You are on page 1of 10

THEORIA 1 BIBLID 03512274 : (2008) : 51 : p.

55-64

UDK 168.52:2 165.321:2 Pregledni !lanak Review Article

Zoran Stoki! EMPIRIJSKA NAUKA NASPRAM RELIGIJE

APSTRAKT: Odnos nauke prema religiji nije mogu!e razumeti ako se u tu sliku ne uklju"e, pored epistemolo#kih, i sociolo#ki elementi vezani za nedespotsku kulturu zapadnih gradova. Zatim u ovom radu se dalje pokazuje da nauku od religije najbolje mo$emo da razgrani"imo ako u fokus postavimo pojam uspe#nosti predvi%anja, a naro"ito uspe#nost smelih, neo"ekivanih predvi%anja novih "injenica, koje se ili nisu ni naslu!ivale, ili su bivale opovrgavane u prethodnim ili rivalskim teorijama. Njutnova teorija, Ajn#tajnova teorija ili, na primer, teorija kvantne mehanike vodile su ka novim "injenicama; teorija religije pokazala se kao teorija potpuno nesposobna da daje pouzdana predvi%anja novih "injenica, kako u dru#tvenim tako i u prirodnim naukama i $ivotu uop#te; #tavi#e, neprestano je kaskala iza "injenica i poku#avala da uhvati korak sa njima. KLJU&NE RE&I: nauka, religija, epistemologija, gradovi, despotija, univerzitet.

Ali ako ho!emo da ostanemo ljudi, onda postoji samo jedan put, put u otvoreno dru"tvo. Moramo kora#ati dalje u nepoznato, u neizvesno, u nesigurno, i upotrebljavati um koji nam je dat kako bismo, upravo onoliko koliko to mo$emo, planirali za oboje: ne samo za sigurnost, ve! i za slobodu. Karl Poper

Pouzdanost predvi%anja budu!ih doga%aja jeste onaj razlog koji empirijsko nau#no znanje uzdi$e danas do najpo"tovanije vrste znanja.1 Magija, astrologija, religije, marksizam jesu sistemi koji su se pokazali potpuno nepouzdanim u predvi%anju budu!ih doga%aja i tu je po#etak i kraj pri#e. A tu pouzdanost empirijska nauka je postigla zahvaljuju!i svojoj novoj epistemologiji, zahvaljuju!i svom nedogmatskom metodu, kriti#kom metodu traganja za gre"kama i eliminacije gre"aka u slu$bi traganja za istinom. Neopovrgljivost nije vrlina teorije ve! njena mana. Lako je obezbediti verifikaciju za svaku teoriju (nau#nu ili nenau#nu) te"ko je re"avati na"e brojne probleme i davati pouzdana predvi%anja.
1 O tipovima znanja pogledati, na primer: B. Rasel, Problemi filozofije, Beograd, 1980, st. 74, ili D. Hemlin, Teorija saznanja, Nik"i!, 2001, st. 101. Tokom vekova znanje je zna#ilo dokazano znanje dokazano bilo snagom uma, ili svedo#anstvom #ula; to je bila tradicionalna epistemologija. Me%utim empirijsko nau#no saznanje jednostavno nije saznanje u smislu uobi#ajene upotrebe re#i znanje. Dok znanje u smislu znam pripada onome "to mo$emo nazvati svetom subjekata, empirijsko nau#no saznanje, o kome je ovde, u radu, re#, pripada svetu objektivnih problema i objektivnih argumenata. Pogledati: K. Poper, Objektivno saznanje, Beograd, 2002, st.103.

56

Zoran Stoki!

