GENADIJ PETROVIČ MALAHOV -LEKOVITE SILE-

ISHRANA I HRANA

Preveo sa ruskog: MAHMUT ŠEHIĆ

BEOGRAD 2003

SADRŽAJ
I - FIZIOLOGIJA VARENJA URANE

1.FERMENT1 1.1. Pljuvačne žlezde 2. ŽELUDAC 3. TANKO CREVO 3.1. Dvanaestopalačno crevo 3.2. Zakržljalo i tanko crevo 3.3. Crevni hormonalni sistem 3.4. Konstrukcija crevnog zida 3.5. Varenje hrane u tankom crevu 4. DEBELO CREVO 5. IZDVAJANJE PROBAVNIH SOKOVA I NEKE KARAKTERISTIKE TOG PROCESA 6. SIMBIOZNO VARENJE HRANE 7. OSTALE KARAKTERISTIKE SISTEMA ZA VARENJE HRANE 8. PREPORUKE ZA NORMALAN RAD ŽELUDAČNO-CREVNOG TRAKTA 8.1. Tečnost treba piti pre jela 8.2. Ništa ne treba piti 1-2 časa posle jela 8.3. Hranu treba brižljivo žvakati 8.4. Ne treba jesti pri jakim emocionalnim uzbuđenjima 8.5. Treba jesti samo kada ste gladni . . . . . . . . 8.6. Treba znalački koristiti simbiozno varenje lirane
II HRANA

11 11 13 15 15 15 16 19 20 23 24 26 28 29 29 30 30 31 33 34

UVOD 1. KAKO SE STVARA HRANA 2. SASTAV HRANE 2.1. Voda 2.2. Belančevine 2.2.1. Osnovne funkcije belančevina u organizmu 2.2.2. Potrebe čoveka za belančevinama i kiselinama 2.3. Inducirana autoliza

37

39
41 41 44 45 46 48

5

Kombinacija belančevina sa škrobom 138 5.2. Ugljeni hidrati 2. PRAVILNA KOMBINACIJA HRANLJIVIH PREHRAMBENIH PROIZVODA 50 52 59 61 78 80 87 88 101 104 105 105 106 108 108 109 111 111 112 113 113 114 114 116 116 117 117 119 119 119 119 120 120 120 121 131 132 136 5.9. Oblik i konzistencija 168 3.7.2.3.9. koja se sadrži u produktima pod uticajem klime i mesta izrastanja 169 3.8.7. fitoncidi. Štetnost veštačkih vitamina 2. Kako koristiti belančevine 145 5.13.6.Mikroelementi 2. Jetra. ŠTA TREBA ZNATI O KVALITETU PROIZVODA? KORISNE PREPORUKE 166 3. Psiha 4.3.5. Debelo crevo 4.5.4.2.7.8.2. Voda 3. Kombinacija šećera sa belančevinama 141 5.8. Tanko crevo 4.7.12.2. Rafinisanje hrane 4.2. Specifično dinamičko dejstvo hrane 2.14. Kombinacija belančevina sa belančevinama 139 5. Vitamini 3. Ukus hrane 166 3. Kombinovanje hrane 138 5. . Leukocitoza prouzrokovana hranom 4. Kombinacija kiselina sa belančevinama 140 5. Klasifikacija hranljivih produkata 136 5.4. Uticaj hranljivih produkata na organizam čoveka 170 3.Dezerti 144 5.1.2. . UNIŠTAVANJE (UPROPAŠTAVANJE) HRANE 3.11. PRELAZAK NA PRAVILNU ISHRANU 158 III . Opadanje energetskog potencijala hrane 4. Mineralni elementi 3. ŠTETNE POSLEDICE KUVANEI NEPRAVILNO UPOTREBLJENE HRANE 4.5. Enzimi 3. Ugljeni hidrati 3.4.2.13.11.7.10.2. ŠTA SE PODRAZUMEVA POD PRIRODNOM ISHRANOM ČOVEKA? 162 2.2.1.2.P R A K S A PREDGOVOR 161 1. Taninske materije (tanini) 3. Kako koristiti voće 147 6. Mineralni elementi 2.8.1.9.12. UPOTREBA HRANE U TOKU DANA 149 7. Nepravilno kombinovanje hranljivih produkata 5. Organske kiseline 2.2. PRAKTIČNE PREPORUKE ZA PROBAVU I ASIMILACIJU HRANE 156 8.6. Masnoće (masti) 3.10.12. Ishrana dinjama 143 5. Krv 4. Kombinacija masnoća sa belančevinama 141 5.2.2. Informacija.1.6. Belančevine 3.2.3. 171 3.2.9. Kako koristiti skrob 146 5.4.6.1.6. Energetski potencijal 4.13.3. Unutrašnja sredina organizma 4.5. Želudac 4. Aromatične materije. Preporuke u vezi sa oblikom i konzistencijom (gustinom) hrane 173 7 6 . ŠTA ĆE SE DESITI SA ČOVEKOVIM ORGANIZMOM KADA IZOSTANE ODGOVARAJUĆA ISHRANA? 164 3.2. organske kiseline i tanini 3.5. Masnoće 2. Kombinacija kiselina sa škrobom 138 5.10. Supstance slične vitaminima 2. Vitamini 2. pankreas (gušterača) 4. Kombinacija šećera sa škrobom 142 5. Zubi i kosti 4.2. Enzimi 2.7.1.11. Mleko treba uzimati odvojeno od druge hrane 143 5. Aromatične materije 2. Zlezde unutrašnje sekrecije 4.2. Preporuke u vezi sa ukusom hrane .ISHRANA I HRANA .4.Fitoncidi 2.2.

Obnavljanje ćelijskog tkiva bubrega 3.6. u debelom crevu . I. u tankom crevu .Pavlov (1904) Kod svih toplokrvnih životinja. U želucu hrana se vari pomoću vlastitih fermenata i autolize (hidroliza luane fermentima.nastaje hidroliza pomoću fermenata samog organizma i fermenata koje sadrži hrana. Obnavljanje ćelijske mase srca 3.1.6. obrazovanje ekskrementnih masa i njihova evakuacija. ali i kod čoveka. U usnoj duplji pomoću vlastitih fermenata obavlja se probava škroba (početni stadijum).dalja probava. PRILOZI: 1 . u rukama lekara snažno sredstvo za lečenje.8. U svakom od navedenih organa hrana se vari pomoću fermenata karakterističnih samo za te organe. PERIODIČNO REGULISANJE PROBAVE 7. INDIVIDUALIZACIJA LIČNE ISPIRANE 5. izvor stradanja. DIJETA BLAŽENSTVA 6.FIZIOLOGIJA VARENJA HRANE Parče nasušnog hleba je bilo i ostalo jedan od najvažnijih životnih problema.3. Preporuke u vezi sa informacijom. ali i drugi fermenti nastali kao rezultat 9 8 .3. proces obrade (probave) hrane je istovetan: u usnoj duplji se hrana usitnjava i formiraju se hranljive grudvice.2.7.Greške pri prelasku na prirodnu ishranu u praksi 4 .P. koji se sadrže u samoj hrani). sadržanom u produktima ishrane 3. u želucu — hrana i kiselinska denaturacija se skladište (nagomilavaju i talože). UPOZORENJE ČITAOCU 8. U tankom crevu hrana se vari u crevnoj šupljini i pored zidova creva uz neznatnu simbiozu ostalih fermenata. asimilacija. Preporuke u vezi sa uticajem hranljivih produkata na čovekov organizam 4.Ishrana i životni vek 5-Dodaci ishrani i načini pripremanja hrane 9.6. ZAKLJUČAK 173 174 174 175 176 180 184 187 191 199 201 207 217 225 234 256 I . u rukama neznalice uzrok oboljenja. a potom dolazi do asimilacije tako prerađene hrane. ponekad zadovoljstva. Pri tom se koriste vlastiti. Obnavljanje ćelijske mase jetre 3.Primeri uspešnog izbora lične islirane 2-Upitnik za odredjivanje proporcij adoša 3 .

U organizmu se uočavaju dva tipa sekrecije fermenata: neprekidni i isprekidani. Fe rm enti ubrzavaju biohemijske procese. aktivni su u odredjenoj sredini (na primer. ) . Pljuvačne žlezde Pljuvačne žlezde luče sekret u usnu duplju. 1. i 10 11 . drugi . Time se postiže visoka efikasnost i ekonomičnost rada želudačno-crevnog trakta. Sinteza novog obroka sekreta vrši se posle lučenja prethodnog. kod u g l j e n o .h i d r a t n e n j i h o v i . FERMENTI Za bolje poznavanje (razumevanje) fiziologije varenja hrane neophodno je razjasniti pojam fermenta i njegovo poreklo. Zajedno ti organi mnogo bolje i kvalitetnije probavljaju liranu. Postoje tri para pljiivačnih žlezda: zaušnice. -izlučivačku funkciju . One imaju sledeće aktivnosti: -sekretornu funkciju.1. i t d . U početku sekretorne ćelije iz krvi upijaju neophodne materije. Ferment i stvaraju (proizvode) sekretorne ćelije. Lučenje je samostalno i prouzrokuje ga hrana koju unosimo. Neprekidni sekret fermenata luči se po stepenu sinteze. koje su posebno razmeŠtene u vidu žlezda i u zidovima probavnog kanala. podjezične i podčeljusne. Delimično simbiozno varenje hrane vrši se pomoću bakterijske flore. neki su aktivni u kiseloj sredini. U debelom crevu se daljim procesom vrši uglavnom simbiozno varenje. a zatim nastaje sinteza. koje se delimično obavlja i u crevnoj šupljini. 1. Sekretorne ćelije iz krvi dobijaju materije koje su im potrebne za sintezu fermenata. Na njihovu sintezu se troši energija.izlučuju se produkti razmene materija. Isprekidani (ritmički) tip vremenski je r a z v u č e n .autolize. nepostojani su na visokoj temperaturi. imaju strogo specifičnu efikasnost (kod belančevinaste hrane izdvajaju se njeni ferment i.u alkalnoj ili neutralnoj). nego pojedinačno.

3) azotne soli. Ferment lizocim ima baktericidno dejstvo. I. azot i ugljenična kiselina.4 . Od fermenata u pljuvačci se nalaze ptialin. U njemu se hrana nagomilava i počinje prvi stadijum hidrolize (kiselinska denaturacija hrane). ŽELUDAC Želudac je organ za probavu hrane. povećava se za 3-4 puta. pri čemu ako se hrana više usitnjava veće je izdvajanje pljuvačke. 12 13 . svako "polje" želuca luči različit sok za varenje hrane.P. Funkcije želuca su višestruke. za vreme njihove aktivnosti. vrlo složene konstrukcije. smešten u gornjem delu trbušne duplje. koja protiće kroz pljuvačne žlezde. luči se sluz.neprekidno luči alkalni sok. U sastav pljuvačke ulaze: 1) mucin. radi zaštite sluzokože želuca od vlastite kiseline. koje se stvaraju za vreme procesa vrenja ugljenih hidrata. Dnevna količina želudačnog soka kod čoveka je od 1. Covečji organizam dnevno luči oko litar i po pljuvačke (kod krupnih domaćih životinja na selu od 40-60 do 120 litara). 4) organske materije.-stvaranje i lučenje u krvi specijalnog hormona. Kada nema probave hrane. On se rastvara u želucu pod dejstvora sone kiseline. Pljuvačka ima alkalnu reakciju (pH = 7. pilorusni deo . donja krivina manje kiseo i dugo ga luči. koja ima neutralnu ili slabo kiselu reakciju. Zato se za vreme procesa prostog akta žvakanja može proterati i očistiti kroz te žlezde do 6 litara krvi (tačnije sva lav). Gornja krivina želuca brzo luči veoma kiseo sok. koji razlaže škrob. Žvakanje pojačava lučenje pljuvačke. Na primer. 2) neorganske materije. 2.5 litara. Visok stepen alkalnosti pljuvačke potpomaže neutralizaciju kiselina. Ako se to ima u vidu nije nejasno zašto na gornjem delu (krivini) želuca najčešće nastaju gnojni procesi i kancerozni tumori.5 do 2.0). Količina krvi. koji stimuliše razmenu ugljenih hidrata u organizmu. 5) izvesna količina gasova: kiseonik.Pavlov je govorio da pljuvačka ima lekovito dejstvo. Pri uzimanju mešane hrane u čoveku se za jedan obrok hrane izluči od 700 do 800 mililitara soka.8.

TANKO CREVO 3. u sluznici dvanaestopalačnog creva stvaraju se hormoni: sekretin . Mast (salo) smanjuje sekreciju želudačnih žlezda na 2-4 časa. Probava hrane. otvara žučni kanal. što ima određeni biološki značaj. creva. organizam prilagodava rad probavnog trakta i ceo proces probave hrane na različite režime ishrane. koštana srž. koje se može menjati ukoliko se organizam duže vremena nalazi najednom režimu ishrane. 3.podstiče sekreciju gušterače (pankreasa) i žuči. Na primer. koje učestvuje u sintezi hemoglobina.4 do 0. 15 14 . računajući i dlačice.5 procenata. 4. Opšta površina obloge creva. kako od strane želuca. Želudac ima važnu motornu fukciju. Proizvode se crevni hormoni i biološki aktivne materije.2.tako i od organa za disanje i varenje.1. koje ispoljavajukako probavne. a njegove žlezde luče do 2 litra soka dnevno. holecistokinin . promena osteljivosti želudačnih žlezda uslovljena je jednoličnom ishranom. slezina.Sadržaj slobodne sone kiseline u želudačnom soku čoveka je od 0. jetra. Postoje tri osnovna tipa varenja: u šupljini creva. 2. Prema tome. Zakržljalo i tanko crevo Tanko crevo je dugačko oko 6 metara. Kombinacija nekoliko tipova sekrecija. dolazi do promene u vremenu produkcije želudačnog soka i njegovog kvalitativnog sastava. koja u normalnim fiziološkim uslovima ima reverzibilan karakter. To je gotovo trostruko više od spoljašnje površine tela. Pri tom. ne samo spoljašnje nego i unutrašnje (u njoj se otvaraju gušterača. ali se pri uzimanju prekomeme količine hrane ta proporcija narušava. jetra su depoi feretina — belančevinastog jedinjena željeza. vilikinin . Asimilacija i ekskrecija.stimuliše motoriku žučnog mehura. urinska kiselina. U njemu se stvaraju elementi: -sposobni da povećaju energetsku razmenu organizma i -da regulišu apetit. koja obezbeduje: 1) pretvaranje hrane u himus u pilorusnom delu i 2) njenu evakuaciju u dvanaestopalačno crevo. 3. Zahvaljujući tome. Prelazak sa želudačne na crevnu probavu hrane. u membranama i unutar ćelija. 5.podstiče motoriku dlačica tankog creva itd. u zavisnosti od količine masti koja se nalazi u hrani. vlastite brunerove i liberkonove žlezde). Te materije luči sluzokoža želuca. Izdvajanje soka u želucu spada u reakcije koje se lako usporavaju.Dvanaestopalačno crevo Akademik A. odnosno duže zadržavanje čoveka na određenom režimu ishrane menja njegovu visoku nervnu aktivnost. 3. Pri oboljenju bubrega njihovo lučenje se znatno povećava. tako i antiprobavne efekte. Želudac. U dvanaestopalačnom crevu se vrše sledeći procesi: 1. Pri progresiji sekretornog procesa u žlezdama želuca nastaje stiuktumo-morfološka promena.Ugoljev nazvao je dvanestopalačno crevo "hipotalamo-hipofiznim sistemom trbušne duplje". Sekretoma reakcija želuca zavisi od funkcionalnog stanja želudačnih žlezda. Emocije deluju na njega veoma snažno. naročito u početku. je oko 5 m2. U periodu kada nema probave hrane sadržaj dvanaestopalačnog creva ima slabo alkalnu reakciju. kreatinin i druge). Količina izluČenog soka za vreme probave hrane direktno je proporcionalna količini unete hrane.M. U njemu mnogobrojne materije imaju izlučujuću funkciju (urin.

Sialogastron . vezani za asimilaciju hrane — šupljinsko i membransko varenje hrane. koji usporava sekreciju sone kiseline. Koherin reguliše crevnu aktivnost. Zahvaljujući velikoj površini tankog creva u njemu se dešavaju siloviti procesi. 20. Po masi te ćelije ne zaostaju za masom nakrupnijih endokrinih žlezda! Do sada je u tankom crevu otkriveno 7 tipova raznih endokrinih ćelija. koji pobuđuje aktivnost oksintinovih ćelija. Ent e rogastron . 16 6. Tanko crevo je izuzetno važan organ unutrašnje sekrecije. koje on stvara. 5.faktor u procesu.Velika slobodna energija pojavljuje se na granicama između sredina: voda . Bulbogastron usporava sekreciju sone kiseline iz želuca. SI olec isto kinin jako stimuliše sekreciju fermenata gušterače (pankreasa) i kontrakciju žučnog mehura. koje sintetizuju i luče hormone. Bombezin stimuliše kiselu sekreciju želuca. 4. 17. 11. stimuliše sekreciju gušterače (pankreasa). 1. VIP utiče na probavu. U njemu su rasejane ćelije. Stimulatori sekrecije sekretinasu joni Ho. jer sprečava nastanak gnojnih rana. kao i motoriku creva. Gastron je stimulator sekrecije sone kiseline iz želuca. na krv. kada masna hrana usporava sekreciju sone kiseline iz želuca i guši njenu motornu aktivnost. 3. obezbeđuje snižavanje kivnog pritiska i širenje sudova. 10. Glukagon mobilise glikogen jetre.faktor je koji inhibiše oslobađanje hormona rasta. 2. Enterooksintin je hipotetički crevni faktor. budući daje potreba za slobodnom energijom velika.3. Fiziološka namena crevnog hormonalnog sistema (CHS) jeste da reguliše rad želudačno-crevnog trakta i da obezbedi ne samo efikasniju preradu hranljivih materija u želudačno-crevnom traktu nego i optimalnu asimilaciju tih materija u tkivima i ćelijama unutrašnje sredine. 3.vazduli. mast . Između hormona. 9. U daljem tekstu biće reČi o vrstama hormona koje stvara CHS. Sekretin stimuliše i insulin. Motilin stimuliše aktivnost tela želuca. Seki etin stimuliše sekreciju tečnog dela pankreatskog soka. stimuliše disanje mitohonđrija ćelija jetre. koji sadrži imunoreaktivnost sličnu somatostatin! . kočenja motorike dvanaestopalačnog creva. 12. disajni sistem. da izvršava funkciju endokrinih žlezda. Crevni hormonalni sistem Tanko crevo ima još i ulogu crevnog hormonalnog sistema. 2 1 . Istraživanja koja su obavljena poslednjih godina pokazala su da želudačno-crevni trakt stvara hormone. 7. Supstancija P. Hormon. kontrakcije žučnog mehura. a takođe asimilacija (upijanje). od kojih svaka proizvodi odredjene hormone. tj. 13. Himodenin stimuliše sekreciju fermenata gušterače (pankreasa).voda itd. 18. 16. Vagogastron usporava želudačnu sekreciju. a to znači da sam predstavlja krupnu žlezdu unutrašnje sekrecije. Zato se uticaj tih hormona oseća u raznim delovima organizma. ovde se vrši hladna termonuklearna sinteza — pretvaranje jednih materija u druge. 15. 19. Vilikiniii stimuliše kontrakcije dlačica tankog creva. 8. sistem srca i krvnih sudova. Antelon ima protivgnojnu funkciju. 17 . Prema mišljenju nekih istraživača. HIP je inhibitor kisele sekrecije. Ent e rokinin izaziva sekreciju tečnih i čvrstih komponenti crevnog soka. ima i takvih koji su tipični za određene moždane strukture. Zato se upravo u tankom crevu odvijaju osnovni procesi. zadržavanja evakuacije sadržaja iz želuca. metabolizam. 14.faktor pljuvačke. Duokriiiin stimuliše lučenje sekreta iz brunerovih žlezda dvanaestopalačnog creva.

tj. koje stvaraju dopunski predmembranski sloj i popunjavaju pore izmedju mikrodlačica. 3. a njen prečnik je 10-15 puta manji. one stvaraju dovoljno gustu "četku". Pri tom se štede energetski i plastični resursi organizma. čije su aktivnosti slične morfinu (umanjuje bolove. -rastu" iz membrane mikrodlačica. Na 1 m m površine crevnog epitela ima oko 50-200 miliona mikrodlačica! Kod čoveka se dužina jedne mikrodlačice približava 1 mikronu.mikrodlačica.4. kao tireotropni hormon i AKTG.gastron. Oni se stvaraju i lokalizuju ne samo u tkivima mozga nego. Pri gladovanju CHS ne funkcioniše. Na slici 3. prikazana je konstnikcija zida tankog creva: 1. a ćelije hipotalamusa i hipofize proizvode tipičan hormon želudačno-erevnog trakta . a debljina njihovog sloja po spoljašnjoj površini crevnih ćelija je 19 . prečnika su 0. Ćelije sluzokože imaju do 4000 izraslina .membrane. koji se na njoj odvijaju. Dokazano je da endokrine ćelije želudačno-erevnog trakta stvaraju takve tipične hipotalamno-hipofiziie hormone.025-0.mikrodlačice. prikazane su zone regulacionog dejstvacrevnih hormona ne samo unutar želudačno-crevnog trakta ( ) nego i izvan njega ( ). On se sastoji iz mnogobrojnih tankih krivudavih niti. hipotalamo-hipofizni i želudačno-crevni hormonalni sistemi su u nečemu srodni.3. Na taj način. smiruje). već opredeljuje i mnoge funkcionalne osobine procesa.endorfina i enkefalina. ćelije ne luče hormone. 2. već su prepune njih. Te niti su produkt aktivnosti enterocita (crevnih ćelija). Sa svoje strane površina mikrodlačica je pokrivena glikokaliksom.05" mikrona.glikokaliks.Konstrukcija crevnog zida Zidovi tankog creva su složene grade.zid creva. 2 3 Na slici 2. Značaj probavnog trakta kao endokrinog organa postaje veći sa otkrićem endogenih m o r f i n a .i u želudačno-crevnom traktu. Najmanje rastojanje između mikrodlačica je 15-20 nanometara. Na taj način. Takva struktura ivice ne samo da naglo povećava asimilacionu površinu enterocita (za 20-60 puta). 4. koja se naziva četkasta ivica.

MS). S tim u vezi probavni procesi i asimilacija hranljivih materija raspodeljeni su ćelom dužinom lankog creva neravnomerno.5 mikrona. Varenje hrane u tankom crevu U tankom crevu hrana se vari na sledeći način: unutar šupljine creva ostvaruju se uglavnom početni stadij umi hidrolize belančevina. uključeni su u sastav membrane ćelija u vidu prostorno regulisanih sistema. Pored toga. pri čemu se molekuli na granici površine u većini nalaze u orijentisanom stanju. Otuda ili na odgovarajući način orijentisani molekuli monomerne hrane. Pored toga. tj. Uz to kiselinski ostaci glikokaliksa imaju negativni potencijal. 4. koja smanjuje protok antigena i toksina u unutrašnju sredinu organizma. koji omogućuju varenje hrane uz zidove creva. Značaj katalizatora se sastoji u tome. masnoća.u haotičnom. 3. mikrodlačice mogu da se skupljaju i otpuštaju u ritmu. Organske materije (hrana) smanjuju površinsko naprezanje i tako se apsorbuju na granici faza. 21 . 2. imaju veću energiju. Na membrani mikrodlačica obavlja se završni stadijum hidrolize sa naknadnom asimilacijom. u porama glikokaliksa) razlikuju se od stanja te materije u zapremini (u šupljim creva) po mnogim simptomima. konkretno po nivo\i energije. Glikokaliks se karakteriše znatnom hidrotilnošću i daje prenosnim procesima vektorski (usmereni) i selektivni (klasifikacioni) karakter. u meduetapama. Što povećava brzinu ne samo probave hrane nego i asimilacije.približno 0.1-0. Selektivna apsorpcija različitih katjona i anjona (hranljivih materija) na granici faza dovodi do nastajanja znatnog faznog potencija. glikokaliks je dopunska komponenta. Osim toga. koji prerađuju te ili druge komponente hrane.Stanje. od varenja u šupljini creva na membransko varenje hrane. Stvaraju se povoljni uslovi za prelazak hranljivih materija iz sredine himusa (hranljive mase) na površinu creva (crevne ćelije). Na četkastoj ivici se odvija hidroliza molekula (monomera). 6 puta u minutu. Nijanse varenja hrane u tankom crevu su sledeće: 1.Da bi se hrana u tankom crevu efikasno varila. ugljenih hidrata i drugih nutrimenata (hranljivh materija. Joni i dipoli . mikrodlačice učestvuju u prenosu materija za vreme procesa rada katalizatora u slučajevima kada pore imaju približno iste dimenzije kao i molekuli. Na taj način. a u dubini . zahvaljujući 3. po pravilu.koji ovde prodiru — imaju određenu orijentaciju. glikokaliks sa mikrodlačicama ima ulogu poroznog katalizatora. nego u dubini faze. u kome se nalazi materija (hranljiva masa). što on povećava aktivnu površinu. 20 Slika 4 . Površinski molekuli hrane. Na odgovarajući način rasporedjeni su i fermenti.5. Fermenatativni sistemi. na granici faza (oko četkaste ivice. količina hranljive mase treba da bude dobro izbalansirana sa vremenom njenog kretanja duž celog creva.

slabost probavnih kontrakcija tankog creva ili odviše brz prolazak hrane kroz njega slabe varenje hrane uz zidove creva. Upijaju se glukoza. Intenzitet membranskog varenja hrane meiija se u širim predelima i zavisi od brzine kretanja tečnosti (himusa) u odnosu na površinu sluzokože tankog creva. Na taj način. U ovom delu osvrnućemo se na opŠta pitanja. više reči bilo je u poglavlju "Debelo crevo" .). Zbog toga normalna motorika creva ima veoma važnu ulogu u održavanju velike brzine varenja hrane uz zidove creva (slika 4. Masnoća koja se nalazi u hrani. koje stvaraju mikrobi. nastanjeni u šupljini debelog creva. a veličina četkaste ivice znatno manja — 100-200 A°. Ako je fermentacioni sloj sačuvan. 6. To je očigledno ilustrovano na slici 5. DEBELO CREVO O prolasku i zadržavanju hrane u debelom crevu. usmeravaju na aktivni centar fermenata. umnogome utiče na asimilaciju i prihvatanje hranljivih materija u tankom crevu.knjiga -Čišćenje organizma". 4. koji truju ceo organizam. 22 23 . završne etape hidrolize i početne etape asimilacije odvijaju se u sterilnim uslovima.čistoća debelog creva. U debelom crevu preovladuju procesi reapsorpcije (upijanje. 5. vitamini i amino-kiseline. Otuda je najvažniji i prvi uslov zdravlja . probava se vrši u ultrastrukturama četkaste ivice. do 9 5 % vode i elektroliti. Bakterije tuda nc prodiru: njihova veličina jc nekoliko mikrona. Na slici 4 uslovno su pokazana mesta gde se asimiluju lazličite materije koje dolaze iz creva. Prilikom procesa truljenja i vrenja iz debelog creva dolaze toksini i otrovi. ponovno upijanje). U završnom stadijumu probave hrane kada se stvaraju monomeri dostupni bakterijama. koje naseljavaju šupljinu creva.postojanju faznog potencijala. Četkasta ivica ima funkciju svojevrsnog bakteriološkog filtra.

ima svoju funkciju. u debelom crevu druga. u želucu ih ima vrlo 24 malo. U svakom od delova vreme zadržavanja hrane je takođe specifično. Tu se još izlučuju žuč i pankreatski sok.slabo kisela. u želucu od 2 do 4 časa. Pljuvačke . a u debelom crevu postoje u ogromnoj količini. U daljem tekstu biće više reci o drugim važnim karakteristikama. radi neutralizacije kiseline koja dospeva iz želuca. Iz navedenog nije teško zaključiti da ne samo enteralna. tj. u želucu . sve ono što nas okružuje) i unutrašnje (krv. Prema tome. koji imaju alkalnu reakciju. u tankom crevu u periodu kada nema hrane takođe ih ima malo. kao što nam je već poznato. pankreatskog soka — 0. međutkivna tečnost) sredine. Mikroflora je raspoređena duž creva i od centra creva prema zidovima. koja je deo ekologije čoveka. želudačnog soka — 1. hrana se nalazi u usnoj duplji od nekoliko sekundi do nekoliko minuta. crevnog soka 2 litra. IZDVAJANJE PROBAVN1H SOKOVA I NEKE KARAKTERISTIKE TOG PROCESA U toku dana čovekov želudačno-crevni trakt izluči od 5 do 6 litara probavnog soka.kisela (kada nema probave hrane izdvaja se sluz neutralne ili slabo alkalne reakcije).8 litara. Svaki deo želudačno-crevnog trakta. ne treba zaboraviti da crevna mikroflora mora da bude tako strogo specifična. Iz creva se izbacuje oko 150 mililitara! Sva ta masa vodenog rastvora se apsorbuje. Pri narušavanju apsorpcije u njemu pojavljuje se žitka stolica kod čoveka. U periodu između uzimanja obroka hrane sredina u tankom crevu je slabo alkalna.75-1 litar. mikroorganizmi i hrana stvaraju u organizmu enteralnu (unutrašnju) sredinu. Tačnije. koje se ispoljavaju pri probavi hrane u zavisnosti od različitih vrsta hrane. Nastanjenost mikroorganizmima želudačno-crevnog trakta je takođe različita i specifična. a u debelom crevu . Izolacija je nophodna zbog toga što u svakom delu postoji vlasita pH sredina. tlo. Tako u usnoj duplji postoji velika količina mikroorganizama. kao što je navedeno u poglavlju ^Debelo crevo". u periodu probave hrane oni se naglo razmnožavaju. 25 .5. a u debelom crevu od 12 do 18 časova. u predelu dvanaestopalačnog creva je nastanjena jedna vrsta. probavni sokovi. nego i unutrašnja sredina organizma prvenstveno zavise od hrane koja se unosi u organizam (spoljašnje sredine). Tako je pH sredina u usnoj duplji alkalna.5-2 litra. U zavisnosti od vrste. Aktivnosti bakterija u tankom i debelom crevu su međusobno povezane. Ti delovi su međusobno izolovani specijalnim ventilima. Uz to. jer je stvarana i učvršćivana u toku evolucije. još niže treća itd. u centru šupljine creva živi jedna vrsta mikroorganizama. žuči — 0.7-0. u dvanaestopalačnom crevu u periodu probave hrane — neutralna.1 litar. u tankom crevu od 4 do 5 časova. Enteralna sredina organizma je nešto između spoljašnje (vazduh. pored zidova druga.

Te četiri grupe (bujice) čine: . Akademik A. u čiji sastav ulaze hranljive materije.produkti životne aktivnosti bakterija. Između njih se vrši razmena metabolita (produkata životne aktivnosti). SIMBIOZNO VARENJE HRANE U prethodnim poglavljima govorili smo o ulozi bakterija. Nije bez razloga što kod nekih životinja (uglavnom travojeda) masa bakterijske flore iznosi sedmi deo mase tela životinje.balastne materije. ni štetne za organizam (indiferentne) i . 27 .korisne materije (vitamini. već da je neophodna za normalan razvoj fizioloških funkcija organizma. Razmotrimo to pitanje detaljnije.toksične materije. U današnje vreme disbakterioze predstavljaju uzrok mnogih oboljenja i odnose se skoro na sve. . 26 . Zato je održavanje normalne bakterijske flore u organizmu jedan od glavnih zadataka optimizacije ishrane i optimizacije života ljudi. stimulatori.M. različite neorganske komponente. . koje žive u želudačno-crevnom traktu za vreme procesa probave hrane.hranljive materije. Upoređivanje bezmikrobnih životinja sa naseljenim normalnom mikroflorom životinjama pokazalo je da bezmikrobne životinje imaju veliki broj nedostataka i da ih treba okarakterisati kao bezvredne. izmenjene bakterijskom florom i .materije za koje se na današnjem stepenu razvoja nauke smatra da nisu ni korisne. izmenjene mikroflorom. uništavajući neke suvišne komponente hrane i stvarajući nedostajuće produkte. nezamenjive amino-kiseline itd. naučnici su smatrali da je bakterijska Hora nepoželjna i u određenom s tepenu štetna. Bakterijska flora služi kao svojevrsni trofostat . inhibitori. hormoni i druge fiziološki aktivne materije.bakterijska flora koju potroši organizam domaćina. U ne tako davnoj prošlosti. koje naseljavaju njegov želudačno-crevni trakt.).6.obezbeđuje potreban hranljivi odnos materija u želudačno-crevnom traktu. Kao rezultat evolucije razvili su se simbiozni međusobni odnosi između organizma domaćina i bakterija. Bakterijski metaboliti formiraju se iz nekoliko komponenti: .Ugoljev i drugi naučnici dokazali su ne samo da bakterijska flora nije štetna.

4-0.). OSTALE KARAKTERISTIKE SISTEMA ZA VARENJE HRANE 8.4-07% za čas. Takvo obnavljanje glikokaliksa stvara efekat stalnog čišćenja pora (novi porozni katalizator) četkaste ivice. odnosno 1. tankog creva . koji sadrže fermente. odnosno 1. brže ljušti epitel creva. Umesto normalnih 700-800 mililitara želudačnog soka sa koncentracijom 0. sekretorni aparati želuca i dvanaestopalačnog creva se previše naprežu.1. Kao rezultat toga hrana će ležati u želucu. Kada popijemo bilo kakvu tečnost (mleko. kompot.4% za čas. u stvari. smanjena kiselina. Otuda često uzimanje jela.3 dana. 3 % za čas. Normalno funkcionisanje želudačno-erevnog trakta vezano je za njegovu neprekidnu regeneraciju. Na taj način naša životna snaga se troši na sintetizovanje dopunskog obroka fermenata i na neutralizaciju produkata truljenja od nesvarene hrane. 3 5 Budući da poznajemo tehnologiju" želudačno-erevnog trakta. Tako je vreme za obnovu epitela dvanaestopalačnog creva 1. To je. U njemu se najbrže ljušti epitel. I ako su se kod vas ranije uočavali poremećaji u radu želudačno-erevnog trakta.3-6 dana. Najbrže se obnavlja glikokaliks od 4 do 10 časova. PREPORUKE ZA NORMALAN RAD ŽELUDAČNO-CREVNOG TRAKTA O početnoj efikasnosti ishrane organizma čoveka može se suditi na osnovu sledećeg saznanja (činjenice): svaka crevna ćelija sposobna je da obezbedi hranljivim materijama (plastičnim i energetskim) IO . gde će se podvrći truljenju i bakterijskom razlaganju sa naknadnom apsorpcijom tih produkata u krvotok. Dakle. ona će razblažiti i saprati te fermente u organe. odnosno 2 . po svemu sudeći. jedan od odgovora na pitanje: zašto uzdržavanje od hrane u toku navedenog roka podstiče zarastanje gnojnih rana (čireva) u želudačno-crevnom traktu. Osim toga. običnu vodu itd. a zatim će želudačno-crevni trakt proraditi normalno. crvuljka .IO drugih ćelija organizma. biće potrebno da sekretujemo dvostruko više! Zato se tokom vremena u želucu javlja slabo varenje. Tečnost treba piti pre jela Iz poglavlja o fermentima saznali smo da se na hranu luče probavni sokovi. dok organizam ne sintetizuje i ne izluči nove fermente. praktične preporuke su: 8.7. 29 28 .5% sone kiseline. neophodno je da postupamo shodno tim saznanjma. Uopšte vreme potpunog obnavljanja crevnog epitela kod čoveka varira od 6 do 14 dana.8 dana. gastritis i drugi poremećaji. tada će doći do postepene normalizacije. koji se nalaze ispod želudačno-erevnog trakta. ili će neobrađena želudačnim sokovima preskočiti u organe ispod želuca.

Ranije je ukazivano na to da izdvajanje sokova u želucu spada u lako usporavajuće radnje. A normalno kretanje (peristaltika) probavnog trakta se usporava ili sasvim prestaje. spira se zaštitni sloj sluzi. Veliki alkalitet pljuvačke omogućava održavanje normalne kiselo-alkalne ravnoteže organizma. cipeći resurse organizma i naprežući se pri tom. a u tankom crevu od 4 do 5 Časova. a u debelom crevu krupne čestice hrane postaju dostupne mikroorganizmima.) nakon 4-5 časova. kompot. a posle belančevinaste hrane (meso. 30 . upala. vri pa otuda proliv i osećaj diskomfora.preskočite jedan ili nekoliko obroka hrane. groznica i slično utiču na probavne sokove koji prestaju da se luče. groznicu. čaj itd. usta treba ispirati vodom ili uzimati 2-3 mala gutljaja vode.Tečnost brzo prolazi u niže organe. S tim u vezi treba se pridržavati sledećih saveta: a) Šala i smeli tokom jela doprinose opuštanju i smirivanju.) na 10-15 minuta p i e jela. Približno posle 2-4 časa probavili proces dobija snagu u tankom crevu. Ako je želja da utolimo žed isuviše jaka (naročito u početnom periodu prelaska na pravilnu ishranu). koliko je potrebno da takvo stanje prođe. Uz to pri emocionalnim izlivima luči se adrenalin. Iz navedenih razloga ne preporučuje se uzimanje tečnosti za vreme jela. gnev. koji izaziva polarizaciju membrane na probavnim ćelijama tankog creva. shodno tome postaće gojazno ili će smršati". upalu. 8. bol itd. preskočite jelo preskočite onoliko obroka. Drugi savet . pijte te mosti (vodu. sokove. U . Gušterača. Ne treba jesti pri jakim emocionalnim uzbuđenjima Umor.3. Zato. Neka za stolom caruju mir i radost. 8. Ispijena tečnost odjednom će proteći kroz želudac i ne samo što će razblažiti probavne sokove tankog creva. Prelaskom na pravilnu ishranu nas više neće mučiti žeđ. kao i žlezde koje se nalaze u tankom crevu. Ta se sredina takode proizvoljno menja. Akt žvakanja pojačava peristaltiku. Ferment lizocim neutralise njihov štetni uticaj. a bakterije iz truleži će se dobro nahraniti. dok se ne smirite. b) ako osećate bol. vaše telo će biti u nomiali. Varenje i apsorpcija hranljivih materija vrše se u određenim zonama tankog creva.dobro žvačite hranu i ničim je ne zalivajte. strah. Ništa ne treba piti 1-2 časa posle jela U zavisnosti od vrste hrana se zadržava u želucu od 2 do 3 časa. bol. tuga. depresija.) tečnost se može piti nakon 3 časa. Hrana koja se unese u organizam u takvom stanju se ne prihvata. . 31 8. nespokojstvo. To treba da bude glavno pravilo u životu. Ako je hrana nedovoljno isitnjena. već će sprati i hranljive materije pored polja" njihovog usvajanja. i eto prilike za gnojni proces u dvanaestopalačnom crevu i druge poremećaje u tom organu. a to isključuje naš porozni katalizator" .. biće prinuđene da sintetizuju novi obrok sekreta. Kao rezultat toga organizam neće ništa dobiti. truli. riba itd. c) ako osećate emocionalni naboj.Hranu treba brižljivo žvakati To omogućava da se kroz pljuvačne žlezde protera krv i da se one očiste od toksina i drugih nepotrebnih materija. za vreme jela i posle toga. koji izvršavaju svoju funkciju i imaju svoju pH sredinu. Jer u to vreme mi gradimo svoje telo i održavamo zdravlje. Čak su i drevni mudraci zapazili kakav uticaj ima uzimanje tečnosti. Posle jela bogatih ugljenim hidratima (kaše.glikokaliks. trule i stvaraju gomile" ekskrementa.2.4.Cžud-ši" je zapisano: „Ako pijete pre jela. narušava se njena probava ne samo u šupljini nego i uz zidove creva. hleb itd. jetra.

kada poprimi temperaturu tela. Lažni osećaj gladi javlja se kada postoje poremećaji u radu želudačno-crevnog trakta. U zavisnosti od kompozicije hrane (jelovnika..d) ako ste umorni. S tim u vezi naglo se menja i komplet hormona. Naročito je štetno uzimati hladna jela i napitke jer oni gase" probavnu vatru". Prirodno.nepoznatu hranu uvodite u dnevni obrok postepeno. masti i drugih materija mogu postati veće ili manje. Ako je hrana hladna ili je previše topla. pri čestom jelu taj proces je mnogo intenzivniji.jedite samo pri pojavi zdravog osećaja gladi. Još su drevni mudraci u „Cžud-ši" pisali: „Ne srne se. i mi osećamo stvarnu glad. Ne uzimajte odveć hladnu ili odviše toplu hranu. nego i komponentama krvi (onima koje u osnovi zavise od hrane). a njenu količinu povećavajte malo po malo. Već na nivou crevnog hormonalnog sistema (CHS) moguća su bitna adaptivna prestrojavanja probavnih procesa. Iz istog stava proističe i drugi savet: između jela nema nikakvih zakuski. Kao rezultat toga kod čoveka se postepeno formiraju prirodne potrebe za ukusom i hranom: funkcije organizma se normalizuju i nastaje opšte ozdravljenje. pri varenju hrane ljušti se epitel sluzokože želudačno-crevnog trakta. Sekretomi aparat je tada stalno opterećen. što nije nepoznato. Ništa nije bolje od kratkog odmora ili opuštanja za uspostavljanje životne snage umornog čoveka.5. kao ni nepoznatu i neobičnu hranu u većoj količini. jesti nova hrana ako se ranija nije svarila. što brže troši želudačno-crevni trakt. Sastav crevne mikroflore takođe se menja u zavisnosti od naše ishrane. Sekretomi elementi CHS kontrolišu se ne samo komponentama himusa. t> Pored toga. Crevni hormonalni sistem prilikom prestrojavanja utiče na nervni sistem. pod uslovom da smo pre toga dobro očistili svoj organizam. Probavni ferment i su aktivni samo pri temperaturi našeg tela. Savet . Prirodni osećaj gladi moramo razlikovati od izopačenog i patološkog osećaja „da se nešto prožvaće". tj. naročito ćelije sa isprekidanom sekrecijom. Ako nešto stalno žvačemo. MS) zone apsorpcije ugljenih hidrata. naš organizam luči si uz radi zaštite sluzokože želuca i dvanaestopalačnog creva. . odnosno (tačnije) menja se karakter čoveka. Savet. Pri pravilnoj ishrani taj patološki poremećaj nestaje. Ti signali dolaze u centar za hranu. To pravilo se naročito mora poštovati pri prelasku na svež biljni dnevni obrok. Tu tajnu znali su Indusi. Treba jesti samo kada ste gladni Kada je o ovom pitanju reč odmah ćemo se ograditi. Uz to. Promena strukture dlačica. 32 8. koji vrše probavu hrane uz zidove creva. jer one m o g u biti neusklađene i zbog toga se međusobno posvađati". Samo se tada koncentracija hranljivih materija u krvi nešto smanjuje. Pravi osećaj gladi javlja se samo kada je hrana prošla sve stadijume probave i usvajanja. ultrastrukture mikrodlačica i njihovog međusobnog razmeštaja na četkastoj ivici značajna je za prilagođavanje crevnih funkcija na različite uslove ishrane.. Kinezi ali i drugi narodi koji su uspešno koristili hranu da bi ostvarili potreban uticaj na čovekov karakter.uzimajte napitke i hranu umirene temperature. Smatra se da je najvažniji elemenat adaptacije creva na osobenosti ishrane promena izbora i svojstava fermenata. belančevina. oni će početi da dejstvuju tek kada hrana postane normalna. Savet . pre jela se malo odmorite. hranom se može menjati. U našem organizmu dejstvuju određeni mehanizmi adaptacije na hranu.

koji Čine 35 .. O sposobnosti bakterija da se razmnožavaju ogromnom brzinom govore sledeći proračuni mikrobiologa. a posledica toga je trovanje. Hranljive potrebe jedne bakterije u toku dana. po pravilu. jednake su potrebama 15-godišnjeg dečaka. ako je u nedostatku laktoza ostaje u međuprostorima želudačno-erevnog trakta postaje dobitak bakterijama. b) Pozitivni uticaj mi kroji ore Već je rečeno da kod nekih životnja masa bakterijske flore može da iznosi sedmi deo opŠte težine tela životinje. a pri patološkoj ni 3000-3500 kilokalorijanije dovoljno. Ako još jednom pročitate poglavlje o jetri uverićete se da je takva pojava zakonomerni rezultat našeg neznanja. To se objašnjava sledećim uzrocima: 1) različitošću bakterijske flore (kod nekih osoba bakterijska flora ne stvara toksične metabolite. raste nepodnošljivost prema mnogobrojnim hranljivim produktima.6. a kod drugih ih producira u velikoj količini). laktoza razlaže se samo tim fermentom. to je još jedan očigledan primer zastoje pri normalnoj probavi hrane dovoljno 800-1200 kilokalorija. bakterije. Takvo brzo razmnožavanje bakterija prouzrokuje prodor veće k o l i č i n e b a k t e r i j s k i h m e t a b o l i t a u unutašnju sredinu organizma.Ona se sastoji u naglom ili potpunom odsustvu fermenata laktaze u crevnim ćelijama. ili se hrana upotrebljava u vidu monomera. Ispostavlja se. 2 )stanjem barijeme funkcije jetre. a kao rezultat viška lako Slika7 . uzrokuje 34 gubitak materija u organizmu. Na slici 7 (donji crtež) prikazan je proces prcovladavanja patogene mikroflore u crevima. čime predstavlja dobitak za bakterije.Treba znalački koristiti simbiozno varenje hrane Kao primere negativnog i pozitivnog uticaja mikroflore razmotrićemo dva slučaja. Mikrobi. koje naseljavaju šupljinu želudačno-erevnog trakta i površinu sluzokože creva. mlečne smese. glukoze — u vidu napitaka i drugih veštačkih jedinjenja). između ostalog. da se mikrollora takođe probavlja i daje koristi organizam domaćina. Disaharid mleka. Mikroorganizmi dostavljaju organizmu dopunske hranljive materije. Sa starenjem organizma. Treba istaći da kod ljudi sa istim laktoznim nedostatkom osetljivost se može ili j a v n o ispoljiti ili može potpuno odsustvovati. Istovremeno ekstremno se povećava strujanje bakterijskih metabolita . Kao rezultat toga organizam nema dovoljno hrane. buljenje i vrenje. Hrana uneta u organizam već nakon desetak minuta do jednog časa izaziva aktiviranje i razmnožavanje bakterija. Upravo u tome je kobna suština disbakterioze. prihvatljivih nutrienata (monomera hrane) u šupljini tankog creva bakterije se nalaze u veoma pogodnim uslovima za razmnožavanje. koji Iirane patogene bakterije. kvasci itd. Dok smo mladi naš organizam se bori sa tim. pa je pri lom slrujanje bakterijskih melabolila normalno. Uzgred. To je povezano ne samo sa slabljenjem sinteze različitih fermenata. Takvo konstantno samouovanje podriva našu snagu i izaziva najraznovrsnija oboljenja. i potrebnih i povećava toksična strujanja (slika 7). a) Negativni uticaj mikroflore Ako se hrana unosi u organizam u vidu monomera (mleko. To narušava endoekologiju čoveka. Nepodnošljivost mleka.toksina itd.Gornji crtež pokazuje normalni međusobni odnos bakterijske flore i organizma. . membranska probava hrane kao zaštitni mehanizam ne funkcioniše. već i sa karakteristikama slabljenja funkcija jetrene barijere. rastvori šećera.8. ako njena ishrana nije ograničena.

II. Belančevina bakterija." Biblija. pored ostalog. „. koje čine naš život.G. koje koriste beskiseoničko razlaganje. što ekstremno povećava toksični deo njihovog metabolizma. 3. unutar tili najprostijih mikroorganizama sintetizuju se i nagomilavaju mnogi vitamini. Mi treba da uvažavamo nauku. N. Svako od nas poseduje vlastiti mesni kombinat. 36 II- HRANA Naš glavni zadatak jeste da poštenu izučavamo činjenice. „Ne jedite ništa kiselo.K. kao istinsko znanje.I.Kirlian „U svetu čudesnih pražnjenja"). kvasca sadrži u sebi sve važnije amino-kiseline. On izobličava našu mikrolloru i pomaže razvoj i tok uporne disbakterioze.Gurviča i drugih. Osnovno je da znamo da ga iskoristimo. naročito vitamini grupe B i vitamin D. ali ona postoji sa ustajalom materijom i u Kosmosu prerađuje bujice energije. koji se sadrži u hlebnim pecivima. Prvo. knjiga „Izlaz". 2. U daljem tekstu razmotrićemo sastav produkata ishrane i njihov uticaj na organizam. Rerih Uvod Da bi smo saznali šta je korisno i šta stvarno treba da j e d e m o . U suvoj materiji kvasca može biti od 51-58% belančevina! Osim toga. (Iz knjige V. a normalnu snažno uništava skoro do kraja. Uz to disbakterioza izaziva smanjenje aktivnosti fermenata tankog creva i shodno tome narušava membransku probavu hrane. degradirana (termička obrada). V. ali sa hrabrošću i poštovanjem. Otuda ti mikrobi za nas predstavljaju najbolje hranljivo meso. Nepravilna ishrana . bez pretpostavki. Emocionalni stresovi. Tu drevnu zapovest mi redovno kišimo.K. ma gde boravili jedite prešan hleb. Kvasac.Kaznačev: „Živa materija može nastati iz korena.. moramo da prihvatimo ideje velikih istraživača . a treći je urađen kroz 20 časova". Prvi snimak dobijcn sa neubranog lista sporiša (verbena).normalnu mikrofloru. Oboljenja želudačno-crevnog trakta. Upotreba antibiotika stvara patogenu mikrofloru. n e o p h o d n o je da se u p o z n a m o sa temeljitim postavkama. Ako je hrana kuvana. u kojoj se sadrži. licemerja..nakon Stoje grm sporiša bio iščupan sa korenom i odležao u senei 1 0 časova. nepravilno se upotrebljava. sačinjavaju izuzetno hranljivu sirovinu. ubija nas polako. A. U ovom pivom delu govorili smo o normalizaciji želudačno-crevnog trakta.E. u njoj je mnogo manje kiseonika. 4. Navedeni uzroci čine osnovu razvoja disbakterioza: 1.D.Ciolkovskog. mnogo kiseonika. pretvarajući se u organizaciju . drugi . S. čiju je suštinu učenja jasno izrekao akademik V.Kirlian.Vernadskog. Kao rezultat toga razvijaju se druge populacije bakaterija. neophodnog za disanje bakterija. glava 2. 5. Normalna mikroflora se veoma povoljno razvija pri upotrebi sveže biljne hrane.hrana je mnogo promenjena (monomeri). a takode avita-minoza vitamina A. 37 . ali sigurno. sujeverja.

Konačni produkt fotosinteze je visoko energetski molekul ATF. masti i belančevina) koju biljke pripremaju ne samo za sebe nego i za potrebe celog životinjskog sveta. koji u zavisnosti od spina (okretanja ulevo ili udesno) može da pređe u tripletno ili u n e k o d r u g o s t a n j e . na račun težnje elektrona. Polje postoji oko svakog živog objekta (prema savremenom . u kojoj su levi i desni zaokret materije međusobno izmešani (slika 8). Pod dejstvom svetlosnog kvanta iz vođe i ugljeničnog gasa sintetizuje se organska materija. koji predstavlja voda. MŠ) i koje su ispunjene bioplazmom. u kojem se energija zatvorena u obruč hemijskom vezom i dalje koristi u svim energetskim reakcijama. koji se kreće usled prenosa energije. masti i belančevina. materija ima posebnu formu . bez prelaza. da se spusti sa višeg energetskog nivoa. a životni procesi guše. Ono ima složenu prirodu i nestaje sa prestankom života. To i jeste ta hrana (ili energija . 0 + 6 0 .entropija se povećava. Iz toga sledi najbitniji zaključak: za održavanje i razvoj života potrebna nam je hrana bogata materijama koje imaju levi zaokret (energetski. u biljci se molekuli ATF koriste za sintezu masti i ugljenih hidrata. Takvo polje ne postoji oko neorganske materije.visokoorganizovana energija hemijskih veza biljnih ugljenih hidrata.levi zaokret.Istraživanja su pokazala da je živo biće sazdane* od materije i polja.bioplazma).neorganske materije. Pri padanju snopa svetlosti na molekul u njemu se aktivira jedan elektron. l . To je oštra razlika. između žive organske materije i ustajale . Sve naredne hemijske reakcije nastaju kaskadno. prinudno. pri čemu se izdvaja slobodni kiseonik: 6 C 0 + 6 H 0 + kvant svetlosti = C H . Ako u hrani postoji materija sa desnim zaokretom ili nema bioplazme .raspad energetskih veza biljnih ugljenih hidrata. koji su za razliku od ATF (adenozintrifosforne kiseline) nerastvorivi i zato ne menjaju osmozni pritisak ćelija i mogu se ostavljati za rezervu.KAKO SE STVARA HRANA Za Zemlju je Sunce osnovni izvor energije. Pri upotrebi biljaka kaoi hrane u organizmu se dešava obrnuti proces . Tu neiscrpnu sunčevu energiju najpre skupljaju biljke procesom fotosinteze koja pobuđuje molekule hlorofila. 2 2 6 2 6 2 To je energetsko-upijajuća reakcija pri fotosintezi. Sam triplet upija e n e r g i j u fotosintetičkim aparatom pri postojanju clonora vođonika. Upravo takva hrana smanjuje entropiju (raspad) u živom sistemu (organizmu). Pri tom. Dalje. koji daju energiju za 38 39 .

iz čega se sastoji naša hrana? Kakvu ulogu igraju komponente hrane u održavanju normalne životne aktivnosti organizma? 2. Voda je osnovna sredina u kojoj nastaju mnogobrojne hemijske reakcije i fizičko-hemijski procesi (asimilacija. Primera radi.. da li ima mnogo ili malo odžase. što prouzrokuje ponovno gubitak energije. da se pri preradi biljnih sirovina u životinjsko tkivo jedan deo te energije gubi. mi ih razlažemo u vlastitom probavnom traktu. V o d a U čovekovom organizmu ima 55-65% vode. Iz tog procesa usvajanja energije postaje jasno. Stabilnost unutrašnje sredine organizma. pečenje-prženje. već i faktor koji obezbeđuje određeni sastav unutrašnje sredine i koji nosi informaciju iz okolne u unutrašnju sredinu organizma kako bi ga maksimalno prilagodio svetu koji ga okružuje. Ipak. konzerviranje itd. SASTAV HRANE Tako smo došli do sledećeg važnog poglavlja . pa ćemo se u daljem tekstu uglavnom njima koristiti. 40 . masti. Mnogi autori smatraju da je jedan od uzroka starenja organizma smanjena sposobnost koloidnih materija. Prvo. difuzija. Bilo kakva obrada ne samo biljnih nego i životinjskih produkata. a kod novorođenčeta već 70%. mariniranje. a potom iz komponenti tih tkiva sintetizujemo svoja tkiva. transport i drugi). sušenje. oni su delili produkte ishrane. Dokazano je da voda u kontaktu sa biološkim molekulama ima strukturu 41 * Podaci su uzeti iz više knjiga akademika A. znali o tome i nazivali su energiju koja se nalazi u luanljivim produktima „odžasom".sintezu naših vlastitih specifičnih vrsta ugljenih hidrata. belančevina itd. O energetskom potencijalu hrane prvi je govorio i pisao švajcarski lekar M. U zavisnosti od toga. 2. U organizmu odraslog čoveka sa telesnom težinom od 65 kg u prošeku se nalazi 40 litara vode. jedan je od glavnih uslova za uspostavljanje normalnih životnih aktivnosti. koji čine osnovu života.1. koji menjaju njihovu unutrašnju strukturu (kuvanje-barenje.Ugoljeva. a 15 u sastavu vanćelijskill tečnosti organizma. to je struktuirana voda. Ako koristimo životinjska tkiva. Organizam strogo reguliše sadržaj vode u svakom organu i u svakom tkivu.) utiče na pad energetskog potencijala tih produkata. da vezuju veliku količinu vode.Birher-Benner 1897. u telu tromesečnog ploda ima 9 5 % vode. po kvalitetu se razlikuje od obične vode. od toga oko 25 litara unutar ćelija. pokazalo se da su još pre mnogo hiljada godina indijski mudraci . da se samo deo akumuliranog materijala (oko 10 procenata)* prenosi u sledeću kariku trofičkog (hranljivog) lanca. Nesunuijivo.godine.M. Što čovek više stari to se količina vode u njegovom telu smanjuje. koji je svoja iskustva i saznanja uspešno primenjivao u praksi. naročito belančevina. Biljna i životinjska hrana nisu samo izvor energije i građevinskog materijala.poznatiji kao riše. usoljavanje. to jest za sintezu vlastitih tkiva organizma i dobijanje energije. dinstanje. Njihovi radovi po svemu prevazilaze suvremene. disimilacija. osmoza. a shodno tome i određene količine vode. Primenom savremenih preciznih metoda i fizičkim eksperimentima došlo se do neverovatnih saznanja. Voda koja se nalazi u našem organizmu.

