You are on page 1of 36
Don Miguel Ruis Toltečki vodič ka slobodi i radosti Iza granice straha Učenje don Miguela Ruisa
Don Miguel Ruis
Toltečki vodič ka slobodi i radosti
Iza granice straha
Učenje don Miguela Ruisa
Zabeležila Meri Kerol Nelson
Mоnо & Manana 2005.
Naslov originala Beyond Fear: a Toltec guide to freedom and joy: the teachings of Miguel
Angel
Ruiz by Mary Carroll Nelson Copyright 1997 by Mary Carroll Nelson and Miguel Angel
Ruiz.
Izdavač Mono & Manana
Za izdavača Nenad Atanaskovič Miroslav Josipović
Prevod Dragana Ćirovič
Lektura Tanja Stanojević
Tehnički uredik Nenad Đuričić
Štampa Beoknjiga, Beograd
Tiraž 1.000
ISBN 86-84413-93-8
SADRŽAJ
Molitva
1
Povratak u život
1
Izjava autora
Uvod: Putovanje kroz san
1
2
1.
Teotihuakan, mesto gde ljudi postaju bogovi
2
2.
Vizija Teotihuakana
5
3.
Nemo znanje i elementi toltečke mudrosti
7
4.
Pakleni san
10
5.
Um, evolucija i san
12
6.
Oruđa za transformaciju, Prvi deo Mitota i Inventar
13
7.
Gruda za transformaciju, Drugi deo
16
8.
Pravedan svet
20
9.
Život posle smrti
21
10. Obredno umiranje u Teotihuakanu
11. Naguali u svetu
12.Gajina priča - mudrost žene naguala
23
27
30
13. Proročanstva
34
Epilog
36
Molitva
Molitva

Molim vas da mi se pridružite u molitvi. Najpre pročitajte reči molitve a onda na nekoliko trenutaka zatvorite oči i uradite sledeću vežbu. Svaki put kada se osetite usamljenim ili lišenim ljubavi ponovite ovaj molitveni ritual i ponovo čete biti celoviti. Usredsredite se na svoja pluća. Osetite zadovoljstvo koje vam dolazi s disanjem. Disanje zadovoljava najsnažniju ljudsku potrebu. Zadovoljenje potrebe donosi sreću. Osetite tu čvrstu vezu između svojih pluća i vazduha. Disanje je samo po sebi dovoljno da budete srećni. Ta veza je ljubav. Kada je arhanđeo stvorio ljude, on im je s vazduhom podario ljubav. Ljubav ispunjava čitavo vaše biće ako dišete svesni svake ćelije svoga tela, svake emocije

svoje duše i svakog delića svetlosti od koje ste načinjeni. Danas, Oče/Majko Bože, molimo te da nam priđeš i uvek budeš s nama. Nudimo ti sebe da bi mogao da koristiš naše oči, naš glas i naše

ruke, kako bi podelio ljubav sa sobom, jer mi smo Jedno.

Na svakom planu, od elektrona do zvezda, od materije do duše, od svake emocije do energije svetlosti, Bože, pomozi nam da budemo kao ti - da bezuslovno volimo. Pomozi nam da volimo sebe takve kakvi smo, da ne sudimo o sebi, jer kada sudimo o sebi osećamo se krivim i osećamo potrebu za kaznom, a kazna nam donosi patnju. Pomozi nam da budemo kao ti, da volimo bezuslovno, kao što ti voliš. Ljubav ima moć da promeni čitav svet. Tvoje je pravo ime Ljubav a mi smo tvoja deca, pa smo i mi Ljubav. Oče/Majko Bože, pomozi nam da budemo baš kao ti. Amin.

Povratak u život
Povratak u život

Probudih se, i ništa ne bese isto. Otvorili oči prvi put, te oči za koje sam mislio da vide, i shvatih da sve ono u šta sam verovao, nije ništa do lažni san.

A onda, poput blistave zvezde,

Anđeo smrti Anđeo života postade,

i promeni moj san,

iz strašne drame,

u radosnu komediju.

Iznenađen, upitah Anđela, „Jesam li mrtav?" Anđeo reče: „Da, već godinama.

Iako ti je srce kucalo, tvoj je um spavao u grobu iluzije,

nesvestan svoje božanske prirode.

Sada ti srce kuca,

i

telo diše,

i

um ti se probudio iz pakla.

 

Tvoje oči, potpuno nove, dive se lepoti koja te je čekala.

Tvoja se božanska svest budi,

ljubav u tvom biću. Mržnja i strah nestaju,

i

 

nema krivice i stida.

Tvoja duša prašta,

i

živiš božanskim životom."

 

Zurio sam u Anđela, kao opčinjen.

 

Osećao sam istinu koja se u meni budila.

Predao sam se, spremno,

 

ne postavljajući uslove. Pokorno sam prihvatio smrt i život. Pogledao sam novim očima,

i

video svoju večnu ljubav

...

da odlazi.

Miguel Anhel Ruis

Izjava autora
Izjava autora

Imam tu čast da već više godina poznajem Miguela Anhela Ruisa i njegovu ljupku ženu Gaju. Miguel i ja smo mnogo puta razgovarali u Santa Feu, Albukerkiju i Teotihuakanu.

Tokom naših razgovora, uvek sam bila svesna da se nalazimo u drugoj dimenziji, gde su mogućnosti za transformaciju bezgranične. Na tim

drugim mestima, gde i Gaja prebiva, preovladuju afirmacija, pozitivan stav prema životu i duboko holistički osećaj. Moj zadatak je bio da sakupim, zabeležim i uobličim neka od don Miguelovih učenja. Iako nisam ni učenik ni šaman, tokom godina koje sam provela pišući ovu knjigu shvatila sam da je nagualizam put ka raju na Zemlji, i zahvalna sam.

Meri Kerol Nelson Albukerke, Nju Meksiko Maj, 1997

Uvod PUTOVANJE KROZ SAN
Uvod
PUTOVANJE KROZ SAN

Ova knjiga će vas povesti na putovanje kroz san. Konačno odredište je raj na Zemlji a vodič će vam biti Miguel Anhel Ruis. Miguel je nagual. Reč nagual potiče iz drevnih vremena, od astečke reči nahuatl, a odomaćila se u engleskom jeziku, naročito u raspravama o šamanizmu. Sta

je nagual? Prema toltečkom učenju, sve što postoji je jedno živo biće, koje se ispoljava stvaranjem svega što možemo da opazimo i svega što ne možemo da opazimo. To živo biće je jedino koje zaista postoji. Sve ostalo, uključujući i nas, predstavlja emanaciju tog veličanstvenog i predivnog bića. To biće upravlja našom planetom kontrolišući sunčevu energiju. Sunce je takođe emanacija tog bića, dok su planete Sunčevog sistema emanacija Sunca. Život na planeti Zemlji predstavlja emanaciju Sunca u interakciji s Majkom Zemljom. Tolteci sve što postoji dele na nagual i tonal. Nagual je sve ono što postoji a ne možemo da opazimo. To je ono što je nedokučivo ili nedokučeno. Tonal je sve ono što možemo opaziti svojim čulima. Tonal i nagual postoje isključivo zahvaljujući nameti. Namera je ta veza ili sila koja omogućava prenos energije između naguala i tonala. Bez namere, ni nagual ni tonal ne bi postojali. Zapravo, ne bi postojalo doslovno ništa. Namera je život. To je večna transformacija i večna interakcija. Namera je ono što nazivamo Bogom. Namera je život, sam po sebi; to je Bog i to je Duh. Moderna nauka kaže da je sve na svetu neki vid energije. Svetlost je energija pa je sve, u osnovi, svetlost. Energija se ispoljava u milijardama oblika, u milionima različitih vibracija. Nagual je sva energija na zvezdama i između njih koju ne možemo da opazimo. To je ,,el nagual". Energiju koju možemo da opazimo i dokažemo njeno postojanje zovemo ,,el tonal". Sunčev sistem je živo biće sa sopstvenim metabolizmom, sopstvenim nagualom i tonalom. Tonal je Sunce, sa svim planetarna, planetoidima,

kometama, meteorima i satelitima

...

sve što možemo opaziti golim okom ili instrumentima. Nagual je energija koja potiče s ovih planeta i

nebeskih tela, uključujući i energiju koja izbija iz Zemlje. Planeta Zemlja je takođe živo biće sa sopstvenim nagualom i tonalom, sa sopstvenim metabolizmom. Poput ljudskog bića koje je sastavljeno od mnoštva organa, usklađenih tako da održe savršenu ravnotežu, i Zemlja ima svoje organe. Među tim organima je ljudski organ, sastavljen od svih ljudskih bića zajedno. Kao jedinstven organ, ljudska bića takođe poseduju sopstveni nagual i tonal. Emocije su energija koju ne možemo da opazimo, ali ih svrstavamo u tonal zato što ih doživljavamo svojim čulima. Tonal u ljudima je energija koju poznajemo kao i energija koju je moguće spoznati. Nagual je energija koja se ne može spoznati razumom. Prema toltečkom tradicionalnom učenju, Boga zovemo „Orao", što znači duh. Sva ljudska bića su Orao. Sva ljudska bića su nagual, tonal kao i namera, bez obzira da li su živa ili mrtva. Kada za nekoga kažemo da je nagual, to znači da ta osoba poseduje specifičnu energiju zahvaljujući kojoj može da uspostavi direktnu vezu između naguala i tonala. Nagual može da odvoji svoje postupke od emocija. Nagual je od rođenja obdaren snažnom voljom i nije sputan strahom. Čovek koji nije rođen kao nagual često je sputan strahom. Međutim, teoretski, svaki čovek može postati nagual ako to reši. Neki vidovnjaci mogu da vide energiju uma u energetskom polju kojim je okruženo telo osobe. Ako je ta osoba nagual, energetsko polje kojim je okruženo njegovo telo izgleda kao dva zbijena svetlosna jajeta. Nagual je osoba koja ima sposobnost da poučava druge ljude, da ih vodi kroz duhovne spoznaje, ubedi ih da u svakom čoveku postoji snažna sila koja ga direktno povezuje s Bogom. To je sila čiste namere. Nagual obično pomaže drugima da otkriju ko su, da pronađu sopstvenu duhovnost, sopstvenu slobodu, sopstvenu radost, sreću i ljubav. Miguel Anhel Ruis je rođen kao nagual. Od trenutka kada je došao na svet odlikovao se neuobičajenom budnošću duha. Posedovao je sve preduslove da postane Učitelj Namere. Znanja je stekao zahvaljujući svojoj porodici, ali i vizijama. Miguel je posvetio život širenju duhovnih znanja. Vođen vizijama, Miguel je tokom decenije rada preneo svojim učenicima ogromne količine mudrosti, koje su vekovima bile skrivene velom tajne. Učili su iz njegovih predavanja, radionica i zajedničkih putovanja. Za one koji možda nikada neće sresti Miguela ova knjiga može pomoći da strah zamene radošću. Svi smo sputani strahom. Miguel tvrdi da je strah normalna posledica pripitomljavanja u detinjstvu. Strah je uvrežen u naše poimanje stvarnosti. Strah je izvor bolesti, ratova i otuđenja od radosti, na koju imamo pravo po rođenju. Najveći strah, iz kojeg potiču svi ostali strahovi, jeste strah od gubitka ili smrti. Miguel cilja pravo u srce našeg straha od smrti. Njegova mudrost potiče iz vizije o toltečkom duhovnom centru u Teotihuakanu, gde su drevni učitelji otkrili proces pomoću kojeg je moguće osloboditi se straha. Miguel je godinama, svakog meseca, odlazio sa svojim učenicima u Teotihuakan. Tamo ih je sprovodio kroz Aveniju mrtvih. Obavljajući obrede na nekoliko etapa staze, pomagao je svojim učenicima da se suoče sa svojim strahovima i oslobode ih se. Nakon ovog procesa, bili su spremni da na novi način dožive stvarnost, u kojoj je svet ispunjen pravdom i srećom. Ne morate otići u Teotihuakan da bi se deo Miguelove mudrosti preneo i na vas. Dovoljno je da se prepustite mašti i krenete svojim duhom na ovo putovanje.

1. Teotihuakanu, mesto gde ljudi postaju bogovi
1. Teotihuakanu, mesto gde ljudi postaju bogovi

Teotihuakan ili „mesto gde ljudi postaju bogovi", sveti centar Tolteka, nalazi se na trideset milja severoistočno od Meksiko Sitija. Zahvaljujući usmenim predanjima, Tolteci su očuvali tajna znanja o isceljivanju i duhovnom preobraženju stara hiljadama godina. Miguel Anhel Ruis je direktni potomak drevnih Tolteka. Zbog svog porekla, on ima urođenu duhovnu vezu sa Teotihuakanom. Miguel stiče duhovna znanja od majke i dede i, napustivši posao hirurga, prolazi kroz obuku kako bi postao nagual, ili učitelj namere. Ko su bili Tolteci? Miguel tvrdi da oni nisu bili poseban narod, kao Maje, već grupa ljudi različitog plemenskog porekla koji su dostigli izuzetno visok nivo duhovne prosvećenosti. Postali su poznati kao Tolteci. Zahvaljujući povišenom stepenu svesnosti, stekli su pravo da žive na svetom području Teotihuakana.

Miguel rekapitulira istoriju Teotihuakana. Delove ove istorije saznao je iz svojih vizionarskih putovanja u prošlost i druge kulture. Priča počinje tokom Trećeg Sunca, pre 20.000 godina. U to vreme, na zemlji je živela rasa ljudi koji su bili postigli savršenu ravnotežu tela, uma i duha. Imunitet ovih ljudi bio je toliko jak da praktično nisu znali za bolest. U njihovo vreme, nauka i tehnologija bile su na višem nivou od današnjeg. Među ovim ljudima - brojno su u najmanju ruku odgovarali današnjoj ljudskoj populaciji - vladala je otvorena komunikacija, zahvaljujući neometanoj komunikaciji svakog pojedinačnog ljudskog uma. Ljudi nisu bili sputani načelima krivice i osuđivanja. Civilizacija Trećeg čovečanstva zasnivala se na snu o realnosti koja bi se najbliže mogla opisati kao raj na Zemlji. Čovek nije jedino biće koje poseduje moćan um. Tu su, neodvojiva od ljudskog roda, i neviđena bića koja takođe predstavljaju organ zemlje. Ona učestvuju u metabolizmu zemlje, baš kao i ljudi. Ova bića mogu biti blagonaklona, ali i zlonamerna. Ponekad imaju ljudsko obličje.

Poznata su u mnogim tradicijama. Prisutna su paralelno s ljudskim rodom od postanka sveta, a mnogi su ih nazivali bogovima. Sudbine ovih bića i ljudskog roda tesno su povezane. Tolteci ih nazivaju saveznicima. Saveznici nemaju mozak; što znači da ne poseduju fabriku za proizvodnju emocija, ali im je eterična energija emocija neophodna da bi

opstali. Odnos između ljudskih bića i saveznika može se uporediti s odnosom između krava i ljudi. Mi, kao ljudska bića, preko hrane uzimamo sunčevu energiju, koju su druga živa bića, odnosno biljke i životinje, već preradila. Naš mozak transformiše materijalnu energiju u eteričnu

energiju emocija.

Emocionalna energija predstavlja hranu za naš um, ali i za saveznike ili bogove. Mi smo za bogove puki izvor energije. Saveznici podstiču ljude da proizvode traume, kako bi proizvodili strah, kojim se oni hrane. Ljudi su rođeni s hendikepom, pošto nas ovi bogovi do izvesne mere kontrolišu preko naših snova. Osnovna funkcija našeg uma jeste sanjanje. Čitav naš život je san, smešten u materijalne okvire. Ono što doživljavamo kao realnost, zapravo je san, a san u koji od samog rođenja stupamo jeste san o ratu i nasilju. Naš zadatak je da prevaziđemo ovaj hendikep. Šta bi bilo kada bismo se svi probudili? Šta bi se desilo sa saveznicima ako bismo se svi prenuli iz košmara i dostigli blaženstvo? I oni bi morali da evoluiraju i počnu da se hrane ljubavlju umesto strahom Naše se duše već oslanjaju isključivo na ljubav a opiru strahu. Ako se pitamo da li je neka misao potekla "od Boga", dovoljno je da sačekamo i vidimo hoće li ona izazvati u nama strah. Misao koja proizvodi strah ne potiče od Boga, ali je moguće da potiče od saveznika. Pravi Bog ljubavi nema nikakve veze sa strahom. Da biste se oduprli uticaju saveznika, morate ih biti svesni. Čak i sada, dok ovo čitate, oni se hrane vašim emocijama, pa stoga morate dobro paziti kakve emocije odašiljete. Naše emocije privlače pažnju bića sličnih osobina. Kada smo srećni, mi privlačimo još sreće. Ako smo depresivni, privući ćemo depresiju. Različiti narodi imaju različite bogove. Sudbina čovečanstva je priča o ovim bogovima. Jehova je bog jednog naroda, Alah drugog. Ovi bogovi su stvarni koliko i Jevreji i Arapi. Kada izbije rat, on ne izbija samo između ljudi. Rat se, doslovno, vodi i između bogova. Davno pre nego što je izgrađen Teotihuakan bogovi su se plašili da će ljudi dosegnuti raj. Tokom perioda Trećeg Sunca, saveznici su, strahujući da ne ostanu bez hrane, rešili da podstaknu ljude da proizvode snažnije emocije. Gurnuli su čovečanstvo u razdor umešavši se u savršenu komunikaciju koja je dotad vladala među ljudima. Kao rezultat, među narodima je zavladala nesloga. Ovo razaranje mira koji je vladao na svetu zabeleženo je u biblijskoj priči o Vavilonskoj kuli.

U to vreme, postojale su tri glavne civilizacije: Zemlja Mu, što bi bile današnja Indija i Kina (Miguel se ne slaže s teorijom da je kontinent Mu ili Lemurija potonuo u Tihom okeanu); Zemlja Majmuna (današnja Severna Amerika); i Atlantida, ostrvski kontinent između Evrope i Amerike. Ovi narodi su vekovima živeli u slozi. Pod razornim uticajem "bogova", Lemurija i Zemlja Majmuna udružile su se protiv Atlantide i uništile je u masovnom nuklearnom ratu. (Miguel se ponovo ne slaže s onima koji veruju da je Atlantida uništena krivicom samih Atlantiđana, koji su zloupotrebili svoja znanja iz genetike, odnosno nakon sudara s kometom.) U svetim indijskim spisima, Vedama, u Ramajani, legendi o Rami, opisan je nuklearni rat koji je vođen širom sveta. Miguel tvrdi da u planinama severne Indije leže ostaci visokih, snažnih ljudi Trećeg čovecanstva, koji će tek biti otkriveni. Stanovnici severne polovine Atlantide izgradili su piramide. Bili su tamnoputi, a poznati su kao Tirani, ili Atlantiđani. Oni su, zahvaljujući svom naprednom sistemu komuniciranja, bili zaslužni za izgradnju Velike piramide u Gizi. Miguel kaže da je Velika piramida spomenik Trećem čovečanstvu. Po uništenju Atlantide nastupio je period propadanja, u kojem se ljudska rasa svela na nivo životinja. Iz današnje perspektive, mi smo svesni samo jedne evolucije. Mislimo da smo mi potomci prvobitnog čoveka. Međutim, Miguel smatra da su naši primitivni preci zapravo pripadnici Četvrtog čovečanstva, degradirani potomci veličanstvene rase koja im je prethodila. Pripadnici Četvrtog čovečanstva bili su kratkovečna, bolešljiva stvorenja niske inteligencije. Živeli su dvadeset pet do trideset godina, i to tako primitivnim životom da praktično iza sebe nisu ostavili nikakvu istoriju. S druge strane, posedovali su veliku moć razmnožavanja, tako da je Četvrto čovečanstvo ponovo naselilo Zemlju, opustošenu nakon nuklearnog rata. Tu i tamo, na izolovanim ostrvima, malobrojni predstavnici Trećeg čovečanstva uspeli su da se održe osam generacija. Ovi ljudi su očuvali znanja iz nauke, tehnologije i duhovnog razvoja koja su posedovali pre rata. Znali su da im je vreme ograničeno zbog posledica radijacije. Pošto su imali malu reproduktivnu moć, pokušali su da iskoriste preostalu snagu za poučavanje pripadnika Četvrtog čovečanstva, i to prvenstveno osnovama higijene i zemljoradnje. Posećivali su naseljena mesta ali se nisu suviše približavali, plašeći se bolesti koje su nemilosrdno harale. Ljudi Četvrtog čovečanstva doživljavali su ova visoka, inteligentna bića kao "bogove". Sećanja na njih sačuvana su u

drevnim spisima, a jedan od primera je biblijski Elohim. Pripadnici Trećeg čovečanstva izvodili su genetičke eksperimente kako bi unapredili rasu. Takođe su tražili način da očuvaju znanja iz ranijih vremena, kada su ljudi živeli u skladu i znali šta znači funkcionisati u savršenoj ravnoteži. Još tada se oblast Teotihuakana smatrala svetim mestom. Neke od drevnih mudrosti sačuvane su tu, da bi ih kasnije generacije otkrile. Tolteci veruju da je sunce izvor inteligencije u Sunčevom sistemu. Preostali predstavnici Trećeg čovečanstva molili su se Suncu da im pomogne da sačuvaju znanja o postizanju savršene harmonije. Sunce je odgovorilo na njihove molitve, šaljući glasnika u obliku novog vida energije. Svetlost je sunčev glasnik. U ovom slučaju, novi kvalitet svetlosti manifestovao se u vidu anđeoskih bića, koja su se sparila s ljudima kako bi stvorila mešanu rasu s potencijalom za novu evoluciju inteligencije. Jedan od predstavnika ovih mutiranih bića bio je Enoh. Neki današnji učitelji i istraživači veruju da su savremenog čoveka začela bića koja su došla na Zemlju iz svemira. Oni tvrđe da su vanzemaljci izvodili eksperimente mešajući sopstvene gene s genima pračoveka. Miguel ne veru je da su za nastanak današnjeg čoveka odgovorna bića s druge planete. Njegova teorija je bliža drevnim mitovima, i potkrepljuje ideju bezgrešnog začeća, odnosno rođenja stimulisanog od strane anđeoskih bića poslatih sa Sunca. Bez obzira na to koja vam je od ovih teorija bliža, postoji element "magičnog" u mutaciji koja je promenila čovečanstvo i dovela do današnje rase. Tadašnja promena sunčeve svetlosti, odgovorne za život na Zemlji, predstavlja početak Petog Sunca. Peto čovečanstvo - rasa mutanata - jeste ovo naše. Mi smo delom nebeska, delom zemaljska stvorenja. Da bi izvelo mutaciju, Sunce je modifikovalo DNK radi stvaranja usavršenog čoveka boljeg uma. Cilj današnje evolucije jeste ponovno uspostavljanje savršene unutrašnje komunikacije, nekada prisutne na zemlji a zatim iščezle, i mira i harmonije koje takva komunikacija proizvodi. Ljudi ponovo postaju svesni svoje čovečanske prirode. Ponovo smo otkrili principe kao što su mir, ljubav i pravda. Doneli smo zakone. Pokušavamo da podignemo životni standard ljudi. Međutim, i dalje patimo od nedostatka unutrašnje harmonije, i trebao nam je priliv nove energije da bismo nastavili duhovnu evoluciju. Januara 1992. godine sunčeva svetlost se još jednom promenila. Raspodela talasnih dužina postaje drugačija, u korist većeg udela ultraljubičastih zraka. Mi se nalazimo na samom početku razdoblja Šestog Sunca i svedoci smo rađanja Šestog čovečanstva. Među nama već ima preteča nove rase. Oni su ponovo svesni prvobitnog sna o raju na Zemlji. Širom sveta izranjaju znanja sačuvana iz doba Trećeg Sunca. Istovremeno, napredni mislioci među naučnicima i filozofima otkrivaju koncepcije kojima doprinose sve zastupljenijem holističkom shvaćanju sveta. Danas je sve više naprednih pojedinaca koji su ovladali veštinom unutrašnje komunikacije. Uzore nalaze u ranijim avatarima, kao što su Hrist, Buda i Krišna. Među nama oduvek bilo živih učitelja, ali mi se plašimo da prihvatimo jedinu i krajnje jednostavnu istinu kojoj nas oni uče. Stvoreni smo od svetlosti. Mi smo Bog. Tek kada prihvatimo ovu istinu moći ćemo da se oslobodimo straha, osećaja krivice, ljubomore i patnje. Teotihuakan je jedno od mesta na kojima su sačuvana ova drevna znanja. Posećujući Teotihuakan, Miguel Anhel Ruis je, zapadajući u stanja transa, svaki put dolazio do novih saznanja. On veruje da je izvor tih drevnih znanja kamenje od kojeg su izgrađeni hramovi. Ovo kamenje funkcioniše kao baza podataka, a on, zahvaljujući svom umeću, ima pristup informacijama koje su raniji učitelji tu ostavili. U jednom od takvih stanja povišene svesti „video" je prave graditelje Teotihuakana kako i sami ponovo otkrivaju san o raju na Zemlji, koji je tu postojao pre nego što su hramovi izgrađeni. Pre oko četiri hiljade godina, u doba Petog Sunca (koje je trajalo pet hiljada godina), grupa duhovno naprednih ljudi, došlih sa severa, ušla je u pećinu, za koju se nedavno saznalo da se nalazila ispod Sunčeve piramide u Teotihuakanu. Oni su sanjali san o ogromnoj zmiji. Jedan od članova grupe, Zamagljeno Ogledalo, upravljao je snom tako da ostali postanu svesni da su ga sanjali. Zamagljeno Ogledalo je pronašao način da zaustavi patnju koja je vladala oko njega i nauči druge da postanu biča ispunjena ljubavlju, što oni i jesu. On je znao da je unutrašnja komunikacija narušena tokom Trećeg Sunca, kada je čovečanstvo dostiglo najviši stupanj razvitka. Znao je da su nam bogovi nametnuli ideju o Sudiji i Žrtvi. Počeli smo da se preispitujemo i kolebamo, a kao rezultat toga zaboravili smo da komuniciramo sami sa sobom. Zamagljeno Ogledalo je video da bogovi vode borbu protiv ljudi. Oni žele da ostanemo u paklu. Bogovi osvajaju ljudske umove u procesu pripitomljavanja, kroz koji prolazi svako dete. Jedno od pogrešnih uverenja koje nam usađuju bogovi jeste: "Ja sam samo ljudsko biće". Međutim, to što smo ljudska bića ne predstavlja ograničenje. Ljudska duša je veća od božje, a ljudski um besmrtan koliko i božji. Bogovi nastoje da nam usade osećaj nepravde, koji poput noža nanosi rane našem umu. Osećaj nepravde izaziva stvaranje emocionalnog otrova, koji se ispoljava kao tuga, ljubomora i strah. Zatrovan ljudski um sa svoje strane luči novi otrov. Kada nas neko dirne u „slabu tačku", mi osećamo bol. Međutim, obično nastojimo da to sakrijemo, resavajući da više nikom ne dozvolimo da nas tako povredi. Zato podižemo oko sebe zid sačinjen od raznih odbrambenih mehanizama. Vodeni uverenjem da je nepravda pogrešna, mi povredujemo druge ljude, samo da bismo ispravili nepravdu. Tolteci su bili sledbenici Zamagljenog Ogledala. Oni su bili duhovni ratnici, svesni da vode borbu protiv bogova, koji cvetaju u atmosferi sukoba. Cilj ratnika bio je da i sami postanu bogovi, da se oslobode svih strahova i povrate vlast nad svojim umovima. Da bi to postigli, strah su morali zameniti ljubavlju. Znajući ovo, imali su moć da od sveta naprave Raj. I današnji duhovni ratnici svesni su da se bore protiv bogova koji imaju vlast nad njima. Da biste se oslobodili vlasti bogova, morate odlučiti da iskoristite svoje pravo na sanjanje sopst- venog sna. Umesto da patite, možete odlučiti da postanete slobodni. Zamagljeno Ogledalo je otkrio najvažniju istinu, sačuvanu iz vremena Trećeg čovečanstva, a to je da smo mi deca Sunca. Shvatio je da je sve sačinjeno od svetlosti. Mi „jedemo" svetlost i svetlost nam prenosi poruke od sunca, koje upravlja životom u Sunčevom sistemu. Prateći uputstva koja je dobijao u snovima, Zamagljeno Ogledalo je projektovao i izgradio prve hramove u Teotihuakanu. Njegova znanja su ugrađena u svaki kamen ovih hramova. Oni su kasnije proširivani i izgrađeni su novi. Ova grupa magova, ili mudraca, osnovala je školu mudrosti, ili školu misterija, na tom mestu gde ljudi postaju bogovi. Nekoliko hiljada godina učitelji iz Teotihuakana poučavali su napredne duhovne tragaoče kako da savladaju strah i žive kao da su u raju, a ne u paklu, kako većina ljudi doživljava svet oko sebe. U prekolumbovsko vreme, oko Teotihuakana je živelo oko dvesta hiljada stanovnika. To je bio najveći trgovački i proizvodni centar u oblasti centralnog Meksika. Međutim, niko nije mogao da se prijavi za obučavanje kod toltečkih učitelja. Kandidati su morali da budu izabrani. Krećući se inkognito medu stanovništvom, učitelji su mogli da osete ko je spreman za obuku. Neprimetno su sprovodili različite testove kako bi procenili vređnost onih koje su izabrali kao potencijalne učenike. Kada su učitelji uvideli da se približavaju kraju ciklusa moći u Teotihuakanu, već su bili dovoljno duhovno uznapredovali da učine ono što

je, po Bibliji, učinio Isus. Uzneli su se. Ostavili su svoja fizička tela, stopili se sa svetlošću i uzneli do sunca. Njihovi učenici, koji su bili dostigli različite stupnjeve duhovnog razvoja ali ne i nivo majstora, ostali su bez vodstva. Kada su varvari sa severa krenuli da osvajaju Teotihuakan, preostali toltečki učenici nisu mogli da im se odupru. Mnogi su izginuli. Izmešavši se s narodom Teotihuakana, varvari su pokušali da prilagode toltečko duhovno učenje svom primitivnom verovanju u gnevne bogove, koji zahtevaju ljudske žrtve. Skeleti pronađeni ispod Piramide Sunca u Teotihuakanu verovatno pripadaju duhovnicima koji su ritualno ubijeni, pošto su pokušali da se odupru osvajačima.

Teotihuakan propada i oko 700. godine n.e. prestaje da bude duhovni centar. Njegovi hramovi su namerno spaljeni. Arheolozi dvadesetog

veka otkrivaju ovo mesto i ponovo ga čine pristupačnim u vreme koje se, na ezoteričnom nivou, poklapa s rađanjem Šestog čovečanstva. Preostali toltečki učenici napustili su Teotihuakan. Neki odlaze na jug i spajaju se s Majama, čija je civilizacija u to vreme već bila pretrpela

potpuni pad. Iz ovog spoja rađa se novo carstvo Maja.

Drugi osnivaju novu prestonicu, Tulu, gde su u početku čuvana znanja toltečkih učitelja. Male organizacije po selima nastoje da sačuvaju znanje kao religiju. Sela su se borila za prevlast, a prvosveštenik je dolazio iz najmoćnijeg grada s područja Tule.

Prvosveštenik je smatran inkarnacijom Kvecalkoatla, Pernate Zmije, jednim od dva Brata Blizanca. Drugi blizanac je bio Zamagljeno Ogledalo. U toltečkoj religiji, blizanci su bili predstavnici naguala i tonala, a smenjivali su se u nošenju ovih dveju energija. Nekada je Zamagljeno Ogledalo nosio energiju naguala, a Kvecalkoatl energiju tonala. Zatim bi zamenili mesta. Na kraju su vladari Tule, iskoristivši svetovnu moć, zloupotrebili toltečko znanje, poneto iz Teotihuakana, u želji da dostignu besmrtnost. Miguel kaže da je među njima bilo najstrašnijih crnih magova koji su ikada postojali. Oni su pretvorili Kvecalkoatla u demona, na sličan način kao što su se kasnije neki moćni hrišćani služili Isusovim imenom u demonske svrhe. Asteci su postali najmoćnija civilizacija na teritoriji Meksika. Sagradili su Templo Mayor (Glavni hram) u Meksiko Sitiju i usvojili mudrosti iz Tule. Asteci postaju novi Tolteci.

Prošlo je petsto godina od dolaska španskih osvajača, ali je drevna toltečka mudrost sačuvana zahvaljujući dvema grupama astečkih duhovnih ratnika. To su Vitezi Jaguara, ratnici koji se još uvek obučavaju, i Vitezi Orla, obučeni naguali. Vitezi Jaguara upućuju se u tajne smrti kroz obrede koji uključuju vodu i vatru, tokom kojih se odriču straha, ljutnje i zavisti. Nakon obuke i inicijacije njihov pogled na svet se menja. Tada postaju Vitezi Orla.

Najuzvišeniji medu Vitezima Orla je Tlatoani, zastupnik Boga na zemlji. Svaki Vitez Orla može da bude Tlatoani. Miguelovi preci su bili Vitezi

Orla.

Orao predstavlja božanstvo. Svi Vitezi Orla, čak i današnji, u stalnom su kontaktu s Božanstvom. Oni žive u stanju blaženstva. Vežbe koje

upražnjavaju da bi postali svesni blaženstva upražnjavane su i u drevnoj Indiji, Egiptu i Grčkoj. U davna vremena, Teotihuakan je bio povezan s mnogim duhovnim centrima širom sveta. Istine koje su svi oni spoznali u osnovi su bile iste.

