135 ) A l i . Predstavljala se »oslobodiocem«. F. F.

s t r . knj. d . bugarski ministar unutrašnjih poslova. Delovao pretežno (Aleksandar Spaod rodoljuba Skopske crne 11. godine. 120. U Prilepu bugarska vojska i policija blokirale su grad '») Zbornik. 125. a borci su se sklonili u Prilep. godine partizansku grupu »Karadag« Kumanovskog narodnooslobodilačkog partizanskog odreda. septem(VE. 139 ) Kumanovski 140 ) — bugarske vlasti su preduzele sve mere da ih unište. 138 ) Prilepski. 11. ) I s t o . 142 ) Prilepski narodnooslobodilački partizanski odred uspeo je da se održi do 25. 2. X 1961. u s.40 I41 u njegov sastav ušla je i Prilepska partizanska četa f o r m i r a n a 24. 1. upozorava svoje potčinjene: »Administrativne i polciijske vlasti neka budu na oprezi i najstrožije suzbiju svaku takvu pojavu«. n . A V I I . . ) Zbornik. Cučuru. 84). 1. Uznemiren informacijama da se osnivaju partizanski odredi i da će početkom oktobra planuti oružani ustanak makedonskog naroda. novembra 1941. godine pojavili prvi partizanski odredi — Skopski. 124. Beograd 1971. većina partizana je pohvatano i osuđeno na smrt ili strogi dugogodišnji zatvor. S p a s o v s k i . 447). godine. d o k . 45—61. ) Formiran 12. s t r . M u k o s u . gore. k n j . 1. s t r . a 17. A . razbijen je i Skopski narodnooslobodilački partizanski odred. 121. decembra 1941. posebno u onim krajevima i gradovima u kojima su se pojavili partizanski odredi. tom VII.39 s o v s k i : . 137 ) A kada su se u toku septembra i oktobra 1941. Bitolj i Kavadar. bra na p i . Jake vojne i policijske snage razbile su 14. Gabrovski. k r a j e m avgusa 1941. 11.S k o p s k i NOP odred«. u r e j o n u Kumanova. >38) Formiran u selima . o k t o b r a 1941. pri prelazu reke Vardara kod Bel Bunara (blizu Skoplja). . d o k . t o m V. s t r .143) Pored vojnih akcija bugarska okupatorska vlast preduzela je stroge mere i prema stanovništvu. t o m V I I .Makedonci i svi oni koji su. Formirao 1941. 1 i . s t r . .42 143 ) List »Naroden glas«. k n j . . 35). naređuje strogo praćenje svih »sumnjivih lica«. Skoplje. tada je odlukom PK KPJ za Makedoniju rasformiran. d o k . 1. 3/11—1. br. reg. okvalifikovani kao »nezadovoljnici« upućeni su na prinudan rad u Bugarsku. oktobra i grupu »Kozjak« istog odreda. k. (VE. 136 ) Izdata su detaljna uputstva o dejstvu vojske i policije protiv partizana. bez obzira na svoju nacionalnu ili versku pripadnost. 141 ) Nekoliko dana kasnije. ) Formiran oktobra Crvenoj steni (blizu Prilepa) iz Prilepa. je na na Vodno NO odbor (blizu Skoplja). t o m V I I . oktobra 1941. 122.37 ) I s t o .

146 ) Dokument iz tog vremena. Samo u Kumanovu ubijeno je 7 ljudi. 13. '<?) Zbornik. U Bitolju je ubijen jedan i 6 internirano. reda preko leva. Kumanovu. U Skoplju je 60 ljudi u zatvoru. U Ohridu je dvadesetom zatvoreno. 148 ) "") »Nova M a k e d o n i j a « . I u Bitolju su.i uhapsile preko 900 građana. internirano 22.. t o m V I I . svih viših drugih a " 5 ) »Nova M a k e d o n i j a « . proglas novog Pokrajinskog komiteta KPJ novembra 1941. 11. između ostalog. Prilepu. Velesu. u čitavoj Makedoniji organizovani su brojni sudski procesi (u Bitolju. 1941—1945. 388—389. dok. pruža vernu sliku stanja u prvoj godini okupacije Makedonije. Ohridu) kako bi se otpor ugušio i narod zaplašio. skojevaca i više od 500 n e p o s r e d n i m p r i p r e m a m a za f o r m i r a n j e odgrađana seljaka. godine organizacije KPJ u Makedoniji uspele su. a mnogi su osuđeni na duge godine robije. 145 ) Protiv komunista i pristalica narodnooslobodilačkog pokreta. osuđeno na smrt 11.000 davalo je p o m o ć . hapšeni makedonski rodoljubi. i za mnoge tužilac zahteva smrt. prošire oružanu borbu i još više razviju ostale vidove otpora okupatoru. naročito posle otkrivenih priprema za formiranje Bitoljskog narodnooslobodilačkog partizanskog odreda. 14. t o m V I I . X 1961.000 l j u d i i crne berze. Ponovo se lije makedonska krv. oktobra 1941.«147) Masovni teror i zločini (1942. kaže: »Svakog dana saznajemo za nova hapšenja i ubistva koja vrši bugarska policija i za nove smrtne presude koje izriču vojni sudovi u Makedoniji. 4. da srede svoje redove. . a inscenirani su čak i sudski procesi. ponovo makedonske majke prolivaju suze nad neznanim grobovima svoje dece. osuđeno na smrt 6. p r i k u p l j e n o oko 30. uprkos teškoćama. U proglasu se. 179. XI 1961. a mnogi uhapšeni čekaju da budu osuđeni. X 1961. Strumici) Hronologi/a su š t r a j k o v e p r o t i v zabrane upotrebe makedonskog U veleškom 75 komunista. u č e s t v o v a l o je 1. 2 (osuđena) na smrt. 144 ) ljudi su saslušavani i maltretirani. kraju 35 u razreda o r g a n i z o v a l i mera š k o l s k i h v l a s t i . " * ) Narod je j a v n o ustajao p r o t i v k o r u p c i j e većih gradova (Skoplju. Skoplju. i « ) Zbornik. U Prilepu je jedan čovek ubijen. (drugi) na duge godine robije . 14. 1. »Naroden glas«. godina) U proleče 1942. U str. k n j . k n j . s t r . gimnazijama učenici jezika i i Bitolju. godine. Kumanovu. Samo u novcu mesečno je Početkom maja u V e l e s u je 200 žena d e m o n s t r i r a l o p r o t i v m o b i l i z a c i j e u bugar- .

Bistrice i (Zbornik. 66. k n j . u jednom »Narod g o v o r i — o s l o b o d i l i to j o š teži«. O s o j . i s. dok. tragi". 65—82). avgusta p o r u š i o ž e l j e z n i č k u prugu kod s. k r a j e m avgusta upao u s. 39. 5 / 3 . i Dupjačani. u avgustu napao s.53 izveo d i v e r z i j e na pruzi 1. zaplenio nešto o r u ž j a . A V I I . 96. U julu (11. avgusta i izveo druge m a n j e a k c i j e . Vojni O nezadovoljstvu NDH u u Makedoniji javlja da izveštavali je bilo su i neki diplomati prema izvepod pod- iz S o f i j e . 57). n. knj. s t r . NOP odred kod » D i m i t a r Vlas. prisustvuje dok. 1.000 kg žita i 20.U toku proleća i leta u Makedoniji dejstvuju šest narodnooslobodilačkih partizanskih odreda. VII. 2 i d o v e c . zbog čega je narod zamrzeo v l a s t « . P l e t v i r i Lagovo. 2 9 / 3 ) . N. 39/5. u Makedo- i z v e š t a j e je s l a o i M9 k. I51 t o m V I I . s m o se j e d n o g j a r m a a sada s m o d o š l i Makedonci (A V I I .149) na veleško-prilepskom području odred »Pere Tošev«150) i obnovljeni Prilepski odred »Dimitar Vlahov«. (Zbornik. . dok. br. ) lako su na t e r e n u p o s t o j a l e grupe partizana. 4 6 / 3 ) . 48—55. b r . odred Je zvanično f o r m i r a n 19. d.5 Skopje str. Zabrčani tom VII. policijsku stanicu trebalo poslova Gabrovski. VII) v o d i o borbu 1942. u šumi Hronoiogija tom 1941—1945. zaplenio znatne k o l i č i n e oružja. bugarski u s. >52) F o r m i r a n 6. ) Formirana ) U toku 8. ) N a j z n a č a j n i j e a k c i j e : s p a l j e n o 40. b r . 1. B i g l a ) . 151 ) U bitoijsko-prespanskom kraju dejstvuje odred »Damjan Grujev«. (A. Zlate Biljanovski: j u l a 1942. na putu Prilep — K i č e v o i t d . . B o g o m i l a . knj. reg. i s. Smida 1. od boraca iz rejona Skopja obnovljen je i Skopski narodnooslobodilački partizanski odred. se osećaju i traže slobodu«. k. 39. k. 1969.54 aprila oformljen Skopski odred Spasovski. (pl. 153 ) Na Skopskoj crnoj gori. 126). 1. j u l a u r e j o n u s. X X X I . i 22. 7—29). septembra ponovo kod Lavci izbornik. štaju piše: bugarski jarmljeni niji i izaslanik Sofiji grubih postupaka drugom življu u Makedoniji ». s. tom VII. 328). na pl. 16. 26. . reg.154) U istočnoj Makedoniji nekoliko partizanskih grupa priprema se za formiranje partizanskih odreda i na ovoj teoriji. . ministar Kažani napao knj. . s t r . maja tom VII. Drugog avgusta u s. K i r k o v i J. 49/5. Veles — Prilep 27. a zatim sledi zaključak: »Znači. Z l a t a r i lovci rasturio llindensku proslavu kojoj je unutrašnjih s t r . Desovo i zapienio 35 pušaka i dosta m u n i c i j e itd. lep — V e l e s i s e p t e m b r a deo odreda z a p l e n i o o r u ž j e u s. 18/19. Misla. Ste- panci. 71—78. Liscu. 152 ) a nešto kasnije i partizanska četa »Jane Sandanski«. °) Formiran ženju na Liscu p r o t i v bugarske v o j s k e i p o l i c i j e . 30. Na kruševskom terenu bori se odred »Pitu Guli«. s p a l i o o p š t i n s k e a r h i v e . U o k t o b r u napao s. s e p t e m b r a zapalio s t a n i c u K l a j m a n i o š t e t i o r u d n i k liskuna u s. 28. dok.000 kg sena u duvanskoj u toku septembra izveo a k c i j e u Mažučištu (Zbornik. 39. Posle p r e f o r m i r a n j a u na pruzi septembra izveo d i v e r z i j e Rudnik. ske radne jedinice. na pl. i a k c i j a na » Krvavi u okruizbornik. O v e l i k o m n e z a d o v o l j s t v u p r o t i v bugarske v l a s t i p o s l a n i k NDH u S o f i j i . 39. 89. K r i v a Kruša i s. spalio arhive hov«. 20. B o g o m i l a . reg. održao zborove. Od avgusta do n o v e m b r a izveo je desetak napada kruševskom terenu. dok. 106. a na kraju godine bilo ih je devet. Leov: »Veles vo NOB«. . knj. Pri- s t a n i c i u Prilepu.

K (u b o r b i na- Karamandi I posle teškog mučenja ubijena. B i l j a n o v s k l .56) 155) B. 1. 24. 155 ) Partizanski odredi su u leto i jesen razvili veliku vojno-političku aktivnost na područjima u kojima su dejstvovali. kažnjavali narodne neprijatelje. .U drugoj polovini aprila 1942. To je bila odmazda za ubistvo bugarskog oblasnog policijskog načelnika čurčijeva. napada na rudnik »Cer Nebojša« koji su eksploatisali Nemci. n. je uhvaćena ranjena Elpida rodnim herojem). Iskopavanje leševa p o u b i j a n i h članova v o j n o g k o m i t e t a na p o d r u č j u Velesa. godine u šumi kod sela Lavci formiran je Bitoljski narodnooslobodilački partizanski odred »Pelister«. č. k n j . t o m V I I . d o k . s t r . 55. Pored raznovrsnih borbenih akcija — napada na manje policijske i vojne posade. K-V-P. . 57. Narednih dana u Bitolju i okolini uhapšeno je preko 200 komunista i rodoljuba. A V I I . M i t r o v s k i . proglašena ) z. MF — S k o p j e . 17—29. . s t r . rušenja pruge Prilep—Veles. 1942. koji je nekoliko dana kasnije otkrila i razbila bugarska vojska i policija bitoljskog garnizona. razbijali okupatorsku vlast i stvarali narodnooslobodilačke odbore. Zbornik. F. — partizani su narodu tumačili i ciljeve narodnooslobodilačke borbe.1/325. n. d.

. 1/379—385.12/171). U jesen 1942. učitelji — morali da odu i sklone se u jaki vojni garnizon u Velesu. te na planini Stramor. proglašen narodnim 12—17. celokupnom policijom iz Makedonije i pojačanom policijom iz Bugarske. članak knj. Sa većim formacijskim delovima bugarske 5. 18. goneći Prespi. 157 ) Ovakav razvoj događaja. V I I I 1961). herojem. činovnici. puka u komandanta prilepska broj u i 2. d. F. Makedoniji-. F. zabrinuo je okupatora. u b i j e n je Levkovski. Partizanski odred »Damjan Grujev« bori se protiv jakih bugarskih snaga kod sela Zlatari i Sopotsko. i aktivista ( I s t o . armije. i 20. F . 38. od NAV-N-T-77. Mikroteka. 66. dok. ali . proglašen narodnim herojem). 159 ) Odred »Dimitar Vlahov« bori se na planini Mukosu protiv vojnih i policijskih snaga prilepskog garnizona. Poterne jedinice. Zbog toga bugarske okupacione vlasti opet pokušavaju manjim snagama vojske i policije da unište partizanske odrede. bataljona bugarbitoljska sela bilo ) Prema skog 54. članova SKOJ-a 12. godine vode se žestoke borbe na skoro čitavoj teritoriji pod bugarskom okupacijom. . »Novoj 19. A VII. Levata.59 p e š a d i j s k o g puka. B i l j a n o v s k i . sastavljene od vojske i policije. (»Od d n e v n i k o t na Prilep«. je sela 2. streljanja. kasnije posle borbi poginuo Borko Talevski m u č e n j a u zatvoru. bugarski okupator organizuje dejstva velikih razmera. s t r . preduzeo je obimnu ofanzivu na širokom području od Velesa do Ohridskog jezera i od Skoplja do grčko-jugoslovenske cranice. ovoj i pohapsio v e l i k i Spirovski. dok.57 .613/1799960—1. vešanja. ) Okupator je u Resnu i tom je upućeno u borbu p r o t i v partizana oko 15 p o t e r n i h j e d i n i c a . 39. k n j . t o m V I I .. dok. ' " ) Zbornik.Partizanski odredi posebno su aktivni na veleško-prilepskom području. i 264. Oružana borba makedonskog naroda slabila je stabilnost vlasti na čitavoj okupiranoj teritoriji Makedonije. izjavi potpukovnika samo Iz Hriste njegovog Belova. dana je iz kod Prilepa sela okolnih I Rampo pohapšeno oko 200 dan rodoljuba. Z. (u 1. 162 ) Neprijatelj nigde nema mira.158) U toku jeseni i zime 1942. septembra Dabnica streljano osamnaestoro. 1. n. odred (Ilija knj. komunista. 52. a u većim selima i na važnijim raskrsnicama i prugama stacionirane su bugarske oružane posade. VII. tu su uspeli da rastroje okupatorsku vlast i delimično stvore slobodnu t e r i t o r i j u sa koje su skoro svi predstavnici bugarske okupacione vlasti — predsednici opština. 160) Žestoke borbe prate hapšenja građana rodoljuba. neprekidno krstare ugroženim terenima.. ' " ) Tih kojih teškog je 20. s t r .58 ) 1 s t o . 150—162). '«) Zbornik. ranije. posebno u centralnoj Makedoniji.Ä1) Kruševski odred »Pitu Gulev« vodi teške borbe kod sela Dvoraca i Drenova. .

naziv partizanski Prilepski odred »Pere Tošev« u 169. kod mesta zvanom Pusta kula. 1 ' 3 ) Da bi uništio odred. Najteže borbe vodio je na veleškom području reorganizovani Veleški partizanski odred »Dimitar Vlahov«. okupator je oktobra meseca preduzeo takozvanu babunsku akciju u kojoj je angažovao 56. Pri povlačenju. d. s t r .se zato žestoko sveti: posle svake borbe protiv partizanskih odreda. Od septembra 1942. do januara 1943. saterali seljake u gomilu i osmoricu ubili. godine za ovaj kraj nastaju izuzetno teški dani okupacije. puk iz Velesa i nove policijske snage iz Skoplja i Sofije. 3. jer nisu otkrili ni partizanske baze ni njihove saradnike . s t r . . Prilepskog [-Veles Dotadašnji NOV 1942«). 31. bugarski vojnici odsekli su devojci glavu. k. . 9. 24/3. reorgaje u » D i m i t a r Vlahov«.164) I u blizini Velesa izvršen je težak zločin: na putu Skoplje—Veles. . nabili na kolac. »Platnikov dnevnik«. n. uhvatili 128 seljaka i petnaestoricu ubili na svirep način: prvo su ih naterali da sami sebi iskopaju grobove. . blokade. br. »Veles vo NOB«. . Kada je »pripucalo«. Posle zverskog mučenja. Svakodnevne potere. Posle neuspešne borbe protiv odreda »Dimitar Vlahov« kod sela Oreov Dol. odred Veleško vo 1«) N. l i s t »Naroden b i l t e n « . a potom izboli noževima i dotukli automatima. preimenovan str. . iako različitog nacionalnog i verskog sastava. bugarske jedinice iz Velesa upale su u selo Jabolčište. insceniran je oružani napad partizana na kamion sa uhapšenim pripadnicima narodnooslobodilačkog pokreta iz sela Rudnika. S ovim snagama neprekidno vodi borbu protiv odreda i čini najteže zločine nad zarobljenim partizanima i stanovništvom ovog kraja.. Leov. 89 . policajci su poubijali uhapšene. . reg. uhvaćena je teško ranjena partizanka Nevena Nikolova-Dunja. Selo Gabrovnik spalejno je do temelja. 78—83. 103—132. četa odreda »Dimitar Vlahov« sukobila se u selu Papradište sa bugarskom vojskom i kontra četom.165) Početkom decembra. racije po selima učinile su da čovek nikad nije bio siguran gde će zanoćiti a gde osvanuti. A V I I . XI 1961. K i r k o v i J. i im) u nizovan su neki »Đorče je u borci Petrov«. sledi teška odmazda nad n a r o d o m . . V I I 1961. str. koje je. Titov Veles njegov sastav u š l i 90). drugoj rejonu iz polovini Gabrovnik i septembra i dobio odreda. 1942. . 26. jednodušno stalo uz svoju narodnooslobodilačku vojsku. i « ) List »Nova M a k e d o n i j a « . . XXX. Nekoliko dana kasnije Bugari su stegli obruč oko sela u Azotu.

6/42 . samo mali broj preživelih boraca uspeo je da se izvuče i pređe u ilegalnost. Petkanova. 168 ) Sličnu sudbinu doživeo je i Prilepski narodnooslobodilački partizanski odred »Đorče Petrov«. dok. J e d n o m dečaku o s u m n j i č e n o m su užarenu š i p k u u č m a r .67 . MF Skopje. je su oterani NOB«. Štip. pomaže partizane bui g r a l i š t a d o š l o je do jedan građanin str. otpuštani su iz službe. s t e n o g r a f s k e b e l e š k e . Tu su ga bugarske snage opkolile i razbile. 196.' 69 ) Decembra meseca u istočnoj Makedoniji. F. . Skopje. ) ) Zbornik. »Naroden b i l t e n « . i policije (6. 44. sarnu su njegov s i n . . 51. ) Tako j e . na p r i m e r . Policijskim naredbama ograničeno je i strogo kontrolisano kretanje građana.170) Uporedo sa oštrim vojnim merama za uništenje partizanskih odreda još u samom začetku.' 66 ) Ovakvi užasni zločini bili su uobičajeni postupci prema uhvaćenim partizanima. bugarske jedinice su uspele da posle dugih i žestokih borbi početkom 1943. s t r . 9.nekoliko dana nosili po selima. opštem 43 . u ka76). na planini Plačkovici. kolibi partizanima . . k n j .000 leva. bugarski okupator otkrio je i razbio grupu partizana koja se izvukla iz Štipa i činila jezgro za formiranje Štipskog odreda. »Veles vo NOB«.' 7 ') Na teritoriji okupirane Makedonije proveravano je »političko ubeđenje« svih službenika. 167 ) Daleko moćnijim snagama.7 ) »Veles vo NOB«. t o m V I I . vojnici a drugi Kod v e l e š k o g puškaranja metežu u b l o k a d i je uhapšeno oko 500 građana k o j i MF. godine potpuno razbiju odred »Dimitar Vlahov«. i svi oni koji nisu zadovoljavali kriterijume okupacionih vlasti. Svima koji nisu uživali poverenje vlasti oduzete su karte za snabdevanje i uskraćeno im je iečenje i školovanje. Bistrici kod umro od s. U neprestanim borbama protiv vojske i policije. 1.6a . bugarski okupator sprovodio je i masovni teror nad stanovništvom.69 . decembra sklonio u manastir Prilepac da predani. odred se 20. Vranovci batinanja otac zbog pomoći da poginulog partiza- °) A I N 1 — S k o p j e . 118—120. U jednoj u s. str.6/41. F. 191. Oni koji su pomagali partizanima na bilo kai « ) A V I I . IX). stavljali ranjen. Ibraim i između itd. Uveden je policijski čas. 159—176. u partizana (A V I I . Ubica je za odsečenu Dunjinu glavu nagrađen sa 40. . XI 1961. 172. s t r . Određeno je koliko hrane sme da se nosi kada se ide na poljske radove.71 zana Trajče klani garski ubijen. odlično opremljene i moderno naoružane. »Veles vo i tučeni.

.

260. 5. C . knj.kav način streljani su. 228. tom V I I . Kumanovu sudio je stotinama optuženih. s t r . Bio je to privremeni neuspeh. ali ne i poraz oružane borbe makedonskog naroda. vojnog 1. Velesu. k n j . Mirče Aceva i Strašu Pindžura — i jednog člana Glavnog štaba narođnooslobodilačkih partizanskih odreda Makedonije — Stevana Naumova. godine bugarskom okupatoru pošlo za rukom da makar i privremeno razbije narodnooslobodilačke partizanske odrede. dok. Cvetana Dimova. Pletvara u borbi p r o t i v bugarske policije. tom VII. sve žešća i bespoštednija borba protiv bugar. marta 1942. knj. p r o t i v bugarske v o j s k e i t o m V I I . Prema nepotpunim podacima samo od maja do decembra 1942. S v i proglašeni n a r o d n i m h e r o j i m a . su p o d l e g l i t e š k o m m u č e n j u . j u l a p o s l e zverskog m u č e n j a 1. Iz presuda i m a u Zborniku.72 ) Zbornik. 146. a kuće su im spaljene. dok 29). knj. naredbe i uputstva o k u p a t o r s k e v l a s t i na osnovu k o j i h su v r š e n e r e p r e s i v n e m e r e ) . 389.. (Zbornik. 32 na doživotnu robiju i 111 na razne vremenske kazne. godine vojni preki sud bugarske 5. D i m o v u b i j e n 9 . t o m V I I . osim odreda »Damjan Grujev« i partizanske čete »Jane Sandanski«. suda 136. ili likvidira po najkraćem postupku. t o m V I I . 1. ™) B. (Nalaze se u A r h i v u CK KPM. pohapsi mladiće i devojke. 50. Policija je uspela da provali u neke gradske partijske ćelije i organiazcije Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ).174) I tako je krajem 1942. 150 (razne 332. kod s. Naumov p o g i n u o u s k o p s k o m zatvoru. 74). 173 ) Bugarski okupator je u 1942. Bolno u borbi 73 prekog bugarske nekih armije izvoda 322. kod s. među kojima četiri člana Pokrajinskog komiteta KPJ za Makedoniju — Borka Talevskog. br. 1. U gradovima su pohapšeni »sumnjivi« i »nepoželjni« i oterani na prinudni rad. 137. Jer. 148. 338. osudio preko 225 ljudi — 82 na smrt. (Zbornik. bez redovnog snabdevanja. 12. 4 5 ) . 94).. tom VII. dok. izvede ih na sud. M. 4). dok. (Zbornik. godini likvidirao i veliki broj istaknutih rukovodilaca narodnooslobodilačkog pokreta Makedonije. s e p t e m b r a 1942. (Zbornik. . A c e v i S. vezani dejstvima za uža područja. Pindžur takođe policije. Prilepu. 138. knj. Partizanski odredi koji su u to vreme u Makedoniji bili još brojno mali i bez borbenog iskustva. T a l e v s k i poginuo 2. 140. > ) Presude 333.172) Okupatorska vlast ulagala je najveće napore da razbije redove Komunističke partije. i nanese težak udarac oružanoj borbi u Makedonji. S. Skoplju. internira. bez dobrog naoružanja — teško su mogli odoleti neuporedivo jačem i naisavremenije opremljenom neprijatelju. armije na 25 sudskih procesa u Bitolju.

tom VII. 45. "«) I s t o . ravnopravan u novoj bratskoj zajednici naroda Jugoslavije. U drugoj polovini marta formirana je Komunistička partija Makedonije i njen Centralni k o m i t e t . 70. Istorijski arhiv KPJ. godina v e l i k i h iskušenja. To su bili osnovni preduslovi za razbuktavanje oružane borbe u proleće 1943. 1. doneli su značajne odluke o jačanju uloge Partije u ustanku i načinu vođenja oružane borbe u Makedoniji. dok. Godina 1942. 43. Zbornik. 69. godini Krajem 1942. mobilisati nove snage. 63. ojačati uporišta u narodu. Na delu. Makedoniji«. . 61. Radi operativnijeg rukovođenja oformljeni su oblasni k o m i t e t i Partije i vojno-operativne zone. borbe u knj. I kongres KPM. dok. godine. s t r . 6. knj. dok. da je makedonski narod. potvrđena je principijelna politika Komunist i č k e partije Jugoslavije da su svi narodi Jugoslavije ravnopravni. 175 ) Krajem februara makedonsko rukovodstvo i Svetozar Vukmanović Tempo. 430—431. 37. 70. 72. manović: »Sećanja iz narodnooslobodilačke tom VII. 68. Zato je ta ratna 1942. Dejstva i mere u 1943. Vuksećanja«. u praksi. 69. 71. 64. 176 ) Zbornik. zabeležena kao »krvava godina makedonskog ustanka«. To je godina kada je oružana borba dobila punu afirmaciju. najbrže je i najbolje otkrivala pravo lice i prave namere okupatora. k n j . godina žestokih sukoba makedonskih partizanskih odreda sa okupatorskim snagama. bila je najteža godina u narodnooslobodilačkoj borbi makedonskog naroda. 1. 67. delegat Centralnog komiteta KPJ i Vrhovnog štaba narodnooslobodilačke v o j s k e i partizanskih odreda Jugoslavije. s t r . što je za makedonski narod i razvoj narodnooslobodilačkog pokreta u Makedoniji bilo od prvorazrednog značaja. i početkom 1943. godine vojno-političko rukovodstvo narodnooslobodilačkog pokreta Makedonije preduzelo je značajne mere kako bi se savladale teškoće i ojačala narodnooslobodilačka borba u Makedoniji. 69—74. tom VII.skog okupatora. i njegova borba. Bilo je veoma važno preko zime skloniti borce iz razbijenih odreda. godina provere č v r s t i n e i odlučnosti makedonskih komunista. tog »velikog oslobodioca« makedonskog naroda. »Zbornik S. a najbolji i najpouzdaniji ljudi upućeni u novoformirane partizanske odrede. godina teškog terora nad makedonskim narodom. dok.

internirani. . b r . odred. nasilna denacionalizacija i gruba sila postigli su samo jedno: razvoj ustanka jasno je izdiferencirao snage u korist narodnooslobodilačkog pokreta. i®i) U p r o l e ć e i kvešu »Dobri Daskalov« l e t o uspešno d e j s t v u j u n o v o f o r m i r a n i i »Sava Mihailov«. Bregalnlčkl Ponovni o k v i r u š t i p s k e opeS t r u m i č k i o d r e d o s u j e ć e n je a k c i j a m a bugarske v o j - . MF.215 Jevreja iz Vardarske Makedonije i internirano u Poljsku. Pravo.Ali.181) Nove partizanske jedinice i na područjima gde ih 177/178) u blokadi u P r i l e p u Velesu 30—40. bugarski ministar unutrašnjih poslova izdao je specijalnu naredbu za likvidiranje partizanskih jedinica i njihovih saradnika.m a v r o v s k i r a t i v n e zone o f o r m e ske i p o l i c i j e . fašističkih slaviji-.11/1—196. sva ta naprezanja okupatora da zaustavi hod narodnooslobodilačke borbe u Makedoniji. 155. k n j . ) »Zločini F. ltd. V I I . r e g . 189—195. dok. A V I I . pojačao i svoju budnost i protivakcije usmerene na obezglavljivanje narodnooslobodilačkog pokreta.. 741—783. br. a novac i dragocenosti opljačkali bugarski policijski agenti. . u punom usponu.79 (21. marta 1943. Bitolju i Štipu 11. Beograd 1952. 1 0 / 4 ) . k. s t r . Oružane jedinice stalno rastu. zavisiće potpuni i konačni uspeh koji neizostavno mora da usledi«. Skopje. okupatora i njihovih pomagača p r o t i v Jevreja k. predviđajući da će u proleće doći do razbuktavanja oružane borbe. 302. (A VII. 180 ) Rigorozno se primenjuju i sve do tada izdate naredbe i propisi o suzbijanju ustanka makedonskog naroda. i80) 1 s t o. . učešće i podrška naroda sve je veća. 462. i bugarski okupator je. imovinu su im konfiskovali. t o m . 1. 523 do 581. A V I I . 10/135 u do u Bitolju hapšeni. nisu uspela. godine pohapšeno je 7. na k u m a n o v s k o m t e r e n u o b n o v l j e n je Kumanovski o d r e d . Početkom 1943. i na partizanski o d r e d i : području u Ti»Goce bitoljsko-prespanskom pokušaj da se u D e l č e v . reg. preko kojih ona dejstvuje. Pooštrena ekonomska eksploatacija. 302. 11/4.77 /' 78 ) Počeo je i pogrom Jevreja: u Skoplju. godine. koji je u proleće 1943. u Kumanovu 50. f o n d NDH. 179 ) Početkom aprila 1943. sila i mogućnosti su u rukama vlasti i samo od njenih organa. f o n d NDH. u logor Treblinku. u JugoZbornik. F. godine blokirani su svi veći gradovi Makedonije i pohapšeni svi sumnjivi . dok. I I ) uhapšeno preko 90 l j u d i . u zapadnoj M a k e d o n i j i izvodi a k c i j e K i č e v s k o . 71. A l i . »Za vreme od najviše mesec dana — kaže se u toj naredbi — treba potpuno likvidirati sve razbojničke grupe i odstraniti sve uslove koji bi dozvolili formiranje novih.

Tikveš i skopsko-kumanovsko područje. 132 ) Skoro u isto vreme. Najsvirepije je bilo streljanje dvanaestorice omiadinaca iz sela Vataša. doneo je veoma značajne odluke: formirati krupne vojne jedinice — bataljone i brigade.do tada nije bilo. MF S k o p j e . u Tikvešu je uhapšeno i premlaćeno preko stotinu ljudi. sve žrtve imaju svrhu. Vodeći tešku borbu odredi su se probili iz okruženja i prebacili na planinu Kožuf. dok. bugarski vojnici oborili su se na stanovništvo i počinili masovna zločinstva — popalili sela Šivec. Osetivši novi. F. 654. pešadijskog puka i policija iz bitoljskog garnizona izvodile su dejstva protiv narodnooslobodilačkog partizanskog odreda »Goce Delčev«. Pošto nisu uspeli da unište partizanske odrede. do 16. organizovati vojno-teritorijalne organe. tom V!!. General Ivan Marinov pokušava da od 7. okupator još okrutnije sprovodi teror i nasilje. 87. postaju snažna uporišta oružane borbe. 1. avgusta 1943. posle kapitulacije Italije. U zapadnoj Makedoniji. U toku ofanzive. sva trpljenja. Vataža. da je borba za slobodu neuništiva. k n j . k. stvorena je slobodna teritorija Debarca. koje je po naređenju pukovnika Apostolova streljala četa poručnika Kostova. dok. 1. A V I I . A V I I . godine u Prespi. bugarski okupator na delovima bitoljske i skopske oblasti preduzima tzv. Posle neuspeha da manjim snagama vojske i policije razbije novoformirane odrede u Tikvešu i na bitoljsko-prespanskom području. juna 1943. godine u dolini reke Crna okruži i uništi narodnooslobodilačke partizanske odrede koji su dejstvovali u Tikvešu. jedinice bugarskog 54. a Prespa. tada najvišeg organa narodne vlasti. proširiti mrežu partijskih organizacija i pristupiti bržem stvaranju organa narodne vlasti. t o m V I I . godine. i®) Zbornik. 183) Zbornik. knj. 576—577. izjava p o l i c a j c a Petka O n i k o v a učesnika u s t r e l j a n j u omiadinaca u s. poletniji otpor naroda. u Makedoniji nastaje prekretnica u razvoju narodnooslobodilačke borbe. otpočeti pripreme za sazivanje Antifašističkog sobranja narodnog oslobođenja Makedonije ( A S N O M ) . 183 ) U drugoj polovini 1943.11/1—196. ojačale su veru u narodu da sve patnje. . 86. Centralni komitet Komunističke partije Makedonije na sastanku održanom 2. junsku ofanzivu. a četrdeset sedam je internirano. 117. Vatašu i streljali 72 seljaka. uprkos neprijateljskim ofanzivama. Resavu. 79. 1/4.

a obe strane imale su znatne gubitke. otkrili su i okružili partizanski odred u rejonu sela Vratnica. 109.85 . Svi ti rodoljubi osuđeni su na razne kazne zatvora a neki likvidirani po kratkom postupku. 158. makedonsko-kosovska brigada. 46. 104. Novembra 1943. VIII. ofanzivama. 28. septembra i oktobra 1 943. kraj rata bio je još daleko. Istina. Kavadaru i Negotinu preko 50.11/148—320. makedonska narodnooslobodilačka udarna brigada. a 22. . Skopje. F. ) Isto. F. 28. 111. a uporedo dejstvuju i osam narodnooslobodilačkih partizanskih odreda. Strumici oko 30. dok. Zbornik. Nikoli 60 ljudi. akcijama.187) Krajem 1943. . ) I s t o . 186 ) Pogrom je nastavljen i tokom leta i jeseni: uhapšen je veliki broj komunista i istaknutih aktivista narodnooslobodilačkog pokreta — u Velesu i Sv. tom VII. 2. mučeno. Po već ustaljenom postupku. omasovila se i uhvatila duboke korene u narodu da bugarski okupator nije više mogao bitno da utiče na krajnji ishod narodnooslobodilačkog pokreta. knj. policijskim provalama. dok. . koje su predvodili komandiri Aleksandrov i Rusev. neki nesretnici prvo su pobijeni pa ih je potom vojni preki sud osudio na smrt ili . 1. Borba je trajala nekoliko sati. ) A V I I . godine nastavljena su velika hapšenja i u đevđelijskom srezu: uhapšeno je.86 . knj. U jesen 1943. poterama. 78 . MF. racijama i masovnim odmazdama. dok. formirano je još osam bataljona. . Bugari su u Vratnici i susednom selu pobili preko petnaest partizanskih jataka. dok. godine formirana je 1. k n j . u Štipu 80. 110. 1. streljano oko 80 ljudi. u Skoplju 60. godine bugarske snage preduzimaju akciju za uništenje Šarplaninskog narodnooslobodilačkog partizanskog odreda: sa dvema jakim grupama vojske i policije. decembra i 2. 77. dok.87 ) I s t o . Kočanu 20. 185 ) Time su udareni temelji narodnooslobodilačkoj vosjci makedonskog naroda.' 84 ) Nešto kasnije.Krajem avgusta 1943. k n j .10/135—462 i 523—581. Zato je još okrutnije nastavio sa vojničkim dejstvima. dok.84 . na Karaormanu je formiran prvi bataljon narodnooslobodilačke vojske »Mirče Acev«. 159. 3. 3. Kumanovu preko 20. . uz učešće pogranične čete iz sela Tearca. ali oružana borba u Makedoniji toliko je ojačala. godine.

Kozarovu. Decembra 1943. Beograd 1963. str.000 ljudi od 18 do 50 godina starosti i oterani u logore u Bugarskoj . MF..10/135—462 i 523—581 . Nemci nisu imali dovoljno snaga za posedanje i bivše italijanske okupacione zone u zapadnoj Makedoniji. 183 ) U Tetovu su gestapovci uhapsili dvadeset ljudi i predali direktoru bugarske policije skopske oblasti. .. 314—317). A VII. a petorica internirani. je oko 3. vojni do osloboduvaneto koji je u do isto v r e m e bio Gevgelija 18 p r e d s e d n i k n a r o d n o o s l o b o d i l a č k o g odbora za t a j kraj. Skopje. te su bugarskim trupama. po čijem su naređenju petnaestorica streljani. (Vlado K a r t o v : (1912/13. 81—84. s t r . S k o p j e 1969. bugar. u velikoj raciji pohapšeno Žrtve bugarskih fašista u Prilepu. kraj. 1944«). 15.doživotnu robiju. Makedonija 1942.189) Posle kapitulacije Italije. u južnoj Srbiji i severnom delu Makedonije. od balkanskite p r e d s e d n i k negorske o p š t i n e . . armije.8S ) Tada je s t r e l j a n i i gevgelijskiot i Boris Karpuzov. po naređenju komandanta bugarske 5. godine. ») M i h a j l o A p o s t o l s k i : »Februarski pohod«. F.

knj. velike bugarske vojne formacije koncentrisale su svoja dejstva na uništavanje žarišta ustanka u južnoj Makedoniji i Srbiji i na razbijanje krupnih vojnih formacija narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije. drugo izdanje. 2. Zajedno sa Nemcima. 2 .skoj diviziji. To je bio novi podsticaj bugarskim oružanim snagama da još prilježnije sarađuju sa nemačkom komandom. godine.planini januara 1944. Meglenu godine Glavne snage narodnooslobodilačke vojske Makedonije (1. ugrožavajući glavne saobraćajnice duž moravsko-vardarske doline. u takozvanim zimskim operacijama. 190 ) Bugarske ofanzive protiv narodnooslobodilačke borbe u Makedoniji 1944. partizanski bataljoni »Stevan Naumov« i bugarski »Hristo Botev«). . s t r . a u proleće da obezbede najvažnije komunikacije u Jugoslaviji. U toku 1943/44. Nemci su preduzeli nekoliko zamašnih ofanziva na tada već značajnom jugoslovenskom ratištu. ustupili Prespu. str. pokušali su da razbiju jače grupacije narodnooslobodilačke vojske. I s t o . Jedan od glavnih ciljeva bio je uništenje Vrhovnog štaba narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije. da se još brutalnije bore protiv jedinica narodnooslobodilačke vojske i guše oslobodilački pokret u ovom delu Jugoslavije. Nemačko-bugarska ofanziva u i Pajak . ili samostalno. sa Glavnim štabom i delom CK KPM. godine Krajem 1943. posredno zapretile nemačkim snagama u Grčkoj. koje su već bile uzdrmale celokupni bugarski okupacioni sistem i. k n j . i u prvoj polovini 1944. 191 ) U ovim krupnim neprijateljskim operacijama angažovane su i bugarske okupacione snage u Jugoslaviji. bile su po"0) » O s l o b o d i l a č k i '") rat«. makedonsko-kosovska brigada. 632—634. makedonska brigada. 7—10. 1. procenjujući da predstoji neposredna opasnost od prodora Crvene armije prema Rumuniji i Podunavlju i savezničke invazije na Balkanu.

armije i jakih nemačkih snaga iz Soluna. kojoj je prethodila jedna manja od 5. digle u vazduh nemački transportni voz na pruzi u dolini Vardara. " 3 ) M. Noti. d. U Sofiji je t i m povodom 10. . Pierija. 192 ) Sve je to prisililo Nemce da u toku meseca januara 1944. A p o s t o l s k i . Bugarske snage dejstvujući sa pravca Mariova (54. 193 ) Glavna ofanziva. . počela je 17. veoma značajna za nemačku Grupu armija »E« u Grčkoj. pokušale su da onemoguće povlačenje snaga narodnooslobodilačke vojske na planinu Kožuf. Pod i « ) Zbornik. U toku 18. puka). januara došlo je do žestokih borbi protiv jedinica Glavnog štaba Makedonije u rejonu sela Fuštani. pešadijski puk. Ta ofanziva bila je sastavni deo ofanzivnih akcija na planinskim područjima Grčke (Olimp. nemačkim snagama naneti su teški gubici — 123 mrtva i veliki broj ranjenih. napale na Konjsko i Đ e v đ e l i j u .četkom 1944. 10. 3. godine preduzmu ofanzivu većih razmera na t e r i t o r i j i Meglena i Pajak-planine protiv glavnih snaga narodnooslobodilačke vojske Makedonije. do 11. Sa slobodne t e r i t o r i j e u Meglenu i Kožufu jedinice narodnooslobodilačke vojske Makedonije duboko su prodirale u okupiranu t e r i t o r i j u i izvodile raznovrsne akcije: onesposobile rudnik liskuna kod Vitolišta. dok. n. januara 1944. uništile nemačku navigacionu radio-stanicu u Prždevu. Vodena i drugih susednih garnizona. odakle su grčke narodnooslobodilačke snage (ELAS) ugrožavale glavne železničke komunikacije i ometale snabdevanje nemačkih trupa. Vermion. Neposredno je bila ugrožena komunikacija Solun—Đevđelija—Skoplje. t o m V I I . Njihovo prisustvo imalo je višestruki značaj za dalji razvoj ustanka u Makedoniji i predstavljalo je značajnu opasnost za nemačko-bugarske okupatore. januara koncentričnim dejstvom nemačko-bugarskih snaga sa teritorije Makedonije i Grčke. s t r . napale prugu u selu Klisuri. Uspostavljena je veza sa grčkim narodnooslobodilačkim pokretom i ostvarena korisna saradnja između narodnooslobodilačkih pokreta u Jugoslaviji i Grčkoj. januara. pešadijski puk) i iz Đevđelije preko sela Huma (56. . 64. Lankadije i Perikleje. k n j . ojačan bataljonom 48.). itd. razrađen plan o koordiniranim dejstvom jedinica bugarske 5. godine koncentrisane u Meglenu (Egejska Makedonija).

194) Dejstva bugarskih okupatorskih snaga u februarskom pohodu 1944. Skoplja) i 3. godine Kada su nemačko-bugarske snage povučene sa teritorije Meglena. H. s t r . 195 ) Jedinice narodnooslobodilačke vojske krenule su na izvršenje ovog značajnog poduhvata 31. . Zborsko.M ) M. pretrpevši neznatne gubitke (5 mrtvih i nekoliko ranjenih) povukle su se na Kožuf. Bitolja. d. S druge strane. A p o s t o l s k i : »Februarski pohod«. godine. makedonska brigada. Nemački i bugarski vojnici. februara došlo je do prvih sukoba koji su brzo prerasli u teške borbe. bugarski okupator. 136. n. vrlo je brzo reagovao da bi razbio i osujetio prodor partizana. i 15. januara 1944. opet su se oborili na narod — popalili kuće i pobili preko stotinu seljaka iz sela Noti. Lankadije. Lagunci. makedonsko-kosovska brigada prodrla je u središnu Makedoniju. U tom cilju izveden je poznati februarski pohod: 1. 2. makedonsko-kosovske brigade. A n d o n o v s k i . A p o s t o l s k o g . koja se kretala preko Mariova u pravcu Azota i Poreča. dejstvima u Tikvešu. Bugari su uputili jedinice dveju svojih divizija (14. dejstva jedinica itd. Velesa. grupa bataljona »Stevan Naumov« i »Hristo Botev« sa Glavnim štabom Makedonije i delom Centralnog komiteta KPM probila se preko istočne Makedonije na kumanovsko-vranjsko područje. pohodu vidi šire [planovi. Protiv 1. Fuštani. angažujući velike vojne snage. bojnu policijsku četu specijalno obučenu za borbu protiv partizana. pristupilo se ostvarivanju odluke vojno-političkog rukovodstva Makedonije o bržem širenju ustanka u srednjoj i istočnoj Makedoniji.) u nave- " 5 ) O februarskom denom d e l u M . oštra zima i duboki sneg znatno su otežavali napredovanje slabo opremljenih boraca. ne uspevši da razbiju jedinice narodnooslobodilačke vojske.jakim neprijateljskim pritiskom. divizije). a jedinice narodnooslobodilačke vojske sredile svoje redove. vezivala je deo neprijateljskih saga da bi omogućila glavnim snagama ostvarivanje postavljenih ciljeva. sve policijske snage iz obližnjih gradova (Prilepa. jedinice narodnooslobodilačke vojske. Izuzetno težak planinski teren. povukle su se na Kajmakčalan. Snage ELAS-a zatečene na ovoj t e r i t o r i j i . Na . Perikleje. Već 4.

smrzavanja i ogromnih naprezanja. U toku 7. iako je b i l a t e š k o ranjena. 507. dominantan položaj od čijeg je zauzimanja zavisio dalji razvoj borbe. . . dok.. noću između 7. jedan je nestao. . prema Kožufu. od n j i h su n a p r a v i l i »krstinu« . posle dvadeset i pet dana marša i neprekidnih borbi. borci 1. februara brigada je odbila sve juriše i nanela neprijatelju velike gubitke iako je bila opkoljena. i 8.Orešku čuku. 12. Zbog velike nadmoćnosti neprijateljskih snaga koje su stalno pridolazile iz Prilepa i Velesa. a kod s. U Krapjanskim »Najpre kolibama su svujednu partizanku. k n j . Ograždena. 29). saznaje se 7 nešto v i š e o d r a s t i č n i m p o s t u p c i m a bugarskih j e d i n i c a iz sastava b r i g a d e . oblasnog komiteta KPJ od 12. bugarski vojnici su u t o k u borbe o c e p l j e n i boraca. od dva str. marta 1944. i na kože Desova bugarski pucali i u bugarski v o j n i c i ubili hteli su da v i d e da mrtve spase. 17. na ovoj teritoriji formirana je 3. vodeći vrlo teške borbe. 26. 17. na p r i m e r . delova 14. 3. (Brošura knj. Samo nekoliko dana kasnije. gole Kod s ." 6 ) Poginulo je preko pedeset boraca. brigada se. . februara partizani su se probojem izvukli iz rejona Bogomilski tunel. makedonsko-kosovske brigade. godine. tom VII. te su je b o l i noževima između butina i v r š i l i vojnici na s u č e t v o r i c u partizana. . prvi su izbili borci 1. Svi pokušaji neprijatelja da ih zbaci sa položaja nisu uspeli. bataljoni narodnooslobodilačke vojske izbili su na planinu Kozjak izvršivši svoj borbeni marševski cilj. dok. a partizanku s t a v i l i odozgo. divizije i jedinica iz Gornje Džumaje i Ćustendila. U s e l u T o p l i c i trojica. povlačila prema staroj teritoriji. t o m V I I . Zbornik. dvadeset i šest je teško promrzlo. 3. jena b i l a žena i l i stvari«. u s p e l a je da se dovuče do j e d n o g t o r a i »Brigada bratstvoto edinstvoto«. a z a t i m s t r e l j a n i . Plačkovice i Osogova. marševanja. 1958. Nikodin i prema partizanima je. savlađujući po dubokom snegu planinske masive Belasice. Krajem februara.s a n l t a r k a . njih rastojanju Skopje razne grozne ponovo Partizanka . . gladovanja. su sedmoricu Neki partizana ubijeno uhvatili čeni do gole kože. februara 1944.97 ) Iz j e d n o g koji sačuvanog izveštaja sekretara 2. makedonsko-kosovske brigade pokazali su veliku hrabrost i visoki borbeni moral. trojica se smrzla u snegu.97) Za tih četrnaest dana neprekidnih borbi. I prodor Grupe bataljona kroz istočnu Makedoniju protekao je u teškim borbama protiv bugarskih jedinica 17. li je ubisvukli do d e v o j k a . Pošto su ih s t r e l j a l i . zajedno sa kosovskim i "») Zbornik. divizije. metra. makedonska narodnooslobodilačka udarna brigada koja će idućih meseci.

dok. n. dok. Kosovska. godine Prolećna ofanziva 1944. Gš i CK BRP. i hvatanje visokih vojnih i političkih rukovodilaca na slobodnoj teritoriji vranjsko-kumanovskog područja i Crne Trave. a jake narodnooslobodilačke snage prodiru u Srbiju da bi presekle moravsko-vardarsku komunikacijsku magistralu i ugrozile opstanak i povlačenje nemačkih snaga iz Albanije i Grčke.200) neprijatelj je upotrebio krupne snage: sve jedinice bugarske 5. Ovde su b i l i : GS M a k e d o n i j e . d.južnomoravskim jedinicama. 1. konjički puk). Ofanzivu za razbijanje snaga narodnooslobodilačke vojske i obezbeđenje komunikacija u zapadnoj Makedoniji izvodile su jedinice nemačke 297. j e d i n i c e sa v r a n j s k o g p o d r u č j a . pešadijsku diviziju. 17. Zbornik. narodnooslobodilačke v o j s k e tada su se ovde nalazile: 5. juna 1944. B r e g a l n i č k i odred i bugarski Trnski NOP odred. M. armije (14.58 ) I s t o . 140—148. Izvedena je kao sastavni deo takozvane sedme neprijateljske ofanzive koju su Nemci organizovali da bi obezbedili saobraćaj na glavnim komunikacijama u Jugoslaviji. t o m V I I . okružna. O p e r a t i v n i štab (komandovao s v i m j e d i n i c a m a ) . divizije potpomognute kvislinsko-balističkim i bugarskim snagama u graničnim rejonima. k n j . sreska i opštinska rukovodstva sa ove . z a t i m K u m a n o v s k i . južnomoravska brigada. i 2. u toku februara izvela nekoliko uspešnih diverzija na pruzi Veles—Đevđeiija i digla u zrak tri nemačka transportna voza. koje su činili pet brigada i četiri narodnooslobodilačka partizanska odreda. nove sveže jedi. 19. 1. 3. 23. Za uništavanje vrlo jakih snaga narodnooslobodilačke vojske. deo bugarskog teritorije. u vreme kada Crvena armija nadire ka Rumuniji. 24. bila je najveća vojna operacija koju su bugarske trupe izvele protiv snaga narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije na t e r i t o r i j i južne Srbije i Makedonije. s t r . 23. 3.199) Prolećna ofanziva neprijatelja od 25. '») 2°°) Od j e d i n i c a i 7. makedonska. 198 ) Druga makedonska narodnooslobodilačka udarna brigada napala je selo Mrežiško. deo CK KPM. s o f i j s k a . voditi vrio uspešne borbe u južnoj Srbiji i istočnoj Makedoniji. 6. aprila do 20. i 2. A p o s t o l s k i . V r a n j s k i . i 29.

.Naređenje godine Ministarstva i u unutrašnjih protiv poslova bugarske o carske vlade vojske od 4. maja 1944. vojnim policijskim jedinicama administrativnim borbi snaga organima pružanju svestrane pomoći narodnooslobodilačke Jugoslavije.

pp. aprila bugarsku posadu i zauzeli Kratovo. U toku ofanzive komandant okupacionih snaga. T r n s k o m . jedan lovački i jedan jurišni bataljon. i jednu jedan žandarmerijski eskadrilu (1/50. makedonska brigada i Kosovski narodnooslobodilački partizanski odred razbili su 25. k n j . jedinice narodnooslobodilačke vojske svojom pokretljivošću i borbenošću. sve policijske i žandarmerijske snage sa čitavog ovog područja i graničnih područja Bugarske — ukupno oko 40. eskadrilu Sofija izviđačkih 1957. 2. i 123. Operativni štab NOV odlučio je da dekoncentracijom svojih jedinica razvuče neprijateljske snage. Ilije. Lužnica. U tom vremenu vođeno je jedanaest teških borbi: 3. Kriva Reka. nametajući neprijatelju svoju ofanzivnu taktiku i svoj način borbe. slobodnu teritoriju Crne Trave sledeče ba144). 133. 1. p e š a d i j s k i puk. t o m V I . (Slavčo Trnski: »Neotdavna«. 2. bugarska napadu snage: 14. s t r . a Kumanovski odred dejstvuje na Kozjaku. bugarskim armijskim pukom. aprila sukobila sa 1. i 2. aprila 1944. puk i 14. Prema S. pet b a t a l j o n a iz raznih pukova taljon. primenjujući raznovrsna dejstva i manevre. 202 ) Bugarske okupatorske snage. armija je upotrebila u drugo na izdanje. 2. dok. p p ) . trebalo je okružiti i razbiti snage i rukovodstva narodnooslobodilačke vojske. 184. Zbornik. a najaktivnije saradnike narodnooslobodilačkog pokreta likvidirao. k n j . na Licu se 6. 1. Stracina i Krive Reke. Bosiljgrada i iz doline Južne Morave. 2. i 29. I u prvoj polovini maja vođene su teške borbe 20 ') » O s l o b o d i l a č k i rat«. U prvom delu ofanzive. 453. i dalje su držale inicijativu u svojim rukama vodeći neprekidno borbu.nice dovedene iz Bugarske (1.000 bugarskih vojnika. ispoljile su veliku upornost i borbenu spremnost u ofanzivi i prinudile glavne narodnooslobodilačke snage da privremeno napuste slobodnu teritoriju. general Bojdev. Crna Trava. i 3/41. Stezanjem obruča oko slobodne teritorije u prostoru Kumanovo. aviona bombardera. k o n j i č k i puk. južnomoravska brigada 27. p e š a d i j s k u d i v i z i j u . pp. i 31. i 3/53. 201 ) Ofanziva je otpočela 25. godine pokretanjem neprijateljskih snaga iz rejona Kumanova. Ali. brojno nadmoćne i odlično opremljene. preduzeo je i mnoge vanredne mere: u dogovoru sa skopskim oblasnim direktorom iselio je deo stanovništva sa područja Kumanovo—Kriva Palanka. str. zarobili 120 bugarskih vojnika i zaplenili dosta opreme. jedinice vranjskog područja uspešno su zadržavale pritisak bugarskih snaga kod Sv. Đueševa. lovački bat a l j o n ) . 3. . 5.

7. divizije iz Štipa. a neprijatelj.. Žeravina. maja. maja. na Belasici. i Kosovska brigada. Sa udarnom grupom kretali su se Glavni štab Makedonije. bolesni i iznemogli borci priključili su se Kumanovskom odredu. prema Znepolju. Retke bukve. konjički puk. jedinice narodnooslobodilačke vojske sredinom maja prikupile su se u uži rejon Crne trave. maja do 19. makedonska. Na planinu Kozjak izbile su 18. pregrupisava snage i prenosi težište dejstva na Crnu travu. Germana i Široke planine. i u Znepoljskom polju 13. Ranjeni. povlačile su se iz obruča na jug. Glavne snage narodnooslobodilačke vojske. maja. sofijska brigada krenule su u Bugarsku. Operativni štab narodnooslobodilačke vojske oformio je Udarnu grupu od dva bataljona 3. Gubici su i na jednoj i na drugoj strani bili vrlo veliki. brigada vodila je borbu na Tumbi. i vodila osamnaest borbi od kojih je dvanaest bilo vrlo teških. Posle ovih borbi. Bugari su pokušali da preseku partizanima put ka Egejskoj Makedoniji a na planini Kruša 30. maja pokušale da ih okruže nemačko-bugarske snage sa pravca Kukuša (akcija nazvana »Ber«). Tlomina. 27. partizani su počeli da se povlače i probijaju iz okruženja. i 3. maja razbile bugarski 2. južnomoravske brigade. Plačkovica. koji je ostao da dejstvuje na široj teritoriji Kozjaka. južnomoravska. a zatim krenula ka reci Moravi. partizani su vodili borbu kod Dojranskog jezera. Ali. Ogražden. i neprijatelj je brzo pomerio svoje glavne snage ka prostoru Kozjak—German-planina. Udarna grupa je od 19. na Crnooku borilo se prsa u prsa. makedonske (2. Belasica. tek formirane 1. 3. . 3. istog dana.kod Čupinog brda. Nadmoćnijim bugarskim snagama suprotstavili su se 6. i 2. U . stigla do planine Kruša u Egejskoj Makedoniji i vratila nazad na slobodnu teritoriju. pretežno iz bugarske 17. bataljon) i po jednog bataljona Kosovske i 6. juna kod sela Kosturino. juna u stalnim borbama i ofanzivnim dejstvima prokrstarila ćelu teritoriju istočne Makedonije. sutradan. deo Centralnog komiteta KPM i članovi ASNOM-a. a 1. Sa njima je prešao u protivofanzivu pravcem Osogovske planine. 6. uvidevši da su mu se iz šireg obruča partizani izvukli. Kada je bugarska komanda uvela u borbu artiljeriju i avijaciju. Da bi izbegao još jedno okruženje. Kosovska brigada i Crnotravski odred. Za tih trideset dana sukobljavala se sa neprijateljskim jedinicama. 12.

Kao prolećne ofanzive prikazan je na osnovu sledećih dela: »Istorija na m a k e d o n s k i o t narod«. jedinice narodnooslobodilačke vojske imale preko 80 mrtvih i 120 ranjenih. generala Marinova. Konačan rezultat: prolećna ofanziva neprijatelja bila je razbijena i pretvorena u veliki uspeh jedinica narodnooslobodilačke vojske. 203 ) Još u toku prolećne ofanzive. armijskog puka. A p o s t o l s k i : »Oslobodilački i rat«. dosta municije i o p r e m e . 62 mitraljeza. a zatim na reci Bregalnici. ojačao je narodnooslobdilački pokret u istočnoj Makedoniji u kojoj je dejstvovao Đevđelijski (Plačkovički) narodnooslobodilački partizanski odred. . Borba na Petrovoj gori bila je završna u prolećnoj ofanzivi. Za sve to vreme. 1132 puške. 72—89. vezujući za sebe deo neprijateljskih snaga i omogućivši tako Udarnoj grupi da uspešno izvede svoj borbeni zadatak. Računa se da su. i privremeno postavila komandanta bugarske 15. makedonske narodnooslobodilačke brigade. bugarskog puka i na Petrovoj gori sa jednim bataljonom 52. Posle toga. okupacione armije. drugo. I u povratku je Udarna grupa imala teške borbe: na Ponikvama se sukobila sa dva bataljona bugarskog 49. Jer. . Posle napornog marša probili su se ka Osogovskim planinama. Mihajlov- »Prolećna ofanziva 1944. formirane jula meseca 1944. k n j . 3. deo jezgra 4. U dejstvima u istočnoj Makedoniji i južnoj Srbiji neprijatelj je pretrpeo velike gubitke — prema nepotpunim podacima oko 1. prema nepotpunim podacima. 418. u M a k e d o n i j i « . i 1. smenila sa dužnosti komandanta bugarske 5. k n j . divizije. Udarna grupa se prebacila na Končansku planinu. zaplenjeno je 3 topa. neobjavljen izvor o g u b i c i m a j e d i n i c a NOV k o r i š ć e n je skog: »Treća makedonska brigada«. neprijatelj je povukao svoje jedinice u stalne garnizone.200 mrtvih i 500 zarobljenih vojnika i oficira. M. str. generala Bojdeva. 61 puškomitraljez. 203) Tok str. s t r . ponovo je uspostavljena slobodna teritorija između Kumanova—Krive Palanke—Vranja—Crne Trave i. i u toku narednih dana partizani su se sukobljavali sa neprijateljem — prvo na Plačkovici. na Čupinom brdu sa delovima 1. 2. 184. . V I Z 1946. godine. 29 minobacača. 410. jedinice narodnooslobodilačke vojske koje su ostale u neprijateljskom obruču. manevrisale su na terenu i neprekidno vodile borbu. bugarskog puka. drugo rukopis Kirila izdanje.daljem probijanju. bugarska vlada je zbog neuspeha i gubitaka.