Bilo je mnogo poku"aja da se nauka i religija razgrani#e. Jedni su, na primer, isticali simboli#ki i alegorijski karakter religije, a matemati#ki karakter nauke; drugi su, pak, poku"avali da to razgrani#enje izvedu u sferama logike; tre!i su uvodili kategorije smisla i besmisla... Me%utim, svi ti poku"aji ostali su polovi#ni. Danas znamo da i nauka i religija po#ivaju na verovanju, s tim "to prva vodi ka znanju, a druga ne, a razlog tome nalazimo u ravni epistemologije. Da bismo mogli da razumemo razli#ite epistemolo"ke mustre, moramo se osvrnuti na dve veoma razli#ite vrste tradicije iz kojih religija i nauka proizilaze. Na$alost, $ivimo u vremenu specijalista, a to !e re!i onih koji nisu u stanju da sagledaju unutra"nju fiziologiju nauke, niti i"ta znaju o istorijskim uslovima njenog nastanka: ne razumeju da se savremena nauka nikada ne bi razvila bez odre%enih istorijskih uslova koji su joj pogodovali i koji su se sticajem slu#ajnih okolnosti stvorili u srednjem veku na Zapadu. Funkcija tradicije jeste, izme%u ostalog, da unosi red i da omogu!ava racionalno predvi%anje u socijalnom svetu u kome $ivimo. Esenciju jedne tradicije #ine njene vrednosti, norme i pogled na svet. Pogled na svet mora biti takav da mo$e davati klju# za logi#ko obja"njenje takore!i beskona#nog niza pojava sa kojima se suo#avamo. Pogled na svet, koji, iako nije skup svih znanja ve! samo njihova okosnica, ne samo da nam daje odgovore na krajnja pitanja, nego istovremeno predstavlja epistemolo"ku bazu za na#in razmi"ljanja i delovanja koji je dominantan u jednom dru"tvu, u jednoj kulturi. Tako, na primer, pogled na svet u Indiji po#iva na poretku riti, kasnije bramanu, koji je op"te na#elo svega; svemir traje, stvara se i razara, i to se sve odvija u odre%enim ciklusima; sve u svetu ima odre%eno mesto. Osnovu kineskog pogleda na svet #ini stav da je sve svrhovito, budu!i da postoji jedinstvo svemira i bo$anstava; samim tim i dr$ava, i porodica, i pojedinac pro$eti su svemirskim redom, moralnim zakonima neba, koje #ovek dobija ra%anjem. Vrednosti i norme koje je kasnije, na primer, razvio Konfu#ije, strogo po"tuju generalne smernice kineskog pogleda na svet. Za odr$avanje svemirskog poretka na zamlji, po Konfu#iju, izme%u vladara i podanika, izme%u oca i sina, izme%u mu$a i $ene moraju da vladaju odnosi pot#injenosti i privr$enosti, tj. hijerarhije. Sli#no tome, tvrdi on, $ivot seljaka je uzoran jer je bli$i prirodi, za razliku od, na primer, trgovca, #ije je zanimanje neprirodno. Kao prirodna posledica takve duhovne klime, u Kini se sa zavr"etkom prve faze feudalizma nije razvio trgova#ki i industrijski kapitalizam, ve! se razvio novodespotski sistem. Sa$eto re#eno, najmanji zajedni#ki sadr$alac starih agrarnih despotija poput Kine, Indije, Egipta, Mesopotamije, kao i novijih poput Vizantije ili Otomanskog carstva, bio je jednocentri#ni piramidalni sistem, u kojem je uvek bilo: faraon i narod, odn. sultan i narod itd. Te su dr$ave bile nerazru"iva carstva dogmatske svesti. Njihova etika zasnivala se na ideji li#nog i sigurnog znanja, tj. na ideji autoriteta kao vlasnika apsolutne istine (a to je mogao biti samo faraon, sultan itd.), bilo kakva gre"ka nezamisliva je i nedopustiva. Zato je imperativ takve stare despotske etike morao biti zata"kavanje gre"aka i one se ni po koju cenu nisu smele priznati, jer bi u suprotnom neminovno vodile ka naru"avanju autoriteta. Jasno je da

