You are on page 1of 13

SEMINARSKI RAD

TEMA : PRIVREDNI KRIMINAL

www.maturski.org

UVOD

PRIVREDNI KRIMINALITET - pod tim pojmom se podrazumevaju sva krivicna dela koja su izvrsena na stetu drustvene svojine. Pored ove postojale su I druge definicije koje su u uzem smislu odredjivale pojam privrednog kriminaliteta, uduci da su pod privrednim kriminalitetom podrazumevale samo krivicna dela protiv privrede, odnosno dela usmerena protiv organizovanja upravljanja I funkcionisanja privrednog sistema nase zemlje. Pojam privrednog kriminaliteta ne moze se vise vezivati iskljucivo za kriminalne napade na drustvenu svojinu. Privrednu delatnost o avljaju preduzeca u drustvenoj, zadruznoj, mesovitoj, I privatnoj svojini, dok javna preduzeca mogu da posluju sredstvima u drzavnoj, drustvenoj, privatnoj I drugim o licima svojine. !itna karakteristika naseg danasnjeg ekonomskog s"stema da privredana delatnost sve vise do ija trzisni karakter. U novonastalim odnosima u nasem drustveno-ekonomskom I politickom sistemu od izuzetnog je znacaja razlicuciti slicnosti I razlike izmedju pojmova ekonomskog I privrednog kriminaliteta. #konomski kriminalitet nastaje u samim ekonomskim odnosima I procesima koji se ispoljavaju u raznim o licima kao sto su$ proizvodnja, raspodela, razmena I potrosnja. Po mosljenju dr. %tanka Pi&lera ekonomski kriminalitet je uzi pojam od privrednog kriminaliteta jer se vezuje samo za ekonomske odnose, pa stoga ovaj pojam ne o u&vata krivicna dela protiv sluz ene duznosti koje podrazumevaju odredjeni odnos u kojem funkcionise favna vlast. %iri pojam o u&vata ekonomski kriminalitet, krivicna dela protiv sliz ene duznosti u privredi pa cak I imovinski kriminalitet u privredi. Privredni kriminalitet o u&vata one vidove kriminalnog ponasanja, I delatnosti koje nastaju u ekonomskim odnosima I u vezi sa tim odnosima 'privredna I vanprivredna delatnost(, a usmereni su protiv ekonomskog sistema, ez o zira na zastupljene o like svojine, I kao takvi su krivicnim zakonima I drugim zakonima predvidjeni kao krivicna dela

- )* -

OSNOVNE KARAKTERISTIKE PRIVREDNOG KRIMINALITETA

Privredni kriminalitet zadrzao je sposo nost prilagodjavanja novim drustveno + ekonomskim odnosima I pozitivniom zakonskim propisima koji inkriminisu delikatno ponasanje u ovoj o lasti. Ucinioci krivicni& dela svoju kriminalnu delatnost usmeravaju do margina dozvoljenog ponasanja, koristeci odredjene praznine nedorecenosti I ceste izmene I dopune zakonski& propisa. ,a razliku od krivicni& dela opsteg kriminaliteta, gde se uglavnom krivicno delo odma& vidno manifestuje po izvrsenju, kod privrednog kriminaliteta u vreme izvrsenja nepoznati su krivicno delo I njegov ucinilac, jer se delo u fazi izvrsenja vesto prikriva I posledice se odma& ne manifestuju, pa se uglavnom otkrivanjem krivicnog dela otkriva I njegov ucinilac. Privredni kriminalitet ne egzistira uvek samostalno, vec I u mnogim situacijama je povezan sa drugim o licima kriminaliteta, odnosno konkretnim krivicnim delima iz o lasti opsteg, ekoloskog, pa I politickog kriminaliteta. Izvrsenjem krivicni& dela privrednog kriminaliteta narusavaju se ekonomski odnosi, dolazi do protv pravnog prisvajanja imovine u drustvenoj, drzavnoj, privatnoj, zadruznoj I mesovitoj svojini, iz egavanja placanja carinski&, poreski&, I drugi& o aveza prema drzavi, a samim tim, I do neosnovanog ogacenja jednog sloja ljudi sto dovodi do sla ljenja ekonomske moci, smanjienja drustvenog proizvoda, nepostovanja zakonitosti I sla ljenja morala. -rivicna dela privrednog kriminaliteta, u najvecem roju vrse odgovorna I suz ena lica, kao I privredne prestupe za koje je predvidjena odgovornost I za pravno lice. .pr. U ekonomskim odnosima sa inostranstvom roj ti& lica je relativno mali, s o zirom na o avezu postojanja ovlascenja za vrsenje spoljnotrgovinskog poslovanja. /edan deo pratece dokumentacije ostaje u pojedinim stranim zemljama, pa je tako tesko dostupna organima otkrivanja. Privredni kriminalitet ispoljeva nastojanja ka sirenju iekspanziji na internacionalnom planu, I o tim cinjenicama pose no tre a voditi racuna prilikom otkrivanja konkretni& krivicni& dela I o ez edjenja dokaza.