Toltečko učenje zagovara život u kojem su telo, um i duša u savršenoj ravnoteži. U većini kultura neke telesne funkcije osuđuju se kao nepoželjne. Napredni duhovni ratnici koji slede toltečki put nisu obavezni na celibat. Osnovno načelo njihovog učenja jeste da telo poštuju kao hram, savršen takav kakav je. Cilj im je da se oslobode straha, uloga sudije i žrrve koje su nam svima nametnute, i žive ispunjeni i okruženi

ljubavlju.

Miguel se često osvrće na druge tradicije. On naročito voli Bibliju i priču o Hristovom životu. Takođe duboko poštuje sećanje na Budu. U

svojim predavanjima on često ističe vezu između toltečkog načina života i života ovih božjih izaslanika. Svi putevi, ističe Miguel, u osnovi su isti, ali su se načela krivice, osude i straha uvukle u sve velike religije.

Poreklo Miguela Anhela Ruisa
Poreklo Miguela Anhela Ruisa

Miguel je trinaesto dete čuvene isccliteljke Majke Sarite. U vreme njegovog ranog detinjstva ona je bila poznata medu svojim sugrađanima kao kurandera, ili isceliteljka. Kada je Mignel imao jedanaest godina Sarita je ozbiljno obolela od mučnog kamena. Lekari su hteli da je operišu, ali postojala je opasnost od opšte anestezije zbog njenog slabog srca. Majka je odvela Saritu u porodični isceliteljski centar na psihičku operaciju. Tokom procedure, Sarita je videla doktora i tri medicinske sestre kako joj operišu žučnu kesu. Čim je otvorila oči pitala je za njih, ali pored nje je bio samo medijum. Operacija ju je izlečila i od žučnog kamena i od srčanih problema. Sarita je nakon toga posvetila život lečenju drugih ljudi pomoću nasleđene mudrosti. Miguel je odrastao sa svešću da druga dimenzija, ona koja nam nije vidljiva, utiče na materijalni nivo stvarnosti. Starija braća i sestre pričali su mu o vremenima kada su sedeli oko vatre s babom i dedom po majci, mnogo pre Miguelovog rođenja, i slušali priče o malim ljudima koji su živeli u okolini. Njegova braća i sestre videli su ova stvorenja kako se igraju na drveću oko kuće. Njihova majka je rođena u Juanakatlanu, mestu koje Miguel naziva „magijskim gradom". Jedan od žitelja ovog grada, don Načito, držao je apoteku i lečio ljude umesto doktora. Voleo je da daje deci poklone, naročito novac. „Moja braća su primala novac od njega. On je umeo da stvori novac. "Staviću novčić u ovu kutiju', rekao je mom starijem bratu. Tvoj je. Stavi kutiju ispod jastuka. Svakoga dana u njoj će se pojaviti novi novčić." Miguelov brat je čekao dok ga radoznalost nije savladala. Kada je otvorio kutiju ona je bila puna novčića. Slušajući ovakve priče, Miguel je odrastao s uverenjem da pored svakodnevnog, vidljivog sveta, postoji i magijska ravan na kojoj se odvija život. Na trećoj godini studija medicine Miguel je imao traumatičan susret s tom drugom dimenzijom kada je, pretrpevši tešku saobraćajnu

nesreću, doživeo vantelesno iskustvo. Nakon toga, njegovo duhovno oko se izoštrava. Pošto je diplomirao na Meksičkom univerzitetu, Miguel je godinu dana radio kao lekar u Alta Sonori, gradiću u pustinji Sonori. Čitava ta godina za mene je predstavljala predivno iskustvo. Često sam se viđao sa učiteljem, mršavim čovekom u kasnim četrdesetim, visokim oko pet stopa i pet inča. Zvao se don Esteban i uzeo me je za učenika. Pokazao mi je neverovatne stvari, naučio me je da zaronim duboko u stanje sna i istražim san. Don Esteban me je odveo u jednu pećinu gde me je naučio da kontrolišem prirodne sile uz pomoć prizivanja To je moćan način da se kontroliše energija između života i smrti, da se komunicira s različitim organima planete, kao što su vetar, voda i šume. Naterao me je da se suočim s

većinom svojih strahova. Uvek je stavljao na probu moj razum, moju inteligenciju a pre svega moj osećaj sopstvene važnosti. Naučio me je da budem skroman i poštujem život onakav kakav je. Naučio me je da poštujem prirodu i ljude, upravo onakve kakvi su.

Don Esteban je bio divan čovek. Bio je moćan, pun ljubavi i prijatan, ali svaki put kada bih se susreo s njim znao sam da će me naterati da se suočim sa svojim strahovima. Pored njega sam uvek zauzimao odbrambeni stav. Godinu dana nakon što sam otišao iz Alta Sonore, rešio sam da se vratim i potražim ga. Na moje veliko iznenađenje, ispostavilo se da ga niko nije poznavao. Niko čak nije ni čuo za njega. Kao da nije ni postojao. Pa ipak, u tim malim gradićima svi se poznaju. Počeo sam da sumnjam da li

je don Esteban uopše postojao kao čovek od krvi i mesa

... bude. Danas znam da je postojala tesna veza između mog dede, don Leonarda, i don Estebana. Pošto je godinu dana radio kao seoski lekar Miguel je, zajedno s dvojicom braće, takođe lekarima, 1978. godine otvorio lekarsku ordinaciju u Tihuani.

ili sam ga ja u nekom od izmenjenih stanja svesti, stvorio onakvog kakav sam želeo da

Godine 1980, Sarita ga je pozvala da započne obuku kod nje. Svake nedelje tokom intenzivne trogodišnje obuke Miguel je provodio osam do deset sati u transu. U stanjima povišene svesti putovao je u stari Egipat, Grčku, Indiju, Kinu i Persiju, i upoznao se s učenjima ovih drevnih

naroda. Ova iskustva se po živosti i autentičnosti nisu razlikovala od putovanja u stvarnom životu. Informacije koje je prikupio na ovim transcendentnim putovanjima bile su tako uverljive i autentične da ih je mogao uporediti sa savremenim hinduizmom, budizmom, zoroastizmom i hrišćanstvom. Miguel je zaključio da sva filozofska učenja imaju sličnu osnovu.

Putovanje u Egipat u stanju transa
Putovanje u Egipat u stanju transa

Jedne nedelje, druge godine Miguelovog šegrtovanja, dvadeset jedan učenik (uključujući tri Miguelova brata) okupio se kod Sarite i Luisa. Spremali su se da uđu u stanje transa. Miguel je u tome već imao iskustva zahvaljujući starcu koji ga je poučavao u pustinji, gde je Miguel godinu dana radio kao lekar odmah po završetku medicinskog fakulteta. Lako je prešao u stanje sna i odmah se našao u dugačkom podzemnom hodniku. Iako je znao da sanja, iskustvo je bilo vrlo živo. U realnom vremenu, u transu je bio osam sati: u snu, vreme se protezalo na skoro godinu dana.

Stajao sam na ulazu. Čuo sam kako se vrata iza mene zatvaraju i našao sam se u hodniku osvetljenom bakljama. Iz iskustva sam znao da mogu da kontrolišem san kao da sam budan. Nijedan aspekt sanjanja nije me plašio, ali ovaj san je bio drugačiji. Nalazio sam se u drugoj realnosti, nad kojom nisam imao kontrolu. Ovaj san postoji u sećanju planete. On je dostupan svakom ko je obučen da uđe u njega. Ukazao mi se mršav, ćelav čovek. Na sebi je imao egipatsku odeću od belog lana. Mogao je imati između pedeset i šezdeset godina. Oči su mu bile oivičene naglašenom, tamnom senkom. Držanje mu je bilo strogo i autoritativno. Znao sam da ću biti stavljen na probu. Pošto nisam mogao da kontrolišem san, odlučio sam da budem Tragač. (To znači da sam svakog trenutka tokom čitavog sna morao biti svestan svega što se dešava i meni i u meni.) Naćulio sam uši, rešen da naučim što više od ovog čovekam koliko iz njegovih reči toliko i iz njegovog stava. Bilo je očito da je reč o učenom čoveku. Zadivio me je. Sa ovim čovekom nisam mogao igrati igre. Bio je veoma miran i ozbiljan. Odmah je pokušao da me zastraši. Iskušavao me je. Pitao me je: „Znaš li zašto si ovde?" Rekao sam: „Došao sam da naučim." Nisam bio siguran gde se nalazim, ali sam znao da je reč o svetom mestu, na kojem su skrivena ezoterična znanja. „Da li znaš gde se nalaziš?", pitao je. „Na svetom mestu gde je skriveno znanje", odgovorio sam. „Ako si ovde da bi naučio, ne možeš otići dok ne naučiš", rekao je. Nametalo mi se pitanje ,,šta da naučim?" ali ništa nisam rekao. Čovek uze baklju sa zida i poče da mi pokazuje slike s obeju strana hodnika. Ostaci ovih slika postoje, ali na određenom nivou vibracije one su još uvek u prvobitnom stanju. To je vibracioni nivo koji sam bio dostigao u snu. Ista frekvencija može se pronaći na drugim svetim mestima u Grčkoj, Teotihuakanu i Peruu. Mogli bismo reći da je to frekvencija Hrista, mada je to samo naš način da je shvatimo. Vibracija je frekvencija svetlosti utisnuta u sjećanje svetlosi. Sve je svetlost. Svetlost ima odlično pamćenje. Vibrirati na istoj frekvenciji kao bilo šta što je ikada postojalo znači ući u_to. Nisam prepoznavao slike koje mi je čovek pokazivao. Međutim, na osnovu njihovog izgleda zaključio sam da sam u Egiptu. Osim toga, sam čovek je odražavao ono što sam znao o drevnom Egiptu. U mislima su mi se uobličile reči: „Ovaj čovek je Hijerofant." Hijerofant je rekao: „Moraš reći šta znače ove slike na zidovima pre nego što odeš. Ne brini se za hranu i vodu. Samo pokušaj da shvatiš." Onda je otišao.

Pokušavao sam da shvatim, ali nisam imao nikakvu ideju šta bi slike mogle predstavljati. Prolazili su dani, nedelje. U jednom trenutku uplašio sam se da nikada neću shvatiti značenje slika i da nikada neću otići odatle. Iako sam bio u stanju transa, nisam se mogao spasti zato što sam ušao u tuđi san. Obuzela me je panika.

Iznenada se nešto promenilo i ja sam se prepustio. Više mi se nije žurilo da odem odatle. Imao sam osećaj da bi bilo sasvim u redu ako bih

zauvek tu ostao. Ne znam koliko je trajala moja borba pre nego što sam se prepustio, ali najednom sam počeo da opštim sa energijom likova na zidu. Desilo se čudo. Prepuštanje je način da budete srećni bez obzira na okolnosti. Ja sam prihvatio to mesto kao svoj novi svet. Sve je postalo sasvim logično. Više se nisam brinuo za vreme. Jednostavno sam prihvatao razmenu energija s likovima, koji kao da su bili oživeli. Stanje zajedništva je stanje

vibriranja na istoj frekvenciji. Nisam koristio razum.

Hijerofant se vratio, a ja sam hteo da mu kažem šta znače likovi na zidovima Bio sam smiren. Ali on se samo nasmešio i rekao: „Možeš da ideš." Ovo je bio još jedan test. Nije mi bilo dozvoljeno da izgovorim ono što sam shvatio. Kada sam se probudio iz sna, svi su već bili budni. Dugo su me čekali. Ispričao sam im svoj san. I ostali su ispričali svoje snove, a zatim smo ih zapisali u Saritinu Knjigu života. Sarita je kasnije spalila knjigu. Uvidi koje je Miguel stekao zahvaljujući ovom snu poslužili su mu kao parametri za testiranje svega ostalog. Slike koje je video na na zidovima egipatskog hodnika bile su ilustracije Knjige Tota. Ova drevna zbirka mudrosti poznata je i pod drugim imenima - Egipatska knjiga mrtvih i Knjiga Hermesa a smatra se da je stara najmanje 35.000 godina. Miguel je shvatio da slike koje je video izvor onoga što danas_zovemo Tarot. Neko vreme je proučavao Velike arkane kako bi upio energiju sa slika. Pritom je otkrio da nijedan špil Tarot karata nije sasvim tačan, ali su one koje je dizajnirala Pamela Kolman-Smit po uputstvima Artura Edvarda Vejta zasnovane na ljubavi. Karte Alistera Kroulija zasnovane su na strahu. Da biste se sami uverili, možete uporediti Lude u ova dva špila. Srećna Luda u Vejtovom špilu transformisana je u monstruma u Kroulijevom. Po Miguelovom shvatanju originalnog Tarota, Sud bi trebalo da se zove Uskrsnuće. Svet je zapravo Univerzum. Snaga bi trebalo da bude Hrabrost. Tarot ilustruje Postanje, a ako se karte poredaju po određenom redosledu, vidi se da postoji slična struktura kao kod Avenije mrtvih u Teotihuakanu, izvoru toltečke mudrosti. Možete i sami da probate:

PRVI RED

Svet (Univerzum)

DRUGI RED

Mag

TREĆI RED

Prvosveštenica

ČETVRTI RED

Hijerofant (Adam i Eva) Car

Ljubavnici (Raj)

Pustinjak

PETI RED

Carica

Kočije

Umerenost

Smrt

ŠESTI RED

Snaga (Hrabrost)

Sud (Uskrsnuće, Pravda)

SEDMI RED

Zvezda, Mesec

OSMI RED

Sunce

DEVETI RED

Luda

Miguel će napisati novo tumačenje Tarota, ali zasad je dovoljno da znamo da je Luda tipičan čovek, koji sanja da ne zna kuda ide, dok svu svoju imovinu nosi u vreći. Međutim, on u drugoj ruci nosi i lotos božanske svesnosti. Izvan Avenije mrtvih, četiri karte oličavaju pakao. To su Đavo, Kula, Točak sreće i Obešeni. Unutar Avenije, Sunce je arhetip savršenstva, oličen u bogu Ra, Horusu, Hermesu, Hristu, Krišni. Među ovim kartama, četiri karte predstavljaju arhanđele. Ljubavnici su Uril, vladar vatre. Umerenost se odnosi na Rafaila i zemlju. Kočije se odnose i na Mihaila i na vodu. Glasnik je Gavrilo i vazduh. Posmatran kao slikovno pismo, ovakav poredak karata postaje Oko boga Ra, odnosno prolaz ka Beskonačnosti ili Prolaz ka Bogu. Karte na rubu predstavljaju teotihuakansku zmiju s glavama na oba kraja. Nusproizvod inicijacije kroz trans jeste što čovek nauči da dublje sagleda simbole. Miguel poseduje izuzetan dar da uoči vezu između sistema simbola. On oseća istovetnost u korenu svih ezoteričnih mudrosti koje su do sada date čoveku da ih spozna. Zaključivši da je Miguel dostigao nivo potpuno obučenog naguala, Majka Sarita ga je proglasila za učitelja namere, koji ima punu kontrolu

nad voljom, duhom i bezuslovnom ljubavlju.

Upoređujući nagualske isceliteljske tehnike i metode kojima se služi zvanična medicina, Miguel je zaključio da ga njegova nagualska energija čini efikasnijim u lečenju bolesti. Iako je smatrao da se neke bolesti i medicinski problemi najefikasnije leče neposrednom medicinskom

intervencijom, shvatio je da konvencionalna medicina nije u stanju da izleći bolesti duše, kojima je naša planeta preplavljena. Nakon dugog preispitivanja, odlučio je da napusti lekarsku praksu i posveti se nasleđenoj tradiciji. Nije mu bilo lako da donese ovu odluku Jer je ona značila odustajanje od identiteta koji je tako dugo gradio. Naredne četiri godine proveo je radeći kao učitelj i iscelitelj u iscelitcljskom centru

Majke Sarite u San Dijegu, u Kaliforniji. Miguel drži predavanja, organizuje radionice i vodi meditacije. Takođe organizuje putovanja na sveta mesta i održava privatne seanse u

Santa Feu, San Dijegu, Los Andelesu, Sakramentu i drugim gradovima širom SAD i Meksika. Područje njegovog delovanja neprestano se širi. Miguel je osnovao zadužbinu Šesto Sunce, kao izdanak isceliteljskog hrama Nueva Vida koji je podigao za svoju majku. I dalje radim kao lekar, ali više ne lečim samo telo. Cilj mi je da doprem do duša ljudi i pomognem im da shvate da imaju izbora", kaže Miguel. Miguel se prvi put susreo s drevnim toltečkim mudrostima u pričama koje je kao dete slušao od dede po majci, don Leonarda Makijasa. Don Leonardo je takođe bio nagual, ali on je svoja znanja preneo samo malom broju saradnika. Njegova ćerka Sarita odaje svoja znanja onima koji od nje traže pomoć. Miguel je još kao šestogodišnjak znao da porodica od njega očekuje da prenese mudrost svojih predaka na što veći broj

ljudi. Nekoliko meseci pre nego što je Miguel iniciran u učitelja namere, Gaja Dženkins je došla kod Sarite zbog zdravstvenog problema. Sarita ju je posavetovala da počne da pohađa Miguelova predavanja. Čim je Gaja ušla u učionicu, Miguel je u njoj prepoznao ženu koju je sanjao još kao mladić. Imala je isto upadljivo lepo lice, isti glas i držanje. Taj susret se završio partnerstvom i brakom između Miguela i Gaje. Mnogo ranije, don Leonardo je upozorio Miguela da sveta mesta još uvek zrače veoma moćnom energijom i da ih ne obilazi dok ne bude spreman. Miguel je prvi put posetio Teotihuakan, grad svojih predaka, tek marta 1988. godine, kada su on i Gaja otišli tamo na medeni mesec. U početku su se osećali kao obični turisti, ali ubrzo im je oboma postalo jasno da Teotihuakan ima ogroman uticaj na njih, i da su se našli zarobljeni u odvojenim, vlastitim snovima. Vizije koje je imao tog dana podstakle su Miguela da izvede sintezu toltečke mudrosti i duhovnih znanja drugih drevnih kultura na osnovu uvida iz sve učestalijih snova i stanja transa. U narednim poglavljima upoznaćete se, zahvaljujući Miguelu, s mudrošću starih Tolteka, koja je skrivana velom tajne sve dok nije došao ovaj čas u istoriji čovečanstva, kada sva znanja, vekovima čuvana od strane drevnih naroda, počinju da izlaze na videlo. Pripremite se da stupite u drugu dimenziju, paralelnu onoj što je poznajete iz svakodnevnog života, u kojoj je magija normalna pojava. Vi već posećujete ovu dimenziju dok sanjate ili sanjarite, ali to ne činite svesno. Ako hoćete da krenete toltečkom stazom koja vodi ka oslobođenju od straha, učinićete to kao što čine naguali. Ući ćete u ovaj paralelni univerzum i izaći iz njega putujući u sopstveni um.

2. Vizija Teotihuakana
2. Vizija Teotihuakana

Dok je Miguel Anhel Ruis sedeo sa svojom ženom Gajom na vrhu Piramide Sunca u Teotihuakanu, u unutrašnjem oku uobličila mu se vizija. Levo od sebe, na udaljenosti od oko dve hiljade stopa, video je hram i piramidu Kvecalkoatla, Pernate Zmije, i prednje dvorište. U blesku proviđenja, video je da se tamo gde bi trebalo da bude plato nalazi glava zmije čija se otvorena usta nadvijaju iznad stepeništa hrama. Polako okrećući glavu, Miguel je pratio pogledom „telo" zmije, koje se pružalo izvan platoa, ka severu, da bi se spojilo s Avenijom mrtvih. S visine od 210 stopa pratio je pogledom stazu nekih tri hiljade stopa, do Piramide Meseca, s njegove desne strane. Video je da se i tamo umesto platoa nalazi glava zmije, čija otvorena usta predstavljaju stepenice hrama spojenog s pročeljem piramide. Razmišljajući o ovoj viziji, Miguel se iznenada setio sna koji je sanjao u više navrata, a prvi put kada je bio dete. Sanjao je kako ga ogromna dvoglava zmija guta. Iza džinovske glave, telo zmije pretvaralo se u tunel pun demona. Miguel je naslućivao da tunel oličava iskustvo umiranja. Osećao je da više nema telo. Bio je čista svest. Što je dublje zalazio u tunel, sve se manje plašio. Umesto straha, osećao je mir.

Miguel je sanjao ovaj san više puta, a u svakom sledećem snu zalazio je sve dublje u tunel pre nego što bi se probudio. Na kraju je prošao kroz čitavo telo zmije i upao u drugu glavu. Izašao je napolje izmenjen, duboko svestan da je deo svega i svakoga, da je povezan s čitavim univerzumom. Miguel nije bio siguran šta znači ovaj san, ali sada je shvatio da je sanjao Teotihuakan. U mislima mu je izronilo još jedno sećanje. Don Leonardo mu je jednom prilikom rekao: ,,U Meksiku, ogromna zmija spava već stotinama godina. Uskoro će jedan upućen čovek probuditi džina. Kada se zmija probudi, planeta će se promeniti. Ljudi će promeniti san o planeti." Ova priča takođe ima veze s Teotihuakanom, a po svemu sudeći i s Miguelovim snom. „Moj san je bio odjek jednog drevnog sna. Našao sam se na talasnoj dužini tog sna, koji je neko drugi sanjao, što ga je podstaklo da izgradi ovo sveto mesto. Ta osoba je Zamagljeno Ogledalo. Zamagljeno Ogledalo i ja smo isto biće, pošto sam ja povezan s njegovom vibracijom", objašnjava Miguel. Svi mi imamo skrivenu sposobnost da stupimo u vezu s obrascem_vibriranja svake osobe koja je živela na ovoj planeti. Ti obrasci života, zvani akaše, postoje na eteričnom nivou. Miguel smatra da, stupajući u vezu s obrascem bivšeg života, duša u sebi reinkarnira taj obrazac. Naša duša možda nije živela u nekoj drugoj osobi, ali kada se nalazimo u stanju izmenjene svesti, mi možemo da uđemo u vibraciju drugog života. Podešavajući sebe na istu talasnu dužinu, mi ponovo budimo trajni deo svog sećanja. Miguel je ponovo probudio Zamagljeno Ogledalo i usnio njegov san.

Miguel se, pod uticajem energije koja zrači u Teotihuakanu, uskladio s vibracijama još jednog bivšeg života. Video je sebe kako stoji na platou ispred Kvecalkoatlovog hrama, okružen vernicima, ljudima koji su došli izdaleka nadajući se da će prisustvovati čudu. Bila je 1929. godina. Miguel je video sebe kao hindu sveštenika obučenog u narandžastu tuniku. Sveštenik je rekao sebi: „Rodiću se u Meksiku, u porodici koja će me uputiti u mudrosti Teotihuakana." Godine 1952, nekoliko meseci nakon što je ovaj sveštenik umro, rodio se Miguel Anhel Ruis. Dakle, sveštenikova duša je ušla u Saritino telo pre njegove smrti. Ova epizoda je u skladu s klasičnim istočnjačkim verovanjem u reinkarnaciju. Nije nikakvo čudo što je u događaj uključena Indija. U sadašnjem životu, za Miguela bi se moglo pomisliti da je Indijac. Sitne je građe i ima talasastu crnu kosu. Oči su mu krupne i tamne, a iz njih zrači mudrost. Čovek bi ga lako mogao zamisliti u narandžastoj tunici, među Indijcima. Indija ga je toliko privlačila da je otišao tamo i izveo ritual smrti, kako bi presekao vezu s tom zemljom i oslobodio sebe da živi sadašnjim životom.

Više ne osećam da sam iz Indije. Sada sam s ovog sveta. I u Indiji i u Meksiku dostupno je isto drevno znanje, samo je put do njega drugačiji. U

Indiji, vreme protiče veoma sporo. Tamo je sasvim normalno da čovek meditira satima kako bi prekinuo tokove racionalnog razmišljanja i transcendirao. Zapadnjaci, za razliku od Indijaca, imaju tu potrebu da sve shvate. Rezultat toga je da je naš put brži od indijskog. Lakše je usvojiti toltečka znanja (ili druge sisteme drevnih zapadnjačkih naroda) i preobraziti se ovde nego u Indiji.

Osećaj da je već bio u Teotihuakanu kao Indijac nije napuštao Miguela, kao ni osećaj da su on i Zamagljeno Ogledalo ista osoba. Obe su mu vizije potvrdile da je Teotihuakan duhovno mesto, mesto gde se njegov san obistinjuje.

Pre nego što su sišli s Piramide Sunca, Miguel se okrenuo ka Gaji i rekao: „Dovešću puno ljudi ovamo." U tom trenutku, Miguel je prihvatio na sebe odgovornost da prenese drevna toltečka znanja što većem broju ljudi, što mu je don Leonardo stavio u zadatak mnogo godina ranije. Vođen verom, Miguel je maja 1988. godine organizovao prvi grupni obilazak Teotihuakana, samo dva meseca po povratku s putovanja sa Gajom. Nakon toga je vodio preko šezdeset grupnih obilazaka. Teotihuakan je godinama bio predmet istraživanja i spekulacija. Nalazi se na području Centralne meksičke visoravni, 35 milja severoistočno od Meksiko Sitija. Kompleks piramida i hramova proteže se duž savršeno pravog, širokog puta, zvanog Avenija mrtvih. Arheolozi se slažu da je Teotihuakan u kontinuitetu bio naseljen od 1500. godine pre n.e. do 750. n.e., kada je napušten iz nepoznatih razloga. Od 200. do 600. n.e. istorija grada deli se na četiri faze - Cakuali, Tlamilolpa, Ksolalpan i Metepek - koje se smatraju klasičnim periodom u istoriji meksičke umetnosti. U to vreme Teotihuakan je bio najuticajniji grad u čitavom Meksiku. Grad su naseljavali isključivo sveštenici i duhovni ratnici, i muškog i ženskog pola. Ostali su živeli u naseljima i gradovima izvan granica svetog mesta obeleženog kompleksom. Sedam sela na obodu ovog područja danas su bledi podsetnici da se tu nekada nalazio živi urbani centar. Danas je to mesto poznato po piramidama, hramovima muralima, predmetima od keramike i nekoliko verski značajnih kamenih skulptura. Ignasio Bernal u studiji Great Sculpture in Ancient Mexico objašnjava: „Malo je civilizacija u kojima je religija do te mere uticala na umetnost kao što je u drevnom Meksiku. Iako je oduvek bila značajan izvor estetske inspiracije, religija je u ovom slučaju imala neobično veliki uticaj na kolektivnu maštu. Bezbrojni ezoterični simboli ne samo da su prevedeni u umetnost, već su ugrađeni u najobičnije predmete iz svakodnevnog života. Tako je, preko sistema simbola koji nisu imali pandan u stvarnosti, transformisan i sam stvaran svet." Bernal je bio direktor Nacionalnog antropološkog muzeja u Meksiko Sitiju skoro trideset godina, a od 1962. do 1964. nalazio se na čelu tima za restauraciju Teotihuakana. On govori o Teotihuakanu kao o „klasičnom gradu par excellence i verovatno najvećoj prestonici u drevnoj Americi", i kaže kako Teotihuakan „i dalje odaje utisak strogosti" i da je „bezbednost imperije odredila izgled grada, što se vidi po detaljnom

planiranju " ...

Arheološka istraživanja prvenstveno su usmerena na rekonstruisanje civilizacijskih stupnjeva na određenom području na osnovu promena u izgledu artefakata. Arheolozi tragaju za objašnjenjem zašto i kada su ljudi naselili dato područje i kako su živeli, u šta su verovali i kakvi su im bili običaju, na osnovu materijala sakupljenog na nalazištu.

Prilikom posete Teotihuakanu, svako će poželeti da vidi predmete koji su pronađeni na tom području, ali će se verovatno mnogo više zainteresovati za smisao ovog mesta. Kontroverzan ali večito intrigantan autor Zaharija Sičin veruje da su hramove u Teotihuakanu izgradili

„bogovi" koji su došli na zemlju iz svemira. On pretpostavlja da su se ovi bogovi najpre spustili na područje Srednjeg istoka. Kasnije su naložili Olmecima, koji su imali afričke crte lica, i drugoj rasi sa Srednjeg istoka, semitskih brada i profila, da počnu izgradnju Teotihuakana. Prve građevine su veće i lepše od kasnijih zdanja, koja su gradili narodi čije su se namere razlikovale od olmečkih. U seriji knjiga pod naslovom Zemaljska hronika Sičin iznosi teoriju da su istraživači s planete Nibiru došli na Zemlju u potrazi za zlatom. Ukrštanjem svojih gena i gena primitivnog pračoveka, stvorili su prva ljudska bića. Ovi hibridi, zamišljeni da služe kao robovi u rudnicima zlata, u početku su obožavali „bogove" koji su ih stvorili. Međutim, robovi stvoreni genetskim inženjeringom vremenom su razvili inteligenciju i pobunili su se protiv svojih tvoraca. Zahvaljujući velikoj plodnosti, na Zemlji je preovladao napredniji oblik čovečanstva. Naša istorija evolucije počinje s njima. Po Sičinovoj teoriji, Teotihuakan je prvobitno sagrađen da bi bogovima služio kao milju duga rafinerija zlata. Voda i sirova ruda dopremane su niz devedeset stopa visok nagib na jugu komplikovanim sistemom kanala. Zlato nije korišćeno u Teotihuakanu, već je prebacivano na

Nibiru preko intersolarnog sistema snabdevanja. Ma koliko ove egzotične teorije delovale fascinantno, postoji još jedno tumačenje nastanka i namene Teotihuakana. To je tumačenje koje je Miguel Anhel Ruis izveo zahvaljujući svom toltečkom poreklu, čestim posetama Teotihuakanu i vizijama u stanjima transa.

Pakao na Zemlji
Pakao na Zemlji

Miguelovo učenje zasniva se na postavci da je zemaljski život pakao. Pakao je zajednički san svih ljudi. I pojedinačni i kolektivni snovi zapravo su košmari. Svaka jedinka sanja sopstveni san o stvarnosti. Isto važi za svaku porodicu, svako društvo, grad, državu, narod i čitavo čovečanstvo. Svi mi doprinosimo snu čije je glavno obeležje strah. Istinsko isceljenje dolazi tek s buđenjem iz sna, koje vodi oslobođenju iz pakla. Teotihuakan je napravljen s tim ciljem, da se ljudi oslobode straha. Tek tada će ponovo postati svesni sopstvene božanske prirode. Ljudi su bogovi. Otud ime Teotihuakan, koje doslovno znači „Mesto gde ljudi postaju bogovi." Miguel je iz svojih vizija saznao da su prvi ljudi koji su naselili dolinu Teotihuakana došli iz Grada labudova, ili Astlana, negde na području severa SAD ili možda Kanade. U svakom slučaju, bili su sa severne hemisfere (nisu bili ni nomadi iz Azije ni izbeglice iz Afrike). Došljaci su u dolini pronašli mnoštvo pećina, koje su međusobno povezali tunelima. Jedna od pećina, poznata kao »Srce univerzuma",

postala je obredni hram posvećen Majci Zemlji. Nedavno je otkriveno da se ova pećina, sa osnovom u obliku deteline sa četiri lista, nalazi ispod Piramide Sunca. Piramida je namerno podignuta iznad nje. Džon B. Karlson (u članku „Rise and Fall of the City of the Gods", objav- ljenom u časopisu Archaeology, novembar-decembar 1993, str. 58-69) tvrdi da je reč o nekadašnjem vulkanskom grotlu. Miguel pretpostavlja da je u pećini nekada bilo jezero, koje se napajalo vodom iz reke. U ovoj pećini, Čovek koji je oličavao Zamagljeno Ogledalo sanjao je da ga je progutala dvoglava zmija. Zamagljeno Ogledalo je sanjao da ga je

dvoglava zmija svarila, dok od njega nije ostala sama suština

...

zrak svetlosti i ljubavi. Nakon tog sna u njemu se začela ideja o nacrtu

Teotihuakana kao manifestaciji zmije. Dobro pripremljen hodočasnik, ako se dovede na talasnu dužinu nacrta Zamagljenog Ogledala, može proći njegovim putevima i doći do sopstvenog božanstva. Može se zauvek osloboditi straha. Originalna uloga Teotihuakana bila je da promeni san svih onih koji su preživeli inicijaciju, u slobodu kroz obredni proces. Kada je, sanjajući, ušao u stanje povišene svesti Zamagljenog Ogledala, Miguel je dobio moć da protumači ulogu Teotihuakana i oživi duhovni postupak kojim su nekada rukovodili drevni sveštenici. Miguel želi isto što je želeo i Zamagljeno Ogledalo: da nauči duhovne ratnike kako da prođu Avenijom mrtvih, izađu iz pakla i dospeju do slobode. Zamagljeno Ogledalo je živeo mnogo pre nego što je nastupio proces propadanja Teotihuakana. U kasnijem periodu, za dostizanje stanja povišene svesti prinošene su ljudske žrtve i korišćena su halucinogena sredstva, ali Miguel se u svojoj viziji našao u vremenu čistote, kada nijedan od ovih rituala nije upražnjavan.