Voda iz močvare. Voda. koje je voda apsorbovala. slična eliksiru. Mineralne vode su lekovite ne samo po sastavu materija rastvorenih u njima nego i po informacijama. nema ukusa. dok čovek koristi samo one mineralne materije koje su biljke prethodno preradile. kupusu. tj. ima strukturu „leda". rečna. Slobodna (struktuirana) voda se nalazi u ćelijskom soku voća i povrća. nego vezane vode. sa korenjem i lišćem. U „Čžud-ši" srećemo sledeći zapis o vodi: „Voda može biti kišnica. ali kada predugo stoji u njoj se stvaraju crvi. prouzrokuje mnoge bolesti. Živi m o l e k u l i se t e š k o razmeštaju između molekula takve vode i zbog toga se jedva zadržavaju. mineralna i ona koja se dobija iz drvcta. izvorska. Takva „futrola" ne o d g o v a r a b i o m o l e k u l i m a .leda. Prethodne u ovom nizu bolje su od sledećih. a rastvorljivih 7-16%. zasićuje. mineralne soli i druge materije. zelenom luku. koja ispunjava navedene zahteve. m a m u r l u k a . bez kojih je naš opstanak nemoguć. sprečava štucanje. ne može se od njih odvojiti bez promene strukture. prema stepenu svog oslobađanja. vrtoglavice. salati. naročito ona koja se sadrži u živim organizmima. 42 Najvrednije sastojke sadrži otopljena voda. U običnoj vodi molekuli se nagomilavaju. na primer. ali sutradan postaje kao otrov. koja je sa njima u sistemu. Neorganske mineralne materije. u izobilju se nalazi u voću i povrću. ili ako koristimo otopljenu vodu one imaju lekovito i podmlađujuće dejstvo. struktuirana voda. U voću i povrću ima više slobodne. ona se lako odstranjuje sušenjem. Prokuvana voda zagreva. ne podstiče lučenje sluzi. H l a d n a voda p o m a ž e kod n e s v e s t i c e . snežna. Po pravilu. Mnogo vode ima u: krastavcu. dobra je i tako hladna. koja se sliva sa snežnih planina. bundevi. nerastvorljivih materija 2-8%. odstranjuje žuč. organizam ne prihvata i izbacuje ih kao strani materijal. naduvenost stomaka. Prokuvana voda koja je ohlađena. U voću i povrću voda se nalazi u slobodnom i vezanom stanju sa koloidima. pa je takvom vodom najbolje gasiti žeđ. slana voda. povraćanja. dostupna suncu i vetru. otkivena je „pamet" vode. da se na vatri teško zagreva. Zato je navodnjavanje biomolekula i njihova stabilnost da drže vodu mnogo veća. U povrću i voću ima 70-90% vode. ali i u sveže isceđenim sokovima iz povrća i voća. žeđi. u njoj su rastvoreni šećer. Da bi voda dobila strukturu „leda" organizam mora da troši svoju energiju. tačnije nalazi se u zamrznutom obliku. pa ne osećamo potrebu da pijemo običnu ili neku drugu vrstu vode. Voda. Te „ledene" strukture vode su „matrice života". Treće. Voda. u kojoj se kupaju životinje. koja se nalazi u čvrstoj vezi sa različitim materijama (vezana). prolaskom kroz slojeve zemlje. revenju. koja pada sa neba. paradajzu. Ako se nedovoljno koristi biljna hrana. Žive molekule organizma uložene su u ledenu rešetku. Dobra je voda na čistoj zemlji. kiseline. nema simetriju. kao u idealnu futrolu napravljenu za njih. ali je prijatna. Pri tom. Bilo koja disimetrija (kao i struktura) je izvor slobodne energije. potpomaže probavu hrane. pa se zbog toga postepeno upija. Njihovo prisustvo omogućava procese važnih bioiizičkih i biohemijskih reakcija. prohladna je. voda sa algama. odstranjuje sluz. ta pamet je toliko dobro „zapisana" da se može brisati. Pod uslovima normalne temperature i umerenih fizičkih naprezanja čoveku je dovoljna voda koja se nalazi u salatama i voću. laka. kada voda. rkang-bam i bolesti srca. Drugo. čovek osećažeđ i 43 . Špargli. Neorganske materije prihvataju samo biljke. koja se nalazi u senci drveća. Ako naš organizam dobija vodu iz sveže isceđenih sokova. dokazano je da biološka informacija može da se pretvori u vodeno-kristalnu strukturu. Voda. ako samo dva-tri puta voda proključa. kao i u lubenici i dinji. vrućice. i pobuđuje sve poroke". bunarska. rastvorene u vodi. tikvicama. prenos energije od mesta nalaženja do mesta gde je ona potrebna organizmu. oboljenja žuči i krvi i kod trovanja. sipnju i svezu čhampu. Naši preci su otkrili lekovita svojstva svih vrsta voda u prirodi i znali su da ih primene u životu. uzimanje sočnog voća i povrća zasićuje nas najboljom vodom.

Njima pripadaju insulin. Izoleucin Leucin Lizin Metionin Feudal anin Treonin Triptofan Val in % Histidin (za decu) I. Ako vaš organizam ima potrebu za tečnošću.pije mnogo vode. U zavisnosti od prostorne strukture belančevine se mogu podeliti na globularne (njihovi molekuli imaju sferai oblik) i jibrilarne (sastoje se iz izduženih končastih molekula). naročito u prelaznom periodu.2. a povećanje produkata. 8. 2.Izvanredna raznolikost i unikatnost pojedinačnih belančevina obezbeđuje individualnost tkiva i specifičnost vrste. gasite žed vodom iz navedenih supstanci. bogatih kalij umom i kalcijumom. Pri tom.karboksidnu ( — C O . U sastav belančevina sa najvećom postojanošću ulazi 20 amino-kiselina: 2. bez izuzetka.O H — ) . i amino-grupti ( — N H 2 — ) . 9. Nezamcnjive: 1. Soli kalijuma i kalcij uma.Belančevine učestvuju u transportu preko kivi kiseonika. 7. organa i međućelijskih materija. 8. obrnuto. Zato se preporučuje ograničena potrošnja soli i produkata koji sadrže natrijum. koja određuje kiselinska svojstva molekula. Funkcija specifičnosti. 2. već samo onoliko koliko je potrebno. Belančevine Belančevine su složeni polimeri koji sadrže azot i čiji su m o no meri A-am i no -kise 1 i ne. koja tim jedinjenjima daje osnovna svojstva.Znatan deo hormona po svojoj prirodi su belančevine.Belančevine čine oko 15-20% sirove mase različitih tkiva (masnoće i ugljeni hidrati samo 1-5%)) i one su osnovni građevinski materjial ćelija. Važno je znati i sledeće: potrošnja produkata sa velikim sadržajem soli natrijuma pomaže zadržavanje vode u organizmu. ugljenih hidrata. 5. hormoni hipofize. . Fermenti imaju odlučujuću ulogu u asimilaciji hranljivih materija od strane organizma čoveka i u regulaciji svih unutarćelijskih procesa razmene. nekih vitamina.obezbeđuju transport različitih mineralnih soli i vitamina kroz membrane ćelija i unutarćelijske strukture. . masnoća. . U grupu prostih globularnih belančevina spadaju albumini. . 4. 5. hormona i drugih materija.B e l a n č e v i n e su o s n o v n a komponenta svih. pošto se pojačava opterećenje srca. . 6. koje igraju važnu ulogu u stvaranju ćelija i njihovom funkcionisanju. 7. Ilormonalua funkcija. 2. pri oboljenjima srca i bubrega. a takođe služi kao kriterijum njegove vrednosti u ishrani. Specifične belančevine — prenosioci . paratireoidni hormon. Zamenjivc: Glicin (glikokol) Alanin Serin Glutaminska kiselina G lutam in Asparaginska kiselina Asparagin Argi ni n Prolin Cistin Tirozin Amino-kiseline su organska jedinjenja koja sadrže dve funkcionalne grupe . a smanjiti one sa kalijumom i kalcijumom.2. izbacuju vodu. 3. 6. proste fermente čine čisto belančevinasta jedinjenja. Amino-kiselinski sastav različitih belančevina nije isti i predstavlja najvažniju karakteristiku svake belančevine. T r a n s p o r t n a funkcija. treba povećati dozu produkata sa natrijumom. bubrega i ubrzavaju procesi raspada belančevina. 11. Pri dehidraciji organizma. 10. Osnovne funkcije belančevina u organizmu - Plastična funkcija. 4. do danas poznatih fermenata.1. 45 • 44 . Čak ni kamile u pustinji ne piju vodu kao zalihu. To nanosi očiglednu štetu. K a t a l i t i č k a f u n k c i j a . 3. obrnuto. Zajedno sa mastima (fosfolipidima) belančevine su kostur svih bioloških membrana.

. ovaj neobični eksperiment izvršila je priroda sama. Naučnici iz celog sveta brižljivo izučavaju poznate izvore belančevina: kvasac i plesan. čak ni za konkretne kategorije stanovništva. normative belančevina je povećan. Tim više. Papuanci to pravilo uspešno ignorišu tokom celog života.. To je očigledan primer kako normalna mikroflora igra ulogu pomoćnog g azdinstva . nego traženje novih izvora energije i sirovina.". metionina i triptofana i izuzetno velikim sadržajem glutaminske kiseline. tj. godine: „Covek raste i njega treba hraniti . Za ljude koji vole prirodnu ishranu navodi se sastav hrane koja sadrži visok procenat belančevina. Te belančevine se ne rastvaraju u vodi. Potrebe čoveka za belančevinama i kiselinama U svetu ne postoje jedinstveni parametri o količini belančevina i kiselina koje su neophodne našem organizmu.. Očigledno.uzima ih iz v azduha ! Sovjetski naučnici M. alge. 47 . a mikrobi se bitno razlikuju od potrebnih. Papuanci se uglavnom hrane batatom (sladak krompir). čitava stvar je u sastavu hrane. i da iz njega stvaraju belančevine. gordein ječma. nego stoje potrebno organizmu.Pančišina. micelije viših gljiva i viših biljaka. Papuanci žive na tom dnevnom obroku više hiljada godina i ne žale se na zdravlje. Ona se lako može zadovoljiti biljnom ishranom. koliko ima vitamina C. koje se uopšte ne uzimaju u obzir pri sastavljanju normativa belančevina. U prolamine spadaju: gliađin pšenice. bili su 46 zapanjeni: pokazalo se da oni čak ne obezbeđuju belančevinastu ravnotežu. U našem civilizovanom svetu. Kao što se vidi iz članka. mikroskopske gljive i bakterije. belanceta kod jaja. oni nas mogu lako nahraniti.. pretvarajući ga u amino-kiseline . a za mladog čoveka u razvoju .te c iglice sa kojima organizam čoveka može da gradi svoje belančevine. što mi znamo o sintezi dopunskih amino-kiselina u debelom crevu. dajući te podatke u knjizi „Disbakterioza creva". rashodujući je jedan i po puta više! Ne uzima on valjda iz vazduha nedostajućih 10-15 grama? Baš tako . Zašto se to ne dešava kod drugih naroda na planeti?. Naučnici. 2.Glejnik 1 S. Ako se taj uslov ne ispuni.. Kako o toj temi razmišlja A. gle paradoksa: problem belančevina muči svakoga osim Papuance Nove Gvineje. koje žive u crevima svakog čoveka . Na svaki gram belančevine 1 miligram vitamina C. novembra 1986.globulini. Istraživanja koja su obavljena poslednjih godina dokazala su da su biološko dejstvo i ispoljavanje anaboličkih (građevinskih) svojstava životinjskih belančevina u organizmu najviši i svestrani pri sledećim odnosima belančevina i vitamina C . koji je bogat šećerom i škrobom. treba znati da nam je potrebno samo 4% energije po belančevini.Čuprun pristalica prirodnih metoda lečenja moglo se pročitati u članku pod naslovom „Šta je jeo Papuanac?" objavljenom u novinama „Sovjetska Rusija" 27..činjenica je koja ne zaliteva poseban komentar. navode niz bakterija.one su sposobne da fiksiraju azot iz vazduha. Ali. Amino-kiselinski sastav tih belančevina karakteriše se malim sadržajem lizina. prolamini i glutelini. to jest Papuanac unese sa hranom 20-30 grama belančevina. Albumni i globulini su veoma rasprosfanjeni U prirodi i čine glavni deo belančevine seruma krvi. dovoljnom količinom amino-kiselina. Do sada se smatralo (videti udžbenike o ishrani) da u svakodnevnom obroku ne srne biti ni malo više belančevina. rastvoren u probavnim sokovima. kada je asimilacija amino-kiselina zbog termičke obrade smanjena. Zašto? Evo odgovora. koji sadrži veoma malo belančevina. Zato takozvani problem belančevina nije ništa manje važan. stvarajući osnovnu masu lepljivosti.2. Uopšteno.čak i više. mleka. Prolamini i glutelini spadaju u biljne belančevine i susreću se u semenima travarica i žitarica. a takode treonina. Ako mi zadovoljavamo potrebe mikroba.2. tako da su crevne bakterije prosto prinuđene da koriste atmosferski azot. usvaja se onoliko belančevina. koji su istraživali njihovu ishranu. a preostali deo truli i ostaje za hranu patogenoj mikro flori. ženin kukuruza.

proklijalo zrno. Inducirana autoliza se pojačava pri temperaturi od 37 do 40°C.Šema degradacije višeslojnog tkiva na račun fermenata probavnog soka i indueirana autoliza tkiva vlastitim fermentima: a) intaktno (nedirnuto) tkivo hranljivog objekta. bobovi. razaranje tkiva fermentima probavnog soka. dok su se strukture termički obrađene žabe sačuvale. nego denaturisane (izmenjenog oblika usled termičke obrade.Najbolja hrana : orasi. promene aktivnosti proteolitičkih i drugih fermenata. Taj mehanizam postoji i kod zveri i kod biljojednih životinja (slika 9.Ugoljev opisuje zanimljiv eksperiment: . Hidroliza belančevina (probava): želudac. grašak. drugo. po slojevima.3. U prvih nekoliko časova hidroliza u tetivama obrađene žabe odvijala se brže. oljuštene prekrupe. Dokazano j e . Pod uticajem kiselog želudačnog soka nastaju: prvo. 2. b) postepeno. 10). creva (pankreas). treće. gljive.." To dokazuje da se prirodne belančevine.5 do 5. Za razliku od površinskog dejstva probavnih sokova na hranljivi objekat u slučaju inducirane autolize javlja se eksplozija tkiva iznutra. c) brzo razaranje različitih slojeva tkiva na račun prodiranja induktora vlastitih fermenata ćelije.U prozračnu komom. Loša hrana : sve žitarice. sveže mleko. sir. koji pri dostizanju u njima pH sredine od 3. 49 . ispunjenu prirodnim želudačnim sokom čoveka. Dokazano je. Inducirana autoliza A.M. riba.5 (veoma kisele) razaraju sve ćelijske strukture. da se oko 50% hidrolize ne vrši fermentima želudačnog soka. pošto se autoliza inducira na celu debljinu hranljivog objekta. već samog autolizovanog tkiva. Prema tome. pivski kvasac. semenke. Dobra hrana : jaja. koje nisu podvrgnute termičkoj obradi. smeštene su sirova žaba i žaba podvrgnuta prethodnoj kratkoj termičkoj obradi. u naredna dva-tri dana sirova žaba se u potpunosti rastvorila. soljenja i si. U tom slučaju nastaje hidrolitičko razlaganje svih ćelijskih struktura. da sona kiselina želudačnog soka prodire u ćelije hrane i prouzrokuje raspadanje lizozoma (posebni ćelijski organi). llustrujmo te podatke očiglednim primerima koji ukazuju na Štetnost upotrebe termički obrađenih mesnih produkata. u stvarnosti. kuvano i pasterizovano mleko. želudačni sok inducira samovarenje hrane njenim fermentima. 48 Slika 10 . promene stanja belančevinastih ćelija i tkiva. sušenja.). U lizozomima ćelije nalaze se fermenti hidrolaze. povećana propustljivost membrane. razlazu mnogo brže i kvalitetnije. njihova osetljivost na dejstvo fermenata. meso. Međutim.

d o 40%. a samo čovek podvrgava hranu termičkoj obradi. Pri oksidaciji sa kiseonikom Cm ( H 0 ) n + i n 0 = mC02 + n H 0 i dobijamo slobodnu energiju. 15-30 minuta posle uzimanja hrane dolazi do povećane razmene energije. U prošeku to iznosi 30 grama belančevina dnevno po čoveku. Pre nego odgovorimo na pitanje. u poređenju sa nivoom osnovne razmene. Uprošćeno ih označimo sa Cm ( H 0 ) n . što znači da tkiva m o g u biti prekrivena belančevinama. Zato bubrege prekoplanski rad bizo istroši. a ujedno je i dat odgovor ljubiteljima mesne hrane. glavni organ. idu na jačanje i lečenje našeg organizma. A. polisaharidi . kuda odlaze suvišne belančevine.poholjšavajuć\ ' j e . da prilikom pripremanja hrane na temperaturi iznad 54°C u bilo kojem vremenskom trajanju. da se kod malo b e l a n č e v i n a s t e dijete intenzitet k r u ž n o g ciklusa azota smanjuje za 18%. različite vrste hrane na razne načine utiću na to povećanje. poremećaj vodeno-slanog balansa. aktivnost fermenata prestaje. Hrana bogata ugljenim hidratima povećava je za 10-20%.Sve životinje koriste autolitičko varenje h r a n e . Biohemičar A.4. A kao stoje poznato. 50 odgovorićemo na drugo pitanje: Šta čovek koristi kao osnovno gorivo? Kao osnovni izvor energije čovek koristi ugljene hydrate.4 0 % kaloričnosti hrane odlazi na razlaganje azota i njegovo izbacivanje iz organizma. Tako se posle doručka bogatog belančevinama izbacuje do 50% azota koji smo uneli hranom! U tom slučaju gubici energije dostižu takve razmere.E. koliko se kod odraslog čoveka potroši hranljivih belančevina na reprodukciju i zamenu dotrajalih tkiva organizma. lišenih lizozoma (belančevine vezivnog tkiva.kod biljaka) velike brzine. koje smo uštedeli pri prelasku na malobelančevinasti dnevni obrok. Pri uporedivanju brzina sinteze i raspada belančevina. a koliko na potrošnju energije. koju koristimo. Specifično dinamičko dejstvo hrane Pod specifičnim dinamičkim dejstvom hrane (SDDH) podrazumeva se pojačana razmena materija posle uzimanja hrane. 2. Pri tome. .Pargetti otkrio je. Vlastiti fermenti probavnih sokova naročito su važni za utilizaciju (iskorištavanje) struktura. K a o rezultat reakcije SDDH nastaju ne samo intenzifikacija energetske razmene i raspada amino-kiselina (belančevina) nego i promene nivoa glukoze u krvi. koji se lako izbacuju iz organizma. Masnoće neznatno povećavaju razmenu. dostižući maksimum nakon 3-6 časova. Otuda je vidna uloga SDDH u stvaranju racionalnih dijeta. Cime je izazvano tako veliko povećanje razmene energije posle uzimanja belančevinaste hrane? Zbog toga treba znati. a belančevinasta još v ^ š e . Tih 18%). a takode ugljen-monoksid C 0 i vodu H 6 . Približno. Još davno je Rubner eksperimentalno dokazao. angažuju se hormonalni sistemi. Molekul belančevine se sastoji iz azota i ugljenih hidrata: NcCm ( H 0 ) n + m 0 = Nc + m C 0 + n H 0 . i zadržava se u toku 10-12 časova. masnoće. da do 3 0 . Pri prolasku kroz organizam svaki atom azota izaziva raspadanje mnogih molekula ATF i neorganskog fosfata. koji izbacuje azot iz organizma jeste bubreg. upotrebljavajući žive objekte (životinje ili biljke). 2 2 2 2 111 2 2 2 2 2 2 51 . A u 100 grama mesa ima ih 20 grama. a takode kružnog ciklusa azota kod dijeta sa malim i velikim sadržajem belančevina dokazano j e . a autoliza postaje nemoguće. da se samo 4%) opŠte razmene energije izdvaja na reprodukciju ili priraštaj b e l a n č e v i n a . promene tonusa krvnih sudova. a ponekad je i koče.Braunštajn je uočio da asimilacija i razmena amino-kiselina (belančevina) zahteva znatnu kojičinu slobodne energije. azot se u organizmu ne može skladištiti za rezervu i pojačano se izbacuje iz organizma.. koji je smatraju izvorom energije. Za razliku od ugljenih hidrata i masnoća.

Saharoza . Galaktoza ulazi u sastav mlečnog šećera (laktoze). riboza. galaktoza. Osnovni hranljivi izvori glukoze i fruktoze su: med. otuda i njihov naziv. 53 . hemilceluloza i pektinske materije. Polisaharidi nemaju sladak ukus. a zatim dospeva u ćelije organizma. ugljeni hidrati su jedinjenja ugljenika. slatko povrće i voće. laktoze i maltoze. U organizmu čoveka njen veći deo se u jetri pretvara u glukozu. zbog čega se nazivaju još i šećeri. Bizo se upija u krv 52 iz ž e l u d a č n o . a učestvuje i u stvaranju hemiceluloze. kada je mleko osnovni elemenat (sastojak) ishrane. a takođe znatno sporijom asimilacijom fruktoze u poređenju sa glukozom u crevima. oligosaharide i polisaharide. Za asimilaciju joj je potreban insulin. Pri nedostatku ili smanjenju fermenta laktoze. gde je ona glavni izvor oksidacije. Tim okolnostima. U zelenim listovima uz učešćše hlorofila i sunčeve svetlosti odvija se niz procesa između upijanja iz vazduha dioksida ugljenika apsorbovanja vode iz zemlje (tla).e r e v n o g trakta.Najvažniji hranljivi izvor te materije je šećer. Oksidacija glukoze je u vezi sa stvaranjem znatnih količina ATF. Ona se lako pretvara u glikogen. glukoze . Monosaharidi (prosti ugljeni hidrati) su najprostiji predstavnici ugljenih hidrata i pri hidrolizi se ne razlazu na prostija jedinjenja.polimeri. škrob i celuloza. koja se kasnije oslobađa pri raspadu ugljenih hidrata u organizmu čoveka. slast fruktoze je . kao u vodi. vodonika i kiseonika. koji se naziva asimilacijom. od kojeg je za čoveka važna celuloza. breskve.glukoza. Ona takode ulazi u sastav saharoze. monosaharidi su najbrži i najkvalitetniji izvor energije za procese koji se odvijaju u ćeliji. koji raščlanjuje laktozu na glukozu i galaktozu. Količina fruktoze i glukoze u njima je približno ista. Zahvaljujući navedenim svojstvima. K o d semenkastih plodova preovladava fruktoza. objašnjava se njena lakša podnošljivost kod obolelih od šećernog dijatebisa. Ako se slast rastvora saharoze uzme za 100%. Najvažniji za čoveka su: saharoza. gde se angažuje u procesima biološke oksidacije. Dmgim recima. Laktoza (mlečni šećer) je osnovni ugljeni hidrat mleka i mlečnih produkata. Dele se na one koji se vare i one koji se ne vare u želuđačno-crevnom traktu. Glukoza je sastavna komponenta iz koje su stvoreni svi važniji polisaharidi . maltoze i g a l a k t o z e . maltoza i laktoza. Fruktoza je manje rasprostranjena od glukoze i takođe brzo oksidira. Glukoza je najlakši i brzo prihvatljiv izvor energije za čoveka. Polisaharidi su visokomolekularna jedinjenja. U probavne spadaju škrob i glikogen. sastavljena iz nekoliko (od 2 do 10) ostataka monosaharida. ili fotosintezom. dok belančevine i masnoće oksidišu do tih istih produkata kroz niz složenih međuprocesa. Ugljeni hidrati se dele na monosaharide. Deo fruktoze se u jetri pretvara u glukozu. đezoksiriboza itd. pri čemu vodonik i kiseonik ulaze u odnosu 2 : 1 . Dospevajući u organizam ona se pod uticajem kiselina i enzima lako razlaže na monosaharide. fruktoza. koja u svom sastavu imaju dva tipa funkcionalnih grupa: aldehidnu. Običan šećer ima složeniji proces asimilacije.glikogen. Jagode se karakterišu najmanjim sadržajem saharoze. Uloga glukoze posebno je važna za CNS. ali za svoju asimilaciju ona ne zahteva insulin. a kod koštičavih (kajsije. formirani iz velikog broja monosaharida.5. Monosaharidi i oligosaharidi imaju sladak ukus. Konačni produkt tog procesa.173%. jeste složeni molekul ugljenika. Glukoza i fruktoza se sadrže u svim plodovima. Ali taj proces je moguć ako upotrebimo svež sok cvekle ili trske.81 %. Životinje i ljudi ne sintetizuju ugljene hidrate. Monosaharidi neposredno oksidišu do dioksida ugljenika i vode. Oligosaharidi su složenija jedinjenja. Njena uloga je veoma značajna u ranom dečjem uzrastu. Ugljeni hidrati Ugljenim hidratima se nazivaju organska jedinjenja.3 2 % i laktoze 16%. ili ketonsku. i alkoholnu. Za čoveka su najvažniji glukoza. u želudaČno-crevnom traktru dolazi do nepodnošljivosti mleka.2. šljive) . U njemu je priroda skupila sunčevu energiju u hemijsku.

pivu. Kada se upotrebljava hranabogata škrobom. ahrodekstrin. Škrob se postepeno pretvara u glukozu.. „U dnevnim obrocima hrane čoveka na delić škroba dolazi oko 80% opšte količine upotrebljenih ugljenih hidrata. Amiloze ima u škrobu 15-25%. Pod uticajem fermenata (amilaza. ni u eteru. U organizmu čoveka škrob se iz sirovih biljaka postepeno raspada u probavnom traktu.amiloza i amilopektin. U slobodnom obliku u hranljivim produktima ona se susreće u medu." O škrobu i njegovoj ulozi u našem zdravlju govorio je Pavlov. Tako se početno formirani amilodekstrin rastvara samo u toploj. Ahrodekstrin i maltodekstrin se lako rastvaraju u svim uslovima. Ona se rastvara u topoloj v o d i ( 8 0 ° C ) . Pljuvačka u ustima ga delimično pretvara u maltozu. Te nerastvorljive čestice škroba dospevaju u sistem krvotoka. Zato ga razmotrimo brižljivo. otvrdnjuju tkiva jetre. P r e m a stepenu tih pretvaranja p o v e ć a v a se stepen rastvorljivosti u vodi. Na taj način. formirajući p r o z r a č n i k o l o i d n i r a s t v o r . formirajući ekskrement).Petrovskog i V.š k r o b n i l e p a k ( t a i s t a s l i k a se u o č a v a u n a š e m želudačno-crevnom traktu.micela. odakle procesom hidrolize prelazi u vodorastvoiijive šećere. Š k r o b je veoma važan dostavljač ugljenih hidrata. krtole i drugo.i u hladnoj vodi. sa svim svojstvima disahariđa. S tim u vezi Voker kaže: „Molekul škroba ne rastvara se ni u vodi. Složenost konstrukcije molekula polisaharida je uzrok njihove nerastvorljivosti. koje obuhvataju veliku količinu molekula (njih je Voker nazvao krupom). određujući za nju mesto skladištenja. diastaza) i kiselina škrob se podvrgava hidrolizi sa stvaranjem dikstrina: u početku škrob prelazi u amilodekstrin. a erimodekstrin . koja predstavlja sladni šećer. Iepljiva masa naziva se štirak . kao da prljaju krv. Možda doktor Voker zgušnjava boje? U u d ž b e n i k u za medicinske fakultete i više škole „Higijena isluane" autora K. pri tom. Pretvaranje škroba u organizmu uglavnom je usmereno na zadovoljavanje potreba za šećerom. posredstvom mnogobrojnih međuoblika. U crevima se maltoza hidrolizuje do monosaharida.. Amilopektin je 75-85% škrobnog zrna. taloži se uz zidove debelog creva. Škrobni lepak zapušava mikrodlačice dvanaestopalačnog creva i donje delove tankog creva. U debelom crevu ta masa dehidrira. pri dejstvu toplom vodom na škrob stvara se rastvor a m i l o z e . ni u alkoholu. O kuvanom škrobu mišljenja vodećih prirodnjaka Vokera i Seltona su negativna. Konačno pretvaranje dekstrina podrazumeva stvaranje maltoze.S.".Medicine iz 1982. I što je sitnije mleveno brašno od kojeg je napravljen hleb itd. stvarajući u njoj svojevrsnu krupu. koji je zgusnut nabubrelim amilopektinom.godine čitamo poglavlje o škrobu (str. koji prodiru kroz zidove creva. a zatim u eritrodekstrin. Njihov dalji put je put monosaharida. Krv u procesu cirkulacije ima tendenciju da se oslobodi te krupe. već iz njihovih primarnih čestica . isključujući ih iz probave hrane.Voihanena u izdanju M. raspadanje počinje još u ustima. Dobijena gusta. Izučavanje koloidnih rastvora škroba je pokazalo da se njegov rastvor ne sastoji iz pojedinačnih molekula škroba. On se ne rastvara u toploj vodi. sladu. naročito belo brašno. Tamo se oni pretvaraju u fosfate i u tom obliku dospevaju u krv. koji se lako prenose ćelijskim membranama i na taj način dospevaju u druge delove biljke. To je razlog zašto dobro žvakanje hrane i njeno potapanje u pljuvačci ima izuzetan značaj (podsetimo se pravila da ne treba piti za vreme jela). koji se veoma razlikuju po svojim svojstvima.. maltoderkstrin. On je slikovito rekao da je to „parče hleba našeg nasušnog. u semena.Mai to/a (sladni šećer) je meduprodukt razlaganja škroba i glikogena u želudačno-crevnom traktu.D. a to znači i sa dobrom i astvorljivoŠću u 55 . Škrob ima samo svojstva koloidne rastvorljivosti. ali u njoj nabubri trošeći za to tečnost iz organizma. U škrobu se nalaze dve frakcije polisaharida . Škrob se po hemijskom sastavu sastoji iz velikog broja 54 molekula monosaharida. u korenje. On se stvara i gomila u hloroplastima zelenih delova biljki u obliku malih zrnaca. 74). škrobni lepak je boljeg kvaliteta. patoci i proklijalom zrnu. Ni u jednom od običnih rastvarača on se ne razlaže.

Bez pridržavanja tog uslova škrob luta. Pri upotrebi hranljivih produkata.septembra): jestivi deo . ugljeni hidrati 12. Značajno mesto. Ali. zato što su njihova dejstva u organizmu međusobno povezana.6 mg. pored hleba. koji sadrže prirodnu glukozu. Kakve škrabaste produkte je najbolje koristiti? U našoj ishrani ima mnogo hleba. Krompir od 1 . B3 (PP) . napravljenog od brašna. fruktozu i saharozu.25 mg itd. složeno i dugotrajno. Odnosno za normalnu asimilaciju hrane potrebni su vitamini i mikroelementi. kao i brašno od prosa. ugljeni hidrati .7 .17. u stvari vitamina B. Ako pak u dnevni obrok hrane unesemo samo 20% skrobastih produkata (a ne 80%) i održavamo odgovarajući odnos biološki aktivnih materija." Osvrnimo se i na drugi važan aspekt tog pitanja.6%. Najveće količine šećera su u povrću. Osim ražanog brašna lepljivost ne stvara: ovasno. heljde. svežem voću. Mladi krompir (od l. Krompir od l. poroznost i zapremina hleba.8%.14.januara): jestivi deo 75%o. 6 . trujući tako i nas. Dobijena maltoza pod uticajem fermenata pretvara se u glukozu. riže. Upoznajmo sastav tog produkta detaljnije.8 5 % . U zrelim svežim krtolama on se nalazi u bezvrednim količinama (ali ga ipak ima).0. 2 Ako se i pored ovih upozorenja ne možete da odreknete termički obradjenih skobastih produkata (koji se mnogo teže asimiliraju. U sastav krompira ulazi škrob (18-20%).Ugoljeva kada je reč o lepljivosti. . koji je sadrže.januara.marta: jestivi deo . Što može izazvati trovanje. I taj process je lako narušiti nepravilnom upotrebom vode. obrnuto. C . prosa. oslobođenom lepljivosti. Od fizičkih svojstava lepljivosti zavise elastičnost. naučnici su nedavno ustanovili da za stvaranje u o r g a n i z m u 1000 kilokalorija iz 250 grama belančevina ili ugljenih hidrata treba izrashodovati znatnu količinu biološki aktivnih materija. ugljeni hidrati . Kao što se iz ovog kratkog pregleda može videti. Brašno je hranljivi produkt.Seltona: „Više od 50 godina vegetarijanci su praktikovali upotrebu škrobne hrane. mi ćemo. koja prepunjava naš organizam i izaziva beskonačne kijavice i prehlade. Takva salata sadrži izobilje vitamina i mineralnih soli.vodi.8%. Kao rezultat toga hemijski sastav brašna se znatno razlikuje od zrna. Tako nastaje na jpi imarnija karika u lancu najraznovrsnije patologije. Gotovo svaki čovek svakodnevno iskasljava skrobastu sluz. Pored toga. Prirodno. U svojstvu škrobnih produkata preporučuje se upotreba prekrupa: od ovsa.15. Trudite se da u svojoj ishrani više koristite produkte.dolazi d6 atrofije mikrodlačica.7%. odnosno velike količine salate iz svežeg povrća (osim paradajza i druge zeleni).januara do 1. Ražano brašno se razlikuje od pšeničnog zbog prisustva sluzi (materija ugljeno-hidratne prirode).M.0. u krompiru se sadrži i otrovna materija. nego s v e z i ) . pri smanjivanju mikrodlačica smanjuje se snaga lermentnog sloja i dolazi do poremećaja probave hrane uz zidove i upijanja hranljivih materija. Dajemo još nekoliko interesantnih podataka. B . koji se dobija sitnim drobljenjem endosperme zrna žitarica sa većom ili manjom primesom njegovih opni i klica. trulim i proklijalim krtolama (gomoljima). ugljeni hidrati .marta: jestivi deo .60%.solanin. Naročito ga ima mnogo u stabljikama i lišću gomoljastih biljaka i u jagodama.septembra do l. koja se stvara pri pripremanju testa i koja se uglavnom sastoji iz belančevina. u našoj ishrani pripada krompiru. a ima i manje belančevina. Doista. krompir je ipak prosečan produkt. Mladi krompir (do l. koji je najbolje jesti najduže do l. više šećera. Karakteristična osobina pšeničnog brašna je prisustvo lepljivosti u njemu.6 . 57 . ne stvara lepljivost.70%. upućujem vas na p r e p o r u k u H. suvom voću i proklijalom zrnu. lakše disati i uživati u zdravlju. A šta su pokazala istraživanja A. u pozelenelim. 56 narušava se normalna struktura četkaste ivice . kukuruzno. Normalizacija strukture četkaste ivice nastaje posle lečenja dijetom. truli.

Važnija biološka svojstva datih nezasićenih kiselina njihovo učešće u kvalitetu strukturnih elemenata u takvim visokoaktivnim kompleksima. d) veliki značaj za elektrolitičku razmenu u organizmu i u želudačno-crevnom traktu imaju katjonsko-razmenjivačka svojstva kiselih polisaharida. kupus. teške metale. koja clospevaju u creva. a posebno prostoglandina. mielinovih opni. Po zasićenosti masnim kiselinama one se dele na dve velike grupe: tvrde masnoće (salo. spojenih eteričnim vezama. Arahidonova kiselina prethodi stvaranju materija.6. Ali.). koja se razlazu i dovoljno asimiluju i na gruba (šargarepa. povećavajući njihovu težinu). elektrolitni sastav i masu fekalija. kada probavili trakt zapadne u krizu i ona će se izvanredno asimilovati.jabuke.nedostatak hranljivih vlakana. njihov drugi naziv zastarele (balastne) materije. b) sposobnost hranljivih vlakana da zadržavaju vodu (sprečava stvaranje ekskrementa. vodonik i kiseonik. Te kiseline po svojim biološkim svojstvima spadaju u životno neophodne materije i čak se razmatraju kao vitamini (vitamin F). Masnoće Termin masnoće poclrazumeva materije koje se sastoje iz glicerina i masnih kiselina. Poluzasićene masne kiseline: linolinska. koje učestvuju u regulisanju mnogih procesa životne aktivnosti trombocita i drugih. Najveće promene sa hranljivim vlaknima dešavaju se u debelom crevu pod uticajem bakterijske flore. vlaknasto vezivno tkivo. ulje iz koštica itd. Pri nedostatku hranljivih vlakana narušava se ne samo razmena žučnih kiselina (otuda smanjenje hemoglobina u krvi).Hidroliza ugljenih hidrata vrši se u usnoj duplji i u crevima pomoću fermenata pankreasa (gušterače). koja se slabije asimiluju. hranljiva vlakna se mogu podeliti na nežna (krompir. što se bitno odražava na gubitak stereoida sa ekskrementom i razmenu holesterina u cei ini. Hranljiva vlakna su potrebna za normalno funkcionisanje ne samo probavnog sistema nego i celog organizma. pošto se oni 59 . Njihova uloga se svodi na sledeće: a) formiranje struktura u obliku želea. 58 Uslovno. što utiče na pražnjenje želuca.spadaju u nezamenjive faktore ishrane. g) arterioskleroza. realizuje se mikroflorom debelog creva. budući da se one u organizmu ne sintetizuju pa se moraju unositi hranom. Oni su neophodan element u stvaranju ćelijskih membrana. Hranljiva vlakna (celuloza. Indikativan je takođe antitoksični efekat biljnih vlakana. široko rasprostranjene u biljnim tkivima. hemiceluloza i pektinske materije). cvekla i dr. Ona su sposobna da apsorbuju i izbacuju iz organizma različita jedinjenja. koje poseduju uglavnom nezasićene masne kiseline. U većini zemalja intenzivno se uvode u prehrambenoj industriji hranljiva vlakna. dijatebis . lipoproteidi i drugi. Prostoglandini imaju dejstvo slično hormonima. Pri povećanju hranljivih vlakana u dnevnom obroku smanjuje se nivo holesterina u krvi. zbog čega su dobili naziv hormoni tkiva.). hipertonija. koje sadrže zasićene masne kiseline. To je vezano sa učešćem hranljivih vlakana u kružnom ciklusu žučnih kiselina. kojima se pridaje veliki značaj kao materijama sa najvećom biološkom aktivnošću. kajsije i drugi slični produkti). f) nedostatak hranljivih vlakana u dijeti može provocirati rak debelog creva i drugih delova creva. brzinu asimilacije u tankom crevu i na vreme tranzita kroz želudačno-crevni trakt. svinjska mast. maslac). već i holesterina i steroidnih hormona. maslinovo. menja pritisak u šupljini organa probavnog sistema. uključujući ekzogene i endogene toksine. Probava 50% hranljivih vlakana. i tečne masnoće (suncokretovo. e) uticaj hranljivih vlakana na sredinu obitavanja bakterija u crevima. antioksidantni efekat lingina. kao što su fosfolipidi. orahovo. U dostupnijoj terminologiji to su materije u čiji sastav ulaze ugljenik. lanolinska i arahidonova . vezivnog tkiva i drugih. Fiziološka uloga i biološki značaj tih kiselina su višestruki. c) sposobnost vlakana da apsorbuju žučne kiseline i na taj način utiču na njihovu raspodelu duž želudačno-erevnog trakta i obratno njihovu asimilaciju. 2.

nagomilava u masno tkivo. Na kraju ovog poglavlja u tabeli 1 prikazana je sistematizacija teških poremećaja. budući da je u njemu najmanja razmena materija. koji izazivaju njeno kvarenje. Utvrđena je povezanost nezasićenih masnih kiselina sa razmenom holesterina. Orahovo ulje je izvor dobro asimilirajućih emulziranih masti.9 kilokalorija) dvostruko više energije. Vitamini se stvaraju biosintezom u biljnim ćelijama i tkivima. dospevaju spolja. Skriveni oblici nedostatka vitamina nemaju nikakvih spoljašnjih manifestacija niti simptoma. Oni se obično ne nalaze u biljkama u aktivnom. Rafinisanu masnoću. Njihova uloga se svodi na potpuno. 2. koji se ne sintezuju u organizmu čoveka. Životinjske masti su snabdevene vitaminima A i D. Dnevna norma u masnim produktima zadovoljava se sa 25-30 grama zejtina (biljne masti) ili maslaca (putera). Vitamini Vitaminima se nazivaju niskomolekularna jedinjenja organske prirode. u masnoći se nagomilavaju produkti oksidacije. nego belančevine i ugljeni hidrati. prema istraživanjima. da bi se 60 oslobodio toksina. lišenu mikroelemenata i vitamina. Nezasićene masne kiseline ispoljavaju normalizujuće dejstvo na zidove krvnih sudova. nego u visokoorganizovanom obliku i. masno tkivo ne samo životinja nego i čoveka je taložnik.vodorastvoljive i rastvorljive vitamine u masnoćama. Takođe je utvrđena povezanost nezasićenih masnih kiselina sa razmenom vitamina grupe B. nema potrebe dodavati u dnevni obrok bilo kakve masnoće. koristiti vitamine u obliku provitamina je najprihvatljivije za organizam.7. Posle preležane bolesti produžuje se period ozdravljenja. U osnovu klasifikacije vitamina utemeljen je princip njihove rastvorljivosti u vodi i masnoćama. izazivaju oštećenja na koži. nemaju energetska i plastična svojstva. Vodorastvorljivi vitamini učestvuju u strukturi i lunkcionisanju fermenata.sintetizuju neposredno iz fosfolipida membrane. pri kojem organske materije hrane oslobađaju potrebnu energiju. Sinteza prostoglandina zavisi od toga koliko je organizam obezbeđen tim kiselinama. One potpomažu brzo pretvaranje holesterina u folijeve kiseline i njihovo izbacivanje iz organizma. Masnoće sadrže vitamine koji rastvaraju masti. koje pri razlaganju dospevaju u organizam. nedostatak nezasićenih masnih kiselina ispoljava uticaj na kontrakcionu sposobnost miokarda. S tim u vezi oni se dele na dve velike grupe . stvaraju se fotosintezom u zelenim delovima biljaka. koji nastaju usled nedostatka vitamina. suzbija se reproduktivna funkcija. Masnoća se hidrolizuje u dvanaestopalačnom creVti. ali ispoljavaju negativni uticaj na radnu sposobnost. treba isključiti.nezasićene masne kiseline lako oksidiŠu. Uz to u dobijenoj masnoći . opšti tonus organizma i njegovu otpornost na razne nepovoljne faktore. Jer. biljne vitaminom E. Zbog toga ili organizam. a moguće su i različite komplikacije.1 . Većina njih je u vezi sa belančevinastim nosiocima. Biljne masti imaju visoko energetsko svojstvo. Ako ima dovoljno oraha. Pri svom razlaganju one oslobađaju (1 gram . ekonomično i pravilno korišćenje osnovnih hranljivih materija. gde se one čuvaj u. Pri deficitu nezasićenih masnih kiselina smanjuje se intenzitet rasta i otpornost na nepovoljne spoljašnje i unutrašnje faktore. povećavaju njihovu elastičnost i smanjuju poroznost. ispoljavaju biološko dejstvo u malim dozama. (. a potom se skladište u plodovima i semenu. u sastavu hrane. Životinjske masti sadrže toksične s m e s e . tj. Poželjna je primena masnoća dobijenih hladnim presovanjem.

Fiziološki značaj vitamina A Vitamin A utiče na razvoj mladih organizama. ultravioletnih zraka i kiseonika iz vazduha. Njegov nedostatak može da prouzrokuje usne infekcije i da se odrazi na mehanizam sluha. Vitamini rastvorljivi u masnoćama: Vitamin A (retinol) Provitamin A (karotini) Vitamin D (kalceferoli) Vitamin E (tokoferoli) Vitamin K (filohinoni) Vodorastvorljivi vitamini: BI (tiamin) B2 (riboflavin) PP (nikotinska kiselina) B3 (pantonenova kiselina) B6 (pirodoksin) B I 2 (cinkobalamin) Bc (folijeva kiselina) H (biotin) N (lipoeva kiselina) P (bioflavanoidi) C (askorbinska kiselina) Materije slične vitaminima: B j (orotova kiselina) B (pangamova kiselina) B (holin) B (inozit) B (kamitin) Hi (paraaminbenzolna kiselina) F (polizasićene masne kiseline) U (S = metilmetionin-sulfat-hlorid) 3 n 4 8 t materija koja se dobro rastvara u masnoćama. Karotin se u vitamin A pretvara u zidovima tankog creva i u jetri. Vitamin A učestvuje u normalizaciji stanja i funkciji bioloških membrana. U čistom obliku to je kristalna svetložuta 62 . Vitamin A je neophodan za zdravlje ušiju. mleko i mlečni proizvodi.Vitamini koji se rastvaraju u masnoćama ulaze u strukturu membranskih sistema.pri njihovom smanjivanju na pola. On se sa velikim uspehom primenjuje u alergijskoj terapiji. jetra. kan eks . kajmak i sir). On je jedan od vitamina koji održavaju mladost. noćni vid. Posebno je vitamin A potreban štitastoj žlezdi. Karotinoidi (od latinskog carota . koja su u biljkama obično povezana sa belančevinama. stanje epitelnog tkiva. Inostrani lekari ga nazivaju prvom linijom odbrane od bolesti. njihov normalan rad je prvi uslov zdravlja. U kombinaciji sa vitaminom C on smanjuje lipoidne taloge na zidovima krvnih sudova i holesterin u krvnom serumu. Vitamina A naročito mnogo ima u jetri morskih živih bića. ispitivanja na životinjama su pokazala da taj vitamin produžava život. adaptacija vida u uslovima različite osvetljenosti traje oko 8 minuta pri normalnim zalihama vitamina A i od 30 do 40 minuta . rast i ćelijski razvoj koštanog tkiva i kostiju. buter. što predstavlja celovitost pokrivki i epitela unutar tela. jetri i nadbubrežnim žlezdama.šargarepa) spadaju u ugljeno-hidratna jedinjenja. Biljni pigmenti karotinoidi imaju ulogu provitamina A. 63 Vitamin A On se sadrži samo u produktima životinjskog porekla (riblja ulja. T a k o . To je bez sumnje jedan od razloga što su preparati iz jetre tih živih bića (na primer.Na primer. žumance. Dokazano je da se napad groznice o d s e n a može sprečiti uzimanjem 150000 ME vitamina A. obezbedujući njihovo optimalno funkcionalno stanje. Nepostojanje na dejstvo kiselina.iz jetre crnomorske ajkule katrana) veoma skupoceni.

žumance. na primer. Tako. maslom i jajima. sir. što se približno izjednačava sa 5000 ME (1 ME = 0. * Ovu d r a g o c e n u informaciji! o k a r o t m u p r e u z e o s a m iz knjige M. veliko smanjenje tokom dijete belančevinama (sa 18 do 3%) smanjuje taloženje ovog vitamina u jetri više od 2 puta. jer su potrebne izuzetno velike doze. koji. i. riblje ulje (masnoća). bizmut.5 mg/dan. Kada je umro bio je potpuno žut.Vilenčika „Biološke osnove starenja i dugovečnosti". koštanoj srži.na račun B-karotina. Sadržaj karotina u plazmi krvi čoveka varira od 80 do 230 mg% i zavisi od njegovog unošenja hranom. Fiziološki značaj karotina Redovnim korišćenjem šargarepe smanjuje se rizik od kancerogenih oboljenja prouzrokovanih zračenjem ili dimom cigareta. On se taloži u jetri u vidu etera viših masnih kiselina: oleinske. Nalazi se u plodovima i lišću cvetova. Pored toga. oboljenja očiju su smanjena za 7 5 % . a 2/3 .0. ali i užegla mast. pavlaka. karotin se lako raspada.koji je imao blizu48 godina. Zalihe vitamina A smanjuju alkohol u kivi. Budući daje problem deficita vitamina A veoma izražen u ćelom svetu tom problemu posvećuje se posebna pažnja. U rastvoru. ili su imali najveći broj saobraćajnih prekršaja. Važniji izvori vitamina A su: jetra. ne uočavaju se manifestacije hipervitaminoze. ti ljudi imaju dovoljno vitamina A. pri čemu se najmanje 1/3 potreba mora zadovoljiti na račun samog vitamina A. 65 . Napomenimo. što je p r e m a saopštenju Instituta z a p s i h o l o g i j u t r a n s p o r t a . nisu uočeni simptomi nedostatka vitamina A. U članku pod naslovom „Dijeta sa šargarepom ubila naučnika" pisalo je: „Istragom u Krejđonu utvrđeno je daje B. koji imaju narandžasto-žuti pigment. Rezerve vitamina A mogu u jetri biti jednake rezervama pet stotina dnevnih potreba organizma. ali ne iz vitaminske dijete. ili nisu položili ispit za vozača. Pri toplotnoj obradi vitamin A se znatno uništava. zelenim povrćem i voćem. ultravioletni zraci.3 mg).M. u Indiji deci uzrasta od 1 do 5 godina polugodišnje se daje po 110 miligrama vitamina A (200000 ME. Hipervitaminoza vitamina A susreće se veoma retko. bez obzira na tako velike rezerve.naročito na stopalima i dlanovima. Deo B-karotina. sadržaj karotina u krvi iznosi 8-30 mg procentualno. kancerogene uzročnike. koje se u toku života teško mogu unetiu organizam. testisima. Rećju. Njima se svakodnevno davalo po 150000 ME vitamina A. koži . ekcema. Zbog toga dolazi do usporavanja reakcija organizma (upozorenje za sportiste).Braun bio pristalica zdrave hrane. Navedimo jedan od takvih slučajeva: U engleskom „Tajmsu" objavljena je vest o smrti naučnika B.Ispitivanja su pokazala tla mnogi ljudi širom sveta pate od nedostatka vitamina A. Kod nekih oboljenja. semenicima. Umerena i redovna upotreba crvene šargarepe i njenog soka može se preporučit u kao sredstvo koje smanjuje rizik od prevremenog starenja*. naročito pri ozračenosti i pristupu kiseonika. maslac. palmitinove i stearinske.56 litara) 64 soka od šargarepe. ima posebnu zaštitnu funkciju. prouzrokovalo znatno povećanje nihove vozačke sposobnosti. Medu seoskim stanovništvom ostrva Java. Karotin Karotin je nezasićeni ugljeni hidrat. daje poznati naučnik umro od trovanja vitaminom A". prerađevinama od mleka. možda zbog toga. smatra se da karotin pojačava dejstvo polnih hormona. ili 40 odraslih normi odjednom!). koje se hrani neobrađenim pirinćem. iako se ne hrane mlekom. da se vitamin A nagomilava u jetri iz karotina. Kod dece. Taj vitamin uništavaju kiseonik iz vazduha. Belančevina vezana sa karotinom veoma je važan faktor njegove hemijske stabilizacije. Dnevno je pio po 8 pinti ( pinta . koji se u organizmu ne pretvori u vitamin A. Potrebe za vitaminom A su 1.Brauna. koja su dobila dve doze. srcu. U organizmu čoveka on se taloži u jetri. Lekar je izjavio. Tako su u Nemačkoj ispitana 152 Sofera. nervnim tkivima. kiseline.

koji se sadrži veoma mnogo u koži. dece do 3 godine . Izuzetno važan faktor asimilacije karotina je prisustvo žuči u crevima. Pri dejstvu na kožu ultravioletnih zraka stvara se holekalciferon (vitamin D ) iz svog provitamina. spoljašnji je simptom skrivenih patoloških p r o c e s a : stvaranje k a m e n c a u jetri i b u b r e z i m a z b o g narušavanja razmene materija pri regeneraciji sluzokože i širenje infektivnih oboljenja. zelenom lišću. kancerogeni tumori. kijavice. šargarepa i naročito ulje od oblepihe (hippophae rhamnoides). Fiziološki značaj vitamina E Sastoji se u njegovom antitoksičnom dejstvu na unutarćelijske lipide (masti). U biljnim organizmima sadrži se ergosterin. Navodimo najvažnije: nekvalitetna ishrana.Kao masni rastvor B-karotin je dva puta neaktivniji od vitamina A. Vitamin E Drugi naziv vitamina E je tokoferol. učvršćuje zube) i sprečava pojavu rahitisa kod dece. Prema podacima SZO (Svetske zdravstvene organizacije). Uzroka za pojavu deficita vitamina A i karotina ima mnogo. bundeva.. maslac. nevarenje. sportskih treninga. koje imaju antirahitičnu aktivnost. Vitamin D Poznato je oko sedam materija.u šargarepi. trudnoće. u kome je detaljno objašnjeno kako nastaju najraznovrsnija oboljenja. Upravo u tim produktima karotina ima sasvim dovoljno. Veliki sadržaj vitamina D je u klicama žitarica. sa dosta Šargarepe. O važnosti vitamina A i karotina u našoj ishrani govore sledeće činjenice. pneumonije. Kod izuzetno velikih doza veštačkog karotina asimiluje se 1-2 procenta. kod dece u periodu intenzivnog rasta od druge do pete godine i polnog sazrevanja. Tog režima ishrane pridržavao se Pol Breg. obično salatu od svežeg povrća u kojoj ima dosta šargarepe. Preporučene dnevne doze vitamina D kod odraslih ljudi i dece starije od 3 godine je 100 ME. koji predstavlja provitamin D. polipi. i ako se on u potpunosti ne regeneriše. mleko. potpomaže taloženje u kostima fosfora i fosfata kalcij uma (tj. otitisa. Oni mogu da naruše funkcije 67 . prema mišljenju većine specijalista. Stvaranje pljuvačnog kamenca na zubima. Rekorderi po sadržaju B-karotina su: zelje. od akutnog respiratornog oboljenja (ARO). Podsetimo se poglavlja o probavi hrane. Oksidacija unutarćelijskih lipida uslovljava stvaranje toksičnih materija za ćelije iz iscepanih nezasićenih masnih kiselina. U sklopu profilaktike uz doručak redovno treba jesti salatu. Prema biloškom dejstvu tokoferoli se dele na materije vitaminske i antioksidacione aktivnosti.400 ME. pivskom kvascu. Deca ga slabije asimiliraju od odraslih. narušavanje asimilacije ili povećana potrošnja kod oboljenja. Za razliku od vitamina A karotin u velikim dozama nije toksičan i ne izaziva hipervitaminozu. Tu su i gnojni čirevi.. angine. u stvari njihove propustljivosti za jone kalcij uma i drugih katjona. U već nadaleko poznatoj knjizi „Čudo gladovanja" on je opisao način sopstvene ishrane: „Približno jedan čas posle toga uzimam moj prvi dnevni obrok hrane. ili piti sok od nje. ribljem ulju. od kojih je najvažniji vitamin D. koja ima visoku vitaminsku aktivnost. koji se javljaju z b o g nedostatka vitamina A. bronhitisa. kako se brzo ljušti epitel želudačno-erevnog trakta. više od million muškaraca starosti od 40 do 60 godina života postaju invalidi. 3 Fiziološki značaj vitamina D Vitamin D normalizuje asimilaciju iz creva soli kacijuma i fosfora. kupusa i zeleni. mali sadržaj u produktima. Primena vitamina D u lekovite svrhe i kao profilaktika zahteva predostrožnost budući d a j e on toksičan.Njime su bogata jaja. Provitamin D se sadrži u beloglavičastom kupusu i u maloj količini . Dnevna norma B-karotina je 6000 ME. Postoje i uputstva o ulozi vitamina D u određivanju niza svojstava membrane ćelije i subćelijskih struktura.

On pomaže normalan tok trudnoće i razvoj ploda i aktivno učestvuje u procesima stvaranja sperme.3 0 % . vitamin K (melahinon) i vitaminK. 69 . Vitamin B1 Ovaj vitamin spada u materije koje sadrže sumpor. ispoljavaju 68 anabolitičko dejstvo učešćem u produkciji ATF. Najčešći uzroci avitaminoze vitamina K su oboljenja jetre.5 mg dnevno). zato su kod njih moguće sekundarne avitaminoze tog vitamina u crevima ili usled prestanka njegove sinteze mikroflorom. koji sintetizuju vitamin K najveći značaj ima crevni bacil. sprečavajući umor i slabost mišića. Dovoljan nivo tokoferola pomaže razvoj mišića i normalizuje mišićnu aktivnost. B] igra važnu ulogu u razmeni belančevina: katalizuje cepanje karboksilnih grupa i učestvuje u procesima dezaminacije i pereaminacije amino-kiselina. Vitamin K se nalazi u zelenim listovima salate. Tokoferoli pomažu aktiviranje procesa sinteze A T F . Te toksične materije neutrališu dejstvo fermenata i vitamina. Pri pečenju hleba njegovi gubici su 1 0 . h i p o f i z e . Dnevne potrebe vitamina E kod odraslih su približno 12-15 mil igrama. Stoje bitno za normalno energetsko obezbedenje organizma. pošto je on veoma značajan za održavanje strukturnih. koprive.što u prevodu znači zgrušnjavanje. U čistom obliku to su bezbojni kristali sa mirisom kvasca. naročito vitamina A. Njime su bogata biljna ulja (masti). Vitamin K Postoji više oblika vitamina K: vitamin K (filohinon). Od mikroorganizama crevnog trakta. dobro rastvorljivi u vodi. naročito p o l n i h ž l e z d a . ako se ne upotrebljavaju hemijski ili alkalni usitnjivači. učestvuje u sintezi masnih kiselina (koje ne dozvoljavaju formiranje kamenca u jetri i žučnom mehuru). Stimuliše pretvaranje ugljenih hidrata u masnoće. Vitamin K je potreban svakoj ćeliji našeg organizma. Utvrđena je tesna veza tokoferola sa funkcijom i stanjem e n d o k r i n i h s i s t e m a . Kod odraslih vitamin K sintetizuje mikroflora creva (do 1. Angažuje se u razmeni masnoća. Ta njihova sposobnost široko se primenjuje u sportskoj medicini kao sredstvo za normalizaciju mišićne aktivnosti u periodu udarnih treninga. Mnogi tvrde d a j e zaslužan za dugovečnost ljudi.ćelije i da je zatim potpuno unište. Sam naziv govori o tome da vitamin E igra važnu ulogu u reproduktivnoj funkciji organizma. Vitamini iz ove grupe učestvuju u procesima zgrušnjavanja krvi. Važnije svojstvo tokoferola je njegova sposobnost da povećava taloženje u unutrašnjim organima vitamina rastvorljivih u m a s n o ć a m a . a sprečava i razaranje eritrocita. Vitamin E je tesno povezan sa stanjem i funkcijom bioloških membrana. kupusa. Fiziološko dejstvo vitamina Bj Važnija strana biološkog dejstva B\ jeste njegovo učešće u razmeni ugljenih hidrata. Pri njegovom nedostatku dolazi do nepotpune asimilacije ugljenih hidrata i taloženja u organizmu produkata njihove međurazmene . Naziv tokoferol za vitamin E potiče od grčke reči toko potomstvo i latinske reči ferre .mlečne i pirogrožđane kiseline. Vitamin K je jedinjenjekoje se nalazi u prirodi i uglavnom je biljnog porekla. funkcionalnih svojstava ćelijskih membrane i organela. Pod uticajem sunčeve svetlosti zeleno lišće biljaka ga sintetizuje. nadbubrežnih žlezda i štitaste žlezde. Fiziološki značaj vitamina K Vitamin K je dobio naziv od reči koagulacija . zeleno povrće. koji naseljava debelo crevo.donositi. Pored toga. klice žitarica (travarica). Oni učestvuju u razmeni belančevina. lucerke.