- )0 -

USLOVI U AKTUELNIM EKONOMSKIM ODNOSIMA KOJI POGODUJU NOVIM OBICIMA PRIVREDNOG KRIMINALITETA

/edna od specificnosti privrednog kriminaliteta jeste I njegovo prilagodjavanje drustveno-politickim I ekonomskim uslovima u zemlji, pri cemu ucinioci ovi& krivicni& dela vode racuna o svim promenama I novonastalim situacijama u drustvu koje, kao kriminogeni faktori, mogu doprineti izvrsenju pojedini& krivicni& dela iz o lasti privrednog kriminaliteta. -ao nova pojava u nasoj zemlji je transformacija drustvenog I drzavnog kapitala, procesa u okviru koga mogu da nastanu I novi o lici kriminaliteta. 1aznovrsni vidovi napada na imovinu u aktuelnim ekonomskim uslovima za&tevaju I njenu adekvatnu zastitu. U savremenim ekonomskim osnosima u nasem drustvu pose no je izrazeno dejstvo 2sive ekonomije3. U oviru 2sive ekonomije3 ostvaruje se nezakonita do it na ime novcani& sredstava koja i, po osnovu o avezni& daz ina, tre alo uplatiti u udzet drzave. 2%iva ekonomija3 predstavlja privredu van zakonski& propisa koja se ispoljava kroz delatnost odredjeni& su jekata koji ne postuju propise drzave o nacinu ponasanja o ekonomskim odnosima, vec iz egavaju da drzavi placaju poreske, carinske I druge daz ine, sto predstavlja osnov nji&ovog nezakonitog ogacenja. Pojam 2%iva ekonomija3 o u&vata one ekonomske delatnosti pojedinaca, grupa ili organizacija nad kojima legalna drzavna vlast nema kontrolu. 4o umanjuje udzetske pri&ode I negativno utice na o last proizvodnje I prometa ro e I usluga. %lozena ekonomska situacija I nedostatak pojedini& vrsta ro a na trzistu pospesivali su dejstvo 2sive ekonomije3. Povoljni uslovi za sirenje sive ekoniomije su I li eralni uslovi za osnivanje I registrovanje preduzeca, sto je potvrdjeno osnivanjem niza preduzeca ez ikakvog kapitala ili sa minimalnim kapitalom. Uzroci koji su doveli do sirenja 2sive ekonomije3 dele se na one koji postoje trajno I u duzem periodu I one koji su doprineli ekspanziji 2sive ekonomije3 poslednji& godina. U prvoj grupi su znacajni $ - %manjivanje proizvodnje I ponude - .iska prinmanja I pad standarda - .ezaposlenost - )5 + .ekonverti ilnost domace valute I nerealan devizni kurs .eefikasnost pravnog sistema .ovi poreski s"stem %manjenje kredi iliteta drzavni& anaka