78. juna. diverzantske grupe porušile su na više mesta železničku prugu Veles—Solun i uništile jedan nemački transportni voz. hapšenjima i internacijom. bila je prinuđena da se kroz borbu protiv bugarskih jedinica ohridskog i resenskog garnizona probija preko komunikacije Ohrid—Resen. oni koji su uspeli da pobegnu. a kod sela Strmaševo. 63. bugarski okupator u proleće 1944. puka). 145. nazvan »Benkovski«. godine krenula iz Egejske Makedonije za Debarce u zapadnoj Makedoniji. 12. 20. u Skoplju nekoliko stotina.I pored uspeha narodnooslobodilačkih snaga. tom VII. dok. Za očuvanje slobodne teritorije u Debarcu i Malesiji partizani su vodili borbu i protiv nemačkih i balističkih snaga. Brigada je na prostoru Tikveša uspela da razbije bugarske poterne jedinice u borbama kod sela Radnja. k n j . u zarobljenoj neprijateljskoj komori partizani su pronašli čak i devojačke ćilime. kasnije. vunu. makedonske brigade u Povardarju dejstvuju jake snage bugarske vojske i policije (56. godine protiv 2. 76. pređu. 1. puk iz Velesa. 142. dok. Takoreći istovremeno. 3. godine 2. Zatvorenike iz logora kod sela Simitli u *") 4. 75. makedonska brigada potpuno gospodari tikveško-đevđelijskim područjem i ugrožava komunikacije u dolini Vardara. u M a k e d o n i j i » . delovi 48. . neprijatelj je opljačkao a što nije mogao spalio je! 204 ) U toku maja i juna 1944. Neprijatelj je spalio sela. 3. " » I Zbornik. u Prilepu sukob s ilegalcima . 98. 62. opljačkao imovivinu.. i izvuče iz obruča kod sela Velmeja. potpuno razbije policijski odred »Benkovski«. Oni koji su preživeli prvi nalet neprijateljske odmazde. 73. čaršave. VIZ M N O 1946. pobio seljake. U junu mesecu 1944. . knj. knj. a doveden je i specijalni odred policije za borbu protiv partizana. M. 81. koja je u drugoj polovini aprila 1944. maja. 2») Zbornik. 79. 55. rublje. . dok. oterani su na rad u Bugarsku. A p o s t o l s k i : »Prolećna ofanziva 1944. 60. platno — sve što se moglo opljačkati.206) Uporedo sa vojnim merama. . Sredinom marta u Bitolju je uhapšeno preko 250 ljudi. vratili su se u pustoš i neimaštinu. narod iz krajeva u kojima je izvođena ofanziva ogromno je pretrpeo. s t r . t o m V I I . 205 ) Prva makedonsko-kosovska brigada. godine nastavlja sa blokadama gradova.

Kumanovo — V l a d i č i n Han potpuni u kavadarskom. Krnjeva i Konopišta. U negotinskom srezu bugarski okupator obavio je sve pripreme za mobilizaciju muškog stanovništva od 18 do 75 godina u radne bataljone. terorisali seljake. skoro do same kapitulacije. 140. bugarski okupator nastavlja grčevitu borbu za makedonski prostor. godine kada je ishod rata bio sasvim izvestan. 154. U leto 1944. armije u Tikvešu je raseljeno 30 sela a seljani saterani u četiri centralne opštine (Kavadar. Dradnja. jula bugarski vojnici blokirali su sela. 3.207) vlasti šalju na prinudni Ali. da v o j s k a . ni vojna dejstva. . godine bugarska vojska i policija potpuno su nemoćne da se suprotstave snagama narodnooslobodilačke vojske Makedonije. Druga makedonska brigada morala je da vodi borbu protiv jakih bugarskih snaga u rejonu sela Drenovo. 59. te s p o r o s t i ( I s t o . klali stoku. *») I s t o . 141). dok. ni policijske racije. 79. 208 ) Načelnik skopske oblasne i policije juna meseca u izveštava s t a n j u da rejonu — direktora poli- cije u Sofiji Kriva Palanka. d o k .. juna do 6. Izgubivši priliku da Makedoniju dobije kao saveznik Nemačke. 43. I u julu i avgustu mesecu. 208 ) Zato bugarski okupator pribegava krajnjim merama ne bi li bar usporio narastanje svenarodnog ustanka. pljačkali kuće. Vozarci. . prilepskom i s e v e r n o od puta Kumanovo — i g e v g e l i j s k o m srezu. Bugarsku nije napuštala nada da će je možda dobiti u jednom drukčijem rasporedu snaga posle drugog svetskog rata. uništavali letinu. ni crni teror ne mogu ni stišati a kamoli ugušiti snažan. brigada u istočnoj Makedoniji imala je tešku bor1 s t o. 52. razmahnut narodnooslobodilački pokret makedonskog naroda. Bugarska je bila vojnički veoma aktivna protiv jedinica narodnooslobodilačke vojske. u sadašnjoj s i t u a c i j i n e m a j u mesta«. Ja smapaliativne mere navedenom a r m i j e t e š k o o v l a d a l e s i t u a c i j o m . 76.Pirinskoj Makedoniji bugarske rad u Bugarsku . Sredinom juna naredbom komandanta bugarske 5. dok. — S l i č n o stanje je t r a m da bi d i v i z i j e 5. Od 15. 151. Krnjevo. Mrežičko i Drenovo). kod Omorana. 57. »Partizani policija su i žandarmerija nisu više gospodari u se obračunaju kaže u izve- sa p a r t i z a n i m a na t e r i t o r i j i š t a j u . 209 ) lako je to već bila sredina 1944.

j u l i 13. izveštaj od 13. tajnoj arhivi bugarske tiv snaga narodnooslobodilačke vojske na sektoru Kumanovo — Kriva Palanka — Vranje da bi obezbedile železničku prugu Niš—Skoplje. 37. okupacione armije. 90.bu na Stracinu. °) I s t o .333/6290582. 1. VIII 1944. avgusta protiv jakih delova bugarske 17. »Oslobodilački rat«. divizije na Paruci i Liscu. na zahtev Nemaca. pokušale su da pripreme još jednu ofanzivu pro- Bugarski (fotografija okupatori pronađena posle u masakra dvojice rodoljuba. policije Makedonija. drugo izda- nje. 2 ' 0 ) Krajem avgusta meseca. 2 . Dnevni izveštaji nemačkog v o j n o g atašea u S o f i j i za 8. brigada borila se još 14 i 16. F. 2 (NAV-N-T-78. 4. u tome ih je omeo brzi tok događaja. k n j . pred samu kapitulaciju Bugarske. Ali. ") I s t o . 150. str. a 4. 9. u Skoplju). i 23.211) 2. 6290672. i 19. . 345. 36. jedinice bugarske 5. avgust 6290600. d o k . k n j . 6290652). d o k .

godine dejstvuje 10 brigada i nekoliko narodnooslobodilačkih partizanskih odreda. završne operacije za oslobođenje Makedonije. U toku rata poginulo je 550 komunista Makedonije — približno onoliko koliko je bilo u Komunističkoj partiji Makedonije kada je dignut narodnooslobdilački I s t o . Turci i dr. 110. kao sastavni deo Komunističke partije Jugoslavije. i Bregalničko-strumički korpus. godine. U broj žrtava udarnog korpusa završnim bor- bama za o s l o b o đ e n j e J u g o s l a v i j e (Srem. divizija — prva makedonska narodnooslobodilačka divizija. kao predvodnik oružane borbe makedonskog naroda i inspirator ostvarenja njegovih vekovnih ideala o nacionalnom oslobođenju. U toj borbi palo je preko 24.). a do 20. 49. X 1952. svrstane u tri korpusa narodnooslobodilačke vojske — 15. 51.Na prvom zasedanju Antifašističkog sobranja narodnog oslobođenja Makedonije.000 boraca.213) I Komunistička partija Makedonije. novembra. 2. novembra oslobođena je celokupna teritorija Makedonije. a posebno protiv velikobugarskog osvajanja u drugom svetskom ratu. Ove snage. avgusta 1944. Oružane snage makedonskog naroda. godine. I u 12. podnela je velike žrtve. 2 3 ' ) Izjava nisu Lazara K o l i š e v s k o g uračunati gubici 15. .000 boraca. 212 ) Sledečih meseci oformljeno je još 12 brigada te 42. 344. dela narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije u čijem su se sastavu borili i pripadnici narodnosti (Albanci. Skoplje. vodile su od septembra do novembra 1944. 17.000 boraca. 48. U zimu 1944/45. a nekoliko desetina hiljada je internirano i zlostavljano. avgusta 1944. S l a v o n i j a . a 25. godine u selu Šeškovu formirana je i 41. s t r . U avgustu 1944. C e l j e ) . Glavni grad Makedonije. divizija i Kumanovska divizija. oslobođen je 13. izrasle su u dobro organizovanu vojsku. u »Novoj Makedoniji« makedonskog od 11. jedinice narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije u Makedoniji brojale su 66. Makedonski narod platio je visoku cenu za svoju slobodu i dao krupan doprinos u borbi protiv fašističkog okupatora. a u vreme kapitulacije Nemačke. udareni su temelji slobodnoj makedonskoj državi u okviru ravnopravne zajednice jugoslovenskih naroda.

7 članova okružnih komiteta i 76 članova sreskih i mesnih komiteta) i 445 članova Partije. U Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji Makedonija. (podaci su uzeti iz referata V i d o j a S m i l e v s k o g ) . . S k o p j e 1949. ravnopravnoj. ekonomski.618 komunista. 214 ) Te žrtve nisu bile uzaludne. samoupravnoj jugoslovenskoj socijalističkoj zajednici. u svim vidovima borbe protiv bugarskog okupatora poginulo je 105 članova iz rukovodstava Partije (11 članova Pokrajinskog i Centralnog komiteta. doživela je svoj puni nacionalni. Posebno je stradao rukovodeći partijski kadar. i radnička klasa Makedonije. Uhapšeno je i mučeno 1.ustanak. društveni i kulturni procvat kao uistinu slobodna u slobodnoj. 2U ) I kongres KPM. 11 članova oblasnih komiteta.

Pritisak bugarskih vlasti osetili su i čestiti rodoljubi. Ali. od aprila 1941. Stanovništvo anektiranog dela Srbije bilo je ogorčeno otkidanjem ovih područja od zemlje matice i uključivanjem u sastav fašisitčke bugarske države. . Vojska se nije otvoreno kompromitovala jer je trebalo da predstavlja »oslobodioca moravskih i nišavskih Bugara«. organizatora svenarodnog otpora okupatoru. kako se ubrzo pokazalo da upravne vlasti i policija nisu bile u stanju da efikasno i brzo ostvare denacionalizaciju i bugarizaciju srpskog življa. javni i kulturni radnici afirmisani kao protivnici velikobugarske nacionalističke politike odnosno kao protivnici bilo čije nacionalističke politike. godine Pred početak ustanka u Srbiji. suočile sa ogromnim nezadovoljstvom i otporom srpskog naroda. te su se i bugarska vojska i bugarske vlasti od prvih dana okupacije. Celokupnu politiku bugarizacije i denacionalizacije srpskog življa u prvim danima okupacije sprovodile su samo bugarske upravne vlasti. na anektiranoj teritoriji vranjskog i pirotskog okruga bugarska vojska je održavala »red i mir« strogo čuvajući provizornu granicu da stanovništvo iz anektiranog područja ne bi bežalo u okupiranu Srbiju. u taj proces morala je biti uključena i vojska. Oštrica bugarske okupacione politike bila je uperena u prvom redu protiv Komunističke partije Jugoslavije.DEJSTVA PROTIV NARODNOOSLOBODILAČKOG POKRETA I ZLOČINI BUGARSKE VOJSKE U SRBIJI Aktivnost bugarske vojske i otpor srpskog naroda 1941.

Kao što je rečeno. 215 ) Razvitkom narodnooslobodilačkog pokreta koji je u svoje redove širokog narodnog fronta primao sve rodoljube nezavisno od njihovog dotadašnjeg političkog. Partizanski odredi množili su se vrlo brzo. i predaje ih bugarskim vojnim vlastima. 3/11—1. . Bugarska vojska se odmah. hapsi levičarski orijentisane građane i komuniste. koje ih pod »strogim nadzorom« sprovede u Beograd i predaju nemačkim okupacionim vlastima 2 1 6 ). f o n d Bugarska. A l i . verskog ili nacionalnog opredeljenja. godine. višu fazu borbe protiv nacionalne asimilacije i bugarskog sistema vlasti«. i najaktivnije. s t r . 1. Oružani ustanak Komunistička partija Jugoslavije pripremala je odmah po kapitulaciji Kraljevine Jugoslavije. k. k. komunisti u vranjskom okrugu uspeli su da organizuju Vranjski partizanski 215 ) Mirko Stoj i I jković: »Otpor naroda deia j u g o i s t o č n e S r b i j e p o l i t i c i bugarske d e n a c i o n a l i z a c i j e 1941—1944». godine. Bugarska obaveštajna služba organizovala je velike potere u vranjskom srezu i samo u avgustu mesecu uspela da pohapsi skoro ceo Mesni komitet u Vranju. još u toku avgusta 1941. r u k o p i s . po izbijanju ustanka u Srbiji. Krajem juna KPJ organizuje prve partizanske odrede. 21») A V I I . 217 ) No. a oružane akcije u Srbiji počele su 7. jula 1941. uprkos hapšenjima i progonima. 6—7. bugarska okupatorska vlast. bugarska politika se na anektiranom delu Srbije suočila sa protivnikom koji je odbacio bugarske akte o aneksiji i taj postupak okvalifikovao kao napad na državno jedinstvo Jugoslavije. uključuje u borbu protiv narodnooslobodilačkog pokreta. okupatorskim viastima i vojsci pružan je pasivan otpor. uvidevši odmah opasnost koja joj je pretila od komunista Jugoslavije i rodoljuba spremnih da pruže otpor okupatoru. 2' 7 ) A V I I . 1.U početku. f o n d Bugarska. pa ih je već u avgustu u Srbiji bilo 22. narod se počeo boriti sa oružjem u ruci. videvši u njemu najopasnijeg protivnika za održavanje otetih teritorija i mogućnosti proširivanja okupacije još dublje u Srbiju. Oružana borba protiv bugarskog okupatora na anektiranoj teritoriji počela je nešto kasnije. 3/11—1. »Početak ustanka označio je novu. aprila 1941. a napad nacističke Nemačke na Sovjetski Savez pružio je povoljnije uslove i onu pravu atmosferu za širenje masovnog narodnooslobodilačkog pokreta.

Niš str. etapnog puka i 2. Perović. Dimitrije Kulić: »Južna S r b j i a u NOB«. U borbi je poginulo nekoliko partizana i zamenik komesara odreda. n. s t r . 221 ) U 1941. n. Bugarska. č. motorizovani puk ojačan divizionom artiljerije.s 2 ) Dr M i l i v o j e Perović. septembra otpočeo akcije protiv bugarskih okupatora. knj. Kukavički odred se povlači iz sela Vučja kraj Leskovca. bugarske vojne vlasti odmah su streljale oko 30 mladića iz vranjskog sreza. koji se još održavao na anektiranoj t e r i t o r i j i . s t r . 98—99.odred. Bugari su ih otkrili i napali u noći 20. nemačke okupacione vlasti izdaju saopštenje da će bugarske jedinice samo obezbeđivati železničku prugu Niš—Leskovac i Niš—Pirot. »Bugarska okupacija Beograd 1961. već je povremeno prelazila preko privremene granice na teren koji je bio pod nemačkom okupacijom. godine pa do kraja rata. 56. Pod pritiskom združenih snaga neprijatelja. d. Napad delova bugarskog 2. Međutim. 221 222 ) V. č . borbe koje će postajati sve žešći i trajati neprekidno tri i po godine. Za odmazdu. 55. 30—31. nemački komandanti u Srbiji stalno angažuju bugarske trupe u borbama protiv snaga narodnooslobodilačkog pokreta na teritoriji južne Srbije. 22 str. . okupatora navodi se da je tada u S o b i n s k o m p o l j u s t r e l j a n o 9 partizana. 222 ) 2. 219 ) Od polovine novembra 1941. k. n . 1/8—8). 115. M.218) Tako su otpočele prve borbe bugarske vojske protiv jedinica narodnooslobodilačkog pokreta na okupiranoj teritoriji. " ) V o j i n Popović. motorizovanog puka u saradnji sa delovima nemačke 717. Pošto nisu uspeli da pređu granicu. dva bugarska bataljona 6. ubrzo dejstvuju u borbama protiv Kukavičkog narodnooslobodilačkog partizanskog odreda. n. godini bugarska vojska je preduzela i napad na delove Vranjskog odreda. fond ) M. koji je 18. °) Dr 1941—1944«. I. d. Ocenjujući da će dolazak bugarske vojske dići na noge celokupno srpsko stanovništvo. 33. novembra 1941. decembra. Perović. borci Vranjskog odreda ulogorili su se u Sobinskoj šumi. Protiv ustanka srpskog naroda bugarska vojska nije dejstvovala samo na okupiranoj teritoriji. Popović. U izveštaju Državne k o m i s i j e za u t v r đ i v a n j e zločina (A V I I . 4. 220 ) koji su se već ovde nalazili. pešadijske divizije otpočeo je 27. a neprijateljska vojska pljačka i pali preko dve stotine domova i čini razna druga nasilja. 1970.

Ukupno. Komandant Babičkog odreda predlagao je Bugarima razmenu zarobljenika. 137—139. slabog naoružanja i otežanog snabdevanja. To su. kod Leskovca.000 boraca.Učešće bugarskog 1. otpočeo je prve akcije protiv narodnooslobodilačkog pokreta. i zbog napora združenih neprijatelja da po svaku cenu unište partizanske odrede. U to vreme položaj narodnooslobodilačkih odreda na ovoj teritoriji bio je dosta težak i zbog oštre zime. Rakić: »KPJ Leskovačkog ratnog okruga 1942». Toplički (od aprila 1942. okupacionog korpusa u suzbijanju narodnooslobodilačkog pokretai 1942. na prostoriji južno od Prokuplja. . 199—200. Perović. februara. Drugi deo ofanzive bio je predviđen da se izvede u prostoru Niš— 223 ) M. a u južnoj Srbiji Rasinski. uglavnom. 1967. godine Odmah pošto je zaposeo deo Srbije. Leskovački. i 12. februara 1942. U istočnoj Srbiji dejstvovali su Timočki i Svrljiški narodnooslobodilački partizanski odred sa oko 500 boraca. bili razlozi zbog kojih je narodnooslobodilački pokret i na ovom terenu 1942. okupacionog korpusa protiv Babičkog narodnooslobodilačkog partizanskog odreda vodile su se od 2. do 5. bugarske trupe krenule su 11. mada su i tu bugarske i kvislinške jedinice uspele da nanesu dosta štete. Borbe su bile žestoke i obe strane imale su dosta gubitaka. Jastrebački). Hranislav str. godine prolazio kroz kratkotrajnu krizu. To je trebalo da bude prvi deo ofanzive protiv narodnooslobodilačkog pokreta u južnoj Srbiji. Leskovca i Kočana. Ozrenski i Babički odred. d. 223 ) U operaciju širih razmera. Cilj neprijatelja bio je osvajanje slobodne teritorije koju je držao odred. bugarski 1. Prve borbe delova bugarskog 1. Uslovi za razvoj narodnooslobodilačkog pokreta bili su nešto povoljniji u južnoj nego u istočnoj Srbiji. odredi su imali oko 1. okupacioni korpus po naređenju nemačkog vojnoupravnog komandanta Srbije. tome je delimično pripomogla i slaba saradnja između odreda. dosta poginulih i zarobljenih. nepostojanje čvrstih proleterskih jedinica i neobjedinjeno komandovanje. godine na Beljanici. Jablanički. generala Badera. Leskovački zbornik V I I . ali do toga nije došlo jer su bugarski vojnici odmah pobili zarobljene partizane. n.

lica. pešadijski puk preduzeo je akcije protiv partizanskih snaga na teritoriji Pasjače i Vidojevice. . d. 227 ) Tih dana i delovi bugarske 17. navodi b u g a r s k i m p o d a c i m a da je ljano čak 560 l i c a . Perović. tom dok.224) Zbog ove ofanzive u Niš je doputovao nemački vojnoupravni komandant Srbije. vojnoupravnog č. n. bugarski 14. i na sastanku 13. komandanta S r b i j e od 23. a D. s t r e l j a n o 470 Inače. s t r . Belanovce i Petrovac i streljali još 150 seljaka. t o m I. M. decu. (A V I I . 65 i 127. VII. februara sukobili su se u selu Bojniku delovi Jablaničkog odreda sa delovima bugarskog 13. 2») Ovaj II 1942. general Bader. A knj. 227 Kulić. pred ženama i decom.—Bela Palanka—Vlasotince—Babička gora. Posle borbe u kojoj je bugarski puk imao 35 mrtvih i ranjenih. I. starce — i sve streljali — oko 400 seljana. 135. k n j . puka i obe strane pretrpele su znatne gubitke. jedinice ovog istog bugarskog puka vratile su se u Bojnik i počinile teške zločine: za odmazdu zbog pretrpljenih gubitaka. 3. M i k r o t e k a . . i 14. o v o m z l o č i n u navode znatno v e ć u c i f r u : t a k o M. okupacionog korpusa. i 14. 126. februara.247/842. a zatim žene i decu. d. ali su se pod pritiskom Topličkog odreda povukle. 3. zajedno sa kvislinškim snagama. bugarski vojnici opkolili su sela Kosančić. napao je delove Topličkog odreda na Pasjači i Belom kamenu. dok. U okviru prvog dela ofanzive bugarski 13. 134—5.22ć) Posle zločina u Bojniku. divizije. Jedan bugarski bataljon nastupao je pravcem Prokuplje—Dobrotić—Beli kamen. U toku noći između 13. 225 ) Tri dana kasnije. F. 44. Srbije od 11. Popović. str. .247/872—3). podatak Perović. Bugarske jedinice stigle su do sela Gornje Stražave i Berilja. NAV-N-T-501. treći — Drenovac—Čukovac—Granica. februara izdao naređenja komandantu bugarskog 1. pešadijske divizije iz Prokuplja vodili su borbu sa partizanima u okolini Prokuplja ne bi li otvorili sebi put u pravcu Kuršumlije i Blaca. komandanta n. NAV-N-T-501. U isto vreme. za odmazdu su spaljena sela na Pasjači i streljano i prognano oko 400 ljudi. k o j i su p i s a l i o prema Mikroteka. n. drugi bataljon u pravcu Vlahovo—Žitorađa—Pasjača. 50. do temelja su spalili sela Bojnik i Dragovac. " t Dnevni 225 izveštaj n. Prvo muškarce. pešadijski puk 17. Stubal. generalu Asenu Nikolovu. ostali d. IX 1942. Zbornik. ) V. pohvatali sve što nije uspelo da izbegne — žene. 17. uzet je iz izveštaja v o j n o u p r a v n o g F. da je stre- ) Zbornik.

Prema d o k u m e n t i m a Državne k o m i s i j e za utvrđivanje je iz zaplanjskog i n t e r n i r a n o 94 čoveka. č. 49—50. bio je da nastupa iz prostora Leskovca. objasnili im ciljeve narodnooslobodilačkog pokreta. k. a bugarska vojska sa kvislinškim jedinicama ovladala je slobodnom t e r i t o r i j o m između Suve planine. Posle žestoke borbe. M i k r o t e k a . jedinice iz Niša — prema Vlasotincima.247/872—3). Seličevice i Babičke gore. marta prebace na Suvu planinu. tada 179—180. 159—160). Zarobljeno je oko sto boraca i preko pet stotina talaca. 2/3—227. generala Nikolova. . puka 1. zločina Nišu logor u Beograd okupatora 7. Narod iz područja koje je činilo slobodnu teritoriju podvrgnut je strahovitom teroru. februara iz prostora Bela Palanka—Ljuberađa. Bele Palanke. U ovoj operaciji učestvovali su delovi bugarskog 13. 23 °) Ivan Džina G l i g o r i j e v i č : sreza »Partizanski odredi i s t o č n e Srbije«. a odatle prema Krčimiru. (A V I I . I pored takvog postupka bugarski vojnici su 20. fond Bugarska. 230 ) 228 ) Dokumenta Državne komisije za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača. februara kao odmazdu zbog jednog poginulog u borbi. F. godine komanda bugarskog 1. n. poslato u bugarske logore 10 I s t r e l j a n 21. Niša. 2 / 3 — 2 1 4 ) . 3. oni koji nisu streljani internirani su u Norvešku. 228 ) U drugoj polovini februara 1942. II 1942. u 1969. Babušnice i Vlasotinaca.229) U saradnji sa kvislinškim snagama. Neprijatelj je vojne akcije započeo 22. divizije iz Pirota. 3. 229 (A V I I . nekoliko jedinica 21. Nišave i Južne Morave. pešadijske divizije iz Niša i jedinice 50. popaljeno je 56 zgrada. da zatvori krug oko Babičkog odreda i Nišavske čete i uništi ih na prostoru Babičke gore. Dnevni izveštaj v o j n o u p r a v n o g komandanta S r b i j e od 23. razoružali i pustili. pešadijskog puka iz Jablanice i Puste Reke.Partizani su zarobili 17 bugarskih vojnika. K u l i ć . NAV-N-T-501. jedinice iz Leskovca napredovale su u pravcu Vlasotince— —Lipovica—Beljanica i Orašec—Pečenjevci—Razgojna. Popović. Oba odreda uspela su da se izvuku iz obruča i 3. D. ) V. četvorostruko brojnije bugarske jedinice prisilile su Babički i Svrljiški odred da uz velike gubitke napuste slobodnu teritoriju. okupacionog korpusa pripremila je napad na Babički odred i Nišavsku četu Svrljiškog odreda da bi proterale partizane sa slobodne t e r i t o r i j e Zaplanja — između Lužnice. n. (A V I I . streljali 35 seljaka iz sela Gornja Stražava. bugarske jedinice iz Bele Palanke napale su Nišavsku četu u rejonu Resnika i zauzele teritoriju Bele Vode—Ljuberađa. Plan komandanta korpusa. d. k.

Jablaničkog i Leskovačkog odreda. CA VII. . U drugom naletu pokupili su omladince iz đačkih klupa. ) Zbornik. opkolile su selo Jugovac u kome su predanila četiri partizana. jedna četa Leskovačkog odreda pretrpela je poraz kod Tulara. k. 2 / 3 — 3 4 ) . Bugari su dva partizana zarobili a dva ubili. d o k . Popović. čak i one koji su pušteni iz nemačkog zarobljeništva. k n j . s t r . V 1942. Bugarske jedinice posele su liniju Žitorođa—Studenica—Konjarnik—Dubovo—Kosančić sa zadatkom da spreče prebacivanje partizanskih odreda severno od reke Toplice. a Srbiji vrati deo oko Čitluka i Jelovik Izvora. 143. ) Dokumenta Državne odsek komisije SDS šefu za utvrđivanje zločina okupatora. 232 233 f o n d Bugarska. 3. č. 3. 234 ) Obaveštajni Bugarske 19. Zatim su pokupili sve muškarce preko 16 godina i odveli u Prokupije. Posle četvorodnevnih borbi desetkovani Jablanički i Leskovački odred prebacili su se iz sela Dobre Vode sa Rađana na Pasjaču i spojili sa delovima Topličkog odreda. Jedinice bugarske 17. godine bugarske upravne i vojne vlasti pohvatale su i odvele u Bugarsku bivše aktivne oficire i podoficire Kraljevske jugoslovenske vojske. a krajem marta Bugari su prisvojili još desetinu sela i pomerili granicu anektiranog područja na zapad. Sutradan su partizane obesili. aprila Pasjačku. 3. obrazovali »radne jediice« i odveli u Jambol i na obalu Crnog mora. koje su učestvovale u ovim borbama. k. 162.Ove vojne akcije bugarska okupatorska vlast iskoristila je da sredinom marta pripoji anektiranoj teritoriji nekoliko sela u lužničkom i vlasotinačkom srezu. a seljake postreljali. uspela da Pasjačku i Vidojevačku četu uništi: 9.231) Posle borbi u Zaplanju bugarske trupe u sadejstvu sa kvislinškim jedinicama preduzele su novu akciju protiv delova Topličkog. aprila Vidojevačku. Jablanički odred razbijen je na manje grupe. 51. 140.234} 2 " ) J. t o m I. 1 / 5 — 1 ) . a 12. 233 } Krajem aprila 1942. pešadijske divizije. Nekoliko dana kasnije nemački vojnoupravni komandant Srbije odobrio je da se lužnički srez pripoji Bugarskoj. f o n d Bugarska. n. a druga kod Leskovca. 232 } Bugarska vojska nastavila je borbu protiv Pasjačke i Vidojevačke čete Topličkog odreda i u prvoj polovini aprila 1942. kabineta Predsedništva Ministarskog saveta (A V I I .

ako zatreba. okupacionog korpusa. k. u saradnji sa kvislinškim jedinicama. uglavnom zbog organizacionih razloga bugarske armije. 4 / 3 — 8 ) . U toku smenjivanja trupa. juna izbile na vrh Jastrepca. motike. general Nikolov. preduzeta je druga protiv Svrljiškog i Ozrenskog odreda. 235 ) Čim je ova akcija završena. fond Bugarska. Zločini bugarske vojske počeli su da zabrinjavaju čak i nemačke predstavnike na teritoriji dodeljenoj Bugarskoj. Jer. Zdravinja. imali opravdanje da su pohvatali samo one buntovne! Partizani Rasinskog i Jastrebačkog odreda trudili su se da izbegnu frontalnu borbu. nezadovoljni ishodom vojne akcije. No. Gornje i Donje Bresnice i Gornje Jošanice — oko 200 talaca.Kako je vreme odmicalo. i 9. Prokuplja. počela je smena bugarskih jedinica u Srbiji. 3. Prva akcija počela je 19. Svrljiškim planinama i Ozrenu. ali i zbog toga što su se dotadašnje jedinice toliko kompromitovale nasiljem i zločinima da je bilo razumno zameniti ih novim. Dan kasnije.. Kruševca i Zitkovca. bugarske jedinice preduzele su akcije čiji je cilj bio uništenje partizanskih odreda na Jastrepcu. i što je u 21. . diviziji zamenjen komandni kadar. izveli koncentričan napad protiv Jastrebačkog i Rasinskog odreda na Velikom i Malom Jastrepcu. broj bugarskih vojnika u Srbiji nije smanjen: korpus je i dalje brojao tri divizije. pa su ih tako fotografisali da bi. Seljacima su naredili da ponesu sekire. Ovom operacijom rukovodio je lično komandant korpusa. 7. iz Velike Plane. a ostale oterali u Kruševac. bugarski vojnici su uz put pretraživali sela. s t i m što su došle dve nove. juna iz Blaca. Obuhvatajući Jastrebac. Bresničića. Početkom juna 1942. Končića. vile. pretili narodu i odvodili sve one na koje su posumnjali da sarađuju sa narodnooslobodilačkim pokretom. bugarski okupator je prema srpskom narodu bivao sve bezobzirniji. odakle su delovi bugarskog 1. (A VII. naređenje Feldkomandanture 809 u Nišu bilo je izričito: odmah produžiti gonjenje 235 ) Dokumenta Državne komisije za utvrđivanje zločina okupatora. te su bugarske jedinice sa severa i sa juga bez većeg otpora 21. bugarski vojnici počeli su da streljaju seljake — pobili su preko 140 seljaka. sazivali zborove. Smena je vršena postepeno i završena tek u julu mesecu. Stradali su seljaci iz Male Plane.

silovali žene. pljačkali. Samo moravski okrug sa sedištem u Ćupriji. 239 ) Jasnije rečeno. Teror je bio takvih razmera da su čak i kvislinški sreski i okružni načelnici morali da priznaju da »akcija bugarskih trupa u srezovima Svrljiga i Knjaževca započeta 25.partizana! 236 ) Plan neprijatelja sastojao se u sledečem: slabije bugarske snage posedale su levu obalu Nišave da bi spreoile prodor dva narodnooslobodilačka odreda sa Svrljiških planina i Ozrena prema Suvoj planini. ime po komandantu ovih operacija i ministru unutrašnjih ) Ofanziva d o b i l a poslova k v i s l i n š k e v l a d e . iako je nemačka komanda u Srbiji odredila da se one snabdevaju iz Bugarske. 4. divizije iz Pirota popalili su kuće. Bugarsku okupatorsku vojsku nisu mogli obuzdati čak ni neki predstavnici nemačke okupacione sile. pobili seljake. i zbog izvođenja Aćimovićeve ofanzive. n. Zato su se podelili u manje grupe i izvukli iz obruča. isto toliko slame i oko 15. dok. Popović. 197. . Zato se njihova aktivnost ograničila na pljačku srpskog naroda. i 202. 237 ) Zbog odlaska starih i dolaska novih trupa. a granične bugarske jedinice posele su demarkacionu liniju Kalna—Bela Palanka da bi sprečile eventualni prodor partizana preko Stare planine na bugarsku teritoriju. V I G .000 kg sena. 3. morao je bugarskoj vojsci za nešto više od mesec dana da isporuči 1. U tom stegnutom obruču trebalo je uništiti oba partizanska odreda. 239 ) C i t i r a V. 192. 195. Vojnici bugarske 21. preduzmu neku veću akciju protiv narodnooslobodilačkih odreda. na primer. juna predstavlja jedan izuzetno težak slučaj uništavanja ljudi i imovine«. str. divizije i 50. koji su smatrali da držanje bugar2M 23? 2W ) A V I I .726. I one su počinile niz zločina. A l i . Očekivalo se da će barem nove bugarske jedinice čovečnije postupati prema stanovništvu. br. k n j . Soko Banje i Niša opkolile su t e r i t o r i j u na kojoj su se nalazili partizanski odredi. ali se ta očekivanja nisu ispunila.000 kg povrća svake nedelje. č.238) bugarske jedinice nisu bile u situaciji da u leto 1942. M i k r o t e k a . puka 1. jače bugarske jedinice frontalnim napadom preko Knjaževca. ) Zbornik. M i n h e n 6/804. srpski narod je bio prinuđen da izdržava bugarske trupe. i partizanima je bila jasna taktika neprijatelja. Posle ove neuspele vojne akcije bugarski okupator i na ovom terenu čini teške zločine. 58. t o m I.

u Srbiji se uspešno prilagodila teškim uslovima rada. 27—5/38) — p r e v o d ) . NA.240) U drugoj polovini 1942. uspela da delimično stabilizuje partijske redove. U izvesnom smislu. a sasvim na jugu Leskovački. godine bila je prelomna za narodnooslobodilački pokret u Srbiji: jake neprijateljske snage i pored dobro organizovanih vojnih poduhvata nisu uspele ni da uguše usta">) Izjava Georga K i s e l a . Srbija 1942. ojača partizanske odrede i narodnu vlast. [A V I I . U istočnoj Srbiji dejstvovao je Timočki odred. Bugarski v o j n i c i čuvaju žene taoce pred s t r e l j a n j e . Bez obzira na sve teškoće i privremenu krizu kroz koju je Komunistička partija Jugoslavije prolazila u toku 1942. položaj narodnooslobodilačkog pokreta na t e r i t o r i j i na kojoj su se nalazile bugarske trupe nešto se poboljšao. 1942. . u južnoj Jastrebački i Rasinski. Jablanički i Crnotravski. godine.skih trupa predstavlja »jedno teško opterećenje za Feldkomandanturu u Nišu«.

a 12. bugarske jedinice druge smene počinile su nekoliko zločina. Samo toga dana pobijeno je oko 320 ljudi i spaljeno preko 100 domova. 242 ) U decembru 1942. s druge strane. nemačkim i bugarskim okupatorima bilo je jasno da je upravo Komunistička partija Jugoslavije »motor koji pokreće čitav otpor i borbu naroda protiv okupatora«. oktobra.254/436. pešadijske divizije iz Niša došli su u dobrički srez radi odmazde nad onim selima kroz koja su prolazili partizanski odredi i u njima noćivali. komisije za utvrđivanje Krive Reke«.nak ni da razbiju Partiju. pešadijski puk zajedno sa delovima nemačke SS divizije »Princ Eugen« u selu Krivoj Reci na Kopaoniku. a drugi je ostao na planini Kukavici. Bugarski puk je nadirao od Brusa i Aleksandrovca. Selo je opkoljeno 11. Prva veća akcija bugarskih trupa u jesen 1942. a seljake oterali u logor. 7—33. Naprotiv. Čim je svanulo pohvatani su svi muškarci u selu Devči i streljani u zaseoku Čubure. Saopštenja 187. Oštre borbe vođene su sve do 20. Početkom novembra. Državne AIRPS. neprijatelj se povukao sa terena u svoje garnizone.241) Istog dana bugarske jedinice iz Prokuplja i Niša preduzele su napad na Jastrebački odred. i 22. A V I I . Pošto su im izmakli partizani. još čvršće se povezao sa narodom. bugarski vojnici su spalili sve partizanske kuće u selima Lepaji i Baličevcu. okupacionog korpusa. Noću između 21. novembra kod Dedinca. br. u t i m okršajima narodnooslobodilački pokret je ojačao. oktobra počeo je pogrom muškaraca. 193—5. bugarska vojska u saradnji sa kvislinzima preduzela je akciju protiv Jablaničko-pasjačkog i Jastrebačkog odreda u Toplici i Jablanici. Trnovog Laza i Tovrljana kod Prokuplja. . decembra delovi 1. d. Kulić. zločina str. n. pa su ulagali maksimum napora da unište i partijske organizacije i odrede. Istovremeno. Pošto nije uspeo da uništi odrede. napali su Leskovački odred na planini Kukavici. žena i dece. M i k r o t e k a NAV-N-T-501. i kvislinške jedinice. U toku dvodnevnih borbi odred je bio prinuđen da se podeli na dva dela: jedan deo se prebacio u Crnu Travu. D. opširnije o tome zločinu »Hronika 30—46. delovi 1. koji je uspeo da izbegne opkoljavanje i prebaci na planinu Pasjaču. godine bila je ona koju je preduzeo 36. F. okupatora.

istog dana blokirano je selo Lepaja: pohvatane seljake bugarski vojnici poveli su sa sobom u pravcu Baličevca i u jednom potoku streljali. ubijanja — to su bile uobičajene mere bugarske vojske posle svake vojne akcije. Lomnicu. ) I s t o . 243 ) Vojnici bugarske 9. pobili i pobacali u jednu zapuštenu krečanu. Krajem decembra 1942. U svim krajevima. 5. bugarske jedinice blokirale su sela Krčimir. Taj zločin otkriven je tek u proleće 1943. . Jablaničko-pasjački. 3. 179—180. godine narodnooslobodilački pokret u Srbiji bio je u usponu. mučenja. K u l i ć . u južnoj Srbiji narodnooslobodilački pokret je bio najrazvijeniji — dejstvovali su Rasinski. t o m I. n. samo je Rasinski ostao da dejstvuje samostalno). s t r . južnomoravski. n e r e g i s t r o v a n o . 2 / 3 — 8 2 — 9 2 ) . mučili i na kraju pobili. Leskovački i Crnotravski odred (od ovih odreda početkom februara 1943. i 2. uhvatili 33 seljaka i na Cerovačkom mostu na Zapadnoj Moravi kod sela Trubareva. 245 ) 243 ) Dokumenta Državne k o m i s i j e za u t v r đ i v a n j e zločina okupatora k. 244 ) Borbe i zločini bugarske vojske u toku 1943. ljude su zatvorili u školu. formiran Šumadijski bataljon.. 6. godine česte i ogorčene borbe protiv bugarskih jedinica. izuzev jednog malog dela zapadne Srbije. formirana su dva jača partizanska odreda — 1. 24s 244 ) Zbornik. Veliki Šiljegovac i Petinu. dotukli su bajonetima. divizije iz Ćuprije pohapsili su 120 seljaka u okolini Ražnja i oko 40 građana iz Paraćina . Za odmazdu. f o n d Bugarska. D. k. k n j . 440. dejstvovali su partizanski odredi: u zapadnoj Srbiji i Šumadiji — Valjevski. Ukupna jačina ovih odreda bila je oko 1. pljačke. Bolje organizovane narodnooslobodilačke snage na jugu Srbije vodile su tokom zime 1943. d. Jastrebački. (A V I I . Ćačanski i Kosmajski odred. od kojih je u junu 1943. One nesretnike koji su čudom još živeli. godine Početkom 1943. Kaonik. u istočnoj Srbiji malobrojni Timočki odred prerastao je polovinom godine u Timočki bataljon. . godine. silovanja. Slično se dogodilo i u Krajkovcu. bugarski vojnici činili su zločine nad narodom: paljevine.200 boraca.

. bugarska vojska i Granična straža došle su u opštinu jastrebačku (Vladičin Han). Kad nije uspeo da uništi odred. br. Do 20. odveli na Jelovu glavu i streljali. zajedno sa nemačkim jedinicama i Srpskom državnom stražom. divizija zatvorila obruč. vodile ogorčenu borbu protiv narodnooslobodilačkog pokreta i Komunističke partije Jugoslavije. i od bivše žandarmerije i p o l i c i j e Nedićeve vlade. (A V I I . Popović.Osnovni cilj bugarskih dejstava bio je uništenje tek formiranih južnomoravskih odreda. i 7. marta 300 domova u opštini Predejane. pešadijske divizije naredio je da se blokiraju jablanički i delovi dobričkog i prokupačkog sreza i da se uništi 1. Dve ojačane bugarske »lovne rote« (poterne č e t e ) . D e l i l a se Gradsku Poljsku stražu. sav taj strahoviti pritisak bugarske vojne sile i terora kao da je jačao snagu narodnooslobodilačkog pokreta. č. Dan kasnije. došle su 22. i činile teške zločine nad stanovništvom. Pre nego što je 7. 4 . 2/3—157). «) V. k . I ove su jedinice. Na mesto 21. . izvršena je smena bugarskih jedinica. bugarski komandant je naredio da se selo Gajtan spali. 52. sazvali zbor seljaka. po svireposti i okrutnosti sve nalik jedan drugom . južnomoravski odred. III 1942. spalili su 22. 2 2 ) Dokumenta Državne k. istoga dana spalili su dva naselja jastrebačke opštine. množio redove boraca narodnooslobodilačkih odreda. *) K v i s l i n š k a 2JS oružana formacija na stvorena Graničnu. k o m i s i j e za u t v r đ i v a n j e z l o č i n a okupatora «) I s t o . n. 4/2—3—9. 3. .*) preduzele su napad na 1. i 27. a streljali i pohapsili blizu 800 ljudi. no odred je uspeo da razbije združenog neprijatelja i nanese mu znatne gubitke. 247 ) U toku marta 1943. južnomoravski odred na planini Radan. a drugi deo na Mali i Veliki Jastrebac. jačao a ne gušio otpor u narodu. divizije. kao i u prethodne dve smene. V I G . južnomoravskog odreda prebacio se na planinu Kukavicu. komandant bugarske 7. pešadijska divizija. f o n d Bugarska. 368 domova. 24. 4. a stanovništvo pobije i protera.248) Ali. 9. izdvojili oko 200 talaca. Primera ima bezbroj. a u opštini Predejane streljali oko stotinu ljudi. 246 ) Vojnici te iste 7. s t r . jedan deo 1. Ogorčen ovim porazom. marta bugarski vojnici u srezu jablaničkom spalili su 635 domova. 3.

.

3. narodnooslobodilačke snage koje su se zatekle u Crnoj Travi veštim manevrima izbegle su opkoljavanje . južnomoravski odred. okupacionog korpusa odlučila je da uz pomoć policije sofijske i skopske oblasti pretraži teren i razbije 2. k n j . Posle nekoliko uspešnih akcija ovog odreda. °) Zbornik. južnomoravski odred. . =1) Zbornik. pešadijski puk i policijske snage iz Pirota i Babušnice nadirale su preko Ljuberađe—Dobrovišta—Tegošnice i preko Strelca — Radosinja — Jabukovika. južnomoravski odred koji je dejstvovao duž pruge Niš— —Skoplje i nanosio znatne gubitke okupatoru. s t r . Stremim i rovaca i Trna. 251 ) Dejstva protiv najjačih partizanskih jedinica u južnoj Srbiji nastavljaju se nesmanjenom žestinom. na kojoj se nalazio 2. SU Skopje. Bugarske jedinice kretale su se iz pravca Pirota i Trna: 50. 174—175. nadirali su iz pet pravaca: Darkovca. (A V I I . t o m I. južnomoravski odred. bugarske jedinice preduzele su ofanzivu i na slobodnu teritoriju Pčinja—Kozjak.10/44). F. Da bi se izvukao iz okruženja. . bataljon. pešadijski puk. 5. Vlasine. U toku jula 1943. 249 ) Najoštrije borbe vođene su krajem aprila u Crnoj Travi. Crvenog Brega. MG OK Vranje 35. bataljon p. pešadijske divizije okružile su 3. 187. Početkom maja delovi bugarske 27. iz Skoplja 51. i pored sve te strategije. t o m I. neprijatelji su u Nišu streljali 200 talaca. bataljon na planini Jastrepcu i 2. AIRPS. ali oba bataljona uspela su da se izvuku iz okruženja. pešadijskog i 5. uz podršku četiri aviona. 461. str. bugarske posade iz okolnih mesta zaposele su raskrsnice kako bi onemogućile manevre partizanskih jedinica.D planini Radanu. konjičkog puka iz rejona Trna nastupale su preko Kalne u pravcu Crne Trave. 3. Polovinom jula 1943. Bugarski vojnici. neprijatelj preduzima operacije većih razmera na teritoriji Crne trave i Lužnice. jedinice 1. 24 !5 2 ') Izjava A s e n a Bogdanova knj. Ali. pešadijski puk. Za odmazdu zbog poginulih vojnika u ovim borbama.Ogromne teškoće bugarskim trupama pričinjavao je 2. odred se podelio u nekoliko grupa i uz žestoke borbe probio iz obruča. 250 ) Nekoliko napada bugarskih jedinica izdržao je i 1. iz Krive Palanke jedan bataljon. 5. Neprijatelj je krenuo u napad: iz Ćustendila 13. . pešadijski puk. I Bugari i partizani imali su velike gubitke. komanda bugarskog 1. iz Vranja 52.

51. bile i pohvatale sve što nije izbegio. nije došlo do nekih bitnijih promena u držanju bugarskih okupacionih trupa ni prema snagama narodnooslobodilačkog pokreta. n.. avgusta 1943. . s t r . Ofanziva je trajala nekoliko dana i opet se završila neuspehom. gradovi. t o m 1. teror. 351 uhapsili. Teror i nasilje pritisnuli Srbiju. pobili su 372 seljaka. k. . 39/9. Zbornik. a 460 kuća spalili. Pirot. popalile preko 200 kuća. A V I I . te Kosmajskog i čačanskog odreda. M i k r o t e k a . Dokumenta Državne k o m i s i j e za utvrđivanje zločina (A Vi I.255) Ni za vreme Baderovog naslednika. k n j . gazile skoro celo Dragačevo. čačak. 2=5) A V I I .pomoćni puk i jedinice iz Bujanovca.253/113. pešadijske divizije došle su lovinom avgusta kao kaznena ekspedicija u selo Oštru čačka da osvete jednog ubijenog bugarskog vojnika.252) Početkom avgusta bugarska 24. n. . generala Felbera. . generala Badera. Istom žestinom nastavljaju vojna dejstva. gradovi. 254 ) pokod prepo- Težak zločin počinili su bugarski vojnici zajedno sa nemačkom policijom južno od A r i l j a : zbog 18 zarobljenih bugarskih i 2 nemačka vojnika iz granične ispostave kod Ivanjice. č. Bugarske jedinice iz Aranđelovca pokušale su 8. k. 2») M. 3. koji su se okupili na Bukulji radi savetovanja o daljim dejstvima. . Perović. 100. Kaznene ekspedncije. 58. Pilića. istom okrutnošću sprovode odmazde nad narodom. prilikom njegovog odlaska na novu dužnost. Sela. fond Bugarska. Ribari. ni prema srpskom narodu. da ih opkole i unište. 300—301. . 2 / 3 — 1 9 5 ) . d o k . . 85.254/64. avgusta 1943. mučenja. Vladičinog Hana i Surdulice. Bela Palanka. bugarske okupacione trupe dobile su posebnu pohvalu i priznanje nemačkog vojnoupravnog komandanta za Srbiju.253) Jedinice bugarske 24. 254) V. . NAV-N-T-501. Šljivar. streljanja. Užice. pešadijska divizija započela je u Šumadiji akciju protiv Šumadijskog bataljona. 116. ali partizani su se na vreme izvukli.. Brzohode. Za ovako savesno i uporno istrebljivanje »tih buntovnih Srba«. . Popović. . S. izbegli opkoljavanje i napali bugarsku kolonu kod sela V r b i c e . d. Bajina Bašta. F. . s e l a . 120 i F.

I jedna i druga provala bile su posledica ubacivanja bugarskih agenata u partijsku organizaciju Niša: predstavljajući se kao simpatizeri narodnooslobodilačkog pokreta. 25?) Zbornik. 5. N e o t d a v n a . Rakov Dol. za odmazdu su spalile selo Kosmaču. 326—327. Crvena Jabuka. . godine bugarski policijski agenti uspeli su da pohapse članove partijske organizacije u Leskovcu. 257 ) Između sela Bogojevca i Runjkovca na putu Lebane—Medveđa ponovo su se sukobile jedinice 1. * * * Bugarski okupator je preko svoje vojne obaveštajne službe pokušavao da se ubaci u redove Komunističke partije Jugoslavije i otkrije punktove narodnooslobodilačkog pokreta u gradovima. bugarska policija zajedno sa bugarskom vojskom pripremila je veliku operaciju protiv 2. nekoliko dana kasnije. 256 ) Čitavu jesen 1943. Borba je trajala nekoliko časova. komandant operacije. t o m I. puka 27. bugarske trupe sledile su svoj osnovni cilj: uništenje partizanskih jedinica u Srbiji. k n j . južnomoravske brigade i bugarskog 3. 26. 28. naredba je izvršena. str. Ogorčen zbog neuspeha. bugarski agenti su još novembra 25«) Slavčo T r n s k i : . Ni ovoga puta bugarske jedinice nisu propustile da popale i opljačkaju okolna sela. Kočo Stojanov. februara. blizu Kuršumlije. Tu su ih iznenadili partizani. To mu je u nekoliko slučajeva i uspelo: polovinom februara 1943. Odred je otkriven u selu Rakov Dol. Bugarske jedinice koje su kasnije pristigle kao pojačanje. južnomoravske brigade i ojačanog bugarskog bataljona 122. puka. 375. oktobra kod sela Kosmače. 326—329. provaljena je organizacija u Grdelici. Bugarski vojnici su ga opkolili i tukli iz svih oružja. Radosin i Preslop. ali zahvaljujući smelom manevru odred je uspec da se povuče. Ovaj bugarski bataljon dobio je zadatak da zajedno sa jednim vodom nemačkih vojnika prikupi izginule Nemce kod Medvede. oktobra. U višečasovnoj borbi Bugari su imali znatne gubitke i bili prisiljeni da se u neredu povuku prema Kuršumliji. naredio je da se spale sva sela na tom području i da se pohvataju svi muškarci ispod 50 godina i pošalju na prinudan rad u Bugarsku. južnomoravskog odreda u rejonu sela Kalna. S o f i j a 1957. bataljona 67.Polovinom oktobra 1943. Dan kasnije. Do sukoba između 1. pešadijske divizije došlo je 18..

šef vojnoobaveštajne službe 1. Perović. Istragom je rukovodio lično kapetan Aleksandar Dočev. i bugarskog ministra vojske. okupacionog korpusa. Popović. pečenje živih ljudi. 2 ») Dokumenta Državne k o m i s i j e za u t v r đ i v a n j e z l o č i n a okupatora Bugarska. dva bugarska oficira i jedan podoficir uspeli su da se u Kruševcu eksponiraju kao simpatizeri borbe koju je vodio srpski narod. Onda su usiedili hapšenja i progoni. bugarska obaveštajna služba nastavila je borbu protiv partijskih organizacija. M. V. n. . . Đorđe Sta(A V I I . 264—265. pripremala odlučujuću bitku protiv glavne operativne grupe Vrhovnog štaba narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije na Sutjesci. batinjanja. generala Litersa. č.259) Ali. okupacionog korpusa na granici i izvan Srbije Vojni komandanti fašističke Bugarske nisu se zadovoljili samo učešćem bugarskih trupa u okupaciji Srbije i gušenjem narodnooslobodilačkog pokreta. Borbe 1. s t r . . Novi Sad 1968. Lera. Dragoslav Z i v k o v i ć . Kada je nemačka Vrhovna komanda preko komandanta svih nemačkih trupa u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj. d. Istraga je svedena na užasna mučenja. »Niš u v i h o r u o s l o b o d i l a č k o g rata«. Mihova. f o n d n. pozvali su vod vojne obaveštajne službe iz Niša i pohapsili saradnike pokreta koji su pod mukama otkrili članove partijske organizacije. Kad su se detaljno upoznali sa načinom rada i vezama narodnooslobodilačkog pokreta. 45. Početkom 1943. D. M i r o s l a v M i l o v a n o v i ć . n. . uspeli da dođu u vezu sa jednim članom Mesnog komiteta KPJ u Nišu i otkriju glavne partijske veze i punktove. k.1942. nego su imali i dalekosežnijih ambicija. 389—390. narodnooslobodilački pokret i dalje je jačao. d. s t r . 258 ) Ohrabrena ovim uspehom. prebijanja. jezgra pokreta otpora. U pregovorima između nemačkog komandanta Jugoistoka. . 180—181). u maju 1943. neregistrovano. 6. dogovoreno je da i bugarske trupe mogu biti upo258) D r a g o l j u b menković: 5 Dejanović. tražila je na sve strane što više trupa da bi lakše uništila glavninu snaga narodnooslobodilačkog pokreta. a onda pohapse članove Mesnog komiteta. K u l i ć .

okupacionog korpusa dogovoreno je da pošalje jednu pukovsku grupu. u neposrednoj blizini Žabljaka.250/235. što se rat bližio kraju. sela su pljačkana i paljena. F. M i k r o t e k a . ojačan 61. imala sve veći značaj. juna između predstavnika nemačke Vrhovne komande i bugarskog ministra rata. jer je upravo na teritoriji Srbije trebalo razbiti još uvek snažne kontrarevolucioname snage četnika Draže Mihailovića i kvislinške vlade Milana Nedića. divizije. Na t i m zadacima naročito je bila angažovana bugarska 24. maja preko Kovrena na Đurđevića Tari. ofanziva«. A V I I . okupacionog korpusa odigrale su značajnu ulogu u obezbeđivanju zapadnih granica nemačke okupacione zone u Srbiji. odnosno u sprečavanju prelaska partizanskih jedinica iz Bosne u Srbiju. Kad je ovaj bugarski puk u drugoj polovini maja stigao u varošicu Žabljak u Crnoj Gori. Posle zločina.260) Bugarski puk zadržao se u Crnoj Gori oko mesec dana. u stvari. Bugari su postavili pitanje šta da se radi sa ovim jedinicama. pešadijski puk 24. . kao što je Srbija za okupatora bila važno strategijsko uporište.trebljene u Crnoj Gori. Beograd 1968. Ali. Sa komandantom bugarskog 1. Zna se pouzdano da se puk borio na Sutjesci u okviru grupe »Ludviger« koja se prikupila na prostoriji Brodarevo—Prijepolje i započela napad 20. str. kao i obično. * * * Bugarske jedinice 1. o čemu je Ler odmah obavestio vojnpupravnog komandanta Srbije. NAV-N-T-501. bugarski vojnici uhvatili su 18 starijih seljaka i streljali ih na jednom proplanku. Nemci su odgovorili da su one izvršile svoj zadatak i da treba da se vrate u Srbiju. Bio je to. pešadijska divizija. Ćirovoj pećini. Inače. Druga akcija je bila pretraživanje okolnih sela. Ovo je imao u vidu i vrhovni komandant narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije Josip Broz Tito kada je avgusta 1943. U pregovorima koji su vođeni 18. U selu Paležu. tako je i za narodnooslobodilački pokret. generala Badera. naredio Fabijan Trgo: »Četvrta i Peta n e p r i j a t e l j s k a 62. prva akcija koju je preduzeo bila je postavljanje pukovske zastave na najvišem vrhu Durmitora. uloga ovog bugarskog puka u operaciji »Švarc« nije dovoljno rasvetljena.

Tri dana kasnije. što je Bugarima pošlo za rukom. Međutim. a 20. Nemci nisu bili zadovoljni borbenom spremnošću ove bugarske divizije. str. Uporedo sa borbama za Kremnu. Mokre Gore. Početkom novembra 4. novembra Kremna je ponovo prešla u ruke narodnooslobodilačke vojske.313. Posle pregrupisavanja snaga. krajiška brigada 5. 1943. divizija ojačana sa po jednim bataljonom 22. divizija nastupila je prema Sandžaku na širokom frontu od Višegrada do Jasenova kod Ivanjice. proleterskoj diviziji pridružila se 5. Nikolov je odmah sproveo zahtev Nemaca.485/124. krajiška divizija nalazila se u Semegnjevu i odatle napadala 3. tom I. borbenijim vojnicima. nanela im osetne gubitke. Nemački komandant u Užicu odmah je naredio da se po svaku cenu povrati Kremna.188/60 i T. 24. divizije. krajiške divizije uspele su 18. 130). Jedinice 5. F. proleterska divizija krene u Sandžak i Crnu Goru i tu se pripremi za prelaz u Srbiju. krajiška divizija koja je do 26. Šljivovice i Čajetine. njene glavne snage nalazile su se u prostoru Tikve nedaleko od No261 ) Zbornik. 363—4. bataljon bugarskog 63. divizija vodila je borbe kod Bajine Bašte. (A V I I . Za to vreme 5. 5. Ta operacija vođena je pod nazivom »Kugelblic« i trajala je mesec dana. pešadijskog puka u Kremni. i 25. 2. proleterska brigada sa tri bataljona napala je bugarsku jedinicu u Ljubišu kod Čajetine. ali nije mogla da zauzme utvrđenje. novembra uveče napala je dve bugarske čete. pa su zatražili od Asena Nikolova da starije vojnike zameni mlađim. komandantu J u g o i s t o k a 24. Felber. protiv 2. 19. i 5. . Mikroteka. oktobra izbila na granicu Srbije kod Višegrada. koje su služile kao baza partizanima za prodor u Srbiju. U njoj je učestvovala i bugarska 24. odlučio je da izvrši kontranapad i da što pre ovlada slobodnim teritorijama u istočnoj Bosni i Sandžaku. Po Titovom naređenju 2. komandant Jugoistoka. novembra opet bila u rukama Bugara. knj.da 2. divizije izbila je na Palisad na Zlatiboru. novembra da potisnu bugarski bataljon. 3. Vojni zapovednik J u g o i s t o k a v r h o v n o m NAV-N-T-311. 26 ') Da bi sprečio prodor jedinica narodnoslobodilačke vojske u Srbiju. potisla je na novi položaj. divizije narodnooslobodilačke vojske bugarska 24. a sutradan se povukla ka Borovoj glavi. koji se povukao u Biosku. XI F. Rudog i Dobruna.

južno krilo ove divizije nalazilo se na liniji Čajetina—Jablanica. Bugarske jedinice do 10. X I I 1943. a u kojoj su učestvovale i bugarske snage. Operacija »Erih«. decembra dospele su do linije Bajina Bašta—Derventa. Još u toku izvođenja ove operacije. jedan iz Kremne i jedan iz prostora Višegrad — Dobrun.266/701). južnomoravska brigada uspele da se probiju u Sandžak i povežu sa jakim snagama narodnooslobodilačke vojske. komandant Jugoistoka naredio je da se neutrališu jedinice narodnooslobodilačke vojske u južnoj Srbiji i Šumadiji. po jedan ojačan bataljon ostavljen je u Bajinoj Bašti. i 5. bugarskih i četničkih snaga bila je bezuspešna. iz Bajine Bašte. Stari Brod na Drini. . A r i l j u i Ivanjici sa zadatkom da spreče prodor »crvenih snaga«. Izveštaj komandanta J u g o i s t o k a 20. bio je da onemoguće jedinicama narodnooslobodilačke vojske iz Srbije spajanje sa 2. jer nije ostvarila glavni zadatak: nije uspela da razbije glavninu jedinica narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije. kojom je komandovao šef nemačke policije i službe bezbednosti viši SS vođa August Majsner. M i k r o t e k a . 252 ) F. Granica između bugarske 24.262) Ali. nastupala su tri bataljona. decembra. (A V I I . šumadijska i 1. brdske divizije vodila je između Višegrada i Vratara. Sa desnog krila.ve Varoši. Ljubišu. Akcija bugarskih trupa bila je završena oko 20. Čajetini. divizije i nemačke 1. Glavni zadatak neprijateljskih snaga. i ova operacija nemačkih. tada je naređeno da se jedinice dovedene kao pojačanje iz ostalih divizija vrate u svoj sastav. u čijem se okviru borio bugarski 1. Stolac. NAV-N-T-501. krajiškom divizijom. pretrpela je neuspeh. na levom krilu nastupao je jedan bataljon na liniji Jasenovo-—Bukovica planina. Mokroj Gori. okupacioni korpus. jer su 1.

jer su se na zajedničkoj platformi okupili svi neprijatelji narodnooslobodilačkog pokreta — ne samo nemačka i bugarska vojska i policija. preduzele ofanzivu protiv 2. godine bile su prelomne za dalji razvoj toka drugog svetskog rata. za narodnooslobodilački pokret i ceo srpski narod situacija je još uvek bila teška. Jedna od veoma važnih posledica ovih pobeda bila je razbuktavanje oslobodilačkih pokreta u skoro svim zemljama koje je okupirala nacistička Nemačka. i u Jugoslaviji. na levoj obali Morave. zašta su dobile javno priznanje svih članica antifašističke koalicije. Ali. kumanovskog bataljona »Jordan Nikolov . Naročito značajne uspehe u borbi protiv nemačkih trupa postigle su jedinice narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije. godine Pobede snaga antifašističke koalicije u toku 1943. nego i domaći izdajnici: Srpska državna straža. Odnos snaga još uvek je bio nesrazmerno veliki u korist okupatora i njihovih saradnika. Dobrovoljački korpus i četnici Draže Mihailovića. povoljno je delovala i na dalji razvoj narodnooslobodilačkog pokreta u Srbiji. Koristeći nadmoćnost u ljudstvu i tehničkim sredstvima. južnomoravskog i 1. Celokupna vojnopolitička situacija u svetu.Akcije bugarske vojske u zimu i proleće 1944.Orce«. bugarska komanda odredila je osam peša- . s ciljem da ih potisnu u dolinu Morave i tu unište. Za ostvarenje ovog cilja. Samo snage bugarske vojske u Srbiji bile su znatno brojnije od snaga narodnooslobodilačke vojske. bugarske trupe su krajem decembra 1943.