6 miligrama (0.kofermente. 2 2 Fizio/oš/ti značaj vitamina B Osnovni fiziološki značaj B2 je u njegovom učešću kao sastavnog dela flavoproteida. On najpotpunije stimuliše razlaganje ugljenih hidrata.0.6 miligrama na 1000 kilokalorija hrane. najbolje je i najefikasnije vitamine grupe B upotrebljavati u kombinaciji sa skrobastom hranom. stabilan u neutralnom rastvoru. a takođe u jetri i ćelijama krvi podvrgava se prevođenju u aktivno dcjstvujuću materiju . njenu antitoksičnu funkciju. kiselkastog ukusa. kiseonik iz vazduha. Da bi se sprečili razni poremećaji. Preporučene dnevne doze od 1. veoma postojan u spoljašnjoj sredini.6. Ukoliko želimo da se pravilno hranimo najbolje je što više upotrebljavati kaše. Dolazeći sahranom.Dejstvuje na funkciju organa za probavu hrane. poboljšava noćni vid i oštrinu vida za boje. koji se nalazi u organima. teško rastvorljiv u vodi. krompira. Normalizuje rad srca. pomaže stvaranje pigmenta. normalizuje funkciju jetre. dobro rastvorljiva u vodi. ubrzava evakuaciju njegovog sadržaja. proklijala zrna. On takođe učestvuje u fermentativnim sistemima. pivski kvasac i jetra. Vitamina PP ima u heljdi. 3 70 71 . koji regulišu procese oksidacije i reprodukcije u tkivima (disanje i njegovo uvežbavanje). u zidu creva. taloženje glikogena. on se može razmatrati kao faktor rasta.prirodne pigmente povrća. Važnije svojstvo B je njegovo učešće u procesima rasta. 80% se sastoji iz flavoproteida. proklijalom zrnu i pivskom kvascu. mesu. Postojan je na svetlost. Pod uticajem vitamina PP u organizmu se povećava iskoriŠćavanje biljnih belančevina hrane. i na taj način učestvuje u reakciji ćelijskog disanja i u svim reakcijama međurazmene. Ti kofermenti su fiksni deo disajnih fermenata. 2 2 2 Vitamin B 2 2 Vitamin PP Po fizičko-hemijskim svojstvima vitamin PP je beo igličast kristal bez mirisa. koji se lako uništava na svetlosti. 2 2 2 2 2 U čistom obliku B je žuta tečnost.3 do 2. Vitamin B . Vitamin B igra važnu ulogu u razmeni belančevina. Vitamin B ispoljava normalizujući uticaj na funkciju organa vida. Izvor vitamina Bj su žitarice. povećava motornu i sekretornu funkciju želuca. ugljenih hidrata i masti. grašku. Pri obilnoj masnoj ishrani naglo raste p o t r e b a za vitaminom B . koji su prenosioci vodonika. poboljšava sekreciju i sastav soka pankreasa (važno za diabetiČare).8 miligrama na 1000 kilokalorija. Fiziološki značaj vitamina PP Vitamin PP ulazi u sastav grupe fermenata. heljdina i ovsena prekrupa. Važniji hranljivi izvori vitamina B su: jaja. Čist vitamin B je narandžastožuti prašak gorkog ukusa. Dnevne potrebe vitamina PP . sluzne izlučevine iz nosa i iskašljavanje škrobne sluzi. Prvenstvena ishrana ugljenim hidratima povećava potrebe za vitaminom B . On povećava adaptaciju na tamu. Taj vitamin utiče na rad organa za varenje: nornializuje sekretornu i motornu funkciju želuca (važno za osobe sa poremećajem želudačne sekrecije i atonije želuca). Vitamin B 3 Vitamin B spada u flavine . Kod čoveka B se može sintetizovati crevnom mikroflorom. koje nisu oslobođene klica. mleka i drugih produkata. jetra.6 miligrama na 1000 kilokalorija). Dnevne potrebe . kao na primer.

na dejstvo kiseonika iz vazduha i dejstvo lužina i kiselina. Postoje podaci o učešću biotina (vitamin H) u razmeni masti. Dnevne potrebe vitamina B3 su od 5 do 10 mil igrama. mladom kravljem širu. pokazala su da se kod njih razvija izražena arteroskleroza sa prvenstvenim oštećenjem koronarnih sudova. ima sposobnost da u crevima stupa u čvrstu vezu sa vitaminom H. 3 3 3 Dnevne potrebe vitamina B su od 1. slabo rastvorljive u vodi i nepostojane na zagrevanje i dejstvo svetlosti. Dnevne potrebe vitamina H su od 0. kupusu. posebno u razmeni belančevina i stvaranju fermenata.15 do 0. Vitamina H ima najviše u jajima. formirajući jedinjenje koje se teško čepa. Ukazaćemo na osnovno: reguliše funkciju nervnog sistema i nervno-hranljivih procesa. koji se sadrži u belančevinama jaja. proklijalom zrnevlju. Utiče na funkciju nadbubrežnih žlezda. Taj vitamin treba da u većoj količini uzimaju trudnice i stariji ljudi kod kojih je proces starenja u progresiji.5 do 3 miligrama. 6 Fiziološki značaj vitamina B Vitamin B učestvuje u razmeni materija. koja nastaje pri unošenju većih količina svežih belančevina iz jaja. krompiru. grašku. Na taj način. Do 50% vitamina B se gubi pri sterilizaciji mleka i njegovoj obradi na jonskim smolama. Vitamin B 6 6 Vitamin B je bezbojan kristal. Zadovoljavaju se unošenjem vitamina H hranom i na račun biosinteze crevnom mikroflorom. V i t a m i n ^ je povezan sa funkcijom štitaste žlezde: njen tiroksin je potreban (neophodan) za sintezu koenzima A iz vitamina B .3 miligrama. čiji poremećaj izaziva pojavu dermatita i drugih narušavanja. 6 Vitamin H U čistom obliku vitamin H su igličasti kristali. jetri. heljdi. Takav uvezani oblik biotina organizam ne koristi i ne ispoljava vitaminsko dejstvo. koji se dobro rastvara u vodi. služi kao manifestacija H-vitaminskog nedostatka. jajima.Fiziološki značaj vitamina B Fiziološki značaj je vrlo raznovrstan. ovsenoj prekrupi i grašku. Istraživanja sprovedena na majmunima koji su u dužem periodu dobijali dnevni obrok hrane sa nedovoljnim sadržajem vitamina B 6 . On ima veliku ulogu u razmeni masti. Avidni albumen. pri njegovom nedostatku nastupa poremećaj sinteze glikokortikoida. Vitamin B ima veliki značaj u stvaranju krvi. uključujući i nervno-trofičnu funkciju. koji se dobro rastvaraju u vodi i koji su postojani pri zagrevanju. 6 6 6 6 6 6 Vitamin Bc On se nalazi u lišću biljaka. 73 72 . Fiziološki značaj vitamina H Vitamin H reguliše funkcije nervnog sistema. Vitamina B najviše ima u pivskom kvascu. Ovog vitamina ima mnogo u pivskom kvascu. toksikoza. Visok nivo B u ishrani povećava procenat kiseline i želudačne sekrecije (važno za osobe koje pate od smanjene kiseline). otuda i njegov naziv. Pri lečenju dermatita uočen je bolji terapeutski efekat u odnosu na zajedničku primenu B i nezasićenih masnih kiselina. Nedostatak B u dnevnom obroku potpomaže infiltraciju masti u jetru. On takode utiče na funkcije stvaranja kiseline u želudačnim žlezdama. U čistom obliku predstavlja pločaste narandžasto-žute kristale.

Prirodnjaci. sintezu amino-kiselina. međutim. bez mirisa. Dnevne potrebe vitamina B su 3 mikrograma. koji predstavlja vezani oblik vitamina C. sardinama. Rastvoljiv je u vodi. To je jedna od grešaka vegetarijanaca. Kada su u nedostatku. Pored toga. kokošijem mesu. nekih amino-kiselina i holina. Nedostajuća količina dopunjava se na račun sinteze crevnom mikroflorom.Fiziološki značaj vitamina Bc V i t a m i n B c . peršunu (zeleni). nukleinskih kiselina. što je naročito važno kod alergija. jetri. 1 2 l 2 Vitamin B 1 2 U čistom obliku to je crvena kristalna materija u vidu iglica ili prizmi bez ukusa i mirisa. luku-pero. koji se unosi hranom. atlantskoj haringi. U biljkama ga nema. jajima. Fiziološki značaj vitamina B Osnovni značaj vitamina B je u njegovom antianemičnom dejstvu. Potrebe za vitaminom B zadovoljavaju se na račun njegove sinteze crevnom mikro florom iz kobalta. Pod njegovim uticajem smanjuje se sadržaj holesterina u serumu krvi.jer ga kvasac uništava. sinteza B i se narušava. koje produciraju gastromukoprotein. koji je obavezna komponenta za asimilaciju ovog vitamina u organizmu. purina. 1 2 ) 2 2 Vitamin C U čistom obliku to je bela kristalna materija kiselog ukusa. smatraju („Sunčana hrana na vašem stolu") da se vitamin B sintetizuje normalnom crevnom mikro florom. u čiji sastav ulaze zelenolisne biljke. nego malokrvnost i poremećaj nervnog sistema. Usled toga ne nastaje ozdravljenje. orasi. on ima tri individualne osobine. po kojima se bitno izdvaja iz te grupe: 75 74 . Ako se oni unose u dovoljnoj količini. koja se dobro rastvara u vodi. Prisustvom askorbigena može se objasniti stabilna vitaminska aktivnost plodova i povrća. a ne možemo ga stvoriti mikroflorom . j o š bolje. Kao rezultat toga dobija se slika ko pri ishrani samo biljnom hranom i hlebom. Mali sadržaj vitamina Bc u produktima ishrane i njegova krajnja n e p o s t o j a n o s t pri termičkoj obradi bitno otežava zadovoljavanje potreba u njemu. Kod dece B stimuliše rast i poboljšava njihovo opšte stanje (važno za roditelje i decu). Vitamina Bc najviše ima u: pivskom kvascu. Osnovna količina (do 70%) vitamina C u biljkama nalazi se u vidu askorbigena. Jedan broj lekara tvrdi da ga ima samo u životinjskim produktima: jetri. monolitnim krupama. on bitno utiče na procese razmene materija . ostali vitamini gube veći deo svog značaja i dejstva. Dnevne potrebe vitamina Bc su 200 mikrograma. monolitno zrno. Iako vitamin C spada u grupu vodorastvorljivih vitamina.belančevina. čovekov organizam može da živi bez životinjskih belančevina. proklijalo zrno. Zajedno sa vitaminom B nalazi se u hromozomima i služi kao važan faktor razmnožavanja ćelija. Vitamini grupe B određuju opšte stanje zdrav lja. nemasnom mladom n 1 2 1 2 1 2 1 2 1 2 kravljem siru. podstiče povećanje broja leukocita. Invazije glista mogu u potpunosti da liše organizam vitamina B . Potpuno snabdevanje vitaminima grupe B obezbedjuje se uzimanjem hrane. skuši. hleb sa kvascem treba zameniti presnim hlebom ili. u kojem je malo ćelija bitnih za normalan opstanak mikroflore i u kome ima pekarskog kvasca. utiče n a s i n t e z u nukleinskih kiselina. purina. najpostojanijeg na oksidaciju. salati. a svoju aktivnost gubi pod dejstvom svetlosti. kao i v i t a m i n B . Nemogućnost da organizam iskoristi vitamin B rezultat je atrofije žlezdastih ćelija na dnu želuca. Neophodno je zapamtiti sledeće: pri upotrebi belog hleba. Bc stimuliše i reguliše stvaranje krvi. pivski kvasac.

kao i vitamin E. mirodiji i peršunu (zeleni). odnosno on ima antitoksično svojstvo. trešnji i ogrozdu. Utvrđeno je da degenerisana crevna mikroflora može da uništi vitamin C u crevima pre njegovog dospevanja u krv. crnoj ribizli. 3) n e s p o s o b n o s t e n d o g e n e s i n t e z e v i t a m i n a C u organizmu čoveka. raspolažu većim količinama i imaju potrebu za velikim količinama vitamina C. Ako je hrana dobro obrađena pljuvačkom u ustima. strukturne komponente datog kofermenta. u stvari pri nedostatku životinjskih belančevina. Endokrini sistemi (hipofiza. 77 . Vitamin C igra važnu ulogu u održavanju normalnog stanja zidova kapilara i zadržavanja njihove elastičnosti. Biološka svojstva vitamina P i vitamina C imaju mnogo zajedničkog. i svi su oni produkti biljnog porekla. u životinjskim tkivima te materije nisu otkrivene. odsustvo fermentnog sistema. na cilj u s m e r e n e . orijentimo one su polovina količine u odnosu na vitamin C. blokira stvaranje toksičnih jedinjenja u organizmu. Dnevne potrebe su od 60 do 100 miligrama. u tkivima se narušava normalna reprodukcija dehidroaskorbinske kiseline u vitaminu C i povećava se potreba za vitaminom C. tj. Vitamin C ima neka zaštitna svojstva u odnosu na pojedine toksične materije: olovo. Pri njegovom nedostatku uočava se povećana lomljivost kapilara i sklonost ka krvarenju. aniline. pri nedostatku belančevina. čime se i objašnjava rasprostranjenost njegovog biološkog dejstva. Velike količine vitamina C u organizmu potpomažu najpotpunije stvaranje zaliha glikogena u jetri i povećavaju njenu antitoksičnu funkciju. sumpor-ugljenik. Shodno tome. To se dobro uočava pri čišćenju zuba. Osim toga. pa čak i kada se unosi hranom u potpunim količinama oseća se njegov nedostatak. Najveća količina vitamina C je u suvom šipku. uočava se izraženi sinergizam tih vitamina u ispoljavanju biološkog dejstva. a potreba za njima se povećava. Dnevne potrebe nisu tačno ustanovljene. Vitamin P Vitamin P objedinjava grupu biološki aktivnih materija bioflavanoida. mahovnici. nitrozamin i druge. Pri deficitu vitamina C u organizmu se smanjuje upotreba belančevina. Vitamin C. U današnje vreme poznato je oko 500 bioflavanoida. Zato vitamin P normalizuje stanje kapilara i povećava njihovu čvrstoću. nadbubrežne žlezde i druge žlezde). Kod pušača se vitamin C veoma loše asimiluje. Vitamin C je posebno interesantan zbog svoje neposredne povezanosti sa razmenom belančevina. 2) vitamin C je stalno prisutan u belančevinastom delu fermentnih sistema (apoferment) i na taj način učestvuje u sintezi belančevinastog dela svih fermenata. 76 Usled nedostatka vitamina C narušava se otpornost našeg organizma ne samo na infekcije nego i na dejstvo nekih toksina. Najbogatiji vitaminom C su ribozomi i sve druge organele i ćelijske strukture. u čiji sastav bi vitamin C ulazio u svojstvu specifične. u kojima se sintezuju belančevine.1) odsustvo u biološkom dejstvu vitaminaC kofermentnih funkcija. Fiziološki značaj vitamina C Biološka uloga vitamina C u organizmu u osnovi je vezana za oksidaciono-reproduktivno dejstvo. šumskoj jagodi. hipotalamus. onda zahvaljujući tome nema gubitaka vitamina C. kupusu. Vitamina P najviše ima u: crnoj ribizli. višnji. kao i unutarćelijski membranski sistemi. Fiziološki značaj vitamina P Osnovna uloga vitamina P se sastoji u njegovom dejstvu na učvršćavanju kapilara i smanjenju poroznosti zidova krvnih sudova. ako desni krvare onda je to upozorenje da se nalazimo u stanju blage avitaminoze vitamina C.

Pri tom se stvaraju čvrsti vodorastvorljivi kompleksi.1. poremećaji hormonalne aktivnosti i drugi. naročito u odnosu na soli teških metala (arsenik. zastoji u rastu. pa se u vezi sa tim upotrebljava kod akutnih i hroničnih intoksikacija. Pri njegovom nedostatku dolazi do infiltracije masti u jetru. On poboljšava disanje tkiva. 1 3 13 Vitamin B 1 5 Ovaj vitamin je prvi put izdvojen iz jezgra koštica kajsija. rastvorljivi u vodi. pirinču i mleku.5 grama.5 do 1. Od drugih svojstava vitamina N treba istaći da on potpomaže rast i upotrebljava se u plastičnoj hirurgiji. Dnevne potrebe nisu utvrđene. Dnevne potrebe su od 0. Sups tance slične vitaminima Te supstance objedinjavaju grupu materija koje imaju mnogobrojna svojstva prisutna u pravim vitaminima.5 do 3 grama. 79 Vitamin B 1 3 Vitamin B blagotvorno utiče na funkcionalno stanje jetre.). ovsenoj prekrupi. pirinču. 1 5 Paraaminbenzolna kiselina (PABK) Ovu kiselinu čine bezbojni kristali. 78 . ali koje ne zadovoljavaju sve potrebe koje se od njih zahtevaju. da orotova kiselina ( B ) potpomaže plodnost i poboljšava razvoj ploda. Dnevne potrebe vitamina N su 0.Vitamin N— fiziološki značaj On učestvuje u procesima biološke oksidacije. Najvažniji i osnovni fiziološki značaj jeste u njegovim lipotropnim svojstvima i funkciji donatora pokretnih metilnih grupa. Holina ima najviše u: jetri. stimulišući ih. živu. Fiziološki značaj PABK Kod životinja zbog nedostatka ovog vitamina nastaju poremećaji u stvaranju pigmenta (depigmentacija dlake i dr. Takode ima izražena zaštitna svojstva u odnosu na mnogobrojne toksične materije. Fiziološki značaj holina Njegovo važnije biološko dejstvo je lipotropno.7. 2. Vitamin N sprečava zamašćivanje jetre. mladom kravljem siru. olovo i dr. On ima antioksidaciono dejstvo u poređenju sa vitaminima C i E. Sadrži se u pivskom kvascu. Veoma je efikasan u profilaktici arterioskleroze. čineći neškodljivim mnogobrojne materije koje su štetne za organizam (selen i druge). koja se dobro rastvara u vodi i alkoholu. Dnevne potrebe nisu utvrđene. mlečnim produktima. U perspektivi vitamin B će najviše koristiti sportisti. obezbeđujući brzo oslobađanje jetre od masnih kiselina. Holin Holin je kristalna materija bele boje. Vodorastvorljivi vitamini se sadrže u biljnoj hrani i organizam ih brzo asimiluje. Postoje podaci o tome.). Nalazi se u kupusu. jajima. Lipotropni efekat holina ispoljava se njegovim učešćem u sintezi fosfolipida u jetri. koji se lako izlučuju urinom. povećava iskorišćavanje kiseonika u tkivima i učestvuje u oksidacionim procesima. ubrzava regeneraciju ćelija jetre. Holin utiče na procese razmene belančevina i masnoća. Dnevne potrebe nisu utvrđene. Smatra se da je dovoljno uzimati od 0. jetri.5 miligrama.

2.5 grama. a rezultat toga je stvaranje tromba. ne izaziva ništa slično). a takođe stimulišuće deluje na motornu funkciju probavnog aparata. gorušicu. Smatra se da ga ima najviše u mesu i mesnim prerađevinama. povraćanje. iako je normalna potreba za njim 100 miligrama. prekomerne doze vitamina C pogoršavaju tok nekih infekciono-alergijskih oboljenja. Mnogi ljudi pokušavaju da jakim dozama vitamina C spreče ili lece akutna respiratorna virusna oboljenja. Štaviše. Nažalost. Ako uzimamo više nego što je potrebno prirodnih vitamina. cvekli. Eto zašto se kod ljudi koji su obožavaoci „vitaminčića" često komplikuje gas81 . konkretno reumatizma. Dekamevit i dr.bakterije uništavaju i izbacuju sve s t o j e suvišno. proliv (velika činija salate od kupusa. narušavamo neophodni balans u organizmu. šargarepi.uzimanje vitamina C ne povećava otpornost organizma na prehlade. koja sadrži mnogo vitamina C. krompiru. baštenskim jagodama. šargarepe. peršuna itd. a pri veštačkoj veoma prosto. jer povoljno utiče na njegovu sluzokožu.7. Vitamin U Ovaj vitamin potpomaže zarastanje čira u želucu i dvanaestopalačnom crevu. Predoziranje vitamina pri prirodnoj ishrani je veoma teško ostvariti. Dnevne potrebe su od 1 do 1. grip i neke druge bolesti.Inozit Inozit ima izražena lipotropna i sedativna svojstva. poslednjih godina lekari sve češće uočavaju kod ljudi sporedne reakcije. uzimajući različite polivitaminske preparate (Undevit. Ima ga u kupusu. Tako uzimaju po ličnom nahođenju vitamin C u dozama 4-6 ili čak 10 grama dnevno (!). peršunu. suvišne doze vitamina C izazivaju bolove u podbratku. Štetnost veštačkih vitamina Iz navedenog o vitaminima postaje potpuno jasno da njihova aktivnost umnogome zavisi od belančevinastog nosioca.). Naučnici iz gotovo svih zemalja sveta saglasni su u jednom . Bez te druge polovine oni nisu efikasni i uopšte u procesu 80 dobijanja na veštački način iz organskih oblika prevode se u kristalne. Ipak. izazvane prekom e m i m dozama tog vitamina. za razliku od metionina. Pri tom se normalizuje funkcija želuca. Kao primer štetnog dejstva velikih doza veštačkih vitamina navešću odlomak iz članka koji je objavljen u časopisu „Zdravlje": „O vitaminu C sa velikom sigurnošću se pronosi glas kao o bezopasnom preparatu. lično mi je poznat slučaj da je dete pojelo paketić veštačkih „vitamina" i umrlo.. Dnevne potrebe nisu utvrđene. cvekli. a naročito u proklijaloj pšenici. unosimo u njega haos umesto regulišuću strukturu. mučninu. Primenjuje se kod hroničnog gastritisa. Dužom toplotnom obradom vitamin U se potpuno gubi. Dejstvujući razdražujuće na sluzokožu organa želudačno-crevnog trakta. 2. Pri takvom „lečenju" mi preopterećujemo jetru i bubrege tom neorganikom. kupusu. naš prirodni trofostat . koji su po svojoj suštini već neorganski i u takvom obliku mi ih ne asimilujemo. pri čemu je mokraća imala boju tih „vitamina". Karnitin Karnitin je neophodan za normalno funkcionisanje mišića i održavanje njihovog optimalnog fiziološkog stanja. Mnogi su se u to uverili na ličnom iskustvu. Najopasnija posledica maksimalne doze vitamina C je povećano zgrušavanje kiv i. paradajzu. Sadrži se u dinjama. Pri dužoj upotrebi (tokom nekoliko meseci) ne ispoljava negativni uticaj na stanje jetre (njeno zamašćivanje). a stimulišu se i procesi regeneracije njegovih ćelija.

kao i oboljenje čira u želucu i dvanaestopalačnom crevu. sklonost gnojnim oboljenjima Karotin Ekcem * Vitamin A se nalazi.angularni stomatitis. pomodrelost usana i ivica na njima . po pravilu. koji primaju injekcije B j . pošlo se u našem organizmu iz karotina stvara vitamin A. lekari. eritrem nadlanice ruku i vrata. pojedinačne Bitoove mrlje. pošto on može da neutralise vitamin B . upozoravaju da ne treba da uzimaju vitamin C. ubrzava stvaranje kamenca u bubrezima i mokraćnom mehuru iz soli oksalne i minske kiseline. hejloza. Prema medicinskim izvorima sastavio sam tabelu. glositis Krljušasti dermatitis Cijanoza usana.tritis sa povećanom kiselinom. pertttanje. orožavanje folikula dlake. da velike doze vitamina C smanjuju stvaranje insulina u pankreasu (gušterači) i povećavaju sadržaj šećera u mokraći i krvi. zbog čega dolazi do jDovećanog zamora mišića. povećavajući količinu mokraće (urina). u životinjskoj hrani. stvaranje mitisera. ušiju. Iz navedenog se može zaključiti samo jedno: za dobro zdravlje i njegovo očuvanje koristiti samo prirodne vitamine. nokti. na osnovu kojih simptoma se može odrediti koji nam vitamin nedostaje. pigmentacija Dermatiti Suvi seborejni dermatitis. gde se ne pominje o nedostatku viamina A. strah od svetlosti. seborejni dermatitis nosno-usnih skladišta Suvoća i bledilo usana.hejloza. bledilo i suvoća kože Kosa PP B B H C 3 6 A Tabela 1 KLINIČKI SIMPTOMI NEDOSTATKA VITAMINA* B H C Simptomi nedostatka vitamina A 3 Suvoća i gubitak sjaja kose Gubitak boje kose Ćelavost Orožavanje folikula kose sa pojedinačnim petihijama Nokti Lomljivost i išaranost noktiju_ Oči Naziv vitamina A Bledilo i suvoća kože. koja ukazuje. T a m o . One. Vitamin C. A Konjuktivitis i blefaritis. 2 1 2 Naziv vitamina D B 2 Simptomi nedostatka vitamina Znojenje Suvoća. U najnovije vreme je utvrđeno da jake doze vitamina C usporavaju prenos nervno-mišićnih impulsa. treba čitati karotin. hiperkeratoza. Oboleli od dijabetesa treba da znaju. naprsline i kraste na uglovima usta . uglavnom. a narušava se i koordinacija vidnih i motornih reakcija. noćno slepilo 82 . a izborom produkata ishrane sa obilnim sadržajem nedostajućih vitamina može se otkloniti nedostatak.

konjuktivitis i blefaritis Konjuktivitis Bc Z C 6 Jezik B 2 Suv i blistavo-crven Obložen.uporni neprekidni proliv Stvaranje čireva u crevima. bolan. poremećaji želudačne sekrecije.smanjivanje njihovog tonusa B. bronhitisima. otečen. brazdast ili suv. uglavnom donjih 84 85 . zubi se drobe B Disajni sistem A D B] Sklonost rinitisima. zamašćivanje jetre Ciroza jetre. sklonost ka gastritisima. gubitak apetita Kosti i zubi D Deformacija grudnog koša i kičme. kolitisima Nedovoljna funkcija probavnih organa. sa pukotinama B Oboljenja arterija stopala PP Probavili sistem A Zbog degeneracije sluzokože želudačno-erevnog trakta mogu se pojaviti: diseptički poremećaji. sjajno crven. pojava nekrotičkih žarišta u njoj Zatvor. Nervni sistem Brzi psihički zamor. pneumoniji Sklonost oboljenjima disajnih puteva Sipnja PP B 3 Holin Bj Krv K B 2 Pogoršava zgrušavanje krvi Smanjenje sadržaja leukocita.Naziv vitamina Naziv Simptomi nedostatka vitamina vitamina Simptomi nedostatka vitamina Anemija Lomljivost kapilnra. poremećaji u funkcionisanju kapilara . krvarenja Krvarenje desni pri sisanju usnama ili pri čišćenju zuba 3 B B 2 Strah od svetlosti. oboljenje perifernih nervnih završetaka. naročito jetre i želudačne sekrecije Crevni poremećaji .

Naziv vitamina PP

Simptomi nedostatka vitamina Neurastenični sindrom (razdražljivost, nesanica, potištenost, ukočenost); nervno-mišićni bolovi

Naziv vitamina

Simptomi nedostatka vitamina Polna funkcija

A B
3

Degeneracija i orožavanje epitela u materici i vagini

Poremećaji nervnog sistema (grčevi, paraliza, pareze i dr.); poremećaji nervne atrofije Nervno-psihički poremećaji: depresija, reakcije, razdražljivost, nesanica, dr. psihičke

Karotin Slabi aktivnost polnih hormona E Slabi polna funkcija Prevreinena starost

B

6

C

Kod opšteg stanja avitaminoze dolazi do razvoja sledećih patoloških stanja: arterioskleroze, neuroze, stresa Narušava se razmena masnoća u nervnom tkivu, jetri, bubrezima, srčanom mišiću. Nedostatak holina podstiče rast tumora Bubrezi

Karotin B
6

Prevremena starost, tumori Intenzivan razvoj procesa starenja

Holin

2.8. Enzimi Enzimi su složene organske materije, koje se stvaraju u živoj ćeliji i igraju važnu ulogu katalizatora svih procesa, koji se dešavaju u organizmu. Oni su belančevinaste prirode, ali se sastoje iz dve komponente: belančevinastog nosioca (apoenzim) i aktivnog dela enzima, koji nema belančevinastu prirodu (koenzim). U aktivni deo spadaju: gvožđe, mangan, kalcijum, bakar, cink, kao i neki vitamini. Koenzim postaje aktivan kada se sjedini sa svojim nosiocem - glavnom masom enzima. Budući da su belančevinaste materije, enzimi se pri zagrevanju do 54°C nepovratno koagulišu (zgrušnjavaju) i gube svoje katalitičko dejstvo. Oni se, takode, lako raspadaju pod dejstvom kiseonika i svetlosti. Svi procesi razmene materija: belančevina, ugljenih hidrata, masnoća, vitamina, minerala - odvijaju se uz sadejstvo enzima. Pri normalnom atmosferskom pritisku i temperaturi od 37°C u živom
87

A

Degeneracija epitela u samim bubrezima i mokraćnim kanalima. Otuda su pielitisi, uretritisi, cistitisi Opšte stanje

D E P B,

OpŠta slabost, razdražljivost Mišićna slabost Opšta slabost Brzo psihičko i fizičko zamaranje, slabost mišića, zamaranje pri hodanju; pri palpaciji bolovi mišića, listova nogu

86

organizmu li procesi se odvijaju brzo, štedeći veliku količinu energije. Ustanovljeno je da postoje srodne veze između enzima, hormona i vitamina. Poznato je da se avitaminoze i oboljenja izazvana nepravilnom unutrašnjom sekrecijom, objašnjavaju narušavanjem enzimskih procesa u organizmu. Svezom hranom u tanko crevo dospeva 60-80% enzima bez promene. Međutim, da bi prodrli kroz zidove creva oni se raspadaju na apoenzime i koenzime i posle dospevanja u krv ponovo se sjedinjuju, aktivirajući životne procese. Vitamin E, kojim je zasićena sveza biljna hrana, ima ulogu zaštitnog faktora enzima. Kao s t o j e već rečeno, inducirana autoliza je moguća pri najaktivnijem učešću enzima, što znatno olakšava rad probavnih žlezda. Kada se enzimi upotrebljavaju u velikoj k o l i č i n i , u crevima se oslobađa k i s e o n i k . Sloj b o g a t kiseonikom neophodan je za razvoj zdrave crevne bakterijske flore, on takođe sprečava razvoj bolesnih bacila. Kod ljudi, koji se hrane kuvanom i konzerviranom h r a n o m , često se oseća nedostatak enzima u krvi i u medućelijskoj tečnosti, životni procesi protiču tromo i napregnuto. Nasuprot tome, pri ishrani svezom biljnom hranom životni procesi se odvijaju snažno i ekonomično, u krvi je mnogo enzima.

2.9. Mineralni elementi Hrana, koja ne sadrži mineralne soli, iako u potpunosti zadovoljava sve ostale uslove ishrane, vodi ka usporenoj gladnoj smrti, zato što osiromašuje telo solima neminovno prouzrokuje poremećaje u ishrani. F.F.Erisman O važnosti mineralnih soli govore istraživanja Forestera još iz 1879.godine. On je hranio pse mesom iz kojeg su izvučene soli i ustanovio je da oni brže umiru od životinja, koje potpuno gladuju.
SS

Fiziološki značaj mineralnih elemenata određuje se njihovim učešćem u: 1) strukturi i funkcijama većine fermentnih sistema i procesa, koji se odvijaju u organizmu; 2) plastičnim procesima i formiranju tkiva organizma, naročito koštanog tkiva, gde su fosfor i kalcijum osnovne strukturne komponente; 3) održavanju kiselo-alkalne ravnoteže u organizmu; 4) održavanju normalnog slanog sastava krvi i učešću u strukturi njenih sastavnih elemenata; 5) normalizaciji vodeno-slane razmene. Posebna uloga pripada mineralnim materijama u održavanju kiselo-alkalne ravnoteže u organizmu (KAR): ona je neophodna za obezbedenje stabilnosti unutrašnje sredine organizma. Kiselo-alkalna ravnoteža obezbeđuje potrebnu koncentraciju jona vodonika u ćelijama i tkivima, medutkivnim i međućelijskim tečnostima i prenosi im osmozna svojstva, neophodna za normalan tok procesa razmene. Na održavanje KAR ogroman uticaj ima način ishrane. Pri tom ishrana različito utiče na KAR u zavisnosti od uzrasta. Istraživanja, koja su obavljena u Institutu za gerentologiju AMN SSSR-a (Grigorov J.G., Sineok L.L. i drugi, 1978), potvrdila su uticaj osobenosti uzrasta i načina ishrane na sistem KAR. Ona su pokazala da razvoju acidoza (pomeranja unutrašnje sredine organizma prema kiseloj strani) doprinosi prvenstvena upotreba životinjskih masti i belančevina, pri čemu je ta pojava kod starijih ljudi veoma izražena. Uvođenje ugljenih hidrata izaziva pomeranje KAR prema metaboličkoj alkalozi (lužinska strana). Na taj način, za stariji uzrast poremećaj KAR prema kiseloj strani je krajnje neprijatan. Izučavanje mineralnog sastava hranljivih produkata je pokazalo, da se neki od njih karakterišu kao dominantni u sastavu mineralnih elemenata, koji u organizmu izazivaju elektropozitivne (katjoni), drugi - prvenstveno elektronegativne (anjoni) pomake. Otuda hranljivi produkti, bogati katjonima, imaju alkalnu orijentaciju, a hranljivi produkti, 89

bogati anjonima - kiselu. Uzimajući u obzir važnost održavanja KAR u organizmu i uticaj na njega kiselih i alkalnih materija hrane, izvršena je podela mineralnih materija hraljivih produkata na materije alkalnog i kiselog dejstva. U procesu brižljivih naučnih ispitivanja pokazalo se da su glavni izvori mineralnih elemenata biljna hrana — voće i povrće. Pri tom se oni u svežem povrću i voću nalaze u najaktivnijem obliku i organizam ih lako asimiluje.

Tabela 2 UPOREDNA KARAKTERISTIKA PRODUKATA ISHRANE PO STEPENU KISELE I ALKALNE REAKCIJE ORGANIZMA Oznake usvojene u tablici: 0 - slaba kiselost ili alkalnost; 00 - srednja; 000 - jaka i 0000 - vrlo jaka. Produkti Kiselost Alkalnost 0000 0000 0000 0000 0000 0000 0000 0000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 00 00 00 00 91

Mineralni elementi

Alkalni (katjoni): Kalcijum (Ca) Magnezij Kalijum(K) Natrijum (Na)

Kiseli (anjoni): Fosfor (P) Sumpor (S) Hlor (Cl)

um

(Mg)

Žitarice i mahunarke pri raspadanju u želudačno-crevnom traktu stvaraju produkte sa slabokiselom reakcijom, ali zato one daju mnogo dragocenih hranljivih elemenata i ne stvaraju štetne šljake pri metabolizmu, kao produkti životinjskog porekla. Produkti životinjskog porekla - meso, riba, ovčji sir, maslo (maslac) i drugi, izuzev kvalitetnog svežeg mleka stvaraju produkte sa jako kiselom reakcijom. Sličan efekat imaju - beli hleb, testenine od belog brašna, polirani (obrađeni, MS) pirinač, rafmisani šećer i drugi, slični njima ili napravljeni iz sirovina. Da ne preopteretimo obim knjige informacijama o mineralnim elementima, ukazaćemo na biološku ulogu važnijih minerala sa pozicija pravilne ishrane. Radi praktičnih odgovora na pitanja čitalaca, na osnovu radova Vokera i Poupa, sastavio sam tablicu sa navođenjem kiselosti i alkalnosti produkata (tabela 2). 90

Kaj sije, sušene Cvekla, sveza Sargarepa Celer Krastavci, svezi Smokve, sušene Loćika Jagode Kaj sije, sveže Mahunarke, sveže Kupus Karfiol Dinja Ribizla Maslačak (zelen) Voće (skoro svo) Sok limuna, prirodni Pastrnjak Narandžin sok, prirodni Šljive, sušene Ovsenica Mleko, neobrano (sveže) Luk Grožđe Grožđani sok, prirodni Višnja Kupus, crveno-glavičast

_

— —

i oni govore: . pri padu atmosferskog pritiska. odakle ih organizam izvlači pri nedovoljnom uzimanju hranom. vodonika i azota. koji stvaraju baze (alkalije) . koji daju kiselu reakciju krvi (mesa. a među metalima.. Ako nema njegove rezerve u krvi. Mineralna komponenta koŠtanog tkiva nalazi se u stanju neprekidnog obnavljanja. Na primer.. U organizmu se sadrži normalno oko 1200 grama kalcijuma. kiseonika. sira." Kalcijum. Kod odraslog čoveka dnevno se iz koštanog tkiva izbacuje do 700 miligrama kalcijuma i isto toliko se ponovo taloži.prvo mesto. kod odraslih za 10-12 godina. Otuda koštano tkivo. pored funkcije oslonca. da bi sačuvao ravnotežu. Važna uloga pripada kalcijumu u uspostavljanju medućelijskih veza i kvalitetnog slepljivanja pri formiranju tkiva. organizam traži više od uobičajenih količina kalcij uma..Malenkov je ustanovio da otpornost organizma na kancerogene (maligne) tumore zavisi od sile spajanja ćelija.Kalcij um Medu elementima. Moskovski profesor A. neutralizuje štetne kiseline.Što je u hrani manje produkata. 99% te količine koncentrisano je u kostima. koji ulaze u sastav našeg tela. kako bole kosti! Sprema se loše vreme. Kada proces pređe normu razvija se patologija. proizvoda od belog brašna. češće kod starijih. Kalcijum ima bitnu ulogu kao sastavni deo ćelijskog jezgra.Oh. rafiniranog šećera i životinjskih masti). on ga pojačano izvlači iz kostiju. kalcijum zauzima peto mesto posle četiri glavna elementa: ugljenika. manja je potreba za kalcij umom i bolje stanje kostiju i zuba (upozorenje ljudima koji pate od pokvarenih zuba). Kod dece koja rastu kostur se u potpunosti obnavlja za 1-2 godine. takode. Stalno se odvijaju dva procesa: resorpcija koštane materije sa ubacivanjem oslobođenog kalcijuma i fosfora u krvotok i taloženje fosforno-kaIcijumovih soli u koštano tkivo. ima ulogu depoa kalcijuma i fosfora. 92 93 .

magnezijuma 1:0. ali i vitamini.N. naročito zuba.3 (prema nekim podacima 1:1 i 1:1. nije začuđujuće sveopšte mućenje sa zubima. Ispostavlja se da mnogo Šta zavisi od produkata.U stvari.4 grama). koja transportuje kalcijum u tanko crevo. N e k e kiseline (inozitfosforna. Zbog toga je potrebno zasićivati organizam kiseonikom i lako svarljivim ugljenim hidratima. Na asimilaciju kalcijuma negativno utiče višak u hrani: fosfora. mi znamo šta negativno utiće na asimilaciju kalcijuma u organizmu. njegova degenerisana sluzokoža neće biti u stanju da asimiluje hranu. Amino-kiseline belančevina stvaraju sa kalcijumom dobro rastvorljive i lako asimilujuće komplekse.N a u č n i c i su uočili j o š dve o s o b e n o s t i u vezi sa kalcijumom. Istovetan je i mehanizam dejstva limunske kiseline. organske kiseline. Kalcijum se ne asimiluje iz zelja i spanaća. 3. pšenice. U bubrezima se iz vitamina D stvara materija. Prema tome. kalcijuma i kalijuma .5.7. Dobre rezerve kalcijuma u mladim godinama dugi niz godina održavaju organizam mladim. ovsa i drugih žitarica. tj. treba koristiti sledeću tabelu (tabela 3). Pri suvišku masnoća kalcijum se izbacuje iz organizma u vidu kalcijevih sapuna. Kod tih naroda je manje izlučivanje iz organizma neiskoriŠćenog kalcijuma a veći nivo njegove asimilacije".1.1. Kao stoje već navedeno. Prenos kalcijuma u organizam kroz zidove creva vezan je za gubitak energije. Dnevne potrebe kalcijuma su 800 miligrama (prema drugim podacima . 2. orasi. stanovnici Čilea.7) i odnosu kalcijuma i magnezijuma 1:0. koja organizam ne prihvata. prema savremenim dostignućima u najoptimalnijem načinu ishrane!). Izlečiti sluzokožu tankog creva korišćenjem (unosom) hrane sa dovoljnom količinom karotina. N e g a t i v n o utiče na asimilaciju kalcijuma i višak ili nedostatak masti. UAR. riba. Pretvaranje kalcijuma potpomažu hrana bogata belančevinama. većina Indusa.Fedina „Šta nam nedostaje?': „Na Drugom međunarodnom kongresu lekara o uticaju uslova života i rada na zdravlje ljudi lekari su sa čuđenjem zaključili da je stanovništvu Evrope. m a g n e z i j u m a i kalijuma.1:0.. a ostalo 94 su . jer se 70-80% kalcijuma unesenog sa hranom izbacuje sa ekskrementom. 4. treba se pridržavati sledećih uslova: na jon kalcijuma u plazmi krvi treba da bude 2 jona kalijuma (1:2). U pasterizovanom mleku odnos kalcijuma i fosfora je 1:0. Laktoza. fosfora sa hranom 1:1.1:1.žitarice. koje sadrže znatnu količinu inozitfosforne kiseline nedovoljno se asimilira. U suprotnom. što se gubi u mleku prilikom pasterizacije. Do optimalne asimilacije kalcijuma dolazi pri odnosu kalcijuma i fosfora 1:1. Dakle. Obezbediti organizam vitaminom D i imati zdrave bubrege. 1.5. Turske žive na 300-350 miligrama kalcijuma dnevno. Sto je veća koncentracija kalcijuma u serumu krvi. kalcijuma i magnezijuma . oksalna) formiraju sa kalcijumom čvrsta nerastvorljiva jedinjenja. pri čemu je u njihovom dnevnom obroku mleka samo 10-30%. što s p r e č a v a stvaranje nerastvorljivih fosforno-kalcijevih soli. potrebni su mnogi drugi elementi. a sa mokraćom još 150-350 miligrama. A pošto je kod nas osnovni produkt hleb i proizvodi od brašna (testenine). kalcijum iz hleba. Kao dopuna navešću interesantne podatke iz članka V. u kojoj su dati podaci o sadržaju kalcijuma u hranljivim produktima za stvaranje zdravog tela. limunska kiselina i laktoza. a takode znamo produkte. održava u c r e v i m a nisku vrednost p H . veće su šanse bolesnika da ozdravi. a Japanci. Eksperti S Z O (Svetske zdravstvene organizacije) su odredili fiziološke potrebe u kalcijumu na 400-500 miligrama dnevno. plodovi.5. Osim toga. koji su najbolji za zadovoljavanje potreba organizma u kalcijumu. Šta se sve može preduzeti da bi se kalcijum potpunije asimilirao. Severne Amerike i Okeanije malo 900 miligrama kalcijuma dnevno (70-90% kalcijuma to stanovništvo dobija uzimanjem mleka i mlečnih proizvoda. . U Italiji i Argentini je dovoljno 650-800 miligrama kalcijuma (50-70% iz mlečnih produkata). podvrgavajući se vrenju.

nadbubrežnim žlezdama. koji su bili žrtva nesrećnih slučajeva. mišićima.4 1:2. vrtoglavica. tahikardija (ubrzani rad srca). Tabela 3 PRODUKTI SA NAJPOGODNIJIM ODNOSOM KALCIJUMA.4 1:0. najbolji izvori magnezijuma su: povrće.8 1:0.6 1:1. nesanica.2 P r1 oV i\UliU k 1 i L A 1 1 P 174 131 233 97 Mg 57 51 83 26 78 K 227 208 211 54 Ca:Mg 1:3 1:2.3 1:0. Prekrupa prosa Pirinač* Heljda (prekrupa heljde") (irašak* Mladi sir. Dnevne potrebe magnezijuma su 400 miligrama. polnim žlezdama. zato što on u hlorofilu ima istu takvu ulogu. zahvaljujući čemu Čovek zadržava živahnost tokom dana. nego u vanćelijskoj sredini.5 1:0. on ima svojstvo da širi krvne sudove.4 1:1 1:1 1:0.7 1:0. Njegova koncentracija u ćelijama je 3-15 puta veća. Magnezij um i kalijum su preovladujući katjoni u ćeliji.8 1:0. kokošija* J: 1 Odnos Ca:P 1:8. u srčanim i skeletnim mišićima . Pri nedostatku magnezijuma takode se javljaju: aritmija. crvenim krvnim zrncima. žitarice. FOSFORA.9 1:1.oni obamiru (koče se). kl.0 55 —• 107 23 27 12 23 16 14 20 1:3 1:0. Inostrani lekari navode podatke da je kod ljudi koji su umrli od infarkta miokarda sadržaj magnezijuma na delu oštećenja bio za 40% manji.4 1:0.7 1:4 1:6 1:20 1:15 9 33 38 1:6 1:4 1:5 1:7 1:7 1:4 1:5 1:29 1:1 1:4 1:3. mastan*** Svinjetina mesnata Jaja.3 1:1. a njegova maksimalna količina je u mozgu.5 170 31 77 229 58 34 172 14 40 •odgovarajući produkt. Ljudi. koji žele da postignu elastičnost (gipkost). Poslednje se objašnjava time. a ujutro se čovek oseća slomljenim. voće. Pri deficitu magnezijuma takav vrhunac se dostiže uveče i propraćen je prilivom zakasnele živahnosti. ** veoma dobar.7 1:1.Maguczijum U o r g a n i z m u odraslog čoveka ima 25 g r a m a magnezijuma. nego u srcu zdravih ljudi. treba iz korena da preispitaju svoju dijetu unoseći u njen sadržaj organski magnezijum.7 288 717 175 220 1:1 1:1. Možda je u tome tajna podele na „sove " i „ševe'"} Povećanim sadržajem magnezijuma odlikuju se zelene lisnate kulture.6 1:0. koŠmarni snovi.4 « * Krompir Kupus** 1 krastavci* Paradajz Jabuke Celer* Šargarepa** Orasi* Pasulj* Cvekla** Lešnik*** Praziluk** Salata* Kl 48 23 14 16 63 51 1:2 1:0.9 1:0. Pri nedostatku magnezijuma u bubrezima nastaju degenarativne promene i nekrotične pojave. On ulazi u sastav diferenciranih viših tkiva. što rano ujutro nadbubrežne žlezde normalno luče veliku količinu hormona. gube elastičnost.7 1:39 1:25 1:56 1:3 1:1 1:1. timusu.2 1:4 1:6 1:0. Pri učešću magnezijuma dolazi do slabljenja mišića.4 1:21 1:9 1:8 1:2 1:4 1:7 1:0. osetljivost na vremenske promene. *** izvanredan . brzo zamaranje. kao gvožde u hemoglobinu. teško buđenje.8 1:1.6 124 150 37 564 541 43 198 103 43 1:1 1:0. Prema tome.4 1:0.8 Ca:K 1:10 21 23 27 24 55 1:7 1:9 1:4 1:5. povećava se sadržaj kalcijuma u zidovima krupnijih sudova. MAGENZIJUMA I KALIJUMA Sadržaj u mg na 100 gr jestivog dela proizvoda Ca Hleb ražani obični Hleb pšenični 2. stimuliše peristaltiku creva i da povećava lučenje žuči.1 298 329 216 170 215 58 31 42 26 11 27 55 218 873 112 316 140 568 185 141 290 248 393 200 664 1100 115 150 8.

P r e l a s k o m na pravilnu ishranu na s a m o m p o č e t k u moramo upotrebljavati mnogo kalijumove hrane. ribi. prekrupi. učestvuju u održavanju KAR. utiče na unutarćelijsku razmenu i preovladava u ćelijama nervnih i mišićnih tkiva. orasima. u crvenim krvnim zrncima. vode i elektrolita. N a v o d i m o t a b e l u o o d n o s u n a t r i j u m a i k a l i j u m a po produktima (tabela 4). Tabela 4 SADRŽAJ NATRIJUMA I KALIJUMA (u 100 grama) NEKIH PRODUKATA 1 NJIHOV MEĐUSOBNI ODNOS Produkti Tikvico Zeleni grašak (irašak Krompir Trešnja Krastavci Pomorandže Kupus. tj.Kalijum i natrijum Biogeni elementi kalijuma i natrijuma igraju važnu ulogu u našem zdravlju.). Kalijum ima veoma važan značaj za rad mišića. sve treba da bude umereno. kojeg u organizmu ima oko 140 grama. a zdravlje bolje. jajima itd. a takođe u zrnastim produktima (hlebu. razmotrili smo četiri mineralna elementa alkalnog dejstva. lečeći se od jednih bolesti. ulaze u sastav pufernih sistema. pri čemu se rastvaraju štetni viškovi soli. mahunarkama). takode. naročito srčanih. od čega se 98. koji se stvaraju prilikom r a z m e n e materija. Oba imaju važnu ulogu u održavanju normalnog osmoznog pritiska i učestvuju u stvaranju protoplazme. kalij um. a stvaralački procesi u telu se usporavaju. što je veća koncentracija kalijuma. a posle 2-3 meseca postarati se da se pridržavamo odnosa Na:K .iii(i:irine Šljiva Tikva (bundeva) Kruške Malina Crna ribizla Šargarepa Kaj sije Jabuke Crni luk Natrijum mg 2 2 33 28 13 8 13 13 11 21 12 18 14 14 19 32 21 30 26 18 Kalijum mg 238 285 873 568 233 141 197 185 163 275 155 214 170 155 224 372 200 305 248 175 Odnos Na:K 1:119 1:142 1:23 1:20 1:18 1:17 1:15 1:14 1:14 1:13 1:13 1:12 1:12 1:11 1:11 1:11 1:10 1:10 1:9 1:9 99 . a natrijum zadržava vodu (joni natrijuma izazivaju oticanje koloida tkiva).5% nalazi unutar ćelija. Tako. Svakako. Učinite sve da ona postane deo vašeg života i načina ishrane.On učestvuje i u stvaranju hemijskih predajnika impulsa nervnog sistema do izvršnih orana. možemo dobiti druge. 1 suprotno. Pri promeni tog odnosa u korist natrijuma otežava se ćelijsko disanje i zaštitne sile organizma slabe. beloglavičasti 1 imun Crvena ribizla M. inače. Oni. Najbolji odnos natrijuma prema kalijumu je 1:20. Kalijum i natrijum imaju kontradejstvo na razmenu vode u organizmu: kalijum ima diuretični efekat. 98 Prema tome. Istovremeno potrošnja hrane bogate natrij umom u većoj količini prouzrokuje gubitak kalijuma i konzervaciju produkata metabolizma u organizmu. Natrijum preovladava u krvnoj plazmi i medućelijskim tečnostima.1:20. Hrana bogata kalijumom prouzrokuje povećano izlučivanje natrijuma iz organizma zajedno sa vodom. Ti elementi se u znatnoj količini nalaze u produktima životinjskog porekla (mesu. intenzivniji su životni procesi. Dnevne potrebe ovih elemenata su od 3 do 5 grama. Postoji tesna veza između razmene materija.

u jetri. koji se odvijaju u membranama unutarćelijskih sistema i mišićima (uključujući i srčani). Kao što je već rečeno. Nema potrebe da navodimo sve funkcije fosfora. Makroergična jedinjenja fosfora . Dodajmo. Mikroelementi Mikroelementi su široka grupa hemijskih materija. Fosfor ima važnu ulogu u procesima razmene. u čijem se obliku nalazi znatan deo fosfora. koja se zatim može upotrebiti za mehanički (mišićne kontrakcije). pri čemu je njegov glavni deo koncentrisan u kostima.u pankreasu. koje aktivno učestvuju u svim procesima razmene. a takođe ulazi u sastav insulina i učestvuje u njegovom stvaranju. U telu čoveka i toplokrvnih životinja pronađen je veliki broj elemenata iz periodnog sistema D. konkretno masti i belančevina. Mikroelementi se nagomilavaju selektivno u sledećim organima: cink .1:1. da su kosti najčvršće pri odnosu Ca:P . odnosi se u istoj meri i na fosfor. Izvori sumpora su prvenstveno produkti životinjskog porekla. 2. litijum 101 . Nedostatak fitaze u crevima čoveka onemogućava asimilaciju fosfora iz fitinske (inozitfosforne) kiseline. bakar .u štitaštoj žlezdi.Produkti Paradajz Prekrupa prosa Heljda.Mendeljejeva. Fosfora pripada vodeća uloga u aktivnosti CNS (Centralnog nervnog sistema). ali koje se karakterišu izrazitim biološkim svojstvima. jod .I. Dnevne potrebe sumpora su oko 1 gram. budući da su njegova jedinjenja najrasprostanjenija u organizmu sa komponentama. električni (prosleđivanje nervnog impulsa). zbog čega se još nazivaju makroelementima. Hlor Fiziološki značaj i biološka uloga hlora sastoje se u njegovom učešću kao regulatora osmoznog pritiska u ćelijama i tkivima. Razmena fosfornih jedinjenja tesno je povezana sa razmenom materija. hemijski (biosinteza različitih jedinjenja) i elektrohemijski (aktivni transport materija kroz membranu) rad (aktivnost). sve što se odnosi na asimilaciju kalcijuma.10. Ovih sedam elemenata zajedno ulaze u sastav organizma u većoj količini. Fiziološka uloga za 76 elemenata je već utvrđena. a takode u stvaranju sone kiseline u žlezdama želuca. Dnevne potrebe fosfora su od 400 do 1000 miligrama. cvekla Natrijum mg 40 28 33 16 Kalij lun mg 290 211 218 64 Odnos Na:K 1:7 1:7 1:6 1:4 Otuda asimilacija organskih jedinjenja fosfora iz hrane zavisi od mogućnosti crevnih fosfataza (naziv fermenata) da ih razlazu i obično iznosi 40-70%. Približno takav odnos je u baštenskim jagodama i orasima. izučavanje drugih se nastavlja. 100 Sumpor je nophodna strukturna k o m p o n e n t a nekih amino-kiselina. Produkti sa visokim i povoljnim odnosom kalcijuma i fosfora prikazani su u tabeli 3.7.ATF i kreatinfosfat akumuliraju energiju. koje su prisutne u organizmu čoveka u veoma maloj koncentraciji. Zbog toga.u polnim žlezdama. pankreasu. Ništa manje važna nije ni uloga organskih jedinjenja fosfora u energetskom obezbedenju procesa životne aktivnosti. Sumpor Fosfor U organizmu čoveka ima 600-900 grama fosfora. nikal . hipofizi. naročito u žitaricama. u normalizaciji vodene razmene. Potrebe za njim se u potpunosti zadovoljavaju na račun običnih produkata. ovas Lubenica. razmena fosfora i kalcijuma je međusobno tesno povezana i narušavanje razmene kod jednog odražava se i na drugom.

da bi se zasitili. jabuke. Ujesen . Opisaćemo tri najefikasnija. Za rastvor uzeti srednji deo . zatim u drugu torbu 3 dana itd. da su čovekovi preci. Kažu da se svi mikroelementi. Ako se propuste sledeća tri dana.u kostima. početkom maja: baštensku jagodu. a treći put za kašu. 103 .u plućima.5-2 ha).to je ishrana elektrolitima. Što ih je više u jelovniku. gomoljastim biljkama. Krajem aprila.nadzemni deo (80-100 vrsta) sa parcele 1. Postoji nekoliko načina da se zadovolje te potrebe. koji se nalaze na datoj parceli (1. U rano proleće jesti mladi luk. Pripremanje rastvora Uzeti 3 litra vode i kuvati je približno 45 minuta. pri prelivanju iste te porcije prokuvanom (vrelom) vodom izdvojiće se vitamini. Sastoji se u sledećem . Prema savremenim podacima. hrom . kruške. gornji i donji deo vode imaju različite karakteristike i bolje ih je ne koristiti (u gornjem delu se nalaze mikroskopske primese nafte. Za zadovoljavanje potreba organizma u mikroelementima bilo bi nam dovoljno da u dnevnom obroku imamo 50-60 biljaka. trešnje. ona se mogu nagomilavati u prošeku 21-23 elementa. Leti . koji se rastvaraju u mastima. da nam svaka biljka daje jedan do dva nova elementa. Skupljaju se trave na koje sleću pčele. veća je verovatnoća da će naše potrebe biti zadovoljene. Ako se od prvog puta iz travne smese sa mikroelementima budu izdvajali vodorastvorljivi vitamini. 2. peršun. I u dnevnom obroku gorštaka-stogodišnjaka narodna mudrost je sačuvala oko 100 kultivisanih i divljih biljaka. Rekli su mi da je to učenje lama iz Tibeta. da znamo gde se i šta nalazi. orasima. Prema nekim podacima. a u donjem . Zatim je ohladiti i 1 litar vode sa vrha izbaciti (crpaljkom) kao i 1 litar sa dna. tada se posle stajanja takođe mogu piti. trave treba skupljati u drugom lunarnom mesecuu ona tri dana. Taj način je složeniji. Nema potrebe opisivati mikroelemente. lekovite trave. medom. Suve trave se mogu iskoristiti tri puta. proklijalim zrnom itd. Sakupljanje obično počinje od mladog meseca. sakupljali oko 100 biljaka. Da bismo u potpunosti dostigli normu mikroelemenata. trave.taloži mineralnih soli). dva puta ih preliti za piće. Glavni izvori mikroelemenata za nas su organska jedinjenja.raznovrsne gomoljaste biljke.5-2 hektara u toku celog lunarnog meseca.paradajz. mirodije. Ispostavlja se.u hipofizi.jeste sezonska ishrana. trebalo bi u ishrani koristiti oko 100 biljaka. a tu je još i mangan. sušenim voćem. koja ste propustili. šljive itd. ali i mnogo efikasniji . Naučnici su utvrdili. Navodimo ono što je najhitnije kada je o mikroelementima reč . zelenu salatu. bostan itd. Sakupljajući 80-100 vrsta trava dobićemo sve mikroelemente. oni su detaljno predstavljeni u odgovarajućoj stručnoj literaturi. a život sigurniji i bolji. Od ranije znamo daje 20 elemenata kod svih biljaka isto. pri čemu je 20 kod svih elemenata potpuno isto.sakupljaju se sve biljke (ali ne otrovne) . u toku lunarnog meseca podižu iz zemlje u nadzemni deo biljke. a mogu se koristiti i za kupanje. rane krastavce. Može se piti sa medom. kajsije. rotkvice.1 litar. Ako se preliju vrućom vodom.. ali u raznim odnosima. Sadržaj svake torbe suši se posebno. a da su samo 1-3 različita. višnje.kako njima popuniti organizam. pod uslovom. spanać. zelen maslačka itd. 1. U gazu sipati 2 supene kašike suvih trava i preliti preko nj ih litar srednjeg dela ohlađene vode. a zatim se sastavljaju trave iz svih tobri i dobro promešaju. Trave se sakupljaju u jednu kesu (torbu) 3 dana. Zimi se treba hraniti tinkturama osušenih trava. 102 Mnogi moji poznanici iz Rostova na Donu već više godina koriste takav način ishrane i veoma se pozitivno izražavaju o njemu. Meni se taj način takode veoma dopao i bez dvoumljenja sam ga prihvatio. stroncijum . Šumsku jagodu. koja sintetizuju biljke. Najprostiji i najdostupniji način da se organizam popuni mikroelementima .