- .eadekvatno funkcionisanje drzavni& organa U drugoj grupi su $ raspad ivse %61/ vodjeni ratovi na podrucju neki& ivsi& repu lika ekonomska lokada I sankcije medjunarodne zajednice &iperinflacija monopolosticki polozaj veliki& poslovni& sestema vlasnicka transformacija I privatizacija drustvene imovine

%manjenju 2sive ekonomije3 mogu doprineti odgovarajuce ekonomske I pravne mere. 2%iva ekonomija3 deluje destruktivno, drzavu lisava odgovarajuci& pri&oda, pospesuje krsenje zakonitosti, I eroziju morala. U aktuelnim ekonomskim odnosima kao nuzna prateca pojava sve vise se manifestuje 2pranje novca3. Pod pojmom 2pranje novca3 podrazumeva se delatnost su jekata, najcesce oni& iz o lasti 2sive ekonomije3, I organizovani& vidova kriminaliteta, kojima se stvaraju uslovi za legalizaciju protivpravno stecene do iti, cime se prikriva njeno kriminalno poreklo I stvara predstava o zakonitoj delatnosti. 2Pranje novca3 podrazumeva skup radnji 'najcesce ankarski& I finansijski&( kojima se prikriva poredklo ilegalno stecenog novca te se takav novac prikazuje kao legalan a finansiske transakcije imaju za cilj stvaranje privida da se do novca doslo zakonski dozvoljenim putem. 7edju najvaznijim medjunarodnim aktima koji se odnose na suz ijanje pranja novca svakako je !ecka konvencija ujedinjeni& naciija iz *899 god. I konvencija iz *88) god. -oje su donele dvanaest zemalja evropske zajednice. .a medjunarodnom planu suprodstavljanja pojavi 2pranja novca3, tre a istaci I ulogu INTERPOLA, koji se aktivno ukljucio pocetkom devedeseti& godina. :enoralna skukpstina interpola donela je I rezoluciju, a formirana je I specijalna grupa koja ima ovlascenja da zapleni nelegalno stecenu imovinu.

- ); +

UZROCI PRIVREDNOG KRIMINALITETA

Privredni kriminalitet sa svojim specificnostima nije nezavistan I van uticaja drustveni& odnosa I nji&ovi& promena. On ima svoje korene I uzroke koji ukazuju na njegovu uzrocno-posledicnu vezu sa odredjenim drustvenopolitickim I ekonomskim promenama I uticajima. -ao jedan od uzroka privrednog kriminaliteta, u vreme dominacije drustvene imovine, pojavljivala se protivurecnost izmedju ove imovine I interesa pojedinca, gde je iz odnosa raspolaganja drustvenom imovinom dolazio do izrazaja licni interes, koji se ispoljavao, u prisvajanju drustvene imovine, jer za sve vreme postojanja drustvene svojine kao ustavne kategorije, nisu ile pronadjene efikasne mere koje i sprecile razne vidove njenog prisvajanja. Uzroci privrednog kriminaliteta sadrzani su u samim ekonomskim odnosima, kao I drugim odnosima koji nastaju povodom I li u vezi sa ekonomskim odnosima, gde pose an znacaj imaju prisutni odnosi svojina u sklopu ekonomskog sistema. U tom kontekstu postoji suko svojinski& interesa I dolazi do izrazaja ekonomska neujednacenost, faktori koji uz nisku produktivnost rada I ispoljene suprotnosti izmedju stepena razvijenosti I sredstava za proizvodnju I stalne potre e drustva za novim I vecim materijalnim do rima, predstavljaju znacajne uzroke privrednog kriminaliteta.

USLOVI KOJI POGODUJU PRIVREDNOM KRIMINALITETU 1azliciti su uslovi I okolnosti koji pogoduju I omogucavaju raznovrsnu kriminalnu delatnost pojedinaca. Poznavanje ovi& uslova I okolnosti I nji&ovo lagovremeno eliminisanje dovodi do smanjenja izvrsenja I nemogucnosti prikrivanja ti& krivicni& dela.