7. 2 / 3 — 4 1 ) . pregazili su sela Gornju. Donju Svraču i Međuhane.dijskih bataljona. okupacionog korpusa iz Leskovca. jedan lovački bataljon i jedan konjički puk. k n j . . d o k . u zapadnoj Srbiji. streljali oko 30 seljaka.263) Kao odmazdu. jedinice narodnooslobodilačke vojske bile su prinuđene da se prebace na planinu Kukavicu. jedan vojnopolicijski eskadron. 67. 1. 7. 2") 2«) Zbornik. južnomoravskog odreda između Srpske čuke i Besne kobile kod Vranja odbili su napad bugarskih vojnika. d o k . posle borbe usledila je odmazda. Lebana.266) Neprijatelj se nije zadovoljio ovom akcijom. U oštroj borbi 3. k. vodila se oštra borba kod sela Katića. Posle oštrih borbi kod sela Turjana. t o m I. 30. Donju. trupe bugarskog 1.264) Krajem januara 1944. južnomoravski odred i komande mesta na oslobođenoj teritoriji Puste Reke. Lazarevac. januara opljačkali nekoliko sela. 11. Blaca i Velike Plane. [A V I I . I. Savinca i Ivanja. 3. posle ovih borbi delovi 2. 7. Vojnici bugarske kaznene ekspedicije iz Prokuplja. Jablanice i delova Toplice. južnomoravsku brigadu. f o n d Bugarska. pohvatali oko 130 seljaka i streljali ih u Velikoj Plani. u kojoj su obe strane pretrpele znatne gubitke. A l i . Polovinom januara 1944. februara kod Bačinca blizu Prokuplja sukobili su se 3. Pretežane. januara Kosovski bataljon i 4. Dokumenta Državne komisije za u t v r đ i v a n j e z l o č i n a . bataljon 2. jer su se jedinice narodnooslobodilačke vojske i partizanski odredi ponovo vratile na teren Toplice. Zatišje nije dugo trajalo: 10. proleterske brigade povukli su se prema Sandžaku. dok. Kuršumlije i Prokuplja. k n j . zajedno sa Srpskom državnom stražom. 2 «) Zbornik. kao što je rečeno. deset oklopnih automobila i jedan združeni odred. 87. ulagao je napore da osujeti prodor jakih narodnooslobodilačkih snaga iz Sandžaka u Srbiju. jedinice narodnooslobodilačke vojske taktički su izbegavale veće sukobe s neprijateljem. 265 ) Kao i uvek do tada. t o m Zbornik. Malu i Veliku Dragušu. t o m I. 64 . bugarski vojnici su 7. preduzele su koncentričan napad na 4. a 300 internirali u Bugarsku na prinudni rad. k n j . Dok se bugarski okupator u južnoj Srbiji borio da uništi jedinice narodnooslobodilačke vojske.

Hapšenje je trebalo da počne čim se da lozinka »Bura«. 40. februara. dok. k n j . zajedno sa Timočkim i Ozrenskim odredom. koji je imao naređenje da u zoni dejstva sve jatake partizana poubija. Akcijom je rukovodio komandant bugarske 27. Komandama bugarskih jedinica lozinka je data tek u februaru 1944. vođene su pod šifrom »Bura«. bataljon bugarskog 123. vodila je kod Džigolja (Prokuplje) 23. južnomoravska brigada. Sledeću borbu protiv bugarskih jedinica. Još u toku maja 1943. 7. nemački vojnoupravni komandant Srbije naredio je da se pripreme spiskovi ljudi u Srbiji koje treba Posle vojnih dejstava — odmazda. 2W ) Zbornik.južnomoravska brigada i 2. Napad je podržavala i bugarska avijacija. a sve muškarce pohapsi i kao taoca odvede u Niš i Leskovac. pohapsiti u slučaju iskrcavanja saveznika ili opšteg ustanka. . pešadijskog puka ojačan artiljerijom i minobacačima. pešadijske divizije. 3. t o m I. 35. 267 ) Sve akcije bugarske vojske u južnoj i istočnoj Srbiji u februaru 1944. 24.

F.000 ljudi. A VII. južnomoravski odred i Kosovski bate lokalne jedinice crnotravskog vojnog područja. pedeset kamiona.269) Krajem februara akcija »Bura« je završena. 18 uhapšeno. s t r . Komandant bataljona je naredio da jedinica ne može krenuti dalje dok se on lično ne uveri da je i poslednja kuća spaljena . bataljon 123. 59. pešadijske divizije bili su: u Leskovcu 6. u akciji zapadno od Lebana do 9. 165 uhapšeno i 138 ranjeno. jedinice artiljerije i minobacača i svu policiju i žandarmeriju skopske i sofijske oblasti. . Operacija je trebalo da tra'e od 15. Moravski i Vlasinski. 1957. februara uhapšeno 83 čoveka. Ukupna jačina svih bugarskih jedinica bila je oko 8. br. snage narodnooslobodilačkog pokreta su rasle. armije iz Skoplja. na stotine spaljenih domova. 2 " ) Dr K i r i l d e j n o s t na Blgarska narodno osvobodiVIS. dva konjička diviziona. podeljenih u četiri odreda: Trnski.. severno od Prokuplja do 16. (NAV-N-T-501. Voennoistoričeski Sbornik. Akcijom je rukovodio komandant bugarske 14. ali je već na početku napada zakasnila tri dana. februara pobijeno 269 ljudi. armije u Skoplju planirane su nove operacije. na stotine opustelih ognjišta . I više nego savesno: 1. I pošto jedinice narodnooslobodilačke vojske na jugu Srbije nisu uništene u zimu 1944. Cilj je bio uništiti partizane i opustošiti ceo kraj. februara 60 ljudi uhapšeno . 77). pešadijske divizije. puka dobio je zadatak da spali četiri sela u Jablanici. u štabu bugarske 5. . dva jata izviđačkih aviona. prognanih ljudi. okupacionog korpusa. Niški. februara 30 ljudi streljano. . 49.256/39. Mikroteka. U snaga aljon. do 20. II III 1944. Bugarski komandanti su procenjivali da se glavnina partizanskih snaga nalazi u rejonu Crne Trave i zato su odlučili da ovaj rejon opkole i pretraže. . bugarskog okupatora protiv jedinica narodnooslobo) Izveštaj komandanta J u g o i s t o k a ignatov: »S zdavane i 6. 66. imao je na raspolaganju sedam pešadijskih bataljona 5. u rejonu Zaječara i Negotina do 19. tri pešadijska bataljona iz 1. Uprkos svemu.268) Sva naređenja nemačke komande bugarske jedinice izvršavale su vrlo savesno. . Akcija 24S to vreme na ovoj teritoriji od narodnooslobodilačkih nalazili su se 2.. a rezultati su bili na stotine streljanih. 1. II i 13. telna brigada »Georgi Dimitrov«. marta. pohapšenih. [Spomeni).Prema nemačkim izveštajima rezultati akcije bugarske 27.

puka. Brz prodor jedinica narodnooslobodilačke vojske prinudio je nemačke i bugarske okupatore da dovuku nova pojačanja jer su 2. 2. a 17. s t r . obišao je 20. i 5. proleterska divizija 22. i 21. marta napadali su nemačko-bugarske posade između stanica Dobrun i Mokra Gora. partizani su na vreme otkrili koncentrisanje neprijatelja i njegovu zamisao o okruženju. divizije: u Užice je iz Niša stigao 1. artiljerijskog puka. 270 ) Ibarska operacija Najveća operacija bugarske vojske protiv narodno-oslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije bila je Ibarska operacija protiv 2. Istog dana po naređenju nemačkog komandanta Jugoistoka počeli su pokreti bugarskih jedinica sa zadatkom da pojačaju odbranu 24. nedićevskih. . proleterske divizije koje su pokušale da preko Ibra prodru u Toplicu i sadejstvuju sa jedinicama narodnooslobodilačke vojske u južnoj Srbiji. proleterskoj diviziji suprotstavila se i bugarska 24. iz Petrovca 19. U borbi je poginulo 30 partizana i 4 člana engleske vojne misije. i 5. ali je glavnina partizanskih snaga probila obruč. i 5. pešadijska divizija. Istureni delovi proleterskih divizija bili su na granici Srbije polovinom marta. bataljon 70. marta. marta položaje bugarske vojske i to prvo neuralgičnu tačku odbrane — klanac Klisure između Ivanjice i Arilja. četa 69. d. dobrovoljačkih i nemačkih snaga. Istog dana uveče Felber je stigao u Užice i vodio razgovo27 °) Slavčo T r n s k i . iz Mladenovca 1. ipešadijskog puka.dilačke vojske vođena pod šifrom »Radan« počela je 18. marta već bile na liniji Ljubiš — Rionica — Semegnjevo. iz Požarevca 25. 453. divizion 1. general Felber. artiljerijskog puka. u Požegu je iz Niša stigla jedna baterija. Po Felberovom predlogu na to mesto postavljena su tri topa. Osim toga pregrupisane su snage iz Požege i Užica u Kremnu i Palisad. pa su se sve jedinice narodnoooslobodilačke vojske probijale dolinom Rupljanske reke ka planini Kačeru. lako je pripremana u tajnosti. bataljon teških mitraljeza. Pored četničkih. iz Kučeva 11. komandant Jugoistoka. baterija 1. n. Da bi stekao uvid u situaciju na teritoriji zapadne Srbije.

bataljon 64. i 5. u Čajetini mitraljeski bataljon i jedan brdski top. a 27. general-major Gajtner. i 5. Mikroteka. jedan mitraljeski bataljon i divizijska rezerva. Simeonom Sirnovim. Po njegovom naređenju po svaku cenu se morala braniti linija Mokra Gora—Šljivovica— —Palisad—Rožanstvo—Arilje—Ivanjica—Komadine. Sutradan. Zato je komandant Jugoistoka preko majora Egersa naredio bugarskom 1. bataljon i dve baterije sa pet topova. marta. marta bilo je jasno da 2. Grupa A dejstvovala je na liniji Mokra Gora— —Rožanstvo do reke Rzava zaključno.256/533—34). divizije stigao je na teren 26. puka i jedan top. Bugarski komandanti su procenjivali da će 2.selo Komadine spreči prodor jedinica narodnooslobodilačke vojske na istok i. Jugoistoka od 20. okupacionom korpusu da ojača borbenu grupu »Moravica« i napadne 2. drugi. ali je zbog velikog snega stigao samo do Kremne. puka. III 1944. divizije. Komandant bugarske 24. proleterska divizija neće napasti Užice i da su produžile prema Ivanjici. u Požegi se nalazio štab 61. u Ivanjici jedan bataljon i jedna baterija sa tri topa 27 ') Jedinice bugarske 24. marta načelnik komandanta Jugoistoka. i 5.re sa komandantom bugarske 24. Felber je bio mišljenja da je to varka i da se partizani kreću ka Ivanjici i dolini Ibra. puka. proleterska divizija napasti Užice. u Mokroj Gori jedan bataljon koji je obezbeđivao železnicu od Dobruna do Kremne. (A V I I . . jedan bataljon raspoređen po bunkerima i na straži. došao je da izbliza prati razvoj situacije. Felber je u pratnji Simova pošao u obilazak položaja u Mokroj Gori. Bugarske trupe bile su raspoređene ovako: u Bajinoj Bašti 1. F. divizije bile su podeljene na dve grupe. na Palisadu jedan bataljon i dva topa. i bugarske i J7 ') Izveštaj komandanta NAV-N-T-501. 2. u Kremni štab 64. da uspostavi vezu sa četnicima na planini Goliji. jedna lovačka četa i dve baterije sa pet topova. grupa B (borbena grupa »Moravica«) sa četiri bataljona i odgovarajućom art i l j e r i j o m imala je zadatak da na liniji A r i l j e . I 21. proletersku diviziju. Međutim. U oštrim borbama za prelaz preko Moravice. u A r i l j u jedan bataljon (čija je četa čuvala Klisuru sa tri t o p a ) . i dva baterije sa šest topova. Već 23. jedan pešadijski bataljon. u Užicu štab divizije.

bugarske divizije. koji se nalazio u Jošaničkoj Banji.256/190—194. i 3. formirao je odmah borbenu grupu »Šreder« sa zadatkom da spreči jedinice narodnooslobodilačke vojske da pređu reku I bar. Jake nemačke. 31.000 neprijateljskih vojnika prema 5. i 3. 5. U poteru za njima pošla su četiri bataljona i ostali delovi 24. Odbrana Ibra organizovana je od jedinica dobrovoljačkog i ruskog zaštitnog korpusa. 69. sabirnu diviziju. F. marta počele su pripreme za forsiranje Ibra. Nikola Grozdanov. . s t i m što je direktno bio potčinjen generalu FelIzveštaj komandanta J u g o i s t o k a za 23. bugarske. marta obrazuje bugarsku 25. NAV-N-T-501. bataljon). kome je povereno i komandovanje celokupnom operacijom. 1944«. III (A VII. Napad 2. Beograd 1968. 79—85). ali su istog dana 2. zatim bugarskih i nemačkih trupa i četnika — ukupno 20. U sastav ove divizije ušle su sledeće bugarske jedinice: 61. radi pojačanja i lakšeg komandovanja naročito bugarskim jedinicama. s t r . 273 divizije Srbiju ) P. sabirne divizije. i i 27. jedan mešoviti artiljerijski divizion (četiri baterije i jedna korpusna inženjerijska četa). puk (štab. 123. Štab nemačke 2. i 31. svestan opasnosti od ovog prodora. 2. na prostoru Pusto polje — Bela stena. V i š n j i ć . a naređenje je izdato 30. iako su neki delovi jedinica narodnooslobodilačke vojske prešli lbar. i 5. n. nedićevske i četničke snage odbile su napad. puk (2. Felbera da. bataljon). Istog dana Asen Nikolov predlaže nemačkom komandantu Jugoistoka da glavnokomandujući operacijama u dolini Ibra bude komandant bugarske 25. 70. puk (štab. i 3. sabirne divizije određen je general Grozdanov. d. oklopne armije. proleterske divizije počeo je u noći između 30. i 5. bataljon). 273 ) Žestina borbe prinudila je komandanta Jugoistoka. 2. što je odmah prihvaćeno. 1. U ovoj borbi obe strane pretrpele su velike gubitke. u Mikroteka.oslobodilačke snage imale su gubitaka. 1. marta 1944.272) Jedinice narodnooslobodilačke vojske 28. Petar Višnjlć: »Prodor 25. Celokupna operacija vođena je pod šifrom »Kamerjeger«. 124. marta. bataljon). proleterska divizija probile bugarsku odbranu kod Ivanjice i sručile se u dolinu Ibra. Za komandanta bugarske 25. puk (2.000 boraca narodnooslobodilačke vojske.

F. Bugarski komandanti su ovaj neuspeh pravdali lošim snabdevanjem. a Grozdanov je izložio plan dejstva iz doline Ibra. nije bila u stanju da potisne na zapad jedinice narodnooslobodilačke vojske. Mada je bugarska 25. Prva je napadala jedinice narodnooslobodilačke vojske iz doline Ibra. M i k r o t e k a . Udarna grupa divizija narodnooslobodilačke vojske uspela je da se probije pod stalnim borbama. 274 ) Zbog ovog zastoja bugarskih jedinica. a delovi 2. grupu »Sever«. pešadijskom pukom i bugarska 24. U toj akciji učestvovala je bugarska 25. ojačana 70. u Kraljevo su 19. slabom odećom. dotadašnji komandant operacije. Felber je zahtevao da se odmah pređe u napad. Felber je 22. aprila. i 5. sabirna divizija napadajući s leđa. (A V I I . Stoga je štab Udarne grupe divizija odustao od prodora preko reke Ibra i odlučio da prodre na teren južno od Valjeva. .beru. aprila naredio da se prodor spreči. a zatim se vratila u dolinu Studenice. nedostatkom municije i velikim gubicima.256/517). sabirna divizija.selo R u d n o . aprila uhvati vezu sa istočnim krilom bugarske 24. predvodio je bugarski pukovnik Kolev. sabirna divizija uspela da 16. divizije kod Tutina. aprila došli Felber i Nikolov i vodili razgovore sa Grozdanovim.s e l o Bilići — Banjska i dalje prema Ivanjici. a iz doline Ibra 25. Udarnu snagu neprijatelja činile su bugarska 25. takođe jačine šest bataljona. divizije drum Užice—Požega. Trećeg aprila komandant Jugoistoka naredio je da se izvrši pregrupisavanje snaga da bi što pre počelo nastupanje na liniji Mirilovac . Nova vojna situacija ponovo je prinudila komandanta Jugoistoka da 29. IV 1944. komandovao je grupom »Jug« jačine šest bataljona i bio je potčinjen Grozdanovu. 2. aprila. Primopredaja dužnosti izvršena je 1. proleterska divizija provela je oko šest dana u Dragačevu. a 24. NAV-N-T-501. Prema novom planu nastupanje neprijateljskih snaga otpočelo je od Ivanjice 19. aprila dođe u Požegu i Užice i razgovara 274 ) Izveštaj o razgovoru Felbera sa Nikolovim i Grozdanovim u Kraljevu 19. aprila. a druga iz doline Moravice sa linije Požega—Ivanjica. proleterska divizija budu opkoljene. pukovnik Šreder. pa je pretila opasnost da 2. U stalnim borbama protiv združenih snaga neprijatelja. aprila. divizija. bila spremna da vodi borbe na liniji Užice— —Bajina Bašta. najveći deo oslobodilačkih snaga prešlo je prugu Užice—Višegrad 28.

2. 3.sa komandantom bugarske 24. divizija i dalje je imala zadatak da čuva granicu prema Sandžaku i prema Bosni.256/400. 686—767). d. maja na Taru. IV 1944. i 5.256/626—7. nemačka vojna komanda u Srbiji organizovala je krajem marta i početkom aprila akciju protiv jedinica narodnooslobodilačkog pokreta u Toplici pod šifrom »Bergruč«. 2. Simov je prihvatio neposrednu komandu nemačkih majora Holmana i Vajela. Dok su još trajale borbe u dolini Ibra. 672—3. Izveštaj komandanta J u g o i s t o k a od 24. pošto na njenoj teritoriji nije više bilo jedinica narodnooslobodilačke vojske. lako su drum i pruga Bajina Bašta—Užice i Višegrad—Užice bili posednuti brojnim bugarskim i nemačkim trupama. V 1944. Bugarska divizija dobila je zadatak da obezbedi put Užice—Dub—Rogačica i Požega—Kosjerić i izviđa od juga i zapada prema Jelovoj gori. n. 196—336. 636—7. . Felber je odao priznanje Grozdanovu za njegovo »jasno i savesno rukovođenje i njegove dobre taktičke predloge« tokom izvođenja ibarske operacije. divizije. a zatim pod pritiskom neprijateljskih snaga povukle ka Zlatiboru. te je odlučeno da se obe divizije povuku nazad preko Drine. 683. (A V I I . Za to vreme bugarska 25. Bugarska 24. V i š n j i ć . M i k r o t e k a . divizija dale su veliki doprinos u potiskivanju narodnooslobodilačkih snaga iz Srbije. Neprijatelj je u daljim nastojanjima pokušao da okruži Udarnu grupu južno od Valjeva. navodno.275) U dvomesečnim neprekidnim borbama sa dvema divizijama narodnooslobodilačke vojske. pokušali da beže. F. 5—19. bugarski vojnici su spalili dva sela i streljali 15 uhapšenih seljaka koji su. i od Bajine Bašte do Dervente. IV. NAV-N-T-501. proleterska divizija prebacile su se 7. i 5. NAV-N-T-501. polovinom maja bile su u Sandžaku. sabirna divizija ispunila je zadatke koji su joj povereni i. I u toj akciji učestvovale su bugarske trupe. i 25. 663—4. Mikroteka. 424). F. 276 ) Izveštaj komandanta Jugoistoka za 1. 685. 29. (A V I I . 634.276) 275 ) P. bugarska 24.

nanosile mu velike gubitke i ugrožavale značajne komunikacije. glavninu srpskih divizija u južnoj Srbiji trebalo je nabaciti na planine Petrovac. i 123. pešadijska divizija sa zadatkom da 10.Topličko . t o m I. izbije na njegov vrh i zapreči prolaze sa severa ka jugu i obratno. . k n j . tu bi je sačekale jake balističke snage i zajedničkim dejstvima uništile. narodnooslobodilački pokret u Srbiji snažno se rasplamsao i obuhvatio sve krajeve. 277 ) Prvi deo velike topličke . dok. na t i m terenima 21. oslobodilačke snage pretrpele su osetne gubitke. pa tu okružiti i razbiti. policijski puk i 5. 23. Po naređenju generala Nikolova u akciji »Trumf« učestvovala je bugarska 27. u drugoj polovini juna 1944. pešadijski puk i konjički eskadron. bugarski 122. srpsku diviziju i 13. srpska divizija stalno su napadale neprijatelja. bataljon Srpskog državnog Zbornik. Zato je vojnoupravni komandant Srbije na brzu ruku preduzeo operaciju protiv srpskih divizija. Nemački i bugarski okupatori angažovali su veliku vojnu silu da razbiju divizije narodnooslobodilačke vojske i spreče prodor jakih oslobodilačkih snaga iz Crne Gore i Bosne. Uoči ove operacije. U borbama koje su vođene do 28. 17 i 19. a naročito ojačao u južnoj Srbiji. snage narodnooslobodilačkog pokreta u Srbiji teško su odolevale još uvek neuporedivo nadmoćnijem neprijatelju. otpočeli su napad na 22. 11. Ali i pored ovakvog jačanja. srpsku brigadu sa ciljem da ih obuhvate iz pravca Poreča i Sijarinske Banje. godine. zahvaljujući opštem razvoju situacije. Radan i Majdan. nabace u trougao Oruglica—Lipovica—Velja glava kod Lebana i tu unište. Iz doline Zapadne Morave napadao je bugarski 3. poznatu kao topličko-jablanička operacija. 24. Prema planu vojnoupravnog komandanta Srbije. juna. godine. i 25. ili ih potisnuti prema liniji Orlova čuka—Kitka —Lisica—Prepolac. i jedan nemački policijski bataljon ojačan artiljerijom.jablaničke ofanzive pod šifrom »Trumf« izveden je okruženjem planine Jastrebac. ali nisu uništene.jabianička operacija Sredinom 1944. 22. Započela je pod šifrom »Trumf« a završila pod šifrom »Halali". jula iz doline Toplice nastupi ka severu i »očisti« južne padine Jastrepca.

zato su se u noći između 23/24. odmah obavešten o teškoj situaciji u kojoj su se našle ove srpske divizije. razmotrio je mogućnost i naredio operativnoj grupi divizija Vrhovnog štaba 2. a srpske divizije odmah su prešle u protivnapad i za kratko vreme ponovo oslobodile Jablanicu. i 25. Za akciju pod šifrom »Halali« neprijatelj se koncentrisao južno od Toplice. Ovo napredovanje predstavljalo je opasnost da divizije narodnooslobodilačke vojske budu potpuno opkoljene. divizija. divizije narodnooslobodilačke vojske učestvovali su bugarska 29. 3 5 . okupacioni korpus. Bugarska 27. na prostor Medveda— Đulekare—Donja Oruglica—Tupalski vis. jula prebacile na desnu obalu Jablanice. 5. i 25. 24. Protiv 21. vodili su borbe protiv narodno27S ) A V I I . U to vreme na Jastrepcu su se nalazili 16. k n j . Pustu Reku i Toplicu. od 19. 24. divizije narodnooslobodilačke vojske pružile su jak otpor. grupa jurišnih korpusa i Rasinsko-toplička grupa sa linije Beloljin—Jankova klisura—reka Rasina. divizija potisla je 19. Jedinice 21. 278 ) * * * Bugarski 1. delovi ruskog zaštitnog korpusa i 5. 9. četnička 4. delovi Srpskog dobrovoljačkog korpusa. 5. k. 42. divizija. i 17. Vrhovni štab narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije. jedan združeni odred bugarske 22. f o n d Bugarska. 1 7 8 . divizije i Jastrebački narodnooslobodilački partizanski odred. Operacija je otpočela 20. i ostale bugarske trupe. t o m I. Neprijatelj je sada obustavio dalje nadiranje i deo snaga orijentisao prema Kopaoniku. ali je neprijatelj ipak uspeo da prodre na slobodnu teritoriju. Isto veče brigada je uspela da se probije jugozapadno od Prokuplja i uđe u sastav svoje divizije. divizije narodnooslobodilačke vojske i izbila na Vidojevicu i Rrgačku planinu. jula sa polukružne osnovice Kuršumlija—Tulare—Prokuplje—Kosančić—Lebane. B-29—30. jula. . brigadu 25. Po naređenju Nemaca operacija je počela 10.000 pripadnika albanske milicije. Odatle su se povukle prema Gnjilanu. dok.korpusa. u toku avgusta 1944. Zbornik. nemački 4. brigada 25. da hitno krenu prema Kopaoniku. pešadijske divizije nalazio se na liniji Aleksinac — Donja Trnava spreman da stupi u akciju sa severoistoka. jula ovim neprijateljskim snagama priključila se i bugarska 27. policijski bataljon.

Kad je već bilo sasvim izvesno da će trupe Sovjetskog Saveza ući u Bugarsku. tako je slabila i bugarska denacionalizatorska politika na anektiranom delu Srbije.657 muškaraca. ali ni tada ni kasnije nisu priznali da je njihova politika denacionalizacije jednog nacionalno opredeljenog naroda bila pogrešna. 366 žena. No. okupacionog korpusa naredio je okupljanje svih bugarskih jedinica na prostoriji Grdelica— —Leskovac—Niš kako bi se sve jedinice zajedno. U južnoj Srbiji borbe su vođene u Toplici. komandant 1. a u zapadnoj Srbiji na Zlatiboru. obešeno 87 muškaraca i 14 žena. I umesto da uvide prave uzroke kraha svoje nasilne politike. prvo na manjem delu a zatim skoro na celoj srpskoj teritoriji. divizije. Kako se rat bližio kraju i poraz sila Osovine bio izvesniji. bugarska vojska je činila teške zločine nad srpskim narodom. bugarski vojnici i policija ubili su 11. Prema procenama Državne komisije za utvrđivanje zločina okupatora u toku okupacije 1941—1944.170 građana Srbije.oslobodilačkog pokreta sve do kapitulacije i povlačenja iz Srbije — do početka septembra 1944. povukle preko Pirota u Bugarsku. . godine. ili sadejstvuju sa snagama narodnooslobodilačke vojske ili pristupe bugarskoj otečestvenofrontovskoj vojsci: ukoliko ne prihvate ni jedan ni drugi predlog — neka predaju oružje i vrate se kućama u Bugarsku. Od toga je streljano 3. Posle svakog oružanog sukoba sa jedinicama narodnooslobodilačke vojske. naredila je 29. Bugari su neuspeh pravdali nedostatkom vremena za sprovođenje svoje zamisli. Naprotiv. okupacionog korpusa iz Srbije. Vojska fašističke Bugarske borila se u Srbiji tri i po godine. avgusta povlačenje 1. protiv narodnooslobodilačkog pokreta i protiv srpskog naroda. ovi pregovori nisu urodili plodom. osetilo se da bugarski okupatori posustaju. pod zaštitom bugarske 6. Još sredinom 1943. A kada je i vlada carske Bugarske uvidela da je rat izgubljen. avvusta izdao je naredbu svojim jedinicama da stupe u vezu sa bugarskim garnizonima i predlože im da. 167 dece. Jablanici i oko Vranja. Glavni štab narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije za Srbiju 27.

str. 4. i d o k u m e n t a Državne komi- sije za utvrđivanje zločina Bugarska. koliko nestalo! 279 ) Primenjujući represalije prema srpskom narodu. OT ) Uporedi V. niti se držala međunarodnih konvencija. a zarobljenike odmah streljala ili slala u koncentracione logore u Nemačkoj i Bugarskoj. Popović. fond br. Bugarski vojnici surovo su kažnjavali narod Srbije i proglašavali ga sukrivcem za sve akcije narodnooslobodilačkog pokreta. ali je iznad svega izazivao mržnju srpskog naroda prema bugarskom okupatoru i jačao odlučnost da se bori do konačne pobede. spasonosna mogućnost da se bugarski narod oslobodi žiga sramnog savezništva sa najmračnijim silama čovečanstva. bugarska vojska se nije obazirala na međunarodno ratno pravo. č. To je bila ogromna. To nije bila samo ruka pomirenja. koliko podleglo mučenju.zaklano 179 muškaraca. iako je prema normama međunarodnog ratnog prava to bio. 14 žena i petoro dece. . (A V I I . V I G . Na kraju rata srpski narod pružio je ruku pomirenja bugarskom narodu spreman da strašne godine okupacije i crnog terora fašističke Bugarske ostavi istoriji. k. Takav teror mogao je da izazove i privremene krize u narodnooslobodilačkom pokretu. mogućnost da krene putem slobodne socijalističke zemlje. n. mogućnost da pokaže svoju pravu dušu. Narodooslobodilački pokret u Srbiji nije priznavala kao ratujuću snagu. 16/5—2). Koliko je ljudi spaljeno. 74 3. Borce narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije bugarska vojska tretirala je kao bandite.

SARADNJA IZMEĐU NARODNOOSLOBODILAČKOG POKRETA JUGOSLAVIJE I ANTIFAŠISTIČKOG POKRETA OTPORA BUGARSKE .

mada je postojala i ranije. U duhu te internacionalističke solidarnosti. a borbu protiv fašističkog okupatora na jugoslovenskom tlu kao internacionalistički dug komunista prema prvoj zemlji socijalizma. koji su inače imali tradiciju dobre sarad9* 131 . Komunistička partija Jugoslavije je u 1941. predvođeno komunističkim partijama Jugoslavije. a kasnije i učvršćivanje komunističke partije Albanije i razvijanje oružanog ustanka u Albaniji. Saradnja sa komunističkom partijom Grčke i narodnooslobodilačkom borbom grčkog naroda. posebno partija Jugoslavije i Bugarske. Grčke i Bugarske.PLATFORMA ZA SARADNJU IZMEĐU KPJ I BRP Saradnja i veza između komunističkih partija zemalja Balkana postojala je do početka drugog svetskog rata. bile su upućene jedna na drugu iako je svaka od njih imala svoje sopstvene puteve i načine za pokretanje masa u borbu za nacionalnu nezavisnost i novi društveni poredak. koje su za sobom imale bogatu internacionalističku tradiciju. od leta 1943. Borbu Sovjetskog Saveza protiv fašističke Nemačke jugoslovenski komunisti su od prvog dana shvatili i prihvatili kao sopstvenu borbu. uglavnom. Odnosi Komunističke partije Jugoslavije i Bugarske radničke partije. Progresivne snage na Balkanu. inspirisane zajedničkom marksističkom ideologijom. preko Kominterne. naročito se dobro razvijala. Sovjetskom Savezu. godini pomogla stvaranje. Porobljavanje i podela Balkana u drugom svetskom ratu nametnuli su pojačanu saradnju komunističkih partija balkanskih zemalja.

teškoće su dolazile i otuda što su KPJ i BRP imale različite pogledu na neka bitna pitanja nacionalnog integriteta i identiteta makedonskog naroda: dok je KPJ u svojoj programskoj platformi priznavala postojanje makedonske nacije i njeno pravo na oružanu borbu za oslobođenje. posle komadanja Jugoslavije. Drugo. nacionalno konstituisanje i samoopredeljenje. Dugoročne ciljeve saradnje jugoslovenska strana videla je u zajedničkoj borbi protiv fašizma.nje. godine do 9. policijom. bugarske okupatorske vlasti sa svim svojim organim a — vojskom. CK KPJ. KPJ i jugoslovenski narodnooslobodilački pokret nisu prihvatili ni bugarsku ni bilo čiju drugu okupaciju i komadanje jugoslovenske t e r i t o r i j e 1 ) . septembra 1944. to ne može b i t i zapreka za z a j e d n i č k u borbu naroda i p r o t i v okupatora zemlji«. mađarski — protiv kojih je treba') može biti " Z e m l j a je rasparčana i podeljena između nekoliko neprijateljskih osvajača. drugo. u drugom svetskom ratu izgrađivani su u donekle složenim okolnostima. Bugarska je okupirala deo Makedonije i Srbije — integralne delove jugoslovenske teritorije. 1941. BRP je odbacivala postojanje makedonskog naroda kao nacije i smatrala da u Makedoniji ne postoje uslovi za oružanu borbu protiv okupatora. godine. Bugarska je čvrsto stajala u hitlerovskoj koaliciji i to od 1940. k n j . bugarske oružane snage na čitavoj okupiranoj teritoriji činile su glavne snage za gušenje narodnooslobodilačke borbe naroda Jugoslavije. uglavnom zbog različitih uslova u kojima su ove dve partije delovale. Jugoslovensko partijsko rukovodstvo polazilo je od nekoliko osnovnih principa kao pretpostavki za saradnju: prvo. Prvo. u toku drugog svetskog rata KPJ je izgrađivala i dugoročnu i praktičnu političku saradnju sa progresivnim snagama u Bugarskoj. i svake narodnooslobodilačke borbe. svih pokrajina savetovanju Majskom . 1 ) . t o m I I . — pruži svoj praktičan doprinos slomu fašističkih sila. 1941. Treće. U takvim okolnostima. Pored ovih vrlo značajnih okolnosti. 2. godine — ( Z b o r n i k . to ne nikakva zapreka za z a j e d n i č k u i njihovih agenata u borbu naroda J u g o s l a v i j e za zaključeno je na njihovu s n o s t i s l o b o d u . sudstvom — bili su u Makedoniji i delu Srbije okupatori kao i svi drugi okupatori u Jugoslaviji — nemački. u najvećim nastojanjima da svaka partija u svojoj zemlji svenarodnim otporom i oružanom borbom — t i m najefikasnijim oblicima antifašističke borbe. nezavi- a l i to ne može da bude nikakva zapreka za d a l j n j e j e d i n s t e n o d j e l o v a n j e KPJ. italijanski. dok.

koji se tada već nalazio u Skoplju. R a d o s a v l j e v i ć stigao u S k o p l j e 25. 10. sa Georgi Dimitrovim na čelu. intenzivirana je razmena iskustava. bespoštednu i tešku borbu. . 13. Skopje. sa BRP i bugarskim pokretom otpora. ali u isto vreme i saradnju s demokratskim snagama Bugarske. 1. nalazio u Sovjetskom Savezu. njegovim dolaskom saradnja 2 ) Sekretar CK KPJ J o s i p »Mi stojimo u Broz T i t o u vezi sa pismu CK BRP od 6. Nastavljena je veza rukovodstava obeju partija. (u 3. u narodima Jugoslavije ne rasplamsa antibugarsko raspoloženje. t o m V I I . ) D. treće. P o p o t r e b i b i s m o v a m m o g l i p o s l a t i i n e k o l i k o naoružanih odreda«. t o m V I I . 51). k n j . vo knj. Cprimedba septembra Georgi 1941. k n j . dok. ovlašćeni delegat Centralnog komiteta KPJ i Vrhovnog štaba narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije. niti sa bugarskim vojno-fašističkim režimom. osloboditeinata 1941—1945). koja je već postojala preko Kominterne. k n j . 4 ) Pokušaji da se u to vreme preko Niša ostvari i direktna veza između CK KPJ i CK BRP nisu urodili plodom. knj. 1. dok. (Zbornik. KPJ i jugoslovenski narodnooslobodilački pokret nisu ni u jednom trenutku identifikovali bugarski narod sa bugarskom okupatorskom vlašću u Jugoslaviji. godine u Makedoniju dolazi Svetozar Vukmanović Tempo. koji je ujedno bio i predstavnik KPJ za vezu sa BRP. Izvori za 1941—1945. godine u Skoplje došao na rad u Pokrajinski komitet KPJ instruktor CK KPJ Dobrivoje Radosavljević. U ratnim uslovima ta saradnja ostvarivana je ilegalnim putevima i metodama. 2 ) Sa izvesnim prekidima. i pored teških zlodela bugarskog okupatora. kedonija dok. Di- godine javlja: stalnoj Đorđem autora: m i t r o v ) . vojna i revolucija 1968. uložili su ogromne napore da se. Kada je sredinom 1942. Ovakva platforma KPJ pretpostavljala je borbu protiv bugarske okupacije. 46. Ma1. V I I I tom II. 3 (Zbornik. dok. dok. 9 ) . 18. . mišljenja i materijala obeju partija. preko PK KPJ za Makedoniju održavana je veza i sa rukovodstvom BRP u Bugarskoj. Centralni komitet Komunističke partije Jugoslavije bio je u stalnom kontaktu sa Zapadnim biroom BRP koji se tada. 1. 45. Početkom 1943.io voditi dugu. ') Zbornik. daljem tekstu Izvori 1942. 3 ) Radosavljević se povezao sa predstavnikom BRP Bojanom BIgaranovim. naprotiv. t o m V I I . .

na primer. preko ih rejonu 2. ni KPJ ni jugoslovenskim narodima nije moglo biti svejedno koje će snage pobediti u Bugarskoj i kakav će status imati posleratna Bugarska. Jedna grupa. 5 ) D e l e g a t CK KPJ I VS stigao u Skoplje krajem februara 1943. Rukovodstvo KPJ vodilo je u toku rata posebnu brigu oko prihvatanja i prebacivanja bugarskih revolucionara iz Sovjetskog Saveza. 6 ) Posebne napore KPJ je uložila da bi stvorila partijske veze u bugarskoj okupacionoj vojsci. sa Blagojem Ivanovim Kostom i Šterjom Atanasovim Viktorom na čelu. sastala Makedonije prebacio Kožuf. slobodna teritorija Crne Trave postaje baza za stvaranje bugarskih partizanskih jedinica. razvila kontakte i saradnju u graničnim rejonima. Albanije. čvršće su povezani i narodnooslobodilački pokreti između Jugoslavije. zatim septembra u sa štabom Travu.između dve partije i pokreta dobija nešto širi obim i značaj. maja 1944. Ivanov Crne avgusta Gore. početkom bugarskim Trnskim partizanskim odredom. Cilj ovih nastojanja KPJ bio je da se borba protiv fašizma u ovom delu Balkana čvršće poveže i učini što efikasnijom. . grčkom i bugarskom komunističkom partijom. Bugojna. je Đ e v d e l i j s k i (Plačkovički) partizanski sektor Osogovskih planina. saradnja dveju partija bivala je sve intenzivnija i plodnija. gde se Albanije. i ostao na radu u M a k e d o n i j i do kraja rata. celishodnost oružane borbe. i na tlu Jugoslavije pomogla stvaranje bugarskih partizanskih jedinica. a potom rešavati sve ono što bi smetalo daljem zbližavanju i saradnji. prebacila se u Bugarsku preko jugoslovenske teritorije. godine preko Makedonije su ojačani kontakti sa albanskom. Grčke i Bugarske. godine uputio iz Sovjetskog Saveza. prebačen pratnjom planine u 18. Što se više bližio kraj rata. poraziti fašizam. iako su neka značajna pitanja i dalje ostajala sporna — makedonsko pitanje. 4 ) Spušteni sa 5. 5 ) U toku leta 1943. Srbije. u to vreme. šterju i Atanasov stigao Pejčev) zasa kretao u GS prešla padne odred se je divizijom korpusa. a započinju i drugi vidovi saradnje. sa su je padobranima NOVJ. mada je i dalje opterećena teškoćama. No. odakle do Crnu put zatim Grupa (Crvulanov oružanom na dugi Sandžaka. Značajno je da u južnoj Srbiji. Jer. i jugoslovenski i bugarski komunisti u t i m teškim vremenima rata davali su prednost trenutno onom najhitnijem: slomiti sile Osovine. koju je Zagranični biro CK BRP sa važnim zadacima i ovlašćenjima 1943.

u odnosima između rukovodstava KPJ i BRP došlo je do neslaganja u pogledu organizovanja KPJ u Makedoniji i tretiranja makedonskog nacionalnog pitanja. 75). (Lazar tanje. n. zadužen za p r i p a j a n j e p a r t i j s k e o r g a n i z a c i j e T r a k i j e . Kalajdžiorganizacije pripajanje Egejske partijske Makedonije Bugarskoj radničkoj Mitko partijske zadužen Vardarske Makedonije j e v . d. Odmah pošto su bugarske fašističke trupe okupirale delove Vardarske Makedonije. su Bugari. 8 prosvetnu delatnost j e d i n e Makedonce u e m i g r a c i j i p r i b l i ž i platforma treba Mojsov: ) U za tu ostala radnička su ušli sačekati Bugarska komisiju samo BRP i ih od u t i c a j a buržoaskih p a r t i j a . Todor Pavlov. organizacije pripajanje Zafirov. 50—51). Egejske Makedonije i zapadne Trakije. bugarska prisajedine zemlja. »majci Makedonci otadžbini« pi- Makedonija priliku fkomunista) član pogodnu makedonsko BRP. BRp komisiju Ciljevi je svoj pomodni otrgne da je t r e b a l o po »makedonskoj Međutim. Ovakvu politiku 7 ) Centralni rata komitet BRP formirao kao komisije ista: partija je su u bili: Bugarskoj organ kroz da je se i CK u godinama koji pre drugog da radi po- svetskog Makedonsku liniji». . Centralni komitet BRP preduzeo je mere da partijsku organizaciju Makedonije prisajedini Bugarskoj radničkoj partiji. iz čega je proizlazio i različit odnos ovih dveju partija prema organizovanju oružane borbe makedonskog naroda. i nacionalno za Risto Beograd 1948.STAV BRP PREMA MAKEDONSKOM NACIONALNOM PITANJU I ORUŽANOM USTANKU U MAKEDONIJI BRP priključuje partijsku organizaciju Makedonije Velike teškoće kroz koje je prolazio makedonski narod pružajući otpor nemačkom. (Lazar M o j s o v . Raspuštena je Makedonska komisija 7 ) i formirana nova komisija od tri člana 8 ) sa zadatkom da se poveže sa partijskim organizacijama u okupiranim krajevima radi njihovog lakšeg priključenja BRP. bile su uvećane još jednom okolnošću: odmah po kapitulaciji Kraljevine Jugoslavije. s t r . zadužen partiji. s t r . bugarskom i italijanskom okupatoru.

Stav vojna niju i resa njih. a Makedonci su Bugari. Turaka 541. Ministarstvo je na odbrana. (Bugara godine drugih Makedoniji ni jednog Makedonca! K r a j e m X I X veka M a k e d o n i j a j e . neophodnost da se i partijska organizacija Makedonije priključi Bugarskoj radničkoj partiji. Turaka 449. ren Trakiju izvan BRP nije o makedonskom sasvim naše stav. i m a l a 2. Jugoslavije. »da zaboravi narodnata prema godine: su odričući svoju prošlost i Sofija r i j e koja je zajednička sa i s t o r i j o m bugarskog naroda«.0 kaže da je KPJ zauzela otvoda se odrekne s v o j e tom 1. .767 s t a n o v n i k a (Bugara 1. Centralni komitet BRP pozivao se na Statut Kominterne i na primere iz istorije Boljševičke partije. banaca i d r u g i h 184. Time je jasno došao do izražaja stav koji je u BRP dominirao uoči drugog svetskog rata: Makedonija je bugarska zemlja. Bugarskoj do i Makedoniji). stanovništvo«. . 1. ( O t e č e s t v e n a t a v o j n a na B l g a r i j a 1961. ali ni u vrhu BRP ni u širem članstvu nikada nije zauzet odlučan stav o ovom toliko značajnom pitanju za odnose između dveju partija.702). Grka 253. Albanaca 228.095. nacionalne posebnosti makedonskog naroda i p o s t o j a n j e makedonske n a c i j e .615.367.355. perijalističkim državama međusobno nacionalno ugnjetavanje. jer »u jednoj državi ne mogu postojati dve partije ni dva partijska rukovodstva«. pitanju o t v o r e n o je i izražen od u knjizi Otečestvenata na Makedointeposle istoj makeistoi U od na B l g a r i j a : »Borba BKP p r o t i v rata p o l i t i k e buržoazije u odnosu pravednih označavala o d r i c a n j e Partije zemlje naročito ostalo posle porobljeno oslobođenja nacionalnih bugarskog naroda. Naime. proizlazila je.' 0 ) ') Taj usiovljenom šnjoj dovelo kedonije Blgarija stav jezičkim i se i objašnjavao etnografskim istorijskom svojstvima odnosa podacima početkom povezanošću Južnih u u Makedonije u i toku i Bugarske. »bugarske nacije« 1912. Tada se k n j i z i se g o v o r i o stavu KPJ u odnosu na M a k e d o n i j u i nacionalistički donskog s t a n o v n i š t v a t r a ž i l o 1944—1945.204. po t i m podacima. str. zbog toga što je deo Makedonije okupacijom postao sastavni deo bugarske države. razvitkom Prema krajem političkim okolnostima veka i p a r a l e l n i m kapitalističkih oformljenja XIX veka statističkim i Makedoniji knjizi jednovremenog Bugarske. početkom Algodine 2. granice Ona je v i d e l a da je do b a l k a n s k i h ratova bugarsko 1912/1913. 9 ) Istina. 253—256).335).181. između dva rata bilo je perioda kada je BRP bila veoma blizu pravilnog gledanja na makedonsko pitanje. iznela trima da u impri- ) Kominterna od aprila stav koje makedonskom »Buržoazija t r i j u podelile nacionalnom vladajućhi Makedoniju pitanju nacija u pokušava svojoj krije odluci 1934. Ovakav stav bio je neprihvatljiv za KPJ i zato što je CK BRP devizom »Jedna teritorija — jedna partija« de facto priznao bugarsku okupaciju Makedonije.CK BRP tumačio je postavkom: »Jedna teritorija — jedna partija«. navodno.258.224 stanovnika 1912. u danai što iX je Mana nema VIII Slovena stvorenim na (naseljenih Bugarskoj. i teritoriji u današnje vojna Otečestvenata 1944—1945. Da bi opravdao ovaj nedopušten postupak u odnosima komunističkih partija.366.301.

pa do aprilskih dana 1941. tretiranju Takva time nije pitanja. još od Pete zemaljske konferencije KPJ. U Emigrirao Jugoslaviju 1921. treba da Viena da se bude: izdvoji prikaz pravo iz makedonskog Ristove naroda i u na sabr. str. su bila rukovodioci i svih ovaj. 158—164). toga glavna parola i delo. uticaj Komunističke partije na široke slojeve i povezanost sa narodom. kao Kominterne pravilnom postavljanju svesti Tako na makedonskog među Pirinskim narod. godine iz Jugo- u Bugarsku. BRP. ma- moopredeljenje. organizacijama (Obedineta). ali samo ako one broj da se bezrezervno rukovodiloca a ne radi samo prihvate BRP o narod s a m o s t a l n a n a c i j a . usmerenu su nacionalne Bugarskoj. godine. zajednička i ravnopravna oslobodilačka borba makedonskog naroda sa svim narodima Jugoslavije bila je garantija da će u budućoj zajednici slobodnih i ravnopravZbog ujedinjenje«. jer se koja U ta za taktički manevar suštinu tretmana makedonske masama. otvorena denacionalizatorska i asimilatorska politika bugarskog okupatora. uključujući pravo porobljivačkih Dušanke država izvojuje (Makedonsko 1934. s t r . oktobra 1940. Makedoncima pesnici knj. rođen u Prilepu. delatnost VMRO makedonske krugovima podršku u od (Obedineta). jer bi lako momenat na d e l a t n o s t V M R O Neki makedonskog bila do i i (Obedineta). marksističko-lenjinistički stav KPJ prema makedonskom nacionalnom pitanju i podrška stremljenjima makedonskog naroda za sticanje nacionalne slobode i ravnopravnosti. a zatim u Sovjetski se v r a t i o 1939. JIČ-u podršku 3—4/1970. na odnos razmotri ne u celog svim VMRO malog dibordo- masama. K o m i n t e r n a j e p o d v l a č i l a d a ć e balkanske z e m l j e kedonskih masa. emigrantskim značajnu 235. Stav prvenstveno akcionom članstva njih novi Kominterne sadrži znatan tumačio je kao direktivu nacije. i suprotstavljao se nekim odlukama Centralnog komiteta. i smtarali se da a ne su da i m a t i j o š veću gledište da je makedonski smislu BRP izgledalo je tim u se o makedonskim u BRP treba d i r e k t i v a ograničavala samo prema BRP. . Savez. makedonski Bugarskoj Vstori/a makedonskiot ") M e t o d i j e goslavije Satorov Sarlo. Na čelu Pokrajinskog komiteta KPJ za Makedoniju nalazio se Metodije Šatorov Šarlo. U Makedoniji su 1941. rektiva sve benog bili broja komunista. 11 ) koji se u nekoliko navrata. prerastanje i u 3. snažniju tumača insistiranja izvesna od kraja istaknutijih neprevaziđena rukovodilaca na njeno rukovodilaca shvatanja nije odstranila BRP p r i h v a ć e n a . 242). pitanja sprečavala širokim 229—231. nije slagao sa nekim ocenama CK KPJ koje su se odnosile na političku situaciju u zemlji. godine objektivno postojali povoljni uslovi za vođenje oružane borbe protiv okupatora: težak ekonomski i socijalni položaj radnika i ekonomsko izrabljivanje radničkih i seoskih masa.Situaciju je otežavalo i to što partijska organizacija Makedonije nije spremno dočekala događaje koji su usledili.

s t r . nije se J o s i f o v s k i Pitu. Od početka rada stanja u M a k e d o n i j i počeo da se s u p r o t s t a v l j a l i n i j i pokušaj u zemlji. Široki narodni slojevi bili su prepušteni uticaju defetističke propagande raznih protivnarodnih elemenata — petokolonaša. kongres KPM. pakta. narodnog snaga u fronta Makedoniji. » I s t o r i j a na m a k e d o n s k i o t narod«. 49—53. slagao š a t o r o v u su se s u p r o t s t a v i l e Kuzman si- Plenuma Centralnog da nema da protiv ali (Prvi su se komiteta zemlja političkoj od aprilskih otvoreno Trojnog za događaja. Kao č l a n CK KPJ šan tiv stav o pitanju š a t o r o v je na Petoj kolonista iz ili siromašni prema je i nepoštovanja usvojenih CK KPJ. zemaljske Makedoniji i neki sa krajevima Jugoslavije zbog toga KPJ isključe o num PK. IJ ) »Istorija na makedonskiot narod«. direktiva organizovanje. Šatorov i pokrajinsko rukovodstvo nisu preduzeli ništa da pripreme i organizuju komuniste Makedonije za predstojeće događaje. oni Takva lako prihvatio. Pete praksi dali Zbog toga zaključci godine). narodni »nacioda srpskom šatorov kon(Plejedinstveni bez prema što je antifašističkih okupljao sve demokratskih f r o n t za borbu p r o t i v režima C v e t k o v i ć — M a č e k . mržnje obzira razbijanju sprovodio. 307. seljaci i aktivni i I oslonac v e l i k o s r p s k o g režima politike je Satorov razgarao mržnju iz S r b i j e to ugnjetavanja v e l i k o s r p s k e buržoazije srpskom prema i stavom osnovni narodu stvaranju zadatak b i o u č v r š ć e n j e j e d i n s t v a Pogrešno Nasuprot nalnog li su narodu. makedonski narod imati slobodan i ravnopravan položaj. zemaljskoj u ostalim PK i konferenciji. knj. Prvi kongres KPM. Tako su oportunistički stav Šatorova i uticaji BRP paralisali rad Pokrajinskog komiteta KPJ za Makedoniju. 3. 123—124). U t i m danima većina istaknutijih makedonskih komunista nalazila se van Makedonije. politika su ti vodila i stavovi ih je u prikriveni je osuđeni dalje na š a t o r o v je b i o za s t v a r a n j e velikosrpskog raspirivači režima. 12 ) Umesto da se partijsko rukovodstvo učvrsti i pardine. s t r . održan je t e k januara partijske organizacije Satorov se tuaciji uoči i agresije. njihovo masovnih demonstracija. 3. k n j . zemaljskoj k o n f e r e n c i j i zastupao pogrebez obzira da i u Like. probugaraša i profašista. u zatvorima. u vojsci. 151—153. ferencije neke u nisu protivnike fašisti Petoj kao 1941 i vančomihajlovisti. Međutim. u raznim krajevima Jugoslavije. u smatrajući Pokrajinskom nikakve došlo neke je opasnosti mora do oštrog fašističke Povodom oko nije na te suprotstavljao šatorov je stavu bio braniti. Februara 1940. koji kao rukovodeće partijsko telo nije efikasno delovalo. fronta«. partijske organizacije s v o j u I n i c i j a t i v u organizovale d e m o n s t r a c i j e . gledište svih bi imao okupljanju koji naroda J u g o s l a v i j e borba za odbranu z e m l j e . na radu ili studijama.nih naroda Jugoslavije. . vreme pomagači li su Tim je oni bili proaktivni KPJ. str 123—124. izabran za sekretara odluka i PK KPJ za Makedoniju. potpisivanja organizovanja ni data komitetu sukoba demonstracija. 52—53. s t r . kada u borci iseljavanja Makedonije. rezultate članovi ocenama jedinstva antifašističkih snaga Jugoslavije. te nisu u pravom trenutku mogli uticati u duhu smernica i direktiva CK KPJ. s m a t r a l o se da to n i j e svestan već p o s l e d i c a nepoznavanja stavova. na p r i m e r .

Šatorov je prekinuo vezu sa CK KPJ. dok. . Kuzman Josifovski. Blagoj Talevski. ono je razbijeno. 2. odbio da distribuira partijsku štampu u organizacijama. čvrsto zbijati redove Partije i jačati nacionalnu svest makedonskog naroda — skoro mesec dana ostala bez partijskog rukovodstva. U partijskim dokumentima Makedonije prestaje da se pominje Jugoslavija. a partijske organizacije bile prepuštene same sebi. partijsku organizaciju Makedonije pri ključio Bugarskoj radničkoj partiji. otišao u Sofiju i. Iz Pokrajinskog komiteta odstranjeni su Blažo Orlandić i Dobrivoje Vidić. jer »kao Srbi sada nemaju šta da rade u Makedoniji«. a neka dokumenta potpisana su sa »Pokrajinski komitet Radničke partije u Makedoniji«. bez ikakvih partijskih zadataka.3 ) Zbornik. tom VII. 1. s t r . odbio dva poziva CK KPJ da dođe u Beograd da bi se zajednički razmotrilo stanje u Makedoniji i primile direktive za dalji rad. Stra. takoreći. knj. a Lazara Koliševskog i Maru Nacevu. to ipak nije značilo da je CK KPJ ostao bez uticaja na komuniste Makedonije. Stevan Naumov. Prvi kongres KPM. 13 ) Neorganizovan i. jer je CK KPJ tamo poslao na partijski rad Dragana Pavlovića. na poziv CK BRP. u njihova rodna mesta. Šatorov je krajem aprila. ni odrediti zadatke komunista u uslovima okupacije. Tako je Makedonija u t i m prvim danima bugarske okupacije — u danima kada je bilo od ogromnog značaja brzo i organizovano dejstvovati. Takvim postupcima Šatorov je faktički ocepio partijsku organizaciju Makedonije od Komunističke partije Jugoslavije. kao instruktora. . kao članove PK. 14 ) Ali. raspušten Pokrajinski komitet nije mogao dati ni ocenu situacije posle okupacije i rasparčavanja Makedonije.tijsku organizaciju osposobi za borbu u uslovima okupacije. str. 156—157. 57. rasturio tehniku za štampanje materijala Pokrajinskog komiteta. 57. bez odobrenja CK KPJ i konsultovanja makedonskog partijskog rukovodstva i članstva. I partijski aktivisti — Mirče Acev.4 ) I kongres na KPM. Druga tri člana Pokrajinskog komiteta upućena su u unutrašnjost. Odluka CK KPJ da se preduzmu hitne pripreme za dizanje svih naroda Jugoslavije na oružani ustanak preneta je i do partijskih organizacija u Makedoniji. odbio da prisustvuje Majskom savetovanju.

dobrodošle kolebljivcima i oportunistima u Partiji. odnosno posledice koje je ona izazvala. i pored ispoljene nacionalne i partijske svesti velikog dela članstva. i pored snažnog pritiska. samoinicijativno formiraju vojne komisije i štabove.s ) I kongres KPM. L. Hronologija roda J u g o s l a v i j e . Suprotno stavovima CK KPJ i jasnoj odluci o dizanju oružanog ustanka. druge su. tetovska. Kumanovska partijska organizacija prekinula je vezu sa dotadašnjim Pokrajinskim komitetom a otpor pružaju i prilepska. a iznad svega dobrodošle bugarskom okupatoru.šo Pindžur. uništavaju policijske i sudske arhive. 4 i 5. KPJ. br. veleška. preneli su te stavove partijskim organizacijama Makedonije. a ono što je prikupljeno preda okupatoru. suprotstavlili oceni da je politička situacija u Makedoniji takva da je besperspektivna oružana borba. kavadarska i druge organizacije. obuću. izvestile Pokrajinski komitet da su oružje predale bugarskim vlastima. 33. 57—62. . 383—385. dok. organizuju akcije za oslobođenje komunista iz zatvora i zarobljeničkih logora. navedeni Istorijski arhiv. formiraju diverzantske grupe i organizuju obuku u rukovanju oružjem. Uputstva su prenošena i preko Srbije — preko Vranja i drugih mesta. Pokrajinski komitet sa Šatorovim na čelu. suprotstavili politici pripajanja makedonske partijske organizacije Bugarskoj radničkoj partiji. sanitetski materijal i drugu opremu. znatan broj organizacija i komunista odupreli su se ovoj direktivi. pozivaju stanovništvo da bojkotuje doček bugarskih okupatorskih trupa. Koliševski. članak. t o m V I I . opet. sakupljaju novac. oslobodilačke borbe na- str. direktiva Šatorova i PK. No. prikupljaju i sklanjaju oružje na sigurna mesta. zadale su udarac partijskoj organizaciji Makedonije i oslobodilačkoj bor. A l i . prikupljaju oružje. kako bi se »sačuvali kadrovi od represalija okupatora«. 15 ) Neke organizacije javno su se izjasnile protiv pasivnog držanja partijskog rukovodstva i protiv direktive da se oružje preda. podlegavši uticaju BRP. Partijske organizacije su upozorene da se strogo pridržavaju ove direktive. pa je u maju mesecu izdao direktivu da se oružje ne prikuplja. rasturaju partijsku štampu. s t r . s t r . tvrdio je da u Makedoniji nema uslova za oružanu borbu i »da treba sačekati bolja vremena«. a u stvari su ga sakrile. Beograd 1964. odeću. Krste Crvenkovski — koji su pre dolaska u okupiranu Makedoniju upoznati sa stavovima i linijom CK KPJ.

1961. Beograd. a na drugom — protiv otvorenog mešanja CK BRP u rad partijske organizacije u Makedoniji. koja u to vreme faktički još nije ni postojala. a delimično i pod italijanski jaram. . Makedonija je takođe doživela tu nesreću da je dijele međusobno nekoliko osvajača.bi makedonskog naroda u trenutku kada su i jedinstvo akcije. i inače ne tako masovna i jaka. Šatorov i njegovo rukovodstvo ocepilo je partijsku organizaciju u zapadnoj Makedoniji. . Kao što je rečeno. Isto. To je nanelo veliku štetu radu partijske organizacije i izazvalo ozbiljne posledice u početnom periodu razvitka ustanka u Makedoniji. CK KPJ je smatrao da nasilno komadanje Jugoslavije predstavlja strateški potez neprijatelja i da je to privremeno stanje koje može trajati samo dotle dokle traje najezda fašističkih sila. Svim ovim postupcima Šatorov i njegovo rukovodstvo objektivno su priznali fašističku okupaciju i podelu Makedonije i stavili komuniste u situaciju da vode borbu na dva fronta: na jednom — protiv bugarskog fašističkog okupatora i njegove denacionalizatorske politike. i uputilo je na povezivanje sa albanskom komunističkom partijom. Beograd. u Makedo- -Borba-. teritoriji pod italijanskom okupacijom. s t r . 16 ) 1 još nešto: stavom »Jedna teritorija — jedna partija«. 4. Svugde u Makedoniji se uvodi bugarski jezik. u delu u kome se analizira situacija u Makedoniji i postavljaju zadaci komunistima Makedonije. posebno izraženog u insistiranju na stavovima o preuranjenosti ustanka i oružane borbe. bila prepuštena sama sebi. Time je ova partijska organizacija. i jasni stavovi. I bugarski osvajači ne priznaju pravo makedonskog naroda. . 5. 323. i Koliševski. Ispod velikosrpskog ugnjetavanja ona je dospijela pod bugarski. U zaključcima Majskog savetovanja. 57—62. i čvrsta organizacija bili najpotrebniji. i oni ga progone i svim silama rade na njegovom odnarodnjavanju. Bugarski osvajači pljačkaju make") niji. Majski -Pregled i junski istorije dani 1941. Komadanje jugoslovenske teritorije nije predstavljalo prepreku ni za jedinstveno delovanje KPJ ni za zajedničku borbu svih naroda Jugoslavije za nezavisnost i slobodu. CK KPJ imao je suprotna gledanja od CK BRP o ovim krupnim pitanjima. 1963. str. . Lazar 6. . VI Saveza k o m u n i s t a Ju- g o s l a v i j e « . 7. piše: » .

donski narod isto tako kao što rade nemački i italijanski grabežljivci. Zadatak makedonskih komunista jeste da okupljaju narodne mase u borbu protiv nasilnog pripajanja i dijeljenja Makedonije, a za slobodno nacionalno opredjeljenje makedonskog naroda, i za njegovu nacionalnu nezavisnost i slobodu«.' 7 ) CK KPJ nije mogao da dozvoli da jedan deo Komunističke partije Jugoslavije, makedonska partijska organizacija, bude proizvoljno i bespravno pripojen Bugarskoj radničkoj partiji, jer je to predstavljalo osporavanje osnovnih prava radničkoj klasi i makedonskom narodu da se bori za svoju slobodu, nezavisnost i nacionalnu državnost.