Aromatične materije U voću. oksalna.crni i beli luk. U pergi (perga je cvetni prah. stroncijum. Od 24 mikroelementa krvi 22 ulaze u sastav produkata pčelarstva. limunska. crvenoj paprici. fosfor. Proces stvaranja krvi narušava se pri nedovoljnom dotoku vanadijuma. gvožde. bakterije i najprostije gljivice. ren i drugi. hlor. One imaju dezinfekciona i antiseptička svojstva. drenjine. gvozda. Upotreba navedenog voća i povrća potpomaže sanaciju usne duplje.11. kobalta. šargarepi. sokova. Treći način podrazumeva redovnu upotrebu cvetnog praha i drugih produkata evećarstva. Organske kiseline pomažu alkalizaciju organizma. Dok skupljaju med pčele sleću na mnoge cvetove. karakterističan za sve vrste biljaka. kalaj (kositar). mangana. olovo. U povrću ih ima u: belom i crnom luku. bakar. mandarine. otkrivena u krvi i drugim organima čoveka. platina. cink. Probavili sokovi ih ne menjaju. limun. vanadijum. One prirodnim putem podstiču apetit.. koji su pčele preradile) se nalaze sledeći mikroelementi: barijum. Izlučujući se delimično iz pluća. paradajzu i drugom. U rastvorenom obliku njih ima u raznovrsnom voću i povrću. benzolna i druge.0rganske kiseline U mnogim vrstama voća i povrća sadrže se organske kiseline . te materije pojačavaju odvajanje sluzi i podstiću njeno izbacivanje. bor. koje usporavaju razvoj ili uništavaju viruse. Na primer. arsenik. Pridržavanje navedenih saveta omogućava nam da sačuvamo zdravlje. celer. Fitoncidima je bogato sledeće voće: pomorandže. neke sorte jabuka (antonovka). koje im daju svojevrsni ukus i miris.13. Uključujući veliku količinu alkalnih komponenata. brusnica. koji se sadrže u produktima ishrane. nikla i cinka. magnezijum. one se u procesu pretvaranja u organizmu oksidišu do ugljene kiseline i vode. silicijum. bogatih mikroelementi ma. Fitoncidi U fitoncide spadaju materije. 2. Podaci o mikroelementima. slačica. volfram. jod. zbog čega oni ispoljavaju uticaj na ceo probavni trakt. Aromatičnim materijama (eteričnim uljima) su bogati plodovi agruma i mnoge vrste povrća . sumpor.jabučna. Bakar. Njihova baktericidna i antiseptička svojstva ispoljavaju se najjače ako se uzimaju svezi. litijum. peršun. titan. hrom. ostavljajući u organizmu znatne rezerve alkalnih 105 . dati su u prilogu 5. daju diuretički efekat i posredno sprečavaju razvoj Štetne mikroflore u crevima. cink. repi. 2.i celog želudačno-crevnog trakta. osmijum.ispoljavaju razdražujući efekat na bubrege. Prisetimo se daje većina mikroelemenata. hlor. kao i na sluzokožu želuca i creva. baštenska jagoda. srebro. kao uostalom o vitaminima i drugim materijama. rotkvice. natrjjum. One lako isparavaju (što govori o njihovoj vrlo nežnoj prirodi) i uzbudujuće deluju na miris i ukus. molibden. Unesene u većim količinama . koji se sadrže u produktima pčelarstva. kalcijum. nikal. povrću i začinskim travama postoje aromatične materije.3. U cvetnom prahu biljaka ima posebno mnogo mikroelemenata i biološki aktivnih materija. cvetni prah i perga otklanjaju anemiju. kalijum. mahovnica. Aromatične materije se većinom nalaze u onom delu biljaka koji je više pod uticajem sunca i koji je jako obojen. bakra. u medu se sadrže sledeći mikroelementi: aluminij um. pastrnjaku. kalaj. mirodija. a kod mnogobrojnih oboljenja . renu. udika.12. magnezijum. mangan. paladijum. pojačavaju izlučivanje probavnih 104 2. hrom. fosfor.

koje narušavaju razmenu.vinska kiselina. trnjina i drugih) zavisi od prisustva tanina u njima. vežući se sa toninom. revenju. šumskoj jagodi. mravlja. ribizla.14. suvim smokvama. što plodove čini manje trpkim i oporim. dunje. u jagodama . . U izvesnom stepenu izvor oksalne kiseline je cvekla (100 miligrama u 100 grama produkta). šljiva. oskoruša. drenjina. Uključivanje u dnevni obrok hrane povrća i voća. lišće crne ribizle. Oksalna kiselina stvara nepovoljne veze. pošto ga belančevinaste materije iz hrane. Ćilibarska kiselina se sadrži uglavnom u nezrelim plodovima. lišće grožđa u vidu tinkture pomažu izlučivanje oksalne kiseline iz organizma. oskoruša itd. šljivama. ogrozdu. oksalna i benzolna kiselina. U voću preovladava jabučna kiselina. Ako se uzimaju posle jela. jabuke. Zbog toga je plodove bogate toninom (borovnica) najbolje uzimati natašte. Od taninskih materija najbolje je proučen tonin. dunja. kruška. podstiče normalnu probavu hrane. Neznatna količina vinske kiseline se nalazi u crvenoj ribizli.Taninske materije (tanini) Opor ukus nekih plodova (urma. Oksalna kiselina se nalazi u neznatnoj količini u spanaču. u grožđu . višnji.vidi prilog 5). 106 Protivzapalenjsko dejstvo tanina na sluzokožu creva dovodi do smanjenja njegove sekretorne funkcije i u određenom stepenu je propraćen antiseptičkim efektom. kruške. drenjine. 107 . ogrozdu. One utiču na procese probave hrane. salicilna. mahovnici. limunska i vinska kiselina. grožđu. bogatog organskim kiselinama (limun. salicilna . mravlja . 2. Količina organskih kiselina određuje opŠtu kiselost plodova ili njihovog soka. Kod oksahu ije ovo povrće je kontraindikativno. zelju. Ona se može stvarati u samom organizmu iz ugljenih hidrata. oni će ispoljiti samo neznatno dejstvo. U raznim plodovima se sadrže uglavnom jabučna. ribizli. javljajući se kao jaki pobudivaći sekrecije pankreasa i motorne funkcije creva.u šumskim jagodama. brusnici. naročito soli. Pri zamrzavanju količina tih materija se smanjuje. koji ispoljava veoma povoljno dejstvo na creva kod proliva.u malini. malini. vezuju pre no što on dospe do zidova creva.ekvivalenata. mahovnica.limunska. U malim količinama u nekim plodovima se nalaze: ćilibarska. a takode u procesu metabolizma oksalne kiseline. Jagode. Benzolna kiselina se nalazi u brusnici. ona ima antiseptička svojstva. kajsijama.

izobličavajući je. mi sa njom apsorbujemo informaciju o datom mestu. Zbog toga treba dobro zapamtiti sledeće . stupamo u rezonancu sa tim zemljištem. a voda isparava. koje ulaze u sastav hrane. zvezda.što je krajnje nepovoljno za organizam. Kakva je to informacija? U strukturama biljke i njenoj vodenoj sredini zapisuje se informacija od sunca (dan-noć). a đavo kulinara. ne uklapamo se u njen ritam. 3. vitamina itd. Što je mnogo češće. i podležemo najraznovrsnijim bolestima. To se naročito odnosi na biljne koloide. mineralnih materija. koje se vezuju za vodu i one postaju nepovratno izgubljene za organizam. nameće se sledeće pitanje: da li hranom unosimo sve to bogatstvo ili se nešto. negde i nekako gubi? Odgovoru na to veoma važno pitanje posvećeno je ovo poglavlje. maksimalno mu se prilagodavamo i čak stičemo sposobnost da otuda crpimo energiju. godišnjeg doba (intenzitet sunčeve svetlosti). Organizam treba da potroši sopstvenu energiju na njenu strukturizaciju. Poslovica prirodnjaka Ova knjiga je posvećena raznovrsnim materijama.uništavajući informaciju smeštenu (zapisanu) u vodi (termički. mi uništavamo temelj života. prepuno informativne vlage. tla. između belančevina i ostalih materija (ugljenih hidrata. Zgrušavanje (koagulacija) podrazumeva da se životne veze između pojedinih molekula belančevina. Zato se pri dehidraciji voća i povrća menja struktura materija. V o d a Pri sušenju biljne hrane ili njenom dužem čuvanju veliki deo vode se gubi. 3.3.slobodnom i vezanom sa koloidima. Ipak. Kad izgube svoju strukturu belančevine se mnogo teže vare (videti poglavlje o induciranoj autolizi). o godišnjem dobu. magnetnog polja. Ne srne se izgubiti iz vida d a j e voda sposobna da u sebi čuva informaciju i o biljci. Zaključak je da suprostavivši se prirodi (umesto da se koristimo njenom moći). Upravo u tome se sastoji mehanizam adaptacije i aklimatizacije. kiseljenjem. U ranijem tekstu smo naveli da se voda u biljkama može nalaziti u dva stanja . Na taj način. vazduha. UNIŠTAVANJE (UPROPAŠTAVANJE) HRANE Bog nam je dao hranu. Pri toplotnoj obradi voda gubi svoju strukturu .2.1. Pry toplotnoj obradi ta informacija se briše ili se. koji podstiču održavanje mineralnih soli u rastvorenom stanju. izobličava. koja je sadržana u tim strukturama. Kao primer uništavanja belančevina navodimo naš odnos prema mleku i mesu. Uništavanjem struckture vode gubi se energija.) kidaju. Mi smo upoznali njihov značaj i dejstvo. soljenjem. Belančevine Belančevinaste materije se zgrušnjavaju pri temperaturi od 42 do 45°C. hemijski: sušenjem. Sama za sebe biljka predstavlja 108 skup informacija. Pri sterilizaciji mleka u većem stepenu uočavaju se neke promene organskih i bioloških svojstava te namirnice: ono 109 . Upotrebljavajući sočno povrće i voće. konzerviranjem). koje dospevaju u njenu strukturu iz okolne sredine. Čim se biljka otkine ona uvene. Kao rezultat toga gubi se ona bliska veza sa okolnim svetom i mi za njega postajemo stano telo. planeta itd. mi brzo rashodujemo svoju snagu.

111 . ostaju ovde. počinju da ga izbeljuju. ako ga dovedemo do ključanja. Danas se uspešno primenjuje metod lečenja vodom. gubi deo svojih vitamina. dok ćelije imaju kiseonika i fermenti mogu da deluju. Zagrevanje meda iznad 60°C uništava njegove fermente. Tačnije. u bolji kontakt dolaze čestice škroba sa kiseonikom iz vazduha i pri tome oksidišu. isparavaju eterične protivmikrobne materije i stvaraju se teško rast vorlj ive soli. Pri oksidaciji masti stvaraju seniskomolekularni produkti razlaganja. Med. posle mnogobrojnih prelaznih promena (do toga prirodno dolazi pri gubitku energije) prelazi u mlečnu kiselinu. što još više troši energetski potencijal brašna i unosi u njega neorganske materije. nije moja izmišljotina. Hormoni i druge materije. dolazi do ogromnog zagušenja šljakom.4. grubo govoreći. Autor tog metoda je istakao. koja stupa u sadejstvo sa žarištem bolest i uništava ga. Oksidisanje podrazumeva utrošak energije. obogaćuju. a produkti te oksidacije popunjavaju ćelije (u toku života oni se izbacuju zajedno sa krvlju). koje organizam ne prihvata i koje treba izbacivati. a zatim mu se daje da pije na poseban način obrađenu vodu. Pri jakom zagrevanju raspada se deo fruktoze i stvara se mravlja i levulinova kiselina. Ugljeni hidrati Toplotna obrada monosaharida ih uništava već pri temperaturi od 65 do 80°C.* Kao rezultat mi od životinja dobijamo ne samo hranljive materije. Ona se može uništiti kada se voda prokuva dva puta u nekoliko desetina minuta. Pri tome med gubi svoju aromu i pretvara se u prostu šećernu smesu. fermenata i drugo). Pri tom. mrtvi ugljeni hidrati. aldehidi. Brašno tamni. svetlosti. a takode premorene.3. smanjuje se sadržaj vitamina i drugih materija. glikogen mišićnog tkiva. 3. Sve se to zapisuje u vodenim strukturama. Opasnost od zaraze inficiranim mesom predstavljaju ne samo životinje sa infektivnim oboljenjima. ispunjavajući svaku ćeliju stahom i užasom. a koji se dešavaju u mesu pod uticajem fermenata samog mesa. Biljne belančevine i svež kravlji sir ne sadrže navedene opasnosti. U početku se utvrđuje od čega čovek boluje. koja se gubi uzaludno. spaljuje se sve stoje energetsko. Stanje životinja pred ubijanjem tesno je povezano sa kvalitetom i bakterijskim oplođivanjem dobijenog mesa. povećava se lepljivost (uništeni su koloidi.to je stres. U procesu sazrevanja autolitičke promene su uslovljene dužinom dejstva fermenata glikolize. Sazrevanje mesa je autolitički proces. nego i gomilu šljaka i pečata agonije. da se informacija zapisuje veoma sigurno i da se dugo zadržava. fizičko-hemijske i koloidne preobražaje. Veoma interesantne. vitaminima itd.poprima trajan ukus klivanog. Sto je finije mlevenje zrna. zaostalih u ćelijama. što ponovo zahteva energiju. koji se uočavaju kao užegnutost masti (neprijatan miris i ukus). hemijskih i bioloških faktora (dejstvo kiseonika. zgusnute su belančevine). 110 U osnovi kvarenja masti su promene vezane sa oksidacijom. koji podrazumeva mnogobrojne hemijske. slabe i iscrpljene životinje. ketoni. Taj metod je demonstriran i preko televizije. koje su izdvojene u svakoj ćeliji u toj stresnoj situaciji. Klanje . raspadaju se. koji je preživela životinja u vreme agonije. temperature. kidajući njihovu kompleksnu vezu sa mineralnim materijama. 3. pošto se to dešava izvan organizma. Masnoće (masti) To što stidno podvlačim značaj informacije zapisane u vodi. nego i životinje sa bilo kojim oboljenjima. Nedovoljno oceđeno meso od krvi uvek treba posmatrati kao potencijalno opasno u odnosu na masovno bakteriološko oplođivanje. koje nastaju pod uticajem različitih fizičkih. Oni postaju. Setite se obajane vode. slobodne kiseline i drugi. ali nepoželjne promene^ dešavaju se sa zrnom pri njegovom mlevenju u brašno.

Pri sterilizaciji konzervi u hermetički zatvorenim limenkama. pri zagrevanju do 54°C enzimi gube svoju aktivnost. postavlja se pitanje. Nedostatak ili potpuno odsustvo vitamina C narušava nebrojenu količinu procesa. Osim stvaranja agresivnih superoksida i epoksida. a posle 4-6 meseci . Kao što je ranije navedeno. Enzimi Prvi degenarativni proces. u vodu prelaze vitamini i soli. mast u semenkama (košticama) i orasima izvanredno je zaštićena od oksidacije i sunčeve svetlosti. koji su sa njim povezani. Iz toga sledi. Ako je krompir zapržen mašću ili se duže vremena nalazio u vodi. Krompir posle dvomeseČnog čuvanja gubi polovinu svog prvobitnog sadržaja vitamina C. 3. Pri tom dolazi do isključivanja iz probave hrane inducirane autolize. a 50% njih se pretvara u teČnost. Bitne promene nastaju u friteznoj masti pri pripremanju piroški i drugih testenina. a zatim u procesu varenja još 30%. pri Čemu je ta mast prirodno povezana sa mineralnim materijama. a organizam sam preuzima dvostruki rad na varenju hrane. Kiseli kupus i druge kiseline (turšija). fermenata itd. kada se biljka otkine jeste prekid enzimskih procesa. ugljenih hidrata.dve trećine. i u tom slučaju vitamini gube svoju aktivnost.7.Pri pregrevanju. vitaminima i drugim elementima. Prženje na 150°Cumasti uništava vitamin E. visokoaktivni superoksidni radikali. s druge strane. imaju prednost u odnosu na sadržaj vitamina i mlečne kiseline. Mineralni elementi Termička obrada razara (kida) hemijske veze između mineralnih elemenata. Rasejana sunčeva svetlost u toku 5-6 minuta uništava do 64% vitamina u mleku! Ako se povrće i nežno voće drže u vodi. Spanač posle dvodnevnog stajanja na mračnom mestu gubi 80% vitamina C. Već u prvim minutima varenja hrane vitamini se skoro u potpunosti uništavaju. Vitamini Pri dužem čuvanju vitamini se gube. Gubitak vitamina C smanjuje otpornost na zagrevanje i drugih vitamina. koji nam je tako neophodan. a organizam ima potrebu za njegovim stalnim dotokom. da se prvo i u najvećoj količini uništava vitamin C. znatno se uništava vitamin A. naročito B B i PP. Tako se dešava sa vitaminima grupe B . Ali oni se usled fermentizacije uništavaju. * Ako krompir posle dvomesečnog čuvanja gubi polovinu prvobitnog sadržaja vitamina. koji se sadrže u njima. kao i složene odnose sa ostalim hranljivim materijama. Orasi i semenke (koštice) sadrže najkvalitetniju mast. zahvaljujući ograničenoj količini vazduha. Pri biohemijskom načinu kiseljenja postiže se delimična očuvanost materija i vitamina C. Pri varenju i pečenju krompira gubi se oko 30% vitamina C. b 2 Visoka temperatura od 50 do 100°C brzo uništava vitamine. visoka temperatura nanosi manje štete. s jedne strane. epoksidi i druge agresivne materije. hidrosuperoksidi.. Pri pasterizaciji mleka u zavisnosti od dužine trajanja uništava se 25-40% vitamina D. 3. Uz to. 3.5. Kao rezultat tako rastrgane mineralne materije pretvaraju se iz organskih u . šta ostaje u njemu? 112 113 . Ali. Pri pregrevanju masti (200-250°C) gubi se linolova kiselina (10-40% u zavisnosti od temperature i dužine zagrevanja). Na taj način se previše napreže i iscrpljuje svoj sekretomi aparat. i belančevina. smanjuje se biološka aktivnost pregrejanih masti. uništavaju se fosfolipidi i vitamini. masti. kao i pri oksidaciji. kod njih se stvaraju niskomelekularne masne kiseline. pripremljene sa manjom količinom soli.6.

koji radi po drugim zakonima. Kalcijum izmenjenog oblika taloži se u zidovima krvnih sudova. nestaje njen najdragoceniji deo -bioplazma. Homeorezisa . zašto prećutkujemo najvažniju stvar . O tome da se mineralne materije. Ona ne može kvalitetno održavati način života. gubeći svoju strukturu i najbolja svojstva.iz lako svarljivog oblika one se pretvaraju u teško asimilujući. Isitnjavanje biljke prouzrokuje jaku oksidaciju vazduhom i svetlošću. koji se odvijaju u organizmu.8.stabilnost ubrzanih procesa. vezivnom tkivu (žile. takođe. Homeostaze . tetive itd. Sa pozicija evolucionizma. smanjuje potencijalnu energiju. tanini Pri temnoobradi produkti brzo gube svoju prirodnu boju. ukus i aromu. Ali.9. Opadanje energetskog potencijala hrane Kao što je ranije ukazivano. znatno menja potencijal te biljke. razlaže je i daje nam energiju.. 114 Kuvanje. takođe. 3. Organizam prihvata sirovu. 115 . što umanjuje njene potencijale. gde ga ima dovoljno. da bi se nivo hemoglobina znatno povećao. odnosno sve što utiče na promene u strukturi biljke.). Gvožde se ne može asimilovati iz kuvanih produkata a kao rezultat nastaje anemija. takođe. takva hrana se spušta (pada) ceo steopen niže i postaje bliža neorganskoj materiji. ona će se ugljenisati pri sledećem spaljivanju daće nam istu 100% energiju. 3. To se posebno odnosi na elemente. već najsloženiji bioreaktor. uništava od duge termičke obrade. Prilika je da drukčije pristupimo navedenom problemu. svezu jabuku. prevedene u neorganska jedinjenja. Fitoncidi se pod dejstvom temperature uništavaju i isparavaju.naš organizam nije kalorimetrična peč. Taj način života se sastoji iz tri procesa: 1. što prouzrokuje oboljenja gušavosti. To svetlucanje se već posle nekoliko časova po otkidanju biljke znatno smanjuje (slika 8). Sličan proces se dešava sa hranljivim materijama. Organske kiseline i taninske materije takođe se uništavaju i gube svoju aktivnost. zasoljavanje. U sledećem poglavlju osvmućemo se na konkretan uticaj takve luane na naš organizam. fermenata i tome slično. Ako jabuku zagrevamo bez pristupa vazduha.održavanje strukturnih konstanti.od gorkog on postaje sladak. konzerviranje. videti u poglavlju o čišćenjima. Ali. i oko biljke se javlja intenzivno svetlucanje. sunčeva energija prevodi elektrone materija u pobuđeno stanje. koja se dobija pri njenom spaljivanju. njen izgled.održavanje stabilnosti unutrašnje sredine organizma. Aromatične materije. organske kiseline. kao i u svežem obliku. funkcionalne mase organa itd.belančevina. gvožde. miris. jetri i žučnom mehuru. javljaju kao centri za stvaranje kamenca u bubrezima. Umesto zaključka još jednom važna naopomena termičkom obradom hrana gubi svoj energetski potencijal. 3. kao što su: kalcijum. vitamina. To se očigledno demonstrira pri toplotnoj obradi luka . struktura hrane se podvrgava koagulaciji i uništenju.neorganske ili se prevode u teško asimilujući oblik. U jabuci ima 100% energije. 2. ona već ne može kvalitetno da izvršava svoje funkcije . cvet itd. jod i drugi. iitoncidi. Trebalo bi svakoga dana popiti 500 grama sveže iscedenog soka (jedan deo cvekle i 3-4 dela jabuka). Isparavanje vode iz biljke. čak i na mestima. Homeomorfoze . da izvuče tu istu energiju iz ugljenisane jabuke on nije u stanju. Jod se.

kao stoje poznato. godinama života zdravi zubi su retka pojava. jedemo ne ono što treba nego i mnogo više no stoje potrebno. a druge. trule. naročito kada postoji portalna hipertonija.. pod težinom bogatog bremena sočnih. nema zube.. stvarajući uslove za oboljenja zuba i desni. na primer. otuda je varenje hrane loše. a škrob počinje neznatno da se vari u usnoj duplji.tiaminom. 4. soljenja. Ako se hrana zaliva slatkim tečnostima. Rastežemo želudac do ogromnih razmera (4-6 litara). nastaje vrenje šećera u želucu. rafiniranja. rumenih plodova. Tanko crevo Kuvana hrana sadrži vrlo malo bioregulatora (biljni hormoni. Kalcijum iz kuvane hrane se vrlo loše asimiluje.2. enzimi). stvara se alkohol.4. smanjena kiselina. preopterećujemo ceo probavili aparat i organe za izlučivanje. nego belančevinasta hrana). Ta nesvarljiva smesa usled raspadanja produkata zagađuje jetru i dalje preko slabe jetre čitav organizam. belančevinasta i skrobasta (šnicla i krompir). koja iznutra oblaže želudac i štiti ga od probavnog uticaja vlastitih probavnih sokova. možemo da sumiramo štetne uticaje degradirane hrane u procesu termoobrade.1. koji mirišu aromatičnom travom . korenje i nežne. otuda ga zubi i kosti ne dobijaju u dovoljnoj količini.3. 116 4.poremećaj crevnog hormonalnog sistema. čime se smanjuje funkcija zuba. usled njene nepravilne upotrebe. Ovidije Budući da smo dosta saznali o probavi hrane. kalcijum se uzima iz kostiju i zuba. Mi gubimo osećaj mere zasićenosti hranom. ŠTETNE POSLEDICE KUVANE I NEPRAVILNO UPOTREBLJENE HRANE 4. Zubi i kosti Kuvana hrana ne pomaže žvakanje.otuda nesvarljivost. na lozama visi nabubrelo grožđe. već u 25. Belančevine se vare u želucu i dvanaestopalačnom crevu. Želudac Nedovoljno natopljena u pljuvačci i slabo sažvakana hrana vrlo malo se hemijski menja (naročito škrob) pre nego što dospe u želudac. Zbog toga nastaju gastritis. ista m/ečna vlaga i mirišljava saća slatkog meda. Dosta vam je. nisu nam zabranjeni. Zbog toga se sekretomi aparat želuca prenapreže . 117 . da se skrnavite nedozvoljenom hranom. nesvarljivost (indigestija) itd. mariniranja itd. savijaju se grane drveća.. Kao rezultat toga zubi se gube. Ona ne dezinfikuje usnu duplju.. koji razara zaštitni sloj sluzi. ljudi. Ako se upotrebljavaju dve vrste raznovrsne hrane. zbog čega se hrana dugo zadržava u želucu (leži kao kamen). tvrdog emajla vidimo mutne. Umesto belosnežnog. koja nastaje od metabolizma. čir na želucu. u želucu nastaje nesvarljiva smesa (videti poglavlje Sastav hrane. krnjave zube za čiji izgled krivimo vodu. umesto svoje neznanje zbog nepravilne ishrane. odakle proistiće najveće narušavanje . vitamini. A želudac. ukusne trave zru na poljima. Za neutralizaciju kiseline. uslove života itd. U kuvanoj hram je nemoguća inducirana autoliza. delove o belančevinama i ugljenim hidratima). a zatim u dvanaestopalačnom crevu (pri čemu kvalitetno i količinski drugim fermentima. grublje. stišavaju vatru i postaju slađe. Imate žitarice.

rad unutrašnjih sistema. naročito lepljivost belog hleba. rekao: „Duodenit . a posledica toga je anemija. pogoršavanje motorne funkcije želudačno-crevnog trakta. K r v Po pravilu. škrob). Veoma rasprostranjen. asimiluju se u krvotoku i truju naš organizam. čorbe od povrća i druga polutečna jela ne izdvaja se dovoljno pljuvačke. i prirodno. ugrožava se insulami aparat pankreasa (gušterače) i hipofize-hipotalamus. Nedostaju vitamini. Zbog toga čovek od samog detinjstva raste nepravilno: nepravilno se formira skelet.7. Kuvana hrana ne daje dovoljno životnih elemenata. polipe.5 do 2 časa posle jela ne uspevaju da se asimiluju u sluzokoži tankog creva i spiraju (odlaze) se u donje organe. Otuda vitaminski. metaboličke poremećaje. Jetra. Kuvana. koje pojačano izlučuje toksine koji cirkulišu u krvi. sve se tranzituje u debelo crevo. a time i celog organizma. 118 4. gde je sredina alkalna i skida sa njega zaštitnu sluz. zubi. mineralni i drugi nedostaci. visokoaktivna 119 . fermentacione promene spektra krvi. 4.upala sluznice dvanaestopalačnog creva. što prouzrokuje kolitis. menja se psiha. što izaziva dijabetis i indigestije u tankom crevu. na supe. pri lošem funkcionisanju dvanaestopalačnog creva menjaju se strukture štitaste žlezde. ne izdvaja se dovoljno dezinfekcionih materija. 4. Kuvana hrana pomaže razmnožavanje patološke mikroflore i takode zapušava pore četkaste ivice.Ugoljev j e . Loš rad dvanaestopalačnog creva može izazvati gojaznost.6. traumatizuje ga". Razvija se duodenit. hipotermiju (snižavanje telesne temperature. rak i mnoga druga proktološka oboljenja. Nastaje zatvor sa svim posledicama: degradira se sluzokoža debelog creva. krv se ne prečišćava kroz pljuvačne žlezde. enzimi i druge hranljive materije. pri tom se oštećuje. Piće za vreme jela i posle jela spira kiselo-želudačni sok iz šupljine želuca u dvanaestopalačno crevo. To u prvom redu pojačava izlučujuće dejstvo dvanaestopalačnog creva. ali ponavljamo najglavnije. Vitamini i mineralne soli pri upotrebi vode ili druge točnosti (naročito u većoj količini) od 1. Dolazi do pomaka KAR krvi na kiselu stranu. Neprekidno orošavanje sluzokože dvanaestopalačnog creva naizmenično što hranom. hladni udovi). pankreas (gušterača) Jetra ne uspeva da izluči neprihvatljive elemente kuvane hrane nego se zapušava. Na primer.5. 4. Produkti životne aktivnosti te mikroflore. Zamašćujući se. posebno kod muškaraca. Debelo crevo O ovom važnom organu našeg organizma bilo je više reči u poglavlju o čišćenjima.M. telo.Nepravilno podešavanje endokrinih žlezda posredstvom izopačenog crevnog hormonalnog sistema (videti odgovarajuće poglavlje) narušava sve procese bez izuzetka. koji je propraćen kod 80-85% slučajeva oboljenja probavnih organa. Razvija se portalna hipertonija (videti poglavlje o čišćenju). mi patimo od nedostatka potrebne ishrane. Pankreas takođe smanjuje svoju funkciju. što alkalnom tečnošću i pankreatskim sokovima (masti. obilno natopljenom kiselim želudačnim sokom (meso). između ostalog. Žlezde unutrašnje sekrecije Njima su potrebna u većoj količini jedinjenja.4. a takođe truleži ostataka hrane. kojih nema u kuvanoj hrani. kore nadbubrežnih žlezda. rafinisana i nepravilno kombinovana hrana pomažu razvoj trule mikroflore. što dovodi do gašenja njene funkcije i razvoja raznovrsne patologije jetre. O duodenitu akademik A.

koji posle stimulacije bacaju organizam u još veću depresiju. Kod mnogih ljudi.. polna nemoć. U drugom članku pod nazivom . počev od mesne hrane (ona povećava reakciju SDDH.M. koji izučavaju uticaj naslednih faktora i okoline (lokaliteta. a vremenom i u prokletstvo (naročito kada čoveka zaokupe hroniČna oboljenja). „Sredinom našeg veka . MS) na sklonost kriminalu zastupaju mišljenje da je kriminalno ponašanje uvek bolest. što se izražava svojevrsnim duševnim potresom celog organizma. postaje neodgovarajuća za prirodne konstante. aprila 1987. slično životinji. Organizam slabi i lako je ranjiv za patologiju. kafe. Na osnovu svega naučnici su zaključili da kriminalitet (prestupništvo) treba lečiti. koji u hrani koriste mesne produkte.godine.Dabasa. O ovom pitanju govori najveći autoritet u savremenoj nauci po pitanjima ishrane i probave hrane A.. Da pogledamo zajedno.11. različitih hranljivih produkata na čovečji organizam.". najpre promenite svoj dnevni obrok ishrane i pređite na vegetarijansku hranu.4. duhovna praznina. Važna uloga se daje takođe kvalitetu ishrane. besmisleno bitisanje. To je preporuka lekara iz indijskog grada Gvalijar (u državi Madžja-Pradeš). sve poboljšavati. koji krše zakon. P s i h a 4. po pravilu. Dugo vremena oni su posmatrali ponašanje250 ljudi i zaključili daje većina ljudi koji se hrane mesom i mesnim prerađevinama plahovita i agresivna. uočavaju se Štetni električni potencijali mozga i disbalans hemijskih jedinjenja u organizmu. 4. Utvrđeno j e . da smanjivanje Šećera i povećanje hranljivih materija u dnevnom obroku smanjuje kriminalitet i tendencije ka agresivnim dejstvima skoro za 50%. Lekari su još utvrdili d a j e životni vek vegetarijanaca. U isto vreme 90% vegetarijanaca su mirni i uravnoteženi. U prvom članku pod nazivom „Ishrana i karakter" zapisano je: Ako je vaš karakter neuravnotežen i ako ste odviše razdražljivi pri opštenju sa okolinom. 4. Unutrašnja sredina organizma Unutrašnja sredina organizma. Život se iz najvećeg dara (talenta) pretvara u ograničeno. Zbog toga on instinktivno teži najraznovrsnijim stimulatorima.Singha i K. Energetski potencijal Pri nedostatku visokoaktivnih materija kod čoveka se naglo smanjuje tonus. Primenom tih stimulatora uništavanje organizma ide brzo — nastaje prevremena starost.svi su bili ubedeni d a j e formiranje naučnih predstava o probavi hrane završeno i da ostaju još samo detalji.. alkohola i narkotika.8. jakog čaja. duži.9. koji su objavljeni u listu „Komsomolac" 1. koji su obavili specijalno istraživanje uticaja 120 Veoma je važno shvatiti tu rasprostranjenu pojavu. To smanjuje intenzitet odvijanja životnih procesa u ćelijama. srca i krvnih sudova. Oni se pri tom pozivaju na rezultate istraživanja. 121 .Ugoljev. naročito unutar ćelija.kaže ovaj stručnjak .10. odvojiti nepotrebno od potrebnog. kao što se lece srčana oboljenja i rak. na primer. do čega dovodi čišćenje i poboljšavanje produkata.Priroda kriminaliteta" čitamo: Prema izveštajima američke štampe. nego kod ljudi. neki psihijatri. mada ljudi smatraju da taj produkt daje snagu). Oni su manje podložni oboljenjima od raka. duvana. Rafinisanje hrane Izlaganje o psihi najbolje je ilustrovati navođenjem dva članka. vegetarijanski meni (jelovnik) čini čovekov organizam otpornijim na fizička i neivna naprezanja. koji postaje mlitav i lenj. Prema mišljenju lekara Dž.

Posle dužeg i brižljivog izučavanja posledica njegove primene. nauka je priznala svoju grešku. U majčinom mleku se laktoza (mlečni šećer) sadrži u velikoj količini. a još više bez štetnih materija. danas nam je poznato da u najranijem periodu života novorođenčeta takva zamena ne zadovoljava i d a j e čak veoma opasna. koja se već u samom začetku sastoji neposredno iz onih elenienata-monomera. „Šezdesetih godina prošlog veka čuveni američki naučnik M. I tu nastaje druga slika. bila je stvaranje idealne hrane. dijetolozi mnogih zemalja apelovali su da se smanji upotreba tog produkta. MŠ) je posledica skrobaste i belančevinaste hrane. obezbeđujući pogodnu sredinu za razvoj mlečno-kiselih i drugih korisnih bakterija. Pri tom stvaranje toksičnih produkata na fonu j o š uvek slabih zaštitnih sila o r g a n i z m a izaziva poremećaje. Tokom 19 nedelja on je 21 čoveka podvrgao elementarnoj dijeti bez narušavanja razmena". koje se nalaze u svim produktima ishrane".. Obratite pažnju na decu uzrasta od 2 do 5 godina koja stalno ispod nosa imaju sluzne izlučevine. U naše vreme se uveliko praktikuje zamena majčinog mleka kravljim ili veštačkim. koji će se ispoljavati ne samo u detinjstvu nego i u kasnijim godinama. za korišćenje u kosmičkim letovima". što je dokazano u velikom broju istraživanja. Ako se majčino mleko zameni kravljim ili nekim drugim. „Uz podršku i učešće mnogobrojnih instituta iz Moskve.u najboljim proprocijama.. Nekoliko dana po rođenju umesto prihvatanja makromolekula u membranama ćelija pojaviće se membranska probava hrane. Lenjingrada. Njihova priroda (poreklo. direktora Instituta eksperimentalne endokrinologije i hormonske hernije AMN SSSR pod nazivom „Da li je šećer koristan?" objavljen u listu „Pravda". Zatim nastaje šećerna i bombonska epopeja. Navodimo nekoliko primera kobnih posledica takvih zamena i poboljšanja. koja svedoči o bitnim razlikama između majčinog i kravljeg mleka. konkretno.Vinitca i utvrdili da već na početku drugog meseca eksperimenta nastaje deficit belančevina i da je zamena belančevina ekvivalentnom smesom amino-kiselina efikasna.Judajeva. u samom početku membrane crevnih ćelija hvataju i dostavlju u 122 unutrašnju sredinu makromolekule hranljivih materija. naročito u velikim količinama. Ukratko ću preneti članak akademika N.marta 1982. n a r u š a v a n e s a m o fizički n e g o i intelektualni razvoj. tj.. Neki roditelji počinju rano da dete hrane skrobastom i mesnom hranom iako njegov probavni trakt još ne može da razloži i asimiluje te produkte. ideje bezbalastne i monomerne isluane razmatrale su se ozbiljno.. „Iz toga slede zaključci da se obična hrana može zameniti monomernom (elementarnom). Pri tom se u crevima postepeno razvija disbakterioza. što izaziva konstantno samotrovanje organizma. ali ne 100%. Tako. Slično se dogodilo i sa šećerom. Pri upotrebi kravljeg mleka i mnogih drugih zamena umesto mlečno-kiselog vrenja nastaju procesi truljenja. bez balastnili. Ogroman uticaj na ishranu imaju i ukorenjene navike i tradicije. koji se u organizmu stvaraju samo u krajnjem stadij umu probave hrane i asimiluju se u tankom crevu". „Sedamdesetih godina.„Jedna od nada klasične nauke o ishrani. ć. a hrana j e već tu. pri Čemu jedan njen deo dospeva u debelo crevo. Vinitc izveo je sledeći eksperiment. takvom. a posle određenog vremena razočara. Prema tome.. Ali. nekih fermenata jednostavno nema. koja su obavljena u r a z n i m z e m l j a m a . koja bi se sastojala iz kompleta neophodnih i spremnih za asimilaciju hranljivih elemenata . Probavili sistem deteta postepeno sazreva za prelazak na sve grublju hranu. jer Šećer se ne upotrebljava samo sa čajem i 123 . Fernientacioni sistemi još nisu formirani.godine: „Ne jednom se dešavalo da nas nekakva novotarija u početku obraduje. Ta činjenica. Posle izvesnog vremena i sam Vinitc je pri ponavljanju svojih eksperimenata došao do takvog zaključka".. ali su se posledice njene ideje duboko ukorenile u prehrambenoj industriji i u udžbenicima o dijetologiji... Latvije izvršili smo proveru eksperimenta M. pa novorođenče nema kvalitetnu zaštitu. u unutrašnju sredinu organizma prodiru strane belančevine-antigeni.

kafom. O koristi veštačkih vitamina već znamo dovoljno. hleb. U današnje vreme u prehrambenoj industriji seprimenjuje veliki broj hranljivih dodataka koji poboljšavaju kvalitet produkta (boje. koje se praktično nalaze u svim produktima biljnog i životinjskog porekla I ovde treba istaći najvažnije: da bi se tako visokoočišćeni produkt. a n t i o k s i d a n t i ) i poboljšavaju tehnologiju proizvodnje hranljivih produkata (stimulatori.15% (glavni biološki aktivan deo zrna). Kod nas ga dobijaju iz cvekle. čovek u prošeku za godinu dana pojede 16 puta više hrane. Postoje mišljenja da posle prekristalizacije šećer ima desni zaokret umesto levog. Tako jedna muka izaziva drugu. mlečni produkti. kao što je šećer. Kao rezultat toga mi ga moramo neutralisati i kao strano telo izbaciti napolje. materije za aromu i ukus i dr.4 mg) i PP (2 mg na 100 grama brašna). Izvršivši navedene funkcije on bi trebalo lako da se izlučuje. PP (3 mg na 100 grama brašna). koja mu omogućava da prodre kroz zidove creva. 2 2 125 . ni soli.20 mg na 100 grama mesa (0. kolačima. Što prouzrokuje dijabetes. Reklo bi se sitnica.8 5 % (uglavnom škrob). čvrst organizam.02%). koju može učiniti bezoopasnom samo mlad. možemo se saglasiti sa tim. To je dozvoljena norma nitrita . asimilovao. S tim u vezi ražano brašno se vitaminizira vitaminima B (0. koje će davati sam organizam. pšenično brašno prve i druge klase . Brašno i prerađene prekrupe ne sadrže opne i klice.). fiksatori miglobina i dr. a takvu materiju organizam ne prihvata. a takode i da je takvom produktu potreban ceo snop materija za asimilaciju i izlučivanje. nego što sam teži. monolitne produkte ishrane. Sve puteve unošenja Šećera u organizam je čak teško predvideti. podvrgava se kristalizaciji i filtraciji kroz koštani ugalj. i mnogobrojne druge potrebne materije iz krvi. prema podacima zapadnonemačkih biologa. hiposulfita. prekrupe. U sastav zrna ulaze: endosperm . U klici i opni koncentrisani su 124 vitamini i mineralne materije.4 mg). povrće) šećer predstavlja čistu hemijsku materiju . Zbog opasnosti po ljudski rod mudri ljudi dijabetes drukčije zovu bela smrt. ni druge biološki aktivne materije. U prirodnoj hrani to sve postoji. superoksida kalcijuma. U SAD on dostiže deset miliona". ortofosforne kiseline i cisteina". Za razliku od tradicionalne čovekove h r a n e (hleb. niko ne govori. Takvom poboljšanju praktično su podvrgnuti svi osnovni produkti (mleko. klica . Ono se proizvodi iz zrna. Ipak. B (0. a upravo su mnogi od njih toksični! Na primer. meso. Ta ista slika nam pokazuje zašto se treba redovno čistiti i upotrebljavati prirodne.. Kao rezultat tih dodataka zidovi sudova. Ovo nisu samo reči da bismo nekog preplašili. salitra kao konzervans običnom i ovčjem siru (300 mg na 1 litar mleka). potrebno je dodati mu materiju.). Dobijeni detaljno očišćeni produkt ne sadrži ni vitamine. a zatim da se krvlju prenese do naznačenog mesta. Prema statističkim podacima u Moskvi je sredinom sedamdesetih godina XIX veka bilo manje od 40 hiljada. produžavaju r o k trajanja ( a n t i m i k r o b n a s r e d s t v a . Na kraju krajeva te mikrodoze se za godinu dana skoncentrišu u snažnu toksičnu bujicu. njenom složenom i višestepenom preradom. On se sadrži u bombonama. diamida ugljene kiseline.otuda karijes. opna .vitaminima Bj (0. pa prema tome ono najbolje i najpotrebnije što se nalazi u zrnu. A gde se potom skladište ti dodaci i kako oni uopšte utiču na tok životnih procesa. nitriti za davanje postojane roze boje kobasicama. spaljujući pri tom svoju životnu snagu. meso). bez ikakvih poboljšanja. a sadajma 122 hiljade obolelih od ove opasne bolesti. a ovde ne. brašno..4 mg). tetive postaju drvenasti. usitnjivači testa. Kada je reč o pekarskom kvalitetu. keksu (biskvitima).14%. „Statistički podaci kazuju da se poslednjih 10-15 godina u svim razvijenim zemljama uočava zabrinjavajući porast obolelih od dijabetesa. U poslednjem stadijumu prerade šećer se brižljivo čisti. Šta sve treba znati o masovnom produktu kao što je brašno. U udžbeniku „Higijena ishrane" možemo pročitati: „Za povećanje kvaliteta pšeničnog brašna dozvoljava se dodavanje u brašno hranljivog dodatka bromata kalijuma. bezalkoholnim napicima. zbog čega je potrebno priključiti drugu materiju. Zato je naš organizam prinuđen da daje svoje materije: kalcijum iz zuba .saharozu.

mlečno-kiselih bacila (daju kefiru potrebnu konzistenciju i ukus.do 0. a u debelom crevu zatvor od loše prerađene h r a n l j i v e m a s e i truljenje. Na primer.mlečno-kiselih streptokoka (previre mlečni šećer laktozu stvarajući mlečnukiselinu). Energija koja se pri tom izdvaja skoro da se ne rasejava. pripremali su samo prešan hleb i taj običaj su učvršćivali religioznim dogmama. kao i u domaćinstvu. Kao rezultat toga ti mikroorganizmi dobijaju neophodnu energiju za svoju životnu aktivnost i prostija jedinjenja. koja se koriste za plastičnu razmenu. bombone itd. knjiga „Ishod". stvara čvoruge na nogama. na svakom mestu vašeg prebivanja jedite presni hleb". i nama je potrebno mnogo manje kazeina. kao i hemijskih usitnjivača. mi pretvaramo svoj želudačno-crevni trakt u bojno polje između kvasca. da su produkti raspada ugljenih hidrata (kao i drugih materija. To je proces razlaganja prvenstveno ugljenih hidrata na prostija jedinjenja sa izdvajanjem energije pod uticajem nekih mikroorganizama ili iz njih izlučenih fermenata. ili m a j e . u mleku severnog jelena do 8. čokolada. u „Bibliji". A pošto hleb počinjemo da koristimo u ishrani vrlo rano. koji se pojavio pre gotovo 15000 godina u Egiptu. ovca. Ali. sklerotira sudove. Sveže. uočeno je davno. ona ne odgovara prirodnim konstantama. U našem organizmu se odvijaju oksidaciono-obnavljajuće funkcije razlaganja ugljenih hidrata uz pripajanje fosforne kiseline.8-3. To je razlog zbog kojeg smo prinuđeni da pijemo. Evo odakle nastaju disbakterioze. smanjuje energetski potencijal datog produkta i popunjava ga mlečnom kiselinom. kopita i rogovi. za dobijanje kefira . na primer. Upravo takav gubitak energije dešava se pri pečenju hleba. žeđ. 126 . Uporedenja radi: sumarni sadržaj kazeina u kravljem mleku je 2. često otrovniji za druge i čak u relativno maloj koncentraciji sprečavaju njihov razvoj. To se odnosi i na kiselo-mlečne produkte. to normalna mikroflora predstavlja veliku retkost. Tako počinje i zatvara se krug poroka: potrošnja hrane.dobro je poznat: to je belančevina kazein i prirodno ukomponovana zajednica sledećili mikroorganizama . Pogubno dejstvo na zdravlje hleba sa kvascem.4%.U prehrambenoj industriji. „ isisavajući" vodu iz organizma. prirodno mleko može se upotrebljavati samo izuzetno. Odraslima je potrebno još manje iz poznatih razloga. a takođe različite produkte. koji imaju ulogu svojevrsnih sredstava u borbi protiv konkurenata za mesto obitavanja". meso. Povećan sadržaj kazeina u mleku bilo koje životinje (krave. hleb. nedostatak hranljivih elemenata. koza) rastu vuna.U današnje vreme sastav p r e v i r a č a . Navedena zajednica m i k r o o r g a n i z a m a udruženo razlaže tako neophodne hranljive materije (laktozu). spiranje probavnih sokova. Belančevina kazein nam takode priprema iznenađenje. koze) je osnovni uzrok njegove Štetnosti. piće. ta energija je bespovratno izgubljena za organizam. naročito kada se upotrebljava u većoj količini. Ali ako su mikroorganizmi rastvorili deo ugljenih hidrata. „Ništa kvasno ne jedite. sastavljeni samo od mikroba. da bi se zaštitili od izumiranja.jednog od najpopularnijih u našoj zemlji produkta ishrane . Kazeini su izvanredne sirovine za kuvanje stolarskog lepka. belančevina i dr. uveliko se primenjuje vrenje. etil-alkoholom i ostalim izlučevinama.5%. p o n o v n o pijenje v o d e za 127 . a u majčinom . mlečnih kvasaca (previru laktozu stvarajući etil alkohol i ugljenični gas)". koji se sadrži u hlebu. glava 12 čitamo: 20. U osnovi pripremanja testa leže procesi alkoholnog i mlečno-kiselog vrenja pomoću kvasca i bakterija. dokazano j e .9%. već se akumulira u ATF.. nego kod monolitnog zrna. U našem organizmu taj suvišni kazein lepi kamenac u bubrezima. Jedući hleb. Energetski potencijal takvog produkta (hleba) mnogo je niži. odnosno da zalivamo takvu hranu. Takvu količinu čovek upotrebljava u periodu najburnijeg rasta.). Zbog toga što rafinirana i „poboljšana " hrana sadrži malo vode (šećer. Mi tako nešto nemamo. i prirodne mnikroflore. Zbog nje kod životinja koje žvaču (krava. ona u m n o g o m e menja pritisak u šupljini organa probavnog sistema. Neki narodi.3-0.). keks.

hlebu itd.godina. Organizam se trudi da svede na normalupovećan nivo soli u organizmu i da višak izbaci napolje. holecistitis. prouzrokovani crevnim bacilom Kamen u žuči Kamen u bubregu Dijabetes Hiperlipidemija Toksikoza trudnoće Epilepsija. nego preostali deo.gastritis. PRVENSTVENO POVEZANI SA POREMEĆAJEM U ISHRANI (prema Haene L. Ali. Jedite manje čokolade. Odmah ćete uočiti ogroman kontrast i shvatićete da ste se prejeli soli. koja. prema njihovom mišljenju. embolija. So je neorganska materija koja se veoma loše asimiluje u organizmu. Kada upotrebljavamo krompir obično ga čistimo od ljuske. poremećaji Oboljenja srčano-vaskularnog sistema: infarkt miokarda. Da bi se sačuvali ti elementi najbolje je krompir kuvati sa ljuskom ili oljuštiti što tanje. turšiji. a zatim probajte da solite hranu kao što ste to ranije činili. gnojni colitis.razblaživanje već stvorene šljake. Pored soli. celuloze. natrijum i hlor se u tim produktima nalaze u najpogodnije obliku za asimilaciju. gvozda i kalijuma. depresija Difuzna skleroza Paradentoza Belančevinama Klinički podaci Oboljenja srčano-vaskularnog sistema. rafiniranim škrobom išećerom Patogeneza Epidemiološki i klinički podaci Bolesti. sa dopunama) Suvišna ishrana (prekomerna) Ugljenim hidratima. hipertonija. Soli ima mnogo u svim proizvodima: kobasicama. poremećaji Apendicitis. U prošeku stanovnik SAD koristi 20 puta(!) više soli njego stoje potrebno. 128 Tabela 5* SINDROMI. enteritis. ateroskleroza. Ali. Pokušajte da se odreknete soli nedelju-dve dana. varikozno proširenje vena. koja je iz debelog creva dospela u krv. Navodimo još nekoliko primera i dajemo tabelu kao rezime ovog poglavlja (tabela 5). Smatra se da organizam obezbeduje natrijum sa solju. Mnogo se može govoriti o štetnosti rafinisanih produkata. pielonefritis. nije tako. crni luk. Te žene su bile prinuđene da priznaju d a j e bez jutarnje čašice kakaoa ili čokoladnog kolača ceo tekući dan za njih bio pravo mučenje. Do neočekivanih rezultata došli su francuski lekari istražujući pacijentkinje koje su se žalile na česte bolove u srcu. Razultat toga je sve veća debljina koja deformiše naše okruglo telo slično lopti. 1979. U našoj zemlji imamo približno istu sliku. Ne zaboravite da u što većoj količini upotrebljavate dodatke jelu: zelen. tromboflebitis. nego pušenje. hipertonija. sirevima. Lekari su utvrdili daje u konkretnom slučaju reč o svojevrsnoj narkomaniji.. ateroskleroza. mikroangiopatija Dijabetes Hiperholesteranemij a Toksikoza trudnoće 129 . češnjak itd. I samo redovna. makar i mala štangla čokolade vraćala im je zadovoljstvo i duševnu ravnotežu. tromboza Oboljenja želudačno-crevnog trakta: gnojni čirevi. Jer soli ima dovoljno u svežoj zeleni i biljnim proizvodima. Slani proizvodi izazivaju momentalnu žed. može da nanese čovekovom zdravlju veću štetu. treba znati da ljuska krompira ima više vitamina grupe B. hemoroidi Bolesti.

nasuprot tome. da kada hrana dodiruje nepce. osim epitelijalnog sloja. pokazalo se da sveza biljna hrana. Kafa je lišena hranljivih dragocenosti. Tibetski monasi ne koriste šećer i ne jedu meso. otežavaju asimilaciju belančevina. kod ostalih je karijes bio veoma ograničen.. utvrdili su da žitelji tog podneblja ne znaju šta je karijes zuba. obratno. Na sprečavanje leukocitoze prouzrokovane hranom p o m o ć u s i r o v e biljne h r a n e prvi j e u k a z a o naš naučnik-bakteriolog Kušakov. Tonini. Prema mom 3 Ako želite da imate dobro zdravlje.4. Prema podacima.fiziološkom. govori o njenoj sveopštoj nepravilnoj upotrebi. takvih. koji deli enteralnu (unutašnju sredinu creva) i unutrašnju sredinu organizma. kojih ima mnogo u zelenim delovima biljaka. koji su posetili nekoliko manastira na Tibetu. smanjuju sadržaj dragocenih mikroelemenata u organizmu. izbegavajte upotrebu kate. kao što su gvožde i kalcijum i takođe vitamine grupe B. apeluje biolog R. koja ima alkalnu reakciju) ne izazivaju leukocitozu. u zidovima creva brzo se koncentrišu leukociti radi sprečavanja mogućeg štetnog uticaja hrane. Većina ljudi počinje trpezu supom ili buljonom. Takva mobilizacija traje 1-1. leukocitoza prouzrokovana hranom može se sprečiti ako se uzima sveza biljna hrana (salate) u većoj količini pre uzimanja kuvane. Da bi se neutralizovalo njihovo negativno dejstvo pomažu vitamini E i C. a neki sendvičem ili hlebom. Radi neutralizacije tih štetnih pojava. ima kiselu reakciju. Ta pojava. 130 131 . ali pri višestrukom dnevnom ponavljanju (uzimanje jela 3-4 puta) iscrpljuje organizam. u današnje vreme. čak i staraca. Ipak. Leukocitoza prouzrokovana hranom Unošenje hranljivih materija u želudačno-crevni trakt pored ishrane treba razmatrati i kao alergijsku i toksičnu agresiju. alkalna i neutralna hrana i napici (sveza biljna hrana. maslac od mleka jaka. Upravo tako postupa Pol Breg: „Ja sam postavio pravilo da prvo napravim salatu jer smatram da treba da naviknemo svoj organizam da opaža samo prirodnu hranu. Kasnije je laboratorijskim istaživanjima utvrđeno da hrana sa kiselom pH sredinom. tibetski čaj i voda. sprečava leukocitoze prouzrokovane hranom. Njihova tradicionalna h r a n a . Pregled sto pedeset stanovnika manastira dao je zapanjujuće rezultate: 70% tih ljudi.12. Leti se u jelovnik uključuju repa. kao i slabo kiseli napici izazivaju leukocitozu (kuvana i na drugi način obrađena hrana. publikovanim u časopisu „Sajens". Italijanski stomatolozi. postoji još moćniji leukocitarni sloj (milion limfocita na 1 m m ) . Evo gde se krije jedan od primarnih uzroka slabosti u suprotstavljanju prehladama i drugim akutnim resapiratornim oboljenjima (ARO). šargarepa. nije imalo nijedan pokvaren zub. Ne znaju za karijese. Suština leukocitoze prouzrokovane hranom svodi se na to. koja se ranije smatrala normalnom . to se odnosi i nakiselo-mlečne produkte). Pored toga. Ta informacija se odnosi na sve napitke u kojima se sadrži kafa: koka-kole. krompir i pirinač u manjim količinama. kojih ima u tom napitku. Uzrok takve pojave je u režimu ishrane.Makkaleb iz Kolorada. po pravilu.j e č m e n e lepinje.5 čas i zatim se prekida. Još bolje. pepsi-kole. leukociti nemaju drugu zaštitnu funkciju. hranljive masti i nitrati su moćni mutageni.

probavnog kanala i želuca. kao i za rak grla.Gavrilova: „Može li čovek da živi duže?" 133 . Potrošnja tvrdih masti povezana je sa smrtnošću od raka mlečne žlezde. iako je analiza dobijenih međusobnih veza pokazala da su određene grupe produkata ishrane vezane za konkretne grupe oboljenja. Istraživanja su obuhvatila zemlje gde se žitarice koriste za pravljenje hleba i drugih proizvoda od brašna. O štetnosti brašna. rak usne duplje. uglavnom povrća.Noksa i da iznesem lična zapažanja. Oboljenja gornjeg dela probavnog trakta (zaključno sa želucom) vezana su za potrošnju niskokaloričnih produkata. Pređimo sada na povrće i voće. i o štetnosti skrobaste prekrupe za jetru i bubrege takođe je bilo dosta reči. nego vrenju i bakterijskom razlaganju sa stvaranjem alkohola i drugih produkata poluraspada. probavnog kanala i želuca. Pri izučavanju oboljenja probavnog trakta pokazalo se. a posle nekoliko godina takve ishrane osetićete da vaš organizam ne prihvata da počne jelo na drugi način". Zrnastim produktima u razmatranom planu je slično povrće. tuberkulozu pluća. Po štetnosti mesu su slični rafinirani šećer. da se karakter povezanosti između potrošnje produkata i oboljenja menja od gornjih delova probavnog trakta prema donjim. Engleski naučnik E. Potrošnja zrnastih p r e d u k a t a p r e d i s p o z i c i j a j e z a epilepsiju. samoubistvo. pošto upravo sveza hrana na početku trpeze stimuliše izlučivanje probavnih sokova. špek. Zato insistiram na tome da na početku svakog obroka jedete sveže povrće.). SAD i Japanu . raka krvotoka..koji su u svojoj ishrani koristili različite produkte hrane. orasi i riba. voće. Otuda nastaju gnojni čirevi.Ishrana i karakter" indijski lekari * Ovaj statistički materijal uzeo sam iz knjige L. Prekomema potrošnja vina prouzrokuje cirozu jetre. ciroza jetre.A. mahunarke. Takav redosled uzimanja hrane ekonomiŠe našu snagu.13.mišljenju to je potpuno pogrešno. mleko. masne mlade itd. To je neophodno za pravilnu probavu. Kada je o mesu reč kao da je sve jasno iz prethodnih poglavlja. budući da je sirovo povrće bogatije prirodnim stimulatorima. lepljivosti i kvascu bilo je dosta reči.Noks upoređivao je uzroke smili kod ljudi između 55-64 godine života u 20 različitih zemalja — 17 evropskih zemalja. jaja i životinjska mast (salo. bez dovoljne količine vitamina (naročito grupe B) pekarski proizvodi se ne podvrgavaju varenju. Dodajem. Kanadi. peptički gnojni čir. dok su istovremeno oboljenja donjih delova povezana sa potrošnjom visokokaloričnih produkata (mahom životinjskog porekla). koja se koristi za očvršćenje organizma i produžavanje života. O žitaricama (zrnastim produktima) treba da raspravljamo detaljnije. Pridružujem se preporukama velikog prirodnjaka i dodajem da time odstranjujemo leukocitozu prouzrokovanu hranom i stvaramo uslove za induciranu autolizu. Poredio je 58 hranljivih produkata sa uzrocima smrti kod 70 različitih oboljenja. rak debelog creva. ishemijske bolesti srca. hronični nefitis. rak mlečne žlezde i leukemiju. O česticama škroba. pri tom dosta veliku. kao i od prekomerne upotrebe vina. dospelim u krvotok. Zašto oni izazivaju ta oboljenja? Zašto u tekstu . Prekomema potrošnja piva prouzrokuje difuznu sklerozu i rak debelog creva. Prekomema potrošnja svih vrsta mesa predispozicija je za difuznu sklerozu. usne duplje. grkljana. rak usne duplje i grla. Nepravilno kombinovanje hranljivih produkata Ovo poglavlje ću početi vrlo interesantnom informacijom o hranljivim produktima i njihovoj povezanosti sa raznovrsnim oboljenjima. raka debelog creva i difuzne skleroze. Dozvoliću sebi da prokomentarišem E. Na osnovu temeljitih istraživanja utvrdio je da nema apsolutno korisnih ni apsolutno štetnih produkata. 4. cirozu jetre.

koji se upotrebljava na Tibetu). Salate od povrća. da vegetarijanstvo čini ljude otpornim na fizička i umna opterećenja i produžava njihov život? Gde je istina. Jaja i riba ne odgovaraju jedno drugom. sirćetnu kiselinu. a ne prema razlici. A čitava pometnja je u nepoštovanju malog uslova: voće i povrće se vare u tankom crevu. Počinje razlaganje voća sa stvaranjem alkohola. oni napuštaju želudac vrlo brzo. tj. Iz navedenog sledi moj zaključak: materijal koji je skupio E. već naše neznanje da ga pravilno upotrebimo. u posudu i ostavimo ih na toplom tamnom mestu. fenol . one se razlazu na sumporvodonik. Ne zaboravite kako mi pravimo koktel. gde počinje vrenje. ko je u pravu? U pravu su obe strane. jede se posle glavnih obroka. sirćetne kiseline. Ne srne se jesti kisela hrana sa mlekom. niti nova hrana. a istina je da se u svim evropskim zemljama voće koristi kao dezert. koji izaziva već navedena oboljenja. Ne može se mešati piletina sa kiselim mlekom. jer se one mogu pokazati nepodudarne i međusobno štetne. Rezultat te nakaradne upotrebe dva dragocena produkta pretvaraju se u otrov.Noks ne ilustruje štetnost produkata ishrane. Sta je o toj temi zapisano u . jer se u želucu već nalaze hleb. Te otrove treba neutrahsali i zatim sa mokraćom izbacili. Ne odgovaraju podjednaki delovi meda i ulja (biljne masti). mleko i plodovi sa drveća. izuzev vode i ugljenične kiseline.tvrde. Izvori podele i dobrog kombinovanja hranljivih produkata vode nas u daleku prošlost. A sada razgovarajmo o tome kako hranu pravilno kombinovati. nepogodne za upotrebu..Čžud-ši": „Ako uzimate nepodudamu vrstu hrane.materije. koja se prvo moraju obraditi u želucu. alkohol i vodu . Masti se od nepravilne probave hrane užegnu. Bez poznavanja pravilnog kombinovanja hranljivih produkata besmisleno je pristupati lečenju pomoću ishrane i govoriti o korisnosti ili štetnosti hrane. duoksid-ugljenika . indol. Isitnimo voće. Ne mogu se zajedno koristiti riba i mleko. to je potpuno isto kao da ste pripremili otrov. 134 135 . da bismo iz nje izvukli maksimalnu korist. treba poznavati kako bismo umeli da ih kombinujemo na pravi način i da proizvode udružimo prema njihovoj sličnosti. rečju otrove. U Indiji i drugim žarkim zemljama voće i povrće čine poseban obrok hrane. Kada se belančevine raspadaju. Supa od graška (pasulja) sa šećerom od trske i d a r (kiselo-mlečni proizvod sličan kefiru. meso ili dinga jela. Kod Evropljana se dobija sledeća slika: isitnjeno voće ne može da prođe u tanko crevo. dok se prethodna nije svarila.najjače otrove. jagode. Neuobičajena i hrana koja se ne pojede na vreme takođe je otrov". Ne smeju se na ulju od slačice pržiti gljive.jer je želudac za to pravi raj. oni se razlazu na dioksid ugljenika. svedoči sledeće: Kada se škrob i šećer podvrgnu vrenju. takođe. Da je stvarno tako. sipamo na primer. u njima se stvaraju kancerogene materije. skatol.

paradajz. ali neka vas to ne zbunjuje. Masnoće (masti) Maslinovo ulje. mladi kravlji sir. pasulj. Te naučne radove Pavlovljeve škole krajem dvadesetih godina prošlog veka uspešnoje primenjivao u praksi američki lekar-prirodnjak Herbert Selton. kukuruzno ulje i maslac (buter). najjači probavni sokovi izlučuju se na mleko u poslednjem času probave. razna slatka (džemovi). ž u č . voće se vari u tankom crevu.5.Pavlova izvedeni su interesantni eksperimenti o fiziologiji probave hrane. čije se narušavanje momentalno kažnjava. Na primer. tikvice. limun.P. sušene kruške i jabuke slatkih sorti. kesten. Rezultat tih eksperimenata bio je da se na svaku vrstu hrane (hleb. kisela pavlaka. suva šljiva. PRAVILNA KOMBINACIJA HRANLJIVIH PREHRAMBENIH PROIZVODA Neke produkte ćemo svrstati istovremeno i u belančevine i u škrob. nar (mogranj). sve vrste krompira. patlidžani. kisele jabuke. Šećeri i sirupi: žuti i beli Šećer. ulje od suncokreta. 5. jaja. smokva.) izlučuju različiti probavili sokovi i po količini i po kvalitetu. probavili sokovi tankog i debelog creva. Sve to ukazuje na odviše finu tehnologiju asimilovanja hrane. sirupu i slatkom voću. 136 . Oko 100000 veoma bolesnih ljudi prošli su kroz njegovu školu Zdravlja . šargarepa. a na meso . soja. jer oni stvarno sadrže i mnogo škroba i mnogo belančevina. riba.Seltona. pankreatski sok. a takode i mikroflora). Pri tom takvo izlučivanje počinje već u usnoj duplji i produžava se duž celog probavnog trakta (pljuvačka. Sir. suva kajsija. Klasifikacija hranljivih produkata Dabi čitalac mogao pravilno da shvati kako se međusobno kombinuju hranljivi produkti. prema mnogim parametrima. sirupi itd. pekmezi. šećeru. a meso se prvo 2-3 časa obrađuje u želucu. Salo. ponovićemo još jednom njihovu klasifikaciju. 137 Krajem XIX i početkom XX veka u laboratoriji I. Većina oraha. kikiriki. rakovi. izložiću što preglednije stavove i eksperimente velikog specijaliste u oblasti kombinovanja produkata H. Ugljeni hidrati Najviše ugljenih hidrata ima u: škrobu. mlečni šećer. sušene mahunarke (osim soje). sušeni grašak (pasulj). Umereno skrobasti Karfiol. med. suvo grožđe. Škrobovi su: sve žitarice. grožđe.. Kiselo voće Veliki deo kiselina daje kiselo voće. Glavno je sledeće: pomorandže. sušena kajsija. bela repa. a zatim u tankom crevu. cvekla. lučenja probavnih sokova. O b r a d a i p r o b a v a s v a k e v r s t e h r a n e o b a v l j a j u se u odgovarajućem delu probavnog trakta i traju određeno.u prvom. Slatko voće Urme (datule). Masno meso. pečurke. japanska jabuka (kaki). Belančevine Veliki procenat belančevina imaju sledeće namirnice: orasi (većina). kisele šljive. želudačni sok. Semenke suncokreta. Pokazalo se da kod srodnih vrsta hrane dolazi do raznovrsnog. za sve specifično. Svi mesni produkti.1. Na primer. Vrhnje (slatka pavlaka). demonstrirajući čuda u ozdravljenju. bundeva. meso. kiselo grožđe. sve žitarice. suvi grašak. vreme. grejfrut. Zbog važnosti pitanja. mleko itd. mleko (niskomolekularne belančevine).

