You are on page 1of 94

DRAGANA BAZIK

SCENARIO
IVOTA U GRADU
PROCES NASTAJANJA GRADSKE SCENOGRAFIJE
ARHITEKTONSKI FAKULTET UNIVERZITETA U BEOGRADU
II
PREDGOVOR
Oblikovan prostor, spoljni ili unutarnji, nije nastao sam od sebe
nego je rezultat neije odluke i kreativnog delovanja.
Mnogobrojne knjige i asopisi iz oblasti arhitekture i urbanizma
bave se njegovim prikazom, sadre blistave fotografije i crtee
uz kratak opis, obrazloenje, analizu ili kritiki osvrt, ali retko
proces nastajanja, redosled koraka ili nain razmiljanja autora.
Teorijska razmatranja su, najee, prikazana u izdvojenim
istraivanjima i publikacijama.
Uobiajeno je shvatanje da oblikovanje, uopte, predstavlja
intuitivni proces odluivanja baziran na talentu, imaginaciji,
iskustvu i oseaju, odnosno umeu. Za razliku od njega,
racionalni/nauni proces odluivanja bazira se na relevantnim
injenicama i proverenim pokazateljima, odnosno znanju.
Poseban kvalitet daje meuodnos znanje-intuicija. S jedne
strane, poveavajui znanje o nekoj pojavi poboljavamo nae
intuitivno-iskustveno delovanje, i, s druge strane, posedovanjem
intuicije (uz odgovarajue iskustvo) sposobni smo za bolji odabir
i upotrebu relevantnih znanja o toj pojavi. Sa stanovita
obrazovnog procesa studenata arhitekture navedene
konstatacije su od posebnog znaaja. Nije dovoljno osloniti se
samo na sopstven talenat i iskustvo poetnika, kao ni upoznati
se samo sa najuspenijim primerima graditeljske prakse
(tradicionalnim i savremenim), i parcijalnim tehnikama i
metodama. Potrebno je i istraivati sveukupan proces
nastajanja dela, korak po korak, a u cilju obogaivanja znanja i
aktiviranja intuicije.
III
Cilj autora ove publikacije, pod nazivom SCENARIO IVOTA U
GRADU - proces nastajanja gradske scenografije, je
uspostavljanje veze izmeu teorijskih postavki ugraenih u
nastavu i sopstvenog strunog delovanja u okviru prakse.
Primeri iz prakse, u domenu urbanistikog projektovanja, nisu
izdvojeno opisani kao krajnji rezultat i celina za sebe, ve su
ugraeni u prikaz procesa njihovog nastajanja i metodoloki
sled koraka. Pojedini koraci nisu vrsto definisane celine.
Povezani su meusobno povratnom spregom i njihov redosled
ne predstavlja zakonitost. Karakteristike obraivanog problema
ili podruja, kao i specifine kreativne motivacije i inspiracije,
mogu izmeniti predloen redosled. Poznato je da recepti i
abloni nisu svojstveni procesu projektovanja, pa i ovu
publikaciju ne treba tako shvatiti. Ona prikazuje jedno vienje,
jedan od moguih pristupa i praktino uputstvo (pomagalo) u
traganju za sopstvenim okvirom delovanja, korisno za poetne
korake strunjaka urbaniste, a posebno za edukaciju studenata
arhitekture. Njena svrha je da stimulie i animira razmiljanje o
pojedinim izloenim temama, a ne da ih u potpunosti definie.
Beograd, septembar 1995. Dragana Bazik
IV
SADRAJ
PREDSTAVLJANJE..............................................................................1
Gradski prostor - pozornica 1
Scenografija gradskih prostora 3
Scenario ivota u gradu 5
KORAK 1 - TOKOVI U GRADU ............................................................9
POLAZNA OPREDELJENJA URBANISTE........................................11
Pravilan izbor linija kretanja 11
Desegregacija peakih i kolskih tokova 13
Laka dostupnost sadraja 14
Stepenovana javnost gradskog prostora 15
Diferencirani nivo reprezentastivnosti
fizike strukture 16
REDOSLED SCENOGRAFSKIH AKTIVNOSTI ..............................16
Razmatranje pristupnih i lokalnih tokova 17
Markleberg, Lajpcig, Nemaka (1991)
Priobalje Dunava, Grocka (1992)
Park Sunana padina, Beograd (1991)
Prilagoavanje karakteristikama terena i
inenjerska provera 22
Dragodan, Pritina (1989)
Konceptualna provera dimenzije blokova 25
Beanijska kosa I, Beograd (1984)
USVAJANJE KONCEPTUALNIH POSTAVKI....................................26
KORAK 2 - SVRHA GRADSKIH TOKOVA..........................................27
POLAZNA OPREDELJENJA URBANISTE........................................29
Primerena raznovrsnost sadraja
gradskog prostora 29
Usklaenost znaaja gradskog prostora i
njegovog sadraja 30
Kompatibilnost sadraja i forme
gradskog prostora 32
V
REDOSLED SCENOGRAFSKIH AKTIVNOSTI ..............................34
Primena i provera rezultata prethodnog
koraka 34
Beanijska kosa I, Beograd (1984)
Analiza potranje za razliitim sadrajima 36
Priobalje Dunava, Grocka (1992)
Provera kompatibilnosti sadraja 40
Dragodan, Pritina (1989)
Park Sunana padina, Beograd (1991)
Analiza gravitacionog obuhvata 44
Markleberg, Lajpcig, Nemaka (1991)
Konceptualna provera fizike strukture 47
Rejonski centar Liman III, Novi Sad (1993)
USVAJANJE KONCEPTUALNIH POSTAVKI....................................50
KORAK 3 - RAZUMEVANJE GRADSKE FORME ..............................51
POLAZNA OPREDELJENJA URBANISTE........................................52
Usklaenost tokova i morfologije
gradskog prostora 53
Jasna perceptivna struktura prostora 54
Diferencirana reprezentativnost forme
prostora i objekata 55
REDOSLED SCENOGRAFSKIH AKTIVNOSTI ..............................57
Primena i provera rezultata prethodnog
koraka 57
Kamberovia ravan, Zenica (1984)
Beanijska kosa I, Beograd (1984)
Uklapanje u kontekst 64
Priobalje Dunava, Grocka (1992)
Markleberg, Lajpcig, Nemaka (1991)
Formiranje perceptivne strukture
gradskog prostora 67
Priobalje Dunava, Grocka (1992)
USVAJANJE URBANISTIKOG REENJA......................................71
PRILOG: O lokaciji i moguim posledicama intervencije.....................73
Literatura 80
Biografija, planovi, projekti i reference 82
VI
PREDSTAVLJANJE
Uporedimo dananje preteno neureene, zaputene i rune prostore
s drevnom Kacura palatom, parkovima Londona i Pariza, italijanskim
trgovima, skverovima, ugaonim akcentima ili ambijentima poruene
Pompeje. Oni odraavaju problem politike, ekonomske i institu-
cionalne strukture drutva, kao i profesionalni pristup razdvajanja
kreiranja prostora od realizacije projekta i upotrebe prostora. Da nije
takva situacija, verovatno bi se ve konkretnije odreagovalo na
posledice iroko zastupljenog urbanistikog modela Moderne. Za temu
ove publikacije najznaajnija posledica navedenog pristupa je gubitak
atributa grada i naputanje tradicionalnih obrazaca ivota u gradu
1
.
Svaka rekonstrukcija gradskog prostora (delimina ili totalna) i
izgradnja veih kompleksa razliite namene na neizgraenom zemljitu
zahtevaju osmiljenu organizaciju fizikih struktura i prostora meu
njima, koja je u domenu delovanja urbanista, arhitekata i inenjera.
Kako pod predstavljanjem podrazumevamo prikaz sadraja
publikacije i stavova njenog autora, u delu teksta koji sledi bie
izloena analogija sadrana u naslovu dva meusobno
komplementarna izdanja od istog autora: Scenario ivota u gradu i
Ponuda gradske scene.
GRADSKI PROSTOR - POZORNICA
Pod pojmom gradski prostor se, pojednostavljeno reeno,
podrazumeva prostor omeen objektima u gradu, na razliite naine
oblikovan i geometrijski definisan.
2
Da li je dovoljno ostati samo na
fizikoj dimenziji prostora? Da li lepa i skladna odea ispunjava sve
uslove i kriterijume onoga ko je nosi? Zar nije potrebno da bude
odgovarajue veliine, ugodna, prilagoena konkretnoj prilici
odevanja? Prostor bez korisnika i njihovih aktivnosti ne ispunjava
sutinu svog postojanja. On dobija obeleje kvalitetnog gradskog
ambijenta tek kroz doprinos svakodnevnom ivotu graana. Svaka
intervencija u ivotnom okruenju ljudi ima za posledicu promene
drutvenog miljea (broj i sastav korisnika, njihove potrebe, aktivnosti,
doivljaje, utiske). Ne moemo navedenu problematiku izmetati na
podruje sociologije i projektovati samo u skladu s linim vienjem i
preferencijama. Formiran prostor je preteno trajnog karaktera i
2 SCENARIO IVOTA U GRADU
generacije stasavaju u njemu. Nae nastojanje treba da je usmereno
ka poboljanju uslova ivljenja ili bar ka izbegavanju njihovog
naruavanja. Umetnost arhitekture nije da stvara samo lepe tvorevine
- niti samo korisne, ve oboje - kao kroja koji pravi lepu i udobnu
odeu.
3
Pomenuta nedvosmislena analogija odslikava aktuelnu
teorijsku misao u domenu arhitektonskog i urbanistikog oblikovanja.
Ona objedinjuje fiziku i drutvenu dimenziju prostora. Pojam totalne
arhitekture i urbanizma zamenjuje se pojmovima inviting form
4
(animirajua, atraktivna forma koja aktivira delovanje korisnika -
podsticajna forma, prevod autora) i responsive environment
5
(ivotna
sredina puna razumevanja za korisnike, odgovarajua, prijemljiva -
primereno okruenje, prev. autora).
U navedenom kontekstu, autor ove publikacije sagledava i nudi jo
jedno poreenje. Usvojimo da je gradski eksterijer, fiziki prostor pod
otvorenim nebom, pozornica. Ona nije sama sebi svrha. Slui za
odvijanje predstava - svakodnevnog ivota u gradu. Predstavu ini niz
prizora, zaustavljenih trenutaka, slika, delova jedne celine, odnosno
scena. U posmatranoj analogiji, scena objedinjuje fiziki okvir (gradski
prostor - pozornicu) i korisnike tog prostora (graane i njihove
aktivnosti) ili aktere u predstavi. I najzad, usvojimo da je scenografija
6
podruje naeg delovanja kao skup aktivnosti u vezi ureenja
pozornice (gradskog eksterijera) za odvijanje predstave (svakodnevnog
ivota).
Koji je cilj predlaganja pomenute analogije? Ona reito potencira
sledee karakteristike sadraja naeg delovanja:
neraskidivu povezanost pozornice i predstave; bez pozornice nema
predstave, a bez predstave pozornica nema svrhu;
kompleksnost problematike kojom se bavimo; predstava -
svakodnevni ivot se odvija spontano, bez fiksiranog scenarija i
reiranja, u dinaminom, i gotovo nesagledivom, sledu scena;
akteri su razliitog uzrasta, preferencija, obrazovanja, nepredvidljivi
i bez nauenih uloga. Aktivnosti scenografa (urbaniste, arhitekte,
inenjera, umetnika) usmerene su na formiranje gradskog prostora
kao demokratskog okvira koji nudi korisnicima maksimalan stepen
izbora u zadovoljavanju potreba i odvijanju aktivnosti;
stepen zastupljenih razliitosti: klimatske, morfoloke, ekonomske,
ideoloke, socijalne, kulturoloke i temporalne. Tu nam recepti i
abloni ne pomau. Moemo samo istai okosnicu scenografije
PREDSTAVLJANJE 3
gradskih prostora, ne kroz statinu specifikaciju primera ili
obrazlaganje uticajnih faktora, pojedinih elemenata i tehnika, ve
kroz redosled koraka samog procesa;
izazovi naeg poziva; scene i prizori se odslikavaju u svesti
pojedinaca ukoliko poseduju pravu prostornu meru, sopstven
identitet i prepoznatljivost, odnosno adekvatnu upotrebnu i
oblikovnu vrednost. Postoje gradski prostori koji zahtevaju
reprezentativno oblikovanje gde umetnost dizajniranja scene
dominira nad predstavom, i obrnuto, oni gde je utilitarnost
prioritetna. Bilo kakve da su, prostorne forme emituju neogranien
broj poruka, a njihov prijem zavisi od potencijala samih aktera
(uzrast, obrazovanje, iskustvo, motivisanost, sposobnost
uoavanja) i nepredvidiv je.
SCENOGRAFIJA GRADSKIH PROSTORA
Scenografija gradskih prostora kao proces njihovog nastajanja i skup
aktivnosti za njihovo ureenje, sadri umetnike i strune, odnosno
kreativne i tehnike elemente. Ona objedinjuje delovanje urbanista,
arhitekata, umetnika, ininjera tehnikih struka, komunalnih slubi
odravanja i samih korisnika.
Fizike tvorevine usmeravaju tokove, sadraji definiu ciljeve,
dispozicija formira orjentaciju u prostoru, oblik stvara perceptivnu
predstavu, sekundarna plastika identitet, a opremanje doivljaj i
ponaanje. Osnovni kvaliteti scenografije, mogu se razliito
klasifikovati, imenovati i razraditi (prisutno u strunoj literaturi). Za
polaznu osnovu, a u skladu s linim opredeljenjima i pedagokim
pogodnostima, usvojen je pristup i specifian metodoloki postupak
izloen u knjizi Responsive Environments, grupe autora s Oksfordske
Politehnike
7
. Razmatrani proces nastajanja gradske scene u fazi
projektovanja, obuhvata niz osnovnih koraka s loginim sledom od
celine ka detalju, uz stalno prisustvo povratne sprege. Redosled koraka
nije dat kao zakonitost, ve kao mogu pristup i praktino uputstvo
(pomagalo). Pojedini koraci nisu vrsto definisane celine. Oni su
konstantno ciklino povezani. Mogue je da izraene kreativne
motivacije i inspiracije, kao i problemske specifinosti obraivanog
podruja, izmene predloeni redosled. On je formiran i prikazan u
ovom tekstu na osnovu meuodnosa:
4 SCENARIO IVOTA U GRADU
stepena delotvornosti postupaka u procesu projektovanja -
dominantan efekat delovanja strunjaka presudan za osnovno
funkcionisanje gradskog tkiva; i
stepena ponude uticaja gradskog prostora - dominacija
preferencija samog korisnika bitna za kvalitativno unapreenje
gradske sredine.
Analiza ovog meuodnosa definie znaaj preduzimanja pojedinih
koraka u procesu projektovanja, a radi oblikovanja primerene gradske
sredine. Ujedno on ukazuje i na stepen negativnih posledica ukoliko je
neki korak preskoen ili rezultuje neadekvatnim reenjem. U ovako
razmatranom procesu scenografije gradskih prostora jasno se izdvajaju
dve grupacije aktivnosti:
1. scenografske aktivnosti u domenu delovanja strunjaka na
nivou plana, projekta i realizacije koje uslovljavaju osnovni
scenario ivota u gradu (publikacija pod istim naslovom) i
definiu:
kretanje ljudi i vozila uspostavljanjem fizikih prepreka ili
mogunosti (urbanistiko - saobraajni koncept),
ostvarujui kvalitet gradskog tkiva pod nazivom protonost
prostora;
svrhu odvijanja gradskih tokova kroz lociranje i raspon
razliitih sadraja (znaajno struno delovanje urbanista i
arhitekata uz sve aktivniji mehanizam trita) - kvalitet
gradskog tkiva pod nazivom raznovrsnost sadraja;
stepen razumevanja fizike strukture grada i mogunosti
snalaenja graana u njemu (dominacija strunog
delovanja urbanista i arhitekata) - kvalitet gradskog tkiva
pod nazivom itljivost prostora.
2. skup aktivnosti koji formira ponudu gradske scene i ija
delotvornost zavisi, s jedne strane, od strunog delovanja i, s
druge strane, od preferencija samih korisnika prostora
(publikacija pod naslovom Ponuda gradske scene: potencijali
mikro-prostora grada). One uslovljavaju:
intenzitet upotrebe prostora za odvijanje razliitih
aktivnosti (zavisnost efekata strunog delovanja od linog
opredeljenja svakog pojedinanog korisnika) - kvalitet
PREDSTAVLJANJE 5
gradskog prostora pod nazivom upotrebni potencijal
prostora;
identitet prostora koji utie na sticanje prostornih
predstava i prepoznavanje mogunosti izbora od strane
korisnika (ravnopravnost projektantske ponude i
sposobnosti uoavanja samih korisnika) - kvalitet
gradskog prostora pod nazivom oblikovni potencijal
prostora;
raznovrsnost vieulnog doivljaja prostora i mogunost
zaivljavanja prostora kroz lino delovanje korisnika
(dominacija mogunosti opaanja i delovanja korisnika nad
ponudom projektanata) - kvalitet gradskog prostora pod
nazivom bogatstvo prostora.
U sredinama gde presudnu ulogu ostvaruje potranja, uz odgovarajuu
ekonomsku mo i slobodu izbora, kvalitet i prilagoenost prostora
krajnjim korisnicima znaajno dopunjavaju njegovo primarno
funkcionisanje i formiraju adekvatnu ponudu. Aktuelni uslovi prelaznog
perioda ka trinom privreivanju i drugaijoj konstelaciji interesa
uvode nove mogunosti. Razliiti vlasniki odnosi otvaraju specifina
interesna podruja i motivacije u domenu marketinga. Time e se
usloviti izmena postojeeg regulativnog, institucionalnog i strunog
okvira. Nadamo se, da e se, izmeu ostalog, aktivirati i zapostavljeno
pitanje scenografije gradskog prostora kao procesa njegovog
nastajanja.
SCENARIO IVOTA U GRADU
Tipian proces naeg projektantskog delovanja zastupljen u
dosadanjoj praksi predstavlja uobiajeni sled svrsishodnih postupaka
u cilju formiranja odreenih delova elaborata. Oni se odnose na
definisanje zadatka, analizu obraivane lokacije, formiranje programa i
fazu projektovanja
8
. Urbanistiko-arhitektonsko reenje radi
interdisciplinarni tim strunjaka za poznatog investitora s definisanim
zahtevima, a u skladu s planskim aktima vieg nivoa. Konaan projekat
uslovljen je pre svega karakteristikama lokacije
9
i vrednosnim
stavovima naruioca posla. Krajnji korisnici su uglavnom nepoznati, i u
njihovo ime neko drugi odluuje. Zastupljeni su preko strunog tima.
Da li e im realizovan prostor odgovarati u domenu je strune savesti
6 SCENARIO IVOTA U GRADU
projektanata i njihovog nastojanja da utiu na proces odluivanja od
strane investitora. To je jedini nain da se izbegnu rutinirana reenja s
osetnom dominacijom politike i ekonomske moi, i nije nimalo lak.
Potrebna je razraena struna argumentacija i izrazita sposobnost
ubeivanja. Odustajanje od ovih napora i usluno obavljanje radnih
naloga vodi ka rutinskom ispunjenju komercijalnih i administrativnih
uslova. Dominiraju razrade aktivnih prostora koji donose profit i
kvantitativno iskazivanje programa bez kvalitativne nadgradnje.
Najee se pristupa formiranju konvencionalnih priloga elaborata bez
daljeg praenja realizacije i upotrebe prostora, uoavanja i priznavanja
greaka radi njihovog korigovanja u buduem radu.
Teite klasinog projektantskog postupka je na definisanju fizikog
prostora i njegovom funkcionalno-oblikovnom tretmanu. Nedovoljno se
razmatra upotreba izgraenog prostora koja nije statina i ne ostaje
samo na projektantskoj i graditeljskoj ponudi. Svaki prostor doivljava
transformacije i modifikacije. Kada je u pitanju gradski eksterijer,
transformacija nastupa vremenom, ako ne na neki drugi nain, onda
bar bujanjem rastinja. Kao to prostor poseduje neku svoju prolost,
tako je pred njim i budunost, delimino saglediva. Projektantsko
vienje zaustavlja samo jedan trenutak kontinualnog meuodnosa
korisnika i prostora u bliskoj budunosti. I ta budunost ima svoju
budunost koju ne moemo u potpunosti kontrolisati. Moemo ponuditi
obrazac organizacije okruenja primerenog ljudskom ponaanju u
prostoru i vremenu, kao predmet kontinualne promene i usaglaavanja.
Aktuelna teorijska misao u oblasti urbanistikog i arhitektonskog
projektovanja ima vie simpatija za ljude
10
od klasine. Pri tome ona
ne podrazumeva socioloki pristup, ve doprinos osmiljavanju
strunog delovanja arhitekte u prostoru koji je namenjen razliitim
korisnicima, a ujedno i doprinos stvaranju stune argumentacije za
kontakt s politikim i ekonomskim monicima. Zbog toga ne
kreemo od prirodnih i stvorenih faktora na lokaciji, ve od scenarija
svakodnevog ivota u gradu. To ne znai da su navedeni faktori
zanemareni, ve naprotiv: analizirajui gradski ivot (predstavu) koji se
odvija u uslovima odreenog teritorijalnog, klimatskog, politikog,
ekonomskog i drutvenog okruenja, uslovljen specifinim uticajima, mi
o njima saznajemo vie nego da ih nezavisno razmatramo. Ne inimo
to parcijalno, u poetnoj fazi projektovanja, ve u u odreenim
koracima scenografskog procesa gde dolazi do izraaja relevantnost
pojedinih uticajnih faktora. Time ne vrimo vetako razdvajanje
PREDSTAVLJANJE 7
pojedinih faza, ve upoznajemo scenario predstave (sloene i
spontane, bez reiranja), aktere (razliite, nepredvidljive, bez nauenih
uloga) i pozornicu kao poligon scenografskog delovanja.
Osnovne postavke scenarija ivota u gradu su: (i) odvijanje tokova
ljudi, vozila i robe; (ii) svrha navedenih tokova; i (iii) uobliavanje
tokova kroz fiziku strukturu. Njihovo razmatranje posebno dolazi do
izraaja kada je podruje naeg delovanja vei deo gradske teritorije
koji uslovljava rekonstrukciju ili projektovanje uline mree i znaajnih
peakih tokova. Takve prostore moemo smatrati gradskim celinama
(stambeno naselje, podruje posebne namene i sl.).Pri tome, ne
smemo izgubiti iz vida da konceptualni nivo svakog urbanistiko-
arhitektonskog projektovanja uvek razmatra tokove, ciljeve i formu.
ak i kada je u pitanju enterijer sobe
11
.
Navedena svojstva scenarija ivota u gradu odreuju pojedine korake
scenografskog procesa koji obuhvataju niz aktivnosti radi postizanja
odreenih, usvojenih, kvaliteta gradskog tkiva, pod sledeim nazivima:
G C
R E
uslovljavanje tokova u
gradu
PROTONOST
PROSTORA
A L
D I
svrha odvijanja tokova,
formiranje ciljeva
RAZNOVRSNOST
SADRAJA
S N
K A
A
forma koja definie
orjentaciju u prostoru i
prepoznavanje sadraja
ITLJIVOST PROSTORA
Detaljnija razrada i ilustracija navedenih koraka sledi u daljem tekstu.
Prikazani primeri su iz okvira delovanja autora publikacije.
8 SCENARIO IVOTA U GRADU