Intervencija CK KPJ Kominterni U prvim danima okupacije, Centralnom komitetu KPJ nije odmah bilo poznato da je makedonska partijska organizacija priključena BRP. Da bi pružio neposrednu pomoć Pokrajinskom komitetu Makedonije, CK KPJ je — smatrajući da je Pokrajinski komitet oslabljen odlaskom Orlandića i Vidića — uputio kao nove članove Pokrajinskog komiteta KPJ za Makedoniju Maru Nacevu, aprila, a Lazara Koliševskog, maja meseca 1941. godine. Koliševski i Naceva poneli su najvažnije direktive i partijski materijal, između ostalog i aprilski i majski proglas CK KPJ. Već prilikom prvog susreta, Koliševski je rekao Šatorovu da se pripreme za oružanu borbu sprovode u čitavoj zemlji i upoznao ga sa zaključcima Majskog savetovanja i drugim merama Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije. Šatorov je izrazio neslaganje sa linijom KPJ, ističući da su za njega merodavne odluke CK BRP. Sa njegovim stavovima složili su se i neki članovi Pokrajinskog komiteta. I pored otpora, sredinom juna održan je sastanak Pokrajinskog komiteta na kome je Koliševski izneo stavove Komunističke partije Jugoslavije o nužnosti pružanja svenarodnog otpora neprijatelju i dizanju oružanog ustanka. Izneo je mišljenje da je makedonski narod spreman da prihvati liniju KPJ i oštro osudio odluku Pokrajinskog komi") C i t i r a n o t o m V I I , dok. 3. iz zaključaka Majskog savetovanja CK KPJ, Istorijski arhtv KPJ,

teta o predaji oružja okupatoru, osudio samovoljno priključenje partijske organizacije Makedonije BRP, pasivnost Pokrajinskog komiteta, šovinistički odnos prema kolonistima i Srbima u Makedoniji i sabotiranje rasturanja aprilskog i majskog proglasa CK KPJ. Šatorov je ostao na svojim pozicijama ističući, pored ostalog, staru tezu da u Makedoniji ne postoje uslovi za oružanu borbu. Međutim, sada je većina članova Pokrajinskog komiteta prihvatila liniju KPJ; formirana je i Pokrajinska vojna komisija. Posle tog sastanka Koliševski, Naceva i Pindžur neposredno su se angažovali na zadatku da se u partijskim organizacijama Makedonije sprovede linija KPJ i da se razjasne oportunistički stavovi Šatorova. Centralni komitet KPJ, upoznat sa stanjem u partijskoj organizaciji Makedonije i samovoljnom priključenju Bugarskoj radničkoj partiji, 18 ) odlučno se suprotstavio bilo kakvoj promeni statusa partijske organizacije Makedonije i politici koja je zatvarala mogućnost i perspektivu makedonskom narodu da se bori protiv nemačke, italijanske i bugarske okupacije. Preduzete su energične mere: Šatorov je isključen iz Pokarjinskog komiteta i KPJ; 24. jula CK KPJ izveštava pismom Pokrajinski komitet da se Šatorov smenjuje sa dužnosti sekretara Pokrajinskog komiteta i isključuje iz KPJ zbog kontrarevolucionarne i antipartijske delatnosti; Pokrajinskom komitetu i čitavoj partijskoj organizaciji Makedonije postavljeni su zadaci za izvođenje sabotaža i formiranje partizanskih odreda. 19 ) Na sastanku od 3. avgusta Šatorov i još dva člana PK ponovo su odbili da prime pismo i direktive CK KPJ s obrazloženjem da za njih nisu merodavne odluke KPJ, pošto su pod rukovodstvom CK BRP; Šatorov je odbio da primi i odluku o isključenju iz KPJ i preda partijsku organizaciju povereniku CK KPJ Draganu Pavloviću. Zbog toga je Dragan Pavlović, po ovlašćenju CK KPJ, suspendovao ceo Pokrajinski komitet. 20 ) Politbiro CK KPJ razmatrajući na sednici od 31. avgusta situaciju u partijskoj organizaciji Makedonije, i okolnosti pod kojima je Pokrajinski komitet delovao, doneo je
>8) I ")
M

kongres J.

KPM, B. Tita 12; I

str.

57—62;

Istorijski

arhiv, KPJ L.

tom za

VII,

str,

385;

L.

Ko-

l i š e v s k i , n. č l a n a k . Pismo Pokrajinskom KPM, komitetu str. 59—63; Makedoniju, Istorijski a r h i v , t o m V I I , d o k . 12. ) Isto, dok. kongres Koliševski, n. članak.

odluku da o svemu obavesti Izvršni komitet Kominterne, Centralni komitet BRP i članove partije u Makedoniji. Generalni sekretar KPJ, Josip Broz Tito, uputio je 4. septembra telegram Izvršnom komitetu Kominterne i izneo: da je Pokrajinski komitet KPJ za Makedoniju prekinuo vezu sa CK KPJ i povezao se sa CK BRP; da je Šatorov isključen iz KPJ zbog sabotaže, grubog kršenja discipline i harange na rukovodstvo KPJ; da mu podršku pruža CK BRP; da je partijsku organizaciju Makedonije samovoljno pripojio Bugarskoj radničkoj partiji; traži objašnjenje da li je to učinjeno po odluci Kominterne, napominjući da bi takva odluka imala štetne posledice. Odgovoreno je da je Izvršni komitet Kominterne još krajem avgusta doneo odluku 2 ') da partijska organizacija Makedonije ostane i dalje u sastavu Komunističke partije Jugoslavije »iz razloga praktičnih i celishodnih«, 22 ) ali nije osuđen postupak BRP prema partijskoj organizaciji Makedonije; istaknuta je samo potreba za saradnjom između jugoslovenske i bugarske partije u Makedoniji. Takav stav Kominterne praktično je omogućavao mešanje BRP u rad partijske organizacije Makedonije, što je neminovno moralo imati negativne posledice na jedinstvo, partijnost, organizovanost i celokupno delovanje komunista Makedonije u složenim uslovima bugarske okupacije. 23 ) U pismu koje je 6. septembra Centralni komitet Komunističke partije Jugoslavije t i m povodom uputio Centarlnom komitetu BRP, između ostalog piše: »Dragi drugovi, slučaj sa makedonskom organizacijom ponukao nas je da vam se obratimo ovim pismom, jer smatramo da ste do izvesnog stepena i vi odgovorni za ono što se dogodilo u makedonskoj o r g a n i z a c i j i . . . « U pismu se, dalje, osuđuje priključenje partijske organizacije Makedonije BRP:
21

) CK BRP. ovaj

KPJ Isti bez

nije

bio

na v r e m e je bio i sa sa slaže

obavešten pismom

o ovoj CK BRP odlukom

odluci od

j e r je

ona

upućena 1941. u ar-

preko CK kome se

slučaj rezerve

kraja

avgusta

pomenutom

Kominterne.

(Istorijski

h i v KPJ, t o m V I I , dok. 17, 18, 20 i 2 1 ) .
a

)

I s t o r i j s k i a r h i v KPJ, t o m V I I , d o k . 17. Morača do »Odnosi između JIČ, Komunističke br. 1—2/1969; partije Jugoslavije arhiv i Komintom

23

) Pero 1941.

terne

od

1943.

godine«,

Istorijski

KPJ,

V I I , dok. 20.

»Mi smatramo takav postupak sasvim nepravilnim, jer je o tom pitanju trebalo sa nama razgovarati i zajednički tu stvar u r e d i t i . . . Po čitavoj Jugoslaviji — Srbiji, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Vojvodini i Dalmaciji — vode se masovne akcije i sabotaže, vodi se žestoka borba naših partizana protiv okupatora i njihovih domaćih agenata, a samo u Makedoniji nema akcija, nema partizanskih odreda, uprkos kolosalnim objektivnim i subjektivnim uslovima, uprkos našim zahtevima i direktivama i materijalnoj pomoći koju smo pružili. Nikakvi izgovori ne mogu opravdati tu s a b o t a ž u . . . Zar fašistička osvajanja mogu biti povod za proširenje jedne bratske komunističke partije, a ne potreba stvarne, uspešne organizacije narodne borbe, dobre veze i kontinuiteta u radu?«24) Zajedno sa odlukom Kominterne, prema kojoj partijska organizacija Makedonije i dalje ostaje u sastavu KPJ, dostavljene Centralnom komitetu KPJ preko Centralnog komiteta BRP u prvoj polovini septembra 1941. godine, došlo je i pismo Centralnog komiteta BRP25) u kome, pored ostalog, piše: »Mi se bez rezerve slažemo sa rešenjem Kominterne. Predlažemo makedonskim drugovima bezuslovno pridržavanje i neodložno uspostavljanje veze sa Jugoslavijom i aktivno sprovođenje rešenja pod rukovodstvom Jugoslavije. Slažemo se sa linijom Jugoslavije izloženom u pismu poslatom nama . . . «2Ć) Stavovi BRP u pogledu organizovanja oružane borbe u Makedoniji i dalje su se svodili na procene da u Makedoniji za to ne postoje uslovi. 27 ) Pošto je izneo stanje u Bugarskoj, Centralni komitet BRP u pismu naširoko izlaže situaciju u Makedoniji nastojeći da dokaže da je ona specifična i da se ne može identifikovati sa situacijom u Srbiji i Hrvatskoj; ocenjuje da je makedonski narod spreman da
» ) I s t o r i j s k i a r h i v KPJ, t o m V I I , d o k . 18. ) I s t o , dok. 21. Misli tetu KPJ
27

2S

se

na

pismo čiju

od je

24.

jula

1941.

godine

poslato

Pokrajinskom komitetu BRP

komiLazar

za )

Makedoniju,

kopiju

dostavio

Centralnom

Koliševski. I s t o r i j s k i a r h i v KPJ, t o m V I I , dok. 25.

10

145

se bori, ali samo protiv nemačkih i italijanskih vojnika — za sada ne i protiv bugarskih vojnika, izuzev u skopskom i kumanovskom području (ova područja je CK BRP smatrao »srbomanskim« — pirmedba autora). Svodeći sve ove procene, CK BRP izvukao je zaključak da u Makedoniji, u ovom trenutku, ne postoje uslovi za oružani ustanak, kao što ne postoje ni u Bugarskoj; zato predlaže da se u Makedoniji, kao i u Bugarskoj, nastave političke i organizacione pripreme. 28 ) Centarlni komitet BRP u proglasu makedonskom narodu u decembru 1941. godine poziva u borbu protiv nemačkih i italijanskih okupatora na Balkanu, u borbu za obaranje bugarskih fašista sa vlasti, u borbu za narodno-demokratsku vladu u Bugarskoj, ali ne i u borbu protiv bugarskih okupacionih trupa u Makedoniji! 2 9 )
*

*

*

Sredinom septembra 1941. u Skoplju je formiran novi Pokrajinski komitet KPJ za Makedoniju sa Lazarom Koliševskim na čelu. Prvi i najvažniji zadatak novog PK bio je organizaciono i političko učvršćenje partijske organizacije, čišćenje partijskih redova od kolebljivih i oportunističkih članova, osposobljavanje partijskih kadrova za rukovođenje oružanom borbom. Nekako u isto vreme formiran je i Pokrajinski vojni štab. Novi Pokrajinski komitet uputio je direktivno pismo mesnim komitetima, članovima KPJ i SKOJ-a i vanpartijcima pozivajući makedonske komuniste da organizuju partizanske odrede i nadoknade izgubljeno vreme: »Drugovi, u Makedoniji je bilo dosta čekanja! Zar jedan komunista može danas da sedi skrštenih ruku! . . . Drugovi, glavni uslov za naš uspeh — pored hrabrosti i rešenosti, jeste da sa nama bude i naš narod. Moramo našem
2S

) U p o m e n u t o m p i s m u pored o s t a l o g s t o j i : u ostalom delu i radom i Makedonije za stanovništvo još se pripremi vlasti, uslovi a neposrednih n i j e s p r e m n o za za nju masovnim i isto širu političkih tako i jednu poliprethodno se p o s t a v l j a da borbom zaštitu stanovništva naroda u protiv odlučnu

». . . A l i

takvu o d l u č n u borbu tičko-propagandnim interesa uvlačenjem ciju«. makedonskog

ekonomskih postepenim akata oružanu ak-

bugarskih

makedonskog

borbu p u t e m

sabotaže

diverzionih

p r o t i v okupatora, pa će u ( I s t o , s t r . 60).
K

procesu te borbe sazreti

za j e d n u

)

I s t o , dok. 34.

Štrajkovi u gimnazijama u Skoplju. Tog dana Prilepski narodnooslobodilački partizanski odred. podeljen u tri grupe. krajem avgusta. činili su samo deo otpora skojevske organizacije. Još pre poziva i direktiva novog PK. kruševska. Velesu. str. sredinom septembra na prilepskom području Prilepski narodnooslobodilački partizanski odred. na propagiranje narodnooslobodilačkog pokreta i na odlazak omiadinaca u partizane. 23. i zašto baš danas. k n j . Partijske organizacije jednodušno su prihvatile poziv Partije na oružanu borbu. J 10* 147 . Bitolju protiv zabrane upotrebe makedonskog jezika. oktobra. Napred. ») 3. I skojevska organizacija razvila je živu aktivnost protiv pokušaja fašizacije omladine preko fašističkih i profašističkih organizacija koje je okupator osnivao u školama širom Makedonije. 30 ) Pokrajinski komitet uspostavio je vezu i sa partijskim organizacijama na teritoriji pod italijanskom okupacijom. drugovi. bitoljska. hrabro i odlučno u borbu da napišemo nove i svete stranice u makedonskoj istoriji. porušio je telegrafsko-telefonska postrojenja i napao policijsku stanicu i zatvor u Prilepu u kome su bili politički zatvorenici. . da povedemo ceo narod s nama! Zemlja koja je dala jedan Minden daće i drugi«. I s t o r i j s k i a r h i v KPJ. resenska. .narodu naširoko i stalno objašnjavati u kakvu ga borbu zovemo. . t o m V I I . » I s t o r i j a na m a k e d o n s k i o t narod«. organizacije su učvršćene. oktobra Kumanovski narodnooslobodilački partizanski odred. 3. 310. . njena glavna aktivnost usmerena je bila na prikupljanje oružja i opreme. Prilepu. na Skopskoj crnoj gori formiran je Skopski narodnooslobodilački partizanski odred. ojačane i osposobljene da otpočnu neposredne pripreme za dizanje oružanog ustanka. Kumanovu. protiv uvođenja školskih taksa i drugih nameta. protiv upisa u fašističke organizacije. Odlučeno je da partizanski odredi počnu akciju 11. 3 ') Veleška. Narod mora da shvati da od ishoda borbe koja se vodi u svetu zavisi i njegova sudbina. dok. strumička i druge partijske organizacije privodile su kraju pripreme za formiranje partizanskih odreda. a 12.

nego živi u Skoplju ilegalno sve do hapšenja sekretara Pokrajinskog komiteta. B. U oktobru mesecu partijskoj organizaciji Makedonije stiglo je pismo J. dok. Bojan Blgaranov. i pored izjave da se »bezrezervno« slaže sa odlukom Kominterne. t o m V I I . Na osnovu tog pisma. borbu do pobede. imali su ogroman značaj za dalji razvoj narodnooslobodilačkog pokreta u Makedoniji. Neki članovi Pokrajinskog komiteta sve do februara 1942. Lazara Koliševskog. . u Skoplje je upućen delegat BRP. godine nisu ni znali da je Blgaranov u Skoplju. i njihova oružana dejstva. Pokrajinski komitet na sastanku od 5. 1. BRP ne menja svoju politiku lako je partijska organizacija Makedonije. resenska i kruševska partijska orga*) Pre o t i š a o je u početka Sofiju i oružanog postao ustanka u Makedoniji. Makedonski narod je dokazao da u njemu postoje čvrsto organizovane snage spremne da zajedno sa ostalim narodima Jugoslavije povedu borbu protiv okupatora za nacionalno i socijalno oslobođenje. k n j . Tita 32 ) u kome se ponovo ističe potreba za formiranjem partizanskih odreda čija dejstva treba usmeriti na komunikaciju Niš—Skoplje—Solun. Početkom oktobra 1941. koji je trebalo da preko partijske organizacije Makedonije uspostavi vezu sa CK KPJ i koordinira rad u Makedoniji. s t r .*) Bugarski okupator više nije bio u nedoumici: i narod Makedonije kreće u oružanu borbu! Formiranje prvih partizanskih odreda. Metodije šatarov sekretar Oblasnog komiteta RRP za Sofiju. koji je rukovodio oružanom borbom. bitoljska. No. Zbornik. novembra procenjuje situaciju posle formiranja prvih partizanskih odreda i odlučuje da u prvoj polovini novembra partizanske odrede formiraju još veleška. nije prestala da se meša i utiče na rad partijske organizacije Makedonije. ostala u sastavu Komunističke partije Jugoslavije. i obejktivne situacije u Makedoniji. Blgaranov se ne povezuje sa novoizabranim Pokrajinskim komitetom. oktobra 1941. 41—42. po odluci Kominterne.Tim akcijama počeo je oružani ustanak makedonskog naroda. 12. Bugarska radnička partija.

Posle pada Koliševskog u ruke bugarske policije. . zanemarujući ono najznačajnije a to je da je sama činjenica što su odredi formirani bio ogroman politički uspeh. Koliševskog. ova odluka Pokrajinskog komiteta nije sprovedena. I Andreev i jedan broj članova Pokrajinskog komiteta potpadaju ponovo pod jak uticaj bugarskog delegata Bigaranova. U tek sređenim redovima komunista Makedonije rađaju se nove nedoumice. nastaju nove nesuglasice i rasprave o ispravnosti ili neispravnosti politike Pokrajinskog komiteta. Počele su se razvijati razne oportunističke teorije oko toga da li postoje ili ne uslovi za oružanu borbu u Makedoniji. ali da su postigli veliki politič- . sekretar Pokrajinskog komiteta postao je Bane Andreev. i uspele da provale u mnoge partijske organizacije i mesne komitete Makedonije. italijanskom okupacionom području. stvore uslovi za dizanje ustanka i pojača rad na terenu. Jedan broj članova PK još jednom je pogrešno procenio političku situaciju i raspoloženje masa za borbu i nije se pridržavao poslednjih odluka Pokrajinskog komiteta od 5.nizacija. još nevični borbi protiv dobro naoružane bugarske fašističke vojske i policije. jer su bugarske vlasti već sutradan uhapsile sekretara PK. Ova kolebanja bila su naročito ispoljena posle razbijanja Kumanovskog i rasformiranja Skopskog narodnooslobodilačkog partizanskog odreda. ipak je ocena većeg broja članova bila da su prvi partizanski odredi. izgrađenog i elokventnog političkog radnika. Međutim. 6. Pod uticajem Bigaranova počinju iscrpljujuće teoretske rasprave čak i o tome da li se Makedonci. No.. novembra 1941. uopšte mogu pokrenuti u borbu protiv bugarske vojske. novembra. takođe odlučuje da se u zapadnoj Makedoniji. pa bila ona i okupatorska. s obzirom na nekadašnju zajedničku borbu makedonskog i bugarskog naroda protiv turskog ropstva. Taktičke neuspehe prvih partizanskih odreda jedan broj članova makedonskog političkog rukovodstva shvatio je kao vojnički i politički poraz narodnooslobodilačke borbe u Makedoniji. pretrpeli samo taktički neuspeh. Počinju stara kolebanja oko dva osnovna pitanja: određivanje jasnih ciljeva i metoda narodnooslobodilačkog pokreta u Makedoniji i odnos prema narodnooslobodilačkoj borbi u ostalim krajevima Jugoslavije.

65—66. 38. . biti od odlučujućeg značaja. odnosno sekretar. »Istorija KPM. da se raspusti Pokrajinski vojni štab.*) jedini odred koji se održao u 1941. ako se i pored toga odazovu mobilizaciji. . kaže se dalje u pismu. ipak su.ki uspeh. I i pre- ž i v e l i borci Kumanovskog i Skopskog odreda. . a u partizane neka odlaze ilegalci. 33 ) U januaru 1942. da se rasformira Prilepski narodnooslobodilački partizanski odred. godini. Preporučuje se da nekompromitovani drugovi ne odlaze u partizane nego da rade po gradovima i selima. mi da ostanemo u gradovima i selima. 36. pri ostvarenju krajnjih ciljeva. 35 ) Ovakav stav bugarskog partijskog ru*) Borci P r i i e p s k o g odreda na prešli su u ilegalnost. izdao je direktivno pismo34) u kome se iznosi sledeče: »Partizanski pokret ne treba da se shvati kao nekakav akt koji se donosi dekretom. i druga. s t r . razbijao je otpor naroda. donete dve teške odluke: prva. januara 1942. t o m V I I . sa tako »preporođenom« vojskom treba ». Pokrajinski komitet. jer je narod partizanske borce prihvatio kao oslobodioce. onda treba i članove Partije upućivati u vojsku u kojoj će raditi na »pridobijanju« vojnika i njenom »razjedanju«. Naime. On treba da se razvija po jednom prirodnom procesu u samoj borbi. str. Ovi stavovi bili su unešeni sa strane i sa njima se nisu slagali članovi Pokrajinskog komiteta koji su bili za jasan i čvrst kurs KPJ — oružanu borbu protiv okupatora! I pismo koje je Centralni komitet BRP 15. makedonskiot narod«. posle partijskog savetovanja. knj. u sazrevanju objektivnih uslova . I s t o r i j s k i a r h i v KPJ. pretvoriće se u organizovanu revolucionarnu snagu koja će. formirani u grupe na terenu treba da razvijaju agitaciono-organizacioni rad i izvode diverzantske akcije«. kongres . pod uticajem bugarskog delegata. bugarsko partijsko rukovodstvo savetuje makedonskom partijskom rukovodstvu da agituje protiv mobilizacije Makedonaca u bugarsku fašističku vojsku: međutim. 319. Posle duge diskusije i oprečnih mišljenja o mestu i ulozi partizanskih odreda. Istorijski arhiv KPJ. a našim neprijateljima pružimo to zadovoljstvo da beže u planine«. kao š t o su to u č i n i l i 310—311. godine uputio Pokrajinskom komitetu KPJ za Makedoniju oko odazivanja makedonskih komunista za odlazak u bugarsku okupatorsku vojsku. Tako »razjedena« vojska. dok. . 3. dok. t o m V I I .

26. to jest. obavestio Kominternu da će uputiti u Makedoniju predstavnika CK KPJ koji će pružiti pomoć makedonskom rukovodstvu i. 27. od koga je »makedonska partijska organizacija odsečena već puna tri meseca«. 16. ujedno. odluku da se na mobilizaciju odgovori kontramobilizacijom svih narodnih snaga. pismo PK KPJ za Makedoniju od januara 1942. k n j . t o m V I I . i 28. . * * * Svi ovi uticaji sa strane. I u Pokrajinskom komitetu došlo je do oštrog sukoba: članovi koji su bili za stavove Centralnog komiteta KPJ ustali su ponovo protiv kolebljive i konfuzne politike i neaktivnosti sadašnjeg PK sa Andreevim na čelu zahtevajući da se sprovedu direktive PK od 36 37 ) Izvori. u ime Centralnog komiteta KPJ. Centralni komitet BRP početkom 1942. traži da se stvori »samostalna partijska organizacija Makedonije«. M ) I s t o r i j s k i a r h i v KPJ. O ovom zahtevu bugarske partije. Sada. Zbornik. d o k . pošto je odlukom Kominterne od avgusta 1941. godine u Kominterni ponovo pokreće pitanje makedonske partijske organizacije. sabotiranjem i odlaskom u partizanske odrede. biti stalna veza sa BRP. Kominterna je 27. 16. februara telegramom tražila mišljenje Josipa Broza Tita. 1. partijska organizacija Makedonije ostala i dalje u sastavu Komunističke partije Jugoslavije. tom ) Direktivno V I I .38) Tako je i ovaj pokušaj Centralnog komiteta BRP da ocepi partijsku organizaciju Makedonije od Komunističke partije Jugoslavije ostao bez uspeha. U svom odgovoru Josip Broz Tito je. navodno zbog teškog položaja komunista u Makedoniji i teškoća oko održavanja veze sa Centralnim komitetom KPJ. komunisti treba da idu u bugarsku vojsku da bi neposrednim uticajem nastavili političko-propagandni rad. k n j .37) S druge strane. dok. i kolebljivo ponašanje Pokrajinskog komiteta Makedonije. 1.kovodstva još jednom je pokolebao deo članova Pokrajinskog komiteta Makedonije i uticao da izmeni prvobitnu pravilnu odluku prema mobilizaciji. dok. 36 ) Pokrajinski komitet daje novu defetističku direktivu part i j s k i m organizacijama: ukoliko bugarska mobilizacija masovno zahvati Makedonce. neminovno su unosili dezorijentaciju u partijske redove.

a makedonski narod ponovo poziva u oružanu borbu. 14—143. V 1942. Blgaranov se u Makedoniji zalagao za takvu koncepciju antifašističke borbe kakva je sprovođena u Bugarskoj. većina članova Pokrajinskog komiteta. 42 ) 3 ' ) Tada se na č e l u Pokrajinskog k o m i t e t a nalazio Lazar Koliševski. »komitske družine«. i pored tih konfuznih odnosa u rukovodstvu. mesnih komiteta i partijskih organizacija na terenu. 28. s t r . 272—273. Preporučivao je da »komitskim družinama« rukovode štabovi iz gradova. . rat V naroda kongres n. 42 Makedoniju. dok. tavanima. sa širokom mrežom jataka i saradnika koji bi ih snabdevali hranom i drugim potrebama. Osnovni cilj » komitskih družina«. Jugoslavije«. lako njegovi stavovi nisu bili u celini prihvaćeni. 1. Blgaranov se zalaže da. to budu mali odredi od 10 do 15 politički kompromitovanih drugova. i čekaju povoljno vreme za ponovno sakupljanje. k n j . Vukmanovića str.5. prema stavovima i preporukama Bigaranova. str. marta 1942. u kome se kritikuje pasivan stav Pokrajinskog komiteta. ) -Oslobodilački Tempa. člana PK KPJ za 8. 41. prema gledanju Bigaranova. str. 33). godine 39 ) i poštuju stavovi u pismu Centralnog komiteta KPJ od 15. bunkerima. organizovane poput nekadašnjih komita iz llindenskog ustanka i ranijih ratova. •"} Pismo M i r č e A c e v a . knj. bilo je: izbegavati sukobe sa okupatorom. čim zapreti opasnost jednoj grupi da bude otkrivena treba da se rasformira. kada se već stvaraju partizanski odredi. dok. a članovi grupe sakriju po rupama. Suočen sa tom činjenicom. već politički i organizacioni rad u masama. 41 ) No. KPJ. imali su svog odraza i posledica na organizovanje narodnooslobodilačkog pokreta u Makedoniji u prvoj polovini 1942. str. Referat arhiv Svetotom zara VII. upućeno 230. t o m V I I . okarakterisavši ih kao frakcionaše. Anreev je reagovao na kritiku i iz Biroa Pokrajinskog komiteta odstranio Veru Acevu i Borka Talevskog. knjiga. naročito na selu. godine. 1. U stvari. Lazar 229—245. Istorijski KPJ. 163 i dok. Osnovno. 40 ) Zahtevali su i smenjivanje Baneta Andreeva sa dužnosti sekretara. Ovakva taktika praktično je značila onemogućavanje svenarodne oružane borbe i svođenje partizanskih odreda na ilegalce izolovane od naroda. Plenumu PK «) I s t o r i j s k i a r h i v KPJ. Mojsov. i postepeno pripremanje naroda da preuzme vlast kad se za to stvore uslovi. ne treba da bude oružana borba protiv okupatora. novembra 1941. počeli su da formiraju partizanske odrede. ( I z v o r i .

odražavala i u tome što je od sredine 1942. je: Arhiv VII. 1. dok. da formira operativne štabove za pojedine oblasti i da aktivnije pristupi stvaranju jedinstvenog narodnooslobodilačkog fronta. Pindžur Arsov »Istorija m a k e d o n s k i o t narod«. t o m V I I . pismo MK Skoplja. uspostavio vezu sa Centralnim komitetom KP Albanije i partijskim rukovodstvom Kosova i Metohije. zauzeti stav saglasan stvarnom stanju i doneti konkretne odluke za akciju. da obnovi Pokrajinski vojni štab. Prilepa Mirče Aceva i Bitolja za Plenumu PK KPJ za Makedoniju. prema direktivi Centralnog komiteta KPJ. str. godine sve ove mere daie su pozitivne rezultate. Pod ovim odlučnim pritiskom. t o m V I I . To je bila velika pobeda makedonskih komunista koja se. dok. koji je krajem juna 1942. . Mirče knj. novom čvrstom političkom kursu i pozvane da odlučnije povedu narod u borbu protiv okupatora i domaćih izdajnika. naroda J u g o s l a v i j e « . «J Pismo Kumanova. 49. juna partijske organizacije Makedonije obaveštene su o ovim promenama u rukovodstvu. početkom juna 1942. 1942. pored ostalog.) Sastav Glavnog Cvetan Uzunovski. rat 3. str. godine dobio naziv Glavni štab narodnooslobodilačkih partizanskih odreda Makedonije. smenjen je Pokrajinski komitet sa Banetom Andreevim na čelu i obrazovan Privremeni pokrajinski komitet KPJ za Makedoniju. 48. Pokrajinskom Makedoniju komitetu KPJ za M a k e d o n i j u od m a j a KPJ. komunisti su zahtevali i sazivanje partijskog savetovanja na kome će se razmotriti greške i neaktivnost Pokrajinskog komiteta. pogrešnu ocenu stanja i uslova za oružanu borbu i neodržavanje veze sa Centralnim komitetom KPJ. Komunisti su takođe tražili da krivci za ovakvo stanje u partijskoj organizaciji Makedonije budu kažnjeni. (»Oslobodilački knj. 47. Privremeni pokrajinski komitet je.U maju 1942. štaba Acev. Makedonije i Ljupčo na Mihajlo Apostolski. 50. 325—326). . da učvrsti partijske organizacije i partizanske odrede. mesnih komiteta i partijskih organizacija uputili su pismo Pokrajinskom komitetu KPJ za Makedoniju i oštro kritikovali njegovu neaktivnost. godine veći broj članova Pokrajinskog komiteta. k-XXI. NOP odreda Strašo 230—231. 43 ) Privremeni pokrajinski komitet odlučio je da se odmah poveže sa Centralnim komitetom KPJ. 50. I s t o r i j s k i a r h i v KPJ. godine onemogućen svaki direktni uticaj BRP na delovanje partijske organizacije Makedonije. 46 ) Već u drugoj polovini 1942. 45 ) Tada je obnovljen i Pokrajinski vojni štab . 44 ) Pismom od 5. ") Pismo 16 PK KPJ Centralnom komitetu bio I s t o r i j s k i a r h i v KPJ.

) nije aktuelno: »To se zna. a ne makedonsko-bugarsku nacionalnu svest. Govoreći dalje. To potvrđuje polemika vođena o ovom pitanju između Todora Pavlova*) i Centralnog komiteta BRP. Odgovor na pismo 5). doktrinersko i sektaško češkanje jezika«. da pokrećemo kao *) Todor Pavlov. u bugarskim partijskim i otečestvenofrontovskim dokumentima. Grigorov kaže: »Parola o vraćanju Makedonije bivšoj Jugoslaviji i o davanju autonomije makedonskom narodu unutar nove jugoslovenske države. Dalje kaže da treba imati u vidu činjenicu da jedan veliki deo makedonskog stanovništva već ima makedonsku. navod no. . zaista. . a Makedonci Bugari. Na jednom mestu kaže: »Spor oko toga da li su Makedonci Bugari ili su makedonski Sloveni bilo bi. Trajče godine. nejasan i kontradiktoran. svoj stav o makedonskom pitanju iznosio je okolišno i dvosmisleno. govorima. Grigor o v ' f ) . ne odgovara stvarnom stanju stvari na Balkanu. u sadašnjim uslovima. člancima. A kada je bio u situaciji da to mora učiniti. i ne treba. osim bure nezadovoljstva makedonskog naroda. . .« Zatim govori da makedonsko pitanje danas (1941. proglasima. t o m V I I . opravdavao i obrazlagao ove teze »teoretskom analizom« političke situacije u Makedoniji. neće ništa postići. Todor Pavlov je u maju 1941. Centralni komitet BRP nijednom nije otvoreno i jasno rekao da makedonska nacija postoji. dok. č l a n CK BRP đ7 ) I s t o r i j s k i a r h i v KPJ. člana CK BRP. . . formalno kritikujući velikobugarska shvatanja Todora Pavlova. mi ne možemo. odgovarajući u ime rukovodstva BRP. CK BRP k (Istorijski a r h i v KPJ. ona je politički nepravilna i štetna u faktički stvorenoj situaciji. . str. Zato je. •"0 Pseudonim je od kraja m a j a 1941. da ne postoji makedonska nacija. makedonska nacionalna svest naročito je duboko usađena mlađoj generaciji. diskusijama. preporod. Kostova. Centralni komitet BRP kritikovao je isključivost Todora Pavlova. t o m V I I . Odgovor Grigorova je nedosledan. itd. da su se Makedonci kroz čitavu svoju istoriju osećali Bugarima. ona nije aktuelna za postradale oslobođene narodne mase. to. znajući da se takvom kategoričnošću. potvrđuju borba crkve. u stvari. godine uputio pismo rukovodstvu BRP47) u kome je dokazivao da je Makedonija bugarska zemlja. 383.U toku čitavog rata. Prvu polovinu ove parole danas postavljaju anglo-američki imperijalisti .

773. Svojim dvosmislenim i neodređenim stavovima dokument je imao cilj da dezorijentišu partijsko članstvo i ostavi ga u iluziji o »demokratskom rešenju mirnodopskim sredstvima« makedonskog nacionalnog pitanja. 49 ) ali se *) M i n i s t a r u n u t r a š n j i h poslova f a š i s t i č k e Bugarske. treba podržati njihovu borbu protiv pljačkanja. . . stremljenja. . Razmatrajući pitanje administracije u Makedoniji. cirkulisao je po odobrenju Šatorova i Pokrajinskog komiteta (to je bilo pre njihovog smenjivanja). posledice slugu poraza. 636). hitlerizma njegovih bugarskih (izdanje B R P ( k ) . »Mi samo ćemo ako državnu naime moći Hitlera narod da za Makedoniju ima samo sramni i Trakiju put sa jeste za garantija jednog propalog I dalje: našu Evrope. i stavu prema fašističkoj okupaciji Makedonije. Odgovor koji je Grigorov u ime Centralnog komiteta BRP dao Todoru Pavlovu. O stavu BRP prema »nacionalnim idealima« i »nacionalnom ujedinjenju«. on traži svoju makedonsku administraciju u kojoj će biti ljudi izabrani od strane makedonskog stanovništva. . nego hitlerovskom ratnog zahtevima i slučaju Kolarov. To ne bi odgovaralo današnjoj situaciji«. zahtev da Makedonija bude ocepljena od Bugarske i da bude oformljena kao nezavisna makedonska država.aktuelno pitanje. ćemo u n e t i Nemačkom. Makedonskom narodu se preporučuje borba za izbor činovnika na »najdemokratskiji način« ali dokument nigde ni ne pominje bugarsku okupaciju Makedonije. a ne ljudi postavljeni od Gabrovskog. niti se. Treba da podržimo borbu makedonskih masa protiv njima nametnutih mera od bandita. . s t r . nepravde i terora«. pak. Isticana je samo činjenica da je ta vojska ušla pod upravom jedne fašističke vlade i uz pomoć Hitlera. našim nacionalnim interesima«. U vezi s t i m Kolarov kaže: »Garantija razbojnika. steknemo i nad njene simpatije time svoju dejstvujemo odlučno ljubivih izbeći na naroda ubitačne smelo. kaže: »Narod u Makedoniji uopšte nije ushićen bugarskom administracijom. S o f i j a 1947.*) Filova i drugih bugarskih trgovaca i direktora nemačkih firmi. »Ako ne mi slobodosamo i izdržimo Bugarski da jedan savez ostvarenje kao pomoć protiv deo u dobiti i da svojih nacionalnih raskine postignemo samo ako hitlerovskom i Nemačkom«. najrečitije govori činjenica što CK BRP nigde i nikad nije otvoreno rekao da je Bugarska radnička partija protiv ulaska bugarske fašističke vojske u Makedoniju. kroz sve partijske organizacije Makedonije. slobodoljubive Hitlera« . ćemo mogućnost Protiv 10 . podršku borbu i U svoj i takvom (Vasil osiguramo nezavisnost. i njihovo pravo da sami nađu i izaberu svoje činovnike na najdemokratskiji način. opštu mi pobedu ćemo da nacionalno potražimo kroz ujedinjenje. kao zadatak koji treba neposredno rešavati. ona osuđuje.

697—698 — Program Otečestvenog fronta od 16. s t r . . 257. ne pominje se da treba pomoći borbu makedonskog naroda protiv nemačkog. italijanskog i bugarskog fašističkog ropstva. izdao deklaraciju o makedonskom pitanju u kojoj negira pravo makedonskog naroda da po svojoj suverenoj volji. . izraženoj kroz njegovo učešće u narodnooslobodilačkoj borbi i preko *>) D i m o 5I Kazasov — n. Takav zahtev postavljen je samo za Srbiju. BRP je u njemu (tj. kojim je makedonski narod prvi put u svojoj istoriji dobio pravo da na osnovu revolucionarnih i bratskih odnosa u novoj federativnoj zajednici jugoslovenskih naroda. — kaže se u knjizi »Otečestvenata vojna na Blgarija« — neposredno po razbijanju Jugoslavije.«51) Kao odgovor na istorijske odluke Drugog zasedanja Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije. d. ne pominje se da je bugarska okupaciona vojska poslata u Makedoniju već samo u Srbiju. M o j s o v . a naročito kada je hitlerovska Nemačka objavila rat Sovjetskom Savezu. s t r . j u l a 1942. nezavisnost i samoopredeljenje. ne traži se povlačenje bugarskih trupa iz Makedonije već samo iz Srbije. koja je bila deo zajedničke borbe bugarskog naroda protiv hitlerizma i monarhofašizma. k n j . niti ima reči o pravu makedonskog naroda na nacionalnu slobodu. i pisanju bugarskih istoričara. U 1941. . . odnosno BRP. . 1. ) »Otečestvenata vojna na Blgarija«. prema tumačenju Bugarske radničke partije. str. c i t i r a n o d e l o .. Ni u zvaničnom programu Otečestvenog fronta Bugarske. . koji je 16. 50 ) Norodnooslobodilačka borba Makedonije se. Otečestveni front Bugarske je decembra 1943. jula 1942. . 69.nigde ne postavlja zahtev da se bugarsko-fašističke okupacione snage povuku iz Makedonije. pročitan preko ilegalne radio-stanice »Hristo Botev« nema ni jedne reči o Makedoniji i borbi makedonskog naroda. u Makedoniji je počela oružana antifašistička borba. godini. razvijala kao deo zajedničke borbe bugarskog naroda: » . narodnooslobodilačkom pokretu u Makedoniji — primedba autora) imala svoje predstavnike i ispoljavala veliki uticaj na njegov razvitak. izgrađuje svoju državnost i razvija svoj nacionalni život. L.

Da bi se izbegle bilo kakve nove istorijske greške i da bi se Makedoniji dale čvrste garantije. Otečestveni front makedonskom narodu preporučuje drugi.njegovih najboljih predstavnika. Makedoniji se smireno i sa poštovanjem klanja svaki Bugarin. dok. U deklaraciji.. Otečestveni front bi pametnije uradio kada bi se obratio bugarskim vojnicima u Jugoslaviji da prekinu sa ratom protivu nas«. Jedinstveno spasonosno rešenje je celokupna slobodna i nezavisna Makedonija. . . Sovjetski Savez i snage demokratije biće garanti jedne slobodne i nezavisne Makedonije.. stupi u federativnu državu sa ostalim jugoslovenskim narodima. 96. Tom parolom učiniće se kraj suparništvu između balkanskih država. godine uputio Georgi Dimitrovu sledeči telegram: 5 3 ) »Otečestveni fron Bugarske izdao je letak o makedonskom pitanju. sudbina porobljene Makedonije bila je uvek bliska srcu bugarskog naroda koji je dao dragocen prilog za njeno oslobođenje. februara 1944. put: ». To je u današnje vrijeme njemačka politika. dok. Ona je kolevka bugarskog preporoda i njena stara i najnovija istorija ispunjena je delima apostola Ćirila i M e t o d i j a . koja je neprijateljska narodnooslobodilačkoj borbi. Samo tako će ona prestati da bude jabuka razdora i pretvoriće se u zdravu kariku ujedinjenja među balkanskim narodima. ) I s t o . »spasonosni«. . .«52j U deklaraciji su data i ovakva obrazloženja: » . Dimitrov se u svom odgovoru od 8. Otečestveni front izbacuje parolu »Makedoniju Makedoncima!«. . Linija letka je suprotna odluci AVNOJ-a za federaciju i zahtijeva se ujedinjena Makedonija koja ne treba da se prisajedini nikome. 95. januara 1944.« Ocenjujući suštinu deklaracije Otečestvenog fronta i pretenzije izražene u njoj. već da bude potpuno samostalna. Josip Broz Tito je 24. niti pak njeno celokupno prisajedinjavanje bilo kojoj balkanskoj državi. . Posle stvaranja slobodne bugarske države. Po našem mišljenju. ogradio od stava Otečestvenog fronta o makedonskom pi52 53 ) I s t o r i j s k i a r h i v KPJ. . 287.. s t r . t o m V I I . Nikakva izmena sadašnje raskomadanosti Makedonije od njenih neprijatelja. .

Centralni komitet BRP (k) delimično ispravlja svoje stavove i gledišta o makedonskom nacionalnom pitanju. krajem 1945. . napomenuvši da takav stav ne bi trebalo da bude platforma Otečestvenog fronta. godine. Ali. 1948. ponovo ističe iste stare ciljeve. posle rezolucije Informbiroa.tanju. Tek kada se Georgi Dimitrov vratio u Bugarsku.

(Zbornik. Komunistička partija Jugoslavije morala je da ulaže ogromne napore da bi se taj internacionalistički odnos prema bugarskom narodu uistinu prihvatio. CK KPJ od 17. upućenom Pokrajinskom povereništvu KPJ za Niš. koji će se prebacivati u Bugarsku i uključivati u oslobodilački pokret bugarskog naroda. »Treba pozivati bugarske vojnike da pomažu partizane i da im se priključuju. 130). 54 ) Svaki bugarski vojnik.FORME I VIDOVI SARADNJE IZMEĐU DVA POKRETA Odnos narodnooslobodilačkog pokreta Jugoslavije prema bugarskoj okupatorskoj vojsci ^ Jugoslaviji Komunistička partija Jugoslavije od samog početka rata zauzela je stav da treba delovati na vojnike bugarske okupatorske vojske. januara 1942. . tumačiti im besperspektivnost i neopravdanost rata u kome učestvuju na strani fašističkih porobljivača. d o k . knj. — To je jedna strana našeg političkog rada. — piše u pismu Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju od 27. da bi borci narodnooslobodilačke vojske i srpski i makedonski narod uistinu shvatili razliku između bugarske okupacione vojske i bugarskog naroda. spreman da se bori protiv fašizma. upućeno PK KPJ za Srbiju tom povodom II. jugoistočne Srbije fašističkih trupa. pridobijati ih za zajedničku borbu protiv agresora. a druga strana je stav da je bugarska vojska okupatorska vojska. prihvatan je u redove narodnooslobodilačke vojske. od januara bugarskih 1942. Pretpostavljalo se da će dezertera iz bugarske okupatorske vojske biti znatno više i da će oni stvarati oružane partizanske odrede. da ona sprečava oslobo») Pismo okupacije 2. tumačiti im razloge i ciljeve narodnooslobodilačke borbe protiv okupatora.

« 56 Rad među bugarskim vojnicima uziman je do te mere ozbiljno da je u nekim partijskim organizacijama i rukovodstvima imao status važnog sektora vojno-revolucionarne delatnosti. godine provejavala je nada da će se bugarski vojnici uzdržavati od nasilja prema narodu okupiranih područja i da će BRP svojim uticajem uplivisati na držanje bugarskih okupacionih jedinica. I s t o . 48. .đenje našeg naroda. godine bugarskim vojnicima okupacionih jedinica u Srbiji: »Doveli su vas da u ropstvu držite srpski narod koji se junački odupire fašističkoj tiraniji. taj je naš neprijatelj i sa njim nema pomirenja. 5S 57 ) Zbornik. pa bili oni Bugari ili Srbi. . da bi vas proklinjao za zločine i nedela koja vi treba da izvršite protiv naših naroda za račun naših zajedničkih vekovnih neprijatelja. partizani su u borbama zarobljene bugarske vojnike puštali na slobodu. upućeno PK KPJ za M a k e d o n i j u t o m V I I . partizani. . *) . k n j . dok. Spremni da razumeju položaj mobilisanog bugarskog vojnika. 1. Doveli su vas da pomognete Hitler. 59 ) H K ) ) I s t o . k n j . dok. dok.«55) U garnizonima u Srbiji i Makedoniji. vrlo brzo se pokazalo da se bugarski vojnici po brutalnom postupku prema zarobljenim partizanima i narodu ni u čemu ne razlikuju od Nemaca. t o m X . Poznat je poziv partizana niškog okruga u februara 1942. 11. Doveli su vas da gušite antifašističku revoluciju koja se razgara na Balkanu. ) Pismo CK KPJ od 15. Mi.u da pošalje što više vojnika na istočni f r o n t . među bugarskim vojnicima rasturani su leci. k n j . t o m I . srpski borci za slobodu. 16 i 45. k n j . marta 1942. (Zbornik. Doveli su vas zato da bi vas omrznuo srpski narod. 57 ) I sve do početka 1942. 3 . 36. 19). u kojima se pozivaju da se ne bore protiv partizana. Isto dok. proglasi i drugi propagandni materijali. 58 ) lako je to imalo izvesnog efekta. Onaj ko verno služi fašiste i njihove sluge. da ne prolivaju krv jugoslovenskih boraca za slobodu. Zato se prema njoj treba odnositi kao prema okupatoru. . ne mrzimo Bugare kao narod. . 3. t o m I. 3 . da odlaze u partizanske odrede. a time i bugarskog. . Mi ćemo se dosledno boriti protiv njih do njihovog uništenja. Mi mrzimo prodane i verne sluge Hitlera. dok.

") I s t o . tom «) I s t o .« 6 2 ) Nekoliko dana pre toga.Na osnovu izveštaja Glavnog štaba Srbije iz kojih se videlo da partizanske jedinice u Srbiji vode žestoke borbe protiv bugarskih okupacionih snaga. Centralni komitet KPJ interveniše u martu 1942. da ne prolivate nedužnu krv srpskog naroda. »Srećka« Tomu Krstića i druge junake koji su beskrajno voleli slobodu i borili se za nju kao i vaši Botev. »Miku« Štefana Mladenovića. dok. U 161 . »Selju« Zeleta Veljkovića. Ivo Lola Ribar. 66. U 1941. na telegram Kominterne. i dalje je pridavan veliki značaj radu među bugarskim vojnicima. član Centralnog komiteta i član Vrhovnog štaba narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije. a pogotovu u 1942. 63 ) I s t o ... 15. dok. Vaša je dužnost da ne služite fašizmu i reakciji. 86. d a se skrene pažnja bugarskim drugovima da pojačaju rad među bugarskim okupacionim jedinicama da se ne bi borili protiv srpskih partizana«. obraća proglasom vojnicima. juna 1942. k n j . t o m I. 60 ) Uprkos teškom iskustvu. 90. 3 . 1. juna. prihvatili i uključili u antifašistički narodnooslobodilački pokret. . t o m IV. godine. dok. Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju dao je i uputstvo Okružnom komitetu KPJ za Niš o držanju prema bugarskoj okupacionoj vojsci. k n j . podoficirima i oficirima bugarske okupatorske vojske i poziva ih da prestanu sa pljačkom i nasiljem nad srpskim narodom i da se priključe narodnooslobodilačkim partizanskim odredima: »Ubili ste nam heroje i junake Mišu Mamića. KPJ od 11. »Starog« Kostu Stamenkovića. . dok. godine kod Kominterne » . godine preneo je rukovodstvu ustanka u Srbiji Titovu poruku da i dalje čine sve što je moguće u pogledu agitacije među bugarskim vojnicima i da u tom smislu Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju izda proglas. (Isto. 18). 63 ) I u Makedoniji su učinjeni veliki napori da bi se čestiti Bugari iz okupatorskog aparata i bugarske vojske. Levski. u drugoj polovini marta 1942. u jeku bugarske junske ofanzive protiv partizana. k n j . 3. Dimitrov. sa razvojem narodno"J Odgovor CK V I I . marta 1942. koji su želeli da pristupe narodnooslobodilačkoj borbi.. 6 ') Zato se Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju 22. godini. .

44. 1961. bio je stalni zadatak članova KPJ. t o m I.. Proglas završava sa: »Ne pucajte u makedonske partizane. 12. 192.67) Rad među bugarskim vojnicima bio je veoma težak i vrlo opasan. u kome predočava da je bugarska vojska postala oružje za porobljavanje susednih naroda pa i svoga. Resnu. 66 ) Takve veze ostvarivane su i u Nišu. U takve akcije spadaju i okružnica Pokrajinskog komiteta KPJ za Makedoniju od 25. 43. a ukoliko bugarski fašisti napadaju na nas. k n j . da im doturi nešto propagandnog materijala a od njih primi malo oružja. 64 ) U oktobru 1942. dok. znači da su direktne sluge fašizma i mi ćemo udarati na njih kao na fašizam«. 37. namenjen isključivo bugarskoj okupatorskoj vojsci. godine Glavni štab Makedonije upućuje proglas. i direktiva Glavnog štaba narodnooslobodilačkih partizanskih odreda Makedonije od 27. već se borimo protiv Nemaca. k n j . -Nolit— »Pro- «) I s t o . 48. dr M i l i v o j e Perović s v e t a . . I s t o .oslobodilačkog pokreta i narastanjem partizanskih odreda koji se često sukobljavaju sa bugarskom okupacionom vojskom i policijom. u ratu i protiv bratskog slovenskog ruskog naroda«. Kruševcu. nemamo ništa protiv bugarskog naroda. preduzima ozbiljne mere za politički rad u bugarskoj vojsci. . godine. k n j . 65 ) I s t o . KPJ. . . zahtevajte povratak bugarske vojske u Bugarsku«.. septembra 1942. godine Okružni komitet KPJ za Leskovac uspeo je da se poveže sa grupom bugarskih vojnika. oktobra 1942. Beograd. a posredno je » . t i m više što je i bugarskim vojnicima u Srbiji bilo najstrožije zabranjeno da imaju bilo kakve kontakte sa stanovništvom. 1. dok. lako je KPJ u toku rata pridavala značaj političkom radu sa bugarskim vojnicima. Januara 1942. -Južna S r b i j a . t o m V I I . u kojima PK ponovo ukazuje na oblike i sredstva rada sa bugarskim vojnicima i na to da ». prelazite na njihovu stranu. pojedinačno povezivanje sa bugarskim vojnicima i stvaranje kontakata sa progresivnim vojnicima i oficirima. 1. . s t r . nije živela u iluzijama da su to put i metod za raspadanje bugarske okupatorske vojske. 13. 65 ) Propagandni rad u bugarskoj okupacionoj vojsci. 3. dok. preko Pokrajinskog komiteta KPJ za Makedoniju. 47 1 I s t o . dok.

d . 16. 53 i t d . neodložno povuče bugarsku vojsku upućenu da guši borbu srpskog naroda protiv nemačkog i italijanskog ropstva«. do 9. u t i m pozivima nije pominjano bratimljenje sa makedonskim partizanima. to jest za izvođenje narodnog ustanka u Bugarskoj. jula 1942. BRP je preporučivala bratimljenje sa srpskim partizanima i zahtevala povlačenje bugarske vojske sa okupirane jugoslovenske teritorije. No svi ti metodi agitacionog i propagandnog rada u bugarskoj vojsci. 1959. septembra 1944. Mnogi od tih programa. I BRP je preduzimala mere da bi uticala na bugarsku okupatorsku vojsku u Jugoslaviji. Sofija. U proglasima i pozivima koji su pretežno emitovani preko bugarske radio-stanice »Hristo Botev« u Sovjetskom Savezu. Inače. godine.Bugarska okupatorska vlast i vojska. taj stav programske deklaracije o povlačenju bugarske vojske iz Srbije dugo je i često ponavljan. 68 ) No. pljačkanja. " ) D i m o Kazasov. zbog teškoća raznih vrsta — udaljenosti. nije pominjana oružana borba makedonskog naroda U prvoj programskoj deklaraciji Otečestvenog fronta. 11 163 . nije ostvaren. ali sve do kapitulacije Bugarske. odnosno pripremanje vojske za predstojeće revolucionarne zadatke. 697. zločini bugarskih vojnika u Makedoniji. dok. 13. 5. n . ubistva. 69 ) Ni u ovom značajnom dokumentu nije bilo ni reči o povlačenju bugarske vojske iz Makedonije. deklaracija i poziva koje je BRP uputila bugarskim vojnicima. Rezultate su dali snažno razvijena organizovana borba naroda Jugoslavije i odlučnost srpskog i makedonskog naroda da se bori za slobodu i nacionalni integritet. nisu dali očekivane rezultate. godine preko radio-stanice »Hristo Botev«. . jakog obaveštajnog aparata u bugarskoj vojsci. mogli su biti srušeni samo organizovanom oružanom i političkom borbom. a to znači i bugarska fašistička država. Ta odlučnost i ta Rabotata na BKP v armijata — dokumenti i materijali 1941—1944.. stroge cenzure i slično — nisu ni doprli do vojničkih masa. kao drugi po važnosti hitan zadatak Otečestvenog fronta bio je da ». s t r . nisu pominjani paljevine. Rad BRP u vojsci imao je i drugu dobro poznatu koncepciju: među bugarskim vojnicima voditi organizovanu agitacionu delatnost čiji je cilj unutrašnje »razjedanje« vojske. koju je Georgi Dimitrov pročitao 16.

a krčila je svoje puteve i u Bugarskoj. s t r .000 boraca svrstanih u osam korpusa (26 divizija). 9 d i v i z i j a .000 naoružanih boraca i svojim dejstvima vezivale 6 nemačkih. već i u vojničkom slamanju okupatora. iako još direktno nepovezana sa njenim snagama. U vreme kada su saveznički frontovi bili udaljeni od Jugoslavije stotinama i hiljadama kilometara. Ta nova Jugoslavija. XI 1943). 36 p a r t i z a n s k i h broj manjih jedinica. 8 bugarskih i 3 mađarske). nova državna zajednica jugoslovenskih naroda i narodnosti kojoj su temelji izgrađeni odlukama II zasedanja AVNOJ-a (29. *) Sastav: 2 korpusa. nekoliko samostalnih brigada i 108 partizanskih odreda.spremnost na najveće žrtve. odreda i veliki . U to vreme se narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije sa 300. vodila teške borbe na odvojenom frontu. na kojoj su funkcionisali narodnooslobodilački odbori — organi nove narodne vlasti — od najnižih mesnih. a posebno na pokrete otpora u susednoj Bugarskoj. Grčkoj i Albaniji. U ne malom broju dokumenata viših i nižih rukovodstava BRP. Ne samo u moralnom pogledu. 18 italijanskih. oblasnih i pokrajinskih odbora pa do najvećeg organa zakonodavne i izvršne vlasti — Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije. Krajem 1942. 70 ) »Beogradska o p e r a c i j a « . razbijali su bugarsku okupatorsku vlast i njene okupacione snage i moralno delovale na bugarske okupatorske vojnike. u porobljenoj Evropi pojavila se nova država. 49. 5 bugarskih i 3 mađarske divizije i veliki broj kvislinških jedinica. narodnooslobodilačka vojska već je bila izrasla u takvu oružanu snagu koja je u okviru antihitlerovske koalicije. preko sreskih. Beograd. u jesen 1943. sa svojom razbuktalom oružanom borbom.000 km 2 ). 42. 70 ) Istina o ustanku naroda Jugoslavije konačno je doprla do svetske demokratske javnosti. bori protiv 650. u samoj hitlerovskoj evropskoj tvrđavi.000 okupatorskih i kvislinških vojnika (19 nemačkih divizija. Oslobođeno je bilo više od polovine celokupne jugoslovenske teritorije (oko 130. što jeste bilo veoma značajno. 38 brigada. imala je uticaja na pokrete otpora u Evropi i na Balkanu. okružnih. godine jedinice narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije*) brojale su 150. 1964. A samo nakon godinu dana. na Jugoslaviju je ukazivano kao na primer koji treba odlučno slediti u borbi protiv fašizma.

Proces »razjedanja« bugarske vojske iznutra, ta osnovna koncepcija BRP u radu među vojnicima, nije imao nikakvog uticaja na ponašanje bugarskih trupa u Jugoslaviji. Bugarska fašistička vojska, uprkos pretpljenim vojnim udarcima na okupacionim područjima, i uprkos propagandnim uticajima kojima je za sve vreme bila izložena, održala je svoju organizacijsko-formacijsku celinu do same kapitulacije Bugarske. To je bilo moguće zbog toga što su do kraja rata, iako oslabljeni, ostali nenarušeni stabilnost i celina bugarske državne organizacije, kompaktnost njene vlasti i društveno-ekonomskog sistema pa, dosledno tome, i kompaktnost bugarske vojne sile. Fašistička vlast u Bugarskoj, iako je bila potresana i oslabljena nezadovoljstvom naroda u zemlji zbog oštre ekonomske eksploatacije koju je rat nametnuo, oslabljena borbom porobljenih naroda, Srba i Makedonaca, oslabljena narastanjem pokreta otpora u Bugarskoj, uspela je da sve do kapitulacije, izuzev na okupiranim delovima Jugoslavije, očuva svoju kompaktnost. Razloga za to ima više. Jedna od jačih komponenata snage fašističke vlasti u Bugarskoj, sastojala se u tome što je uspela da identifikuje ostvarenje Sanstefanske Bugarske*) sa težnjama naroda kao nacionalnim idealima. Megalomanska nacionalistička fikcija o Sanstefanskoj Bugarskoj, koja je u jednom dužem periodu predstavljala cilj ekspanzionističke politike bugarske buržoazije i koburškog dvora, nametnuta je bila bugarskom narodu kao »nacionalni ideal«, kao »veliki nacionalni zadatak«. Takvi »nacionalni ideali« Bugarske i bugarske vojske, poslužili su u drugom svetskom ratu kao opravdanje za ostvarenje zavojevačkih ciljeva tuđih bugarskom narodu. Na žalost, u tom nacionalističkom zanosu
*) Sanstefanska dine, država nava od oko toriju posle na »Velika (izuzev u Bugarska rata preko je prema celu s t v o r e n a je 1877. da do je se I koje zapadu mirom koji od u Sanstefanu, da i 3. marta 1878. svoju donjeg goNova doDuterije

rusko-turskog Bugarska«, Dobrudže), Balkanu,

1878. ruski

se z a v r š i o t u r s k i m porazom. uspostavi mora i Soluna, obala do Kosova iznosilo i Crnog Drima I

carizam težio

minaciju

trebalo

prostire

jugozapadu deo

zahvatajući a imala

jugoslovenskih 4,000.000 »Velikoj nije nikad

krajeva:

Makedoniju, velike na je sile

gotovo

celokupnu

s l i v u Južne radi

Morave.

Njeno p r o s t r a n s t v o je interesa na su Balkanu

180.000 k m ' , Nemafika,

stanovnika.

Tadašnje

Austro-Ugarska, Mediteranu, kongresu, i

Francuska, 1878. Bugar-

i Engleska, takvoj potpuno ska«

zaštite svojih Bugarskoj«, te sve odluke realizovana:

s u p r o t s t a v i l e su se »Velika papiru.