Prilikom prve posete Teotihuakanu, još uvek pod utiskom vizija, Miguel je otišao do Piramide Meseca, gde se pojavio duh Zamagljenog Ogledala. Stojeći na Mesečevom platou, osetio je prisustvo energije Zamagljenog Ogledala i identifikovao se s tim mestom, gde duša, u

izmenjenom stanju, konačno izlazi iz druge glave zmije. Miguelove vizije iz 1988. godine označile su kraj prvog ciklusa njegovog rada kao iscelitelja i učitelja. Zahvaljujući njima, Miguel je dostigao viši nivo u sintezi šamanskih znanja. Usvojio je elemente nagualske tradicije od don Leonarda, Sarita ga je naučila bezuslovnoj ljubavi, ali je najskrivenija znanja o drevnom sistemu verovanja stekao u stanjima transa. Miguel se kasnije potpuno identifikovao sa snom Zamagljenog Ogledala. Međutim, Miguelovo učenje nema dodirne tačke sa znanjima koja je stekao od drugih. On je sve promenio. Pogled na svet koji on propoveda spada u domen magijske fizike.

3. Nemo znanje, i elementi toltečke mudrosti
3. Nemo znanje, i elementi toltečke mudrosti

Da bi se usvojila znanja do kojih je došla moderna nauka, potrebno je mnogo rada i proučavanja. Isto je važilo i u preistorijska vremena, kada su najumniji učitelji prenosili svoja znanja odabranim studentima. Miguelova mudrost proizlazi iz njegove intuicije, udružene s obrazovanjem, koje je uključivalo i izučavanje astronomije, fizike i biologije. Njegovo učenje je blisko šamanizmu, zato što se odnosi na dimenziju stvarnosti kojom se većina naučnika ne daje uverljivo objašnjenje priodnog sveta, u kojem je metafizički principi ukrštaju s materijalnim. Miguelovi učenici stupaju na spiralni put kada se posvete učenju onoga što on zna. On im stalno ponavlja iste osnovne principe, polako dodajući novu materiju. Sa svakim ponavljanjem, u kojem su reči tek neznatno promenjene, njegove ideje odjekuju u umovima učenika, i on gradi novu strukturu za njihov pogled na svet. Ova knjiga prati taj spiralni put, na kojem se Miguelovo učenje postepeno proširuje da bi objedinilo sve više srodnih ideja grupisanih oko samog jezgra učenja. Spirala kreće od ideje koja postoji od davnina, a zajednička je za drevne mudrace iz čitavog sveta: univerzum je živo, _veoma inteligentno biće. Miguel takođe ističe da je Sunce živo biće. Planete su organi solarnog bića. Zajedno, Sunce i planete čine jedno biće. Svaka jedinica, od elektrona do galaksije, predstavlja biće koje ulazi u sastav većeg bića. Naš univerzum je biće sastavljeno od čitavog sistema manjih bića. Postoji mnogo univerzuma, a oni, zajedno, čine jedno džinovsko biće. U bilo kom atomu tela, elektron je poput planete. Bića na trečem elektronu, gledajući iz svojih kuća, videla bi ljudsko telo kao zvezde, baš kao

što ih ljudi vide, gledajući sa Zemlje. Kako iznad, tako i ispod. Mikrokosmos je ogledalo makrokosmosa. Isti zakoni fizike i kemije odnose se i na ljudska tela i na planete. Kao stanovnici Sunčevog sistema, mi dajemo primat Suncu, kao svom centru. Iako spada među manje zvezde u galaksiji, Sunce je za nas najvažnija zvezda. Ono zrači svetlost koja svojom energijom omogućava život na Zemlji. Svaki organizam, bez obzira gde se u lancu ishrane nalazio, hrani se svetlošću. Živa bića unose energiju putem hrane i kiseonika. Ljudi se hrane svetlošću, koju su biljke i životinje prethodno transformisale u hranu. Ljudski mozak transformiše ovu energiju uzetu iz materije u eteričnu

energiju.

Kako se to dešava? U procesu opažanja uvek je prisutan element emocionalnog. Mozak stvara emociju a emocija je vid energije. Emocija više

nije materija. Ona je vid energije. Materijalna energija je ona čije se postojanje može detektovati i dokazati naučnim metodama. Postojanje eterične energije ne može se dokazati sredstvima zvanične nauke. Ne možemo dokazati da mržnja ili ljubav postoje, ali osećamo njihovo delovanje. Emocionalna energija je eterična energija. Tokom više stotina godina, evropski naučnici držali su se postulata da nemerljivu materiju u svemiru čini energija poznata kao etar. Miguel tvrdi da etar zaista postoji, a teorija o etru ponovo pronalazi put do svesti naučnika koji iskoračuju iz zvaničnih tokova svojih disciplina.

Mnoge zemlje ulažu velika sredstva za pronalaženje generatora koji bi pretvarao slobodnu energiju - etar - u radnu. (Pogledajte „Around the Free Energy World in Thirty Days" od Tobija Groca, u New Science News, Vol. Ill, br. 2, str 2). Šamani nikada nisu sumnjali da je prostor između zvezda, planeta, meseca, asteroida, galaksija i univerzuma (i unutar atoma u našim telima) ispunjen etrom. Etar je medijum koji omogućava prenošenje informacija. Postoji mit koji je prisutan u celom svetu, a karakterišu ga sledeći elementi:

Otac Sunce daje svetlost i toplotu Majci Zemlji. Majka Zemlja stvara život, ljudsko telo i um. Kao što sperma prenosi do materice informacije neophodne za stvaranje ljudskog bića, tako i sunčeva svetlost donosi Zemlji energiju i informacije koje su neophodne da bi Zemlja svorila život. Ovaj mit su slavili stari narodi širom sveta, i upravo je zbog njega bog tako često poistovećivan sa Suncem. Primeri su Apolon i Ra. Majki Zemlja je materica.

Sunce prima informacije iz centra galaksije. Svetlost dolazi sa drugih zvezda, a ne samo sa Sunca. Univerzum komunicira sa sobom putem

svetlosti. Informacije neprekidno protiču univerzumom. Podaci se sa Sunca i drugih zvezda prenose svetlosnim zracima. Dakle, svetlosni zraci su glasnici, a sinonim za glasnika je anđeo. Svetlosni zrak je anđeo. Anđeo je biće od svetlosti, koje prenosi informacije iz centra galaksije, od zvezda do zvezda, od sunca do planete. Naša naizgled čvrsta tela sačinjena su od zgusnute svetlosti, što znači da smo mi nosioci svetlosti, baš kao i anđeli. Dakle, mi smo anđeoska bića, ispunjena svetlošću. Mi smo bića ispunjena informacijama koje na Zemlju dolaze preko svetlosti. Centar univerzuma je primarni izvor svih informacija. U našem delu univerzuma izvor se nalazi u centru Mlečnog puta. Lokalno, naš izvor je Sunce. (Postoji još mnogo univerzuma pored ovog u kojem živimo.) Informacije koje prenosi svetlost poznatesu kao nemo znanje. U njemu se krije tajna šifra za neprestano obnavljanje života. Ove podatke o očuvanju života, koji su pohranjeni u našoj sučevoj svetlosti, dešifrovala je planeta Zemlja. Zemlja je istovremeno i organ u telu sunčevog bića i kompletan sistem, odnosno živo telo. Zemlja transfermiše svetlosnu energiju u zemaljski život. Nemo znanje je pohranjeno u našim ćelijama, a prenosi se putem DNK; dakle, naša tela su skladišta ove mudrosti. Zemlja ima sopstveni metabolizam i sopstvene organe. Zemaljski organi prerađuju sunčevu energiju a zatim je vraćaju nazad do Sunca, kao što mi udišemo i izdišemo u procesu disanja. Među ostalim organima Zemlje tu su atmosfera, koja služi kao koža planete, okeani, šume, životinjski svet. Svi ljudi zajedno čine organ Zemlje, čija je uloga da energiju materije pretvori u eteričnu energiju, i obratno, da transformiše eteričnu energiju u materiju.

Domorodački narodi čak i danas u svakom organu Zemlje prepoznaju boga. Postoji bog okeana, bog vazduha i bog koji predstavlja sve ljude, postoje lični bogovi i porodični bogovi. Svi narodi imaju svoje bogove, samo što ih danas ne zovemo bogovima već „duhom nacije", ali to je i dalje

bog. Bogovi su stvoreni u ljudskim umovima. Šta je Bog? Bog je entitet koji je superioran u odnosu na čoveka. Verovanje u boga vazduha, boga mora, verovanje u tu božansku energiju štiti Zemlju. Zamislite kada bi većina ljudi slavila svaki od zemaljskih organa, uključujući i čitavo čovecanstvo, koliko bi to dobra donelo. Pored bogova koji predstavljaju zemaljske organe, ljudi su poštovali i bogove iz drugih krajeva univerzuma. Sada se nalazimo na prekretnici u istoriji života na Zemlji. Tajna znanja drevnih civilizacija počinju da izranjaju na površinu. Otkrivanje nemog znanja dolazi kao odgovor na signal iz centra naše galaksije, Mlečnog puta, koji je dospeo do nas posredstvom Sunca. Miguel tvrdi da je razdoblje Šestog Sunca nastupilo 11. januara 1992. godine, kao što je predviđeno u astečkom kalendaru. Tog dana, sunčeva energija naglo se promenila. Miguel je dočekao ovaj događaj u Teotihuakanu, zajedno s grupom učenika. Video je kako se boja svetlosti menja. Vibracije sunčeve svetlosti postale su brže i nežnije. Miguel je izveo obred u slavu rođenja Šestog Sunca. Ono što se toga dana

desilo, on opisuje kao čudo. Stojeći okruženi hramovima, gde je nova svetlost nadirala s posebnim nabojem, učenici su primetili da se Miguel promenio, a zatim su osetili kako se i sami menjaju. Živi svet t na planeti Zemlji, uključujući i samu planetu, pretrpeli su promene u DNK. DNK (dezoksiribonukleinska kiselina, po obliku dvostruka spirala, sastavni deo svake ćelije, igra vodeću ulogu u prenošenje genetskih informa- cija) predstavlja specifičnu vibraciju svetlosti, koja dolazi sa Sunca i postaje materija. Svaki oblik života na planeti Zemlji, od kamena do čoveka, ima svoje vibracije. Svaka biljka, životinja, virus ili bakterija načinjena je od specifičnog svetlosnog zraka. Majka Zemlja sabija ove svetlosne zrake, i informacije pohranjene u svetlosti postaju materija. Ovo je mehanizam zahvaljujući kojem se nemo znanje prenosi generacije na generaciju. Svaki oblik života ima specifičnu DNK. Nauka još nije u stanju da identifikuje fine razlike u strukturama DNK. Sada smo na početku nove božanske vladavine svetom. To bi moglo značiti da će uticaj nekih štetnih stavova, koje smo do sada gajili, popustiti. Međutim, postoji opravdana bojazan da se nećemo dovoljno brzo promeniti da bismo izbegli predviđene prirodne katastrofe. Do promena položaja zemljine ose, kore i klime verovatno dolazi zato što Zemlja reaguje na novu energiju kao na priliku da ozdravi.

Promene u energiji koja zapljuskuje Zemlju nisu prošle nezapaženo ni kod nekih naučnika. Ron Radhof piše: „

...

1962.

godine, za koju mnogi

smatraju da predstavlja početak ere Vodolije, počeli smo da trpimo uticaj fotonskog pojasa koji okružuje Plejade. Ući ćemo u njegov centar do

... univerzumom biće katalizator ogromnih promena."

...

2011. godine

S. Zermen

govori o fotonskom pojasu kao o Zlatnoj maglini, paralelnom univerzumu mnogo viših frekvencija. Susret s tim

U doba Petog Sunca, sunčeva energija bila je nemilosrdna prema ljudima, a kroz nas i prema Zemlji. Svrha sadašnje promene u energiji

jeste promena sna koji čovečanstvo projektuje na sebe i na Zemlju. Izaći ćemo iz paklenog košmara i ući u san o raju na Zemlji

..

na kojem strah ne postoji.

Raj je mesto

Elementi toltečke mudrosti
Elementi toltečke mudrosti

Toltečka tradicija se nastavlja poput lanca. Miguel je učio od svog dede, Leonarda Makijasa, a ovaj od svog oca. Znanje se prenosi s oca na sina. Miguel raspolaže podacima o svojim precima sve do ranih godina XVIII veka, ali ne zna gde lanac počinje. On kaže: „Potičem od Tolteka,

naroda koji je živeo pre više hiljada godina i još uvek živi. Toltek znači "čovek od

znanja'...

to je ono što smo svi mi."

Toltečka_tradicija je način života, a ne samo put ka znanju. Konačan cilj je sreća. Da biste dostigli sreću, morate biti ono što jeste, a ne ono što drugi od vas očekuju. Ako dovoljno istražite sebe, otkrićete ko ste bili pre nego što su vas pripitomili. Tada ćete ponovo biti slobodni da koristite sopstveni um, sopstveno telo, sopstveni mozak, i izađete iz sna u kojem živimo. Prema toltečkom učenju, postoje tri veštine koje osoba mora da savlada kako bi dostigla ovaj vid slobode. I. Umeće svesti. S ovim umećem osoba postaje svesna da ljudi sve vreme žive u snu, i danju i noću. Oni stvaraju pakleni san. Izlaz iz ovog

Tol tečka tradicija se nastavlja poput lanca. Miguel je učio od svog dede, Leonarda Makijasa, a

košmara vodi preko spoznaj gde se nalazite, ko ste i za kakvim vidom slobode tragate. II. Umetnost transformacije. Poznata je još kao umetnost traganja. Savladavanjem ove umetnosti osoba stiče kontrolu nad osećanjima. Kada postanemo svesni da smo robovi Sudije i Žrtve, koji upravljaju našim osećanjima, pomoću umetnosti transformacije možemo promeniti čitav svoj sistem verovanja. Naš cilj je da ponovo otkrijemo ko smo, da budemo ono što jesmo i dozvolimo duhu da se ispolji u spoljašnjem snu. Odlučujujući o svojim akcijama i reakcijama u svemu što čini, umetnik transformacije postaje umetnik slobode i umetnik ljubavi. III. Umeće namere. Ovo je umeće duha i volje. Umetnik namere postaje jedno s Bogom. Bog dela kroz umetnikova usta, um i ruke. U svemu što umetnik uradi prisutan je Bog. Cilj Tolteka je da dostignu jedinstvo s Tvorcem, Duhom. Oni žele da se vrate kući. Po njihovom učenju, došli smo od Tvorca i vratićemo se Tvorcu. Miguel Tvorca naziva Ocem i koristi zamenicu muškog roda.

Tol tečka tradicija se nastavlja poput lanca. Miguel je učio od svog dede, Leonarda Makijasa, a
Tol tečka tradicija se nastavlja poput lanca. Miguel je učio od svog dede, Leonarda Makijasa, a

Eknat Isvaran u knjizi Meditation objašnjava svoje viđenje reči Gospod, koje je u skladu s Miguelovim. „Kada koristim reči kao što su 'Gospod' ili 'Bog', ja mislim na sam temelj egzistencije, na krajnju tačku do koje dopire naša moć razumevanja. Ta uzvišena stvarnost nije izvan nas, nije odvojena od nas. Ona je u samoj srži našeg bića, u našoj pravoj prirodi, bliža nam je od naših tela, draža od života." Toltečko učenje je mapa koja nam govori kako da se vratimo kući. Pošto je reč o mapi, morate krenuti od tačke na kojoj se nalazite. Vaš je prvi zadatak da postanete svesni ko ste, a to je tajna.

Da biste objasnili ko ste, možda ćete reći samo svoje ime. Ili možda: 'Rodio sam se i umreću.' Vi ste ljudsko biće, muškarac ili žena. Vi ste lekar,

advokat, učitelj, u zavisnosti od zanimanja. Vi ste telo. Mislite da ste ono što osećate. Ali da li je to zbilja istina? Da li je to ono što ste vi? Stalno postavljamo ista pitanja. Šta je Bog? Šta je univerzum? Šta je planeta Zemlja? Šta je materija? Šta je svetlost? Naučnici nastoje da odgovore na pitanja koja se tiču materije. Dostupna nam je ogromna količina znanja, ali je sve iza tog znanja tajna. Šta je iza elektrona? Šta je iza galaksija? Šta je iza duha? Jesmo li postojali pre nego što smo se rodili? Šta se dešava kada umremo? Kažemo 'ja sam', ali šta to zapravo znači? Kao lekar po obrazovanju, mogao bih da kažem: „Ja sam ljudsko telo, savršena biološka mašina sa čudesnim mozgom, sastavljenim od milijardi malih kompjutera koji se zovu neuroni. Sastavljen sam od malih živih bića, ćelija, koji tvore organe i mišiće. Ja sam taj ljudski sklop." Šta stoji iza toga? Šta je ljudski mozak? Kako mozak funkcioniše? Žestoko smo se trudili da odgovorimo na ova pitanja uz pomoć mikroskopa i elektronike. Došli smo do zapanjujućih rezultata u svojim eksperimentima, ali ' dalje ne znamo šta je mozak. Umrećete, ali ste sada živi. Šta je život? Besmisleno je pokušavati da shvatimo nešto što se ne može shvatiti. Razum nam govori šta je istina a šta nije. Razum donosi odluku i kaže: ja sam to a to nisam. Međutim, te odluke samo ograničenja, i ne ostavljaju nam prostor za izbor. Ako kažem da sam srećan, razumećete me. Vi već imate svoj koncept sreće. Kada osećam bol, bilo fizički ili emocionalni, moram koristiti reči i koncepte da bih ga objasnio, ali bol se ne može objasniti. Ljutnja i ljubomora nisu ništa drugo do koncepti. Istina je da smo mi velika tajna. Zahvaljujući tome što sam ovladao umećem transformacije, svestan sam da je sve, uključujući i mene, energija u pokretu. Miguel govori o telu koje je naizgled postojano, iako možemo naučno dokazati da je sastavljeno od atoma. Atomi se neprestano kreću. Iako nam izgleda da je telo postojano, ono je zapravo energija u pokretu. Prostor između atoma veći je od mase samih atoma. Mi vidimo da je nešto

stabilno, a zapravo je sve u neprestanom pokretu. Ono što vidimo nije ništa drugo do svetlost koja se odbija od objekta. Odbijena svetlost daje objektu prividan izgled. Mi prihvatamo vizulene predstave o stvarnosti kao istinu, ali ta istina proizlazi iz sporazuma ili konsenzusa čiji smo učesnici. Opažaji su čuda kroz koja se ispoljava naša moć da stvorimo spoljašnju stvarnost. Mi opažamo svet oko sebe. a zapravo smo ga sami stvorili u svojim glavama. Stvorili smo jezik i koristimo ga da imenujemo svaku životinju, biljku kao i bilo koju drugu komponentu ovog univerzuma. Imenovanje stvari daje svetu iluzija privid autentičnosti. Stvarnost koju smo stvorili pruža nam žni osećaj sigurnosti.

  • Mi osećamo da čvrsto stojimo na zemlji. Vidimo nebo. Osećamo kišu i vetar. To nam je poznato. Sve to je san koji je stvorio nas um. To je san s

materijom i strukturom, jer smo ga mi takvog stvorili pomoću čarolije. Svi smo mi čarobnjaci. Pošto imamo moć da stvorimo ovu stvarnost, vezani smo za sve što postoji u toj stvarnosti. Ono što vidim svojim očima i čujem svojim ušima istinito je samo u toj stvarnosti. Ako samo malo pomerim ugao posmatranja , to više nije istina. Mi, svi zajedno, putujemo svemirskim brodom koji se zove planeta Zemlja. Krećemo se kroz prostor ogromnom brzinom. Međutim, pošto se svi krećemo istom brzinom, mi imamo osećaj da se ništa ne kreće. Kada bismo mogli da zastanemo samo na trenutak dok se ostatak sveta i dalje kreće, videli bismo sasvim drugačiju stvarnost. Posmatrajući stvari iz drugog ugla, mi vidimo svoje telo kao materijalnu energiju, koja nam omogućava da se krećemo. Pored ovog oblika

energije, sveprisutan je i drugi oblik energije, koja nije materijalna. Um je nematerijalna energija. Mi razmišljamo. Osećamo. Sanjamo. Ali ne možemo da uzmemo parče sna, odnesemo ga u laboratoriju i dokažemo njegovo postojanje. Ne možemo da odnesemo ljubav u laboratoriju i kažemo: „Ovo je ljubav." Ne možemo da dokažemo postojanje emocija, idi znamo da ljubav postoji zato što je osećamo. Ljubav nije materija, ali jest energija. Energija je zato što postoji. Sve što postoji je energija. Energija se ne može uništiti. Može se samo transformisati. Energija nema ni

početak ni kraj. Ovo vas podseća na nešto. Kada odemo u crkvu, slične nam stvari govore o Bogu. Bog i energija su isto. Sve je stvoreno od energije i sve je stvoreno od Boga. Energija se ispoljava u milijardama oblika. Bog se ispoljava u milijardama oblika zato što je sve Bog. Um je nematerijalna energija. Um je eterična energija. Svaka energija je živa, tako da je i um živ. Nije živo samo telo, živ je i um, i mi smo um koliko i telo. Mi mešamo materijalnu i eteričnu energiju u konceptu "Ja sam". Dok nešto govorimo, naš um aktivno razmišlja. To je-sanjanje. Naše oči opažaju svetlost, ali um interpretira tu svetlost i stvara datu stvarnost. Moguće je dostići tačku na kojoj um i telo više neće biti razdvojeni, i stvarnost će potpune promeniti. Individualnost je pogrešan koncept. Mi nismo individue. Mi smo sam0 delić_u lancuivota. Vaše telo je sastavljeno od milijardi ćelija. Svaka čelija je živo biće koje može postojati i izvan vašeg tela. Može se čak i razmnožavati izvan vašeg tela. Vi ste i ta ćelija. Sama ćelija ima mnogo elemenata i svi ti elementi su živi. Ćelija je deo lanca. Milijarde ćelija čine ljudsko telo. Možemo da kažemo: "Ja sam telo." Istovremeno, svaka ćelija može reći: „Ja sam ćelija." Ćelija nije svesna da mnogo udruženih ćelija čine organ. Jetra, srce creva, mozak, oči - svi zajedno, ovi organi čine ljudsko telo, koje je jedinstveno.

  • Mi smo ljudska bića. A ipak, baš kao i ćelija, mi mislimo da smo zasebne celine, a nismo. Svi ljudi na planeti čine organ jednog većeg živog bića.

Zemlje. Planeta Zemlja je živo biće. Mi smo planeta Zemlja. Jedna jedina ćelija je čovek. Jedna jedina osoba je planeta. Svi ljudi zajedno čine samo jedan od organa planete Zemlje. Ima ih još puno. Drveće, atmosfera, okean, stene i životinje, sve su to organi Zemlje. Zemlja ima eteričnu energiju, baš kao i ljudi. Ona ima dušu. Ima um. Živa je. Zemlja je živo biće, sa sopstvenim metabolizmom preko kojeg prima energiju iz okoline. Zemlja transformiše primljenu energiju i odašilje je u promenjenom obliku. Planete primaju energiju od sunca i transformišu je. Na Zemlji, životinje se hrane biljkama i transformišu primljenu energiju. Ljudi jedu biljke i životinje i transformišu energiju koju od njih prime.

Koja je uloga čovečanskog organa u telu Zemlje? Njegova je uloga da transformiše materijalnu energiju u eteričnu. Mi uzimamo hranu i kiseonik, da bismo u svojim mozgovima transformisali energiju iz materije u eteričnu energiju.

  • Mi radimo za Zemlju dvadeset četiri časa dnevno, poput pčela ili mrava. Mi za planetu rodimo emocije. Stvaranje emocija je glavna funcija

ljudskog uma.

  • Mi sanjamo i kada smo budni i kada spavamo. Kada spavate i sanjate, vaš san stvara emocije. Kada ste budni i sanjate, san ima strukturu.

lako sanjamo, mi interpretiramo sve što iskusimo. Da bismo to postigli, mi podsti- čenio svoj mozak da stvara emocije. To je naša uloga. Planeta Zemlja je samo jedan od elemenata u lancu, Čitav univerzum je živ. On je živo biće. Ova planeta je samo delić živog bića koje je univerzum. Pitanje ko smo mi sada je nešto prošireno. Mi smo telo. Mi smo um. Mi smo, takode, planeta Zemlja. U velikom lancu koji čini univerzum postoje informacije. Istim informacijama raspolaže Zemlja. Po sličnom principu, svim informacijama kojima raspolaže ljudsko telo, raspolaže i jedna jedina ćelija tela. Ćelija poseduje sve informacije koje su joj potrebne da bi stvorila sopstveni univerzum u obliku drugog ljudskog bića. Jedna jedina ljudska

ćelija raspolaže svim informacijama koje su joj potrebne da bi stvorila drugu planetu. Ovaj čin stvaranja ne zavisi od razuma. On zavisi od nemog znanja. Jedna jedina ćelija podjednako je moćna kao ljudsko telo, ljudsko telo je moćno koliko i Zemlja, a Zemlja je moćna kao čitav univerzum. Kod svake karike ovog lanca neophodno je sagledati stvari iz drugog ugla da bi se uočila analogija. Isti princip važi i na nivou mikrokosmosa i na nivou makrokosmosa. Sve je tajna. S promenom ugla posmatranja moguće je sagledati kompleksnost ljudskog bića i vezu između čoveka i tajne univerzuma. Kuda god išli, mi smo već tamo i čekamo sebe.

Svaki čovek je isto što i ćelija u mišiću. Mi smo iste razmenljive ćelije. Ako sam ja vi a vi ste ja, nemam razloga da vas povredim. Ako ste vi isto što i ja, zašto biste vi mene povredili? Ako sam ja isto što i moja planeta, zašto bih uništavao svoju planetu? Zašto ne bili razumeo planetu? Zašto

ne bih razumeo vas? Možda se razlikujemo po imenima, karakterima, osobenostinva, ali ako sagledamo stvari iz drugog ugla, koncept individualnosti postaje veoma ograničen. Mi nismo individue. Mi smo Jedno. Konačno, to Jedno su svi univerzumi zajedno. To je velika tajna. To je Bog. Bog je samo koncept. To je titula kao što je doktor ili advokat. Koncept Boga je suviše ograničen naspram onog što Bog zaista jeste, ali je takvo objašnjenje prihvatljivo za nas razum. Ne postoje reči koje bi objasnile Boga, ali reč „Bog“ razumemo. Istina je da je Bog život. Život je čin. Mi smo Bog i Bog je u svima nama. Kao pripadnici čovečanstva, koje je organ planete, povezani smo sa svim ostalim delovima planete. Sve što se desi planeti utiče na svakog pripadnika čovečanstva; i obrnuto, sve što se desi bilo kom čoveku utiče na čitavu planetu. Kao što svaka ćelija ima moć da stvori ljudsko biće, i mi, duboko u sebi, imamo moć da stvorimo čitav univerzum. Ograničenja kojih se držimo u svojim razmišljanjima sprečavaju nas da sagledamo razmere svoje moći. Mi imamo moć da promenimo sve. Imamo moć da transformišemo. Možemo da gradimo ili uništavamo. Mi smo moćniji od bilo koje atomske bombe. Naša moć leži u našoj nameri, u duhu. To je naše nemo znanje. Razum ne zna ono što mi znamo. Razum je samo mali deo uma, i ne donosi odluke. On ima samo jednu ulogu, a to je da poveže dva različita

sna, planetarni san i individualni san. Um je proizvod emocija. Emocije su šifre koje determinišu um. Kao što su brojevi matematičke a note muzičke šifre, emocije su šifre koje određuju čitav um. Emocije su žive. One su živa bića. Kao što je svaka ćelija u našem telu živa i čini ljudsko telo, tako je i svaka emocija živa. Um je takođe živ, i on je živo biće. Um povezuje sva ljudska bića. Svi ljudski umovi zajedno čine najveći deo uma same planete. Današnja nauka i dalje u planeti pre svega vidi objekat. Kada dode do erupcije vulkana ili se razbesni uragan, naučnici pružaju tehničko obja- šnjenje događaja. Po toltečkom učenju, Zemlja je odlučila da preduzme ove korake. Planeta je živo biće, koje razmišlja i donosi odluke. Drevni Tolteci su shvatali da je Zemlja živo biće. Urodenički narodi i dan-danas postupaju u skladu s ovakvim pogledom na svet. Ako je zavladala suša, oni igraju da bi prizvali kišu. Udaraju u bubnjeve i pevaju. Pale vatru. Važna komponenta ovih rituala jeste namera da se Majci Zemlji prenese molba da donese kišu, i Zemlja odgovara. Urođenici ne razmišljaju o vezi između njihove namere i zemljinog odgovora. Razum nije dovoljan da se shvati ova veza. Urodenički pogled na svet je šamanski. Da bi se transformisali, ljudi moraju usvojiti šamansku filozofiju. Mi ne možemo da vidimo elektron golim okom zato što naše oči nisu stvorene da ga vide. Naše oči funkcionišu u određenom vremenu i prostoru. Elektron funkcioniše u potpunoj dr ugačijem vremenu i prostoru. Da bismo videli elektron, morali bismo videti elektron, u istom vremenu i prostoru. Pošto smo ispunjeni elektronima, mi možemo da shvatimo koncept elektrona. Imamo emocije, pa ih zato i shvatamo. Ne možemo da ih opazimo čulom vida. Način na koji opažamo emocije bliži je intuitivnom i šamanskom nego analitičkom procesu razmišljanja. Mi smo povezani sa svime i utičemo na sve preko namere. Namera je druga komponenta našeg uma, različita od razuma. Jedno ljudsko biće u čovečanskom organu Zemlje isto je što i neuron u ljudskom telu. Ako jedan neuron donese odluku, poslušaće ga čitavo telo. Na sličan način, jedan čovek može doneti odluku i prirodne sile će ga poslušati. Prirodne sile se pokoravaju ljudskoj nameri. Da biste prizvali kišu, morate promeniti svoj pogled na svet i postati jedno s kišom i atmosferom. Kada se uskladite s njihovim vibracijama, sve je moguće. Po istom principu možete se identifikovati sa životinjom ili bilo kojim drugim organom planete. Ovaj pricip možemo proširiti sa Zemlje čitav univerzum. S razumevanjem veze između čoveka i čitavog univerzuma postaje jasno da je astrologija nauka, a ne oruđe za proricanje. Drevni Tolteci su znali da je univerzum živo biće sa sopstvenim metabolizmom. Astrologija se bavi proučavanjem tog metabolizma. Tolteci su bili proroci i znali su šta će se desiti planeti zato što su umeli da protumače kakav je kvalitet energije potreban univerzumu od Zemlje. Mi proizvodimo emocionalnu energiju i to je osnovni oblik energije koju Zemlja odašilje ka Suncu. Ono dalje zrači emocionalnu energiju ka ostatku univerzuma. Sunce kontroliše Zemlju i donosi odluke koje utiču na nju. Sunce nam šalje svetlost. U toj svetlosti kriju se sve informacije koje Sunce hoće da pošalje Zemlji. Svetlost je energija. Svaka energija ima pamćenje, tako da su sve informacije pohranjene u svetlosti. Sunčeva svetlost nosi u sebi informacije za celu planetu. Zemlja sadrži eteričnu, materijalnu i emocionalnu energiju. Reagujući na informacije zabeležene u sunčevoj svetlosti. Zemlja šalje energiju koju Sunce traži. Tejar de Šarden, veliki jezuitski filozof, uveo je pojani "nusfera" za omotač od uma i misli koji okružuje zemljinu kuglu. Nusfera je organ sastavljen od svih ljudskih umova-zajedno. Ovom teorijom se može objasniti istovremeni nastanak nekih otkrića i brzina kojom se ideje prenose s uma na um, što vodi promeni u razmišljanju čitavog čovečanstva. Britanski biohemičar Rupert Šeldrejk predložio je teoriju formativne uzročnosti, po kojoj svi prirodni sistemi, od kristala do ljudi, zauzimaju određeno morfološko polje. Pojedinačni entiteti u svakom polju nasleđuju kolektivno sećanje. To sećanje uslovljava ponašanje i reprodukciju svojih stanovnika, u skladu s vrstom kojoj pripadaju. Unutar određenog polja, „morfološka rezonanca" deluje kroz vreme i prostor. Svako polje je celovito i sva polja neprestano evoluiraju, od atoma do galaksija. Vremenom, neki sistemi su izumrli i nestali.

Šeldrejk piše: „Prema hipotezi o formativnoj uzročnosti, ova polja u nekom smislu još uvek postoje, iako se ne mogu ispoljiti pošto ne postoji ništa što bi se s njima dovelo u istu frekventnu ravan. Moguće je da su čak i polja dinosaurusa prisutna ovde i sada; ali ne postoje sistemi odgovarajuće frekvencije, kao što bi bila živa jaja dinosaurusa, koji bi ih prizvali morfološkom rezonancijom. „Ako bi iz bilo kog razloga - na primer zbog genetske mutacije ili neuobičajene i nagle promene u prirodnoj sredini - bilo koji živi sistem došao u rezonanciju s poljima predačkih ili izumrlih oblika, ta polja bi se ponovo mogla ispoljiti, i iznenada bi se među nama pojavile arhaične

strukture

.... Šeldrejkova hipoteza je u skladu s Miguelovim toltečkim učenjem u više pogleda. Sam Miguel mora biti da je živi sistem koji je u rezonanciji

"

(The Presence of the Past, pages 285-286).

s drevnim Toltecima, pošto njihov san oživljava kroz njega. On pritom razvija polja drugih ljudi, koji će deliti isti san. Miguelovo tumačenje veze između Sunca, Zemlje i ljudskog života slično je Seldrejkovoj teoriji. Miguel ukazuje na Sunce kao centar svih

informacija i inteligencije u Sunčevom sistemu. Iako Sunce prima informacije od još većeg živog sistema u centru galaksije, za nas koji živimo

na Zemlji, Sunce je izvor evolucije.