1
Pogledati: Castex, J., Depaule, J.C., Panerai, P.: Urbane forme.
1989.; Krier, R.: Gradski prostor u teoriji i praksi. 1991.; Rowe, C.,
Koetter, F.: Grad kola. 1988.
2
Krier, R.: Gradski prostor u teoriji i praksi. prevod 1991. str.2.
... sve vrste prostora izmeu kua u gradu... Geometrijska
ogranienost ovog prostora posledica je razliito postavljenih
kunih proelja. Tek jasna prepoznatljivost njihovih osnovnih
geometrijskih svojstava i estetskih kvaliteta omoguava nam da
spoljanji prostor svesno doivimo kao gradski prostor.
3
Hertzberger, H.: Lessons for Students in Architecture. 1993. 2nd
ed., str. 174.
4
Isto. str. 174.
5
Bentley, i., Alcock, A., Murrain, P., McGlynn, S., Smith, G.:
Responsive environments: A manual for designers. 1985.
6
Miunovi, Lj.: Savremeni leksikon stranih rei. KZNS
Univerzitetska rije, Novi Sad, 1988. - scenografija gr. slikarski I
drugi poslovi u vezi ureenja pozornice za pozorine I druge
predstave.
7
Bentley, i., Alcock, A., Murrain, P., McGlynn, S., Smith, G.:
Responsive environments: A manual for designers. 1985.
8
Lynch, K., Hack, G.: Site Planning. 1984. - detaljan prikaz postupka
urbanistikog projektovanja po pomenutim fazama
9
Pogledati u ovoj publikaciji: Prilog A - o lokaciji i moguim
posledicama intervencije
10
Hertzberger, H.: Lessons for Students in Architecture. 1993. 2nd
ed., str. 174.
11
Krier, R.: Gradski prostor u teoriji I praksi. 1991. str. 2.
...Dva osnovna elementa su ulica i trg (hodnik i sobe)...
Geometrijska svojstva su kod oba prostorna oblika ista. Oni se
razlikuju samo po dimenzijama svojih razvijenih zidova i karakteru
njihovih funkcija i kretanja...
KORAK 1 TOKOVI U GRADU 9
1 TOKOVI
U GRADU
KAKO SE
ODVIJAJU?
PROTONOST
PROSTORA
Gradsko tkivo je komunikacijska mrea ulica, staza, pruga, cevi i ica,
uzajamno povezanih i uslovljenih. Blisko nam je poreenje tokova ljudi,
vozila i robe, kao i sistema podzemne infrastrukture, sa krvotokom ili
nervima gradskog tkiva koji obezbeuju njegovo funkcionisanje. Samo
prostori koji su pristupani i lako dostupni, mogu "zaiveti" s
odgovarajuim stepenom komunikativnosti.
Dosadanja struna razmatranja gradskih ulica uglavnom konstatuju
automobile kao "mehanike monstrume" od kojih se treba zatititi, i
skloniti ih u saobraajne koridore, tunele i podzemne garae. Ulina
mrea reavana je preteno u domenu inenjera tehnikih struka kao
infrastrukturni potencijal grada, kao putna ili saobraajna mrea.
Dominantna je potreba pravilnog funkcionisanja svih saobraajnih
vidova i saobraajnih sredstava u dinamikom ili statikom stanju
1
.
Zanemaruje se injenica da automobili imaju vozae i putnike, i da je,
gde god ima ljudi, potrebno razmatrati ekoloke, socioloke i estetske
kvalitete prostora.
Osnovna funkcija gradske ulice je, pored razvoda infrastrukture,
pristup, protok i zadravanje vozila i peaka. Navedene aktivnosti nisu
meusobno komplementarne. Pokuaj da se postojei konflikt razrei
izvesnim postavkama urbanistikog modela "moderne" spontano
demantuje svakodnevni ivot. Veliki stambeni blokovi, s tekuim i
mirujuim saobraajem po obodu, dugakim slepim ulicama, strogom
segregacijom peakog i kolskog toka i tzv. komunalnim (kolsko-
peakim) pristupima, nose niz karakteristika koje stvaraju odreene
10 SCENARIO IVOTA U GRADU
neugodnosti. Ograniena je fizika protonost stambenog tkiva za
vozila i pored izrazite razgraenosti makro-blokova. Umanjen je stepen
komunikativnosti prostora i dostupnosti objektima, kao i mogunost
izbora definisanih linija kretanja. itljivost prostora pomenutih
stambenih naselja je smanjena. Snalaenje u prostoru i pronalaenje
odgovarajue adrese je mogue samo uz iscrpna objanjenja ili
dodatne situacione prikaze u "Vodiu kroz Beograd". Naruena je
mogunost komfornog korienja privatnog automobila u razliitim
zdravstvenim i vremenskim uslovima, ili kasnim nonim satima.
Onemoguena je vizuelna kontrola vozila kao pokretnog vlasnitva
teko nadoknadivog u uslovima prosenog ivotnog standarda.
Spontane promene ispoljavaju se najvie u zauzimanju kolsko-
peakih pristupa parkiranim vozilima. Kako oni nisu na odgovarajui
nain trasirani, dimenzionisani i oblikovani, dolazi do konfliktnih
situacija, oteanog kolskog i peakog protoka, smanjene preglednosti
prostora i ugroavanja bezbednosti deije igre (primer: slepe ulice na
Konjarniku II, uskog profila, velike duine, s obostrano parkiranim
vozilima, locirane izmeu ulaza u zgradu i deijeg igralita - poligon
nesrenih sluajeva). Konflikt interesa vozaa i peaka ima za
posledicu kanjavanje vozaa, odnoenje vozila, kao i neobino
reagovanje dece i penzionera kroz postavljanje barikada za privatne
automobile - dogaaji u "Skojevskom" naselju na Banovom brdu.
Ovakvo naslee moemo pripisati sledeim principima urbanistikog
modela:
masovna izgradnja makro-blokova u predgrau s velikim
brojem stanovnika;
velika koncentracija privatnih vozila, koja u uslovima
neregulisanog javnog gradskog saobraaja, dobija prioritet
kroz urbanistike planove i projekte;
nizak stepen izbora linija kretanja; i
stroga segregacija peakih i kolskih tokova po konceptu
urbanistikog modela gde dominiraju ekoloke i biofizioloke
potrebe stanovnika nad socio-kulturnim.
Poslednjih dvadeset godina u svetu, pa i kod nas, traga se za
drugaijim razreenjem konflikta meu zastupljenim aktivnostima u
gradskoj ulici. Ona se kreu od primene tehnikih reenja do promena
urbanistikog koncepta
2
.
KORAK 1 TOKOVI U GRADU 11
Usvojili smo predpostavku da je primeren gradski prostor onaj koji nudi
korisnicima maksimalan stepen izbora zadovoljavanja potreba i
odvijanja aktivnosti. U tom sluaju, prioritetan cilj naeg delovanja je
ostvarivanje protonosti gradskog podruja. Samo protono gradsko
tkivo nudi veliki broj alternativnih puteva i mogunost izbora linija
kretanja od strane potencijalnog, anonimnog, korisnika. Zbog toga u
prvom koraku scenografskog procesa razmatramo tokove u gradu
(postojee i budue - vrsta, broj, povezanost i svrha) i usmeravamo ih
fizikim strukturama. Trodimenzionalni sklopovi dobijaju konceptualna,
dimenzionalna i oblikovna, opredeljenja.
POLAZNA OPREDELJENJA URBANISTE
Osnovni principi urbanistiko-projektantskog delovanja u cilju
aktiviranja i zaivljavanja gradskog prostora su: (i) mogunost izbora
linija kretanja; (ii) desegregacija peakih i kolskih tokova; (iii)
dostupnost sadraja kroz fiziku i vizuelnu protonost gradskog
prostora; (iv) stepenovanje javnosti gradskog eksterijera; i (v)
diferenciranje nivoa reprezentativnosti fizike strukture.
Pravilan izbor linija kretanja
Mogunost izbora pravca odvijanja tokova podrazumeva vei broj: (i)
uliva/izliva u kontaktnoj zoni obraivanog podruja i neposrednog
okruenja; i (ii) internih punktova izbora linija kretanja unutar samog
podruja. Blokovi su manjih dimenzija i primereniji ugodnoj distanci
ciljnog peakog toka. Ne postoji stroga uslovljenost i hijerarhija tokova
poto su uklonjene slepe ulice. Njih je potrebno izbegavati jer
predstavljaju neprirodnu prepreku odvijanju tokova vozila. Posebno su
neprijatne ukoliko su velikih duina i uskog profila, i kada je vonja
unazad jedini nain izlaska iz ulice.
Dimenzije malih blokova nisu uslovljene samo trasiranjem ulica i
izborom linija kretanja ve itavim nizom faktora (funkcionalnim,
mikroklimatskim, perceptivnim i oblikovnim) koji e ih, kroz dalju
razradu, u potpunosti definisati. Razbijanje makro-bloka na male
blokove ima znaajne prednosti: ugodne distance peakih tokova,
mogunost izbora linija kretanja podjednako za peake i vozila (sl.1),
definisanost prostora, pripadnost i dr. Jedna od najznaajnijih prednosti
je mogunost etapne realizacije autonomnih celina. Kroz etapnost
izgradnje ili rekonstrukcije sticala bi se odreena iskustva. Ona bi
12 SCENARIO IVOTA U GRADU
predstavljala povratnu spregu za blagovremeno korigovanje
investitorskog, projektantskog i graditeljskog delovanja. Za to je
potrebna i odgovarajua struna motivisanost. ovekovoj prirodi nije
sasvim svojstveno da lako uoava i priznaje sopstvene propuste i
greke.
KORAK 1 TOKOVI U GRADU 13
Desegregacija peakih i kolskih tokova
U cilju maksimiranja izbora kretanja potrebno je segregaciju peakih i
kolskih tokova svesti na zahteve scenarija gradskog ivota. Oni
ukazuju da potreba za iskljuivo peakim prostorima grada postoji
tamo gde su prostori javni, dinamini, atraktivni, s visokim stepenom
komunikativnosti i javnosti. To su najee trgovaki centri, parkovski,
rekreativni, turistiki i drugi kompleksi posebne namene. Pristupne,
stambene ulice, bez tranzita i s umernim protokom vozila, ne
uslovljavaju segregaciju tokova. Postoje drugi naini za potpunije
korienje njihovog upotrebnog i oblikovnog potencijala.
Zbog ega je u poetnoj fazi projektovanja poeljno izbei segregaciju
tokova? Zbog toga to ona remeti ravnopravnost mogunosti izbora
linija kretanja vozaa i peaka ostvarenu kroz klasinu matricu
gradskih ulica. Ukoliko bi nastojali da izbor izjednaimo mreom
razdvojenih tokova dolo bi do njihovog dupliranja i samim tim do
ekonomski neracionalne realizacije, jer svaki kolovoz nuno poseduje i
trotoare (sl. 2).
Uvoenje odvojenog peakog toka u unutranjost bloka obavlja se
radi povoljnijih ekolokih i bezbedonosnih uslova u odnosu na motorni
saobraaj. Meutim, ima za posledicu odreene prinude i dileme u
kretanju, kao i druge vrste problema. To su, pre svega, javnost
unutranjeg prostora bloka, nedovoljna motivisanost za odvijanje takvih
tokova, uskraen konfor upotrebe sopstvenog vozila, naruen oseaj
sigurnosti u slabo sagledivim i osvetljenim prostorima i sl. Iz navedenih
razloga, preporuka je da u prvom koraku scenografskog procesa
pristupimo desegregaciji, odnosno objedinjavanju kolskih i peakih
tokova na nivou ulica. Reenje emo korigovati ukoliko dalja razrada
ukazuje na potrebu uspostavljanja segregacije tokova. Na kraju, kroz
upotrebu prostora i korisnici mogu izvriti odreene transformacije.
Spontano negiranje razdvajanja tokova u makro-blokovima
pretvaranjem kolsko-peakih pristupa u ulice, ukazuje na takvu
mogunost.
14 SCENARIO IVOTA U GRADU
Laka dostupnost sadraja
Evidentan problem makro-blokova s unificiranim slobodno-stojeim
objektima i izdvojenim kolskim i peakim kretanjima, je pristup
stambenim objektima i drugim sadrajima. Pronalaenje internih
peakih ulica i brojeva kua moe se za posetioca pretvoriti u dugo i
neugodno peaenje. Oteano je snalaenje u prostoru, pa ak i
pronalaenje nedovoljno markiranih i bezlinih ulaza u objekte.
Lociranje nestambenih sadraja u centru
makro-bloka, izvan linija ciljnog kretanja
(stan-parking ili stan - stajalite javnog
gradskog sadraja) vri restrikciju broja
njegovih potencijalnih korisnika. Zbog
toga je prihvatljivija organizacija ulaza u
zoni ulice (sl. 3). Olakana je fizika i
vizuelna dostupnost sadraja i snala-
enje u jasno definisanom prostoru.
Javnost ulice i njen stepen komu-
nikativnosti doprinosi kontroli i sigurnosti
pristupa objektima.
Stepenovana javnost gradskog prostora
Scenario ivota u gradu ukazuje na razliite mogunosti pristupa
pojedinim prostorima. Ulice, trgovi, pijace, parkovi, izletita su svima
dostupni prostori. Ne postoje fizike ni vizuelne prepreke. U domenu su
izgradnje i odravanja gradskih komunalnih slubi. Tradicionalno
gradsko stanovanje nam nudi i gradska unutranja dvorita, kao i
privatne bate. Broj pristupa kroz kapije i dvorine ulaze je ogranien i
kontrolisan, a unapreivanje i odravanje ovih prostora je u nadlenosti
stanara koji ostvaruju pravo na njihovo korienje. Kategorije
navedenih prostora najee se formuliu kao zajedniki i privatni
prostori. Osnovna im je karakteristika relevantno smanjenje stepena
javnosti. Moderna stambena naselja ne ostvaruju pomenuto
stepenovanje javnosti u naselju. Fizika i vizuelna protonost makro-
bloka, segregacija tokova i uvoenje prolaznika u unutranjost bloka,
ima za posledicu prodor javnosti u stambeno okruenje. Eksterijer
stambenih zgrada je svaiji/niiji prostor, preteno zaputen, s
KORAK 1 TOKOVI U GRADU 15
dotrajalom opremom, grafitima i devijantnim ponaanjem stanara.
Samoinicijativa i organizovanje stanara ne mogu u potpunosti savladati
javnost prostora, nekontrolisani pristup i prolaz graana koji ne oseaju
ni pripadnost, ni odgovornost, u odnosu na zasaenu novogodinju
jelku ili montiranu klupu i rekvizit za igru dece. Stepenovanje javnosti
prostora mogue je ostvariti konkretnim scenografskim zahvatima na
gradskoj pozornici kroz predvajanje prostora razliitih kategorija
fizikim i vizuelnim barijerama.
Zbog toga se kroz razmatranje protonosti gradskog tkiva u poetnom
koraku projektovanja sagledava i stepen javnosti pojedinih gradskih
prostora. Fizika propustljivost za sve graane ostaje u javnim
prostorima ulica, trgova, parkova ili trgovakih centara. Unutranjost
stambenih blokova karakterie limitirana javnost u cilju zatite
privatnosti i zajednitva stanara (sl.4).
Diferencirani nivo reprezentativnosti fizike strukture
Koncipiranjem uline mree obraivanog gradskog podruja
preliminarno se odreuje i definie oblikovni potencijal fizike strukture.
Diferencira se prednja i zadnja, odnosno unutranja strana objekata
koji ine ulini front (sl.5). Kako smo inicirali princip da javnost ostaje
na ulici, to je ulina strana objekta saglediva za vei broj graana i
poseduje karakteristike reprezentativnosti. Dvorina strana objekta u
vizuelnom polju stanara je manje reprezentativna, a vie utilitarna. Na
taj nain se ostvaruje ravnotea ulaganja u izgradnju i odravanje
objekata.
16 SCENARIO IVOTA U GRADU
Navedene karakteristike izgradnje se ne mogu primeniti na koncept
slobodnostojeih objekata urbanizma moderne. Javnost njihovog
neposrednog okruenja zahteva ravnopravan tretman svih sagledivih
strana objekata. U tom sluaju su sve njihove fasade podjednako
reprezentativne i skupe, ili skromne i neugledne.
REDOSLED SCENOGRAFSKIH AKTIVNOSTI
Scenografsko i projektantsko delovanje nije racionalan proces koji se
moe egzaktno definisati i usloviti. Oblikovanje je imaginacijska
kreacija i moe se ostvariti na mnogo naina. Ono predstavlja
iracionalno traganje i istraivanje potpomognuto poznavanjem
teorijskih principa, primera razliitih ostvarenja, steenog iskustva i
sopstvenog oseaja i umea. Uz sve to, konkretno podruje ili
problemski obuhvat poseduju svoje karakteristike koje ne istraujemo u
prvim koracima nezavisno od projektantskih aktivnosti. Upoznavanje s
lokacijom i potencijalnim korisnicima obavljamo u hodu integralno s
donoenjem projektantskih odluka. Najee se formira kruni tok
odluivanja: (i) naruioci posla determiniu namenu, a namena uvodi
nove relevantne korisnike; (ii) isto tako, mogue reenje ostvaruje
odreene posledice, kao to mogue posledice uslovljavaju
odgovarajue reenje
3
. Analitike faze, inkorporirane u proces
oblikovanja prostora, doprinose primerenosti reenja i nisu same sebi
cilj kao u sluaju rutiniranog i administrativnog izvravanja radnih
naloga. Jasno se argumentuje zato je neto uraeno i kako. Tako
savladan projekat nije samo lep crte dekorisan atraktivnom rafurom i
grafikom, ve vizuelna informacija o buduoj gradskoj sceni
(prostornom okviru i akterima u njemu).
KORAK 1 TOKOVI U GRADU 17
Osnovni skupovi urbanistikih aktivnosti (ali ne i konani) u odnosu na
definisanje tokova na obraivanom podruju su: (i) razmatranje
neposrednog okruenja i relevantnih pristupnih pravaca, kao i
zastupljenih tokova unutar obraivanog podruja; (ii) prilagoavanje
uslovima terena (morfologija, kvalitet, vodeni tokovi i sl.) i provera
postavke novih tokova kroz inenjerske zahteve; i (iii) konceptualna
provera dimenzija uspostavljenih blokova. Detaljnom razradom
koncepta baviemo se ne samo u toku procesa projektovanja, ve i
tokom njegove izgradnje, upotrebe i transformacije kroz vreme.
Oblikovanje gradskog prostora je dinamian proces koji ne produkuje
konana reenja. On usmerava zaivljavanje gradske pozornice
stalnim reavanjem i prilagoavanjem scenariju ivota u gradu.
Razmatranje pristupnih i lokalnih tokova
Zalaemo se za kontinuirani proces razvoja grada i za postizanje
odgovarajueg kvaliteta ivota u gradu u svakoj fazi njegove izgradnje.
Integracija i vrsto povezivanje novog gradskog tkiva sa ve
izgraenim, uz poboljanje postojeih i zaivljavanje buduih uslova
ivota, ne predstavlja ni odreeni trenutak, ni vremenski period, ve
prirodan proces razvoja. Kroz faznu realizaciju naselja postie se
kontinualna izgraenost (svaki nova izgradnja vezuje se za postojeu i
u najkraem moguem vremenu ostvaruje odgovarujui kvalitet ak i
na najniem nivou razvijenosti prateih funkcija). Ovakav pristup se
bitno razlikuje od koncepta formiranja autonomnih "satelitskih" naselja.
Kontinuitet razvoja gradskog tkiva posebno se potencira iznalaenjem
mogunosti nadovezivanja obraivanog podruja na mreu postojeih
gradskih ulica.
U navedenom kontekstu prva aktivnost naeg projektantskog delovanja
bila bi: uspostavljanje mree novih linija kretanja i definisanje njihovog
oekivanog znaaja (primarni, sekundarni, tercijalni), a u skladu s
analizom pristupnih pravaca i tradicionalno zastupljenih tokova na
obraivanom podruja.
18 SCENARIO IVOTA U GRADU
Ilustracija na primerima
primer 1. - delimina rekonstrukcija gradskog tkiva:
Markleberg, Lajpcig, Nemaka, 1991. (sl. 6,7,8)
Prostornoprogramska analiza i koncept delimine rekonstrukcije gradia
Markleberg u neposrednom okruenju Lajpciga, raeni su kao anketni
materijal za izlaganje pred lokalnom upravom, u cilju osvajanja
istononemakog poligona za projektovanje i gradnju. Uz zahtev
gradonaelnika da se definie lokacija nove bolnice, razmatrane su
mogunosti unapreenja ivota u gradu i njegovi razvojni potencijali.
Naseljsko tkivo Markleberga ispresecano je tranzitnim saobraajnim tokovima
- autoput, meugadska i prigradska eleznica. Dve pruge se spajaju u
neposrednom okruenju centra naselja. Ukrtanje glavne ulice sa
prigradskom eleznicom je u nivou i direktno oteava gradski saobraaj.
Ujedno preseca naselje oteavajui gravitaciju ka postojeem centru.
Analiza naseljskog tkiva, bazirana na usvojenim i prikazanim polazitima,
rezultovala je prostorno-programskim konceptom delimine rekonstrukcije i
razvoja Markleberga. On podrava istaen stepen komunikativnosti ulinog
prostora u odnosu na linije javnog saobraaja (autobus, tramvaj, eleznica) i
njihova stajalita.
Na osnovu principa protonosti definisane su kategorije tranzitnih, sabirnih i
pristupnih gradskih ulica, kao i predlog uline mree novog gradskog tkiva na
prostoru nekadanjeg ugljokopa.
KORAK 1 TOKOVI U GRADU 19
Koncept uline mree novog
dela gradskog podruja
karakterie izrazita protonost.
Uspostavljeno je pet ulivaizliva
na postojeim gradskim
ulicama. Unutar stambenog
naselja razvijena je mrea
integrisanih ulica s
ravnopravnim tretmanom
vozila i peaka. Dimenzije
blokova su primerene niskoj
spratnosti objekata i
neposredno okruenju, kao i
mogunosti etapne izgradnje.
primer 2. - podruje posebne namene:
Priobalje Dunava, Grocka, 1992. (sl. 9,10)
Podaci: nasuta povrine od 11 ha i izvedena obaloutvrda; kapacitet: 400 - 500
posetilaca; masovna okupljanja 1000 - 1400.
Prema DUP-u Priobalja Grocke uraenom 1983. godine istaknut je sledei cilj
razvoja predmetnog podruja u odnosu na ogranizaciju tokova: omoguiti
dobru pristupanost kompleksa za stanovnike naselja svih uzrasta.
Optina Grocka nastoji da aktivira formiran prostorni potencijal. Prostor
priobalja predvien je kao poslovno-privredni, kulturno-zabavni i sportsko-
rekreativni centar na reci, a prema Informaciji o "Zlatnoj obali Dunava -
Grocka" 1990.god.
20 SCENARIO IVOTA U GRADU
Teite prostornog koncepta, predloenog od strane autora publikacije, je formiranje
izlaska "gradia na reku", a ne specijalizovanog centra odreenih namena. Poetni
korak predstavljala je analiza neposrednog okruenja i pristupnih relevantnih pravaca.
Analiza neposrednog okruenja ukazuje na mogunost integracije prostora priobalja
formiranjem veeg broja ulinih prikljuaka na postojeu putnu mreu. Unutar zone
priobalja predviena je mrea integrisanih ulica i dominantnih peakih tokova.
Koncept formiranja tokova na predloen je uz usvajanje sledeih urbanistikih-
projektantskih principa: (i) potencijalna zastupljenost tokova (visok stepen
komunikativnosti prostora i lokalnih izbora kretanja); (ii) njihovo usmeravanje (bez
dilema u izboru linija kretanja); i (iii) stepenovanje peakih tokova (primarni,
sekundarni i slobodno formirani).
KORAK 1 TOKOVI U GRADU 21
primer 3. - podruje posebne namene:
park Sunana padina, Beograd, 1991. (sl. 11,12)
Rezultat analiza neposrednog okruenja parka u dubodolini Repikog potoka i
postojeih pristupnih pravaca uslovio je mreu internih peakih i
snabdevakih tokova u parku.
Idejnim reenjem ureenja slobodnih povrina parka predviena je mogunost izbora
razliitih linija kretanja u skladu sa svrhom, vrstom i strukturom korisnika. Princip
protonosti ostvaren je koncipiranjem primarnih peakih staza koje prihvataju ciljne
tokove (tranzit) na relacijama terminal JGS-a-stanovanje, stanovanje-sportski centar i
umetnika kolonija-hotelski sadraj. Uz centralni potez, formirana su i dva dijagonalna
pravca, ime su izdvojeni prostori parka s potencijalno razliitom namenom.
22 SCENARIO IVOTA U GRADU
Prilagoavanje karakteristikama terena i inenjerska provera
Trasiranje uline mree direktno je uslovljeno nagibom i stabilnou
terena. Poznato je da jako strme ulice oteavaju kretanje i vozila i
peaka (naroito u zimskom periodu), iskljuuju mogunost uvoenja
javnog gradskog saobraaja i predstavljaju bujinjake u sluaju
vremenskih nepogoda (primer - postojea ulina mrea na Banovom
brdu u Beogradu). Osim toga, posledice trasiranja ulica na klizitima
su, u smislu saniranja, gotovo nesavladive. Zbog toga istiemo da je
prilagoavanje urbanistikog koncepta odvijanja tokova
karakteristikama terena prioritetna opcija u sluaju kada se razmatra
neizgraena teritorija i kada nismo uslovljeni odrednicama postojee
izgradnje.
Svaka konceptualna postavka protonosti gradskog tkiva podlee daljoj
inenjerskoj proveri kroz tehnike uslove projektovanja prostora
namenjenih razliitim oblicima saobraaja
4
.
Ilustracija na primeru stambenog naselja:
Dragodan, Pritina, 1989. (sl. 13,14)
Podaci: povrina 84.63 ha; broj stanovnika 20 328.
Iz obrazloenja urbanistikog koncepta uline mree naselja Dragodan
posebno izdvajamo dva specifina obeleja reenja:
Prethodno razmatran kontinuitet razvoja gradskog tkiva iskazan i
potenciran kroz (i) izmetanje glavnog pristupa naselju u zonu ueg
centra Pritine; (ii) iznalaenje mogunosti nadovezivanja novog
naselja na mreu postojeih gradskih ulica s veim brojem uliva/izliva;
(iii) formiranje interne mree naseljskih ulica razliitog intenziteta uz
dislociranje (raspisom konkursa predloene) primarne tranzitne
saobraajnice na obod naselja. Navedena saobraajnica poseduje
karakteristike puta dok je sabirna naseljska ulica element integracije
peakih i kolskih tokova, a samim tim i svih sadraja naselja (glavna
ulica). U postplanskom periodu oekuje se nastavak gradnje na
teritoriji poljoprivrednog zemljita. Pri tome, pomenuta primarna
saobraajnica/put postaje teini koridor (koncentracija
infrastraukturnih primara) u mrei buduih naselja. Ona nudi povoljnije
uslove za meunaseljski tranzit (manji nagib, smanjena koncentracija
nestambenih sadraja), i moe se etapno realizovati (prvo samo jedna
traka kolovoza) u skladu s dinamikom budue izgradnje.
KORAK 1 TOKOVI U GRADU 23
Izrazita pokrenutost terena (strme padine razliite insolacije) uslovila
je trasiranje pristupnih stambenih ulica pod uglom (priblino 45
o
) u
odnosu na izohipse. Na taj nain su ulice tretirane ravnopravno u
odnosu na zastupljen nagib. Izbegnuto je formiranje kontrasta u
ulinoj mrei (jako strme ulice trasirane upravno na izohipse i ulice
gotovo bez nagiba postavljene u pravcu pruanja izohipsi), a takoe i
posledice koje ti kontrasti donose.
24 SCENARIO IVOTA U GRADU
Unutar naselja su, pored navedenih, predloene i sledee kategorije ulica:
sabirna naseljska koja povezuje sve delove naselja i gradskog parka
pruajui se od magistrale (naseljske industrije i rekreativnog centra)
preko centra naselja, do postojee mree gradskih ulica;
stambene sabirne ulice koje proimaju stambeno tkivo obuhvatajui
etiri do est osnovnih grupacija; i
stambene (integrisane) pristupne ulice unutar sabirnih, oblikovane kao
kompleksni vienamenski prostor.
KORAK 1 TOKOVI U GRADU 25
Glavni peaki tokovi odvijaju se, s jedne strane, u koridoru glavnih ulica
naselja, vezujui se za stajalita javnog gradskog saobraaja i nestambene
sadraje, i s druge strane, kao samostalni peaki potezi koji povezuju naselje
i grad s gradskim parkom i sportskim centrom.
Konceptualna provera dimenzija blokova
Ulina mrea direktno uslovljava dimenzije blokova, istovremeno
utiui i na pojedine njihove karakteristike (odnos javnost-privatnost,
prednja i zadnja strana objekata u bloku, kao i definisanje ulaza) iznete
u prethodnom tekstu. Ujedno na veliinu blokova utie i njihova
pretena namena (nestambeni sadraji, vieporodino ili
jednoporodino stanovanje). Namena je uslovljena dispozicijom bloka
u kontekstu gradskog/naseljskog tkiva (ua centralna zona, potez
linearnog centra u ulicama poveanog stepena komunikativnosti ili
mirna stambena zona na obodu naselja). Aktivnost kojom se u ovoj fazi
projektantskog procesa bavimo obuhvata integralno sagledavanje
urbanistikog koncepta uline mree i potencijalne, globalne, namene
blokova, a radi provere njihovih dimenzija.
Ilustracija na primeru stambenog naselja:
Beanijska kosa I, Beograd, 1984. (sl. 15)
Podaci: povina teritorije naselja 44.1 ha; broj stanovnika 8 700.
Koncept stambenog naselja na Beanijskoj kosi predstavlja inovaciju
postojeeg urbanistikog modela i prakse izgradnje velikih naselja predgraa
koja su pretendovala na uklapanje u gradsko tkivo. Inovacija se ogleda u nizu
karakteristika primenjenog primerenog modela stambenog naselja, koje su
objedinjene osnovnim ciljem - formiranje naselja s obelejima gradskog
prostora. Meu njima je na prvom mestu protonost naseljskog tkiva izraena
kroz mreu naseljskih sabirnih i stambenih ulica, s minimumom slepih tokova.
Ujedno je definisana veliina blokova u skladu s tipom stanovanja (porodino i
vieporodino) i utveno stepenovanje javnosti prostora.
Evidenta je razlika u dimenzijama blokova namenjenih razliitim tipovima
stanovanja, kao i razliitost forme i dimenzije blokova namenjenih
nestambenim sadrajima (kola, obdanite, trgovaki centar). Isto tako,
uoljivo je da je lociranje tipova stanovanja i nestambenih sadraja bilo
uslovljeno primarnom saobraajnom mreom s linijama javnog gradskog
prevoza (pristup iz grada). Vea koncentracija stanovnika u viespratnim
objektima nalazi se uz raskre pomenutih saobraajnica, dok je gradski tip
porodinog stanovanja od njega udaljeniji.
26 SCENARIO IVOTA U GRADU
USVAJANJE KONCEPTUALNIH POSTAVKI
Ili, ta smo do sada uradili?
Zakljuno se moe rei da u poetnom projektantskom koraku koji
razmatra odvijanje tokova na obraivanom podruju, a na osnovu
usvojenih principa i obavljenih scenografskih aktivnosti, formiramo
prve skice urbanistikog reenja. One u sebi sadre konceptualna
opredeljenja sagledana u konkretnom prostoru, koja se odnose na:
mogunost izbora alternativnih puteva;
stepen komunikativnosti prostora;
preliminarne dimenzije i forme blokova;
stepen javnosti i reprezentativnost prostora;
vizuelno i fiziki dostupne prostore; i
uoena konfliktna mesta.
Pri tome, jo jednom potenciramo da formiran koncept nije statian
produkt nego dinamian, razvojan i podloan promenama ve u toku
narednih koraka procesa urbanistikog projektovanja.