Kada je škrob iz 138 5. češnjak. Kombinovanje h r a n e 5. sira. špargla. celer. već i uništava ferment. rotkvica. Sa fiziološke tačke gledišta nikada se ne srne ispustiti iz vida. sekrecije se vrlo precizno regulišu u odnosu na sastav i momenat početka lučenja za zadovoljavanje raznovrsnih potreba materija složenog sastava. krompir i druge vrste škroba treba uzimati odvojeno od mesa. Kombinacija kiselina sa škrobom Kiseline koje luče navedeni produkti uništavaju ferment ptialin. Škrob zahteva alkalnu reakciju i obrađuje se u usnoj duplji i dvanaestopalačnom crevu. Dva procesa: probava škroba i probava belančevina . maslačak. čak može se reči suprotnim probavnim zahtevima. neminovno se izlučuje jako kiseo sok. patlidžani. Otuda pravilo . a zatim se obrađuju potpuno drugim fermentima u dvanaestopalačnom crevu. luk. takvo prilagođavanje soka je nemoguće. repa. da s a m a p r i r o d a kombiiiuje različite hranljive materije u jednoj istoj hrani. ma kakav bio njegov sastav. kupus. Slobodna sona kiselina u koncentraciji 0. 5. slatka višnja. ima skoro neutralnu reakciju.). Ali. Odgovarajuća informacija biće veoma korisna čitaocu koji razmišlja. slatke j a b u k e .2.003% dovoljna je da bi se prekinulo dejstvo fermentakoji razlaže škrob. ribizla. čak i neznatno povećanje kiselosti ne samo da zustavlja taj proces. slatka paprika. izlučen na hleb. Zato nije dopuštena kombinacija kiselina i škroba. kajsije. Između probave hranljivog produkta. jaja. umesto skoro neutralne sredine želudačnog soka. u odnosu na škrob. u želucu se luči mnogo sone kiseline da bi se probavile belančevine iz hleba. Sok. organizam može lako da p r i l a g o d i svoje s o k o v e (u o d n o s u na j a č i n u i v r e m e izlučivanja) prema hranljivim potrebama tog produkta. spanač.1. izlučenog u prva dva časa probave. Kada jedete hleb. oraha i druge belančevinaste hrane. borovnica. cikorija.jedite ugljene h i d r a t e i belančevine u različito vreme.2. Za jedan produkt. kada pojedete dve vrste hrane sa različitim.ne odvijaju se istovremeno. žuto. mladog krvljeg sira. Ako se hleb i meso jedu zajedno. crveno. To znači da kaše. lišće repe. koji predstavlja kombinaciju škroba sa belančevinom. koji razlaže škrob.2. kruške. nezavisno od boje (zeleno. belo itd. Navešćemo jednu za drugom moguće kombinacije hrane i prokomentarisati ih pojedinačno sa tačke gledišta probave hrane. baštenska jagoda. Dinje Jedu se dinje svih sorti. Belančevine zahtevaju kiselu sredinu u želucu. da se prvi stadijumi probave škroba i belančevina obavljaju u suprotnim sredinama. breskve.2. ribe. keleraba. To je odgovor onima koji prigovaraju protiv pravilne kombinacije hrane na toj osnovi. Dalje. 5. Kombinacija belančevina sa škrobom hleba probavljen.jedite kiseline i š k r o b u različito v r e m e . hleb. i probave smese različitih produkata postoji velika razlika. Beskrobno i zeleno povrće Ovde spada svo sezonsko povrće. peršun. Kombinacija belančevina sa belančevinama Dve belančevine različitog karaktera i sastava u kombinaciji sa drugim probavnim faktorima zahtevaju različite promene probavne sekrecije i različito vreme izlučivanja 139 . Otuda pravilo . lišće cvekle.2. Obrnuto. Glavni medu njima su: loćika. u želucu se luči malo sone kiseline.Polukiselo voće Sveže smokve. krastavci. i probava škroba se naglo prekida.3. kiselo zelje (kiseljak).

u alkalnoj njegovo dejstvo prestaje. Zeludačni sok menja svoj sastav od skoro neutralnog do jako kiselog u zavisnosti od hrane. smanjuje količinu hemijske sekrecije i aktivnost želudačnih žlezda.P. Normalni želudac izlučuje sve kiseline. slatko voće. takvi produkti. meso i sir. S tim u vezi treba istaći. ni narovim sokom itd. sir. meso i orasi. a na meso . možemo otkloniti njihov nepovoljan efekat na probavu belančevina uzimanjem sa njima velike količine zelenog povrća. Zato. Takvo usporavajuće dejstvo može da traje dva.5. nego belančevinasti produkti. oni se ne zadržavaju dugo u želucu 141 . med i tome slično-zaustavljaju i remete (koče) sekreciju želudačnog soka i motoriku želuca. prisustvo masnoća u želucu zadržava sekreciju želudačnog soka.u prvom. da ti hranljivi produkti. sirom. Drugim recima. ne treba praviti.industrijski.6. Bolestan želudac može da izluči odviše mnogo 140 Masnoće ispoljavaju usporavajući uticaj na sekreciju želudačnog soka. To proističe otuda što se oni vare u crevima. koja se pod drugim uslovima lako asimiluje. sirupi. kisela pavlaka (kajmak) itd.i više časova.2. samim tim pomažu probavu belančevina.Pavlov je očigledno pokazao nepovoljan uticaj kiselina na probavu. koja u njega dospeva. smatrajući da unošenjem kiselina sa belančevinama.j e d i t e masnoće i belančevine u različito vreme.4. Ne prelivajte meso ni sirćetom. Na primer. koji obično sadrže unutrašnju masnoću (orasi. jaja i mleko. mleko). mesom. Suštinski je obratno. po dejstvu najjači sok izlučuje se na mleko u poslednjem času probave. pošto treba da obezbedi pogodnu sredinu za probavu pepsina i induciranu autolizu. te kiseline zadržavaju izlučivanje želudačnog soka.2. Lekovi i voćne kiseline remete zeludačni sok. Kombinacija šećera sa belančevinama Svi Šećeri . zeludačni sok je kiseo. Otuda p r a v i l o . 5. Ako se probavili proces na odgovarajući način ne menja. Voćne kiseline zadržavaju izlučivanje želudačnog soka. jaja i orasi. Dobro je poznato da obilje zelenog povrća ima kontradejstvo na usporavajuće delovanje masnoća. smanjuje količinu pepsina i sone kiseline u želudačnom soku i može da smanji skoro za dva puta zeludačni tonus. ometaju probavu belančevina i kao rezultat toga izazivaju truljenje. koji se izlučuje na naredni obrok hrane. ne samo voćnih nego i kiselina konačnog produkta fermentizacije (kiselog mleka). uništavaju pepsin i smanjuju njegovu sekreciju. sir i orasi i tome slično. belančevinasta hrana neće bili kvalitetno s varena. kao pavlaka.j e d i t e samo jednu koncentrisanu belančevinastu h r a n u u jednom obroku. 5. biljna ulja (masti). Prisustvo masnoća u hrani smanjuje količinu sekrecije za izazivanje apetita. masno meso. Kombinacija kiselina sa belančevinama Aktivan rad na razlaganju složenih materija na prostije. To je nemoguće postići kada se pojedu dve različite belančevine u jednom obroku.2. ako upotrebljavamo masnoće sa belančevinama. jajima. koja se luči u želucu.. koji se obavlja u želucu i predstavlja prvi stadij um probave belančevina. koje su potrebne za probavu belančevina sa određenom koncentracijiom pepsina. maslac. Zato kombinacije kao Što su: meso i jaja. Zbog toga što je pepsin aktivan u kiseloj sredini. Pepsin dejstvuje samo u kiseloj sredini.radi efikasne asimilacije. U bilo kom slučaju potrošnja kiselina sa belančevinama ne pomaže probavu. vrši se pod dejstvom fermenta pepsina. Otuda p r a v i l o . I. Kada se pojedu belančevine. koji je ne sadrže. Ako ih jedemo posebno. ljudi prave greške. kiseline (povećana kiselost) ili nedovoljnu količinu kiseline (smanjena kiselost). ne smeju se upotrebljavati u istom obroku sa orasima. zahtevaju više vremena za probavu. Kombinacija masnoća sa belančevinama 5. Zeludačni sok se ne izlučuje pri prisustvu kiseline u ustima i želucu.

slatko.nego brzo prelaze u creva. dok se ne svari ostala hrana.). šećer i slatko . pošto ptialin ne reaguje na Šećer. Žele. koja se duže vreme obrađuje u želucu. H. Zatim dolazi vreme kada uzimaju mleko i drugu hranu.7. palačinka i tome slično garantuju vrenje. on izaziva obilno lučenje pljuvačke.9. koji su sami od sebe zdravi. Šećer. osim mleka. medom. kolače. očekujući. Naknadne posledice toga mogu prouzrokovati nelučenje ptialina na škrob i poremetiti njegovu probavu. zašto uzimanje dinja izaziva ozbiljne patnje? Dinje se ne vare u želucu nego u crevima.jedite šećere i belančevine u različito vreme. koji postoje u želucu. 5. kada se odbiju od 143 . Slatko voće sa škrobom takođe izaziva vrenje. ali nezavisno jedno od drugih. ako se koriste sa hranom. keks. škrobom) oni se dugo zadržavaju u želucu. Ali. voće. Ako se škrob kombinuje sa šećerom.2. Propisno pojedene one se zadržavaju u želucu nekoliko minuta.jedite škrob i šećer u različito vreme.mogu prouzrokovati bolest. med. to će sprečiti adaptaciju pljuvačke za probavu škroba. Kombinacija šećera sa škrobom neodgovarajućim drugim produktima. Kada se šećer stavi u usta. podrigivanja i dr. a pretvaranje škroba u šećer se usporava. Mnogi smatraju da ako se umesto šećera upotrebljava med. pekmez. već samo u tankom crevu. Kada se šećeri upotrebljavaju sa drugom hranom. bombone. oni se određeno vreme zadržavaju u želucu. Smesa šećera sa škrobom izaziva vrenje i svu naknadnu štetu.2.8. 5. Pošto su isitnjene i smeštene na toplom mestu. zato što će se šećer prvi asimilovati. može se izbeći vrenje.Selton je probao da se hrani dinjama zajedno sa slatkim voćem i pokazalo se da nema nikakvih razloga da ih ne jedemo zajedno. često postaju štetni. krompir i tome slično. ali to nije tačno. ne izazivaju neprijatnosti. podvrgavajući se b a k t e r i j s k o m razlaganju. Ishrana dinjama Mnogi ljudi se žale da im dinje nanose štetu i da imaju alergiju na njih. tako popularnog medu pristalicama „zdrave hrane" je dijetetska gadost. Ima razloga za pretpostavku da prisustvo šećera sa škrobom narušava probavu škroba. Sa drugim produktima (belančevinama. Otuda pravilo . koji razlaže škrob u usnoj duplji). izazivaju vrenje. Probava škroba obično počinje u ustima i pri određenim uslovima produžava se neko vreme u želucu. urini (datula) itd. kaše. patoka. Na primer. Mleko treba uzimati odvojeno od druge hrane U prirodi postoji pravilo da mladunče bilo koje životinje uzima mleko odvojeno od druge hrane.2.. hleb. odnosno najbolje je da se čitav obrok sastoji samo od dinja. sirup. Na kraju.jedite dinje odvojeno od druge hrane. brzo se razlazu uz stvaranje velike količine gasova i drugih štetnih materija.pojedeni zajedno. dok se ne svari druga hrana. ali ako im se dodaju med. Otuda pravilo . zbog čega imaju tendenciju vrlo brzog vrenja u uslovima toplote i vlage. Dinje treba jesti odvojeno od druge hrane. ukoliko to želimo. zatim prelaze u creva. kada ih sjedinjuju sa njima 142 5. one se zadržavaju u njemu. Hleb u kome ima suvog grožđa. slatkim. Dinje su toliko zdrave i tako lako svarljiva hrana da i najlošija probava može sa njima lako da izađe na kraj. Milioni ljudi koji redovno jedu za doručak kašu sa šećerom pate od povećane kiseline (gorušice. Takav način ishrane garantuje kiselu fermentaciju vrenja. Šećeri se ne podvrgavaju probavi u ustima i želucu. Med sa vrućim piroškama. ali ona ne sadrži ptialin (feiment.. izazivajući ozbiljne poremećaje u probavi. u ranom periodu života mladunčad sisara ne koriste drugu hranu. Otuda pravilo . Tačnije. sirupi itd. koji se dodaju u piroške. hleb i maslac. Ali. Kao rezultat toga dobija se da produkti. slatko sa hlebom.

kao što su sladoled. pojedite ga sa što više salate od svežeg povrća. produkti. U njih spadaju: kolači. repa. a zatim vari. Belančevinastu hranu je najbolje jesti za večeru bez kiselina i biljnog ulja (masti).feimenti hrane su aktivni pri temperaturi od 37°C. Otuda pravilo .2.krivi su 144 145 . Mi skoro celog života ostajemo mladunčad! Zahvaljujući prisustvu belančevina i masnoća u mleku ono se loše kombinuje sa drugom hranom. ishrana i smanjeno trovanje. jeste da se zgrušnjava. botva repe. sve vrste svežih tikvica. Pri hranjenu dece mlekom mogu im se davati sveže iscedeni voćni sokovi. keleraba. p r i m e r a r a d i . Pri tom se rashlađuju organi naslonjeni na želudac. celer i drugo povrće bez škroba.mleka. bela repa. razredeni sa vodom. stvarajući mlad sir.10. Za njega je najhitnije bilo ono Što je na površini . botva cvekle (botva . luk. piroške.stabljike i lišće gomoljastih kultura). šargarepa.2. stvaraju drugu prepreku za probavili proces . Mleko je h r a n a m l a dunčadi. što pogoršava njihovo snabdevanje krvlju. mahune.11. sadrži p r a v i l n u kombinaciju belančevinaste hrane. a posle pola časa davati mleko. obično kada se čovek zasiti. jer stvaramo trulo đubrište iz produkata u sebi. koji izvršavaju probavni organi. N a v e d e n i j e l o v n i k . sladoled. Otuda pravilo . Prelazak na pravilnu ishranu zdravih i bolesnih. starih i mladih uticao je odmah na poboljšanje zdravlja kao r e z u l t a t olakšavanja r a d a . Međutim. a takođe raznorazne prekrupe.uzimajte mleko odvojeno od d r u g e hrane. sveže zelene mahune. hladna mineralna voda itd. pa za njim nema potrebe po završetku normalnog perioda othranjivanja. E. Dezerti Dezerti se jedu na kraju jela. Mahunarke i grašak same od sebe predstavljaju kombinaciju belančevina sa škrobom i njih je bolje jesti kao škrob ili kao belančevine u kombinaciji sa zelenim povrćem bez drugih belančevina i bez drugih vrsta škroba. To sprečava varenje tih čestica sve dok se zgrušano mleko ne probavi. kupus. Zgrušano mleko obavija čestice druge hrane u želucu i izoluje ih od dejstva želudačnog soka. Salata iz povrća Skuvano meso Salata iz povrća Orasi Salata iz povrća Mladi sir Salata iz povrća Kuvani grašak ili pasulj 5. Voće mora da bude kiselo. Naravno. a takode bez masnih umaka (sosova).Goks se nije upuštao u takve pojedinosti. pa su zbog toga beskorisni i nepoželjni. Potom preskočite obrok. osim kiselog voća. izazivajući hladni spazam. grašak. Ako treba da pojedete parče kolača. Zato se hladna lirana prvo zagreva. Ranije smo već govorili o štetnosti hladnoće za probavu hrane . krompir. Oni se loše kombinuju skoro sa svim vrstama hrane. nama je jasno da smo sami krivi zbog sopstvenog neznanja. slabih i jakih. oni ga više nikada ne uzimaju. Na taj način se obezbeđuje bolja probava hrane. slatko voće itd. Sledeće povrće je loša kombinacija sa belančevinama: cvekla. tikva. Prvo što se dešava sa mlekom kada dospe u želudac.ta prepreka je hladnoća. Količine su individualne i ne mogu se propisati. 5.izbegavajte dezerte. Kako koristiti belančevine Sa belančevinastim produktima svih vrsta najbolje se kombinuju produkti bez škroba i sočno povrće: spanač. Ohlađeni dezerti.

a najbolje je napraviti salatu koja ima 4 0 % kupusa. Pljuvačna probava se dugo produžava u želucu. paradajz. Ona mora biti suva. celer. Varenje škroba počinje u ustima. pošto u salati ima dovoljno raznih organskih soli. kupus.12. škroba (na primer. „Salata treba da se sastoji iz kombinacije prostog povrća bez ikakvih umaka ili sosova. peršuna i drugog. Ona se mora jesti lagano kao da se pije.. celer.13. Fermenti i vitamini. a ostalo povrće u zavisnosti od sezone: celer. rotkvice. voće predstavlja idealnu hranu za čoveka. ako pravilno pojedemo škrob. a takode skrobaste hrane. Preporučuje se uzimanje skrobaste hrane tokom dana. paprika (slatka). francuski endivijum i paradajz. kuvana jaja Salata iz povrća Botva repe ili spanać Dinstovana piletina ili kunić Iz navedenog se uočava da velika salata obavezno prati uzimanje bilo kojih belančevina. peršun. Nema potrebe da se salata sitno secka i da joj se dodaju ingredienti (dodaci). Doktor Selton ističe važnost salate za bilo koju vrstu dijete. Salata od povrća Cvekla Krompir u bilo kom obliku Salata od povrća Šargarepa Kuvani pirinač sa maslacem Salata od povrća Bilo koja tvrdo kuvana kaša Salata od povrća Obarena cvekla Hleb monolitni sa maslacem Salata od povrća Šargarepa Pečena tikva Salata od povrća Obarena šargarepa Luk. maslačak itd. cvekle itd. rotkvica. pastrnjak. 1/2 glavice salate. U srednjem pojasu Rusije zbog klime i uslova života osnovu salate treba da čini kupus. paradajz. 30% Šargarepe.Salata iz povrća Mesni kotleti Salata iz povrća Zelene tikvice Sašlik (ražnjići) Befstroganov Salata iz povrća Kajgana. 1/2 glavice salate. Salate sa škrobom se mogu upotrebljavati. dobro će doći da se škrob svari. Smatra se da je najbolje (to se naročito odnosi na ishranu bolesnika) ograničiti upotrebu škroba na jednu vrstu u obroku. plodovima korenja. kupus. Bolje je izabrati salatu iz povrća sa malo škroba: šargarepe. slatka paprika. krastavci. a kaše tvrdo kuvane.2. Salate treba da budu jednostavne. hleba i krompira u jednom obroku) obavezno dovodi do prejedanja (prezasićenosti) tim materijama. Radi ukrašavanja može se dodati grančica ili list peršuna. One nam mogu poslužiti kao osnova za pravljenje vlastitih salata: 1/2 glavice salate (loćike). krastavci. Navodimo približne sastojke salate. Zato ću navesti njegove preporuke za spravljanje takve salate. kupus. . i sa što manjom količinom ingredijenata". kojih ima u povrću sa malo škroba. kao stoje navedeno. kaše. 20% sveže ili obarene cvekle. 1/2 glavice salate. zato moramo brižljivo da žvaćemo kako ne bismo gutali škrobnu hranu. bez hleba) ne samo zato što postoji protivrečnost tih produkata.2. cvekla Dvopek 5. Jede se individualno od svake količine. Kako koristiti voće Zajedno sa orasima (koji sa botaničke tačke gledišta takode spadaju u voće) i zelenim povrćem. So nije potrebna. Kako koristiti škrob Prirodnjaci savetuju da se koristi jedan škrob (jedna vrsta kaše. već i zbog toga što upotreba dve ili više vrsta 146 5. crvena (slatka) paprika (aleva paprika) itd. a zatim mirodija.

Zato je najbolje upotrebljavati ga kao poseban obrok hrane. kajsija. 148 149 . naveli smo ranije. skrobasta hrana nam daje osnovnu energiju. Proces probave belančevina izaziva najveće pomeranje SDDH i. Uzroke. ali bez dodatka šećera u njega. kajsije. višanja. zato Što se ona vari duže od 4 časa i potrebna nam je za kompenzaciju struktura. kajsije. koji nam veoma brzo daju energiju i dobro je za jutarnji obrok. Time više. celera. Treba ga jesti u količinama individualnim za svako voće: Višnje. salate-loćike. Proces probave se protegne na 3-4 časa.Ishrana voćem pruža nam mnoga zadovoljstva. Sledeći jelovnik sadrži pravilnu kombinaciju voća i preporučuje se kao voćni doručak. neće biti teško da racionalno raspodelimo obroke raznovrsne hrane u toku dana. Ujutro. Rezultat toga je narušavanje probave.Šelton je došao do zaključka. Jednostavno i fiziološki logično. Višnje. koje su se raspale u toku dana pa ih treba obnoviti. Breskve. zbog kojih ga treba tako jesti. U Ajuverdi* * Ajuverda . Šećer. čaša kiselog mleka. Za hranu se može koristiti sezonsko voće. 6.drevna nauka koja izučava život. Belančevinastu hranu je poželjno uzimati uveče. grožđe.najpogodnije vreme je od 6 do 8 časova uveče. Veoma je interesantno uporediti savremene preporuke prirodnjaka sa drevnim savetima indijskih lekara. daje bolje davati slatko i vrlo kiselo voće u različito vreme. UPOTREBA HRANE U TOKU DANA Ako poznajemo fiziologiju probave hrane. Osim toga. kajsije. prirodno. voće treba jesti odvojeno od drugih produkata.med i drugi slatkiši nisu poželjni sa grejfrutom. Jabuke. Škrobnu hranu je poželjno uzimati za ručak zato što je za njenu probavu i asimilaciju neophodno mnogo više energije. treba da se obavi u mirnoj situaciji . Pri ishrani bolesnika voćem H. što u to vreme procesi u organizmu prelaze od raspada energetskih i plastičnih struktura na njihovu sintezu. Otuda ujutro treba uzimati hranu koja se lako asimiluje uz minimum reakcije SDDH. šljive. Voće se ne srne jesti između obroka hrane. jer to znači da se unose u želudac ili tanko crevo u vreme kada se tamo vrši probava prethodnih produkata. trešanja. koju ćemo koristiti u drugoj polovini dana. Pored toga. nemamo posebne potrebe za dotokom energije. Najprihvatljivija hrana je voće i sveže iscedeni sokovi od voća i povrća. Voće je bogato lako asimilujućim šećerima. U proleće i leto ukusna salata se može pripremiti od sezonskog voća: Šljiva. nego za voće. Može se jesti i 20-30 minuta pre jela: za to vreme ono će uspeti da prođe do tankog creva i da se prevari. mi znamo da hrana u organizmu izaziva reakcije specifičnog dinamičkog dejstva i da ne predaje svoju energiju odmah. Ali. već posle određenog vremena. kada je organizam odmoran.

Treba ustati u periodu Vata (motorne aktivnosti) nešto ranije od 6 časova ujutru (prema lokalnom vremenu). iako su ijedni i drugi išli potpuno različitim putevima do otkrića i saznanja. navika. Iz navedenog teksta se nesumnjivo može zaključiti da se s a v r e m e n a ispitivanja. 4. i što više povrća. za ručak . ali može i bez njega. i p r e p o r u k e drevnih mudraca podudaraju skoro u svemu.to treba da bude skrobasta hrana sa povrćem. Vata pojačava rad naših creva i pomaže evakuaciju sadržaja debelog creva.što će još više razbuktati vašu probavnu vatru. Dalje se nastavlja ponavljanje: od 18 do 22 časa Kapha. od 2 do 6 časova ujutru Vata. 3. Ako ustajete u periodu Kapha (mirnom) . Po logici stvari . Biljne kaše obavezno jesti ujutru ili uveče do 19 časova. naravno. za v e č e r u belančevinastu sa povrćem. Čak se i u „Bibliji" tom pitanju poklanja posebna pažnja. a ujutru se zasitite hlebom". Prvi period . nezavisno od drugih produkata. voda itd. poželjno na petama i dišite kroz desnu n o z d r v u . Period Pitta traje od 10 do 14 časova i karakteriše se visokim položajem sunca. trava. dnevna količina hrane ne treba daje veća od 1500 grama. po 4 časa svaki. To će učiniti da ceo dan budete aktivni. bizog hodanja. Sve u svemu. Na fiziološkom nivou to je period motorne aktivnosti. Sunce se spušta i 150 probavila vatra se gasi. da bi se sve asimilovalo. Možete se zasititi prirodnim medom.početkom Kapha (18-20 časova) laka večera .. posle fizičkih vežbi .energetske aktivnosti (Pitta). drugi .trčanja. U tom periodu se preporučuje malo belančevinaste hrane.pred zalazak sunca.spokoj (po indijskom Kapha).b i ć e t e čitav dan inertni. Treći obrok hrane . Period Kapha (počinje izlaskom sunca) od 6 do 10 časova. Drevni mudraci su zapazili da se tokom 24 časa naizmenično smeli j uju tri perioda. Ti periodi su u prvom redu povezani sa sunčevom aktivnošću. U to vreme smo posebno gladni i kod nas je najjača (po analogiji sa suncem) vatra probave. Prvi obrok hrane . Polazeći od tih pretpostavki. U knjizi „Ishod". Ne zaboravite na čuvenu krilaticu Pola Brega: „Doručak treba zaraditi". Takva aktivnost uočava se ne samo kod dnevnih nego i kod noćnih životinja. . Iza toga treba 5-10 minuta prošetati. Ako toga nema može se popiti sveže isccdcn sok od povrća ili odstajao čaj od lekovitih trava.. i treći period . Ajuverda daje sledeće savete u vezi sa ishranom u toku dana: 1. U periodu Pitte (naročito od 12 do 14 časova). kada je probavila vatra najjača. Posle večere se treba ponašati isto kao i posle ručka.s k r o b a s t u i o b i m n u .Ako za to ima potrebe.motorne aktivnosti (Vata). Dopuštene su razne varijante i dopune u zavisnosti od tradicije. pojedite najveću količinu jela. najveće radne sposobnosti. Sunce je usijalo zemlju i zagrejalo vazduh. Kada malo ogladnite . Period Vata traje od 14 do 18 časova. Hrana treba da se sastoji od voća ili suvog voća u zavisnosti od sezone. Od toga nastaje kretanje vazduŠnih masa. Zatim sedite. Na fiziološkom nivou organizma to se ispoljava mirnoćom i težinom tela. taj obrok treba da se sastoji iz sezonskog ili suvog voća. 2. Sličnu preporuku o tome kako se hraniti u toku dana daje Pol Breg i naš praktičar-prirodnjak Suren Avakovič Arakeljan. od 22 do 2 časa noću Pitta. konoplje. podneblja.ishrana u toku dana je usaglašena sa ritmom prirode. rada po kući itd. ne samo drevni mudraci nego i savremeni naučnici kada je o ishrani reč za doručak preporučuju laku h r a n u .pripremite voćni doručak. da bi se popunila potrošena struktura tela. sezama i drugih oraha. koja daje maksimum energije. Prema tome. U završnom periodu Vata . Drugi obrok hrane — Taj obrok treba uzeti pri jakom osećaju gladi i u njemu mora biti dosta povrća uz dodatak ulja (biljne masti). Čim ustanete. U tom ritmu živi ceo svet životinja i biljaka. jutro je mimo.Treba jesti samo pri jakom osećaju gladi. uveče ćete jesti meso. tačci 12 zapisano je: „. popijte čašu tople vode. Po pravilu. podiže se vetar i sve počinje da se kreće — leluja se drveće. klimatskih uslova. Ne zaboravite najviše do 100 grama masnog se menja suncokreta. glava 16.

1. Unosite u dnevnu ishranu nekoliko vrsta povrća. takva krv se zove Radžasik.belančevina. kostiju. Prekomerno kiselu krv jogisti nazivaju T a m a s i k . isprženog. Prema njihovom mišljenju . Jednom ili dva puta nedeljno može se jesti riba u manjim količinama. suvo voće). koji preporučuje specijalista u toj oblasti Mikio Kuši. prekrupa. prirodni sokovi i šećer — med. Zato se jogisti pridržavaju alkalne dijete i navedenih proporcija. održava fizičko i umno zdravlje. nerafinisana ulja (masti). Oko 20-30% svakog obroka hrane treba da čini povrće: 2/3 . krv slabijeg kvaliteta. U zavisnosti od hrane krvotok može da se menja prema kiseloj i alkalnoj sredini. On jedini pomaže popunjavanje rezervi mikroelemenata koji se retko sreću.svežeg u salatama.u kiselu sredinu. Postoje razlike u boji između čiste i nečiste krvi. Pol Breg smatra daje sledeći odnos kisele i alkalne hrane idealan: petinu svakodnevnog obroka hrane treba da čine belančevine (biljnog i životinjskog porekla). belo meso (krtina). Svaki obrok hrane najmanje 50% mora se sastojati iz žitarica u zrnu. tj. Oko 10-15% svakodnevnog jela treba da se sastoji iz mahunarki i morskog kupusa. Njihov ukus mora da bude blag. Takva krv dominira kod ljudi koji su skloni svim bolestima ili konstantno poboljevaju.Veoma važno pitanje jeste . U procentualnom odnosu takva dijeta treba da obuhvati: 60% . Reč „makrobiotika" u prevodu znači umetuost dugog življenja. Ni za koga od nas nije tajna da se organi našeg tela hrane preko krvi. u kome se sadrže skoro svi mikroelementi. Indijski jogisti određuju kvalitet krvi po boji. Kisela sredina krvi nosi u sebi energetske materije i nadoknađuje gubitke. Većina prirodnjaka navodi sledeće proporcije za te dve sredine: 50-60% alkalna i 50-40% kisela. Miso se dobija kao rezultat dužeg vrenja (2-3 godine). 4. sveže i pravilno pripremljeno.prirodnih šećera i 6% . Takvakrv preovladava kod ljudi koji su zdravi (indirektno na to ukazuje čist roze jezik i blistavo roze vežnjača očiju). Primera radi. ali drugim sredstvima.proizvoda od škroba. poliranog pirinča. zapečenog u rerni i 1/3 . 3. pšenica. 5. Takva krv teče u telima hronično bolesnih ljudi. Miso je zasoljena biljna pasta na bazi soje. 1 2 153 . Što češće kombinujte i menjajte te produkte. najčistija krv Sattvik treba da bude 60-70% alkalna.voća i povrća. treću petinu hrane treba da čine povrće i voće. 2. Svakoga dana treba pojesti 5% supe miso i supe tamari (1-2 male čašice). podstiče imunitet organizma.koji je odnos između kisele i alkalne hrane dopušten u toku dana? Ako se to pitanje zapostavi efekat ishrane će biti veoma mali. monolitni hleb. odnosno očišćene prekrupe. 7% . bogata lako asimilirajućim proteinima i fermentima. drugu petinu skrobasta hrana (neoljuštene žitarice i prekrupe. Umereno ih začinjavajte tamarijem i morskom solju. pošto povrće posle takve obrade postaje još zelenije. Tamari je prevrela i zasoljena čorba od povrća na bazi soje i pšenice.skrivanog na različite načine.d a l e k o i s t o č n i h n a r o d a . koji podstiču varenje hrane. 7% . Alkalna sredina obezbeđuje formiranje našeg organizma. brašna . Žitarice su monolitni pirinač. morske trave. vitaminom B itd. Nešto specifičniji je pristup svakodnevnim proporcijama h r a n e M a k r o b i o t i č a r a . Upotrebljava se u malim količinama kao dodatak drugoj vrsti supa (čorbi) i povrću. Morski kupus je unikatni produkt. pripremljenih na razne načine. nerava i mišića.najlošija po kvalitetu.masnoće. Dajte prednost grašku. sočivu (jer oni lece). Iz prethodnog teksta nam je poznato da potrošnja ugljenih hidrata izaziva težnju kiselo-alkalne reakcije da prede u alkalnu sredinu. žitarica i mahunarki. Pri tome obrada vatrom treba da bude minimalna. 20% . Ako se alkalna proporcija smanji do 50-60%. vadeći je iz želuca u čistom obliku posredstvom specijalnog metoda Dhouti. Otuda postaje jasno da se makrobiotičari pridržavaju pravilnog odnosa hrane prema najvažnijem parametru. 152 NaveŠću standardni režim makrobiotičke ishrane. obrađenog kuvanjem ih barenjem.

Ne zaboravite d a j e za dobijanje 1000 kalorija iz hrane potrebno rashodovati isto toliko vitamina B] B i drugih.vodom. a pokazalo se da norme makrobiotičara odgovaraju tom uslovu. Ako osećaš. slatka i neljuta hrana. da si se za stolom prejeo . Ako osećaš. Polovina želuca treba da bude popunjena hranom. koren maslačka). četvrtina.G. a drugi autori smatraju da treba ustajati od stola sa osećajem blage gladi. da si se za stolom najeo . uočeno je nešto veoma korisno za naš organizam treba jesti produkte. pri uzimanju hrane bogaste kalijumom (koju čini uglavnom voće i povrće).znači prejeo si se. Druga četvrtina ostaje slobodna za kretanje i stvaranje gasova. Japanci koji se uglavnom i pridržavaju makrobiotičkih principa. Tako mala količina voća i tako retko upotrebljenog ništa loše ne može da izazove. H. Prisetite se poglavlja Mikroelementi. jednom ili dva puta nedeljno. Koristeći morske plodove i proizvode .Cerkasova. Jednu zanimljivu poslovicu o tome čuo sam od pisca V. Ako se taj uslov ne poštuje organizam 2 se neprimetno uništava. a natrijum u vanćelijskoj tečnosti . 1. koji kao da nas skupljaju i šire. Tako se. pa nema potrebe za velikim količinama salate od povrća. treba da napuni polovinu želuca . Oni su bogati vitaminima i fermentima. koja je ukusna i prijatna. šargarepa.oba su alkalni elementi.Šelton savetuje da treba jesti prema individualnim potrebama.otrovao si se".Za dezert se može uzimati voće. dela o kalijumu i natrijumu.Stoje poznato kao umerena ishrana (Mitahara). Kalijum se nalazi unutar ćelija. što omogućava da se uspeŠno vare i da se brzo zrnasti produkti asimiluju. oni unose dovoljno mikroelemenata. Kod hrane bogate natrij umom (koju uglavnom čine prekrupe. a naročito stradaju zubi. Čista. što pogoršava funkcionisanje ćelija. * Odlomak sam uzeo iz knj ige Borisa Saharova „ Velika tajna ". sveže. Interesante su i preporuke jogista. kuvano . osušeno. O pridržavanju tog uslova više reči u sledećem tekstu. Ova tačka ukazuje na veoma oprezno uzimanje belančevinaste hrane životinjskog porekla. Četvrtinu ili kriškicu odjednom. Potrebna je zlatna sredina. Na ćelijskom nivou dolazi do bubrenja membrane.morski kupus i drugo. koji su bogati njima. Na nivou ćelije to se odražava skupljanjem ćelijskih membrane. Zato su oni instinktivno i izabrali ta dva produkta. što pogoršava njihove funkcije. Sosovi miso i ta mari su ukusni i korisni dodaci hrani. žive na obali mora. Utisak je da su oni odavno znali o reakcijama SDDH. 2. kod neupućenih sirovojeda (ljudi koji jedu sirovu hranu) zubi veoma brzo rasklimaju. Drugo. On je govorio: „Ako si ustao iza stola sa slabim osećajem gladi najeo si se.uvek u manjim količinama. Prilika je da konkretnije raspravimo koliko hrane treba pojesti za jedan obrok. Ali. koji citira starujogističku mudrost iz „ Gheranđa Samhita". zadržava se voda u organizmu. Pomak ne samo u jednu stranu nego i u drugu stranu prigušuje životne procese i zato je nepoželjan. Zašto oni poklanjaju povrću dva puta manju pažnju nego što se to čini u prirodnjačkoj i jogističkoj kuhinji? P r v o . pojačavaju se unutarćelijski procesi i iz organizma se izbacuje tečnost. 154 155 . Od svih preporuka koje daju makrobiotičari nejasan je punkt (tačka) 3.

To će vam omogućiti da se uvek držite na grebenu zdravlja. Bez toga se hrana pretvara u polulabrikat koji nas truje. a belančevinasta . U takvoj hrani moguća je inducirana autoliza. PRAKTIČNE PREPORUKE ZA PROBAVU I ASIMILACIJU HRANE Budući da poznajemo tehnologiju probave i asimilacije ovog ili onog produkta. mineralne materije nalaze se u najaktivnijem stanju. Pravilno upotrebljavajte hranu u toku dana. Sve strukture u njoj su potpune i neiskvarene. Amino-kiseline. koja omogućava da se uštedi oko 50% probavne energije. Pravilno kombinujte hranljive produkte. U v a ž a v a j t e tehnologiju produkata. Te preporuke dopunjuju prethodne i omogućavaju nam da još više ojačamo zdravlje. tako i za njeno izbacivanje. enzimi. ostaje nam da se toga pridržavamo. Nepravilna kombinacija hrane podriva našu snagu i uništava ceo ž e l u d a č n o . Kao osnovno „gorivo" koristite hranu bogatu ugljenim hidratima. To će vam omogućiti da uvek budete u formi i da u bilo koje vreme dana i noći ispoljite visoku umnu i fizičku radnu sposobnost. Pridržavajte se odnosa kisele i alkalne hrane unete u organizam.7. ne zahtevajte od probavnog sistema nemoguće. a toplu i na drugi način prerađenu svedite na minimum. višak belančevina podriva našu snagu. Hrana bogata ugljenim hidratima ih povećava za 10-20. i to samo organsku. 157 . koji se uništavaju pri toplotnoj obradi. Potrudite se da uzimate monolitnu hranu. Uzimajte hranu bogatu bioplazmom. šećeri.do 40%. a ne da se survavate na ovu ili na onu stranu. da neprekidno popunjavate alkalne rezerve organizma. Kuvana hrana 156 se snabdeva vitaminima i fermentima. Neka vaše prvo jelo bude salata To će vam omogućiti da odstranite leukocitozu prouzrokovanu hranom. za koliko imamo dovoljno vitamina i fermenata. U monolitnoj luani (produktima ishrane) nalaze se svi elementi potrebni kako za asimilaciju. bolje je zdravlje i život duži. S t o j e manje rafinisane hrane. Ne treba zaboraviti da mi asimilujemo onoliko hrane. Prisetite se reakcije SDDH. Pri pravilnoj ishrani nama su dovoljne belančevine iz biljaka. Takva hrana ima najbolji energetski potencijal. vitamini. Vaši materijalni resursi tela tako se neće trošiti. Uzimajte više sveže biljne hrane. a takođe da održavate potrebnu kvantitativnu i kvalitativnu koncentraciju mineralnih elemenata u telu i da stvarate uslove za dobru probavu kuvane hrane.c r e v n i trakt. To će vam omogućiti probavu dobrog kvaliteta i valjanu asimilaciju hrane od koje telo ima maksimalnu korist.

2) stolica postaje laka i creva se prazne 2-3 puta dnevno. Odsustvo mirisa i parčića povrća svedoči o razvoju pravilne mikroflore. kobasice. Prirodno. hleba i mesa zamenite čašom sveže isceđenog soka. taj proces je vremenski razvučen. U želudačno-crevnom traktu treba da se razvije druga mikroflora. ili sa belančevinama. drugi put sveže. isključiti sve štetne produkte. PRELAZAK NA PRAVILNU ISHRANU Svaki nagli prelazak na neuobičajenu hranu odražava se na naš lični osećaj. njemu je za prelazak na novu vrstu hrane potrebno 1-2 godine. Na primer. većina prvih doseljenika iz Španije u Ameriku umrla je ne mogavši da se prilagodi novoj hrani.p r v o .ili sa ugljenim hidratima. u njoj . što ukazuje na normalno stanje epitela želudačno-crevnog trakta. jer ćete na sebi osetiti kako ona negativno deluje na ceo organizam. 4) postepeno se menjaju navike i potrebe zabranom. da organizam za nove. zbog čega treba poznavati i uvažavati fiziološke mehanizme. počnite da menjate obrok sirove (sveže) i kuvane hrane u korist sveže. čaja. 159 . Uz to treba znati da se pri prelasku na pravilnu ishranu sa naše uobičajene . mnogi sistemi imaju veliku inertnost. treba promeniti redosled uzimanja hranljivih produkata: tečnosti pre jela. Počnite da pijete po 100-200 grama sveže iscedenih sokova od povrća i voća. ručak sastavljen od supa. čorbi. voće pre jela. Crevni hormonalni sistem ima veliku inertnost. Kaše potapajte više. bez zadaha i bez parčića povrća. Povrće u početku obarite. svežim ili malo obarenim povrćem i kašama. večeru od prvih i drugih jela. a zatim ga sve manje i manje podvrgavajte toplotnoj obradi i na kraju se potrudite da ga uzimate što češće u svežem obliku. Promena navika u ukusima. fermentni sistemi želudačno-crevnog trakta se na novu hranu prilagođavaju za 3-12 meseci. koji su u osnovi tih procesa. Približno za tri godine svi ti mehanizmi dobijaju potrebnu snagu i savršeno rade. drugo jelo . voća itd.) treba da izdvoji i specifične fermente. Polako privikavajte svoj organizam na svezu hranu. 3) konzistencija fekalija u vidu polumeke „kobasice". postepeno (20-50 grama) unosite u svoj dnevni obrok sveza biljna jela: proklijalu pšenicu. sada nam je poznato. divlje jestive plodove i trave. a varite manje. Kriterij umi za normalan rad želudačno-crevnog trakta su sledeći: 158 1) pri uzimanju soka od cvekle mokraća nema boju cvekle.drugo. kojih skoro da nema.. Prestrojava se crevni. Posle 1-3 godine prestaćete da koristite normalnu hranu. jer posle takvih kriza organizam se podiže na viši zdravstveni nivo. torte itd. Ta tema izvanredno je obrađena u filmu „Kristofor Kolumbo". Kao što je praksa pokazala. raskvašene prekrupe. hormonalni sistem. . . menjaju se navike u ukusima i potreba za hranom. već i na čovekovu psihu.izvitoperene — događa čitav niz prestrojavanja u organima i sistemima koji se ispoljavaju kao oboljenjske krize. Na koji način i kako preći na novu vrstu hrane. što se odražava ne samo na njegovu fiziologiju. ali samo jedno. ponašanju i psihi čoveka zahteva još više vremena . .treće. prvo jelo .od 2 do 3 godine. Treba da nastupi prestrojavanje celog organizma. Upotrebljavajte ga naizmenično: jednom obareno. Krize samo ukazuju da ste na pravilnom putu. Na isti način postupajte i sa ostalim: zamenite doručak uzimanjem voća.8.četvrto. sveže povrće. rafinirane i stimulatore tipa kafe. To uvek treba imati na umu i ne plašiti se. Osim toga.salata. Jer. ukazuje na normalno usisavanje vode u debelom crevu. čajeve zamenite salatom i orasima. neobične produkte ishrane (proklijalo zrno. voće itd. Postupak je sledeći: . što ukazuje na normalnu motoriku želudačno-crevnog trakta.

5. „dan jabuka". kako da individualizujemo vlastitu ishranu. k a k o p r i l a g o đ a v a t i ishranu uzimajući u obzir godine života (proces starenja. čak nepodnošljivom. „dan lubenica" itd. Mi sada znamo kako da upotrebljavamo hranu da bi iz nje izvukli maksimum koristi i da svom organizmu načinimo minimum štete. „dan grožđa".PRAKSA III PREDGOVOR Prethodni deo ove knjige omogućio nam je da razmotrimo proces probave hrane. Ako se pridržavate tog režima ishrane. kao i druga jela. Polovinu vaše svakodnevne hrane treba da čini sveza. navodim najvažnije postavke tih nauka svojim recima u obliku pitanja i odgovora. Ajuverde. a takođe primenjujući u praksi te preporuke. kafu. 6. čitav sadržaj drugog dela Lekovitih sila može se svesti na jednostavna i dostupna pravila: 1. alkohol.). Neka vaše prvo jelo bude salata od povrća. pripremajte neposredno pre upotrebe. apsolutno ništa ne znamo kakvi kriterij umi su u osnovi s e z o n s k e i s h r a n e . Posle izučavanja dijetologije makrobiotike. torti. keksa. poželjno je da drugo j e l o takođe. Sokovi takođe treba da budu natopljeni pljuvačkom.salata trijada). postaće prijatna i poželjna. prema sezoni (lišće. Tečnosti i voće uzimajte pre jela ili pripremajte od njih poseban obrok hrane. šećera itd. Prema tome. postepeno i neprimetno izmenićete navike za ukuse. Sirovu biljnu hranu. koja vam se u početku činila neukusnom. prema sezoni b u d e sastavljeno o d belančevinaste ili skrobaste hrane. ISHRANA I HRANA . Zato jedite polako dok se hrana ne pretvori u kašu. Čžud-ši itd. Jedite. Odustanite od veŠtačkih i rafiniranih produkata (suhomesnatih proizvoda. „dan dinja". Da ne bismo proste ljude z b u n j i v a l i i s t o č n o m terminologijom. što znači da ih treba piti u manjim gutljajima. Ne upotrebljavajte nikakve stimulatore: čaj. na kraju. 3. autor je otkrio mnoge pojedinosti bez čijeg saznanja bi preporuke iz prethodnog dela knjige doživele neuspeh. 7. Ali. 4.U zavisnosti od sezone može se priređivati „dan baštenskih jagoda". 160 161 . plodovi .. Dobro sažvaćite i smekšajte hranu pljuvačkom. Hrana. kada ogladnite. 2. MS) i. sirova biljna hrana. korenje.

Najpogodnije mesto za život čoveka su suptropi (rejon Sredozemnog mora). plodovi i korenja. Ako čovek ne želi da shvati tu očevidnu činjenicu. Sva ta prilagođavanja su se odrazila na zdravlje. Tako se završni proces probave vrši neposredno u svakoj ćeliji.1. Eskimi piju mast od foke . mahunarke. Prilikom obdukcije. probavne fermente.tuljana) i izbacivanje metabolita. Pojavila se vrsta dopunskih mehanizama za asimilaciju životne hrane (na primer. gde se iz ugljenih hidrata stvara voda. Voda nam daje sredinu u kojoj se odvijaju životni procesi: koncentracija ugljenične kiseline u vodi služi kao regulator aktivnosti fermenata. žitarice. ne nabolje. Dokazano je da zahvaljujući hrani mi ne samo što formiramo svoje telo. Kao rezultat toga osobenosti probave hrane i načini dobijanja hrane odrazili su se na oblik našeg tela. sa malim odstupanjima. jestive trave i gljive. sredinu. na osobenosti. a slobodni elektroni predstavljaju mišiće. To se ispoljilo na formiranje zuba. koji cepaju ugljene hidrate i iz njih oslobađaju energiju itd. bakterijsku floru i mnogo toga drugog. već uz njenu pomoć stvaramo u telu i u svakoj ćeliji najpogodniju životnu sredinu. tj. Sistemi za izbacivanje su u procesu evolucije bili prilagođeni za odstranjivanje iz organizma određenih metabolita. računajući i ogranke . Primera radi. u njenom telu je pronađen veliki broj supstanci koje su poticale od tableta za spavanje. jagode. ŠTA SE PODRAZUMEVA POD PRIRODNOM ISHRANOM ČOVEKA Probavni sistem čoveka tokom milenijuma prilagodavao se za preradu i asimilaciju određenog kruga prirodnih produkata. povrće. Posle obavljenog posla svi suvišni produkti treba lako da se izbace iz organizma. najsavremenije preparate itd. imajući u vidu njegovu unutrašnju konstrukciju. koji nisu svojstveni čoveku kao biću.želuca. na početnoj etapi razvoja čovekovog organizma majčino m l e k o (ali ne životinja) i kasnije. dužinu i masu probavnog trakta. med. onda ni o kakvom zdravlju ne može biti reči. stvara se energija. Raseljavanje ljudi na sever dovelo je do prilagođavanja njihove probave na drugu vrstu hrane što je u suštini prisilna mera.. creva itd. 163 . gde su nastale prve civilizacije. bez obzira na mnogo novca. Ako se pođe od prirodnih osobina čovekovog organizma njegovu prirodnu ishranu čini: voće. mleko životinja i jaja ptica. ugljenični gas i slobodni elektroni. kćerka milijardera Onazisa. tableta za mršavljenje i mnogih drugih (na njenom stočiću je pronađena 162 41 vrsta lekova!). umrla je u trideset sedmoj godini života.