Miguel opisuje neprekidnu reku svetlosti koja se kreće od Sunca ka Zemlji, u kojoj su sadržane sve vibracije svake jedinke i svakog polja života na Zemlji. Sunčeva svetlost je uzrok promena u svakoj jedinki ili čitavom polju koje se odnosi na srodna živa bića. Da bi se desila evoluciona promena, Sunce emituje svetlost promenjene frekvencije. Organizmi primaoci odgovaraju i vraćaju odgovor Suncu u procesu neprekidne razmerne energija. Nagual kao što je Miguel može da vidi ovu reku svetlosti. Tako je video i promenu u svetlosti januara 1992. godine tokom posete Teotihuakanu. Od trenutka promene u svetlosti počeli smo da unosimo i prerađujemo energiju drugačijih svojstava. Ovo je teško dokazati u laboratorijskim uslovima, pošto nauka ne smatra svetlost živim bićem. Naše oči se „hrane" novom svetlošću, koja je sada boljeg kvaliteta. To će uticati na naš um, a ne na naše gene. Metodi moderne nauke suviše su ograničeni da bi to detektovali, ali vremenom će se dokazati da je svetlost živo biološko biće sa inteligencijom, i da je izvor naše inteligencije. Svako ljudsko biće ima određenu frekvenciju svetlosti, koja je uvek prisutna na Suncu. Ona je povezana sa Zemljom poput reke. Ova reka neprekidno teće, dokle god je Sunca i Zemlje. Ako bismo promenili tačku gledišta u smislu vremena i prostora, videli bismo tu reku kao kontinualnu, kao što, u ovom vremenu i prostoru, vidimo ljudsku ruku kao kontinualnu. Već znamo da s prelaskom u dimenziju manjeg prostora i bržeg vremena više nećemo videti ljudsku ruku kao kontinualnu. Umesto toga, videćemo sve atome i sve elektrone kao energetsko polje koje se kreće i nije kontinualno. Svetlosna reka, poput svake reke, zadržava formu ali nikada nije ista. Svetlosni zrak poseduje svest i moć zapažanja. Sunce zapljuskuje Zemlju milijardama svetlosnih zraka. Ljudi su nastali iz te svetlosti i "hrane" se tom svetlošću u neprekidnom procesu akcije i reakcije. Nova informacija koju telo primi izaziva promene u ćelijama, mozgu i drugim organima. Ljudska jedinka, sa svoje strane, počinje da prerađuje svetlost na drugačiji način i vraća odgovor Suncu. Sunce reaguje na promenu. Svetlosna reka poprima novi kvalitet. To utiče na čitavo čovečansrvo, zato što nova svetlost, promenjenih svojstava, dopire do svih ljudi. Upravo se ovim principom akcije i reakcije može objasniti delotvornost molitve. Namera sadržana u molitvi vraća se svetlosnom rekom do Sunca. Nagual je čovek koji u svojim mislima može da razvije malu kopiju Sunca. Ovo sunce zovemo crnim suncem, zato što ljudsko oko ne može da registruje njegovu svetlost. Nagual vidi svetlosnu reku, koja je povezana sa svim oblicima života na planeti. Ta reka je ogromna. Nagual čak i u svetlosnoj reci vidi pojedinačne zrake, zaseban zrak za svaku osobu. Svetlost sada odaje povišenu ljudsku kreativnost, maštu i inteligenciju. Primećujemo sličnost između procesa promene čitavog čovečanstva (ljudskog organa Zemlje) i normalnih hormonalnih procesa koji se dešavaju tada devojčica postaje žena. U telu devojčice postoji čitav jedan univerzum, koji uključuje njene organe, krv; nerve, digestivni trakt, mozak i čitav aparat koji omogućava komunikaciju među sistemima. Sunce i Zemlja su delovi živog sistema. Možemo reći da Zemlja, kad dovoljno sazri, šalje poruku Suncu. Sunce reaguje i šalje svoju poruku, koja pokreće evolucione promene u čovečanstvu. Sunce ovde nastupa kao mozak, baš kao što mozak inicira hormonalne promene u telu devojčice, koje vode ka njenom sazrevanju.

Ljudi ne raspolažu sredstvima za registrovanje šifrovanih poruka s kojima nam pristižu informacije sa zvezda, ali ih delov i našeg uma i duše razumeju. Mi možemo da kanališemo informacije koje nam pristižu. Zemlja, kao živo biće, lako tumači poruke koje prima. Zemlja emituje svetlost, ali ne na frekvenciji koja je vidljiva ljudskom oku. Odgovarajući na poruku koju primi u sunčevoj svetlosti, Zemlja emi- tuje sopstvenu svetlost. Ova svetlost može biti eterična ili emocionalna. Na Zemlji prebiva mnogo vanzemaljaca. Većina njih nije ništa drugo do svetlost. Kada stignu na našu planetu oni mogu da poprime najrazličitije

oblike. Najefikasnije sredstvo za putovanje kroz kosmos nije svemirski brod, već svetlost. Tolteci su nekada to radili, kao i Egipćani. Koristili su svetlost da bi putovali s planete na planetu. Svi mi posedujemo tu moć. Na to će nas podsetiti toltečko umeće svesti. Ja vas ničemu ne učim. Ja vas samo podsećam na ono što ste zaboravili da znate. Znanje koje imam nije moje. Ono je u svakome. Širom sveta, sve kulture poseduju isto znanje. Svako ljudsko biće nosi u sebi iste informacije, lako možda izraženo drugačijim recima, znanje je potpuno isto. Da bismo ovladali umećem svesti, moramo uložiti mnogo vremena i rada. Moramo se setiti nemog znanja, koje već nosimo u sebi. Moramo da sakupimo sva znanja i budemo ono što jesmo, kako bismo mogli da koristimo svoju skrivenu moć. Umeće svesti je naš put da postanemo Jedno s Bogom.

Kroz savladavanje drugog umeća, umeća transformacije, učimo da postanemo tragači. To je način da otkrijemo ko smo očistimo um, prestanemo da patimo i postanemo ratnici, učitelji, da postanemo slobodni, da postanemo jedno s ljubavlju. Kada savladamo treće umeće, umeće namere, mi više nismo telo i više nismo um. Više nismo duša. Mi smo ljubav; jer ljubav obuhvata sve ostalo. Ljubav je pravo ime za Boga. Ljubav je svuda. Sve je načinjeno od ljubavi. Ljubav se izražava u milijardama oblika, uključujući i strah. Strah je odraz ljubavi ali samo jedan od milijardi oblika u kojima se ljubav ispoljava. Strah upravlja umom. Um upravlja mozgom. Vi postupate u skladu s onim što opažate, pa ako osećate strah, ono što opažate analiziraćete kroz oči straha. Po izrazu očiju možemo da zaključimo šta se dešava u umu osobe. Kako ćete doživeti spoljašnji san zavisi od vaših očiju. Ako gledate očima tuge bićete tužni bez obzira da li je napolju kiša ili sija sunce. Ako gledate očima ljubavi, svuda oko sebe videćete ljubav. Drveće je nastalo iz ljubavi. Životinje su nastale iz ljubavi. Voda koju pijemo i reke i okeani nastali su iz ljubavi. Ako oko sebe opažate ljubav, stupićete u vezu sa svime što je nastalo iz ljubavi. Možete postati orao. Možete postati vetar, ili kiša, ili oblak. Sve postaje Jedno. Uvidećete da je sve savršeno upravo takvo kakvo je. Put do nemog znanja vodi preko svesnosti. Mi zaranjamo duboko u pakao i patimo da bismo postali svesni. Zato smo odlučili da uzmemo ljudski oblik i ljudski um, koji sanja upravo takav san, košmarni san koji nazivamo paklom. Da bismo izašli iz pakla, moramo postati svesni, a to postižemo preko namere i duha. Mi postajemo bogolika stvorenja zato što smo svesni, a ne zato što posedujemo nemo znanje. Znanje, samo po sebi, nije dovoljno. Znanje moramo pokazati na delu. Postoji mnogo načina da čovek postane svestan. U Indiji, put do svesnosti vodi kroz veru i napore. U hrišćanstvu, ovaj put se zasniva na osećaju krivice, dok čovek ne otkrije da nema baš nikakvog razloga da se oseća krivim. Osećaj krivice je ljudska tvorevina, koja nas tera da patimo zbog nečega što zapravo želimo da učinimo. Potpuno je besmisleno patiti zbog nečega što želiš.

Moj put je put naguala. Na ovom putu, svako može da postane svesta, zato što nagualizam odbacuje ideju osuđivanja. Da biste postali slobodni, morate prestati da igrate ulogu Sudije i Žrtve. Ovaj put je otvoren za sve. Ne morate biti posebni. Čak i narkomani i alkoholičari mogu da uspeju na ovom putu. Neko do cilja dođe brzo, neko polako, ali put je dostupan svima. Mapa koja vodi ka izbavljenju iz pakla i preobražaju žrtve u slobodnog ratnika ne završava se u zagrobnom životu. Prema učenju Tolteka, raj možete doneti na Zemlju. Možete živeti u raju za života svoga tela. Možete to postići, zato što sam ja postigao. Ako ja mogu, možete i vi. Isto nam je poručio i Isus. Informacija koja nam je neophodna da bismo pobegli iz planetarnog sna presudna je i za dalji napredak nauke. Kada naučnici prihvate činjenicu da je Zemlja živa, nauka će moći da napreduje. S prihvatanjem ideje da je i univerzum živ, nauka će napraviti još jedan korak napred. Ostale ideje na kojima se zaniva toltečko učenje - poput onih da je um stvoren od emocija, da sanjamo dvadeset četiri časa dnevno, da smo razapeti između uloga Sudije i Žrtve, što je rezultat pripitomljavanja (a mi jesmo pripitomljene životinje), da je um živ; da je svaka emocija živo biće sposobno da živi i u umu i izvan njega, da proizvodimo emocije i telepatski ih šaljemo drugima - predstavljaju osnovu za mnogo širi filozofski pristup životu. Ono što uznemirava duhove jeste postavka toltečkog učenja po kojoj ljudi mogu da preusmere svoju svest s razuma na volju. Ovo preusmeravanje je izvor naše potencijalne moći da potpuno transformišemo planetu i postanemo Bog. Mi možemo da kontrolišemo eteričnu energiju. Možemo da preuzmemo vlast nad sopstvenim snom i izvučemo korist iz sna bilo kog drugog čoveka. Svaka od ovih ideja može imati dalekosežne posledice po um svih ljudi. Usvajajući toltečko nemo znanje, osoba stiče magijsku moć, koja je potpuno prirođena ljudima, samo što je mi nismo svesni.

Vežba:
Vežba:

Molim vas da pročitate naglas ovaj tekst i snimite ga na traci. Onda zatvorite oči i slušajte. Upotrebite maštu da biste sanjali ovu priču.

U ovom snu, nalazim se u predivnoj šumi. Podne je. Osećam se divno, okružen tolikom lepotom. Vidim drveće i cveće obasjane suncem. Vidim leptire i čujem šum reke. Odlazim do reke i tamo zatičem starca koji sedi ispod velikog drveta. Starac ima belu bradu, duboke, tople oči i iz njega zrači blistava svetlost prelepih boja. Sedam ispred njega i čekam da me primeti i pogleda.

Pitam ga: „Kako uspevaš da zračiš tako lepim bojama i možeš li i mene naučiti tome?" Starac se nasmeši. "Tvoje pitanje budi u meni uspomene. Pre mnogo godina, zatekavši svog učitelja da radi ovo što ja sada radim, postavio sam mu isto pitanje. Umjesto da odgovori, otvorio je grudi i izvadio iz njih svoje srce. Otvorio je srce i izvadio iz njega blistavi plamen. Onda je otvorio moje grudi i spustio plamen u moje srce. Od tog trenutka, u meni se sve promenilo, jer je taj plamen bio bezuslovna ljubav. Osetio sam plamen te ljubavi i plamen se rasplamsao u veliku vatru.

"Plamen bezuslovne ljubavi liznuo je svaku ćeliju moga tela. Tog dana sam se sjedinio sa svojim telom. "Odlučili da volim svoj um. Zavoleh svaku emociju, svaku misao, svaki osećaj i svaki san. Vatra je potpuno preobrazila moj um i um mi uzvrati ljubav, i vatra se toliko rasplamsa da sam morao podeliti ljubav s još nekim. "Odlučih da pružim ljubav svakom drvetu, svakom cvetu, svakoj vlati trave i svim biljkama u čitavoj šumi. Osetivši moju ljubav, oni mi je uzvratiše, i postadosmo jedno.

„Ali moja ljubav beše sve veća, i obuze me neodoljiva potreba da je pružim još nekome. Odlučili da delić svoje ljubavi ugradim u svaku stenu, u prašinu, u svaki komad metala na Zemlji, i oni mi uzvratiše ljubav. Postadosmo jedno. „Moja je ljubav i dalje rasla. Odlučih da pružim delić ljubavi svakoj životinji, svakoj ptici, svakoj mački i psu na ovom svetu. Oni mi uzvratiše

ljubav i postadosmo jedno.

„Moja ljubav nije prestajala da raste i ja odlučih da volim vodu. Zavoleh kišu, sneg, reke, jezera, okeane i sjedinili se s vodom. „Pošto je moja ljubav nastavila da raste, odlučih da volim atmosferu, povetarac, uragan, tornado, sjedinili se s njima i oni mi uzvratiše ljubav. „Moja ljubav se nije zaustavila tu. Postajala je sve veća i ja okrenuli glavu ka nebu, na kojem ugledah Sunce, Mesec i zvezde. Odlučih da i

njima pružim deo ljubavi i oni mi uzvratiše ljubav i sjedinih se s njima. „Moja ljubav je nastavila da raste, i odlučih da je podelim sa svim ljudima, sa starcima i staricama, muškarcima i ženama, decom, i sjedinih se s njima. „Sada. kuda god krenem, već sam tamo i čekam sebe." Starac tada otvori svoje grudi, izvadi srce i pruži ga ispred mene. Uze plamen iz srca, otvori moje grudi i spusti plamen u moje srce. Kada sam se probudio i otvorio oči, osetio sam kako se plamen rasplamsava u vatru. Sada ja delim svoju ljubav s tobom. U ovom trenutku, ja otvaram svoje grudi i na tvoje oči otvaram svoje srce. Uzimam mali plamen i otvaram tvoje grudi i srce. Stavljam plamen u tvoje srce. Taj plamen moje ljubavi je Hristov plamen. I to je san.

4. Pakleni san
4. Pakleni san

Koncept pakla postoji u mnogim religijama. Pakao se opisuje kao mesto na kom vladaju patnja, strah, nasilje i nepravda, gde se svi međusobno kažnjavaju. Pakao je mentalno stanje ljudi. Druge životinje nemaju svoj pakao, ali mogu biti žrtve ljudske paklenosti. Pakao nije u telu ili duši, on je samo u umu ljudi. Pakao je način na koji ljudi, sanjajn svoj život. Počnimo studiju o „izbavljenju iz pakla" molitvom. Usredsredite se na svoje srce. Stavite ruku na grudi i osetite otkucaje srca. To je motor vašeg tela. Srce je čudesna biološka mašina koja radi za vas. To je poklon koji ste dobili od Anđela smrti i Anđela života. Vi koristite svoje telo da biste izrazili sebe. Dok osećate i opažate svet oko sebe, univerzum unutar vas sjedinjuje se sa svom postojećom energijom. Osetite taj život. Vaše telo bez vas nije ništa. Bez vas, vaše telo može svakog trenutka da propadne. Isto važi i za vaš um. Bez vas, vaš um ne može ni da sanja ni da razmišlja. Bez vas, vaš um nema sećanje. Vi ste sila koja omogućava da vaše telo živi. Vaša duša, um i telo, to su darovi koje ste dobili. Bez vas, vaše telo umire. Vaš um propada. Duša se raspada. Molimo te, Gospode, da nam se prikažeš, kako bismo razumeli šta smo zaista. Molimo te, Gospode, da nam pružiš priliku da osetimo šta smo. Neka svako doživi isto što i ja. Ja znam šta sam. Svi mi smo manifestacija ljubavi. Ja sam ti i ti si ja. Hvala ti, Gospode. Amin.

Želim da se osvrnem na neke osnovne koncepte koji nam pomažu da shvatimo šta znači izaći iz pakla. Želim da proučim pakao s pozicije izvan sna. Ljudski um je živo biće, ali to je drugačija vrsta bića od tela. Telo, sazdano od materijalne energije, predstavlja biološku mašinu. Um je biološka mašina koja je sazdana od eterične energije. „Eteričan" je drugo ime za energiju koju osećamo, ali ne možemo da dokažemo njeno postojanje. Za telo se može dokazati da postoji. Mi znamo da imamo um, emocije, razum i intelekt zato što ili opažamo. Dali smo im imena. Emocije su te koje kreiraju um. Sve što um opazi ima neki emocionalni predznak. Kada svetlost različitih frekvencija padne na materijalni objekat. ona se reflektuje do našeg oka. Mozak prevodi te svetlosne slike materijalnog objekta u materiju, i ono što um stvori, mi doživljavamo kao stvarnost. Ta stvarnost je zapravo san. Mi sanjamo dvadeset četiri časa dnevno, bez obzira da li je naš mozak budan ili spava. Mozak može da promeni energiju u oba pravca. On ima moć da transformiše materijalnu energiju u eteričnu energiju. Mi stvaramo ideje, a ideje su eterična energija. Kada mozak pretoči ideju u reči, mi prenosimo u materijalni svet ono što se događa u našem umu. Um gradi maštu, a mašta snove. Način na koji sanjamo vodi nas u patnju i emocionalni bol. Sveštenici upozoravaju svoje vernike: „Ako ne postupite onako kako crkva nalaže, otići ćete u pakao." E pa, imam lošu vest za njih. Mi smo već u njemu. Naša patnja proističe iz odnosa s drugim ljudima. U tom odnosu, mi neprestano osuđujemo i pokušavamo da shvatimo jedni druge. Zbog nedostatka komunikacije, koji stvara haos među ljudima, naša interpretacija međuljudskih odnosa vodi ka paklenom snu. Veze se vrlo često zasnivaju na potrebi da se kontroliše druga strana. Kadu hoćete da zasnujete vezu, pred vama je izbor od više hiljada ljudi. Pri izboru osobe koju ćete voleti treba da pronađete onu pravu. Treba vam partner koji će vas prihvatiti takve kakvi ste, zato što ćete ostati takvi kakvi ste. Ako želite da promenite partnera a da se pritom i sami ne promenite, potražite nekog drugog, jer ćete, u suprotnom, stvoriti sopstveni košmar. Ako prihvatite posao ali odbijete da se za njega obučite, sami ste sebi stvorili problem. Strah je svuda oko nas upravo zbog ovakvih stvari. Svako od nas sanja sopstveni san. Naša porodica takođe sanja sopstveni san u kojem su tačno uspostavljeni ciljevi, pravila i odnosi. Svaka grupa sanja zajednički san, od pojedinca, preko naroda, do planete. San čitavog čovečanstva je san koji se odvija u umu planete Zemlje. Zemljin san se razlikuje od mjesta do mesta. Svaka oblast ima sopstvena pravila, zasnovana na odvojenim snovima koji su deo celokupnog sna. Dakle, pored ličnog sna, mi sanjamo i kolektivni san čitavog čovečanstva. Naš osećaj beznađa počiva na našem neznanju da sanjamo. To je razlog što živimo u paklenom košmaru. Strahovi jednog ljudskog uma postaju veći ako su projektovani ka spolja. Naše društvo je obeleženo strahom, nepravdom i kaznom. Naša deca se međusobno ubijaju, a zločin i mržnja prisutni su u svim delovima sveta. Čak su i naši zabavni programi prepuni nasilja. Pakao je bolest ljudskog uma. Čitav svet je bolnica. Raj je upravo suprotno od pakla. To je mesto radosti, ljubavi, mira, komunikacije i razumevanja, u kojem ne postoje ni Sudija ni Žrtva. U raju je sve jasno. Ljudi tačno znaju ko su i nemaju razloga da okrivljuju ni sebe ni druge. Miguel podseća svoje učenike da svi ljudi sanjaju zajednički san. San je živo biće. Mi oblikujemo san. San oblikuje naše živote. Kultura je zajednički san velikog broja ljudi. Svaka osoba, porodica, grad, društvo i svet sanja svoj san. Bogovi su stvoreni u našim snovima. Svaki bog ima svoj početak, sredinu i kraj. Razvijajući se, bog stiče sve veću moć. On osvaja i uspinje se ka vrhu. A onda ljudi počnu da traže pravdu. Kada je ne dobiju, njihov bog propada. Svedoci smo propadanja naših bogova i nepravde koja

je zavladala zbog naših uverenja. Tokom dve hiljade godina vladavine ere Riba, koja se upravo privodi kraju, naši snovi i naši bogovi nisu bili u skladu. Ljudi sanjaju svoje male snove, a oni, svi zajedno, učestvuju u stvaranju paklenog košmara koji nazivamo stvarnošću. Dovoljno je da pogledamo vesti na televiziji

  • i zapljusnuće nas slike ratova, nasilja, zločina i nepoverenja, koje oslikavaju košmarnost našeg kolektivnog sna. Jedan od snova koji mnogi sanjaju jeste san o Isusu. Međutim, naš san o njemu nema mnogo veze sa snom koji je taj blistavi duh nameravao da donese ovom svetu. Isus je hteo da promeni san svojih ljudi, pozivajući ih na ljubav i praštanje. On je sanjao o raju na Zemlji. U njegovo vreme, Jevreji su u hramovima žrtvovali životinje, i hramovi su im služili kao pijace. Isus je tvrdio da njegov Bog otac ne traži krv. Isterao je trgovce iz svetilišta. Isusove reči i dela zasmetale su Rimljanima, i zato su se, rešeni da odbrane svoje pozicije, urotili protiv njega.

Rezultat je da Isus uglavnom nije uspeo u svojoj nameri da promeni planetarni san, ali je njegov uticaj na evoluciju ljudskog roda srazmeran

njegovom čuvenju. Deo Isusove poruke sačuvan je u prvobitnom obliku. Hristova energija koristila je generacijama vernika, čiji su ideali u izvesnoj meri promenili planetarni san. Međutim, Isusov san o ljubavi iskorišćen je i degradiran od strane lažnih sledbenika željnih moći, a naročito Karla Velikog , koji je „prihvatio" hrišćanstvo kako bi učvrstio svoj položaj u Rimskom Carstvu. Miguel tvrdi da se Isusovo ime koristilo i koristi u demonske svrhe. Kada je Evropa osvojena, Isusovo ime i hrišćanska poruka

zloupotrebljavani su radi sticanja moći. Prava Isusova poruka prenosi se zracima svetlosti, koji dopiru do svetih mesta širom planete, baš kao

  • i mudrost starih naroda. Moćnici i vlastodršci sistematski su uništavali duhovno samopouzdanje svojih podanika. Među njihove destruktivne

ideje spadaju ideja o pragrehu, udaljavanju ljudi od drugih ljudi, prirode i Boga, i strahu od večne kazne u paklu. Verski, ekonomski i politički

moćnici držali su ljude u ropstvu. Krstaški ratovi i Inkvizicija bili su sredstva za širenje i jačanje svetovnih i verskih struktura moći. Osvajanja

  • i prisilna verska preobraćanja služila su za učvršćivanje vlasti. Strahote koje su se počinile u Isusovo ime postale su košmar i zapadne

hemisfere. I danas je tako, mada je košmar slabijeg intenziteta. U delovima sveta gde se Isusovo ime ne koristi u demonske svrhe, postoje drugi demoni. Gotovo svaki čovek na našoj Planeti sanja košmarni san. Muslimani su demonizovali Muhameda, sveteći se neprijateljima u njegovo ime. Ljudska degradacija u azijskim zemljama potiče od ravnodušnosti prema životu, zasnovanoj na pogrešnom tumačenju Budinog sna. U totalitarnim režimima, veliča se patnja zarad dobrobiti države. Bez obzira na oblik u kojem se ispoljava, svaki košmar je potkrepljen strahom. Miguel duboko poštuje prave vibracije Bude, Hrista i mnogih drugih duhovnih vođa koji su živeli pre nas. On, svojim učenjem, ne omalovažava niti potcenjuje ulogu ovih učitelja, koji su doneli biser istine na Zemlju i ugradili ga u kolektivni um čovečanstva. Iako je pakleni košmar izvojevao pobedu, u svesti ljudi i dalje postoje tragovi sećanja na život bez straha. Miguel želi da upozori ljude na štetne posledice straha, koji poput oklopa zaklanja istinsko učenje naprednih duša kao što su bili Hrist ili Buda. Religije, u današnjem, iskvarenom obliku, podržavaju košmarni san. Ovde treba dodati da Miguel ne smatra da bi, u ovoj fazi ljudske evolucije, bilo korisno uskratiti deci mogućnost da izučavaju veronauku. On naglašava da se dete mora upoznati sa čitavim sistemom verovanja koji je doveo do našeg paklenog sna, da bi moglo transformisati taj san u san o raju na Zemlji. Skoro svaka sveta knjiga čuva sećanje na razvijenu ljudsku civilizaciju koja je prethodila našoj. Pripadnici ove civilizacije raspolagali su sredstvima za putovanje kroz vazduh i sistemom globalne komunikacije, baš kao i današnji čovek. Po Miguelovom učenju, reč je o Trećem čovečanstvu, koje je cvetalo hiljadama godina pre nego što je samo sebe uništilo u nuklearnom ratu. Iskustvo te rase - a ona je samo jedna od mnogih koje su živele na Zemlji pre nas - treba da nam posluži kao opomena da bi nas naša uverenja, kao što su njih njihova, mogla dovesti do sličnog fatalnog kraja, samo ako nastavimo da se držimo pogrešnih ideja koje podstiču neravnotežu, nesklad i strah. Naše slepo verovanje u nauku i tehnologiju i ignorisanje informacija koje su nam dostupne preko intuicije i otkrivenja, vode nas sve dalje od naše božanske prirode, a sve bliže sudbini naših prethodnika. U skoro svim delovima sveta Bog je oličenje isključivo muškog principa. U isto vreme, zanemarili smo ženski aspekat Božje prirode. Zemlju, koja je oličenje ženskog principa, besomučno zlostavljamo, zato što verujemo da nam je dato da gospodarimo prirodnim svetom. Pre nego što je uništena, napredna rasa je ostavila znake i upozorenja na ključnim mesti ma na Zemlji, koja i danas smatramo svetim. Jedno od njih je Velika piramida kod Gize. Mitski mudrac Hermes Trismegist (grčko ime za egipatskog boga Tota), od kojeg potiče reč „hermetika", smatra se ocem astrologije, magije i alhemije. Miguel veruje da je on bio čovek od krvi i mesa i da je živeo u Egiptu. Hermes je otkrio stara znanja, čime se može objasniti značaj Gize i njenih građevina, koje su podignute mnogo pre Hermesovog vremena. Hermes je putem sna preneo svoja znanja Zamagljenom Ogledalu, snevaču iz Teotihuakana, i otud sličnost u veličini i obliku između Velike piramide kod Gize i Piramide Sunca u Teotihuakanu. Teotihuakan je sveto mesto, jedno od najmoćnijih tačaka na Zemlji. Miguel kaže da istinski Isusov duh prebiva u Teotihuakanu, gde je došao u svojoj čistoj formi, kao zrak svetlosti. On i neki njegovi sledbenici osećaju da Hristov duh prebiva u Palati jaguara, iza Palate leptira, na severnom kraju Avenije mrtvih. I Hermes i Hrist preneli su svoju moć na Zamagljeno Ogledalo. Uz njihovu pomoć, on je otkrio svoju božansku prirodu i podigao niz zdanja, koja će pomoći ljudima da se oslobode straha i izbave iz paklenog košmara. Pakleni san, koji već dugo sanjamo, ispunjen je patnjom, tugom i besom. On je taj koji upravlja našim emocijama. Ako pakleni san zamenimo snom o raju na Zemlji, energija koju proizvodi naš um poprimiće vibracije sklada i ljubavi. Možda ćete se zapitati: „Šta je prvo, san o ljubavi ili vibracije ljubavi?" Impuls koji izaziva promenu vibracija u ljudskom umu dolazi sa Sunca. Sunčeva energija nas podstiče da strah zamenimo ljubavlju. Uhvatićemo sebe da sanjamo drugu vrstu sna, manje paklenu a više rajsku. Novi san počinje na Suncu. Miguel procenjuje da će trebati dve hiljade godina - čitava era Vodolije - da se potpuno promeni san čovečanstva, ali promene su već počele i već osećamo njihov efekat. Miguel predviđa da će za života prisustvovati krizi transformacije, pošto će se stari san opirati promeni. Nazadne grupe će očajnički pokušavati da zadrže moć, koju su stekle podstičući košmar. Ipak, moraćemo da iskorenimo strah iz svojih snova ako želimo da se izbavimo iz pakla u kojem je današnje čovečanstvo. Novi san neće doći dok stari ne umre. Ova ogromna, neminovna promena, izazvaće haos širom sveta, kao posledicu pada svih sistema zasnovanih na strahu. Iz haosa će iznići i procvetati novi san. Već smo ušli u tu fazu evolucije. Svuda oko sebe možemo da zapazimo reakcije na promene.

Uzaludno je i nepotrebno opirati se promeni. Promena je nezbežna. Ako ljudi sami ne odluče da se promene, nateraće ih prirodne katastrofe. Sve učestalije poplave, požari i zemljotresi ukazuju nam na to da je Zemlja nestrpljiva. To se može protumačiti i kao zemljin pokušaj da isceli rane koje smo joj naneli. Gusto naseljena područja deluju kao magneti za prirodne katastrofe, zato što je san koji sanjaju stanovnici ovih područja intenzivniji. Miguel tvrdi da, uz malo mudrosti, možemo sprečiti katastrofe. Da se nešto menja u svesti ljudi, vidi se i po tome što sve više ljudi napušta velike gradove i odlazi u manje sredine, gde je život jednostavniji i manje obeležen destruktivnim tehnologijama. Ratovi koji su harali u ovom veku posledica su našeg paklenog sna, jer ljudi po prirodi nisu ratoborni. Miguel predviđa da će, kada se san konačno promeni, ratovi ostati samo daleko sećanje u ljudskim umovima. Miguel poručuje da nemamo razloga za strah. Svet evoluira onako kako treba da evoluira. Ljudska svest se menja, pa se tako menja i tok evolucije. U prošlosti, svaka velika promena u evoluciji bila je propraćena promenom u energiji koja dolazi sa Sunca. Sunce predstavlja aktivan, muški princip, dok se Mesec vezuje za ženski, intuitivni princip. Kada umremo, mi se vračamo u stanje čiste energije, a destinacija nam je Sunce. Povratak kući znači povratak na Sunce. Postoji analogija između Meseca i procesa povratka. Kao što Mesec reflektuje sunčevu svetlost nazad, ka njenom izvoru na Suncu, tako se i čovek metaforički vraća svom izvoru na Suncu, uz pomoć mesečevog „zamagljenog ogledala". U Teotihuakanu, Zamagljeno Ogledalo je oličen u Piramidi Meseca. Ženski aspekt ove oblasti naglašen je šesnaest stopa visokom i dvadeset dve tone teškom kamenom skulpturom boginje. Skulptura je sklonjena s platoa ispred Piramide Meseca tokom velike restauracije 1962. godine, a danas je izložena u Nacionalnom antropološkom muzeju u Meksiko Siriju. Nedaleko od Tekskoka pronađena je slična, nedovršena skulptura, ali u Teotihuakanu nije otkrivena nijedna druga zasebna kamena skulptura slične veličine. Arheolozi su boginji koja je predstavljena ovom skulpturom dali astečko ime Čalčiuhtliku („Ona koja je nosila minđuše od tirkiza i suknju od žada"). Čalčiuhtliku je bila boginja vode i supruga boga kiše, Tlaloka. Na grudima je imala zlatni medaljon, koji je ukraden. Sičin smatra da medaljon ima veze s dolaskom bogova na Zemlju i njihovom potragom za zlatom, ali se slaže s ostalim istraživačima da je Piramida Meseca simbol klanjanja ženskom božanstvu. Pored ove skulpture, u Teotihuakanu su prikazani još samo likovi Pernate Zmije i Tlaloka, boga kiše, na Kvecalkoatlovoj piramidi, čime je naglašena jednakost božanstava, i muških i ženskih. Skulptura boginje Čalčiuhtliku pronađena je pre jednog veka. Ležala je licem nadole, medu ruinama hramova, na zapadnoj strani Mesečevog platoa. Poznata je i kao „Kamen nesvesti", jer je ljude koji bi legli na nju obuzimao osećaj malaksalosti. Odvojena od vibracija ostalog kamenja i piramide, skulptura deluje tuđe i nepristupačno, ali ona nije slučajno postavljena u Teotihuakanu. Ona je i dan-danas znatna kao podsetnik da moramo vratiti ženski princip u naš kolektivni san o Bogu i zaštititi vodu, koja je za Zemlju ono što je za ljude krv. U Teotihuakanu, san je bio u potpunom skladu s bogovima. To je zaista bilo mesto gde je čovek mogao da postane Bog. Danas, kada se znanje čuvano na svetim mestima otkriva posebno obučenim ljudima, ponovo nam je omogućen pristup harmoničnom snu, koji je nekada vladao u Teotihuakanu. Stalno vraćanje na ovo mesto u stanjima transa, kao i putovanja na koja je odlazio jednom mesečno, punih pet godina, omogućili su Miguelu da pronikne u značenje Teotihuakana. Miguel Anhel Ruis oseća da je jedan od njegovih zadataka da pronikne u tajni smisao koji je ugrađen u piramide i hramove Teotihuakana. Arhitektura i arheologija ne mogu da objasne smisao ovog mesta. Miguel namerava da prenese ljudima tajna znanja, koja su vekovima čuvana u Teotihuakanu. I tada i sada proces transformacije podstaknut je snom o ulasku u ogromnu dvoglavu zmiju, koja se manifestuje u Aveniji mrtvih. Avenija mrtvih se završava kod Piramide Meseca, gde je Hodočasnik, simbolično, ispljunut iz zmije. Od tog mesta, transformisani tragalac za istinom produžava ka Palati leptira koja simbolizuje raj, da bi se ponovo rodio u stanju čiste objektivnosti i blaženstva. Svaki korak na putovanju kroz zmiju ima svoje značenje. Pre nego što se podvrgne procesu oslobođenja i zakorači Avenijom mrtvih, osoba se mora upoznati s nekim ezoteričnim konceptima koji su sastavni deo Miguelovog učenja. U sledećoj glavi izložene su ključne toltečke ideje, do kojih je Miguel došao zahvaljujući vizijama o Teotihuakanu.