1
Mirkovi, B. (1976) Osnovi urbanizma - tehnika prostornog oblikovanja. knjiga 2/A,
str. 112.
2
Pogledati: Popovi, N. (1990) Reenje stambenih ulica Alekse Nenadovia,
Smiljanieve i Molerove u Detaljnom urbanistikom planu rekonstrukcije etiri bloka
optine Vraar. Zborniku referata sa Savetovanja o planiranju i projektovanju
gradskih saobraajnica, Drutvo za puteve Srbije
3
Lynch, K., Hack, G. (1984) Site Planning. str. 3-5.
4
Pogledati: Maletin, M. (1992) Gradske saobraajnice.
KORAK 2 SVRHA GRADSKIH TOKOVA 27
2 SVRHA
GRADSKIH
TOKOVA
ZBOG EGA SE
ODVIJAJU?
RAZNOVRSNOST
SADRAJA
Kao to teko dostupan prostor gubi svoju privlanu mo, tako i
dostupnost postaje irelevantna ukoliko ne postoji izbor sadraja kao
cilja kretanja. Opet se moramo osvrnuti na dosadanju urbanistiku
platformu. Zoniranje namene kroz definisanje monofunkcionalnih celina
grada ukazuje na ekonomske, organizacione i ekoloke pogodnosti, ali
i na itav niz nepoeljnih posledica. Pomenuemo samo neke od
negativnosti koje smanjuju mogunosti izbora zadovoljavanja potreba i
odvijanja aktivnosti korisnika.
Jednonamenski gradski prostori, svojom teritorijalnom definisanou,
umanjuju mogunost izbora i opredeljuju kategoriju korisnika. Izrazite
distance meu njima zahtevaju poveanu mobilnost stanovnika. Ona je
uslovljena zdravstvenim, ekonomskim, profesionalnim sposobnostima
graanja i njihovim uzrastom. Radno aktivno stanovnitvo je
pokretljivo, mada se, u nereenim uslovima javnog gradskog prevoza i
ogranienoj upotrebi privatnih vozila, njihovo kretanje svodi na
optereenje. ta se dogaa s nemonima, najmlaima i najstarijima,
slabije mobilnim kategorijama stanovnika? Upueni su, preteno, na
svoje neposredno okruenje. Njihovo ivotno iskustvo je osiromaeno
ukoliko ive u stambenom naselju opremljenom jedino, neophodnim,
prateim sadrajima. Od stanovnika naselja esto ujemo: - Idem u
grad. Zato? Jer njihovo naselje ne lii na grad, niti po formi, niti po
sadraju. Da je ono predgrae s obelejima grada izjavili bi: - Idem u
centar grada. Postoji jo jedna neobina pria. Deca iz stambenih
blokova, u argonu zvana blokeji, upuena su na odlazak u grad u
pratnji odraslih, ponekad sve do srednjokolskog uzrasta. Ukoliko na
peakoj distanci ne postoji srednja kola (pitanje gravitacionog
28 SCENARIO IVOTA U GRADU
podruja) oni se suoavaju s nepoznatim, to rezultuje nepoeljnim
stresovima, i ponekad, ak i saobraajnim udesima. Mogui zakljuak
se odnosi na konstataciju da je za ivot u gradu potrebno navikavanje
od malih nogu; i ne samo navikavanje i snalaenje, ve i
vaspitavanje, oplemenjavanje i saznavanje o bogatstvu sadraja i
vrednostima ambijentalnih formi.
Aktuelan trenutak promena ka trinom privreivanju transformie kruti
zoning grada. Otvaraju se privatne klinike u stambenim zonama (npr.
na Dedinju i u stambenom naselju na Beaniskoj kosi); na svakom
koraku niu mini-radnje; prodaja peciva i pljeskavica ulazi u kolska
dvorita, zajedno s mini knjiarama-galerijama; kiosci opsedaju
stajalita javnog gradskog prevoza. S druge strane, pojedini centri
mesnih zajednica locirani u geometrijskom teitu naselja jedva
opstaju. Nalaze se izvan ciljnih linija kretanja najaktivnije kategorije
stanovnika - zaposlenih. Oni, u tom sluaju, radije svoje nabavke
obavljaju na relaciji stan - posao koristei privatno vozilo ili javni
gradski prevoz.
Slobodno trite opstaje uz potovanje zakona ponude i potranje. Ono
spontano koriguje postavke centralizovanog i monofukcionalnog
urbanistikog modela. S druge strane, preti nam haosom i dominacijom
komercijalnih efekata u distribuciji sadraja gradskog prostora, ukoliko
blagovremeno ne pronaemo pravi nain strunog usmeravanja i
delovanja. Moemo dozvoliti SteCu da fontanom ulepa autoput i
napravi za sebe reklamni efekat, ali ne moemo dozvoliti da nam npr.
Hilton srui blok u Knez Mihajlovoj ulici radi izgradnje hotela isplativog
kapaciteta.
Uspostavljanjem sprege izmeu tokova i namene prostora projektant
formira preliminarni koncept urbanistikog reenja. Zastupljenost
sadraja zavisi od potencijala lokacije, ekonomskih uslovljenosti (odnos
ponude i potranje, trokova i dobiti i sl.), kao i kreativnosti i motivacije
planera, projektanta, investitora, vlasnika, korisnika i javnih slubenika.
Lako dostupni prostori, visokog stepena komunikativnosti i atraktivne
namene, zahtevaju posebno razmatranje. Oni predstavljaju magnetne
take sa specifinim zahtevima za dalju razradu. Znaaj ovog koraka
za formiranje demokratske gradske pozornice je nesumnjiv i
rasporeuje ga, u projektantskom procesu, odmah iza razmatranja
tokova u gradu.
KORAK 2 SVRHA GRADSKIH TOKOVA 29
POLAZNA OPREDELJENJA URBANISTE
Osnov formiranja aktivne gradske scene ini ugradnja sledeih principa
u scenografski proces: (i) primerena raznovrsnost sadraja gradskog
prostora; (ii) dispoziciji sadraja rangirana u skladu s potencijom
lokacije i stepenom privlanosti sadraja; i (iii) komplementarnost
sadraja i forme prostora i objekata. Pomenuti principi objedinjuju
pojedine kriterijume za izbor sadraja na konkretnoj lokaciji. U cilju
formiranja prostorno - programskog koncepta kojim se predlae
prostorna dispozicija razliitih namena i sadraja rukovodimo se
sledeim kriterijumima:
potencijal lokaliteta za pojedine namene;
stepen privlanosti sadraja;
raspon raznovrsnosti sadraja i njihova kompatibilnost;
specifinost/identitet sadraja i forme;
dinamika korienja - celodnevna aktivnost, odnosno
celogodinja upotreba; i
razvojnost (prihvatanje promena kroz vreme).
Primerena raznovrsnost sadraja gradskog prostora
Ponuda raznovrsnih sadraja, funkcionalno i ekonomski opravdanih,
aktivira gradsko tkivo stepenom privlane moi, faktorom iznenaenja i
potencijalom biranja. Razliitost namena uslovljava prisustvo razliitih
formi, pokree i animira razliite korisnike (uzrast, stepen mobilnosti) u
razliito vreme i s razliitim motivima (sl. 16).
30 SCENARIO IVOTA U GRADU
Pri tome je neophodno nai pravu meru i izbei zaguenost i
nagomilavanje. Upravo je to zadatak urbaniste-scenografa: ostvariti
primerenu raznovrsnost sadraja u gradskom prostoru a izbei
monotoniju, s jedne strane, i haos, s druge starane, zbog podjednako
nepoeljnih posledica.
1
Pojedine namene mogu biti meusobno u konfliktu. Struno delovanje
zahteva razmatranje njihove kompatibilnosti, ali ne u smislu
pojednostavljenog formiranja monofunkcionalnih zona, ve pravilnog
odreivanja raspona razliitosti sadraja i naina njihovog uklapanja.
Na primer: stanovanje u blokovima uz gradsku pijacu je ugroeno. Pri
rekonstukciji ili izgradnji novih gradskih struktura, stanovanje bi trebalo
orjentisati ka unutranjosti bloka, dok bi prednja strana bila aktivirana
za trgovake i poslovne sadraje (npr. deo okruenja Kalenieve pijace
i pijace na Zelenom vencu). Mogue razreenje konflikta predstavlja i
reimsko funkcionisanje pijace, odreenim danima u sedmici, dok bi
ostalim danima prostor pijace predstavljao atraktivan trg - uz dodatne
zahteve: izuzetno efikasno delovanje komunalne slube ienja i
odnoenja smea, smetajne prostore za pijani mobilijar, zaivljavanje
prodavnica na tokovima i drugo. Moda bi zbog aktiviranja
znaajnog gradskog prostora - Masarikovog trga u Zemunu, vredelo
ispuniti navedene zahteva. I trea mogunost razreenja pomenutog
konflikta (koja je i najprisutnija u savremenom pristupu urbanista i
projektanata) je prerastanje otvorene pijace u trnicu pri emu bi se,
fiziki, zatvaranjem, formirala distanca u odnosu na okolne namene i
pojedine nekompatibilne sadraje (npr. Merkator na Novom Beogradu,
ili projekti za Bajlonovu pijacu i pijacu na Banovom brdu).
Usklaenost znaaja gradskog prostora i njegovog sadraja
O preliminarnoj nameni blokova razmiljali smo ve u prvom koraku u
skladu s potencijalom pojedinih lokacija u gradskom tkivu. Namena se
ne moe razmatrati izvan konteksta gradskog okruenja i stepena
komunikativnosti uline mree i pojedinih prostora. Isto tako, pojedini
sadraji poseduju veliki stepen privlane moi i izazivaju koncentraciju
korisnika. To su, pre svega, stajalita prigradskog i gradskog prevoza
(npr. novoformirana stanica podzemne eleznice kod Vukovog
spomenika), kao i javni parkinzi i garae, zatim pijace, trgovaki i
poslovni centri, robne kue, a u nonim satima dragstori i sl. Takvi
prostori predstavljaju magnetne sadraje i zahtevaju posebno
urbanistiko razmatranje
2
. Razlog tome nije samo istraivanje lokacije
navedenih sadraja zbog njihovog funkcionisanja, nego i nain na koji
KORAK 2 SVRHA GRADSKIH TOKOVA 31
oni deluju na dispoziciju sadraja u svom okruenju. Ukoliko je
znaajan sadraj u neposrednom kontaktu s prilivom potencijalnih
korisnika onda je izvrena koncentracija korisnika i sadraja na jednom
mestu pasivizirajui okolno gradsko tkivo. Nasuprot tome,
udaljavanjem sadraja veeg stepena privlanosti od npr. stajalita
gradskog prevoza poveava se stepen komunikativnosti okolnih ulica i
aktiviraju sadraji u njima (sl. 17). Distanca koja pogoduje ciljnom
peakom hodu kree se u okvirima izmeu 90 i 120 m. To je ujedno i
povoljno rastojanje izmeu pojedinih sadraja izrazite privlane moi.
Utoliko je neprihvatljiviji koncept lociranja trgovakih centara mesnih
zajednica u fizikom teitu naselja, a van ciljnih tokova i punktova
napaja naselja (sl. 18).
Izvor navedenog razmatranje je struna literatura koja prikazuje
odreena istraivanja u vezi distribucije sadraja u prostoru. Gotovo
iste zakljuke moemo izvesti ukoliko pratimo, trenutno kod nas
prisutnu, sivu ekonomiju. Pozicije koje, relativno slobodno, zauzimaju
32 SCENARIO IVOTA U GRADU
dileri cigareta i ostale vercovane robe (autobuska stajalita, pijace,
dragstori) ukazuju na pomenuti princip. Zbog toga, dispoziciji razliitih
sadraja u skladu sa stepenom komunikativnosti lokacije i stepenom
privlanosti pojedinih sadraja, prerasta u neophodan princip ili pravilo
naeg strunog delovanja.
Kompatibilnost sadraja i forme gradskog prostora
U okviru naeg delovanja nalazi se i razmatranje kompatibilnosti
sadraja i forme prostora, kao i volumena objekata koji ga ine.
Magnetni sadraji uslovljavaju veliku koncentraciju korisnika, a ona,
dalje, zahteva adekvatno dimenzionisan i oblikovan gradski prostor
(protoan trg, skver, peaku ulicu, pasa, ili bar odgovarajuu irinu
trotoara)(sl.19).
Istovremeno, gradski prostor s viso-
kim stepenom komunikativnosti (trgo-
vaka ulica, trg), potrebno je opremiti
aktivnim sadrajima koji u potpunosti
koriste njegov potencijal i doprinose
mu. To nisu objekti velikog volumena
i neprofitabilne namene, iji se kon-
takt s eksterijerom svodi na ulaznu
partiju. ak i namenski trni centri,
veoma zastupljeni u naoj, sadanjoj,
graditeljskoj praksi, ostvaruju svoj ko-
mercijalni efekat preteno u prizem-
nim etaama (sl. 20), uz prirodne to-
kove graana. Svako penjanje i sila-
enje zahteva dodatni motiv i name-
ru, dok prizemlje funkcionie i u
prolazu.
KORAK 2 SVRHA GRADSKIH TOKOVA 33
Neophodno je iskazati razno-
vrsnost sadraja i kroz morfo-
loko bogatstvo gradske fizike
strukture (sl. 21). Tome dopri-
nose ambijenti i objekti prepo-
znatljivi po volumenu, oblikovanju
i tretmanu dodirnih zona spolj-
njeg i unutarnjeg prostora.
Poseban primer predstavlja
Bulevar Revolucije. Na trotoa-
rima naspramnih ulinih frontova,
i u pojedinim segmentima ulice,
odvijaju se razliite predstave.
Njihov scenario je uslovljen
odnosom sadraja i volumena
zgrada. Veliki, preteno mono-
funkcionalni objekti, neprofita-
bilne namene i s pasivnom pri-
zemnom etazom (fakulteti, biblio-
teka, hotel, poslovne zgrade)
podravaju samo brza, ciljna kre-
tanja, koja ne stvaraju nagomi-
lavanje korisnika. S druge strane,
aktivno prizemlje, mali korak
promene, bilo da je u pitanju
volumen objekta ili smena lokala
u prizemlju, stvorili su obeleje
trgovake strane ulice. Dokaz je,
opet, carstvo sive ekonomije
koje je gotovo dozirano zastup-
ljeno u skladu s komptatibilnou
sadraja i forme. Bilo je tumaenja da razliite strane ulica pripadaju
razliitim optinama koje sprovode drugaije reime kontrole i
kanjavanja. Meutim, i nakon postavljanja tezgi s obe strane ulice od
Vukovog spomenika ka Cvetkovoj pijaci, one sasvim drugaije
funkcioniu. Preveliko bujanje uline prodaje i njena potpuna
nekompatibilnost s formom prostora (tramvajske ine, parkirana vozila i
uzan deo preostalog trotoara za tezge i kupce) i zastupljenim
stanovanjem, dovode do kolapsa koji zahteva intervenciju gradskih
vlasti.
34 SCENARIO IVOTA U GRADU
REDOSLED SCENOGRAFSKIH AKTIVNOSTI
Svaki naredni korak podrazumeva primenu i proveru rezultata
prethodnog koraka. U ovom sluaju, to je mrea ulica usklaena s
karakteristikama lokacije. Zatim slede: (i) analiza potranje za
odreenim sadrajima; (ii) provera kompatibilnosti sadraja; (iii) analiza
gravitacionog obuhvata; i (iv) testiranje fizikih oblika i povrina -
horizontalni i vertikalni sklop.
Primena i provera rezultata prethodnog koraka
Preliminarni koncept mree tokova i dimenzija blokova (usklaen s
karakteristikama obraivanog podruja) determinie (da ponovimo):
stepen komunikativnosti prostora; fiziku i vizuelnu dostupnost
sadraja; stepen javnosti i nivo reprezentativnosti prostora i objekata.
Kroz konceptualnu dispoziciju razliitih namena i pojedinih magnetnih
sadraja vrimo dalju proveru i razradu usvojenih polaznih
opredeljenja.
Ilustracija na primeru stambenog naselja
Beanijska kosa I, 1984.(sl. 22,23)
Urbanistiki projekat stambenog naselja I mesne zajednice na Beanijskoj
kosi bio je uslovljen prethodno izraenim Detaljnim urbanistikim planom.
Prema njemu je zamiljen koncept naselja preteno po klasinom
urbanistikom modelu (hijerarhija ulica i socijalnog prostora; segregacija
peakih i kolskih tokova; i rangiranja nestambenih sadraja na centar mesne
zajednice i kategoriju snabdevakog punkta). Kroz izradu urbanistikog
projekta ugraene su izvesne promene u koncept naselja, a u domenu
zakonskih mogunosti, bez izmene i dopune usvojenog DUP-a. One se pre
svega odnose na formiranje protone mree tokova s minimumom kratkih
slepih ulica za mali broj porodinih kua (izloeno u prethodnom koraku).
Vea su ogranienja bila kod unoenja promena u odnosu na dispoziciju
nestambenih sadraja, tako da se pristupilo kompromisnom reenju. Zadran
je uslovljen koncept formiranja centra i punktova. Pri tome je korigovana
njihova dispozicija. Oni nisu locirani u teitu gravitacionih podruja, ve u
skladu s loginim tokovima dnevne mobilnosti stanovnitva u naselju.
Formirani su javni prodori koji usmeravaju ciljna kretanja stanovnika
prihvatajui ih odgovarajuim prostorima i sadrajima. Za radnoaktivno
stanovnitvo na relaciji stan - posao to su direktni pristupi trotoarima ulica, a
za najstarije i najmlae to je alternativna ponuda peakih staza kroz
dvorita stambenih grupacija i pasae viespratnih objekata.
KORAK 2 SVRHA GRADSKIH TOKOVA 35
U nastojanju da se programski, prostorno i oblikovno postignu kvaliteti
urbanosti koji, u jednom stambenom naselju na periferiji grada, mogu umanjiti
nostalgiju za centrom grada, ostvaren je prostorni potencijal za buduu javnu
namenu u skladu sa razvojem naselja. To su objekti koji direktno ine ulini
front i ije prizemlje predstavlja razvojni potencijal za spontano obogaivanje
naselja nestambenim sadrajima (lokali i poslovni prostori u ulicama s visokim
stepenom komunikativnosti). Dananji ivot naselja ukazuje na injenicu da je
ovakvo predvianje bilo opravdano, i da je pomenuti koncept zaiveo tamo
gde je podran i kroz arhitektonsko projektovanje objekata. Gde to nije
uinjeno, zapaaju se previe spontane i haotine transformacije. One
predstavljaju dragocen poligon za dalja istraivanja i uspostavljanje povratne
spege za budue urbanistike i projektantske aktivnosti.
36 SCENARIO IVOTA U GRADU
Analiza potranje za razliitim sadrajima
Potranja za odreenim sadrajima uslovljena je, istovremeno,
zadovoljavanjem potreba stanovnika i ostvarivanjem komercijalnih
zahteva i efekata pojedinih lokacija i sadraja. Predinvesticione studije
su osnov za ulaganje sredstava u odreene projekte i njihovu
realizaciju. Lepo je zamisliti ta se sve moe uraditi, ali je odluujue -
ko, zato i kako e, sve to realizovati. Znaaj ekonomskih parametara
u trinom privreivanju je prioritetan i predstavlja sutinu ovog
scenografskog koraka
3
. S obzirom da nije u domenu delovanja autora,
nee biti detaljno razmatran u okviru publikacije, uz napomenu da
timski rad ukljuuje strunjake koji navedeni aspekt razrauju uz
saradnju s urbanistima.
Razmotriemo potranju za odreenim sadrajim u okviru programsko-
prostornog koncipiranja urbanistikog projekta, a u domenu provere
zadatka dobijenog od naruioca posla. Najee se od investitora
dobijaju odgovarajui numeriki zahtevi, a iz planskih dokumenata
standardi i urbanistiki parametri koji predstavljaju tradicionalnu formu
kvantitativnog iskazivanja programa. Kvalitativna nadgradnja izraena
kroz upotrebni i oblikovni potencijal lokacije nije zastupljena. Oslanjanje
samo na numerike okvire vodi ka rutinskom pristupu i ispunjavanju
komercijalnih i administrativnih uslova. Potrebno je istai da program
predstavlja centralnu i odluujuu pokretaku energiju procesa
projektovanja. On ukazuje na aktivnosti u prostoru, na korisnike, na
svrhu postojanja i oblikovanja prostora, uz razradu intenziteta i
uestalosti korienja, poeljnu povezanost objekata, njihovu
organizaciju i servisnu podrku. Ujedno, on predstavlja rezultat dijaloga
izmeu urbaniste - projektanata i naruioca projektne dokumentacije.
Za projektanta je ovakva vrsta razgovora struna obaveza kojoj treba
odgovoriti, a za investitora put ka boljem razumevanje oekivnog
rezultata. Program trpi konkretne izmene u daljem procesu
projektovanja kao posledice potpunijeg upoznavanja potencijala
lokacije i uspenije interakcije s naruiocem posla.
Ilustracija na primeru podruja posebne namene
Priobalje Dunava, Grocka, 1992. (sl. 24)
Prema DUP-u Priobalja Grocke uraenom 1983. godine istaknuti su sledei
ciljevi razvoja predmetnog podruja u odnosu na namenu: (i) omoguiti
vienamensko i istovremeno korienje priobalnog pojasa, obale i reke; (ii)
ostvariti optimalnu organizaciju namene i funkcija prema komponibilnosti; i (iii)
KORAK 2 SVRHA GRADSKIH TOKOVA 37
programskim reenjem i prostornom organizacijom priobalja stvoriti
mogunost za planiranje rekreacionog centra na Groanskoj adi u drugoj fazi.
Prema navedenom DUP-u izvedena je samo obaloutvrda, uz nasipanje
povrine od 11 ha. Ovaj prostor priobalja predvien je kao poslovno-privredni,
kulturno-zabavni i sportsko-rekreativni centar na reci (ve pomenuti materijal -