- )< 1. Pr !"s#$ " "n"#r%snjem r&%n$z v%nj" su$ Ceste zakonske izmene koje dovode do novi& o lika organoizovanja

preduzeca koje nisu pracene odgovarajucim opstim aktima, nepotpuna ili pogresna evidencija sredstava, a ima slucajeva I da se nevode sve potre ne evidencje. '. Ne( s#%#%) ) n#r *e !r$vre(n & ! s* v%nj% Nedostatak interne I eksterne kontrole, ili njeno sla o organizovanje I funkcionisanje, ez o zira na to o kom se o liku imovine radilo upravo I omogucuje losu unutrasnju organizaciju I evidenciju sredstava u preduzecima organima I organizacijama. Od organa spoljne kontrole najznacajniji su inspeksiski organi I sluz a za platni promet. +. Pr !"s#$ " $nven#%r$s%nj" Inventarisanje je vid kontrole redovno ili vanredno, ima za cilj utvrdjivanje postojaceg stanja ro e I novca u odredjenom o jektu I njegovo slaganje sa stanjem u knjigovodstvu. Osnovne sla osti inventarisanja manifestuju se u nestrucnosti clanova popisni& komisija, nji&ovom neodgovornom ponasanju, povrsnom prilazu u izvrsenju ovog odgovornog zadatka I odredjenij sprezi izmedju pojedini& rukovodeci& radnika ili cak I clanova komisije sa odgovornim licem u o jektu gde tre a vrsiti popis. U danasnje vreme inventarisanje ce iti jedna od efikasniji& mera zastite imovine. ,. Ne( v *jn% z%s#$#% $m v$ne .uzno je preduzimanje adekvatni& mera fizicke I te&nicke zastite svi& o lika imovine. 6izicka zastita imovine je dosta efikasna zastita, I te&nicka zastita koja je tek pocela da prodire I do sada su glavni argumenti z og koji& se nije koristila ili u finansiskim razlozima. .ajefikasnija zastita je kom inacija fizicke I te&nicke zastite. -. Os#%*$ "s* v$ %u neodgovarajuca kadrovska politika koja se manifestovala u raznim prijateljskim, rod inskim I dr. vezama I dovodjenje nestrucni& lica na pojedina odgovorna radna mesta. - )= -

MOGUCNOST PROCENE. KRIMINALISTICKE PROGNOZE I PREVENCIJE PRIVREDNOG KRIMINALITETA

1acionalna kriminalna politika u suprodstavljanju kriminalitetu prednost daje prevenciji. Pracenje privrednog kriminaliteta podrazumeva sagledavanje stanja I kretanja I prognozu ovog kriminalita za period za koji sledi, dok se prevencija sastoji u lagovremenom delovanju na uzroke privrednog kriminaliteta sa ciljem sprecavanja njegovog izvrsenja. Potre no je poznavanje nacina izvrsenja I osnovni& o lika ispoljavanja privrednog kriminaliteta. Uzimajuci u o zir latentni, tj. Prikriveni privredni kriminalitet, sadrzen u tamnoj rojci uz poznavanje metoda moguce procene ove tamne rojke, ali ne I tacnog utvrdjivanja njenog o ima. .uzni preduslov suz ijanja privrednog kriminaliteta je postovanje I primena kriminalisticki& nacela rzine, operativnosti, metodicnosti I upornosti uz organizovan timski rad I nuznu saradnju sa ostalim organima otkrivanja. Procena privrednog kriminaliteta o u&vata sagledavanje stepena ugrozenosti privrednim kriminalitetom, pocev od radni& mesta, pojedini& sektora I o lasti, preduzeca I organizacija, pojedini& grana privrede kao I odredjeni& geografsko-teritorijalni& >elina, pa do konkretne procene stanja kretanja I prognoze ovog vida kriminaliteta za uduci period. Procena privrednog kriminaliteta, pored structure I dinamike o u&vata I njegov o im, zajedno sa 2tamonom rojkom3, ovog kriminalita, jer se jedino njenom procenom moze doci do pri lizno o jektivnog stanja o roju izvrseni& krivicni& dela iz ove o lasti. ,a procenu tamne rojke kriminaliteta kao prvi factor istice se iskustvo operativnog radnika, konkretno u domenu privrednog kriminaliteta, I poznavanje svi& o lika u kojima se mogu pojaviti latentne odredjena krivicna dela. ,a adekvatnu procenu 2tamne rojke3 neop&odna je centralna o rada privrednog kriminaliteta na nivou MINISTARTSVA UNUTRASNJI/ POSLOVA. U proceni privrednog kriminaliteta I njegovog uduceg ispoljavanja pose no je itno o ratiti paznju na prognozu novi& o lika, I stim ciljem tre a vrsiti detaljnu analizu svakog novog krivicnog dela, radi utvrdjivanja da lise radi o novom o liku, I uvazavajuci sve izlenete karakteristike privrednog kriminaliteta, u odredjenim situacijama donositi predpostavke o nekom izvrsenom krivicnom delu, koje predstavlja novi vid napada, ali nije jos uvek I odkriveno. - )? + #fikasna prevencija podrazumeva I adekvatno angazovanje, organizovanje I ispoljen interes preduzeca I organizacija u sprecavanju vrsenja -D. I nji&ovu aktivnost na saradnji sa organima odkrivanja, gonjenja I