Berlinskom postojala

održanom j u n a - j u l a to samo na

revidirane

Sanstefanskog

ugovora. 132 dana,

Sanstefanska

ona

čak je i deo progresivnih snaga u Bugarskoj okupaciju i porobljavanje makedonskog i srpskog naroda shvatio kao ostvarenje bugarskih nacionalnih ideala, ne videči u kakvu zabludu upada. Bugarski vojnici poneseni takvim »idealima« smatrali su čašću što služe vojsku u »novooslobođenim« krajevima, verujući da time ispunjavaju svoj veliki patriotski dug.71) Spori razvoj oružane borbe u Bugarskoj, i sporo menjanje odnosa snaga bez dubljih kvalitetnih promena u samoj bazi društva, nisu podsticali ni raspadanje bugarske buržoaske države, ni slabljenje njenih organa, ni razjedanje njene fašističke vojske. Prva etapa antifašističke borbe u Bugarskoj, koja je trajala do polovine 1943. godine, karakterisala se stvaranjem prvih borbenih grupa, partizanskih četa i malih odreda, koji su dejstvovali još nepovezano jedni s drugim pod neposrednim rukovodstvom mesnih partijskih komiteta. Početkom 1944. u Bugarskoj ima 39 partizanskih odreda i nekoliko četa skromnog brojnog stanja, a prva bugarska partizanska brigada »Čavdar« formira se aprila 1944. godine. Aktivnost bugarskih partizanskih jedinica bila je ograničenih razmera. Sastojala se iz manjih akcija i dejstava i imala karakter pasivnog otpora, koji je trebalo da razvija borbenost masa. Zbog tako ograničenih okvira sve te aktivnosti nisu bitno uticale na uhodano funkcionisanje društvenog poretka, nisu ga ozbiljno ugrožavale niti ga revolucionarno menjale. 72 ) Ni delovanje BRP u bugarskoj armiji nije dalo velike rezultate, mada se ambiciozno očekivalo da će se vojska »preobratiti« u snagu ustanka, lako je na ovom zadatku u
7

' ) Georgi ideala« i

Dimitrov 17.

često i

je

upozoravao vojske. 1946. 9.

na

apsurdnost se rekao bili je bi su je:

postojanja grupi za »Takozvani kojoj

posebnih i pinacionalni

»nacionalnih tomaca ideali vojne

Bugarske

bugarske do

Obraćajući

oficira

akademije, ciljeva, oruđe, sa Istok.

februara našem

godine, Pre

Bugarske bila put na

bugarske v o j s k e tuđih ostalim Pod agentura,

septembra te

paravan Nemačka,

ostvarivanje je naša zavoda postala GoBugarsku sebi je ideja

zavojevačkih dinastija jevački bugarsko i jedva

narodu.

svega da

raspirivala

»nacionalne podržavana na 9.

ideale«, Nemci je

gurajući

u neprijateljstva

balkanskim njenim vladajuće i

narodima, pleme

prokrčili vojska

uticajem

velikobugarska Naša su t r i

p l e m e t r e b a da se spasila

bude

Balkanu.

oruđe t u đ i h c i l j e v a i

interesa.

Naša v o j s k a i z e m l j a p r e ž i v e l i propasti septembra«.

velike katastrofe Dimitrov,

potpunog

poraza

(Georgi

v o r i , č l a n c i i izjave, »Kultura«, 1947, s t r . 191).
72

) »Kratka

istorija

na

otečestvenata

vojna«,

Sofija,

1958,

str.

31—47.

bugarskoj armiji otkriven veliki broj ilegalnih grupa (oko 110), uloga armije kao čuvara buržoaskog poretka u Bugarskoj, i kao okupatora i sile za gušenje ustanka u okupiranim područjima Jugoslavije i Grčke, nije se promenila sve do kapitulacije fašističke Bugarske. Faktički, i u samoj Bugarskoj vojska je bila sila za gušenje antifašističke borbe bugarskog naroda. Pa i pored te činjenice, progresivne snage u Bugarskoj isuviše dugo su gajile iluzije da ta i takva vojska treba da bude jedna od osnovnih snaga za izvođenje revolucije u Bugarskoj. BRP je na osnovu vlastitih ocena razvoja svetske situacije i spoljnjeg i unutrašnjeg položaja Bugarske, na osnovu ocena odnosa snaga progresa i reakcije u svetskim i unutrašnjim razmerama, procenjivala da dugo u toku drugog svetskog rata u Bugarskoj nisu postojali svi uslovi za oružani ustanak. 73 ) Smatralo je da bi ustanak, ukoliko bi se digao, bio preuranjen i da bi ga lako ugrozile jake vojne i policijske snage bugarske fašističke države. 74 ) Zbog toga je stalno institirala na pripremama za oružani ustanak, na pripremama za revoluciju u kojoj treba jednim oružanim naletom, jednim prevratom, svrgnuti buržoasku vladu i preuzeti vlast. Borba protiv fašizma po toj koncepciji bila je shvaćena samo kao jedna etapa u pripremama svih snaga za »odsudni« trenutak, koji će nastupiti onda kada se pre vashodno spoljni a potom i unutrašnji uslovi klasne protivurečnosti u zemlji zaoštre do revolucionarne situacije. 75 ) Do tog trenutka treba pripremati i revolucionisati
73

) Koncepcija

BRP

o na

vođenju Blgarija

antifašističke 1944. do

borbe tom

detaljno I,

je

izneta 1961,

u str.

knjizi

»Otečestvenata v o j n a
74

1945«,

Sofija,

53—81, 124. ) »Jedan od masovan, i
75

oružani 1941. bi bio

ustanak na lako

sada

i CK od

u

najbližem od

periodu, snaga ne

— još bi

kaže — bio

se ne u bi

u

odgomogao polida

voru da

BRP bude

oktobra

pismo ugušen

KPJ

septembra tome,

1941,

organizovanih prema

netaknutog stanju

cijskog

vojnog

aparata

bugarske

države . . .

ukaže n i k a k v u e f i k a s n u pomoć borbi C r v e n e a r m i j e « . { Z b o r n i k , t o m V I I , k n j . 1, d o k . 13). ) Prema navedenom situacija svog ušla 4 i u Na da u do delu u najvišeg »Otečestvenata nastala stadijuma. vojna krajem Na CK RMS, mitinge, GŠ 1944—1945« leta je licu BRP OF, 1944: su je bili 26. ovako se opiborba za paće

suje bila nalnu

revolucionarna je dovedena krizu i narodnog Okružnicu u vojsci, do

Bugarskoj

»Klasna svi

Bugarska

preživljavala

opštenaciouslovi klasu, koji je 1944.

b i l a je br.

revolucionarnu osnovu t a k v e sve snage organizuju štrajka. u napad

situaciju. procene, Partije, dana sa

dizanje izdao triote dovesti skim

ustanka«. partizane da pređu

avgusta

pozvao

radničku naredio vojnim

sastanke, Istog

demonstracije,

sveopšteg

političkog

NOVA

partizan-

jedinicama

sadejstvu

pridobijenim

jedinicama

narodne m a s e / } Bugarska vojska je, prema toj koncepciji, tretirana kao jedna od osnovnih snaga — (ostale snage bile su narodne mase i partizanski pokret) — na koju se trebalo osloniti i u pripremanju i u izvođenju ustanka u zemlji, i u preuzimanju vlasti od bugarske buržoazije i monarhofašističke klike."*) Bugarska vojska smatrana je narodnom i često joj se tako i obraćalo. Geslo je bilo: Ne zaoštravati odnose sa vojskom, jer će biti potrebna kao snaga za izvođenje revolucije. 76 ) A vojska, kao što je rečeno, niti je »razjedana« iznutra, niti je promenila svoj karakter i svoju ulogu. Samo su retki pojedinci ispadali iz njenih redova, dezertirali ili se posle zarobljavanja priključivali partizanima. Beznačajan je broj vojnika koji je iz bugarskih okupacionih jedinica na teritoriji Jugoslavije u toku 1941, 1942. i do kraja 1943, godine prešao na stranu partizana: u Srbiji u toku 1941. godine partizanima su prebegla tri bugarska vojnika. Nije poznato da je u to vreme u Makedoniji partizanima prišao i jedan bugarski vojnik. 77 ) U 1942. godini taj broj nije povećan, iako su razvojem ustanka uslovi postali mnogo povoljniji. Na čitavoj teritoriji Jugoslavije jedinicama narodnooslobodilačke vojske prišlo je šest bui narodom 146, Glavni roda i jata, za isterivanje Sutradan, došli će u ustaničke vojska se da hitlerovskih posle jedinica rata se se i ustanovljavanje vlasti Bugarskoj vojsci, protiv ratu (6. ukazuje na OF. da (Isto, su str. 150—153). štab nada objave obraćajući da da snage SSSR-a u septembra 1944), narod nav armi-

vojske, smoći

bugarskoj tome

i bugarska

situaciju

učestvuju

bratskog

ruskog BRP

odupru.

( Rabotata

dok. 225). *) Osnovne forme borbe akcije kroz bugarskih u takve aktivista BRP protiv u je nemačkih fabrikama, fašista na bile su

Jievrzantske prugama,

i

sabotažne

gradovima, akcije

diverzije

železničkim mase

sakrivanje

hrane;

revolucionisala

narodne

i p r i p r e m a l a ih za ustanak. **) su vojne
74

U v o j n i m j e d i n i c a m a bugarske f a š i s t i č k e komitete, koji su imali zadatak da

armije

progresivni i

vojnici

stvarali iznutra

propagandno

organizacijski

»razjedaju« a r m i j u i dovedu je na k o l o s e k ustanka. ) V i d i d i r e k t i v u CK BRP od f e b r u a r a 1943, u ustanku. ( Rabotata na BKP v armijata u k o j o j je obrađena uloga bugardok. 53, 83; Zbornik,

ske

armije
77

1941—1944,

t o m V I I , k n j . 2, dok. 31). ) U 1941, g o d i n i u Okruglici; antifašisti Sbornik prišli Kiril i su p a r t i z a n i m a : Velkov Kiril br. Botev, korpus Dimitrov. 3/1969, K i r i m M i t r o v Levski, prema nekim (Stojan M. Račev: Perović, poginuo u borbi poginuo na 1944. blgarski 113; list

sa

četnicima služašti

podacima

godine voeno Voeno

u ćustendilskom istoričeski

kraju,

»Učastije dviženije n. d.

ot o k u p a c i o n i j a (VIS),

v partizanskoto

na Srbija«,

Sofija;

str.

»Narodna a r m i j a « , 17. II 1948).

garskih vojnika. 78 ) Ni prelomna situacija nastala posle staljingradske bitke, početkom 1943. godine, nije uticala da veći broj bugarskih vojnika priđe narodnooslobodilačkoj vojsci Jugoslavije. Zabeleženi su samo retki slučajevi: to su pretežno bili zarobljeni vojnici koji su dobrovoljno stupali u redove narodnooslobodilačke vojske, mada su i oni najčešće odbijali da pristupe partizanima, pa su razoružavani i puštani na slobodu. Februara 1943. godine, 2. južnomoravskom odredu priključio se bugarski Megalac Denče Znepoljski, a krajem godine iz bugarskog garnizona u Užicu dezertirala su tri bugarska vojnika. 79 ) Decembra 1943. sa Lužničkim bataljonom 2. južnomoravskog odreda kretala se i grupa od 40 bugarskih partizana, koja je uz jugoslovenske partizane sticala borbena iskustva.") U Makedoniji je do decembra 1943. godine narodnooslobodilačkoj vojsci pristupilo šest bugarskih vojnika, a ukupno u svim jedinicama narodnooslobodilačke vojske bilo ih je svega osam — svi u jedinicama 3. operativne zone (Tikveš). Od 12 zarobljenih bugarskih vojnika u napadu na karaulu »Porta« i »Šarenka«, 19. i 20. maja, partizanima su prešli samo jedan vojnik i jedan podoficir. A od 30 zarobljenih bugarskih vojnika pri napadu na graničnu karaulu »Lukar«, 22. oktobra, partizanima su se priključila samo četvorica. Ostali su razoružani i pušteni. 80 ) Tek krajem 1943. godine i u toku 1944, pod uticajem snažnog razvoja narodnooslobodilačke borbe u Srbiji i Makedoniji, otpočelo je formiranje bugarskih partizanskih jedinica; činili su ih uglavnom zarobljenici i onaj maii broj
Kod tizanima tri Kuršumlije su, uoči bugarske su bugarski i junske ofanzive, šumski Lomski Kiril prebegii i koji srpskim U parNivojnika uhvaćen (njihovi pseudonimi Balkanski, partizan podoficir Benkovski). je pri ništa Zlatan. za (G. koga skom partizanskom odredu ovog odreda, ne zna. Kod kedoniji, Prokuplja NOP je nalazio s e prišao razbijanju pouzdano U se Makapo-

kod s e l a Ribara odredu prišao

otada se o je bugarski

njegovoj vojnik i 3.

sudbini Markov

partizanima

Veleškom

Petkov, šumski

s n i j e u t v r d i l o d a j e bio ubačeni p r o v o k a t o r . Po T e m p o v o m četkom 1943, naređenju su na Balkanski teritoriju 1943. (Bojan (T. T r i f u n o v ) Makedonije, 13. u Geolišev) zonu. prebačeni operativnu 1943. u (Tikveš). Konjsko Crnotrav15. aprila

Šumski je p o g i n u o 26. decembra (blizu Đ e v đ e l i j e ) , ") a Benkovski skog odreda na M o m i n kamen.

u napadu Milušev) (VIZ,

na bugarsku januara 1966)

posadu u s e l u napadu su

L j . Đ u r i ć je u Ratni dnevnik

Beograd, Bugarina.

zapisao da

posle dugog

lutanja s t i g l a u s e l o K u š i c u t r i

Grupa b u g a r s k i h partizana pri-

padala je T r n s k o m partizanskom o d r e d u .
M

( M . Perović, n. d. s t r . 290, 308). se teritoriji nalazili br. 1, Balkanski 1970, i šumski. 105, (B. 106).

*) To su b i l i borci bugarskog Trnskog partizanskog odreda. ) Od i T. maja 1943. na ovoj su Mitrovski Ristovski, »Tikveš u NOV 1943», V I G , s t r . 99,

lociranih u Bugarskoj i na okupiranim područjima u Jugoslaviji i Grčkoj. ostaće u trajnoj uspomeni jugoslovenskih naroda. septembra 1944. godine vodile teške borbe protiv jedinica narodnooslobodilačke vojske Jugoslaviji na Palisadu. I prema zvaničnim podacima iz bugarskih izvora u toku rata. s t r . 1963. Naprotiv. godine. 31. u vranjsko-kumanovskom području. Svaki bugarski vojnik koji je prišao jugoslovenskim partizanima prihvatan je svesrdno i imao je potpuno isti položaj kao i svi ostali borci — odanost narodnooslobodilačkoj borbi. činjenica je da su bugarske okupatorske jedinice još sredinom avgusta 1944. lako je zaključiti koliko je mali broj onih koji su prišli partizanima. Benkovski. prelazak bugarskih vojnika narodnooslobodilačkoj vojsci Jugoslavije ili bugarskim i grčkim partizanima.bugarskih vojnika koji su dobrovoljno prišli jedinicama narodnooslobodlačke vojske. str. godine partizanima je prešlo ukupno oko 3. S o f i j a . 30. Iz svih bugarskih jedinica. . Bugarski partizani koji su na tlu Jugoslavije poginuli u borbi protiv bugarskog okupatora.000 vojnika. u Toplici. Crna trava — područje najplodnije saradnje između narodnooslobodilačkog pokreta Jugoslavije i antifašističkog pokreta otpora Bugarske Širi rejon južne Srbije na desnoj obali Južne Morave (od Babičke gore i Suve planine na severu do planine Bujan 8 ') KBE. A kada se zna da je bugarska vojska u te četiri godine rata u svom sastavu imala 17 do 22 divizije kroz koje je prošao veliki broj regruta i obveznika. Kopaoniku. sposobnost i hrabrost. 82 ) Taj je broj još manji kada je reč o vojnicima iz bugarskih jedinica na teritoriji Srbije i Makedonije. 81 ) Najveći broj prešao je posle kapitulacije fašističke Bugarske. Ali. od 1941. knj. godina X V I I I . masovnijeg prilaženja narodnooslobodilačkim snagama i vidnijeg raspadanja bugarskih okupatorskih jedinica nije bilo ni do početka septembra1944. na Plačkovici. . 1. godine do septembra 1944. kao Šumski. Levski. ) V I S . 370. br. M . do proglašavanja Otečestvenofrontovske Bugarske. 58/1946. isključivo su odlučivali kakve će zadatke dobijati i koju će funkciju vršiti. nije brojan.

dogovoreno je da se na ovom području počnu formirati bugarske partizanske jedinice. a kasnije se ova saradnja šire i brže razvijala. ) Prva veza žnog n. godine. i između člana OkruTrn1947. povereništva str. drugo izdanje. Na part i j s k i m i vojnim skupovima u Jablanici i Ravnoj gori Tempo je govorio o bogatim iskustvima narodnooslobodilačke bor be iz drugih krajeva Jugoslavije. ske p a r t i j s k e o r g a n i z a c i j e Slavča Trnskog. T r n s k i : Zbornik dokumenata. t o m I. dok. 84 ) Početkom 1943. novoj 45—49). u Bugarskoj. 1. Bugarske aktiviste posebno su oduševljavali privrženost naroda narodnooslobodilačkoj borbi i aktivnost omladine u popaljenoj Crnoj travi. jer su uslovi za to 83 M ) »Oslobodilački rat». U početku su to bile pojedinačne veze i razmena ilegalnog materijala. godine. 5.i reke Pčinje na jugu). k n j . u Crnoj travi. str. ( Z b o r n i k . str. što je imalo velikog uticaja i na jačanje narodnooslobodilačkog pokreta. S. je KPJ 0 uspostavljena za vranjski Bugarskoj početkom srez — novembra 1942. d. godine u južnoj Srbiji delovalo je šest jačih partizanskih odreda. pokret otpora je u to vreme bio još u dubokoj ilegalnosti. . k n j . Prvi kontakti rukovodstva KPJ za vranjski srez sa bugarskim komunistima iz trnskog kraja uspostavljeni su novembra 1942. 411. u vođenju oružane borbe. 69—87. u stvaranju organa narodne vlasti. koji je insistirao na tešnoj saradnji sa narodnooslobodilačkim pokretom Bugarske. brigade — i stvaraju slobodne teritorije. 56. a unutar njega crnotravsko područje — to je teritorija na kojoj je saradnja između narodnooslobodilačkog pokreta Jugoslavije i pokreta otpora u Bugarskoj bila najplodnija. Po nalogu vrhovnog komandanta narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije Josipa Broza Tita. 83 ) U susednom trnskom kraju. Zaključeno je da se i na ovom području formiraju krupne vojne jedinice — bataljoni. u Crnoj travi je boravio delegat Centralnog komiteta KPJ i Vrhovnog štaba narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije Svetozar Vukmanović Tempo. na putu za Makedoniju. Vase Smajevića članaka i predstavnika VIZ. Pored prirodnih uslova (to je pogranična oblast) najznačajnije je to što se narodnooslobodilačka borba na ovom području stalno uzlazno razvijala. Početkom 1943. Bugarski komunisti i antifašisti prelazili su u Crnu travu i u jugoslovenskim partizanskim jedinicama sticali prva iskustva u organizovanju i dejstvovanju partizanskih odreda.

102. bugarskim policijsku t o m I. 2. jula i 3. kuća narodno- oslobodilačke Makedoniji. baStrezimi- 16. 5. obrazovala je u proleće 1943. S. 3 zarobljena i 1 su se na jugoslovensku 85 u borbi protiv bugarskih jedinica čuki. čija u sa policijsku grupom kasnije. jedna grupa bugarskih komunista. ponovo j e d n a četa j u g o s l o v e n s k i h partizana. bačiju su spaljene u šestog opština istog partizana. 77. Trnski partizanski odred. 26.000 ) Jedna napala odreda.u Bugarskoj bili veoma teški.200 u b i o 2. t o m I. 188. borbe rat«. 495. postala žarište i baza ustanka za čitavo područje između Južne Morave i Nišave. Smrdanu. T r n s k i . 5. južnomoravskog u selu bugarskih jula. preživeli borci prebacili teritoriju. d o k . (Zbornik. 75. Bugarski partizani pri1. 4. sa pet je bugarskih u s. K šire: Kosovu Svetozar V u k m a n o v i ć Metohiji«. »Sjećanja 2/1959. IX) zapalila Četiri 10. Trebalo je da Crna trava postane značajna operativna baza odakle bi bugarske partizanske jedinice prodirale i aejstvovale na bugarskoj teritoriji. i 491. knj. četu Glavanovcu. knj. Tako je Crna trava. k n j . n. ) U t o k u a p r i l a i m a j a bugarski l j u d i . Zbornik. prvi odred u ovom kraju Bugarske. 8 5 ) Posle ovih dogovora. (15. i 5. južnomoravskog odreda. . u dok. 221). iako popaljena i opljačkana. 239. septembra. s t r . str. 295—302). a nekoliko bugarskih partizana boravili su u jugoslovenskim jedinicama da bi stekli svoja prva borbena iskustva. Jugoslovenski partizani naoružali su odred sa dva puškomitraljeza i desetak pušaka. 81. dok. u trenutku kada se formirao odred je imao samo tri partizana. i 5. 142. stanicu Glavanovci akcijom (Bugarska). juna četa rovci. Istina. 87 ) Kada je Trnski odred bio razbijen na Juničovoj ubijena. ( Z b o r n i k . južnomoravski odred razvio je u martu i aprilu 1943. VIG. partizana. (4 borca nestao). zajedničkom napali s. vodio borbu kod sela Crna Trava. uz pomoć 2. 87 okupator zapalio je 1. IA KPJ. dana desetina je sa iz 2. godine vrlo uspešna borbena dejstva — razrušio rudnik Rakitu. srušio železnički most na pruzi Niš—Skoplje. ) »Oslobodilački tom VII. 86 ) Podstaknuti ovako uspešnim razvojem borbe u Crnoj travi i uspostavljenim vezama sa bugarskim drugovima u okolini Trna. naterao neprijatelja na povlačenje i stvorio slobodnu teritoriju u Crnoj travi. dok. iz str. V. su odreda. d. k n j . ali već avgusta meseca taj broj je upetostručen — broji 16 bugarskih partizana. vidi 25. tom br. Na toj slobodnoj teritoriji razbijena je bugarska okupatorska vlast i uspostavljeni su organi nove narodne vlasti. S r e d i n o m s e p t e m b r a partizanima.

hvaćeni su u selu Kalni a tu je odred i reorganizovan. Sarađujući sa jugoslovenskim rukovodstvom. godine u Crnu travu su došli članovi Glavnog štaba bugarskog pokreta otpora sa Vladom Tričkovim na čelu. ») » O s l o b o d i l a č k i rat«. godine. 190—192. 315). aprila koja Jordanka 1944. još kretao u okvirima manjih diverzantskih akcija koje su izvodili partizanski odredi i naoružane grupe. Početkom 1944.Pirinski . Boraveći pretežno na jugoslovenskoj teritoriji. i 6. k n j . 370. *) Rabotnički m l a d i n s k i sojuz (Radnički o m l a d i n s k i savez). Do aprila 1944. obavestio sa Ninko da Štefanov Svetozar V u k m a n o v i ć oslobođenu oblasti. granice organizira uključu- omasovijavanje aktiviziranje masiv«. 8a l Bugarski okupator skoncentrisao je snage na Crnu travu da bi ugušio ovo žarište ustanka u južnoj Srbiji čiji se uticaj počeo ozbiljno osećati i u Bugarskoj. neprijatelj nije pokorio Crnu travu. Ustanak se sve više razbuktavao. u Crnoj travi. otanzlvom Radan. ni tzv. Slobodna teritorija ne samo što je očuvana. zadaćom naslanjajući teritoriju nalazi (1A neposredno odreda tom KPJ. 3. oformi vlada Otečestvenog fronta. štab: .»Ovde bugarske celoj str. Ni interniranjem stanovništva u toku 1943/1944. Tričkov. 30. s t r . 2. rešenju i Politbiroa. nalazi — Veselin deo Gš jugo- Aleksijev. partizanskih sofijskoj Rilsko . se čankova. 89 ] Crnotravsko područje postalo je značajna baza i za razvitak pokreta otpora u Bugarskoj koji se u to vreme. već je i proširena. depešom Vrhovni kod u VII. je Bugarske slovensku jući i Georgi Svilen od po Cankov. Bugarski rukovodioci nosili su se mišlju da se iz Crne trave rukovodi celokupnom borbom partizanskih jedinica u Bugarskoj i da se tu. koji su u Bugarskoj radili u teškim ilegalnim uslovima. ovde dejstvuju jake jedinice narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije: 5. Rusev. M ) U Crnoj travi tada Dobri su se nalazili visoki Naćo bugarski Ivanov. Kumanovski i Vranjski narodnooslobodilački partizanski odred i bugarski Trnski partizanski odred. RMS*) i neki rukovodioci iz bugarskih partijskih organizacija. Kosovski. i partijski Vlado dr. bugarsko rukovodstvo neometano je sprovodilo pripreme za razvoj oružane borbe u susednim bugarskim područjima. zatim neki članovi Centralnog komiteta BRP. južnomoravska brigada. drugo izdanje. s t r . 90 ) 88 ) I s t o . kao što je rečeno. godine izrastao u bugarsku partizansku jedinicu koja je tada brojala 44 borca. 234. se se na i vojni ruko- vodioci: Georgijev. makedonska brigada. Trnski odred je početkom decembra 1943.

naoružanje čitavog je bataljona. automat. . počeli da bacaju na ovu teritoriju.Na teritoriji Crne trave prikupljali su se i bugarski vojnici koje su zarobljavali jugoslovenski partizani. posle vojne i političke obuke. stolski. s t r . »Cavdar« (Iz naoružanje Glavnog tokom Makedonije. 4/1969. i učinjeno. 9 ') Jugoslovenska strana obezbeđivala je bugarskim partizanima ishranu i naoružanje zaplenjeno u teškim i krvavim borbama jugoslovenskih partizana protiv bugarskih i nemačkih vojnika. saradnja AIRPS —• drugog »Jugoslovensko . Krajem februara 1944. tiv 1917. T r n s k i . rata je je iz bugarskim bugarskim bugarske 12. i grupa bataljona (bugarski_j>Hristo Botev« i makedonski »Stevan Naumov«). dobila memoara S. Apopro- drugovima partizanima brigade i 13. Vukmanovića svog 110 jedna 8. n. str. d. Crna Trava prihvatila je i preko 300 ilegalaca iz Sofije i susednih bugarskih srezova (pernički. J I Č . Kasnije. pošto je to bio jedini izvor naoružavanja jugoslovenskih narodnooslobodilačkih jedinica. stigli su u Crnu travu delegat Centralnog komiteta KPJ i Vrhovnog štaba NOV i POJ Svetozar Vukmanović. pKS — svetskog »Politika. Predstavnici KPJ i BRP. kada je došla engleska vojna misija za ") S. tako je bila uspostavljena saradnja i između visokih političkih i vojnih rukovodilaca Jugoslavije i Bugarske. Mihajlo u borbi Vukmanovića). 92 ) Čak su i oružje. i 21 srpska srpska štaba brigada brigada jedna dala dala četa 518. Zaključeno je da se odmah. nekoliko članova Centralnog komiteta KPM i Glavnog štaba Makedonije. u Crnoj travi. ulazili u sastav bugarskih partizanskih jedinica.) koji su.. i predstavnici glavnih štabova imali su više sastanaka na kojima je povoljno ocenjena dotadašnja saradnja i dogovoreno kako če se i ubuduće koordinirati operativno-taktička dejstva duž jugoslovensko-bugarske granice.bugarska fašizma«. koje su saveznici krajem 1943. pušaka od puškomitraljeza. 209. godine makar i u ograničenim količinama. br. radomirski i dr. jugoslovenski partizani delili sa bugarskim drugovima. formiraju i krupnije bugarske partizanske jedinice — brigade — što je početkom maja 1944. w ) Po 11 naređenju S. 528.

kosovskih i bugarskih jedinica protiv još žilavih nemačkih i bugarskih okupatora. Radomirski. godine bugarski partizanski odredi (Ćustendilski. jer i pismo daje no jedan dok NOV II. 1. februara. t o m V I I . dok. 3 .vezu sa bugarskim pokretom. deo br. Vrhovnog (Zbornik. znatan reg. je obezbeđivala na 1982. j a v l j a : 10 aviona. ( Z b o r n i k . januara (A koja 1944. rejo. bugarskim ali od Pirotski okružni došlo garskim k o m i t e t KPJ u p i s m u PK KPJ za S r b i j u od 8. Dupnički) sklanjajući se pred jakim pritiskom bugarskih fašističkih trupa. VII. se (AIRPS PKS — 555). partizanima. iz Crne trave se izvode krupna koordinirana dejstva srpskih. k. V u k m a n o v i ć u . '") D i r e k t i v n o šla. godine. 172). maja 1944. .«94) Krajem aprila i u maju 1944. oružje i opremu bugarski partizani dobijali su direktno od saveznika 9 3 ) * * * Tako su se stekli svi uslovi da područje Crne Trave dobije poseban značaj za razvoj pokreta otpora u Bugarskoj. d o k .>a Dojrana južnomoravskim sačekaju pristupi zarobljenih jedinicama. što ne bi bilo u interesu ni bugarskog naroda ni nas. » . U leto 1944. iz knj. iscrpno analizirajući i svetsku situaciju i situaciju na Balkanu. . jedinica Namera je bugarskih partizanskih (bataljona. veza i saradnja između dva pokreta nisu prekidane. Vukmanović CK KPJ S. iz t r a n s p o r t a godine čobanovcu. Tito je ozbiljno upozorio da se moraju stvoriti čvršće veze sa pokretima u Bugarskoj i Grčkoj. i i naoružanja koja je oktobra uputio dalje m o r a m o to č i n i t i komandanta tom negde i se njihova misija. i članova Glavnog štaba pokreta otpora za Bugarsku. ne poruči oružje« delegatu je da 5. do 16. . k n j . brigada) prebegih bugarskih n i k a . Nikolov« bila da od prišli 10. 11). pohoda. partizanima oružja mi odreda. . U maju. u jesen 1943. posle odlaska dve bugarske brigade. Naime. naoružanje sada je ustupila četa je 2. sofijske. i 2. Na dobrom je putu bilo i ostvarivanje poruke vrhovnog komandanta narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije Josipa Broza Tita. u toku februarskog koji su »Jordan bugarski vojnici. odmaraju se i snabdevaju "J Lužnička vojnu misiju. englesku sve »Do budo1943. . makedonskih. a naročito u Bugarskoj. depešu u makeda voj2—5/2). dolaze na slobodnu teritoriju Makedonije i južne Srbije. južnomoravskop od 14. POJ od 9. da nas tamo događaji ne bi pretekli i neko drugi preuzeo inicijativu u svoje ruke. batalion formiraniu i prikupe »Hristo krupnih donski partizanski bataljon Botev« bi u š l i u njegov sastav.

svakako su uticali da Nemci odustanu od nekih planiranih dejstava u Bugarskoj uoči njene kapitulacije. jedinice narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije razoružale su deo bugarskih okupacionih trupa na teritoriji Jugoslavije i tako onemogućile da se eventualno bore protiv ustanka u Bugarskoj. Početkom septembra 1944. 210). U julu i avgustu veza između Glavnog štaba Makedonije i bugarskog pokreta otpora održavana je preko 1. sofijske operativne zone. verujući u njegovu konačnu pobedu u Bugarskoj. pljačkao domove i zemlju. srpski i makedonski narod koji je u toku četvorogodišnje borbe trpeo najcrnji teror od bugarskog okupatora. taj narod koji je dao velike ljudske žrtve i podneo užasne ratne strahote. verujući u lepšu bu95 ) U pismu upućenom t i m vas razmera. Uoči septembarskog ustanka u Bugarskoj. neprijateljske Apostolski. 209.oružjem. razarao. kome je bugarski okupator palio. Glavni štab Bugarske posebno se obratio Glavnom štabu Makedonije i tražio da srpske i makedonske jedinice jače usmere dejstva prema rejonima jugoslovensko-bugarske granice i pruže pomoć u obaranju fašitičke vlade u Bugarskoj. log stoji: ». . . Prenesite jedinicama svojim dejstvima granici«. taj je narod sledio i pomagao spori ali stalni porast bugarskog pokreta otpora. Brzo napredovanje Crvene armije prema Bugarskoj i borbena dejstva jugoslovenskih jedinica narodnooslobodilačke vojske. vezati drugu na povodom da se S uza Titu našoj tim se i Glavnom u i vezi štabu Makedonije. .. Izveštavamo nacionalnih su u vašoj što našu tako koji pripremamo zbog t o g a srpskim zapadnoj veme zadatke zmemo šim dejstva dajemo molimo vojnim odredima ge . Sve te okolnosti pogodovale su dobrom toku septembarskih događaja u Bugarskoj. blizini. posebno moravsko-vardarske doline što je znatno otežavalo povlačenje nemačkih jedinica na sever. i one pa vas pomognete vakako b' dejstvima pomogle ćete molbu angažovati izvesne (M. Narod Crne trave i šireg vranjsko-kumanovskog područja. municijom i drugom vojnom opremom. 95 ) Veliki broj jedinica narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije dejstvovao je u rejonima jugoslovensko-bugarske granice protiv bugarskih fašističkih trupa i protiv nemačkih jedinica Grupe armija E koje su se izvlačile iz Grčke. da u najskorije posebne da nam pored ostapredunašim snanam n č. s t r . . čiji je cilj bio lakše izvlačenje nemačkih snaga i važnog strategijskog materijala.

i formiran maja brigadu novembra I i je mađarski Cesi i žiška«. Takav odnos sprskog i makedonskog naroda. godine. čiji su temelji udareni 1943. Formiranje bugarskih partizanskih jedinica na teritoriji Jugoslavije U toku narodnooslobodilačke borbe. 1944.dućnost dva susedna naroda. stranih narodnosti br. su 1. godine. mađarske — a formirane su i jedinice stranih nacionalnosti od prebeglih vojnika iz neprijateljskih armija. i sve ono što se na njoj zbilo u toku rata. poslednji bratstvo saradnji. bataljon Slovaci Avgusta je (u 1. Teritorija od Crne trave do Osogova. U Južnobanatskom formirana italijanska »Garibaldi« jedinice poznata I odredu. j u n a 1945. slovačke. pored toga što je odigrala veliku ulogu u razvijanju oružane borbe u Bugarskoj. naroda . U njenom sastavu bile su i jedinice pojedinih narodnosti — albanske. g o d i n e f o r m i r a n a je bataljoni Plenča »Nacionalne »Garibaldi. 97 ) ") »Baš protiv verenja naroda pisao i je između Sterju tu. partizanska austrijski bataljon. »Jan 1944. izgrađivala je teško ali uspešno Komunistička partija Jugoslavije. oktobra Rumuna. NOB-u«. činila je most prijateljstva i novih odnosa između socijalističke Jugoslavije. formirana proleće divizija i u kasnije je prt Sredinom 1943.bugarskoj 12. je 77 1943. čehoslovački nemačka bilo a NovemVidi VIG. »Borba« o j u g o s l o v e n s k o . Baš tu je konačno zato je ono t a k o Atanasov je ono t a k o dragoceno«. nestali nam izgrađeno zato u su žestokoj i i krvavoj ostaci između borbi nepo našln naoc velikobugarskih velikosrpskih iskreno u članku I šovinista srdačno. i takvu internacionalističku svest jugoslovenskih komunista. naših na i teritoriji Srbije i Makedonije. 12 177 . a već oataljon. č e t e nazivane manjine Hrvatskoj Makedoniji). partizanska četa partizana su i bra 1943. u Jugoslaviji je rukovođenje oružanim snagama bilo zasnovano na postojanju nacionalnih glavnih štabova i vojnih jedinica povezanih u jedinstvenu narodnooslobodiiačku vojsku Jugoslavije. ") Avgusta rastao u brigadu. . godine odlukama II zasedanja AVNOJ-a u Jajcu. 6/1950. u Petefi«. 96 ) Tako je Crna trava u toku drugog svetskog rata postala pravi simbol dobrosusedskih odnosa između Jugoslavije i Bugarske. . »Ernest Telman«. i Otečestveno frontovske Bugarske koja će biti stvorena septembarskim ustankom 1944. »šandor formirali 1943. postojali šire D.

8/709—711. Najviše ih je formirano u 1944. F. bataljon »Strašo Pindžur«. i 16. F.7/574—579. go">) granični Izveštaj sreskog (A V I I . F. »Strašo Pindžur« i 2. od vojnika koji su dobrovoljno prišli narodnooslobodilačkom pokretu i od ilegalaca koji su iz Bugarske prebegli na teritoriju Jugoslavije.2/547). Petrovu Tikveš Mikrofilm. iznenađeni napadom. v i pešadijske armiiata. 1/1970. godine između 15. godine. majora Štefana čeva komandanta 15. po dogovoru sa bugarskim potporučnikom Dičom Petrovim. operativne zone. D. na području na kome je postojao jak narodnooslobodilački pokret sa čvrstim osloncem u narodu. godine u rejonu Kožufa (blizu Đevđelije) u Makedoniji. a bugarski vojnici. napao je bugarsku graničnu jedinicu u selu Konjsko i dve granične karaule na Kožufu. iz Đevđelije Izjava o napadu na 1/15. 3 opštinska i 22 seoska narodnooslobodilačka odbora. pododsek. vojnicima.8/777—780). vo dok njegovim NOB. na 1/15. zarobljeni bugarski vojnici formirali su 18. napadu i VII. policijskog Mikrofilm. decembra. . Odlukom komesara Glavnog štaba Makedonije. načelnika Skoplje. ( I s t o . decembra 1943. Iste noći partizani su napali i razoružali karaule »Konjski grob« i »Brce« i zarobili 61 vojnika i jednog podoficira sa celokupnim naoružanjem i opremom.Bugarske partizanske jedinice počinju se na teritoriji Jugoslavije formirati krajem 1943. 1943. nisu ni pružili otpor. U zimu 1943. Prvi bugarski partizanski bataljon »Hristo Botev« Bugarski partizanski bataljon »Hristo Botev« obrazovan je u drugoj polovini decembra 1943. godini i to pretežno od zarobljenih bugarskih vojnika. pre107). VGI o (A br. broj V izveštaj 1944. na ovom području deluju i organi tek uspostavljene narodne vlasti — 3 gradska narodnooslobodilačka odbora. 99 ) Petnaest zarobljenika odbilo je da stupi u partizane pa su razoružani i pušteni. bataljon 3. F. 98 ) Partizani su izvršili juriš. 179/22. štaba na BKP 17. ") O b a v e š t a j n i granični suda Skopje. divizije 184). Stojpododsek. a ostali su se dobrovoljno pridružili partizanima. g r a n i č n o g odseka. Tu su uspešno dejstvovala dva makedonska partizanska bataljona. ( Rabotata Optužnica sudska str. trojica su uspela da pobegnu.

zaista. makedonske brigade. a zatim sa makedonskim bataljonom »Stevan Naumov« ušao u sastav Grupe bataljona Glavnog štaba Makedonije. jer je za narodnooslobodilački pokret prvi put pridobijena cela Na planini Kožut. Dičo Petrov i Trifun Trifunov Balkanski.dine u selu Fuštani. »Hristo bataljona Botev«. jedinstven primer: od regularne bugarske okupatorske jedinice formirana je bugarska partizanska jedinica. 100 ) Predaja ovih bugarskih graničnih jedinica u selu Konjsko bio je značajan uspeh koji je nadaleko odjeknuo. Blgaranov. Za komandanta i komesara postavljeni su Bugari. Bojar delegat CK BRP. Bio je to. 179 . u Egejskoj Makedoniji. 2. Veselinka S leva u U prvom drugom do redu: redu njega Dobrivoje s desna: (dole) Radosavljević. i L j i l j a n a Ćalovska. k n j . Bataljon »Hristo Botev« u toku februara. Dičo Petrov. zima 1943/1944. dok. bugarskog Malinska. Bataljon je kratko vreme bio u sastavu 2. bugarski partizanski bataljon »Hristo Botev«. 104. t o m V I I . sa bataljonom »Stevan Naumov« učestvovao je u poznatom febru"») 12* Zbornik. Svetozar komandant Vukmanović. makar i manja bugarska okupatorska jedinica.

formirali su bugarski partizanski bataljon »Vasil Levski«. 108.arskom pohodu kroz istočnu Makedoniju. makedonskom udarnom brigadom i Kosovskim narodnooslobodilačkim partizanskim odredom u toku apriia i maja učestvovao u borbama u prvoj fazi neprijateljske bugarske prolećne ofanzive. Zbornik. maja 1944. t o m V I I . Početkom marta 1944. Beograd. 3. komandant Glavnog štaba Makedonije Mihailo Apostolski i delegat Komunističke partije Jugoslavije i Vrhovnog štaba Svetozar Vukmanović Tempo. sofijska partizanska brigada. dok. godine. sofijske i brigade »Georgi Dimitrov« Dolaskom bataljona »Hristo Botev« u Crnu travu stvoreno je jezgro za brže formiranje i drugih bugarskih partizanskih jedinica na teritoriji Jugoslavije. i ulazi u sastav Trnskog odreda. sofijske.102) Ovaj odred je sa 3. Prema organizacionom sastavu. 1964. 10 ') Formiranje bugarskih partizanskih brigada 1. k n j . koji su ovamo prebegli iz Bugarske. »Narodnooslobodilačka borba naroda J u g o s l a v i j e str. Nekoliko dana kasnije. Početkom maja u selu Kalna (Jugoslavija) formirana je 1. . pretežno od mladih i neiskusnih ilegalaca prebeglih iz Bugarske na slobodnu teritoriju Crne trave. od 1. Ovom činu prisustvovali su članovi rukovodstva bugarskog pokreta otpora koji su se tada nalazili na jugoslovenskoj teritoriji. 82. Naredbom Glavnog štaba ustaničkog pokreta Bugarske. a njegov komandant Diče Petrov unapređen je u čin majora. bataljon »Hristo Botev« proglašen je za prvi udarni bataljon bugarske Narodnooslobodilačke vostaničke armije (NOVA). jedinica je formirana po uzoru na brigade narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije. tada je prebačen na t e r i t o r i j u Crne trave. a kasnije u sastav 2. 1941—1945«. partizanski bataljoni »Hristo Botev« i »Vasil Levski« ulaze u sastav bugarskog Trnskog partizanskog odreda. 714. u rejonu sela Dobro Polje (Jugoslavija). Bilo je dogovoreno da se brigada spusti u dolinu '<") i®) Rabotata na BKP v armijata. dok. godine ilegalci. 2. sofijske narodnooslobodilačke brigade.

103 ) U prvoj polovini maja 1944. i 7. formirana je. godine. bugarska narodnooslobodilačka brigada »Georgi Dimitrov«. . sofijska narodnooslobodilačka brigada. 82).ra ) S. Trnski. okupacionog korpusa smešten je u Lebane. . k n j . određene za vezu pri Glavnom štabu NOVA.0J . 563. d.reke Strume i pokuša da od nekoliko hiljada silom mobilisanih ljudi koji su radili na pruzi Sofija—Kule (Grčka) mobiliše nove borce. Početkom juna na teritoriji južne Srbije. puka 27. formirana u jeku prolećne ofanzive. uz pomoć Pirotskog narodnooslobodilačkog partizanskog odreda. ( Z b o r n i k . Sa njom su iz Crne trave pošli članovi bugarskog rukovodstva i engleske vojne misije. brigada se 23. komandant bataljona »Hristo Botev« major Dičo Petrov105) i članovi engleske vojne misije. 2. zajedno sa srpskom 6. 2. formirana je 3. Dičo U ovoj i borbi drugi su bu- poginuli: Tričkov.05 ) S. n. bugarske pešadijske divizije 1. . činili su je borci Trnskog partizanskog odreda i zarobljeni bugarski vojnici u borbi za Kratovo — ukupno oko 180 boraca. u toku marša kroz bugarsku teritoriju. 591. južnomoravskom brigadom odmah je stupila u borbu protiv bugarske fašističke vojske i policije. u Jablanici. dok. T r n s k i . H r o n o l o g i j a 1941—1945. Ali. bataljon 123. 3 . n. maja u okolini sela Batulija sukobila sa nadmoćnim snagama bugarske fašističke vojske i policije i posle ogorčene borbe razbijena. sofijske brigade. godine 1. 567. t o m V I I . ) Izveštaj Vlado Balkanskog o razbijanju Čankova. Gubici su bili vrlo teški. opet u selu Kalna. Nešto kasnije. sofijska narodnooslobodilačka brigada prebacila se grebenom Stare planine u Bugarsku da bi se u Srednjoj gori povezala sa partizanskim snagama i bugarskim rukovodstvom pokreta otpora. str. bugarska 2. U toku prvih meseci 1944. 770.104) Ova brigada. s t r . Poginulo je nekoliko poznatih bugarskih rukovodilaca. Iz brigade su odvojene dve grupe od po 20 boraca i upućene preko granice u Bugarsku da bi u radomirskom i trnskom kraju formirale nove partizanske odrede. Jordanka Nećo Ivanov. Petrov garski r u k o v o d i o c i . Hronologija 1941—1945. str. Formiranju ove brigade prethodile su dugotrajne pripreme: Decembra meseca 1943. d.

351. oterali u logore. čete 1. 106 ) Dr Kiril n. bataljon je kod mesta Prekopčelice. i 3. maja 1944. Bogojevcu.m a j o r Atanas 3/1969. Grupa od šestoro progresivnih oficira i vojnika u ovom bataljonu. se n. br. predale dve bugarskog NAV-N-T-511. »upao« u zasedu 11. brigada se kroz svakodnevnu vojnu i političku obuku pripremala za borbene zadatke. dr koF. u junu mesecu. divizije narodnooslobodilačke vojske. sve do prvih borbenih dejstava. F. U toku noći 17. Atanas Rusev. . koji je bio u zaštitnici a nije ništa znao o dogovorenoj zasedi. komandanta puka. a one koji su preživeli. NO str. Posle predaje granične jedinice u selu Konjsko ovo je bio drugi slučaj da se čitava bugarska jedinica predala jedinicama narodnooslobodilačke vojske 106 ) Čitav mesec dana. brigada »Georgi Dimitrov« organizaciono se sređivala i politički učvršćivala. uspeo je da se povuče. s t r . Dogovoreno je da pored dr Ignjatova partizanima priđe i grupa bugarskih vojnika. iako je kasnije njih desetorica pobeglo nazad u Lebane. a komesar bataljonski lekar Kiril Ignjatov. Dobro obezbeđena.187/722—725. 39. V I S br. Partizanima su se bez borbe predale 2. brigada »Georgi Dimitrov«. a kasnije susretne i sa nekim članovima Glavnog štaba Srbije. bugarskog okupatorskog puka formiran je najpre partizanski bataljon. uspela je da se u toku meseca marta poveže sa rukovodiocima narodnooslobodilačke borbe ovog kraja. G e n e r a l . nedaleko od Lebana. koju je organizovao bataljonski lekar Kiril Ignjatov. srpske brigade 24. A Mikroteka. bataljona 123. d. Komandir 1. zašto Felber izjašnjenje korpusa Mikroteka. č. a nešto kasnije. 256/770). Svi su se priključili partizanima. Sa vojnicima se strpljivo radilo i strpljivo objašnjavao njihov novi položaj i zadaci. Bugarski vojnici koji su se predali dobrovoljno su odlučili da li ostaju u partizanskim jedinicama ili ne. Rusev: Milivoje mandant Nikolova Treta za blgarska Srbiju su brigada tražio Perović. 123. i 3. relativno dobro smeštena. redovno snabdevana. 51—59. četa — ukupno 230 vojnika. čete je Dimitrov«. Prvi komandant brigade postao ie dotadašnji oficir u bataljonu. Geili i Bošnjacima. od VIS. čete. »Georgi VII.vojnici 1. NAV-N-T-311. 8/1957. bugarskog (A VII. bataljona izveli su nekoliko akcija protiv jedinica narodnooslobodilačke vojske u selima Belanovcu. popalili kuće. Ignjatov. pobili seljake. Od bugarskih vojnika 2. str. u Bugarsku.

a danas su nas prihvatili kao najbliže. dok. Internacionalna četa dejstvovala je u okviru 3. u dolini Ibra. s t r . 11. tom I. a zatim došla pod komandu Glavnog štaba Makedonije.Dr Ignjatov. Zbornik. sa osećanjem koje teško mogu da opišem. u jednom svom zapisu piše o tome kako je srpsko stanovništvo prihvatilo bugarsku partizansku brigadu: »Žene. F. ovaj bataljon se raspao. d o k . dok. Zbornik. koje su uoči 9. od 20. č. marta do 20. 7. U drugoj polovini aprila 1944. k. Sredinom avgusta ova grupa od oko 150 Bugara. k n j . 20.«' 07 ) Bugarska narodnooslobodilačka brigada »Georgi Dimitrov« dejstvovala je do sredine avgusta u sastavu 22. dejstvovala protiv bugarskih okupatorskih jedinica. 1. k. Zapadne Morave. č . do Užica. s t r . lm ) A VII. vrlo brzo. Studenice. 207. i 24. proleterske divizije narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije. juna na Petrovoj gori bugarski partizanski bataljon »Rakovski«." 0 ) Krajem avgusta prebačena je u Crnu travu. F. 30. brigade 2. sa Šterjom Atanasovim. . 2. "») A V I I . n. 178. 2 / 3 1 . ' " ) M . u okviru Udarne grupe divizija narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije" koja je u prvoj polovini 1944. divizije narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije. a priključeni su joj i zarobljeni bugarski vojnici. 151. septembra prebačene u Bugarsku. 103 ) Na t e r i t o r i j i Jugoslavije formirano je još nekoliko manjih bugarskih partizanskih jedinica. maja. Do juče su ti isti ljudi drhtali od užasa i straha kada bi čuii da doiaze okupatorske jedinice. knj. godine. stigla je u Glavni štab Srbije. zbog nespremnosti bugarskih vojnika da se bore za ostvarivanje ciljeva narodnooslobodilačkog pokreta. 98. 733. prvi politički komesar brigade »Georgi Dimitrov«. muškarci i deca susretali su nas sa cvećem. . . *) Sastav: Peta n a r o d n o o s l o b o d i l a č k a udarna d i v i z i j a i Druga p r o l e t e r s k a brigada. 9. dok. t o m I. Od jedne veće grupe zarobljenih bugarskih vojnika u prolećnoj ofanzivi u Makedoniji. septembra 1944. 234.'") >07) Dr K. godine. godine prebacila se u Bugarsku i učestvovala u septembarskom ustanku. — formirana je takozvana Internacionalna četa' 09 ) od zarobljenih bugarskih vojnika i vojnika drugih nacionalnosti koji su služili u nemačkim jedinicama. 64. n . formiran je 19. Ignjatov. 1. A p o s t o l s k i .

reg. divizija narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije formirala je od razoružanih Bugara jedan dobrovoljački bataljon" 4 ) i radni bataljon za opravku puteva. sofijska narodnooslobodilačka divizija.Sredinom avgusta. dok. (izgleda se u bugarskoj istoriogratiji ovaj bataljon naziva bugarskoj istoriogratiji brigada stoji napad da je ovaj bataljon formiran 27. 115 ) Uoči 9. Nekako u isto vreme. dok. proleterska i 5. 116 ) "2) Zbornik. 150 ručnih bombi i 11. 17. (A V I I . Činili su ga bugarski politički zatvorenici koje su iz zatvora Idrizovo oslobodili borci 3. kao prva divizija NOVA. 858. pešadijska gardijska divizija. 233. dok. k n j . s t r . dok. na teritoriji Jugoslavije formirane su još neke bugarske partizanske jedinice. H r o n o l o g i j a 1941—1945. po naređenju Glavnog štaba Srbije. septembra dobila je naziv 1. 145. na putu za Sofiju. dobili 50 pušaka. k n j . 11. Zarobljeno je oko 130 bugarskih vojnika. 10 puškomitraljeza. " 3 ) I s t o . avgusta. Radomirski i Breznički partizanski odred i grupa koja je na ovu teritoriju došla sa Šterju Atanasovim.000 metaka. 173. 178. početkom septembra. 914). »Petko Napetov«). Posle 9. njeno brojno stanje se povećalo. divizije narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije sprovela je ovaj bugarski bataljon na slobodnu teritoriju. 2. " " ) Isto. ' " ) KBE. 28/4. pošto je 3. Sledečih dana. 45." 2 ) Posle nekoliko dana jedna jedinica 24. na zatvor i z v r š i l a 29/30. bugarske okupatorske divizije. k. makedonske udarne brigade. u okolini Preševa formiran je bugarski partizanski bataljon »Vasil Kolarov«. avgusta. t o m I. "5J U š t o je netačno. s t r . 136. t o m IV. krajiška narodnooslobodilačka divizija narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije u teškim borbama na Kopaoniku na sektoru Kuršumlija—Blace—Merčez razbile su dva bataljona 122. koji su sa još sedamdesetak svojih drugova oformili bataljon i. u njen sastav ušli su Trnski. pešadijskog puka 27. na desnu obalu Južne Morave. 9. . godine bugarska okupatorska vlast i bugarska okupaciona vojska i policija povlačile u rasulu. 135. Septembra 1944. septembra na jugoslovenskoj teritoriji u selu Dobro Polje (Crna trava) formirana je i 1. 303." 3 ) Kada su se krajem avgusta 1944. u rejonu Soko Banje. 175.

dokaz spremnosti za prevazilaženje teških opterećenja gomilanih u prošlosti. dokaz spremnosti Komunističke partije Jugoslavije da uspostavi i razvija odnose sa Bugarskom radničkom part i j o m zasnovane na obostranom razumevanju i saradnji. našle su se uoči septembarskih događaja u Bugarskoj i odigrale značajnu ulogu. bugarskom oslobodilačkom pokretu i bugarskom narodu. Formiranje i naoružavanje bugarskih partizanskih jedinica na jugoslovenskoj t e r i t o r i j i bio je značajan doprinos jugoslovenskog narodnooslobodilačkog pokreta.Sve bugarske narodnooslobodilačke jedinice formirane na t e r i t o r i j i Jugoslavije. . i jugoslovenskih naroda. Bio je to dokaz internacionalističke solidarnosti jugoslovenskih komunista.

UČEŠĆE JEDINICA OTEČESTVENOFRONTOVSKE BUGARSKE U BORBAMA NA TLU JUGOSLAVIJE NA KRAJU RATA .

U pristupnom govoru preko radija novi predsednik bugarske vlade nije spomenuo ni Nemačku ni savez s njom. Prvog juna 1944. Nespokojstvo je zahvatilo čitavu zemlju. . istakao je: ». Bagarjanov ne samo što nije ispunio nijedno obećanje. a on je izrazio »punu spremnost za saradnju« i podvukao korisnost partizanskog pokreta koji treba da posluži kao »rezerva« Bugarskoj. . promenom vlade pokušala da očuva svoje pozicije. Vladajućoj klasi nestajalo je tlo ispod nogu te je. obrazovan je novi kabinet sa Ivanom Bagarjanovim na čelu. . Sada je i bugarskim vladajućim krugovima bilo jasno da je slom hitlerovske koalicije neminovan. Obraćajući se bugarskom narodu. naravno. pritisnuta spoljnom i unutrašnjom situacijom. .FORMIRANJE BUGARSKE NARODNE ARMIJE (BNA) Politička situacija u Bugarsko] uoči 9. Bugarska radnička partija pokušala je da preko svojih predstavnika utiče na Bagarjanova. Pokret otpora sve se više širio. septembra 1944. godine Približavanje Crvene armije granicama Bugarske i napredovanje saveznika na zapadnom frontu. Ekonomsko stanje u zemlji bivalo je sve teže. pravičnijem svetu!« Da bi pridobio narodne mase proklamovao je program o socijalnoj i agrarnoj reformi ne pomišljajući. . nego je radio sasvim suprotno: za . pa je čak predložio da mu Otečestveni front odredi svog čoveka za direktora policije! A l i . prinudilo je bugarske vladajuće krugove da traže izlaz iz vrlo teške situacije koja je zemlju vodila u nacionalnu katastrofu. . na njegovo ostvarivanje. Obećao je da će ukinuti koncentracione logore. . Učvrstimo svoje redove da bismo istrajali u borbi i da bismo živeli u novom. .

avgusta 1944. Otečestveni front uputio je upozorenje i zahtev vladi: da prekine vezu s Nemačkom i uspostavi odnose sa Sovjetskim Savezom. da prekine diplomatske odnose sa Nemačkom. na primer. korpus nije povučen sve do kraja avgusta. da prekine ratno stanje s Velikom Britanijom i SAD. koncentracioni logori ne samo što nisu ukinuti već su punjeni novim zatvorenicima. Novi kabinet nastavio je da vodi potpuno istu staru politiku. 747—753. Mikroteka. . da povuče bugarske snage iz Srbije i Grčke (ali ne pominje povlačenje bugarskih snaga iz Makedonije i zapadne Trakije. okupacionog korpusa iz Srbije. 2 ) No. 1 ) lako je bilo sasvim jasno da Nemačka ne može sprečiti niti promeniti tok događaja koji su je vodili neminovnoj i brzoj kapitulaciji. Ministarski savet Bugarske još 25. VII. Dimo Kazasov. potom je sledila naredba ministra Staniševa o surovom i bespoštednom obračunu s partizanima. 136—138. iako je. bili samo manevar. . F-882/5630953—60. NAV-N-T-77. tom 1. d. da zatvori koncentracione logore. n. Shvativši igru Bagarjanova. Zato je Bagarjanov procenjivao da Bugarska još neko vreme može da ostane verna Nemačkoj i lavira sve dotle dok se on lično ne ubedi da Nemačka i strategijski i politički gubi rat. Jasno je bilo da su obećanja Bagarjanova i njegovo izražavanje spremnosti za saradnju sa BRP. str. 2) » o t e č e s t v e n a t a vojna na Blgarija«. Zbog toga je vlada Bugarske produžila da pomaže Nemačkoj i odbila zahtev sovjetske vlade od 12. Ni u odnosu na Jugoslaviju nije promenila stav. na zahteve Otečestvenog fronta vlada nije ni odgovorila. . Međutim. juna 1944. ovakva politika nije smetala bugarskoj vladi da istovremeno uspostavi kontakte i sa anglo-američkim pred') A r h i v s t r . jer su ovi krajevi smatrani delom Bugarske — primedba autora). eksponiranog fašistu. doneo odluku o povlačenju bugarskog 1.direktora policije postavio je pukovnika Kucarova. vlada Bagarjanova i vladajući krugovi Bugarske još uvek su se nadali da će zbog suprotnosti interesa između Sovjetskog Saveza i Velike Britanije i SAD doći do rascepa između saveznika i da će Nemačka tako naći izlaz iz teške situacije.

Sojuza v NAV. s t r . te je 5. bojeći se da sovjetske trupe ne pređu bugarsku granicu. 140—141. obavestila sovjetsku ambasadu u Sofiji da bugarska vlada prekida diplomatske odnose sa Nemačkom i zamolila sovjetsku vladu za primirje. avgusta obavestila obe vlade naglasivši da je bugarska vlada naredila da se razoružaju nemačke jedinice koje su iz Rumunije prelazile u Bugarsku. Međutim. Zbog ovakvih postupaka i ovakve »neutralnosti«. 138—140. Vlada Bagarjanova. vojni«. d. septembra objavila rat Nemačkoj. vojna na Blgarija«. M i k r o t e k a . septembra 1944. avgusta uputila bugarskoj vladi vrlo oštru notu. D i m o Kazasov. Dimo Kazasov n. str. sovjetska vlada je 30. -Otečestvenata str. period N-T-311. politika AVII. M o s k v a . Mikroteka. prekinula diplomatske odnose sa Bugarskom i objavila joj rat. F-267/197—198. 181—183. upotrebila je svoj poslednji adut i objavila »strogu neutralnost« Bugarske u odnosu na rat između Nemačke i Sovjetskog Saveza. 4 ) »Vnešnaja Sovjetskovo I I . septembra 1944. n. 5 ) 3 ) Isto. a u evakuaciji su za izvlačenje trupa i materijala koristile bugarski železnički transport. septembra. u noći između 5.stavnicima u Turskoj i Kairu i traži pregovore radi sklapanja primirja — ali na pregovorima nisu postignuti nikakvi rezultati. 1946. Otečestvenoj F-192/923—24. a praktično produžila politiku svojih prethodnika. U takvoj situaciji sovjetska vlada odlučuje da stavi tačku na diplomatske manevre bugarske vlade. vlada Muravieva. 3 ) Ali. s. O ovome je 26. i 6. 4 ) Vlada Muravieva je odmah. septembra u 18 časova. obrazovana 2. Krajem avgusta 1944. Nemačke jedinice čak su uspele da dignu u vazduh vojna skladišta i unište ratnu opremu koju nisu mogli povući za sobom. . već su preko bugarske teritorije pod punim naoružanjem nadirale u Jugoslaviju. O g i z G e s p o l i t i z d a t . Crvena armija izbija na rumunsko-bugarsku granicu u Dobrudži. str. 764—767. d. bugarska vlada je 8. Ratno stanje protiv Nemačke stupilo je na snagu 8. i pored svih protesta Sovjeta. tom I. NAV-N-T-501. Ni vlada Muravieva nije prekinula diplomatske odnose sa Nemačkom. s ) A V I I . 758—760. i ovo je bio samo manevar bugarske vlade jer nemačke trupe nisu razoružavane. Tek pošto je Sovjetski Savez odbacio molbu za primirje. objavila je još jednom »strogu neutralnost Bugarske. tom 267/197—198. godine.