5. Um, evolucija i san
5. Um, evolucija i san

Miguel u svojim predavanjima stalno ponavlja da sve naše ideje i snovi potiču sa Sunca. Sve ono što vidimo, vidimo preko reflektovane svetlosti koja je poreklom sunčeva. Stvarnost, kako je doživljavamo, predstavlja reakciju našeg uma na reflektovanu svetlost. Kada Biblija kaže: „U početku beše Reč i Reč beše s Bogom", to je tačno i sa šamanskog i sa naučnog stanovišta. Zvuk je srodan svetlosti i ima istu stvaralačku moć kao i svetlost. Zvuk je energija koja vibrira promenljivom brzinom. Čista energija poseduje kvalitete zvuka, boje, temperature, kretanja, pamćenja i svesnosti. Život takođe poseduje te kvalitete. U teoriji o univerzumu, Ajnštaju upoređuje energiju s masom i brzinom svetlosti. Tolteci su došli do istog zaključka, samo su ga izrazili drugačijim rečima: „Sve je svetlost. Sve što postoji zasnovano je na svetlosti." Sa eteričnog stanovišta, ljudski život je stvoren da bi sanjao, ljudi stvaraju stvarnost koju opažaju u svojim snovima. Sve što opažamo predstavlja manifestaciju našeg sna. Transformacija energije u san počinje u materiji. Mi opažamo svetlost odbijen u od materijalnog objekta, a zatim je u svom oku pretačemo u sliku. Proces opažanja je uvek indirektan i uključuje naše emocije. Slike koje stvorimo u umu prerađene su od strane naših emocija, i ova aktivnost razvija naš um. Naš um je načinjen od emocija, kao što je naše telo načinjeno od atoma. Novorođena beba nema um. Beba ima opremu - mozak - ali je on nezreo. Dete sve mora da nauči. Mozak je skup praznili kompjutera. On nije svestan. Mada se dete rada sa ćelijskim sećanjem na evoluciju i nekoliko emocija, ono nema um koji bi kreirao snove. Dete se rađa s kompletnim znanjem o univerzumu, ali ono nije sposobno da razmišlja. Dete, jednostavno, zna. DNK je ta koja nosi u sebi nemo znanje o životu. Čim se fetus dovoljno razvije, njegov nervni sistem počinje da funkcioniše, ali pre rođenja dete nije u direktnom kontaktu sa spoljašnjom svetlošću, već samo preko majke: dakle, pre nego što se rodi, dete prima malu količinu informacija iz svetlosti. Nekoliko godina nakon rođenja dete je još uvek slobodno kao divlja životinja. Još uvek nije pripitomljeno i nije usvojilo san koji mu prenose po- rodica, religija i kultura. U procesu pripitomljavanja, detetov um se razvija u skladu s njegovim emocijama, uzrokovanim kaznama i nagradama. Dete postepeno uči pravila sistema koji nasleđuje. Ono uči da se ponaša na odredeni način i usvaja san društva u kojem je rođeno. Ali dete nije izabralo taj san. Mladi se po pravilu bune protiv sna koji im okolina nameće, i prestaju da budu nevini. U zapadnoj kulturi, koja dominira na Zemlji, mladi svuda oko sebe vide nasilje. Nasilje je prisutno u svim oblicima zabavnih programa. Sistem nasilja ih guta. Mladi se okreću sveprisutnim uzorima, kao što su mačo muškarac i žena kao seksualni objekat. Kriminalac postaje heroj. Modeli na koje se mladi ugledaju oličavaju pakao. Oni doprinose košmaru koji vlada na svetu. Čitavo čovečanstvo trpi posledice rana koje je samo sebi nanelo. Ljudi moraju početi da se drugačije odnose jedni prema drugima. Brak, kao osnovna jedinica društva, treba da se zasniva na poštovanju, a ne na kontroli, kao što je danas slučaj. Na kraju ere Riba, shvatili smo da je naš kolektivni san pakleni košmar. On je zatrovao i nas i Zemlju, a verovatno i sam univerzum. Zarad Zemlje i univerzuma, s ulaskom u eru Vodolije ljudi moraju promeniti svoj san. Promena sna predstavlja korak napred u evoluciji. Sa svakom

zodijačkom erom, ili sa svakim suncem po astečkom shvatanju, evolucija ide napred. Evolucija je hiljadama godina bila usmerena ka razvoju ljudske moći razmišljanja, sanjanja i kreiranja stvarnosti. Sledeći korak koji moramo napraviti jeste da prevaziđemo strah i zamenimo ga ljubavlju. Ljubav proizvodi dobroćudnu kreativnu energiju. Ljudi počinju da otkrivaju vibracije ljubavi i njihovo blagotvorno delovanje u lečenju, obrazovanju, politici i duhovnosti.

Sudija i Žrtva
Sudija i Žrtva

U paklu postoje dva glavna vladara - Sudija i Žrtva. Sudija u nama proglašava nas krivim. Žrtva u nama priznaje krivicu i oseća se krivom. Ti naši aspekti međusobno se mrze. U svakom od nas, odnos između Sudije i Žrtve poremećen je tokom Procesa pripitomljavanja, bez obzira na uverenja ljudi koji su nas odgajali. Ljudi su pripitomljene životinje. Mnogo pre nego što smo rođeni uspostavljen je planetarni san, sa svim pripadajućim pravilima, uverenjima i nadama. Oni su tu i čekaju nove ljude da odrastu i razvija svoje umove, kako bi nastavili da kontrolišu san. Neiskvaren, normalan čovek bio bi čovek koji je još uvek slobodan, kakav je bio pre nego što je pripitomljen, u uzrastu od oko jedne i po do tri godine. U tom uzrastu, dete je već dovoljno razvilo um da je sposobno za verbalno sporazumevanje s drugim ljudima. Međutim, još uvek nije podvrgnuto procesu edukacije. To malo ljudsko biće sledi normalnu potrebu za igrom, istraživanjem, smehom. Ono uživa u životu. Gotovo sve dečje emocije proizvod su ljubavi, osim ako je reć o ljutnji ili bolu. Taj mali čovek je slobodan da bude ono što jeste, da živi u sadašnjosti. On ne haje za prošlost. Ne haje za budućnost. Odrasli neprestano žive u prošlosti! ulažu toliko napora gradeći budućnost, da zapravo ne žive u sadašnjosti. Kod odraslih, svi su snovi o životu ozbiljni, dok za dete ništa nije baš toliko važno. San čeka da dete bude pripitomljeno i pridruži se planetarnom snu. Naši roditelji, starija braća i sestre, učitelji, škola, religija, draštvo i mediji, svi oni doprinose očuvanju planetarnog sna preko procesa pripitomljavanja. Pripitomljavanje se obavlja uz pomoć sistema nagrade i kazne. Majka i otac su nas pripitomili, kao što su njih pripitomili njihovi roditelji. Oni nas uče šta je dobro a šta loše, nagrađujući dobro a kažnjavajući loše. Kada smo kažnjeni, obično nas preplavi osećaj nepravde i želja da se pobunimo. Time se u našem umu otvara rana, a ta rana luči emocionalni otrov. Bol koji osećamo u srcu nije fizički, već emocionalni. Emocionalni otrov iz rane stiže u naš um. Strah počinje da upravlja našim ponašanjem i našim umom. Plašimo se da ćemo biti kažnjeni, kao što se plašimo da nećemo biti nagrađeni. Nagradu doživljavamo kao znak da smo

prihvaćeni. Trudimo se svim silama da je zaslužimo u očima naših roditelja, učitelja, prijatelja i čitavog društva. Mnogo puta tokom dana mi smo,

dok odrastamo,

Žrtve procenjivanja i polariteta koje društvo podržava, kao što su dobro i loše, lepo i ružno. Ubrzo i sami počinjemo da donosimo presude. Posle nekog vremena toliko smo pripitomljeni da nam više niko ne treba da nas pripitomljava, zato što sami na sebe preuzimamo ovaj posao, povremeno se kažnjavajući ili nagrađujući. U ovom procesu samopripitomljavanja učestvuju tri komponente našeg uma. Sudija je deo našeg uma koji procenjuje ono što radimo ili ne radimo, što osećamo ili ne osećamo, ono što mislimo ili ne mislimo. On procenjuje sve i svakoga. Žrtva prihvata presudu, a Sudija obično proglašava Žrtvu krivom. Žrtva mora biti kažnjena. Ovaj deo našeg uma oseća se bezvrednim i stalno ponavlja:

„Nisam dovoljno dobar, inteligentan, jak, nisam dovoljno lep. Ja sam gubitnik. Zašto bih se uopšte trudio?" Treći deo našeg uma uključen u proces osuđivanja jeste sistem verovanja kojem su nas naučili, a koji obuhvata sva pravila o tome kako sanjamo svoj život. Sistem verovanja predstavlja neku vrstu zakona ili svete knjige, gde je sve ono u šta vjerujemo apsolutna istina. Ja taj sistem verovanja nazivam Paklenom knjigom. Unutrašnji Sudija sve odluke zasniva na sistemu vjerovanja. Shvativši ovo, uviđamo da u našem rođenom umu nema pravde. Kada bi bilo pravde, svaku svoju grešku platili bismo samo jednom, anaš Sudija nas tjera da je plaćamo po hiljadu puta. Plaćamo kada napravimo grešku i svaki put kada se selimo greške, ili nas neko podseti na nju. Svaki put, tu je Sudija koji proglašava Žrtvu krivom i kažnjava je.

Sistem verovanja usvajamo od društva, tokom procesa pripitomljavanja. Usvajamo ga od porodice, škole i religije. Dete nijednog trenutka ne dobija priliku da bira u šta će verovati. Tokom procesa pripitomljavanja dete se buni ali nema moć da bilo šta promeni. Bunimo se i dok smo tinejdžeri, dok tragamo za svojim identitetom. U tom veoma važnom periodu života uviđamo do koje mere sistem verovanja vrši nasilje nad našim normalnim ljudskim instinktima i koliko odrasli manipulišu mladima. Otpor na koji naiđemo kao tinejdžeri odrediće koliko ćemo biti samopouzdani u kasnijem životu. Možda ćemo dobiti podršku i postati uspešni, ili ćemo možda podleći strahu. Sudija, Žrtva i sistem verovanja ili Paklena knjiga zajedno čine Parazita u našem umu. Parazit je živo biće sazdano od eterične energije. Da bi opstao, Parazit se hrani emocijama, koje stvara ljudski mozak. To su emocije koje proističu iz straha, ljutnje, tuge, depresije, ljubomore. Parazit upravlja snom. On stvara san obojen strahom, košmar, kako bi preuzeo kontrolu nad mozgom, u kojem se proizvode emocije. Paraziti kontroliše proizvodnju ljudskih emocija koje su neophodne za njegov opstanak. Mozak, istovremen prestaje da proizvodi emocije koje su potrebne za rast duše, a to su emocije koje potiču od ljubavi. Parazit funkcioniše slično virusu koji napada ćeliju. Virus kontroliše ra zmnožavanje ćelije i tera je da proizvodi ono što je njemu potrebno za rast. Živeći na račun ćelije, virus je malo-pomalo oštećuje, dok je potpuno ne uništi. Kuda god se okrenemo, svedoci smo samodestruktivnog ponašanja ljudi. Ovo je znak da je Parazit preuzeo kontrolu nad umovima ovih ljudi. Tolteci su znali za postojanje Parazita, i znali su da se prema ovoj destruktivnoj sili čovek može postaviti samo na dva načina. Prvi je da podlegne Parazitu, a drugi je sličan onom što rade deca ili mladi - može da se pobuni, objavi rat Parazitu i izbori se za pravo da bude ono što jeste, da sanja sopstveni san, da koristi sopstveni um, da proizvodi emocije koje će hraniti osobu koja on zaista jeste. Naravno, Tolteci se odlučuju na pobunu. Zato se i nazivaju ratnicima. Ratnik je čovek koji je svestan Parazita u svom umu i objavljuje mu rat u cilju samoisceljenja. Značaj rata ne leži ni u pobedi ni u porazu, ve u pokušaju. Svaki vrednosni sistem ima svoju Paklenu knjigu. Knjige se prenose porodice na porodicu. Sudija i Žrtva žive u nama bez obzira na ispravnost ili neispravnost vrednosnog sistema koji smo usvojili. Ratnikov zadatak je pobuna protiv Sudije i Žrtve. Prolazeći Avenijom mrtvih u Teotihuakanu na toltečki način, ratnik može da pobedi Sudiju i Žrtvu. U svakoj sav remenoj kulturi patnja je na visokoj ceni. Verovanje u patnju pothranjuje patnju. Hrišćanstvo propoveda da je patnja neophodna da bi se podražavao Isus. Miguel tvrdi da je to lažan san, ili iluzija. Isus je propovrdao ljubav kao način Života. Visoko vrednovanje patnje samo je jedna mnogih zabluda koje prožimaju naš kolektivni san. Po izrekama kao što je: „Bez muke nema nauke", vidi se koliko smo ogrezli u verovanju da nemamo prava na život bez muke. Čak i pre nego što se zaputimo Avenijom mrtvih na toltečki način, možemo da izvedemo mentalnu, vežbu. koja je poput aktivne molitve. Cilj rituala je da postanemo srećni, kakvi smo i stvoreni da budemo. Poželite smrt planetarnom snu. Spremite se da izađete iz pakla, zamislite sebe u raju na Zemlji.

:

6. Oruđa za transformaciju PRVI DEO: MITOTA I INVENTAR Mitota
6. Oruđa za transformaciju
PRVI DEO: MITOTA I INVENTAR
Mitota

Među mnogim meksičkim putevima znanja izdvaja se drevna tehnika po imenu mitota. Mitota je indijanska reč koju su usvojili i Španci. Reč u prevodu znači haos, ali se u ovom slučaju odnosi na kakofoniju neusklađenih glasova, kao što je pijačni žagor ili vreva Vavilonske kule. Tolteci su imali običaj da prosečan ljudski um nazivaju mitotom. Među ljude od znanja i moći spadaju i vračevi. U prošlosti, vračevi su odvodili svoje učenike na određena mesta, gde su im davali da konzumiraju biljke kao što je pejotl. Cilj je bio im zaustave um, kako bi učenici shvatili da je ova stvarnost zapravo san. I danas neki vračevi koriste ovu tehniku, koja se zove mitota. Naime, i neharmonično stanje uma i tehnika za njegovo razbistravanje nazivaju se istim imenom. Jedini put do harmonije ili raja vodi preko zaustavljaj mitote. Prema učenju Tolteka, mitota je haos izazvan narušavanjem komunikacije između Sudije i Žrtve u našem umu Normalno stanje uma je pakao. Ja mitotu obavljam bez upotrebe droga, jer u droge ne verujem. Svojim učenicima stalno ponavljam da, radeći zajedno moramo zaustaviti mitotu, jer je to jedini način da promenimo dosadašnji način života. Prema toltečkoj tradiciji, mitota je suviše moćna da bismo joj se sami suprotstavili, tako da nam je potrebna pomoć. Zamolićemo Gospoda da nam pomogne i podari nam bistar um. Zamolićemo ga da nam ulije hrabrost da dovedemo mitom u red. Tolteci su otkrili da se znanje već nalazi u nama. Mitota je kao luk u našem umu. Skidajući sloj po sloj, stalno nailazimo na nove i lažne slike. Ako odemo dovoljno duboko, a za to su nam potrebni bistar um i hrabrost, shvatićemo ko smo. Naučićemo sve o sporazumima koje smo sklopili i uvidećemo da ih možemo raskinuti. Naučićemo da istražimo san i preuzmemo kontrolu nad njim. Mitota se obavlja tokom noći i dana. Da bismo uspeli, moramo nameravati da napravimo red tamo gde je haos. Jednom kada pokrenete mitotu, zamenjivanje haosa redom postaje vaš životni zadatak. To je Put ratnika. Danas, na nekim mestima, mitota se zloupotrebljava. Prema Toltecima, prva mitota predstavlja inicijaciju u nemo znanje, ali mitota se ne završava s obavljanjem prvog rituala. Ja sam iniciran u mitotu u pustinji, uz pomoć učitelja kojeg mi je doveo moj deda. Mitota se obavlja čitave noći a završava se u zoru, ili traje dve noći zaredom. Obavljati mitotu znači proći kroz prostor između sna i jave. Mitota uliva energiju, tako da nakon obavljanja ove dugotrajne ceremonije ljudi ne osećaju umor. Tokom naših grupnih mitota, u centru kruga gori vatra, koju učenici na smenu održavaju. Oni su Čuvari vatre. Za to vreme ostali učenici pevanjem i pokretima izražavaju ljubav. U početku vlada živost, ali posle nekog vremena učenici počinju da zauzimaju položaje za spavanje, rukama obuhvataju kolena i obaraju glave. Budimo ih na svakih petnaest minuta da bi zamenili mesta i da bi nova osoba preuzela zadatak Čuvara vatre. Ima mnogo prilika da se uhvati tačan trenutak početka sna. Mi navodimo učenike da istraže san, tako što će biti svesni trenutka kada njihov mozak počinje da spava. Učenici moraju da pokrenu maštu. Mitota je Put snevača. Ako želite da probate mitotu kod kuće, savetujem vam da to ne činite sami. Razum će pokušati da vas sabotira i može vam doneti košmare. Okupite grupu i učinite to zajedno. Idealno bi bilo ako biste imali nekog ko će vas voditi.

Inventar
Inventar

Inventar je deo umeća transformacije, koji za svrhu ima promenu čovekovog sistema verovanja. Inventar je pregled sistema verovanja (koji smo već opisali kao Paklenu knjigu) gde smo uskladištili sve što znamo. Praveći inventar, ratnik preispituje svoja uverenja. Miguel traži od svojih učenika da često obavljaju lični inventar. Svrha vežbe jeste da povratimo sopstvenu volju. Inventar je vaše oružje u borbi protiv Parazita. Parazit je sastavljen od Paklene knjige, Sudije i Žrtve. Razmislite o svom ličnom snu o životu. Budite iskreni prema sebi. Jeste li srećni ili niste? Vaš inventar će biti zasnovan na konceptu sreće.

Što ste bliži sreći, to ste bliži snu o raju na Zemlji. Upamtite da su vam vaša uverenja usađena; niste ih vi birali. Uverenja koja vas čine srećnim vredna su i treba da ih zadržite. Uverenja koja vas čine nesrećnim treba da preispitate ili odbacite. Cilj vam je da reprogramirale svoja uverenja, kako biste se oslobodili straha. Slobodna volja je vaše pravo da sami donosite odluke. Kada postupamo kao ratnici, donoseći sopstvene odluke, mi dobijamo novu priliku da odlučimo u šta ćemo verovati. Međutim, problem je u tome što je čitav naš um prožet starim sistemom verovanja. Kada prvi put pravimo inventar svog sistema verovanja, mi ne uviđamo da ima prostora za nova uverenja, ali svaki put kada izmenimo postojeće uverenje, mi pravimo prostor za novo. Inventar je veoma stara toltečka tehnika. On može biti kapitulacija čitavog života, ili bilo čega što vam se desilo. On vam omogućava da napustite uverenja koja potkrepljuju pakleni san.

Tehnike disanja za pročišćavanje emocija
Tehnike disanja za pročišćavanje emocija

Čišćenje emocionalnog otrova nije teško. Treba samo da razmišljate o ljubavi i disanju. Zadržite nakratko misao o rani koja vas muči. Zatim duboko udahnite, razmišljajući o reči „ljubav". Ova tehnika čišćenja primenljiva je i na stare i na nove rane. Očišćena rana sama zaceljuje. Ne možete očistiti ranu tako što ćete otrov podeliti s nekim. To samo uvećava količinu otrova. Mi smo u džungli punoj otrova, koji deluje na svakoga. Ako ste napadnuti, samo se setite da vašem napadaču treba vaša energija. Kad postanete umetnik transformacije, ništa neće moći da vam naudi, niti ćete primati u sebe otrov od drugih. Kada očistite rane iz prošlosti, bićete oprezni u svakodnevno životu i nećete dodavati emocionalan „teret" na svoju dušu. Navići ćete da svakog dana čistite emocije, ako ne odmah, čim ih osetite, onda kasnije, pre odlaska na spavanje. Pritom nećete dozvoliti da Sudija i Žrtva utiču na vas. Ova tehnika podseća na uobičajene psihoterapeutske tehnike. Prema toltečkom učenju, oslobađanje od otrova vodi ka samospoznaji. Terapeut vam nije potreban. Pravljenjem inventara, mi izvlačimo na površinu sva on uverenja i događaje koji nose u sebi emocionalni otrov. Miguel preporučuje ovu tehniku disanja:

Usredsredite se na disanje. Udahnite ljubav koja je neprestano u vazduhu. Udahnite čistu ljubav. Izdahnite čistu ljubav. Disanjem uspostavljate direktnu vezu s ljubavlju. Dišući ljubav, očistite svaku misao o emocijama koja vam se javi. Očistite um. Zaustavite um. Učinite ga belim. Ne donosite presude. Vežbajte um da vam donosi sećanja bez razmišljanja. Važno je sve čega se setite. Verujte sećanju koje vam se vratilo. Svesno aktivirajte svoju volju. Volja će prizvati sećanja na emocije. Pomolite se da vaša volja izvuče sećanja na površinu.

Varijacije disanja Tehnika za žene Nakon što ste svesno aktivirali volju, usredsredite se na svoje srce.
Varijacije disanja
Tehnika za žene
Nakon što ste svesno aktivirali volju, usredsredite se na svoje srce.
Prenesite otkucaje srca na matericu.
Zatim prenesite volju na matericu.
Sada prenesite disanje na matericu.
Počnite da pravite inventar.
Pustite da vam sećanja spontano navru.
Ova tehnika postaje još delotvornija ako povežete svoju matericu s punim mesecom.
Rekapituliranje sna
Rekapituliranje sna

Sada kada znate tehnike za pročišćavanje emocija, treba da se zapitate: „Koja me od mojih uverenja teraju da patim?" Krenućete odatle. Čim na površinu ispliva bolno sećanje ili uverenje koje u vama izaziva osećaj krivice, primenite tehniku pročišćavajućeg disanja. Zapitajte se: „Koliko je otvoren moj sistem verovanja?" Ako se čvrsto držite svojih uverenja, možda će vas obuzeti strah kada počnete da preispitujete i tumačite svoju Paklenu knjigu. Upravo zato učenici najpre treba da razviju svest, pa tek onda predu na inventar. Tolteci su otkrili značaj umeća svesti tek kada su uvideli da je ova ravan života san. Naučili su da posmatraju planetarni san bez emocija, potpuno bistrog uma. Svest i bistar um vode promeni. Promena je moguća ako ovladate toltečkim veštinama. Ako postignete da stvari vidite onakve kakve jesu, onda imate šanse. Svest je vaš izlaz. Držeći se ovog jednostavnog plana, počećete da izlazite iz pakla. Ne moramo čekati smrt da bismo otišli u raj. Treba da dođemo do njega pre nego što umremo. Mnogo je lakše izaći iz paklenog sna dok smo živi, nego kada umremo. Da bismo se oslobodili pakla, moramo zaobići mnoge zamke. Jedna od njih je sujeta, koja uključuje ponos i strah od poniženja i kazne. Poslednjih godina, mnogi duhovni učitelji savetuju klijente da krivce za svoju patnju potraže u roditeljima, supružnicima ili drugim ljudima. Oni uče svoje klijente da budu žrtve. Toltečki sistem nas uči da nismo bespomoćni, pošto više nismo bebe. Data nam je moć da sve promenimo. Ma kako vam okolnosti u kojima ste se zatekli delovale teško, vi ih možete promeniti. Čak i oni koji su silovani mogu da promene svoju stvarnost. Vaše rane postaju manje strašne ako shvatite da sanjate. Možete promeniti svoj unutrašnji film zato što ste vi režiser, i scenarista, i glumac, dakle imate svu moć da promenite priču koju živite. San koji sanjamo dok spavamo obično se nastavlja na san koji sanjamo kada smo budni. Naš mozak interpretira ono što opažamo. Jedini deo sna koji je zajednički za sve ljude jeste okvir. Okvir je isti za sve nas. Okvir je sporazum koji smo sklopili u vezi s našim okruženjem, našim domom na planeti Zemlji. To je potpora koja nam omogućava da se osećamo bezbednim i prizemljenim. Zahvaljujući njoj imamo osećaj za vreme i prostor. Svuda oko sebe opažamo životne cikluse koji nam pružaju osećaj stabilnosti. Primećujemo smene mesečevih mena, godišnjih doba, godina. Iako okvir nije stvaran, mi ga, jednostavno, prihvatamo, tako da svi opažamo isti svet. Međutim, čim počnemo da tumačimo svoja iskustva, naši snovi postaju zasebni i lični. Mi ne shvatamo zašto patimo. Ne vidimo da imamo izbora, iako ga imamo. Mi nismo potpuno odgovorni za san, zato što je on već bio tu kada smo se rodili. Uprkos paklenosti sna, mi pokušavamo da ovo mesto načinimo boljim za svoju decu. Planetarni san je evoluirao hiljadama godina, što znači da se san menja ka nečem boljem, ali to je i dalje košmar, i dalje je pakao. Naš zadatak je da se za života izbavimo iz sna. Ne možemo čekati da san evoluira i postane pravedan. Moramo nešto preduzeti.

U početku izgleda kao da je nemoguće izbaviti se iz košmara. Čini se da je struktura sna koji su ljudi stvorili savršena. To ne znači da i dalje moramo ja patimo. Kada postanemo svesni sna, možemo pokušati da iz njega izađemo. Svest je ta koja omogućava čoveku da zauvek izađe iz pakla.

Za početak, primetićemo da patimo zbog nevažnih stvari, za koje mislimo da nam pripadaju, da ih moramo kontrolisati i branili. Primetićemo da preterano reagujemo na nepravdu. Shvatićemo da to u nama stvara želju za osvetom i da poravnavanju računa nikada neće doći kraj. Svako svakome postaje demon i čuvar pakla. Svaki put kada se setimo neke greške svog partnera, mi ga teramo da ponovo plati. Sveteći se jedno drugom, muž i žena postaju demoni. Mi se često služimo emocionalnim ucenama. Koristimo osećanja krivice i stida da bismo kontrolisali

ljude koje volimo. Dajemo obećanja. Ispunjavamo život očekivanjima i obećanjima. Nigde oko sebe ne vidimo pravdu. Svako za sebe misli da je u pravu, a za sve druge da greše. Uvek mislimo da je naše mišljenje najvažnije. Prinuđeni smo da lažemo i sebe i druge. Na ovom svetu svi lažu. To nije optužba, to je činjenično stanje. Laganje je odbrana zasnovana na strahu. Ne želeći da priznamo da smo ranjeni, ljuti ili ljubomorni, da se plašimo, mi pribegavamo lažima. Predstavljamo se u lažnim izdanjima. Zbog naših laži nema komunikacije među ljudima. Kao ratnici, došli smo do tačke kada se naš život menja. Mi ćemo ga promeniti. Prestaćemo da lažemo. Odreći ćemo se sujete u zamenu za slo- bodu, koja nastupa nakon što napravimo inventar i dahom pročistimo osećanja. Zatim ćemo sklopiti nove sporazume, koji nas neće terati na patnju. Ovo je kreativan proces, kao bilo koji drugi oblik umetnosti. Potrebna je hrabrost da bi se otpočeo svestan proces iskorenjivanja svih onih uverenja koja nas teraju da patimo. Možda vam zvuči neverovatno da možete stvoriti sopstvenu stvarnost, ali ako prihvatite ovu premisu, moći ćete da stvorite stvarnost koja će se razlikovati od one zbog koje patite

Novom sistemu koji stvarate dodaćete koncepte koji umanjuju vašu patnju. Kada dovoljno razvijete novi sistem verovanja, moći ćete sami da odlučite hoćete li patiti ili ćete biti srećni, što je pravo koje vam pripada po rođenju. Dok ne napravite inventar, nećete moći da donosite sopstvene odluke. Inventara će biti mnogo. Na Aveniji mrtvih, najpre se pravi privremeni inventar. Na ličnom putu, takođe počinjete s privremenim inventarom. Na taj način sakupljate snagu da nastavite svoj pohod ka slobodi.

Upamtite da ste bili srećni pre nego što ste pripitomljeni. Cilj će vam biti da ponovo dostignete tu sreću, ali ne preko dečje nevinosti nego preko svesti zrele osobe. Teotihuakan postoji da bi čovek mogao da pronađe Boga u sebi. On je kao mapa koja će vam pomoći da u sebi

prepoznate Boga.

Toltečka tehnika inventarisanja treba da vam pomogne da ponovo postanete celoviti. Vi to niste, takvi kakvi ste sada. Stalnim preispitivanjem emocija i misli, koje su samo vama poznate, ući ćete u trag strahu i zamenićete ga ljubavlju. Kada isterate iz svog uma emocijama opterećena sećanja, otkrićete da su mnoga od vaših dosadašnjih uverenja samo odrazi tuđih emocija. ▲ ▲ ▲

Budite svesni. Budite iskreni prema sebi. Znajte da ste u paklu. Ne zatvarajte oči pred njim. Ne poričite da je to pakao. Budite ono što jeste. Volite druge onakve kakvi jesu, bez obzira na to da li vam je ljubav uzvraćena. Obično je ljubav koja potiče od nas, a ne ljubav koja je usmerena ka nama, ono što nas čini srećnim. Kada postanete svesni, shvatićete da vaš otpor prema promenama potiče od sporazuma koji ste sklopili s planetarnim snom i sa samim sobom, i držite ga se čitavog života.

Možda ste u mladosti rešili da propušite. Ako pokušate da prestanete, verovatno ćete reći sebi: „Znam sve razloge zašto ne bih smeo da

pušim, ali ne mogu da prestanem." Isto je s prejedanjem. Nije lako raskinuti sporazum koji je dugo na snazi. Jedino oruđe za prekidanje bilo koje navike jeste volja. Da biste nešto prekinuli, morate uložiti isti onaj napor koji vam je bio potreban da to uopšte počnete. Ako želite da ostavite pušenje, želju morate pretočiti u nameru. Možda ste propušili da biste delovali starije, da biste se pokazali u društvu, ili zato što su svi oko vas pušili. Pre nego što ste stekli naviku koju sada želite da prekinete, uložili ste napor u donošenje odluke da ćete preduzeti određene korake i nastaviti da ih sprovodite. Zamislite koliko jedna letelica mora biti jaka da bi se odlepila od zemlje. Njena jačina u najmanju ruku mora odgovarati jačini gravitacione sile, koja drži letelicu na zemlji. Isto je sa vama. Uložili ste određenu količinu snage u svaki sporazum koji ste sklopili, i sada vam je neophodna ista količina snage da biste te sporazume raskinuli. Besprekornost je ispravan način trošenja bilo kog oblika energije. Postupajući besprekorno, skupićete dovoljno snage da raskinete svoje sporazume. Snaga se uvećava ulaganjem. Kada uložite snagu da raskinete neki sporazum, ona će vam se vratiti, i to uvećana. Inventar je način da uvećate svoju snagu. Miguel od svojih učenika traži da sklope četiri sporazuma. On tvrdi da će vam ta četiri sporazuma pomoći da raskinete osamdeset pet posto sporazuma zbog kojih se nalazite u paklu, ali oni ne deluju ako ne vežbate. Morate vežbati iz dana u dan dok ne ojačate dovoljno da preuzmete kontrolu nad svim svojim sporazumima.