Empirijska nauka naspram religije

57

je takva duhovna klima nespojiva sa liberalnim gra%anskim dru"tvima i modernom naukom. S druge strane, baklju nau#ne tradicije (kriti#ki stav prema mitovima, religijskim istinama i tsl. stav da se o svemu mo$e argumentovano raspravljati), tradicije stvorene u anti#kim gradovima, evropski su gradovi preuzeli u XII veku i ona tada po#inje da silazi u svakodnevni $ivot, na ulice, me%u gra%ane. U tim gradovima Boga vi"e ne tra$e neposredno, kao u vizantijskoj manastirskoj duhovnosti, ve! kroz #oveka i svet, kroz rad. &ak i pre XII veka, u doba karolin"ke renesanse, prvi put od Antike, zanatske delatnosti su u evropskim gradovima dobile nau#ni status. Da li se tome treba #uditi? Ni najmanje, ako se zna kakvo su mesto zauzimali kova#ki i kujund$ijski zanat u germanskoj mitologiji, ili ako se prate sage o galskom bogu ve"tina i zanata, Merkuru. Ako se ta varvarska tradicija jo" ispreplete sa jednom od ideja hri"!anskog u#enja po kojoj ako ko ne!e da radi da i ne jede (Pavlova poslanica Solunjanima), onda se nau#ni status zanatskih delatnosti, u takvoj klimi, #ini nekako prirodan. Nau#na i intelektualna promocija rada i tehnike u doba karolin"ke renesanse oslanjala se, zna#i, jednim delom na obi#aje varvarskih naroda koji su tada nastanjivali Zapadnu Evropu, jednim delom na hri"!anske teologije rada, a jednim delom na dostignu!a koja su ve! bila stvorena u antici. Naime, u doba Karla Velikog uveliko se umno$avaju traktati Vegecija o tehnici i tehni#kim napravama u anti#kom svetu. Dalji $ivot novostvorene ideologije rada mo$e se pratiti, na primer, na portalima gotskih katedrala, gde se, pored figura likova iz Svetog pisma, pojavljuju i statue, bareljefi i vitra$i koji prikazuju radnike na najrazli#itijim poljoprivrednim i zanatskim poslovima. U katedrali Svete bogorodice u Semiru na vitra$ima uop"te nema scena iz $ivota svetaca, ali je zato na njima, do najsitnijih detalja, prikazan proces pravljenja sukna. Na vitra$ima u 'artru, pak, kao da imamo svojevrsno pore%enje izme%u svetaca i zanatlija.2 Zatim, dok je vizantijski svet nastavljao, na primer, da u svojim kalendarima kopira anti#ku alegorijsku ikonografiju sa vi"e lica, kalendari u doba karolin"ke renesanse sami za sebe svedo#e o novom pogledu na svet. U tim se kalendarima koristi realisti#ko prikazivanje samo jednog lica, koje obavlja samo jednu poljoprivrednu delatnost u skladu sa teku!im godi"njim dobom. Prilago%avanje racionalizaciji rada bila je slika kulturne prekretnice podstaknute novim dru"tvenoekonomskim potrebama. U istom cilju, Karlo Veliki je #ak i mesecima u godini dao nova imena u funkciji poljskih radova. Ali, osim "to je glorifikovala organizovan poljoprivredni rad3, karolin"ka renesansa je, dakle, prva u istoriji kulture stvorila pojam artes mechanicae. Podaci o tome mogu se na!i u Svadbi Merkura i Filologije od Keplera4 iz 859. godine.
2 3 E. Mle, L'art religieux du XIIIe sicle en France, Pariz, 1925, st. 65. Ta nova ideologija rada nalazi se i u izvesnom broju pesama koje obra%uju temu radova po mesecima, i to posebno u pesmi De duodecim mensium nominibus, signis, aerisque qualitatibus iz 848. godine od Vandalberta od Prima. Te pesme nam pru$aju sliku o $ivotu u Renaniji IX veka, o tehni#kim naprecima na selu, o kojima najbolje svedo#i pojava drugog oranja u prole!e, od februara do marta. (. le Gof, Za jedan drugi srednji vek, Novi Sad, 1997, st. 118.

58

Zoran Stoki!