000 vojnika. 26. Ovo se držalo u najvećoj tajnosti i sa t i m je bio upoznat samo najuži krug ljudi. F-191/1—238. stajalo je u naredbi. Mikroteka. postupali su vrlo oprezno. motorizovane delove divizije rasporediti tako da u slučaju potrebe mogu izaći na glavnu komunikaciju i najbržim putem stići do Sofije. Nemci su nastojali da dobiju što više u vremenu kako bi izvukli svoje snage koje su se pod pritiskom Crvene armije preko Bugarske povlačile iz Rumunije i kako bi ih što bolje grupisali za odbranu. Kao protivmeru. Hitler je naredio da se nemačka 1.000 do 400. SS policijska oklopno-grenadirska divizija za borbu oko Skoplja. Sredinom 1944.To je bila situacija u kojoj se Bugarska nalazila uoči devetoseptembarskog ustanka. »Na takav pokušaj odgovoriti borbom do poslednjeg čoveka i metka«. V I I I 1944. Iz tih razloga nemačka Vrhovna komanda razradila je nekoliko mogućih taktičko-strategijskih varijanti koje je zavisno od razvoja situacije trebalo primeniti protiv Bugarske. Prema nemačkoj proceni. Da Bugarsku ne bi izazvali pre vremena. Komanda Jugoistoka je obaveštena da je nemačkim snagama u BuArhiv VII. Raspadanje i razoružavanje bugarskih okupacionih snaga na teritoriji Jugoslavije Nemačka vlada i Vrhovna komanda budno su pratile događaje u Bugarskoj i laviranje bugarske vlade. i 27. nemačka Vrhov na komanda prenela je komandi Jugoistoka Hitlerovu direktivu 6 ) u vezi sa situacijom u Bugarskoj. Hitler je naredio da se ni po koju cenu ne sme dozvoliti da bugarske jedinice razoružaju nemačke trupe dislocirane u Bugarskoj ili one koje su se u Bugarsku prebacivale iz Rumunije. a 4. pretila je opasnost da trupe Crvene armije preseku odstupnicu ovim snagama u Grčkoj i onemoguće im povezivanje sa snagama u Jugoslaviji. NAV-N-T-311. jer bi to dovelo u tešku situaciju i snage Grupe armija »E« u Grčkoj koje su brojale 350. avgusta. Ratni dnevnik Grupe ar- m i j a od 26. Nemačka se pribojavala brzog prelaska Bugarske na stranu Sovjetskog Saveza. godine. . brdska divizija prikupi za borbu oko Niša.

Velike Plane i Smederevske Palanke. Hitler je procenio da je razložnije po nemačke snage u ovakvoj situaciji na Balkanu.garskoj naređena pripravnost i grupisanje radi što organizovanije odbrane u slučaju potrebe. u Grčkoj i Jugoslaviji pripadale su snagama Jugoistoka i *) Nemačke snage B b i l e pod komandom v r h o v n e komande Jugoistoka. avgusta preko bugarske želez7 ) I s t o . 26. V i l i 1944. Zbog toga je naređena »oprezna tolerantnost«. 8 ) Nekako istovremeno otpočelo je prikupljanje snaga bugarskog 1. Hitlerova direktiva predviđala je i drugu varijantu: na ugovoreni znak »J udes« (Izdajnik) razoružati bugarske snage u Srbiji i Makedoniji. Evakuacija nemačkih jedinica. V i l i 1944. zbog posledica koje bi mogle proisteći iz toga. jer bi to izazvalo revolt bugarske vlade koja bi mogla narediti recipročno razoružavanje nemačkih jedinica u Bugarskoj. ali preduzete su mere da nemačke jedinice posednu napuštene garnizone i preuzmu na sebe obezbeđenje komunikacije na magistrali Đevđelija—Skoplje—Niš—Beograd. Međutim. U naređenju je tačno precizirano koje će jedinice izvršiti ovaj zadatak. Ratni d n e v n i k 26—31. Ratni d n e v n i k . Hitler je naredio da se izvede specijalna operacija »Guderijan« (Knesebeck-Leute) čiji je cilj bio da se od bugarskih oružanih snaga oduzmu tenkovi koje je Nemačka u vreme čvrstog savezništva isporučivala Bugarskoj. ali je naređeno da nemačke komande još uvek ne preduzimaju mere za njihovo razoružavanje. u najkraćem roku zauzmu Skoplje i obezbede železničku prugu Grdelica—Skoplje—Đevđelija. U vezi razvoja situacije u Bugarskoj komanda Jugoistoka naredila je potčinjenim komandama da. kako bi se mogle preduzeti protivmere za stabilizovanje frontova i preneti težišta dejstava snaga Jugoistoka" iz Grčke u centralni deo Jugoslavije. Predviđeno je da se ovo izvede na ugovoreni znak »Treubruch« (Verolomstvo)7) Pored ovih mera protiv Bugarske i varijanti operacija. ne ubrzavati izlazak Bugarske iz »neutralnosti«. ratnog materijala i opreme iz Bugarske počela je 25. 13 193 . Okupiranje Bugarske predviđeno je pod šifrom »Hundesohn« (operacija Kučkin sin). okupacionog korpusa u rejon Niša. ) Isto. ako bugarske okupacione jedinice u Makedoniji okrenu oružje protiv nemačkih trupa.

okupacione armije u Makedoniji. naredio potčinjenim jedinicama da stupe u vezu sa štabovima bugarske okupacione vojske i predlože im da u svojim garnizonima likvidiraju nemačke i nedićevsko-četničke snage i potom sadejstvuju u borbi protiv Nemaca. pešadijske divizije.9) Tek pošto su bugarski vojni predstavnici odbili da dođu na zakazani sastanak nemačkih vojnih predstavnika u Nišu. u duhu direktive Vrhovnog štaba narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije. Uz izvesne poteškoće oko transporta. a neke su razoružavali četnici. Glavni štab Srbije je. ali ne i 5. ostavljali artiljerijska oruđa i vozila i bežali u planine da bi se dočepali granice između Bele Palanke i Zaječara. nemačka komanda naredila je razoružavanje bugarskih jedinica i štabova 1. ti pregovori sa štabom bugarskog 1. IX 1944. Samo u Nišu i rejonu Bele Palanke razoružano je oko 2. Magacini i oprema koji se nisu mogli evakuisati bili su uništeni na ugovoreni znak »Unterwelt« (Pakao). Ratni dnevnik 26. okupacionog korpusa iz Egejske Makedonije i zapadne Trakije. 24. na čelu sa komandantom korpusa i komandantima 22. opet. avgusta povlačenje 1. Bugarske okupatorske divizije bile su u punom rasulu. okupocionog korpusa i sa štabovima njemu potčinjenih jedinica ostali su bez uspeha. okupacionog korpusa u Srbiji i 5. ili one koje su se povlačile pod pritiskom Crvene armije iz Rumunije. okupacionog korpusa iz Srbije i 7. a štab korpusa.nice. Vlada Bagarjanova. Za to vreme nemačke snage su se nesmetano povukle iz Bugarske i preduzele razoružavanje bugarskog 1. Samo je 6.000 bugarskih vojnika. Međutim. zarobili. uspele da povuku na t e r i t o r i j u Jugoslavije do 9. divizije sa Halkidika. Tako je celokupno bugarsko teško naoružanje palo u ruke Nemcima. bugarska pe') I s t o . . naredila je 29. septembra. i 6. smatrajući ih i dalje bugarskim teritorijama. Vojnici su bacali oružje i municiju. okupacionog korpusa. okupacione armije iz Makedonije i 2. Neke bugarske jedinice razoružali su borci narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije. evakuacija je tekla normalno tako da su se sve nemačke jedinice i ustanove koje su se nalazile u Bugarskoj. V I I I — 12.

2. 2. IX Mikroteka. F-193/289. oslobo- 1944. str. s t r . armije produžile su saradnju sa Nemcima. F-193/975— Kratka istorija na Oteče- Grupe 3—15. starešine jedinica 5. Ratni dnevnik Mikroteka. U tom smislu izdato je naređenje svim jedinicama narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije. 1944.šadijska divizija uspela da se pod oružjem povuče u Bugarsku. Beograd 1953. 11 ) do 24. armije da zajedno sa jedinicama narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije stupe u borbu protiv Nemaca. 12 ) General Popdimitrov (koji je u danima kapitulacije Bugarske zamenjivao komandanta 5. knj. vojna Ratni na 11. stupio je u Skoplju u kontakt s nemačkim komandantom za Makedoniju. F — od F-193/437—8. Jedino su jedinice prilepskog garnizona sa pukovnikom Mladenovim na čelu. rat«. Uspostavivši devetoseptembarskim ustankom vlast u Bugarskoj. septembra zajedno sa jedinicama narodnooslobodilačke vojske Makedonije vodile su borbu protiv nemačkih jedinica u rejonu Prilepa. 10 ) Glavni štab narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Makedonije. NAV-N-T-311. i ovi pokušaji u Makedoniji ostali su bez uspeha. septembra pristale na saradnju. armije generala Koču Stoj an ova). 9. dnevnik 5. posle dužih pregovora sa štabom 41. »Završne operacije đenje M a k e d o n i j e « . str. 348. za IX. knj. M i k r o t e k a . 35—37. 979. str. pod zaštitom jedinica narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije. NAV-N-T-311. 13* 195 . i •Oslobodilački rat«. stvenata v o j n a . divizije narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije. Apostolski. planine Plačkovice i Pehčeva povukle u Bugarsku. s t r . »Oslobodilački »Otečestvenata Blgarija«. M. takođe u duhu direktive Vrhovnog štaba narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije. Međutim. U) A V I I . 259. a onda su se sa oko 500 da 600 bugarskih građana (porodica bugarskih činovnika i vojnih lica). S o f i j a 1958. vlada Otečestvenog fronta dala je direktivu jedinicama bugarske 5. IX 1944. F-191/1—238. jer su svi štabovi bugarskih okupacionih jedinica odbili saradnju. F-193/714—715. t o m I. preko Velesa. F-193/253. Ali. još krajem avgusta pokušao je da uspostavi vezu sa komandantima bugarskih okupatorskih jedinica i pridobije ih za zajedničku borbu protiv Nemaca. genera- '0) A r h i v V I I . armija NAV-N-T-311. ") A V I I . Ratni dnevnik 5. 348. 84—87. F-193/348—9.

ls ) »Osolbodilački rat«. »Oslo- F-193/437—8. F-193/975—979. povuku u Bugarsku. zaposedne komunikacijske maca i rukovodi '3) A V I I . F-193/253. a u rejonu Kumanova 29. Na komunikaciji Skoplje— —Kumanovo razoružana je 14. ove dve divizije pokušale su da se preko Kumanova i Krive Palanke probiju u Bugarsku. Popdimitrov je objasnio Šojerlenu da je objava rata Nemačkoj »simbolična«. 348. jedinice narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije potpuno su ih razoružale i pustile u Bugarsku. Razoružane i dezorganizovane. IX F-193/289. Voennoistoriče- ski sbornik. S o f i j a 1946. bugarska divizija. Istočno od Kumanova. naređuje 15. potpukovnik M. s t r . Vrhovni štab narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije. 3—12. i 55. armiju za akciju protiv Ne- rala š o j e r l e n a da u s l u č a j u k a p i t u l a c i j e Bugarske preuzme v l a s t u M a k e d o n i j i . armije Popdimitrova i postavila generala Keckarova. Vikov. onesposobi bugarsku 5. 14 ) Neki delovi ovih pukova i inžinjerijski bataljon divizije izbegli su razoružavanje. 1944. u S k o p l j e genečvorove. Ratni kroz M a k e d o n i j u na sever. divizije i njenih prištapskih delova. pošto su odbile sadejstvovanje protiv Nemaca. 15 ) razoružale jedinice narodnooslobodilačke vojske 41. Sporazumeli su se da bugarske jedinice ne preduzimaju nikakva dejstva protiv Nemaca. str. To je omogućilo nemačkim jedinicama da bez otpora posednu važnije garnizone u Makedoniji i razoružaju veći broj jedinica bugarske 5. divizije. dnevnik od F-193/348-9. obavešten o tome. " ) A V I I . 2. Samo su se 17. NAV-N-T-311. pošto predaju garnizone Nemcima. NAV-N-T-311. 349. *) važnije Komanda Grupe a r m i j a »E« p o s l a l a je k r a j e m avgusta 1944. i z v l a č e n j e m snaga Grupe a r m i j a »E« Mikroteka. M i k r o t e k a . F-193/714—715. F-193/333—339.500 bugarskih vojnika i starešina 53. 2. nego da se. knj. armije. divizije razoružala 5. . b o d i l a č k i rat«. ali su i njih u rejonu Kavadaraca. s t r . armije prema Bugarskoj. pešadijskog puka 15. F-193/33. divizija i 56. Vlada Otečestvenog fronta smenila je bugarskog komandanta 5. sa nešto oružja koje su im Nemci ostavili za odbranu od partizana. divizije pod oružjem povukli iz Makedonije u Bugarsku.13) U Bitolju su dva bataljona nemačke 279. bugarska divizija.*) i otpočeo pregovore o povlačenju 5.!om Šojerlenom. naredivši mu da sarađuje sa jedinicama narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije u borbi protiv nemačkih snaga. puk 14. k n j . 17—21.

U duhu tog naređenja u Pehčevu je 23. S o f i j a 1946. 5—6. IX 1944).7 . 1.6 ) AVU. l i s t 55. armija raspala i da. 287. kurs 265. Otečestveni razoružanju i drugu 1.8 ) M. ratnu opremu korpusa (AVII. vojna«. septembra 1944. zaplenili: 150 artiljerijskih Grupe armija juriših lovačkih 2. Potpisan je protokol u kome je. dnevnik F — o d 12. . d. godine. postignuta saglasnost u sledečem: da se traži od vrhovnog komandanta narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije maršala Tita da primi bugarsku delegaciju. bugarska 5. n. ukrajinskog fronta prodrle su na bugarsku teritoriju u jutarnjim časovima 8. politički carskih Nemci 70 Voennoistoričeski 29 sbornik. »Oslobodilački vlada. septembra održan sastanak sa generalom Keckarovim. knjiga depeša Glavnog štaba Makedonije.septembra Glavnom štabu Makedonije 16 ) da stupi u vezu sa generalom Keckarovim radi dogovora o zajedničkim dejstvima. depeša br. Posle analize stanja konstatovano je da se bugarska 5. . 232—238. 2. armija se raspala a da nije uzela nikakvog učešća u borbi protiv nemačkog okupatora. H. armija je rasformirana. Pri oruđa. izuzev jedinica prilepskog garnizona. s t r . više ne postoji kao organizovana vojna snaga. Ratni puškomitraljeza. 15 6 okupacionog eskadrila. minobacača Mikroteka. da se za zajednička dejstva prethodno traži odobrenje maršala Tita. 17 ) Posle povlačenja. knj. su rat«. Ulazak sovjetskih trupa bio je od odlučujućeg značaja za obaranje fašističkog režima u Bugarskoj i uspostavljanje . pored ostalog. nisu dali rezultate. U protokolu je pomenuto i formiranje makedonske brigade »Goce Delčev« čiji bi borci bili Makedonci zatečeni u Sofiji. front i tom I. A p o s t o l s k i . str. Bugarska 5. da se nađe rešenje za izvlačenje bugarskih jedinica prilepskog garnizona. mitraljeza. 46. početkom oktobra. str. Formiranje Bugarske narodne armije Trupe 3. 18 ) Svi napori BRP da preko komiteta i organizovanih članova ubačenih u redove vojske (upravo zbog političkog i partijskog rada na »razjedanju« bugarske fašističke vojske i njenom transformisanju u snage Otečestvenog fronta) utiče na svest bugarskih vojnika. br. ) »Otečestvenata K. br.300 pušaka.

Sledečih dana u celoj zemlji otpočelo je uspostavljanje otečestvenofrontovske vlasti i stvaranje nove administracije i milicije. i upravne — već su bile u rasulu. Pristupilo se i revolucionarnom preobražaju vojske. 286. U štab 3. n. 159. i policijske. Od lučeno je da se glavna dejstva usmere na Sofiju kao glavno uporište centralnih fašističkih organa vlasti i armije. d. s t r . . M. »Otečestvenata 767—773. Otečestvenofrontovska vlada 20 ) nailazila je na velike teškoće pri ostvarenju programa Otečestvenog fronta. 148—161. na tom 1. str. ukrajinskog fronta avionom je stigla bugarska delegacija radi sklapanja primirja. 4 iz svih BRP.) D i m o Kazasov. vojna na Blgarija». Nova vlada Bugarske prekinula je diplomatske odnose s Nemačkom i objavila joj rat. 2 iz BSDP i 2 nezavisna. Kimon Georgiev. Ove revolucionarne promene nastale devetoseptembarskim ustankom stvorile su u Bugarskoj uslove i za dublje ekonomske promene što će sve zajedno omogućiti da se u narednom periodu otpočne sa izgradnjom socijalističkih društvenih odnosa. pročitao je proklamaciju bugarskom narodu i saopštio imena novih ministara. Dimitrovim Gemeto na čelu. 2°) U prvu v l a d u O t e č e s t v e n o g f r o n t a u š l i Vlada je imala 16 m i n i s t a r a »Kratka su p r e d s t a v n i c i od kojih. 1. str. (»Otečestvenata v o j n a na B l g a r i j a « . i s t o r i j a na o t e č e s t v e n a t a vojna««. 62—66. jer su reakcionarne buržoaske snage još bile vrlo jake. oficira i drugih funkcionera starog režima. »Kratka »Kratka istorija Blgarija«. 4 Otečestvenog fronta. Dimo Kazasov. septembra u 2 časa ujutro uhapšeno je dosta ministara. Deo buržoazije pronemački nastrojene napustio je zemlju zajedno s Nemcima. Sofija 1962.' 9 ) Otečestvenofrontovska vlada je istog dana naredila bugarskim snagama koje su izvršavale okupacione zadatke u Srbiji i Makedoniji da odmah stupe u borbu protiv Nemaca. i s t o r i j a na Blgarija«. No te snage — i vojne. Centralni komitet BRP i Glavni štab bugarske ustaničke armije sačinili su plan za oružani ustanak i preuzimanje vlasti u zemlji. generala. ostao je u zemlji. k n j . Oko 6 časova predsednik nove otečestvenofrontovske vlade. s t r . U akciji koja je počela 9. sa G. partija članica 4 iz BZNS. s t r . 283—284.nove otečestvenofrontovske vlasci. iz »Zveno«. 769—773. str. str. a deo buržoazije anglofilski nastrojene. d. ") n.

prisustvo sovjetskih snaga u Bugarskoj onemogućilo je uspešno delovanje reakcionarnih snaga i. mir i slobodu« imala je odjeka u nekim vojnim jedinicama. uopšte. i od vojnika i starešina bivše carske armije. a naročito u armiji. »Kratka str.000 ljudi.000 partizana. str. te su dezertiranje i odbijanje odlaska na front postale učestane pojave među pripadnicima bivše carske vojske — sada uključenih u Bugarsku 21 22 ) Blgarska zemedelska narodna stranka. Damjan Velčev. 57 9. a kasnije samo dobrovoljci. Ova opozicija vodila je borbu protiv otečestvenofrontovskih komiteta. usprotivila se učešću Bugarske u ratu protiv Nemačke. str. Voenoistoričeski 58. dobrovoljaca. i istorija 62—66. i parola buržoaske reakcije »Za hleb. Košta Lulčev.Kao vođa BZNS. sve ove snage brojale su oko 30. istorija na »Kratka otečestvenata Sofija vojna«. 23 ) čiju su osnovnu snagu ipak činili pripadnici bivše carske armije. godina«.000 pripadnika udarnih grupa. . 22 ) Vlada Otečestvenog fronta pristupila je stvaranju Bugarske narodne armije (BNA) od dotadašnjih partizanskih jedinica i partizanskog starešinskog kadra. vojska ) Rošavelov. Formirane su gardijske jedinice u čiji su sastav do 9. 23 24 283—289. vojna na Blgarija«. i dr. septembra ulazili partizani i pripadnici udarnih grupa. 24 ) Uticaja je imala i propaganda o nepobedivosti Nemačke koja se i dalje širila. septembra. blgarskata 1946. isticala parole protiv novog poretka. ) »Kratka otečestvenata zadači Sofija vojna«. na Blgarija«. A l i . septemvri 1944. To je bilo jezgro za organizovanje Bugarske narodne armije. knj. jer je Bugarska trebalo da nastavi sa vojnim naporima — sada protiv Nemačke — a zemlja se nalazila u teškim ekonomskim prilikama. 76—79.21) Gemeto je pokušao da u Otečestvenom frontu od svih desničarskih reakcionarnih ministara (Nikola Petkov. na 1958. ) »Otečestvenata str.) obrazuje »otečestvenofrontovsku opoziciju« i otvoreno se suprotstavi Bugarskoj komunističkoj partiji i njenoj rukovodećoj ulozi u zemlji. sled 32. a u nekim sredinama nije shvaćena suština promena nastalih ustankom od 9. str. Ukupno. Formiranje jedinica Bugarske narodne armije odvijalo se u složenim uslovima. Početkom septembra 1944. »Operativnite sbornik. bilo je od ogromnog značaja za učvršćenje i konsolidovanje otečestvenofrontovske vlasti. a u gradovima oko 10. u Bugarskoj je u partizanskim jedinicama bilo oko 20. istorija tom na I. 148—173.

Kukov »Za rko- vodnata r o l j a na Blgarskata k o m u n i s t i č e s k a p a r t i j a v Narodnata a r m i j a prez 1944—1947. niti su mogli. str. inače. Provereni partizanski kadrovi pretežno su vršili partijske i političke dužnosti u jedinicama. n. 2i ) »Otečestvenata divizija borbama je vojna za protiv Pri na Blgarija«. vojna«. č.« Voennoistoričeski sbornik. 27 ) Takav starešinski kadar trebalo je prvo prevaspitati. d. a praktično su sabotirali borbu protiv Nemaca. učestvovala zločine na nad dužnosti 2S jedinica fašističke izvršila general vojna mnogobrojne Marinov na Blgarija«. ) »Kratka istorija br. na 1. rata vrlo aktivno bio 27 ) Ta u vreme narodnooslobodilačkog u Makedoniji i kabineta Muravieva. otečestvenata Sofija 1962.narodnu armiju. 213—214. s t r . Za glavnokomandujućeg Bugarske narodne armije postavljen je general ivan Marinov. da shvate i usvoje promene i novu ulogu i zadatke armije. ovi se ljudi nisu mogli Iako politički preorijentisati. ali su i ti kadrovi bili i malobrojni i bez vojnog obrazovanja. Rošavelov. ministra obrazovanju bugarske vojske (»Otečestvenata t o m l. 28 ) 25 ) »Otečestvenata vojna na Blgarija«. . 762. n. 32. 336—340. Bilo je oficira koji su samo prividno usvojili platformu Otečestvenog fronta. čitavog NOVJ tom I. Zbog toga je u otečestvenofrontovskoj armiji zadržan veliki broj starešinskog kadra carske vojske 26 ] koji je zauzeo čak i najviše komandne dužnosti — glavnokomandujući Bugarske narodne armije. D i m o Kazasov. 7—9. str. str. dotadašnji komandant 15. 79—80. 25 ) Posebno težak problem za organizovanje Bugarske narodne armije predstavljao je starešinski kadar. stanovništvom. Proces prevaspitavanja i čišćenja armije od oficira neprijateljski nastrojenih prema novom poretku u Bugarskoj tek je bio započeo i trajao je nekoliko godina. str. tom I. K. u vladi Muravieva general Marinov bio je na dužnosti ministra vojnog bugarske fašističke vojske. Neposredno posle septembarskih događaja. okupacione divizije čije je sedište bilo u Bitolju. brže sređivanje stanja i odnosa ometali su i reakcionarni krugovi koji su još bili jaki i odupirali se politici i naporima Komunističke partje Bugarske. Bilo je dosta starih oficira koji nisu hteli. komandanti nekih armija. 340). koja je tek prolazila kroz fazu organizovanja. a i dugo posle njih. s t r . Sve je ovo imalo odraza na moral jedinica Bugarske narodne armije. divizija i nižih jedinica. str.

č. Političkim radom u BNA rukovodili su pomoćnici komandanata za politički rad. nalazila se u to vreme po čitavoj Bugarskoj.U to vreme partijske organizacije u Bugarskoj narodnoj armiji nisu bile organizovane. s t r . 30 ) Ni koncentracija za ofanzivna dejstva nije izvedena najcelishodnije: neke jedinice već su bile grupisane na granici da bi je štitile od eventualnog nemačkog napada. kao i one jedinice koje su se mogle iskoristiti u datoj situaciji. . 42—52. a do tog vremena partijski komiteti kroz razne forme nezvanično su rukovodili radom komunista u armiji. 29 ] Pošto su politički ciljevi zahtevali uključivanje Bugarske u antihitlerovsku koaliciju i uključivanje bugarske armije u rat protiv Nemačke. 12—13. pored ostalog i zbog toga što je opozicija u otečestvenofrontovskoj vladi bila toliko jaka da rukovodeća uloga Komunističke partije Bugarske nije bila priznata u državnoj upravi sve do II kongresa Otečestvenog fronta. goriva i druge opreme. septembar. septembra. ove funkcije postepeno su uvođene kao formacijska mesta u jedinicama. godine. s t r . n. godine. »Otečestvenata vojna na Blgarija». ali je na zahtev sovjetske komande pomerena za 24. septembar. Mobilizacija nije tekla prema planu i zbog političke nepripremljenosti narodnih masa za rat protiv Nemaca. č. Mobilizacijska gotovost određena je za 26. nije bilo oružja. obuće. n. 338—339. str. mobilizacijski planovi u mnogim mestima bili su poremećeni mobilizacijama do 9. pa se nisu mogla jednovremeno zadovoljiti oba zahteva — i odbrambeni i ofanzivni. odeće. Pri sprovođenju mobilizacije pojavile su se razne poteškoće: carska vojska. razbijena i rastrojena. septembra da se mobilišu sve nemobilisane divizije. Kukov. tom I. neke jedinice koje je trebalo mobilisati bile su daleko od svojih mobilizacijskih mesta. motornih i zaprežnih vozila. Generalštab je naredio da jedinice K w ) K. veliki gubici u naoružanju i vojnom materijalu u Srbiji i Makedoniji za vreme povlačenja okupacionih snaga iz Jugoslavije još više su otežavali mobilizaciju. ) Rošavelov. aprila 1948. Partijske organizacije u jedinicama Bugarske narodne armije formirane su tek 1949. bugarska Vrhovna komanda naredila je 19.

a l i još predstoji upo31 32 ) Rošavelov. septembra učinjeno je dosta za obnovu. brojno str. imala Blgarija«.969 4. 15. decembra 1945. 32 ) Prosečno brojno stanje divizija iznosilo je 7. na BNA str. 163).604.479 d o b r o v o l j a c a (Ivan su b i l i odslužili vojni i 2. »Otečestveni front. . mije vojnika. i 1. 33 ) Ocenu o ulozi i zadacima bugarske otečestvenofrontovske vojske i komandnog kadra dao je Georgi Dimitrov u svom govoru u Narodnom sobranju 25. konj:ička Kad pešadijska iznosilo armijski delovi su ovoj armiji i 2. Voennoistoričeski 33 6/1964.025 l j u d i : 297 b i v š i h partizana. 4.786 l j u d i . (1. koncentracija i operativni razvoj jedinica Bugarske narodne armije. okupatore br.548 je iznosilo stanje divizija narodnooslobodilačka 121).01 čas. (»Oteče2. 7. — spasao je vojsku sramote da do kraja bude potčinjena Nemačkoj i vodi bratoubilački rat. s t r . s t r . i armije sbornik. su joj oktobra 1944. voj- Ivanov: U č a s t i e t o na BNA v izgonvaneto na h i t l e r o f a š i s t i č k i t e jugoslavskite stanje 6. divizija (koji brojala je u to vreme rok).000 ljudi. pešadivizija. Raduiov sbornik »Prinosot br. uz najveća naprezanja. za 31. oktobra od 00. da joj da narodni karakter i da je načini sposobnom da posle 9. Balkanite 31—35. — rekao je Dimitrov. potčinjeni (»Kratka pešadijska 30. 11. 369). Brojno na (»Otečestvenata brigada.249 d o b r o v o l j a c a k o j i s i l o je 1. Brojno s t a n j e 1.500 ljudi. ) 1. i ar2. a nakon toga ih je trebalo razvesti na određene prostorije za napad. i j e d i n i c e ojačanja) potčinjeni konjička na divizija. Samo je Otečestveni front bio u stanju da reorganizuje i obnovi vojsku. u 2 konjičke brigade. reorganizaciju i političko i borbeno jačanje vojske » . vojska je u prošlosti bila instrument u rukama bugarske dinastije. 52. 73. kad ljudi. s t r . od str. 1 oklopnu (tenkovsku) brigadu i 2 granične brigade. .000 do 7. divizije Voennoistoričeski bilo je 7. č. istoričari. . sofijska njeno tom II. 1/1962. sofijska narodnooslobodilačka nisu dotle bili i gardijska 7. od 9. Brojno stvenata v o j n a na Blgarija». jedva mogli sprovesti do početka operacija. 3 ') Svi ovi faktori uticali su na to da su se mobilizacija.000 istorija otečestvenata na«. Prema Dimitrovu. u v o j s c i . t o m dijska divizija. Mobilisano ljudstvo raspoređeno je u 1S pešadijskih i 1 konjičku diviziju. vojnika. stanje i z n o s i l o je 36. septembra okrene oružje protiv Nemaca«. i u drugom svetskom ratu dvor je naterao vojsku da igra ulogu žandarma hitlerovskih razbojnika na Balkanu protiv jugoslovenske braće. vojna je oko divizija je oko I. Po rečima Dimitrova. godine.budu spremne za koncentraciju 1. Brojno stanje g a r d i j s k o g puka iznoveonni pešadijske 7. osvoboždenieto na Makedonija i ) Dimitar Srbija. n.

1947. godine. novim idealima. septembra. . sv. sv. — u teškom. Dimitrov je podvukao da su stari monarhofašistički oficiri živeli sa drugim idejama. ali još nije konačno završen. . Ovaj proces otpočeo je 9. te ljude nije tako lako politički preorijentisati niti ih učinti sposobnim da usvoje sve ono što novo vreme nosi. međunarodni položaj i unutrašnja situacija u Bugarskoj posle 9. još uvek vrlo jak uticaj buržoazije u državnoj upravi i armiji — sve su to činioci koji su morali imati adekvatan odraz i na moral i na političku i borbenu spremnost jedinica Bugarske narodne armije. 3đ 35 ) Georgi D i m i t r o v »Dela«. } Govor je I I I .« 34 ) U govoru oficirima i pitomcima Vojne akademije. sudstva. s t r . održan 17.ran rad da se ona konačno razvije u pravu narodnu vojsku. I I I . prevaspitavati kadrove stare carske armije. kojom su komandovali fašisti i tuđi agenti. milicije itd. septembarski događaji. kratko vreme za mobilizaciju i organizovanje nove bugarske narodne armije. . s t r . preobražaja naše stare vojske. II 1946. u izvesnoj meri i bolesnom. procesu preporoda. Pogotovu se u vojsci sve to nije moglo brzo sprovesti. septembra i sa uspehom se nastavlja. shvatanjima i pojmovima koje su kultivisali monarh i fašistički režim. »Dela«. i na njihovu svest o potpuno novoj ulozi i zadacima u predstojećim vojnim dejstvima protiv nemačkih snaga u nekim delovima Jugoslavije. . Ove promene nisu se mogle sprovesti odmah. već su tekle u dugotrajnijem procesu. »Mi se nalazimo. menjati stara shvatanja o karakteru i ulozi oružanih snaga Bugarske i čistiti armiju od neprijatlejskih elemenata. . u narodnu vojsku sa novim idejama. nedovoljna politička pripremljenost naroda i vojske da učestvuju u ratu protiv Nemaca. tu je tek trebalo izvršiti dublji zahvat. 148—168. 206—211). 1947. razoružanje i rasulo bugarskih monarhofašističkih jedinica u Srbiji i Makedoniji.«35) Septembarske revolucionarne promene izvedene pod rukovodstvom BRP(k) i Otečestvenog fronta otvorile su proces menjanja karaktera vlasti u Bugarskoj. sa čime je počela i promena karaktera organa te vlasti — vojske. Kratko rečeno — rušenje monarhofašističkog režima. (Georgi Dimitrov. uspostavljanje otečestvenofrontovske vlasti. — rekao je Dimitrov.

bila situacija u kojoj se Bugarska nalazila u jesen 1944. str.NACIONALNI KOMITET OSLOBOĐENJA JUGOSLAVIJE ODOBRAVA UČEŠĆE JEDINICA BNA U BORBAMA NA TLU JUGOSLAVIJE Neposredno posle septembarskog ustanka Bugarska se našla skoro u potpunoj međunarodnoj izolaciji. septembra 1944. ukratko. č. bila u neprijateljskim odnosima. 195. septembra 1944. To je. vojna na Blgarija«. Na zapadu — Jugoslavija. . tom i. Na severu — Rumunija. izgledi za iskreno sporazumevanje bili su mali. još nije bila uspostavila čvrste odnose sa jugoslovenskom vladom. Rošavelov. Jedini izlaz za Bugarsku bio je da se što hitnije uključi u antihitlerovsku koaliciju i uđe u rat protiv Nemačke. 191. Na jugu — Grčka. Sa Sovjetskim Savezom otečestvenofrontovska Bugarska imala je dobre odnose. iz Sovjetskog Saveza pisao Centralnom komitetu BRP [ k ) : »Mi tre• M ) -Otečestvenata n. Sa Velikom Britanijom i Sjedinjenim Američkim Državama bila je u ratnom stanju. septembra 1944. Vinston č e r č i l je 28. držanje bugarskih trupa u toku čitavog rata na granici prema Turskoj stvorilo je uzajamno nepoverenje. s t r . Na istoku — Turska. a otečestvenofrontovska vlada. zbog događaja iz perioda okupacije. između Grčke i Bugarske. mada su postojali diplomatski odnosi između ove dve zemlje. Velika Britanija i SAD odbile su da priznaju Bugarsku za saveznika. 196. sa narodnooslobodilačkim pokretom Jugoslavije Bugarska je od početka rata pa sve do 9. 35.36) Zato je Georgi Dimitrov 28. sa kojom još nisu postojali nikakvi odnosi. godine. u govoru u Parlamentu rekao da Engleska ne želi Bugare za saveznike i da bugarski narod treba da snosi tešku odgovornost za zločine koje su počinili njegovi fašistički upravljači. a sa susednim balkanskim državama u vrlo složenim odnosima. iako je imala neposredne kontakte.

Beograd 1950. Naravno. kao što su imali zajednički cilj jugoslovenski i bugarski partizani? Jugoslovensko rukovodstvo moralo je sa makedonskim i srpskim rukovodstvom dobro razmotriti ovaj problem i naći rešenje. I kako sada objasniti tom izmučenom narodu da ova vojska. Saveza. s t r . ( » 0 novoj Bugarskoj«. t i m više što je bilo kategoričkih mišljenja da će ova saradnja s Bugarima biti od veće štete nego koristi. pomogla i Jugoslavija. s t r . u sklopu opšteg razvoja vojno-političke situacije na 37 38 ) »Otečestvenata vojna na Blgarija«. M za p o l i t i č k e radnike br. Jugoslovensko rukovodstvo. iako je bugarska. kao narod i država. pored SSSR-a. između saveznika oktobra (Sovjetskog 1944. 38 ) predstavnici nove Jugoslavije bili su spremni da sa predstavnicima otečestvenofrontovske Bugarske razgovaraju o uzajamnoj saradnji. Velike Britanije i SAD) godine. ovakvu odluku jugoslovensko rukovodstvo nije donelo zbog toga što narodi Jugoslavije nisu mogli tih poslednjih meseci rata. dozvolivši da Bugarska narodna armija uzme učešća u završnim operacijama protiv nemačkih snaga na delu teritorije Jugoslavije. sa predsednikom Nacionalnog komiteta Jugoslavije i sekretarom Centralnog komiteta KPJ i komandantom Vrhovnog štaba narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije. i pored svih tih teških okolnosti. trajnog i pravednog mira«. . dati u opštim vojnim naporima za što brže razbijanje fašističke Nemačke. 1941—1944«. 72—75). našlo se sada pred teškim problemom: kako će makedonski i srpski narod primiti bugarske otečestvenofrontovske trupe na jugoslovenskoj teritoriji? Pune tri i po godine taj je narod trpeo najcrnji teror pod bugarskim okupatorom. 139. lako nije bilo potpisano primirje saveznika sa Bugarskom. Propagandno o d e l j e n j e NOV i ) »Pregled narodnooslobodilačkog rata u Makedoniji POJ — t e k s t sporazuma. 39 ) No. 1/1945. 37 ) U t i m naporima Bugarskoj je. t o m . 191. od onog realnog doprinosa koji ćemo sada. za što skoriji završetak rata i uspostavljanje novog. Priručnik ) Primirje sa Bugarskom potpisano je 28. jugoslovensko rukovodstvo odobrilo je učešće jedinica Bugarske narodne armije protiv nemačkih snaga u završnim operacijama na teritoriji Jugoslavije.ba da znamo da će budućnost naše zemlje zavisiti. pre svega. Josipom Brozom Titom na čelu. 1 s t r . nije neprijateljska? Kako objasniti da sada narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije i Bugarska narodna armija imaju zajednički cilj.

Maršal Tito je usvojio molbu bugarske delegacije i u ime Nacionalnog komiteta Jugoslavije odobrio učešće jedinica Bugarske narodne armije u borbi protiv nemačkih jedinica na delu teritorije Jugoslavije. Mađarskoj. ulazak datke. teritoriju. s e p t e m b r a (»Oslobodilački rat naroda J u g o s l a v i j e « . saglasnost. k n j . sopstvenim snagama razbiti neprijatelja koji je već bio izgubio rat a jedinice narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije držale skoro tri četvrtine oslobođene jugoslovenske teritorije sa već uspostavljenom revolucionarnom narodnom vlasti. i delegata bugarske vlade Otečestvenog fronta sa Dobri Terpeševim i P. . 297). oktobra 1944. godine. u Rumuniji. sve za ispravljanje nepravdi koje su narodima Jugoslavije počinili reakcionarni fašistički elementi bugarske vlade i da će se u punoj meri založiti da se normaVrhovni 1944. zajednički kominike sovjetska agencija 28. Pri povratku maršala Tita iz Moskve. zadelu na razgovore trupa sovjetskim da predstavnicima. sastanak između predsednika Nacionalnog komiteta Jugoslavije. U znak zahvalnosti. maršala Tita. odobri sa septembra zamoprivremeni Mađarskom. povučene operacijama pitanjima koji je koja pošto sovjetsko se rukovodstvo Nacionalni biti komitet Jugoslavije izvrše jugoslovensku trupe zajedničkim razvoja Po svim graniči svoje i armije je operativne NOVJ Crvene postignuta objavila Jugoslavije mađarskih tih uspešnijeg je sovjetskih ofanzivnih dejstava protiv nemačkih i Povodom TASS s t r . godine. održan je 5. pa makar to bilo i na kraju rata. Komunistička partija Jugoslavije uspela je da svojim ogromnim autoritetom ubedi široke narodne i partijske mase da moralnu podršku otečestvenofrontovskoj Bugarskoj treba shvatiti kao izraz internacionalističke solidarnosti i kao gest dobre volje da se među balkanskim državama uspostave dobrosusedski odnosi. . Odlučujući se na ovaj korak.evropskom ratištu. . l i l o je m a r š a l a Tita sovjetskih je da radi trupa razgovarano u istaknuto će komandant NOV sa na i o da se založi sovjetske je i POJ maršal Tito v o d i o je u Moskvi. delegati Bugarske izrazili su spremnost da učine » . Komunistička partija Jugoslavije bila je svesna da će morati uložiti velike napore i izvršiti ogroman partijski i politički uticaj kako bi srpskom i makedonskom narodu. i borcima narodnooslobodilačke vojske. razgovora izdat 1944. 40 ) na molbu otečestvenofrontovske vlade Bugarske. Todorovim na čelu. objasnila karakter nove otečestvenofrontovske Bugarske i ulogu njene nove armije. 2. ovakvu odluku jugoslovensko rukovodstvo donelo je zbog toga što je smatralo da otečestvenofrontovskoj Bugarskoj i bugarskom narodu treba pružiti mogućnost da se uključe u antihitlerovsku koaliciju. u Krajovi.

0 v o j n i č k o j osvajača. <2 saradnji u borbi protiv zajedničkog n e p r i j a t e l j a — nemačkog iz s a v e z n i č k i h odnosa u duhu bratstva delegata.« U pismu se dalje ističe da se bugarski narod oseća krivim prema jugoslovenskim narodima. Jugoslovenski narodi. Postignuta j e saglasnost: 1. . 41 } Ne samo bugarski delegati u Krajovi. su t e k l i srdačnom prijateljskom obostranog razumevanja. . naročito prema srpskom i makedonskom narodu. t o m V I I . »Mi vam dugujemo veliku zahvalnost za pouke i bratsku pomoć koju su naši prvi partizanski odredi dobili 41 ) Povodom oktobra na čelu sporazuma 1944. internacionalistički i velikodušni gest maršala Tita i jugoslovenskog rukovodstva.lizuju odnosi između bugarskog naroda i naroda Jugoslavije u duhu pune i bratske solidarnosti«. br. . 4—4/5. 131. naroda . Na vašem svetlom primeru i naš prevareni i opljačkani narod nadahnjivao se i učio oružanoj partizanskoj borbi protiv Hitlerovih i bugarskih agenata. . godine 42 ) Centralni komitet BRP(k) odaje priznanje Josipu Brozu Titu što je stvorio jugoslovensku narodnooslobodilačku armiju koja je zadavala teške udarce nacifašističkim snagama i dala ogroman doprinos za njeno uništenje na Balkanu. kažu u pismu članovi Centralnog komiteta BRP(k). prvi su podigli zastavu za odlučnu narodnooslobodilačku borbu protiv hitlerovske Nemačke »i pokazali svim porobljenim i potlačenim narodima put ka slobodi. reg. predsednika između i Nacionalnog predsednika bugarske Petre i komiteta Jugoslakomi- v i j e o b j a v i o j e posebno s a o p š t e n j e : »5. novembra 1944. a od bugarske vojske Hitlerovog žandarma na Balkanu. ) I s t o r i j s k i a r h i v KPJ. bugarskog »Pregled je K.« bugarskih i i prijateljske zajedničkih Bugarske i Jugoslavije i citirana rešavati izjava naroda J u g o s l a v i j e izneta 4. visoko su cenili ovaj prijateljski. što je dozvolio da bugarski fašistički upravljači stvore od Bugarske placdarm za nemačke osvajače. Da će se sva p i t a n j a koja p r o i s t i č u saradnje interesa Dalje (AVII. dok. s t r . teta nog fronta u sastanak Broza Dobri tonu i Tita u Nacionalnog vlade oslobođenja Jugoslavije Josipa delegata OtečestveRazgovori ministrom Terpeševim duhu Todorovim. U pismu od 2. izvršioca bezbrojnih nasilja nad jugoslovenskim narodima koji su se borili za slobodu. . već i Centralni komitet BRP(k) i istaknuti partijski i politički rukovodioci otečestvenofrontovske Bugarske. 2. u saopštenju GŠ narodnooslobodilačkog rata u Ma- k e d o n i j i » . 142). s i održan Kabinet je g.

kada su savezničke snage i sa istoka i sa zapada nanosile poslednje udarce ostacima nemačke vojske. 44 ) Posle potpisivanja sporazuma u Krajovi. ili su bile pri kraju. predsednik bugarske delegacije na zasedanju Antifašističke skupštine narodnog oslobođenja Srbije održane od 9. do 12. . »Protiv hitlerizma i njegovih bugarskih slugu«. kada su u Srbiji.« U pismu se podvlači da je bugarski narod spreman da učini sve kako bi se što pre izbrisali tragovi prošlosti i prokrčio put za neraskidivo prijatejlstvo i bratski savez sa jugoslovenskim narodima. još jednom je maršalu Titu izrazio zahvalnost vlade Bugarske što je dozvolio bugarskoj vojsci da zajedno sa jugoslovenskom vojskom učestvuje u borbi protiv nemačkih trupa i na taj način omogući bugarskom narodu da »zbriše onaj krvavi žig koji su mu udarili na čelo bugarski fašisti. •") V a s i l s t r . novembra 1944. . godine podnoseći zahtev za učešće Bugarske narodne armije u borbama protiv nemačkih snaga na teritoriji Jugoslavije. Dobri Terpešev. septembra 1944. kada su glavninu nemačkih snaga već razbile jedinice Crvene armije. . 12. u Crnoj Gori. utvrđene na sastancima između jugoslovenskih i bugarskih štabova. u vreme kada je sudbina hitlerovske Nemačke već bila rešena. 43 ) »Politika«. 43 ) Ovakvo priznanje izrazio je i Vasil Kolarov 17. Sofija 1947. novembra 1944. na otocima i jadranskoj obali već počele. Jedinice Bugarske narodne armije uključile su se u te operacije. došlo je do niza sastanaka između jugoslovenskih i bugarskih vojnih rukovodstava radi dogovora o učešću bugarskih jedinica u predstojećim operacijama. godine. Situacija na jugoslovenskom ratištu (septembar-oktobar 1944) Dejstva jedinica Bugarske narodne armije na delu teritorije Jugoslavije počela su oktobra 1944. na Kosovu.od vas. Kolarov. završne operacije narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije za konačno oslobođenje zemlje. ( p r e v o d ) . Mi činimo sve što je mogućno da naša vojska zasluži vaše poverenje«. 661—662. Makedoniji. godine u Beogradu. dobivši određene zadatke.

korpus i 2. str. najvišeg organa vlasti.Bez obzira na činjenicu što su jedinice Bugarske narodne armije u operativnom pogledu bile potčinjene 3. Sandžaku i Hercegovini).000 boraca. 1960. rat i početkom 1945. one su dejstvovale prema planu operacija koji je za konačno oslobođenje zemlje sačinio Vrhovni štab narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije. Krajem septembra i početkom oktobra 1944. 14 209 . proleterski i 12. a držala je skoro tri četvrtine oslobođene teritorije Jugoslavije. veliki broj brigada. u jesen 1944. narodnooslobodilačka knj. dejstvovale su jake jedinice narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije. i 14. krajem septembra 1944. korpus (u zapadnoj Srbiji i Šumadiji). Ostale snage bile su pod neposrednom komandom regionalnih štabova. vojska Jugoslai v i j e odnosno Jugoslovenska a r m i j a b r o j a l a je oko 800. «) » O s l o b o d i l a č k i jugoslovenski Petar B o j o v i ć . str. godine narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije imala je 15 korpusa sa 50 divizija (sredinom oktobra ima 17 korpusa sa 52 divizije). godine. Borbu naroda Jugoslavije priznale su sve progresivne snage sveta a jugoslovensko ratište tretirano je kao deo savezničkog fronta. korpus (u istočnoj Bosni) i 5. na onom delu fronta u istočnim krajevima Jugoslavije na kome je bilo planirano i učešće jedinica Bugarske narodne armije. Na toj t e r i t o r i j i vodio se svenarodni rat. 45 ) Pod neposrednom komandom Vrhovnog štaba narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije bili su 1. partizanskih odreda i vojno-teritorijalnih jedinica i Korpus narodne odbrane — ukupno preko 400. Pod komandom Glavnog štaba Srbije — 13. Sovjetski »Beogradska Beograd br. U to vreme. proleterska divizija. 1964. korpus (u zapadnoj i srednjoj Bosni). V I G . 6. U Jugoslaviji je postojala izgrađena narodna revolucionarna vlast — od narodnooslobodilačkih odbora u selima pa do Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije. 2. 274—295. 68—81. pod komandom Glavnog *) Već krajem 1944. 2. ukrajinskom frontu. korpus (u Crnoj Gori. kaljene u toku četvorogodišnjeg rata u neprekidnim borbama protiv okupatora i kvislinga. godine samo u Srbiji bilo je usmereno prema Beogradu devet divizija narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije. general »Izvrtanje i s t o r i j s k e i s t i n e « . istoričari: naroda Jugoslavije«. 3. operacija«.000 boraca").

. 2. 16. armijski brdski korpus koji se nalazio u Albaniji. Ukupna jačina ovih nemačkih snaga. razvoj događaja poremetio je taj Hitlerov plan.000 do 40. Zbog toga je nemačka Vrhovna komanda bila prinuđena da početkom septembra 1944. operativne zone. pod komandom Glavnog štaba Makedonije — 15. a posebno na Balkanu — izbijanje snaga 3. Ali.Skadar—Skoplje— —Klisura i uspostave vezu sa armijskom grupom »Srbija«. Na početku povlačenja pod komandu Grupe armija »E« stavljen je i 21. str. ) » O s l o b o d i l a č k i rat naroda J u g o s l a v i j e « . trebalo je da ove nemačke snage organizuju odbranu na »plavoj liniji. i 11. i otpadanje carske Bugarske iz hitlerovske koalicije — dovelo je u vrlo težak položaj nemačke snage. 68.000 vojnika kopnene vojske. 46 ) Razvoj situacije na savezničkim frontovima. oko 35 do 40 samostalnih bataljona i 100 obalskih baterija. pod komandom Glavnog štaba Vojvodine — grupa brigada i partizanskih odreda. korpus i jedinice 4. Prema Hitlerovoj direktivi od 3. korpus.000 pripadnika mornarice. k n j . svi štabovi su raspolagali većim brojem samostalnih brigada. prema približnoj proceni. 79—80. dve samostalne više komande (svaka od po dve divizije). oktobra. nemačke jedinice na teritoriji Jugoslavije imale su ovaj raspored: — armijska grupa »Srbija« (korpus »Miler« i korpus »Šnekenburger«) — u Srbiji i Banatu. te partizanskim odredima i drugim teritorijalnim jedinicama. posebno Grupu armija »E« u Grčkoj. poljska vazduho47 **) »Beogradska o p e r a c i j a » . sve snažniji razmah oružane borbe u Albaniji i Grčkoj. iznosila je oko 350.). 11. pod Operativnim štabom Kosova i Metohije — grupa brigada i partizanskih odreda.000 vazduhoplovaca i 30. i 9. uspešna dejstva jedinica narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije. 6. oko 50. Pored ovih snaga. ukrajinskog fronta Crvene armije na jugoslovensko-rumunsku i jugoslovensko-bugarsku granicu. pod komandom Štaba Ratne mornarice narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije bile su jedinice ratne mornarice na Jadranskom moru. i 91. i 2. odobri Grupi armija »E« povlačenje iz Grčke na sever: u sastavu Grupe armija »E« nalazila su se tri armijska korpusa (22.47) Krajem septembra 1944. 8. 10.štaba Hrvatske — 4. 295—29S i 350. pod komandom Glavnog štaba Slovenije — 7. s t r . i Bregalničko-strumički korpus.

000 do 630. belogardejskih. lovačka divizija (sa prednjim delovima kod Đevđelije) i 104. pešadijska divizija u rejonu Podgorica—Boka kotorska —Bar—Skadar.000 vojnika.plovna pešadijska divizija — u rejonu Carevo Selo—Kriva Palanka—Kumanovo—Štip. specijalni armijski korpus. 69. Isto. a glavnina u Albaniji. 14* 211 . nedićevskih. 14 kompletnih i 8 nekompletnih divizija. 81. i 15. korpusne oblasti i ratna mornarica. U ostalim krajevima Jugoslavije bili su 5. delovi 22. četničkih. pešadijske divizije — u rejonu Strumice i u pokretu od Soluna. i zbog velikog priliva novih boraca u jedinice narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije.000 vojnika prema 400. — u pokretu iz Grčke: 117. Baranji i Međumurju.000 vojnika u sastavu delova 5 mađarskih divizija — u Bačkoj. Ukupna jačina nemačkih snaga u Jugoslaviji krajem septembra 1944. veliki broj raznih bataljona i pukova sa oko 270. s t r . balističkih i muslimanskih (fašistička milicija). godine iznosila je. i oko 30. domobranskih. brdski armijski korpus: 181. 4 9 ) Ukupne snage svih neprijateljskih jedinica iznosile su oko 570. lovačka divizija (sa prednjim delovima kod Bitolja). 97. 81. brdski armijski korpus. 81. 50 ) *iP0 "') »Beogradska operacija«. — 21. zbog raspadanja formacija domaćih izdajnika. ostaci 21. armijski korpus.000 do 300. I s t o . Ove su se snage u toku oktobra i novembra znatno povećale trupama Grupe armija »E« koje su se izvlačile iz Grčke preko Jugoslavije. str. ovaj odnos snaga brzo se menjao u korist narodnooslobodilačke vojske. pešadijska divizija u Strugi i Debru. prema nepotpunim podacima. u Jugoslaviji je bilo i jakih kvislinških formacija — ustaških. Međutim. 297. jedinice 18. 48 ) Osim okupatorskih snaga. SS brdske divizije »Skender-beg« — na Kosovu i u Metohiji i delom u zapadnoj Makedoniji.000 boraca narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije. s t r .

) Komandant arimijske grupe »Felber«. . korpus za oslobođenje Crne Gore i Sandžaka. ukrajinskog fronta u borbama za oslobođenje istočne Šumadije i Beograda. sa Velesom i Skopljem. 123—124. 7. 2. s t r . i 4. 16. korpusa. savladala otpor 8. divizije narodnooslobodilačke vojske i jednog bugarskog puka. Crna Gora. brigade 22. a nemačka 11. Odmah po dolasku 7. armijom u borbama za oslobođenje dela istočne Srbije. puka). Radi obezbeđenja Niša. Ostale snage narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije bile su raspoređene ovako: 14. ugrozila je Vranje. 15. Kosovo i drugi krajevi. korpus za oslobođenje zapadne Makedonije. ok51 ) I s t o . i 6. SS diviziju »Princ Eugen« (bez 14. SS divizija preduzela je 2. armija dobile su zadatak da učestvuju u borbama na području Leskovac—Niš i u borbama u istočnoj Makedoniji. . proleterska divizija. vazduhoplovno-pešadijska divizija. 2. korpus za oslobođenje doline Vardara. korpus i delovi 14. korpus sa sovjetskom 57. Na područjima u kojima se predviđalo učešće jedinica Bugarske narodne armije dejstvovale su jake snage narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije: 13. proterski i 12. i 10. te Makedonija. po izbijanju u rejon Kumanova. 8. Manje nemačke jedinice iz Stalaća i četničke snage iz rejona Aleksinca težile su da obezbede komunikaciju Niš—Stalać.U duhu plana Vrhovnog štaba narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije da se što pre oslobode Srbija i Beograd. korpus za oslobođenje Dalmacije. korpusa. krajem septembra uputio je iz Šumadije u rejon Niša 7. bugarska 1. 1.. oktobra nastupanje prema Vlasotincu. 2.51) Niska operacija i borbe na Kosovu (oktobar-novembar 1944. korpus sa delovima 3. Bregalničko-strumički korpus i delovi 16. i poremete nemački planovi za izvlačenje snaga iz Grčke i povezivanje fronta s armijskom grupom »Srbija«. SS divizije oživela je neprijateljska aktivnost u dolini Južne Morave. da bi održao moravsko-nišavsku dolinu i prihvatio snage iz sastava Grupe armija »E« koje su se iz rejona Skoplja probijale preko Kumanova.

52 ) Vrhovni komandant narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije. str. severoistočno od Leskovca. Jedinice 22. korpus i deo snaga 14.tobra zauzela Vlasotince organizujući odbranu na liniji Vlasotince—Ravna Dubrava. Plan za zauzimanje Niša. Leskovca i Niša — jugoslovenske i bugarske jedinice imale su zadatak da usaglašenim dejstvima okruže i unište snage neprijatelja u rejonu Niša. 53 ) Zamisao operacije bila je sledeća: zatvarajući južnomoravski pravac kod Vranja i Bujanovca s juga. ceneči strategijski značaj Niša i doline Južne Morave za dalji razvoj operacija. i u rejonu Stalaća sa severozapada — izolujući snage protivnika u rejonu Vranja. korpusa narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije. . tog važnog komunikacijskog čvora na Balkanu. J Knjiga Glavnog 184. oktobra komandantu Glavnog štaba Srbije da pripremi 13. knj. gardijskog utvrđenog rejona 3. donet u Krajovi. k n j . br. u prodoru iz Niša prema Beloj Palanci.. Na Beograd su upućene glavne snage NOVJ. AVII. dok. oktobra u Pirotu. Druga proleterska divizija narodnooslobodilačke vojske imala je zadatak da 52 53 ) »Oslobodilački depeša rat naroda J u g o s l a v i j e . 303—304. divizije narodnooslobodilačke vojske povukle su se prema Babičkoj gori. 304. Istovremeno. Trebalo je da 13. štaba Srbije. u Štabu 13. Deset jugoslovenskih partizanskih odreda koji su dejstvovali u t i m rejonima dobili su zadatak da pojačaju napade na neprijateljske komunikacije. korpusa narodnooslobodilačke vojske okruže Niš s juga. U naredbi je naglašeno da se napad na Niš mora izvršiti kad i napad na Beograd kako bi se Nemcima onemogućilo manevrisanje snagama koje su držale ova dva najvažnija uporišta. korpus narodnooslobodilačke vojske za brzo oslobođenje Niša. naredio je 6. -Oslobodilački rat naroda J u g o s l a v i j e « . zapada i severa i da zajedno sa sovjetskim jedinicama 1. detaljno je razrađen 7. 20—14/1. k. ukrajinskog fronta napadnu niški garnizon. 2. nemačka kolona jačine puka izbila je u visinu Bele Palanke i Draževa i na toj liniji organizovala odbranu. 2. s t r .