▲ ▲ ▲

  • 1. Besprekorno koristite svoju reč. Ovaj sporazum je najvažniji i skoro sam po sebi dovoljan da vas izbavi iz pakla. Duh se najjače izražava

preko reći. Reč je najmoćnije ljudsko oruđe. Reč je božanska. Ona je čista magija. Ona je čista moć. Govorite samo ono što mislite. Pravi čarobnjaci manipulišu rečima na najbolji način i najviše poštuju reč. Međutim, setite se da smo svi mi čarobnjaci. Reči koristimo da bismo povratili jedni druge, da bismo okrivili, ucenili, ogovarali, ogovarali i još ogovarali. Čista ucena je destruktivna. Uz pomoć reči, mi držimo jedni druge u paklu. Pukim iznošenjem mišljenja možemo da pomognemo osobi ili da je bacimo u očaj. Ako kažemo nekome: „Ti si kukavica", to će godinama uticati na tu osobu. Jedna šestogodišnja devojčica je pevala dok se igrala. Njena majka je imala glavobolju, i veoma težak dan iza sebe. Pevanje ju je nerviralo.

Prišla je svojoj ćerki i rekla: „Ućuti! Glas ti je grozan. Ućuti već jednom!" Devojčica više nikada nije zapevala. Mislila je da ima ružan glas. Majka je bacila kletvu na nju. Često radimo slične stvari ljudima oko sebe. Iznosimo svoje mišljenje ne razmišljajući o posledicama. Devojčica je sklopila sporazum sa sobom: „Imam grozan, glas." Da bi skinula magiju sa sebe, mora uložiti istu količinu snage za raskidanje

sporazuma. Ali najpre mora znati kako se to desilo. Sve što radimo zasnovano je na sporazumima. Sporazum je privlačna sila koja stalno uvećava svoju snagu i privid ispravnosti. San je zasnovan na sporazumima, pa tako i patnja. Većina naših sporazuma je ograničavajuća. Inventar nam omogućava da postanemo svesni svojih reakcija. Menjajući svoje reakcije, raskinućemo stare, ograničavajuće sporazume.

  • 2. Ništa nemojte shvatati lično. Mi sve shvatimo lično, zato što nas sujeta navodi na zaključak da se sve što se dešava dešavaj zbog nas, i

zato nastavljamo da povređujemo jedni druge i da se kidamo zbog onog što nazivamo nepravdom.

  • 3. Nemojte stvarati pretpostavke. Pretpostavke nastaju kada poverujemo da onaj drugi zna šta smo mislili, ili da mi znamo šta je onaj drugi

mislio. Moramo biti hrabri da bismo pitali nekog šta misli, ili želi, ili rekli šta je to što mi želimo. Ako ne polazimo od pretpostavki, nećemo imati razloga da se nerviramo, niti će nam neko biti kriv. Vi ništa ne dugujete životu, i život ništa ne duguje vama.

  • 4. Uvek dajte sve od sebe. Ako dajete sve od sebe, retko ćete imati razloga za kajanje i razočaranje. Kada smo umorni ili bolesni, nećemo biti

efikasni kao kada smo zdravi. Ali nastavićemo da dajemo sve od sebe, iako će to sve uvek biti različito. Kada smo zdravi i odmorni, naš učinak

će biti veći. Ako u svim okolnostima dajemo sve od sebe, uvek ćemo se dobro osećati. Radeći inventar, vi zalazite u svoj um, istražujete svoj sistem verovanja, pronalazite sporazume koje ste sklopili i raskidate ih, jedan po jedan.

Drugi način da postanete svesni jeste da pronađete pravi san i pravi snevača. Treba bili hrabar da bi se ušlo u san. Snevač nije bezbedan dok ne raskinete sa stvarnošću i ne otkrijete da ste vi i san i snevač. Kada nam je um potpuno bistar, uviđamo da je sve san. Ako ste u stanju da promenite ugao posmatranja i preuzmete kontrolu nad snom, možete stvoriti novu stvarnost. U početku je teško, ali vremenom vam ova stvarnost deluje sve manje stvarna. Kasnije će vam biti teško da se naviknete na ono što ste nekada smatrali stvarnošću.

Tolteci su kombinovali oba metoda da bi postali svesni. Pravili su inventar i ulazili u san. Znali su da je sve san, pa su nastojali da postanu

gospodari sna. Radili su na tome da potpuno ovladaju svojim ličnim snovima. Cilj im je bio sreća. Prestali su da se plaše smrti. Ja svoje učenike učim da koriste i inventar i putovanje u lični san. Tolteci nisu askete. Oni veoma poštuju materijalni svet. U ovom sistemu, nije obavezno biti ni siromašan, ni bogat. Koristićete materijalni svet, ali znaćete da on nije vaš. Većina sporazuma ima veze sa svojinom. Imamo običaj da kažemo: ovo je moje telo, moja kuća, moja porodica, moj

život ...

ali to nije tačno. Ako se plašite da ćete izgubiti nešto materijalno ili emocionalno, što smatrate da vam pripada, onda je to pakao.

Kao toltečki nagnali, mi telu dajemo potpunu kontrolu nad telom. Dopuštamo telu da polaže pravo na sopstvenu snagu. Poštujemo i volimo svoje telo i dopuštamo telu da bude ono što jeste, bez ikakvog stida ili zgražavanja. Na isti način poštujemo i svoj um. Dopuštamo umu da kontroliše um Um voli telo. Dopuštamo svom telu, svojoj ljubavi, svom umu i svojoj da

budu ono što jesu. Haos nastaje kada telo oseća „Ja sam ono što osećam", a um oseća „Ja sam telo i ja sam ono što mislim." Da bi se haos raščistio, pustite telo da daje sve od sebe, ni više ni manje od toga. Inventarisanje vremenom postaje tako automatsko da se proces može preneti i na san. Miguel je doživeo da napravi inventar snova u kojem su mu se svi stari snovi vratili. Osetio je da ga je to potpuno promenilo kao osobu. Sve stare informacije iz mog mozga isplivale su na površinu. Ne sećam se pojedinačnih snova, ali znam da sam nakon tog inventara postao novi čovek. Kada pregledamo svoju prošlost, ne smemo zaboraviti da su Sudija i Žrtva nepoželjni. Na inventar moramo gledati očima ljubavi. Ako pregledamo svoj život bez ljubavi, otvoričemo stare rane, stvorićemo još emocionalnog otrova i opravdaćemo bol koji nosimo u sebi čitavog života. Događaje iz prošlosti obično pohranjujemo u paketu s tumačenjem datih događaja. Tumačenje će zavisiti od našeg emotivnog stanja u trenutku događaja. Zamislimo bračni par koji se posvađao. Svađi su prisustvovali njegova i njena majka. Prisutna je bila i osoba koja nije emotivno vezana za bračni par. Svaka od ovih pet osoba različito će protumačiti događaj. Njih četvoro koji su u vezi verovatno će napisati sasvim različite priče o svađi. Najbliža istini biće priča objektivnog svedoka, koji nije emotivno vezan ni za koga od učesnika. Ako u pravljenje inventara uključimo Sudiju i Žrtvu, verovatno ćemo izvući na površinu originalno tumačenje zapamćenog događaja, zajedno sa osećanjima koja su ga pratila. Upravo zato, kada radimo inventar, pokušavamo da preuzmemo ulogu neutralnog posmatrača. Pri pravljenju inventara upražnjavamo posebnu tehniku disanja. U sve što radimo moramo da unosimo ljubav Ako na sve čega se setimo reagujemo s ljubavlju, možemo da transformišemo čak i uspomene koje smo doživeli kao nepravdu. Ljubav sa sobom donosi praštanje. Praštamo onom što se desilo i praštamo sebi. Rezultat je da se naši sporazumi menjaju i, korak po korak, ponovo postajemo celoviti. Pre nego što počnete inventar, bilo bi dobro da sastavite spisak onoga čega želite da se setite. Samo zapisivanje stvari, kako vam budu padale na pamet, iniciraće proces sećanja, tako da ćete moći da preispitate događaj, emociju i vezu između njih. Možete samo izgovoriti spisak, ali zapisivanje je delotvornije.

Spisak možete sastavljati prema događajima, ljudima ili datumima. Najlakše je prisećati se jedne po jedne osobe, kako su stupale u vaš život. Pritom pokušajte da se setite svega što znate o tim osobama. To je efikasan način da se napravi pregled veza u životu. Na kraju ćete napraviti inventar svojih emocija. Sastavljajte spisak koliko god puta hoćete. Sa svakim inventarom presecate kuke koje vas drže zarobljene u ovoj stvarnosti. Što vam manje kuka ostane, to ste bliži izlazu i razvijanju sopstvenog umeća. Ako sprovodite rekapitulaciju ili inventar svaki put kada krenete na počinak, nećete dodavati nove kuke. Kada radite dnevni inventar, neposredno pred spavanje, ne dozvolite da emocije utiču na vas. Ako se probudite tokom noći, iskoristite to vreme za pravljenje inventara. Naterajte se da sednete i počnite. Veliki inventari oslobađaju čitavu bujicu emocija. Mnogo je lakše i brže raditi inventare dnevnih događaja i emocija, nego praviti preglede emocija koje su se dugo taložile u vama. Inventar je meditativni proces, a ne tehnika za preispitivanje savesti. U inventar nisu uključeni ni Sudija ni Žrtva. To je pregled osećanja. Inventar možete započeti na sledeće načine: upalite svecu i gledajte u nju dok se koncentrišete na disanje; zagledajte se u ogledalo; sedite u zamračenoj sobi sa stopalima na podu i rukama u krilu; ležite, prekrijte se ćebetom i prekrstite ruke preko grudi; sedite na pod, leda oslonjenih na neku potporu i rukama obuhvatite savijena kolena. Ovo su tehnike za ulazak u stanje lakog transa. One vam omogućavaju da zađete dublje dok pravite inventar. Naredite sebi: „Ja sam Snevač." Ne zatvarajte oči. Ako zatvorite oči, zaspaćete, što nije isto što i sećanje. Kada su vam oči otvorene, vaš um ne može da porekne ono što vidite. Morate ubediti sebe da možete da vidite. Možete se vraćati događajima ili jakim emocijama iz prošlosti, kako budu isplivavali na površinu. Nakon svakog inventara, vraćaćete se svom snu o životu izme- njenog pogleda.

7. Oruđa za transformaciju DRUGI DEO
7. Oruđa za transformaciju
DRUGI DEO

Na ovoj planeti, svi ljudi su lovci. Svako postaje plen. Vi raspolažete određenom količinom energije. Da biste opstali i razvijali se, potrebna vam je dodatna energija. Gde god se energija nalazila, ko god je imao, vi ćete instinktivno pokušati da je uzmete. Lovac je tragač. Tolteci ovu reč vezuju za jaguara. Jaguar je uvek na oprezu, uvek budan. Dok vreba plen, pokreti su mu lagani. Jaguar zapaža svaku sitnicu. On živi u sadašnjosti. Ovaj pojam se vezuje i za orlov vid. Orao leti i s visine posmatra scenu. On ne vidi detalje, ali se obrušava pravo na plen. Orao je snevač. Lakše je postati umetnik svesti, lovac čiji su plen emocije, nego koristiti orlov dar i osmatrati s visine. Orlov dar vam omogućava da brzo postanete svesni svojih emocija, ali je do njih teže doći zbog velikog rastojanja. Tragač može biti i kao pauk, koji plete prelepu mrežu i čeka da plen sam dode. Ljudi love kao pauci kada stvaraju situaciji u kojima svojom harizmom ili spletkama privlače druge ljude u svoju mrežu. Ljude uvek privlači nešto što žele, kao što su moć, položaj ili novac, i to ih čini plenom. Ratnik je tragač. Kada postanete tragač, vi postajete lovac što znači da je ratnik lovac koji lovi moć. Tragaćete za svakom svojom emocijom i vrebaćete svaku reč koja izađe u vaših usta. Kada počnete da tragate, naučićete da živite apsolutno slobodno. Traganje je pohod koji vodi ka transformaciji. Na ovom pohodu sve je značajno, svaki postupak, misao ili izgovorena reč. Na primer, možda ćemo se naći usred razgovora koji polako prelazi u ogovaranje. Da bismo se zaštitili od otrova moraćemo da očistimo ranu koja je u nama nastala kada smo prisustvovali ogovaranju. To ćemo učiniti tehnikom pročišćavajućeg disanja. Ratnik je lovac u potrazi za moći, koja mu je neophodna da bi dostigao nivo svesti koji će mu omogućiti da prevaziđe materijalnu ravan. Moć je živo biće. Ovo živo biće je deo planetarnog sna. Većina ljudi radi za ovaj san, ulažući svu svoju moć da se san nastavi. Mi držimo druge ljude u zamci ovog sna, a nove, koje donesemo na svet, hvatamo u zamku učeći ih da budu sudije, žrtve, i da stvaraju otrovne emocije. U planetarnom snu, reč je najmoćnije oruđe za širenje otrova. Reč može da spase ili uništi. Njeni efekti dopiru neverovatno daleko. Drugi ljudi koriste reči da bi usmerili svoj otrov ka nama. Kada smo povređeni ili ljuti, naše reči imaju izuzetnu moć. To je crna magija. Mi smo čarobnjaci upleteni u zamku od reči, iz koje možemo izaći tek kad naučimo da tragamo za sobom. Najveće dostignuće tragača jeste da postane besprekoran. Besprekorni postajete kada shvatite da je sve što činite voljni čin, za koji ste sami odgovorni. Besprekornost vodi ka izlasku iz sna. Ali ona nije dovoljna. Neophodno je da disciplinujete svoje emocije. Da biste bili besprekorni, morate prestati da širite ali i da primate otrovne emocije.

Od svesti do traganja
Od svesti do traganja

Umetnik transformacije je svestan da smo mi višedimenzionalna bića. Svest je prvi uslov da čovek postane toltečki ratnik. Umeće svesti moglo bi se još nazvati umećem uma. Međutim, pojam svesti obuhvata dva aspekta - ne samo aspekt uma, već i aspekt fizičkog tela. Sve je san i samo san postoji. Kada opisujemo sebe ili svet oko sebe, mi volimo da pravimo podele. Tako možemo reći da postoje san i snevač. Snevač sanja, ali san je tu i bez snevača, zato što ga mnogi drugi snevači održavaju. Mi se prilagođavamo frekvenciji planetarnog sna. San je taj koji vodi snevača, a ne obrnuto. Mi smo ono što mislimo da jesmo, ali se naš položaj u snu menja s promenama naše svesti. Postajemo svesni načina na koji sanjamo san i svog položaja u njemu. Kada postanemo svesni da je sve san, otkrićemo da je san zapravo košmar. Umetnost transformacije omogućava nam da promenimo čitav san. To se mora desiti na ličnom planu. Tek kada se svi promenimo, čovek po čovek, promeniće se čitav san. Kroz Čitavu istoriju čovečanstva ljudi su tragali za večitom srećom. Mi čeznemo za stanjem blaženstva, a vidimo ga u raju, ili nirvani, ili Olimpu. Ako se ima u vidu san koji dominira ovom planetom, deluje nemoguće dostići takvu sreću. Tolteci su znali koliko je teško biti srećan. Tražeći način da promene san, otkrili su dva umeća: prvo je svest, a drugo lična transformacija. Osnovna oruđa koja koristimo da bismo ovladali umećem transformacije jesu traganje i inventar (koji se još zove rekapitulacija). O inventaru razmišljam kao o umetnosti sanjanja i orlovom daru. Pamćenje koristimo da bismo se vratili u prošlost i izvukli je na površinu. Dakle, moglo bi se reći da se inventar bavi prošlim, a traganje sadašnjim vremenom. Umeće traganja je umeće slobodnog odlučivanja i preuzimanja rizika. To je umeće življenja u sadašnjosti, kao što živi jaguar. Kontrolisati san kada ste budni znači donositi sopstvene odluke. Čitav univerzum funkcioniše po principu akcije i reakcije. San reaguje na naše odluke. Biti umetnik traganja znači imati kontrolu nad sopstvenim reakcijama. Traganje počinjemo akcijom. Ovde se moramo vratiti na priču o pripitomljavanju. Pripitomljavanje je proces u kojem učimo kako da sanjamo i prilagodimo se planetarnom snu. Ono programira naš um i ugrađuje nam čitav sistem verovanja. Pripitomljavanje određuje naš položaj u snu, u porodici, društvu. Taj položaj je slika koju stalno nosimo u sebi. Naš položaj je ono što mislimo da predstavljamo u bilo kojoj situaciji. Bez obzira kakav položaj zauzimali, mi uvek nastojimo da se istaknemo u odnosu na druge, ali svi drugi čine to isto. To vodi haosu i konfuziji. Naš san i naš položaj u tom snu rezultati su slike koju imamu o sebi. Tu sliku kontrolišu emocije, a ne razum. Razum se oseća ugnjetenim zato što naš doživljaj nije logičan. Emocije su upletene u svaki naš doživljaj. Na primer, na lepotu reagujemo emocionalno. Emocionalno telo ima samo jednu svrhu, a to je da oseća. Intelekt tumači ono što osećamo i pokušava da opravda naše emocionalne reakcije. Intelekt pokušava da potisne emocionalno telo i

zataška naše rane lažima, kako bi izbegao bol. Na taj način razvijamo sistem poricanja. Ovaj proces počinje još u detinjstvu, kada reagujemo na ono što doživimo kao nepravdu. Između emocionalnog tela i intelekta stvara se sukob i međusobno neprihvatanje. Mi uglavnom ne prihvatamo svoje emocije. Stidimo se svojih emocija i poričemo ih, a to naročito važi za pripadnike zapadne kulture. Kada smo sami, mi zaista verujemo u sliku koju imamo o sebi. Ta slika nije stvarna. Ona je deo našeg sna. Ona je obojena krivicom i stidom, koji su posledice procesa pripitomljavanja. Mnogi od nas toliko mrze sebe da ne mogu uživati u životu. Da bi čovek bio iskren prema sebi i raskrinkao laži kojima su ga učili, mora da bude hrabar. Proces otvaranja rana je bolan, ali to je ono što umetnik transformacije radi. Kada smo budni, umeće traganja podrazumeva da pažljivo motrimo svaku svoju misao, delo ili reakciju. Početnik kreće tako što se usredsređuje na sebe. Uvek počinjemo od sebe. Proučavajući sebe, počinjemo da razumemo i druge, koji rade isto ono što smo mi radili, samo na osnovu svojih sistema verovanja. Kada spavamo, umeće traganja omogućava nam da preuzmemo kontrolu nad snom o životu. Možemo postati gospodari sna.

Tragač donosi odluke nezavisno od emocija. Puštajući Sudiju i Žrtvu da odlučuju umesto nas, odričemo se odgovornosti i prava na slobodnu volju. Tragač svesno donosi odluke nezavisno od Sudije i Žrtve. Život je uvek akcija. Akcija je ta koja oblikuje svet. Tragač može da pretoči san u materijalnu stvarnost. Snevač to ne može. Tragač ima moć da promeni spoljašnji san u granicama svog položaja u tom snu. Snevač ne može. Pošto ovlada umećem traganja i istraži sebe, novi nagual počinje da traga izvan sebe, po planetarnom snu, koji sanja čitavo čovečanstvo. Tragač potpuno pročišćenog uma može da utiče na spoljašnji san. Kako se san od tragača do tragača bude menjao, uvidećemo da na ovom svetu nema mesta za siromaštvo i pasivno prihvatanje propadanja. Akcija vodi na pretku. Rad na unutrašnjoj transformaciji praktično je završen kada osoba počne da utiče na spoljašnji svet. Ako namerava da ovlada toltečkim veštinama, čovek mora da transformiše sve svoje unutrašnje rane, jer je to jedini način da više ne bude destruktivan prema sebi. Mora da izleči tamnu stranu sopstvene prirode. Emocionalno telo je prepuno rana i žudi za ljubavlju i pravdom. Kada izleči sve rane, transformisani ratnik ispoljava isključivo ljubav. Umetnik transformacije je takođe i umetnik ljubavi, ili umetnik namere. Ovo su sinonimi. Ratnik uči da je istina ljubav.

Učenje umeća traganja
Učenje umeća traganja

Predajući umeće traganja, Miguel stalno ponavlja ključne postavke:

Stalno moramo imati na umu da smo u paklu, sputani planetarnim snom. Traganje koristimo kao oruđe koje nam omogućava da postanemo svesni, promenimo lični san i pobegnemo iz njega. Tragač u nama pomaže nam da prekinemo košmar i zauzmemo položaj za bekstvo iz pakla. U normalnom stanju, zaslepljeni smo predstavom da smo ovde kako bismo patili čitavog života. Sanjamo košmar i gradimo lažna sećanja. Jedva da se možemo setiti jučerašnjeg dana. Mislimo da znamo puno o sebi, a zapravo jedva da znamo bilo šta. Sinoć sam čitavu noć sanjao o moći, ali ne mogu da se setim sna. Znam samo da je san bio o moći. Sećam se nekih događaja i z vremena kada sam imao osam godina, ali se ne sećam šta sam tada rekao i učinio. Iluzije nas zaslepljuju. Živimo u lažnom okruženju, koje u nama izaziva amneziju. Puno toga ne znam o sebi. Isto važi za svakog od vas. Ove postavke ponavljam svojim učenicima koji postaju umetnici transformacije:

  • 1. Rodili smo se s određenom količinom energije, zatvorenom u jaje. U tom jajetu je naše telo i sva duhovna energija koja okružuje telo.

  • 2. S rođenjem dobijamo fizičko telo, ali mentalno telo razvijamo tek po rođenju, lako novorođenče nema um, njegovu dušu snažno osećamo.

  • 3. Da bismo se razvijali, energiju uzimamo iz spoljašnjeg sveta. Mi moramo da nahranimo svoja različita tela različitim oblicima energije. Fizičko

telo zahteva hranu, ali to nije jedina energija koja nam je neophodna za rast. Mi smo poput živog bića koje treba da izraste u plod. Neka druga

bića koriste taj plod za ishranu. Naš plod je naša svest. Svaki oblik energije poseduje svest, ali je ljudska svest drugačija od svesti svih drugih bića u ovoj ili bilo kojoj drugoj stvarnosti. Ljudska svest je znanje.

5.

Razum povezuje unutrašnji san sa spoljašnjim snom. Razum nas snabdeva sopstvenom svešću. Ta svest se razlikuje od svesti tela, uma ili

duše, i od svakog drugog energetskog sistema u čoveku.

  • 6. Ta svest narasta s narastanjem naše sujete. Razum ohrabruje našu sujetu da proizvodi lažne predstave koje gajimo o sebi. Iz tih lažnih

predstava stvaramo tu posebnu svest. Onda otkrivamo dragocenost razuma koji je proizvodi.

  • 7. U razumu je uskladištena ogromna količina energije. Mnogi drugi organski i neorganski sistemi, koji su u ravni s ljudskom svešću, hrane se

našim energetskim zalihama.

  • 8. Ljudi uzimaju energiju za svoju svest apsorbujući je od drugih ljudi ili od samog planetarnog sna. Planetarni san nam daje energiju na

zajam. Naplatu će izvršiti u konačnom proizvodu - našoj svesti. Planetarni san investira u našu svest da bi kasnije pobrao plodove. To je kao

kada posadite seme a kasnije jedete plod.

  • 9. Ljudska svest je dragocena za planetarni san i druge energetske sisteme oko naše planete. Otuda toliko mnogo ljudi.

    • 10. Planetarni san plaća zbog destruktivnosti ljudske svesti. U određenoj tački, ljudska svest se otima kontroli. Drugi sistemi tada pokušavaju

da preuzmu kontrolu nad ljudskim proizvodom. S njihovog stanovišta, ljudska svest postaje poput raka. Mi uništavamo svoju planetu. Ljudi moraju biti zaustavljeni. S druge strane, ljudi proizvode obilje plodova u vidu svoje svesti, a gde je obilje plodova, tu je obilje energije.

  • 11. Planetarni san je ogromno živo biće koje drži ljude kao robove da bi radili za njega. Ljudi su zatočeni u ovoj stvarnosti i nije im lako da

pobegnu. Veza između ljudi i planetarnog sna je simbiotska.

Planetarni san obezbeđuje energiju za razvoj ljudi, ali cena je velika. Nema slobode. Ljudi su robovi planete Zemlje.

  • 12. Smrt nije način da se pobegne. Telo umire, ali duša nastavlja da živi, zarobljena u energetskom sistemu Zemlje. Kada telo umre, planetarni

san uzima ono što mu pripada. Malo-pomalo, on apsorbuje energiju koja pripada snu. Druge emocije ostaju s dušom, u ravni u kojoj se duša reinkarnira.

  • 13. S početkom svakog novog ciklusa, proces se ponavlja: ljudi uzimaju energiju na zajam, svest raste, planetarni san naplaćuje dug u obliku

svesti.

Duše ostaju zarobljene u zemaljskom životu posle života, sve dok ne ovladaju umećem traganja.

Ljubav prema sebi i transformacija
Ljubav prema sebi i transformacija

Uvek tražite sreću. Sreću možete pronaći samo u sebi. Niko vas ne može učiniti srećnim. Sreća je izraz naše ljubavi, ljubavi koja potiče od nas. Nismo srećni zato što drugi vole nas, nego zato što mi volimo njih. Svrha toltečke obuke jeste da ubedi osobu da voli sebe. Sve je tu da bismo ga mi mogli voleti, uključujući i nas. Ako je ljubav koju osećamo prema sebi uslovna, i naša ljubav prema drugima biće uslovna. Kada smo povređeni, mi najpre uskraćujemo ljubav sebi, pa tek onda drugima. Dakle, naš prvi cilj mora biti da zavolimo sebe. Ako dovoljno volite sebe, neće vam trebati ljubav druge osobe. Tada ćete ući u vezu zato što to želite, a ne zato što vam je to potrebno. Ako u vezu uđete iz potrebe, možete biti izmanipulisani. Ako smo srećni, ne treba nam druga osoba da bi nas učinila srećnim. Podelićemo s drugima svoju sreću, a ne usamljenost. Kada volimo sebe, privlačni smo i drugima. Ljudi se uvek okreću ka osobi koja je u miru sa samom sobom. Miguel pokušava da ukaže ljudima na blokade koje potiču od njihovog sistema verovanja. Naguali izvode trikove i tako pomažu učenicima da se oslobode blokada. Hodanje po vatri je trik koji treba da uzdrma učenikov sistem verovanja. Ovi trikovi ukazuju tragaču početniku na nove mogućnosti. Cilj je da se čovek otvori za nove spoznaje. Mi u svakoj situaciji zauzimamo određeni položaj, i to je naš način da se izborimo s okolnostima. Naš položaj se uvek menja. Kada smo objektivni u odnosu na sebe, možemo da menjamo položaj iz trenutka u trenutak, spontano reagujući na okolnosti, bez preispitivanja. Tada postajemo svesni da je sve što radimo gluma. Svi mi nosimo maske, koje možemo da menjamo kad god i kako god poželimo. Ovo se može i zloupotrebiti, pa čovek, recimo, postane profesionalni varalica. Međutim, ako je osoba najpre očistila svoje rane, samosvest postaje moćno oruđe, koje pomaže čoveku da ostane izvan planetarnog sna. U toltečkim gradovima Teotihuakanu i Tuli i gradovima starih Maja pronađeno je mnogo masaka. Ove maske nisu bile samo oblik toltečkog umetničkog izražavanja, već su imale značajnu ulogu u obučavanju. Maske su visile na zidovima, a učenik bi stajao ispred neke od njih i pravio isti izraz lica, sve dok ne bi osetio emocije koje je maska izražavala. Učenici su u početku oponašali samo maske bez očiju. Zatim bi, kada se dovoljno izvešte, prelazili na maske s očima. Ova disciplina se može vežbati i tako što učenik ode u grad i proučava izraze lica običnih ljudi. Izraz koji čovek ima kada se odmara predstavlja njegovo pravo lice. Tolteci su na osnovu izraza lica procenjivali u kakvom je stanju osoba, kao što neko, možda, analizira auru. Učiteljima je bio dovoljan samo ovlašan pogled na nečije lice da bi znali šta osoba oseća. Oponašajući izraz lica, učitelj je mogao da oseti ono što druga osoba oseća. To im je naročito koristilo da bi procenili da li neko laže. Ljudi često instinktivno navlače maske da bi došli do željenog cilja. Međutim, ovo je šamanska veština, deo nemog znanja, i prenosi se samo posvećenim učenicima. To je veština koja se može zloupotrebiti. U procesu traganja, suočavamo se s položajima koje zauzimamo u najrazličitijim okolnostima koje nas zadese u životu. Neki od tih položaja ne mogu se promeniti. Jedan od položaja koji nikako ne možemo promeniti jeste naš pol. Ako ste žena, prava promena tog stanja nije moguća. Ponekad u svom ličnom snu ne možemo da prihvatimo nešto što je nepromjenjivo. To nas čini nesrećnim. Kada promenite lični san, biće vam lakše da prihvatite i stvari koje ne možete promeniti.

Postoje stanja koja su teška, ali ih možete promeniti. Možda ste žena i živite u Iranu ili Iraku. U ovom slučaju, nešto ipak možete promeniti. I dalje ćete biti žena, ali možete da promenite svoj odnos prema kulturi i društvu u kojem živite. Ako to uradite, možda će promena vašeg ponašanja podstaći i druge da preduzmu neke korake i promene svoj položaj. Nisu sve promene dobre. Hitler je pokušao da promeni spoljašnji san i ućini ga još paklenijim. S druge strane, Mahatma Gandi je najpre pročistio sebe, i zato su promene koje je pokrenuo svojim delima bile pozitivne.

Zemlja igračaka
Zemlja igračaka

Zemlja igračaka je metafora koju Miguel koristi kada uči svoje polaznike da vole sebe takve kakvi jesu.

Ponekad govorim o Igrački koja živi u Zemlji igračaka. Ako čitav svet posmatrate kao Zemlju igračaka, vaše telo postaje vaša omiljena igračka. Vi volite telo. Bez tela ne biste mogli da se krećete. Vaše telo je stvoreno da se obavlja, a ne da pali ili osvoji prvo mesto na takmičenju. Zahvaljujući svom telu možete da govorite i podelite s drugima svoje snove. Možete da vidite spoljašnji svet. U Zemlji igračaka bićete zahvalni

svom telu i poštovaćete ga. Svako ko poželi da se igra s vašom igračkom moraće da je vrednuje kao što je vi vrednujete. U Zemlji igračaka svako želi da bude srećan. Svaka igračka ima svoje mogućnosti, pa ishod igre zavisi od načina na koji se svako od nas igra. U Zemlji igračaka možete biti doktor, inženjer, ili šta god poželite. Igrajući se, vi ponovo doživljavate emocije koje ste imali u detinjstvu, kada ništa nije bilo nemoguće Mašta vam pomaže da ponovo postanete slobodni. Moral je na višem stepenu u Zemlji igračaka nego u paklu spoljašnjeg sveta, ti Zemlji igračaka možete promeniti svoj položaj kad god poželite, pa vam zato nije toliko stalo da ga odbranite. Kada se dve igračke venčaju, nijedna od njih neće pokušavati da dostigne sreću tako što će ugrožavati slobodu druge igračke. Svrha predstave o Zemlji igračaka jeste da ohrabri čoveka da prihvati sebe onakvog kakav jeste. Kao tragač, vi kontrolišete svoj san i stvarate san kakav želite. Pošto je sve iluzija, traganje je poput igre, kao u Zemlji igračaka. Patimo samo ako nemamo hrabrosti da promenimo igru ili položaj da bismo izašli iz igre koju ne želimo da igramo. Zemlja igračaka nas podstiče da otkrijemo šta je to što zaista želimo, a onda organizujemo igru koja će omogućiti da se naša želja ostvari. Toltečki ratnik početnik mora naučiti da doživljava sebe kao igračku. Kada to postigne, čovek više ne pridaje sebi preveliku važnost. Život postaje komedija, a ne tragedija, kako ga većina ljudi doživljava. Učenik uči da prihvata stvari onakve kakve jesu. Tragač mora da rizikuje. Traganje je poput igre u kojoj nemate šta da izgubite. Tokom svih ovih godina imao sam puno učenika i video sam rezultate koje su postigli kao tragači. Nakon kraćeg perioda konfuzije u glavi, uspešni polaznici nastavljaju da se bave svojim poslovima. Učenje toltečke mudrosti je kontinuiran proces. Nijednog trenutka ne možete reći:

„Završio sam obuku i postao nagual." To je način života i doživotna potraga.

Umeće traganja primenjeno na telo
Umeće traganja primenjeno na telo

Razmatrali smo umeće traganja primenjeno na um. Sada ćemo videti kako se umeće traganja primenjuje na telo. Među naše najteže rane spadaju one koje nastaju kada sudimo svome telu. Telo je naš najverniji, najbolji prijatelj. Tolteci nas uče da poštujemo ljudsko telo, da ga održavamo što čistijim i razmišljamo o njemu kao o savršenom, što ono i jeste. Međutim, većina ljudi teško prihvata ovu istinu. Mnoge telesne bolesti proizlaze iz mentalnog stanja, koje zavisi od našeg položaja u životu. Bolesti često nastaju zato što izbegavamo da preuzmemo odgovornost za sopstveno zdravlje i pokušavamo da se potvrdimo kao žrtve. Negativno mišljenje utiče na um, a onda um vrši pritisak na telo. Na taj način, telo potpada pod vlast uma. Um upravlja nekim od mehaničkih, ali i voljnih pokreta tela. Um misli: „Ja sam telo." Um deli telesne potrebe na prihvatljive i neprihvatljive. Um tumači potrebe tela kao potrebe uma. Um uvek traži i kvalitet i kvantitet, pa čak i kada je telo sito, um može da ga prevari i naloži mu da zatraži još hrane. Sudija u umu poredi telo s opšteprihvaćenim idealom i proglašava ga krivim zbog njegovih potreba za hranom. Um proglašava telo krivim, iako je on taj koji je naveo telo da se pretovari hranom. Ako želimo da promenimo svoj odnos prema telu, najbolje što možemo učiniti jeste da poštujemo njegova ograničenja i prepoznamo njegovu lepotu. To se odnosi i na naše i na tuđa tela. Ma koliko bilo staro ili mlado, kako god da izgleda, možemo pronaći lepotu u telu.