Bio je to trenutak ra%anja ideje o tome da mehani#ke ve"tine nisu prirodno uro%ene, nego da dolaze od ljudskog razmi"ljanja, te su stoga nau#nog ranga. Tako u srednjevekovnim zapadnim gradovima mehani#ke ve"tine ne samo "to su imale ekonomski i nau#ni zna#aj, ve! su postajale i izvor moralnog zadovoljstva. Majstor koji izra%uje remek-dela zanatstva, u#vr"!uje svoje pravo na #lanstvo u cehu i, istovremeno, u#vr"!uje i svoj li#ni ugled, dru"tveni polo$aj, pripadnost korporaciji.5 U tom povezivanju teorije i prakse u XII i XIII veku, na primer, prednja#ili su hirurzi i opti#ari. Anti#ki svet je postavio mnoge stvari, me%utim, ka$e Rod$er Bekon, nije dovoljno razmi"ljanje, ve! i iskustvo i dodaje: $elim da se bavim osnovama eksperimentalne nauke, jer bez iskustva se ni"ta ne mo$e dovoljno saznati. Plima tehni#kog i nau#nog empirizma zapljusnula je, zna#i, evropske gradove. Sveto pismo nije vi"e smatrano jedinim izvorom istine. Empirijske nauke i gra%anska prosve!enost postaju jedna te ista stvar, nau#ni metod i demokratske forme $ivota u evropskim gradovima od tada su nerazmrsivo isprepletene. Sada, po"to smo na na"u sliku nabacili dovoljno osnovnih boja, vreme je da na"e figure zadobiju i svoje prve jasne obrise; krenu!emo ka osnovnim zaklju#cima koji se mogu izvu!i iz egzistencije dve tako razli#ite epistemologije zasnovane na dve tako razli#ite tradicije. Bifurkacionu ta#ku, od koje je po#elo da se kristali"e to dvojstvo o kojem govorimo, vremenski mo$emo smestiti u drugu polovinu XII veka, a dva kraka te svojevrsne ra#ve #inili su, s jedne strane, manastiri i, s druge, gradski univerziteti. Naime, tu drugu polovinu XII veka karakteri"e nagli razvoj raznovrsnih "kola u gradovima, koji gotovo u potpunosti zamenjuju manastire kao sredi"ta sticanja znanja. Manastirska kultura je isklju#ivo #uvala prethodna znanja, a njen strogo pasivan odnos prema saznanju bio je na gradskim fakultetima preokrenut u aktivno kriti#ko traganje za znanjem; "tavi"e, to traganje je tu postalo va$nije i od samog ste#enog znanja. To traganje nije vi"e zavisilo od neke grupe sve"tenika niti od samo jedne skupine kanonskih tekstova. Ta transformacija iz pasivne manastirske u aktivnu univerzitetsku kulturu dogodila se kao slu#ajni rezultat dugotrajne borbe izme%u crkve, feudalaca, dvora i gradova za prevlast. Samo u takvom zapadnom policentri#nom dru"tvu bilo je mogu!e da se na jednom mestu na fakultetima spoji religiozno, nau#no i politi#ko obrazovanje u jednu dinami#nu celinu. Matrica te nove zapadne duhovnosti, i nove nauke, bili su, zna#i, novi univerziteti. Pariski, sa svojom #uvenom teolo"kom "kolom, jezgro je svih u#ili"ta: prvi kolegijum osnovan je 1180. godine. Despotska monocentri#na dru"tva ostala su uskra!ena za takve institucije kriti#kog mi"ljenja. Isklju#iva funkcija univerziteta kakvi su postojali u despotijama bila je "kolovanje poslu"nog #inovni#kog i sve"teni#kog kadra. No, za razumevanje su"tinske razlike koja je postojala izme%u despotskih (npr. kineskih ili vizantijskih) i zapadnoevropskih univerziteta neophodna je, pre svega, svest o tome "ta je to nau#no znanje. Na$alost, kod nas i dan-danas mnogi, potpuno neta#no, smatraju da se do nau#nog saznanja i nau#ne objektivnosti sti$e tako "to se neki ljudi jednim li#nim
5 A. Gurevi#, Kategorije srednjovekovne kulture, Novi Sad, 1994, st. 305.

Empirijska nauka naspram religije

59

aktom osloba%aju od predrasuda; oni naivno misle da nau#na objektivnost po#iva na mentalnom ili psiholo"kom stavu nau#nika kao pojedinca, na njegovom bri$ljivom radu, pa$nji i nau#nom samoodricanju. Me%utim, problem je u tome "to ne postoji na#in ili metod osloba%anja od predrasuda. Nau#na objektivnost ne zavisi od psihologije nau#nika kao pojedinca, ona nije proizvod nepristrasnosti pojedinih nau#nika, nego je ona rezultat javnog dru"tvenog karaktera nau#nog metoda! Nauka i njen razvoj bitno su odre%eni postojanjem institucija u kojima se mogu voditi slobodna misaona nadmetanja. Jer nauka slikovito iznosi Karl Poper zahteva "to vi"e nadmetanja izme%u hipoteza i "to vi"e strogih provera. A sukobljene hipoteze tra$e zastupnike: branioce, porotu, #ak i publiku. Da bi dobro obavljali svoj posao, ti njihovi li#ni zastupnici moraju da budu organizovani u ustanove, koje treba da budu za"ti!ene zakonom. U krajnjoj liniji, napredak veoma mnogo zavisi od politi#kih #inilaca: od politi#kih ustanova koje obezbe%uju slobodu mi"ljenja.6 Tako je ve! pomenuti Pariski univerzitet jo" 1194. godine dobio od pape prve povlastice, a 1200. godine Filip-Avgust oslobodio je, na primer, pripadnike Univerziteta lai#kog pravosu%a. I nema nikakve sumnje da je za ortodoksnu svest, za svest svetog neznanja, za svest samotni#kog manastirskog Hrista, Pariz tog vremena sve vi"e li#io na %avolju jazbinu. No ipak, za novi urbani otvoreni golijardski duh, koji se stalno pita: mora li se u sve to verovati? te u svojim pesmama i svojim oslikanim rukopisima odgovara da ne mora(!) Pariz je sve vi"e postajao grad-svetionik. Nemaju!i svest o potrebama nove dru"tvene evolucije, ortodoksni su umesto reformi tra$ili povratak isto#nom misticizmu. Nipo"to! odgovaraju golijardi. Zaokupljeni $ivotom i njegovim potrebama, golijardi, siroma"ni lutaju!i studenti, ali prva prava urbana inteligencija a me%u njima posebno Abelar, prvi moderni profesor uspeli su da razviju nezapam!enu kritiku tada"njeg dru"tva i na#ina $ivota. Kritika nije mimoi"la ni crkvu, ni plemi!e, ni seljake. Tako su svadljivi golijardi, ti vitezovi dijalektike, koriste!i se policentri#no"!u zapadnog dru"tva, uspeli da izdejstvuju do tada nezamislivu liberalizaciju organizacije rada na univerzitetu. Takva organizacija rada univerziteta u Vizantiji, ili nekoj drugoj despotiji, bila je nepojmljiva. O novom smeru razmi"ljanja koji je zavladao evropskim gradovima i univerzitetima mo$da najbolje svedo#i Honorije: Nema drugog autoriteta do istine dokazane razumom! Danas je neobrazovani sve"tenik isto "to i plemi! koji ne zna ratovati!.7 I sama teologija po#inje se pozivati na razum, i ona $eli da postane nauka. Ciljevi nau#nog istra$ivanja na zapadnim univerzitetima #ine se umerenijim od ciljeva isto#nih religija ili totalitarnih re$ima koji nude ili name!u neosporne i sveobuhvatne istine. [...] Robovski sistem je sistem onih dru"tava koja zami"ljaju da su ovladala istinom i da je predstavljaju. [...] Zapadnjak negira postojanje istine po sebi: jednostavno, on ne $eli da veruje da jedan #ovek mo$e uistinu do nje