341. Nemci su se povukli prema Leskovcu.dejstvuje na komunikacijama u dolini Južne Morave severozapadno od Niša. Nadirući prema Vlasotincima. »Otečestvenata v o j n a na Blgarija«. armije potisnule su prednje delove nemačkih jedinica i izbiie ispred Kalne. »Beogradska operacija». na levu obalu Južne Morave. . 182—183. prešao je Moravu izviđački bataljon bugarske oklopne brigade. Druga bugarska armija imala je zadatak da zatvori obruč oko Niša i da grad napadne sa istoka i jugoistoka. 304—305. oktobra neprijatelja u Leskovcu i ovladala spoljnom linijom odbrane. Na Vlasotince je sa severa napadala 22. s t r . divizije. divizija u dvodnevnim borbama pretrpela prilične gubitke. str. divizija narodnooslobodilačke vojske napala je 10. Jasenovo. »Oslobodilački rat naroda Jugoslav i j e « . bugarske snage nisu sadejstvovale. 1. oslobodila Vlasotince. i 11. t o m I. divizije narodnooslobodilačke vojske 12. pešadijski puk bugarske 12. oktobra. Gornju i Donju Kupinovicu. te je 22. što je primoralo nemačke snage da noću između 10. 15. armije koje su dejstvovale u pravcu Niša. nadirući prema Babičkoj gori. oktobra do severnog dela grada. oktobra počnu izvlačenje prema Nišu. 47. Pridržavajući se zajedničkog plana. oslobodile su noću između 10. i 11. divizije narodnooslobodilačke vojske. str. oktobra u 11 časova oslobodila je Leskovac. predviđeno je bilo da joj sadejstvuje 31.54) Operacije prema ovom planu Vrhovnog štaba narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije počele su 8. divizija narodnooslobodilačke vojske bile su dužne da sprečavaju povlačenje neprijateljskih snaga iz Grčke i Makedonije i da štite levi bok jedinica narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije i bugarske 2. ostale jedinice 22. Međutim. a kasno uveče stigla je i oklopna brigada. 2. a zatim je zajedno sa tenkovskim pukom bugarske oklopne brigade. divizija narodnooslobodilačke vojske. Posle kraćih borbi sa nemačkom zaštitnicom. u 12 časova. k n j . oktobra sela Stupnicu. Sat kasnije. brigada 47. Na pravcu Surdulica—Vranje—Bujanovac jedna bugarska divizija i 46. koji je toga dana uveden u borbu. Osmog oktobra jedinice bugarske 2. U međuvremenu. i uz podršku sovjetske avijacije. vlasotinačka brigada narodnooslobodilačke vojske prodrla je 10.

korpusa narodnooslobodilačke vojske da ». jugoslovenske snage našle su se u povoljnom položaju za napad na grad. Štab 3. br. . 24. bataljon stanju njihovu č i t a v u d i v i z i j u zadržava k o l i k o g o d h o ć e « . divizija oslobodi sela Doljevac. puka izjavio da ne dejstvuje jer još nije dobio naređenje za napad. Mekiš. da se u njihove jedinice upute sovjetski ili jugoslovenski oficiri. njihovog u njihove k. ruku Komandant nalazi štaba je Bugari borbu. 2 — 2 1 / 5 . divizija dejstvuje desnom obalom Južne Morave i izbije na Barbašku reku. bugarskog puka otvoreno radi u korist Nemaca. da bi se bugarski vojnici pokrenuli. se veći da misli Pored naređenje Ako 57 Vlasotince — Zbog među napad da se toga Dubrava položajima još Crna u napred našem kod treba moramo kaže da zadržati. Balajnac. reg. k . 22. oktobra. poteraju naših stoji: skoro koji u se »22. . ) U što 31. ali do 11. . i 4. 1051. oktobra nisu uspele da probiju nemačku odbranu. 2. Aleksandrovo i Potok. . br. i želeći da spreči nesmetano izvlačenje nemačkih jedinica iz Niša. depeši Ravna Bugari puka. čak da u ni bugarskim nije dobio. Komandant 31. str. 184. . divizije — prema Beloj Palanci i Ravnoj Dubravi. knj. Sa ove linije bugarske jedinice prešle su u napad. divizije znatno otežano sporim nastupanjem Bugara i da je komandant bugarskog 31. . Front je neznatno pomeren na pravcu 6. onda štabove dođe sovjetskih Inače. oktobra na liniju Barbaška reka—Pukovac—Mekiš—Aleksandrovo— —Potok. ukrajinskog fronta intervenisao je zbog neaktivnosti bugarskih jedinica i naredio bugarskoj 2. divizija izbile su 11. 2. nemački jedan (AVII. 3 0 — 1 4 / 1 ) . armiji da se jače angažuje u borbama na pravcu Niša. nalazi — zapadno Bara od — komunikacije Vita Kruška. reg. Prete da će pucati na nas ako budemo prešli. Glavni štab Srbije naredio je da: 22. Izbivši na oko 9 km zapadno i 15 km južno od Niša. divizije obavestio je štab 13. M ) A V I I .«56) Komandant 13. i 47. ili komandantima Interesovaii oficira.55) Nekako istovremeno. 10. proleterska divizija južno od Stalaća da preseče komunikaciju Niš—Beograd. 305. štab 22. 57 ) Rukovodeći operacijama za oslobođenje Niša.Bele Palanke i Ravne Dubrave. predlaže. Bugari ne dozvoljavaju da pređemo ispred njih. H ) »Oslobodilački rat naroda Jugoslavije«. toga za broj sabotera. korpusa narodnooslobodilačke vojske odmah obaveštava Glavni štab Srbije da je nastupanje 22. na ne divizija kreću ima smo na se i se i danas Crnotovo i naše broj krilu. Dejstvujući prema ovom naređenju. 24. priličan najmanju armije. .

divizija narodnooslobodilačke vojske na odseku Doljevac—Mramor odbila je pokušaj nemačkih jedinica da se probiju ka Prokuplju. komandant 7. počelo je noću između 11. divizija prešla je reku Toplicu i zadržala nemačke snage koje su već prodrle prema Jugbodanovcu. ostavljajući na ranijim položajima zaštitne delove. k n j . uz podršku artiljerije bugarske oklopne brigade. 2. SS divizije izvukla je svoje glavne snage prema Prokuplju ostavljajući u Nišu slabije zaštitne delove. U međuvremenu. bugarska 9. oktobra zauzela Kočane i č e č i n u . divizija zauzela Belu Palanku i izbila na liniju Novo Selo—Duboka padina. da bi sprečila dalji prodor. 47. str. divizija prebacila u rejon Leskovca. armije. i 12. oktobra i nastavilo se sutradan. Ovo su iskoristile 22. .58) Radi usklađivanja dejstava sa bugarskim jedinicama. oktobra pritisak na 24. SS divizije »Princ Eugen« odlučio je da napusti Niš i preduzme odstupanje preko Južne Morave ka Prokuplju i dalje na zapad. koje su bile znatno bliže Nišu. a 4. Glavni štab Srbije naredio je svojim divizijama. Izvlačenje ovih nemačkih snaga pod zaštitom slabijih delova i artiljerije koja je dejstvovala iz Niša. i zbog povlačenja jedinica Grupe armija »E« dolinom Ibra (jer im je dolina Morave bila presečena). Zapadno i jugozapadno od Niša 47. divizija ovladala je selima Kalnom i Jalovik Izvorom. SS divizije izvršila je 13. 24. 6. divizija narodnooslobodila5S ) »Oslobodilački rat naroda Jugoslavije«. oktobra ponovo u napad. Komanda 7. da napredovanje usklade prema nastupanju jedinica bugarske 2. jedinice bugarske 2. zbog teškog položaja nemačkih jedinica u istočnoj Srbiji. 13. oktobra bile udaljene od Niša oko 32 do 35 km. Toga dana. divizija ovladala selom Ravna Dubrava i do mraka dostigla liniju Veliki Krčimir—Popovo guvno. a oklopna brigada južno od Brestovca. Za to vreme se 12. diviziju i probil a se ka Aleksandrovu. na liniju Jalovik Izvor —Draževo—Toponica—Veliki Vrtop— —Gornje Dragovlje.Posle intervencije Štaba 3. ukrajinsko fronta. armije prešle su 11. Glavnina 7. 306—307. Tako su bugarske jedinice 11. divizija narodnooslobodilačke vojske vodila je vrlo teške borbe protiv nemačkih jedinica i. Nemci su se povukli nešto zapadnije. U međuvremenu.

Noću između 12. puka 7. 42. 22/1 i 365—369.čke vojske i bugarske jedinice: potiskujući nemačke slabije zaštitne delove. divizije. 25. 59 ) Za to vreme. dva bataljona 2. uglavnom iz sastava 13. reg. 47. ostali su bili uništeni ili zarobljeni. naišla je na otpor 47. k. koje su žilavo branili oko 400 Nemaca i 100 balista. potpuno razbile. zatim su u Niš prodrle 26. Posle dva napada. Dok su ove snage napadale na Vranje. 321—323. dok. oktobra 1944. brigade 45. koje je branio ojačani nemački 122. 29—32. 184. SS divizije. 10. i 12. rat 13. Istovremeno su pripremale napad na nemačku posadu u Belom Polju (kod Surdulice) i na Vranje. str. i 24. br. br. uz podršku dva bataljona bugarske oklopne brigade iz rejona Merošinskog brda. p e r i o d od 6—20. divizije narodnooslobodilačke vojske. s t r . 20—7/1. koje su je okružile na prostoru između Mramora i Jugbogdanovca. Jugoslavije». a u 13 časova u centar grada. 60 ) Dok su se vodile borbe u rejonu Niša. i 27. izviđački bataljon. 2. brigada 46. — uz sadejstvo 23. godine Vranje. divizije narodnooslobodilačke vojske oslobodile su 11. 345—349. 308—309. tenkova sovjetske 223. d o k . jedan bugarski bataljon. k n j . Ratni dnevnik tom AVII. br. oktobra oko 11 časova u južni i jugoistočni deo grada. Grupe 301—302 . a zatim su ih jedinice 47. i 13. ili su uspeli da se povuku ka planini Jastrebac ostavljajući skoro svu ratnu opremu. I. divizije. 315—320 . 350—353. k. reg. Okružene nemačke snage napala je sovjetska avijacija. snimak 95—113. probijajući se ka Prokuplju. knj. A V I I . 46. divizije koja je prodrla sa istoka — oko 16 časova potpuno oslobodile grad. i 8. Mikroteka naroda 2. Bugarska. armija F-NAV-N-T-311. 182. 182. vranjske brigade. Samo mali deo nemačkih snaga. divizije koji su prodrli sa severa. 47/1. F. divizija narodnooslobodilačkče vojske i delovi bugarske 1. »J » O s l o b o d i l a č k i naroda .191. oktobra neprijatelj je napustio Belo Polje i povukao se preko Vladičinog Hana prema planini Kuka5 ') A V I I . rat knj. »Oslobodilački Jugoslavije». F-194/242—247 . Mikroteka NAV-N-T-311. uspeo je da se probije ka Prokuplju. 411—415. divizije narodnooslobodilačke vojske prodrle su 14. Zbornik. glavnina 7. i 24. jedna udarna četa i osam bugarskih baterija napali su Belo Polje. i bugarske 6. ustaničke divizije nalazili su se na desnoj obali Južne Morave — od Bujanovca do Grdelice — i zatvarale pravac Skoplje— — N i š . brigada 22. 307—309. o k t o b r a 1944. SS divizije. caribrodska brigada 1.

184. Mikroteka. »Oslobodilački Jugoslavije». »Ovakve postupke bugarske starešine pravdale su rečima: Borili smo se. naša 47. srpska i 1. ") A V I I — k n j i g a depeša Glavnog štaba S r b i j e . NAV-N-T-311. 14. a naročito posle oslobođenja Niša. dnevnik str. č. surdulička brigada. Niz dokumenata iz tog vremena govori da su bugarski vojnici pljačkali narod i uzimali ratni plen jedinicama narodnooslobodilačke vojske. oktobra sačekale i razbile 27. « I u oslobođenom Nišu bugarske jedinice ponašale su se kao da se nalaze na neprijateljskoj a ne na savezničkoj teritoriji. . « piše u depeši komandanta Glavnog štaba Srbije upućenoj Vrhovnm štabu narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije. oktobra. i 14. reg. Ali. ili: Potrebno je da plen bude naš da bismo podigli mora! v o j n i c i m a . tako da su na nekim mestima. oktobra Glavni štab Srbije: »Posle likvidiranja neprijatelja. 37. plen je naš. F-6. rat naroda F-194. Bu41 ) AVII. 20—7/1 I 20—21/1. br. str.m. k n j . među kojima i tenkovska brigada. . Tom prilikom između naših stražara koji su imali naređenje da čuvaju vozila. k. . 306. knj. Ujutru 15 o. . br. 181. k. bez uspeha: nemačku kolonu su 13. divizija postavila je obezbeđenje u cilju sprečavanja pljačke i celu noć kontrolisala sva motorna vozila. O njihovom držanju u istom izveštaju 13. navedeni ratni 2. bugarski oficiri i vojnici provalili u magacine i odnosili m a t e r i j a l . 62 ) Štab 13. bugarske jedinice. . korpusa narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije izvestio je 18. korpusa piše: »U samom gradu Nišu u skoro svim magacinima došlo je do sukoba. za period od 6—20. neke bugarske jedinice loše su se odnosile prema srpskom narodu i njegovoj imovini. Zbornik. . br. Zbog toga je bilo čak i oružanih sukoba. 98. došlo je do oružanih sukoba: a) bugarski vojnici su mitraljezima iz jednog tenka ubili jednog našeg stražara a jednog ranili. t o m I. dok. i pored prisustva naših starešina. 2. dok. došle su da izvlače kamione. b) u jednom drugom sukobu poginulo je pet bugarskih i tri naša v o j n i k a . . 61 ) U toku niške operacije. Petar B r a j o v i ć .vici. n. i bugarskih jedinica.

naredio je 17. knj. 64 ) Vrhovni komandant. što je pogodovalo snagama Grupe armija »E« koje su se u to vreme svojim čelnim jedinicama nalazile u povlačenju u dolini Ibra. 20—12/1. br. s jedne strane. saglasan da je ovako držanje bugarske 2. Vojnici 6. Prednost i nadmoćnost nad neprijateljem u ljudstvu. Mi smo se za njega borili i sami ga oslobodili. armije da naredi svoj i m vojnicima da prestanu sa pljačkom i nasiljem. 14. reg. iako dobro zamišljena i taktički dobro postavljena. ) Knjiga Glavnog štaba S r b i j e . snagama narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije i jedinicama Bugarske narodne armije da se ranije prebace u doAVII. .6. 184. nije donela rezultate koji su se realno očekivali. . f. b r . .garska vojska pri prolazu kroz Niš i za vreme odmora u okolnim selima pljačkala je imovinu tamošnjeg stanovništva.«63) Zbog ovakvog odnosa jedinica Bugarske narodne armije mnogi štabovi jedinica narodnooslobodilačke vojske tražili su direktnu intervenciju Vrhovnog štaba narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije. . 184. Koča Popović je zatražio od Vrhovnog štaba narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije da bugarska vojska napusti Srbiju i da se što pre povuče u Bugarsku. I. dok. Brži tok razvoja niške operacije omogućio bi. k. reg. k. Niška operacija. naročito. Celokupan plen pripada nama. armije nedopustivo. 37. oktobra Glavnom štabu Srbije 65 ) da bugarske trupe odmah napuste Niš a od sovjetske komande zatražio da bugarske trupe obustave pokret prema Kosovu i napuste teritoriju Srbije ukoliko ne promene držanje prema jedinicama narodnooslobodilačke vojske i srpskom narodu. 2. M k. Pošto je ovaj zahtev ostao bez rezultata. br. u naoružanju i u tehnici nisu bili iskorišćeni. Komandant Glavnog štaba Srbije Koča Popović zahtevao je od rukovodstva bugarske 2. depeša br. «) I s t o . Vreme izvođenja niške operacije produžilo se bez potrebe. . 20—7/1. starešinskog kadra. reg. bugarske divizije prilikom otimanja plena od naših stražara govorili su: Mi smo gospodari Niša. 181. Posebno su dejstva bugarskih trupa bila spora i neefikasna a bugarske jedinice ispoljile sve nedostatke koji su proizlazili iz moralno-političkog stanja boračkog i. Zbornik. t o m AVII.

i 4. 6 8 ) a grupa »Bredov« da zatvori pravac Bujanovac—Trn—Gnjilane—Priština. istorija na Otečestve- 67 ) Misli kosovsku operaciju. jedinice narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije (22. 24. 196). NA. 2. i 46. konjičke divizije) nastupa pravcem Kuršumlija—Priština i da ovlada Malim Kosovom. nisu blagovremeno organizovali gonjenje neprijatelja i kočili su borbeni elan jedinica. desno od nje da nastupa 24. kosovsko-metohijska brigada) i bugarska 2. Komanda Grupe armija »E«.« 67 ) Posle završetka niške operacije. armije bio je: da bugarska 2. 26. armije u prvom periodu Otadžbinskog rata bili bi veći da se u njenom štabu nisu ugnjezdili zamaskirani fašizirani oficiri sa komandantom armije. kosovsko-metohijska brigada da nastupaju pravcem Lebane—Medveđa—Priština. . s t r . armije dali su i bugarski istoričari u knjizi Kratka istorijata na Otečestvenata vojna: »Rezultati dejstva 2. Oni su smišljeno usporavali dejstva armije. divizija. divizija narodnooslobodilačke vojske (bez 17. S o f i j a 1958. 66 ) Skoro identičnu ocenu operacija bugarske 2. armija produžile su nastupanje ka Kosovu. pešadijske i 2. M ) »Oslobodilački se na rat nišku naroda i Jugoslavije«. K-70a. Stančevim na čelu. a s druge strane. str. te 2. 6/3a. 6e ) Izjava pukovnika rat Langera. bugarska 12. naroda AVII. knj. formirala je dve borbene grupe. ukrajinskog fronta i jedinicama narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije koje su nadirale ka Beogradu. 3. str. Grupa »Langer« imala je zadatak da zauzme Kuršumliju i zatvori pravac Prokuplje—Kuršumlija—Podujevo—Priština. 46.linu Ibra i napadnu nemačke snage koje su odstupale. 2. divizija narodnooslobodilačke vojske i bugarska 2. 309. »Langer« i »Bredov«. (»Kratka nata vojna«. da bi zaštitila otkriveni desni bok svojih trupa. divizija i 4. Na prostoru između ovih dveju grupa nalazilo se oko 6. koji je kasnije bio osuđen zbog protivnarodne neprijateljske delatnosti. to bi išlo u prilog operacijama jedinica 3. brigade) i da oslobodi Vučitrn i Kosovsku Mitrovicu. ") »Oslobodilački Jugoslavije«. armija (bez 12. 374—375. 69 ) Zadatak jedinica narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije i bugarske 2.000 balista. knj. generalom K.

.

diviziju narodno70 ) D. ponovo ojačana grupa »Langer«. armija ubacila je u prvi ešalon i 9. diviziju. bugarska 2. tu je stabilizovala odbranu i zadržala se sve do 31. divizija narodnooslobodilačke vojske na teško prohodnom zemljištu savladala je žilav otpor balista ovladavši 23. So- f i j a 1946. . Nemci su se povukli na liniju Baraina—Šajkovac— —Glavnik—Kodra. ali ni tu nije uspela da organizuje odbranu jer su je ponovo napale bugarske jedinice i 17. divizija. kosovsko-metohijska brigada narodnooslobodilačke vojske bez otpora su izbile na liniju Brvenik—Ajkobila. »Kosovska operacija«. s t r . U međuvremenu. oktobra linijom Ugljarski krš—Krtinjak i selo Kačevac. i 3. oktobra. pa se 24. zadržala je delove bugarske 2. Nemci su odmah izveli kontranapad. Grupa »Langer« pojačana je sa četiri bataljona. 58. 24. divizija i 4. armije sve dok se jedinice Grupe armija »E« nisu izvukle ka dolini Ibra. uključivši i oklopnu brigadu. Prodor kod Merdara izvršila je 4. Komsiev. Za to vreme bugarska 12. Pošto je ovladala Malim Kosovom. 70 ) Borbena grupa »Langer« nije uspela da blagovremeno organizuje odbranu istočno od Kuršumlije. Napale su je bugarska 4. armija poslednjih deset dana oktobra bila je neaktivna. Na ovoj liniji. divizija i oklopna brigada pa je bila primorana da se povuče južno od Kuršumlijske Banje. br. 24. 2. obe nemačke borbene grupe stavljene su pod komandu general-majora Šolca. novembra bugarska 4. Tek 1. divizije narodnoosiobodilačke vojske. oktobra ovladala Bajgorom i Pakašticom i ugrozila levi bok i pozadinu nemačkih položaja kod Prepolca i Kosovske Mitrovice. novembra počela je ponovo da napada na položaje kod Prepolca.konjička divizija posle zauzimanja Bujanovca da produže nastupanje pravcem Gnjilane—Priština. kosovsko-metohijska brigada da dejstvuju južno od Bujanovca. brigada 24. Odatle je produžila nadiranje pa je do 28. Bugarska 2. divizija morala povući na liniju Ugljarski krš—Krtinjak—Kačevac. bugarska artiljerija nije dejstvovala prema dogovoru. 99—102. Sada se grupa »Langer« povukla na liniju Prepolac—Merdare. Voennolstoričeski sbornik.

Od 8. . novembra u napuštenu Prištinu. divizija narodnooslobodilačke vojske i bugarska 2. Posle borbi sa zaštitnicama grupe »Langer« delovi bugarske 2. grupa »Bredov« napustila je 16. do 15. NA. . kod Glavnika i Lužana. »Neuspesi ovim bili borbama slabog ogromne trupama. 197—201. Osma brigada 22. novembra. Za to vreme 46. novembra vođene su borbe kod visa Kaljina. konjička divizija napale su Bujanovac. komunikacije Solun—Skoplje—Beograd. septem7I ) »Završne operacije za oslobođenje Jugoslavije 1944—1945«. A V I I . Izjava pukovnika Langera. . armije dostigle su operativni objekat. iz koga je počela da se povlači borbena grupa »Bredov«. toliko važne za snage Grupe armija »E« u Grčkoj. divizije narodnooslobodilačke vojske ušle su 19. u koje su ušle 25. brigada 46. konjičke divizije i 25. s t r . 1957. brigada 46. municiji . divizije narodnooslobodilačke vojske zauzela je 20. divizija narodnooslobodilačke vojske produžila nastupanje prema Raškoj. a 22. 72 ) Dejstva u istočnoj Makedoniji (početak oktobra — sredina novembra) U toku povlačenja bugarskih okupacionih snaga iz Makedonije. 71 ) Izbijanjem na Kosovo polje. divizije narodnooslobodilačke vojske i delovi bugarske 2. Beograd. Još 7. divizija narodnooslobodilačke vojske. a bugarska 2. novembra i Gnjilane. Odatle je 22. novembra bugarska oklopna i 12. nemačkih je u rekao: postojali snaga. K-70a. s l e d i c a u p r v o m redu sporog i neodlučnog rada v o d s t v a o d g o v o r n i h štabova borbenog duha a r m i j e « . armija povučena je na prostor Leskovca i Niša. oružju su d o b r i Na I delu Bugara uslovi fronta u da na se kome su i onesu po- mogući uprkos relativno njihove uspešno povlačenje Langer nadmoćnosti dejstvovale jedinice.oslobodilačke vojske smenila je 22. jedinice narodnooslobodilačke vojske i bugarske 2. konjičke divizije. Bujanovac je oslobođen 8. brigada ušle su u Kosovsku Mitrovicu. novembra Vučitrn. nemačka Vrhovna komanda i komanda Jugoistoka preduzele su hitne mere da Makedoniju stave pod svoju kontrolu i preuzmu obezbeđenje glavne komunikacije u dolini Vardara. 73 ) Prema o c e n i bugarske nemačklh komandanata. Postepeno se povlačeći. ali nisu uspele da nanesu osetnije gubitke glavnim snagama Grupe armija »E« koje su se povlačile iz Grčke i Makedonije. 6 / 3 a .

F-193/327. upad sovjetskih i bugarskih trupa preko granice i spajanje sa jedinicima narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije. pešadijske divizije iz Grčke. presecanje vardarsko-moravske magistrale i odsecanje snaga u Grčkoj. F-193/380—387. F-193/488 i 315—320. Nemci su tamo hitno uputili sve raspoložive jedinice. general-pukovnik Gulman. NAV-N-T-311. druga. J I s t o . i 22. zahvatila NAV-N-T-311. 76 ) Zbog obezbeđenja jugoslovensko-bugarske granice na makedonskom prostoru. godine general-feldmaršal von Vajks preneo je Hitlerovo naređenje da se prostor Jugoistoka mora braniti do poslednjeg vojnika. Nemcima su pretile dve opasnosti: prva. vraćanje svih službenika na radna mesta. naime. a za komandanta armijskog pozadinskog rejona. postavljen je general-pukovnik Šojerlen. zaključno do Klisure. ») I s t o . da bi posela jugoslovensko-bugarsku granicu radi obezbeđenja boka Grupi armija »E«. 74 ) Nemačka komanda morala je vrlo brzo da radi ne samo da bi zaposela ovaj prostor već. težila je da prednjim delovima odbaci jedi») A V I I. psihoze koja 74 Mikroteka. NAV-N-T-311. funkcionisanje privrednih i finansijskih organa. komanda Grupe armija »E«. važnije od toga. je počela Ova naredba je delova iz izdata zbog Grčke radi je evakuacija pojačavanja n e m a č k i h snaga u J u g o s l a v i j i . obezbeđenje i održavanje reda. pojačavajući snage u Makedoniji. 75 ) General Šojerlen je 7.73} Već sledećeg dana naređeno je komandi Grupe armija»E« da preuzme komandovanje u Makedoniji i obezbedi odbranu makedonsko-starobugarske granice. 15 225 . uredno snabdevanje. jedinice kada F-193/297—298. I s t o . na kojoj je već počelo prebacivanje nemačke 11. septembra u Skoplju obrazovao Nacionalni makedonski komitet i preko radija proklamovao formiranje narodne milicije. NAV-N-T-311.bra 1944. za obezbeđenje komunikacija u zapadnoj Makedoniji nemačka komanda je angažovala jake balističke snage. Jednovremeno. otvaranje trgovinskih radnji i zadržavanje leva kao novčane jedinice. za komandanta Makedonije sa sedištem u Skoplju. kojima je obećavana »Velika Albanija« sa Skopljem i Kumanovom. U tom cilju. bez obzira što se težište dejstava nemačkih snaga sada prebacuje sa teritorije Grčke na srednji i severni Balkan.

Glavni štab narodnooslobodilačke vojske Makedonije naredio je potčinjenim jedinicama da iznenadnim dejstvima duž komunikacija i odbranom raskrsnica puteva usporavaju pokrete nemačkih jedinica. 3. 13. ove borbe i stalni napadi na prugu i drum Prilep—Veles—Skoplje—Kumanovo—Vranje znatno su usporavali povlačenje nemačkih trupa. b a t a l j o n SS-7. a srušeni mostovi i pruge znatno su usporavali transport trupa i materijala iz Grčke. 3. a r t i l j e r i j s k o g puka. 597—599 . 7S ) Sastav grupe: 1. 546—552. borbena grupa »Ajzele« 78 ) posela je položaje zapadno od » O s l o b o d i l a č k i rat naroda J u g o s l a v i j e « . jedinice narodnooslobodilačke vojske u prvoj dekadi septembra izvele su niz napada na železničku prugu Đevđelija—Skoplje. nemačke jedinice formiraju borbene grupe različitog sastava i napadaju gradove i važnije punktove. . 2. lovačkog puka. divizije narodnooslobodilačke vojske koja je držala Strumicu. b a t a l j o n 21. kontrolisale su komunikaciju Štip—Kočani. 481—487 . F-193/449—451. M i k r o t e k a NAV-N-T-311. 576—582 . zaposednu granicu i stave pod svoju kontrolu sve komunikacije u istočnoj Makedoniji. 642—647 i 678—684). nemačka 11. ( A V I I . Naročita pažnja posvečena je komunikacijskoj magistrali Solun—Đevđelija—Skoplje. nanoseći nemačkim jedinicama osetne gubitke. raspored i namere Nemaca. Prema naređenju Vrhovnog štaba. d i v i z i o n 11. 77 ) U nastojanju da što pre zatvore operacijske pravce koji iz Bugarske vode u dolinu Vardara. Posle višednevnih borbi na pravcu Štip—Kočani—Carevo Selo. Berovo i Pehčevo.nice narodnooslobodilačke vojske sa glavnih komunikacija i tako svojoj glavnini obezbedi što povoljnije uslove za povlačenje iz Grčke. divizija naišla je u istočnoj Makedoniji na otpor jedinica 50. dve brigade. s t r . vazduhoplovno-pešadijske divizije koja se prebacivala radi zaposedanja jugoslovensko-bugarske granice. i 22. Najznačajnije borbe vođene su oko Prilepa protiv nemačkih borbenih grupa »Gulman« i »Pabst«. uz podršku savezničke avijacije. 351—353. i 14. k n j . zatim u rejonu Kavadarca protiv jedinica 11. 648—651. prema kojoj su uglavnom bile i orijentisane jedinice narodnooslobodilačke vojske. te borbe na komunikaciji Ohrid— —Resen—Bitolj—Prilep i na komunikacijama Struga— —Debar i Ohrid—Kičevo. S obzirom na jačinu.

Pošto je ustanovljena veza sa štabom bugarskog 48. 1070—1075. Mikroteka. Novog armije Sela 16. konjička brigada napuštaju položaje. grenadirski puk ponovo zauzeo i uspostavio vezu sa nemačkim jedinicama kod Carevog Sela. divizije ujutro 26. NAV-N-T-311 k n j . a borbena grupa »Pabst« razmestila se u Štipu. *») A V I I. Nemci su 18. severno od Strumice. bataljon 16. makedonsku brigadu. a da o tome nisu obavestili 4. Za ovo vreme vođene su borbe kod Berova koje je dva puta prelazilo iz ruke u ruku. brigada se probija kroz već zatvoren obruč i uz osetne gubitke povlači u rejon Nova Mala. bugarski 48. Nemački 2. i u neredu se povlače ka jugoslovensko-bugarskoj granici (Novo Selo—Smolare). grenadirskog puka da zaposedne bugarsku granicu istočno od Novog Sela. bataljon 22. konjičke brigade 79 ] dogovoreno je da se zajednički napadne na Strumicu 21. 15' 227 . u okupacione rejonu 2. 80 ) Sutradan. grenadirski puk i 122. nastavljajući nastupanje ka Valandovu. septembra. str. rat naroda Jugoslavije« borbene Zifgen: bataljon grenadirskog 8. oslobodilačke snage ponovo su ovladale Strumicom. dve b a t e r i j e topova i d e l o v i t v r đ a v s k i h p i o n i r a . jedinice narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije i jedinice Bugarske narodne armije posele su položaje kod sela Kosturina. F-193/803—809. tenkovski bataljon. Na taj način zatvoren je bregalnički pravac Carevo Selo—Kočani—Štip. pešadijski puk i 2. f l ) 79 ) Posle zadržane povlačenja na bugarske liniji 5. U rejonu Kočana zaposeo je položaje nemački 1. 4. grenadirskog puka ušao je u grad. a brigada se sa jedinicama komande mesta uz osetne gubitke povukla na Ogražden-planinu. M i k r o t e k a . oktobra nemački 16. pešadijskog puka i 2. 1086—1088. lovačkog puka. Posle ovladavanja Strumicom. da bi ga 5. štab nemačke 22. NAV-N-T-311. »Oslobodilački 928—933 1076—1078. 353—354. ") Sastav F-193/803—809). U gradu se nalazila samo nemačka borbena grupa »Zifgen«.Carevog Sela. štab nemačke 22. iz Makedonije Strumice) puka ove radi sa jedi za 7. septembra uvodi u borbu 16. a nešto kasnije i 65. makedonska brigada i jedinice komande mesta. bataljon 65. 934—936. nice su graničnoj grupe (kod tvaranja g r a n i c e . Pod pritiskom nemačkih jedinica. da bi povratio Strumicu. 1042—1046. puk. 886—889. 2. 22. Prepuštena samoj sebi. č e t o m . A l i . septembra. septembra u nadiranju sa pravca Dojrana i Valandova napali na Strumicu koju je branila 4. ( A V I l . divizije uputio je 3.

lovački puk 11. vazduhoplovno-pešadijske divizije koji odlazi u rejon Kočana. Mikroteka. u svaArhiv 83 VII. F-193/1126—1130. 481—487. divizija zatvorila pravac Kriva Palanka—Kumanovo—Skoplje. 22 pešadijske brigade. 642—647. njene jedinice smenjuju 21. divizija. u rejonu Skoplja. 83 ) Tako je nemačka 11. 42. Sve do početka borbi za konačno oslobođenje Makedonije. odluku da u što kraćem roku organizaciono učvrsti jedinice i formira nove i veće. 4 artiljerijske brigade. Pored ovih operativnih jedinica. Dok su jedinice 41. ) I s t o . koje bi bile sposobne i za veća operativna dejstva. septembra istočno od Krive Palanke i počela da utvrđuje položaje. divizije narodnooslobodilačke vojske vodile borbe sa delovima Grupe armija »E« i nemačkim jedinicama koje su upućivane kao pojačanje u Srbiju. * * * Zbog velikog priliva novih boraca. . 597—599. 576—582. 82 ) Borbena grupa »Orizele« posle višednevnih borbi ovladala je 29. U isto vreme. NAV-N-T-311. nemačka 22. F-193/473—476. inžinjerijskim i drugim jedinicama. Berova. divizija narodnooslobodilačke vojske. NAV-N-T-311. 1 konjičkom brigadom. Pehčeva i Carevog Sela. Do sredine oktobra Glavni štab Makedonije raspolagao je sa 3 korpusa — 7 divizija. 49.Zauzimanjem Strumice. 571—573. borbena grupa »Folkhart« izbila je 16. jedinice 50. u rejonu Kičevo—Debar. septembra visovima severoistočno od Kratova. vodile su svakodnevne borbe protiv balista i Nemaca. i 50. 941—943. i 48. divizije narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije napadaju nemačka uporišta i važne komunikacije. Glavni štab Makedonije doneo je krajem septembra 1944. Posle višednevnih borbi u rejonu Krive Palanke protiv bugarskih jedinica koje su zatvarale granicu. I na kumanovsko-vranjskom području vode se svakodnevne borbe protiv balista i nemačkih jedinica 11. divizija ovladala je komunikacijom Dojran— —Strumica—Štip—Skoplje i zatvorila bregalnički i strumički pravac. vazduhoplovno-pešadijske divizije koja je takođe žurila da posedne jugoslovensko-bugarsku granicu i obezbedi pravac Kriva Palanka—Kumanovo—Skoplje. 546—552.

str. divizija narodnooslobodilačke vojske oslobađaju Veles i Skoplje. 2. u rejonu Stražin—Dubočica nekompletan puk. armije u istočnom delu Makedonije. kojima je bilo obuhvaćeno skoro čitavo aktivno stanovništvo. U skladu sa dogovorom u Krajovi i planom operacija Glavnog štaba Makedonije za konačno oslobođenje Makedonije.kom mestu postojale su tertorijalne čete. održano je nekoliko sastanaka između makedonskih i bugarskih rukovodilaca. korpus narodnooslobodilačke vojske oslobađa zapadnu Makedoniju. od Krive Palanke do Kumanova: u rejonu Krive Palanke jedan bataljon. 356—357. knj. Na osnovu operacijskog plana Glavnog štaba Makedonije. u ovaj rejon preM ) »Oslobodilački rat naroda Jugoslavije«. —. M. udarne i diverzantske grupe. i 16. 238—239. U drugoj polovini oktobra ove snage pojačane su sa još 4 bataljona. Nemci su i sada formirali borbene grupe kombinovanog sastava. i 4. n.korpus i 50. korpus narodnooslobodilačke vojske. — 15. armija dejstvuje sa Bregalničko-strumičkim korpusom narodnooslobodilačke vojske na bregalničkom i strumičkom pravcu. str. jedinicama su postavljeni sledeći zadaci: — bugarska 4. na stracinskim položajima i u Kumanovu ostale njene snage. Apostol- s k i . armiji na krivorečkom pravcu: Kriva Palanka—Kumanovo. usklađena su i dejstva bugarske 1. po odobrenju Vrhovnog štaba narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije. čiji se deo snaga nalazio u rejonu Bujanovca. zatvarala nekompletna nemačka 11. .16. Početkom oktobra 1944. radi obezbeđenja boka glavnih snaga Grupe armija »E« koje su se izvlačile dolinom Vardara i sa kojima su vodili borbu 15. a delom snaga sadejstvuju bugarskoj 1. k n j i g a . 84 ) Dejstva na (krivorečki pravcu pravac) Kriva Palanka—Kumanovo Krivorečki pravac je. Ova divizija bila je ešalonirana po dubini. vazduhoplovno-pešadijska divizija.

pešadijska divizija ovladala je Krivom Palankom. Bugarska 1. Komanda bugarske 1. ovladavanje prostorom od granice do stracinskih položaja. u Lazo svom drugim specijalnim jedinicama. imala je zadatak da nastupa na krivorečkom pravcu. b a t a l j o n o m 47. puka br. pešadijska je ovlađivanja da veštim F-194/124—218. (AVII. Posle dvodnevnih borbi protiv delova nemačke 11. ka puka i 22. druga. 120—121).bačena je borbena grupa »Ajzele«. artilje- i s t i n e « . ovim »Oslobodilački 1946. armija. d o k . s t r . str. knj. što je trebalo izvršiti za tri dana. dejstvima: divizije snagama. 281. preševskom i 12.87) Dejstva su počela 7. Početak napada određen je za 7. navedeni knj. i 3 i 1 druge bataljona vojna armijske i druge na d e l o v e — ukupno prištapske na delove. NAV-N-T-311. članak. 242—247. Antonov. 219. je i ) »Otečestvenata 55. V I G .85) Na ovom pravcu dejstvovala je bugarska 1. dao sledeću ocenu bivše sa pešadij&kim pukom su uspeli. P. Bogeski sastavu 7 »Još j e d n o m u 1. oktobra. o 29. pešadijskih je i n ž i n j e r i j s k i puk. 3. bataljonom upućene su 47. (»Otečestvenata ) »Otečestvenata v o j n a roda J u g o s l a v i j e « . treća. 86 ) sa 17. podržavana avijacijom rat naBlgarija 1944—1945«. Voennoistoričeski sbornik. na Blgarija«. 88 Rošavelov. 3 m i t r a l j e s k a bataljona. 2 k o n j i č k a d i v i z i o n a . 2. str. i 18. a od reke Pčinje sa tri divizije (dodata 11. br. Prva artiljerijske r i j s k a puka. puka). bataljonom. armija. dopunskim Mikroteka. Blgarija«. 315—320. Sofija 135—138. 285—286. neumešno Nemci j a l o v o sproveden obuhvatni manevar radi mnogo . knj. nov »Stracinskata o p e r a c i j a « . pešadijska divizija). A n t o 75—76. zauzimanje Kumanova i uništenje ne mačkih snaga u tom rejonu. a l i Palankom. zauzimanje Skoplja. 2. bujanovačkom brigadom. n. P. oktobar. A V I I. 88 ) "J Pojačane a k r a j e m o k t o b r a 2. 2 / 3 je tada i 21/1. vojna Rošavelov. 58. brigadom Kumanovske divizije narodnooslobodilačke vojske i 8. članak. F-194/345—342. n. članak s t r . snage NAV-N-T-311. K. str. ime divizije Bujanovcu. 2. pešadijska divizija). istorijske diviziju. i 2. a dolazi i borbena grupa »Freh«. Nemci su uspeli da se veštim manevrom izvuku iz teške situacije i posednu stražinske položaje (između Krive Palanke i Stracina). divizije. bataljon 22. tivtenkovska S7 su i 1. 2. u početku sa dve divizije (1. Osnovna operativna ideja bila je: izvršiti proboj komunikacijom uz obuhvat sa severa i juga i sa obezbeđenjem prema Ovčem Polju. i 2. 2/1962). Pukovnik d i v i z i j a ojačana Krivom Rošavelov sa 36. u rejonu sela Dubočice i sela Petralice. str. Mikroteka. armije predvidela je da se nastupanje izvede u tri etape: prva. 55. iako pešadijske slabijim preduzela dobro z a m i š l j e n . 357—358. k n j . vazduhoplovno-pešadijske divizije (ojačani 2. armija imala pešadijsku pukova. 3 proArmija knj.72. 2. 75—77. 126. str. str. jačine puka iz 11.

divizije puka. i 22. četa 21. Osamnaestog oktobra bugarska 1. Drenka. baterija bataljona artiljerijskog 1. koje je branila borbena grupa »Ajzele« pojačana nekim snagama iz Kumanova. 91 ) Najmanevrom i jedva 8. s t r . 411. F-194/586—588). 526—527 . kasnije i borbene grupe »Tim«. 567—569. 510—513 . lovački puk 11. puka. art. jedinice 1. u duhu dopunske zapovesti komande bugarske 1. b a t a l j o n 22. vazduhoplovno-pešadijske divizije i protiv balista u rejonu Preševo—Bujanovac. puk 1. divizije divizion 22. položaje štapska oktobra i m a l a je u s v o m sastavu: i 567—569). NAV-N-T-311. od 22. brigade. n. 13. ") A V I I . i 2. 11. 542 . ( A V I I . oktobra napad na stracinske položaje kojima je trebalo ovladati sledećeg dana. sprečavajući snabdevanje i pojačanje nemačkih snaga na tom pravcu. I 14. 11. 55. makedonska brigada dejstvovala je na komunikaciji Kriva Palanka—Kumanovo. 350—353. ostale jedinice: 10. n. . č l a n a k . oktobra napad na stražinske položaje. Mikroteka. 8. četa 11. NAV-N-T-311. 1. 1. (AVII. da bi izbegli stalne napade 17. a potom izbiti na reku Pčinju i stvoriti uslove za nastupanje ka Kumanovu. A n t o n o v . NAV-N-T-311. da ovlada zbog čega su se dejstva odužila n. P. i 14. 79. do 18. Za to vreme 18. ®°) Borbena grupa Pabst 6. su branile 301—302. 1. i 2. M i k r o t e k a . divizije. pešadijska divizija ovladala je položajima u rejonu Dubočice i Petralice. F-194/124—218 545—548. 378—379. 3 bataljona 281. Mikroteka. puka. četa 11. i 606—608. 400—401. b a t a l j o n 47. 545—548 . 345—349 . (Rošavelov. F-194/321—323. pešadijska divizija Stražinom. 557. 13. 530—533. s t r . 55). a r t i l j e r i j s k o g puka i j u r i š n e t o p o v e . art. č e t u 22. preševska i 12. 17. počeo je 12. 620. izvuku oktobra sve 1.90) protiv aelova nemačke 11. ove položaje držali su nemački 21. 1. i 18. Orljaka i Perasta. 11. 622. 514—515 . Nemci su u vremenu od 11. 365—369.Posle četvorodnevnog pregrupisavanja bugarskih jedinica. Borbe su trajale sedam dana. pešadijske divizije otpočele su 22. bujanovačka brigada vodile su svakodnevne borbe protiv nemačke borbene grupe »Pabst«. lovačkog puka. fize- ") S t r a c i n s k e lirski puka. s t r . a 2. i 2. 321—323. b a t e r i j a 999. puka. jedinice armija iz t e š k o g je uspela položaja. 89 ) Prema dobijenom zadatku. i 2. inžinjerijskog diviziona. č l a n a k . 615. od peš. 378—379 . Krivom Palankom. oktobra preduzeli nekoliko napada u rejonu Krivog kamena. t. Posle pregrupisavanja snaga. sledeče 11. puka. vazduhoplovno-pešadijske divizije. bataljon b a t a l j o n 21. u isto vreme. 1. Rošavelov. oktobra. d i v i z i o n 109. puka. 411—415. 542. jedinice: 315—320 . puka. 414 . puka. 391—392 . 502 . pešadijske divizije natkrilio je sa severa stracinske položaje na koje su se nemačke snage planski povukle u toku noći između 17. članak. d i v i z i o n 22. makedonska. 1. p. 2. armije.

jače snage nemačke 22. divizija sa severa. a 17. Tako su bili stvoreni uslovi za okruženje nemačkih snaga. Prema zamisli komande bugarske 1. »Oslobodilački rat na- roda J u g o s l a v i j e . . a njeni slabiji delovi poseli su položaje istočno od reke Pčinje. puk 1. snage bugarske 1. pešadijske divizije na položaju Gustino brdo—Zdravči kamen—Uši— —Grob—Nepci. divizije učestvovala je i 17. kako je bilo planirano. Ali. s t r . 55—56. Bugarska 1.žešće i vrlo uspešne borbe vodio je 1. a 2. vodeći manje borbe protiv nemačkih jedinica obezbeđenja. armija ovladala je stracinskim položajima posle četvorodnevnih borbi. Antonov. brigada kumanovske divizije narodnooslobodilačke vojske sa oko 2.. zbog neodlučnosti bugarske komande. divizija i 2. a s drugim delom krenule ka Kumanovu. 2. Rošavelov. prebacio je 18. Posle povlačenja sa stracinskih položaja. divizije organizovale su neposrednu odbranu Kumanova. iako su stvoreni odlični uslovi da se nemačke snage na ovim položajima unište. konjička brigada (s kojom je isto tako ojačana 1. Opet počinju dugotrajne pripreme i pregrupisavanja bugarskih jedinica. novembra. radi potpunijeg sadejstva sa bugarskim jedinicama.65—66 81—88. armija) s juga. armija) pravcem Vojnik—Kumanovo. 2. str. str. Do 10. armije. članak. str. A l i . 359. Na pravcu dejstva bugarske 1. one su se ipak uspešno izvukle iz obruča i s jednim delom posele položaj na reci Pčinji. knj. novembra izvukli ka Skoplju 92 J »Otečestvenata i vojna na Blgarija«. 92 ) Zbog neefikasnog i neodlučnog dejstva bugarskih jedinica koje su se često pregrupisavale i pripremale. 152—168. brigadu južno. obruč oko Kumanova nije zatvoren.000 boraca. Štab kumanovske divizije narodnooslobodilačke vojske. 1. brigadu severno od Kumanova. pa su se Nemci noću između 10. knj. prva etapa borbe umesto za 3 dana. armije podilazile su Kumanovu u ovakvom rasporedu: 11. Toliko zadržavanje bugarskih snaga na uzastopnim položajima iskoristile su nemačke jedinice da se organizovano povuku ka Kumanovu. članak. ovu nemačku diviziju trebalo je na t i m položajima uništiti. P. i 11. n. tu su nemačke snage bile okružene i ostale bez vatrene veze sa ostalim snagama. divizija (sa kojom je ojačana 1. n. što je Nemcima išlo u prilog jer su dobijali dragoceno vreme. završena je za 18 dana.

.

novembra u Kumanovo. armija imala je u svom sastavu samo 5. k n j . Posle dugih diskusija nekako je usaglašena koordinacija dejstava. generalom Urumovim. 359—360 ljudi. kada na su ote- »Otečestvenata v o j n a na B l g a r i j a « . ušle su 11. armije. i deiovi 1. divizije bugarske 1. smatrao je da su »partizanske jedinice« omanje grupe boraca koje ne mogu uskladiti svoja dejstva sa jednom »regularnom organizovanom armijom«. Dejstva na bregalničkom i strumičkom pravcu Bugarska 4. doprinelo da nemačke jedinice 11. divizije aktivnim dejstvima uglavnom uspešno izvrše svoj zadatak — obezbede desni bok glavnim snagama Grupe armija »E« koje su se povlačile iz Grčke dolinom Vardara. armije. 163). s t r . utvrđeno je da napad počne 15. i 18. kome je saopšten plan sadejstva utvrđen između Glavnog štaba Makedonije i glavnokomandujućeg Bugarske narodne armije. a kasnije su joj potčinjene 7. 2. oktobra. oko str. u Gornjoj Džumaji održan je sastanak sa komandantom bugarske 4. ističući prednost taktike povezanih frontova. koje su se borile u zoni dejstva bugarske 4. pešadijsku diviziju. armije. Na zahtev Urumova. stavi pod svoju komandu. armije na teritoriji Makedonije. n. 93 ) Očigledno je da je sporo i neodlučno nastupanje bugarskih jedinica od Krive Palanke do Kumanova (oko 60 k m ) . brojala oko 2. bugarskim divizija i 15. Potcenjujući borbenu spremnost jedinica narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije. Tu su prestala dejstvo bugarske 1. s t r . brigada kumanovske divizije narodnooslobodilačke vojske. pešadijska divizija i konjička brigada koje su dejstvovale na strumičkom pravcu. 94 ) Radi usklađivanja zajedničkih dejstava na ovom području. s t r . 9đ ) Prema 7.000 (»Kratka joj potčinjene 30. i 22. Nastojao je da makedonske jedinice.000 istorija čestvenata vojna«. Jedinice kumanovskog vojnog područja. 55—56.ostavljajući u Kumanovu samo zaštitne delove. i a 367—369. č l a n a k . 17. mada je trebalo da zajednička 93 ) Oslobodilački rat naroda izvorima konjička Jugoslavije-. armija brigada je — knj. koje je trajaio punih 36 dana a planirano da se završi mnogo ranije. 168—182. Rošavelov. . general Urumov je sa velikim nepoverenjem gledao na ovaj plan.

bugarska komanda nije poslala ni pojačanje 50. dotadašnji komandant bugarskog 2. diviziji narodnooslobodilačke vojske. čiji je 3. oktobra pismo glavnokomandujućem Bugarske narodne armije. armije postavljen general Asen Sirakov. a za komandanta 4. 15. n. 244—245. diviziji. istoriografija 1944. a jedna četa na planini Bukoviku. već su jedinice bugarske 5. bugarski pukovnik Rošavelov navodi pregrupisavanje bugarskih jedinica. čiji je zadatak bio da obezbedi 95 94 w ) M. još neutvrđene odnose bugarske komande sa snagama narodnooslobodilačke vojske Makedonije i još uvek neprebrođenu moralnu krizu jednog broja bugarskih vojnika. n . šta kaže i bugarska septembra Nemačke. Glavni štab Makedonije upućuje 16. k n j i g a . okupacionog korpusa carske armije u zapadnoj Trakiji. promene ) 9B ) Evo pokazuje sima između Bugarske bugarski . u pozadini i na bokovima. bataljon postavljen kod Novog Sela da bi obezbeđivao jugoslovensko-bugarsku granicu od Petriča. grenadirski puk 22. pešadijske divizije. s t r . Ovaj nemački puk kasnije je smenila borbena grupa »Katner« (ojačana pukovska grupa).96) U takvoj situaciji. korpus (misli o generalu kada se na su Sirakovu: nastale 2. A p o s t o l s k i . k n j i g a . ) Rošavelov. »Odnos u okupacioni snaga odnokorda je početkom godine. generalu Marinovu. iako je to bilo čvrsto dogovoreno.dejstva počnu još 8. oktobra u 7 časova ujutro. grenadirski puk i delovi 65. oktobar.95) Kao razlog za odlaganje početka operacija. M . koji su upućeni ka Kumanovu. Za strumički pravac angažovan je 65. 98 ) Odbrana bregalničkog i strumičkog pravca i komunikacije Dojran—Strumica—Štip bila je poverena nemačkoj 22. s t r . dolinom Strume. Borbena grupa »Zifgen« smenila je 4. i kaže da se bugarski komandanti ne pridržavaju utvrđenih planova i da su u borbama neodlučni iako su u veoma povoljnoj situaciji za kombinovana dejstva sa fronta. nije poštovan. Na bregalničkom pravcu angažovan je nemački 16. 247. Pa i taj rok. A p o s t o l s k i . puka sa glavninom u Kočanima i Carevom Selu — jedan bataljon se nalazio u Berovu sa isturenim delovima obezbeđenja kod Zvegora na vrhu Čavki. pešadijske divizije počele napad dan kasnije ne obavestivši o tome jedinice Glavnog štaba Makedonije. 239—240. navedeni članak s t r . oktobra kod Carevog Sela delove 11. vazduhoplovno-pešadijske divizije. 97 ) General Urumov je smenjen. 57.

protivtenkovska četa 5. i od reke Bregalnice do reke Strumice. da protivnarodnoj licu povuku vlade Asena Muravieve štabu je bi vojske. »Oslobodilački g o s l a v i j e « . rat naroda Jugoslavije«. (»Otečestvenata v o j n a na Blgarija«. NAV-N-T-311. bili su angažovani Bregalničko-strumički korpus narodnooslobodilačke vojske i bugarska 4. k n j . 362—363. 2. F-193/1126—1130. pešadijskom divizijom. armije formirao je dve grupe: severnu (18. 2. zadatak bugarske 4. 1. autora] to se mogao nije bez naročitih Verno se napora u da razoruža posa gene- i zarobi hitlerovske Sirakova snage. Radovište—Štip i Berovo—Pehčevo—Carevo Selo napadajući uporišta u dubini odbrane. 2. 360. armija (u početku samo sa 5. 360. koja je imala da nastupa pravcem Carevo Selo—Kočani i izbije na liniju Trogerci— —Balvan—Argulica i zatvori pravac Štip—Kratovo. koja je imala da nastupa pravcem planina Bukovik—Berovo—prevoj Džami-tepe i zatvori pravac Strumica—Pehčevo. mitraljeski bataljon i 1. '°°J » O s l o b o d i l a č k i »Kalimansko . s t r . pešadijskog puka. Mikroteka. 567—569. F-194/172—176. i konjičkom brigadom). 281. 1153—1158. južnu (2. brdski artiljerijski divizion i 1. 100 ) pus litici rala u zapadnoj Trakiji i — primedba Međutim.b r e g a l n i č k a 1946. knj. Voennoistoričeski sbornik. pešadijske divizije). se fašističko tukli komandovanje protiv naših korpusa snaga u hitlerovcima kasnije mogućnost neometano celokupnim naoružanjem Makedoniji«. Za nastupanje bregalničkim pravcem. pešadijska divizija i konjička brigada imale su da dejstvuju na pravcu Novo Selo—Strumica. s t r . V. knj. Sofija operacija«. pešadijskom divizijom a kasnije i sa 7. 58. rat naroda Ju- 200—202. 9 9 ) Za dejstva od granične linije do reke Vardar. 129—218 . 189—194 . pešadijski puk 5. . štab bugarske 4. dejstvujući duž komunikacija Štip—Kočani. 270). pružilo da dogodilo. s t r . str. ») A V I I . haubička baterija 105 m m ) . 365—369 . armije bio je da energičnim dejstvima sa granične linije što pre izbije na liniju Trogerci—Balvan—Argulica i spreči nemačkim snagama koriščenje komunikacije Strumica—Štip. 1. i 33. Za to vreme Bregalničko-strumički korpus narodnooslobodilačke vojske imao je da lomi neprijatelja. pešadijski. k n j . Bugarska 7. Karaivanov.povlačenje delova Grupe armija »E« komunikacijom Dojran—Strumica—Štip. 90.

Nemci su se povukli na nove položaje " " ) A V I I.Komandant bugarske 4. i 13. 124—218. n. armije da pređe u opšti napad. 285—286. bez dodira s neprijateljem. i 19. počele su 16. 10 ') Sredinom oktobra bugarska Vrhovna komanda ponovo je naredila komandantu 4. 271—272 . 2. F-193/1126—1130. a 13. . dok su na glavnom pravcu Carevo Selo—Kočani bugarske jedinice ostale pasivne. severna grupa bugarske 5. konjički eskadron Glavnog štaba Makedonije i jedinice komandi mesta i područja napadali su nemačka uporišta duž komunikacija Berovo—Pehčevo—Carevo Selo. 219 . brigada na komunikaciji Štip—Kočani i Radovište—Štip. Napad je trebalo izvršiti 15. 369 . a onda obuhvatnim dejstvima bugarskih jedinica sa severa i 50. brigada. a 4. Time su. novembra. brigada je 18. brigada 50. 615. F-194/57—58. koji je branila samo jedna nemačka četa. u stvari. 530—533 . brigada 50. 1131—1134. 345—349 . 50. oktobra angažovana u borbama za oslobođenje Carevog Sela i sela Trabatovišta. južna grupa izbila je na prevoj Džami-tepe kod Strumice i tu ostala neangažovana sve do 6. i 13. članak. 378—379. omogućile bugarskim jedinicama južne grupe da ovladaju planinom Bukovikom. 391—392 . Rošavelov. oktobra. 57. 1153—1155. 360—361. oktobra svu pažnju je usredsredio na Bukovik. divizije koje su napadale s fronta. 189—194 . 200—202. 557 . 365. 362—363. i 14. Posle upornih borbi. 13. Trinaestog oktobra. divizije narodnooslobodilačke vojske. 172—176. 281. oktobra. puka. 315—320 . NAV-N-T-311. 567—569. do 13. str. 534—536. Ali. » O s l o b o d i l a č k i rat naroda J u g o s l a v i j e « . divizije narodnooslobodilačke vojske s juga ovlada utvrđenim položajima Kalimanci—Bigla i uništi glavne snage nemačkog 16. str. armije od 8. 411—414 . 4. divizija narodnooslobodilačke vojske dejstvovala je po planu. 545—548. i ponovo je načinjen plan zajedničkog dejstva koji je predviđao da bugarska 5. Mikroteka. 14. 17. k n j . oktobra ovladala položajima i uspostavila čvrste veze s jedinicama bugarske 5. oktobra napad na utvrđene položaje Kalimanci—Bigla i na Kočane. divizije bila je sve do 17. držeći se dogovorenog plana i ne znajući da bugarske jedinice kasne sa napadom dva dana. divizija oslobodi Carevo Selo. Za ovo vreme. divizije narodnooslobodilačke vojske oslobodile su Berovo i Pehčevo i ovladale visovima Golak i Čavka. kada je ušla u već oslobođenju Strumicu.

s t r . . oktobra. a 7. bataljon 65. 2. 50.' 03 } Videvši da se saradnja sa bugarskim jedinicama teško ostvaruje i da bugarska 5. i bugarska 7. do 29. č l a n a k . U daljim dejstvima. novembra u Strumiću. makedonska brigada je po treći put napala na Kočane i u ranim jutarnjim časovima. 361—362. i 22.4) Strumički pravac od sredine oktobra branili su nemačka borbena grupa »Katner« i 3. od jugoslovensko-bugarske granice. Posle petodnevnih borbi u okolini Strumice. Karaivanov. 95—96. Na tom pravcu bila je angažovana 51. divizije. n. 185. nemački 3. oktobra. divizija. istočno od Strumice. 2. »Nemci se nalaze na liniji Trakanja—Teranci. oktobra štab Bregalničko-strumičkog korpusa narodnooslobodilačke vojske Glavni štab. Time su borbena dejstva bugarskih jedinica na bregalničkom pravcu bila završena. Kosturine i Gološca. Predveče su u oslobođene Kočane ušle i jedinice bugarske 5.ra . n. divizija (4. uočivši to.10. str. grenadirskog puka i«) . Bugari su i ovde neaktivni. č l a n a k . t o m V I I . 14. i artiljerijska brigada) Bregalničko-strumičkog korpusa a. ) ) Zbornik. s t r . sve do 29. 361. divizija narodnooslobodilačke vojske sama je preduzela napad i 8. str. pošto je izvršio zadatak. Ugovoreni plan o zajedničkom dejstvu ne izvršavaju. k n j . oktobra. od 22. »Bugarske snage su potpuno neaktivne na sektoru Kočana«. divizija narodnooslobodilačke vojske i bugarska 5. bataljon 65. 20. iz koga se.102) a u noći između 21.Oslobodilački rat naroda Jugoslavije«. izveštava 24. 4. knj. str. jedinice 51. grenadirskog puka. novembra i u Valandovo. tako da u borbu zakašnjavaju ili uopšte ne stupaju«. U vremenu od 21. Karaivanov. divizija vodile su bezuspešne borbe za oslobođenje Štipa. novembra oslobodila Štip. Udovo i Dojran. oslobodila grad. oktobra 51.istočno od Kočana. novembra ušla je u Novo Selo. 94—95. do 27. a od 29. divizije ušle su 5. divizija izvršila je niz uspešnih napada u rejonu Radovišta i sela č e č e r l i j e .w . uopšte nije prešla u nastupanje. oktobra počeli da se povlače ka Štipu. »Oslobodilački rat naroda Jugoslavije«. divizija odugovlači direktan napad na grad. Bugarske jedinice zadržale su se i dalje na liniji Kučičino—Sokolarci. Bugarska 7. divizija. knj. oktobra do 5. Čanaklije. 22. i 21. 50.

iz bugarskog 18. 362—364. str. 320. Nakon povlačenja nemačkih jedinica. s t r . 2. Dojran. počeo je šibati . Bugarske vojne vlasti su 24.05 1M 107 ) »Oslobodilački rat naroda Jugoslavije«. prema organima narodne vlasti i stanovništvu Makedonije bio je vrlo loš.' 06 ) I u toku ovih operacija. proteste su izazivali i izveštaji Radio-Sofije o borbama i uspesima bugarskih jedinica u oslobođenju pojedinih gradova u Makedoniji. bilo je i batinjanja seljaka.povukao preko Strumice i Štipa ka Skoplju. novembra obaveštava Glavni štab Makedonije o potpunoj neaktivnosti bugarskih jedinica za sve vreme vođenja borbi u rejonu Strumice i Štipa. pešadijskog puka. što je izazvalo veliko ogorčenje seljaka. armije da kombinuje svoja dejstva radi izbijanja u dolinu Vardara. u izveštaju od 9. na primer. knj. ograničili mogućnost bugarske 4. videvši rra jednom jugoslovenskom partizanu bugarski opasač. bugarska 7.oa . 108 ) Ne samo vojna dejstva već i odnos pojedinih bugarskih starešina i vojnika. iako su te gradove oslobodile jedinice narodnooslobodilačke vojske. divizija ušla je 6. ) Rošavelov. razoružale članove narodnooslobodilačkog odbora i na mesto predsednika opštine postavili saradnika okupatora. 5 Zbornik. i 14. u Carevom Selu poručnik Jordanov. s t r . 57. ponekad i čitavih jedinica. novembra u već oslobođenu Strumicu. s t r . i prilično rastrojstvo bugarskih jedinica. u selu Istibanje kod Kočana. pljačkanja. oktobra 1944. Štip. članak. n. divizije. ) Isto. 4. 295—296. t o m V I I . korpusa narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije povodom oslobođenja Velesa i Skoplja oštro zahtevajući da se demantuju izveštaji Radio-Sofije. štabovi jedinica narodnooslobodilačke vojske Makedonije protestovali su zbog neaktivnosti bugarskih jedinica i neispunjavanja dogovora o zajedničkim dejstvima. . Štab Begalničko-strumičkog korpusa. Valandovo.107) i zahteva da se demantuju vesti Radio-Sofije da su Bugari oslobodili Strumicu. 105 ) Ocenjujući dejstva bugarske 7. k n j . oduzimanja oružja. pukovnik Rošavelov kaže da su neuspešan razvoj dejstava na strumičkom pravcu. Protest je uložio i Štab 16. pretresa po kućama. Đevđeliju.