Informacija o "Zlatnoj obali Dunava - Grocka" 1990.god.).
U aktuelnom trenutku more postaje sve "udaljenije, te je neophodno aktivirati
potencijal reka u neposrednom okruenju Beograda za turistiki boravak u
letnjem periodu. Za stanovnike Grocke i itavog Beograda, priobalje Dunava
prerasta u izletite na reci, a za ire podruje u letovalite. Navedeno
opredeljenje definie potranju za sadrajima kroz sledee kriterijume: (i)
specifinost potencijala lokaliteta uz reku; (ii) zahtev za lociranjem sadraja
izrazite atraktivnosti i privlane moi (funkcija magneta); (iii) jedinstvenost
pojedinih namena odnosno uvoenje specifinih i prepoznatljivih sadraja radi
formiranja identiteta Zlatne obale u Grockoj; (iv) raznovrsnost sadrja
prilagoena starosnoj strukturi korisnika; (v) celodnevna i celogodinja
mogunost intenzivnog korienja; i (vi) razvojnost i dinaminost prostora
ostvarena kroz mogunost prihvatanja promena.
Globalna namena prostora priobalja (orjentacioni okvir sadraja):
1. nestambeni sadraji (dominantni na podruju):
trgovina na veliko - prodavnice proizvodnih punktova po snienim
(fabrikim) cenama (prodaja na veliko) za zado-voljavanje
svakodnevnih i povremenih potreba stanovnika (diskonti);
trgovina na malo - svi vidovi prodaje: od kioska, piljarnice, butika,
prodajnih galerija do export-import agencija i robnih kua, prodaje
sadnica i voarske/vinogradarske opreme (vrtni paviljon),
amaca i pribora za ribolov. Specifina prodaja vezana za
proizvodne kapacitete podruja - sajamska prodaja domaih vina,
proizvoda od meda, vonih preraevina i sl.;
zanatstvo - uobiajene kategorije linih usluga i usluga do-
mainstvu do specifinih usluga, uslovljenih karakteristikama i
potencijalima lokaliteta (popravka amaca i motora za amce,
opreme za ribolov i sl.);
finansije i poslovanje - banke, agencije, informacioni punktovi,
poslovni prostori, specijalizovani biroi i dr.;
kultura, obrazovanje - prodajni izlobeni prostori (eko-centar,
akvarijum); razni vidovi komercijalizovane obuke (kompjuterska
letnja kola, kursevi makrobiotike ishrane), seminari, reklamne i
nauno-tehnoloke manifestacije; kreativne radionice (mode-
larstvo brodova);
38 SCENARIO IVOTA U GRADU
ugostiteljstvo - riblji, nacionalni i makrobiotiki restorani; picerije,
poslastiarnice, kafii do kioska za prodaju mekika, palainki ili
kokica;
turizam - smetajni kapaciteti srednje kategorije (pansionskog
tipa) za potrebe poslovnog i organizovanog turizma (letnja kola
jezika, kompjutera, nauno-tehnoloki i struni seminari, boravak
vezan za aktivnosti fitness centra obogaen aktivnostima
vezanim za vodu -igota na Dunavu, ili sportskog ribolova) u
drutvenom i privatnom aranmanu;
sport, rekreacija, zabava - sportski tereni i kompleksi (mogunost
natkrivanja u zimskom periodu), bazeni, staze zdravlja, kreativna
igra dece i omladine, saloni zabave, deiji grad na vodi,
manifestacije na reci (sportskog i estradnog karaktera), klubovi,
bazen-jezerce koji zimi prerasta u klizalite uz odgovarajuu
opremu i asocijaciju na prirodnu tvorevinu.
2. stanovanje - specijalizovano i/ili reprezetativno stanovanje - poslovni
apartmani (rena povezanost sa slobodnim carinskim zonama,
vodeni tramvaj), time sharing apartmani, specijalizovane kolonije-
umetnika, povratak prirodi i sl.
Komercijalnim efektima predvienih sadraja doprinosi se poveanju stepena
realnosti za izgradnju, zaivljavanje i adekvatno odravanje prostora priobalja.
Sadraji i njihovi kapaciteti iskazani su kao generalno opredeljenje autora na
osnovu usvojenih kriterijuma i prostornog potencijala priobalja. Ostavljena je
mogunost za fleksibilno i dinamino praenje interesovanja pojedinih
investitora, kao i budueg odnosa ponude i potranje. Predlog dispozicije
sadraja dat je ematskim grafikim prikazom. Posebno je razmatran
raspored magneta u cilju aktiviranja i zaivljavanja itavog prostora priobalja.
U cilju ostvarivanja predloenih sadraja objekata i povrina priobalja,
neohodno je postii organizacione preduslove ostvarivanja potencijalnih
upotrebnih vrednosti povrina i objekata, kao i njihovog odravanja. Potrebno
je usvojiti koncept kontrolisanog prostora. Navedena pretpostavka uslovljava
razmatranje i definisanje vlasnitva ili zakupa kako objekata, tako i slobodnih-
neizgraenih povrina, to ne predstavlja, kod nas, odomaenu praksu.
Obzirom da se nalazimo u periodu tranzicije mogue je oekivati promene
institucionalnih i regulativnih okvira i na pomenutom planu.
KORAK 2 SVRHA GRADSKIH TOKOVA 39
40 SCENARIO IVOTA U GRADU
Provera kompatibilnosti sadraja
Pravilna prostorno-programska organizacija obraivanog podruja
direktno je uslovljena mogunou kombinovanja sadraja u
neposrednom okruenju. Meuzavisnost sadraja diktirana je
posledicama koje oni za sobom ostvaruju preteno u okviru promena:
(i) gustine zaposlenih, korisnika, vozila; (ii) ekolokih uticaja - buka,
zagaenje; (iii) morfologije gradskog tkiva; i (iv) uslova konkurencije.
Ilustracija na primerima
Primer 1. - stambeno naselje
Dragodan, Pritina, 1989. (sl. 25)
Generalno opredeljenje predloeno idejnim urbanistiko-arhitektonskim
reenjem u konkursnom elaboratu je planiranje razvoja grada iskazano kroz
opti cilj - poboljanje i unapreivanje uslova ivota.. Unutar njega su
diferencirani posebni ciljevi. Njihovo usvajanje je vreno postupkom selekcije i
odreivanjem prioriteta prema karakteristikama konkretne lokacije i zahtevima
konkretnih korisnika. Iz domena distribucije namene posebni ciljevi su
ostvarivanje: (i) kvaliteta stanovanja usaglaavanjem standarda stanovanja s
nivoom oekivane urbane razvijenosti podruja; i (ii) ostvarivanje potpune
funkcionalne opremljenosti naselja. Pri tome je, radi ostvarivanja principa
kontinuiteta razvoja (objanjeno u prethodnom koraku), usvojen koncept
koncentracije i disperzije, svojstven prirodnom razvoju gradskog tkiva. Njime
je kompatibilnost pojedinih namena iskazana na sledei nain:
Parametri vee koncentracije su (i) javni sadraji i vea protonost prostora
(kategorija javnog i zajednikog - centar, glavna ulica); (ii) samostalni
nestambeni sadraji komercijalnog tipa od znaaja za samo naselje i njegovo
ire okruenje (povremena trgovina i usluge, kultura i obrazovanje,
ugostiteljstvo i turizam, sport i rekreacija, kao i izdvojena proizvodno-usluna
zona uz magistralni put); i (iii) objekti vee spratnosti (preovlaujue
vieporodino stanovanje) s lokalima u prizemlju. Namena lokala predvia
iskljuivo sadraje koji su u pozitivnom odnosu sa funkcijom stanovanja. Oni
je ne naruavaju, ve nadopunjuju, prevodei naselje iz kategorije
spavaonice u dinamino gradsko okruenje (trgovina na malo, zanatske
usluge, mini-ugostiteljstvo, administrativne i finansijske usluge i drugi vidovi
poslovanja);
KORAK 2 SVRHA GRADSKIH TOKOVA 41
Parametri disperzije su: (i) odsustvo javnih sadraja u prizemlju i
smanjena protonost prostora (kategorija privatno i zajedniko); (ii)
manja gustina i spratnost (porodino stanovanje u prizemljima
viespratnih objekata -meoviti tip stanovanja i vea zastupljenost
klasinog tipa gradskog porodinog stanovanja); i (iii) predvianje
ugaonih pozicija za lociranje pojedinih komplementarnih nestambenih
sadraja (npr. svakodnevna nabavka), kao sagledljivih punktova i
komunikativnih prostora s najmanjim stepenom privatnosti.
42 SCENARIO IVOTA U GRADU
primer 2. - podruje posebne namene
park Sunana padina, 1991. (sl. 26)
Uobiajni programski koncept gradskog parka umanjuje mogunost izbora i
opredeljuje kategoriju najeih korisnika (penzioneri i deca u pratnji).
Ponudom raznovrsnih namena, komplementarnih meusobno i u odnosu na
osnovnu namenu parkovskih prostora, funkcionalno i ekonomski opravdanih,
mogue je aktivirati upotrebni potencijal gradskog parka za razliite strukture
korisnika: stepenom privlane moi, faktorom iznenaenja i mogunou
biranja
4
. Povremeno dolaenje u ovaj prostor i korisnika iz ireg gradskog
okruenja moe se podstai ponudom jedinstvenih/specificnih sadraja parka.
Idejnim projektom ureenja slobodnih povrina u dubodolini Repikog potoka
predvieni su atraktivni prostori i sadraji u cilju formiranja aktivnog parka -
privlanog za ire gravitaciono podruje.
Kriterijumi za izbor sadraja:
Komplementarnost i atraktivnost - pored uobiajenih sadraja parkovskih
povrina (etnih i biciklistikih staza, prostora za odmor i igru,
zabavnih i ugostiteljskih punktova) razmatrani su i specifini,
jedinstveni sadraji koji bi imali funkciju magneta u okviru
vienamenskog kompleksa parka (garden centar sa otvorenim
izlobenim prostorom dendro-materijala, makrobiotiki centar,
skate-drom). Motivisanost za obavljanje specifinih aktivnosti
doprinele bi aktiviranju i zaivljavanju tradicionalno neprijatne
dubodoline Repikog potoka;
Raznovrsnost - sadraji namenjeni razliitim starosnim strukturama
korisnika (deca, omladina, radno aktivno stanovnitvo, penzioneri);
Celodnevna aktivnost - sa posebnim akcentom na upotrebu prostora u
veernjim terminima (pre zatvaranja parka) jer doprinosi sigurnosti
tranzitnih peakih tokova;
Celogodinja upotreba - sankanje u zimskim terimninima, kao i
natkrivanje teniskih terena doprinosi komercijalnim efektima
zaivljavanja i odravanja parkovske povrine;
Razvojnost i dinaminost - (prihvatanje promena) fleksibilno i dinamino
praenje ponude i potranje, kontrola kvaliteta usluga, uspeha
poslovanja i efekata u odnosu na razvojne potrebe investitora i
korisnika, moe se ostvariti etapnom realizacijom parkovskih
povrina i sadraja (od senika - do objekta), promenom njihove
namene, kao i faznom koncepcijom ozelenjavanja;
KORAK 2 SVRHA GRADSKIH TOKOVA 43
44 SCENARIO IVOTA U GRADU
Komercijalizacija - komercijalnim efektima predvienih sadraja parka
doprinosi se poveanju stepena realnosti za izgradnju, zaivljavanje
i adekvatno odravanje parka u uslovima nae ekonomske
sadanjice. U cilju ostvarivanja predloenih namena i sadraja
objekata i povrina parka neohodno je postii organizacione
preduslove ostvarivanja potencijalnih upotrebnih vrednosti povrina
parka, objekata u njemu, kao i njihovog odravanja. Projektom je
predloen koncept ograenog parka , odnosno zatvorenog i
kontrolisanog prostora. Navedena pretpostavka uslovljava
razmatranje i definisanje vlasnitva ili zakupa parkovskih povrina
to predstavlja odreeni eksperiment u odnosu na nau
dosadanju (retko uspenu) praksu.
Prostorno-programskim konceptom parka definisan je centralni motiv parka -
jedinstveni Garden centar i vie prepoznatljivih punktova s
komplementarnim sadrajima iz domena ugostiteljstva, sporta, igre i kulture.
Analiza gravitacionog obuhvata
Od znaaja za zaivljavanje (opstanak i komercijalni efekat) pojedinih
sadraja je pored, kvaliteta usluga, jedinstvenosti sadraja (monopol i
dobar marketing) i broj korisnika koji im gravitira. Sagledavanje
relevantnog gravitacionog podruja za pojedine namene je u domenu
naeg urbanistiko delovanja.
Ilustracija na primeru rekonstrukcije gradskog tkiva
Markleberg, Lajpcig, Nemaka, 1991. (sl. 27,28,29)
Raznovrsnost namene razmatrana je kroz koncentraciju sadraja razliitih
delatnosti i koncept magneta (sadraji izrazite privlane moi), a u skladu sa
stepenom komunikativnosti prostora. Odreivanjem gravitacionih podruja na
osnovu primerenih distanci peakog kretanja i broju stanovnika (ukljuujui i
novo naseljsko tkivo), formirani su novi gravitacioni punktovi. Oni su linearno
povezani glavnom ulicom i aktiviraju njene graevinske potencijale za
prihvatanje razliitih sadraja.
KORAK 2 SVRHA GRADSKIH TOKOVA 45
Ujedno i neposredno okruenje glavne ulice postaje poligon spontanih
transformacija. Blagovremenim strunim delovanjem i adekvatnom
rekonstukcijom zone linearnog centra, spreile bi se mogue negativne
posledice pogreno ili nedovoljno aktiviranih prostora grada.
U neposrednom okruenju postojeeg centra naselja, predloen je stanini
punkt koji bi nastao sputanjem trase prigradske eleznice i objedinjavanjem
stanica obe pruge na platou u nivou terena. Izrazita komunikativnost punkta
(priliv i odliv putnika) nudi poligon za lociranje raznovrsnih sadraja s velikim
komercijalnim efektom. Drugi, novi, gravitacioni punkt, sasvim razliitog
karaktera, predloen je u okruenju novog naseljskog tkiva, parka i sportsko-
rekreativnog centra. On bi bio reprezentativnog i elitistikog karaktera s
mogunou pruanja turistike ponude. Poseduje izrazite ekoloke kvalitete,
ne samo zbog bujne vegetacije starog bogatakog imanja, ve i zbog
udaljenosti lokacije od trasa eleznikih pruga.
46 SCENARIO IVOTA U GRADU
KORAK 2 SVRHA GRADSKIH TOKOVA 47
Konceptualna provera fizike strukture
Preliminarna provera komplementarnosti fizike strukture grada i
pojedinih sadraja podrazumeva, pre svega, kategorizaciju sadraja
koji po svojim karakteristikama zahtevaju samostalnu zgradu i
adekvatan predprostor, i onih koji se javljaju u okviru drugih, poslovnih
ili stambenih, objekata. Navedena diferencijacija uslovljena je,
prvenstveno, stepenom privlanosti sadraja ili njegovim znaajem u
institucionalnom smislu. Izvesno je da namena magnetnog karaktera
koja privlai veliki broj korisnika, ili ima specifian znaaj (kulturni,
politiki, ekonomski), zahteva odgovarajui prostor, kako unutar
objekta, tako i izvan njega. Takvi sadraji su, najee, locirani na
sagledivim pozicijama, oblikovani reprezentativno i predstavljaju
vizuelne markere u prostoru grada.
Ilustracija na primeru rekonstrukcije gradskog tkiva
Rejonski centar Liman III, Novi Sad, 1993. (sl. 30)
Osnov predloenog urbanistikog reenja za Rejonski centar Liman III ini
koncept formiranja urbanog prostora koji bi posedovao atribute grada (ulicu,
trg, pjacetu, pasa), a ne samo obeleja prostornog skupa izdvojenih
specijalizovanih sadraja i objekata. Pri tome su usvojena sledea polazna
opredeljenja: (i) dispoziciju sadraja prilagoditi razliitom stepenu privlanosti;
i (ii) preliminarnu formu fizikih struktura i povrina reavati kroz
kompatibilnosti sadraja i forme prostora, odnosno objekata.
Orjentacioni okvir sadraja i njihova dispozicija u fizikoj stukturi:
trgovina na veliko - prodaja na veliko za zadovoljavanje svakodnevnih i
povremenih potreba stanovnika (diskont) prednji deo garae uz
Balzakovu ulicu. Prednosti su laka dostupnost, mogunost
parkiranja i upotrebe kolica na otvorenom prostoru, aktiviranje
prizemnog nivoa dragocene pozicije ugla koji je, raspisom konkursa,
namenjen javnoj garai?!
trgovina na malo - svi vidovi prodaje od kioska, piljarnice, butika, do
prodajnih galerija i specijalizovanih prodavnica - preteno prizemne
etae razvijenih frontova postojeih i novih ulica. Posebno
obrazloenje zahteva predloena dispozicija robne kue na uglu
ulica Narodnog fronta i ekspirove, jer je lokacija zadata raspisom
konkursa u sredini kompleksa. Stav autora je da robna kua, i u
funkcionalnom i u oblikovnom smislu, zavreuje tradicionalno
atraktivnu lokaciju "ugla gradske ulice", posebno ako joj je
48 SCENARIO IVOTA U GRADU
alternativa (po raspisu konkursa) nadzemna javna garaa, i to
naspram budueg hrama. Argumentaciju za takav izbor ini prostor
raskra, ugla bloka, autobuskih stajalita - odnosno tema vizuelne i
fizike dostupnosti. Ujedno je ovaj prostor visokog stepena
komunikativnosti zbog privlanosti neposrednog okruenja (park,
studentski kompleks, budui hram). Doprinos je dvostruki: oblikovni
- u morfologiji gradskog tkiva; i komercijalni - efekat dostupnog,
magnetnog, i masovno napajanog sadraja (autobuska stajalita,
postojei tranzitni peaki pravac i raskre prometnih ulica -
peaki prelazi).
Odabrana lokacija omoguava i dopunu programa robne kue kroz
prerastanje samousluge u dragstor, kao i lociranje atraktivnog
restorana na krovnoj etai (petoj fasadi u cilju unapreenja vizura za
stanare okolnih solitera).
zanatstvo - uobiajene kategorije linih usluga i usluga domainstvu do
specifinih (uz javnu garau - pranje i opravka automobila).
Lokacija: unutranjost blokova, dispozicije s niim stepenom
reprezentativnosti.
finansije i poslovanje - banke, agencije, informacioni punktovi, poslovni
prostori, specijalizovani biroi i dr. Lokacija: etani nivoi poslovnih
objekata.
kultura, obrazovanje - prodajni izlobeni prostori, muziki centar -
dvonamensko sklonite; razni vidovi komercijalizovane obuke
(strani jezici, kompjuterska letnja kola, kursevi makrobiotike
ishrane) - etae poslovnih objekata; letnja scena na poslednjoj etai
garae iza robne kue;
ugostiteljstvo - restorani (nacionalni, makrobiotiki i sl.), picerije,
poslastiarnice, kafii do kioska za prodaju mekika, palainki ili
kokica - poslovni objekti uz Ulicu Narodnog fronta, s mogunou
aktiviranja atrijumskih partija, pjaceta, peakog "sokaka" ili krovne
etae robne kue;
turizam - smetajni kapaciteti srednje kategorije (pansionskog tipa) za
potrebe poslovnog turizma - objekti namnjeni specijalizovanom
stanovanju.
rekreacija, zabava - aktiviranje krovne etae (pete fasade) velike garae
na uglu ulica Narodnog fronta i Balzakove kroz sadraje koji e se
atraktivnom formom i komercijalnim efektom uskladiti s potencijalom
lokacije visokog stepena komunikativnosti ("fitness" centar -
teretana, masaa, kozmetika, ili "Vegas" centar - fliperi, bilijar,
video-igre, "kazino"). Ujedno e se doprineti oblikovnom izrazu
sagledivog ugaonog punkta.
KORAK 2 SVRHA GRADSKIH TOKOVA 49
50 SCENARIO IVOTA U GRADU
stanovanje - stambeni objekat, predvien programom konkursa, lociran
je kao deo sklopa postojeeg stanovanja, izdvojen novom ulicom od
objekata preteno namenjenih nestambenim sadrajima. Dopunu
programa ini specijalizovano stanovanje (samci, mladi brani
parovi) ili poslovni apartmani, u sklopu objekata centra.
Kako zastupljenost sadraja ne zavisi samo od potencijala lokacije,
kreativnosti i motivacije urbaniste i projektanta, ve i od postojanja, volje i
moi investitora, buduih vlasnika, korisnika, javnih slubenika i drugih,
predlozi iskazani reenjem su dati kao mogunost izbora i animacija.
Osnovna predpostavka je da se komercijalnim efektima doprinosi poveanju
stepena realnosti za izgradnju, zaivljavanje i adekvatno odravanje prostora.
USVAJANJE KONCEPTUALNIH POSTAVKI
Rezultat drugog urbanistiko-projektantskog koraka je programsko-
prostorni koncept urbanistikog reenja. On iskazuje svrhu odvijanja
tokova na obraivanom podruju i vri dopunu konceptualnih
opredeljenja iz prethodnog koraka kroz usvajanje:
dispozicije sadraja razliitog stepena privlanosti i
kompatibilnosti; i
preliminarne forme fizikih struktura i povrina.
Na taj nain ostvarujemo novi skup ulaznih podataka za razradu u
narednom koraku procesa nastajanja gradske scene, odnosno
scenografskog procesa.