6 7

K. Poper, Otvoreno dru#tvo i njegovi neprijatelji, Beograd, 1993. R. Lopez, Ro%enje Evrope, Zagreb, 1978, st. 169.

60

Zoran Stoki!

do!i.8 Ortodoksni intelektualci prestravljeni su sve ve!im brojem teolo"kih rasprava; jedan od njih, Stefan iz Svete Genoveve, $ali se kako se javno raspravlja skrnave!i svete konstitucije, tajne bo$anstva. [...] Nedeljivo trojstvo je rase#eno i u komadi!e postavljeno na raskr"!a. Koliko doktora toliko gre"aka, koliko skupova toliko skandala, koliko javnih mesta toliko huljenja.9 U#enje na gre"kama, intelektualna skromnost, kriti#ko traganje za istinom10, dakle sve ono "to je bilo izvan mo!i razumevanja dogmatskog mi"ljenja, postalo je novo oru%e eksperimentalnog metoda nadolaze!e nove nauke. O odnosu ortodoksne i kriti#ke svesti ni"ta ne govori tako plasti#no nego kada se uporede respektivni tekstovi iz istog perioda; tako na primer, u jednom vizantijskom tekstu #itamo: Jovan je posedovao pravu nauku i nisu mu bile potrebne ni gramati#ke bezna#ajnosti, ni poznavanje Homerovih brbljarija, niti la$i besednika. [...] On se nije slu$io ni sofizmima, ni silogizmima koji su samo paukova mre$a. Astronomiju, geometriju, aritmetiku smatrao je nepostoje!im stvarima...11 U tekstu sa Pariskog univerziteta #itamo, pak: Sakupio sam 'mirakule' Device, preuzete iz opisa koje sam prona"ao u knji$ari svete Genoveve u Parizu i stavio sam ih u stihove za svoje pariske studente kako bih im pru$io $iv primer. [...] Materijalni predmet ove knjige #uda su svete Device. Me%utim, umetnuo sam i #injenice koje se odnose na fiziku, astronomiju i teologiju. [...] Kona#ni razlog po#iva, naime, u trajnoj veri u Hrista. A ona pretpostavlja teologiju, po"tovanje fizike i astronomije.12 Bog, kao "to rekosmo, nije vi"e bio tra$en neposredno kao u manastirskoj ortodoksnoj duhovnoj praksi, molitvama, izolacijom od sveta i tsl. ve! kroz #oveka i njegova tehni#ka i nau#na znanja, kroz prirodu i svet.13 Po"tovanje fizike i astronomije bio je onaj presudni moment koji je uticao na promenu tretiranja pojma iskustva i kriterijuma istine. Naime, pojam iskustva je za ortodoksnu svest, kao i za Aristotela, bio ne"to "to je vezano za #ulno iskustvo; nova kriti#ka svest svrstavala je iskustvo u eksperimentalnu kategoriju. Sli#no se dogodilo i sa kriterijumom istinitosti. Dok se za staru ortodoksnu svest kriterijum istinitosti temeljio na logi#kim izvodima iz razumljivih principa, za novu kriti#ku svest kriterijum istinitosti je proisticao iz konsekvenci, tj. verujemo u neki iskaz ako iz njega mo$emo izvesti rezultate koji se zatim mogu kontrolisati posmatranjem. Bio je to pravac koji je tra$io razvoj hipoteti#kog i simboli#kog mi"ljenja. Ali, da bi kriti#ko mi"ljenje stvorilo svoj najzna#ajniji produkt novu nauku moralo je do!i do liberalizacije rada na univerzitetu. Ako se prati istorija zapadnih
8 9 10 11 12 13 D. de Rougemont, Zapadna pustolovina "oveka, Beograd, 1983, st. 160, 161, 159. (. le Gof, Intelektualac u srednjem veku, Zagreb, 1982, st. 72. Univerzitetskog intelektualca stvorio je disputatio. Disputa je bila turnir klerika... (. le Gof, op. cit. (1982), st. 109. L. Breje, Vizantijska civilizacija, Beograd, 1976. J. de Garlande, Stella Maris (. le Gof, op. cit. (1982), st. 99. Za stare autore, kao, na primer, za Platona i Aristotela, rad je bio ne"to "to je manuelno, ne"to "to prili#i robovima, a ne slobodnim gra%anima. Sholastika je preuzela ovo u#enje starih, te ni ona nije imala razumevanja za manuelni rad, pa samim tim ni za eksperimentalnu praksu. Me%utim, jedan deo zapadnih sholasti#ara, me%u golijardima i nominalistima koji su se izborili za ideju dvojne istine, bio je zainteresovan za razvoj eksperimentalnih metoda.