presudjivanja u primeni odredjeni& metoda I sredstava zastite zasnovani& na naucnim dostignjucima I istrazivackoj delatnosti u o lasti privrednog kriminaliteta. %ledi zakljucak da najznacajniju funkciju u o lasti prevencije privrednog kriminaliteta imaju organi koji su, u postupku svoje zakonske nadleznosti na suz ijanju ovog vida kriminaliteta upravo u mogucnosti da lagovremenim intervenisanjem uticu na odklanjanje mnogi& uslova I okolnosti koji pogoduju vrsenju konkretni& -D. Privrednog kriminaliteta. 4o su$ Organi Unutrasnmju& Poslova %luz a za platni promet Inspekciski organi >arina /avno tuzilastvo %udovi -ao I organi sistema zastita u preduzecima Organi koji su duzni da medjuso no saradjuju na planu prevencije I represije privrednog kriminala.

U sprovodjenju preventivni& mera, radi sprecavanja privrednog kriminala, organi unutrasnji& poslova su u povoljnijoj situaciji jer prvi, jos u fazi kriminalisticke kontrole ili kriminalisticke o rade, dolaze do interesantni& podataka, cinjenica I okolnosti u o lasti privrednog poslovanja, mnogi& privredni& su jekata. Imaju I na raspolaganju I anku podataka zasnovanu na primani ki ernetickog metoda, tj. -oriscenja kriminialisticko-informativnog sistema koji im omoguceva raznovrsnu o radu podataka I naucni I strucni prilaz prevenciji privrednog kriminaliteta.

- )9 +

OSNOVNI OBLICI PRIVREDNOG KRIMINALITETA

U osnovne o like privrednog kriminaliteta spadaju$ *. O lici kriminaliteta u o lasti proizvodnje - Opsti I pose ni uslovi u kojima se odvija proizvodnja -Pojavni o lici kriminaliteta 0. O lici kriminaliteta u trgovini - O lici kriminaliteta pri kupovini ro e -O lici kriminaliteta u o lasti prodaje ro e 5. O lici kriminaliteta u spoljnotrgovinskom prometu - O lici kriminaliteta u o lasti izvoza ro e -O lici kriminaliteta u o lasti uvoza ro e ;. O lici kriminaliteta u o lasti deviznog poslovanja <. Ostali o lici kriminaliteta u ekonomskim odnosima sa inostrasnstvom. =. O lici kriminaliteta u o lasti svojinske transformacije ?. O lici kriminaliteta u o lasti finansiranja socijalnog osiguranja 9. O lici kriminaliteta u ankarskom poslovanju 8. O lici kriminaliteta u o lasti lagajnickog poslovanja *).O lici kriminaliteta u magacinskom poslovanju