Naše telo pripada Anđelu smrti. Mi smo ga dobili na zajam. Treba da budemo zahvalni za svaki njegov deo i svaku njegovu funkciju. Nasuprot stavovima puritanski nastrojenih učenja, Tolteci smatraju da ova zahvalnost treba da se proširi i na reproduktivne organe, koji nam omogućavaju da rađamo decu. Ako postanemo svesni zahvalnosti i izgradimo poštovanje prema svom telu, bez posesivnosti, ta svest će obaviti osamdeset posto posla u dovođenju našeg tela u bolju formu. Savršenstvo je već tu. Ne moramo da radimo da bismo dostigli savršenstvo. Treba da obratimo pažnju na svoju potrebu da tražimo mišljenje od drugih. Kada sumnjamo u sopstveno mišljenje o svom telu, mi pitamo

druge „Kako izgledam?" Negativan odgovor može da uništi sliku koju imamo o sebi. Zarad potrebe da budemo prihvaćeni, mi se odričemo moći. Osim toga tako stimulišemo Sudiju i Žrtvu. Telo i um nemaju iste potrebe. Fizičke vežbe omogućavaju telu da ojača. Naguali vežbe počinje tehnikom radosnog disanja. Na početku ove knjige data je molitva koja će vam pomoći da ostvarite vezu s ljubavlju u samom vazduhu. Cilj ratnika jeste da bude svestan ljubavi koja nam

je dostupna sa svakim udahom.

Fizički režim i transformacija
Fizički režim i transformacija

Iako se u ovoj knjizi neću time baviti, svojim učenicima preporučujem seriju fizičkih vežbi koje su slične borilačkim veštinama, jogi i tai-čiju. Čita- lac može da upražnjava bilo koji sistem vežbi, zato što je svrha vežbanja postizanje neometanog protoka energije kroz telo. Većina ljudi ima

negativno mišljenje o svom telu, a vežbanje eliminiše neke od povoda za takva mišljenja. Vežbe jačaju telo i vraćaju mu moć koja mu pripada. Mi smo višedimenzionalna bića i naša tela su sastavljena od višedimenzionalnih organa. Treba da slavimo i poštujemo svoje srce, pluća,

creva

... Kada zauzmemo određeni položaj, moramo biti svesni svog disanja. Svojim učenicima uvek govorim da pronađu sopstveni ritam disanja. Ritam im ne određujem ja, kao što je slučaj u jogi. Svako od nas ima neki ritam koji mu najviše odgovara. Vaši mišići i zglobovi takođe imaju sopstveni ritam. Dok vežbate osluškujte telo. Potrudite se da probudite svaki deo tela. Oslobodite se emocija koje mi nataložene u različitim delovima vašeg tela. Svrha ovih vežbi nije da ojačate mišiće, već da postignete harmoniju i oslobodite telo nataloženih toksina. Kada izbacite iz tela emocionalne toksine, među organima nastaje harmonija i omogućava se neometan protok energije između čakri. Pod čakrama se obično podrazumeva sedam energetskih tačaka raspoređenih od temena do podnožja kičme duž centralne ose tela. Ovaj koncept je poreklom indijski i budistički. Dok prelazite iz položaja u položaj, razmišljajte o svakom pokretu. U svim sistemima vežbanja, pokretima se izražava lepota ljudskog tela. Bilo koji položaj da zauzme, telo je poput skulpture. Ako imate to na umu dok vežbate, vežbanje postaje umetnost. Počnite sa jednostavnim vežbama. U mom sistemu postoji serija vežbi za revitalizovanje čitavog tela, koje traju sat i po. Kada se redovno rade, ove vežbe utiču na smanjenje telesne

svoje delove. Svaki deo našeg tela ima sopstvenu svest. Vežbe počinjenjemo molitvom, koja nas dovodi u stanje zahvalnosti prema telu.

mase.

Posebno bih naglasio vezu između naših tela i Majke Zemlje. U sistemu vežbanja koji ja preporučujem zastupljena je simbolika četiri elementa - zemlje, vazduha, vatre i vode. Ljudsko telo je zemlja. Kičma, mozak i nervni sistem su vatra. Krvotok je voda a pluća su vazduh. Vežbanje počinjemo vatrenim disanjem. Telo ima dva glavna centra, a to su podnožje kičme i epifiza, koji su vezani za simboliku vatre. Epifiza, koja se nalazi u srednjoj komori mozga, osetljiva je na svetlost. Ona je glavna veza između našeg tela i Sunca. Vatreno disanje izgleda ovako: uvucite vazduh praveći grgotavi šum u grlu. Izbacite vazduh kroz zube, pri čemu treba da se čuje šištanje. Dok udišete, zamislite da vaš dah potiče od Sunca, a zatim prolazi kroz vašu epifizu i spušta se niz kičmu ka središtu Zemlje. Pritom zamislite da dajete sebe kao žrtveni dar. Dok izdišete, zamislite da izvlačite odgovor iz Zemlje i šaljete ga Suncu. Ovakvim načinom disanja, mi pozivamo Sunce i Zemlju da se udruže u našem telu i ujedinjujemo dve energije, energiju Sunca i energiju Zemlje. Naš nervni sistem je u direktnoj vezi sa svakom ćelijom našeg tela. Ćelije se snabdevaju energijom i revitalizuju preko disanja. Dok dišete, možete osetiti kako energija protiče kroz vaše telo. Ovaj sistem vežbi naučio sam od svog učitelja, kojeg sam upoznao u pustinji, gde sam godinu dana radio kao lekar. U Meksiku se mogu videti male statue u pozama kojima me je on naučio. Isti pokreti obavljaju se u čitavom svetu, zato što su svi ljudi otkrili moć pokreta. Na seansama koje držim sa svojim učenicima mi vežbamo i glas, tako što pevamo. Cilj nam je da dočaramo čisti, prirodni zvuk. Tišina uobličuje zvuk. Ljudi su umetnici zvuka, a svoju umetnost izražavaju kroz govor i muziku. Mi takođe vežbamo besprekornost reči, tako što ih konstruktivno koristimo. Vrebajući svaku reč, postajemo svesni moći izgovorene reči. Kada osetimo bol zbog reči koje nam je neko uputio, mi pronalazimo svoje rane. Zatim tragamo po svom sećanju kako bismo pronašli pravi izvor bola koji su reči izvukle na površinu. Onda možemo da izlečimo ranu. Kada naučite ove tehnike, ne morate više pohađati nikakve časove. Vežbe možete raditi uvek, u bilo koje vreme. Možete vežbati vatreno disanje dok čekate da se upali zeleno svetio na semaforu. Možete napraviti pauzu usred kućnih poslova, zauzeti određenu pozu i svesno disati. Sve ove vežbe treba da vam pomognu da živite svesno, u sadašnjosti.

Svedočenja tragača
Svedočenja tragača

Bernadet Vidžil, umetnica koja je završila obuku kod Miguela, sada je nagual. Miguel ju je uverio da je došlo vreme da i ona vodi grupe u Teotihuakan i obučava druge. Objašnjavajući šta znači postati nagual, Bernadet kaže: „Oprostila sam sebi. Odrekla sam se uloge žrtve. Moje emocionalno telo je umrlo. Umrlo je tokom ceremonije u Teotihuakanu." Bernadet govori o skupnoj tački, tački gde možemo pristupiti nemom znanju, koje je u svakom od nas. Kako se nivo naše svesti povećava, skupna tačka se pomera i širi, što opet rezultira povećanjem svesnosti. Bernadet objašnjava šta oseća kao tragač: „Da bih bila besprekorna, veoma vodim računa šta govorim i mislim. Kada poučavam, ja pomeram svoj centar kako bih prizvala zajedničkog naguala, što su već druge dimenzije. Nagual je deo bića, ali to zadire u mnogo više sfere od puke dimenzije spiritualnog tela. Čas traganja počinjemo molitvama. Nameru iskazujemo glasno i slušamo jedni druge. Nemo znanje navire, donoseći ogromnu količinu energije krugu. „Osećam da su skupne tačke novih učenika u početku pomerene za nijansu udesno na leđima njihovih spiritualnih tela. Kao nagual, ja dodirujem novog učenika dok sam u stanju nalik na trans. Zatim usmeravam energiju od svoje volje ka njegovoj volji. Učenici počinju da shvataju da već poseduju nemo znanje. «Um je sačinjen od milijardi emocija. Svaka emocija je živo biće a ta bića zajedno čine um. Um je poput zemlje u kojoj žive milijarde ljudi.

Sigurno se pitate gde je i ko je vladar ove zemlje od emocija. Prekinite da sudite i uzdržite se od priča o zloupotrebi. Ako razmišljate o tome da ste zloupotrebljeni to znači da prihvatate ulogu žrtve. „U Teotihuakanu, svaki korak na Aveniji mrtvih predstavlja pripremu za umiranje uz oslobađanje od straha. U jednoj tački sahranjujete osobu koja ste bili. Hodanje ovim putem može se uporediti s penjanjem uz stepenice od čakri u hinduističkim sistemima. Sa svakim korakom postajete sve svesniji i pritom savlađujete svoje strahove." Bernadet govori o jajetu u kojem prebiva duša. Mi nismo ograničeni svojim telima. Izvan tela je duh, koji je, u figurativnom smislu, zatvoren u jaje. Posebno nadareni ljudi oko tela imaju dvostruko jaje, a Bernadet je imala takve medu učenicima. Učenik koji nema dvostruko jaje može da razbije jednostruko jaje i stvori dvostruko, kada nagualska energija uđe u njegovo polje - ovo se može desiti u trenu ako je učenik potpuno posvećen. Miguelova žena, Gaja Dženkins Ruis, koja je takođe žena nagual i učitelj, podseća nas da veza između dvoje ljudi po definiciji znači „da oni

jedno drugom dodiruju rane".

„Ako vam neko kaže nešto što vas uvredi, i to se zadrži u vašem umu, to znači da u vama ima nečeg što treba očistiti. „Mi vibriramo na određenim frekvencijama. Ako ste ljuti i prenesete tu ljutnju na Džejn, vaša ljutnja će pogoditi Džejninu auru. Ako je i ona ljuta, vaša ljutnja će pokrenuti njenu. Međutim, ako Džejn nije ljuta, ona neće vibrirati na istoj frekvenciji kao vi, i ono što širite iz sebe samo će proći kroz nju. „Ne moramo da štitimo sebe ni od koga. Moramo da se štitimo jedino od sebe. Ako nas nešto pogodi, verovatno je samo uzdrmana naša sujeta. Ranjivi postajemo kada je uzdrman naš ego. Ako se osetimo uvređenim ili povređenim, to je znak da naša sujeta još aktivna i da nam je potrebno pročišćavanje." Gaja podseća učenike da ako svakodnevno nadziru svoje misli i želje, a onda, kada odu u postelju, izgovore molitvu, time jačaju kontrolu nad snom. Jedan od Miguelovih učenika priča kako neredovno obavljanje inventara utiče na njega. „Odmah shvatate, oh, sada ću morati da rekapituliram sve to. Ako tokom razgovora s nekim shvatim da uopšte nemam potrebu da razgovaram s njim osim da bih udovoljio svojoj sujeti, postajem veoma ekonomičan sa svojom energijom." Takav stav je, Miguel se slaže, besprekornost. Jedan drugi Miguelov učenik izlaže svoje viđenje traganja, koje poredi s umetnikovim pogledom na život. „Tragač je umetnik svesti", kaže on. „Što je veštiji kao tragač, počinje sve više da obraća pažnju na boje, način na koji je uređena njegova soba, kako je uređen njegov život, i u kakvom je odnosu s članovima svoje porodice. Osećao sam se kao da prvi put vidim moć u obliku lepote. Otvorila su mi se ogromna vrata. Najednom, učinilo mi se da bi život mogao biti Čista zabava." Miguel savetuje da ovako mudar učenik zgrabi svaki delić svesti i promeni je, uveća je i usredsredi se na kvalitet lepote. U lepoti je moć a u estetici radost. Lovac traži nešto lično da bi udovoljio svoju potrebu. Za tragača, lične potrebe polako nestaju jer nešto drugo i dublje počinje da raste u njemu, što se ne može kontrolisati intelektom. Osećate da vas lepota privlači, ali svaka osoba različito doživljava lepotu. Slušajući

intuiciju, počinjete da se približavate tom nemom znanju za kojim tragate. Ova mudrost je neuporedivo veća od potreba, a izranja iz najdublje želje vaše duše. U detinjstvu znate za tu želju, zato što dete ima istinsku vezu sa svojom dušom. Tragač ponovo stiče tu dečju odlučnost. Žena koja za sebe tvrdi da je snevač zaključuje da je traganje čini mnogo svesnijom. Takođe je sprečava da se preda tuzi. Pomaže joj u donošenju odluka. Kao tragač, ona postaje svesna sebe i uživa u tome. Žena preispituje svoje emocije: a što se osećam neprijatno? Pokušavam da otkrijem odakle potiče ovo osećanje. Da li se plašim za svoju bezbednost ili mi se ne sviđa odnos sa drugim ljudima?" Tragač je neustrašiv. Tragač zna šta hoće i stremi ka tome. Pre nego što stupi u akciju, usred akcije i posle nje, tragač uključuje intuiciju i sluša. Tragač neće dozvoliti da mu se bilo šta ispreči na putu. „Za mene", kaže druga žena, „biti tragač znači biti svestan i vrebati sopstvene postupke u svakom trenutku. Uvek sam svesna koje maske nosim i kada i kako ih nosim. Kada u nešto nisam sigurna, jednostavno se oslanjam na intuiciju. Ponekad bih više volela da sam snevač, zato što kao tragač neprestano prkosim životu. Ipak, drago mu je što sam uvek svesna i prisutna da posmatram svakoga i sve što se desi." Jedan učenik podseća da se umeće traganja naziva još i umećem transformacije. „Traganje koristim da bih se izvukao iz pakla. Traganje koristim da bih pobedio Sudiju i Žrtvu. Dakle, traganje mi omogućava da budem svestan energija u svom telu koje mi ne pomažu da budem ono što zaista jesam. Ako primetim da osećam strepnju, shvatam da je to samo zato što se u tom trenutku ne nalazim u sadašnjosti. Čim vratim svoju pažnju na sadašnjost, strepnja iščezava. Pošto u svakom trenutku mogu da ocenim šta tačno osećam, to mi daje moć da nešto i promenim. Ako je moja moć u datom trenutku dovoljno velika, mogu da se izvučem iz pakla. „Moja skupna tačka se pomera ka toj strepnji, postajem je svestan i teram je svojom voljom da se povuče. Ako ne bih postupao kao tragač, ne bih bio svestan da sam tamo gde ne želim da budem. Traganje je oruđe koje mi je omogućilo da budem srećan. Bez traganja nikad ne bih iskusio ljubav ili život. Ostao bih skriven iza svoje stidljivosti. Tragač u meni je veoma jak i govori mi: 'Do đavola sa strahom. Ja to mogu.' Da

bi tragač bio uspešan, morate biti krajnje nepopustljivi. U suprotnom, uvek ćete pronaći izgovor da ostanete ukopani u mestu." „Obično poredimo traganje i sanjanje, ali to je samo jedna ravan posmatranja", dodaje žena. „Kada odete malo dalje, traganje je zapravo sanjanje. Kada toga postanemo svesni, uviđamo da uvek sanjamo. Ako neko kaže: 'Ja sam snevač i ne znam šta znači traganje', ja pomislim:

'Moraš da tragaš, jer u suprotnom ne bi ostvario vezu sa snom. Moraš odlučiti da li ćeš tragati u svesnom stanju ili ne. Kada bi osoba bila isključivo snevač, koji nikada ne traga, ta osoba bi sve vreme lebdela. Ne bi imala predstavu šta se dešava, kako se zove, koji je dan. Svi koraci

... koje usmeravam0 svoju pažnju. Šta će zaokupiti našu pažnju zavisi od toga kakav smo tip tragača. Hoću da kažem da traganje i sanjanje idu ruku pod ruku, iako se čini da su kontradiktorni. Tragač je ona strana koja svesno i objektivno posmatra san u kojem ste. U snu ste, ali ga objektivno posmatrate. Tragač može da se distancira i od emocija i od sna." Jedan učenik opisuje traganje kao evaluaciju energije. ,,Ne želimo da nastupamo kao sudije, ali moramo imati neki metod za evaluaciju. Umesto da preuzmemo ulogu sudije, možemo da izvršimo evaluaciju energije neke osobe ili situacije, u odnosu na naše postupke ili na nas. Neka vam energija neće biti važna, ali će neka druga biti vrlo bliska onom što želite da postignete. Morate izvršiti evaluaciju kako biste, kao tragač, nastavili svoj pohod ka cilju. Postoji razlika između predavanja duhu i predavanja starim navikama, koje ste stekli u procesu pripitomljavanja. Nekada je teško razlučiti da li činite ono što zaista želite, ili činite ono što vam je zacrtao duh. Ne možete odvojeno posmatrati traganje u spoljašnjem svetu i traganje po sebi. Svaki korak koji napravite na spoljašnjoj stazi, ogleda se i na unutrašnjoj. Traganje je evaluacija vaše energije i ravnanje vaše duhovne energije."

koje preduzmemo ili pravci u kojima usmerimo svoju pažnju, to je traganje

traganje po snu. U svakom trenutku postoji bezbroj stvari na

Miguel savetuje svoje učenike
Miguel savetuje svoje učenike

Na svet ste došli emocionalno mrtvi. Niste ni srećni ni nesrećni dok ne razvijete sopstveni model po kojem ćete se odnositi prema svetu. Naše maske imaju različite varijacije. Maska pomaže osobi da se oseća bezbednom. Maska je način na koji se tragač predstavlja u svetu. Kada kao dete odlučite kako ćete se predstavljati u svetu, ta odluka će odrediti čitav vaš život. Kao učitelj, nagual pokušava da otkrije koje maske njegovi ili njeni učenici koriste, kako bi shvatio svojstva modela po kojem oni pokušavaju da se nose sa svetom. Ako ste u stanju da vidite iza maske koju neko nosi, možete da birate kako ćete postupati komunicirajući s tom osobom. Odnosi koje uspostavljate s drugim ljudima biće uspešniji ako nastupate kao tragač. Puko reagovanje na okolnosti i ljude na isti stari način nije delotvorno. Bićete mnogo uspešniji u svetu biznisa ako ste tragač, a ne pion uhvaćen u sistem. Traganje i jasno rasuđivanje daju vam ogromnu prednost i štite vas da ne budete uvučeni u pakao poslovnog sveta. Traganje vam omogućava da doprete do viših sfera i odatle pomognete ljudima da postanu svesniji. Ako ste očistili svoj emocionalni otrov, do vas neće dopirati tuđe negativne emocije. Ovo je moguće kada postanete umetnik toltečkih veština. U susretu s tuđim negativnim emocijama, reći ćete sebi: „Ostaću u stanju ljubavi." Ako ste umetnik toltečkih veština, tuđi otrov neće uticati na vas. Stalno ćete nailaziti na iskušenja. Drugi će pokušavati da nas vrate u san, manipulišući našim emocijama. Oni reaguju na tamnu svetlost Luciferovu, kao što je opisano u Svetom pismu. Umeće nam omogućava da odolimo iskušenjima. Isus nam je pokazao kako da se odupremo iskušenju pomoću ljubavi. Ne pokušavajte da zaustavite negativne emocije, jednostavno ih pustite da prođu kroz vas. U Teotihuakanu postoji stari stambeni blok, udaljen kilometar i po od Piramide Sunca, nedaleko od reke San Huan, koji se zove Tetitla. Tetitla u prevodu znači „Mesto od kamenja". Tu je pronađeno mnoštvo murala. Tetitla je mesto čiste crne svetosti. Isceljujuća energija ove svetlosti dopire do rana koje nosimo u sebi i čisti otrov iz njih. Crna svetlost je čista ljubav ili ljubav koja pročišćava. Ova svetlost će dopreti čak i do rana za koje ne znate, jer potiču od strahova iz vašeg detinjstva. Lažne slike će se rasprsnuti. Možda ćete umesto ljutnje osetiti tugu, što je samo pokazatelj pročišćenja koje ćete iskusiti ako dopustite sebi da prvi put iskažete godinama potiskivane emocije. Iskustvo odlaska u Tetitlu je arhetipsko, kao prvorazredno iskustvo procesa pročišćenja. Kao osoba od percepcije, posmatrajući stvari sa različitih stanovišta opažaćete različite vrednosti energije. Skupna tačka pravi kolebanja u volji, kako u najdubljim sferama volje tako i na površini ljudskog „jajeta". Skupna tačka je tačka u kojoj opažate ovu stvarnost. Za emocije kao što su ljutnja, ljubomora ili strah nema mnogo mesta ako ovako postavite stvari. Posmatrajući iz nekih drugih uglova, nećete ih ni primetiti. Moguće je napustiti sfere u kojima se ove emocije opažaju, sve do tačke kada se gotovo raskida veza sa ovom stvarnošću. Ako o čakrama razmišljate kao o prozorima percepcije, u zavisnosti od ravni iz koje posmatrate, zapažanja će vam se razlikovati. Možda će neke od informacija koje opazite i kroz donju i kroz gonadnu čakru biti iste, ali nikako nije moguće da isti set informacija koje dobijete kroz donju čakru, dobijete i kroz gonadnu. Negde u spektru totalne svesti nalazi se vaša uobičajena skupna tačka. Ne pokušavajte da pomerite skupnu tačku dok se ne oslobodite strahova. Čitavo toltečko učenje usmereno je ka uzdizanju lične svesti iznad starog, strahom vodenog planetarnog sna, ka novom snu o raju na Zemlji, Međutim, stari san traje već mnogo hiljada godina, i duboko je ukorenjen u umovima ljudi. Sam san je živo biće. On je arhanđeo koji je došao sa Sunca. Duh nas podstiče da promenimo san. Duh traži nazad svoje carstvo. S ulaskom u razdoblje Šestog Sunca dobili smo priliku da promenimo san. Zapravo, to nije prilika već naredba od Sunca, u vidu poruke da se to mora desiti. Ako izađete iz planetarnog sna, pomerićete svoju skupnu tačku u položaj gde je duša ta koja opaža. Najpre ćete, iz pozadine duše, videti ko okreće lice ka strahu. Zatim ćete se okrenuti na drugu stranu i videti ko vidi duh. Ovo je veliki skok s jedne strane duše na drugu. Deo našeg razuma opaža crnu svetlost bezuslovne ljubavi, koja ide pravo ka duši, otvara je i dozvoljava duhu da izađe. Duh se stavlja u ravan sa delom razuma koji prepoznaje bezuslovnu ljubav. Zajedno, oni mogu sve. Oni potpuno pročišćavaju um i izražavaju svoje razumevanje spolja. Ovo je onaj deo razuma koji shvata Hrista ili Budu, i u istoj je ravni s dušom. U energetskom sistemu koji doživljavamo kao stvarnost vladar je razum. Imamo Sudiju i Žrtvu. U toltečkom, idealizovanom energetskom sistemu, vladar je duh. Jedini element razuma koji opstaje u duhovnom energetskom sistemu jeste onaj deo koji reflektuje dušu. Veličina duše u početku je mikroskopska, ali duša je povezana sa svakom ćelijom u našem telu. Duša je duboko u ljudskom jajetu. Ona je jezgro volje, u mehuru od percepcije. Duh je delić Sunca zarobljen u materiji. Naša DNK u neposrednoj je vezi sa duhom. Mi smo duh. Mi smo Bog. Naša volja okružuje ljudsko jaje i traje sve do naše smrti. Kada su pred vama dva puta, nemojte mnogo razmišljati. Izaberite bilo koji. Ako ste izabrali pravi, uskoro ćete to osetiti. Nije važno ako pogrešite. Molite sebe zato što ste pokušali. Recite sebi: „Volim te što si pokušao, iako ti se to obilo o glavu." Posle nekog vremena osećaj će vas sve bolje služiti. To je kao mišić koji ranije niste koristili. Reći ćete sebi: „0, čoveče, mislio sam da će krenuti naopako, ali ipak sam uspeo." Ako vam se ovo desi pet puta, pomislićete: „Čekaj malo. I ranije sam imao taj osećaj, ali nisam obraćao pažnju." Počet ćete da se oslanjate na svoja osećanja i svoje reakcije na okolinu, a ne na razum. Tako treba da se živi život.

Druga pažnja: izvan košmara
Druga pažnja: izvan košmara

San o životu je sinonim za čitavu nasu stvarnost. San o životu koji trenutno živimo odraz je onoga što mislimo za sebe da jesmo, i što mislimo da je naša stvarnost. Taj san je posledica onoga što smo naučili na osnovu svoje sposobnosti opažanja. Mi smo stvorili svoju stvarnost, čitav svoj san i svoj um, naučivši sve što mislimo da znamo koristeći svoju percepciju. Kao višedimenzionalna živa bića, mi opažamo hiljade stvari u isto vreme. Međutim, jedna od ljudskih magijskih moći jeste sposobnost da vršimo selekciju. U stanju smo da odbacimo sve opažaje koje smo odlučili da ne primetimo, i usredsredimo se na opažaje koje smo odlučili da proučavamo. Ova moć da odaberemo šta ćemo opažati među milionima drugih mogućnosti, i usredsredimo se isključivo na to, zove se „pažnja". Pažnja nam omogućava da fokusiramo svoju percepciju na ono što želimo da naučimo. Kada učimo da hodamo, ili vozimo bicikl, ili sviramo klavir, mi, u početku, fokusiramo svoju pažnju i vežbamo, dok radnja ne postane automatska. Onda znanje o datoj radnji postaje deo nas. Pažnju prvi put koristimo da bismo naučili sve što znamo i sve što verujemo.

Pažnju koristimo da bismo stvorili svoju stvarnost, da bismo stvorili svoj san. Posledica prvog korišćenja pažnje, ili korišćenja prve pažnje, jeste nastanak košmara koji nazivamo paklom. Za transformisanje sna možemo iskoristiti isto oruđe koje smo koristili da bismo uopšte stvorili san - pažnju. Praveći pregled svega onog što znamo ili mislimo da je istina, s ciljem da odlučimo hoćemo li i dalje u to verovati, mi drugi put koristimo pažnju u procesu koji se zove inventarisanje. Korišćenje pažnje drugi put vodi ka promeni sna. Vežbajući drugu pažnju, mi prevazilazimo granice koje su nas ranije sputavale i postajemo svesniji. Na kraju ćemo shvatiti da sanjamo novi san, san o životu u kojem je sve moguće, san koji jača naše samopouzdanje, naše nade i očekivanja. Kada kažemo raj na Zemlji, mislimo na novi san. Pomoću druge pažnje, naš san može da nas odvede kad god i gde god želimo da budemo. Postajemo istraživači. Za nas više ne postoje dogme. Dobijamo moć da sagledamo čitav univerzum. Ono što nismo znali sada znamo, ali u nagualu totalnog duha uvek ostaje nešto što se ne može saznati. Druga pažnja nam omogućava kontrolu nad snom i svešću da postajemo Bog.

Miguel je bio u stanju druge pažnje kada je učio iz Knjige Hermesa i kada se sreo sa Isusom i Budom. Za one koji su u stanju druge pažnje, sve je živo i uvek dostupno.

Traganje po sopstvenom snu
Traganje po sopstvenom snu

Kao tragači, sami ćete kreirati sopstveni san. Ja kreiram svoj život. Posla je puno, ali ja volim svaki korak na svom putu. Nastojim da se potpuno unesem u sve što radim. Kada ste svesni moći koju ima svaki vaš potez onda transmitujete ljubav. Međutim, i dalje vam se može desiti da budete povređeni, a kada se to desi, treba samo da napravite inventar i očistite ranu. Ako ste u stanju ljubavi, nemate šta da izgubite. Tada ste u stanju jedinstvu. Vi ste Bog na Zemlji. Ovo je predivan koncept. Ali kada uspete da se probudite iz sna, to prestaje da bude apstraktan koncept i postaje istina. To je ono što ste vi. Međutim, dok se ne probudite, to i dalje ostaje samo koncept. I dalje čete biti puni otrov a. I dalje ćete pridavati sebi značaj. Ovo su zamke starog sna. San vas neće pustiti od sebe zato što ne znate da postupate s ljubavlju. Divno je imati znanje, ali znanje je takođe i zamka, osim ako nije primenjeno. Na milione duša je zarobljeno zato što ne znaju šta je ljubav. Misle da znaju, ali o ljubavi znaju samo ono što je u skladu sa snom koji nas je sve zarobio. Da bi se probudio iz sna, čovek mora postati tragač. Svako je, na nekom nivou, tragač. Traganje je jedini način da spoznamo istinu. Za većinu ljudi traganje je samo način da opstanu. Za ratnika, traganje je izlaz. Za umetnika, traganje je umetnost. Moramo stremiti ka tome da postanemo umetnici. Ako smo već postali ratnici, traganje koristimo da bismo promenili svoj planetarni san. Mi zapravo vodimo unutrašnji rat" između starih iluzija o paklu i novog sna o raju na Zemlji. Traganje koristimo da bismo stvorili umetnost i lepotu, što su rajski kvaliteti. Da bi neko postao umetnik traganja, potrebne su mu godine vežbe. Umetnik postajete kada postignete kontrolu nad svakim svojim postupkom i svakom svojom reči. Prirodna posledica toga je da vi preuzimate na sebe odgovornost za svaki svoj postupak i svaku svoju reč. Moć koju imate svesno ćete usmeravati ka stvaranju novog sna o raju na Zemlji.

8. Pravedan svet
8. Pravedan svet

Decembra 1992. godine Miguel je otputovao u Teotihuakan, očekujući da će se vratiti s putovanja potpuno promenjen. Predosećao je da će ovo putovanje biti mnogo opasnije od prethodnih. Odlučio je da se popne na vrh Piramide Sunca i izvede šamanski „skok ka Suncu", to jest da preda svoju životnu energiju čistom duhu svetlosti. Čin o kojem je razmišljao trebalo je da mu pomogne da dostigne viši nivo svesti. Međutim, ovo iskušenje može da ima fatalne posledice po šamana koji je u stanju da snagom volje zaustavi disanje i puls. Stari Tolteci su ovo radili kada su želeli da se izdignu iz svojih tela. Miguel je znao da će se, ako preživi, zauvek promeniti. Rizikovao je da izgubi identitet, kao što je već jednom učinio kada je rešio da se više ne bavi medicinom. Miguel je preživeo iskušenje, ali se promena koju je očekivao desila tako naglo da su njegovi saputnici osetili da pored sebe imaju sasvim drugu osobu. Spolja je izgledao potpuno isto, su oni znali da je Miguel kojeg su dotad poznavali zauvek nestao. Miguel je doživeo potpunu transformaciju. Novi Miguel je učitelj koji putuje po čitavom svetu i drži predavanja, ali i potpuno drugačije sagledava svoju ulogu. Pre nego što se transformisao, Miguel je verovao da mu je zadatak da prenese toltečku mudrost što većem broju ljudi. Čitav život je posvetio ovoj misiji. Miguel danas kaže:

Sve se promenilo. Više nije bilo misije. Više nije bilo čoveka. Nije bilo života. Bio sam ispunjen radošću, mirom, ljubavlju, samo zato što jesam. Ništa više ne moram da dokazujem ni sebi ni drugima. Svrha mog rada se promenila. Više ne osećam da posedujem specijalan dar koji moram podeliti s drugima. Mislio sam da sam Božji radnik, i da me je poslao s razlogom. To za mene više nije istina. Sada jedva da uopšte razmišljam. Ponekad čitam, ali moj um gotovo da uopšte nije aktivan. Od tog dana svet vidim potpuno drugačijim očima. Ne donosim nikakve sudove o njemu. Rezultat je zapanjujući. Uopšte ne razmišljam o planeti. Ne razmišljam o drugim ljudima, ratovima, tornadima, da li će me neko ubiti. Znam da sve što se desi, mora da se desi. Sve je onako kako treba da bude i apsolutno verujem u to. Vidim da je svet pravedan. Mi već živimo u pravednom svetu. Tragali smo za njim hiljadama godina. Sa ovim novim stanjem uma, mogu da vidim sve košmare koje smo stvorili na ovom svetu. Sada uviđam da su fizička i emocionalna patnja posledica onog što su ljudi sami sebi

napravili. Od tog dana, ponovo mogu da vidim sebe kao dvogodišnjaka, koji se sve vreme igra i zabavlja. Još nisam stigao da vidim nepravedan svet. Nisam znao da je san koji ljudi sanjaju košmar. Pravi je blagoslov kada nemate nevinost deteta a opet vidite da je svet* pravedan. Ne možemo da otklonimo košmar ako ostanemo nevini kao deca. Previše nevina deca su poput jaganjaca. Moramo im pokazati pakao kako bi što pre mogli da se izbave iz njega. Miguel je tokom ovog putovanja došao u stanje radikalnog verovanja. Kada danas predaje, on govori iz apsolutnog ubeđenja. Ne moram da razmatram ono što već znam. Sada ne sumnjam u tačnost svojih reći. One uopšte nisu važne. Shvatio sam nešto veoma zanimljivo u vezi sa istinom. Istina je individualna. Ono što je za mene istina, možda nije istina ni za koga drugoga. Svako ko prisustvuje mojim predavanjima različito prihvata moje reči. Svako želi da čuje neku poruku, ali ne sve. Svako veruje na svoj način. Ja izlažem ono što znam. Više ne očekujem povratnu informaciju. Pitanja postavljam samo da bih pojasnio na koji način oni razmišljaju. Nekada sam predavao „izbegavanje procenjivanja", ali sam osećao da sebe i dalje procenjujem. Od tog dana, više to ne radim. Ne procenjujem sebe, već slavim sebe takvog kakav jesam. Nekada sam morao da objašnjavam ko sam. Ali više ne. Važnije je smatrati šta je to što drugi žele da čuju. Nisam promenio način na koji govorim, ali sam promenio način na koji posmatram. Znam da nikome nisam potreban, uključujući moja dva sina, majku, ženu i moje učenike. Kada shvatite da je svet pravedan, možete biti ono što jeste, stoprocentno. Postajete potpuno otvoreni za ono što jeste i uviđate da su svi, zapravo, vi. To vas približava drugim ljudima. Kada shvatite da nikome niste potrebni, ne osećate odbojnost ni prema kome, niti se koga plašite. To je kao da poletite iz svog tela. Ako sami postanete nepotrebni, bićete tu za svakoga. Poštujte druge. Poštujte njihovo pravo da donose sopstvene odluke. Upamtite da sami odlučujete hoćete li nešto uraditi ili ne. Ako ne želite, ne morate učiniti ništa. Naučio sam da poštujem sve što postoji, baš onakvo kakvo jeste. Više ne vidim probleme. Nepravedan svet, kako ga većina ljudi doživljava, nije ništa drugo do iluzija. Nepravda ne dolazi iz spoljašnjeg sveta. Nepravda potiče iz odluka koje donosimo tokom života. Oni koje smatramo žrtvama nepravde, sami su se, svojim odlukama, doveli u takav položaj. Niko drugi nije odgovoran za otrov u njihovim snovima. Zašto bi san njih kotrolisao? Sami su odabrali šta će sanjati. Bolest koju zovemo paklom nije neizlečiva. Nekada sam se molio. Žalio sam ih. Kako samo pate! Treba im pomoć! Izgradili smo društvo zasnovano na potrebama. Izvan sna, ne postoje ni strah ni potrebe.