Empirijska nauka naspram religije

61

univerziteta, prvo "to se mo$e primetiti jeste to osvajanje, korak po korak, autonomije i slobode. Tako je ve! tokom XIII veka mo! fakultetskih korporacija po#ivala na tri osnovne privilegije: na pravosudnoj autonomiji u okviru crkve, s nekim lokalnim ograni#enjima i ovla"!enjem poziva na papu, na pravu "trajka i otcepljenja, te na monopolu podele fakultetskih zvanja.14 Svaka privilegija dolazila je kao rezultat najrazli#itijih sukoba koji su stalno plamteli izme%u crkvenih i svetovnih vlasti. I crkva i svetovna vlast poku"avaju da pre svega preko beneficija pridobiju profesore da rade za njihovu stvar. Profesori se uspe"no odupiru smatraju!i da je plata koju dobijaju od svojih u#enika najbolji na#in da za"tite svoj integritet nezavisnih intelektualaca. Prednost ovog re"enja je o#igledna: ona daje profesorima slobodu u odnosu na crkvu, vladara, uop"te bilo kog mecenu. Svaki rad, ka$u profesori, ima svoju naknadu, zanatlija prodaje svoje proizvode, za"to da i profesori ne prodaju svoje umne proizvode?15 (Kao "to postoje $uljevi na rukama, tako postoje i $uljevi u mozgu i tsl.) Kako, zna#i, zakon o beneficijama nije prihva!en, crkva, te$e!i da ukine autonomiju univerziteta, poku"ava sa novim re"enjima: sada poku"ava da na univerzitet proturi svoje verne slu$benike dominikance, koji proklamuju ideju o besplatnoj nastavi. Profesori se opet uspe"no brane insistiraju!i na tome da je "kolski $ivot jedan zanat, te da i taj zanat ima svoje ekonomske i tehni#ke zahteve, pa su prema tome dominikanci laici, te im se ne mo$e prepustiti dr$anje nastave; brane se stavom o nespojivosti dvostrukog pripadanja jednom manastirskom redu i jednoj univerzitetskoj korporaciji. Siger16 iznosi bezbrojne argumente u kojima dokazuje da je nauka nespojiva sa dominikanskim siroma"tvom i pustinja"tvom17, te insistira na tome da je podela rada ugra%ena u same temelje specifi#nosti univerziteta. Ukratko, u XIII veku vodila se ogor#ena borba za autonomiju univerziteta u odnosu na crkvenu vlast; nakon krvavih obra#una koji padaju u godinu 1229, pariski fakulteti dobijaju svoju autonomiju 1231; nju je sve#ano priznao Luj Sveti, obnoviv"i i pro"iriv"i privilegije koje je Univerzitetu 1200. godine bio dao FilipAvgust. U Oksfordu, na primer, fakulteti dobijaju prve slobode 1214. godine, a sukobi izme%u fakulteta i kralja iz 1232. i 1238. godine zavr"avaju se 1240. kapitulacijom Henrija III. Po nalogu vladara Fridriha II, 1224. godine osnovan je prvi univerzitet u Napulju18 itd. itd. Sva ova kretanja vode nas ka etici zapadnih gra%anskih otvorenih dru"tava. U toj etici zata"kavanje gre"aka je najve!i intelektualni greh. Tu se napredovalo ba" tako "to su otkrivane, priznavane i otklanjane gre"ke. Radi otkrivanja i popravljanja gre"aka jednim ljudima su bili potrebni drugi ljudi, posebno oni koji su odrasli uz druge ideje i u druga#ijoj atmosferi. Ukratko, slobodno mi"ljenje pojedinca tu je
14 15 16 17 18 (. le Gof, op. cit. (1982), st. 91. ibid. ibid., 134. Siroma"tvo proizilazi iz asketizma, koji zna#i neprihvatanje sveta, pesimizam u odnosu na #oveka i prirodu. Ve! samim tim sukobljava se sa humanisti#kim i naturalisti#kim optimizmom ve!ine univerzitetskih nastavnika. S. Peinter, Istorija srednjeg veka, Beograd, 1997, st. 539.

62

Zoran Stoki!

po#ivalo na kriti#koj raspravi. Shva!eno je da je potpuna sloboda mi"ljenja nemogu!a bez politi#kih sloboda. Zahvaljuju!i politi#kim slobodama i kriti#kim raspravama, zahvaljuju!i ideji o pribli$avanju ka istini, zahvaljuju!i ideji o linearnosti vremena, zahvaljuju!i radoznalosti ljudi, otvorena zapadna dru"tva su stvarala nove kvalitete, naro#ito na polju nauke, tehnike i tehnologije, te su ona, reklo bi se, zato i bila u stanju da, nebrojeno puta, poraze dr$ave orijentalnog tipa. Jer dok su otvorena zapadna dru"tva proizvodila novu nauku, zatvorene orijentalne despotije su proizvodile ideologije. Ideolo"ka (orijentalna) i nau#na (zapadna) dru"tva imaju dva potpuno razli#ita odnosa prema stvarnosti. Ideologija je uvek zatvoreni univerzum normi kojima se fiksira odre%eni politi#ki poredak i name!e kao jedino mogu!i oblik racionalne dru"tvene organizacije. To su dru"tva u kojima se veruje da je u religiji ili politici dosegnuta apsolutna istina; samim tim nema potrebe za kriti#kim raspravama i politi#kim slobodama, podanici u takvim dru"tvima vi"e nemaju zbog #ega da budu znati$eljni, oni gube potrebu za saznanjem. I, budu!i da je u tim sistemima vreme uvek kru$nog karaktera, da sada"njost zavisi od pro"losti, da nema ni#eg novog pod kapom nebeskom, prirodna posledica takvog stanja duha jeste ta da podanici po#inju da se opiru svakoj promeni; jer, zbog #ega se ima "ta menjati kad se sve vra!a na isto? Me%utim, tradicija optimisti#ke epistemologije jedinstvene u istoriji obodrila je ljude da misle slobodno, davala im je nadu da !e pomo!u znanja sebe i druge osloboditi ropstva i bede. Glavni oslonac u borbi protiv cenzure i represije nad slobodnim mi"ljenjem, ona je tra$ila obrazovanje univerzalno za sve. Kriterijum objektivnosti nau#nog znanja nu$no je vezan za princip otvorenosti za kritiku, javnu proveru i konfrontiranje s pravima na konkurentno znanje. Nau#no znanje jeste pluralizam teorija, konkurencija vi"e teorija za najbolje mogu!e re"enje problema, a ne dogmatizovanje prava na sveznanje. U nau#nom pogledu na svet #ovek se smatra krajnje aktivnim bi!em koje se stalno nalazi u potrazi za novim re"enjima problema, koje stalno pobolj"ava svoje hipoteze, institucije i $ivotne stavove. Suprotno, tradicija epistemolo"kog pesimizma vodi ka neverovanju u mo!i ljudskog razuma, u njegovu mo! da prepoznaje istinu, vodi ka nepoverenju u #oveka. Naime, s religijskog aspekta, tj. pogleda na svet, apsolutna istina postoji. Bo$anstvo ili Bog preko proroka objavljuje tu apsolutnu istinu ljudima tako da oni mogu preko posrednika u#estvovati u njoj. Istina je jednom zauvek zapisana u odre%enim svetim tekstovima, ovi su tekstovi sakrosanti i nikada ne mogu biti revidrani. Religiozna pozicija se, zna#i, bazira na elitisti#ko-autoritarnom idealu saznanja i znanja. Ona pojedina#nim osobama tj. grupama sve"tenika, od Boga odabranim, od samog po#etka osigurava privilegovan pristup znanju. Tako metafizi#ka instanca Bog prvosve"tenicima dodeljuje saznajni monopol za vi"e znanje koje je drugim ljudima na#elno nedostupno i koje se ni na koji na#in ne mo$e proveravati, kontrolisati niti opovrgavati. Da bismo stvar u#inili sasvim razumljivom, ista!i !emo i na kraju na"e polazno na#elo o uspe"nosti predvi%anja, tj. da nauku od religije najbolje mo$emo da razgrani#imo po toj uspe"nosti, a naro#ito po uspe"nosti smelih, neo#ekivanih

Empirijska nauka naspram religije

63

predvi%anja novih #injenica, koje se ili nisu ni naslu!ivale, ili su bivale opovrgavane u prethodnim ili rivalskim teorijama. Neka nam kao ilustracija poslu$i slede!i primer. Kada je 1687. godine Njutn objavio svoju teoriju racionalne mehanike, postojale su dve teku!e teorije u vezi sa kometama. Ona popularnija metafizi#ka smatrala je komete znakom bo$ijeg gneva. Manje poznata, Keplerova teorija, smatrala je da su komete nebeska tela koja se kre!u po pravim linijama. A sada, prema Njutnovoj teoriji, neke komete se kre!u po hiperbolama ili parabolama i nikada se ne vra!aju, dok se druge kre!u po elipsama. Halej, koji je radio po Njutnovoj teoriji, izra#unao je na osnovu posmatranja deli!a putanje jedne komete da !e se ona vratiti za sedamdeset i dve godine; u minut je izra#unao kada !e se ponovo ugledati u precizno odre%enoj ta#ki na nebu. To je bilo neverovatno, zadivljuju!e predvi%anje! I sedamdeset dve godine kasnije, kada su i Njutn i Halej ve! odavno bili mrtvi, Halejeva kometa se vratila ta#no onako kako je on to bio izra#unao. Prema tome, mo$emo zaklju#iti slede!e. Religiozne predstave o kretanju planeta ne samo da nisu mogle da pru$e nova, neo#ekivana predvi%anja, nego nisu bile u stanju ni da se uklope u do tada ve! dobro poznate #injenice. Njutnova teorija, Ajn"tajnova teorija ili, na primer, teorija kvantne mehanike vodile su ka novim #injenicama. Religijske metafizi#ke teorije pokazale su se kao teorije potpuno nesposobne da pouzdano predvi%aju nove #injenice, kako u prirodnim tako i u dru"tvenim naukama; "tavi"e, neprestano su kaskale iza #injenica i poku"avale da uhvate korak sa njima. Zoran Stoki! Ma"inski fakultet Univerzitet u Beogradu

Zoran Stoki! Empirische Wissenschaft gegenber Religion Zusammenfassung


Die Beziehung der Wissenschaft zur Religion kann nicht verstanden werden, wenn diese Betrachtungen auer den epistemologischen auch die mit der nichtdespotischen Kultur der westlichen Stdte zusammenhngenden soziologischen Elemente nicht einschlieen. Darber hinaus wird in dieser Abhandlung gezeigt, da die Wissenschaft von der Religion am besten abzugrenzen ist, wenn wir uns auf die Vorstellung der erfolgreichen Voraussagen konzentrieren, und insbesondere jener khnen und unerwarteten Voraussagen von neuen

64

Zoran Stoki!

entweder nicht vermuteten oder durch frheren oder Konkurrenztheorien widerlegten Tatsachen. Newtonsche Theorie, Einsteinsche Theorie oder z. B. die Theorie der Quantenmechanik haben zu neuen Tatsachen gefhrt; die Theorie der Religion hat sich jedoch als vllig unfhig gezeigt, neue Tatsachen sowohl in Sozial- als auch in Naturwissenschaften, und im Leben berhaupt, zuverlssig vorauszusehen; sie bleibt sogar hinter den Tatsachen stndig zurck und versucht, mit ihnen Schritt zu halten. SCHLSSELWRTER: Wissenschaft, Religion, Epistemologie, Stdte, Despotie, Universitt.