1
Pogledati: Rapoport, A. (1977) Human Aspects of Urban Form. Towards a Man-
Environment Approach to Urban Form and Design.
2
Pogledati: Bentley, i., Alcock, A., Murrain, P., McGlynn, S., Smith, G. (1985)
Responsive environments: A manual for designers.
3
Isto, str. 35-41. Za itaoce koje ovo podruje posebno zanima: Prirunik za primjenu
zajednike metodologije za ocenjivanje drutvene i ekonomske opravdanosti
investicija i efikasnosti investiranja u SFRJ. Udruenje banaka Jugoslavije,
Beograd, 1989.
4
Bazik, D., Mati, M. (1994) Potencijal gradskih parkova.
RAZUMEVANJE GRADSKE FORME 51
3 RAZUMEVANJE
GRADSKE FORME
KUDA VODE TOKOVI?
ITLJIVOST GRADSKOG
PROSTORA
Stepen pristupanosti i raznovrsnosti namene dobijaju na snazi ukoliko
su praeni lakoom orjentacije i snalaenja u prostoru, kao i itljivim
odnosno asocijativnim formama. Homogena morfologija gradskog
sklopa predstavlja potvrdu tokova i doprinos zaivljavanju raznovrsnih
sadraja. Identitet objekta, prostora, gradske celine, utisnut u svesti
korisnika, formira perceptivnu strukturu koja doprinosi njegovom
razumevanju i prihvatanju. U tom sluaju su jednostavne posete
nepoznatim delovima grada i jasna usmeravanja stranaca da stignu do
konkretnog cilja. Uostalom, da bi se predstava uspeno odvijala akteri
moraju razumeti i zapamtiti scenografsku postavku na pozornici.
Zato smo se opredelili za potenciranje navedenih konstatacija i
razmatranje teme itljivost prostora? Zato to su novoizgraeni delovi
gradova izgubili pomenuta obeleja morfologije tradicionalnih gradskih
prostora. Slobodnostojei viespratni objekti ne definiu spoljni prostor
svojim volumenom u smislu usmeravanja i zadravanja tokova,
podravanja vizura i formiranja perceptivne strukture. Prostor je
razgraen, amorfan, definisan samo dvodimenzionalno - crteom na
papiru ili pogledom iz aviona. On ne poseduje pravu prostornu meru
prilagoenu ovekovim potencijalima sagledavanja. Unificirana i
masovna izgradnja objekata bez identiteta i preteno jednonamenskih,
kao i hijerarhija tokova i prostora, oteavaju itljivost gradskog prostora
i snalaenje u njemu. Koliko je samo puta svako od nas zalutao u
nekom od novih stambenih naselja?
Pomenuti prostori, iako relativno novoizgraeni, ve zahtevaju fazu
rekonstukcije. Struna reakcija ne izostaje, ali sporo zaivljava. O tome
nam govori i raspis meunarodnog konkursa s temom Budunost
Novog Beograda 1986. godine. Prispeli radovi su ponudili niz celovito
52 SCENARIO IVOTA U GRADU
sagledanih odgovora na temu humanizovanja novobeogradskih
struktura kroz uspostavljanje atributa gradskih ambijenata, ali su
pomaci u konkretnoj realizaciji stidljivi. S druge strane, parcijalno
delovanje, po zakonima trita, aktivira neizgraene prostore
stambenih naselja ili prizemlja viespratnih objekata (naroito
zajednike prostorije ili natkrivene prolaze koji imaju alternativni tok).
Tako je npr. razgraeni ulini front glavne ulice na Banovom brdu -
Poeke ulice, dobio dopunu kroz niz objekata komercijalnog
sadraja u skladu s postojeim stepenom komunikativnosti ulice.
Perceptivna struktura ulice je izmenjena i stvorena su obeleja
gradske ulice. Da li je ona ulepana, ili ne, sadrajnija ili haotinija,
pitanje je detaljnije analize. injenica je da je postala urbanija i po
raznovrsnosti zastupljenih sadraja i po svojoj morfologiji. Jo manja
intervencija moe doprineti snalaenju u prostoru naselja. Unificirani,
jednolini stambeni objekti Skojevskog naselja u Koutnjaku dobili su
mogunost promene namene zajednikih prostorija za smee (koje
nisu ni aktivirane) u prizemljima objekata uz zonu ulaza. Ovi prostori su
orjentisani ka kolsko-peakim (komunalnim) pristupima koji su
oblikovani kao ulice (uzan kolovoz i trotoar) i koji su, pored zabrane
kretanja i parkiranja privatnih vozila, spontano i zaiveli kao ulice.
Raznovrsnost sadraja u pomenutim prostorijama-lokalima i razliitost
reklama dale su element prepoznavanja anonimnim stambenim
objektima i oslonac korisnikoj percepciji okruenja.
U skladu s prethodnim razmatranjem sledei korak scenografskog
procesa je podravanje mree tokova i sadraja kompozicijom
prepoznatljivih volumena i povrina, odnosno trodimenzionalnom
strukturom prostora. Istiemo jo jednom, da e gradski prostor,
svojom morfolokom ponudom, aktivirati potencijalne korisnike samo
ukoliko je on itljiv, razumljiv, prepoznatljiv i s mogunou formiranja
jasnih perceptivnih sruktura.
POLAZNA OPREDELJENJA URBANISTE
Oblikovanje gradskog prostora zahteva uspostavljanje definisanih
morfolokih obeleja kroz: (i) usmeravanje razliitih tokova adekvatnom
morfologijom prostora i fizikim obelejima; (ii) prevoenje mrea
tokova i sadraja u trodimenzionalnu formu radi formiranja itljive
perceptivne strukture gradskih prostora; i (iii) diferenciranje forme
prema sadraju i stepenu reprezentativnosti. Pri tome smo voeni
odreenim kriterijumima za formiranje morfologije izgraenog prostora:
RAZUMEVANJE GRADSKE FORME 53
uspostavljanje odnosa prema morfologiji okruenja (kontrast,
uklapanje, prelazni oblici);
podravanje vizulnih determinanti i repera; i
formiranje definisanih urbanih prostora (gradsko dvorite,
gradski blok, ulica, skver, pjaceta, trg, park, rekreativan prostor,
izletite, obala reke i sl.)
Usklaenost tokova i morfologije gradskog prostora
Trodimenzionalnim formama moemo negirati ili podrati uspostavljenu
logiku odvijanja tokova, njihov pravac, ukrtanja i mogunost izbora
promene pravca kretanja. Razgraeni gradski prostori nude fiziku
protonost prostora ak i kada ona nije programski obraena (utabane
zemljane preice u naseljima). Takva kretanja su samo posledica
neadekvatnog reavanja tokova, bez uoavanja ciljeva i formiranjem
dilema u kretanju koje, naknadno i spontano, reava scenario ivota u
gradu (sl. 31).
54 SCENARIO IVOTA U GRADU
Fizike determinante definiu mogunost ili nemogunost prolaenja
kroz neki prostor. Samo pravilno sagledani potencijalni tokovi i
zadravanja treba da su podrani izgradnjom trodimenzionalnih
struktura. U protivnom bi posledice bile jo gore od utabanih preica u
nedefinisanom prostoru.
Prostor zatvaramo i otvaramo, suavamo i irimo, u skladu s namenom
i postojeim, ili oekivanim, stepenom komunikativnosti. Skoro da je
mogue porediti odvijanje tokova u gradu s definisanim renim tokom.
Reno korito se formira prema koliini vode u protoku, kao i morfologiji
i sastavu tla obala. Ono se spontano iri u susretu s drugom rekom,
formirajui ue, odnosno raskre vodenih puteva. Tako i scenograf
gradskog prostora definie ulicu kao linearnu formu prostora, koridor
tokova, u skladu s njihovim intenzitetom i insolacionim uslovima;
prostor raskra proiruje od nivoa raskrsnice, preko skvera do trga, u
skladu sa stepenom komunikativnosti, intenzitetom susretanja na
ukrtanju tokova, prisustvom motiva za zadravanje i znaajem za
formiranje matrice grada (odgovarajua dispozicija trgova i skverova);
dvorita dimenzionie prema broju korisnika i mikroklimatskim uslovima
i sl.
Jasna perceptivna struktura gradskog prostora
ovekova percepcija okruenja, s teitem na vizuelnoj percepciji,
predmet je brojnih istraivanja
1
. Formiranje prostornih predstava
uslovljeno je potencijalima samog korisnika i predstavlja subjektivni
pogled na objektivnu stvarnost.
Izvesno je da je oseaj otvorenosti i
zatvorenosti prostora lini doivljaj
(poneko je klaustofobian). I pored
navedenih konstatacija, istraivanja
vezana za percepciju prostora nude
nam generalizovane zakljuke na bazi
usvojenih metoda i tehnika. Oni
predstavljaju upotrebljiv alat ili
pomagalo za formiranje konceptu-
alnih postavki scenografije gradskih
prostora. To su, pre svega odnosi
pretene visine objekata i irine
njihovih meusobnih rastojanja (sl. 32)
koji definiu geometrijske potencijale
prostora: linearnost prostora, njegovu
zatvorenost, otvorenost ili potpunu
RAZUMEVANJE GRADSKE FORME 55
razgraenost. Moda je u tom smislu korisno pomenuti esto
upotrebljavanu analogiju da su kontinualni nizovi objekata u gradskom
prostoru ekvivalentni zidovima u unutranjem prostoru, te da se ulica
moe porediti sa hodnikom, trg s dnevnom sobom
2
, odnosno eksterijer
objekata s enterijerom prostorija (sl. 33).
Diferencirana reprezentativnost forme prostora i objekata
Raznovrsna morfologija gradskog prostora, definisana volumenima
objekata i rastojanjima meu njima, nudi bogatu paletu stepenovanja
nivoa reprezentativnosti prostora i objekata. Ona se ne odnosi samo
na, u prethodnom koraku pomenut, stepen privlanosti i znaaj
pretene namene objekta, ve i na njegovu poziciju u fizikoj strukturi
grada. Gradski prostor definie polje sagledavanja pojedinih
trodimenzionalnih formi. Linearni prostor ulice omoguava dubinske
56 SCENARIO IVOTA U GRADU
vizure i spreava celovito sagledavanje naspramnih frontova. Nivo
reprezentativnosti prostora se zadrava na ulaznim partijama i u zoni
donjih etaa objekta, a u skladu sa irinom ulice. Za razliku od njega
prostor skvera i trga omoguava sagledavanje trodimenzionalnih celina
i samim tim uspostavlja izraenije zahteve za poveanim stepenom
reprezentativnosti objekata u celini (sl. 34).
RAZUMEVANJE GRADSKE FORME 57
Markiranje ugaonih pozicija i drugih promena pravca kretanja, kao
zavrnih akcenata dubinskih ulinih vizura, predstavlja bogat oblikovni
potencijal gradske pozornice. Poseban element itljivosti prostora
ine vizuelne dominante u gradskom prostoru. One se sagledavaju sa
razliitih pozicija zbog svoje izraene tree dimenzije (sl. 35).
Uoljivo je da posedujemo bogat scenografski aparat za osmiljeno
koncipiranje morfologije grada. Uz njegovu upotrebu i nau
imaginaciju i kreaciju, ona postaje doprinos razumevanju, itanju i
snalaenju graana u prostoru.
REDOSLED SCENOGRAFSKIH AKTIVNOSTI
Na sledei korak u procesu projektovanja, usmeren na formiranje
koncepta fizike stukture obraivanog podruja, podrazumeva sledee
aktivnosti: (i) nezobilaznu primenu i proveru konceptualnih opredeljenja
iz prethodnih koraka; (ii) analizu uticaja ireg okruenja i postojee
urbane morfologije, kao i ukljapanje novih fizikih obeleja.; i (iii)
proveru perceptivne ponude kroz komparaciju doivljaja prostora od
strane korisnika i sopstvenog vienja.
Primena i provera rezultata prethodnog koraka
Kroz razmatranje koncepta trodimenzionalne fizike strukture podruja
opredeljujemo se za stepen podravanja i nivo usmeravanja do sada
usvojenih mrea tokova i sadraja, ili za njihovu radikalnu promenu.
58 SCENARIO IVOTA U GRADU
Ilustracija na primerima
primer 1.- stambeno naselje
Kamberovia ravan, Zenica, 1984. (sl. 36,37,38,39,40)
Osnov urbanistikog reenja predloenog konkursnim elaboratom bio je
formiranje novog stambenog naselja kao dela gradskog tkiva uz
posedovanje obeleja gradskih ambijenata (glavne i sporedne ulice, skvera,
trga)
3
. Dobijanje IV nagrade na optem jugoslovenskom konkursu
(nekadanje Jugoslavije) predstavlja javnu afirmaciju predloenog koncepta,
davne 1984. godine. Pomenuta nagrada predstavlja njegov izlazak iz
anonimnosti, jer se potpuno razlikovao od urbanistikog koncepta
prvonagraenih i ostalih radova s pretenim opredeljenjem za centralnu
peaku kimu naselja. Zanimljiva je i izjava jednog od lanova irija
Napravili ste pravi gradi (sl. 36). Punu potvrdu koncepta prua slinost s
dananjom graditeljskom praksom stambenih naselja koja uspeno
zaivljavaju (po miljenju autora publikacije - npr. realizovana naselja
Beanijska kosa I, Golf na Banovom brdu i sl.). U ovom tekstu se neemo
baviti obrazlaganjem ponuenog reenja, ve emo istai samo razmatranja
relevantna za naslovljenu scenografsku aktivnost.
Koncept predloene mree gradskih ulica karakterie kontinualnost,
protonost, prilagoenost konfiguraciji terena i vei broj uliva/izliva, odnosno
prikljuaka na postojee ulice (sl. 37). Konkursni zadatak je formulisao samo
jedan prikljuak. Glavna ulica predstavlja kimu naselja, kako u smislu
tokova, stepena komunikativnosti i zastupljenih sadraja, tako i u odnosu na
morfologiju prostora. Njena linearnost je naglaena spratnou objekata
ulinog fronta. Lomljenjem trase ulice (pod uglom od 45
o
) stvoreni su uslovi za
RAZUMEVANJE GRADSKE FORME 59
usporenje brzine vonje i, s druge strane, punktovi za oblikovanje vizuelnih
markera u takama promene pravca dubinskih vizura.
Ujedno su pozicije preloma pogodovale formiranju proirenih prostora trga i
sistema pjaceta uz potencijal otvaranja panoramskih vizura sa uzvienih
pozicija zaravni (sl. 38). Razliitost prostora i objekata koji ga formiraju
doprinosi identitetu i itljivosti prostora. Ovako formirana glavna ulica naselja
dobija pulsirajui gradski karakter objedinjenih i usmerenih tokova, sadraja i
kontakata. Ona prestaje da bude saobraajnica - pretei koridor opasnih i
brzih metalnih naprava.
Specifinost reenja je u tome da se navedeni princip ne primenjuje bez
provere. Trase glavne ulice naselja i ulivajuih stambenih ulica u potpunosti
su podrane odgovarajuom morfologijom fizikih stuktura (sl. 39).
60 SCENARIO IVOTA U GRADU
RAZUMEVANJE GRADSKE FORME 61
Za razliku od njih formirana je i obodna ulica koja na znaajnom delu svoje
trase nema izgradnju. Zbog ega se trasa ulice ne koristi racionalno? Razlozi
su u karakteristikama same lokacije. Prvi pogled na geodetsku podlogu
asocirao nas je na povlaenje izgradnje stambenih objekata upravo ka ivici
zaravni ispod koje je reka Bosna (efekat vode, vizuelne pogodnosti i sl.).
Obilazak lokacije nas je usmerio da od jednog dela pomenute ivice povuemo
stambenu izgradnju ka unutranjosti zaravni i naspramnoj padini. Tek na licu
mesta, uoili smo nepovoljnost ovog dela zaravni koji je u nivou dimnjaka
gorostasne elezare locirane na drugoj obali reke Bosne. Konceptualno
opredeljenje je iskazano formiranjem poluotvorenih stambenih blokova, pri
emu isturenu poziciju prema elezari imaju samo kalkani stambenih objekata
utopljeni u zatitni pojas zelenila. Tako je teite formirano u unutranjoj
fizikoj strukturi, odnosno glavnoj ulici naselja.
Obodna ulica smanjenog intenziteta dobija svoje opravdanje u ostvarivanju
kvaliteta protonosti prostora i u prihvatanju mirujueg saobraaja uz
kolovoz ulice, a ne na izdvojenim i posebno oblikovanim (rtvovanim) parking
prostorima. Zadrali smo mogunost da vozila miruju u onom prostoru koji im
je istovremeno potreban i za nesmetano kretanje (bez slepih ulica).
Morfoloka provera uspostavljene mree tokova i sadraja iz prethodnih
koraka projektantskog procesa nije je u potpunosti podrala, ali je nije ni
ukinula. Dala joj je samo diferencijaciju u tretmanu kroz trodimenzionalnost
prostora (sl. 40). Obodna ulica nije klasina gradska ulica ve vie protoan
parking, rastereenje glavne ulice od tranzitnih tokova i vezni element
kontinualne uline mree bez neprijatnih slepih zavretaka .
62 SCENARIO IVOTA U GRADU
primer 2.- stambeno naselje
Beanijska kosa I, Beograd, 1984. (sl. 41,42)