8% (pri tom. Divlje životinje pri varenju svežeg mesa koriste induciranu autolizu. Prirodno. sluzi. po pravilu. koji suzbijaju životnu aktivnost organizma i prevode unutrašnju sredinu iz kisele u alkalnu . Otuda su slična zgrušnjavanja u krvi . limfe. a sa izmenjenim. Evo glavnih elemenata borbe sa štetnim dejstvom životinjskih belančevina: a) Naša mikro tlom u debelom crevu ima životinjske ćelije (tj. relativna dužina probavnog trakta kod čoveka je veća). Zaključke izvedite sami.kostobolja (giht) itd. koji se dobija u svakoj ćeliji od ugljeno-hidratne ishrane (kašama).osećaj žedi. Eto odakle se stvara velika količina kamenja. pa prema tome i smanjuje štetno dejstvo na zidove želuca. šećer. raka. otuda . škroba itd. pa se rađaju manijaci i sileđije. a vreme prerade dugo. mleko i si. to se ispoljava i na ponašanje čoveka. peska. u žuči i mokraći . Fermenti našeg organizma prilagođeni su za sadejstvo sa prirodnim česticama šećera. ali očigledno objašnjenje zašto kod mačke ceo želudačno-crevni trakt iznosi 2. koji su izgubili svoju strukturu oni to ne čine na pravi način. upijajući se u krv. potencijal.tromb... Ako u organizam dospe sirovina životinjskog porekla (meso. slatko i druge ukusne poslastice. To izaziva zgruŠavanje krvi. usisavajući vodu iz želudačno-erevnog trakta radi svog rastvaranja i pretvaranja u koloidni rastvor. dijametralno suprotni mikroorganizmi). kao što je preporučivao.). 164 c) Da li ste ikada imali prilike da otopite otpad od gvozda u gvozdenom kotlu? Pri takvom topljenju istope se i gvožde i kotao. naš organizam je prinuđen da dopunski gradi moćan aparat za neutralizaciju i da ulaže ogromne napore za njegovo održavanje. Otuda jačina kiselih sokova treba da bude velika. prerađujući biljnu sirovinu stvaraju KISELU SREDUNU i dopunski hrane organizam kiselim produktima prerade. u tkivima mozga i srca . Dalje. one u prvom redu dehidriraju organizam. 165 . ŠTA SE DOGAĐA SA ČOVEKOVIM ORGANIZMOM KADA IZOSTANE ODGOVARAJUĆA ISHRANA? Ako u ishrani preovladava hrana životinjskog porekla: meso. Zato mi takvu hranu obavezno zalivamo. a on gubi deo svog potencijala. jaja. jaja itd.2. prvenstvo u razvoju imaju biljne ćelije (tj. Ako se upotrebljavaju rafinirani. koji u početku nemaju dovoljan potencijal. zbog čega u organizam dospevaju strašni otrovi koji stvaraju uslove za razvoj i rast vegetativnih organizama . ti koloidi je čine lepljivijom. Verujemo da je posle ovoga jasna sva štetnost Bolotovljevih preporuka o zakiseljavanju organizma hranom životinjskog porekla. unosi u organizam termički obrađeno meso. Čovek. Iz takvih ljudi se iz želuca i creva oseća zadah truleži. u vezivnom tkivu . dehidriram produkti: hleb i peciva. To je grubo. a ne belančevinastim zagađenjem.8% od telesne težine. mleko.polipa. koja pomaže probavu hrane u želucu za 50%. a kod čoveka 1. krompir. Zbog toga što takva hrana predstavlja koloidne rastvore. plesni itd. On nije shvatio jednostavnu činjenicu da se zakiseljavanje obavlja koncentracijom ugljeničnog gasa.žučni i mokraćni kamenac. pa inducirane autolize nema.truleću. čistoća) u negativnom smislu. takav stimulans (podsticaj) svaka micelija hrane dobija u organizmu.insulti i infarkti. riba. protoplazme ćelija) i njihovo pretvaranje u kserogel. što remeti probavu. b) Obilje belančevina u organizmu stvara uslove za povećanje lepljivosti koloidnih pihtija (krvi. mikroorganizme) koje. Kao rezultat toga menjaju se karakteristike svih koloida organizma (lepljivost.

masnoće. oblik i konzistenciju produkata. Drevni dijetolozi su u tom pogledu bili mnogo fleksibilniji. pobuđuje apetit. 3. od šest p r i m a r n i h u k u s a u o r g a n i z m u stvaraju se tri sekundarna. Kiseo ukus ima osvežavajuće dejstvo. tako da se mogu koristiti za ozdravljenje organizma.1. poboljšava ten. izaziva lučenje pljuvačke i želudačnih sokova. Višak kiselog ukusa pogoršava sastav krvi. Oni su uzimali u obzir: ukus hrane. Na intelektualnom nivou to se izražava kroz ravnodušnost i apatiju. ljut i opor (trpak). Produkti koji stvaraju sekundarni gorak ukus. da koči životnu aktivnost pri njenom višku. jačinu dejstva hrane na organizam. gorak. Poznavanje svih tih osobenosti omogućavalo im je da hranu koriste kao lek.gorki. informaciju o produktu pod uticajem klime i lokaliteta. hladnim produktima daje svojstva zagrevanja organizma. izvlači zaglavljeno. Posle prolaska hrane kroz probavili trakt njen ukus se menja. pomaže zadržavanje tečnosti u organizmu. podstiče apetit. Gorak ukus poboljšava probavu hrane i apetit. pomaže varenje sokova tela i ima izvesnu sposobnost da stvara toplotu. naročito kada nema dovoljno energije datog oblika. pomaže usitnjavanje i varenje hrane. P r o d u k t i koji s t v a r a j u s e k u n d a r n i k i s e o u k u s . 166 Sladak ukus je najjači po lekovitoj sili.). a američki lekari A j u v e r d e . i obrnuto. Na taj način. podstiče čišćenje Šupljina tela. U čovekovoj psihi to prouzrokuje česte pojave bezrazložnog straha i nepotrebnog uzbuđenja. Klasična Ajuverda razlikuje šest osnovnih ukusa: sladak.Ukus hrane Ukus lnane govori o posebnim svojstvima energije. Poslednja otkrića u fizici umnogome su potvrdila pravilnost tih uticaja. Razmotrimo zajedno te osobenosti. minerali itd. vitamini.mahariši sa uspehom praktikuju tu drevnu nauku. koja postoji u njoj. oporog i ljutog . jako rashlađuje. Višak gorkog ukusa može da istroši snagu tela i da dehidrira organizam. kiseo. pomaže zarastanje rana.suvoća. stimulaciju životnih procesa i vode ka mršavljenju. zapušeno. a lek kao hranu. može blagotvorno da utiče na našu životnu aktivnost. omogućava nam da tu energiju raspoznamo. dovodi do debljanja i smanjenja toplotnih sposobnosti organizam. Produkti koji stvaraju sekundarni slatki ukus. povećavaju toplotnu. jer očvršćava i povećava snagu tela.kiseli. promenu svojstava produkata kao rezultat termičke i drugih obrada. podstiću čišćenje organizma. ima razređujuće i rastvarajuće cvojstvo. intelektualnu i probavnu sposobnost organizma. kao organ ukusa . krv. Tako produkti slatkog i slanog ukusa postaju slatki. podstiču očvršćavanje. boju hrane. gorušicu. gorkog. Energija. dajući joj savremenu interpretaciju. prouzrokuje gnojne čireve. otvara vaskule (krvne sudove). Jezik. kiselog . žuč. odstranjuje plesan. 167 . Višak slatkog stvara sluz. informaciju o parametrima hladnoća . ŠTA TREBA ZNATI 0 KVALITETU PROIZVODA? KORISNE PREPORUKE Čitava nauka o proizvodima hrane p o č i v a na dva kiiterijuma-količini kalorija i njenom molekularnom sastavu (belančevine. Čovek lako postaje plahovit i agresivan. porast mase tela. razdražljivost kože. pojačava procese cirkulacije u telu. zagreva telo i stimuliše izbacivanje tečnosti iz njega.3. Opor ukus ima isušujuća svojstva: suši gnoj. otvara zapušenja i čini creva prohodnim. S l a n u k u s i m a p r o č i š ć a v a j u ć a s v o j s t v a . sazdana u produktu.toplota i vlaga . slan.

bubrege). tanko i debelo crevo.predstavljaju lokalizaciju viška snage (mesto organa za reprodukciju). Delovi biljke koji su podudarni sa čovekovim organima: Koren . na kome je izrasla. T e ž i n a . Seme . Ako u bilo kom čovekovom organu nedostaju vlastita fina materijalna svojstva. jetru. 3. pluća.hladna. preopterećenje organizma produktima prve grupe dehidrira telo.2. iza svakog materijalnog objekta je tanana. Oblik i konzistencija . Prirodno. Cvetovi lece organe za osećaje (Čulne organe. Lakoća.luči previše sluzi.povećava toplotne. Deo biljke oko same zemlje ima uravnotežena svojstva (mesto dodira pozitivnog i negativnog potencijala). odgovara duhovnoj energiji (Senj . Cvetovi . da smanji težinu. Lišće leci bolesti „šupljih organa " (želudac. prodornost.odgovara energiji. m a s n o ć a . Otkrićem kvantne teorije realnosti (teorije relativiteta. Sve treba daje umereno.kvari krv. razmekšava i opušta. Lišće . Analogija sa životinjama je još prostija: srce odgovara srcu. mokraćni mehur.sličan oporom. seme i druga tkiva. stimuliŠu hormonalni sistem. pokretljivost. semenici). bezukusan . Naravno. Grane lece bolesti krvnih sudova (vaskula) i žila. Kora leci bolesti kože. Na samom plodu strana gde je peteljka ima negativni. koja se sadrži u produktima pod uticaj em klime i mesta izrastanja Svaka biljka usvaja informacije sa onog mesta. rasejavanje i blistavost o m o g u ć a v a l i da organizam bude lakši. druge . fina materijalna sila. vlažnost. 3. To znači.. 2. to se odnosi i na produkte ishrane. o š t r i n a . Otuda proističu zanimljiva teoretska shvatanja. Informacija.pozitivni potencijal. j e t r a . želudac biljke. 3. Plodovi lece „čvrste organe" (srce. gustina. pokretljivost. lepljivost. Raspoređivanje pozitivne i negativne energije Vrh biljke je na pozitivnom potencijalu.odgovaraju nervima. Stablo . MS) za svaki materijalni objekt postao je jasan značaj oblika i konzistencije. ako je mesto suviše toplo. Delovi biljaka koji pomažu lečenje određenih bolesti Korenje leci bolesti kostiju. MŠ).j e t r i itd. Grane . probavne i intelektualne sposobnosti. a strana prema cvetu .pol. biljka se bori sa tim stvarajući u sebi suprotna . koja im na kvantnom nivou (čestica hiljadama puta manja od elektrona) daje oblik koji one imaju. Plod je na pozitivnom.odgovara plućima. Najjednostavnije. Hlorolil . tečnost. usporenost i mutnoća-potpomažu očvrŠćivanje tela. a korenje na negativnom. tada oni pozajmljeni od biljaka ili životinja moga da se obnove.na indijskom). potkrepljena životnim iskustvom.naročito u periodu rasta biljaka.Mi smo klasičnoj Ajuverdinoj šemi dodali još dva ukusa: trpak . vodena svojstva (na . MS). masnoća. 168 Stablo leci bolesti mesa (mišića.3. tada b i l a k o ć a . sve što ima jak miris i ljutinu . koji zgrušava i hladi sokove. s u r o v o s t .odgovara kičmenoj moždini. a krtola (gomolj) na negativnom potencijalu. slezinu.koji vlazi.odgovara krvi. treće . s u v o ć a . koja cirkuliše kroz nerve i pretvara se u moždane impulse. Znajući to još su stari mudraci predložili sledeću klasifikaciju: 1. Ako bismo detaljnije govorili o svojstvima konzistencije p r o d u k a t a .žučni mehur. Sok .na kineskom ili Kundalini . Promena krakteristika tog nivoa prouzrokuje promene oblika na predmetu. pokretljiviji.

p o d b ) obrnuto povećanje težine. ako se čovek.5. Tako. drevni lekari su razlikovali četiri stepena sile dejstva. supe. Zato nije neobično što se u telu javljaju zimogrižljivost. paradajza. b) kiselo-ljutog ukusa. Pomoću svojstava produkata on se bori sa nepovoljnim spoljašnjim uslovima. ne suši. jede sveže salate.4. plodovi sa drveća.mnogo koristi limun iz Egipta. dopunimo evropsku nauku o ishrani najdrevnijim preporukama. Polazeći od toga. minimalna termička obrada. taj produkt (materija) se naziva uravnotežen. on suprotstavlja hladnoći i suvoći. kompote od suvog voća. Čovek koji koristi produkte kraja u kome živi. 1 obrnuto.). ako pojedemo drugu možemo trenutno da umremo. I obratno. stvara zalihe jabuka i tome slično . vlagom itd. ne osećamo nikakvo negativno dejstvo. Preporuke u vezi sa ukusom hrane 1. okrošku (kiseo ukus dobro drži u organizmu vodu). svežoj salati. na primer.topla. Zato. da se sila njenog dejstva nalazi u I stepenu. produkte i materije III i IV stepena koristi samo kao lekovita sredstva u slučaju težih poremećaja. ona se bori sa tim stvarajući u sebi suprotna. tada uslovno govore. to će biti III stepen. orahe. zimi pridržava režima uzimanja sveže (sirove) hrane . 171 . koristite namirnice: a) gorko-ljutog ukusa.povećati toplotnu sposobnost organizma (pojačati imunitet. pravilna upotreba i usklađenost . pijemo prohladne napitke. jagode i si.on time podstiče pojačano hlađenje organizma. plodovi-korenje itd. vodena svojstva biljnih produkata: krastavaca. spoljašnjoj letnjoj vrućini on suprotstavlja rashladna. Kombinacija ukusa pod a) pored povećanja toplote tela podstiče mršavljenje. Sveje to bilo zapaženo u narodnoj mudrosti i čvrsto je ušlo u naš način života. povrće iz staklene bašte. daje sila njegovog dejstva dostigla II stepen. dinje lisnato povrće. kada uzme neku hranu (materiju). 170 Ako čovek. orasi. masna svojstva Jna primer. 2. žitarice. ako je hrana monolitna. uzevši u obzir njihova svojstva i sile dejstva. Leti prednost dajemo kvasu. jagoda. Ako biljka treba da podnese nepovoljne . slaba probava. Ako produkt zadejstvuje bilo svojom toplotom. koji živi u Voronježu. uglavnom vode u organizmu. poboljšati probavu i intelektualnu oštrinu). upotrebljavamo jake čorbe od povrća. seme.. ne oseti nikakve efekte njenog dejstva (a to znači da ga ona ne zagreva. suvo voće (pri sušenju voće dobija topla svojstva) u svežem i nedovoljno termički obrađenom obliku. Pri tom varijanta pod a) odstraniće si uz iz tela. tj. Ako produkt ispolji otrovno dejstvo. ali ne ispolji štetan uticaj na organizam. kaše u toplom stanju. Poznajući svojstva produkata. ne hladi. to govori. produkte l i II stepena koristi za korekcije protiv nepovoljnih godišnjih doba i u borbi sa blažim poboljevanjem (slabošću). remeti individualni mehanizam borbe pomoću produkata sa nepovoljnim klimatskim uslovima. koji zahtevaju jake kontrakorekcije. seme i plodove-korenje biljaka. Uticaj hranljivih produkata na organizam čoveka Iz iskustva znamo da kada pojedemo neku hranu. produkte sa uravnoteženim dejstvom čovek koristi kao hranu.prolaze kao Što treba. Polazeći od te klasifikacije. ne vlazi itd. upotrebljava žitarice.). postupa veoma mudro. a varijanta pod b) . pijemo tople čajeve i odvare trava. zimi. Zimi postupamo obrnuto.hladne uslove. skoro toliko da ubije. lubenica. tromost peristaltike.primer. 3. Ako želite da vaše telo postane čilo i lako. Onda je najbolje da u jednoj trpezi imate namirnice koje sadrže: a) ljuto-kiseo ukus ili b) kiseo-slan ukus. ispunjenost tela vodom i izlučevine u vidu veoma tečne sluzi iz nosa. odnosno da srmšate i budete pokretljiviji.). obareno povrće. suvoćom. ostalog voća. kupusa. hladnoćom. lubenice. U prilogu dajemo spisak najkorisnijih produkata. Želite da povećate telesuu toplotu. tople. Ako hrana ima izvesno dejstvo. 3.

pošto se ne zadržavaju u organizmu. kojima je stalno hladno. svi ti faktori podstiču snažan rehabilitacioni efekat. Kvas koji izaziva znojenje. Zato ga ne prekidajte tuširanjem i kupanjem u bazenu. 172 3. ili b) gorko-oporim ukusom. koja ima sladak i slan ukus. uglavnom. Hrana. Sumarno. opori ukus . posle barenja ili kuvanja postaje sladak. Imajte to uvek na umu. Rashladujte se postepeno. sa pet listića i u grupi po 16-25 cvetova. 1 čašu šećera. u drugom povećati mišiće. Hrana. Sa svoje strane oni pomažu izlučivanje znoja. U prvom slučaju možete nakupiti uglavnom masno tkivo.obratno. Preporuke u vezi sa oblikom i konzistencijom (gustinom) hrane 3. izaziva spazme probavnog kanala i čini creva nedovoljno prohodnim. Mehanizam obnavljanja ćelijske razmene u bubrezima je sledeći: pri dobrom izlučivanju znoja bubrezi se odmaraju. Pri tom u varijanti pod a) zajedno sa suvoćoin povećavaju se hladna svojstva. 1 čajnu kašiku kisele pavlake. On sadiži sredinu zahvaljujući kojoj se radionukleotidi teže jedine. prvobitno ljut ukus luka. stoje dobro za hladno godišnje doba ili za one. Sličnu hranu je dobro primenjivati i kao sredstvo za povraćanje radi čišćenja organizma od sluzi. Preporučuje se da se izlučivanje znoja podstiče što je moguće duže. 5. pravi se na sledeći način: na 3 litra protijeve vode uzeti 1-2 čaše maline (može slatko od malina). Ako se normalno osećate. Ova biljka spada u familiju vreska. 173 . Sladak.3. U dve poslednje varijante. u drugom . kada proključa. cveta u maju-junu. a na 10-15 minuta pre ulaska popiti pola čaše do 1 čašu kvasa ili čaja za znojenje. postarajte se da u svakodnevnoj trepezi imate produkte. treba je isprati čajem od baguljnika (ledum palustre). Na primer. koji sadrže svih šest ukusa. Ako se koža slabo znoji. cvetovi beli. Takva upotreba hrane harmonično će stimulisati vašu energiju.kataboličko dejstvo. Otuda je slična hrana (morski kupous) dobar prirodni purgativ. ili b) slatko-kiselim ukusom. Ako hrana kiselog ukusa podstiče prohodnost creva.6. Ako želite da pojačate suvoću u telu (da odstranite si uz i šlajm) koristite namirnice sa sledećim ukusima: a) gorko-oporim. anaboličko dejstvo. smanjuje energiju organizma. a istuširajte se toplom vodom tek kada prestane znojenje. kiseo i slan ukus ispoljavaju na organizam. Sve pomešati i ostaviti da vri uz pristup kiseonika 10-15 dana. b) ljuto-oporim. 4. Čaj za znojenje se priprema na ovaj način: u lončetu vode. podstiče povećanje energije organizma. koje pate od slabe cirkulacije krvi u mozgu. Kvas treba da se pije pre odlaska u saunu. Taj kvas izbacuje radionukleotide. Obnavljanje ćelijskog tkiva bubrega Jedan čas pre odlaska u saunu treba pojesti 50-100 grama kuvanog bubrega od životinje (najbolje svinjskog. Može se koristiti cvet od lipe ili zove. vrućina saune (pare) stimuliše ćelijsku razmenu. a u krvi se sadrže materije analogne bubrezima plus kvantni nivo bubrega životinje. kuvati 1-3 minute supenu kašiku korenja baguljnika ili dve supene kašike lišća od breze. Ako želite da dobijete na težini (da postanete masniji) koristite namirnice sa: a) slano-slatkim ukusom. ne dajući prednost nijednom od njih. obrnuto. c) Ijuto-gorkim ukusom. ponekad roze boje. kao kišobran (MŠ).smršati.6. stvarajući pri tome sulfide. Usled kulinarske obrade u nekim slučajevima produkti mogu promeniti ukus. Gorak. U prvom slučaju se možete popraviti. u kojoj preovladava gorak ili ljut ukus. opor i ljut . Ako želite da ohladite organizam koristite produkte sa: a) slatkim ukusom. s t o j e dobro leti. J. To treba da koriste osobe sa sniženim kivnim pritiskom. dodaće se toplote. pošto je sastav mikroorganizama kod svinje blizak čoveku).

voćem.3. 1 čaša šećera. strofanta. Na 15 minuta pre ulaska u kupatilo ispijte kvas za srce. zašto oni. ili potkožnim svinjskim salom. limuni. Drevni mudraci su odavno savetovali da treba uzimati samo hranu. hranite se svim onim. Sve to treba podvrgnuti prirodnom vrenju na toplom mestu dve nedelje dana (15 dana). pripremanje uz dodatke (začine) daju hrani topla svojstva. U vreme kad oni potpuno sazru. Najbolje je to koristiti u kasnu jesen i zimi. što njihov organizam.2. koji. . postoje razlike. Jetra se rehabilituje sporije od bubrega. obezbeđuje ishranu srca. osušite se brisanjem i namažite kožu mlečnom surutkom. Nakon 15-20 minuta posle hranjenju organizma kroz kožu treba se istuširati toplom vodom. sadržanom u produktima ishrane 1.tibetski čaj. boreći se sa suvom i hladnom planinskom klimom. Obnavljanje ćelijske mase srca Na jedan sat pre polaska u parno kupatilo pojedite 50-100 grama skuvanog srca od životinje. . kruške itd. Sva ostala hrana . koji sazrevaju u određenom godišnjem dobu i odgajaju se u mestu u kome živimo. koristeći kao hranu masni napitak . mlekom životinja i pčelinjim medom. 3. odnosno ribljom maŠću (uljem).).delo je ruku Satane.7. Gorčina te trave stimuliše stvaranje insulina u pankreasu (gušterači).1 gram praška od sivog žutica. 1 čajna kašičiea kisele pavlake. žitaricama. od svih produkata prednost daju salu. cepajući složene masti i šećer. mandarine. 2. žalfije). 3. Posle toga popijte čašu odvara od plodova šipka (50-80 jagoda na 3 litra vode). gejpfruti itd. vodi grehu. koji se gaje u regionu vašeg mesta prebivališta. čemu nas je učio Isus Hristos („Jevandelje sveta Isusa Hrista od učenika Jovana"): „ . ali ipak.3. Zbog toga. koju 175 3.6. paradajz itd. Dopunske preporuke za rehabilitaciju srca su sledeće: svakodnevno upotrebljavajte 0. koju oduzima okolna hladnoća. Na primer. zrnom i korisnim travama.) i uvezene produkte iz zemalja sa žarkom klimom (pomorandže. odnosno one produkte. a organizam koristi ishranu kroz kožu (kao u unutarutrobnom stadij umu). U tom periodu izbegavajte prženu biljnu masnoću. Posle parenja neka vas fizioterapeut dobro izmasira. a so mu daje toplotu. Pre saune pojedite 10—100 grama svinjske jetre. Van sezone ne jedite veštački odgajane (krastavac. Približno tako hrane se i Tibetanei. Posle jakog znojenja. koja bitno utiče na efikasnost tih rehabilitacionih terapija. Navedene drevne preporuke usavršio je Bolotov. Koža će sve to odmah apsorbovati. što ćemo objasniti u jednoj od narednih knjiga Lekovite sile. koji se priprema na sledeći način: Na 3 litra protijeve vode 1 čaša sivog žutica (ili gorocveta. sveže zamrznute jagode. Za vreme masaže srce se odmara. zato treba tri puta dnevno proći istu proceduru u toku dva meseca. Za to vreme jetra se odmara. pomešanom s medom. orasima itd. penjući se na planine. 174 . posvećenoj bioritmologiji i stvaranju vlastitog sistema lečenja. Jedna doza kvasa oko 14 čaše. Hranite se povrćem. Hranite se monolitnim produktima. Potom uzimajte čaj za preznojavanje i dobro se oznojite u parnom kupatilu. bolestima i smrti! Kada bogata hrana. Uz to autor je mnogo uprostio navedeno. durdevka.).6. To se posebno odnosi na povrće i voće. sušenje na suncu. Takvih ili sličnih 10-20 terapija znatno će ojačati vaše srce. što se nalazi na Božjem stolu plodovima drveća. sačuvane jabuke. Toplotna obrada. mast koristi protiv sušenja organizma. Obnavljanje ćelijske mase jetre Metodologija je približno ista kao kod obnavljanja ćelijskog tkiva bubrega. ali u njima nema bioritmološke komponente. Preporuke u vezi sa injformacijom. sačuvane (svež kupus. Alpinistima nije bilo jasno.

Novijim istraživanjima. slaČica (senf ). da bi vam ono okrepilo telo. Otuda uzimanje manje količine navedenih produkata pre jela. Mudraci Ajuverde voleli su da ponavljaju da će čovek sposoban da na pravi način asimiluje hranu. Sada samo što nešto pojedemo ili se za praznik prejedemo . Obnovivši oštećenu probavu. dumbir. da bi one svojim mlekom dopunjavale čovekovu hranu. Boris Vasiljevič Bolotov na savremen način preporučuje da se koriste stare. za vreme jela i posle njega otvara apetiti i pojačava probavne sposobnosti organizma. Neka vam njegov sok bude napitak. otkriveno je da: u uzrastu do jedne godine procenat starih ćelija ne prelazi 1%. Hranite se njime zajedno sa košticama badema (zrnima badema) u toku svih tih meseci. Ćelije tela dobijaju sve stoje neophodno. 3. da biste očistili svoju krv od svih vaših grehova. koja daje zrno. Ako se vatra postepeno gasi. bogate sokovima. čovek uspostavlja normalno zdravlje. Preporuke u vezi sa uticajem hranljivih produkata na čovekov organizam Sa godinama života varenje našeg organizma postepeno slabi.8. A u mesecu Sebat (januar). karanfilić. a dobra se hvali kao zalog zdravlja. hrana se ne vari u potpunosti. uistinu vam govorim. u organizmu čoveka postoji probavna vatra (agni).nalazite na stolu kod Boga. težinu u ćelom telu. kada na drveću nema ploda. blaženi su oni. oštećene ćelije s ciljem da se poveća odnos mladih .Ajuverda . pojavljuje se mnogo toksičnih otpada (ama) i čovek je već predisponiran za sve bolesti. bez toksičnih ostataka (po Ajuverdi . Navedene produkte je najbolje da koriste u kasnu jesen i zimi stariji ljudi i osobe sa lošom probavom.zdravih ćelija. kao i so i istopljeni maslac. Deo sličnih recepata zasnovan je na svojstvima nekih biljaka i materija da raspaljuju probavu u našem organizmu. komplikacije hroničnih oboljenja. jer zbog toga Gospod daje travu na poljima svim životinjama. a izbegavaju gadosti Satane". kod desetogodišnjeg uzrasta 177 . kardamon. Tako se u zrelim godinama sa tugom sećamo da smo u mladosti jeli sve odreda i da smo se divno osećali. a u mesecu Zljud (septembar) skupljajte grožđe. Da bi se regulisala ugašena probavna vatra i da bi se dalje održavala.pšenicu. obećavam vam. Shodno Ajuverdinim shvatanjima. kao i patrijarhu. da bi vaše telo smršalo i iz njega otišla (pobegla) Satana. dug život na ovoj Zemlji. Početkom meseca Hiar (maj) jedite raž. Da bi Gospod mogao da se pozabavi vašim telom u mesecu Tamiuz (juli) hranite se kiselim plodovima. najsavršeniju od trava. Ako ta vatra blještavo gori (kao u mladosti). Najdrevnija nauka o zdravlju čoveka .smatra da je loša probava Inane .t o k s i n e . hrana se dobro vari. sa Božjeg stola je stari Mafusail uzimao svoju hranu. U mesecu Ab (avgust) treba da jedete smokve. koji jedu samo hranu sa stola Gospoda. i ako i vi budete radili to isto. 1 u toku decembra počnite da pijete mleko životinja. imati koristi i od otrova. Uradite tako. koje daju mleko. Eto zašto su se ranije začini (mirodije) u Evropi cenili kao zlato. koje je osušio Anđeo Sunce (suvo grožđe).glavni izvor bolesti.hranite se njima u toku meseca Tibet (decembar). da vašem telu Snagu i Mladost bolest nas neće dotaći. U mesecu MarkeŠvana (oktobar) skupljajte slatko grožđe. u toku meseca Šivan (juni) . kada ostane višak od svega što ste skupili. I stvarno.ama). Hiljadugodišnja praksa je pokazala da to najbolje od svega obavljaju biber i crvena paprika. jer se pri lošoj probavi hrane može umreti i od najbolje hrane. ren. da vaš celodnevni hleb bude napravljen od pšenice. bolesne. i organizam je u celini zdrav. zasnovanim na odbijanju (refleksiji) i upijanju svetlosti u kožu čoveka. pošto u njemu obitavaju Anđeli Gospoda. da će vam Bog Života dati takode. Jer. bilo je predloženo mnoštvo recepata. i od njih se treba osloboditi pre nego Što one upropaste naše zdravlje. cimet. Kada je o travama reč .odmah 176 osećamo muku u želucu. Po jačini zagrejanog dejstva ti produkti se izjednačavaju sa 11 i 111 stepenom. Stare i slične ćelije takode spadaju u a m a . dozvolite Anđelu Suncu da za vas osuši sve voće.

sladoled. Zatim. Ali. stvorenu pljuvačku ispljunuti. Smesu uzimati pomalo svakoga dana pre doručka. koji sadrži sve neophodne elemente za uništavanje starih ćelija.5 čajne kašičice. Pri tom u toku navedenog vremena (čak i posle toga) ne upotrebljavajte produkte sa jakim rashladnim svojstvima: ledenu vodu. voće i tome slično. Ali. Bolotov preporučuje (kao i drevni Grci) da se 30 minuta posle uzimanja hrane. Navedena dijeta sa đumbirom posebno odgovara starijim ljudima. tačnije onoliko koliko je u organizmu ostalo mladih ćelija. Za to je naročito efikasan đumbir. treba upoznati ličnu konstituciju čoveka i samo uzimajući to u obzir davati preporuke. Mešajte dotle. bolesne ćelije koje je napao rak i ćelije organizma koji prouzrokuju oboljenja.5 0 % . sveže zamrznute jagode. koja se već delimično podvrgla varenju. Lekari ajuverdisti preporučuju da se za poboljšanje probavnih sposobnosti organizma primenjuje specijalna dijeta sa đumbirom. Umesto soli možete koristiti navedene zagreva juće produkte.5 kašičica. aktivnost fermenata našeg organizma. materije slične pepsinima rastvaraju stare. . ne dirajući zdrave. kod kojih je poremećaj u probavi izazvan drugim uzrocima. naša probavna vatra doći će na normalu. malo obarenog povrća (obavezno toplo) i bilo kakvu vruću kašu. dok se ne dobije kompaktna masa. aktivno razlazu staro i nepotrebno. Za njih se primenjuju drugi metodi. Ta dijeta se ne preporučuje mladim ljudima i ljudima srednjeg uzrasta. tako da desetog dana uzmete količinu kao i na početku . Otuda. ona posredstvom ukusa stimuliše vatru probave. pre nego što pristupimo njegovom opisu. Otuda je prirodna težnja da se poveća procenat mladih ćelija. UpivŠi se u krv zajedno sa želudačnim sokom. kod kojih se prirodno ugasila probavna vatra.pepsinima koji se stvaraju u želucu. a da se smanji procenat starih. to je samo jedan mehanizam i uz to drugostepeni. kako to uraditi? Belančevine ćelija cepaju se ferment i ma . Kao rezultat dejstva soli refleksno i obilno izlučuje se želudačni sok. a oni. na vrh jezika stavi otprilike gram kuhinjske soli. sa svoje strane. Dijetu od dumbira treba koristiti prema sledećoj šemi: 178 Posle toga smanjujte svakoga dana po 0.prosečni procenat se kreće u granicama 7-10%. A k o b i s m o t o rekli jednostavnije. čovek od 50 godina živi samo na 50-60% svojih mogućnosti.0. U manjoj emajliranoj ili keramičkoj posudi pomešati četiri supene kašike d u m b i r o v o g praška sa o č i š ć e n i m topljenim maslom (otprilike 10-150 grama). Ako primenimo do kraja navedenu šemu dijete. tj. jake ćelije. So u prevodu znači sunce. ohlađeno mleko. Doručak je poželjno kombinovati iz sledećih produkata: čaj od trava u toplom stanju. u pedesetoj g o d i n i taj p r o c e n a t j e 4 0 . Glavno je ono što smo već opisali. Ali. Da bi se povećala količina izlučenih pepsina u želucu. poklopite posudu i stavite na hladno mesto.

zasnovano je na tri životna principa (prema indijskom . žuči i vetra (prema indijskom K a p h a . endokrinog sistema. Iz navedenog je jasno da ako u čovekovom organizmu preovladavaju životni principi (procesi) Vetra. načina života i mišljenja p r e k o m e r n o pobudili životni principi i p r o u z r o k o v a l i specifične poremećaje. aktivnost metabolizma u celini). sklon je depresijama. čas prolivom. U prilogu. U skladu sa najnovijim istraživanjima u fizici. takav čovek ima čvrst skelet. Ako preovladavaju životni procesi Žuči. mišića. koja nastaju pri začeću. prilagodite svoju ishranu. a opširnije podatke o tome (potvrđene suvremenom fizikom) pronašli smo samo kod drevnih ajuverdista. mišljenje je izoštreno. kretanje hrane kroz probavni kanal. nesređeno.. pamćenje loše. koji ukazuju na to da su se kod vas zbog nepravilne ishrane. brzinu obnavljanja tkiva. ne voli vlažno vreme. Ako preovladava životni princip Sluzi. naprotiv izmešani. ima slabu probavu. za sva kretanja unutar organizma (cirkulaciju unutrašnjih tečnosti: krvi. sklon je gojaznosti. dužinu trudnoće itd. u stvari. sluz i vlagu.4. Pri tom. suvonjav. ni kod jednog čoveka ti principi nisu strogo određeni nego. nikada mu nije hladno i ima veoma oštar um. takav čovek ima osrednju telesnu građu. koji se zbijaju u svakom organizmu. brzinu mišljenja. zeludačni sokovi). moći ćete samostalno da odredite parametre svojih životnih principa. Na ovom mestu važno je da se daju najprostiji orijentiri. iza naše fizičke realnosti (tela) je fina materijalna realnost (kvantno polje). Iz toga proističe da je životni princip (doša) Sluzi odgovoran za održavanje oblika našeg tela (kostiju.* Životni princip Sluzi predstavlja sve materijalne tvorevine u telu i prouzrokuje u organizmu hladnoću. koji omogućava da upoznate svoju individualnu konstituciju i da. tetiva. gorčinu (žuč. Životni princip Žuči u telu predstavljen je tečnostima. imunozaštitu. životni princip 180 Vetra nema u telu nikakvih materijalnih elemenata i on prouzrokuje suvoću i hladnoću. Vata). INDIVIDUALIZACIJA LIČNE ISHRANE U„ Velikoj medicinskoj enciklopediji" autor je nailazio na stidljive aluzije o povezanosti individualne konstitucije i hrane. sposobnosti za stvaranje tooplote i za sve cirkulame procese.doše): sluzi. plašljiv je. trudnoća. pa sam predložio. Dakle. elementima koji daju ljutinu. takav čovek je malog ili visokog rasta. ako je Vetar na normali . rokove pojave menstruacije. Učenje ajuverdista o individualnoj konstituciji i međusobnoj povezanosti celog sveta. menstruacija. pati od usporene probave. Životni princip Vetra odgovoran je za brzinu odvijanja najrazličitijih procesa u organizmu i njihovu cirkulaciju. predstavlja kombinaciju ta tri principa.). mišljenje haotično. prosed je ili ćelav. koji se odnosi na individualizaciju. Životni princip Žuči odgovoran je za sve toplotne sposobnosti našeg organizma (termoregulaciju. limfe itd. probavu. Pitta. a varenje praćeno čas zatvorom. orgazam kod muškaraca i žena). svi fiziološki procesi imaju svoj ritam. ispunjeno energijom. Ali. stalno mu je hladno.telo je lako. čovek je preuzbuđen. koje pomoću ishrane možemo dovesti u normal u. oštrinu intelekta. imajući u vidu njene osobenosti. upitnik. na osnovu drevnih ajuverdinih posmatranja. Ako postoji višak navedenog životnog principa. Takvom čoveku U organizmu se stvara toplota. pokriven je mišićima. koja je odgovorna za davanje oblika živom organizmu. Naš organizam. dobru probavu. izbacivanje kamenja i peska. odnosno čine ga kombinacija majčinih i očevih životnih principa. 181 . creva rade pravilno i regularno. odvijaju se blagovremeno (san. čijim lunkcionisanjem se ta svojstva održavaju u potrebnom obliku).

ospamajpo telu. a to.). Sve to sumarno zgušnjava koloide organizma. svi ritmični procesi su poremećeni (nesanica. pamćenje dobro. smanjivanja toplotnih sposobnosti. Sve to sumarno pomaže zadržavanje vode u organizmu. Budući da poznajemo osobenosti svog organizma i svojstva produkata hrane. p r o h l a d n a i vodnjikava po svojstvima (mleko). Telo se previše deblja i otiče od tečnosti. suvoćom u nozdrvama. Ako čovek ima izrazit konstitucioni tip Vetra (Vata). odnosno izluČevinama sluzi. Višak životnog principa Žuči ispoljava se gorušicom. sklon je gubitku tečnosti a hrani se navedenom hranom. Covek te konstitucije je lako razdražljiv. Preuzbuđenost ovog životnog principa (doše) dovodi do služenja celog organizma. Sumarno to dovodi do prekomernog stvaranja žuči (posredno ukazivanje na povećanje raspada eritrocita krvi). prekomernim znojenjem sa neprijatnim mirisom. Razmotrimo taj uticaj na konkretnim primerima. masne naslage optimalne. laka i čvrsta po konzistenciji (suvo voće). sve fiziološke funkcije: imunitet . laka i masna po konzistenciji (pečena svinjetina).).telo je toplo. produkti koji sadrže natrijum). tešku pokretljivost. metabolizam. ostvariti najpovoljnije balansiranje i naći se na vrhuncu zdravlja. produženim i hledim polnim aktom. povrće sa povećanim sadržajem kalijuma. zglobovi su elastični. limfu itd. zatvor. nncelije itd. Ako se čovek koji ima izrazit konstitucioni tip Sluzi (Kapha). ali i izgubiti toplotne sposobnosti i dobru probavu. zimogrižljivost. vruća i suva. 182 Na smanjenje tečnosti unutar ćelija organizma utiče hrana gorkog. sirevi. intelekt mu slabi. izlaže organizam infekcijama i tumorskim oboljenjima. što će se ispoljiti suvoćom u nozdrvama. jačina orgazma su na normali. antagonisti natrijuma). U prilogu je dat pregled produkata. polna aktivnost se dugo zadržava i sve nastupa na vreme. Čovek gubi interes za život. ljutog i oporog ukusa (sveže voće. takvom hranom zaradiće mršavost. turšija. hladna i suva po svojstvima (dvopek) i uz to upotrebljiva u maloj količini. Na povećanje toplote unutar organizma. Ako je Žuč na normali . teška. kisele namirnice). gnojnim čirevima u želucu i dvanaestopalačnom crevu. turšije. prevremenim starenjem ili ćelavošću. m l a d sir). a preko nje aktivnost svih fermenata organizma) i belančevinaste materije (sa kojima se ostvaruju svi životni procesi. navodnjavanje tečnih sredina organizma škrobom i belančevinama.organizam je neobično otporan na oboljenja. mleko. koja pregoreva krv. žuči i sluzi. Ako čovek sa izrazitom konstitucijom Žuči (Pitte) upotrebljava takvu hranu. odsustvo redovnog menstrualnog ciklusa. a posredno i na povećanje metabolizma utiče hrana sa ljutim. možemo svesno. osipanjem po koži. Koža je zdrava i lepa. sa svoje strane. Probava je usporena. probava i asimilacija hrane normalni. gorušicom. a uz to sklon zadržavanju vode i gojenju. koja se može koristiti u većoj količini. on će se ubrzo ugojiti. ona će pobuditi njegova toplotna svojstva. večito nezadovoljan i zajedljiv u odnosu sa ljudima koji ga okružuju. raspoloženje poboljšano. fennenti. kiselog i slanog ukusa (prekrupe. izborom namirnica dobrog kvaliteta pojačati ili smanjiti životne principe (doše). ugljenični gas (reguliše pH sredinu. smanjenom imuno-zaštitom. slanim i kiselim ukusom (začini. Na povećanje tečnosti unutar ćelija organizma utiče hrana slatkog.je stalno hladno. izobličena dužina trajanja polnog akta ka skraćivanju itd. tj. Ako je Sluz na normali . Na polnu funkciju se to odražava prevremenom frigidnošću. koji povećavaju ili smanjuju životne principe (doše) Vetra. Mehanizam dejstva hrane na životne principe (doše) je sledeći: na ćelijskom nivou iz hrane se stvara voda (koja određuje životnu sredinu). meka po k o n z i s t e n c i j i ( k i s e l a p a v l a k a . tj. prevremeni porođaj. Tada će različiti produkti ispoljavati svoj specifični uticaj na trima navedenim parametrima. a takode masna po svojstvu (prženi krompir na ulju od suncokreta). 183 . bude hranio navedenim produktima. um brzo ulazi u suštinu problema. koja se upotrebljava bez mere.

a unutar njih ništa ne pregoreva. alkohol i nikotin razaraju odžas i sprečavaju njegovo lučenje iz druge hrane. bezukusna. DIJETA BLAŽENSTVA Na kraju krajeva sva naša ishrana u s m e r e n a je na održavanje najpogodnijih životnih uslova u ćeliji. paprika (biber). masna . Krug produkata koji se koriste odnosi se na prirodne. zadovoljstvo posebne vrste. Ako se obratimo ajuverdistima. Namirnice moraju da budu sveže i prepremljene na blagoj vatri. riba. kisela. optimizam. a hrana se mora odmah pojesti. za jedan obrok uzimali su hranu u umerenoj količini (prema njihovim preporukama idealno bi bilo kada bi čovek dnevno jeo onoliko hrane. protijevu vodu. „Hrana koja daje dug život. dug život. oni preporučuju da se za hranu koristi kravlje mleko. Od davnina ajuverdisti su navedenu hranu preporučivali svima koji su želeli da imaju dobro zravlje. više se signala blaženstva i sreće šalje u mozak. jaja. snagu. sprečava normalan tok života. koju ajuverdisti nazivaju odžas. Maksimalno dobijanje odžasa postiže se: 1) ishranom svezom hranom prema sezoni i teritoriji gde živimo. Što se više unutar ćelija stvara odžasa. korisna je za Tamas-čoveka. pripada hrani sa odviše kiselim i slanim ukusom. prejedanje uopšte. voće i povrće koje uspeva u određenom području i godišnjem dobu. Kada smo tako izbalansirali svoju ishranu da ćelije ne dehidriraju. davno pripremljeno jelo i industrijska hrana (bombone. radost i spokojstvo mora da bude . svi opijajući produkti i jekovi." U zaključku ovog stava još nekoliko ajuverdičkih pravila. dva puta pripremana (podgrevana) hrana. ne služe. nečista. Doručak treba da bude najlakši obrok hrane u toku dana. koja sadrži malo odžasa. kafa. Stvaranje odžasa pomaže. češnjak. hranljiva. užegnuta. kada je probavna v a t r a najintenzivnija. da se lako vari i da smiruje. ali kao poseban obrok hrane ili u 184 kombinaciji sa kašama od testa (s tačke gledišta pravilne probave to je bezuspešna preporuka). Hrana koja ne daje odžas: meso ptica (živine). keks itd.ukusna. preostala od ranog jutra (pomešana sa ostacima jutarnjeg jela) i nečista hrana. luk. duvan. gorčica. 185 . U t a m a s p r o d u k t e spadali su: govedina. Sledeći odlomak koji smo uzeli iz knjige „Bhagavatgitc" pomoći će nam da bolje shvatimo sve o čemu smo govorili. Kao rezultat toga čovek oseća lakoću u telu. gruba hrana. odstojala preko noći.). Treba večerati pre zalaska sunca i malo da bi se hrana asimilovala pre spavanja. koja se sastoji u pravilnom redosledu upotrebe produkata ishrane i njihovoj kombinaciji. monolitne prekrupe i mahunarke. zdravlje. previše vruća.5. Svu ostalu hranu. ostvaruje se idealni metabolizam. koja izaziva pečenje i bolest. jaja. kakao. dobru probavu. ljuta. Uz to hrana bi trebala da bude lagana. sir. čaj. Gorka. oni su delili na dve vrste: radžas i tamas. harmoniju. koliko može da stane u njegove dve šake). so. prijatna i poželjna za Sattva-čoveka. začini. riba. Stara. sve kiselo ili vruće. teška i masna hrana. pokvarena (odvratnog mirisa). odstojala. životnu bodrost. slana. posebno pirinač i pšenicu. rafinirani šećer. na osnovu kojeg se iz pravilno asimilovane hrane dobija fina materija. Pored toga. U r a d ž a s h r a n u spadali su sledeći produkti: meso. Sattvička (prirodna) ishrana obuhvata sledeći krug namirnica: očišćen istopljeni maslac. oni takvu ishranu nazivajuj Čistom (sattvičkom) i preporučuju da u njoj bude prisutno svih 6 ukusa u izbalansiranom međusobnom stanju. najpre. bistru glavu i fizičku snagu. 2) uzimanjem većeg dela dnevnog obroka za ručak. da pije izvorsku (protijevu) vodu i da upotrebljava produkte u najsvežijem stanju (odmah sa grane ili sa vatre). poželjna je za Radžas-čoveka. kao i sokove od njih. svinjetina. a ne na veštačke i rafinisane. med. orahe i semenke prema mestu b o r a v k a .

Ako se to obavi kako treba. čista jetra asimiluje iz minimuma maksimum.. b) kad obnovimo kiselu sredinu i uspostavimo normalnu mikrofloru u debelom crevu. koje volite i poštujete. uveče ona odlazi u bubrege. ali tek pošto osetite glad. amino-kiseline i sve druge elemente koji se ne usnose hranom. koja podstiče stvaranje ami (sluzi) u organizmu.. Ako postoji makar i mali 187 186 . creva. Zato jedite sami ili sa ljudima. samim tim normalizujemo sve vrste razmene u organizmu. on nije u stanju da odjednom asimiluje svo to bogatstvo. Ako čovek odmah ne pređe na hranu bogatu vitaminima. 6. zapljuskujući želudac. 6) pre jela i posle toga zahvalite majci prirodi za njene darove i cenite ih kao što cenite sebe. Samim tim. Da bi to došlo što pre i ostalo zauvek odreknite se hleba sa kvascem. Ako pogedate na bioritam rada organizma. stvara se dovoljno probavnih sokova.Obavezno očistiti jetru. epitel želudačno-crevnog trakta se valjano obnavlja. . I obratno. Mikroflora će tako dopunski iz biljne sirovine stvarati vitamine. da se energija u probavnim organima nalazi: ujutro . osvrnućemo se na obnavljanje želudačno-crevnog trakta.Od čišćenja debelog creva. PERIODIČNO REGULISANJE PROBAVE Budući da smo mnogo saznali o čišćenju i pravilnoj ishrani. Nikakve užine između jela ne može biti.u želucu. Krv. To se naročito odnosi na starije osobe. 2 . naš organizam će postati manje zavisan od hrane koja dolazi spolja. . a potom u sasvim druge organe. 4) izbegavanjem uzimanja hrane noću. mineralima i tome slično i ne jede je posebno. videćete. Upotreba hrane noću narušava taj ritam. To narušava cirkulaciju energije unutar organizma. dostavlja do njih hranljive materije. obnovićemo imunitet. koji nisu apsolutno povezani sa probavom. koji će štititi naš organizam od tumora i drugih neprijatnosti.u tankom crevu. kiseonik.zaštitne sluzi ima dovoljno.Čišćenje ovog organa daće sledeće probavne rezultate: a) krv će se očistiti od toksičnih produkata.nema ni sekrecije. Druga osobenost čišćenja jetre ispoljava se u normalizaciji venoznog krvotoka. u podne . Ako toga nema u dovoljnoj meri vi odlazite na spavanje sa nesvarenom hranom. koji parališu ćelije želudačno-crevnog trakta .3) uzimanjem hrane svakog dana u isto vreme. koje prolazi kroz naš organizam kao kroz cev. ni peristaltike. jer deo energije mora biti prebačen u probavne organe. 5) negativne emocije nanose štetu probavi.Kada dobro očistimo jetru (otprilike 5-7 puta). gušteraču (pankreas) itd. Od čega početi? 1.

zatvorima ili prolivom. da uspeva na teritoriji gde živite i da se koristi u skladu sa vašom i n d i v i d u a 1 n o m k o n s t i t u c ij o m. l)Jedite u mirnoj situaciji i bez žurbe. jer oni stimulišu apetit. navedeni procesi se usporavaju. bavite se bilo kakvom aktivnošću i ostanite na protijevoj vodi.zastoj krvi. uzaludno je računati na dobro obnavljanje radne sposobnosti celog organizma. To je korisno za probavu hrane. Ispunjavanje svih navedenih tačaka omogučiće vam da preporodite svoj probavili sistem. Zato. Sve se to ispoljava neprijatnim simptomima: gorušicom. Dajemo još nekoliko korisnih preporuka: a) P r e p o r u k e za osobe kod kojih je veoma n a r u š e n r a d p r o b a v n o g sistema. Cilj ove knjige i jeste da razjašnjava. sveže kuvani boršč itd. Posle čišćenja debelog creva i jetre oni moraju da koriste mono-dijetu. a posle toga samo 1-2 međusobno usaglašena produkta. .Maksimalno olakšati rad želudačno-crevnog t r a k t a . izbegavajte različite začine i druge materije (alkoholne napitke). suvišnom ili nedovoljnom težinom tela. Da biste pravilno podesili probavni ritam i jačinu probave. Skoro kod svih ljudi periodično se uočava poremećaj u probavnom sistemu. Sa konstitucijom Žuči dvaput mesečno (stoje poželjno raditi pri napadu gorušice). treba da se uzdržavate odjela u toku celog dana. zakuske između jela. — Ta postavka se sastoji iz mnogih potpitanja. treba koristiti blago obareno povrće ili sveže salate. Na početku takve rehabilitacije tome najbolje odgovaraju sveže isceđeni sokovi od povrća. Ujutru. posle koje se prelazi na individualnu prirodnu ishranu. Lica sa konstitucijom V e t r a mogu podešavati ritam probave jednom mesečno. Još jednom ističemo. nego što je izražen zastoj. Čim se pojave ti simptomi. Pošto lica sa konstitucijom Vetra i Žuči teško podnose uzdržavanje od hrane (što su za njih neprijatni simptomi). produbljuje i argumentuje te postavke. posle salata. posebno šargarepe. Posle toga treba malo da prilegnu. Tome doprinosi žurba u jelu. gubitkom apetita. 3 . čak i ako nemate problema sa tim. odsustvom interesa za hranu. Pred spavanje uradite klistir čišćenja (može i urinom) i rano idite da spavate. lošom probavom. Kasnije. Metod podešavanja ritma probave i njene jačine zahteva od vas tri dana i sastoji se u sledećem: Prvi dan umereno p o j e d i t e . a nešto slabije voćni. koje stimulišu apetit.). blago obareno povrće. Ako nije normalizovan njen rad.glavna žlezda našeg organizma . natašte. uzimanje hrane preko noći. 2) Pridržavajte se pravilnog redosleda upotrebe hranljivih produkata uzimajući u obzir njihovu međusobnu usklađenost. ako se jetra ne očisti na odgovarajući način. j e t r a . Čim sokovi počnu normalno da se asimiluju i pojavi se 188 prirodni apetit. odnosno sposobnost inducirane autolize. a u pojedinim slučajevima to je sasvim beskorisno. da za jedan obrok jedu samo jedan proizvod. 189 . Ne pijte kisele sokove. Kod nekih ljudi je varenje toliko poremećeno i oslabljeno da želudac ništa ne može da svari. Za lica sa konstitucijom Sluzi poželjno je i korisno da to rade jednom nedeljno. Poželjno je za to vreme piti samo protijevu vodu u toplom stanju. tj. 5) Prirodna hrana treba da odgovara godišnjem dobu. treba uspostaviti prirodni ritam probave. U svim slučajevima u početku koristite jela od voća ili povrća (svezu salatu. a pre jela piti gorke napitke. treba pojesti manju količinu monolitnih kaša.povezuje sve njegove funkcije. obavezno treba pojesti 1-3 kašike proklijalog zrna.. Pri tom taj produkt mora da sadrži dovoljno vlastitih fermenata za samovarenje. 3) Jedite samo kada ogladnite. ne može se očekivati od želudačno-crevnog trakta naglo poboljšanje u radu. Ako takvih ekstremnih stanja nema kod vas. 4) Po mogućnosti hranite se prirodnom (sattva) hranom. oni mogu da popiju sveže isceđen sok slatkog ukusa ili da pojedu supenu kašiku meda i popiju čašu tople vode. mnogo više. b) P r e p o r u k e za podešavanje p r o b a v n e „ v a t r e " u s k l a d u sa individualnom konstitucijom. Zatim se može primenjivati đumbirna dijeta. Zaboravite na užine između glavnih obroka hrane.

najbolje je da ponove doručak. Pred ručak ispijte čašu sveže iscedenog soka. 3) Učenje o akupunkturi glasi . koji se obraduju pod raznim uslovima (kiselini ili alkalnim). U komprimiranom obliku to znači da prilagođavamo svoj organizam okolnoj sredini pomoću produkata hrane. Dakle. potom kašu ili meso (ako ne možete bez njega). on ispoljava svoju najbolju 191 190 .Lica sa konstitucijom Sluzi toga dana mogu ništa da ne piju . na 3-4 časa pre spavanja da bi hrana uspela u potpunosti da se svari. Večerajte rano. cigarete narušavaju ritam probave i čine cilj nedostupnim. ali ne i da preopteretite želudac. Ona objedinjava poslednja evropska dostignuća u oblasti ishrane i probave hrane sa istočnim učenjima o individualnoj konstituciji. koje vas spajaju sa svetom koji vas okružuje.svi fennenti u organizmu aktiviraju se i rade na bazi slobodnih elektrona. Iz ovog učenja proističe druga postavka .UPOZORENJE ČITAOCU Knjiga o čovekovoj ishrani koja je pred vama jedna je od najsavršenijih od svih koje postoje u svetu i namenjena je širokom krugu čitalaca. probavi i mikroflori. čaj. Trudite se da uvek obedujete u isto vreme. 7.malo pojedite ujutru. što će dopunski stvoriti uslovni refleks za jelo. Tako nam postaju jasne različite preporuke: gladovati jedanput nedeljno po 24 časa (prema mišljenju Brega). Do večere ne treba ništa da jedete. Sledećeg dana posle gladovanja treba da omogućimo probavi da uspostavi normalan ritam.energija cirkuliše po organima tela određenim redosledom. pojedite salatu (zimi sveže pripremljen boršč ili obareno povrće). A u t o r i tih p r e p o r u k a i n t u i t i v n o o d a b r a l i su za s e b e najpovoljniji režim. Ako su oni izgubili svoju vrednost industrijskom obradom ili na neki drugi način prilagođavajte se tehnološkom procesu. pratiće vas prirodni osećaj gladi . Zato ako se čovek malo kreće i najsavršenija ishrana doneće mu malo koristi. Potom ništa nemojte jesti do podneva. kao i o crevnom hormonalnom sistemu. Otuda. Za one koji su skloni prejedanju. Izbor produkata ishrane za večeru treba da odgovara vašoj konstituciji. Posle uspostavljanja prirodnog ritma probave i njene jačine. glavno jelo za ručak a večera neka bude lagana. suvo gladovanje u toku 42 časa (prema mišljenju Ivanova) itd. 2) Ugoljev nas uči o prirodnoj ishrani. Radi toga popijte ujutru čaj od trava (svaki tip konstitucije ima svoje trave) i pojedite malo vruće kaše. Za ručkom treba da se zasitite. Ne zaboravite: kafa. Imajte na umu biblijsku zapovest: „Ne stvaraj sebi idola".što će im prijati pri raspaljivanju i podešavanju probavne vatre. ali se uvek pitajte da li vam je to potrebno? Bez uzimanja u obzir tog uslova pokidaćete hranljive veze. od toga su imali olakšanje i počeli su da ga preporučuju svima redom bez uzimanja u obzir individualne konstitucije. koji preporučuju? 1) Pavlov nas uči da se na svaki hranljivi produkt za vreme probavljanja izlučuju vlastiti probavili sokovi. Kada se energija nalazi u bilo kom organu. dva istorodna produkta međusobno ometaju pravilnu asimilaciju i varenje. A oni dospevaju u organizam uglavnom na račun disanja i kretanja. šta su neki autori ugradili u osnovu sistema ishrane. u raznim delovima probavnog trakta i u različito vreme.

oni će već dejstvovati na životne principe organizma energetikom svojih ukusa. a drugi u tropskim i da se lnane bananama i urmama (datulama). (Zapažanje autora* da. a rezultat toga je stvaranje mnogobrojne šljake (kamenja. monosaharida. Voće i povrće spadaju. štetna za mene? 192 Da li je pravilno da hrana koja je korisna za jednog čoveka. energija). u kalijevu hranu. Bez prethodnog čišćenja organizma kod mnogih ljudi se ništa sa ishranom. Kao rezultat toga prilagođavanja neki sistemi funkcionišu punom snagom. samo u različitim uslovima. zanemarujući njihovu celinu. već i namenski regulišemo funkcije organizma. iako je rođen sa istim brojem i vrstama organa i njihovim istim funkcijama. Svaki čovekov organizam treba da se njima prilagođava. masnih kiselina.iz ugljenohidratne hrane unutar ćelija se stvaraju voda (životna sredina). ali pre nego što dospeju u krv. drugi se gase. koji se nalazi u hrani. da imamo istu ili sličnu konstituciju.raščlaniti sve na sastavne delove. 1 pokazuje se da je probava hrane kod čoveka prirodno prilagođena toj cirkulaciji. bude štetna za drugog? Zastoje voda hrana za jednog. i zdravlje uopšte. a otrov za drugog? A kalcijum? Fosfor? Natrijum? (Zapažanje autora: odmah se oseća pristup ortodoksalne medicine . Rezultat toga je da neki ljudi mogu da žive u surovim uslovima severa. Svako od nas luči isti broj i vrste probavnih sokova i iste probavne fermente. u podne tanko crevo. 4) Učenje o unutarćelijskom metabolizmu glasi . rani doseljenici iz Evrope u Ameriku nije trebalo da umiru u velikom broju zbog loše probave. 6) Učenje o čišćenju organizma. Ako je čovek navikao da se uveče najede. jednake prohteve u 193 . a shodno tome. i obrnuto natrijum je zadržava. peska itd. ostale su nam sledeće tri. Oni se cepaju u procesu asimilacije i prodiru u krv u vidu amino-kiselina. mi počinjemo život potpuno isto. Sve se to odražava na organima za probavu hrane. a s tim u vezi ni sa zdravljem. Kalijum. da se hrane ribom.). a shodno tome. 5) Učenje o svojstvima produkata ishrane i individualnoj konstituciji čoveka iz Ajuverde. Njihov gastro-intestinalni trakt jednostavno nije mogao da se adaptira na lokalne produkte.) Niko ne postavlja tako apsurdne zahteve. Produkti koji su korisni za jednog i otrov za drugog. Ako bi ova Šeltonova tvrdnja bila istinita. Da li je hrana.) Sve ukazuje na to da smo sazdani na osnovi istih principa.) Svako od nas počinje život kao oplođeno jajašce. tuljanovom mašću. Kada koristimo ta znanja. nikada ne dospevaju u krv kao takvi. a prekrupe u natrijumovu. koje omogućavaju da iz hrane iscedimo maksimum. videćemo da su one zasnovane na učenju Pavlova i na prirodnoj ishrani (prirodnjaci preporučuju monolitne produkte koji uspevaju u mestu gde živimo) i na čišćenju organizma (gladovanjem). neće postići. Kod ljudi postoje iste žlezde i sistemi asimilacije. aktivnosti fermenata unutar ćelije) i slobodni elektroni (tj. Pri takvom pristupu zaboravlja se da hrana na nas d e j s t v u j e e n e r g e t i k o m u k u s a . ali ide jedinstvenim putem evolucije. Nasuprot tome. Potom energija odlazi iz probavnih organa. (Zapažanje autora: da. mi ne samo da individualizujemo ishranu. starosedeoci su živeli bez takvih problema.Šeltona. ugljenični gas (regulator pH sredine. a ostalo u obliku prekrupa. Za bolje razumevanje slabih mesta učenja H. Medu 6 opisanih tačaka tri su najefikasnije. Zato je potrebna ravnoteža pri upotrebi n a v e d e n i h produkata. Učenje makrobiotičara upravo i uspostavlja takvu ravnotežu upotrebom oko polovine povrća i voća.radnu sposobnost. uglavnom. omogućava nam da brzo normalizujemo varenje hrane i kivotok. bolje rečeno svi smo sazdani od istih hemijskih elemenata podjednake proprocije. njegov organizam ne može valjano da preradi hranu. Ako uzimajući u obzir navedene pozicije razmotrimo najpopularnije preporuke u našoj zemlji dijetologa H. korisna za vas.Šeltona navodimo odlomak iz njegove knjige „Ortotrojija". podstiče izbacivanje vode iz organizma. Ipak. k o n z i s t e n c i j o m i informacijom. Ujutru je aktivan želudac. minerala i vitamina.