- )8 +

ZAKLJUCAK

Na pronalazenju odgovarajuce definicije privrednog kriminaliteta izvrsila je transformacija drustvenog kapitala a, s&odno tome, I postojanje vise o lika svojina koji su zajamceni Ustavom 1epu like %r ije. Doslo je I do povecanja roja su jekata koji se pojavljuju u privrednom poslovanju, kao I prosirenje kruga lica koja su o u&vacena pojmom odgovornog lica. U pred&odnom periodu privredni kriminaliteta podrazumevao je sva krivicna dela koja su izvrsena na stetu drustvene svojine. U uzem smislu pojam privrednog kriminaliteta podrazumeva samo krivicno delo protiv privrede, tj. Delo usmereno protiv organizovanja, upravljanja I funkcionisanja privrednog sistema nase zemlje. Privredni s"stem nase zemlje vise se ne zasniva na dominantnoj ulozi drustvene svojine nad sredstvima za proizvodnju I socijalistickim samoupravnim odnosima, privredni kriminalitet ne moze se vise vezivati iskljucivo za kriminalne napade na drustvenu svojinu. !itna karakteristika naseg danasnjeg ekonomskog sistema je cinjenica da dogovorna ekonomija postaje proslost, a da privredna delatnost sve vise do ija trzisni karakter. Dr. ,ivojin @leksic ne pravi razliku u sadrzaju pojma ekonomskog I privrednog kriminaliteta, jer on podrazumeva sve o like kriminalne aktivnosti koje su usmerene protiv ekonomskog sistema I njegovog funkcionisanja. Dr. %tanko Pi&ler pravi razliku. -ao osnov autor uzima prirodu drustveni& odnosa, po kojima ekonomski kriminalitet, nastaje u samim ekonomskim odnosima I procesima koji se ispoljavaju u raznim odlicima kao sto su$ proizvodnja, raspodela, razmena I potrosnja. Prema misljenju ovog autora, ekonomski kriminalitet je uzi pojam od privrednog kriminaliteta, jer se vezuje iskljucivo za ekonomske odnose. %iri pojam je privredni keiminalitet koji o u&vata ekonomski kriminalitet, krivicno delo protiv sluz ene duznosti u privredi, pa cak I imovinski kriminalitet u privredi. U praksi navedeno misljenje izaziva nedoumice I izvesne pro leme, pa se opredeljujemo za sire s&vatanje tj. ,a pojam privrednog kriminaliteta koji o u&vata krivicno delo protiv privrede ' ekonomski kriminalitet ( I krivicno delo protiv sluz ene duznosti. @nalizirajuci sve navedeno konstatujemo da je sadrzaj savremenog pojma privrednog kriminaliteta mnogo raznovrsniji I kompletniji u odnosu na definiciju tog pojma u vreme dominantne uloge drustvene svojine. - *) +

LITERATURA0

*. -riminalistika metodika + dr. 7ico !oskovic 0. 7enadzment ljudski& resursa + prof. dr. Vlajko Petrovic 5. -rivicno pravo + pose ni deo + dr. ,oran %tojanovic ;. 1ast strukturne promene I funkcionisanje privredeProf dr. Ilija 1osic

- ** +

SADRZAJ0

*. Uvod AAAAAAAAAAAAAAAAAAAA. )* 0. Osnovne karakteristike privrednog kriminala AAAA. )0 5. Uslovi u aktuelnim ekonomskim odnosima koji Pogoduju novim o licima privrednog kriminalitetaA)5 + ); ;. Uzroci privrednog kriminala AAAAAAAAAAA. )< <. Uzroci koji pogoduju privrednom kriminalu AAA. )< + )= =. 7ogucnost procene, kriminalisticke prognoze I prevencije Privrednog kriminaliteta AAAAAAAAAAA..)? + )9 ?. Osnovni o lici privrednog kriminaliteta AAAAAAA.)8 9. ,akljucak AAAAAAAAAAAAAAAAAAA.*) 8. Biteratura AAAAAAAAAAAAAAAAAAA.** *).%adrzaj AAAAAAAAAAAAAAAAAAAA.*0

www.maturski.org

- *0 -