Prethodno uspostavljena mrea tokova i sadraja nije dovoljno podrana kroz
fiziku strukturu naselja. To je uslovljeno, pre svega, administrativnim
razlozima. Urbanistiki projekat stambenog naselja raen je na osnovu
usvojenog Detaljnog urbanistikog plana za iju Izmenu i Dopunu nije bio
zainteresovan investitor zbog nepovoljnog ekonomskog i vremenskog efekta.
Kao takav, projekat nuno poseduje i odreene kompromise koji se ogledaju
u: konceptu tokova (aktiviranje kolsko-peakih staza za pristup stambenim
objektima u unutranjosti bloka); ukupnoj dimenziji blokova namenjenih
vieporodinom stanovanju; dispoziciji sadraja nestambene namene
(prethodno razmatrani koraci projektantskog procesa); i nepotpunim
formiranjem ulinih frontova (od znaaja za koncipiranje morfologije gradskog
prostora). I pored toga, da ponovimo, ovo naselje predstavlja (po miljenju
mnogih, posebno stanara) znaajan doprinos inoviranju postojeeg
urbanistikog modela stanovanja u predgrau.
itljivost prostora naselja (identitet i prepoznatljivost delova naselja)
ostvarena je kroz arhitektonski razliite projekte sklopova stambenih objekata.
Ova znaajna promena u odnosu na dotadanju izgradnju velikih stambenih
naselja po unificiranim projektima objekata, ugraena je u postavke Detaljnog
urbanistikog plana. DUP-om predloeno urbanistiko reenje
(slobodnostojei objekti i hijerarhije tokova) bilo je tee u potpunosti prilagoditi
konceptu naselja s atributima morfologije grada. I pored naglaene razlike
izmeu prednje, sagledive i pristupne strane bloka i njegove unutranjosti, u
sluaju viespratnih objekata blok se isuvie povlai od linije ulice i ne definie
njenu linearnu formu (sl. 41). Kada je jo na drugoj strani niz porodinih kua,
ulica postaje razgraena i nije vie element integracije meu naspramnim
stranama, ve pre uspostavljanje granice meu njima.
RAZUMEVANJE GRADSKE FORME 63
64 SCENARIO IVOTA U GRADU
Definisana polja sagledavanja mogu se prepoznati samo u ulici koja vodi ka
cenrtu mesne zajednice i pojedinim stambenim ulicama porodinog
stanovanja.
DUP-om predloen koncept porodinog stanovanja ispotovao je zahteve za
poveanjem gustine stanovanja na temu gradske porodine kue (objekti u
nizu ili atrijumski). S druge strane, potpuno je negirao tradicionalne zahteve
ovog vida stanovanja (pravo na korienje pripadajue parcele). Bio je to ve
zastupljen koncept kolektivnog vida porodinog stanovanja (sopstvena kua i
zajedniko dvorite, parking, garaa). Kompromisno prevazilaenje
navedenog problema ostvareno je uvoenjem kategorija potencijalnog
prostora koji je predvien za predbate porodinog stanovanja na prostoru uz
ulicu, ili bate ka zajednikom prostoru. U sluajevima gde arhitektonskim
projektom nisu podrane postavke urbanistikog koncepta (porodine kue
izlaze na ulicu bez predbati), dogaa se da je blizinom naspramnog objekta
naruena privatnost stanovanja i da stanari dobijaju ideju da na sredini
kolovoza sade drvee kao vizuelnu barijeru.
Specifinom morfolokom strukturom bloka vieporodinog stanovanja,
(lociranjem stambenih lamela u unutranjosti bloka) definisana je kategorija
zajednikog prostora - dvorita bloka u primerenom odnosu visine
obodnih objekata i irine prostora 1:3. Time je, i pored relativno velikih
dimenzija blokova i njihove javnosti (peaki tranzit) ostvaren prostorni
element integracije i zajednitva (sl. 42).
Poseban kvalitet i doprinos ovom tipu stanovanja ine projektovane bate
prizemnih stanova u viespratnim zgradama. One podiu kvalitet stanovanja u
prizemlju vieporodinog objekta, pripisujui mu atribute stanovanja u
porodinim kuama. U nekim sluajevima ove bate nadmauju svoju
konkurenciju u privatnim kuama gde se kontakt s terenom svodi na terasu
iznad njegovog nivoa.
Uklapanje u kontekst
Bez obzira na nae vienje morfologije nekog prostora potrebni su
izrazito jaki razlozi da je u potpunosti otrgnemo iz konteksta okruenja
u kome se nalazi
4
. Ne zagovaramo, pri tom, imitaciju ili ponavljanje ve
zastupljenih fizikih struktura. Svako vreme nosi svoje obeleje, ima
svoje zahteve, pa i pomodnosti. Ali se, ipak, sve to odvija u
kontinuitetu. Radikalne promene i naputanje tradicionalnih obrazaca
formiranja prostora mogu predstavljati opasan eksperiment s
negativnim posledicama po generacije korisnika. Svedoci smo takvih
dogaanja. Zbog toga je jedna od znaajnih scenografskih aktivnosti u
procesu projektovanja uklapanje u morfoloku strukturu okruenja
obraivanog podruja.
RAZUMEVANJE GRADSKE FORME 65
Ilustracija na primerima
primer 1.- podruje posebne namene
Priobalje Dunava, Grocka, 1992. (sl. 43)
O koncepciji tokova i raznovrsnosti zastupljenih sadraja Zlatne obale Grocke
bilo je rei u okviru razmatranja prethodnih koraka. Poseban projektantski
izazov predstavlja urbanistika kompozicija objekata ije namene zahtevaju
velike gabarite i volumene, kao i nain ispunjenja komercijalnih zahteva
ovakvog prostora, a bez izgradnje izrazito visokih objekata. Zato smatramo da
je za koncept morfologije izgraenih struktura priobalja primaran kriterijum:
Odnos prema okruenju - Pitoma morfologija malog mesta
izraena je kroz pretenu zastupljenost niih objekata; maksimalnu
spratnost od 3-4 etae; primerenu dimenziju ulica; peaki savladive
distance; i usitnjen korak promene ponude gradske scene. Sve su to
obeleja izgraenog tkiva Grocke. Osim toga, neposredno okruenje
obraivanog podruja priobalja predstavlja padina iarana
slobodnostojeim stambenim kuama ili vikendicama. U takvom
kontekstu, primeren urbanistiki koncept morfologije fizike strukture
podrazumevao je izlazak gradia na reku s preteno malim
volumenima i pojedinim velikim objektima vizuelno usitnjenim
sekundarnom plastikom. Zastraujua je pomisao da e se tu pojaviti
kompleks eraton hotela uz pratnju masovnih potroakih sadraja.
Takva vienja pomenutog podruja postoje, i mogue je da e i
njegova izgradnja biti ba u tom smislu. Autor ove publikacije
zagovara drugaiji pristup, onaj koji komercijalne efekte prostora i
njegov kontekst stavlja u ravnoteu. U smislu odbrane ovog stava
prilaemo sledei komentar: skuplje je letovanje na grkoj obali u
hotelu koji je nastao adaptacijom bogatakog letnjikovca ili sela na
ostrvu, od boravka u betonskim fabrikama turizma - viespratnim
objektima velikog kapaciteta. Uostalom, ne treba ii u Grku, ve se
samo osvrnuti na Sveti Stefan - biser crnogorskog primorja.
Osnovu morfolokog koncepta ini smena ulinih prostora, pjaceta i trgova, s
prepoznatljivom formom ureenog parka, etalita uz obalu i prostora
namenjenog sportskim aktivnostima (sl. 43). Uline frontove formira niz
prepoznatljivih zgrada primerenih gabarita. Magnetni sadraji izrazitog
volumena (robna kua, hotel srednjeg kapaciteta, zatvoreni bazeni, ledena
dvorana) zahtevaju odgovarajui oblikovni tretman u cilju dekompozicije
masivnih gabarita i njihovog uklapanja u okruenje.
66 SCENARIO IVOTA U GRADU
primer 2.- stambeno naselje
Markleberg, Lajpcig, Nemaka, 1991. (sl. 44,45)
Ilustraciju naslovljene scenografske aktivnosti moemo sagledati i kroz primer
urbanistikog koncepta izgradnje novog naseljskog tkiva na mestu ugljokopa
na obodu prigradskog naselja Markleberg u okruenju Lajpciga.
Predloena je speci-
fina struktura naselj-
skog tkiva, integrisa-
na oko postojeeg
vodenog toka, prete-
no namenjena sta-
novanju meovitog
tipa (porodino i
vieporodino).
Obodne ulice prihva-
taju mreu protonih
stambenih ulica s
ravnopravnim tretma-
nom i vozila i peaka
(koncept gradskih
dvorita).
Nestambeni sadraji
su locirani uz zonu
parka, na pojedinim
ugaonim punktovima
RAZUMEVANJE GRADSKE FORME 67
u unutranjosti naseljskog tkiva i uz vodeni tok, u prostorima vee
komunikacione vrednosti.
Objekti se nalaze na definisanim parcelama koje dobijaju kategoriju privatnog
(porodino stanovanje) ili zajednikog prostora (vieporodino stanovanje,
nestambeni sadraji). Javni prostori su svedeni na mreu ulica i proirenih
raskrsnica razliitih formi i dimenzija, kao i priobalje vodenog toka. Na taj
nain je podrana postojea, pretena, struktura naseljskog prostora
Markleberga (objekti na sopstvenim parcelama). Spratnost novih objekata bi
trebalo da iznosi najvie P+3 radi uklapanja u ambijent gradia.
Racionalizacija graevinskog zahvata iskazana kroz broj izgraenih stanova u
objektima nie spratnosti i porodinog stanovanja, moe se ostvariti
predloenom kombinacijom vieporodinih objekata i porodinih kua u nizu ili
dvojnih kua, sa poveanom gustinom stanovanja. Reprezentativne vile,
slobodnostojee na parcelama, nalaze se na atraktivnim lokacijama uz reku.
Navedeni koncept predstavlja analizu maksimalnog, ali ipak primerenog,
iskorienja potencijala lokacije, i preispitao bi se kroz detaljniju razradu.
Formiranje perceptivne strukture gradskog prostora
Prema ve pomenutom, vizuelna percepcija okruenja predstavlja
formiranje linih prostornih predstava i zavisi od uzrasta, nivoa kulture
i obrazovanja, opaajnih sposobnosti, motivacije i zainteresovanosti
svakog pojedinca. U tom smislu, prilikom koncipiranja morfologije
pojedinih prostora, naroito u rekonstrukciji gradskog tkiva s
nasleem, dragocen je postupak uporeivanja projektanskog vienja
68 SCENARIO IVOTA U GRADU
perceptivne strukture prostora sa saznajnim (kognitivnim) mapama
starosedeoca obraivanog gradskog tkiva. Veoma su zanimljivi
rezultati takvih istraivanja. Sagledava se razliit sistem vrednosti i
interesovanja korisnika prilagoen njihovim ulogama u svakodnevnom
ivotu. Deak e zabeleiti sportski teren ili livadu za fudbal, domaica
pijacu, a gazda kue kafanu. Ali ipak svi zajedno e markirati crkveni
toranj, lokal na uglu ili veliku raskrsnicu.
Autor publikacije nije, u svojoj strunoj praksi, bio u prilici da obrauje
podruje s direktnim zahtevima za ovom vrstom istraivanja, jer su u
pitanju bili preteno neizgraeni prostori. Prilikom razmatranja
perceptivne ponude prostora koristi rezultate pomenutih istraivanja
prisutne u literaturi. Veoma dragocen materijal na temu linog
doivljaja pojedinih prostora predstavljaju i rezultati testova namenjeni
studentima Arhitektonskog fakulteta, koji ekaju pogodan trenutak za
javnu prezentaciju.
Ilustracija na primeru podruja posebne namene
Priobalje Dunava, Grocka, 1992. (sl. 46,47)
Perceptivna ponuda fizike strukture Zlatne obale Grocke razmatrana je na
osnovu sledeih kriterijuma:
Vizulne determinante i reperi - Predloenim konceptom fizike
strukture podran je izrazito saglediv lokalitet obale sa vizurnih taaka
pokrenutog neposrednog zalea (statine vizure - vidikovci), i sa
vodenog toka Dunava (dinamine vizure sa ploveih objekata). U
odnosu na njih formirani su prodori i akcenti u izgraenoj strukturi
prostora priobalja. Osim toga, posebno su naglaeni ulazni punktovi.
Informativno-poslovni objekat atraktivnog volumena nalazi se
neposredno uz Smederevski put s idejom da skrene panju tranzitu
na zanimljivost sadraja na obali putem reklamnih panoa, videoplatna
i sl. Dva glavna pristupa u zonu priobalja su razliito oblikovana:
direktan pristup s otvorenom vizurom ka reci i restoran-dogaaj na
njoj, markiran je asocijacijom na kapiju kroz oblikovanje naspramnih
objekata i uz usporenje brzine vonje pristupnom rampom; i drugi,
boni pristup, u podnoju padine, koji prolazi kroz kapiju (etano
povezivanje naspramnih objekata), takoe u cilju usporenja vonje i
simbolinog naglaska da tu poinje vra integracija kolskog i
peakog toka.
RAZUMEVANJE GRADSKE FORME 69
Kaskadno uspinjanje hotelskog sadraja uz padinu, s kulom-
vidikovcem na najvioj koti predstavlja istovremeno i poziciju sa koje
se sagledava i vizuelnu dominantu koja se sagledava.
Podruje priobalja izloeno je gotovo neprekidnom duvanju vetra.
Efekat vetra markiran je platnenim nadstrenicama na samoj obali u
fokusnim takama sagledavanja i tokova, a na ujednaenom
razmaku kao obeleje identiteta zlatne obale.
Definisani prostori (trg, pjaceta, ulica, park, rekreativan prostor,
obala, aktivan prostor reke) predstavljaju morfoloki alat za
ostvarivanje prethodno razmatranih kvaliteta urbanistike kompozicije
podruja priobalja. Dubinske vizure du ulica podrane su akcentima
primarne i sekundarne plastike objekata sagledavanja. Segment isto
peake ulice prua se od hotela ka parku priobalja, i obogaen je
sadrajima Gradske kafane i atraktivnih lokala u prizemlju naspramnih
objekata.
Konceptom urbanistike kompozicije objekata formirana su dva,
meusobno nekonkurentna trga: prvi, peaki trg na vodi,
pozicioniran na najisturenijem delu lokacije, na uu Groice u Dunav
, s osnovnom namenom odravanja povremenih manifestacija (npr.
Zlatni kotli); i drugi, trg s kolskim pristupom u zoni putnikog
pristanita i predprostor ledene dvorane, s potencijalnom upotrebom
za parkiranje u vreme sportskih dogaanja. Tu je i dingdong sat-
obelisk kao utilitarni element urbane opreme za putnike i vizuelni
marker zone pristanita.
70 SCENARIO IVOTA U GRADU
RAZUMEVANJE GRADSKE FORME 71
Primena savremenih konstruktivnih i tehnolokih sistema gradnje
je poruka autora urbanistikog koncepta projektantima arhitekture
pojedinih objekata iz okvira predloenog reenja. Objektima je
potrebno udahnuti duh dananjice i ostaviti potencijal za sutranjicu
(bioklimatska arhitektura - solarna kua, korienje izrazitog
potencijala koave - vetrenjaa od elika i razapetog platna, i sl.).
Ujedno se doprinosi bogatstvu specifine ponude za vizuelnu
percepciju potencijalnih korisnika prostora.
USVAJANJE URBANISTIKOG REENJA
I na kraju celog scenografskog koraka pod nazivom razumevanje
forme (itljivost prostora), moemo istai da smo formirali koncept
morfologije izgraenih struktura obraivanog podruja kroz sledea
urbanistiko-projektantska opredeljenja:
podravanje tokova i namena itljivim trodimenzionalnim
perceptivnim strukturama - odnos visine objekata i rastojanja
meu njima (ulica, raskre, skver, pjaceta, trg); i
markiranje sagledljivih punktova i vizuelnih dominanti u
prostoru.
Ovim korakom zavravamo fazu projektantskog delovanja na nivou
urbanistikog razmatranja veeg dela gradske teritorije (celine) ili
konceptualne faze svakog projektantskog problema uslovljenog
scenarijom ivota u gradu.
Umesto zakljuka:
Prikaz autorovog vienja celokupnog procesa scenografije gradskog
prostora ovim nije zavren. Urbanistiko reenje do koga smo doli u
dosadanjoj fazi rada sastavljeno je od pojedinih delova-detalja. To
su odvojena podruja delovanja strunjaka u naoj praksi, pa je i njihov
prikaz odvojen u dve publikacije. Razmatranje konkretne ponude
gradske scene nalazi se u publikaciji pod naslovom Ponuda gradske
scene: potencijali mikro-prostora grada. Nadamo se da ete, u skladu
sa sopstvenim preferencijama i opredeljenjima, napraviti izbor meu
ponuenim temama i dalje ih istraivati, a u cilju unapreivanja
ukupnog delovanja nae struke na prostorima grada.
72 SCENARIO IVOTA U GRADU