Svet postaje prelep ako ga ovako posmatrate. Kada se odreknete potreba, više se ne plašite da ćete biti povređeni. Više nemate očekivanja. Nemate potrebu za granicama. Stapate se sa svime. Ne razmišljate. Blaženi ste, ali ne i nevini. Morate otići dalje od nevinosti, ali pomoću mudrosti, a ne znanja. Ako nemate potrebe, onda ste mudri. Telo umire, mozak umire, ali um nastavlja da živi i posle smrti i oseća kao da je još uvek živ. Mozgu su potrebni šećer i kiseonik da bi preživeo, a umu nisu. Nakon smrti, umu je potrebno neko vreme da primeti da je mrtav. Funkcija uma je sanjanje. Čak i kada spavate, vi osećate kao da imate telo i možete da pričate, a ponekad i primetite da sanjate. Razum će pokušati da vas probudi. Razum prestaje da funkcioniše nakon smrti, i zato nema ko da vam kaže da ste mrtvi. Smrt je pravedan čin. Ako želite da iskusite život, morate sve vreme rizikovati. Ako se plašite da ćete umreti, onda zapravo i niste živi. Da bismo se u svakom trenutku radovali životu, moramo biti svesni da smrt može doći po nas kad god poželi. Smrt je normalna posledica života, deo prirodnog kontinuuma u kojem se ispoljava energija. Ravnodušnost koja dolazi od prihvatanja smrti ne ukazuje na hladnoću ili sterilnost. Naprotiv, tek kada prestanete da očajavate zbog nečeg što ne možete promeniti, možete uživati u svakom trenutku. Kada osoba boluje od neizlečive bolesti, moj je savet da to saznanje iskoristi. Ne preporučujem medicinsku proceduru koja će produžiti patnju. Um ne želi da umre, i zato pušta telo da nepotrebno pati. Bolje bi bilo da ga pusti da umre.

Ako

je osoba do

koje

vam

je stalo teško bolesna ili na samrti,

objektivnost, ali i ljubav, i prihvatite situaciju. To je pravda.

ako

je žalite, uopšte joj ne pomažete. Više ćete

joj pomoći ako zadržite

9. Život posle smrti
9. Život posle smrti

Na početku predavanja Miguel izgovara molitvu, obraćajući se Ocu, Tvorcu univerzuma. On ga moli za dozvolu da koristi svoj glas, oči, ruke

  • i srce kako bi podelio Njega s Njegovom decom. U ovom poglavlju, sastavljenom na osnovu tih predavanja, Miguel govori o temi života posle smrti.

Smrt nije ništa drugo do transformacija. To je puki koncept koji plaši ljude, ali ljudi se plaše kada se suoče s bilo kakvom transformacijom. Strah od smrti obično postaje naročito jak kada ljudsko telo pred kraj života izgubi svest. Telo prestaje da oseća ili diše. Telo je svesno da će biti

uništeno dok se, malo-pomalo, vraćamo Bogu. Ipak, mi pričamo o životu posle smrti, dakle verujemo da ćemo nastaviti da živimo i nakon što telo umre. Ljudi se hiljadama godina bave temom života posle smrti. Odgovori do kojih dolaze protežu se u rasponu od „Sve prestaje" do „Ponovo ćemo živeti kroz reinkarnaciju". Život posle smrti postoji, iako to ne možemo da dokažemo. Ne možemo da dokažemo mnoge stvari, ali ipak znamo da postoje. Da bi opstalo, ljudskom telu je neophodna materijalna energija, koju uzima iz vode, hrane i kiseonika. Snovima, emocijama i umu materijalna energija nije potrebna, pa zašto bi onda bili uništeni? Naš um je živ. Um je načinjen od eterične energije. Um je načinjen od misli. Mi mislimo umom, a ne mozgom. Um poseduje svest. Mozak je oruđe za percepciju. Zahvaljujući mozgu opažamo svetlost i zvuke, koje mozak transformiše u eteričnu energiju. Sve što opazimo ima emocionalnu komponentu. Emocionalna komponenta će stvoriti energiju od emocija, mašte, astralnog uma i snova. Osnovna funkcija mozga jeste da transformiše materijalnu energiju u eteričnu. U predivnom procesu, kiseonik i šećer se pretvaraju u emocije. Funkcija uma je da sanja dvadeset četiri časa dnevno. Kada smo budni san ima materijalnu strukturu. Kada spavamo, snovi takođe naizgled imaju strukturu. Kada smo budni, naš um je pod uticajem dnevnih energetskih ciklusa kao što je promena svetla, a taj ritam omogućava umu da se postavi u odnosu na parametre vremena i prostora. Kada spavamo, mi ne primamo energiju iz spoljašnje sredine, ali um sanja slike, uključujući i slike našeg tela. U snovima možemo da govorimo, gledamo, pa čak i da letimo. Dok sanjamo, mi ne primećujemo da spavamo. Dva različita oblika energije pretaču se jedan u drugi. San tokom spavanja nastavlja se na san kada smo budni, samo bez okvira prostora i vremena, i obrnuto. Za jedan sat možemo da sanjamo čitav svoj život, ili možemo da živimo pet ili deset minuta za jedan sat sanjanja. Nešto uspostavlja vezu između unutrašnjeg sna i spoljašnjeg sna. To nešto je razum. Razum je deo uma koji sve pokušava da kvalfikuje i shvati Razum govori: ovo je stv arno, a ovo je nestvarno. Razum stvara iluziju da je san stvaran dokle god san ima materijalni okvir. Mi u stvarnosti vidimo materijalni okvir. Ne primećujemo da tumačimo stvarnost prema snu u kojem smo u datom trenutku. Tumačeći san, mi režiramo sopstveni film. Pošto se naše tumačenje ne razlikuje od tumačenja drugih koji su prisustvovali istoj interakciji,

zaključujemo da smo svi sanjali zajedno. Um je živ. Ako razmišljate o sebi kao o telu ili umu, um će se plašiti smrti. Um se plaši da će, kada telo i mozak umru, život biti gotov i da on neće više biti svestan, ali to nije tačno. Dok sam studirao medicinu, doživeo sam saobraćajnu nesreću. Autmobil je bio potpuno uništen. Video sam sebe kako spavam naslonjen na volan. U tom trenutku bio sam izvan svog tela i shvatio sam da ja nisam telo. Bio sam potpuno uzdrman shvativši da ono što sam mislio da je zapravo nije bila stvarnost. Znao sam da sam živeo u iluziji. Imao sam mnogo ciljeva u to vreme. Za samo godinu dana trebalo je da postanem lekar. Plašio sam se da napuštam realan svet, ali to nije bilo tačno. Moja predstava o stvarnosti se promenila. Od tog trenutka znam da nismo završili kada telo umre. Nakon nesreće počeo sam da proučavam svoje snove, pošto mislim da je ono što nam se dešava posle smrti slično snu. Pošao sam od pretpostavke da je stanje smrti veoma slično onom što se dešava kada sanjamo. To je potpuno tačno. Telo umire a um nastavlja da sanja. Kada spavamo i sanjamo, mozak nam je potpuno isključen. Razum primećuje da sanjamo i pokušava da probudi mozak. Posao mozga je da kaže: ovo je stvarno a ovo nije stvarno. Razumu je uvek potrebno da se zakači za materijalni okvir. Materijalni okvir omogućava razumu da se oseća bezbedno. Bez njega, razum nema nikakvu potporu. U stanju smrti, interakcija između razuma i mozga nije moguća. Bez tela, razum ne može da probudi mozak i ostvari vezu sa materijalnim okvi- rom; ipak, bez mozga, um nastavlja da sanja. Um zadržava sve informacije o našem identitetu i sećanjima. On nastavlja da funkcioniše iako je dotok energije presećen. Um ne prima novu emocionalnu energiju od mrtvog mozga, ali je i dalje vezan za njegova sećanja. Um iznenada postaje svestan svog stanja smrti, i to može biti šok. Mnogi umiru a da toga nisu svesni. Mnogi koji žive u svojim telima nisu svesni da su mrtvi. Oni koji ostaju u paklenom snu, sa stanovišta Tolteka jesu mrtvi. Znamo da je sve što postoji Bog. U paklenom snu, mi sanjamo da nismo Bog. Stvorili smo Boga koji je superioran u odnosu na nas. Bog kojeg Smo stvorili oslobađa nas odgovornosti da budemo ono što jesmo, i odmerava svakom od nas porcije straha i kazne. Dan kada se čovek koji sanja probudi i postane Bog, isto je što i Vaskrsenje. Najpre moramo postati svesni da smo mrtvi. Tek onda možemo da se probudimo. Miguel je otkrio da su stari Tolteci znali da um nastavlja da sanja posle smrti. Plašili su se da će umreti i da će se košmar nastaviti, ali nisu bili sigurni koliko će košmar trajati. Usredsredili su se na to da kontrolišu san dok su živi, kako dnevni tako noćni san. U tome je njihova mudrost. U suštini, otkrili su da je sve što um opaža san. Tolteci su znali da um nije večan. Um će na kraju umreti i vratiti se duhu, ili nameri, ali um nastavlja da sanja i da se menja mnogo godina nakon smrti mozga. Kada um konačno umre, to je kraj i za san. Ovaj interval u kojem um nastavlja da sanja objašnjava mnoge paranormalne fenomene. Kada shvatimo proces umiranja, shvatićemo i zašto ljudi čuju duhove i vide predmete koji se, naizgled, kreću pod uticajem njihove volje.

Umreti znači osloboditi se tela, što podrazumeva i raskidanje veze između uma i razuma. Rezultat smrti je cepanje sna na dva dela. Um nastavlja da sanja unutrašnji san, ali više nije u vezi sa spoljašnjim snom. Iako telo možda nastavlja da funkcioniše kroz proces raspadanja, um gubi svoju vezu sa razumom. I Telo je ljudsko biće i um je, takođe, ljudsko biće. Oni su povezani razumom. U trenutku smrti, um preuzima odgovornost za sebe. U suštini, život koji živimo je iluzija. Sreća za kojom žudimo takođe je iluzija. Ona je duh. Možda na trenutak osetimo sreću, ali taj trenutak brzo prođe zato što sreća ne dolazi spolja. Sreća je stanje uma, kap i patnja. Ona može doći samo iz našeg ličnog sna, a ne iz materijalne stvarnosti. Naš uspjeh i sreća zavise od kvaliteta našeg kvaliteta eteričnog stvarnosti. Ako sanjamo košmar kada umiremo, košmar će se nastaviti sve dok ne otkrijemo da smo mrtvi. Ovo je veoma slično trenutku kada usred košmara shvatimo da spavamo. Desiće se trenutak nakon smrti kada ćemo uzdahnuti: Oh, ja sam mrtav. Nemam telo. Nemam mozak. Više nema ciljeva za kojima sam stremio

  • i bespomoćan sam, zato što me sve ono što sam lično stvorio - strahovi, nezadoljstvo - povređuje." U tom trenutku niko neće biti u interakciji s

nama a da smo toga svesni, sve dok ne otkrijemo kako da kontrolišemo i promenimo san. Verovatnoća da ćemo promeniti san nakon što umremo veoma je mala, delimično zato što će um na kraju biti apsorbovan. San će iščezavati, malo- pomalo, dok unutrašnja energija koju je stvorio naš san ne bude apsorbovana. Košmar se tada završava. Onda dobijamo novo telo, novi mozak, nove roditelje, novo ime i novo okruženje - i počinje novi ciklus. Proces će se nastavljati, iz života u život, sve dok u jednom od tih života shvatimo da je ono što živimo san. Sve oko nas je san smešten u materijalni okvir. Kada toga postanemo svesni, ponovo dobijamo priliku da promenimo košmar u prijatan san.

Od tog trenutka postajete živi. Imate izvanredne izglede da ćete promeniti san. Samo treba da postanete svesni da sanjate, kao i svi drugi oko vas. Jedan jedini opažaj menja način na koji se odnosite prema drugim ljudima. Uviđate da oni sanjaju, ali se vaš san promenio i nastavlja da menja s povećanjem vaše svesnosti. Mi ne sanjamo ni telom ni mozgom već umom, a um će nastaviti da sanja i posle smrti. Smrt gubi svoju moć kada shvatimo da je ono što umire san, a ne onaj koji ga sanja. Mi smo ono što se nastavlja. Iza sna stoji um, a iza uma stoji energija. Svaka energija poseduje svest moć zapažanja i memoriju. Energiju ne opažamo ni očima ni ušima. Energija je živa. U tome je stvar. Ako možemo da opazimo energiju bez našeg fizičkog ja, onda smo blizu izvora postanka. I nauka i religija slažu se da je izvor postanka energija. Energija i Bog su na prvi pogled isto, ali to nije sasvim tačno. Energija je rezultat volje, rezultat namere. Biblija kaže da je bio mraki i da je Bog najpre stvorio svetlost. Nakon toga je stvorio sve ostalo. Sve je stvoreno iz energije, iz svetlosti, uključujući i nas. Mi smo svetlost. Snevač je svetlost. Duša je svetlost. Energija je svetlost. Svaka akcija i reakcija počinje u duhu. Duh je to svojstvo energije koje transformaciju čini mogućom. Duh je čista svest iz koje sve nastaje. On je sama svetlost. On je večan. On se ne može uništiti. Dakle, ako smo svetlost a svetlost je večna. Smrt ne postoji. Smrt je iluzija i postoji samo u snu. Sada shvatamo da nastanak univerzuma nije ništa drugo do san, san namere, san duha, Božji san. Ako se Bog probudi, sve će nestati. On je vrhovni snevač. On je svuda zato što je sve energija a energija se transformiše iz trenutka u trenutak. Zašto bismo se plašili smrti ako smo svesni ovoga? Telo je puka građevina nastala iz Božje namere. Građevina od svetlosti je svetlost. Mi nisi Mozak. Nismo srce. Mi smo ono što naše srce tera da kuca. Mi smo svetlost. Mi smo život. Život koristi sve te instrumente da bi opažao, transformisao se, izražavao, živeo i umro.

Kada telo umre, mi nastavljamo da opažamo uz pomoć drugog oruđa. Um umire, a mi i dalje opažamo, čak i bez oruđa, zato što smo svetlost. To je Isus mislio kada je rekao: „Ja sam svetlost. Ja sam onaj koji daje život zato što sam večan. Ovo nam poručuju i Tolteci. Postoji samo jedna poruka, zato što postoji samo Jedno, u svim stvarnostima, svim univerzumima. Ako to shvatimo, možemo da shvatimo sve. Ako se usredsredimo na nameru, shvatićemo. Miguel nas podseća da je Isus u Bibliji rekao: „Ja umirem svakoga dana", što je u saglasju s toltečkim konceptom da postoji samo transformacija.

Smrt je transformacija i neprestano se dešava. Svaki prošli trenutak je smrt. U svakom trenutku, mi imamo mogućnost da živimo u sadašnjosti. Prošlost ne postoji. Budućnost još nije došla. Ja sve vreme umirem. Prilagođavam se svakoj promeni u snu o životu. Svakodnevno umirem zato što nisam vezan za ono što se desilo u prošlom trenutku. Ostavljam za sobom prošli trenutak, i to me čini slobodnim. To je ono što nazivamo toltečkim putem, ili prihvatanjem smrti. Kada prihvatimo smrt, mi živimo samo za trenutak. Oni koji nisu prihvatili smrt, žive u prošlosti ili budućnosti dakle propuštaju sadašnjost. Sa stanovišta Tolteka, oni su mrtvi. Pouka koju treba izvući iz Isusovog vaskrsenja jeste da trebate živeti sada, neopterećen teškoćama iz prošlost.

  • Anđeo smrti

Postoje Anđeo smrti i Anđeo života, koji nas uče da treba intenzivno proživeti svaki sekund života. Anđeo smrti čisti krhotine zaostale od života. Pokušajte da zamislite, kaže Miguel uz osmeh, da su vam kod kuće svi bivši ljubavnici. Šta biste radili s njima? Anđeo smrti ih odnosi kako biste imali prostora za nekog ko tek treba da dođe u vaš život. Zamislite da se sve što ste u životu posedovali nalazi u vašoj kući, pa čak i igračke iz detinjstva i svaka stvar koju ste ikada bacili. Ako pođete od koncepta Anđela smrti, shvatate da vam zapravo ništa ne pripada. Sve pripada Anđelu smrti. Možemo da koristimo neke stvari i uživamo u njima, ali ih ne posedujemo. Kada nešto izgubimo, manje ćemo patiti ako znamo da ga ionako nikada nismo ni posedovali. Putujuća svetlost, lišena pritiska posedništva i odgovornosti, čini nas sposobnim da budemo srećni u svakom trenutku. Isus je doneo nemo znanje na svet pre dve hiljade godina, ali mi tek sada uviđamo da ne moramo ostariti. Ako umremo ovog trenutka, možemo transformisati svoje telo. Vreme staje. Prostor staje. Možemo biti na više mesta u isto vreme.

Sve postoji s razlogom, uključujući i cklus života ljudskog tela. Data vam je mogućnost da zaista uživate u ovom univerzumu dok ste živi. Ideja da ćemo večno živeti u ovom univerzumu sprečava nas da iskusimo i univerzume, koji mogu biti podjednako lepi kao ovaj. Smrt, transformacija ovog stanja u životu u neki drugi oblik, predstavlja proces koji savršeno funkcioniše. Nema razloga da se menja. Kada prestanete da se vezujete za svoje telo, bićete svakog trenutka spremni da ga napustite. Treba da volimo svoje telo, da ga poštujemo i slavimo, ili ne treba da budemo vezani za njega niti da se poistovećujemo s njim. Živeći svaki trenutak kao da vam je to poslednja prilika da uživate u ovom univerzumu, dajete životu posebnu čar. Bilo koji korak da napravite, možete razmišljati o njemu kao o pitanju života ili smrti. Koncept Anđela smrti pomaže vam da kontrolišete san kada ste budni. Ako se sprijateljite s Anđelom smrti, oslobodićete se najvećih ljudskih strahova. Ako nemate šta da izgubite, sve se menja. Možemo da živimo samo radi zadovoljstva. Svaki dan nam može doneti vrhunsko zadovoljstvo ako postanemo svesni svog disanja. Možemo da uživamo u svakom svom postupku u snu ako znamo da je Anđeo smrti stalno iza nas i apsorbuje svaki trenutak. Svest o tome je ljubav. Život može biti neprestana meditacija. Postoji formalna meditacija, o kojoj će biti reci u sledećem poglavlju, ali postoji i neformalna meditacija, koja se može sprovoditi u svakoj prilici.

  • Meditacija

Možete da meditirate zatvorenih ili otvorenih očiju. Razmišljanje je jedan vid meditacije. Živi ste. Možete stalno biti u stanju blaženstva. Možete učiti druge da meditiraju i dostignu to stanje. To će im pomoći da postanu svesniji i stvore prijatan san, umesto košmara u kojem žive. U meditaciji, prvi korak je da odvojite um od ostalih telesnih organa. Drugi korak je da uđete u svoj um, dušu i duh. Jedan od nusprodukata meditacije jeste prekidanje sna i oslobađanje namere. Namera može da napravi čuda. Meditacija postaje način života. Ona je molitva. Ona je jedan od najdelotvornijih metoda za pročišćavanje uma. Nije jedini metod, ali je među moćnijim i najjednostavnijim. Meditacija vam daje kontrolu i svest o veličini vašeg ega. Kada u stanju blažene meditacije stvorite divan san, vaše će se oči promeniti i svuda ćete opažati ljubav. Između vas i vaših postupaka postojaće uzajamna ljubav u čistoj meditaciji, možete biti budni i izražavati ljubav prema svetu. Ljubav primećuje ljubav. Ovo je raj na Zemlji, transformacija ne mora da čeka na smrt. Može se desiti ovde, u životu, zahvaljujući našoj nameri.

Meditacija tokom jela
Meditacija tokom jela

Nije važno šta stavljate u usta. Nije važno da li ste vegetarijanac ili ne, i dalje možete voditi meditativan život. Uzmite hranu koju ćete jesti. Stavite je u usta. Zatvorite oči. Dobro sažvaćite hranu. Osetite svaki ukus. Biće kao da, slušajući muziku, čujete svaki instrument u orkestru. Svaki ukus je živ. Hrana vam pruža toliko zadovoljstva da je nalik na najlepši ljubavni čin. Sve što jedete biće promenjeno vašom ljubavlju. Ovo je ritualni pristup svesnom jedenju. Zadovoljiće vas sasvim mala količina hrane. Ako zvukom izražavate zadovoljstvo dok jedete, to će dodatno uvećati vaše zadovoljstvo i ojačati vašu vezu s hranom. Isti pristup možete primeniti na mnogo šta što radite tokom dana, kao, na primer, tuširanje. Mnogo dobijamo ako uživamo živeći u svom telu i vodimo računa o njemu.

Svedok Miguelovog bliskog susreta sa smrću od Dejvida Dibla
Svedok Miguelovog bliskog susreta sa smrću
od Dejvida Dibla

Dejvid Dibl je Miguelov učenik, saradnik i prijatelj, koji drži predavanja kako promeniti posao pomoću toltečkog nemog znanja i principa apsolutnog kvaliteta. Na zajedničkom putovanju na Havaje, leta 1994. godine, prisustvovao je Miguelovom susretu sa smrću. Evo kako opisuje taj događaj:

Miguel je planirao da odvede grupu učenika na Havaje, s ciljem da obiđu neke energetske tačke na ostrvima. Moja žena Linda i ja želeli smo da krenemo s njim, znajući da bi to bilo veliko i poučno iskustvo. Međutim, u to vreme nismo bili pri novcu. Pošto sam ja radio prekovremeno, Linda je razmišljala o tome da krene na put bez mene. Odlučila je da uradi ono što se do sada ispostavilo najpametnijim. Pitala je Miguela za mišljenje. Kao i obično, dobili smo odgovor koji nismo očekivali. Miguel je smatrao da bi trebalo oboje da pođemo s njim. Iz iskustva sam znao da kada Miguel nešto preporuči, najbolje je poslušati ga. Uz dosta rezerve, izvukli smo svoje havajske košulje i sandale i rešili da pođemo na put. Nismo mogli ni da zamislimo šta nas očekuje. Jedna od energetskih tačaka koje smo planirali da obiđemo na Mauiju bio je vulkan Heleakala, najveći neaktivni krater u svetu - obima preko dvadeset milja i dubine tri hiljade stopa. Rub kratera, koji je gotovo uvek zaklonjen ogromnim belim oblacima, nalazi se na visini od preko deset hiljada stopa iznad kristalno prozirnih havajskih voda. Kada sam pogledao sa ivice u dubinu kratera, prva asocijacija bile su mi slike s Meseca - sve je bilo crno, nazubljeno, beživotno. Osetio sam nelagodnost kada smo krenuli da se spuštamo tragom koji je ostavila lava do dubine od oko pet milja u tu zastrašujuću utrobu sveta. Stigavši na dno glavnog kratera, naišli smo na drugi manji krater, dubok oko osamdeset stopa, sa stazom koja se veoma strmo spuštala u

dubinu. Miguel me je pitao mislim li da bi trebalo da se spustimo u krater, a meni je samo izletelo: „Ne, Miguele, mislim da ne treba da silazimo dole." Bio sam iznenađen sopstvenom reakcijom, pošto inače nisam tako oprezan. Miguel je ipak krenuo da se spušta. Duboko sam udahnuo vazduh i krenuo za njim. Pored toga što je bila uska, staza je bila od smrvljene lave koja se ponašala kao pesak, i bilo je vrlo klizavo. Znao sam da će biti teško popeti se nazad uz stazu, na ovom mestu gde sve kao da nastoji da vas odvuče u ponor. Čak sam rekao Miguelu da me ovo mesto podseća na ogroman mravinjak u kojem bi mi bili mravi. Pridružilo nam se još nekoliko učenika i počeli smo ceremoniju. Ceremonija je prilično naglo završena kada je Miguel rekao da je vreme da pođemo. Neki su zastali da pronađu kamen koji bi poneli za

uspomenu. Miguel je počeo da se penje, a onda se okrenuo ka meni i rekao: „Pozovi ostale. Moramo što pre otići odavde. Nastavio je da se penje, a ja sam se vratio po ostale.

Kada sam se konačno popeo, zatekao sam Miguela kako leži na velikoj steni na vrhu malog kratera. Pokazao mi je rukom da mu priđem jer hoće nešto da mi kaže u poverenju. Znao sam da nešto nije u redu. Lice mu je bilo belo kao kreč i mučio se da dođe do daha. Od onoga što mi je rekao sledila mi se krv u žilama.

I Miguel mi je šapnuo sledeće reči: „Dejvide, ne plaši se. Imam srčani udar. Boli me u grudima i levoj ruci. Moram otići sa ovog mesta inače ću umreti. Ne smeš nikom drugom reći za ovo, pošto će se uplašiti. Ako uspem da stignem do Gaje, ona će mi pomoći. Pokušao sam da izlečim sam sebe, ali na ovom mestu nemam energije. Moramo otići odavde." Zapljusnuo me je talas straha kada sam shvatio šta mi je upravo rekao. Pitao sam ga šta želi da učinim. Rekao mi je da mu pomognem da izađe iz kratera kada malo povrati snagu. „Iako možda nećemo uspeti, moramo da pokušamo." Prešli smo zajedno najneverovatnijih pet milja u mom životu.

Većina naših saputnika odmakla je daleko ispred nas, tako da nisu znali šta se dešava. Ostali smo samo pet žena i ja da pomognemo

učitelju kada je toliko posustao da više nije mogao da hoda. Žene su brzo shvatile da je Miguelu veoma loše. Morao je da stane, sedne i odmori se na svakih stotinak koraka.

Svaki put kada bi Miguelu pozlilo žene bi se okupile oko njega, uhvatile ga za ruke i stopala i slale mu ljubav i energiju, moleći se za njegov život. Ja sam privlačio energiju Sunca i usmeravao je ka Miguelovom srcu. Na oko pola puta uz stazu, Miguel je stao, seo i zagledao se u crnu prazninu kratera. Bio je beo kao oblaci koji su lagano plovili plavim havajskim nebom. Bio je leden i znojav u isto vreme. Disao je plitko i nepravilno. Moj ućitelj je umirao. Kada sam ga pogledao u oči, osetio sam nešto što me je zauvek promenilo. Osetio sam njegovu ekstazu Osetio sam njegov blagoslov i ljubav. Moj strah od smrti i njegov i moj, nestali su. Sedeo sam blažen s Miguelom i pet divnih žena, koje su postale živi anđeli. Iz sjajnih i zahvalnih očiju izbijala je samo ljubav, dok od straha i očaja nije bilo ni traga. U Miguelovo lice ponovo je počela da se vraća boja. Nastavili smo da hodamo i obuzela me je snažna želja da „izguram" Miguela iz kratera. Jednu ruku sam podigao ka Suncu a drugu stavio na Miguelova leđa. Rekao sam mu da se osloni na moj dlan i pusti me da ga guram uz stazu. Hodanje je iznenada postalo manje naporno za Miguelovo telo i srce. Kada smo se približili izlazu kratera, Miguelu je energija počela da se vraća. Onda je izjavio da nam ni po koju cenu neće dozvoliti da ga odvedemo u bolnicu. Iako je nekada radio u Meksiku kao lekar i hirurg, Miguel je znao da će se mnogo brže izlečiti pravilnom upotrebom energije, nego bilo kakvom intervencijom koju bi preduzeli u bolnici. Dve nedelje nakon srčanog udara, Miguel je bio potpuno zdrav.

Učitelj mi je pokazao da nemam čega da se plašim kada je reč o smrti ljudskog tela. U planetarnom snu postoje rođenje, smrt i „život" u paklu između njih. U starom snu, u koje je sve u znaku straha, roditi se znači umreti i očajavati. Izvan sna postoji samo večna ljubav, ljubav koja je tako potpuna da predstavlja drugo ime za Boga. Ona je takođe i drugo ime za vas, vaše pravo ime.

Gajina vizija tokom Miguelovog srčanog udara Mi smo jaja. Otkrila sam da je proces reprodukcije isti
Gajina vizija tokom Miguelovog srčanog udara
Mi
smo jaja. Otkrila sam da je proces reprodukcije isti u čitavom univerzumu. Sve se stalno reprodukuje, kako gore tako dole. Univerzum je
jaje ispunjeno svim oblicima energije koji postoje u ovom snu što nazivamo životom.
Na Havajima, dok je Miguel imao srčani udar u krateru, ja sam bila gore na stazi. Materica mi se zgrčila i pala sam na stenu. Tačno preko
puta ugledala sam žleb u steni. Podigavši pogled ka Suncu, osetila sam kako energija prolazi kroz mene, kroz taj žleb i odlazi ka nebu.
Porodila sam svu tu energiju
...
na tom mestu. Rodila sam jaje energije za Miguela.
Kada umremo, dobijemo krila
Kada umremo,
mi
smo kao zmija,

koja gamiže po prašini, prašini emocionalnog bola. Ali kada se probudimo, otvorićemo božanska krila, postaćemo pernata zmija, i odletećemo u raj - Kvecalkoatl.

10. Obredno umiranje u Teotihuakanu
10. Obredno umiranje u Teotihuakanu

Miguel Anhel Ruis

Na jednom od svojih prvih putovanja u Teotihuakan sanjao sam jedan san na platou ispred Kvecalkoatlovog hrama. Učenici koji su pošli sa mnom bili su zauzeti ritualom koji sam im naložio da izvedu. Sedeo sam sam na „Paklenom ostrvu“, koje se nalazi u centru platoa. U mom snu, bio sam sa starcima koji su mi često dolazili u snove. To su bili mršavi, sedokosi Indijci. Video sam čoveka na samrti. Bio je sa mnom. On je bio jedan od vodiča mojih snova. Njegov učitelj mu je pomagao da umre. Učitelj je istovremeno video mesto gde smo bili i mesto nakon smrti. Čuo sam ga kako govori o vremenu i Anđelu smrti. Učitelj je objašnjavao čoveku na samrti kako će transcendirati samo ako se sasvim preda Anđelu smrti. Sada pati samo zato što se opire Anđelu smrti. Ovo važi za sve nas. Patimo samo zato što se plašimo da ćemo izgubiti ono što jesmo i ono što imamo. Učitelj mi je rekao: „Dolazi čas. Ovo je poslednji put da si ovde u ljudskom telu. Ipak, moraš dovršiti sve što ti je ostalo u ovom snu o životu. Anđeo smrti će se vratiti u tačno određenom trenutku da te odvede u susret tvojoj sudbini, ali poslaće ti glasnika, a to će biti neko poput tebe, ko se potpuno predao i ušao u raj da bi pojeo voćku večnosti. To će biti kao brak sa Tvorcem