zamolite da vam donesu čašu tople.Dobro je pojesti tanjir blago obarenog povrća ili boršča. iz organizma mineralne soli i vitamine za svoju asimilaciju.. zgruŠava koloide krvi. Jabuke. i ćelom organizmu iz sledećih razloga: 1.ishrani i da smo stvoreni za asimilaciju i korišćenje istih vrsta i tipova produkata.) Ako bismo posmatrali život i njegove zakone onakvima. Slepo prenoseći njegove pouke i saznanja u Rusiju. (Zapažanje autora: zbog toga što svaki čovek ima ličnu kombinaciju životnih principa. Njegove preporuke u ishrani najbolje odgovaraju državi Teksas. tuljanova mast itd.Dezert posle jela u vidu kolača od jabuka izvlači.štetno je za sve. U želucu će se dugo osećati težina. budući da nisu prošle u tanko crevo. otkrivati njene tajne. podriva leukocitnu zaštitu. te preporuke će biti pravilne ako se uzme u obzir fiziologija probave hrane i individualna konstitucija i ako se pridržavamo sledećeg redosleda: 1.Treba pojesti toplu kašu sa masnoćom (onima koji vole meso dovoljno je parče kuvanog mesa). 3 . „Dok se pripremate za ručak. na račun kojih se vrši pravilna ishrana čoveka najprostijim produktima. oni su strogo individualni.Hleb sa supom samo se potapa. kakvi su u stvarnosti onda bi nam postalo jasno: da ono stoje najbolje za jednog. To otežava njegovo dalje varenje. paradokse itd. koja prouzrokuje leukocitozu. sličnih preporuka je danas sve više i više.godina. Lično sam od Šeltona uzeo pravilnu kombinaciju hranljivih produkata. 2. Može se još mnogo govoriti o ishrani. Nažalost.Treba popiti čašu tople vode (bolje kompota).. 2. 5. Navodimo odlomak iz knjige Dipaka Copra „Idealnozdravlje " u izdanju štampanje „Drvo života". koji žive na krajnjem severu. . U letnjem periodu više koristite povrće. 1992. jagode. Međutim. obareno povrće. Ako je voće i povrće najbolje jelo za čoveka koji živi u tropskim predelima . med. kao i hleb. Jedite produkte koji rastu (a ne one koji se uvoze) u vašem regionu. Pri tom. jer Eskimi daju prednost proizvodima lokalnog porekla: narendano meso.. On nije shvatio razlike u konstituciji ljudi. a jake da smiri. Za razliku od Seltona. (Zapažanje autora: nažalost Selton te zakone idealizuje. ali je bolje ponuditi konkretne preporuke žiteljima Rusije. zemlju sa drugom klimom i drugim osobenostima probave hrane činimo veliku grešku. negiraju mnoge postavke fiziologije probave hrane. Mahariši Ajuverde. U zimskom periodu suvo voće. prvenstveno toplog (kolač od jabuka 194 neuporedivo je bolji od sladoleda. koji se oslanjaju na svojstva produkata i individualnost ishrane. a ne ledene vode i popijte je u malim gutljajima.neka se njime hrane Eskimi. dobro je za sve.Ako se ne odreknete masnoće i pojedete 30-50 grama. on se oslanjao na zastarela shvatanja .Kvasac iz hleba narušava mikro floru i dovodi do disbakterioze.Tanjir vruće supe . On je zatvorio oči pred očiglednim razlikama u ishrani raznih naroda sa različitih strana sveta. u životu je sve mnogo složenije.. koji svojom hladnoćom otežava probavu hrane kod ljudi tipa Vetra). masnoća i dezerta. 4. u kome je više povrća a manje vode. Umesto salate pojedite tanjir vruće supe. u kojoj je živeo i gde je lečio ljude. ali se ne obraduje pljuvačkom..) Selton je problem čovekove ishrane sveo samo na fiziološku probavu hrane." (Primedba autora: slična preporuka Šteti probavi hrane. nemojte se odricati hleba. a shodno tome. počinju da vriju i kvare svu probavu. to će usporiti vaše varenje. ono s t o j e štetno za jednog . Ali. voće. Moskva.snabdeti organizam svim neophodnim.. 1.kuvana hrana. Budite upućeni u sve tajne pravilne ishrane i uzimajte ono što je najbolje i najprihvatljivije za vas. Otuda prohtevi ne mogu biti isti... 2. 3. Kao rezultat te sinteze moje učenje o čovekovoj ishrani ima dosta pristalica u evropskoj i azijskoj dijetologiji. Izuzetak su začini. a iz toga hranljive osobenosti svakog čoveka posebno. a takode 195 . znamo da to nije moguće. on na račun hrane teži da podstakne slabe doše. negirati ulogu (iz neznanja) mikroflore u stvaranju dopunskih hranljivih materija. a od Ajuverde učenje o svojstvima produkata i individualnoj ishrani.

boršČ, šči od njega, tople kaše, orahe. Ljudi, koji su se navikli na mleko i meso, mogu da koriste i te produkte, ali umereno. 3. P r o d u k t e ishrane birajte imajući u vidu ličnu konstituciju (vidi prilog). Poželjno je da u jednom obroku hrane imate polovinu voća i povrća (ne samo svežeg nego i barenog), a ostale treba da čine kaše. Odrecite se hleba sa kvascem, ali redovno jedite 1-2 kašike proklijalog zrna. 4. U toku dana luanite se u skladu sa svojim aktivnostima. Pridržavajte se pravilnog redosleda korišćenja produkata ishrane i njihove međusobne podudarnosti. 5. Periodično Čistite svoj organizam i podešavajte probavu hrane. Poželjno je da to radite u dane posta. Potvrdimo konkretnim primerom preporuke za prirodnu rehabilitaciju o rgan i zrna. A.V. iz grada Stari Oskol u pismu koje mije uputio, kaže: „Bolujem od dijabetesa 7 godina i gljivičastog ekcema 5 godina. Od 15.marta 1992.godine počeo sam da se lečim urinoterapijom. Urin upotrebljavam unutra 3 puta dnevno, a ukuvanim urinom masiram telo jednom dnevno. Sve se odvija kao stoje opisano." Na kraju pisma A.V. me je zamolio da mu dam još neke savete. Preporučio sam mu da se odrekne hleba i da temeljito očisti jetru. U sledećem pismu A.V. me obaveštava: „Od marta 1992.godine isprao sam debelo crevo jedanput, dva puta sam isprao jetru, sproveo trodnevno gladovanje, produžavam da uzimam tri puta dnevno urin. Ekcem se leci vrlo sporo: na dlanovima rukuje uglavnom izlečen, na stopalima nogu je sve gore stanje. U prošlom pismu savetovali ste mi da se odreknem hleba. I da li samo hleba? Mogu li da jedem zemičke i vekne? Ili da prestanem da j e d e m sve: lileb, zemičke, vekne? Ako je odgovor pozitivan za koje vreme? Jer u potpunosti se od hlebnih proizvoda čovek ne srne da odrekne. Bio sam u parnom kupatilu i posle njega sam se osećao predivno, tj. 5 godina se nisam kupao, jer bolujem od ekcema. Tablete za dijabetes ne uzimam od lS.inafta ove godine, a ekcem lečim samo urinoterapijom. Osećam se dobro."
190

Savetovao sam mu da se u potpunosti odrekne hleba, da ga zameni kašama i da redovno čisti svoj organizam. U trećem pismu datiranom 14.julal992.godine A.V. mi piše: „Opisaću rezultate svog lečenja urinoterapijom od 15.marta 1992.godine. Četiri puta sam se lečio gladovanjem: dva puta po 2 dana i dva puta po 3 dana. Od 1 .juna uzimam urin po 5-6 puta dnevno i isključio sam iz lnane hleb i produkte od brašna (testenine). Od poslednjeg pisma 2 puta sam pročistio debelo crevo, 5 puta sam pročistio jetru, jednom isprao bubrege odvarom od korena šipka, pio sam protijevu vodu. Hranim se kašama, salatama, krompirom. K a o r e z u l t a t l e č e n j a u r i n o t e r a p i j o m i z l e č i o sam hemoroide i čini mi se dijabetes, tj., simptomi dijabetesa kod mene se više ne ispoljavaju (znojenje, slabost, suvoća u ustima i div). Gljivični ekcem i dalje imam, ali samo na tabanima." Četvrto pismo poslao m i j e 9.septembra 1992.godine. U njemu kaže: „Dodao sam proklijalo zrno nataŠte, redovno sam stavljao obloge sa ukuvanim urinom na stopala nogu. Mesec dana nisam jeo hleb, zemičke, kao ni testenine, a sproveo sam i jednonedeljno gladovanje. Stopala nogu su se skoro očistila od krasti, a dalanovi ruku su ponovo potpuno čisti." U zaključku, savetujem vam da bolje osluškujete svoj organizam posle upotrebe svake hrane. Analizirajte te osećaje. Isključujte produkte koji posle upotrebe izazivaju u vašem organizmu neprijatne osećaje. Redovno čitajte savete iz ove knjige o ishrani. To će vam pomoći da naučite pravilno da se hranite, promenićete svoje navike u ukusima. Autor ovih redova postupao je tako, jer to za njega niko drugi ne može uraditi. Kao rezultat dugogodišnjeg posmatranja samog sebe zaključio sam da mi najviše odgovara umerena upotreba jela sa preskakanjem večere, tj., dva puta dnevno. Prvo jelo približno od 10 do 11 Časova. Ručak oko 16-17 časova. Pred spavanje čaj od trava. Od hrane mi najviše prijaju salate od povrća i bareno povrće, vegetarijanski boršči, a moje glavno jelo su kaše i hleb od proklijalog zrna. Orahe jedem, ali se ne zasićujem njima. Spremam kaše u vidu pilava sa povrćem (šargarepa, luk i dr.) što mi veoma odgovara.
197

Ponekad natašte koristim sveže mleko. Voće mi prija leti, trudim se da popijem što više sveže iscedenih sokova od jabuke sa cveklom ili od šargarepe. Pijem protijevu vodu, odvar od pelina, odvare od drugih trava. Suvo voće sa kiselim ukusom mi ne godi - odmah mi se skupljaju usta. Uživam samo u slatkom voću: suvom grožđu, suvim kajsijama, mada nešto rede. Rečju, to je i sva moja ishrana. Umesto mesa pijem vlastiti urin nekoliko puta dnevno. Na samoosećanje se ne žalim, ako se malo prejedem - popravljm se vrlo brzo.

8. P R I L O Z I

r

198

199

Prilog broj 1

PRIMERI USPEŠNOG IZBORA LIČNE ISHRANE Najmarkantniji primer individualnog pogotka u svoje doše je Porfirij Kornejevič Ivanov. Sa pozicije doša on predstavlja kombinaciju Pitta Kapha. Na došu Pitta ukazuje njegova seda kosa i odlična probava. Prema kazivanju očevidaca, on je posle dužeg gladovanja seo za sto i jeo je sve što se na njemu našlo: boršč, krompir itd. Takav izlazak iz gladovanja za njega je bio normalan. Na došu Kapha ukazuje divovska telesna grada (snažan kostur), ranije odbolovana angina (nagomilavanje sluzi). Polazeći od toga, za njega su idealna bila ledena tuširanja, koja smiruju došu Pitta, česta gladovanja i trčanje koji su mu pomagali da dovede u sklad došu Kapha. Pri tom, kombinacija tih doša omogućavala mu je da dobro podnosi ne samo h l a d n o ć u (jer Pitta daje toplotu) nego i glad (Kapha omogućava da se podnosi odricanje od hrane i druge tegobe). Pol Brag je takode uspešno primenjivao individualni zdravstveni program. Odnos doša kod njega bio je približno isti kao kod Ivanova - Pitta-Kapha. Pivo, on je čovek sede kose, što ukazuje na Pitta. Drugo, preležao je tuberkulozu pluća, stoje simptom dizbalansa doše Kapha. U svojoj dijeti Pol Breg je izbegavao namirnice koje stvaraju sluz: mleko i mlečne produkte, masti, škrob, da ne bi izbacio iz ravnoteže došu Kapha. Ljubav prema gladovanju i fizičkim vežbama takode su doprineli tome. Aleksandar Aleksandrovič Mikulin akademik, konstruktor avionskih motora, ima više od 90 godina. O tajni dugog života u svojoj čuvenoj knjizi „Aktivna dugovečnost" on piše:
201

da se moram baviti vežbanjem i sportom. Tako je i nastala moja knjiga „Aktivna dugo'večnost". sa podnaslovom „Moj sistem borbe sa starošću". So i Šećer je uzimao u malim količinama. Gladovao je jednom do dva puta godišnje po sedam dana.Pitta. izbegavanje masnog. da se ne smem prejedati.. ." O svom dugom životu on je još zapisao: „Ni moja majka. U svojoj sportskoj karijeri zaradio je više od 15 miliona dolara. Ne poznajući svoje proporcije doša. bodrost.. Otuda su se pojavili višak snage. Nekada prvi reket na svetu Ivan Lencll . upotreba meda i kiselo-mlečnih produkata dovodila u ravnotežno stanje došu Kapha. To znači da i način života treba da bude individualan. a zatim se ineresujem za problem povećanja životne sposobnosti organizma i kao naučnik i kao i nženj er-ko as t rukt or. Da bi bio 203 . oboljenja sa visokom temperaturom. dao je prednost medu. . Smatrao je da je korisno da pije 7-8 čaša tečnosti „za razblaživanje krvi".u svojoj praksi nisam doživeo. Još nekoliko kratkih opaski o njegovoj ishrani. što mi je omogućilo da razradim svoj s i s t e m . Da li se čišćenje podudarilo sa trenutkom narušavanja odvojene ishrane. Redovno se pridržavam tih principa." Napisao je prave reci .treba da bude individualan. Tako je umerena ishrana. niti uzimati alkohol ili pušiti. kod mene se javila želja da analiziram složenu konstrukciju čovekovog organizma. podmlađeno. kao i svi vodeći prirodnjaci. osobenosti. Ali. zatim je pojeo pirošku sa mesom i kod njega se pojavila toliko jaka reakcija pročišćavanja da su ga jedva ispumpali u bolnici. nikada ne insistiram na šlepom pridržavanju mojih saveta. produžavamn da radim. Ipak. Kuvano meso i ribu jeo je u umerenoj količini. ne znam ali da neko tako nastrada zbog narušavanja harmonije u organizmu . O d n e o je p o b e d e na 87 t a k m i č e n j a kupa „Gran-pri". s t o j e podsticala još i upotreba 7-8 čaša tečnosti dnevno. To stanje objašnjavam isključivo time što sam pre 50 godina konačno shvatio da ne smem da živim stihijski. blistavo. Životinjske masnoće zamenio je biljnim uljima (masnoćama). prestanem da starim i da sačuvam radnu sposobnost za sve godine. Svaki čovek ima vlastite navike. Posle čitanja knjige doktora Zamliatta „Institucija odvojene ishrane" probao je da se odvojeno hrani. Taj sistem mi je omogućio da savladam bolesti. Ako su ova tri primera bila iz života čoveka. Pročitao sam sijaset knjiga o tome. On je krupan čovek . tri sledeća primera odnose se na druge oblasti. A menije ipak 90 godina. Na glavi nema kose . on je takođe Pitta-Kapha. životni optimizam. rumeno lice.simptom Kapha. Ipak. Kao što vidite ja sam čio. sačuvao sam svežinu stvaralačke misli. lekara i naprosto mudrog čoveka. on je za sebe intuitivno odabrao navedena sredstva za uravnoteženje doša. takođe simptom Pitta. Ivan Lendl ima jaku volju i velike radne kvalitete. temperament. Mesni buljon je izbacio. Umesto mleka pio je kiselo-mlečne produkte. koje su preda mnom uključujući i vreme u kome živim. Čini mi se da tu još nešto nedostaje za pravilno razumevanje. ili su se drugi faktori nakalemili na to. ni drugi bliski rođaci nisu se isticali dugovečnošću. Sa pozicije doša. Gladovanje je pomoglo da se usklade ne samo Kapha. kada sam teško oboleo i našao se u bolnici. nego i Pitta. da je dovoljno ćelijama stvoriti takve uslove spoljašnje sredine u kojima nove ćelije nastale kao rezultat de ljenja neće izgubiti mlada kvalitetna svojstva svojih srodnika. jer kvasac izaziva vrenje u crevima i guši neophodnu mikrofloru. On je davao prednost presnim lepinjama bez kvasca. Rezultat je bio zapanjujući. ni otac. Trenira 6 puta nedeljno po 4-5 časova svakoga dana. Mikulin je jeo veoma malo i samo kada je bio izuzetno gladan.„Do pedesetog rođendana živeo sam kao i većina ljudi i nisam pridavao poseban značaj fizičkoj kulturi. Smatrao j e . upotrebljavao 202 je odstajali čaj šipka.osam puta je pobeđivao na turnirima „Velike kacige". Trostruki je šampion otvorenih prvenstava Francuske i SAD i dvostruki prvak A u s t r a l i j e . a povrće i kaše mnogo više.

pokreti savršeno usklađeni i brzi. On je svetski rekorder u brzom pamćenju ogromnog broja informacija. prema ličnom kazivanju. Ta ishrana je . . Taj program je pronašao za sebe pre 14 godina. što znatno umanjuje izdržljivost. a izgleda kao mladić od 16 godina. Po odnosu doša to je Vata-Kapha (brzina pamćenja kombinuje se sa čvrstoćom).najkarakterističnije crte Pitta.simptomi Vata.Budući da gladuje jednom nedeljno 24 časa. veselje. Od tada ovaj šampion živi na dijeti Roberta Haasa. pored talenta i volje potrebno mu je još ponešto.sport. nehajno sam im odgovarao: „Ma šta vi znate? Ja bolje znam šta mi prija". Upravo. Zatim j e . Belančevinasti produkti uglavnom utiču na došu Pitta jer dovode organizam do pregrevanja zbog reakcije SDDH. smiruje suhu došu Vata. Sledeća dva i po meseca Lendl se osećao toliko loše da nije mogao da trenira više od 15 minuta neprekidno. neobična oholost i želja da ostanu mladi čitavog života. ostao mu je vučji izgled lica. vitak.jedan od uzroka. Primenjuje odvojenu ishranu. Njegovo telo je u skladu sa ritmom njegove muzike. da su moji roditelji bili u p r a v u " . koji goje. Rumen u licu. „Još su me roditelji kritikovali što se sve vreme hranim u „Mekdonaldsima". muziku. Samo za vreme igara sa velikim preopterećenjem shvatio sam. Kod Majki Džeksona preovlađavaju close Vata-Pitta. on pleni sve oko sebe živahnošću i blagonaklonim pristupom životu i ljudima. Limunov sok koji dodaje vodi za klistiranje stimuliše najslabiju došu Pitta. igru. Svaki čovek može najjednostavnijim postupkom da postigne uravnoteženost svojih doša i da se potpuno realizuje u ličnom životu. Drugi odnosi doša daju i druga ponašanja i naklonosti. Idol svetske estrade Majki Džekson u detinjstvu je bio „debeljuca". Klisitirima pre gladovanja i uz joga vežbe „nauli". pokreti brzi . Izoštren um. Kao svaki mlad čovek.jede voće. izbacio produkte. Odnos Vata-Pitta čini ljude sposobnim da se ispolje u aktivnostima koje traže dinamiku i pokret . crne talasaste kose bez ijedne sede vlasi. 1989. pravilne ishrane i odnosa prema okolini. ali je postao vitkiji i okretniji". jer nam omogućavaju .* Pivu veliku pobedu izvojevao je 1984. Telo mu je vitko. Za sebe je odabrao najbolju varijantu balansiranja doša. A to ponešto je . Pred nama je još jedan primer neobično jake ličnosti — ^4/bert Ignjatenko. Ogromni uspesi potpuno su ga opustošili.sposoban za takvo opterećenje. Doduše. ohol. Na lekarskom pregledu utvrđeno je daje uzrok njegove slabosti j a k a ishrana koja mu je podigla nivo holesterina. kada je pobedio U „maratonskom" meču i osvojio prvo mesto na otvorenom prvenstvu Francuske. koji je sposoban da pretrči na Olimpijskim igrama razdaljinu od 1500 metara — rekao je čuveni Džon Njukomb.godine. Kad god ga pogledam lično se uverim u snagu prirodnih lekovitih sila. i postao je onakav.individualna ishrana. što pijem mnogo koka-kole i gutam druge štetne produkte. estrada. Ivan Lendl je jednostavno ishranom uravnotežio svoje Vata-Pitta. koji je najpogodniji. po navikama sličan demonima „vučji izraz lica". Navedeni primeri očigledno pokazuju koliko je važna p r a v i l n a ishran. Visok. 204 neobično dinamičan i pokretan. povrće. Na Pitta ukazuje svetao ten. koji ne dozvoljavaju pobuđivanje doše Kapha. Navodimo odlomak iz članka „Takav je racionalni Ivan Lendl". ljudi takve konstitucije stvaraju duhovne i materijalne vrednosti čovečanstva.Čžud-Ši" o karakteristikama ljudi Pitta. crne talasaste kose. Prisetite se odlomka iz . koja strogo ograničava upotrebu belančevina i nameće pridržavanje čvrstog plana treninga.. Sa pozicije doša Ivan Lendl predstavlja mešoviti tip Vata-Pitta. „On izgleda kao atleta. kakvim ga znamo Časopis „Eho planete" broj 27. Uravnotežene doše će vas same voditi putem. A njihove drevne karakteristike su: ljudi Vata vole pesmu. Ti ljudi vole da na sebe privuku pažnju. koji mu omogućavaju da u potpunosti potvrdi svoje kavalitete. Na osnovu svojih zapažanja nehotice sam zaključio da su ljudi sa doŠama Pitta Kapha sposobni da akumuliraju i analiziraju svoje iskustvo. Majki Džekson je vegetarijanac . smiruje Kaphu. jer je odbacio namirnice koje su ga izbacivale iz ravnoteže. gordost . blistavih očiju.godina. što je za posao kojim se bave prirodno. Sada ima 46 godina.

čas sporo. PITTA 4. prijatna. Šaka široka. teško se goji i ima probleme sa probavom hrane. svilenkasta ili proseda. Pokreti gipki. San brz. hod lagan. vazdušast. Šaka osrednja. iz kojeg proističu sve naše težnje i intuicije koje se u svemu realizuju preko nas. Pokreti brzi. kosa rida. ali ako na vreme ne jede oseća se razdraženim. 2.da uspostavimo svoju vezu sa Jedinstvenim Poljem. Probava dobra.Fiziologija tela VATA 4. na dodir topla. San normalan. Srednja telesna grada. ćelavost. suvonjav čovek. 5. 2. Tankokošćat. 6. 3. 3. Pokreti uravnoteženi. 2. hod bez žurbe. ispunjen sanjanjem. Procesi u telu teku impulsivno: čas brzo. Kada se taj proces realizacije ničim ne izobličava. čovek živi u harmoniji i raduje se životu. 3. Šaka tanka. Prilog broj 2 UPITNIK ZA ODREĐIVANJE PROPORCIJA DOŠA I . na dodir hladna i vlažna. površan.Spoljašnje osobine VATA 1. 206 207 . 6. hod normalan. II . PITTA 1. KAPHA 1. Širokokošćat i gojaznosti sklon čovek. usporeni. na dodir hladna i suva. Procesi se odvijaju brzo. 5. Bez obzira na normalnu ishranu.

Brzo shvatam informaciju i brzo je zaboravljam. Informaciju usvajam teško. Pitta i Kapha i pogledajte.Psihologija i umne sposobnosti VATA 7. Dijeta i hrana. n a p o m e n e : preporučuje se upotreba toplih. Uznemirava me kišno vreme. naročito vlažno godišnje doba. KAPHA 7. Informaciju pamtim različito: povremeno vrlo dobro. Spava više od 8 časova. koje smatrate da vam odgovaraju. osećaj hladnoće u telu. kijavica i šlajm. Loše podnosim vrućinu. Ako je suma jedne doše veća za 10 ocena od najbliže.ta karakteristika je kod vas najbolje izražena. Spokojan i nerazdražljiv (teško izvesti iz takta). 6. 9. kompaktnih. Prohladna. 4 . Patim od različitih upala propraćenih temperaturom: gorušice. san spokojan. čira na želucu. 9. 5 .dobro izraženo. mekih produkata i napitaka. 1 . Regulisanje doša sa svoje strane dovodi u poredak fiziološke funkcije. Napomena: Ocenjivanje se vrši po svim pitanjima i za sve tipove doša (MS). Bez obzira na lošu ishranu. PITTA 10. 3 . artritis. ona kod vas preovladava i vi pripadate monodošnom tipu. 8. 12.ima. IV . a povremeno sa teškoćom („ne ulazi u glavu"). depresija. ako su sume dve doše približno jednake. koje se preporučuju pri pobuđivanju d o š e V A T A ili kada ta doša p r e o v l a d a v a u n a š e m organizmu. godišnja doba i podnošenje bolesti VATA 10. Ocene po petobaliiom sistemu: 0 . nemasna. ako su sve tri približno iste. III . jedem umereno.„torokušom". Slabo podnosi hladno godišnje doba. Trudim se da budem tačan i organizovan. ali slabo. 12. 2 .Prvenstvena ishrana. zimi koža postaje suva. Procesi u telu spori. 5. 8. voli mnogo da jede. 8. zatvori. Upišite ocene. Topla. spadate u dvodošni tip. Teško se odlučujem na raznovrsne poduhvate. Pieo209 .KAPHA 4. PITTA 7. suvoća kože. Zatim posebno saberite ocene doše Vata. ali je zato dobro pamtim.nešto kod vas ima. možemo pristupiti regulisaju doša.karakteristika nije za vas. KAPHA 10. koje one kontrolišu. goji se i teško gubi težinu. koja doša ili doše sumarno preovladavaju. bledilo kože. jedem malo. Topla. 11. uznemirenosti i razdražljivosti. Ljudi me smatraju velikom pričalicom . masna. 9. 11. 1. Užurbanost. Mogu lako da se naljutim zbog sitnica. Gojaznost. 208 REGULISAJNJE DOŠA POMOĆU ISHRANE Polazeći od prethodnog. 12. Opšte. mršavost. Meni su svojstveni entuzijazam i živost. 11.srednje izraženo. masne hrane. vi ste uravnoteženi tip. suva. leti se brzo umaram.

prirodni sirupi. cimet. Supe: od graška. šećer od trske. dumbir. Biljne masnoće: izbegavati sve. mumije i mošus. slanim i ljutim ukusima.porodica celera). gorak i opor. mahuranarke. proso. pelen metlasti. ovčetina. maslačak. riba. kardamon. cvetovi šipka. loćika. loćiku. beli pirinač. kupus. raskvašeno suvo voće i kompot od njega. slez. rakovi. svinjetina. dinje. krupnolista čemerika. biber. Orasi: sve vrste. hladna voda. cimet. raž. čaj od nane (mente). kunić. lubenice. proso. Prekrupe: pšenica. prvenstveno tečna hrana i napiei. Biljne masnoće: sve vrste.'Koriandar. muškatni orali. češnjak. morski produkti. Oni osećaju naglo smanjivanje energije u drugoj polovini dana. mlad krompir. med. dinje. Supe: supa od suvog brašna. celer i pasulj. pretopljeni maslac. naročito slada. Povrće: tikva (bundeva). Pivski kvasac.zova (bazak). krastavci. fenhelj (foeniculum vulgare . spanač. dinstani luk. mirodija. Hrana životinjskog porekla: guska. hladna hrana. lan u zrnima. Zaslađeni produkti: izbegavati sve. kardamon. Ukus prvenstveno sladak. osim meda i crnog sirupa. mesni buljon. visoki devjasi (omari). Prekrupe: pririnač. suva hrana sa preovlađujućim kiselim. ječam. Možete jesti dok se ne zasitite.vladavajući ukusi u hrani su: sladak. ferula. jabukov sok. patka. Trave i drugo: slad. slan i kiseo.kupus. Zaslađeni produkti: svi. Zaslađeni produkti: crni sirup. Životinjski produkti: govedina. ćuretina. belance od jaja. žalfija. Orasi: izbegavati sve. Životinjska hrana: piletina. loćika.koje se mora dobro pripremiti). Trave i drugo: Šlemnik. suvi produkti. šargarepa. špargla. 211 . Začini: paprika. grašak. ovas. kleka. Dijeta i hrana. ljutić. Začini. ovas. kora od hrasta i žir (želud). krompir. Opšte napomene: prohladna. opor i ljut. cvekla. 210 Povrće: sve povrće uzimati u sirovom stanju . bor. j a b u k e . Mlečni produkti: mleko. so. žalfija. jaja. maslac. karanfilić. malina. Voće: slatko voće. pšenica. ohlađena prokuvana voda i posebno pivski kvasac. Prekrupe: kukuruz. kuvanje . piletina. zrna slačice. supa od češnjaka. perŠun. češnjak. Dijeta i hrana koje povećavaju došu PITTA Opšte napomene: vruća. kim. Začini: luk. Mlečni produkti: izbegavati sve. Povrće: podvrgnuto slaboj termičkoj obradi (dinstanje. koje se preporučuju pri pobuđivanju doše PITTA ili kada ta doša preovladava u našem organizmu. Dijeta i hrana koje povećavaju došu VATA Opšte napomene: laka dijeta ili gladovanje. Voće: suvo voće. Biljne masnoće: sveže ulje od maslina i suncokreta. termopsis. peršini: koren i zelen. Prekrupe: ječam. Mlečni produkti: svi mlečni produkti. Bungeova paprika. sofora. krastavci. nar. Voće: sve slatko voće. masline. Dopunske preporuke za tip Vata. lubenice. Preovlađujući ukusi: gorak. m a h o v n i c a . supa od koprive. krompir. cvetovi i plodovi šipka. raž. kruške. zmajeva glava. proklijala pšenica. proklijala pšenica. lincura. konjetina. Trave i drugo: šlemnik. tamni pirinač. heljda. kukuruz. žutikovina. Treba popiti čaj od navedenih trava. biber (u maloj količini). 2.

Mlečniprodukti: kiselo-mlečni proizvodi, sir, mlaćenica, kisela pavlaka (vrhnje). Zaslađeni produkti: med, crni sirup (sirup od borovnice i si., MŠ). Biljne masnoće: bademovo ulje, sezamovo, kukuruzno i užegnuto ulje (mast). Voće: grejpfrut, kisele pomorandže, dunja, oblepiha (hippophae rhamnoides), limun, drenjina i ostalo voće kiselog ukusa. Povrće: ljuta paprika, rotkvica, paradajz, cvekla, luk (isprženi luk ima suprotna svojstva). Začini: dumbir, kim, karanfilić, so, seme celera i slačice, biber, dugačka paprika (feferonka, MS). Orasi: badem, kikiriki. Životinjska hrana: govedina, žumance od jaja , mast i crveno meso, ovčetina, riba, morski produkti. Supe: supa od koprive, supa od rotkvica. Trave i drugo: maslačak, slez, seme nara, air (acorus calamus), ferula, kafa. Treba zapamtiti, da telo od viška luane Pitta može dobiti kiselinu. 3. Dijeta i hrana koje se preporučuju pri pobuđivanju doše K A P H A ili kada ta doša preovladuje u našem organizmu. Opšte napomene: topla, laka hrana i napici. Ukus - gorak, ljut, opor. Trudite se da se ne zasitite. Prekrupe: ječam, kukuruz, proso, heljda, raž, ovas. Mlečni produkti: mleko sa malo masnoće, svež maslac, surutka od sira. Zaslađeni produkti: med. Biljne masnoće: užegla mast (ulje). Voće: jabuke, kruške, nar, mahovnica, grožđe, urma, dunja, oblepiha. Povrće: rotkvica, krompir, šargarepa, kupus, luk, patlidžani, zeleno povrće, loćika, tikva (bundeva), celer, spanač, peršun, mahunarke, grašak.
212

Začini: svi začini, osim soli. Životinjska hrana: piletina, ovčetina,jaja, kobasica. Trave i drugo: slad, pelen, bor, kiseli devjasil, seme nara, stipsa, nišađor. Dijeta i hrana koja povećava došu KAPHA Opšte napomene: obilna, masna hrana, hladni produkti i napici. Preovladujući ukus hrane - sladak, slan i kiseo. Prekrupe: pirinač, pšenica, ovas, lan (semena). Mlečni produkti: mleko, sir, kiselo-mlečni produkti, mlaćenice, pavlaka (vrhnje), kisela pavlaka i maslac. Zaslađeni produkti: svi, osim meda. Biljne masnoće: sve, a takode koštana srž i mast. Voće: slatko voće, lubenice, dinje itd. Povrće: paradajz, krastavci, slatki krompir, rotkvica, repa i sve ostalo Širokolisno povrće. Orasi: svi. Začini: so. Životinjska hrana: govedina, svinjetina, kobasica, guske, patke, riba, rakovi, piletina. Supe: mesni buljon, supa od graška, supa od koprive. Treba zapamtiti da prestimulacija Kapha prouzrokuje sluz u telu, naročito u gornjem delu t e l a - plućima i nosnoj duplji. Budući da ste uz pomoć upitnika odredili kome tipu pripadate: monodošnom, dvodošnom ili meŠovitom, odaberite odgovarajuću dijetu i namirnice. Ako preovladava Kapha, opredelite se za prvu varijantu, a hranu iz druge varijante uključite samo po potrebi. Isto važi za Vata i Pitta - uzmite prvu varijantu, a drugu koristite po potrebi. Ako pripadate uravnoteženom tipu, tada u istoj meri koristite sve što se odnosi na Vata, Pitta i Kapha. Ali, u praksi su ne samo monodošni nego i uravnoteženi tipovi, srećom vrlo retki jer mahom preovladuju mešoviti. Razmotrimo takav slučaj na mom primeru. Prema upitniku, moje ocene su raspoređene na sledeći način:
213

I - Spoljašnja obeležja 1. pitanje » „ 5 5 4 4 0
2

1. pitanje 2. „ Vata
3. „

2 2
2

Kapha

2

3.

IV - Prvenstvena hrana, godišnje doba, podnošenje bolesti Pitta 1. pitanje 2. „
3. „

2

1. pitanje »

3-

5 4
3

Vata

2

1. pitanje » „

0 0 0

Kapha

3-

1. pitanje 2. „
3. „

3 2
3

Pitta

2

II-Fiziologija tela 1. pitanje »

3 4
2

Vata

1. pitanje 2. „
3. „

2 1
3

Kapha

3-

Ukupno:
2

Vata - 45, Pitta - 38, Kapha -16.

1. pitanje » „

4 4 4 2 0
2

Pitta Ako bi sve to izrazio u procentima (sabiranjem 45 + 38 + 16 = 99, skoro 100), ispada da u svakodnevnom jelovniku treba da koristim 4 5 % produkata smirujuće dijele Vata; 3 8 % Pitta i 1 6 % - K a p h a . Ako bih to izrazio u sekundarnim ukusima, dobio bih 4 5 % slatkog, 3 8 % - kombinovanog ukusa od primarnih: slatkog, gorkog i oporog (u sekundarnom to će biti 19% slatkog i 19% - kiselog) i 16%) - gorkog. Naravno, postoje i neke nijanse, ali polazeći od simptoma pobuđivanja doša, vi ih možete lako regulisati i postići potreban balans. Procenat toplote ili hladnoće hrane, izračunava se na sledeći način: 45%> + 16% = 61%o treba da čini toplo jelo. Jer, doše Vata i Kapha su hladne i mogu se lako pobuđivati od hladne hrane, a 3 8 % prohladna - za uravnotežavanje doše Pitta. Približno se, takođe, može odabrati hrana i prema drugim pokazateljima: koliko prekrupe, tečnosti i salata.
215

3-

2

1. pitanje »
»

Kapha

3-

III - Psihologija i umne sposobnosti 1. pitanje «

2

4 3
3

Vata

3-

2

1. pitanje " „

4 4 4

Pitta

3214

Regulisanje treba početi od preovladavajuće doše ili doše Vata (pošto je ona glavna za sve), a zatim regulisati ostale. Ako ništa ne postignete regulisanjem, potrudite se da u toku dana hranom unesete svih šest ukusa. Posle 3-4 nedelje sve počinje da se izjednjačava. Kriterij um da ste neophodnom ishranom i ukusom pogodili u došu, biće prestanak simptoma pobuđivanja te doše, dobro samoosećanje i bolje raspoloženje posle jela. Ako niste pogodili, vama se spava, osećate nezadovoljstvo, teskobu, a takode simptomi pobuđene doše se ne smanjuju. Radi tačnijeg pogađanja u došu postarajte se da u jednom obroku upotrebljavate podudarne produkte prema osobinama (toploti, masnoći itd.) i prema njihovim sekundarnim ukusima. Nemojte zaboraviti ni evropske preporuke o uzimanju tečnosti i voća.

Prilog broj 3

GREŠKE PRI PRELASKU NA PRIRODNU ISHRANU U PRAKSI

Covek je sposoban za velika dela. Eto zašto treba da želi da izmeni oblik svoje prirode i da njenu disharmoniju pretvori u harmoniju. I.I.Mečnikov

Prvi slučaj. - Žena, koja je imala problema sa zdravljem, pročitala je Šeltonovu knjigu i prešla na sirovi dnevni obrok. Pošto nije dobila željene rezultate, odlučila je da se vrati na uobičajenu ishranu, ali je umrla od iscrpljenosti. Trebalo joj je oko tri meseca da se vrati na uobičajenu ishranu. Gde su uzroci takvom stanju? Prvo, dnevni obrok od povrća bio je za nju potpuno neuobičajen. Podsetite se rečenice iz ,,Cžud-ši": „Neuobičajena hrana je takođe otrov". Prema savremenim shvatanjima, fermentacioni sistemi probavnog trakta trebali su da se prilagode na probavu nove, kvalitativno različite hrane od prethodne. Prirodno, taj proces zahteva određeno vreme. Zbog toga se u početku hrana jednostavno nije varila, niti se asimilovala. Drugo, kod nje nije bila pročišćena jetra, zato čak i ono, što se asimilovalo, nije prolazilo kroz jetru, već je išlo uokolo. H r a n a koja nije prošla obradu u jetri strana je našem organizmu. Kod prljave jetre uvek postoji skrivena portama hipertonija, koja dovodi do zastoja krvi u želucu, slezini,
216 217

isključujući u početku najštetnije produkte: meso. telo je bilo otečeno i „vodnjikavo". jedrije zdravlje. koja je počela aktivno da alkališe jako zakiseljeni organizam. organizam se toliko iscrpio. Dok je trajalo to prilagodavanje na novu i obrnuto na staru hranu. takode. da smanjuje ishranu 218 -javljala se gorušica. Samo što je probala da guta sažvakanu hranu. kao ranije. u običnim biljnim produktima ishrane (kupus. Mikroflora creva j e . ona j e pokušala da se vrati na uobičajenu hranu. počela je da uočava da više nema onu lakoću.0. povrće. prestala je da uzima hranu. Creva. Kao rezultat toga kod nje su se zagušile janske funkcije organizma. Da bi otklonila slične pojave. „vodnjikavo". Po pravilu. telo je postalo nekako teško. setno stanje uma. Ali. koja su ranije radila jedanput u tri-šest dana. što predstavlja kočnicu za sintezu novih probavnih sokova. tim više Što neki 2 3 219 . Mi već znamo da većina voća i povrća (naročito kiselog ukusa) čine Inj. na što su ukazivali sledeći simptomi: zatvor. stoje ona na kraju i počela da radi.) sadrži se ne takva već veća količina vitamina grupe B. C . masti. beli hleb. B .0. brzo zamaranje. Ona je počela da upotrebljava purgative prirodnog porekla. nisu ništa dala. Inj . Sumarno. kod nje se pojavio spazam probavnog kanala.kaše. Nikakvo lečenje nije pomoglo. da nije podneo taj eksperiment.voće. Dobila je novu snagu. budući da nije postigla željeno.7 mg. brižljivog žvakanja. jetre i odvojene ishrane oseća se dobro. . Četvrto. Postoje produžila da se pojačano hrani svežim sirovim namirnicama. previše nervozna. meso. ona je prevela svoj organizam na injsku stranu. a ne izbacuje iz sebe u isitnjenom obliku kroz čmar. „vodnjikavost tela". Njena radna sposobnost se naglo smanjivala. Gde je uzrok svemu tome? Režim ishrane te žene najtipičniji je primer nepridržavanja principa Inj-Jan.gušterači (pankreasu). keks itd. Približno posle godinu i po dana počeli su da joj se kvare zubi (krunio se emajl). Treće. nervozna. Tokom nekoliko meseci ona se hranila maslacem i sirovim jajima i pila dosta tečnosti. Takva jednostrana ishrana prouzrokovala je kod nje jaku iscrpljenost (izgledala je kao „olinjala mačka"). koja su obavljena kasnije. B . mikroflora creva takode treba da se preusmeri na novu vrstu hrane. ona ga je dovela na normalu (stanje ravnoteže između Jau-Inj naziva se Den). Staje uzrok tome? Očigledno da se takvi ljudi ne pridržavaju pravila balansiranja produkata. Posle obavljenih čišćenja i promene ishrane. To je tako na nju uticalo d a j e odlučila da u potpunosti pređe na sirovu hranu i ishranu sokovima. ujutru ili u toku dana oni neprestano kašljucaju. Dalje. tankom crevu. Organizam je spontano počeo da traži janske produkte. Staje trebalo uraditi? Prvo pročistiti debelo crevo i jetru i postepeno preći na novu ishranu.25 mg itd. Ipak. U početku je ona bila veoma Jan . do 1 litra). krunjenje zubnog emajla. počela su normalno da rade. ali su se za to vreme fermentativni sistemi na neki način prilagodili novoj vrsti hrane.mršava. izbavlja se od svih bolesti.6 mg . Drugi slučaj. šargarepa. creva su prestala da rade regularno. A i D.6. Jan . postala je nestabilna i plačljiva. voće itd. Posle serije ispiranja debelog creva i prelaska na svezi biljni dnevni obrok sa uzimanjem veće količine svežih sokova od povrća (uglavnom od šargarepe.Mlada žena. bilo je potrebno da uravnoteži produkte Inj i Jan. zato se kod nje pojavljivala gorušica na te produkte. ograničena u proizvodnji potrebnih vitamina. ..6 mg. počela je da se zamara. ovaj prelazak obično traje 1-2 godine! I vi ćete tek na kraju osetiti da vaš želudačno-crevni trakt probavlja sirovu biljnu hranu. smrću i tome slično. naročito kiselim voćem. što takode zahteva vreme. Za dobijanje 1000 kilokalorija iz 250 grama belančevina ili ugljenih hidrata treba rashodovati znatnu količinu biološki aktivnih materija: vitamina Bi . počela je brzo da se popravlja i već posle 2 meseca je „letela". trebalo bi se već privikavati na staru hranu i ponovo se prilagođavati.Većina ljudi posle čišćenja debelog creva. posle tri meseca. a odvikli su se od stare. Treći slučaj. Čak i nekoliko čišćenja jetre. čudeći se nagloj promeni.

do zasićenosti. Zatim ponovo ide standardni skup produkata (sačinjen od sveže prirodne hrane). okrivljuje sebe zbog neuzdržanosti. govoreći da ponekad uzima meso kada mu organizam to traži. Kako se boriti sa stalnim iskaŠljavanjem i curenjem nosa? Narodna medicina odavno koristi hranljive dodatke. Takav postupak potpuno ju je uravnotežio i sve je bilo normalno.. Čovek jede svoj standardni dnevni obrok . one ispadaju iz ravnoteže pri emocionalnom uzbuđenju i menjaju svoje aktivnosti pri promeni godišnjih doba. Povremeno. Ako želite to da postignete koristite više dodataka i sveže iscedenih sokova od povrća. neće se javljati osećaj gorušice. a svežim povrćem on se ne unosi. koje se znatno bolje asimiliraju. On je tako razvio svoju osetljivost. mi unapred snabdevamo organizam svim što mu je neophodno. 12 Šesti slučaj. masnoće itd.. Kada organizam dobije sve što mu je potrebno. posle takve gorušice on se oseća loše.mi asimilujemo tačno onoliko hrane koliko u njoj ima vitamina i fermenata. prestrojio i postao je mnogo osetljiviji. Za otklanjanje anemije najbolje je potpuno izostaviti proizvode koji sadrže pekarski kvasac (sve vrste peciva). Avaj. koji izvanredno popunjavaju mikroelementni sastav organizma. Čovek ponovo jede i tako bez kraja. a nekada i duže. pekarski kvasac sprečava da crevna mikroflora sintetizuje vitamin 13 . Posle nekoliko godina takvog režima dnevnog obroka oni su sa zaprepaštenjem utvrdili da pate od anemije. To je trajalo oko 10 godina. prepunjava ga i izbacuje kao si uz preko disajnih puteva. dobija se sledeća slika . hleb.salate. zeleni. Peti slučaj. da tačno zna. gladuje danima. On se očistio i počeo postepeno da 221 . uzimajući pri tome 2-4 puta 220 nedeljno hleb sa kvascem. Pažnju na to skreće i naš ljubitelj sirove hrane Aleksandar Čuprun. Ili. jaja i mlečne proizvode da su tada vegetarijanci i da mogu da jedu kaše. Organizam mu ponovo osećajem gladi signalizuje da u krvi nema određenih materija. Na taj fenomen je ukazivao Pol Breg. Četvrti slučaj. nego stoje bio ranije. Ispijajući natašte 100-200 grama pivskog kvasca.salatu od kupusa sa nekoliko vrsta začina. Organizam se za to vreme očistio.Neki ljudi smatraju da su oni normalno prešli na prirodnu ishranu. Kako se to dogodilo kada su se pravilno hranili? Jednostavno. koji u izobilju sadrže i mineralne materije.misle da ako ne jedu meso. pri promeni godišnjeg d o b a ona se osećala loše. Preostali deo se taloži na zidovima debelog creva kao talog. i vitamine. Sedmi slučaj. Prisetite se doša i na vreme ih regulišite. a da bi je otupila ponekad je koristila mesne i druge produkte. Taj uravnotežujući produkt za njega su cvetni prah i sokovi od povrća. u radu „Naučite da se hranite".Opisani efekat nedostatka prirodnih vitamina i mineralnih materija često prouzrokuje gorušicu. on se prejeda. C e s t o stvaranje g a s o v a p o s l e j e l a ukazuje na taj nedostatak. novo nezadovoljstvo . a u svoj dnevni obrok uvesti što više namirnica bogatih vitaminom B12 uz njegovu pravilnu upotrebu. a drugi deo se upija u krvotok i taloži se po ćelom organizmu. i mnogo toga drugog. koji su veoma bogati vitaminima. kada oseti daje to ono što mu treba (stimuliše slabiju došu). kada se pojavi osećaj gladi. To je objašnjavala svojom povećanom osetljivošću.Žena je samostalno prešla na sirovi dnevni obrok. na kome se produžava razmnožavanje patogene mikroflore. Po pravilu. MŠ) itd. u kontaktu sa ljudima. Zatim. dve-tri vrste prekrupe i ne dobija ono Što mu je potrebno. Organizam osećajem gladi signalizuje nedostatak određenih materija. .Muškarac srednjih godina odlučio je da prede na prirodnu hranu. Najprihvatljiviji medu hranljivim dodacima su pivski kvasac i proklijalo zrno.gorušica (žgaravica. Osetila je veliko poboljšanje i osećala se odlično. Instinktivno ta žena je za sebe izabrala produkte. . Kako protumačiti taj fenomen? Sve je u došama. kojom vrstom hrane može najbolje da uravnoteži svoje ponašanje u konkretnoj situaciji. koji uravnotežuju pobuđene doše. kaše itd. Savet koji smo naveli odnosi se na ljude koji su postigli napredak u ishrani. . počinje uobičajeno jelo .

prema stepenu ozdravljenja organizma. pojačane primene terapije sokom.. ostavljajući sve stoje potrebno u krvi. se ispoljava u vidu lekovitih kriza . sve je u najboljem redu. Imajte na umu d a j e to lekoviti proces i da na taj način svoj organizam čistite. Sirova biljna hrana. a posle 6-9 meseci potpuno će nestati. Na krize čišćenja ukazivali su mnogi vodeći prirodnjaci: Pol Breg. posebno vezivno tkivo. da bi očistio krv.. U zavisnosti od vašeg zdravlja i oboljenja.koji je on uzimao u detinjstvu. Kada se vratio na režim prethodne ishrane. i zaudarale su na galazolin. Takvo lučenje šlajma može trajati godinu i više dana. Nemojte to zaboraviti. posle tri meseca. mada ne u tako velikim količinama kao na početku. krv prolazi kroz bubrege. koje barijere postoje u našem organizmu. ako mokraća poprima boju cvekle. Kod mene je lek galazolin izlazio iz gajmorovih sinusa 6 godina posle sprovodenja prirodne dijete. znači d a j e vaš želudačno-crevni trakt u lošem stanju. Iskoristite ih kao putokaz na putu ozdravljenja. na račun druge hrane. koncentriše šljaku i štetne materije (ranije unesene lekove) na bilo kom mestu. zahvaljujući primeni soka od cvekle može se kontrolisati tok ozdravljenja navedenih organa. U nekim slučajevima nastaje toliko obilno izlučivanje šljake. ako se u krvi nalazi mnogo obojenih čestica. pravilne upotrebe namirnica boja će slabiti. proliv. Posle izvesnog vremena kod njega je počeo da izlazi šlajm kroz nos i iz pluća. Sline su bile tečne (žitke). a drugi put.povišena temperatura. a nepotrebno izbacuju iz organizma. Šlajm je neprekidno izbacivao nekoliko dana. Osim soka od cvekle. on više nije želeo da eksperimentiše. Ovde se odvija vrlo interesantan proces. povraćanje. pa je lučenje šlajma prestalo. organizam pri pravilnoj ishrani skuplja dopunsku snagu. koji rade kao filteri. Organizam ponovo prelazi na program p r e t r p a v a n j a nesvarljivog. On nije bio bolestan. da se ne plašite toga i da ni u kom slučaju ne odustajete od odabranog režima. takode. a otuda dospeva u jetru. Zato i bubrezi ne funkcionišu na pravi način. Izlazak hroničnih oboljenja iz organizma. Ako u tom periodu uzimate ponovo kuvanu hranu. To se kod mene desilo dva puta. To mu je dosadilo i on se vratio prethodnoj hrani. a zatim ih jakom reakcijom čišćenja izbacuje napolje. U početku će se mokraća farbati izrazito jako. Dalje. Ako se ne boji. kao voda.. Žorž Osava. pojačano izbacuje iz nje šljaku sa mesta njihovog skladištenja. jetra radi slabo. ona prekida taj proces i sline nestaju. Zatim se ponovo opredelio za sirovu hranu. Sve to odmah dospeva u krv. Razmotrimo staje narušeno. Otuda je vrlo važno da znate šta se sa vama dešava. on je blago rečeno slab. koji ukazuju na proces ozdravljenja. Prema tome. ali se lučenje šlajma ponovilo. da ga prate burne pročišćavajuće reakcije . U dopuni ovom prilogu opisaćemo simptome. Navedimo neke od njih: 223 . sok od cvekle je pokazatelj zdravstvenog stanja glavnih organa: želudačno-crevnog trakta. nego da pomognete svom oganizmu gladovanjem ili smanjenjem dnevnog obroka. Taj proces traje nekoliko godina.komplikacija tih bolesti sa njihovim naknadnim nestankom. odakle se izbacuje kroz pluća i nos kao sluz i mutna mokraća. Dalje kroz jetru ili mimo nje krv se raznosi po ćelom organizmu. a zatim u trenutku krize izašla napolje. Prvi put kriza čišćenja je trajala oko četiri dana. Sok od cvekleje najbolji indikator o tome da lije i koliko je zdrav naš želudačno-crevni trakt. jetre i bubrega.. Sta je uzrok tome? Naš organizam je prepun sluzi. Ponekad. Dakle. 222 prikupila iz celog organizma i skoncentrisala se u debelom crevu. oko tri dana. Herbert Šelton. Iz šupljine želudačno-crevnog trakta sok cvekle se upija u krvotok. Ako posle uzimanja dve supene kašike sveže iscedenog soka od cvekle vaša mokraća posle izvesnog vremena ima boju cvekle. ospe na k o ž i . Potom. postoje i mnogi drugi pokazatelji o tome da li ste na pravom putu ishrane. koja ozdravljuje unutrašnju sredinu organizma. Suren Arakeljan.povećava dnevni obrok sirove hrane. Polu Bregu je trebalo pet godina strogog režima ishrane i gladovanja da bi se živa sastavni deo leka kalomelj .

na dva mesta odjednom.Moguća je i sledeća vrsta čišćenja . Pčelinju maticu hrane matičnim mlečom. vid. 5.Treba ukazati na još jedu etapu čišćenja. Iz brošure Grigorija Zaharoviča Pichelaura „Rasti do sto godina. 6. posebno na prehlade. Navedimo i nekoliko primera koji su bliži nama. iz ušiju se luče sumporni čepovi. a zatim se hrane nektarom cvetova i m e d o m . 2. Na njega mnogo manje ispoljava rušilački uticaj. 8. Nestaje neprijatan miris iz kože. manje vremena je potrebno za san.. . Ostaje vrlo malo lučenja iz bronhija i nosa. . 3. Pčelinja matica živi oko 6 godina. Brže zaceljuju rane (bez gnojenja). . Kao Što nam je poznato. čulo mirisa.Oslobađajući se bremena toksina i šljaka. životni vek pčelinje matice je približno 65 puta (!) veći. sluh. što se vidi po lepoj roze boji. 7.Brže rastu kosa i nokti na prstima i uz to njihov izgled je lepši i zdraviji. To traje dosta dugo. čovek prestaje da oseća svoje telo i oseća se zadivljujuće lako i poletno.Koža je čistija. Organizam postaje otporan na različita oboljenja. Primer je upečatljiv. Prilog broj 4 ISHRANA I ŽIVOTNI VEK Razuman čovek juri ne za onim sto je prijatno. približno kroz godinu-dve. jer 225 224 . manje je mitesera i bubuljica. tj. Dugovečni starci su sami došli do pravila da se treba hraniti produktima područja gde žive. u ravnici ili na planinskom delu Kavkaza. glava je sveza i bistra. neočekivano. U Bibliji je opisan patrijarh Maf'usail koji je živeo blizu 900 godina. 4. 2-6 meseci. nego za onim što ga spašava neprijatnosti Aristotel Mnoge interesuje pitanje: može li se načinom ishrane produžiti život? Praksa je dala potvrdan odgovor. Glavni uzrok tome je u ishrani. Maf'usail se hranio prirodnim produktima: medom od divljih pčela i akridama (sušenim zrikavcima). Poboljšavaju se elastičnost. za 2-4 meseca iz ušiju izlazi mnogo sumpora. živeo je 12-13 puta duže od običnog čoveka. a pčele radilice ga dobijaju samo na početku života. Ipak.1.Oči postaju čiste i sjajne.na morskoj obali. .naprsne koža na petama ili na risovima nogu. tj.. " saznajemo kako se hrane stogodišnjaci na Kavkazu: Njihova ishrana se razlikuje i najčešće zavisi od toga gde ti ljudi žive . . Odjednom. nestaje zamora. . to podstiče maksimalno prilagođavanje čoveka svom mestu boravka. a pčele radilice samo 30-35 dana.Jezik se čisti od raznih naslaga. . .Podiže se umna i fizička radna sposobnost. za početak navodimo primer iz života pčela. Kada organizam dobije snagu.

ekstrakt lešine . Svi dugovečni ljudi jedu umereno. Većina ih je suvonjava. dud je janski produkt. prirodni med. koriandar. Vruća jela se koriste odmah posle pripremanja. Time oni održavaju došu Pitta . koji piju sa čajem. Zato kod njih ostaje višak energije. koji daju sladak sekundarni ukus: hleb. to je bolje za organizam i njegovo stabilno zdravlje. Dugovečni ljudi koriste malo šećera. posebno jagode". Nama je već poznato da pšenični hleb stvara lepljivost. Treba piti samo čistu izvorsku vodu. Umesto pšeničnog hleba koriste mčadi (kukuruzne lepinje) i gonio (kačamak). cvetove lipe.j e r u našem životu hronično nam za stimulaciju doše Vata nedostaje gorak ukus i sekundarni ukus posle varenja. lzbegavajte masnu hranu.eto od koga treba učiti.Gavrilova „Može U čovek duže da živi? " Ispostavilo se daje najefikasnije ograničavanje upotrebe kalorija (energije) ako se pridržavamo dijete bogate vitaminima i mineralnim materijama.poručuju stogodišnjaci.glikokaliks. što povećava funkcionalne sposobnosti probavnog sistema u starosti. Ograničavanje dnevnih kalorija na 50 i 25 procenata produžava život više nego dvostruko. kukuruzno i brašno od prosa ga nemaju. Proces trovanja mi shvatamo kao stimulaciju. što isključuje prekomerni gubitak vitamina. Time održavaju normalnu mikrofloru creva. Osobenošću ishrane treba smatrati upotrebu prirodnih produkata iz svoje bašte ili sa okućnice. ali zato uzimaju prirodni med i jedu grožđe. A to je već pismena primena inducirane autolize radi olakšavanja probave hrane. koja kvari naš porozni r e a k t o r . Ti podaci su dobijeni eksperimentima na životinjama. stalno održavaju p r o b a v i m v a t r u . a ovseno. buljon . Prestareli Japanci daju prvenstvo povrću.je on čestica tog rejona. morske alge.Morisita smatra da ishrana starih Japanaca ima mnogo zajedničkog sa ishranom dugovečnih ljudi sa Kavkaza. Interesantna je i nacionalna navika upotrebe ljutih začina .. Dnevni obrok njihove ishrane čine jestive divlje trave.U dnevnom obroku hrane karabahskih dugovečnih ljudi posebno mesto zauzimaju plodovi duda". Taj napitak se smatra korisnim pri gubitku snage (stanje vrlo Inj). Pridržavaju se principa „ m i t a h a r a " . koja se troši na učvršćivanje njihovog organizma. prirodni med i grožđe su veoma korisne namirnice za pravilno varenje 226 hrane". Ponovo naglašavam: „Karakteristično je da oni (večiti starci) vole voće.odgovornu za probavu. Dugovečni ljudi Karabaha uzimaju u sirovom i kiselom stanju više od 200 vrsta jestivog bilja . mirodija. i pridržavaju se preporuka o monolitnosti produkata . Mi se prezasićujemo produktima. Prisutna je upotreba hrane bogate odžasom (bioplazmom). koji se gubi pri čuvanju (prisetite se svetlucanja listića). što je veoma važno. sveže zeleni: kress-salata. meso. i oni sa njime janizuju. stalno kašljemo i patimo od zatvora. Oni jedu obično 3-4 puta dnevno. Predsednik japanske asocijacije „Prirodna medicina" profesor K. prekrupe. U ishrani ne bi smela da postoje predjela b o g a t a ekstraktnim materijama. bogatih vitaminima i mineralnim solima. Od njih kuvaju sirup.nas truje. a nama je iz života kavkaskih stogodišnjaka već poznato da se oni hrane upravo tako - . gloga i nane (mente). jer se ona loše vari i ubrzava proces starenja .najbolja je umerenost u jelu. različiti začini itd. „Prema njihovim recima. Šta se može pročitati o tome u knjizi L.ništa ne izgubiti od rezervi organizma na asimilaciju i izbacivanje produkata. Ti ljudi upotrebljavaju kiselo-mlečne produkte. ekstragon. ali se pritom ne prezasićuju. Čini se daje sve prosto.A. Pored kultivisanih sorti povrća jela pripremaju od divljih biljaka. koji stimulišu došu Pitta tj. otuda preuzbuđujemo došu Kapha. bez prethodnog čuvanja u frižideru. Jer što se više mineralnih elemenata upotrebljava u svežem stanju. Na stolu dugovečnih ljudi uvek ima svežeg povrća u vidu salata. Umesto čaja za varenje koriste šipak. Jela pripremljena od tih biljaka imaju dobru fermentacionu sposobnost. riba. Žitelji K a v k a z a meso jedu uglavnom k u v a n o . Sledeći važan momenat jeste da se produkti podvrgavaju kulinarskoj obradi u svežem stanju. Primera radi. .

pate od najrazličitijih oboljenja. Velika upotreba ugljenih hidrata na račun biljnih produkata. češnjak i male količine soli. lišene lepljivosti. onim koje uspeva u sezoni). jedu sa adžikom . Leti se hrane svežim voćem i povrćem (tačnije. od bolesti ga neće spasiti ni planinska klima. nego što se to preporučuje. crvena paprika smanjuje sadržaj opštih i neutralnih lipida. Mak K a r r i s o n . n e u m e r e n o s t u j e l u i alkoholna pića ti narodi su oduvek osuđivali. po spoljašnjosti vrlo slični Evropljanima. Biološki dragocena ishrana: sveže voće i 229 . Njihov životni vek je dva puta kraci. konzervirano i kuvano povrće). do svežih dinja. „Ipak njihova hrana nikako ne postaje od toga presna i neukusna. osnivači prvih zajednica Hunza bili su trgovci i vojnici iz vojske Aleksandra Makedonskog. Sta ti ljudi jedu? Glavno svakodnevno jelo Abhazaje kaša . koja se u današnje vreme priprema iz kukuruznog brašna (u prošlosti su je pripremali iz prosa)". Posebno je sit i hranljiv čurek. Bombone i slatko jedu 1-2 puta nedeljno.Kavkaz. u najboljoj kombinaciji za njegovu asimilaciju." Ako se tome pristupi sa pozicije doša. koji žive u istim klimatskim uslovima. Koriste vrlo malo soli i skoro d a j e ne uzimaju u čistom obliku. Neki čitaoci mogu da prigovore. ovčjim sirom. ispostavlja se da ljut ukus janizira naš organizam i ne dozvoljava da se pobudi doša Kapha. Druge životinje su se nalazile na dijeti Hunza i za vreme čitavog eksperimenta bile su potpuno zdrave. Prema mišljenju istoričara. a ostalo sušena i zelena mirodija (začini). od kukuruznog brašna oni prave presne lepinje. debelog creva i krvotoka. Neke od njih su se hranile obićnom hranom londonske radničke porodice (beli hleb. ili č u r e k c . Dnevna kaloričnosl Hunze iznosi u prošeku 1933 kkal i sadrži oko 50 grama belančevina. Do dvadesetih godina XX veka Abhazi su upotrebljavali med.kajsijama osušenim na suncu i proklijalim zrnevljem. koju ćemo u daljem tekstu porediti sa ishranom karabahskih d u g o v e č n i h ljudi. Dakle. ali veliku biološku aktivnost. tj.. izveo je interesantne ekperimente na velikom broju životinja. Zanimljivo je da su Hunze. ali zar nije domovina š a š l i k a . ili napunjen sirom ili orasima. ali održava došu Pitta (probavim vatru). oni ponovo koriste produkte. Abhazi ne vole odviše masna jela. MŠ). što može imati važan značaj pri profilaktici srčano-vaskularnih oboljenja. Prosečan životni vek Hunza je 120 godina!" „Hunze su vegetarijanci. „Osim toga.kačamak (pura). Zato nije začuđujuće. čiju četvrtinu sačinjava crvena paprika. šećer-ralinada. Uzgred. Jako malo znaju o vezi između masnoća i smrtnosti od raka mlečne žlezde (raka dojke. „Tridesethiljadito stanovništvo tog raja ne zna za bolesti. Ako se čovek hrani nepravilno. koji žive u dolini Hunza. Ovo je dokaz da se praksa i teorija međusobno potvrđuju. po povratku u E n g l e s k u . i visok sadržaj u hrani celuloze i pektinskih materija . On je utvrdio da je dijeta glavni razlog dugovečnosti tog naroda. koja spaljuje sluz. 36 grama masnoća i 365 grama Ugljenih hidrata.hranom koja ima malo kalorija. što susedi Hunza. pošto skoro sve. haringa. Prema tome.ljutim i aromatičnim začinom u vidu paštete.važna je osobenost ishrane dugovečnih ljudi".. koji su se naselili u tim krajevima za vreme pohoda po brdskim dolinama reke Ind". zaslađen medom. U knjizi je opisana i ishrana abhaskih dugovečnih ljudi. koji Abhascima zamenjuju hleb. zimi . ako se pravilno hrane. i Evropljani mogu da žive dugo. a shodno tome. Prožđrljivost. Abhasci jedu isključivo sveže meso sa dosta 228 zeleni. Interesantne podatke navode Nikolaj Agadžanjan i Aleksej Katkov u knjizi „ Rezerve našeg organizma " o dugovečnim ljudima. Nepojedena hrana se daje stoci i nikome ne pada na pamet da podgreva gostu ne samo jučerašnju večeru nego i tek ohlađeno jelo. Škotlandski lekar Mak Karrison živeo je u neposrednoj blizini doline Hunza 14 godina. za razliku od susednih naroda. a takođe holesterina u jetri. U toj grupi su počele da se javljaju najraznovrsnije čovečje bolesti. Rafinirani šećer upotrebljavaju skoro dva puta manje.