.

i 16. ministre. u selu Gornji Podlog neki bugarski vojnici pljačkali su i inače ogoljene seljake. . g. godine. rečeno je u pismu Štaba Bregalničko-strumičkog korpusa upućenom bugarskom ministru vojske 4. kakvom mi smatramo da je postala bugarska armija revolucionarnim prevratom od 9. . U teškim okršajima i protiv nemačkih i protiv balističkih snaga. godine makedonske jedinice 15. jedinice 15. i 16. Pored borbi protiv nemačkih snaga. 109 ) U pismu se ukazuje da vojnicima Bugarske narodne armije nije dovoljno objašnjeno u čiju zemlju ulaze i kako se moraju vladati. str. 264—269. rasturali žito. ukazuje se da su takvi postupci nedopušteni u svakoj a pogotovo u jednoj narodnoj armiji.partizana tvrdeći da je to opljačkao od nekog vojnika 5 fašističke okupacione armije. I09 ) Isto. da ćete Vi učiniti sve moguće da ovo prestane i da se ubuduće izbegnu ovakve neželjene pojave. novembra 1944. 16" 243 . toliko neophodno u današnjem momentu. U Kočanima i okolnim selima bugarski vojnici presretali su naše borce. . ove jedinice oslobodile su čitavu zapadnu Makedoniju — od Vardara do jugoslovensko-grčke i jugoslovensko-albanske granice. koje je nemački saveznik dobro naoružao i obavezao da štite levi bok nemačkim trupama. klali svinje. Neka duh nove. . otečestvenofrontovske Bugarske zahvati sve bugarske oficire i vojnike. n a način svojstven samo fašističkim vojnicima. ispitivali ih koliko su bugarskih vojnika ubili za vreme okupacije i pretili » . korpusa vodile su borbe i protiv balističkih formacija u zapadnoj Makedoniji u rejonu Skoplja. U jesen 1944. Tada će se ono borbeno jedinstvo. a ono što nisu mogli opljačkati nemilosrdno su uništavali: ispuštali vino iz buradi. ostvariti za dobro naših bratskih naroda«. korpusa vodile su svakodnevne i žestoke borbe u dolini Vardara i duž komunikacije Struga—Ohrid—Resen—Bitolj— —Prilep protiv glavnih snaga Grupe armija »E« koje su se povlačile preko Makedonije. a ne i jednoj revolucionarnoj i narodnoj armiji. septembra«. otimali im oružje. Na kraju pisma je rečeno: » Mi smo uvereni.

i 3. Glavnina snaga narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije. armija. Pred narodnooslobodilačkom vojskom Jugoslavije sada je stajao neposredan zadatak da se vojnički pripremi za prolečnu odlučujuću ofanzivu svih savezničkih armija prot i v Nemačke. a na jugu. jugoslovenska narodnoosiobodilačka vojska povezala je u Podunavlju s levim krilom Crvene armije (snage 2. ukrajinskog fronta koje su dejstvovale u Mađarskoj). posle uspešnih operacija za oslobođenje Srbije. narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije po svom sastavu. januara 1945. Prvog marta 1945.Situacija na jugoslovenskom ratištu krajem 1944. preko Jadrana. preduzimane su mere za normalizovanje privrednog i političkog života na velikom oslobođenom delu jugoslovenske državne teritorije. oslobodivši veliki deo Jugoslavije. . Svoj deo opšteg strategijskog fronta u Evropi. armija. godine. samostalne divizije i brigade. Dalmacije i Crne Gore. 2. One su uglavnom ostale u starim formacijama — korpusi. mornarica narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije preimenovana je u Jugoslovensku ratnu mornaricu. a istog dana Povereništvo narodne odbrane donelo je odluku o preimenovanju Narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije u Jugoslovensku armiju ( J A ) . Naredbom Vrhovnog štaba od 1. Istom odlukom Vrhovni štab narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije preimenovan je u Generalštab Jugoslovenske armije. Uporedo sa oslobađanjem zemlje. godine Krajem 1944. Time su se bitno izmenili uslovi za dalje vođenje rata. Snage narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije u Bosni. Hrvatskoj i Sloveniji nisu reorganizovane. i početkom 1945. U to vreme. sa frontom zapadnih saveznika u Italiji. stvorila je stabilnu i prostranu strategijsku pozadinu. Crnoj Gori. formirane su 1. i 3. znatno se izmenila vojno-politička situacija na jugoslovenskom ratištu. Makedonije. naoružanju i opremljenosti izrasla je u savremenu oružanu snagu spremnu i sposobnu da s^ reorganizuje u armiju regularnog tipa. na Toskanskim Apeninima. formirana ie i 4.

Početkom 1945. Dejstva ovih korpusa bila su uglavnom usmerena na komunikacije kojima su se Nemci kretali i snabdevali trupe na jugoslovenskom ratištu. Kordunu. na delu teritorije koja nije definitivno bila oslobođena. na liniji Berak— —Oriolik—Otok—Bosutske šume—Sava. pozadine. u Lici i Gorskom kotaru — 11. Osim toga. korpus. Pri armijama i divizijama obrazovane su artiljerijske jedinice. i dalje levom obalom Dunava do u visini Vukovara. — 2. a pošto su ta područja . a jedinice veze. u 4. a u Štajerskoj i Koruškoj jedinice 4. inžinjerije. operativne zone. U pozadini neprijatelja. — 8. Tako je jugoslovenskim snagama na frontu stvorena stabilna i prostrana strategijska baza u neprijateljskoj pozadini.000 boraca. armiju) u Dalmaciji. Pokuplju i Žumberku — 4. korpus. armija na liniji Barč—Podravska Slatina—Donji Miholjac—Darda—Apatin. u Baniji. Brčkom. a delom ka Mostaru. u Notranjskoj i Dolenjskoj — 7. Jedinice rodova i službi bile su ojačane i reorganizovane. korpus. pripremalo se formiranje dve vazduhoplovne i jedne tenkovske divizije u čiji su sastav trebalo da uđu jugoslovenski borci upućeni u SSSR na vojnu obuku. korpus (preimenovan 1. raspored jugoslovenskih snaga bio je sledeči: — 3. saniteta i druge opremljene su savremenim tehničkim sredstvima. U Sovjetskom Savezu. korpus.Pre početka završnih operacija. postojale su prostrane slobodne teritorije na kojima su samostalno dejstvovali sledeči korpusi narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije: u Slavoniji i Zagorju — 6. Doboju i Vlasenici. orijentisan glavninom ka severnoj Dalmaciji. korpus. u zapadnoj i centralnoj Bosni — 5. armija u severoistočnoj Bosni. marta 1945. — 1. i 10. Brojno stanje divizije dostiglo je prosečno brojno stanje regularnih divizija ratnog sastava. armija na sremskom frontu. Jugoslovenska armija imala je 59 divizija sa oko 800. ovi korpusi dejstvovali su i da bi proširili slobodnu teritoriju u pozadini neprijatelja. orijentisana prema Bijeljini. u Gorenjskoj i Slovenačkom primorju — 9. korpus.

Krajem oktobra. streljačkog korpusa Crvene armije. jedinice 1. 264. udarna divizija. U oštrim borbama koje su vođene do sredine decembra. Nemci su bili primorani da za njihovo obezbeđenje angažuju znatne svoje i kvislinške snage. potiskujući nemačke snage u pravcu Vinkovaca. novembra pred nove utvrđene nemačke položaje na liniji Ilok—Erdevik—Martinci. sa zadatkom da gone i uništavaju nemačke trupe koje su se povlačile između Dunava i Save na zapad. posle žestokih borbi. 20. 521. Trećeg decembra. udarni korpus izvučen iz Srema i prebačen na levu obalu Dunava. 1. pripremajući se za dalje nastupanje. proleterski korpus preduzeo je odlučan napad na svom delu fonta. proleterski korpus. oslobodile 5. decembra. oktobra 1944. 16. U napadu na grad učestvovale su 6. . udarnog korpusa prenele su težište dejstava na pravac Zemun—Vinkovci. s t r . "') »Beogradska operacija«. oko 15—20 km istočno od Vinkovaca. proleterskog korpusa razbile su neprijateljsku odbranu na liniji Erdev i k — M a r t i n c i i. Produžavajući nastupanje. pored niza manjih mesta. oslobodivši istočni deo Srema. 271—272. udarnog korpusa izbile su do 10. borbe s neprijateljem u Sremu nastavio je da vodi 1. »Beo- gradska o p e r a c i j a « . proleterskog i 12. 497—501. str. knj. 1 ' 0 ) Dejstva na sremskom (decembar 1944) frontu Posle oslobođenja Beograda. proleterskog korpusa zadržale su se 15. oslobodile Sremsku Mitrovicu. divizije 1. novembra. decembra na dostignutoj liniji Grabovo—Berak— — O r i o l i k — O t o k . proleterska.postala jako osetljiva. 111 ) Prvih dana decembra u Srem su stigle i trupe 68. "OJ » O s l o b o d i l a č k i rat naroda Jugoslavije«. decembra Šid. proleterskog i 12. s t r . Pošto je u to vreme 12. posle završenih priprema. koji se na dostignutoj liniji zadržao sve do 3. jugoslovenske divizije 1. i 36. Ispred Vinkovaca neprijatelj se utvrdio na novim položajima. Divizije 1. jugoslovenske snage produžile su sa nastupanjem i 1. 2.

zatražio je još 18. Ta bugarska armija operativno bi bila potčinjena komandi 3. d. na 19—36. i 8. 114 ) i s t o . imajući podršku bivših carskih oficira.i »Rat vojna na između Blgarija 1944. 78—81. od 4. novembra. za jačanje uloge zamenika komandanta za politički rad i za poboljšanje borbene spremnosti armije." 3 ) A l i . za učvršćenje discipline. . maršal Tolbuhin. U toku decembra u Ministarstvu odbrane smenjeni su sa dužnosti reakcionarni visoki vojni rukovodioci. Sutradan. pošto je prethodno bugarskoj 3. str. Politbiro Centralnog komiteta BRP (k) preduzeo je mere da sredi ovo stanje. od bugarske komande da formira jednu armiju od 5 do 6 divizija i da mu je stavi na raspolaganje. 3. »Kratka decembra godine. ukrajinskog fronta. godine koji je bugarsku vladu obavezivao da svoje oružane snage stavi na raspolaganje sovjetskoj komandi. .Početkom decembra otpočela su u Sremu i borbena dejstva 68. s t r . Bugarske i Nemačke knj. general Marinov saopštio je maršalu Tolbuhinu da je formiranje bugarske 1. decembra zaustavljene su na 10—15 km jugozapadno od Vukovara. s t r . armije u toku. oktobra 1944. diviziji predao svoj deo fronta istočno od Sotina. ukrajinskog fronta. Godo A g n e š . prevod. novembra 1944. otvoreno su huškali na oružani ustanak protiv narodne vojske i milicije. 19. a 8. Dvadeset petog decembra korpus je dobio nov zadatak i prebacio se preko Dunava na teritoriju Mađarske. istorija otečestvenata vojna«. " ) »Otečestvenata botničesko delo«. bugarski reakcionarni krugovi oštro su napali politiku Otečestvenog fronta i suprotstavili se upućivanju bugarske vojske van granica Bugarske. odobrene su i mere otečestvenofrontovske vlade za čišćenje armije od reakcionarnih elemenata. streljačkog korpusa Crvene armije. 264—265. n. 1944—45«. str. »Ra- 39—40. širili glasove da će vlada otpustiti oficire carske bugarske vojske i vodili intenzivnu propagandu za demobilizaciju. 75. s t r .13 ) Peter Gostonj. komandant 3. isto decembra 1944. na kongresu Otečestvenog fronta. 4 1944—1945«. Jedinice korpusa oslobodile su Ilok. 112 ) * * * Na osnovu sporazuma o primirju potpisanom u Moskvi 28.

n. brdske. 117. 82 . Drave i njihovih pritoka izvodile ka zapadnoj i centralnoj Evropi. "«) Godo A g n e š . delovi 3. armija pripremljena i stavljena na raspolaganje maršalu Tolbuhinu. organizacijom i naoružanjem bugarskih jedinica i postavio zadatak da zajedno sa jedinicama narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije učestvuje u borbama u Sremu. Prvi proleterski korpus narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije. i 11. »Kratka istorija na o t e č e s t v e n a t a vojna«. ukrajinskog fronta Crvene armije i jedinice bugarske 1. duž desne obale Dunava i Drave.' 15 ) Maršal Tolbuhin posetio je 8. s t r . u Sremu i južno od Save. armije zatražio je od Štaba 3. Na ranije utvrđenim položajima Sotin—Berak—Otok— —Sava. 8. sve do Jadranskog mora. i da zaštite bokove svojih grupa armija »Jug« i armija »C« u Mađarskoj i Italiji. decembra Štab bugarske armije u Staroj Pazovi. što je i učinjeno. armije i 3. Nemci su užurbano utvrđivali front prema Budimpešti. divizije i 92. 37—38. Do sredine decembra u Srem su bili prebačeni Štab 1. 199—208. k n j i g a . . . divizija. i 118. da osiguraju glavne komunikacije koje su dolinom Save. na Blgarija«.Sve se ovo u Bugarskoj zbivalo baš u vreme kada je bugarska 1. ukrajinskog fronta da uputi sovjetske savetnike u Štab 1. n. zauzmu Vukovar i Vinkovce. armije imale su zadatak da razbiju neprijateljsku odbranu u Sremu na liniji Sotin—Berak— —Otok—Sava. ugroze bokove i pozadinu Grupe armija »E« i nastave gonjenje neprijatelja ka zapadu. 83. ojačavane su jedinicama Grupe armija »E« koje su preko Bosne pristizale na front u Sremu. knj. motorizovana brigada. str. osim ustaško-domobranskih snaga. nalazili su se delovi nemačke 1. str." 6 ) * ft * Pritisnuti snagama Crvene armije i snagama narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije s fronta i iz pozadine. upoznao se sa stanjem. armijskog korpusa. Godo A g n e š . pukovska grupa 264. Planirali su da na tom frontu brane Rajh s juga i jugoistoka. divizije.15 ) »Otečestvenata vojna str. d. armije i sve štabove divizija. Sve te jedinice bile su pod komandom štaba 34. 87. 3. Štab bugraske 1.

ukrajinskog fronta odobrenje da privremeno obustavi dejstva. Nekoliko četa probile su prednje redove neprijatelja. »Kratka n. januara 1945. 11. Komanda bugarske 1. naredio bugarskoj 1. 204—213 i k n j . bugarske jedinice smeniie su delove 68. Posle artiljerijske pripreme. str. napali su na Sotin koji je bio utvrđen kao otporna tačka na levom krilu neprijateljske odbrane. godine. Istovremeno. 2. osnovni uzrok za neuspeh bugarskih jedinica u borbama na sremskom frontu leži u razornom neprijateljskom delovanju iznutra. armije i do 30. i 20. bugarski 24. proleterskog korpusa narodnooslobodilačke vojske napadale su u zoni Otok— — š i r i rejon reke Bosuta. . i 21. armiji da svoj deo fronta preda jedinicama narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije. između 18. d. streljačkog korpusa Crvene armije. iako se stavio na raspolaganje novoj narodnoj vojsci. Na delu fronta kod Sotina. aii su pretrpele tako teške gubitke da su morale napustiti položaje. i 2. kojima su opet ovladale nemačke jedinice. ukrajinskog fronta prihvatio je predlog Komande bugarske 1. Godo Agneš. delovi bugarske 3. puk napadao je na Grabovo. dok ne izvrši nove pripreme. divizija 1. decembra. ubeđivali su vojnike da treba da napuštaju front i vraćaju se u Bugarsku. Gubici bugarskih jedinica u borbama između Dunava i Save ooilato su " 7 ) »Oslobodilački rija na otečestvenata rat naroda J u g o s l a v i j e « . s t r . Prikriveni tuđi agenti širili su u jedinicama bugarske armije poražavajuće glasove: da su Nemci vrlo jaki i odlično naoružani. da je bugarsko oružje nepogodno te da je bolje plaćati reparacije nego umirati za tuđe interese daleko od Bugarske. 220—224. isto- vojna«. 87—90. Jugoslovenske jedinice smeniie su bugarske između 1.Peta udarna. jedan broj oficira stare carske armije. decembra. pešadijskog puka. inspirisanom antisocijalističkom reakcijom u Bugarskoj. produžio je svoju podrivačku delatnost. Naime. i 8. Napad na neprijatelja počeo je 22. Komandant 3. Posle neuspelog napada. armije zatražila je od Komande 3. decembra. ali je napad posle početnih uspeha počeo da jenjava. a potom da se prebaci u Mađarsku. pešadijske divizije i jedna ojačana gardijska četa 11." 7 ) Prema bugarskoj istoriografiji. u sporazumu sa jugcslovenskim vojnim rukovodstvom. 498—499.

. istorija na otečestvenata vojna«. kada je počela nemačka protivofanziva u Mađarskoj. Godo A g n e š . i s t o r i j a na o t e č e s t v e n a t a v o j n a . 212. koje su i pored svih ubeđivanja odlučile da se vrate kući. . među njima i komandant 24. većina vojnika je pristala da se ukrca. "») »Kratka n." 9 ) Nakon završetka borbi na virovitičkom mostobranu. divizije odbili su da izvrše naređenje. . koje su upućene u napad na virovitički mostobran. n. februara položaje bugarske 1. Huškači na pobunu. s t r . 92—93. . Dve čete 24. armija prebacila se do 18. jugoslovenska 3. s t r . Prilikom prebacivanja preko Dunava. jedinice bugarske 11. raspale su se na putu za Petrovaradin. na Dravi nije bilo značajnijih dejstava. a zatim kod Bezdana i Batine. . Posle razgovora i ubeđivanja rukovodstva armije. pešadijskog puka 3.. d. i 11. armije prikupljale su se u Mađarskoj. pešadijskog puka i veći broj oficira. dva bataljona 24. Ostale snage bugarske 1. Vojnici koji su se vratili u sastav svojih jedinica pozvani su na disciplinsku odgovornost. divizije smeniie su na Dravi 36. armije uzvodno od sela Torjanci do Barča. Sve do početka marta. Godo Agneš. Mere koje su preduzele bugarska vlada 20. Nakon toga. 90—91. a bugarske jedinice prebačene su zapadno od 3. januara preko Dunava kod Iloka i Petrovaradina. izvedeni su pred ratni vojni sud. str. Umesto da se ukrcaju kod Iloka.s ) »Kratka s t r . čuli su se zahtevi za povratak u Bugarsku. i 12. armija posela je 23. još se nisu osećale u bugarskim jedinicama na teritoriji Jugoslavije. u nekim bugarskim jedinicama izbila je pobuna. n s ) Dejstva na Dravi i desnoj obali Mure Bugarska 1. 207—208. 209. decembra i BRP (k) za čišćenje rukovodstva armije od protivnarodnih elemenata i za lokalizovanje neprijateljske propagande. diviziju narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije. d. armije na dravskom frontu od Torjanaca do Dunava. puka.iskorišćeni u propagandne svrhe. i 51.

i 297.Za izvođenje protivofanzive. marta. i 20. marta ojačana nemačka 11. Noću između 5. Nemci su noću iz- . U toku 19. 16. Nemci su noću između 17. na frontu 16. a 36. divizije preduzeli su odlučne protivnapade i slomile otpor neprijatelja u rejonima Majške Međe i Bolmana. već iduće noći protivnapadom povratile. divizija narodnooslobodilačke vojske bila je u opštoj rezervi. divizije. pešadijska divizija. divziije. u širem rejonu Blatnog jezera (Mađarska) grupisali oko 30 divizija. S namerom da poprave situaciju severno od Donjeg Miholjca. mart. Sovjetski 133. Nemci su odbačeni na polazne položaje i bili prinuđeni da pređu u odbranu. Zato je uvedena u borbu i 51. i 18. armije. marta izvršeno je grupisanje jugoslovenske 3. kada su Nemci zauzeli Baranjsko Petrovo Selo. 51. marta dalji prodor nemačkih snaga. na odseku bugarske 3. divizije. Napad je bio predviđen za 22. dva puka Crvene armije i delova bugarske 16. divizije narodnooslobodilačke vojske i zauzeli Torjance. na odseku 16. divizija narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije branila je na levoj obali Drave odsek od Torjanaca do Starog Sela. i 51. i 51. prešle su nemačka 104. marta uspeli da obrazuju uži mostobran i zauzmu Novi Bezdan i Bolman. marta naređuje povlačenje nemačkih snaga na desnu obalu Drave. Za to vreme trupe Crvene armije slomile su nemačku protivofanzivu u Mađarskoj. brigada 16. i 6. Do 9. Pritisak nemačkih snaga bio je vrlo jak i Nemci su 6. armije. korpus i bugarska 3. divizije (ova divizija je smenila bugarsku 3. Međutim. divizije narodnooslobodilačke vojske stalno traju napadi i protivnapadi. vazduhoplovno-pešadijska divizija prešla je Dravu severno od Valpova. ali su ga 1. divizija zadržali su do 11. Početkom marta. a nemačka Vrhovna komanda 14. Nemci su. marta napali desno krilo 16. divizija narodnooslobodilačke vojske od Starog Sela do ušća Drave i levom obalom Dunava do Plavna. Desetog marta delovi 16. Levu obalu Drave. uzvodno od Torjanaca. diviziju) i motocikiistički puk Crvene armije. branili su delovi bugarske 1. jedan puk bugarske 16. divizija narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije. divizije jačine puka u cilju likvidacije bolmanskog mostobrana. da bi poboljšali i skratili front. Severno od Donjeg Miholjca. i 4.

str. i 51. ravnajući se prema njegovom tempu nastupanja. do 15. Pošlo dvodnevnih borbi delovi 138. 504—508. Od 7. 2. Konjički puk bugarske 1. divizija vodila je borbe protiv nemačkih delova kod sela Jastrebci. i 11. armije (4. Urban i Loperčiće (kod Ormoža. Hum. armija dejstvovala je na levom krilu 3. divizije koji je sledećeg dana izbio do sela Donja Dubrava. »Kratka . Bugarska 1. Sv. i 21. divizije. marta oslobodile Baranjsko Petrovo Selo. armije zauzeo je Gornji Hrašćan i sela Trnavec i Macinec (kod Čakovca). 16. koje su bile van sastava 1. Ove jedinice imale su velike slobodne teritorije sa kojih su preduzimale borbene akcije i tako vezivale za sebe vrlo jake neprijateljske snage. ukrajinskog fronta duž leve obale Drave. a potom izbile na liniju Sv. knj. str. divizija narodnooslobodilačke vojske prešle su samoinicijativno u napad i 21. 9. Dvadeset prvog marta trupe 3. Nastavljajući dejstva desnom obalom Mure. armija prešle su u opštu ofanzivu u Mađarskoj.među 20. severno od Drave). U ovom napadu učestvovao je po jedan puk Crvene armje i bugarske 16. Juraj— —Groblje—Dunjkovec. korpus. delovi bugarske 16. marta počeli da izvlače svoje jedinice. Drugog aprila delovi bugarske 16. Uočivši ovo. divizije zauzeli su 6. divizije prešli su reku Muru i izbili na jugoslovensku teritoriju kod Kotoribe i na drum Kotoriba—Donji Vidovec. Majšku Među. Na desnoj obali Mure jedinice narodnooslobodilačke vojske stalno su napadale neprijatelja i njegova uporišta duž komunikacija. Bolman i Đurđev Dvor i do 24 časa izbile na Dravu. i 3. 2. aprila bugarska 12. ukrajinskog fronta i bugarske 1.2 °) » O s l o b o d i l a č k i rat naroda J u g o s l a v i j e « . Muru je prešao i 12. neprijateljske garnizone i uporišta.' 20 ) Jedinice narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije u Sloveniji i Hrvatskoj. korpusa Crvene armije i bu. 10. 225—270. jedinice Četvrte operativne zone Slovenije i mnogobrojni partizanski odredi i teritorijalne jedinice) za sve vreme zimskih operacija dejstvovali su u pozadini neprijatelja napadajući komunikacije. 6. puk 8. i s t o r i j a na o t e č e s t v e n a t a vojna«. aprila Čakovec.

od Čađavice do Dalja. neprijateljske snage bile su ovako raspoređene: 15. »Kratka na o t e č e s t v e n a t a vojna«. Urban—Veliki Kog— —Hum. a jedinice Crvene armije produžile dejstva prema Muri. Bugarske snage prešle su potom u odbranu na liniji Sv. str. aprila selo Jastrebce i sela Veliki i Mali Kog (kod Ormoža). 2. Tako je Jugoslovenskoj armiji još jednom ukazano veliko poverenje i namenjena značajna strategijska uloga u opštoj savezničkoj ofanzivi na Nemačku. >21) » O s l o b o d i l a č k i oslobodilačke borbe rat naroda Jugoslavije«. armijski korpus na desnoj obali Drave. brdski armijski korpus u Lici i Gorskom kotaru. Hronologija istorija naroda Jugoslavije 1101—1102. korpus u Rijeci. Južno od Save front nije bio taktički povezan. 225—270. utanačene su pojedinosti u pogledu koordinacije završnih operacija između Jugoslovenske armije i savezničkih snaga u Mađarskoj i Italiji. zatim slede mornarički delovi i druge manje jedinice. 91. . Sredinom marta front u Jugoslaviji protezao se linijom Drava—Dunav—zapadno od Sida ušće Drine—Sarajevo— —Banja Luka—Bihać—Gospić—Karlobag. str. marta počnu operacije dolinom Une. da bi na sebe privukle nemački 97. Istri i Trstu. 34. knj. a u Sremu su Nemci izgradili dobro utvrđenu zonu. brdski armijski korpus u dolini reke Bosne i u rejonu Sarajeva. 12 ') Završne operacije za oslobođenje Jugoslavije Na sastanku između maršala Tita i savezničkih komandanata. 521—528. armijski korpus na sremskom frontu i desnoj obali Save. 1941—1945. godine. 15.garske 12. maršala Tolbuhina i feldmaršala Aleksandera. Posebno je ugovoreno da snage Jugoslovenske armije do 30. armijski korpus iz Istre i Slovenačkog primorja i olakšale savezničku ofanzivu prema severnoj Italiji. kozački korpus na desnoj obali Drave od Virovitice do sela Čađavice. Pre početka ofanzive Jugoslovenske armije za konačno oslobođenje zemlje. održanom u Beogradu u februaru 1945. armijski korpus na prostoru Koprivnica—Zagreb—Karlovac. 69. prema Lici i Gorskom kotaru. s t r . 21. divizije zauzeli su 15. 97.

ili u Podravinu. sa armijama u centru preduzeti energično nastupanje na severozapad ka liniji Zagreb—Karlovac. koji je bio na južnim padinama Papuka.22 ) Oslobodilački rat naroda Jugoslavije«. a zatim. zavisno od situacije. armijom na pravcu Našice—Valpovo. s težnjom da što pre izbije u rejon Zagreba. 20. armije određen je 12. preseca komunikaciju Osijek—Našice. str. Gorski kotar i Istru iziđe na Soču. opštim pravcem Našice—Virovitica—Varaždin. armija imala je zadatak da razbije neprijatelja između gornjeg toka Une i Jadranskog mora i da kroz Liku.' 22 ) Prema ovom planu zadaci su bili sledeči: jugoslovenska 1. a potom energičnim nadiranjem — desnim krilom dolinom Drave ka Koruškoj. i dalje ka Sloveniji. jugoslovenska 4.Prema zamisli koju je dao vrhovni komandant maršal Tito. jugoslovenska 3. a potom preduzima energično gonjenje opštim pravcem Vinkovci— —Slavonski Brod—Gradiška—Zagreb. armija glavnim snagama forsira Dravu kod Valpova a pomoćnim snagama Dunav kod Dalja. armijom. Generalštab Jugoslovenske armije izradio je operacijski plan za završne akcije. Osnovna ideja operacijskog plana bila je: grupisanim snagama probiti neprijateljski front u Sremu i Lici. dok je 4. 53&—542. a sa 4. jugoslovenska 2. marta. radi konačnog uništenja neprijatelja. i 40. istovremeno. armija prešla u ofanzivu ranije. i 3. levo. . a levim uz jadransku obalu ka Trstu. dobio je zadatak da u zaleđu neprijatelja sadejstvuje sa 3. desno duž Save. divizija). armija nastupa opštim pravcem Doboj—Banja Luka—Bosanski Novi—Karlovac i koordinira dejstva sa 1. armija vrši proboj utvrđene sremske zone. april. . armija bile su angažovane i sledeće snage: Šesti korpus Jugoslovenske armije (12. ka Vinkovcima. oslobađa Osijek. Soči i gornjem toku Drave — zatvoriti obruč oko nemačke balkanske grupacije u oblasti Julijskih Alpi i Karavanki. na liniji Bihać—Slunj—Ogulin—Vrbovsko. knj. Hrvatsko primorje. Na delu fronta na kome je izvodila operacije jugoslovenska 3. usmerava dejstva na jug. armijom. Za početak ofanzive 1. 2. Jedinice Jugoslovenske armije u pozadini neprijatelja napadače njegova uporišta i saobraćajnice.

armije forsirale su Dravu kod Valpova i Dunav kod Dalja. i 33. pešadijske divizije forsira Dravu kod Sv. a p r i l a nadirao d e s n o m o b a l o m ga do je s. U takvoj situaciji nemačka 11. Viljeva je rat smenio gubitaka pešadijski ždinu. 18. i bugarske 1. kanalu je Drave ka s. puk bugarske 3. borbama na N o v o m 8. . puk. Za to vreme 6. koga 30. kod Donjeg Miholjca. puk. blizu Donjeg Miholjca. uz sadejstvo 32. armijom u gonjenju neprijatelja dolinom desne obale Drave. izbio na desnu obalu Novog dravskog kanala. divizija) na prostoru Veliki Zdenci—Daruvar—Pakrac da dejstvuje u pozadini neprijatelja i sadejstvuje sa 3. armija produžava nadiranje pravcem Našice—Virovitica—Varaždin i do 15.Deseti korpus Jugoslovenske armije (32. divizije. puk oslobodivši prvo selo Vilijevo posle dvodnevnih borbi. pešadijski smenio tu 2. divizija i dalje vodi borbu u rejonu Pakraca i Daruvara. i 12. Vije aprila posle puk velikih 30. a zatim je 29. Bugarske jedinice prešle su Novi dravski kanal i oslobodile sela Čađevicu i Noskovce. vazduhoplovno-pešadijske divizije. puk bugarske 3. 124 ) posle dvanaestočasovnih borbi protiv 111. inžinjerijski bataljon i artiljerijski divizion bugarske 3. 13. d i v i z i j e . U rejonu u Ovaj puk s. divizije oslobodili su selo Moslavinu. armije. armije. pešadijski puk bugarske 3. aprila jedinice 3. 24. na odseku Sv. 29. Jedinice jugoslovenske 3. str. lovačkog puka nemačke 11. divizija bila je prinuđena da se povuče iz rejona sela Mikleuša prema Virovi™) I s t o . ga je str. Delovi jugoslovenske 16. k n j . Tu su se preko Drave prebacili i 29. aprila delovi jugoslovenske 51. korpusa Jugoslovenske armije. 544 . 572—579. divizije. korpus Jugoslovenske armije izbio je u rejon Daruvara. Na desnom armijskom krilu. a 33. smenio bugarske produžio gonjenje neprijatelja (»Oslobodilački Jugoslavije«. divizije 10. divizije prebacuje se na desnu obalu Drave i dejstvuje na spoju jugoslovenske 3. pešadijskim pukom bugarske 3. 579). 58). Đurađa. oslobodili su Podravsku Slatinu. Do 20. knj. do Ijevu. udarne divizije u sadejstvu sa 24. bugarske ka Vara- dravskom koji pešadijski 11. Pošto je obrazovala mostobran. oslobodili su Donji Miholjac. puk nastupao divizije naroda Đuretine. a 24. Voenoistoričeski s b o r n i k . jugoslovenska 3. 123 ) Noću između 11. divizije i 29. aprila oslobađa Osijek i Našice. >24) Ovaj puk je od 12. divizije. Đurađ. posle dvodnevnih borbi protiv delova nemačke 11.

a zajedno sa jugoslovenskom 51. posle prikupljanja jedinica. Prema naređenju Generalštaba Jugoslovenske armije. aprila Viroviticu i prinudile neprijatelja na povlačenje prema Koprivnici.^ puk. uz učešće 51. posle trodnevnih borbi protiv delova nemačke 11. Za to vreme. i Pitomaču (kod V i r o v i t i c e ) . jugoslovenska 51. divizije oslobodili su 9. divizije. k n j . razbio je neprijateljske delove na drumu Virovitica—Barč i 25. oslobodile su 25. Da bi zadržao dalje nastupanje jugoslovenske 3. 30. armije. Štab jugoslovenske 3. i 36. Varaždin i Varaždinske Toplice. 33. a 5. Ludbreg. divizije. armiji da što energičnije nadire pravcem Karlovac—Novo Mesto. Bugarski 13. aprila naredio 4. 2. divizije ušao je 23. aprila zapovest za nastupanje ka Virovitici. divizijom. divizija i delovi bugarske 12. U t i m operacijama zarobljen je veliki broj nemačkih vojnika i zaplenjena znatna količina ratnog materijala. armiji da forsirano nadire ka Trstu. divizije. divizije. na liniju Crna Jaruga—Budakovac (na Dravi). bugarske divizije oslobodio je Ferdinandovac (kod Đurđevca). dok je 51. Zbog toga je 20. 3. neprijatelj se povukao i poseo ranije pripremljene položaje na liniji Grubišno Polje—Radotić—Stari Gradac —Drava. 578—580. oslobodio je selo Molve (kod Đurđevca). divizija Jugoslovenske armije presekla komunikaciju Virovitica—Barč. Bugarski 13. s t r . 3. armije izdao je 21. 125 ) Generalštab Jugoslovenske armije uporno je nastojao da ostvari operativnu ideju o okruženju i uništenju nemačkih i kvislinških snaga na teritoriji Jugoslavije. Jedinice jugoslovenske 16. Botovo i Đelekovec (kod Koprivnice). . puk 11. nastupajući desnom obalom Drave. 585—587. aprila predveče izbio u rejon sela Novi Marof. armiji da goni nepijatelja kroz Podravinu. aprila u Budakovac i odbacio nemačke delove prema selima Detkovcu i Rušanima. armija je preduzela gonjenje neprijatelja kroz Podravinu i do 8. Posle oslobođenja Varaždina. maja oslobodila Đurđevac. na krajnjem levom krilu bugarske 1. pešadijski puk 11. U daljem nastupanju kroz Sloveniju. Bjelovar. 13. nastavljeno je gonjenje neprijatelja prema jugoslovensko-austrijskoj granici. 1. armiji da što pre izbije u rejon Zagreba. i«) »Oslobodilački rat norada J u g o s l a v i j e « . Koprivnicu. maja sela Drnje.tici. puk bugarske 3. a 2. armije.

126 ) Završne operacije Jugoslovenske armije izvedene su u sklopu savezničkog plana za opštu prolećnu ofanzivu. armije. maja vodila je teške borbe na Ilovi. izbile su u dolinu Soče i u Korušku i dovele glavninu neprijateljskih snaga u kritičnu situaciju. maja. uz frontalni pritisak 2.maja Ptuj. samostalnost i umešnost u rukovođenju operacijama ispoljili su štabovi jugoslovenske 1. Posle oslobođenja Zagreba nastavila je g o n j e n j e . 17 257 . 624. Veliku inicijativu. i 1. Koordinirajući dejstva s t i m operacijama s a v e z n i č k i h snaga. zajedno sa ostacima kvislinških formacija. s t r . čiji je cilj bio da se na svim frontovima koncentrično i jednovremeno nadire ka srcu Nemačke i konačno uništi njena oružana sila. Ishod: snage nemačke balkanske grupacije. Prema osnovnoj operativno-strategijskoj ideji Vrhovnog komandanta. 627. armije. zarobljene su ili uništene u Sloveniji. 628. ukrajinskog fronta u Mađarskoj i anglo-američkih trupa u Italiji. 2. Zatim. Posle ovih borbi. na sektoru između Drave i Jadrana. prema Koruškoj — razbila snage neprijatelja na oba krila njegovog istaknutog fronta. uništenje i zarobljavanje neprijateljskih snaga na pravI s t o . i 12. Jugoslovenska armija imala je zadatak ne samo da do kraja oslobodi svoju zemlju nego i da sadejstvuje u operacijama 3. 8. armije: -Prva armija je 12. 635—636. izvodeći glavni udar opštim pravcem Beograd—Zagreb—Ljubljana—Beljak. aprila do 3. a zatim. divizije. Od 26. Na svom delu strategijskog obruča oko Nemačke. a 10. U borbi za oslobođenje Maribora učestvovale su i jedinice komande mesta i delovi bugarske 3. posle četrdesetodnevnih neprekidnih borbi. 3. aprila izbila na reku Ilovu. maja Maribor. aprila izvršila proboj neprijateljske odbrane na sremskom frontu i do 25. i 4. armije upućene su da zatvore jugoslovensko-austrijsku granicu. Jugoslovenska armija potpuno je odgovarala svom zadatku. armije između Drave i Save. s jedinicama 2. armije duž obale Jadrana i dolinom Soče ka Koruškoj i 3. jedinice jugoslovenske 3. jugoslovenske snage su manevrom krilnih armija — 4. oslobodila Zagreb.

prešla jugoslovenskoaustrijsku granicu u rejonu Dravograda i u Koruškoj i. zatvorila obruč oko nemačkih i kvislinških snaga sprečivši ih tako da se prebace preko jugoslovensko-austrijske granice. Bugarski delovi koji su prelazili na desnu obalu Drave i Mure I. decembra 1944. oslobodila Karlovac i. Treba istaći da je 4. i 97.Druga armija.Četvrta armija od 20. koja je dejstvovala opštim pravcem Doboj—Derventa—Banja Luka —Sisak—Karlovac—Novo Mesto. Zatim je. s jedinicama 4. str. goneći neprijatelja kroz Podravinu. apirla forsirala Dravu. armija uspešno izvršila i složene pomorsko-desantske operacije. godine. . Kupu i Savu). armije vrlo kratko su učestvovali sa jedinicama Jugoslovenske armije u zajedničkim borbama na sremskom frontu — od 22. armije. maja u Trst kao prvi saveznički brodovi. armijski korpus. uništila je 15. aprila. Gorskom kotaru i Istri. i 3. u sadejstvu s jedinicama 1. razbila neprijateljsku odbranu i ugrozila pozadinu sremskog fonta. armijom. 2.7 ) Isto.cu Podsreda—Celje—Šoštanj—Črna—jugoslovensko-austrijska granica. u Lici. skoro bez tehničkih sredstava. Vrbas. Hrvatskom primorju. ukrajinskog fronta. marta do 9. armija prebačena u Mađarsku pod komandom 3. Unu. do 6. . Ostali rodovi i službe. još pre kapitulacije Nemačke. Prva grupa vazduhoplovnih divizija dejstvovala je u završnim operacijama u tesnoj taktičkoj i operativnoj vezi s 1. do 28. 8. krenula je u ofanzivu 5. Prelazeći pod borbom nekoliko većih reka (Bosnu. Za ovaj uspeh velike zasluge ima Jugoslovenska ratna mornarica čiji su brodovi stigli 6. maja oslobodila Zagreb. uspešno su izvršili vrlo teške zadatke. Zatim je sa linije Zagreb—Karlovac nastavila gonjenje širokim frontom. 634—636. izbila na prostoriju severno od Zagreba. operativne zone i delovima 4. . -Treća armija je noću 11/12. potisnula neprijatelja na liniju Celje—Kranj i okružila ga s juga. na teško prolaznom planinskom i krševitom zemljištu. armije. nakon čega je cela bugarska 1. maja ovladala je neprijateljskim uporištima u donjem toku Une.127) Delovi bugarske 1. uprkos oskudici u sredstvima i materijalu. maja.

17* 259 . kako to često tvrde bugarski istoričari. Imajući u vidu sve okolnosti pod kojima je stvarana Bugarska narodna armija. godine nije bila niti je. armije koja je nastupala na levom krilu 3. uključila u antifašističku koaliciju. imajući u vidu opštu vojno-političku situaciju na evropskom ratištu. nije mogla sama osloboditi. po svom kadrovskom sastavu i nasleđenim opterećenjima mogla biti neka odlučujuća snaga na delu teritorije Jugoslavije ili na Balkanu. u Jugoslaviji se nije ni očekivalo da će bugarske jedinice dati više od onoga što su dale. Već je rečeno da je Nacionalni komitet oslobođenja Jugoslavije odobrio učešće bugarske otečestvenofrontovske vojske u završnim borbama na delu teritorije Jugoslavije da bi se Bugarska. Preko njih se povezivao strategijski front u Jugoslaviji i Mađarskoj. ukrajinskog fronta u Mađarskoj. makar i na kraju rata. a ne zato što se Jugoslavija. godine. septembra 1944.obezbeđivali su levi bok bugarske 1. Žrtve koje su jugoslovenski narodi i bugarski narod dali u zajedničkim borbama zahtevaju objektivnu ocenu istoričara. onoliko koliki je stvarno bio. Doprinos Bugarske narodne armije u drugom svetskom ratu u završnim borbama na delu jugoslovenske teritorije može se meriti samo na osnovu stvarnih rezultata koje je postigla u borbama posle 9. Bugarska narodna armija u dejstvima 1944/1945. ali u realnim razmerama. To je bila moralna podrška nove Jugoslavije novoj Bugarskoj i bugarskom narodu. komande i štabovi jugoslovenskih jedinica stalno su održavali kontakt sa štabovima bugarskih jedinica i organizovali sadejstvo u prigraničnom pojasu. Njeno učešće je odobreno jedino zato da bi se pomoglo učvršćenje i konsolidovanje nove otečestvenofrontovske Bugarske. lako su to bili samo delovi za obezbeđenje. Jedino tako istorija može poslužiti zbližavanje naroda Jugoslavije i bugarskog naroda. taj doprinos se ceni.

. bratsku zajednicu ravnopravnih naroda i narodnosti. juna 1945.. otečestvenofrontovskoj Bugarskoj tek su predstojali sređivanje unutrašnjih prilika i borba za mesto u međunarodnoj zajednici. Svečanosti je prisustvovao i maršal Jugoslavije Josip Broz Tito. Tito je rekao: » . . stvorili su demokratsku državu — Federativnu Narodnu Republiku Jugoslaviju. preduzeti su dublji revolucionarni zahvati radi čišćenja vojske* i državnog aparata od prikrivenih neprijatelja. armije sa fronta. Pored ekonomsko-političkih mera. koji je posle predaje odlikovanja održao kraći govor. protiv buržoaske ideologije koja se ispoljavala u teritorijalnim pretenzijama prema susednim državama i asimilatorskoj politici prema susednim narodima.« • • • Posle završetka drugog svetskog rata došlo je do krupnih teritorijalnih promena odnosno do novih revolucionarnih društveno-ekonomskih preobražaja u svetu.000 o f i c i r a . . 13. otečestvenofrontovska viast u Bugarskoj imala je velikih teškoća. kroz socijalnu revoluciju. . Pri sređivanju unutrašnje situacije. naroda Bugarske i Jugoslavije. u teškoj četvorogodišnjoj narodnooslobodilačkoj borbi protiv fašističkih okupatora i domaćih izdajnika. na ruševinama stare Jugoslavije. . Susedna Bugarska uspela je da se devetoseptembarskim ustankom 1944. Zato je Dimitrov borbu protiv velikobugarskog * Otpušteno je oko 2. da se nikad više ne ponove stare raspre. da se više nikada ne ponove tragedije koje su se odigrale u prošlosti . godine i stvaranjem otečestvenofrontovske vlasti istrgne iz Hitlerove kaolicije pre konačnog sloma fašizma. godine na Banjici su svečano predata jugoslovenska odlikovanja pripadnicima Bugarske narodne armije. U tom periodu Georgi Dimitrov je posebno insistirao na borbi protiv velikobugarskog šovinizma godinama usađivanog bugarskom narodu. da žive u bratskoj slozi i miru. u prolazu kroz Beograd. No. Pored ostalog. O v a svečanost je snažan prilog težnjama naših naroda. Narodi Jugoslavije. Do korenitih promena došlo je i na Balkanu. .Pri povratku jedinica bugarske 1.

. U toj oblasti leži jedan od najvažnijih zadataka naše Partije«.000 jugoslovenske dece na oporavak. u velikobugarskoj ideologiji. tako da ne ostane ni spomena na velikobugarsku ideologiju i avanturističku politiku. koje je predstavljalo značajan faktor u jugoslovensko-bugarskim odnosima. »Danas kod nas ne može ni za koga biti tajna. . kukuruz. nije moguće graditi novu. uputila kao pomoć Jugoslaviji izvesnu količinu hrane — pšenicu. podlog i sramnog fašističkog nasledstva. Bugarska je. pirinač. Kao i u toku rata. To je bio period kada su se i Jugoslavija i Bugarska zalagale za razvijanje dobrosusedskih odnosa. i koliko će se brzo stabilizovati otečestvenofrontovska vlast. Neophodno je potrebno da se gvozdenom metlom očiste Augijeve štale mračnog. šećer — i primila oko 10. Svetskoj javnosti nije nepoznato sa koliko se žara i upornosti jugoslovenska delegacija sa Edvardom Kardeljom na čelu borila na mirovnim razgovorima u Parizu da se Bugarskoj da status učesnika u ratu protiv fašizma. ni posle njegovog završetka Jugoslaviji nije bilo svejedno kakvog će suseda imati na svojoj istočnoj granici. u politici hegemonije na Balkanu i vladavine nad susednim narodima. preporođenu Bugarsku. da se prema njoj primeni isti kriterijum kao prema Italiji. I oko rešavanja makedonskog pitanja. te rak-rane na živom telu naše zemlje. — pisao je Dimitrov CK BRP(k] u pismu 28. Bez nemilosrdnog uništenja velikobugarskog šovinizma. da se pročisti društveni i politički vazduh nad bugarskim nebom.šovinizma shvatao osnovnim usiovom demokratskog razvoja nove Bugarske. bugarska strana je krajem rata i neposredno posle završteka rata. — da jedan od najvažnijih korena svih nacionalnih nesreća i katastrofa koje su stigle naš narod u toku poslednjih decenija. da se smanje reparacije koje je na ime ratne štete Bugarska trebalo da plati Grčkoj i Jugoslaviji. leži u velikobugarskom šovinizmu. kakav će međunarodni status Bugarska dobiti. na primer. pružila dokaze da prihvata postojanje ma- . IX 1944. Potrebno je da se uporedo sa onemogućavanjem štetnog rada nosilaca te smrtne zaraze povede ideološki rat koji će narodu i njegovoj inteligenciji razjasniti stvari.

nazivajući škole. Otečestveni front smatra da moramo učiniti sve što je potrebno da Makedonija jednom zauvek prestane da bude jabuka razdora na Balkanu. među stanovništvom bugarskog dela Makedonije. Ona polazi od stvarnih nacionalnih interesa Bugarske.« Georgi Dimitrov svoje gledište o Makedoniji i odnose između socijalističke Jugoslavije i otečestvenofrontovske Bugarske najbolje je izrazio u govoru koji je po povratku u zemlju održao u Narodnom sobranju Bugarske.. novembra 1944. Ne deoba Makedonije. Spoijna politika Otečestvenog fronta je prava nacionalna bugarska politika. 25. već poštovanje volje Makedonaca. ne borba za njeno osvajanje. Mi ćemo raditi na njenom popularisanju. između nove Bugarske i nove Jugoslavije. kada je pitanje Makedonije bilo iskorišćeno od tuđih imperijalista i njihovih balkanskih agenata iz krugova vladajućih klika da bi se Bugari suprotstavili Srbima i Srbi Bugarima. Iz tog perioda značajno je pismo Centralnog komiteta BRP(k) od 2. Ona vodi računa o gorkom iskustvu iz prošlosti. pomoći ćemo u radu na buđenju makedonske nacionalne svesti kod tog stanovništva. . da postane karika ujedinjenja između Bugara i Srba. čime se čini prvi odlučan korak ka ostvarenju ideala Makedonaca za stvaranjem slobodne jedinstvene Makedonije. i naročito. . Odnosi između otečestvenofrontovske Bugarske i Federativne Narodne Republike Jugoslavije — između te dve susedne zemlje — tako . . mi vam stavljamo do znanja da naša Partija i naš narod najtoplije pozdravljaju novu makedonsku državu. tako. imenima velikana makedonskog naroda. . organizacije i dr.. godine upućeno Josipu Brozu Titu: . kako među čitavim bugarskim narodom. decembra 1945. čiji je osnovni deo dobio svoju nacionalnu slobodu i nacionalnu ravnopravnost u okviru Federativne Narodne Republike Jugoslavije (kurziv autora). Tom prilikom je rekao: » .kedonske države u okviru Federativne Narodne Republike Jugoslavije i priznaje nacionalnu afirmaciju makedonskom nabodu. koristeći herojsku prošlost i sadašnjost makedonskog naroda i njegovu borbu za oslobođenje. godine. »Specijalno u vezi sa stvaranjem makedonske slobodne države u okviru nove federativne Jugoslavije.

godine). do njenog uključenja u Narodnu Republiku Makedoniju. Posle iscrpnih razgovora vođenih 30. Ovakvi stavovi i odnosi nove Bugarske prema makedonskom pitanju utirali su puteve prijateljske saradnje između Jugoslavije i Bugarske. jula i 1. koji je 1946. kada su već bile stvorene povoljne osnove za međusobnu saradnju između FNRJ i NRB (a pošto je posle sklapanja mirovnog ugovora u Parizu utvrđen i međunarodnopravni status Bugarske). izneo pred Sobranjem i koja govori o odnosima sa Jugoslavijom. sklopljen je Bledski sporazum. avgusta 1947. da je ujedinjenje Makedonaca u Narodnoj Republici Makedoniji njihova stvar i izjavljuje da Pirinskoj Makedoniji. koju je 28. U svojoj programskoj deklaraciji. ravnopravnoj zajednici u okviru Federativne Narodne Republike Jugoslavije. Ova r e z o l u c i j a n i j e o b j a v l j e n a . godine došao na čelo bugarske vlade. a kasnije je anulirana (posle rezolucije In- .. pridavao je veliki značaj saradnji sa Jugoslavijom. sva pitanja koja se tiču njihovih nacionalnih interesa. bez ikakve tuđe intervencije. . jer sadrži izvesne rezerve u pitanju nacionalne opredeljenosti Makedonaca iz Pirinske Makedonije. i 31. lako nije dosledna u svemu. u rezoluciji se po prvi put nedvosmisleno priznaje da je Makedonija zaista nacionalna i državna zajednica čitavog makedonskog naroda ujedinjenog u Narodnoj Republici Makedoniji. avgusta 1946. U rezoluciji se makedonskom narodu priznaje pravo na samoopredeljenje.su bratski da postoji puna mogućnost da one same reše. u stvari. U tom razdoblju unutrašnjeg razvoja Bugarske i njene spoljnopolitičke orijentacije. sa Titom na čelu. on je izjavio: »Vlada će posvetiti izuzetno veliku pažnju jačanju i daljem razvijanju srećno uspostavljenih bratskih veza između nove Bugarske i nove Jugoslavije kao jednom od najvažnijih uslova za njihov sopstveni uspeh i za osiguranje mira i demokratije na Balkanu«. priznaje se. Dimitrov. sa *) formbiroa) . treba dati najširu kulturnu autonomiju i svestrane mogućnosti za nacionalni i kulturni razvitak. godine između delegacija vlada Jugoslavije. •< U to vreme najveći domet u pogledu rešavanja ovog pitanja predstavlja rezolucija o makedonskom pitanju*) doneta na X proširenom plenumu C K B R P ( k ) (održanom 9. novembra 1946. i vlade Bugarske.

ojačane su veze između omladine iz Pirinske Makedonije i omladine iz Narodne . u Bugarskoj su se počeli osećati svežiji vetrovi u shvatanju makednoskog nacionalnog pitanja. da su sporazumi na Bledu dali izvanredne i pozitivne rezultate za obe zemlje i da je od konferencije na Bledu naovamo politička. trebalo da plati Jugoslaviji. . saradnji i uzajamnoj pomoći FNRJ i NRB. o olakšicama u pogledu prelaska granice stanovnika iz pograničnog područja i o državljanstvu. u Blagojevgradu. Protokola utvrđen je tekst specijalne deklaracije o bratskom gestu vlade Jugoslavjie. . U tački 7. U drugoj polovini 1947. ipak je bila prihvaćena istorijska činjenica postojanja makedonske nacije i Narodne Republike Makedonije. u Bugarskoj. da bi olakšala privredni napredak bratske republike Bugarske«. . rasturaju se listovi i časopisi na makedonskom jeziku »Makedonija«. u Gornjoj Džumaji. Tito i Dimitrov su 29. »Mlad Borec«. počelo je da radi makedonsko nacionalno pozorište. Tom prilikom široko su razmatrana sva osnovna pitanja s područja privredne i političke saradnje.Dimitrovim na čelu.« Posle Bledskog sporazuma. potpisan je Protokol o Bledskom sporazumu. godine počelo je ostvarivanje obaveza predviđenih Bledskim sporazumom. U kominikeu je konstatovano » . prema Pariškom mirovnom ugovoru. koje je Bugarska. saradnji i uzajamnoj pomoći između Jugoslavije i Bugarske. . uključujući i makedonsko nacionalno pitanje. Sporazum o carinskim olakšicama i o pripremi carinske unije između dve zemlje i Sporazum o dvovlasničkim imanjima na jugoslovensko-bugarskoj granici. privredna i kulturna saradnja između dveju susednih zemalja značajno napredovala. U Evksinogradu. Otvorene su škole na makedonskom jeziku. i pored svih otpora. a Makedoncima u Pirinskoj Makedoniji obezbeđena kulturna i nacionalna emancipacija. koja se » . lako nikad nije do kraja bilo priznato pravo makedonskom narodu na samoopredeljenje. novembra potpisali ugovor o prijateljstvu. i postignut je visok stepen saglasnosti o njihovom rešavanju. u ime naroda Jugoslavije odrekla reparacija u iznosu od 25 miliona dolara. Protokol je imao četiri priloga: usaglašeni tekst Ugovora o prijateljstvu. Sporazum o privrednoj saradnji.

I drugi vidovi saradnje između Jugoslavije i Bugarske znatno su unapređeni. pitanja u odnosima između dveju zemalja. u 70% najbolje Prema se vidi doniji ir rezultata godine. Bugarskoj poslednje 1965. Kamen spoticanja. Ijinizacije). političkim diskvalifikacijama i pretnjama silom. Istorija kao da se ponavlja. likvidiraju sve što bi moglo da stvori novo žarište nesporazuma. poboljšali kao da odnosi u Makedoniji bugarska Makedonci 63. v r e m e govori dok se u i piše da je n j i h o v broj sveden na svega oko 2. Naglo jo porasla robna razmena i ulagani su napori da se što uspešnije ostvare novi privredni planovi. Opet se negira makedonska nacija. se U u posleratnih popisa stanovništva postojanje popisu Makestadestaima iz 1946. 1956. . i 1950. . . godine stavljeni su van snage svi do tada zaključeni sporazumi i dogovori. opet je postalo makedonsko pitanje.000. . . Josip Broz Tito je posle potpisivanja ugovora u Evksinogradu izjavio novinarima: »Jugoslavija i Bugarska. a poznato je da je u prošlosti bure sa barutom bilo upravo između Bugarske i Jugoslavije . U to vreme gotovo da nije bilo nekog krupnog nerešenog. kada su Jugoslaviju. U takvoj atmosferi dobre saradnje. pored ostalog. Pošto je Jugoslavija odlučno odbila svako potčinjavanje i osporavanje prava da suvereno odlučuje o svom unutrašnjem razvitku.7% stanovništva. ili nerešivog. jednostranim aktima sa bugarske strane 1949. Međutim. O č i g l e d n o da j e d n a . koja je trajala sve do rezolucije Informbiroa. statistika zabeležila čitavoj svega 0. uključujući i Bledski sporazum. U Bugarskoj se ponovo govori o »bugarskom« identitetu Makedonaca.« Nastupila je era dobrosusedskih odnosa između nove Jugoslavije i nove Bugarske. dvije glavne države na Balkanu. Poznato je da su posle toga u odnosima Bugarske prema Jugoslaviji nailazila razdoblja velikih oscilacija. likvidiraju sve što bi moglo biti uzrok razdora među njima. Mi smo uklonili jedno bure baruta sa Balkana.Republike Makedonije. . iako u izmenjenim uslovima. biio veoma značajno za odnose između Jugoslavije i Bugarske. . pokušali potčiniti Staljinovom diktatu. nesumnjivo. .1% Makedonaca od c e l o k u p n o g stanovništva u Bugarskoj. priznato nacije. 128 ) 128 J Kako je kada oscilirao je pod iz odnos prema Makedoncima izvršenih u makedonske u Bugarskoj Bugarskoj. nacionalnom (kada su se pripadnošću se ponovo deklasiralo je Makedonci novništva. Sve je to. Pirinskoj celokupnog u periodu deklarisalo popisu Pirinskoj godine.

Skopje. 19. sve je podložno promenama. a posebno u toku drugog svetskog rata i neposredno posle njega. (Reč K. Jugoslaviju i Bugarsku povezuje zajednički istorijski cilj: izgradnja socijalizma. Socijalistička Skopje. bez obzira na različite puteve kojima idu u svom razvoju. II nije 1958. na »Kultura«. kao što su Makedonci u Bugarskoj. Jer. . m a r t 1969. do negiranja«. C r v e n k o v s k o g na s a v e t o v a n j u CK S K M . mogla Vanđa Make- da nestane u t o k u 10—15 godina. 1970. Taj krajnji zajednički cilj predstavlja trajnu pretpostavku za stalno unapređivanje sveukupnih odnosa između Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Narodne Republike Bugarske. Zato ne treba pretpostavljati da se svi mostovi koji su kroz istoriju tako teško građeni između jugoslovenskih naroda i bugarskog naroda. »Jugoslo- Republika d o n i j a . promenama i spremnosti za razumna i dobrosusedska rešenja. godina V I . toliko velika nacionalna grupacija. Cašule »Od priznavanja odnosi«. sobranieto vensko-bugarski Biblioteka na »Borba« od 3. mogu tako lako razrušiti. str. 115). str.Ali sve teče. 1.

septembar 1944) Okupacija Makedonije i jugoistočne Srbije Fašizacija Bugarske i pristupanje Trojnom paktu . . . 24 35 37 43 47 Status bugarskih okupacionih trupa u Srbiji Proširenje bugarskog okupacionog područja Uloga fašističke Bugarske i njenih oružanih snaga u hitlerovskoj koaliciji Dejstva bugarskih oružanih snaga protiv NOP u Makedoniji Razbijanja prvih partizanskih odreda u godine Masovni teror i zločini (1942) Dejstva i mere u 1943. godini Bugarske ofanzive protiv NOB u Makedoniji 1944. . godine Makedoniji 1941. — 9. . 15 21 Organizacija okupacionog sistema na anektiranom području Makedonije i Srbije Prvi bugarski okupacioni korpus u Srbiji Hitlerova direktiva o novom angažovanju bugarskih trupa . 3 7 9 9 Uloga Bugarske u nemačkim planovima za napad na Jugoslaviju. . . Grčku i SSSR Dogovori i sporazumi oko podele Makedonije i Srbije .S A D R Ž A J Strana Reč autora I deo: BUGARSKA OKUPATORSKA VOJSKA (april 1941. . 63 67 75 80 53 63 .

juna 84 . Intervencija CK KPJ Kominterni BRP ne menja svoju politiku Forme i vidovi saradnje između dva pokreta Odnos NOP Jugoslavije prema bugarskoj okupatorskoj vojsci u Jugoslaviji Jugoslavije i antifašističkog pokreta otpora Bugarske Formiranje bugarskih partizanskih jedinica na t e r i t o r i j i Jugoslavije Prvi bugarski partizanski bataljon »Hristo BotevFormiranje bugarskih partizanskih brigada 1. 111 115 119 124 suzbijanju Borbe i zločini bugarske vojske u toku 1943. . godine . 94 97 105 . godine Prolećna ofanziva neprijatelja od 1944. .planini 80 februarskom 82 do 20. godine Dejstva protiv NOP i zločini bugarske vojske u Srbiji . godine Borbe 1. . . sofijske i brigade -Georgi Dimitrov« . .jablanička operacija II deo: SARADNJA IZMEĐU NARODNOOSLOBODILAČKOG POKRETA JUGOSLAVIJE I ANTIFAŠISTIČKOG POKRETA OTPORA BUGARSKE Platforma za saradnju između KPJ i BRP Stav BRP prema makedonskom nacionalnom pitanju i oružanom ustanku u Makedoniji BRP priključuje partijsku organizaciju Makedonije . okupacionog korpusa na granici i izvan Srbije A k c i j e bugarske vojske u zimu i proleće 1944. sofijske. . 129 131 135 135 142 148 159 159 170 Crna trava — područje najplodnije saradnje između NOP 177 178 180 . . okupacionog korpusa NOP 1942. Ibarska operacija Topličko . 94 januara 1944. 2.Nemačko-bugarska ofanziva u Maglenu snaga 25. . A k t i v n o s t bugarske vojske i otpor srpskog naroda godine Učešće bugarskog 1. godine Dejstva bugarskih okupatorskih pohodu 1944. godine u aprila 1941. i u Pajak .

187 189 189 Raspadanje i razoružanje bugarskih okupacionih snaga na t e r i t o r i j i Jugoslavije Formiranje Bugarske narodne armije Nacionalni komitet narodnog oslobođenja Jugoslavije odobrava učešće jedinica BNA u borbama na tlu Jugoslavije Situacija na jugoslovenskom ratištu bar 1944) Niška operacija bar) 1944) i borbe na Kosovu (septembar — okto- 192 197 204 208 (oktobar — novem212 Dejstva u istočnoj Makedoniji (početak oktobra — sredina novembra) Dejstva na pravcu rečki pravac) Kriva Palanka — Kumanovo (krivo- 222 227 231 238 240 244 . . . . i početkom 1945 Dejstva na sremskom frontu (decembar 1944) . .ill deo: UČEŠĆE JEDINICA OTEČESTVENOFRONTOVSKE BUGARSKE U BORBAMA NA TLU JUGOSLAVIJE NA KRAJU RATA Formiranje Bugarske narodne armije (BNA) Politička situacija u Bugarskoj uoči 9. . Dejstva na Dravi desnoj obali Mure Završne operacije za oslobođenje Jugoslavije Sadržaj . . 247 261 Dejstva na bregalničkom i strumičkom pravcu . septembra 1944. Situacija na jugoslovenskom ratištu krajem 1944.

ISPRAVKE Str. 49. d i v i z i j a Zapadni b i r o S m a t r a l o je posebno m o r a v s k o . 51. 49. odozgo 20.v a r d a r s k e doline Komandant nemačke a r m i j s k e grupe »Feiber« 16. Red Stoji Treba 33 92 133 167 176 8. d i v i z i j a Zagranični biro S m a t r a l o se posebno duž m o r a v s k o . odozgo 212 14.v a r d a r s k e doline »Zapasni o f i c e r l « 48. odozdo K o m a n d a n t a r m i j s k e grupe »Felber« . odozdo 14 odozgo »Zapasni o f i c i r i " 48. 51. odozgo 16. 50.