1
Bentley, i., Alcock, A., Murrain, P., McGlynn, S., Smith, G. (1985) Responsive
environments: A manual for designers. Kora, . (1978) ovek i grad., Lazarevi -
Bajec, N. (1987) Urbana percepcija., Lynch, K. (1974) Slika jednog grada., Lynch,
K., Hack, G. (1984) Site Planning., Rapoport, A. (1977) Human Aspects of Urban
Form. Towards a Man-Environment Approach to Urban Form and Design. Venturi,
R., Braun, D.S., Ajzenur, S. (prev.1990) Pouke Las Vegasa: zaboravljeni
simbolizam arhitektonske forme.
2
Krier, R. (prev. 1991) GRADSKI PROSTOR u teoriji I praksi.
3
Bazik, D. (1984) Idejno urbanistiko-arhitektonsko reenje Kamberovia ravan -
Zenica. asopis "Izgradnja"
4
Urhahn, G.B., Bobi, M. (1994) A Pattern Image: a typological tool for quality in
urban planning.

O LOKACIJ I I MOGUIM POSLEDICAMA INTERVENCIJE 73


PRILOG
O LOKACIJI I
MOGUIM POSLEDICAMA INTERVENCIJE
NAPOMENA autora publikacije: Priloena lista ukazuje na potencijal podataka
i informacija koji mogu predstavljati informacijsku osnovu urbanistikog
delovanja. Selekcija relevantnih podataka i informacija vri se u odnosu na
konkretno podruje obraivanja, planiranu namenu i mogue posledice
intervencije. Ona se ne odvija samo u poetnim fazama scenografskog
procesa, ve i u toku njega. Autonoman podatak ima svoje znaenje, ali tek
povezivanjem sa drugim podacima on dobija pravi smisao i razvija se. U toku
procesa projektovanja usvajamo, proveravamo i menjamo konceptualna
opredeljenja; razmatramo mogue posledice; i samim tim, uspostavljamo
nove informacijske zahteve. Zbog toga se moe rei da se prikupljanje
podataka i informacija o lokaciji obavlja selektivno i simultano, kroz sve korake
urbanistikog delovanja, a u skladu s upoznavanjem predmetnog podruja i
nivoom reavanja uoenih problema.
A. OPTI KONTEKST LOKACIJE
(1) Geografska lokacija, nain korienja susednih teritorija,
sistem pristupa, ciljevi i oprema u neposrednom okruenju,
stabilnost ili promenljiost razvojnih obrazaca;
(2) Politiki status, lokalna drutvena struktura, promene u
populaciji susednih teritorija;
(3) Ekoloki i hidrografski sistem regiona;
(4) Priroda lokalne ekonomije, drugi zahtevi ili projekti u
neposrednom okruenju ili od uticaja na obraivanu lokaciju.
Pitanja vezana za analizu moguih posledica intervencije:
Da li e znaajne lokacije ili izvori resursa postati nepristupani
korisnicima?
Da li e energija, voda, hrana, ili ostali znaajni resursi biti iscrpljeni ili
degradirani?
Da li e zdravlje ili bezbednost okolnog stanovnitva biti ugroeni?
Da li e projekat uvesti preteran saobraaj u okruenje?
Da li e lokalni politiki, drutveni i ekonomski sistem biti poremeeni?

74 SCENARIO IVOTA U GRADU


Da li e projekat imati negativan uticaj na postojei poslovni i
institucionalni sistem?
Da li njegova realizacija ostvaruje razumna finansijska optereenja na
pripadajuu teritorijalnu jedinicu?
B. FIZIKI PODACI O LOKACIJI I SUSEDNOJ TERITORIJI
(1) Geologija i zemljite
a. Geoloka ispitivanja, karakter stena i dubina, linije
prekida;
b. Tipovi zemljita i njihova dubina, karakteristike nosivosti i
plodnosti, procenat opasnih hemikalija ili zagaivaa;
c. Zone zasiene stenama, sklonost ka klizitima ili sleganju,
mogunost miniranja i sl.
Pitanja vezana za analizu moguih posledica intervencije:
Da li postoji opasnost od klizita, sleganja ili zemljotresa?
Da li e zemljite biti zagaeno?
Moe li zemljite absorbovati potencijalne otpadne materije bez
oteenja?
Da li e povrinski sloj i njegova hranljiva ravnotea biti izgubljeni?
(2) Voda:
a. Postojee vodene povrine - varijacije i istoa;
b. Prirodni i storeni drenani kanali - tok, kapacitet, istoa;
c. Nain povrinske drenae - koliina, pravac, prepreke,
zone plavljenja, depresije bez drenae, zone kontinualne
erozije;
d. Tabela voda - nivo i kapacitet protoka, izvorita, pravac
toka, pojava bujinjaka;
e. Snabdevanje vodom - lokacija, kvantitet i kvalitet.
Pitanja vezana za analizu moguih posledica intervencije:
Da li e istoa, nivo kiseonika, providnost ili temperatura vodene
povrine biti promenjena?
Da li e se dogoditi zagaenje?
Moe li drenani sistem prihvatiti dodatne povrinske vode?
Da li e biti aktivirano plavljenje zemljita , erozije tla, ili nestalnost
vodenih povrina?
Da li e nivo voda opasti ili porasti, ugroavajui vegetaciju, podrume ili
temelje?
Da li e podzemne vode biti zagaene?

O LOKACIJ I I MOGUIM POSLEDICAMA INTERVENCIJE 75


(3) Topografija
a. Konture;
b. Morfologija zemljita - tipologija, padine, mogunost
protoka, pristupne take, prepreke, sagledivost;
c. Jedinstvene pojave.
Pitanja vezana za analizu moguih posledica intervencije:
Da li e se naruiti jedinstvene ili kvalitetne morfoloke karakteristike
zemljita?
(4) Klima:
a. Regionalni obrazac temperature, vlanosti, insolacije,
oblanosti, pravca i brzine duvanja vetrova;
b. Lokalna mikroklima: tople i hladne padine, brzo strujanje
vetra, lokalni povetarac, vazduna drenaa, osenenost
prostora, refleksija toplote i zadravanje, uslovi sadnje;
c. Snene padavine i sneni nanosi;
d. Ambijentalni kvalitet vazduha - praina, mirisi, nivo buke.
Pitanja vezana za analizu moguih posledica intervencije:
Da li e projekat usloviti opte klimatske promene, kao to su promene
temperature, vlanosti ili brzine duvanja vetra?
Da li e se lokalna mikroklima pogorati - stvaranjem promajnih prostora,
zasenenih ili reflektujuih povrina, ili poveanjem/smanjenjem vlanosti
vazduha, intenziviranjem dnevnih temperaturnih raspona, ili snenim
nanosima?
Da li e biti pojaano zagaenje vazduha prainom i neprijatnim
mirisima?
Da li e projekat uveati ili smanjiti nivo uznemirujue buke?
Da li e projekat izazvati bilo kakvo zraenje ili druga otrovna zagaenja?
(5) Ekologija:
a. Dominantne vrste biljnih i ivotinjskih zajednica - njihova
lociranost i relativna stabilnost, samoodranje i otpornost;
b. Opte obeleje biljnog pokrivaa, kvalitet uma, otpornost
na vetar, mogunost obnavljanja;
c. Primerci drvea - lociranost, rasprostranjenost, vrste,
plemeniti u osnovi, bilo da su jedinstveni ili ugroeni, sa
zahtevom za sistemom zatite.
Pitanja vezana za analizu moguih posledica intervencije:
Da li e znaajne biljne i ivotinjske zajednice biti ugroene?
Da li je oteano njihovo dislociranje ili obnavljanje?

76 SCENARIO IVOTA U GRADU


Da li e retke ili ugroene vrste biti unitene ili zahvaene zarazom?
Da li e plan ukloniti znaajnu poljoprivrednu aktivnosti ili oteati njeno
obnavljanje u budunosti?
(6) Stvorene strukture:
a. Postojee zgrade: lokacija, gabarit, spratnost, tip,
ouvanost, zatienost, sadanja upotreba;
b. Infrastruktura: ulice, staze, pruge, tranzitni pravci, vodovod
i kanalizacija, elektrine, telefonske i toplovodne instalacije
razvod gasa i kablovske televizije - njihova pozicija, nivo,
kapacitet i stanje;
c. Ograde, zidovi, obale, i drugi vidovi delovanja oveka kroz
ureenje prostora.
Pitanja vezana za analizu moguih posledica intervencije:
Da li e postojee i planirane ulice opsluiti podruje bez nepovoljnih
uticaja na neposredno okruenje?
Da li projekat zahteva znaajna investiranja u izgradnju ulica i opremanje
okruenja?
Da li mogu ovi novi sadraji adekvatno da funkcioniu i da se odravaju?
Da li e nove strukture biti u konfliktu s postojeim ili ih ugroavati?
(7) ulni kvaliteti:
a. Karakter i odnos vizuelnih distanci i kadrova;
b. Vizuelni reperi, vidici, ine take;
c. Kvalitet i promenljivost svetlosti, zvuka, mirisa, dodira.
Pitanja vezana za analizu moguih posledica intervencije:
Da li je novi prostor prilagoen postojeem?
Da li su postojee vizure i ine take zadrane i unapreene?
Da li su novi objekti kompatibilni po karakteru sa postojeim zadranim
strukturama.
C. KULTUROLOKI PODACI OBRAIVANOG PODRUJA I
NEPOSREDNOG OKRUENJA
(1) Stanovnici i korisnici:
a. Broj, sastav, obrazac promene;
b. Socijalna struktura, povezanost i institucionalizacija;
c. Ekonomski status i poloaj;

O LOKACIJ I I MOGUIM POSLEDICAMA INTERVENCIJE 77


d. Organizovanost, vostvo, politiko uee.
Pitanja vezana za analizu moguih posledica intervencije:
Da li e se vriti raseljavanje stanovnika?
Da li e bilo koji deo stanovnitva biti ugroen?
Da li e se pomoi postojeim ugroenim grupama stanovnika?
Kako e se uticati na postojei nivo zaposlenosti i posao uopte?
Da li e plan ugroziti postojei nain ivota i kulturoloki milje?
Da li e postojee institucije i socijalni odnosi biti narueni?
(2) Vid ponaanja korisnika: vrsta, mesto, uee, uestalost,
stabilnost, konflikti;
Pitanja vezana za analizu moguih posledica intervencije:
Da li e plan unititi znaajne obrasce upotrebne vrednosti prostora bez
njihovog izmetanja?
Da li e nova upotreba ugroziti sigurnost i doi u konflikt s postojeom?
Da li je predviena budua promena i razvoj?
(3) Vrednosti mesta, mogunosti, ogranienja:
a. Vlasnitvo, olakice i ostale mogunosti;
b. Zoniranje i druge regulacije koje utiu na karakter i
upotrebu lokacije;
c. Ekonomske vrednosti i njihova promenljivost na lokaciji;
d. Politike uslovljenosti.
Pitanja vezana za analizu moguih posledica intervencije:
Da li e ekonomske vrednosti lokacije biti oslabljene ili unapreene?
Da li e vlasnitva ili tradicionalni prostori biti znaajno poremeeni?
(4) Prolost i budunost:
a. Istorija lokacije i njeni vidljivi tragovi;
b. Drutveni i privatni potencijal budue upotrebe lokacije,
konflikti.
Pitanja vezana za analizu moguih posledica intervencije:
Da li su istorijske strukture zatiene?
Da li su arheoloka nalazita konzervisana?
Da li plan ugroava ili olakava aktuelne promene?
Da li je u konfliktu s drugim postojeim planovima za budunost?

78 SCENARIO IVOTA U GRADU


(5) Karakter lokacije i prostorne predstave:
a. Individualna i grupna identifikacija razliitih aspekata
lokacije;
b. Kako se lokacija odslikava u ljudskoj svesti;
c. Mentalna znaenja lokacije, simboline asocijacije;
d. Nadanja, bojazni, elje, preferencije.
Pitanja vezana za analizu moguih posledica intervencije:
Da li plan unitava ili podrava indiidualne i grupne predstave o lokaciji?
Da li on ugroava ili podstie postojeu mentalnu strukturu prostora?
Da li razmatra tradicionalno znaenje i vrednosti mesta?
Da li je u saglasnosti sa nadanjima, bojaznima i preferencijama
korisnika?
D. MEUODNOS PODATAKA
(1) Uoavaju se na lokaciji zona konzistentne strukture, karaktera
i problema;
(2) Identifikuju se kljune take, ose, zone bez izgradnje, i one
gde je intenzivna izgradnja mogua;
(3) Uoavaju se spontane promene koje se odvijaju bez strune
intervencije - dinaminost podruja;
(4) Razmatra se povezanost s kontekstom - sadanje i mogue
veze, zone konzistentne upotrebe i obrasci kretanja koje treba
zadrati;
(5) Sumiraju se uoeni problemi i potencijali, ukljuujui i
razmatranje kljunih pozitivnih i negativnih posledica predloga
plana ili projekta.

IZVOR: Lynch, Kevin, and Hack, Gary, Site Planning. London, The MIT Press,
1984. str. 421 (prevod autora publikacije)




LITERATURA 79


LITERATURA:
Anderson, S.: On Streets. The MIT Press, Cambridge, Massachusetts and
London, England, 1978.
Bazik, D.: Idejno urbanistiko-arhitektonsko reenje Kamberovia ravan -
Zenica. asopis "Izgradnja" br.2/84, str. 33.
Bazik, D.: Potencijal stambene ulice. Zbornik radova s naunog skupa
Unapreenje stanovanja 94, Arhitektonski fakultet Univerziteta u
Beogradu, 1994, str. 34
Bazik, D.: Od korienja ka stanovanju u okruenju viespratnih stambenih
zgrada. poglavlje u monografiji Sadanjosti i budunosti stanovanja
Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu, 1995
Bazik, D., Mati, M.: Potencijal gradskih parkova, Zbornik radova sa
savetovanja Zelenilo u urbanistikom razvoju grada Beograda, Udruenje
inenjera Beograda, 1994, str. 309
Bentley, i., Alcock, A., Murrain, P., McGlynn, S., Smith, G.: Responsive
environments: A manual for designers. The Architectural Press, London,
1985.
Bogranovi, R.: Ulina mrea i tipovi ulica Beograda. Saobraajni fakultet
Univerziteta u Beogradu, 1994.
Castex, J., Depaule, J.-C., Panerai, P.: Urbane forme. prevod Graevinska
knjiga, Beograd, 1989.
Chiara, J., Kappelman, L.E.: Site Planning Standards. McGraw-Hill Book,
New York, 1978.
Coleman, A.: Utopia on Trial: Vision and Reality in Planned Housing. Hilary
Shipman, London, 1986.
Cullen, G.: Gradski pejza. prevod Graevinska knjiga, Beograd, 1990.
aldarevi, O.: Urbana sociologija: Socijalna teorija i urbano pitanje.
Globus, Zagreb, 1985.
GLC study: An Introduction to Housing Layout. The Architectural Press Ltd,
London, 1978.
Grupa autora: Koncept novog naselja. Institut za ispitivanje materijala SR
Srbije, Centar za stanovanje IMS, Beograd, 1979.
Grupa autora: Kvalitet i karakteristike stanovanja u bloku 21 na Novom
Beogradu. Institut za ispitivanje materijala SR Srbije, Centar za stanovanje
IMS, Beograd, 1976.
Grupa autora: Prostorne i socioloke karakteristike i vrednosti novih
stambenih naselja u Beogradu. Jugoslovenski institut za urbanizam i
stanovanje, Beograd, 1971.

80 SCENARIO IVOTA U GRADU


Grupa autora: Prostorne i socioloke karakteristike i vrednosti novih
stambenih naselja u Novom Sadu. Jugoslovenski institut za urbanizam i
stanovanje, Beograd, 1971.
Grupa autora: Razrada ire protorne celine eleznika, socioloka studija.
Institut za ispitivanje materijala SR Srbije, Centar za stanovanje IMS,
Beograd, 1978.
Grupa autora: Socioloke vrednosti urbanistikih, arhitektonskih i graevinskih
reenja novih stambenih naselja u Sarajevu. Savezni zavod za
urbanizam i komunalna i stambena pitanja, Beograd, 1967.
Hajek, H.O.: City iconography - signs, places, city iconographies. Forum-
Verlag GMBH, Stuttgart, 1978.
Hertzberger, H.: Lessons for Students in Architecture. Uitgeverij 010
Publishers, Rotterdam, 1993. 2nd ed.
Kora, .: ovek i grad. Glas, Beograd, 1978.
Krier, R.: GRADSKI PROSTOR u teoriji I praksi. prevod Graevinska knjiga,
Beograd, 1991.
Lazarevi - Bajec, N.: Urbana percepcija. Centar za multidisciplinarne studije
u Beogradu, 1987.
Lynch, K., Hack, G.: Site Planning. The MIT Press, Cambridge 3rd ed., 1984.
Lynch, K.: Slika jednog grada. Graevinska knjiga, Beograd, 1974.
Maletin, M.: Gradske saobraajnice. Graevinski fakultet, Beograd, 1992
Mirkovi, B.: Osnovi urbanizma - tehnika prostornog oblikovanja.
Graevinska knjiga, Beograd, 1976.
Petovar, K., Kara-Pei, ., Neposredna okolina stambenih zgrada bloka 38 i
Konjarnika 2 u Beogradu. Institut za ispitivanje materijala SR Srbije,
Centar za stanovanje IMS, Beograd, 1975.
Rapoport, A.: Human Aspects of Urban Form. Towards a Man-Environment
Approach to Urban Form and Design. Pergamon Press, Oxford, 1977.
Rowe, C., Koetter, F.: Grad kola. prevod Graevinska knjiga, Beograd,
1988.
Urhahn, G.B., Bobi, M.: A Pattern Image: a typological tool for quality in
urban planning. THOTH Pablishers, Bussum, The Netherlands, 1994.
Venturi, R., Braun, D.S., Ajzenur, S.: Pouke Las Vegasa: zaboravljeni
simbolizam arhitektonske forme. Graevinska knjiga, Beograd, 1990.



PLANOVI / PROJEKTI / REFERENCE / DO 1995 81


PLANOVI / PROJEKTI / REFERENCE / DO 1995
Planovi i projekti
1978 DUP mesne zajednice "Smrdan", Barajevo
1978 Urbanistiki projekat stambenog naselja radnika fabrike IKL,
Barajevo
1980 Urbanistiki projekat s elementima izvoakog projekta centra,
Odaci
1980 Ureajna osnova stambenog naselja "Divizija", Kuii
1982 DUP sa elementima urbanistikog projekta stambenog naselja
"Rakonje", Bijelo Polje
1982 DUP sa elementima urbanistikog projekta stambenog naselja
"Loznica", Bijelo Polje
1983 Regulacioni plan stambenog naselja "olovi", Bosanska Dubica
1983 Regulacioni plan stambenog naselja "Krivdia brdo", Bosanska
Dubica
1984 Regulacioni plan centra Bosanske Dubice
1984

Urbanistiki projekat stambenog naselja I mesne zajednice


na Beanijskoj kosi, Novi Beograd, Beograd
1988 "Analiza gravitacionih podruja i kapaciteta postojeih i
planiranih osnovnih kola na delu teritorije Banovog brda
iznad Poeke ulice" za potrebe izrade Nacrta Izmena i Dopuna
DUP-a naselja "Golf"
1989 "Analiza gravitacionih podruja i kapaciteta postojeih i
planiranih osnovnih kola na delu teritorije Banovog brda i
arkova" za potrebe izrade Nacrta Izmena i Dopuna DUP-a
rekonstrukcje IV mesne zajednice u arkovu
1989 Programsko - prostorne koncepcija za potrebe izrade
Prednacrta Izmena i Dopuna rekonstrukcije IV mesne
zajednice u arkovu
1989 "Analize razmetaja i kapaciteta postojeih i planiranih
objekata deije zatite na teritoriji ukarike padine"
1990 Uslovi za ureenje prostora za izgradnju stambeno - poslovnog
kompleksa u Poekoj ulici br. 85-89 na Banovom brdu u
Beogradu
1990 Uslovi za ureenje prostora za izgradnju kompleksa Pasarele
Julino brdo - Poeka ulica u Beogradu
1990 Uslovi za ureenje prostora za izgradnju kompleksa parka
"Sunana padina" u Dubodolini Repikog potoka na Banovom
brdu u Beogradu
1990-1991 Idejni i Glavni projekat ureenja slobodnih povrina stambeno-
poslovnog kompleksa u Poekoj ulici br. 85-89 na Banovom
brdu u Beogradu

82 SCENARIO IVOTA U GRADU


1991 Programsko - prostorna analiza potencijala lokacije za izgradnju
kompleksa parka "Sunana padina" u Dubodolini Repikog
potoka na Banovom brdu u Beogradu
1991

Idejni projekat kompleksa parka "Sunana padina" u


Dubodolini Repikog potoka na Banovom brdu u Beogradu
1991 Idejno reenje objekata u okviru kompleksa parka "Sunana
padina" u Dubodolini Repikog potoka na Banovom brdu u
Beogradu
1992

Programsko - prostorni koncept rekonstrukcije predgraa


Lajpciga - Markleberga u Nemakoj sa idejnim reenjem
gradskog parka (anketni materijal uz ponudu za izgradnju
bolniko-rehabilitacionog centra)
1992 Idejno reenje ureenja peake ulice u centru Grocke
1992 Idejni i Glavni projekat ureenja slobodnih povrina kompleksa
Pasarele Julino brdo - Banovo brdo (Poeka ulica) u Beogradu
1994 Idejni i glavni projekat ureenja i opremanja vrta rezidencije u
Moskvi, Rusija
1995 Idejni i glavni projekat ureenja i opremanja vrta rezidencije
Stankom korporacije u Lipovcu
Konkursi:
1983 Idejno urbanistiko reenje novog dela grada Osijeka na levoj
obali Drave, opti jugoslovenski konkurs, lan tima kao
saradnik-projektant (ispunjeni uslovi konkursa)
1984

Idejno urbanistiko - arhitektonsko reenje stambenog


naselja sa rejonskim centrom "Kamberovia ravni" u
Zenici, opti jugoslovenski konkurs, lan autorskog tima -
urbanistiki koncept (IV nagrada )
1984 Idejno arhitektonsko-urbanistiko reenje rejonskog centra u
Velikoj Kladui, pozivni konkurs, lan autorskog tima -
urbanistiki koncept (II nagrada)
1989

Detaljni urbanistiki plani stambenog naselja "Dragodan"


u Pritini, pozivni konkurs, lan autorskog tima - prostorne
koncepcije saobraajnih tokova, stambenih i prateih
sadraja, (ispunjeni uslovi konkursa)
1991 Idejno arhitektonsko-urbanistiko reenje objekta sa "bazarom"
u Ulici Makedonskoj u Beogradu, autor parternog ureenja (II
nagrada)
1991 Idejno urbanistiko - arhitektonsko reenje centra Aranelovca,
lan autorskog tima (ispunjeni uslovi konkursa)
1992

Idejno urbanistiko reenje Priobalja Dunava - "Zlatna


obala Dunava", lan autorskog tima (prostorno- programski
koncept), interni-anketni konkurs Optine Grocka,
odloeno razmatranje za "bolja vremena"

PLANOVI / PROJEKTI / REFERENCE / DO 1995 83


1993

Idejno urbanistiko-arhitektonsko reenje centra Limana III


u ulici Narodnog fronta u Novom Sadu, autor urbanistikog
reenja, konkursni rad nije predat
Nauno - istraivake reference
U sastavu nauno-istraivakog makro-projekta "Prostorno i urbanistiko
planiranje i programiranje", podprojekta "Informacioni sistemi za potrebe
prostornog i urbanistikog planiranja" autorska izrada sledeih tema:
1987 "Polazna osnova formiranja koncepta informacionih sistema za
potrebe urbanistikog i prostornog planiranja"
1988-1989 "Dosadanji razvoj informacijskih sistema"
1988-1989 "Projektovanje baze podataka za detaljno urbanistiko
planiranje gradskih prostora"
U sastavu nauno-istraivakog makro-projekta "Problemi razvoja
Beograda", podprojekta "Optimalna veliina grada", autorska izrada
sledeih tema:
1988 "Postojei proces samoupravnog odluivanja na podruju
planiranja i ureenja prostora"
1989 "Odluivanje na podruju planiranja i ureenja prostora"
1989 odbranjen magistarskog rada pod naslovom "Informacijski
zahtevi korisnika (informacija) u detaljnom urbanistikom
planiranju".
Publikovano:
1984 Izvod iz obrazloenja konkursnog elaborata - Zenica (Uvodne
napomene, osnovne pretpostavke i obrazloenje urbanistike
koncepcije), asopis "Izgradnja" br.2/84, str. 33.
1989 Metod projektovanja baze podataka za detaljno urbanistiko
planiranje gradskih prostora, "Saoptenja", Institut za
arhitekturu i urbanizam Srbije, br.20, str. 48.
1994 Bazik, D., Mati, M.: Potencijal gradskih parkova, Zbornik
radova sa savetovanja Zelenilo u urbanistikom razvoju grada
Beograda, Udruenje inenjera Beograda, str. 309
1994 Potencijal stambene ulice. Zbornik radova s naunog skupa
Unapreenje stanovanja 94, Arhitektonski fakultet Univerziteta
u Beogradu, str. 34
1995 Informacijska funkcija planiranja i ureenja prostora. prilog u
publikaciji Urbano planiranje i politika, sveska 4, edicija
Urbanologija, Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu, str.
63.
1995 Potencijal neizgraenih povrina u vieporodinom stanovanju -
gradsko stambeno dvorite. Zbornik radova sa naunog skupa
Unapreenje i dalji razvoj stanovanja u viespratnim
stambenim zgradama - u uslovima razliitih vlasnikih odnosa,
Graevinski fakultet u Niu (u tampi)

84 SCENARIO IVOTA U GRADU


1995 Od korienja ka stanovanju u okruenju viespratnih
stambenih zgrada. poglavlje u monografiji Sadanjosti i
budunosti stanovanja Arhitektonski fakultet Univerziteta u
Beogradu (u tampi)
1995 Informacija kao razvojni resurs u planiranju prostora. poglavlje u
monografiji Dugoroni razvoj, organizacija i korienje prostora
Republike Srbije, Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije,
Beograd (u tampi)

* oznaeni projekti su prikazani u publikaciji kao ilustracija scenografskog
procesa
Prikaz sastava autorskih timova markiranih projekata - primera (po abecedi):
1983 Idejno urbanistiko - arhitektonsko reenje stambenog naselja sa
rejonskim centrom "Kamberovia ravni" u Zenici, opti
jugoslovenski konkurs (IV nagrada )
Svetislav Liina, Dragana Lazi (sada Bazik), Slobodan Rajovi, Borivoje
Popovi, Ljubia Foli, Petar Opai (izvor - rezultati konkursa
objavljeni u Politici, 1.juna 1983.)
............................................................................................................................
1984 Urbanistiki projekat stambenog naselja I mesne zajednice na
Beanijskoj kosi, Novi Beograd, Beograd
po abecedi: Anti Danica, Arsi Petar, Baylon Feliks, anak Mihajlo, Karoli
Ratko, Kovaevi Slobodan, Lazi (sada Bazik) Dragana,
Mladenovi Dimitrije, Nikezi Zoran, Stjepanovi Aleksandar,
Vesni-Nedjeral ivana (izvor - ui tim naveden u publikaciji
Laudonov anac- urbanistiki projekat I mesne zajednice na
Beanijskoj kosi, Beograd, januar 1984.)
............................................................................................................................
1989 Detaljni urbanistiki plani stambenog naselja "Dragodan" u
Pritini, pozivni konkurs (ispunjeni uslovi konkursa)
Urbanistika postavka:
naselja: Bazik, D. dia
rekreativnih povrina: Vesni-Neeral, . dia
Arhitektonski projekti objekata: Arseni,N.dia, Rajovi,S.dia, Shita,A.dia,
Foli,Lj.dia
Maricanovi, M. dia - direktor konkursa
U razgovorima uestvovao Nikezi, Z. dia
............................................................................................................................
1991 Idejni projekat kompleksa parka "Sunana padina" u Dubodolini
Repikog potoka na Banovom brdu u Beogradu
Autor idejnog reenja parka: Bazik, D. dia
Autor koncepta ozelenjavanja: Mati, M. dih

PLANOVI / PROJEKTI / REFERENCE / DO 1995 85


Maketa: Aleksi, D. dih
............................................................................................................................
1992 Programsko - prostorni koncept rekonstrukcije predgraa Lajpciga -
Markleberga u Nemakoj sa idejnim reenjem gradskog parka
(anketni materijal uz ponudu za izgradnju bolniko-rehabilitacionog
centra)
Autor: Bazik, D. dia
............................................................................................................................
1992 Idejno urbanistiko reenje Priobalja Dunava - "Zlatna obala
Dunava", (prostorno- programski koncept), internianketni konkurs
Optine Grocka
Autor: Bazik, D. dia
............................................................................................................................
1993 Idejno urbanistiko-arhitektonsko reenje centra Limana III u ulici
Narodnog fronta u Novom Sadu,
Autor: Bazik, D. dia