M. i skraćivalo njen vek". koja sadrži podatke o dugovečnim ljudima . jagode. Sakupljen je bogat materijal koji je naučnicima pomogao da izvedu određene zaključke i da formulišu preporuke. 231 Ime i Prezime Profesija Širali Mislimov Mahmud Ej vazov Medžid Agaev Sirin Gasanov Čarli Smit Čobanin 148 140 150 131 u u Džerbrailski rejon Azerbejdžan SAD H Gonič stoke „. Gerontolozi su temeljno i svestrano izučavali način života i ishranu 37000 sunarodnika . a ako je hrana prirodna i neobrađena. tada bi se jedna od osobenosti navedene tablice dugovečnih ljudi pretežno muškarci . med. što će od njega potom spremati jela. pripremane na najprimitivniji način". Prisetimo se inducirane autolize. živeo 150 godina. mlečnim i biljnim namirnicama. u seljačkoj kući su obično prokuvavali mleko nezavisno od toga. starac Mafusail nije ih bez razloga jeo.muškaraca i žena . uzimao je jestive trave. da upravo taj faktor u znatnoj meri doprinosi produženju života. Žitelj Srbije . Osim toga.50% energije štedi se na probavi hrane. 230 .koji su imali više od 100 godina. ali kada o tome govore brojke. koju je otkrio akademik A. nisu ih pripremali kao ostali seljaci: na primer. 1. što j e . gde ne rastu kajsije. zamisliš se i upitaš da li se stvarno pravilno hranim? A sada konkretno. verovatno. Autor podvlači: prastarci su mu pričali da su osnovu njihove hrane činile namirnice.Ugoljev. Smatramo. Žena najčešće nije pratila muža u planinu. N e o b i č a n i po m n o g o čemu j e d i n s t v e n je č l a n a k I. čobani.mogla objasniti sledećom Činjenicom. nego je ostajala kod kuće uz ognjište i. šta je od produkata koristio svaki dugovečni čovek. Sa mnogim postavkama se ne mogu suglasiti. Sirin Gasanov. plodove divljeg drveća i grmove. pre svega. koji su vodili polunomadski način života. osušene kajsije omogućavaju svima da žive mnogo duže. U njoj smo pročitali: „Grupa kineskih naučnika je nekoliko godina istraživala problem dugovečnosti.J." Očigledno.119-godišnja Ema Begović . da sadrži što manje masnoća i životinjskih belančevina i s t o j e moguće više povrća.čitavog života se uglavnom hranila kozjim mlekom i produktima od 2.rekorderima. u kojem autor zaključuje d a j e uloga ishrane dominantna za dug život. Kod stanovnika Hunza postoji jedna dopadljiva poslovica: „Žena Hunza nikada neće poći za svojim dragim tamo. Hrana mora da bude maksimalno nekalorična. hteo ne hteo. zimi proklijala zrna. Navedimo insteresantnu belešku „Recept dugovečnosti". voća i jela sa velikim sadržajem gvozda".Arhipova „Super dugovečnost: možda je stvar ipak u dnevnom obroku?" (časopis „Hernija i život")..upotreba u hrani malo obrađenih pođukata. Navodimo interesantnu tabelu... koristila se civilizovanijim metodima pripremanja hrane. zrna. a pastiri su prolazili bez vatre. probavlja se na račun vlastitih fermenata. Nije bez razloga govorio drevnogrčki filozof Posidonije Rodosski: „Svaki čovečji organizam treba da bude sam sebi kuvar".. Stočarsko stanovništvo tih krajeva u bliskoj prošlosti se hranilo. Godine života 168 Mesto življenja Lerikskij rejon Azerbejdžan ii „Ako uzmemo daje glavni razlog koji ljudima produžuje život .povrće. prirodno.

Hranio se bajatim crnini hlebom. 160 godina. ima 124 godine.. Ban Salii Muali. Turčin. Ema Begović .limunu. svaki dugovečnik prvenstvo daje omiljenim produktima. idealni su sledbenici prirodne ishrane. Lekoviti sok tih p l o d o v a . a poslednjih godina života čaj od cvetova različitih biljaka. obožava limun. Meni svakog dugovečnog čoveka jasno govori da su koristili monolitne produkte. i ne znajući. 5. Na primer. živeo je ni manje ni više nego 252 godine. jer se pridržavaju svih mehanizama asimilacije hrane Inj-Jan čime uravnotežuju doše. Medžid Agaav živeo je 140 godina. maslac i druge vrste sireva. Portugalac. p r e m a njegovim r e c i m a . iz doline Hunza. Gjnlli Rzaeva. Pio je mleko i izvorsku vodu. j e e l i k s i r d u g o v e č n o s t i . medu i hlebu. U ishrani se nije posebno ograničavao. Ti ljudi.vlastito kiselo mleko.divljači. 233 . Njegovu ishranu čini dnevni obrok ostalih stanovnika Hunza. medu i hlebu. 9. navršio 150 godina. 168 godina.kozjem mleku. stanovnik Tibeta. Sirali Mislimov. pripremljen od planinskih trava po starinskim receptima. 6. urmama i drugim vrstama voća i povrća.. medom. Treba napomenuti da je limun kod nas nedozreo i d a j e zbog toga kiseo. 4. Prvenstvo daje divljači. Zoc Aga. Skupljao je u planinama lekovite trave. Pored ostalog jeo je šašlike od ovčetine u polusirovom stanju. mlad kravlji sir. 8. Pored toga. Gjuli Rzaeva — vlastitom „ l u m e n o m " napitku. 232 Sve ukazuje na to da su ovi ljudi pomoću tih omiljenih produkata uspevali da uspešno uravnoteže doše. Li Lunk-jun. posnim mesom. uglavnom voće i povrće. navršio je 105 godina. hlebom od krupno mlevenog brašna. Osim toga. Jede često. 156 godina. 3. ali u manjini obrocima. zrelim maslinama. koji su im omogućavali da popune mikroelementarni sastav tela i isto tako da uravnoteže doše. voćem. hranio se sirom. oni su koristili posebne hranljive dodatke. Paulo de Sa . Nije upotrebljavao maslac i nikada nije jeo više od dva jaja nedeljno. Paulo de Sa. 7. Ben Salii Muali . Medžid Agaev šašliku od ovčetine. Said Abdul Mabud. povrćem. Pije „firmeni" (koji sama sprema) napitak bodrosti. Azerbejđžanka. 10. stanovnik sultanata Oman. Osim vode pio je još Čaj od nane (mente).

4-5. Jelo od jabuka i šargarepe Pomešati i jesti u svežem stanju: 1-3 isitnjene jabuke. 4.M.). 1-2 supene kašike razmekšanih ovsenih pahuljica. koja zadovoljava z a h t e v e konkretnog organizma (uzimanje u obzir Inj-Jan i uspostavljanje ravnoteže doša). prim. sok od pola limuna. prema receptu M. i način kulinarske obrade. malina. 1 supenu kašiku zgusnutog mleka. sok od pola limuna.Malahova). 3. Jelo od jabuka Pomešati i jesti u svežem stanju: 1-3 isitnjene jabuke. ubrzavaju vrenje ili oksidaciju različitih organskih jedinjenja.Prilog broj 5 DODACI ISHRANI I NAČINI PRIPREMANJA HRANE Budući da smo saznali više o ishrani dugovečnih ljudi zaključili smo da ogroman značaj u našoj ishrani igraju dva faktora: izbor zdrave hrane. Prilikom pripremanja treba prethodno brižljivo meŠajući sjediniti razmekšane žitarice (ovsene pahuljice. 234 Kvasac je mikroskopski jednoćelijski bezhlorolilni biljni organizam. 1-2 supene kašike narendanog badema. Ćelije kvasca sintetizuju u znatnim količinama nukleinske kiseline. a takode su bogate vitaminima. II-PIVSKI KVASAC I . 1 supena kašika zgusnutog mleka (bolje meda. 1 supenu kašiku zgusnutog mleka. Fermenti koji se sadrže u kvascu.3 0 0 g r a m a razmekšanih i od koštica oslobođenih suvih šljiva. šumska jagoda).DIJETALNA JELA. Umesto jabuka može se uzeti suva šljiva. masnoće i lipidi (ergosterin provitamin D). Smesa mora biti pripremljena neposredno pred uzimanje hrane. Kao izvor azotaste ishrane kvasca služe amonijačne soli (u nekim slučajevima nitrati). 2.6 do 2% suvog ostatka! Zato se kvasac m n o g o koristi u vitaminskoj industriji za proizvodnju preparata vitamina D. a zatim tome dodati jabuke i sve zajedno promešati. 1-2 supene kašike razmekšanih pahuljica ovsa. koji pripada klasi gljiva.8) pri temperaturi od 25-28'C. amino-kiseline.5. prvenstveno ugljenih hidrata. Njegov sadržaj u kvascu dostiže od 0. 1-2 supene kašike razmekšanih pahuljica ovsa. sok iz polovine limuna. MS) sa zgusnutim mlekom i limunovim sokom. Kvasac je veoma važan izvor vitamina D. purinske i piramidinske baze. kupina. dopunski izvor belančevina. vitamina grupe B i D. fosforno jedinjenje volutin (kompleks ribonukleinske kiseline i polifosfata). G. sok iz polovine limuna (može se zameniti sajabukovim sirćetom. Jelo od jagoda Pomešati i jesti u s v e ž e m stanju: 200-300 grama izgnječenih j a g o d a (borovnica. 1-2 supene kašike narendane šargarepe. glikogeni. Zato se kvasac može primenjivati kao dragocen hranljivi produkt. 235 . mineralnih materija. U ćelijama kvasca nagomilavaju se različite rezervne materije: polisaharidi. peptoni. Belančevine kvasca sadrže sve važnije amino-kiseline. 1 supenu kašiku zgusnutog mleka. Jelo od s uvi li šljiva Pomešati i jesti u s v e ž e m stanju: 2 0 0 . Većina kvasaca veoma dobro se razmnožava u kiselim sredinama (pH . U sastav masnoća kvasca ulaze palmitinska (75%) i stearinska (25%) kiselina.G. 1-2 supene kašike razmekšanih ovsenih pahuljica. Birher-Bennera 1. pčelinjeg meda ili voćnog želea. koja maksimalno zadržava sve žive elemente.

1 . naduvenost stomaka. Tačnije. pojava osećaja težine u predelu podbratka. Utvrđeno je da su tečni pivski kvasci jaki pobuđivači sekrecije želudačnih žlezda. Način pripremanja: hleb narezati i prosušiti dok ne porumeni. furunkuloze. Posle toga jesti samo kada se pojavi jak osećaj gladi. Napominjem da ako bubrezi normalno rade kvasac ih održava.B" u pivskom kvascu (u mg na 1 gram suve materije) Bj 60-125 B 21-80 PP 1 5 0 . koji imaju potrebu za povećanim unošenjem dragocenih belančevina i vitamina grupe „B"> pri oboljenju želudačno-erevnog trakta (čirevi.200 Biotin 0. bolje je upotrebljavati pivski kasač.do 500 grama. presovani . MS) pripremao iz pšeničnog ili ražanog brašna. želudačno-crevnih oboljenja i dezinfekcije vagine. ponekad proliv. P i v s k i k v a s a c (hemijski s a s t a v suve m a t e r i j e . Povo/jno dejstvo pivskog kvasca: poboljšanje apetita i samoosećanja. U gotov napitak dodati šećer (med) prema ukusu. kiselost 6-8%. enterokolitis).Za pojačanje b e l a n č e v i n a s t e i v i t a m i n s k e ishrane preporučuje se slecleća dnevna količina kvasca: suv i . dijabetesa. gastritis.do 50 grama.3 Ugljeni hidrati 25 .probavne vatre. sa malo gorčine (stimuliše Vata došu). poboljšava se upijajuća sposobnost tankog creva. crni hleb . smanjenju tonusa organa želudačno-erevnog trakta i pri suzbijanju sekrecije probavnih žlezda. boja kvasca žućkastosiva. u vidu paste .830 B 25 . Pitki kvasac se Za vreme Velikog otadžbinskog rata (Drugi svetski rat. mokraća se mnogo bolje filtrira posle uzimanja pivskog kvasca. specifičan za kvasac. poboljšavaju sekreciju gušterače (pankreasa) i sekreciju crevnih žlezda. Sadržaj suvih materija u pitkom kvascu je 13-15%. Primena pivskog kvasca u hčcnju On se prepisuje za unutrašnju upotrebu kod različitih infektivnih oboljenja. Pripremanje napitka od kvasca. Dvopek preliti vrelom vodom i ostaviti da odstoji 3 časa.do 100 grama. dodati j o š 5 grama kvasca i ostaviti da odstoji na toplom mestu 8 časova. netermofilni presovani pekarski kvasac .300 grama. 236 237 .9. to je idealni produkt za stimulaciju doše Pitta . Šesnaest kilograma brašna na 100 kilograma pitkog kvasca. 2 0 II-l.8 Piimena kvasca je indikativna (efikasna) pri lečenju obolelih. . Ukus mora biti svež. povećanje njihovog tonusa. ali ne kiseo. Ako se ti uslovi ne poštuju nastaje njihova nepodnošljivost.. kožnih oboljenja.4 0 Folijeva kiselina 19-22 Pantonenska kiselina 42 .50 grama. posle čega smesu ohladiti do sobne temperature. poboljšanje motorne funkcije želudačno-erevnog trakta (doše Vata).30 Pepeo (lužina) 8. najpre treba očvrsnuti probavili trakt sokovima od povrća.Produkti za jedan obrok (porciju): voda .do 25 grama.15 grama. normalizacija sekrecije želuca. Simptomi nepodnošljivosti kvasca: podrigivanje (recidiv). 45 grama kvasca razblažiti u nastoju. pitki . jer ima svoje prednosti u odnosu na one koje smo opisali. u procentima) Belančevinaste materije 51-58 Masnoće 2 . kostobolja (gilit) itd. a zatim ujutru natašte pomalo piti kvasac. staviti na Šporet i zagrejati do temperature od 70'C. Da se to ne bi događalo. Nastoj procediti. gojenje. kolitis. Ako postoje mogućnosti. Kontraindikacije: oboljenje bubrega.1 Sadržaj vitamina grupe .

tamjanom i dušicom.O vrednosti tog produkta i njegovoj primeni kod dugovečnih ljudi dosta znamo. Sastav matičnog mleča: Voda 24. Zbog toga što je teško dostupan matični mleč se primenjuje vrlo retko. stepskom nanom (mentom). H. P o r e d toga. protivmikrobni i antitoksični efekat. život pčelinje matice je 60 puta duži. bez obzira na njihove homeopatske (slične) doze. od raznih poljskih trava (livadski. B .asimiluju se bez prethodne obrade. koji pogubno dejstvuje na mikroorganizme. on se brzo kristaliŠe. Prirodom šećera . Prema tome. Najbolji med kod oboljenja bubrega je kestenov. zahvaljujući posebnim svojstvima matičnog mleča.smanjuje enzimsku aktivnost. da se u medu čuvaju hranljiva i lekovita svojstva biljaka. Zato ga upotrebljavajte redovno. Kao što samo rekli.L. kod oboljenja disajnih puteva preporučuje se planinski med.5% Opšti azot 4. kod oboljenja probavnog i crevnog aparata (trakta.62% Opšti sumpor 0. to govori o njegovom dobrom kvalitetu. M e d . Sve te osobine stavljaju med na posebno mesto. Od kvaliteta tog tkiva uglavnom i zavisi naše zdravlje i dugovečnost. Pri temperaturi većoj od 40°C med gubi svoja svojstva. Kolagen je vezivno tkivo organizma. B .38% Opšti fosfor 0. lipom. Treba ga čuvati u hermetički zatvorenoj i od svetlosti zaštićenoj posudi (na taj način zadržavaju se aromatične materije i ne kvare se ferment i) na temperature od 5 do 10°C.To je sekret žlezda za gutanje i delimično gomjoviličnih žlezda mladih pčela radilica od 5 do 14 dana života. B . Matični mleč. na koje se pričvršćuju sve radne ćelije. med sa dušicom.34% Dekstroza 11. Dejstvom antibiotika iz tela pčele. utiče kontrazapaljenjski na sluzokožu želuca i creva.22% Pored toga. Med stimuliše rad srčanih mišića.7% Saharoza 3. sa kojih se on skuplja. on je gušći.sa lavandom.Mladenov je utvrdio. 238 5. Stoje u medu manje vode. bolje od drugih produkata. Po spoljaŠnjosti med je sličan sirupu. MŠ). nego obične pčele. Med je koncentrat suncevihu zraka. MS) i kultura sa plodovima.58% Opšti protein 30. Izvučen iz saća. 3. jedna od osnovnih komponenti kolagena.35% Etarski ekstrakti 15. i da svaka vrsta meda ima specifična terapeutska svojstva. Med. MŠ) . 2. Prisustvo gamaglobulina objašnjava protiwirusni. biostimulatori.Lamberti i L. Spoljašnošću podseća na želatinsku masu boje mleka. . koje nam daju energiju i dugovečnost.G. u matičnom mleču su otkriveni vitamini B . dejstvuje kao laksativ i diuretik. Jedan litar meda teži oko 1420 grama. ali u skladu sa vašim doŠama. obezbeduje jetru.P R O D U K T I PČELARSTVA I. šumski. 4. na osnovu specijalnih istraživanja. folijeva kiselina. sa nanom. Veoma jako deluje na infekcije. kod srčanih oboljenja . B . Naučnik S. Dugo čuvanje meda štetno utiče na njegov kvalitet .67% Pepeo (lužina) 2. Do takvog zaključka došli su H. Ali ako se med kristalizuje. Tu je amino-kiselina. Tako. . Prisustvom cvetnog praha i matičnog mleča u medu.stepski (livadski. PP. pomoću kojeg se vrši oksidacija glikoze u glukorinsku kiselinu sa istovremenim izdvajanjem superoksida vodonika. 2 3 6 I 2 239 . koji ima više fruktoze je tečniji.Keneho. U medu su uočeni skoro svi mikroelementi. . antibakterijska svojstva meda objašnjavaju se time što se u vodorastvorljivom delu meda nalazi ferment inhibin. terapeutska vrednost meda određuje se mnogobrojnim faktorima: 1.III . nukleinske kiseline — RNK i DNK. a oceđeni med koji ima mnogo saharoze je gušći. tamjanom. 2.

prostate. karlice. Cvetni prah. Odmah se vidi daje taj bolesnik uspešno počeo da stimuliše propolisom svoju najslabiju došu Pitta — odgovornu za probavu hrane.daće bolje i efikasnije rezultate. Svakodnevno uzimanje 1 -3 grama . dejstvuje na balans hormona. 4. cimetnu kiselinu. Jedan bolesnik posle operacije je uzimao propolis i popravio se 20 kg. Smolaste i balzamaste materije propolisa sadrže cimetni alkohol (špiritus). . Posle pola godine prestao je da uzima.tvrđava. Zato je najbolje da se na njega postepeno privikavamo u toku 3-4 dana. Posle 7-8 meseci ponovo je oboleo . .10%. Propolis koji se dodaje hrani .20% 11-35% 10 — 4 5 % 1-7%) sve grupe prisutan prisutan Amino-kiseline koje se sadrže u cvetnom prahu (u procentima) Arginin 4.sprečava i leČi upale.8 Leucin 6. jove i drugih.4-5. Propolis ima sposobnost da pojačava komplementarnu aktivnost seruma krvi i sadržaj gamaglobulina. voska . Propolis Štiti pčelinji roj od virusa i bakterija. koja se sastoji iz mnoštva različitih materija.5%. postepeno smanjimo tokom 8-14 dana.20% 1 .Propolis iako neškodljiva materija. Narendani propolis se koristi kod paradentoze preko noći.7 Histidin 2.To je produkt biljnog porekla. Ispiranje propolisom primenjuje se kod oboljenja uha. Po svojoj konzistenciji on predstavlja smolu.7-5.4 241 . Počeo je ponovo da uzima propolis.9-7.5 Izoleucin .7-2. koja prouzrokuju virusi i bakterije u predelu glave. Pčele skupljaju propolis od 10 do 16 časova. . tanine. bubrega. Te komponente su bogate vitaminima i mikroelementima. Lečio se bez rezultata. posle postizanja lekovitog efekta. koji snabdeva organizam prirodnim vitaminima i mineralnim elementima.0-3. Reč propolis potiče od grčke reci pro ispred i polis . Miris . cvetnog praha . desetak korisnih materija sadrži cvetni prah.pčele ga skupljaju sa pupoljaka drveća: topole. Ništa manje nije važno ni da i upotrebu propolisa.leci konjuktivitis. Smole i balzama ima u propolisu oko 55%. U profilaktičke svrhe svakodnevno uzima sa hranom po pola kašičice propolisa. Rastvor suvog propolisa u vodi i ispiranje grla njime . Primenjuje se kod hroničnih želudačnih oboljenja i upala bubrega. Zdravlje se obnovilo. oboljenja.maligno oboljenje gušterače (pankreasa). Hemijski sastav cvetnog praha (prema Luvou i Kajasu) Voda Obnavljanje šećera Neobnavljanje šećera Masnoće Belančevine Amino-kiseline Pepeo (lužina) Vitamini Antibiotik Faktor rasta 3-4% 20 . Anestezirajuće dejstvo propolisa ne zaostaje iza kokaina i novokaina. ako se dobro sažvaće .0 Metionin 1.daje dobre rezultate pri oštećenju mokraćnog aparata. nosa. Ukus propolisa je gorak (stimuliše došu Vata).30%. eterskih masti . 240 Način pri mene. koji proizvodi sama pčela. kod očiju . Otkrivenje sekret pljuvačnih žlezda pčela.3.8 Lizin 5.sladunjav.40% 0 . Navodimo interesantan primer upotrebe propolisa. Kod infekcije mokraćnih kanala. genitalija uzimanje sa hranom 5-10 grama propolisa dovodi do izlečenja. Propolis. Sada jede i pije sve.5-5.To je veoma dragocen hranljivi dodatak. ima veoma jaka svojstva. Suviše velike doze mogu da izazovu razdraženost usne duplje. grad. On ima dvostruko poreklo: predstavlja smolasti ostatak (talog) primarne faze probave cvetnog praha i drugo .

Zrno kuvauo na pari Mogu se uzeti bilo koja monolitna zrna.4 2. što takode ne preporučujemo. sipati u termos. prethodno brižljivo opranog. Čašu zrna. molibden.6 5. može se u tiganju na ulju ispržiti: luk. mangan.2-1. preliti sa 3-4 čaše ključale vode (najbolje je uzeti destilovanu vodu) i ostaviti da odstoji najmanje 3-4 časa. hrom. ali se najčešće koristi pšenica. magnezijum.3-19. kalijum.0 Vitamini i hormoni koji se sadrže n cvetnom prahu (u mg) Tiamin 5. galijum.4. arsenik. dodati kašu i dobro promešati. što im daje posebno pikantan ukus i lekovitost. U gotovo prženje.7 Vitamin A: prisustvo karotinoida .8 Riboflavin 16. Zatim se prema ukusu dodaju masnoća ili drugi aditivi.2-0. a posebno je koristan za lečenje kolitisa sa anomalijama crevne flore.3-19. Uzimati u toplom stanju. olovo. uran. kalcijum. 243 Vitamin B i faktori rasta. stroncijum.3 . bakar.8 Laloflavin 0. cikoi ijum. Cestica cvetnog praha ima gorak ukus (stimuliše došu Vata). u cvetnom prahu je otkriveno 27 elemenata: natrijum. Isključiti šporet i ostaviti da se malo ohladi.4-6.1-0. naročito u slučaju depresije i nesanice.6 Vitamin E 0. d) povoljo dejstvuje na nervni sistem. Uzimanje doza zavisi od ličnog osećanja obolelih i zdravih ljudi.0 1. Kaše se mogu praviti i na odvarima iz trava. IV . titan.7 . bor. b) u slučaju anemije brzo povećava količinu hemoglobina. šargarepa i drugo povrće. Zbog toga je prekrupu poželjno potopiti na 12 časova. Ona treba da proključa. nikal. kalaj. zasladiti (što nije poželjno) ili zasoliti. barijum.4. silicijum. fosfor. srebro. Veoma je korisna za osobe sa pobuđenom došom Vata. predstavlja važno euforično sredstvo. berilijum.1. željezo. nasuti svezu vodu i kuvati samo u vodi. prema ukusu dodati masnoću. aluminijum. Vitamin B 16. Uticaj cvetnog praha na čovečji organizam je višestruk: a) reguliše crevne funkcije obolelih od zatvora ili hronične diareje (proliva).2 VitaminC 152-640 Vitamin D 0.5 grama dnevno do 20 grama u nekim slučajevima.PRIPREMANJE ZRNA Opšta pravila za pripremanje kaša od bilo kojih prekrupa su sledeća: prethodno potopiti prekrupu na 2-3 časa.1-0.32 Igozitol 30-40 2 c) prouzrokuje brzo dobijanje težine i podstiče ozdravljenje obolelih. a može i bez nje.Fenilalanin Treonin Triptofan Valin 3. Preporučuje se od 2.strukture provitamina A bez pigmenata. Zatim. cink.5-6. I 2 242 . voda se izliva. vanadijum. a posle skinuti sa vatre i dobro umotati radi parenja. Dovodi se do ključanja i ostavlja da odstoji.25 Folijeva kiselina 3.75-10. Zatim se u platnenoj vrećici. Prema istraživaču Gregorijanu i njegovim saradnicima. e) ima antibakterijska svojstva. a njega može biti mnogo.2 Miocin 98-210 Piridoksin 0-9 Pantotenova kiselina 3-51 Biotin 0. Kada je prekrupa gotova. zavaruju trave. Zatim prosuti vodu. a odvar se doliva na prekrupu. Prženje se priprema dok luk ne izgubi gorčinu. takode umotan.2 .

očvršćivali su zubi itd. namočena u toploj vodi. Sve te materije su neophodne za formiranje svih ćelija čovečjeg tela i za jačanje psihe. kao da su kuvana na pari. Na laj način se pripremaju svi osini i zrnasti produkti: kukuruz. Interesantno je istaći paralelu sa člankom Vladimira Lagovskog „Za tajnom Gagule" (časopis „Priroda i čovek". Škrob se u njima pretvara u sladni šećer. Samo je čvrsto umotajte i stavite u celofansku kesu. upijajući otrove u crevima.godine). Proklijala pšenična zrna Pšenična zrna se peru i stavljaju u tanjir.Zatim vodu izliti. U njemu se govori o obnavljajućem materijalu . na čijem dnu je prostrta tkanina. Treba istaći da se pri tom uočavala potpuna otpornost na oboljenja od prehlade. Proklijala zrna postaju meka. na regulisanje i obnavljanje životno važnih procesa. Proklijala zrna pšenice su najjači stimulator doše Kapha. fermentima. Osim ovog postupka zrna se mogu preliti hladnom vodom i držati samo preko noći.). naročito. uz dodatak putera. Pripremljena na takav način zrna su bogata vitaminima. Pre upotrebe se mogu malo podgrejati. kod ljudi bilo kog uzrasta posle 1-2 nedelje dolazilo je do vidljivog poboljšanja celokupnog zdravstvenog stanja.endorfini.5 mm registruje se maksimalna biološka vrednost zrna. Pripremljena na taj način. Naročito se preporučuje onima kod kojih je smanjeno lučenje pljuvačke. broj 3. boja i gustoća kose. Tanjir se ostavlja na temperaturi 22-23°C i s vremena na vreme vlazi gornja tkanina. Dajemo još nekoliko recepata za pripremanje lekovitih jela od proklijalog zrna. a zrna staviti u frižider. Ovo jelo je veoma korisno za ljude kod kojih preovladava doša Vata. pobuđuju ceo probavili sistem i olakšavaju defekaciju.kroz usta. dok zrna ne proklijaju. Ako nemate termos postupak se može uraditi u običnoj tegli. prema ukusu dodati maslac. 1989. u potpunosti potvrđuje efikasnost stimulacionog dejstva proklijale pšenice . i uz to pri probavi belančevina pšenice stvaraju se posebne materije . Mi uvodimo biljne embrionalne ćelije na prirodan način . Potopljenu monolitnu pšenično zrno Zrna se isperu i preliju hladnom vodom tako da ih voda prekrije. mogu se upotrebljavati uzastopce 3-4 dana. a zatim je nastupalo potpuno izlečenje. zrna sipati u tanjir. Takva zrna pobuđuju naše čulo ukusa i podstiču lučenje pljuvačke. U mnogim slučajevima pri uvođenju u dnevni obrok proklijalih zrna rezultati lečenja mnogobrojnih ozbiljnih oboljenja prevazišli su svaka očekivanja (pri tom se uzgred obnavljala oštrina vida. koordinacija pokreta. Što u potpunosti olakšava probavu (jer prvo treba škrob da pretvorimo u šećer).na koordinaciju razvoja čovečjeg organizma bilo kog uzrasta. Posle 24 časa suvišnu vodu odliti. koji je izveden tokom 20 godina. Ovaj način pripremanja ne zahteva neki napor. na optimizaciju razmene materija i stabilizovanje nervnog sistema". koje se uvode u organizam posredstvom operacije.tog prirodnog eliksira života . mikroelementima (nalaze se u opni). 244 Navodimo interesantan deo iz zapisa lekara-jogiste gospođe Smit: „Veliki eksperimentalni rad. med ili bilo koje druge začine i jesti posle salate. naročito grupe B i E.* Pri dužini klice 1-1. Odozgo se zrna prekrivaju istom takvom mokrom tkaninom. Pripremljena na taj način pšenična zrna se preporučuju za odrasle i decu sa zdravim zubima. Lekovite kaše i kiselj pripremaju se na sledeći način: na 12-24 časa pre spravljanja jela od proklijalog zrna (prema proračunu 50-100 grama po čoveku) njega proklijavaju na 245 . Pored toga. a ispoljavaju i baktericidno dejstvo. meda i drugog. raž itd. Teglu možete da ponesete sa sobom i da jedete na radnom mestu kada osetite glad. U oba slučaja efekat je vidljiv. Zato je proklijalo seme .najbolje za probavu i najlekovitije od svih zrnastih jela. Prema mojim saznanjima. Ujutro se mogu jesti. ako ujutro niste gladni.životinjskim embrionalnim ćelijama.

Maslac se preporučuje za dobijanje neslatkih smesa. peršuna i drugih jestivih kultivisanih i divljih biljaka. Na primer. U svakom slučaju nedelju-dve dana ona je isto tako lekovita kao na početku. Toj smesi dodati samljevenu svezu šargarepu (može se koristiti aparat za cedenje soka). Sve to isprati i samleti na mašini za mlevenje mesa. lišće breze i maline i druge. ako koristimo koren i zelen maslačka sa samljevenom pšenicom. b) Smesa se priprema na sličan način. pastrnjaka. Obe smese se mogu pripremati jednom nedeljno. Pošto su za nas salate glavno i obavezno jelo. koliko je dodato. kruške. maslačka. U zavisnosti od toga. U njega se dodaje obično pšenično brašno (za čvrsto spajanje) i peku se lepinje i oladije. Pšenicu<»-biljna smesa Lično sam napravio originalni lekoviti recept od pšenično-biljne smese. Da bi se što potpunije zado247 . detelina. Ako koristimo peršun. Oladije od travnatog brašna Jestive trave se osuše kao za pripremanje paštete iz trava.grudna trava. isprženi luk i sitno narendan češnjak. grožđe. Što više biljaka tim bolje. podbel. a jesti prema potrebi. povećanu radnu sposobnost i potenciju. ako se uzme pre jela. Takva smesa ima veoma interesantan. Zatim se isitne do konzistencije brašna. list maslačka. Uz to dadati malo grančica sremze (divlje trešnje) jer daje miris badema. a ako se zatvori poklopcem i duže. Slatka pašteta. Sve to dobro promešati sa samlevenim proklijalim zrnom. manžetka (alchemilla vulgaris. lišće i cvet lipe. Ja sam je rado uzimao za doručak. ali i šargarepu.Sve trave pomešati sa medom. u narodu poznata kao . a zatim se mešaju sa medom ili maslacem. bokvica. dobija se kaša ili kiselj. glavnica. Zimi ta pašteta se može pripremati od suvih trava. cveklu i drugo povrće i trave. Zatim ga isprati i samljeti na mašini za meso. 246 Pašteta od divljih jestivih trava Uzimaju se trave: kopriva. Njom se mnogi ljudi zasite već posle 3-5 kašika. Trave se isitne. tada ćemo izlečiti bubrege itd. Zatim dodati suncokretovo ulje. „Crna ikra" Suvi morski kupus preliti vodom da nabubri. MŠ). što omogućava da se selektivno utiče na doše. Ta smesa je veoma korisna zimi i u rano proleće. ručak i kad god bih ogladnio. . Salate su glavni nosioci prirodnih hranljivih materija. U tom slučaju se koriste gorke. Menjajući biljke i birajući ih u skladu sa oboljenjima možemo namenski dejstvovati na svoje brže izlečenje. kome se dodaje malo meda. koren celera.navedeni način. Takva pašteta se može čuvati u frižideru mesec dana. Na sebi i kod drugih uočio sam bolju probavu. .opore trave itd. da u nju prede što više materija). svojevrstan ukus. odnos prema njima treba da bude poseban. Pripremanje salata Poželjno je pripremati salate od povrća u skladu sa sezonom. U tom periodu uz samljeveno proklijalo zrno dobro je dodati razmekšano (u vodi) suvo voće: kajsije. obezbediće nas dnevnom dozom mikroelemenata i vitamina.Sve n a v e d e n e trave pomešati sa suncokretovim uljem ili korejskim sosom. jabuke. koje ukusom podseća na crnu ikru. Dobija se zadivljujuće ukusno jelo. Ni kaša ni kiselj se ne smeju kuvati. cveklu. šargarepu i zrna. Čajna kašičica takve paštete. Ukus ove smese se menja u zavisnosti od komponenata. a) Proklijalo zrno samljeti u mašini za meso. potope (najbolje u destilisanoj vodi. maslac ili druge začine. ta smesa će pomoći da se brzo oporavimo od fizičkih opterećenja i da okrepimo ceo organizam. Dodati po ukusu med. koje se koriste u ishrani. Slana pašteta. ali se umesto meda dodaje maslac. Sve to namazati na hleb sa maslacem. Tu paštetu možete kombinovati sa lukom i drugom zeleni za sendvič. efikasniji rad creva.

celulozom i hlorofilom. Ne zaboravite. Začiniti dobro narendanim češnjakom i iseckanim listom peršuna.5 supena kašika zejtina. 1. koja se nalazi u plodovima (krastavci. supenu kašiku limunovog soka. pigmentima. sitno nastrugane kore od jednog limuna. da biste stimulisali jednu slabu došu. peršun. Dalje. ličnog stanja i postižemo stabilno održavanje kvaliteta zdravlja. Glavni zadatak u tom periodu jeste alkalizacija organizma i formiranje potrebne mikroflore. Kako znalački koristiti salate? Prva 2-3 meseca ne treba obraćati posebnu pažnju na izbor povrća od kojeg se pravi salata. 1 decilitar zejtina. supenu kašiku zejtina (ulja). koju treba začiniti sokom od kiselih jabuka. . Dodati u nju paradajz pire i narendani luk. Priprema se kao i majonez sa jabukovim sokom.voljile potrebe organizma. 3 supene kašike jabukovog soka. supenu kašiku zejtina. u salati se biraju biljke sa jednim ukusom posle probave. 1 supena kašika mleka. slatka aleva paprika. Začiniti ga sokom i istruganom korom od limuna. malo slatke aleve paprike. Majonez sa jabukovim sokom Supenu kašiku istucanih oraha. lišća i plodova biljaka. Neophodno je da znamo i koji začini idu uz salate. Mladi sir dobro izmutiti drvenom kašikom i postepeno sjedinjavati sa zejtinom i mlekom. koji se sadrže u korenju-plodovima povrća (cvekli. dobro promešamo rukama i naseckamo zelen. po 1 supena kašika paradajza-pire. limunov sok. Povrće ne treba seckati suviše sitno. 2 supene kašike jabukovog soka. Majonez sa limunovim sokom Supenu kašiku mlevenih oraha (može badem ili lešnik). Majonez od mladog sira Sto grama mladog sira. Majonez sa jabukovim i limunovim sokom Supenu kašiku mlevenih oraha. Tokom sledećih 3-6 meseci treba birati povrće imajući u vidu odnos lnj-Jan. začina. neće biti nikakve stimulacije. strukturisanom vodom. Očišćeno seme samleti i istucati u drvenoj ili porculanskoj posudi dok se ne stvori žitka kašica. koje se sastoje od korenja. supenu kašiku zejtina. neophodno je da jedemo salate. 2 režnja češnjaka. Ako u salati budete upotrebili povrće sa različitim sekundarnim ukusima. uz dodavanje u nju zejtina . Orahe samleti ili istucati u drvenoj posudi dok se ne dobije kompaktna masna kašica. Dobar ukus salate se dobija kada sveže izrezani kupus m a l o p o s o l i m o . Stalno i dugo mešajte dobijenu smesu. Priprema se na isti način kao i majonez sa jabukovim sokom. da bi se stimulisale injanske i janske funkcije organizma i postigla njihova usaglaŠenost. Kadaregulišemo doše već neznatno menjamo osećaj ukusa u zavisnosti od godišnjeg doba (sezone). Majonez sa semenoin od suncokreta Za 6 porcija: 100 grama očišćenog semena od suncokreta. narendanog luka. Takve salate (nazivaju se još „trijadama") bogate su mikroelementima. majoneza regulišu se doše. Naliti zejtin i stalno mešati dok se ne 248 dobije glista smesa. enzimima. šargarepi. kupus). a zatim više da bi se dobio gusti majonez.u početku kap po kap. 1 supena kašika sitno narendanog luka. vitaminima. celeru). prelijemo limunovim sokom (može se upotrebiti limunska kiselina). 1 decilitar zejtina. izborom ukusa od povrća. koji se sadrže u lišću biljaka (peršun. 50 grama mladog sira. jer se kvari u dodiru sa vazduhom. Zato se koristi povrće koje sadrži visok procenat alkalnih elemenata i strukturisane vode. paradajz). limunovog soka. Majonez sa mladim sirom Za 6 porcija: 1 žumance.

dodati med. 1-2 supene kašike meda. neprestano mešajući. celer i dr. Sos sa limunovim sokom za salatu Dve supene kašike zejtina. Sa medom postepeno sjediniti limunov sok. 1 supena kašika limunovog soka. Sos od šargarepe sa renom za salatu Sto grama šargarepe. Kiselu pavlaku mutiti da se dobije ravnomerna masa. Dobijenu smesu sjediniti sa limunovim sokom. po 1 čajna kašičica meda i isitnjenih listova peršuna. Čistu šargarepu sitno narendati. peršun. a zatim i zejtin. 1 supena kašika limunovog soka. Slatki sos sa limunovim sokom za salatu Tri supene kašike zejtina. češnjak. kisela pavlaka. Ovaj sos odgovara zelenoj salati. 251 . Četiri supene kašike samlevenih oraha. 1 supena kašika limunovog soka. Sa ovim majonezom se mogu pripremati sendviči. Sos sa medom za salatu Supenu kašiku limunovog soka. nečim kiselim). zejtinom i iseckanom zeleni. Ako se dobije gusta masa. ekstragona. Orahe samleti. Paradajz sos za salatu Sto pedeset grama paradajza. 2-3 supene kašike kisele pavlake (kiselog mleka). očistiti ga od ljuske i narendati ili izmiksirati. i ren. Postepeno dohvati limunov sok. Zejtin. I supena kašika limunovog soka (može se zameniti sokom od mahovnice. 1 čajna kašičica meda. Narendati u kašu češnjak. Servirati za doručak. Razblažiti kiselom pavlakom do potrebne gustoće. po 1 supena kašika limunovog soka i narendanog luka. a zatim istucati u drvenoj ili porculanskoj posudi dok se ne dobije kompaktna masna kašica. Sos od kisele pavlake za salatu Sto grama kisele pavlake. pomešan sa limunovim sokom. 1 čajna kašičica prirodnog narendanog rena. Kada se dobije ravnomerna masa sjediniti ga sa posebno pripremljenim majonezom odžumanceta i zejtina. 1-2 supene kašike meda. Dobro izmutiti zejtin. 2 supene kašike limunovog soka. Sjediniti sa dobro izmučenom kiselom pavlakom. po 2 supene kašike isitnjene zeleni za začin (zeleno pero luka.). po 1 čajna kašičica meda i narendanog luka. Dobro sazreli paradajz oprati. po želji se može dodati 1 supena kašika zejtina. sok i med dobro promešati. Orahe samleti i istucati u drvenoj ili porculanskoj posudi (avanu) dok se ne stvori masna kašica. ukrašeni palčićima slatke crvene paprike i k r a s t a v a c a . listićima peršuna. sok i luk i dobijenim sosom preliti salatu. Sjediniti sa isitnjenom mirodijom (može se zameniti zelenišem celera.Mladi sir izmutiti drvenom kašikom. tj. po jedna čajna kašičica meda i isitnjenog zeleniša mirodije. (Druga varijanta). Začiniti alevom paprikom i lukom. limunovim sokom. mirodija. 2 režnja češnjaka. medom i narendanim lukom. Po 1 supena kašika isitnjenih oraha. Sos sa mirodijama za salatu Dve supene kašike zejtina. Dodati isitnjeni peršun. malo razredi ti vodom. Ako je dobijeni sos kiselkast. prazilukom ili drugim povrćem). zejtina i limunovog soka. limunskom kiselinom. 250 Orahov sos za salatu (Prva varijanta). sjedinit sa orasima i začiniti limunovim sokom. limunov sok i med dobro izmešati. Zejtin.

Ako je vaša težina.Sos trijada Uzima se jedno žumance. supena kašika meda i zejtina. 5 delova zejtina.životno neophodnih materija . Antistresni preparat „Antistresni preparat" je poseban hranljivi dodatak. meda. 0. 1 deo ljute paprike. Fiziološka uloga svake sastavne komponente je sledeća: Limunska kiselina je jedina kiselina koja se u organizmu sjedinjuje sa kalcijumom. Limuno-kiseli kalcijum je unikatna ž i v o t n o važna so sa alkalnim svojstvima. 80 kg i gladujete 3 dana. 0. slatka aleva paprika. MŠ). Takav hleb ne sadrži nikakav kvasac. oslobađajući energiju. 60 grama očišćenih oraha. i on podseća na jermenski lavaš (pogaču. čubar. 30 grama pornešanih začina (peršun. čašu vode. Hleb po Arakeljanu Uzeti kilogram brašna druge klase. poklopiti i zamotati. 100 grama zejtina. narendanog celera (korena-ploda). Sosovi sa brašnom Ispržiti suvo brašno do boje zlata. Ona je rezultat koji se postiže u procesu probave hrane. Zejtin. ako pijete rastvor meda sa limunskom kiselinom. Sos sa začinima Sok iz 60 grama kiselih jabuka ili trpke dunje.01 mililitar ekstrakta (nastoja) nane.4 grama limunske kiseline.sos ili majonez. To ovom povrću daje izvanredan ukus. 1 deo češnjaka. kiselina „gori". mirodija. 5 delova paradajza. treba je sitno izrezati i istucati u drvenom avanu tako da se dobije kašica. Sjedinjujući se sa ATF. Od takvog testa napraviti lepinje i peći ili (sušiti) u rerni na temperaturi 45-48°C. a potom dodati celer. To je normativ za 6 dana. koji se talože u koštanim šupljinama. Prema tome. Jednostavno. Ako je odmah unesemo u organizam skraćujemo njen rad i činimo hranu veoma efikasnom. Adžika Pet delova slatke paprike.dobijate odličnu ishranu . zelen celera. 253 . Pri njenom rastvaranju oslobađaju se fosfor i kalcijum. 100 grama meda. koji povoljno utiče na organizam. MŠ). Sve dovesti do ključanja. Ta količina dovoljna je za jednu porciju. Začine kombinovati po ukusu s tim što se moraju prethodno sitno iseckati ili istucati. Postoji j o š jedno karakteristično svojstvo limunske kiseline. Preporučujemo sledeći recept: na kilogram čovekove težine uzima se 0. Tome dodati kiseo sok i mlevene orahe. Dobija se izvanredan ukus.01 gram hranljive limunske kiseline (limuntosa. na primer. po 1 supena kašika limunovog soka. Sve ćelije u takvom hlebu su žive. Posebno ispržite luk na suncokretovom ulju. Podelite to na 3 dela i uzimajte jednom dnevno. naročito u vreme gladovanja. 2 grama prirodnog meda i 2 mililitra vode. pri čemu sami sebe oslobađate od probave hrane.4 mililitra ekstrakta nane (mente). kim). Sos sa celerom Dve supene kašike zejtina. 80 grama meda i 80 mililitara vode. Kod obične ishrane približno 6 0 % fosfora i kalcijuma .JELA KOJA PREPORUČUJE A RAKE L JAN S . uzmite 0. Posle pripremanja zamotati ga u celofan i čuvati u frižideru. šargarepa i cvekla. Ovom sosu se dodaje malo prodinstanih tikvica. Sve pomešajte. dodajte navedene sosove i majoneze u salate i jedite sa apetitom. svejedno. 252 V . Postaje još ukusnije ako se sos namaze na kriščice svežeg povrća. Možda ćete na osnovu predloženog napraviti svoj kulinarski specijalitet .A.struji kroz organizam. Sve to se dobro pro mesa i sipa u salatu. Ako koristite zelen celera. naročito u salati sa kupusom i šargarepom. limunov sok i med dobro izmutiti. ni o kakvom gladovanju ne može biti reči .

umnogome izdvaja ugljeniČni gas — koji nam je takode potreban.otud je i njegov lekoviti efekat. zelen. koja zahvaljujući svom specifičnom ukusu. Nana (menta) je interesantna biljka. zejtin i tu masu oblikujte kao kotlet. 3. 250 grama meda. Bolje je koristiti otopljenu vodu jer će efekat biti jači. Dakle. čija klica ne srne da bude veća od 1-2 mm. stimuliše došu Vata.Limunska kiselina. možete koristiti limun. Preporučujemo još nekoliko originalnih jela po receptima Surena Avakoviča: l. 2. Ovaj dodatak (antistresui preparat) se može upotrebljavati ne samo tokom gladovanja nego i običnim danima po 30 grama dnevno. Vama će verovatno biti interesantno da čujete mišljenje Arakeljana o sirovoj (svežoj) hrani. povećava otpornost. kupus.Pitta i nana . Dodati joj zejtin. 4. Tačnije. Iscedeni sok iz ploda sadrži 10% limunske kiseline. taj produkt uravnotežava i izjednačava sve tri doše . već se jednostavno uzme sok od tri limuna ili čajna kašičica limunske kiseline. U sok šipka nadrobiti luk. Za organizam je posebno dragocena aminolimunska kiselina. Od 21 nezamenjive amino-kiseline samo tri imaju negativnu energiju. O medu već dovoljno znamo. stvara aminolimunsku kiselinu sa negativnim električnim potencijalom (nabojem). Sameljite raskvaŠeno sočivo i grašak. Kao rezultat se dobija sledeća slika: med stimuliše došu Kapha. staviti na tanjir. poboljšava rad svih organa.Ovsenu prekrupu rastvoriti vodom. rotkvicu. U tom slučaju proračun se ne mora vršiti prema vlastitoj težini. Zamesiti sa 254 brašnom od heljde. Arakeljan savetuje da se u vodu doda malo sode (prema proračunu 1 gram na 3 litra). za 6 dana na kilogram težine biće vam potrebno 0. peršun. čisti organizam od štetnih ostataka. „Hrana od sirovog voća i povrća stimuliše razmenu materija. Soda sa limunskom kiselinom svima dobro poznato penušavo piće. povećava rezistentnost. kada se sjedini sa aminima." 255 .1 mililitar limunovog soka. Taj žitki koktel nije samo najukusniji nego i najjači. dodajte orahe. krastavac. Ako nemate limunsku kiselinu. luk. i limun sa korom samleti na mašini za meso. češnjak. snagu i predstavlja glavni faktor zdravlja i duge mladosti. čajna kašičica ekstrakta nane sa strukom (prodaje se u apoteci) i svemu tome doda litar otopljene vode. Dobićete kolač koji zasićuje. zaslađenom m e dom. Proklijalu pšenicu. Dodajmo još da je med pomešan sa limunom svima poznat narodni lek. mirodiju (količinu odredite sami). limunska kiselina . prekriti slojem narendanih kiselih jabuka. stabilizuje imune sisteme. šargarepu. vanilu i to dobro izmutiti.Vata.

gladovanja i drugih sredstava. 3. 011/604-751 (i fax). Genadija Petroviča Malahova. Zato. U narednim knjigama pokušaćemo i da ukažemo na vezu između našeg zdravlja i fizičkih vežbi. koja sadrži sledeće knjige: 1. bioritmologija čoveka) METODI POVEĆANJA LJUDSKE BIOENERGIJE I BIOSINTEZE UTICAJ OKOLINE NA ČOVEKOVO ZDRAVLJE i GLADOVANJE O temi koju smo ovom knjigom ovlaš dotakli može se uvek i mnogo govoriti. Kao što smo primerima iz života i prakse pokazali. U novim knjigama i novim izdanjima tragaćemo za odgovorima i na ova pitanja: kako pomoću drugih sredstava dejstvovati na organizam. ako normalizujemo ishranu. bogata bioplazmom (odžasom). Ima još mnogo pitanja koja traže odgovore. 063/396-860 . Pomoću pravilne ishrane možemo postići dobro zdravlje i duboku starost. socijalnu aktivnost.9. Z A K L J U Č A K Poštovani čitaoci! U prodaji se nalazi kompletna biblioteka Lekovite sile. Opisali smo mehanizme probave i istakli značaj sadejstva hrane sa organizmom. ŽIVOT BEZ PARAZITA 2. ZDRAVLJE MUŠKARCA 3. koji kod svihljludi dejstvuju nezavisno od njihove volje. prirodnim strukturama. koja povećavaju životni potencijal čoveka i dovode do savršenstva njegovo zdravlje i sposobnosti. 7. ČIŠĆENJE ORGANIZMA ISHRANA I HRANA J A Č A N J E ORGANIZMA U STARIJEM DOBU URINOTERAPIJA OSNOVNA ZNANJA O ŽIVOTU I ZDRAVLJU (biosinteza. kako stimulisati njegove skrivene rezerve i zaštitne sile. 256 Iz biblioteke Osnovi zdravlja.. dobij amo i sekundarne funkcije krvotok.. ali i na druga. karakter. pokazali smo da je funkcija ishrane najdrevnija od svih koje su poznate. u prvom redu zavisi od kvaliteta i količine unete hrane. Genadija Petroviča Malahova. bioenergetika. 064/329-01-50. Unutrašnja sredina organizma. Pokušali smo da iznesemo ono što je glavno i što odgovara svima. 011/319-49-48. motorne i umne sposobnosti. pravilno upotrebljena i kombinovana. u prodaji su knjige 1. Osim toga. disanje. 064/26-99-143 Mahmut Šehić: 011/154-475 (i fax). ONKOLOŠKA OBOLJENJA . sveza biljna hrana. SVE O ZATVORIMA . homeorezis i homeomorfoza na najvišem nivou. Bolje rečeno. disanja. 2. od toga šta i kako jedemo. Pored ovih knjiga u prodaji se nalazi knjiga ENCIKLOPEDIJA ČIŠĆENJA ORGANIZMA u kojoj su obuhvaćeni svi autori koji su se bavili ovom problematikom.krvotok. normalizovaćemo i sve proizvode toga . jednostavno obrađena i individualno odabrana u zavisnosti od godišnjeg doba i vlastitih doša — omogućava da se održe sva tri procesa u organizmu: homeostaza.OPSTIPACIJAMA KOD LJUDI U pripremi za izdavanje iz biblioteke Osnovi zdravlja: 1. motornu aktivnost. 5. Zato umesto zaključka nekoliko pouka. Sve informacije o knjigama možete dobiti na telefone: IGP "Prometej": 011/31-931-13. Što menja naše raspoloženje.Lečenje i profilaksa narodnim sredstvima. 4. 8. 6. disanje.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful