You are on page 1of 281

PETAR M.

RADOVAN R.
OLGA
DOBRILO
MATEMA
ZA SREDNJOKOLACA
I PRIJEMNE ISPITE NA FAKULTETIMA
Ceh-rto dopuojeDO izdanje
IRO KNJIGA"
BEOGRAD,1983.

ZA SREDNJOKOLACA
I PRIJEMNE ISPITE NA FAKULTETIMA
Prvo izdanje 1965. Tira 2000 primeraka.
Drugo izdanje 1966. Tira 4000 prim.:raka.
r e e izdanje 1974. Tira 3000 pri11l<:I:!ka.
Cetvrto izdanje 1983. Tira 2000 primeraka.
za odgovara:
Milan direktor;
O
Milica odlovorni urednik;
O
Sneana NecIC, tchni&i urednik i naslovu strau;
O
Dobrilo i Radovan R. korektori;
Stampa: Stamparija "Bakar" - Bor
SADRAJ
PREDGOVOR DRUGOM IZDANJU I VII
PREDGOVOR IZDANJU I XI
PREDGOVOR CETVRTOM IZDANJU I XI
ZADACI ZA PRIPREMU TAKMICENJA I PRIJEMNIH ISPITA
l. ARITMETIKA I 2
2. KOMPLEKSNI BROJEVI I 11
3. IDENTITETI I 17
4. FUNKCIJE I 23
5. JEDNACINE I 31
6. NEJEDNAKOSTI I 41
7. PROGRESIJE I 54
8. MATEMA nCKA INDUKCIJA I 60
9. KOMBINATORIKA I 68
10. SUMJRANJE I 72
ll. GEOMETRIJA I 78
12. ANALlTICKA GEOMETRIJA I 94
13. RAZNI ZADACI I 111
ZADACI SA TAKMI(:ENJA I PRIJEMNIH ISPITA
1. REPUBLlCKA TAKMICENJA I 133
1.1. Republika Srbija, aprila 1961 I 133
1.2. Republika Srb,ija, aprila 1962 I 135
1.3. Republika Srbija, 'aprila 1963 I 137
1.4. Republika Srbija, aprila 1964 I 139
I.S. Republika Srbija, aprila 196,5 I 141
1.6. Republika Srbija, aprila 1966 1143
1.7. Republika Srbija, aprila 1967 I 145
1.8. Republika Srbija, aprila 1968 I 147
1.9. Republika Srbija, aprila 1969 I 149
1.10. Republika Srbija, aprila 1970 I 150
1.11. Republika Srbija, aprila 1971 I 152
1.12. Republika Srbija, aprila 1972 I 153
Ln Republika Srbija, aprila 1973 I 154
1.14. Republika Srbija, aprila 1974 I 155
1.15. Republika Srbija, aprila 1975 I 158
1.16. Republika Srbija, aprila 1976 I 160
, 1.17. Republika Srbija, aprila 1971 I 162
1.18: Republika Srbija, aprila 1978 I 164
\I.J9. Republika Srbija, aprila 1979 I 165
1.20. Republika Srbija, aprila 1980 I 167
1.21. Republika Srbija, aprila 1981 I 169
1.22. Republika Srbija, aprila 1982 I 172
1.23. Republika Srbija, aprila 1983 I 174
2. SAVEZNA TAKMICENJA ll"
2.1. Prvo savezno maja 1960 I t 77
;.2. Orugosavczno maja J96J 1178
v
VI
2.3. savezno maja 1962 I 1"
2.4. savezno maja 1963 1180
2.5. Peto savezno maja 1964 I 181
2.6. Sesto savezno maja 1965 I III
2.7. Sedmo savezno maja 1966 1183
2.8. Osmo savezno maja 1967 I 184
2.9. Deveto savezno maja 1968 I 186
2.10. Deseto savezno maja 1969 1187
2.11. Jedanesto savezno maja 1970 1188
2.12. Dvanesto savezno mafa 1971 1190
2.13. Trinaesto savezno maja 1972 I 191
2.14. savezno maja 1973 I 191
2.15. Petnaesto savezno aprila 1974 I 194
2.16. esnaesto savezno aprila 1975 I 196
2.17. Sedamnaesto savezno aprila 1976 I 198
2.18. Osamnaesto savezno aprila 1977 I 199
2.19. Devetnaesto savezno aprila 1978 I 201
2.20. Dvadeseto savezno aprila 1979 I 202
2.21. Dvadeset prvo savezno aprila 1980 I 204
2.22. Dvadeset drugo savezno aprila 1981 I 205
2.23. Dvadeset savezno aprila 1982 I 207
3. I 109
3.1. Prva medunarodna olimpijada, 1959 I 109
:U. Druga olimpijada, 1960 I 111
3.3. olimpijada, 1961 I 112
3.4. olimpijada, 1962 I 214
3.5. Peta olimpijada, 1963 I 216
3.6. esta olimpijada, 1964 I 119
3.7. Sedma olimpijada, 1965 I 211
3.8. Osma olimpijada, 1966 I 224
3.9. Deveta olimpijada, 1967 I 116
3.10. Deseta medunarodna 1968 Ill7
3.11. Jedanaesta medunarodna olimpijada, 1969 I l19
3.12. Dvanaesta medunarodna olimpijada, 1970 1130
3.13. Tlinaesta medunarodna olimpijada, 1971 I 131
3.14. olimpijada, 1972 1234
3.15. Petnaesta medunarodna olimpijada, 1973 I 136
3.16. esnaesta medunarodna olimpijada, 1974 I 138
3.17. Sedamnaesta medunarodna olimpijada, 1975 I 239
3.18. Osamnaesta medunarodna olimpijada, 19761 241
3.19. Devetnaesta medunarodna olimpijada, 1977 1143
3.20. Dvadeseta olimpijada, 1978 I 244
3.21. Dvadeset prva olimpijada, 1979 I 246
3.22. u 1980 I 148
3.23. Dvadeset druga medunarodna olimpijada, 1981 I 150
3.24. Dvadeset olimpijada, 1982 I 252
4. PRUEMNl ISPITI NA FAKULTETU U BEOGRADU I 2s5
LITERA TURA I 169
PREDGOVOR DRUGOM IZDANJU
1. POGLED NA MATEMATICKA
1.1. U velikom broju zemalja odravaju se svake godine
(olim.eijade) srednjokolaca. U nekim zemljama ova imaju dugu tradiciju.
U Francuskoj srednjokolaca zovu se konkursi i sc od
1803. godine. U Sovjetskom Savezu iz matematike odravaju se od
1934. g.>dine.
U svim zemljama, po zavretku II svetskog rata. ranije ili
kasnije, Qrganizovana su dok se u odra-
vaju jo od 1894. godine. U naoj zemlji ona se od 1957. godine.
Ove godine odrana je VIII olimpijada
zemalja. Jugoslavija je na poslednje olimpijade.
U Sjedinjenim Dravama odavna se odravaju razna lokalna
a od 1957. godine asocijacija organi zuje
masovno nacionalno
1.1. R. Creighton Buck u jednom svom [13]1
izne:> je prednosti i negativne posledice Prema njemu
ciljevi su:
10 Odati priznanje naj bolj; 111 'koji sluaju matematiku
u raznim kolama (u novcu, knjigama, medaljama, diplomama, . .);
. 2" Otkriti i ohrabriti koji inuiju smisla i talenta za matematiku
a koji bi mogli da ostanu (Moe se desiti da u toku
izbije na povrinu pojedinac koji do tada nije pokazivao nikakve
vidnije rezultate.);
3 Dati podsticaJ da se matematika to vie u kolama;
4 Usmeriti ka matematici se talent ispoljava u vie pravaca,
jer dobro planirano i organizovano pod rukovodstvom neke auto-
ritativneorganizacije moe ukazati obdarenim na i iroke
puteve u studijama. matematike;
5 Ukazati kolama na ono to se od boljeg u pogledu
zrelosti
S obzirom da mogu znatno uticati na ivot kole, treba obratiti
veliku Panju na izbor pitanja za
R. Creighton Buck navodi eventualne negativne posledice
l . najsposobnije za nastavnik moe u
nastavi zanemariti manje sposobne, a to su oni kojima je najpotrebnija;
2 Pitanje je da Ji i za najbolje pripremanje u rea-
vanju zadataka predstavlja najbolji
l Videti popis literature na kraju knjige.
VII
VIII
3
0
mogu dovesti do tetnog rivalstva nastavnicima

4 o Visoke nagrade mogu biti tetne kako tako
za
1.3. Pri organizovanju iskrsava pitanje o karakteru zadataka koji
se postavljaju Uglavnom, daju se zadaci dvojakog karaktera.
Jedna vrsta zadatka postavlja se sa ciljem da se utvrdi znanje a
druga da se ispitaju njihove sposobnosti i obdarenost za
miljenja, tj. da se otkriju p... tencijalni stvaraoci. zadaci
druge vrste zahtevaju neablonske metode pri reavanju. Ovakve zadatke mogu
da reavaju koji imaju sposobnosti. U ovakvim zadacima
(problemima) se krije raznih generalizacija na koje se u samoj
formulaciji pitanja ne Ukazuje, ali ih talentovani uzima u obzir i reava.
1.4. Poslednjih godina objavljeno je u inostranstvu vie o
njima, ali je u njima potpuno zanemarenu u reavanju problema
koje postavljaju mnogobrojni namenjeni srednjokolskoj omladini ili
Sta vi!e, nigde se u ovim ne pominje Francuska
mada se u njoj odravaju konkursi od 1803. godine. Osim t\>ga, u Francuskoj
izdaju se namenjena uzrastu od 14-19 godina. To su:
L'Education mathematique (osnovan 1898),
Journal de mathematiques eJementaires (osnovan 1871),
Revue de mathematiques speciales (osnovan 1890),
Annales de Baccalaureat.
U ovim objavljen je ogroman broj originalnih i interesantnih
problema od kojih su neki vrlo teki. Zainteresovani reavaju probleme kod
i zatim ih alju redakciji Reenja, i elegantna, objavljuju
se i to su prvi koraci ka radu srednjokolaca, matema-
j inenjera. Ovo je za otkrivanje sposobnih i obdarenih za
matematiku.
problemima datim na olimpijadama nailazimo na francuske
probleme, postavljene u jednom od navedena u originalnoj formi
ili neto modifikovane.
U Francuskoj postoji vrlo strogi prijemni ispit iz matematike za stupanje
u visoke kole. Taj ispit je posebno visokog nivoa za prijem u kole: Ecole
Polytechnique i Ecole Normale Superieure. Prijemni ispiti u ovim dvema kolama,
kako pismeni tako i usmeni, u stvari su olimpijade sa verovatno najteim
problemima koji se daju na svetu. Ovi ispiti pripremaju se od jedne do tri
godine. Navedene kele uglavnom sve one mlade Francuze koji su
ispoljiJi smisao za matematiku.
1.5. Mada su vrlo faktor za podsticanje u
bavljenju matematikom, kao i za otkrivanje obdarenih, ne treba im pripisivati
apsolutnu vrednost. Kod izrazitih vrlo je razvijen individualizam, pa
i potencijalni ima u ili manjoj meri ovu osobinu. Psihologija
takvih ljudi je da ne ele da se bave pitanjima koja im se kao
to su problemi na olimpijadama. Oni vie vole da sami izaberu problem koji
reavati, kao to su, na primer, problemi postavljeni u ili problemi
koje sam sebi postavlja.
IX
Uostalom, sovjetski Kolmogorov, koji se mnogo angauje
na pitanju olimpijada za srednjokolce, kae:
Da bi se izbor poziva izvrio potpuno svesno, korisno je u
radu kruoka i lokalnih olimpijada. Moda je jo
korisnije literaturu i isprobati svoje snage ureavanju
teih zadataka.
Pripreme za olimpijade u reavanju problema vrlo su korisne zato to
se time podie kultura velikog broja srednjokolaca.
ako se ove pripreme usmeravaju na uvebavanje onog to se do sada davalo.
na olimpijadama, onda to nije najbolji put za otkrivanje talenata i njihovo
usmeravanje ka radu. U stvari, trebalo bi prvo teorijsko znanje,
pa onda pristupiti njegovim pripremama, ne se pri tome na
reavanje ovog ili onog tipa problema, tj. treba metod i sistematski uvoditi
u razne oblasti matematike. po literaturi kojom raspolaemo,
u SSSR-u je najbolje reeno masovno pripremanje za olimpijade.
Uloga srednjokolskih nastavnika matematike u pripremanju je
veoma Ako je redovna nastava u srednjoj koli dobra, uz dopunski
rad u grupama, moe se da srednjokolci, zainte-
resovani i obdareni za matematiku, uspeno da konkuriu na nacionalnim
i internacionalnim . Dobar uspeh na olimpijadama isto-
vremeno je i uspeh njihovih nastavnika.
pogreno je dvadesetak dana pred forsiranim ve-
bama, pripremati i uvoditi ih u teoriju brojeva, u teoriju nejed-
nakosti, itd.
Samo trajna znanja mogu do izraaja na a ona se
post.epenim i smiljenim sistematskim radom.
Treba posebno da u drugim zemljama daleko
vie nego kod nas uzimaju u pripremama za kao i u nji-
hovom U Poljskoj u vezi sa se imena kao
to su: SierpiIiski, Kuratowski, Sikorski, Strassewicz, itd; u SSSR-u - AneK-
CaH)J.POB, KOJIMOroPOB, KOBaHKO, MapKYlIIeBH1{, rHe)J.eHKo, itd; u SAD
- P6lya, Salkind. Bruck. HaIrnos. itd.
2. NEKOLIKO RECI O OVOJ KNJIZI
Prvo poglavlje ovog sadri zbirku zadataka za pripremanje
srednjokolaca za i prijemne ispite na fakultetima. To su u stvari
ponovo redigovani i dopunjeni materijali uzeti iz knjige:
D. S. M i t r i n o v Matematika za prvi stepen nastave na Jokllltetimo
u obliku zbirke ladataka sa reenjima, Beograd 1964.
Drugo poglavlje daje materijale sa u Jugoslaviji,
SSSR, SAD, Poljskoj, Kini, Demokratskoj Republici i Bugarskoj.
Ovde su olimpijade za srednjokolce. Materijali
koji se ovde daju od koristi ne samo
i onima koji pripremaju za to.
poglavlje donosi materijale sa prijemnih ispita na fakul-
tetima u Beogradu, Zagrebu i Moskvi. Iznete jasno ukazuju na po-
trebu podizanja nivoa znanja koje donose nai iz srednjih kola. Ono
je godinama na veoma niskom nivou.
x
poglavlje sadri nekoliko priloga koji interesantnim
i Na prvom mestu je o profesiji Najpre se daju
odlomci iz jednog Kolmogorovljevog kojim se omladina Sovjetskog Saveza
upoznaje sa i lepotom poziva Iza toga iznosi se kako se
na omladinu Sedinjenih Drava da izabere poziv
u svojstvu riastavnika, radnika, programera, aktuara ili industrijskog
Ovi prikazi svakako uticati da se i jtJgoslovenska omladina
opredeljuje u sve broju pozivima.
U prilozima donosi kratke biografije Mihaila i
Josipa Plemelja.
Ovaj je podesan i za pripremanje prijemnih ispita na fakultetima.
Oni koji ele da studiraju ili neki od fakulteta
ovog svoje znanje i sposobnosti za takve studije.
ovog su nai poznati i pozvani za ovu
vrstu poslova. Oni su aktivno u pripremanju i izboru
zadataka 7.a u sprovodenju ili u obavljanju prijemnih
ispita na fakultetima. Moe se da ovaj
odgovariti svojoj nameni.
Ovo, drugo izdanje, znatno se razlikuje od prvog. Knjiga je obimuija i
potpunija jer su dodati novi materijali i izvrena je revizija celog teksta. U
prvom izdanju jedan od koautora bio je i dr Zoran R. Pri
izradi drugog izdanja, on nije u radu, pa ga je zamenio dr Dragomir
.
l. avgusta 1966. D. S.
PREDGOVOR IZDANJU
Ovo izdanje je pretrpelo znatne izmene u odnosu na drugo izdanje Prir'Knika.
Poglavlje Zadaci za pripremu i prijemnih ispita ostalo je neizmenjeno.
Jedino su Razni zadaci iz tog poglavlja znatno dopunjeni i proireni zadacima
koji su zadavani na u Poljskoj, SSSR-u, Kini, Ne-
Demokratskoj Republici i Bugarskoj. Stoga je izostalo poglavlje o ma-
u ovim zemljama.
Poglavlje o saveznom i u naoj zemlji,
kao i olimpijadama dopunjeno je novim zadacima.
Poglavlje Prijemni ispiti na fakultetima svedeno je u ovom izdanju
na zadatke sa fakulteta u Beogradu.
Uprkos tome to je ovo izdanje po obimu manje od drugog iz-
danja, novi materijali su doprineli da njegov sadraj bude aktuelan. U drugom
izdanju jedan od koautora bio je i dr Dragomir . Pri
izradi ovog izdanja on nije pa ga je zamenio dr Radovan R.
4. avgusta 1974. D. S.
PREDGOVOR CETV RTOM IZDANJU
Posle skoro devet godina izlazi izdanje U od-
nosu na izdanje ovde su dopunjena poglavlja o saveznom
ali zbog prostora samo za
Republiku Srbiju, kao i Prijemni
ispiti na fakultetima svedeni su na tekstove zadataka sa fa-
kulteta u Beogradu, s obzirom da postoji posebna zbirka zadataka sa prije-
mnih ispita na fakultetima.
Interes za neto je opao poslednjih godina, kada su pra-
ukinuti prijemni ispiti. Medutim, kako su sada prijemni ispiti ponovo
uvedeni, nadamo se da kandidati na ne samo u uspenom
pripremanju prijemnih ispita, i znatno uticati na podizanje nivoa nji-
hovog znanja.
za pripremanje je stalno aktuelan.
S obzirom da su sve masovnija, svakako doprineti
njihovom kvalitetu.
24. aprila 1983.
Autori
XI
ZADACI ZA PRIPREMU TAKMICENJA
I PRIJEMNIH 'ISPITA
-i:-ARITMETIKA L
l. KOMPLEKSNI BROJEVI
3. IDENTITETI
4. FUNKCIJE
5. JEDNA(:INE
6. NEJEDNAKOSTI
[7. 'PROGRESIJE I
8. MATEMATI(:KA INDUKCIJA
f9:-l{OMBINATORIKA /
10.SUMIRANJE-
.
ll. ANALlTI(:KA GEOMETRIJA
U.RAZNI ZADACI
1. ARITMETIKA
1.1. Dokazati:
10 Ako je zbir dva cela broja paran broj, njihova je razlika paran broj;
2
0
Ako je zbir dva cela broja neparan broj, njihova je razlika ne-
paran broj;
3
0
Ako je zbir dva cela broja neparan broj, njihov proizvod je paran broj;
4 Ako je proizvod tri cela broja neparan. broj, njihov zbir je ne-
paran broj. .
Da li vae obrnuti stavovi?
Rdellje. l Neka su x, y, n, m ceJi brojevi i neka j&.
(l)
Ako bi bilo
(2) x-y=2 n+ I,
iz (l) i (2) dobili bismo jednakost 2 x ... 2 (m + n) + l koja je jer ona tvrdi da je
paran broj jednak neparnom. Iz ove kontradikcije sleduje da ne vai (2) jednakost
(k ceo broj). Vai i obrnut stav.
o Direktan dokaz navedene osobine dat je jeqnakosti:
x-y-(x-rJ')-2y=2 m-2y=2
gde x, y, m imaju spomenuta
4 Ako su x, y, z, m, II" n,. II] celi brojevi, iz jednakosti xyz- 2 m + l sleduje x = 2 n, + l,
),=2n
2
+1, z=2n)+1, odakle x+y+z=2(n,-T-1I
2
+n,+I)+I, je stav dokazan.
Da obrnuto ne vai, dokazuje primer x= 2, y=4, z=l.
1.2. Neka je p zbir dva prirodna broja nl i 11.
10 Navesti jedan dovoljan uslov, koji nije i potreban, da bi broj p bio
deljiv sa 2.
2 Navesti potreban i dovoljan uslov da bi zbir p bio deljiv sa 2.
Odg01or. l Brojevi m i 1/ su parni. 2 Brojevi m i II su iste parnosti (ili su oba parna ili
oba neparna).
1.3. Neka je n prirodan brOj.
1 Navesti jedan dovoljan uslov, koji nije potreban, da bi broj n bio
deljiv sa 9.
2 Navesti jedan potreban uslov, koji nije dovoljan, da bi broj II bio
deljiv sa 9.
3 Navesti potreban i dovoljan uslov da bi broj'. n bio deljiv sa 9.
Odgoror. 1 Sve cifre broja n su devetke. 2. Broj " deljiv je sa 3. )" Zbir cifara broja n
deljiv je sa 9.
2
J. ARITMETIKA 3
1.4. Dokazati da se svaki prirodan broj N moe predstaviti u obliku
3 n' r
(n prirodan broj i r = 0, l, 2).
Doka:.. Pri deljenju broja N sa 3 ostatak deljenja je ili 1 ili 2.
1.S. Dokazati da se svaki prirodan broj moe predstaviti u obliku
4n+r (n prirodan broj i r = 0, l, 2, 3).
1.6. Dokazati da za prirodne brojeve a i b a). b l' a, postoje prirodni
brojevi q i r takvi da je
a=bq+r
Ako je bla, tada je tj. r=O.
(O<r<b).
1.7. Dokazati da se kvadrat svakog neparnog broja k moe predstaviti u ob-
liku 8 p + l (p prirodan broj ili nula). Kakav oblik ima zbir kvadrata dva
neparna broja?
(n-O, l, 2, ... ).
da su n i II + 1 dva uzastopna cela broja, njihov proizvod je paran broj >0, tj.
n(n+ (n=O, 1, 2, 3 .... ).
Prema tome, imamo k
2
=8pj I (p=O, l, 2, ... ).
1.S. Dokazati da je
nk-n
2
k prirodni brojevi od ,1)
prirodan broj.
1.9. Dokazati da je
!!. (nk + l)
2
(n = l, 2, ... ; k = l, 2, ... )
zbir n uzastopnih prirodilih brojeva.
Reienje. Treba dgkazati da ,postoji nenegativan ceo broj x takav da je
(I)
Jednakost (I) ekvivalentna
ll, I
-(x'" l! X ,1/) ,o (I/k +- I) <; ;{ -. (nk --n).
222
o" o, o l
Za k = l ili n= l imamo x O. Ako su n i kproizvoljni prirodni brojevi > I, uvek ie - (nk - ll)
, 2
prirodan ,)roj {videti prethodni ZlIdatak}.
4
ZADACI ZA PRIPREMU TAKMICENJA I PRIJEMNIH ISPITA
1.10. Dokazati da je proizvod ma koja uzastopna prirodna broja
deljiv sa 24.
1.11. Dokazati relaciju 121 (n4 - n2) (n ceo broj).
1.11. Dokazati da je broj a"+
4
- a" (a i n prirodni brojevi) deljiv sa 10.
Relen}e. Predstavimo dati broj u obliku an (a
4
- I) i obrazujmo tablicu:
Poslednja cifra broja a I O 2 3 4 5 6 7 8 9
cifra broja a
4
I O 1 6 6 5 6 6 l
Ako je a broj je poslednj:t cifra O, stav je istinit, jer je tada an deljivo sa 10.
Ako je a broj su krajnje cifre 1, 3, 7, 9, stav je istinit, jer je tada a4 - l deljivo sa 10.
Ako je a broj su krajnh cifre 2, 4, 6,' 8, tada je a4 - 1 de\jivo sa 5, dok je a" deljivo sa 2.
Ako je a broj je krajnjl cifra 5, tada je an deljivo sa 5, dok je a
4
- l deljivo sa 2.
Prema tome, dokaz je zavren.
1.13. Dokazati da je zbir kvadrata dva cela broja deljiv sa 7 ako samo
ako Je svaki od tih brojeva deljiv sa 7.
Doka:. Svaki prirodan broj, ili nula m,e se prikazati jednim od izraza
(1) 7r, 7r+l, 71'+2, 7r+3, 7r+4, 7r+5, 7r+6 (r prirodan broj iIi nula).
Kvadrati ovih brojeva redom su oblika
(2) 7 p, 7 p + 1, 7 p + 4, 7 p + 2, 7 p + 2, 7 p + 4, 7 p + 1 (p prirodan broj iIi nula).
Posm'ltrajmo uporedo sa (1) drugi proizvoljan prirodan broj ili nulu. Taj se blOJ moe
prikazati jednim od izraza
71, 7$+1, 71+2, 71+3, 7$+4, 79+5, 79;1-6 (3 prirodan broj ili nula).
Kvadrati ovih brojeva respektivno su oblika
(3) 7q, 7q+l, 7q+4, 7qt2, 7q+2, 7q+4, 7q+,I, (q,prirodan broj ili nula).
Ako se formiraju svi zbirovi od dva sabirka od kojih jedan pripada skupu (2). a drugi
skupu (3), konstatuje se da je ,zaista istinit stav koji je trebalo dokazati.
1.14. Brojevi 1331, 1030301, 1003003001 su potpuni kubovi.
Brojevi 14 641, 104 060 40 l, 1 004 006 004 OO l su potpuni stepeni.
Ustanoviti zakon formiranja ovih brojeva, obrazloiti ovu i ispitati
da li se rezultat moe generalisati.
UpIdSI'HJ. Primeniti formule:
(Ion + 1)3_10
311
+3,10
2
"+3,10"+1;
(Ion + 1)4_104" +4103" + 6102" +4,lon + 1.
1.1S. Ako postoji relacija (m - p) 1 (mn + pq), da vai
(m - p) I (mq.+ np) (m, n, p, q prirodni brojevi; m =1= p)"
UpIdIIPO. Posmatrati identitet (mn+pq)-(mq+np)=(m'-"p)(n-q);
s
1.16. Ako su a, b, e, a, {J,,, takvi prirodni brojevi da' je
(ac:r, {Ja+ab, "a+a.e+{Jb, yb+tie, .ye)-p,
je p proS.t broj i (A, p, ... ) delilacbrojeviL i, p, ... ,
tada vai p I a,b,e, ili p Ja, {J,,,.
Generalisati.
1.17. Da li se prirodan broj n moe tako odrediti da 7-.1 bude deljiv
sa 8 i 31'
1l(laje. 7"-1-(6+ 1)"-1- &t+ ( n &t-' + ... +( 1)6;
""-1-(8 8"-'* +(-1)"-1 l ).8 +(
.'.4
Dabi vaileobe relacijC81 ("" -.1)0"31 (' ..... 1) JX>tretan i dovoljan uslo., je (-1)'-'1-,
odakle sJeduje da je n paran broj.
1.18. Ako su n i k nJ prirodni brojeM, dokazati je (k) deljivo sa II ato
je n prost broj.
1.19. Ako je n (> l) prirodan broj, dokazati da u nizu prirodnih brojev8
nl + 2, n!'+ 3, , II!+II
nema nijednog prostog broja.
Dok"z. Broj n! + n deJjiv je sa. n.
Broj n!+(n-l) deljiv je sa n-l.
Broj .n! + 2 deljiv je sa 2.
Tako, na primer, brojeva l00! + 2 i l00! + 100 nema ni jednog
1.20. Ako se iz skup l E
2
" ... {I, 2, . . . , 2 n} od 2 n prirodnih pro-
o izvoljno 'izabere n + l brojeva, dokazati da postoje bar dva od njih od kojih
je jedan deljiv drugim.
Rda}e. sa E"+I skup od n + 1 proizvoljnih brojeva .koji pripadaju E2fIo
Svaki parni od tih brojeva moe se izraziti u obliku 2
s
As, ade je s priredan broj, a'l,neparan
broj. Neka je E"+I skup brojeva As i svih ilepamih brojeva skupa Ellh' Skup EII+
1
saddi
n + l elemenata <a\ti su oni neparni brojevi i rrumji od 2 II).
da skup EJ" ima n neparnih brojeva, da su bar dva broja u skupu
EII +
1
sobom jednaki.
Odavde da u skupu E"+I ima bar dva broja oblika 2' ot i 2''\ (I i r prirodni
brojevi ili Dula, dok .\ neparan broj); Ako je ,>r, je (prirodan broj).
," -, :." -'U .. - " - ,
1.21. Dokazati. da Je brQja(a + i)(a + 2)(a + 3) + l, &* je a,ceo potpun
kvadrat. . ..'
ZADAa ZA PIUPUIIU I PIlUDINIIIIIPlTA
1.21 Dokazati jednakosti:;
l _-(a. b. c) [(a., (b. cl, (c, a)] [a, b. c],
2 _ - (a. b. e) [ab. bc. ca],
3
0
abc - (ab. bc. ea) [a. b. c].
lele su a, b. c prirodni brojevi. (a. b .. ) eleli1ac i [. b ... )
uajmanji sadralac brojeva a, b. . ..

.. stavi ""
<". b. e)-d. (b, e)-pd, (e,,,)-qd, <", b)-rd,
ade au p, qt dpHrodni je{p,,,),.;j(q, r)-(r, p)-l, tada je "-"I qrd, b-b, rpt/.
e-e,pqd, ide su "., b" e. po dva i dva relativno prosti brojevi. Na osnovu dobijenih jedna-
koat ,SC moau 2t 3, odQosno isto
1.23. Ako su a. b(>O). c,d(>O). P.9(>0) celi brojevi koji ispunjavaju
" p e . . , "
uslovj">q>7' dokazati da: dva cela pozitivna broja
m in takva da je
1.24. Data je .x + by - Ct Ide su at bt c (abc=FO) celi brojevi.
Ako brojevi a i b imaju faktor, koji nije faktor broja, Ct dokazati
da ova nema celobrojnih reJenja (x
t
y).
1.25. lODa li
yz+zx+xy= 10
ima rdenja u skupu pozitivnih celih brojeva?
, 2' Odrediti a tako
yz + zx + xy = a
ima nJenja u navedenom skupu.
,. l Bar . d od . od ' b' . 10 ka akt
",.,."". je an prOIZV , a YZt ZX, JcY mora Itl >3" Ne je to YZt d ,e
, .JO
p >3"
i-, '
Osim top, svaki od navedenih proizvoda mora Ititi manji od 10. Dakle,
10
-<TZ<IO.
3 "
Dalje le, da jednKina, pod navedenim .....
1.2,. celobrojna (x, r) Diofantove
(1)
xl-xy+y.: =x+1.

ll .... Posmatrajmo (I) u obliku
. JI+ IY-3.r+6J1+ 1
r -(y+ 1) +.r - JI- O! tj. 2 ---.--,
Da bi bilo realno, potrebno je'i dovoljno da bude
. 3-2y'3 3+2..['f
-3.r+6),+ 1>0, tj. . 3 <:JI<: 3
Dakle, u obzir 'dolaze ili y-l ili y-l.
. .',IW
za y-O dobijamo itl ..
za y-I dobijamo ili - 2.
Za y .. imamo x-l ili ... l.
Prema tome, sva rdenja DIofantove (I) su:
(O, O), (O, 1), (I, O), (l, 2), (2, I), (2, 2).
7
1.17. Neka su a, b, e, d racionalni brojevi, x iracionalan broj. Koji 'uslov
treba da ispunjavaju a, b, e, d da bi broj (ax + b)/(ex+ d) bio racionalan?
ile/irije. Neka je
ax+b
---p (pracioaalan broj), tj. (tl-pc)x+(b-pd)-O.
ex+d
Kako su po pretpostavci brojevi tl, b, e, d, p racionalni i x iracionalan, iz poslednje
jednakosti sleduje .
a-pc, b-pd,
ili
(1) ad-bc.
jer bi bilo x - - b - pd , tj. iracionalan broj jednak racionalnom.
a-pc
. "ax+b .
Prema tome, uslov (1) lC potreban da bl brOJ -- bIO racionalan. Doka!imo sada da
cx+d
je uslov (1) i dovoljan. Zaista ako je on ispunjen, tada je
ax+b ax+b a (ax+b) a
e(ax+b) e
ex+-
a
(a:;' O).
sa ax + b je dozvoljeno, jer bi za ax +b - O izlilo. da je Ako
je a-O, iz (1) sleduje da mora biti b-O ili e-O, pa svakako mora biti
. u+
racionalan.
1.1S. Odrediti. sve proste brojeve p za koje je p2 + 14 prost. broj.
1l,lellje. Neka je S skup. svih prostih brojeva sa navedenom osobinom. Neposredno ..
proverava da 2 EE S. Stoga P E S => p .. 2 lit + l (lit nula ili prirodan broj) i odatle,
7+ 14-4m(m+ 1)+3,5.
Da broj r+ 14 ne bi bio > 15 i deljiv sa 3, te zato sIolen, mora bit,i
m-,,,+I (ft nu]a ili pritOdanbroj),
8
ZAD.\CI ZA PlUP1UtM11IfADQ(:INJA I PRIJEMNIH ISPITA
i stop je
p-2(3n+ 1) + 1- 3 (2n+. l).
Dakle, p jo de1jivo sa 3, pa moe jedino biti p ... 3. Neposredno se proverava da 3 E S.
Prema tome, jedino broj 3 postav)je% vslpv.
1.29. za koje je racionalne vrednosti x. lOS2(x2-4x-l) cco broj?
Bek_je. Iz uslova gde je n ceQ bfoj, VS+2n. Da bi x
bilo racionalno. izraz pod korenom Ireta da bude kvadrat celog broja, tj. S + 2" - k
2
Ako
je n>O, broj S + 2n je neparan pa i broj k mera da 1:iude neparan, tj. k .. 2 m - l
(m prirodan broj) .. Prema teme imE mo (2m S + 2
n
, tj. m(m-l)",,2
n
-
2
+ l. Broj mem-l)
je paran broj dok je na desnoj strani neparan broj, osim za n-2.Za ovu vrednostn do-
bijamo x\ - S i x
2
- - 1. Ako je n < O, mora da vai jednakost' 2-fI (k
1
_ S)-l.- Kako je na
levoj strani paran' broj a na desnoj nepanm, ovaj fie 401azl.lJ obzir. za n O,. imamo
x2- 4 x -J - O; ova iiertia:" racionalnih korena. trema tome, jedina re5enja
su x- -1 i x-S.
1.30. da
e \' : ,
(1)' 2x"-Sy2=1
nema celobrojnih reenja.
Bd.Je. Predstavimo (l) u obli1tu2x.J-Sr+7. PoIto je 2x! paran broj. tada
T,' tj. l, mora biti neparno. Prema teme, ako umesto l uvedemo 2m +1, (l) postaje
(2) x2-10m(m+l)+6.
Na osnovu ovog da x mora biti parno. Ako u (2) stavimo x - 2 n, dobU!uno
2n2-Sm(m+ 1)+ 3.
Ova jednakost nema smisla jer jo na levoj strani paran broj, a na desnoj neparan. Prema
tome, (l) nema celobroJnih relenja.
1.31. za koje vrednosti x i y vai jednakost
1\_
[sin (x-y) + 1]=6?
1.32. Data je
x
2
- x + b':" O '1 (b rflala,n broj),
su kOfCni a i racionalni brojevi.
Dokazati : da iSU kotel'li
, :'
(1)
racionalni brojevi.
Bdeaje. Koreni (l) su racionalni ako je diskriminanta' kvadrat jednog
l'Kionalnol broja. Polto je ct + - 1, tj. - 1-Ct, dobija se
Ito Je i trebalo dokazati.
1.33. Neka su tl, b, e, d, e celi . brojevi. Ako su ae + b i ce + d deIjivl sa 1
(k ceo broj =F- O), dokazati da je :ii q.d- bc deljivo sa k.
I. DriMETIKA
9
RU'IIje. Iz datog uslova izlaze jednakosti
'-,
ae+b-kn i (m i n celi brojevi).
Ako se prva jednakost pomnoi sa e i druga s,a a, pa se od druge oduzme prva, dobija'se
ad -hc-k(mIl-nc).
Ito da je i ad - bc deljivQ sa k, poto je ma - ne cco, broj.
1.34. Odrediti !iroj' iifJh:l koji ispunjava uslove
(1)
(2) ,
gde su a, b, e, d E {O,
RU,"je. Iz uslova (1) izlazi
, . . ,
eda - abe = 297,
a+ lY+.e=
9} i a =F O.
100(+ lad +41-(10041+ 10b+e)-297,
odnosno
99(e-C{)+
Po!to su a, b, e, d E {O; l, , 9} i (3) zadovoljena je samoza
(4)
(S)
e-a-3,:
,tI-b-O.
Ako se od (2) oduzme (4), ,nalazi se,
2a+b-20.
Kako je e-a+3, dobija se 41<6 (jer je 0<e<9); .iz b-20-2a izlazi da je 41>6. OVa
dva uslova ispunjena su samoza 41-6, tako da je e-9, b-8, d-8.
Prema tome traeni broj je 6898.
1.35. Dali postoje pritbdni brojevi a, b, e, d koji zadovoljavaju
abed-a=ll ... l, abed-b=l1 i,,' 1,
'-:;;'puia'-'
ab.ed-e= II ... l,

abed-d-ll . 11
'--V--J
JI put.
Re. je. Predstavimo prvu . uobliJm .
a(be.d -1)-11 ... 1.

JJI put.
f put.
-" , .
Na desnoj strani je neparan broj, tako da oba na levoj strani moraju biti neparni"
Prema . tomo, ,a bjti. nepatan broj dok bar jedan od b, e.' d mora biti paran'
Ako se isto rezonovanje primeni na ostale jednakosti; dolazi se uslova'
odakle se da dati sistem nema celobrojnih rdeilja, m .. n .. p .. " .. O-
1.36. Odrediti broja, se proizvod sastoji samo od dvojki.
Rtlellj,. svi proizVOdi trocifrenihbrojeva nalaze 10000 i 1000000. Utom intervalu
nalaze se samo dva broja,lfoji imaju sve dvojke. To su 21m i m m. Rastavimo .ove
brojeve na proste , Dobija se
1
0
22222-2.41.271, odakle izlazi da ne postoje dva trocifrena broja je 22222.
,lO
2 222 222 - 2 . 3 7 II . 13 . 37. Ovde imamo ukupno scdaa.t
(737)(23 1113)- 259858,
(11 37)-(2 3.7 "13)-407 546, '
(1337)(2 3 7 11)-481462,
(2 7 .37)(311.13);'518 429,
(37 31)(1. 1,1,13)-777 286,
(21137).(31'13)-814.273,
(2 Jj 37)(37.11)-962 231.
1.37. Da li zbir dva uzastopna prirodna, broja moe biti jednak
zbiru stepena druga dva uzastopna prirodna broja?
U,.IIN. Jednakost m2+(m+ 1)2-"'+(11+ I) moemo napisati u obliku m(m+ 1)-11(11+ 1)>< ,
>< [II (II + l) + 2). Ostaje da sc dokae da proizvod dva uzastopna prirodna broja ne mole
biti jednak proizvodu dva prirodna broja koji sc razlikuju za 2.
1.38. Dokazati da se pri deljenju prostog broja sa 30 dobija ostatak koji je
prost broj. ' "
Neka se pri deljenju prostog broja p sa 30 broj a i ostatak b. tj.
p-30a+b (b<30). bilo koji sloeni broj manji od 30 ima sa brojem 30
izlazi da je broj p sloen, to je protivure&to sa pretpostavkom da broj p prost.
Prema tome, b je prost broj.
1.39. Ako broj napisan u binarnom' sistemu glasi
100 ... 0100 ... 0]0100 .. 0 (ukupno ima 136 nula),
'---...r-----' '---y--/ '---...r-----' '
33 nuJ. 89 nula " 13 nuta'
dokazati da je napisan u dekadnom sistemu multipl broja 136.
1.40. Dokazati da. ne postoje celi brojevi x, y, z, n koji zadovoljavaju relacije
"
..j2
x" + y" ... zn.
..;2-1
1.41. Odrediti najmanji cco pozitivan broj je polovina potpun kvadrat,
potpun kub i petina potpuni peti stepen.
20 ISS 392000000 - 211 3
10
,'.
1.41. svake dve cifre broja 14 641 je nula. Dokazati da
e d:>bij eni broj potpun kvadrat.
Ako su svake dve cifre: datog broja umetne k nula, dobija sc broj N-
koji sc moe napisati u obliku N-(l()k+I+l),.
1.43. Dokazati da zbir i razlik:adva nesvodljiva razloJt1ka, su imeniaci
ne mogu biti celi brojcwi.
Raale. Neka su : i nesvodljivaraz]omka i pretpostavimo da je : +; -N, ade
e
je N cca broj. Ako ovu jednakost pomlloimosa b, dobijamo a+
d
izlazi
da se tl. mora sadrati u b. Ako zatim istu jednakost pomnoimo sa d .izlazi uslov4a' .. II
mora sadrati u d. Prema tome, b i d moraju biti isti, to 'adataka.
Dokaz jo isti i razlike 4va razlomka.
2. KOMPLEKSNI BROJEVI
1.1. Dokazati da su A. 1 B. su afiksi a - b i b (a, b kompleksni
brojevi). u odnosu na e je afiks a/2.
1.1. Koji je medusobni poloaj a = p + qi i b = q + pi (p i q realni brojevi)?
Koji kompleksni broj odgovara sredini S dui koja spaja ove dve
Revlltllt. II i b Ide u odnosu na simctralu prvog Icvadranta. S
.1I+b 'p+q p+q
odgovara broj' - --+ 1- .
2 2 2
1.3. Odrediti realni i imaginarni deo, modul i argument kompleksnog ,
Z== (1 + i)" (n"" l, 2, ... ).
rm rm rm
Rezlllt.t. Rcz-2"
12
COS-, Imz-2"/zsin-, Izl-211/J, argz-- (,,-1.2, ... ).
4 4 . 4
1.4. Proveriti identitet
(l+cosa+isina)"=2
I
cos
l
; (cos';+ iSin;).
1.5. Moduli kompleksnih brojeva a, b, e, d geometrijsku progresiju, a
njihovi argumenti
Ako je a ==..j2, d = 4 i, izraziti te brojeve u trigonometrijskom obliku.
Rez.t.t. Postoje tri reknja:
1 c-2'-
. 6 v 3'
Sn 2 _ '" Um
2 b-2cls(f' c- v2cJs(f;
3 b-2CiS( - c-2V2cis(-n).

1.6. Ako je k prirodan broj, dokauti je (1 + J')u realan, a (1 + i)tk+2
imaginaran broj.
ReIaJe. Kako je
1+;-,\,2 cos-+/sin- -v 2cis-,
'_( n n) _,_ n
4 4 4
11
12
ZADAQ ZA l'IUPUMU TADIICBNJA I I'RIJBMNJH ISPITA
"
(
1+1)- (1-/)-
2.7. Ako je fen) - V 2 + vl (n prirodan broj), dokazati da je
f(n + 4) + f(n) ... O.
2.8. Ako su ZI' Z2' Z, aCiksi tri uzastopna temena jednog paralelograma, odre-
diti afiks c:!etvrtog '" '
"
1I.-q.. ,Neka je z. teme i z' presek dija.onala Tada je
2.9. Dokazati da su Z., zz' z, kolinearne ako. i samo ako je
(1)
'
IIda}e. Pretpostavimo prvo da lU z z2t z, koUneame. Tada je:
(1, -y.):(x. -x,)- (JIa-J';).(x; lodnosno 1(" -y.):(x, -x,)-I(yz-J',):(x
z
:..xJ.
Prema jednoj osobini proporcije Je "
x, -x,)+ 1(Y,-J'J!(x,-x.)-xa -x.)+ l(Ya-J'./(xz-x.).
je \"
(tl realno).
Ito Je trebalo 'dokazati.
Neta Je. iSPUnJen uslov je
%.-%,-tl(;Xa-%.) i J',-J'.-tl(yz-J',). odakle jo (Y,':"y.):(x,-x.l)"'(Ya-y,):(%i-%.)
Ito je .trcibalo dokazatI.
2.10. Izraziti xl + ir kao funkciju od Z i Z, gde je x = Re, z i , ... Im z
.2.11. Odrediti geometrijsko mesto z za koje je Re (z + Iz) - O.
ll.",.. Prava y - x.
2.12. Odrediti skup takvih z da z,.!., l-z imaju jednake.module.
z,
:
lI __ je. Iz I z I-I ! I
(1) I z l-l.
Iz jedaakosti I z 1-11-z I i"( 1) izlazi
(2) ll-z l-l.
Iz (1) j (2) sledUje tle z - ! . odakle se. s (1). rdenja
1..[3
%.---1-.
2 2
1. KOMPLEKSNI BROJEVI
13
2.13. U kompleksnoj ravni date su A (a) i B (b). Ako je P (z)
ma koje reenje

dokazati da je IPA I = I PB I
Generalisati.
1.14. Ako je I a I = l ili I b I = 1, dokazati da je I a-b I = l.
l-ab
Koji izuzetak treba ako je I a I = I b I = l? .
1.15. Dokazati identitet I a + b 12 + I a - b 12 "'"' 41 a 12 <I a I = I b 1>.
1.16. Dokazati I a 12 + I b 12 + I e 12 + I a + b + e 12 = I a + b 12 + 1 b + e 12 + I e + a 1
2

Dokazati identitet Il-aiiI
2
-1 a-b 12=(1 + I abI)2-( I a 1 +1 b.1)2.
Up.,st,O. Koristiti osobinu I a 12 - a ii.
2.18. Ako su a i b realni brojevi, dokazati da je
ya+ ib = + isgn b.Jva2+2bZ-a }t
gde je sgnb= 1 i sgnb= -1 (b<O).
Ispred svih korena na desnoj strani. treba uzeti znak +.
:1-' .1 rT 1+1
Primeri. v3+4i- (2+l). V -7+24i- (3+4,). V i - V
2
'
2.19. Dokazati da kubni koren iz + i) ima tri vrednosti:
! + ) + ) I.

1 1.
- v
2
+ .Vl'
4
1.10. Dokazati da yi ima vrednosti:
(-y2-v2 +i y2+Vl)'
1.11. Dati su kompleksni brojevi
a = l + i At b = 1-i{A (A realan broj #:0).
za koje je vrednosti A a blia koordinatnom nego 61
14 ZADACI ZA PRIPREMU I PRIJEMNIH ISPITA
2.22. Ako su z. i =3 dva naspramna temena jednog kvadrata u kompleksnoj'
ravni, odrediti poloaje ostalih temena.
l I
R,rrtlltll. - (ZI +z,)! - (z, - z,).
2 2
l.ll. Ako je I z. I = l, I z21 = 1 i Z. z
2
:ft - j, dokazati da je (z. + Z2)/(1 + z. Z2)
realan broj.
1.14. Ako su A i B slike kompleksnih brojeva Q i b, ako je (a + b)2/(ab)
realan broj, O (koordinatni A i B su kolinearne, ili su temena
jednog ravnokrakog trougla. Dokazati.
1.15. Ako A, B, C, D, su afiksi zI' Z2' Z3' z.' lee na
krugu i ako je
(I)
dokazati da je ABeD pravougaonik.
Kvadrati dUIna strana ABeD su:
Iz,-zzlz, IZz-zJlz, Iz,-zeI
2
, IZe-z,12.
Kvadrati duina dijagona,la su: Iz,-zJI2 i I zz-z. 12.
Kako sc A i B nalaze na krugu I z I - I,
i ZI-ZZ iZ = (z, - Z2)(;" -Za)- 2'-(z, Z2 +Z, Z2)'
Na analogni nalazi SC
I Z2 -. zJ 12 - 2 -(Z2 ; -t,;zJ, I zJ -ze 12 - 2 -(zJ +.i; ze),
! z. -z, IZ" 2 -(z. Z. z,), I z, -z, 12 - 2 -(ZI Z; +z. z,).
I Z2 -ze 1
2
_2 -(Z2 Z. + Z; z.).
Iz uslova (l) izlazi
Z, +Z2= -(z,+z.), ZI +Z2- -(Z,+z.),
odakle sc posle mnocnja, dobija
prema tome je I z, -zz I-I z, -z.l
Na isti sc utvrduje da je
IZz-zJI-lz.-ZI! i Iz,-z,I=lz2-z.l.
Posmatrani ima jednake po dve i dve naspramne strane i jednake dijag cnale
To je pravougaanik, kao je i trebalo dokazati.
Primedba. Da li je bilo potrebno dokazivati da su dijagonale jednake?
1.16. Ako su A, B, e, D koje lee u jednoj ravni, dokazati da
(l)
DO/UJ:. Neka su .(iksi A, B, C, D u kompleksnoj ravni redom sa zp z.' z" z.
Kako je
dobija se
odakle i7Jazi
Iz,-z,llz2-z,1 <: IZ2-z.llz,-z,1 + 1z,-z,llz\-z21
To je upravo nejednakost (I) koju je trebalo dokazati ..
1.17. Dokazati da
15
(1) (B realna i A kompleksna konstanta takva
da je IAI2 >B) odreduje krug u kompleksnoj ravni.
UJIfIIItJtJ. krup x
2
+r+px+QYH-O smeniti x-(z+Z)/2. y-(z-z)/(21).
Mof.e se tako isto od
(2) Iz-acl-r <=> Iz-acI2-r <=> (z-ac)(%.-)-r <:>
Ako se sada uporede (l) i (2), se da su centar i trup
(I) formulama:
cl =. -A, r = ac-B-I ac 1
2
-B.
Krug je realan ako je, I ac 12> B. Za I ac 12 - B krug se svodi na z - ac. Ako je 1 cl 12<B,
(I) ne deriniie nilta.
1.18. Ispitati da li 'je
Iz-pl=2I zl <:;.Iz++pl-
1.19. Sumirati
tf ..... 1 + ( n cos o + ( 2 ) cos 2 6+ ... + ( : ) cos n 6,
B = ( n sin 6 +( 2 ) sin 26+ ... + ( : ) sin n 6.
6 nO 0,.0
Re::.III'III .A -:2"c:os -cos -, B .. 2-c:os- - sin--.
2 2 2 2
1.30. U kojoj oblasti lee z = x + i yako je jednovremeno
i
Re,IIIt.,. oblast krugova r+(y-I)2<:l i (x-l)2+r<:l.
2.31. Dokazati nejednakost
(l +uv) +uu) (l +Vy).
gde su u i v kompleksni brojevi.
DoIt.,. Ova nejednakost ekvivalentna je nejednakosti
ulI+ii'<:"iI+vv <=> (u-,) ! u--;II:>O.
Ovim je dokaz zavrlen.
16
2;32. Izvesti' formulu
Cl tl' X+C
5
tI' x- .'.
tg nx= n n n
(n prirodan broj; - (;) ).
l-e! tr x+ C: tg4 at - ,
Rd_Je. Polazcti od Moivrcove formule
(cosx+ isinx>,,- cosnx+ isinu,
dobija se:
sinnx-(i) cosn-1xSinx-(;) cos
n
-' xsin' Xf. cos
n
-' xsin'x _ ..
Iz poslednjih jednakosti sJedujo
Tako je, na prirper,
t 5
5tlx-lCh,ix+tgJx
I x- ,
1-10trx+5 trx
2.33. Dokazati ,da se svi komplek-
sm brojevi modula l mogu pred-
bliJe x+.1 ( eat' )
staVIti u o u-- x r no.
x-I
2.34. - Dati geometrijsku' interpreta-
ciju nejednakosti
(1) 12z 1<11 +z
2
1
Rd_Je. Ova nejednakost ekvivalentna je.
nejednakosti o"
2z2%1 +z2)(1+'i)
<=>
<=> (r+r-,l't-4r>0.
<=> (r+r-1-2y)(x2+r-l+2y0
<=> [r+(y-l't-2)[r+(y+l't-2J>O.
Srafirana oblast bez je
skup z, tj. (xt y), 7.a 'koje vali ne,:
jednakost (1).
t 6
6.t,X-20tj'x+6tl'x
I
1-15 trx+'1S tr x-trx
y
3. IDENTtrEn
3.1. Dokazati log" a . log" b = 1 (a, b>O A a, 1).
Generalisati.
3.2. Dokazati liOl
b
= bIoI" (a,b>O).
3.3. Da li se a, b, e"m mogu tako da vai identitet
x4+ 2x
3
-,,23 x
2
+ l2x+ m =(x2+ax+e)(x2+ bx+ e)?
3.4. Odrediti a, b, e, d tako da za svako x vai
a(x+
3.S. Ako je u" = (b-e)II+(e-a)" + (a-b)", dokazatijednakost
ulI +3 + tbc + ea + ab-,,2-b
2
-e
2
)u
lI
+1-(b-e)(e-a) (a - b) u" .... O.
3.6. Ako je
d"+a-'" d"-a-'"
.11".- BIJI -
2 2
proveriti identitete:
A",'I.--B",2= l, A_",-A"" B_",- -B".,
A",+"=!'A",AII+B",B,,,
izraziti A"'_II i B",_" A"., A", B"" B".
3.7. Proveriti identitet (x+ -7 x)'(x+ )')(x2 + x)'+ fl.
3.S. Ako je n prirodan broj, dokazati jednakost
+. + + . + ! (1-+++ + ... +
Izraz koji se nalazi na levoj strani,date relacije mole se predstavili u obliku:
+ (211-3)+3 + .. ,,+ 1+(211-1)]
211 _1(211-1) 3(211-3) , (211-1)1_
1 [I 1 1 1 1 l]
-- -+--+-+--+ ... +--+-
211,1 211-1 3 211-,3 211-1 l.
-- I+-+-+ ..
l'{ l 1 ,I ]
II 3', 2.-1 '
17
3-'. Proveriti jednakost
(
i akxk) lf bkxk)- 'i a,ht"'+1c
. k-O -O I,1c-O
I+1c<h
2_
3.10. Proveriti formulu [k/2l-nl. gdo je [k/2) ceo b{oj koji ne
k-I
premauje k/2.
3.11. Ako je alaZ == blb
z
= C1C
Z
dokazati jednakost
(al + bJ (bl + cJ (CJ + aJ,. (az + bl) (bz + Cl) (Cz + ai)'
3.12.. Dokazati identitet
(I) 26.10 . (411-6) (4n-2)-(II+ l) (,.+2) "(211-1) (211).
Neka je F (II) izraz Da levoj i G (II) izraz na desnoj tfraDi jednakosti (1).- Tada je
P(II)-2-(h-l)U c:> <:> IIIF(II)-(211)I,
G(II)-(II+l)( .. +2) .. (2 .. ) <:> III G ( .. )-(211)!
prema tome P( .. )-O (II).
3.13. Ako je
(1) .!.+.!. +.!. __ 1 _
b .c .. +b+c
dobzati da je
(2) (11 nepar.-n broj)
..... Jz (l) iZIUi
.,.
l l l l ti+b iII+6
c:> ---
G, 6 G+6+c c lIb e(A+b+c). ,
(.+b) (c( .. -fb+c)+lIb)-O II (."tb)(G+e)<b'+e)-O.
owo ...er. _ iH .- ili iII- -c ili b- -c.
Na' .... ZakIjUeUjemO da je, za ".""'" i1i .. - - - b- ili .. - - - c- ili .. - - C-.
!'nala Jome'.ako ftIi jeci-kOlt (l), tD takbde ydi jedDAost (2).
3.14. Faktorisati..4 - CI' (62 - cz) + hf (c2 aZ) +t4 (tal - 112)
....
-(,.a-bl) "+bI) (bI-cI)-(II-eI)(bI+ CI)
-(,.a-bl) (bl-cl) (,.a-til).
3.15. R.aloIiti bc (b + c) + t'G (c - a) - Gb (a + b) na linearne taktore.
4f-6c(b+c)HJ(c(e- .. )-b(G+b
-.6c(b+ c)+ .. c-b) (c +b)- .. (c + b
-(4 + b)(b+ e)(c-.. ).
l. IDBN1'lTBTI,
3.16. Dokazati identitet:
tT h) c"
----+ I -Il.+b+e (a::;: b::;: c =1= a).
(a-b)(a-e) (b-c)(b-tl) (e-tl)(e-b)
DoIuI,. Ako levu stranu' dato. identiteta sa Lo i .... mo
tT (e -b)+b
J
(a-e)+ c'(b -G)
L& ,

odnosno
(aJ .... b')(e - b)+b' (a-:c)+ c' (b -G)+b' (e -b)
L- I ,
(G-b)(b-e)(e-.)
tj,
(a-b)r+tIb+b2)(e-b)-(c'-b' (a-b)(c-b)(,.a-c'+b(G-e
L - '-
( (.-b)(b-el(e-a) (a-4,) (c...:.b)(a-c:)
(G-b) (G-e) (G + b + e)

Dalde, L - G + b + e, &to je trebalo dokazati.
3.17. Dokazati. a + b of- 2 viib + + b- 2 ...[iib),2_ 4 'max (a, b) (a, b;;.O)
.,.,J-. !%raz (V G + b + 2 vrib + ..; tl + b - 2 Vrib)2 ima smisla u skupu aeneaativnih brojeva,
jer je
a+b .... _r::;:
2 "v- (a, b;>O).
za G,6;>0 imamo
(..; G +b + 2 vrib +..; lI+b-2 "I/ab)2 - 2 a+ 2 b + 2"; (lI+b)1-4 "".-2 G+26-2 ";(G-b,
PoIto je
dobija le
-2G+26-2I G-61
IG-bl-G-b (G;>b) i (G<b).
3.18. Ako je n& I (mod S) i nE2 (mod S) (II prirodan broD, .doPrati da.je
2.-1 4"
cos-_+COI- _-O.
S' ,o
Staviti: 1- .-l-'T. r .-2.', c.p PrirOdaD broj II
3.1'. Dokazati
K 2K o I
10 cos-cos---;
, '4
r
, .s 2
. 2w 2w .4w w w
S1ft-COI- - -".-, t.
K 2K W 5 S.. 5 J
....... 1 COS-COS--COI-' -COI-' - --
S 5 S -t-2_w;" 2.2. 2w I'
- S '7 .2_
T
20
ZADACI ZA PRIPREMU TAICMICENJA I PRIJEr.tNlIl ISPITA
3.20. Dokazati formule:
(I)
sin' + sin' 3 Tt + sin' S Tt + sin' 7 Tt == 2.. .
8 8 8 8 2'
Tt 3Tt STt 7Tt 3
cos' - + cos' - -I- cos' - + cos'-=-
8 8 8 8 2
(2)
. 7 l S 3
-1-. Kako,Je"8 Tt - Tt -"8 Tt: "8 Tt = Tt = "8 Tt, izraz na levoj strani u (I) pos,taje
(3)
BudI1t' da je 3 1 r 'd b" . 3Tt n (3) .
I S n - '2 If """Sn, o IJa se Sin 8 - cos "8' pa postaje
(
n .n) [( 'n n)1 n] ,n 3
2 sin - + cos - - 2 sin
2
- + cos
2
- . - 2 sin
2
- cos
2
- .- 2 - sin
2
- - -
8 8 8 8 88.42
3.11. Ako prirodan broj n nije multiplod 7. dokazati da je:
(1) =cos--+cos--+cos --=
E
nTt 3-nn S nn ( 1/2 (n nepara. n broj),
7 7 7 -1/2 (n paran broj).
Posebno posmatrati kada je n = 7 k (k ceo broj)?
lldeIi
2nn nTt liTt
sin---2sin-cos -,
7 7 7
4nn 2nTt nTt 3nTt
sin--sin--2sin-cos -,
7 7 7 7
. 6nn . 4nTt . nTt SnTt
sm---sm---2sm-cos --o
7 7 7 7
Odavde iZIUi
E -{Sin (2 sin n;).
'Alter je 11:1:1" (k 'COO broj), tada jo
l 1
E- --cosnn'- ...,..,...;;(-1'"
2 2 r,
odakle M dobija (1).
za 11-7" iUaz lt postaje
cos" n + cos 3kn + cos S kTt = 3( -1)4',
E..; { - 3 <n -1 k, k neparan broj),
, 3 (n -7k, k paran broj).
3.22. Proveriti identitet .
1 [. ainxsinz ] 1 [. sin"siDz ]
.' am,y-t: . -: " SIDX+ .
1I.(.1+Z) IID(X+Y+Z) sm (x+z) sm(x+y+z)
i ...... iiiBii
3.14. Dokazati v' 1 +2sinxcosx .... lsinx+cosxl.
3.15. Dokazati identitet lin" + sin 3" + lin , " .... tg 3 x.
COS,,+COS 3,,+col S"
U/JIIIItPo. Brojilac i iJneDiIaC prikazati uobliku:
(Iln"+&in S,,) + I!in b, (COS" + cos ,,,)+cos 3%.
za koje vrednosti " ovaj identitet lUbi smisao?
3.16. Ako je I(a). {tg a -+ sin a)l/2 + {tg p- sin a)I/2 .. dokazati formulu
I (a) .. 2 {tg a)I/'lcos (;. - ;)
Odrediti '/(a) u
3.27. Dokazati formule:
(1) sin a- ..... .!. .11 + sin 2a-'!' ./l-sin 2a
- 2
v
. 2
v
(2) C'osa- -.!. Vl +sin 2a +.!. Vl-sin 2a
2 2
Ra.}e. PrImenima identitete:
-=-<11<- .
(
SK 7K)
" " ..
1+ COl 2ac - 2 cos.
2
ac => . .Jl + cos 2 ac - V2l COS ac I ;
l-cos 2ac -2 sin
2
ac => Vl-COS 2 ac- v'2llln ac I.
Odavde IZlaZi
V l +lin (i-211 )-V21 COl (: -II)! -v21 COS (11- ;) ,.
V l-slD l-COl (;'-211 )-v'21 sin (= -II) l-Vl I sin (11- :) I.
fl sin (11- :) 1- -Yi{-/coa(,,- :) /+Ism(-:)IJ
- - -COI(.- :)-110(,,- :))
cos(,,- ;)+&in(lI- :)}
- ain
. Na SJi!an -*in dokazuje lO (2).
21
22 ZADAQ ZA PIlIPRDIU TAIUllle&NJA I PRUBMNUIISPlTA
128. P1"veriti identitete:
sin a sin (b-c) + sin b sin (e-a)+ sin e sin (a-b)-O.
sin (b-e) sin (a -d) + sin (c-a)sin(b- d) + sin (a - b) sin (c- d)- O.
Upotrebiti identitet: 2 siD p siD q-cos (p- q) - cos (p + q).
3.2'. Proveriti identitete:
sin 3a + cos a = (sin a + cos a) (sin 2a + cos 2a);
cos 3a+sin a-(cos a-sina) (cos 2a-t sin 2a);
sin 3a-cos a ... (cos a-sina) (sin 2a-cos 2a);
COS 3a-"sm a -(cos a + sin a) (cos 2a -sin 2a). '
3.30. Provorite identitete:
cos,,-sin,,+ 1 t"

cos."+lin,,- t 2
sin (lI+p) a+cos ner +t
-..:.-..;..;...---- sec pa Ipa.
cos (II + p)a + sin ner
'!I '!Il P "'d' cos 31 cos 61 2( 2t 4)
roventl l entitet --- --= cos - cos t.
cosI cos 21
Da li ovaj identitet vali za svako t?
3.32. Dokazati (SiD3')) + (COS 3G)3 ... 4cos 60+ 24 cos 20.
siDG ClOS G
za koje vrednosti 6 ovaj identitet ne' vai?
Odrediti sva relenja 4 COS 6'6 fi 24 cos 2 O ... O.
3.33. Ako je II nula ili prirodan broj. dokazati
(a =F k7C; k .. O, :I: 1. :I: 2. . . ).
JEDNO TAKMICENJB U MATEMA'DCI U XlD VEKU
Leonardo ital ijanski matcmatar, ui!estvovao jena takmi-
=Ju (tumiru) 1225. godine u gradu Pizi. TakmimIje je octrfano u prisustw
kOI cara Fridnoa D, koji je sp:ijalno zboa OVOI doiao u Pizu.
POnCl ostalih. bio je i" zadatak: <Nredid rac:ionalan razlomak koji je potpun kvadrat
(tj. inof.e se napisati u obliku kva4rata rac:ionalllOl razlomka), a koji ostaje
potpun kvadrat i kada se smanji za 5 i kada se za S,
F'bonaf' 'brzo reIiO ( 'kit' d b
1681
. (41)2 5 (31)2 .
I lB JO DC zna se a 01) I o 10 144' tj. 12 - - 12 I
(
41)\5_(49)2
t2 , 12
U matematici je poznat tzv. niz brojeva: l, 1, 2, 3, S, 8, 13, ...
(svaki prvi, dobija se sabiranjem dva predhodna),
4. FUNKCIJE
4.1. Odrediti funkciju J(x) = ax'- + bx + e (a, b, e konstante) za koju je
J(O)-I, J(2)-=-3, J(-2)=3.
4.1. Da li postoje takve vrednosti a,b,c da bi bio ispunjen uslov F(F(x=-x,
ako je F(x) = (ax + b)/(x+ cl?
4.3. simbola apsolutne vrednosti, predstaviti funkciju
jednog izraza.
1
Rnlllt.,. I(x) -"2(x+ I xl)
f(x)=-{:
(x <:0),
(x> O)
4.4. Bez znaka apsolutne vrednosti predstaviti funkciju
jX-11+ Ix-
2
1-l
x
l.
12x-11
4.5. Ako je J(x)=axl+bx+ l, odrediti J(x+ l)-J(x) za kada je
J(x+ l)-J(x)=x a i b.
4.6. Ako je J(x +a) == xl +x + 2, odrediti:
J(x-a), J(u). J(J(x)+J(-2x. J{a(aJ(ax).
4.7. Ako je J(x+ l)=(xl-x+ l)/(xl+x-l), odrediti:
J(x-l}, l(l/x), f(f(l/x)lftxl).
4.8. Ako je f(x) = _x_ +-=-, dokazati da je
aX.-J 2
f(x) = J( -x), 4f(2x)f(x) 4 f(X)2 +X2.
4.9. Ako je J(tg (tI2 = cos t, odrediti l(cos t).
Kako je
dobija se
. t - tr (//2)
l(t,(1/2 -cos t- r t
1 -rt (t/2)
23
24
ZADAO ZA PIlIPItBMU TAltMlCENJA I PatJEMNIH ISPITA
1 - COS
2
t sin
2
t
!(cost)- o _
1 + cos
2
t 1 + COSl t
. (x+ I/X)"2+XI/2
ako Je J (x) = .
( l/ )
1/2 112
X+ .1: -x
4.11. Ako je
J (x) - (r - a-X)/(r + a-X),
dokazati da Je
g (x) = 2/(a
Jt
+ a-X)
l(x + y) ... lJ(x) + J (Y)]/ll + J (x) J (Y)],
g (x + y) - g (X) g (Y)/[1 + J(x) J(y)].
(a> O),
".11. Da li su funkcije ax, -o sin bx (a, b konstante) reenja funkcionalne
J(x+y)J(x-y)-J(X)2- J(y)27
4.13. Odrediti funkciju F, (x) ako je
Fie (x) = X Fie-l (x)- x
2
F
Ie
-
2
(x) (k = 3, 4, S, ... ),
gde je
4.14. Obrazovati funkciju F, (x) ako je
Fie (x) = F
Ie
-
1
(F.t-'2 (x o (k .... 4, S, ),
gde je FI (x) - l/x, F
z
(x) == x.
4.15. Ako je J(x) = x
3
, g (x) '"" 3
Jt
, Qdrediti J(g (x i g (J(x.
4.16. Odrediti vrednost funkcije
J (x) _ .;a+iii +.ya::7iX
ViHbx-ya-bx
2am
za x"" o
bO(l +".a)
lle_J-.Ncka je a:pO i b:pO. Kada je ili a-O ili b-O ili a-O ih-O, tada ne postoji !(x).
Kako je -
dobija IC
b
a(l +m)2 b a(l-m,
a+ x- ,a- x- ,
1 +mZ l+".a
!( 2am ) ya(1+m)2+ya(l-",)2 11+"'I+ll-:-ml
b(I+".a) - .ya(l+m)2-v'i(l-m)2 -Il+m I-II-ml'
p,.. tome, vrednost je
!(O 2am ) l
b (l mZ) - -;;;
(I m I < J),
. (-.GO <m< - I V 1 <m< + GlI).
".17. predstaviti y = I x + 31 + 12 x + 11 i y = I x + 61 i odrediti koordi-
nate preseka.
oi. PUNJ(CUJ:
4.18. Nacrtati grafik funkcije f definisane sa f{x) I % + 11-1 %-11.
2
4.19. Nacrtati grafike funkcija' V'X+f + 11- y x + 11, x yTXT. I x I..JX.
4.20. Dokazati jednakost
f{x) = 2yx-. + 2
i upro'Stiti f{x) ako je
prikazati rezultat.
R.mv.. Iz jednakosti

/(x'l-(yx+2yx-l +yx-2yx-l)2 -2x+2 y(x-2'1'-2x+21 x-21
aleduje
Kako je /(xO, dobija se
/(x'l-4
-4(%-1)
/(x)-2
-2y:;=T
4.11. Nacrtati grafik funkcije
(1 .;;; % .;;; 2),
(x> 2).
(1 < X" 2),
(x;;;' '7).
y=yx-l + 24-10 yx::::r.
UIJIII6I'NI. Data funkcija moe se predstaviti u obliku
y-yx-l +y( vx=t -S'l y-vx=t + I vx=t -$1
ova funkcija je definisana za x > 1.
4.ll. Odrediti definicionu oblast funkcije x - 2y x - l i nacrtati njen, grafik.
Rd.".. Datu funkciju moemo na
y=y (yx-l-1)2 -I yx-l-11,
odakle se vidi da je funkcija definisana za x > 1.
y
o
Je
26
ZA PlUPJlDW I PRJJDDaH ISPITA
predstaviti funkcije:
Je' 20 x
..;ii; j;j'V lT-9I ;
x fX:i"+x-6
/(X)-fii\'[ii+x-61
definisana je za .r+x-6>0 =- xE {(-oo, -3) U (2, +oo)}. prema tome, udotinicionom
podrueju je .
x {-l (-oo <x< -3),
/(X)-j%j- 1 (2<x< + oo).
y
-3
o
2'

lt
.c.u. Nacrtati geometrijsko mesto (i(I), gde je
l x .. Il + I I. y -\1- I I; 2 x ... I ", y ... t + l ( - oo < t < + oo )
daje. 1= Umesto x-Il +t I, JI-I 1-1 I mo-
lo eeoap_ti
<al X--l-I, JI-I-t, za -00<1<-1;
(b) JI-I-I, za - 1 <l<+ l;
(e) x-l+l, JI-I-l. za +-1 <1<+ oo.
IleJacije (a) dcfiniludec,prave x-Jl+2-0
koji je nacrtao Da slici (po)uprava I).
IleIacijc (b) dcriniiu odseQk prave x + .Ji - 2
- O od (0,2) do (2,0).
Ilelacije (e) definilu deo prave x-Jl-2-0
koji je' oacrtan na slici (j)olUprava D).
ICada 1 v.rira od - OD do + oo , ta6ka (x, JI)
polazei!i po po)upravoj I iz beskrajnOsti,
suje nacrtaDu . konturu u smislu protivnom
tntaJYg kazaljke na satu.
05. Nacrtati:
y
\0 Ix+y-lI,....l xl-l; 2 y-lxl+lx-ll-lx-21+lx-41;
3 Ixl+lyl-I x-ll-x.
4.26. .Odrediti at bt c, d tako da vai
y=J(x)=(ax+b)/(cx+d) x.=J(y).
RepIt 1 a- -d; 2" a-d, e-b-O.
27
4.27. Koji uslov treba da Ispunjavaju realne konstante a, b, c, d da bi homo-
funkcija
ax+b
cx+d
bila odnosno
(ad --. bc:f;O)
OdgortW. Ako je ad -bc>O, funkcija je ako je ad - bc<O, ona je
4.28. Neka su x, y, z tri realne promenljive vezane jednakostima
(1)
X=tlY+b,
cy+d
az+b
y=--
cz+d
(ad - bc:f;O).
Odrediti a, b, Ct d tako da (l) ax+b
cx+d
Da li x = 3 y -
7
ima navedenu osobinu?
7y+5
4.29.. Ispitati da li su funkcije
2
0 J() l' 2+x
x = og-,
2-x
parne. ili neparne, ili ni jedno ni drugo.
Re1.lIItat. 1 parna; 2 nepama; 3 ni parna ni neparna.
4.30. Da li su funkcije
3 J(x)=3x-4
la+x I + I a-x l, I X+a l-l x-al, {l x+a l-I x-a 1}/(2x)
parne ili neparne, ili nisu ni jedno ni drugo?
4.31. Ako je lex) funkcija definisana za svako x, dokazati da se ona moe
predstaviti kao zbir od jedne parne i jedne neparne funkcije.
1 1
UPIlIs"o. Primeniti identitet f(x)=2lf(x)+f( -x)+2 [f(x)-/( -x.
Primedba. Navesti neke funkcije za koje ova osobina ne vai.
Da li vai navedeni stav ako je funkcija I(x) definisana na intervalu (- a, + a)?
4.32. Da li je odrediti a tako da funkcija
5x-1 + 5x+l
-- a-
x%+x x%-x
bude parna ili neparna?
28 ZADACI ZA PRIPREMU TAKMICENJA I PRIJEMNIH ISPITA
4.33. Odrediti osnovni period j ampIitUdu funkcije y = ot copx + sinpx.
R,""je. Slavimo IX- Q sin O, - Q cos O. Tada je
Y - Q (sin O cos p,r: + cos O sin px) <=> Y - Q sin (px + O),
pri je a_\lat
2
+W. Amplituda je V
at2
+r;2 i period
4.34. Odrediti osnovni period funkcija
tg (2 sin cos O-cos 3 O.
. 4' 3'
4.3S. Odrediti osnovni period funkcija:
cos
4
x + sin
4
x; cos
6
x + sin
6
x.
U".mo. Izraziti d"te funkcije kao linearne kompozicije izraza oblika sinpx, cospx. Ove
funkcije imaju oblike:
3 1 5 3
-+--cos4x -+-cos4x.
4 4 '8 8
4.36. Bez upotrebe izvoda dokazati da je
max (sin x+ 2 sin (x+ o) "" yiS+4cos a.
4.37. Bez upotrebe izvoda odrediti ekstremne vrednosti funkcije
y = xj(a+ bx
2
).
Nacrtati grafik ove funkcije za kada je ab>O.
4.38. Bez upotrebe izvoda odrediti ekstremne vrednosti funkcije
fv<)= lj(sin ax cos ax) (o redao).
Nacrtati grafik funkcije f(x).
Odrediti realan broj b tako da f(x)-b nema realnih reenja.
4,39, Odrediti minimum funkcije 1 J.
R,I,,,/-. ll:
)-.2_.r +X+I+,r:2_X+ yI-2 ,\'1-:-2+2 v'xf+ii+ I
ilcdujc miny-l za x,:"O.
4.40. Bez upotrebe Izvoda odrediti ekstremne vrednosti funkcije
a cos
2
x + 2 b sin x eos x +- e sin
2
x (o, b, e realne konstante).
UJllllmo; Svesti funkciju na oblik if cos (at x -;. r;) + B, ade su at, r;, A, B funkcije od lit bt e
koje treba odrediti.
Gcneralisati.
2!1
"
..... 1. Odrediti minimum funkcije y = P. (x - a.)2 (P. > O).
-I
Predstavimo datu funkciju u obliku
" " "
xl p.-2x O.P . i- Q.2 p._y _0
-1 .-1 .-1
Da bi x koje je ovi'm kvadratnim trinomom bilo realno, potrebno jo i dovoljno'
da diskriminanta bude neneptivna, tj.
(1)
"
S, obzirom da je p;>O, najmanja vrednost y za koju vai (1) jo
.-1
..... 2. Bez upotrebe izvoda odrediti ekstremne vrednosti funkcije
V x2+2'x+ lO-V x2+2x+2.
Generalisati.
".43. Izabrati realan broj k tako da funkcija I(x)=(x2-x)/(l-kx) moe
ima.i ma koju realnu vrednost ako se podesno izabere ret ha promenljiva
Ako je k=-- l i x reah1o, dokazati da funkcija f(x) ne moe uzimati. vred-.
nosti izmedu - - 2 V2 i - 3 + 2 ..[2.
Graficima ilustrovati dobijene rezultate.
........ Ako je x realno, dokazati da funkcija y .... r -1 nema vrednosti izme-
r-4
d
l. l
u - I
4
11" ,1- Kak' l4i=1 red '. _ ...... b" al ak '
'.M".. o JO x -, "--y::y, v nosta Je no;\iV Itl re ne o JO
.....
Il D t . l'. k" or + bx + e I b ealn k ta t . -Jo)
01. a a je lun cIJa y= \a, , e e ons n e I,' a or e
, cr+bx+a '
Dokazati. da y moe uzeti svaku realnu nedno!lt za x E ( oo. + oo) ako
je bl >(a + C)2.
".46. Dokazati da' funkcija f(x);" tg3xcotg 2 x ne moe imati 'vrednosti iz-
medu 1/9 i 3/2.
30
ZADACI ZA PRIPREMl' l PRIJEMNIH ISPITA
Ako se upotrebe formule
2 tgx
tg 2x- ..2'
l-t5 X
3 tgx-tg
l
x
tg 3.\: - ,
1- 3 tg
2
X
funkcija y = !(x) postaje
3 -a l-a
(l)
,de je
(2)
y-_._-.--,
l-3a 2
Umesto (l) moe se pisati
(3) a' -2 (2 - 3y)a+(3 -2y)=0.
Ako je fl imaginarno ili negativno, tada, prema (2), x nema realnih vrednosti. Taj
nastupiti:
10 Ako (3), reena po a, ima imaginarne korene, tj. ako je
9}.2-lOy+I<0 <=> lj9<y<1;
2
0
Ako (3), reena po n, ima oba negativna korena, tj. ako je
(2 - 3y<0 t\ 3 -2y>0 t\ 9 yZ -10y + 1;...0) <=> 1 <y<3j2.
Prema tome, ne postoji realna vrednost promenljive x za koju bi data funkcija dobila
neku vrednost izmedu 1/9 i 3/2, to je i trebalo dokazati.
za koje vrednosti x je log
Rmtlt.t. X E (u lt, (u+
za koje vrednosti x je log sin
2
x = 210g sin xt
Rnlllt.,. x E (k lt, (k +.1) lt).
za koje vrednosti x je log tg x = log I sin x l-log 1 cos x 11
Rmtltllt. xE (U lt, (2k+
....
GDE JE LOGICKA GRESKA?
. U The AmericfIlf MtltllematictI/ MfIlfthly dat je zadatak:
Iz koje na zemljinoj kugli treba da bi smo se 10 km po meredijanu
ka julU, zatim 10 km po uporedniku ka istoku i na kraju 10 km po meredijanu ka
se'iero, vratili u istu
Iedno reienje je treba iz severnog pola. Zanimljivo je da to nije
jedino reenje. Jedan poznati naglas je ovako rezonovao: Prvi i deo
puta idu po meredijanima; dva meredijana imaju samo dve severni
i jJlDi pol; poslednji otpada jer se iz nje De moe na jug, prema tome ostaje severni
pol Icao jedino retenje.
U je greika u i kalco se dobija potpuno reieDje?
s. JEDNACINE
S.l. . Da li je jednakost sgn x = l iH identitet?
NtlpomnItI. Jednakost I(x) - O je idetitet ako je zadovoljena za sve vrednosti x Iz defini-
cionog funkcije I(x).
Jednakost I(x) - O je ako je zadovoljena samo za deo skupa definicionog
S.2. Dat je kvadratni trinom P (y) = Ay2 + By + C. Ako su a, b, (a=F.-b) nule
trinoma P(y)-y, dokazati da su a, b nule polinoma p(P(y-y, j. odrediti
sve nule ovog polinoma.
Rdenje. Kako je P(tI)-a=O, potinom p(P(Y-)' za )'=a postaje
P (P(o -o-P(a)-o-O,
te je )' - o nula posmatranog potinoma.
Isto ovo vai za ),-b, pa moemo staviti
p(P(y -),=14 [P(y)-a] [P(y)-b].
NuJe polinoma p(P(y - y su reenja
P(y) -0- Ay +By+ e -0- O,
P(y)-b - Ay+ By+ e -b =0.
Kako je P(a)-tl-O i P(b)"-h-O, se Victeovim formulama. dobijamo da su
ostaJe .nuJe polinoma:
B+Ao e-o
IX----=--
A A4'
B+Ab e-b
... -.
A Ah
5.3. Odrediti a tako da x = 2 bude koren
P (x) = 6x
3
-7 x
2
-16x+a=0,
i za takvo o sve nule polinoma P (x).
S.4. Ako su x = 2, x = 3 koreni
P(x)=2x
3
+ax2-13 x+b=O,
odrediti o i b i sve nule polinoma P (x) za vrednosti a i b.
5.5. Dokazati da je X= 1/(I-a) koren
1 x-l 1 o-l
x+-+-=o+-+-
l-x x l-a o
(a (0-1)=#=0)
j odrediti ostale njene korene. Reiti ovu po o .
euIt.,. Go (a -lj/a.
31
32
ZADACI ZA PRIPREMU TAKMICBNJA I PRIJEMNIH ISPITA
5.6. Rditipo Xl' X
2
' , X" sistem
a"x,,=x. x
2
X,,-I"
PrtIMdbtl. Na desnoj strani su redom varijlCijc reda n-lod n elemenata.
5.7. Odrediti a tako da se oba korena X2 - 2 ax + a
2
-I = O (a rea-
lan broj) nalaze u intervalu (- 2, 4) .
.,.. Funkcija/(x)-.r-2a.l'+cr-l ima za x-a minimum I(a)--I. Prema tome, da
bi .nule ove funkcije ldale u intervalu (-2,4), m)ra biti -2<0<4, f( -2)-cr+4a+ 3>0
i 1(4) - cr - 8 a + IS >0. recnj: ovih je a E ( - I, 3).
5.& Rdili 12 X + l I + I X + 3 ! -I X + 61.
...... Posmatrajmo funkciju
Kato so
12.t+II+lx+31-lx+6J--2x+ 2
- -4x-IO
--2.l- 4
- 2x-- 2
(- oo<x< -6),
(- 6 <.\"< -3),
(- 3 <x< - 1/2).
(-1/2<.>:< + oo).
-2x+2 anulira za x - I Et ( - oo, - 6).
-4.\"-10 anulira za, -5/2 Et (-6, -:- 3),
-2.>:-4 anulira. za: x - - 2 E ( - 3, - 1/2),
2x-2 anulira za x= 1 E ( - 1/2. + oo).
jedina rclenja (1) su: x - - 2 ili x - I.
5.9. Reiti po a I x-a I + I X + a I",; 21 aj.
5.10. Reiti
1 I X I-I X + a I = O;
3 Ix-21+lx+ 11=12x+31;
5.11. Rditi
2 /3 x-ll + 14 x- 31-1 x- S I = S;
4 3 x - 21 x + l I-I x - S I = 3.
1 I (x+ 2)(x-l) I-I (x+l)(x-2) I =a,
2 I xl + 2 ox: I + I x
2
- 1 I-I xl .,. a.
,de je a realna konstanta.
S.ll. Za razne vrednosti a odrediti reenjairacionainih
S.13. Odrediti). tako da sistem
).x+y+2Az-2).-l, x+Ay+2z-2
ima reenja (x, y, z).
5.14. Reiti sistem

S.IS. Reliti sistem
. ab+ bd-O, lIt+cd-O, bc+tP-l.
5.16. zfl koje je vrednosti x zadovoljena jednakost
/(x4-4}-lx2+ 2) /-/x4-4./-(x2+2)2?
S.17. Reiti g ... 4 x + l.ako je
(l)
imamo sledec
(2)
(3)
g(X)-{' x+2
2x-3
(x+2)2-4 x+ 1
(2x-3)2-4 x+ l
(x:> 2).
(x<2).
(x:> 2),
(x <2).
(2) nema reenja. d:>Jc je x-2-Vl jedino relenje (3).
Prema tome, jedino reenje date 'je x - 2 - Vl.
33
5.18. Odrediti k tako da nule polinOma kxZ-(1-2k}x+k-2 budu racionalni
brojevi. .
S.19. Ako su a. b, c brojevi, do.kazati da koreni kvadratne
(1) ax2+bx+c-O'
nisu racionalni brojevi.
Dokll: t. Po pretpostavci je
11-2p+l. b-2n+l. c-2q+l (p, II. q celi brojevi).
Tada diskriminanta (l) glasi
(2 n+ 1)2 -4 (2p+ 1)(2 q + 1)-4 nZ +411-4 (2 p+ 1)(2 q+ 1)+ 1
-8 (n+ 1)-2PQ-P-q-l]+S .
1
da je 2'"(n+ 1) ceo broj, i izraz
1
T"("+ 1)-2pq-p-q-l
je ceo broj. ito da je diskriminanta oblika 8 r + S (r ceo broj)
.J
34 ZADA.a ZA. PRIPREMU I PRIJEMNIH ISPITA
OVo De bi mo,po biti kvadrat ni parnoa ni neparnoa broja. Kvadrat neparnoa broja jt
Oblika 8 r + t (r nula ili prirodan broj), Ito ovde nije
Ovim je dokaz zavrten.
DobI 2. Pretpostavimo da je racionalan broj p/q (p i q relativno prosti brojevi) koren
(1), tj. da je
(
P)2 P
a q +bq+c-O,
odnosno
(2) ar;: bpq + eq2 - O.
Kako su p i q relativno prosti, su tri
1 p neparno, q nepamo; 2 p nepamo, q parno; 3 p parno, q neparno.
Kako su a, b, e neparni brojevi, bez tdkote uveravamo se da je broj ar + bpq + cq2 ne-
paran u sva tri navedena pa prema. tome jednakost (2) nije
Ovim je dokazano.
G.,.,.IlUldjtl. Da li navedenu osobinu ima ax'" + bX" + e - O (m, ft prirodni bro-
jevi; a, b, e neparni brojevi)?
5.10. Odrediti sve parove realnih brojeva (x, y) koji zadovoljavaju sistem
x-ly+ll=l, x
2
+y=IO.
pre svega, ne moe biti y- -1.
za y< -1, odnosno y> - J dobijamo respektivno sisteme
x+y-O, x2+y-lO-O ili x-y-2--0, xZ+y- JO-O,
koji, s obzirom 'na uvedene uslove, traene parove

_!2..V41')
2' 2 i (3, 1).
S.ll. 'Eliminisati x iz sistema
(I) ar+bx+c,-O;,
(2) px2+qx+r=O
(ap:FO).
Re,.... Pretpostavimo da (1) i (2) imaju jedno reenje .1'0' Tada je
(3)
(4)
pxl+qxo+r-O.
Mnoenjem (3) sa p, a (4) sa a i oduzimanjem, dobijamo
(5) (1lP- bq)xo +ar- cp- O.
Ako je aq-bp=!=O, iz ove izlazi
ar-cp
xo----
aq-bp
za ovo .1'0 (3) postaje
(6) t1(ar- ep)2-b(ar- cp)(aq-bp)+c(aq-bp)2-0.
Akoje
(7)
iz (5) sJeduje da mora biti

I u ovom uslov (6) je ispunjen.
Poka!ip1o sada vati obrnuto, tj. ako je uslov (6) ispunjen, jednaeine (1) i (2) imaju
jedno reienje. .
Ako je aq-bp,,"O, tada iz (6) izlazi da je broj - IIr-
b
e
p
(-x.) koren i (1) i
aq-p
(2). za (1) to je dok za (2) treba ,iOI dokazati ela Je.
(9) p(.-epY'-q(.-ep)(aq-bp)+r(Ilf-bp)'-O.
Ako izvrtimo mnoenja, (6) i (9) mof.emo dati oblik
(6') Il {(.-epY' + 1lCtT+.P.rbl-Gbqr-pqbc} -O,
(9')
p {. - ep)'+ ller +,;;6"-" - pqbc} - O.
Pollo je 11'11",0, lednakosti (6') i (91suekvivalentne,lto da je x, koren J (2)
Ako vati (7), polto je 11"'0. iz (6) da vali I (8).
Iz (7) i (8) izlazi 'I-p!.. i r - p !!..., pa (2) postaje
" "
p
-(axI+b+e)-O.
"
U ovom (1) i (2) su ekvivalentne, tj. Imaju. jednaka oba korna.
Uslovima (6) i (9), koji su ekvivalentni, mof.emo dati simetrieni oblik
(10) (tr'- ep)' + llCtT + prbl-Gbqr - tifbc - O.
Prema tome, dokazali uno da je uslov (10) potreban I dovoUan da b1.jedna&e(l}i (2)
imale toren. Jednakoat (10) je rezultat
5.22. Reliti sin 3 X - coa 2 X -O.
R"'. Umesto date jeclnaeiDo PQSJDa&raJmO njoj etviva1entnu jedna&m
3%+ (;:-2X )- 3X-(; -2% )
lin 3%-1in (; -ix )-0 <=> 2c:os 2 lin 2 . -O.
Odavde izlazi
3
X+-
2 x 3 3 3
cos---O
<=> -+----+k3 <=> x,,'--+2k3
2
2 " 2
2
(k-O, 1, 2. ... ).
1r
Sx'--
2 5x
"
" 3 2
sin -O
<;>
-----n" <=>
x" =-+-""
2
2 "
10 5
(,,0. 1.:l:2. ).
relenjima x.i pojavljuju se i takva koja se nalaze relenjima x,,' i to za one
vrednoSti " koje zadovoUavaju
1 2 1
1o+,"-'1+2k (n i lc celi brojevi).
...
ZADAO ZA PRIPREMU TAKMIC!EN.rA I PRIJEMNIH ISPITA
5.23. Reiti 8 cos x - + C:s Je :
U,..,.. Ako je sin x"," O i cos x","O, data postajo
4sio 2xcosx-V3 cosx+sin x,
5.U OdrediJ sva .reenja cos px - sin 'lX.,
5.25. Reiti
1 sin 3 x- 4 sin xcos2 x"
2 sin X sin 2-xsin sil14x,

3 sinx+sin 3 x+sin 4x-O,
4 sin x + sin 2 x+ sin 3 x-cos x + cos 2 x+cos 3 x.'
3 Orupisati Da levoj' Strani' ovako:
(sin x+sin 3 x) + (sin 2 x+5io 4 x).
o
Predstaviti 11 obliku
(siDx+sin 3 3 2 x-cos 2 xl-O.
5.26. Po X rditi sinx.+2sinxcos(a-x)-sina.
5.27. Rditi trigonometrijsku
4c6s6cos 2 6cos'3
RdGJe. Primenivlf rontlulu 2 cos p COS II - <.p + q)+ cos (p - ql, postajo
2 cos 2 6(cos40+C052 6)-1-0.
S obzirom da jo 2 COSi 2 6 - 1 - cos 4 O, dobija so
cos 4 O (1 +2 cos 2 0)-0,
. 1
cos46-0 l cos26- -"2'
prema tQIDe, re!eoja su:
e.'-(2k+1) !: ili
8 . 3
(k-O, 1, 2, .. ;: n-O, 1, 2, ... ).
5..28. Reiti
4 cos 6 cos 2 Oeos S 0+ 1 - O .
RelnJe., Primenom formule 2 sin p cos q - sin +sin (P, - q), data postaje.
(1)
2 cos 8 cos 28
--o -8-(sin79-sin39)+1"-0.
SID2
Kako je
2 sin 7 9 cos 2 8 ... sin 9 8 + sin S 9, 2 sin 3 9 cos 21).- sin S 9 + sin
(1) dobija oblik
(2}
cos 9 . .
-'--0 (sJo90-sID8)+1-0.
SID 2
Alto se ovde stavi sin 2 8 - 2 sin 8 cos 8, nalazi SO
Kako je
(sin 9 8+ sin e) .. O.
SID
sin 9 0+ sin e-2 sin S 8 cosA 8,
(2) dobija oblik
sin S8 cos40
---....,.....--0.
sin O '
Prema tome, reenja date dobijamo iz
sinSO-O ili cos48-0 .(sin8iO),
Odavde sleduje:
n
8,." -(2n + 1)-,.,
8 .
31
gde n i k uzimaju sve vrednosti O. l, 2, , tim da k no bude multipl broja S zbol
uslovI!: sin 8.;. O.
5.29. Odrediti tako da sin a .sin2 a sin 3 a - a ima realnih re!enja.
Generalisati. na sin px sin qx sin rx ... a (P. q. r realni brojevi).
5.30. Odrediti q tako da sin. x + cos' x - a ima realnih reJenja, pa
ih zatim
ot t;..COSot ot l+cQSot
Re.Je I. Primcnom formula sIn
2
'2 - 2 ' eos'T - 2 ' posmatrana .,iedDaeiDa
dobij:l oblik
11'
'2+'2 COSi 2x-cr, tJ. ... 3.
Da bi r*nJa ovo bila potrebno je J dovoUno da budi
14a"-31<I, tj. ae[! ,t]'
1 kn
TacIa su rcknja data sa x- 4' arccos(4a-3)+T (k-O,J:I. ).
Rela}e 2. Do uslova za realnost korena. moemo ,Jraf'ike funkcija
Y
- sin' x -+- cos' x i )I a. Kako je 'za prvu 'funkCiju )'max -t i J'mia -..!., da bi postojale ""'-
. . 2 '
grafika posmatranih funkcija, potrebno je i. da je E 1].
38 ZADACI ZA PRIPIlDIU TA.DlteENJA I PRIJEMNIH ISPITA.
Ul. lteIiti .aiD%+6 _ (ab>O).
6cos%+a bSln%+a
.,.,.. Ako je b cos % + a:;60 i hiD % + CI :;60. tada je ova jednaiSina ekvivalentna jednaiSIni
(cou-ain%) [ab(cou+sinx)+r+b2J-O.
Paklor
_(COS%+lin%)+r+b2-abV2 sin, ( %+ :)+r+b2-abv'2 [ Sln(%+ :)+ :;::,;]
De anulin .. Di za jedno nalno % jer je

-..;2 2.
Drql taktor coa % - ain% anulira .. za
(l)
PotnbDo je jot da za vroclnost (l) budu ispunjeni uslovi
bcos%+a"O I bsin%+a"O.
ODi .. avode na jedini uslov
..;2
C-l)kb-r+a"O.
Daklo. data trIJoDomotiijska jodnai!ina Cl) ako jo a ,,"C -l)k-'b y? .
Ako jo a-C -l)k-'b V;. data jodnaiSina ilema
5.32. Dokazati da su sva rdcnja
tg lC + tg 2 x + tg 3 x + tg 4 x = O

Sx=kn (k=O.1.2 .... ) ili 8cos2x-lYi7.
v,.,.... od identiteta
-
sin S,;r - sin S%
+ .
- cos%cos4% cos2%cos3%
Da li .. ovim postupkdm mof.o fe&iti jedilai!ina
tlpx+taCP+II)x+fI(p3+211)X'+'ti(p +-311)X-0 (1',11 realno konstalttt)?
Oonera1isati postupak na PaYodenol tipa. je na Iovoj strani broj i!lanova
wCi od 4. '. . '
5.33. Rditi cos!t-. 9 + 'co52 9 + COS 6 == O.
5.35. Po x rditi
(1) tg ax tgbx"" l (a=#-b i a,b=#O).
11_1-. Ako jo COl u cos b% "O, dobija ..
tj.
(2)
(3)
ain uain b% - COl u cos b%,
Odavde jedno za drualm imamo:
1&-
1t
2( .. +6) (1 + U).
lleIeDja jedna6ioe (1) bi'" samo one vrednosti 1&1c za. kojo jo
(11- O, :I: l, :1:2. '" ).
("'-0.: l, :1:2. " . ).
ft
1&""'26 (1 +2". ft) (".-0, :1:1, :1:2, ... ).
3'
To mKi da celi brojevi ". i " Uzimaju samo one vrednosti koje ispunjavaju uslove (2)
1(3) ..
5.36. Rditi (%>0), .
Napisati sve koji se dobijaju od /, sve
zagrade kao u '.
zatim koje se dobijaju dva po dva od dobije-
nih izraza,
5.37. re5enja sistema
I'
21&2
__ I __ x
1+1& I ).
2.
ll_Je. Jedno relenje jo 1&, - XI - 1&, -O . Da bismo' odredDi 'ostala relenja. posmItraJmo.
dati sgtem u obliku
l 2 l . 2 1 .2
-+1--, -+1--, -+1--,
1&,2 .' 1&t 1&
2
2 1&,1&,2 1&,
Smuom 1/1&,-". 1/1&2-'2' l/1&.-,. imamo
(1)
Ako ove saberemo. dObijamo
-:: 1),+"(y,-l1!f(y. -1)'-0,
- '0
ZADACI ZA PRIPREMU I PRUEMNIH ISPI'I'A.
Odrediti ieabla reknja sistema
2X,.2
---%.-
1 +X,,2
5.38. Dokazati da sistem
(1) xl-xZ .... a, XI +x
z
+x
3
+x.=1
ima 1:ar jfdno pozitivno Xl>O, x.>o. X3>O, x.>O, ako samo' ako
je lal+/6/<I. ,
....,.. Nebje
(2) (). realan broj).
Iz jed_iDa (J) i (2) izlazi
2x.-a+)., 2x
a
- -0+)., 2x,-6+1->', 2x.- -b+l-;'.
Ildcnja su pozitivDa alco je
,,+),>0, -,,+">0. -).>0, -6+ 1-;'>0.
Alto prvu sa tretcm ,i pa zatim druBu sabe
remo sa tretcm i dobijamo sistem
,,+/I+J>O, ,,-6+1>0. -'1+6+1>0, -0-6+1>0,
Itoji ;a ekvivaleDtan sa l"! + I b 1<1.
o GRESKAMA. MATEMAnCARA
Zablude. l maDe velikih mnogo su
nejo' ispravna dela malih.
L. lier (1786-1837)
Ko ne radi. ni atditi. OnIU koji mnogo radi, i kad je i n.u$igur-
niji u svome poslu. podlefan je Irdltama koje ne mcr.uu ni bili u pravoj ili
obrnuto j pi'opon:iji sa nJeaovom i Grelenje je lotovo
i za i za nlVpouzdaDije specijaliste ;u pojcdiDjm o oblastima nauke.
Istorija nauka pru!a 1& to mnop, neverovatno primere.
o (l
l.qr.lllll je dobzivao (Oeuvres. t. m:str. 714) da cca broj N jednak
nzlici o dva ce.Ja Waj .. ito. npr Dije tab kad je N dvostruki prost broj ,
od o o o "oo o Oo " o '
Fermat je tvrdio da su brojevi 2' + 1 uvek prosti; medutim, Euler je dokazao
da je '# + 1 deljivo sa "tl. o
Euler je tvrdio da 'su brojevi: 23257'+ 1 i 232141'+ 1 f!COSti. a u stvari oni
su sIo1eni i to: prvi je deJjiv sa 179. Il drop sa 271. primera ima jal mnogo
i to kod poznatih imena. ;: . . '
" Ovo treba ovako shV3titi: Ito je dOPUItenO onima o koji imaju' za sobom
veliki i koji su ll1IIGIO uradili pa u ne&inu i pili, ne mora biti do-
pulteflO i onima kod kojih ono ito su uradili nije mnoao naspram onoaa u su
pelili. o o
(RedilOvano prema Mu.a.i1o .Gfdke Glasnik
:hIlO$IownskOl profesorskoa 13; BCOarad. 1933.)
6. NEJEDNAKOSTI
Ci.l. za koje x vali nejednakost
(I) .yx+ 6>.yx+ + .y2'x-S,
a za koje nejednakost
(2)
RuMi Funkcije
V.U6, vX+i, Vlx-.S
jednovremeno su realne ako je x>S/2.
Smisao nejectnakostiostaje 11 vanosti posle dizanja na kvadrat na levoj I desnoj
strani, naime: .
x+6>3 x-4+2 v'2.r-3 &-S<S -x.
Poslednja ima smisla ako je S -.1'>0, tj. x<S.
Posle dizanja na kvadrat, poslednja relacija postaje
(x-3) (x+ 10)<0
koja kazuje CJa 1(, pored ranijeg uslova x E [5/2, S), mora zadovoljavati nov uslov x E ( -lO, 3)
Dakle, (I) vai za x E [S/2. 3).
Nejednakost (2) vati za x E (3, + oo ).
Ci.2. Reiti ../7 x - 13 - ../3x - 19 >.JX 27.
RIZlIl,.,. 19/3 <x<9.
Ci.3. Odrediti oblasti (x, y) u ravni koordinate zadovoljavaju
istovremeno sistem
2.x+3y-6<0, y+2>0, x+I>O, x2+r-I>O.
Ci.4. Ako su a, b, t pozitivni brojevi, dokazati da je at +
Ci.S. i putem reliti
vx+ ../x-l >...rx+I.
Ci.Ci. DoJcazati da se broj
M,;..CI+>.b
1+>'
nalazi izmedu CI i b.
(a, b realni; >'>0)
Ci.7. Odrediti oblasti ravni Oxy u kojima treba da se nalazi M (x, y),
da bi njene koordinate zadovoljavale.
. (x2-4xy)/(x2 + 3xy+.2r)<0.
41
42
"'I. Dokazati [(211 -I) U]I < J....
(2 II) U 211
[
1.3 ... (211-1)J l'(211-1)"rr-I(2'-1)(2Hl) J.(211-1) lin-I 4,1-1 l
lWWf. - - --<- .
2 .. (211) (211)(211) ._1 (2,)(2,) (211)(211) ._1 4,1 211
pri dokazu uzeto je u obzir da je
211-1 .. ,z-1
--<I i --<l.
211 4,z
"". R.diti I08,X>lo8I2,(3x;-2).
"'10. Dobzati nejednakost
[a (a + b)+ b(b+ e) + c(c + a)]I/2<a + b + e
Oenera1isati
daIJe. Pretpo.tavimo da za netu trojku brojeva (a,6,c) vati
[cr('1+6)+ 6(6 + c)+ c(c+ cr)I/2;> cr + 6 + c.
Kako je cr+6+c>0. vali
(II, h, c>O).
cr(cr+6) +6(6 + c)+ c(c + cr);>r +61 + ea + 2"" + 2 ere + Uc,
tj.
O;>"" + ere + bc.
POItO lU ",b,c pozitivni brojevi, pos.lednja nejednakost ne \'di ni za jedno (",b.c). Ito
da je data nejednakost tatna.
"'U. Ako je O<a<2c ispitati da li .K za svako x
(1)
StaYimo
tj.
(2)
ova ima po % realno' rdenje ako i samo ako je
tj.
(3)
(CIJI-I)I-4)1(cI)I-iII);>O,
(r-4c1)r + 2 CIJI + 1;>0.
Kako je 0<cr<2c, ba r<4c1, tj. r-4c1<0. Nejedukost (3) va!i ako je
1
)1,- ---,
2c+cr
1
)1,---.
2c-iII
Prlmlba l. Odrediti vrednosti Je za koje je ispunjen znak jednakosti u levoj aejednakoati i
u desnoj.
Prlnwdbcr 2. Dokazati nejednakost (1) ekstremnih vredno.ti funkcije )I.
6. NEJEDNAKOSTI
43
6. ll. Odrediti a tako da nejednakost
(1)
vai za svako x.
Reltll}t. Kako su X
Z
+ x + I Xl -1- 2 x + 3 pozitivni za svako x, nejednakost (1) ekvivalentna
je nejednakosti
(2) (a+ 1)xZ+2(a+ 1)x+3a<0.
Da bi nejednakost (2) vaila za svako x, moraju biti ispuojcni uslovi:
a+l<O (a+l)2-3a("+I)<O,
(a+l)(I-20)<O,
<:;> 0<-1
Dakle, nejednakost (1) vai za svako x ako je 0< -1.
6.13. Odrediti potrebne i dovoljne uslove koje moraju ispunjavati a i b da,
bi V x - a -- V x -- b l imala reenja.
Otigtmll'. Ako, i samo ako, vai nejednakost b - o> l, data ima _oje
1
b<x<"2(b-o-l)2+4bJ.
6.14. Reiti nejednakost V x
2
+ y2 - 2 >x-y.
UplllltN. Posmatrati 10 x-y<O; xZ+r-2:>0; 2
0
x-y>O; xZ+r-2>(x-y)l
(tj. xy> 1). Primeniti metod. .
6.15. Dokazati:
6.16. Dokazati:
b<a.
b<c <:;> 2b<b+c.
(b+c<a+ l t\2b<b+c) 2b<0+ l.
(a>11\2b<0+ 1) 2b<20 b<o.
(a + b + c=O 1\ -1/41\ -1/4)
(4a+ 1)1/2+(4b+ 1)1/2+(4c+
lipIlImo. od nejednakosti (4a+ 1)1/2<2a+ l (a> -1/4), koju prethodno treba dokazati.
Generalisati.
6.17. Ispitati da li vai ekvivalencija
(x>Ol\y>O) <:). (x+y>Ol\xy>O).
6.18. lODa li iz uslova
(1)
IJedUjo
(2) .x+y+:>O, xyz> O?
2 Da li vali (2) => (l)?
3 Da- li su uslovi (1) i (2) ekvivQ,lentni?
Pr/""dIxI. -aeaeransati.
6.1'.. Dokazati nejednakost

! x,x.>O
'.k-.
' ...
Dola. ova iz Identiteta
6.20. za' koje vrednosti a vai
1 '
-1<- [1-a-v'(1-a)1-4a21< + 11
211
OI.",.,. -1 <11< 1/3 (11".0).
PrImetIbIl. Da li se do rezultata moe posmatranjem kvadratue su kORni
1 . .
- [l-G -V(1-G)I-4 al].
241 .
J
..;..;,. [1-II+v(I-lIr-4 al]?
2G
6.21. Ako je fl, b, e, d:>O i e + d:E;;min (a, b), dokauti da je
ad+bc ab, ,ac+bd ab .
.....
lid + bc < (C +d) max (II. b) I"C+bd < (c+d) max (II. b)
< min (II, bJ max (II. b) < min (II, b) max (II, b)
- IIb. I -Gb.
PrItMt/IM. Da II Ile rel.uUat' mo!e paeraUsati'l
Dokazati ekvivalenciju
Jb-cl<a<b+e <=> !a-el<b<a+c
6.23. Dokazati' da za svako realno a vati
(a, b, c realni brojevi).
f(a)-cos 3 a+4cos 2 a+ 8cosa+ 5:>0
". /(41)-4 cos'G+8 cOS
2
G+S cosa + 1-(2 cosa + 11 (cos a+ 1).
(v G) 1(110.
CI. NEJEDNAKOSTI 45
6.14. Dok.azati nejednakost (a+b+c)(bc+ca+ab9abc. gde su 4, bt e
pozitivni brojevi koji nisu svi jednaki.
Rd .. J-. (a+b + e)(be+ ea+ab) -9 abe- a (b
2
+ e
1
)+b (e
2
+02)+ e(a2 +b
2
)-6 abc
-a(b-e)2+b (e -a)2 + e (a-b)2
>0.
Odavde se' neposredno izvodi navedena nejednakost.
Primedbtl.. Kojuizmenu treba u datoj nejcdnlkosti ako su a; b, e negativni brojevi?
6.15. Ako je x realno. dokazati da funkcija 4x(1-x)/(1 +X)2 ne moe imati
vrednosti od 1/2. .
6.16. za koje je vrednosti a uslov
(x2+ax+ 1)/(XZ+4x+8)<8
ispunjen za svako x1
Rue.J- Kako je x
2
+ 4 x + 8 >0 Za svako x, data ekvivalentna je
7 .t
2
-(a-32)x+ 63>0.
Poslednja zldovolj:m;t Zl svako x ako je
(a;-32)2-422<O,
odakle dobijamo da a mora biti u intervalu (- JO, 74).
6.17. Odrediti k da za svako x bude
1 (x2-kx+ 1)/(x2+x+ l) 1<3.
U,.mo. Data nejednakost ekvivalentna je skupu nejednakosti
-3x2-kx+ 1)/(x
2
+x+ 1)< +3.
6.28. Dokazati:
1 {(3 x-l)/(2-x)JIJ2> l x E (3/4, -3);
2C! <:!>
6.19. Za koje vrednosti x vai (1- yl-8 x2)/(2 11
6.30. Za koje vrednosti x vai
6.31. UDekartovom pravouglom koordinatnom sistemu Oxy raCirati oblasti
2fi (x2-1)(x2-y2)<O.
.ZADACI ZA PRIPREMU I PRIJEMNIH ISPITA
6.31. UDekartovom pravouglom koordinatnom sistemu rafirati oblast
{(x,y)ly<x} () {(x,y)ly>-
tj. odrediti oblast (x, y) ispunjavaju uslove:-
y<x i y> -..!..(x-3).
2
Tako isto rafirati oblasti
{(x,y) Ir<x} () {(x, y) IX2+ r> l}; "{(x, y) I y3<X} () {(x, y) I x<r}.
6.33. Odrediti sve vrednosti za koje je
sinx+sin 2x+ sin 3 x>O.
Re:IIIt.t. Ova vati za
Je E (O, ;) ili Je E e3
7t
, rt) ili Je E (43
7t
, 3
2
7t)
6.34. Reiti cos !p + sin !p> l, x = cos !p, y = sin !P, ili
neki drugi postupak.
6.35. za koje vrednosti x vai nejednakost sin x> 2 cos
2
X - l?
q,.,,,,.. Ovo najpre utvrditi za Je E [O, TJ, je T osnovni period funkcije
sinJe-2cos
2
x+ 1.
6.36. Reiti
l x+lxl<l; 2 x-lxl>2; 3 Ix2-xl+x>l; 4 sinx+.Isinxl>1.
6.37. Ako je O<X, y<7tj2, dokazati da je:
sin (x+ y)<sinx+ siny; sin (x+ y)<cos x+cosy.
6.38. Ako je x, y>O i O<x+ y<7tj2, dokazati:
0< tg x tgy< l; .tg (x + ytg x + tg y.
6.39. Dokazati
(x, y, z>O A O<x+ y+ z<7tj2) =:> sin (x+ y+ Z) <sin x + siny+ sin z.
Genera1isati.
6.40. za' koje vrednosti x vai sistem nejednakosti sin 4 x> O, cos 4 x < - J... ?
2
6.41. Odrediti oblasti II xy-ravni u kojima treba da se nalazi (x, y) da
bi vaila nejednakost sin (x + y) > O.
'-42. Rditi skup
r+4x-4>O,
l&IBDNAJtom
f.43. Dokazati nejednakost
1..+_1_+ ... +1..>1
II 11+1 r
(n prirodan broj > l).
..... .Kako je. za II> 1.
l l l l l 1
II+l>,.a 11+.2> r' .. r-1> r'
dobija le
l 1 l 1 r-II
-+-+ ... +-->-+---1.
II 11+ l r II r
6.44. Dokazati nejednakost
(l)
1+_1_+_1_+ . oo +_I_>vn
vl vl .Ji

47
.... je. Ako je k <11(:>2), onda je > . Stavljamo li ovde redom k-l. 2, ,II,
V k v"
posle sabiranja tako dobijenih nejednakosti dobijamo
1 1 l 1.
--+--+ ... +-->11-- (l).
VT vl .Jn.Ji
6.45. Dotazati nejednakosti: .
(1)
. (p-m p+m)./ x2-2mx+; ./ (p..;.m p+m)
ID1n --, -- ""'" """,max --,--
p+m p-m 'x2+2mx+; p+m p-m
_
x2_-_2_mx_+..;.;_./ (P - m P + m)
""",mID --,--
x2+2mx+; p+m p-m
(0<1 m 1<lp I).
(l')
ili
.(1")
(O<lp 1<1 m \).
x2-2mx+;........ (p-m p+m)
----=-.,;;:;max --, --
x2+2mx+; p+m p-m
_daje. Neka je
(2) Y_ x2-2m;c+; .
x2+2mx+;
Ako je m - O, tada je Y - 1. Pretpostavimo da je m + O i napilimo (2) u obliku
(y- 1)x
2
.+ 2m(y+ l)x+;(y-l)-O.
Da bi rdenja ove po x bila realna. potrebno je i dovoljno da bude'
Pretpostavimo da je Najpre imamo
(m' - ;)r+ 2(m'+ ;)Y+ m' -;-(m'-;)(Y-YI)(Y -y,),
p-m
YI---'
p+m'
Ako je mp>O i O<lml<lpl. tada je
p+m
Ya---
p-m
p-m :i'-2mx+; PH"
--' <; <;--.
p+m .r+2mx+pl p-m
48 ZADACI ZA PRIPREMU TAKMICENJA I PRIJEMNIH ISPIT
Ato je ",,<O 0< I m I < I p l, tAda je
p+m x2-2mx+p2 p-m
--< <--o
p-m ,.\2+2mx+r p+m
Ako je O<lpl<lml i mp>O, tada je
p+m
- <--ili
xZ+2mx+p2 p-m
Ako je 0<1 p 1< I m I i mp<O, tada je
.r-2mx.+r p-m .. x2-2mX+r p+m
-:---..:...,- < -- Ih :> --t
JC
2
+2mx+r . p+m x2+2mx+r p-m
Ito zajedno sa prethodnim nejednakostima dokazuje (l') i (l").
6.46. Dati donje i gornje za funkciju
y-(x
l
-2 xcosa + 1)/(x
l
-2xc)sb + l) (a #: b+2 nn; ,,=O, l, 2, ... ) .
0.-1-. Prethodnu jednakost napilimo u obliku
(l-y).r -2 (cosn-ycosb)x+ 1-,.0.
Da bi x bilo realno, potrebno je i dovoljno da bude
(l) (cos a- y cos b)2 -{1- y)2>O, tj. (sinJ b)y2 + 2 (cos a cos b -J.)y+ sin
2
a<O.
Ako je sin b - O b - krr), dobijamo
l .
2'(1-( -1)k+1 cosa)o;;y< +00.
Ako je b -:f. kn i a -:f.b+211n, na osnovu (1) nalazimo
. (I-COS Q l + cos n) (l-COS n l +cos a
mm , - -- ,
l - COS b l + cos h l - cos b l + cos b
6.47. Ako je a = cos ot, e =- sin ot, bl:a sin 2 ot (O < 'x < 1t/4). dokazati da za
funkciju
f{x) ... +bx + C)/(CX2 + bx + a)
vai
(sec ot- l)(cosec ot + ot + l)(cosec ot-l).
6.48. Dokazati da za svako x vai
1
xl - 2 Je cos O + l
(O#k n; k,.,. O, 1, 2, .. ).
6.49. Odrediti parove celih brojeva x i y koji za<lovoljavaju
y-Ix2-2xl+..!..>O, Y+lx-ll<2.
. 2
.
R.". Napi!imo dati sistem u obliku
(l)
Kako su moduli. 1 XI - 2 xii x-ll neneptivni, iz (l) izlazi
l
Y> -2"' y<2,
Ito daje cele vrednosti Y - O ili Y - l.
Zamenimo li Y - O u (l), dobijamo skup
l
IxI-2xl<"2' Ix-ll<2.
49
Cela reenja prve su x-O ill x-2, a druge x-O, 1,2. Prema tome,
rc:enja su x - O ili x - 2. Dakle, parovi celih brojeVa koji odaovaraju y - O su:
x.-O, YI-O;
x2-2, Y2- 0.
Zamenom y-l u skupu (l) dobijamo
l
Ix2-2xl<2"' Ix-ll<l.
Cela rdenja prve su - O, l, 2, a drup samo x - l. Stop je par reIeDja
x.-I, Y,-l.
6,50. Da bi a, b. e bile duine strana jednog trougla, dokazati da je potrebno
i dovoljno da bude ispunjen uslov
l
max(a, b, c)<-(a+b+c),
2 ,
6,51. 10 Ako su' a, b, e duine strana jednog trougla koji ne u
dokazati daje
(1) r<1fl + tr,
gde je a - max (a, b, e).
i
2
0
Da li su uslovi (1) dovoljni da bi postojao trougao (koji ne degeneriie
II du) su duine. strana a, b, e? .
Rd, .. , 1
0(2)
(3)
(4)
(S)
{b<aAc<a} => b2+c2<2r.
Q<b+c => r<b2+26c+c2,
(b-C)2;>0 <=> 2bc<b
2
+c2.
l
(3)(\(4) => a2<2(b2+c2) <=> 2" r<h2+c2.
(2)1\(5) =>
2 Akoje b- a i c- a, uslovi (l) vae, ali je b+c-a, Ito se protivi pretpostavci
da troupo ne deaenerie u du.
Ako je sada b_2. a j c-"!"a, uslovi (J) lU ispunjeni. sa duina a, bi e,
9 9 . .
ovako izabranim, ne moe se konstruisati trougao, jer je b + c<a.
Dakle, uslovi (1) nisu dovoljni. - '.,
4
ZADACI ZA PRIPRINU I PRIJEMNIH ISPITA
'-52. Ako se sa BC -II, Cif - b, AB = e mole konstruisati trougao ABC,
dokazati da se sa
(n prirodan broj> l)
mole konstruisati trougao
.... J-. Ne umanjuju61 opItost, mole se pretpostaviti da je
(1)
Kako su tl, b, l! strana trouala, za njih vali nejednakost
(2)
Relaciji (I) za trouaao odaovara
" " "
(3)
o<Va<' \Ib<. yc .
Zadatak te biti rekn alco dok.lemo da iz vaenja' (2) i (3) izlazi
(4)
Pretpostavimo da ,nejednakost (4) nije
(S)
(6)
" " .. ,

Tada se, posle s!epenovanja, dobija
(M jedan broj).
Kalco jo u kontradikciji sa (1) za sV!lKoai b, dokazali smo da je nejednkost (4)
Prema tome, ako, je nejednakost Ci), isti biti sa (4).
6.53. Ako je II prirodan broj >2 j' a, b, e duine strana pravouglpg'trougla
(e hipotenuza), dokazati da je a"-'rb"<c". ' .'
(1)
Polto je a<c i b<cj se
Posle mnoenja redom sa a
2
i b
2
poslednje nejednakosti daju
Sabiranjem ovih nejednakosti dobija se
(n>2)
ili,nl OSllOWU (I),
Ito je trebalo dokazati.
6.54. Ako je o> O, odrediti oblasti u ravni Dekartovos pravouglos koordi-
natDos sistema (x, )I) zadovoljavaju uslov
II
x
+
o
l-I)I-oll<o. y
U""."..

1 %+0>0, ),-a>O:
2 %+0>0, ),-0<0;
3-
%+0<0, ),-a>O;
4
0
%+0<0, ),-0<0
'qovaraju respektivno relacije:
1 -a<%-)'+2a<a;
2 -a<%+),<a;
3- -a<%+),<a:
4 -a<."(-),+2a<0
.-",. Tralena oblast je Winna, I tim
da se njene
6.SS. putem rditi I x + 11 + 1)1- 21::S;;; 1.
6.56. Ako je tl + b = e + tl, "oje jo uslove treba da ispune realni brojevi tl,
b, e, tl, e da bi polinom
(x - o) (x - b) (x - c) (x - tl) + el
bio pozitivan za svako x realno?
Rek"e. Kako se dati po\inom moe transformisati na oblik
. ,l
[xl --(o +b) % + (ob + cd)/2P + -.;l4r -(ob -cd)2J,
da brojevi a, b, c, d, moraju zadoyoljavati i nejednakost
4r-(ob-cd)2>0,
odnosilo dvostruku nejednakost
-2<.(ob-cd)/e<.2 ako je e;l:O.
6.57. Dokazati nejednakost
(l) ab (a2+ b
2
)<a' + b'.
Rd.",.. Podimo od nejednakosti.( I) napisane u obliku
(2)
Kvadratna forma u
2
+ab+b
2
jc pozitivna za svako o,b-;l:O poIto je
, a2+b
2
(a+b)2
a
2
+ab+b
2
_ -'--+ --, -.
,2 2.
(3)
Prema tome, s obzirom na (2) i (3), nejednakost (l) vai za %vako o, b (a;l: b). Znak jed
nakosti u (.1) vai samo za o-"'b. - ,
.. -
S2
ZADACI ZA PRIPREMU TADlJCBN.JA I PRUBMNlH ISPITA
6.SS. Dokazati nejednakost
+2+ +,,)2.
6.59. Dokazati da nejednakosti
x+ bcos
2
(a<b)
vae za svako realno x.
Odrediti sve realne vrednosti x za koje izraz a sin
2
x + b cos
2
x uzima vred
nosti a odnosno b.
6.60. Dokazati nejednakost
cos (sinxsin (cos x)
sinx+cosx- V2sin (x+ :)< V2< 1,5<
i odatle
-cosx< => COS(SinXcos(; -cos x) = sin (cos x)
6.61. Dokazati nejednakost
(I)
R,k:',l. Ako je a-b-O, (l) se svodi na jednakost. Pretpostavimo da je abt:O. Iz (1)
dobijamo
(2)
Da bi ova nejednakost vaila za svako realnQ- a, potrebno je i dovoljno da je
bl +e
l
-be>O A bl Cl (b + C)l -4 bl Cl (bl -bc +cl)<O.
Prva od ovih nejednakosti vai za svako b t: O i c. Druga nejednakost svodi se na
-3b
l
c2(b-e)2<O, pa i ona vai za svako bt:O i c. Prema tome, nejednakost (2), tj. (I)
je dokazana.
RIl.,,), 2, Ako stavimo bc = rt." ('o = P, ob - y, tada (l) postaje
l _1_ W;- yl _ _ y..,. <> (<< - - y)l +(y - )2;;'0,
a ova nejednakost vai za svako , (3, y.
6.61. Date su' nejednakosti:
sin 2 x>sin x, cos 2x>cosx, tg 2x>tg x, cotg 2 x>cotg x,
za koje vrednosti x (0< x< 2 n) su ispunjene: 10 bar dve od datih nejedna-
kosti; r bar tri od datih nejednakosti?
Da li postoji takvo koje nijedna od ovih nejednakosti nije ispunjena?
6.63. Ako je X
1
X
2
X
3
" ,x,,= 1 i x;>O(;= 1,2, ... , ll), dokazati nejednakost
(1 + x
1
)(1 + x
2
)(1 + X
J
)' , ,(l +
6. NEJEDNAKOSn
Ru,.,. Kako je _ \fXi >2 (XI>O; i-.J,2, .... , n), imamo
v x,
tj.
Znak jednakosti vai ako i samo ako je X
I
-X
2
- ... -x,,-1.
6.64. Ako su a, b, e, d (abet!"'" l) pozitivni brojevi, dokazati nejednakost
A = a
2
+ bl + CZ + d
2
+ ab + ac + ad + bc + bd + 10.
Rugje. od nejednakosti
(I)
(2)
1
x+-:>2 (x> O).
x
PollO je abed - l, imamo

l
ab--.
cd
itd.
Dalje je

,"Ub(: + +
53
Izrazi u okruglim zagradama na osnovu (1) i (2) ili jednaki 2, pa joA:>2(tIb + cd) + 6.
Kako je ab + cd>2, dobijamo A:> lO, gde znak jednakosti vai ako i samo akoje II-b-c-d-I.
Na koji se ovaj zadatak moe generalisati?
6.65. Ako je bl' b
2
, ,b" proizvoljna permutacija pozitivnih brojeva
al> a2' , an. dokazati da je
(1)
sredina od n pozitivnih broje".a je ili jednaka FO-
metrijskoj sredini, tj.
(2)
I
l i (al) (Ii (Q'))-;
-;'-1 b, :> '-l b,
Iz \Islova da je bl. bl' .. b" neka permutacija brojeV'cl al' nl' a" izlazi
Prema tome, nejednakost (2) se svodi na (I), ito je trebalo dokazati.
JEDNA ZANIMUIVOST )Z TEORIJE BROJEVA
Broj 2456 21 + 2' + 2' -/ 21) napisan u sist.!mu su cifre
O i l) glasi:
100 1100)) 000.
7. PROGRESIJE
7.1. Odrediti prosresiju koja ima osobinu
a., +a. - a .. +. (a, je ,-ti prosresije)
...., ... 2 .. 3 .....
7.2. Dokazati da je (-1)"+111 zbir prvih 'J reda 1-3 + S - 7 + .. '.
7.3. Dokazati da je .!.{1-(211 + 1)( -l)"} zbir prvih II reda
2
1-2+3-4+ '.
7.4. Data je funkcija f(x)-x2-3x+2.
1' Dokauti da
/(x+l)-/(x), f(x+2)-f(x+l), f(x+3)-f(x+2), ...
aritmeti&u proaresiju.
2!' Koju. vrednost tRba dati promenjivoj x da bi zbir pet prvih te
propesije bio 601
jO Koliko najmanje treba sabrati da bi zbir bio od 120?
7.5. . Dokazati da brojevi Vl, Vl, ..jS ne mosu biti jedne arit-
metiae prosresije .
..... PretpostaVimo da je suprotno tj. da su ti brojevi jedne aritmetw.ke
JII"OINIije i to ... je: .
Tada je
(I)
. vi onaj je raol k;
vl onaj je raD, m;
v3 ODaj je ran, n.
V2-G.+(k-l)d. v'3--. +(m-l)d, VS-a.+(n-l)d.
(G. prvi d razlika progres ije).
Iz (I) dobija IC
V3-v'2-(m-k)d. VS -V2=(n-k)d.
Odavde jedno za druaim lIeduje
(V'S - .;2)/(";3 - v'2> - (tl - k)/(m - k),
(m"':k)v'S -(II-k)..j1 =(m-n).[2.
(5(m-kr+ 3(n-kr -2(m -1I)1}!(2(m-k) (n - k)} = ,li.
54
7. PltOGaaUB
ss
Napred pretpoltavkadovela je do aPlUl'da, jer je u potIedajoJ _C:ijI aa levoj
strani racionalDi broj, a na desnoj iracionalan.
Prema tome; indirektnim dokazom utvrdili smo da zaista ..rr. ...rr. VJ ne motu biti
jedne aritmeti&e proll'Olije, ' ,
7.6. DokaZati. da' brojevi V2, v'3 . ..[ 'ne mO$ubiti jedne geome-
trijske progresije.
7.7. Data je progresija
Dokazati da niz
S, =a, +a
z
+ ... + a",
+a,,+z+ ... +a
z
",
+az,,+z + ... +a311
progresiju i da je SH' - Sk == nZ d.
7.8. Neka je IIII a (a= l, 2. 3. 4. S, 6 .. 7,8, 9) broj- sa k jednakih cifara.
Sumirati
RrI_.. Kako je

. odnosno
'-y--"
S-=a+aa+ +l1li a.
'--V--J
II
II'
tili 1I-II'(1()k-I+I()k-'+' .'. +I)--(I()k-I).
'-y--" 9 '
II II, " II ( IC)It - 1 )
s- I tili ... 11-- I (IOk-I'-- 10'---11
k-l'-y--" 9 k-l 9 9
a
S --(10"+
1
- 911- 10).,
81
G_ ... ,.Ii:adj.. Sumirati S ako se umesto tl stavi v_ifreni
7.9. Data je shema brojeva
l
234
3 4 S 6 7
4 S 6 7 8 9 10
Do1cuati da je zbir brojeva u svakoj vrsti jednak kvadratu nepamol broja.
56
ZADAa ZA. PJUnDW TADlIOtNIA I PRLJBMNIII ISPITA
7.18. Prirodni brojevi razvrstani su na
l
234
S 6 7 8 9
10 II 12 13 14 IS 16
Dokazati da je III + (11- 1)3 zbir brojeva u II-toj vrsti.
7.11. Dato je p progresija:
prvi ___ 1=---_=--_.:.1--..:...,:.:
razlika l 2 3 p
Dokazati da je zbir II-tih ovih progresija
l
"2"{(1I-1)r + l)p).
7.U. Dato je p progresija:
prvi
razlika
zbit" prvih "I
Dokazati formulu
G.eaera1isati.
2 3
3 S
p
2p-l
lp
7.13. Ako su brojevi al' az, ... , a" od nule i ako obrazuju arit-
progresiju, dokazati jednakost
(1)
l l l n-l
-. ... +--=-.
11111112 "z III. 111"-1 0,. ala"
Obrnuto, ako brojevi al' az, ... , a" (n>3) ispunjava uslov (1) za svako
dokazati da oni obrazuju progresiju .
.,... Po pretpostavci je
aa -Ol-o,-Oa- ... -:0,.-0"-1
Ako je tl-O, lvi brojevi ak jednaki su i jednakost (1) je Ako je
tI'I'O, izraz Da levoj Itrani relacije (l) moemo napisati u obliku
1 l 1
-+-+ ... +--
-I "z "z III. 111"-1 a"
-CI - +(;2 -;J + ... - -:J
l (1 l) 0,,-01 (n-l)d n-l
-""ii al - III" - IIII a,. tl - 0lo"d - 111,0,.
DItIe. ovim lIDO cIokazaJi (1).
Pretpostavimo li sada da je
(2)
1 1 1 1 11-1
--+-'-+--+ ... +-----
tI,1I1 'tlltI. tl. tl. tI"-,tI,, tI,tI"
(11)3).
dokaza6mto da brojevi tl" Ila, a" ... , litt obrazuju proaresiju.
Ako je ,,- 3, tada je . ,
Odavde je
1 1 ,tl, + tl, tla +24+"a. 2 (tl, +4) 2 til 2
--+------ - ------
lIalIa
1 1 1 tl
J
-lit az -tl,
----------- <:> -----

112
.--+----- <:>
tl, az Ila tlJ tl,
,Da bi 80rnje bilo dokazano. dovoljno je pokazati da iz (2)
(3)
(4)
Ako u (2) umesto " stavimo II - 1 i II - 2, redom dobijamo
1 1 1 11-2
--+--+ ... + ---,
tl, tlz Ila A. tI,,-z tI"_1 til tI,,_,
1 J 1 fll-3
--+--+ ... + ---o
tla Ila Ila tl
J
tI,,_, tI,,_ Z til tI"_1
Od\lzimanjem (3) od (2) i (4) od (3). redom dobijamo
1 11-1 11-2
--.------
1 11-2 11-3
------------
no"_,-0,,_,-1I"0,,+2'0,,
tl, 0,,-, 0"
II tI,,-z - 2 0"-2 -II 0,,_, + 30,,-,
o, "-2,,-,
odnosno
izlazi
tl, -'0,,-,-(11- 2) (a,,_, -a,,).
tI,-tl,,_,-(1I-2) (o,,-z-tl,,-,).
Ito dovodi do jednakosti
koju je trebalo dokazati.
7.14. Dokazati identitet
(1)
I 1 1 II-l
+ + ... +. -----,.-
va. + V'Ga V'Ga + Y'Q, v' tI"_1 + va,. va. +..[ii;,
(al' tl2' , tl" su od nule i obrazuju progresiju).
51
S8
ZADACI ZA PRIPREMU TAKMICi:NJA I PRIJEMNIH 0;1'11.4.
KU" al' az ... a" proJCesiju. vaio jednakosti
(2) a.+,-a,-d ( .. -1.2 ... n-l; dfiksno).
Na OIDOVU identiteta
.;a;+. - va.
,; a'+1 + va. a.+I-a,
dobija se
Stavi li se ovde
.17.r=- (.n-l)d
y a,,-y a.- ,
. va;,+va.
dolazi se do formule (l).
Primnlba. Da li valj obrnuto: (1) => (2)1
7.15. Ako je Sk zbir k jedne geometrijske progresije, dokazati da je
S .. (S,,,-S,,,) = (S2,,-S,,)2.
7.16. Neka je
SI zbir prvih nl progresije,
S2 zbir prvih nl iste progres ije,
SJ zbir prvih nJ iste progres ije.
DQkazati jednakost
Sl (nz -nJ) + Sz (nJ -nl) + Sl (nl -nz) = O.
nl nz nJ
Generalisati.
7.17. Ako su fiZ,lJ2, cl (fiZ *- lJ2 *- cl *- fiZ) tri uzastopna jedne
progresije, dokazati da su
(I)
b+c' e+a' a+b
tri uzastopna jedne progresije.
lid.. Kako su r. 6
2
cz tri uzastopna jedne proJCesije, mora biti
tj.
lJI-r-cZ-b
Z
<:> (b-a)(b+a)-(e+b)(e-b).
b-a e-b b-a e-b
- - -- <:> ----------
c+b b+a (c+a) (c+b) (b+a)(e+a)
PoaJecIaja jednakost mole se predstaviti u obliku
1
e+:-;:;b-b+a - C+II'
odakle i&IUi da lU brojevi (1) zaista tri. uzastoJ)na jedne proaresije.
7. PROGRESIJE
59
7.18. Date su dve progresije:
l, 5, 9, 13, 17, 21, 25, 29, 33, 37, ...
4, 15, 26, 37, ...
Odrediti sve prve i druge progresije koji su jednaki.
Rdnrie. prve progresije sa On (n = 1, 2, ... ). a druge progresije S:L
b;"(m-l,2, ... ). Tada imamo on=bm odnosno 4n--':3=llm-7, to daje
(I)
Prema tome, problem jc da se rei DioCantova (1).
Iz (l) sleduje da je
l
- (n+ l)=k
II
(k prirodan broj).
Odavde se dobijaju relacije kaje rangove jednakih progresija:
lI=l1k-l i m-4k (k= 1,2, ... ).
Tako, na primer, za k = I dobijamo n-lO i ln = 4, to da su deseti prve progresije
i druge progresije jednaki.
PICARDOV A PORUKA SREDNJOKOLSKOJ OMLADINI
... Izgleda da smo mi u Francuskoj osetljivi na duh, ivost i blesak
inteligencije, dok manje cenimo strpljivost j odvanost u naporu. ove dve
osobine dominiraju u svakoj karijeri.
... Inteligencija u ivotu nije jedina snaga i ima mnogo primera gde je ona
ostala neplodna. Koliko mladih inteligentnih ljudi, vrlo talentovanih, nisu dali ono
to se od njih Dugo strpljenje je neophodno da bi plodnim naj-
darove; ono samo po sebi nije genije ali je ponekad talenat. Da bi se stvo-
rilo jedno delo ili izvrila jedna akcija, treba imati istrajnu i neprekidnu volju.
Stalnim radom se dobri izgledi plodovi pripadaju onima koji su
ih dugo traili: ova istina simbolizovana je u Njutnovom cdgovoru koji je rekao da
je zakone sveta otkrio na taj to je o njima stalno mislio.
(Iz besede koju je E. Picard odrao. 30. jula 1898. liceja
Henri IV u Parizu).
o
KAKO SU NEKADA TRETIRANI.
U Justinijanovom kodeksu koji je objavljen 533. godine govon se o
cima i i drugim
U ovom kodeksu dva glase:
Ars autem mathematica damnabilis interdicta est (pod pretnjom kazne zabra-
njena je vetina);
Nemo haruspicem consulat' aut mathematicul1l (neka niko ne trali savet od

8. MATEMATICKA INDUKCIJA
8.1. Ako je ,. prirodan broj, dokazati da je a" -lJ" deljivo sa a-b.
II.,... Kako je
(n> I),
Iz pretpostavke (a -b) I (4"_1_/)11_1) sleduje (a-b) I (a" -bn). Za n-l je pa
Da principa indukcije da je ono i r.a svako n.
8.2. Dokazati implikacije
" "
va >v'h.
gde je ,. PFirodan broj.
8.3. Metodom indukcije dokazati
8.... Dokazati da je broj' 13
2
" + 6 (n nula ili prirodan broj) deljiv sa 7.
II..,...
(1)
tada je
li da je ovaj stav istinit za n - k, tj da je
(v prirodan broj).
13
2k
+
Z
+6_169132k +6_169 (7v- 6)+ 6-7 (I69v-246).
Prema tome, ako vali relacija (I), tada vali u relacija 7 I (13% k Pi 6).
Kako je, pored top, broj 13
2
"+6 deljiv sa 7 za n-O, da jc on dcljiv sa 7
za ,. E {D, l, 2, ... }. .
8.5. Ako je ,. prirodan broj, dokazati
54 i (22"+1-9 n
2
+ 3 n- 2).
"". Ako je /(n) - 2211+
1
- 911
2
+ 3 n - 2, tada je
/(n + 1) -/(n)- 6 (2
Z
" - 3n-I).
Ako je ,(n)-2
'
''-3n-l, tada je
,(,,-+ol)-I.(n) =3 (2:"- 1).
Ako je h (11)- 2
2
" - I dobija se
It(n+ 1)-h(II)_32
211

da je 311t (I) i 31 lt (n": l) ako jc 31 h (,,), dobija se 3 i h (fl) Za II E {l, 2, oo.}.
Kako je 91,(1) i 91 ,.(n + l) kada je 9 ! ,.(n), dolazi se do 9 I g (n) za nEt 1,2, ... }.
60
MATlMATlaAJNDUKCUA
Kako je 541/(1) i 541/(n+ 1) kada je 541/(n), izlazi
541/(n) za n E { 1,2, },
fto je i trebalo dokazati.
1(0) je deljivo sa 54.
Primedba. Primeniti isto tako dokazivanja upotrebljen u prethodnom zadatku.
8.6. Dokazati 32JJ+2-8n-geO(mod64) (n prirodan broj).
61
Rdelfle. Pretpostavimo da je broj I(n) - 3
2
11+
2
- 811- 9 deljiv sa 64 ako je n - k, pa ispitajmo
da li se iz ove pretpostavke da je broj I(n) deljiv sa 64 ako je n - k + 1.
I(k+ 1)_3
2k
+
4
_8k_17
;.. 9:3
2k
+
2
-8 k:'" 17
-9 (3
2k
+
2
_ 8k- 9)+64 (k+ 1)
9/(k) + 64 (k + 1).
Na osnovu ovo, se da je broj I(k + 1) deJjiv' sa 64 ako je to sa I(k'.
Broj I(n) deljiv je sa 64 za n-I, pa prema gornjem I (n) uiva istu osobinu za 11-2, 3, ,
tj. za svako II, gde je n prirodan broj.
Brojevi 1(0) i IC - 1) su deljivi S,l 64.
8.7. Dokazati nejednakost 2" > II (11 = O, l, 2, ... ).
Dob:. sa Pen) ovo peO) je jer je 2>0 <:::> l >0. Pretpostavimo
da je P (n) za neko n (;>0), tj.
(l)
Kako je
(2)
posle sabiranja (l) I (2) imamo
2.2">n+ 1 <:.) 2
11
+
I
>n+ 1
Prema tome, dokazali smo
(za neko n:>O).
P (n) P(n+ 1).
Ovim je induktivni dokaz zavrkn.
8.S. Dokazati nejednakosti:
l 2">112 (11 = 5, 6, 7, ... );
2
2,,>,,3
(n = lO, ll, 12, ... ) ;
3 3">n4 (Il - 8, 9, lO, ... ) .
Dokil:. 3' Za 11=8 zaista je 3">8
4
Pretpostavimo da je istinita nejednakolit
(1) 3
k
>k4 (k:>8).
Ako je istinita i nejednakost
(2) 3>(k+l)4/k
4
(k>8).
tada mnoenjem iz nejednakosti (J) i (2) izlazi
1)4
(k>8).
62
zADAcI ZA P"PRIM1l I PRIJEMNIH ISPITA
Dokdimo sada nejednakost (2). Radi toga od identiteta
(k+ 1)4 -(l +..!..)4 -l
k4 k k k
2
k' k4
Kako je
4 6 4 .
-+-+-<1
k . k
2
k'
(k+ l)f .
--<3
k4 .
Prema tome, nejednakost (2) vai za k?6.
Ovim je induktivni dokaz zavren.
(k=6, 7, ),
(k-6,7, .. ).
Pri1Mdba. Pri dokazivanju nejednakos. 10 i r treba preihodno dokazati nejednakosti
(
'1+ i)2
2> -;;- (n-S, 6, ... ); (
n + l)'
2> -,,- (n= lO, ll, ... ).
41.9. Metodom indukcije dokaZati da je cifra broja 2211 (n pri-
rodan broj koja se nalazi na mestu jedinica uvek 6.
Pretpostavimo da je
2
2
"=\1 (v broj je poslednja cirra 6).
Ako se obe strane ove jednakosti dignu na kvadrat, dobija se
Kako se broj y2 zavrava cifrom 6, ako jato sa brojem v, broj 2
2
" 1-' zavrava se
sa 6 ako takvu osobiriu ima 2
2
" da p:lvrh toga. broJj 2
2
" ima ovu osobinu za n - 2,
se da je krajnja cirra broja 2
2
" (n>2).uvek 6.
8..0. Dokazati 91 (3.4";'-1 + 10,,-1 - 4) (Il prirodan broj).
za n = l ovaj broj deljiv je. sa 9. Pretpostavimo da je dati broj deljiv sa 9 za
neko II. tj.
34n+' + 4-9v
Na osnoVu ove hipoteze je
(v prirodan broj).
34rr+l+ 1(}II-4-36v+ 12+6,]0"-'.
Broj + 2 deJjiv j: sn 3 ako n proizvolj:m prir:>dan broj. Za n = 1 ovo je
Ji hipotezu da je broj 10'-'+2 dcljiv sa 3 za neko n i obrazujemo li 1011+2 .
tj. lO 10"1-'+ 2, tj. 10(10'-' + 2) - 18. da je broj )0"-' +2 deljiv sa 3 za svaki
prirodan broj n.
da jc br;>j
36v+6 (10
1
-' +2)
deJ;iv sa 9 ako t:> sa brQjem
3.411 +
1
+ )()rr-'- 4
i da je povrh toga p:)sJednji deljiv sa 9 Z:1 n= l, d .. jc: broj 34"+1 + 1011-'- 4
deljiv sa 9 za svak i rrirodan broj n.
l. INDUKCIJA
Rtletr}'. 3
211
+
1
= 3.9"- 3 (2 + 7)" = 3 2" + 7 k
2
11
+
2
=4.2".
(k prirodan broj).
1("'= 3 2n +4;2"+ 7 k-72" + 7 k => 71/(11).
Broj /(0) deJjiv je sa 7.
8.11. indukcijom ili na koji drugi dokazati da je
1331 (11"+
2
+ 12211+1) (n prirodan broj ili nula).
8.13. Dokazati 81 (11 . 3" + 3 . 7
11
- 6) (n nula ili prirodan broj).
63
8.14. vrednosti polinoma P(x)=x2+x+41 za x=O. 1,2 ... ,39
su prosti brojevi. Da li se na osnovu toga moe da su: P(40). P(41), ...
prosti brojevi? .
Odgo,or. Ne. P(40)=4P nije prost broj.
8.1S. Ako je n nula ili prirodan broj, dokazati da je
A =5-
V
(I-VS)"+5+v'S(I+ VS)"
" 10 2 10 2
prirodan broj.
Doka:. Kako je
04
11
-. + A
n
-
2
_ 5 - VS(I- VS)II_1 + 5+ VS(I+ vs)n-I
10 2 10 2
5 -VS (1- VS)"_2 S + VS (I + v'S)II-
a
+ 10 2 + 10 2
dobija se
A _ A _ S - VS 3 -v's (1- v'S)II-
Z
S + VS 3 + v'1(1 + v'S),,_a
11-. OJ 11-2 10 2 2 + 10 2 2
u obzir da je
n:llazi se
(1)
za n = O i n = l imamo redom A. - I, A I - l.
Pretpostavimo da je broj An prirodan kada je 11- k - l i 11- k - 2 (k prirodan broj >2).
Tada je. na osnovu (1). i Ak prirodan broj;
Az je prirodan broj, jer su takvi brojevi 04
0
i AI' Broj AJ je prirodan, da su AI
i Al prirodni brojevi. itd.
NapomelIa. Brojevi
040 , At' A2 AH .. tj. l, l. 2. 3 ..
Fibonacciev niz.
8.16. Dokazati identitet
(l) 4 i (3.-
1
sin
3
..!.) = 3
11
sin..!. - sin a.
.-1 3' 3
11
-64 ZADACI ZA. PRIPREMU I PRIJEMNIH ISPITA
.DoU:. za" - l je jer je
Ito aleduje iz formule
,(2)
8 8
4sin'--3sln --sin8
3 3 '
lin 311- 3 slnll-4sln'II.
Pretpostavimo uda da je relacija (I) za II-k, tj.
(3) 4 f (3
r
-
I
Iln' !-sin8
p P
Na osoow (3) izlazi
/5 (3
r
-
I
Iin' .!.)-(3klin _0_
r:'i 3
r
3
k
3
k
+'
- 3
k
(liO.!. -.: 4ain' .-!...) -sin 8.
3k ' 3k tl
'Na osnow (2) je
8 . 8 . 8
sin 3
k
+4sm' P+I- 3110 3
k
+
1

Dakle, ako je relacija (1) za ,,- k, ona je i za n k + t.
Prema tome, indukcijom dokazali Imo (I) .
17. sredina brojeva a i b je "I' sredina br,ojeva
b i ", je sredina brojeva "I i "2 je "3' itd.
Dokazati
(l)
1
_D.lw:. Kako je lik - '2 (lik-I + lik-a), uvedemo li oznake "-, - II, Ilo - b, tada jo
1 (3 3 b) lI+b U-I +110
u.-- -a+- ---- ,
,3 2 2 2 2
b
lI+b
+--
1 (3 9) II 3 2 Ilo + II,'
112 -'3 7
11
+4'b -4'+4'b--
2
---2--'
prema tome. formula (I) jo za n-l i n-2. Pretpostavimo uda da je formula
:.za .-k-I I .-k-2.
Prema defioiciji je
Dakle, (I) je za " .. k ako .ie za k -1 i n,..k - 2.
'Ovim je induktivni dokaz zavlkn.
6S
8.18. 1 Dokazati Bernoullievu teoremu:
Ako jedna i jedna geometrijska progresija imaju prva
dva al i (al =Fa
2
; al' a
2
:> O), svaki progresije
manji je od geometrijske progres ije.
2 Dokazati teoremu:
Ako jedna . i jedna geometrijska progresija imaju jednaka prva
dva al i a
2
(ad=a
2
; a .. a
2
<0), svaki progresije
je od geometrijske progresije.
3 Iskazati napred navedene teoreme u obliku jedne jedine teoreme.
Dob:. IPosmatrajmo progresije:
o .. az, 0,+2(oz-01)'
o" az, o, (oz/o,'I,
Razlika je
- I
....
0,(
2
10,'1-0,-2(2-0,), tj. (0
2
-0,'1/(1"
odakle se da teorema vai za n - 2.
Pretpostavimo sada da je ova teovema za n-k(;;;.2), tj.
(I)
Uz pretpostavke u zadatku je
(2)
Zaista ako je 2>11
1
, tada je
pa je nejednakost
Ako je 02 < II,. tada je
(ozIa,>" < 1 j 02 -II, <O.
na osnovu se da je nejednakost (2) opet u vanosti.
Iz (1) i (2), posle sabiranja. dobija se:
odnosno
,02 (o,jo,>" > o, +(k+ 1)(0
2
-o,),
i naj7.ad
II, (tla/II,) (2/0,>">01 +(k + 1)(02 -o,)
0,(0,j1l1>"+1>0, +(k+ IH02-1I,).
Ova nejednakost kazuje da je teorema za n-k+ 1 ako je za n-k.
2
U
lova teorema moe se dokazati indukc:ijom.
U OVOIll umesto (1) i (2) imamo
(1') o. (Qio,>" < II, + k {Ila -II,)
(2')
(k >2).
da je nejednake,t uz "de prctrcstE.vke o parametrima tl" tl
z
f t
d ok dokaz same teoreme jznositi.
Ako je 11,>112, tada je (QzIQJ)1c> 1 i O
2
-o, <O, na ()snevu Ee da je neje.
dnakost (2')
Ako je 0.<0:, It(a ic (tI:/c,}A<.I, (/2-C.
J
>O, ('rr.e je ror.evo rotu{(U
8.19. Ako je p prost broj i a prirodan broj, dokazati kongruenc:iju
(Fermatova teorema)
(I)
aP-a=O(modp).
"
ZAD.Aa ZA PRIPIlIMU TADlltBN.IA I ISPITA
DoU,- za a-l konll'uencija (l) je Pretpostavimo da (1) vali za II - n (> l).
od jedaatOld
(2) (n+ 1)'-n'+( ,.,-1 + ... l)n+ J.
Binomni toerJCijenti (k -l, 2, j, .. ,p -l) su celi brojevi i deljivi sa p. pa dobijamo
toqruenciju
Odavde sleduje
(3)
(n+1)'.""+ l (mod p).
(n+ 1)' -(n + l)=nP - n (mod p).
Kako, prema pretpostavci, konlfUOJlcija (l) vdi za a - n, iz (3) sleduje da ona vazI I za
a-n+ l. Prema tome, tOll'Uencija (l) je dokazana metodom indukcije.
1.10. Dokazati nejednakost
(I)
gde su p i q nenegativni celi brojevi.
Dokaz. za q-O relacija (1) postaje plp+ 1)1 i ona je
Pretpostavimo da je relacija (1) za neko q. Pomnoi mn levu desnu st ... dnu
relacije (l) sa (2 q + 1)(2 q + 2). Tada se dobija
. pl(2q+2)1<2
2q
ql(p+q)I(2q+ 1)(2qI..2).
Alto je
(2) l2f q I (p + q) 1(2 q+ 1.)(2 q +2)<2 2q+2 (q + l) !(p + q + l)!.
tada je relacija (l)
R.elacija (2) ekvivalentna je relaciji
(2q+ 1)(2 q +2) <4(q+ I)(p+q+ l).
tj.
0<;2p+ 1.
PoiJednja nejednakost je za svako p (nenesativan broj).
Datle, nejednakost (l) je ako su p i q neneptivni celi brojevi.
8.11. Dokazati
rl (6 ",,+ S):e {S (mod 6)
k_I l (mod 6)
(v" prirodni brojevi).
(r neparno).
(r parno)
Ul. Ako su a i b realni brojevi. dokazati da je
(l) I
j da za svaki prirodan broj k vai
(2) I sin kx I k I sin x I .
..u.}_. i hko je Icosa/<I
dobija sc
I sin (a+b) l-l sin Qcosb+eos a sin h 1...;.1 sin a I +\ sin bl.
tc je relacija (l) dokazana.
I cos b,..;. I
R.elacija (2) dokazuje se metodom totalne indukcije. Ona je za k I. Pretpostavim3
da je relacija (2) za za n-k. Kako je, n;l osnovu (I) i induktivne pretpostavke
Isin(n+I)xl<;lsinnxl+lsinxl..;;;nlsinxl t!sin.t.
da je relacija (2) za svaki prirodan broj k.
l. MATEMATItxA INDUKCIJA
67
8.13. U ravO! Je 11 pravih pod uslovom da nema nijednog para
paralelnih pravih, niti skupa od tri prave koje se seku u jednoj
indukcijom dokazati da je ravan, navedenom mreom pravih
podeljena na (1/
2
+ 11 + 2) oblasti.
sa B" broj oblasti koje sc dObijaju od il pavih. Ako sc skupu n
pravih, koje zadovolj.lvaju postavljene uslove, pridruii jol jedna prava tako da ovih n + l
pravih ispune postavljene uslove, tada se broj Bil za n+ l. Prema tome Bil+!-
= Bn + n+ I. Na osnovu ove jednakosti da, ako je tA neki prirodan broj
Bn,= !- (nl+n+2), onda je Bnh n + 1)2+(n+ 1)+2). PoIto je B
I
-2, da je
2 2
l
formula Bn",,-;; (n
2
","-,-2) za svaki prirodan broj n.
8.14. Dokazati nejednakost
(1)
Dob:. Neka je nejednakost (l) za n;::'6. Tada je
n!(n+l)<:(n+l) cr
Nejednakost (I) indukcijom ako poka!cmo da .ic.
(2) (n+ l) (; )<:(n;'l)"+'
Pretpostavimo da nejednakost (2) nije tj. da je za neko n ;::. 6
(3)
Tada je
(n+l) - > - (
n)" (n+ 1)"+
1
2 2
(3) (n+l)" 2".>,..+ (i)"._l + (i)",,_2+ ... +(:).
Kako zadnja nejednakost ne vai ni za jedno ,,;::.6, (2) je za .vako 11;::.6. Ne-jedna-
kost (1) je za n-6, pa je na osnovu pretboclaOl tab i za svako ,,>6.
8.15. Dokazati nejednakost
(1) (It .prirodan broj>
DMII,. za 11- 3 nejcdnakoet (1) je
Pretpostavimo da jo (l) tamo za neko n ;::.3. Tada je i
(2)
Ako doka!cmo da za n;::. 3 vai
11+1
2"+'>2+n.2 2'
11+1 .!!.
2+n2'
2
> l+(n+ 1)2
2
,
tada je induktivni dokaz zavrCn. Kako je
.!!.
II
(2) 1>22[(n+ 1)-nV2)
i kako poslednja nejednakost. vai za svaki prirodan broj;::. 3, induktivall dokaz je zavri,::'!.
Nejednakost (l) vai i za n .... 2.
s
,. KOMBINATORIKA
9.1. Ako je osnovna (glavna) permutacija
1,2, 3 ... n,
odrediti broj inverzija u pennutaciji
n. n -l, n - 2, ... 2, J
...,. Broj inverzija imoli
(11-1)+(11-%)+ ... + 1- (2)'
9.2. Ako je glavna permutacija
l, 2, 3, .... , 2n,
odrediti broj inverzija upermutacijama:
1 l, 3, S, ... 2n-l, 2, 4, 6, ... , 2:n;
2 2, 4, 6, ,2n, l, 3, S, ... , 2n - l.
9.3.. U prostoru je dato n pod uslovom da nikoje ne lele
u jednoj ravni. Ako se od ovih uzmu po tri, one N ravni.
Da li postoji takvo n da broj pravih koje se dobijaju presekom
tih N ravni bude jednak broju pravih koje su sa po dve od datih

. Da li je potreban i uslov da tri ne lee na jednoj pravoj?
9.... Doka7ati identitete:
( -,/ )-(-11,
(
-1/2)_( _l/lk-I) 11_( -1)k (lk)! _( -1)k 2-2k (2k).
k (2k)!1 2'k(k!)2 k
9.5. Dokazati
9.6. Proveriti identitete:
(
1I-1)+2(II-l)+(n-l) (n+l).
k k-l k-2 - k
9.7. Ako je . . . (n-r+ l). proveriti identitet
r.+2 -r.+2r V:-
1
+r(r-l)
68
9. KOMBINATORlU
9.8. Ako je (a),=a(a+ l)(a+2) (a+r-l), dokazati formule:
(a),.-, (a -1 ) ..... (a - I),,;
(a),,_,(I-a-II),-(-I)'(a),,;
1I!/("-S)! =( -1)'( -11),.
9.9. Dokazati da elementi Pascalovog trougla
1
1 l
1 1
3 3 I
I 4
,
4 l
l S lO 10 S l
imaju osobinu:
69
Razlika kvadrata ma koja dva uzastopna broja koji lele na hipotenuzi
(elementi odtampani polucmo) je kub jednog prirodnog broja.
Rd.. Posmatrajmo dve uzastopae vnte Puca1oVC?l trouala

Razlika kvadrata elemenata hipotenuze je.
(
k+l)Z (k )2 [k(k+l)]l' [k(k-I)]Z .L,
k-l - k-2 - 2 - 1 -A.
Ovim je dokaz zavrkn.
9.10. Dokazati formulu
l
(p, fi nenegativni celi brojevi).
9.11. Ako je 11 prirodan broj, dokazati da je broj (211)l/(1I12") prirodiB
9. Il. Dokazati da je
(I)
prirodan broj.
Do"":. Brojevi
(2" - 2) '/{II! (" - l)!}
(ln-l) !
(1/ - l)! (If--l)!
. (2n-2)!
,
n! (n-2)!
(11= l, 2, 3, ... )
(n-2,3, )
su binomni koeficijenti i prem", tome prirodni brojc-vi.
70
ZADACI ZA PRIPUffJ\I TAKMI(ENJA I PRIJEMNIH ISPITA
da je

- - ,
(n-l)1(n-l)! n!(n-2)! n!(n-l)!
konstatujemo da je (2n -2) I/{n! (n -l)!} prirodan broj, jer je on razlika dva prirodna
broja, odnosno dva binomna koeficijenta.
Za n -l broj (l) jednak je 1.
9.13. Koliko se brojeva u dekadnom sistemu moe napisati pod
uslovom da ovi brojevi budu sa najvie n cifara?
Odgopor. l()r.
9.14. Na koliko se mogu razmestiti n lica na n odnosno 11 + m
stolica razmeitenih oko okruglog stola ako smatramo da su razmetanja
samo tada kada je medusobni raspored lica
(n+m-l)!
iN"".,. (n -l)! odnosno ----.
ml
9.1S. Na koliko se n lica mogu rasporediti na m stolica, gde je m>n?
lIdaje. Ako su .tolice numerisane, .valtom razmeltaju odgovara jedna numeracija od n .
. ,
lica sa n od ukupDo m brojeva. Stop jo trdeni broj rasporeda m .
(m-n)!
9.16. U kojim su vrstama Paskalovog trougla svi brojevi neparni?
.""".,. Brojevi vr.ta: 1,3,7, 15, , 2"-1, ...
9.17. U jednoj kutiji nalazi se 100 raznobojnih kuglica, i to: 28 crvenih,
20 zelenih, 12 utih, 20 plavih, 10 belih i 10 crnih. Koliki je najmanji broj
kuglica koje treba uzeti iz kutije da bi se sigurno izvuklo 15 kuglica jedne
boje?
9.18. U sobi se nalazi nekoliko ljudi koji znaju bar jedan od tri jezika. Ses-
toro znaju engleski, estoro sedmoro francuski, engleski i ne-
troje i francuski, dvoje francuski i engleski. Jedan zna
sva tri jezika. Koliko ljudi ima u sohi? Koliko njih zna samo engleski?
IId,,,j,. Podatke navedene u zadatku u obliku jedne tabele:
.Ako iz sobe koji zna sva tri jezika, tabelu:
l NF ENF
S 56 3 211 O
!I.
71
Ako sada iz sobe 3 koji istovremeno znaju enaleaki i nemaeki, broj ljudi
koji lovore ostale parove jezika ostaje neizmenjen, poIto vile niko u sobi ne ,ovori Iva tri
jezika. Gornja tabola postaje: '
EN I NF ENF
2260
1
2 10
Neka sada dva koji znaju i francuIki i' jedan koji zna franeuIki
ensIeski. Ostaje:
+1: I: IE;I:FI7\E7
Kao to se vidi, ostao je jedan koji zna samo ensIeaki. S obzirom da su u sobi os-
tala jol 3 koji znaju samo franeuIki, a izallo ih je 7, da ih jo u po_
bilo ll.
9.19. Dokazati da se ravan, razdeljcna na delove sa pravih, moe obojiti
belom i crnom bojom, tako da dva dela, koji' imaju stranu budu
obojeni bojama (ovako bojenje se pravilnim).
Rde"je. Ako je ravan podeljena samo jednom pravom, ona se mole obojiti prema usl0-
vima zadatka. Dovoljno je jednu poluravan obojiti jednom bojom, a druau dru.om bojom.
Pretpostavimo da smo obojili I avan, po-
deljenu sa If pravih, prema uslovima za,datka.
Ako se jol jedna prava,
da se i onda ravan moe obojiti prema uslo-
vima zadatka. Nova prava deli ravan na dve
poluravni. Da bi smo ravan obojili prema
uslovu, dovoljno je da u jednoj poluravni
izmenjamo sve boje, tj .. sve Ito je bilo obo-
jeno crnom bojom obojimo belom i obratno.
)rcma tome, iz uslova da smo pra\'i1no obo-
jili ravan podeljenu sa If pravih izlazi da je
moemo obojiti i u kada je podeljena
su 1/ 'I' l pravih. princip matema-
indukcije utvrdili smo da je iskaz dat u
zadatku
9.20. Na slici je prikazan estougao podeljen na belo ierne trougle, tako da:
(a) ili dva troula imaju stra-
nicu, ili imaju teme, ili nemaju

(h) svaka stranica estougla istovrerrteno
je stranica crnog trougla.
Dokazati da se desetougao ne moe pode-
liti na ovnj "
Rde";e. Ako je takva podela bnlj stranica
crnih trouglova :ta 10 ukupnog broja
stranica belih trouglova. poto broj 10 nije
deljiv sa 3 doli smo do PreQla tome
desetoulIlo se ne moe podeliti na ovaj
10. SUMIRANJE
10.1. Skup prirodnih brojeva podeljen je u ovakve podslcupove:
1;
2. 3. 4;
5. 6. 7. 8. 9;
10. 11. 12. 13. 14. lS. 16;

Odrediti zbir S. brojeva u II-tom podskupu kao i Sic'
k-l
R"'je. U n-tom podskupu prvi broj jo (II -1' + J. a poslednji r. U tom podskupu
ima r-(1I-1,-211-1 brojeva.
Zbir proarcsije jo
S.-(2,,-I)(r-,,+ ').
Prema tome. imamo

SIc- }: (2k-l)(1'-k;H)- (2kJ-31'+3k-l).

Kako jo
}: kJ_
r
(II+1, . i 1'_II{II+l)(2,,+I). ik_"(II+l).
Ic-I 4 Ic-I' 6 Ic_I 2
dobijamo
10.1. Skup prirodnih brojeva razbiti u podskupove:
. {l}; {2.4}; {6, S, 10, l:}; {9, ll. 13. IS. 17}; ...
zbir svih elomenata u II-tom podskupu.
brojevi razvrstani su u podskupove:
{l>,; ; {4. S,6}; .oo
ade n-ti . podskup saddi'lI brojeva.
. . .
.. Odrediti zbir S" brojeva u II-tom podskupu kao i Sk'
1<=1
10.4 Skup prirodnih brojeva podeljen je u podskupove:
{(I,2). (J)}. {(4, S, 6), (7,8)}. {(9, lO, ll. 12), (13. 14, IS)}.
{(16, 17, 18, 19,20), (21, 22, 23, 24)}, ...
72
10. SUMIRANJE
73
Svaki podskup podeljen je u dva -nova podskupa koji su izdvojeni II okru-
glim zagradama po zakonu koji je lako Ovi poslednji podskupovi imaju
osobinu da je zbir' elemenata jednog podskupa jednak zbiru elemenata drugog
podskupa. Dokazati ovu osobinu.
DoiuJ:. Formirajmo k-ti podskup sa n.ieJova dva podskupa:
{(k2,kz+ 1,.k
z
+2 .. kZ+k), (k2+k+ 1, k2+k+2 .. k2+2k)}.
Prvi podskup ima k + 1 elemenata, a dru,i k. Ako sa S. zbir elemenata prvo,
podslcupa i sa Sz zbir drugog, dobjjamo:
k (k+ 1)
S._(kZ)+(k
z
+ 1)+(k
J
+2)+ .. +(k
2
+k)_(k+ l)k
z
+---,
2 .
k(k+ 1)
Sz _(kz+k+ 1)+(k'+k+2)+ .. - +(k2+2k)- k'+ k
2
+ -2--
.Odavde neposredno proizilazi da je S. - S2' Ito je i trebalo dokazati.
10.5. Skup brojeva Ak = a + (k -l) d (k"" l. 2, 3, ... ) podeljen je u
podskupove:
a, a+d;
a+2d, a+3d, a+4d, a+Sd;
a + S d, a + 7 d. a + 8 d, a + 9 d, a + lOd. a + II d;
gde svaki podskup ima dva vie od prethodnog.
" "
Ako je S" zbir svih u n-tompodskupu, odrediti S"' I s" t > Sl'
"-1
"
10.6. Sumirati: 10 2: log (1 + l/k);
k-l
,,-l
_ ReZIIItat. 1 log (n + 1); 2 2: (k+ l)a".
k-O
"
10.7. Odrediti Uk i 2: Uk ako je
k-I
10.S. Sumirati ab + (a + p)(b -I- q) + ... + [a + (n-l)p](b + (n -1) q].
n
Re:llltat. --- [2pqnz+ 3 (pb + qa-pq)n+ pq -3 (pb + qa)+ 6 abI.
6 .
14
ZADACI ZA PIUPREMti TAJl.MI(:ElUA I PIU.JDINlH ISPITA
1'.9. Dobzati
-[d+(II-I)d]+ (a + d)[a-+-(n- 2)d]+ . + [a+ (n-l) dJa
lio". Sumirati n prvih u razvoju
mn+(m-IHn-I)+(m-2)(II- 2) + ...
1
.6utlltII. 6" 11(11 t 1)(3m-n+ I).
10.11. Dokazati formule:
i (-1),,+1 = I-(-J)V ;'
k_I 2
" "
2 ..
L (-I)"+lkl= -',Z(4',+3).
k-l
10.12. S2 (n) = L k
2
i L Sz (kr.
k-i k ... I
" 1
.ftIIIItII. L s: (kf --n (n+ IJ(n + 2)(2 n 1- 1)(2n+ 3)(Srr + JO" - J).
k-l 1260
10.U. Dokazati i (a +- bk}! =- II [a
2
+ ab (" - l) + bZj (2 112 + 3 f1+ I >] .
l_I 6
"
1 1... Dokazati L [112 - (2 k-I) II] = O.
k-l
10.1S. Dokazati sumacione formule:
" 1
(a + k - 1)2 = nab + - n (n - 1)(2 n - l);
k_I 6
" ( 1 I
I (a+k-l)l=1- n(n-l)+ab)'- n (a+b>;
i-I l2 2
i an !nbl+ (n-I) ab} + J... n (11-1)(211-1) 311(11-1)-1 ,
k_I l 6 S
,dc je b-a+lI-l.
.
11.1'- Sumirati '5" [a + (k - I) 4p.
;:..
10. SUMIRA NJE 75
10.17. Dokazati da je zbir kubova ma kojih k uzastopnih celih brojeva deljiv
zbirom tih brojeva.
10.18. Dokazati identitete:
" 1
I k(2 k-l) =-n (n+ 1)(4n-I);
k-l 6
i k
2
(k + l) = n (11 + l)(n + 2)(3 n + 1).
k=1 12
10.19. Dokazati identitete:
"
1 2: k.2
k
=(n-I).2,,+1+2;
k=1
"
2 2:k!k=(n+l)!-I;
k=1
n
3" 2: (-lf+
1k2
=(-I)" .... I(n;l)
k-I .
Rdelfie. 2'
n" " n
2: k!k- >" 2: (k+l)!- 2:: k !=(n+I)!-I.
k=1 k-I k=.1 k=1
/I
10.20. Ako je Sdll)= L ,l. d\)kazati jednakost
>=1
Dokaz. Posmatrajmo kvadratnu shemu:
lk I 2k I
3
k nk
lk 2k
3
k nk
lk 2k
3
k nk
jk
2k
3
k nk
Zbir svih brojeva u jednoj vrsti je Sk (II). da u tablici ima n vrsta, zbir svih bro-
jeva u lornjoj shemi jc nSk (n).
Ako sumiranje izvriimo po izlomljenim linijama, dobijamo:
nSk (n) = lk
+(IQ2.2
k
)
+(lk+2k..,..33k)
+ ...
76
ZADACI ZA PRIPIlEMU TADI1tuuA I PRIJEMNIH ISPITA
Dalje mofemo pisati:
n S,,(n)-lk+
'
+ [S" (I) + 2k+1)
+ [S" (2) + 3k+')
+ ..
+ (S,,(n-l)+nk+')
-SHI (n) + S" (n- J)+ +S" (2)+ Sk (1).
10.21. Ako su n i p prirodni brojevi, dokazati
(1) 1 . 2 .. p + i . 3 .. (p + 1) + ... + n (n + l) .. (11 -+- P - l)
,,(n+ J) . (n + p)
p+l
R,"IfJ,. Uvcdimo oznaku
S,,-[I2 . p)+[23 .(p+ I)J+ .... +[n(n+ 1) (n+p-1)J.
Tada je S"+1-S,,+[(k+l)(k+2) .. (k+p). Ako formula (1) vai na n-k, tj. ako jc
k(k+ 1) .. (k+p)
S,,- ,
p+l
tada je
S
k(k+ 1). (k+p) k k (k+ l)(k+2) .(k+p+ 1)
11+1- 1 +[( +1) ( +2) .. (k+p)-
p+ p+l
da je, UZ to, formula (I) za n l, se da je ona i za svako
n-l,2,3, . ..
10.22.
2n+1
(- J)"cos --II
1 . 2 ( )
(1) "2-cos a+cos 2a.- .. + (-1)" cos na = II COl; ,#.0, .
2eos
l
Kako se ova' jednakost moe dobiti od
. I
sln--u
1 2
+cosna-----
2
2 sin
2
Up",SlNJ. Umesto u sta\iti 7:+0. Jednakost <I> mole sc dokazati od identiteta
(l_:
II
+
I
)/(I_z)=I+:+::+ .. -+;:11 .(: kompleksan bruj -l).
10.ll. Dokazati identitet
19 (l 19 2 a + ts 2 tl tg 3 tl + ... + 19 (11- J) (I tg 110- (tg "") ! (lg a) - II.
UpIIIltNJ. Urotrebiti idcntitet
Ig(lIr I)tl-tl.'/II
1,(" + I lu tg ,,:,... -I
tg tl
(I,a 1= O),
koji iz
Ig(,,+ I)tl-tg"u
"':=11[(,,,..1):-,,:';- .
I +tg(n+J)a tJ na
10. SUMIRANJE
71
10.24. Dokazati identitete:
sin x
. . 2 = 1 + 2 cos X + 2 cos 2 X + ... + 2 cos nx ;
. 1
Sin-X
2
={2COS (n-l)x+ 2cos (11- 3)x+ .. +
SIDX 2 cos (11- I) x-\-2 cos (11- 3) x"':" + l
(Il parno),
(n neparno).

6
S- "" sinIla =4 gde J'e a = _n.
Dokal.ati jednakost -.c..
n-l sinSna ' 7
Refe"Je. Kako je a-= ':ti7, tj 7 a-n, imamo nil jednakosti: sin 4 a - sin 3 a, sin S a * sin 2 a
sin6a-sina. sin lOu--sin3a, itd., pa S postaje
sina sin2a sin3a sinla sin2a sin'a

sin2a sin3u sina sina lin3a' sin2a
sin a sin 3 a - sin
2
a sin 3 a
-2 +----
sin2a sin3a sina
cos 2 a -- COS 4 a-l + cos 4 a 2 SiD 3 a

sin2a sin3a sina
.sinacos2a-sina+ sin2a(1-cos 6a)
-
sina sin2a sin3a
S obzirom da je -cosa, dobijamo
sinl a - sina + sin2a
S - ____ _,_--_,_--
sin a sin 2 a sin 3 a
2 sinacos2a+ 2sina cosa cos 2 a+cos a
----:----:------2 .
sin2asin3a sin2asin3a
Ako umesto cos 2 a stavimo - cos S a i razliku kosinusa transformiemo u proizvod,
nalazimo S - 4.
JEDNO HERMITEOVO MIUENJE
... Brojevi i funkcije nisu proizvoljne tvorevine naega duha; oni
postoje nas sa onim istim karakterom neophodnosti kao i stvari objektivne
realnosti i mi ih nalazimo, otkrivamo i '"
o
E. Landau imao je odtampane odgovore .. relava-
teljima" Fermatovog problema, koji su glasili:
Na strani .. , u '" redu nalazi se grdka. (Nalaenje areJke
doccntu.)
.11. GEOMETRIJA
11.1. zapreminu koju dve jednake sfere tako postav-
ljene da centar jedne od njih lei na povrini druge.
:2 7r rJ (r sfere).
11.1. Dokazati da za svaki trougao ABC vai
(! -I- :)cos A--r(; + + !)cosC=3.
UptltlhtJ. Primeniti kosinusnu teoremu.
l t.3. Ako strane a, h, e trougla ABC ispunjavaju uslov'
(I) a
2
+ b
2
+ c2= ab -I- hc +CQ,
dokazati da je trougao ABC ravnostran.
(I) # Q.=;h-c.
l t.4. Na strani AB (AB= a) kvadrata ABCD M tako da je
AM=x i konstruisati nad AM i BM kvadrate AMFE i MBHG. Neka je Sl
povrina ABHGFE (nerafirana povrina), i S2' povrina GIICDEF (rafirana
povrina).
Slika uz 7ad. 11.4.
Izraziti Sl i 8
2
kao funkcije od x i (I.
Za koju vrednost od x vai SI =S2?
Slika \lZ z:ld. 11.5.
2
c
kada je SI = 2 S2 i geometrijskom kllnstrukcijom odrediti
poloaj M za taj
3' Ako je Sl kS
2
, kada postoji reenje za ."I:?
78
U. GEOMETRIJA
79
11.5. Prava L normalna je na ravni n i prodire je u O. U ravni '7r
dve A i Pt tako da je prava OA normalna na pravoj AP.
10 Proveriti da li su jednakosti:
(OM)2 + (AP)2 = b
2
_a
2
, (AM)2 + (OP)2 = a
2
+ b
2
(M jedna na pravoj L; OA=a, MP=b).
2
0
Odrediti CD kao funkciju od a i b ako su C i D sredine dui OA
odnosno MP.
l
Rez"lttlt. CD -TVb2_U2.
11.6. U ravnostranom trouglu strane a je kroz teite prava L
paralelna osnovici. Odrediti razmeru povrina na koje je trougao po-
deljen. Svaka od tih povrina posebno vri rotaciju oko prave L. Dokazati da
tela koja nastaju tom rotacijom imaju jednake povrine i jednake zapremine.
RelelIje. Kako je
(J)

(2)
e
I::::. ABC,...., li DEC,
area /::, ABC _(CF)2.
area I::::.. DEC CT
Kako se teiine linije i visine ravnostranog trougla po- ---==#---F----.l(=----:"L
klapaju, CF:CT-3:2, pa iz (J) sleduje
Odavde je
area /".. ABC 9
area 6. DEC 4
A
area 1::. A BC - area I::::. DEC area trapeza ABED
area I::::. DEC area I::::. DEC
8
5
=-.
4
Rotacijom CDE oko prave L nl'itlje telo slstavlje:to od dve kupe. Povninai
zapremina tog tela su:
(3) P.-21t CT CD. (4)
(C1)I.TD
V.-2lt .
3
Rotacijom trapeza ABED oko prave L nastaje valjak iz koga su dve kupe. 'Povr-
ina i zapremina tog tela respektivno su:
(5) (6)
2
V, -2lt AB.(TF)2 --lt (TF)2AM.
- 3
Iz (I) je
AC AB CF 2 1
CD DE TC
.? DE--a /,AD=-a.
3 3
3 U\!)
da je CF--- CT---, dobija se
2 2
2na',
(4);\(6) Y.- Y.---.
27
80
ZADACI ZA PRIPREMU TAKMIaNJA I PRIJEMNIH ISPITA
11.7. U krugu R upisan je kvadrat i ravnostrani trougao tako
da mu je osnovica. paralelna strani kvadrata. Rotacijom 'ove slike oko njene
ose simetrije postaju valjak, kupa i lopta. Dokazati da je:
10 Povrina valjka geometrijska za povrine dobijene lopte i kupe.
2
0
Zapremina valjka geometrijska sredina za zapremine lopte i kupe.
R,"*. 10 Neka je 2 x strana ravnostranog trougla i 2y strana kvadrata. Tada su povrine
lopte, kupe i valjkli respektivno
(l)
2
n
Zapremine lopte. kupe i valjka respektivno su:
47t R'

I 3
Vk-- 7t X
Z
R--7t R'
2 8'
7t
Z
R'
Kako je V,.Vk---r--Vc2, tvrdenje 2" je dokazano.
11.8. Na neprovidnoj nalazi se neprovidna lopta R.
Iznad te lopte na 7.amiljenoj pravoj, koja prolazi kroz loptino sredite i stoji
normalno na nalazi se svetlosni izvor u oblikU udaljen od
za 0(0)2) toptinih
10 osvetljenu povrinu . lopte i povrinu senke Ila plo6.
2
0
Sta biva sa ovim dvema povrinama kada a raste?
R, ;'. 1 Kako je CEO-,l. COS, dobija se
(l)
OE CO R-EF R
_ .... - .. ---
CO OS R (a-I)R
. a-2
Odavde je EF - R --, pa je osvetljena povrina lopte
a-l
a-2 '1 )
P
I
=-27tRl __ 27tR2 (1 .... - .
a-l .. a-l
Kako je A ADS-A oes, bite
AD OC AD R aR
_
-SD--C -Q-R- V(Q-l)ZR2-Rl VQl -2a'
pa je povrtina senke na
(2) 'P
z
... ... 7t R2 (1 +
a-2 a-21
s
A
2 Na osnovu (l) i (2) da PI raste sa a, i da P
2
4>pada sa a.
Kada a .... 2, tada PI .... O (minimum), i Pz .... + oo (maksimum),
Kada a -. + oo, tada PI"'" 2 7t R' (maksimum). i Pz - 7t Rl (minimum).
8
JI. GEOMETRIJA
.8:1
11.9. Dat je ravnokrako-pravougli trougao ABC sa pravim uglom u A' i
kracima AB-=AC=Q. U teme nu A trougla podignuta je normala na njegovu
ravan duine AS=Q i S spojena je sa A, B i C.
l kao funkciju od a povrinu i zapreminu piramide je vrh
u S, a osnova ABC.
l' P ovu piramidu jednom ravni paralelno osnovi kroz jednu M
na ivici AS. Neka je SM = x i MNP taj presek . .Posmatrati' prizinu koja ima
taj presek kao gornji bazis, a du /If A kao iviclI. zapreminu
J'I prizme izapreminu V
2
piramide SMNP.
3 Gde treba da se nalazi M da bi bilo V
I
.=V
2
?U .kojoj razmeri
presek MNP deli piramidu?
11.10. Kroz vrh S pravilnog tetraedra SABC ivice a postavljena je ravan
paralelno ivici BC, tako da tetraedar po troughi SMN.
I' Izraziti kao funkciju od a i x (- AM) zbir a kvadrata svih ivica'
tetraedra SA AI N.
2' Ispitati promenu zbira a u zavisnosti od promene x i je pred-
staviti.
3 zapreminu tetraedra SAMN za onu vrednost x za koju je
zbir a minimalan.
11
4' Odrediti x tako da obim trougla SMN bude -a.
. S
11.11. Koji od ravnokrakih trouglov:l upisanih u datom krugu ima maksi-
malan zbir osnovice i visine koja j.oj odgovara?
Reenje. Traeni zbir je (videti sliku)
s- 2 R sin IX + R (1 + cos IX)- R (2 sin :x +cos :x+ 1):
Ako se uvede !p 2, dobija se
s cos l
+ .
R cos !p
Funkcija s ima vrednost kada je
cos (IX - !p)= l .:::- :X-lp.
Iz tg/f'=2 sleduje
Prema tome je IX ",,63 26' 6", Smax= R (y5-r I).
11.12. Date su dve sfere R i r je centralno rasto-
janje
zapreminu V prave krune kupe. opisane oko ovih sfera, kao
funkciju a, R, k (k= R - r).
Odrediti a pod uslovom da zapremina V ima minimalnu vrednost.
12
Neka je poIuprea.ik osnove kupe a visina CD-y. Kako je
6. QSC,." 6. PTQ i 6. DBC"", t. PTQ
imamo redom
(I)
QC . PQ y-R-II II
---;
QS PT r R-r
(l)
DB PT

DC TQ
x R-r
-;. v
r
-(R-r)2 ;
Il+k
(1)A(1) x- G_kR AY-TR,
pa je kupe
(3)
tj.
A
ova ima realne korene po G ako i samo alco je
R' Rl + 3 Vk
2
),.O.
odnosno
(4)'
8
Kako je Y>O; iz (4) sledu,ie Y:>3"n R'.
e
8
prema tome, mioimalna vrednost zapremine je Y - : R'. za ovu vrednost zapremine iz
(3) dobijamo G-lk.
Tada R-r<G<;R+r postaje R-r<3R-3'r<;R+r, tj. r<R<2r.
11.13. Dat je troupoABC (AC=b. BC=a) je hipotenuzaAB. Kroz
teme e pravog usla i to van trousla ABC je L i na nju su
ortogonalno projektovana temena A i B respektivno u A' i B'
Odrediti polo!aj prave L tako da zbir AA' + BB' bude to .
..... Nekaje BCB'-IX
tada je ACA'-900-IX. Iz trouala AA'C i
BB'C redom dobijamo
.;fA' .. b COl IX i BB' -II sin IX.
Treba odrediti etstremum zbira
_ b COl (ex-,)
COl,

Funkcija ims maksimum kada je
COI(ex-,)-l IX-, t,c-tl,-nlb.

ll. GEOMETRIJA
83
11.14. Zbir jedne katete i hipotenuze pravouglog trougla je s. Koliki. je ugao
ove katete i hipotenuze, u kada 'povrina trougla 'ima maksi-
malnu vrednost?
11.15. U ravni su dati: krug C, prava L i P.
'Konstruisati ravnostrani trougao je jedno teme P, drugo se teme
nalazi na pravoj L, a na krugu C. .
...... Neka je LI pra\'a koja se dobija kada L izvrii rotaciju od 60 oko P.
Pretpostavimo da LI krug e u Q. Sirnetrala dui PQ neka sere pravu L u R.
Tada je PQR traeni ravnostran.i trougao.
Obrazloiti navedenu konstrukciju, odrediti kriterijum za egzistenciju reenja i navesti
broj "'nja.
ll '. Dat je kvadrat ABCD strane a, sa centrom u O. Kroz naspramna
temena A i C kvadrata su poluprave AX i CY koje stoje normalno
na ravni kvadrata i to sa iste strane ravni. Na AX uzeta je M tako
da je MO=a, a na CY N tako da je MN=2a.
ID Dokatati da MN stoji normalno na ravni DMB.
2D zapremine tetraedara AlABD, NCBD i NAlBD.
11.17. AI i A2 dele stranu BC trougla na tri jednaka dela; Bl
i B2 odnosno Cl i C
2
dele redom strane AC i AB na tri jednaka dela.
Navedene su po m redu: A, CI> C
2
, B, AI' A
2
, C,
BI' Bl' A.
Prave CIC, AlA i BIB trougao TI' Prave C
2
C, A2A i B2B ogra-
trougao T
2

10 Ispitati da li su povrina tro uglova 1'1 i T,. jednake.
rOdrediti razrnere area 6. ABC/area LTI i area /1 ABC/area b,. 1'2'
svih trouglova sa istom osnovicom e i obimom 2 SJ
onaj koji ima. povrinu.
llela}e. Ako ostale ,strane troughi sa x i.v, onda 'su trouglove strane: e, x,
, };z2s-c-x.
Kvadrat povriine p trougla dobijamo prema Heronovoj formuli
p% = s'(s- e) (s- x) (e - s + x).
Pe to je' faktor s (5 - c) konstantan, treba vrednost izraza
(s-x)(e-s+.\')= -(x-s)[x-(.r-e)]
kada se x menja. No, to je kvadratni lrinom koji se anulira ia X=3 ili a koot'icijedt
pred x
2
mu je nesati\'an, on debija, prema tome, vrednost za
s+(s-c) 1
..;
2 2
. U tom je
l 1
)'= 2 s-c-- (2s-c)-- (2s -c)"x.
2 2
Dakle, traeni trousao je ra\'nokrak.
84 ZADACI ZA PRIPIEMU TADllOINIA I PRIJEMNIH ISP1"U
U.19. Neka je AB=a, AC-b, <):BAC=f& i neka je ABli CD (AB>CD). Na
dui AC S za koju je zbir povrina trouglova ABS i CDS najmanji
(Vivianiev problem).
Rdel9ie. Ako je AS = x, tada je
area b. ABS + area b. CDS- _(: -2 b+2 x) sin -/(x),
te je minimum /(blV2)=ab (V2-1)sin v..
__ ___ --:1'C
A
1l.ZO. Dat je obim s krunog sektora. Na tonae krugu sektor imati naj-
povrinu?
l
Rdetf/e. P'-2x(s-2x)-/(x), /(s/4)-,z/16, muimum.
1l.ZI. Kroz jednu u trouglu T su prave paralelne stranama
ovog trougla. Ove prave dele trougao na lest delova. od kojih su tri trouglovi.
Ako su date povrine tih trouglova, povrIinu trougIaT.
Relelfle. Neka su A. B, C trouglovi dobijeni podelom koji
imaju za po jednu stranu redom delove strana tl. b, (.
trougla T i neka slova A, B. C, T i povrine
trouglova. 0\':\ trougla su i stoga.
prema slici,
(.1)
(2)
Prema slici je
tj . s obzirom na (2).
(3)
Z:1m!:t'lm u (3) vredn,)sti za m, PI, p koje daju j:dJlH()sti (1). dobija 'ie
.J'4+J.:.+{j:-t !$
Generali'lati za tetraedar i telo u hiperprostoru.
ll.n. U svakom trougJu su strane ll. 6, e mogu se upisati tri kvadrata.
Ako je ,.. duina strane kvadrata se dva tcnaena nalaze na strani k (k .. a, b. e)
dokazati da vali
II. GEOMETRIJA
8S
U svakom tetraedru mogu sc upisati kocke. Sta se moe
o ovih kocki?
11.23. Izvan jednog kvadrata nalaze se pravougli trougao je hipotenuza
jedna strana ovog kvadrata.
Dokazati da prava koja prolazi kroz presek kvadratovih dijagonala i terne
pravog ugla pravouglog trougJa polovi ovaj pravi ugao.
Dati reenje koordinatnim ili geometrijskim. metodom.
11.24. U ravnokrakom (rouglu .ABC iz sredine H osnove BC sputena je
normala HE na stranicu .AC. O polovi du HE. Dokazati da su
prave AO i BE normalne.
11.2S. povrinu t'rougla su visine koreni
o.
11.26. Ako za uglove Y jednog trougla vai jednakost
sin
z
+ sin
z
+ sin
2
y = 2,
dokazati da je trougao
11.27. Presek kanala je pravougaonik na koji je nado-
vezan polukrug (povrina P preseka kanala je kon-
stantna). Trokovi oko izgradnje kanala proporci-
onalni su obimu preseka. sa kakvim su dimenzijama
ovi kanali najracionalniji?
Rezrdtat. irina pravo1.lgaoniia treba da je dva puta od
njegove visine.
b
20
11.28. Data je fiksna prava L i jedna fiksna A na pravoj L. A
je jedno teme kvadrata ABCD (AB=a). Prava lei u ravni kvadrata ABCD
ali nijedna njena ne lei u kvadratu.
Odrediti zapreminu V(ex) i povriinu P(ex) tela L
koje se dobija kada kvadrat .ABCD rotira oko
prave L, gde je D
ex = <1. (AD, 'It/2.
Ispitati varijacije funkcija V(ex) i P (ex) i
ih prikazati uDekartovom pravouglom kordina-
tnom sistemu O ot V odnosno 0 1'.
. Rezultat.
V (Ot)= :;;a) (sin ot +- cOS Ot), P (cz)-4xr(sinc+cos ex).
Grafike ovih funkcija nacrtati po1ueti od identiteta
sin !lt ":"COS!lt -v'2 cos (11- :).
A
e
8
11.29. Jedna strana pravouglog paralelepipeda je pravougaonik ABeD, a njoj
paralelna strana je A'B'C'D' (A.A', BB', CC', DD' su dui). Kroli
86
ZADACI ZA PRIPREMU TAKMICENJA I ISPITA.
sredinu duti AB je prava L tako da prave CC' i A'D'. Koliki
odsak na pravoj L odsecaju prave CC' i A'D' ako su ivice paralelepipeda
A.B=a, A.D=b, CC' -e?
...... Neka je S sredina duli AB, i neka su P i Q redom preseci pra\e L sa pravama
A'D' i CC'. Neka je S' ortogonalna p.(.,Ojekcija S na ravni A.'B"cD'. S' je sredina
duli C'P. zboa ovog je SP-CS. Trou.lpvi SS'P i QCS su podudarni.
..
Na osnovu top je QS - SP. Prema tome, dobijanlo
(PQ)I-4 (SP)I-4 SS')1 + (S'P)l) =4c2 + (2 S'P)1 = 4c= .,-(CP)'=4c= +- al +41r.
DaJde, PQ-(al+4tr+4cZ)I/2.
Q
p
11.30. Posmatrati periferijske uglo:ve koji pripadaju krugu (O; rl. Ako jedan
krat periferijskog ugla prolazi kroz centar kruga O, a drugi kroz fibRu
u krugu (na sl. B), odrediti maksimalnu periferijskog ugla .
. e .... Neka je DC-d, OS"r, pa je sin!X=d/r.
Ugao at maksimalan kada d bude maksimalno.
Budua da tetiva SD prolazi B, imamo:
mud-OB=a, max(sin!X)-a/r,
max at = arc sin (a/r).
Date su dve paralelne prave Ll i Ll.
i C koja se nalazi izmedu njih.
l D Odrediti pravougli tr.ougao ABC tako
da teme njegovog pravog ugla bude C,
da se njegova temena A i B nalaze respek.
tivno na pravama Lli L2 i da je area trougla
ABC minimalna (videti sliiu l).
2 Odrediti pravough trougao ABC, tako da se tem! A njegovog pravog
ugla nalazi na pravoj LI' da B lei na pravoj Ll. i da je area trougla
ABC minimalna (videti sliku 2).
11. GEOMETltIJ'A
87
Rdaje. 10 Polo!aj tomena pravoI u ... C u odnosu na prave LI i je ratoja.
njem d ovih pravih i rastojanjem CD - a temema C od prave LI'
(I)
Poloaj. i elementi traenoI treUIla ABC odredeni su sa d i a i ualam
Povriina troulla ABC je
ACD - CBE - x.
1
P--ACBC.
2
.....
(2)
(3)
d
Iz pravoualih troualova ADC j CEB lieduje
Zamenom u (1) dobija se
a
AC---,
COIX
d-a
BC--
sin x
1 a. d-Ii a (d
P(x)-"'2 COl x linx - sin2x
Povrina minimalnu vrednost kada lin 2 x dostisnc maksimum! tj. bela je
sin2x-l <:> x-7r/4.
Minimalna pOvriina ima vrednost Pala-a(d-a).
2
0
Poloaj i elementi traenOI trousta su. u ovomo (videti. slikU 2) ruto-
janjima d i a i ulJom ACD - EAB - x.
Iz pravouglih trouglova ACD j EAB slcdujo
tl d
AC---. AB--.-.
COl x SIIlX
pa je povrtina trauala ABC data formulom
1 a d tili
P(x)----.----.
2 COIX sinx Imlx
Povriina P (x) dostie svoju minimalnu vrednost kada sin l x doitipe Ivoj mabimum,
tj. kad jo sin2x-l. To biti za x"",7r/4. Minimalna porina ima 'mIdnOIt p .... -IItI.
11.32. Dui AB i AC ugao a. Kroz e je prava L pa.nlelao
pravoj .A.B. Prava kroz B prave AC i L respektivao u D i B. odrediti
D tako da zbIr S povriina trougla A.BD i DCE bude minimal.n.
aa
ZADACI ZA PRIPREMU TAKMICENJA I PRIJEMNIH ISPITA
B-f D J;la1azi izmedu A i Ci uVCldimo oznake:
AB-a, AC-b, ADrax (O<x':::b). 8
Tada je
s (x) - area D. ABD + area D. CDE
l l b \Ja.
--a x sin ct+-( -XI""" SID ct
2 2 X'
l [(b-X'!']
-2"asinct x+-x-
A
Odavde sleduje Smin - (v"2 -l)-ab'sin ct za X - bl v"2.
Ostaje joi da sc kada sc D ne nalazi A i C.
11.33. Dat je ,pravougaonik A,BCD (AB = a,
.AD - b). Na .strani AB jednu E
i na strani .AD F(.AE=p .AF=q). Na
dui' EF uzeti G i prave
___________ C
I
GHil BC. CUIIAB. . ,
Odrediti poloaj G na dui EF. tako
da pravougaonik GJCH ima maksimalnu po-
vrinu.


11.34. U dati polukrug upisati trapez maksimalne povrine.
11.35. U dati. upisati: ,trougao: 10 ma\c:simalne povrine. '
2
0
maksimalnog obima.
11.36. U dati krup.i sa centtaliiim" ,uglom rl. upisati pravou-
gaonik maksimalne povrine. tako da, mu osnovica lei na i jedno
teme na luku
je. Neka je krU!ni .dat poluprei!nilCoin r i centralnim Ullom Ct. PovrIina
upisanoi pravouponika je
P-AIJBC.
AB i BC r. ct. ,. ade je cp (0<,<<<) promenljiVi upo.
sa slike je
BC-rsin" OB-rcas,. OA- AD _ BC _ fsin,
. tall tl t8 ct
za povriinu P dobijamo
P-(OB-OA) BC- rZ sift, (eos, _,Sin,)_-:- sin, sin (ct-,),
, 11 ct sIn ct
odakle je
rZ
p--. -(cos (2 ,-Gt)-cou}.
sIn ct
Povrlina maksimalnu vrednost kada
cos (2, - ct) dostigne maksimalnu vrednost, tj:kada
je, .
.
cos(2,-ct)-1 <::> '-2"'
Kada je ,-/2, 'pOVrIina' pravouponika je
rIE
P-
2
ia
2
o
F
ll. GEOMETRIJA
89
11.37. od lista hartije krunog oblika r) iuezati sektor od
koga treba konusni levak zapremine. Koliki jo centralni ugao ot
toga sektora?
Relen)e. Ako se osnove konusa sa x, iz
V- x2n V
r2
-
xl
i dY_
O
3 dx
dobija se da je za x - r.JI- zapremina V maksimalna.
Centralni upo nalazi se iz
odakle je
nrat
---2nx
180
(duina luka sektora - 2 n x),
11.38. Odrediti maksimalnu povrinu opisanog oko date elipse.
Rnllltat. Traeni pravoulaonik je kvadrat lU dijalonale Ilavne ose elipse i njegova
povrina je p - 2 (aZ +- b
Z
).
11.39. Odrediti minimalnu povrinu pravog krunog cilindra date zapremine v.
Relen)e. Neka je x radijus osnove, a y visina posmatra nog cilindra. Onda za zapreminu
V i povrinu P imamo
odakle je
p";2n( x2+ :X}
Funkcija P definisana je za sve pozitivne vrednosti promenljive x.
--2n 2x.:...- -O
dp .(. V)
dx nx2

ima u definicionom intervalu funkcije P koren XI - ...!::. .


2n
Kako je P" (XI O, funkcija P(x) za X-XI dostie minimum, koli je ujedno najmanja
vrednost te funkcije.
za visinu >'1 traenoI cilindra dobijamo
V
>'1",---2 --2xl
nx
I
2
2n
Traeni cilindar je ravnostrani kruni cilindar i n.icaova povriina je
(
V)
2I3
2n
11.40. Odrediti maksimalnu zapreminu pravog krunog konusa je izvod-
.oica s data.
90
ZADACI ZA ...... V TADlleJlVA I ftUDlNJH ISPITA
'IF, TrdeIIi kODUI je onaj le visina prema ndljusu osaove odnosi kao &. V2.
lj. bo ...... i dijapIaIa. kvadrata. N.ieIova zapremina je
2w
V_ll - _r-.r.
gv 3
11."1. Odrediti maksimalnu zaprcminu pravog kru!nog konusa konstantne
povrtine S
....... ndijus osnove UIlUIIl sa % ajeaCMI izvocIDicu sa y. za povrtinu S
i zapremina V konusa imamo formulo:
(I) S-wr+w1CY.
EUminacijom y iz (I) dobijamo
1
VJ-:
9
S (-2 w(Jt'y+S (Jt')].
KUD funkcija v: predstavlja kradratni trinom po Jt'. onda maksimalnu vrednost
_ XI- -. Definicionom funkcije V2 pripada samo rdenje %,
S
4w 2 w
Dakle. %, je radijus traeno, konusa. za njecovu izvodnicu .". dobijamo iz prve od
jeclu5u (1)
.l. =! r: .
.. V:;
Prema tome. vui proporcija %.:)',-1:3;
'TrdeDi konus je onaj se radijus osnO\'e prema iZl'odnici odnosi kao I: 3 .
. Z. n.ielovu zapremi nu dobijamo. prema (2) ili (I),
J'mu=.! rs.
6\[Z;
11.41. Odfediti minimalnu vrednost zbira povrine i jednog bazisa
-pravog cilindra date zapremine V.
11.43. Izmedu pravouglih paralelepipeda koji imaju datu povrinu P i
je osnova badrat, onaj koji ima najveCu zapreminu.
_.UII. Tra!eni pravou,li paralelepiped je kocka ivice (P!6)li2 Maksimalna zapremina
je (PI6)tl2.
lt. '.
11....... Odrediti maksimalnu zapremina pravog e
kru!nog. eilindra upisanog u datom konusu
...... RadijUS OSDOve datol konusa (mo!e i koso, all
tdt\'cg c!. muf!e uh projfktuje u unutralnjost osnC\'e
Deka je r visina h; radijus osnove upisanOJ cilindra
neka je z visina),.
Strane All i DE trouliova ABC i DEC (videti
aliku) odnole se kao njihove visine, tj.
AB:DE-h:(h.-}"), tj: 2r:2x-h:(h-y)
odatle je
(l)
h
y--(r-x).
r
.A
(2)
II. GEOMETRIJA
za zapreminu V cilindra imamo
'/th
V _'It .l"! )'=- x
J
).
r
Treba vrednost funkcije V, definisane sa (2) i O"-;;x<r.
2
V' =0 u (O, r) ima samo koren x. =-r. Kako je V" (x.)<O, funkcija V(.l") za
3
. l" = XI ima maksimum, koji je ujednQ i vrednost funkcije V.
h
Radijus traenog cilindra je x.. Iz (l) izlazi.v = )'. = '3 .
4;;
Zapremina cilindra je Vmax = _,.z II.
27
11.45. Odrediti minimalnu povrinu pravog krunog konusa opisanog oko
-sfere R.
ReIelfie. osnove konusa neka je x, izvodnica s = x+ y, a visina h. Iz
trouglova ADe i SEC (videti sliku) sleduje
{ l)
AD SE . x R
-=-, tj. -=-
DC EC II)'
a iz D. SEC:
ili
(2)
{J)
(4)
(SE): + (EC): = (SC):, tj . . ,=+R: = (11- R)z
Ako eliminiemo y iz (I) i (2), dobijamo
hR
X'" -;...;7
h
Z;=-==2:::;;R;:;:h
Iz (2) i (3), za s = AC = AE.:,.. EC = x..,.)', sleduje
hl-Rh
s=----
,jh
2
-2hR
Prema tome, za povrinu konusa
na osnovu (3) i (4) nalazimo
(5)
hZ
P=Rr.--
h-2 R
A
Jednakost (5) odreduje povrinu P kao funkciju od Ir za h>2R.
dP h1-4R Ir

dh (h-2R)'
e
ima u definicionom intervalu funkcije P samo koren h, 4 R. Kako je p" (h)::> 0, funkcija P
za II = 4 R dostie najmanju vrednost.
Traeni konus ima osobinu da je njegova visina jednaka dvostrukom dijametru date sfere.
Njegova povrina je Pmio- 8:-t RZ; tj. ona je jednaka dvostrukoj povrini sfere oko koje je
konus opisan.
92 ZADAO ZA PRIPREMU TAKMICENIA I PRIJEMNIH ISPITA
U.46. od jednog kartona pravougaonog oblika, su dimenzije a' i b (6 >a)f
napraviti kutiju bez' poklopca to zapremine prema datoj skici.
R.I-.I.. Ako je x strana kvadrata koji treba (videti sliku) zapremi nu kuti,ie je
(o...;:x< ;).
PoIto je x(a - 2x)(b - 2x) pali nom stepena po .1', su nule O, ;, :' nule xa f
X
z
nNovo, izvoda zadovoljavaju relaciju
Obe nule xa i x
J
su pol:itivne, a samo manja od njih
se nalazi u oblasti definisanosti funkcije V (x).
Iz'
. dobija se
dV
- -ab-4(a+b)x + 12xl-0,
dx
11.47. Data je jedita prava kupa je visina h i osnove r.
Na odsto janju x od osnove postavljena je ravan paralelna osnovi. Presek te
ravni i kupe je osnova jednog pravog cilindra se druga osnova nalazi
na osnovi kupe.
Odrediti x tako da povdinecilindra bude maksimalna.
11.48. UDekartovom pravouglom koordinatnom sistemu Oxy dati su krugovi
x
2
-I- }.2 - 4 x -.9 = O.
Prava y=.l'tgOt ove krugove redom u A,O, B, C.
Izraziti, d..,. AD + BC kao funkciju od ot i odrediti vrednost ot za koje d
postaje ekstremum.
11.49. Normala u M(xo,yo) parabole y2=2px ovu parabolu
u N. Odrediti koordinate M tako da du M N ima minimalnu
duinu.
I1.S0. Svet10sni jzvor u obliku nalazi se na pravoj koja spaja centre
CI i Cz dve sfere r i R(C1Cz>R+r), koja se nalazi van tih
"fera. Odrediti poloaj svetlosnog izvora tako da zbir osvetljenih delova tih.
sfera bude
U.Sl. Date su dve ortogonalne prave LI i L
z
Na' pravoj L
z
sa iste
strane 'prave LI nalaze se dve A i B su odstojanja ,od prave LI
respektivno a i b (a<b).
ll. GEOMETRUA 93
10 Odrediti ugao O pod kojim se du AB vidi iz jedne S na pravoj
LI kao funkciju od a, b, s, gde s odstojanje S od prave L
2

2 Za koje vrednosti s ugao 6 dostie maksimalnu vrednost?
3 Ako su a, b, O dati odrediti s. Ispitati pod kojim uslovima postoji reenje
uporediti dobijene rezultate sa onima koji su pod r.
Reenje. 1 Ako sc prave LI i Ll uzmu za koordinatne ose Dekartovog koordinatnol
sistema, nai<licnje ugla O svodi se na ugla pravih AS i BS. pa je
,(h-a)
tgO_---.
SZ + ob
s(b-a)
tj. O-arc tg-.
S2 +ab
2' Na osnovu o\'og rezultata imamo
b-a
max O ... arc tg --;=:r za I - VI ob.
2 \' ob
J' li je
odakle je
S2 tg 6-(b -a) s+ ah tg 6-0.
s.., _1_ {b-a:!::.y' (b - 0)2 - 4 ab (tg 6)2 }.
2 tg 6
Reenje postoji samo ako je tg 6*0. (jer bi u protivnom A. B. S bile kolinearne
sa poklapanja) i ako je
odakle je
(b - a)Z - 4 ab (tg 6)2;;:. O.
b-a
max (tg 6) - ---;::::;:- =eo
2V ab
b-a
max6-arctg -1- .
2\ ob
U tom opet je s:::ry'Qb.
Rezultati pod 3' u saglasnosti su sa rezultatima 2.
BRILLOUlNOVO MIUENJE O MATEMATICI
Leon Brillouin. francuski u svojoj knjizi: Notions elementaires de mathi-
matiqlles pOllr les sciences exp/rimentales (Paris 1947) u uvodu kac:
"Logika veliku Icpotu metematike; ona matematici duhove koji
vole savrenstvo AH svi mozgovi nisu na isti
i to je vrlo I dosta je njih koji se protive metodi; oni rezonuju
vie intuitivno. Neki stav izgleda im i onda zaito ga dokazivati; neki drugi
stav ih odbija; dokaz njegove istinitosti ih ubediti, jer se ne moc.
nametnuti - to je jedna psiholoka Jedan primer. jedno objanjenje.
ukloniti sumnju tamo gde je neka hladno dedukcija .ostavila sluaoca ne-
osetIjivirnu .
Treba primetiti da znatan broj i inenjera dele Brillouinovo milIjenje.
12. ANALITICKA GEOMETRIJA
12.1. Prava koja prolazi kroz koordinatni O prave
(I) X+ y-4=0, x-y- 4 =0
redom u A i B.
Odrediti geometrijsko mesto sredina M dui AB, kada prava AB rotira
oko O.
Rdellje. Prava )'=mx( :m[ '* l) prave (l) u
A (_4 B (_4
1+",' l+m' I-m' l-m'
4 4m
Koordinate M su: :'= , 'lJ = l _ m' .

Ako se eliminie parametar m, dobija se - 'lJ
2
= 4 ;, to da je geometrijsko mesto
M hiperbola .xl - r = 4 x.
12.2. Dati su skupovi
A={(x,Y)lx2+y2<1}, B={(x,y)lr>2xh C={(x,y)ly!< -2x}.
Na grafiku rafirati oblasti:

A"'-B, B"'-A, A",-C, B"'-.C, (A"'-B) U (B"'-A).
12.3. U jednoj ravni dati su: jedan krug e i jedna P. Odrediti
geometrijsko mesto ka M koje sU podjednako udaljene od kruga e i
P. U kada se P nalazi van kruga, konstruisati ovo geometrijsko
mesto.
12.4. Dokazati da je (x-X
1
)(X-X
2
)+(Y-Y')(Y-Y2)=0 kruga
jedan dijametar ima za krajnje (Xl>Yl) i (x
z
'Y2)'
Odrediti odstojanje parabole y2 = 2 px i prave Ax + BY + e = o
i .primeniti rezultat na 4 x + 3 Y + 46 = O, y2 = 64 x.
Re:lIlllll. za partikulami dmin 2.
12.6. Dat je krug (O; r) jedan njegov AB i jedna M na krugu.
M ortogonalno se projektuje u Q na AB. Prava AN (N sredina
dui MQ) dati krug. u D.
Odrediti i ispitati geometrijsko mesto preseka P pravih BD i QM kada
M opie krug (O; rl.
u"".... za x-osu DekartovOI pravoua!OJ koordinatnog sistema uzeti pravu AB (sa pozi-
tivn.im .merom od A ka Bl i .neka je O koordinatni
Rnlllllll. lcometrijsko mesto je elipsa .xl/rl + rl(4rl) = I.
c;.,r"B .... opAtiji zadatak u kada N deli du OM u razmeri m:".
12. ANALmCXA GEOMEl'llJJA
95
1l.7. M parabole P ortogonal no se projektu.ie u N na njenoj
osi simetrije. Odrediti geometrijsko mesto sredina dui MN kada se AL"
po paraboli P.
Rdellje. Ne optost, moemo od parabole P
( I) yZ=2px.
Uzmimo jednu A (a, b) na traenom geometrijskom mestu. Prema us ')"'1 z.t .... tka
M (a, 2b) lei na paraboli P, pa njene koordinate zadovoljavaju (J). lj
l
4b%-2pa bZ __ pa.
2
Odavde sleduje da je traeno geometrijsko mesto parabola px.
. 2
12.8. Dokazati da ma koja tangenta parabole svoju fokalnu koja.
je normalna na njenoj osi simetrije, kao i direktrisu, u podjednako
udaljenim od fokusa.
Rel",je. Neka su V i W preseka tangente parabole yZ=2px u M(X .. Yl) sa.
fokalnom odnosno direktrisom.
tangente glasi
fokalne
direktrise
Presek V fokalne i tangente je
Presek W direktrise i tanJente je
Za duine dui FV i FW dobija se

P
x--
2
p
x- __ o
2
X= J'=:' (XI +

11.9. Iz jedne fiksne P kruga (O; r) je njegova tetiva PQ.
i nacrtati geometrijsko mesto M za koje je
---+ --
(1) PM=)..PQ (A>O).
Rde";' 1. Postavimo koordinatnOJ sistema u centar kruga i ncka M, P, Q-
imaju koordinate (X. Y), (Xl' YI)' (x, y): Tada vcktorskoj jednakosti (I) odaovaraju
skalarne jednakosti
Y -YI -I. (Y-Yl)'
X i. Y iz ovih jednakosti i Xl + YZ - r2 dobija se
{X + (i. - + {Y + (i. -1)'1)2 _i.zr%.
96 ZADA(:I ZA PRIPREMU I PRUEMNIH ISPIT-\-
prema tome, traf.eno aeometrijsko mesto je krug sa centrom u (l-).) XI' (l-).)Y
I
)
i Ar.
-+ ---+ --. ---+ -+ ---
R.mi.J- 2. Kako je PM.PO+OM, PQ-PO+OQ, iz (l) sJeduje
--+ --+ ---+ ---+ ---+ ----p --+
PO+ OM-A(PO+OQ).<:> ). OQ- OM +(l-).)PO.
Prema tome je
---..
(2)
A I OQj-iOM-(I-A)OPj.
-- --+
da jo OP-const i I OQ (2) krug 'Ar sa centrom
--+
u datoj .krajem vektora (1 - A) OP.
U.I0. odrediti geometrijsko mesto sredina strana svih kvadrata koji su
upisani u datom kvadratu.
Neka jo a strana datog kvadrata OABC i neka strane OA i OC lee na x-osi
odnosno )'-Osi jednoI Dekartovog pravouglog koordinatnog sistema. Tada su temena kvad-
rata PQRS. koji je upisan u kvadratu
OABC:
P(t,O), Q(a, t), R(a-t,a), S(O,a-'t)
(O <: t <: a).
SrediDe Itrana ovog kvadrata su

a+t),
p' 2'2,Q 2'2
,(a-t 2a .... ')
R 2'2 ,S2'2
p', Q', R' , S', . nalaze se redom
na pravama:
a
Y- -x+-.
2
y
A x
u obzir da je O <: I <: a, da je traeno geometrijsko mesto kontura
kvadrata sa temenima (; , O). (a, ;), (;, a), (o, ;). Ono je na slici predsta v-
ljeno debUim linijama.
12.11. Nad hipotenuzom BC jednog pravouglog t'rougla ABC konstruisan
je kvadrat BCDE (van trougla). A ostaje utvrdena, pravac i smer
strana AB i AC ostaju nepromenIjivi, dok se B i C pomeraju tako da
je AB+AC=const=k(>O).
10 Odrediti geometrijska mesia temena D i E.
2
0
Odrediti geometrijska mesta sredina strana ovog kvadrata.
l Ako se prava AB uzme za x-osu Dekartovog pravouglog koordinatnog sistema,
A za koordinatnol sistema i duine AB i AC sa p i q, koordinate
e i D su (O,q) i (q,p+q). Potto je p+q=k i O<q<k, geometrijsko mesto D
je did: y-k (O<x<k). Na isti dobijamo da je geometrijsko mesto E du
x-k(O<y<k).
12. ANAunCKA GEOMETRUA 97
2
0
sredine strana BE, ED, DC, CB redom sa M, N, P, Q. Koordinate ovih
su redom:
(
P+k!...) (k+q k+
P
) (!... _ .. q)
2'2' 2'2' 2'2' 2'2'
pa su geometrijska mesta ovih dui:
za M:
k

x=y.J..-
. 2
3
<X<k),
za N: x+y--k
2
k
(o<x<
za P; y--+x
2
k

za Q: x+Y--
2
12.12. Dati su: nepokretan prav ugao MON, na kraku OM dve
A j B i na kraku ON jedna C. U A normalno
na pravoj AC je prava AA', u B normalno na pravoj BC
prava BB'.
Odrediti geometrijsko mesto preseka pravih AA' i BB' kada se e
po kraku ON.
Relenje. Neka x-osa i y-osa Dekartovog pravouglog koordinatnog sistema lee na kracima
ON i OM ugla MON (O koordinatni Neka koordinate A, B, C budu:
A (O, bl)' B (O, b
z
}, C (a, O).
pravih AC i BC su
x Y
(AC) -+-=1,
a bl
x Y
(BC) --'---1
a . b
z
'
u pravih AA' i, BB'
a a
(AA') y-b. --x, (BB') y-bz--x.
bl
Iz dve poslednje izlazi
y (b
2
- bl) = b
z
z
- b
l
l

Traeno geometrijsko mesto
je uslovima:
y-b. +b
z
(x>O).
Ovo je poluprava I.
12.13. Data je ravnostrana hiperbola
(I)
y
N
(a=const).
Kroz M ove krive su dve prave: Ll paralelno x-osi i L
z
kroz koordinatni O. Normala na pravoj L2 u O pravu LI
u P.
Odrediti i ispitati geometrijsko mesto P kada se M po onoj.
grani hiperbole (I) koja se nalazi u prvom kvadrantu.
ZADACI ZA PlUftUW TAltMlCENJA I ftUEMNIH ISPITA
12.14. Date SU parabole
y2+4x-4=0,
1 Odrediti koordinate njihovih i ispitati da li one lee na
jednom krugu.
2 U normale na prvu krivu i dokazati da se
tri od ovih normala seku u jednoj .
""".,. lO su: (O. - 2), (l, O), (3/4, -l), (- 5/4, 3). 2 Tri normale
(podnolja: prva, i od navedenih seku se u (- 11/4. 3/4).
12.15. Prave Ll i L2 seku se u o. Na Ll uzete su A" A
2
, All'
a na L2 Bl' B
2
, , Bil'
Odrediti maksimalni broj trouglova su temena
10 Tri iz skupa Ak, Bk, k=], 2 .... , n;
2 O i dve iz skupa Ak. Bk> k = l. 2 ... , n .
"""",. ] o nZ (II - 1).
12.16. U Dekartovom pravouglom koordinatnom sistemu Oxy prava OD
rotira oko O. A (a, O) ortogona]no se projektuje u P
na OD; P se ortogonalno projektuje u Q na Oy; Q se ortogonalno
u M na OD.
Odrediti i nacrtati geometrijsko mesto M.
12.17. Odrediti i ispitati geometrijsko mesto centara krugova upisanih u
pravougle trougle sa hipotenuzom.
12.1L UDekartovom- pravoug)om koordinatnom sistemu temena kvadrata su:
O (O, O), .A (a. O), B (a, a). C (O, a). Prava oo y = mx pravu BC u EJ
prava AE y-osu .u D. Prave DE i BD seku se u P.
Dokazati da je geometrijsko mesto P kada se m menja, skup elipsi
sa parametrom a. tih elipsi i odrediti geometrijsko
mesto centara ovih elipsi kada se a menja.
12.19.. Dat je ravnokrik trougao ABC (AB = 2 a, AC = BC). BC i
normala u .A na AC se u P.
Odrediti geometrijsko mesto P kada se C dok je osno
vica ravnokrakog trougla ABC fiksna.
Rd Neka je x-osa prava AB (pozitivan smer od A ka B), O (sredina omov.ice
koordinatni Dekartovog pravouglog koordinatnog sistema.
prave BC je
(1) x/a + )'{I. - 1 (OC-A),
a p'"!1ve k - koja stoji normalno na. AC .lasi
(2)
"
y- - (x+a).
Kretanjem C po pravoj OC menil Se' parametar i.. Ako se jz (1) j (2) elim
dobija se

12. AN.umCU, GIOME1'1U.JA
Treba joj ispitati da Jj je tr8Ollo ,eometrijsko mesto ravnostrana (3) iJi samo
njen deo.
Iz (1) i (2) dobijamo x- a(a
l
+)..2) Kako je a>O, imamo Tako je
)..2_02
x<i) za 1 )..I<a i x>O za )..>a ili )..< -a. Prema tome, ako se C nalazi u unutraJ-
njosti kvadrata je jedna dijagonala strana AB(AB-2a), geometrijsko mesto P je.
ona pana hiperbole x2-y2-a2 na kojoj se nalazi A. Ako je C izvan top
kvadrata, geometrijsko mesto je druga grana hiperbole.
12.20. Dat je pravoligli trougao ABC (.g::BAC = 90). H je ortogonalna
projekcija A na pravoj BC. Neka je M katete AB,
A i B. Iz M je sputena normala MN (N podnoje normale) na pravu AH.
Normala u N .na pravoj NC pravu AB u Q.
Proveriti da li je BM = AQ.
e
12.21. U odnosu na ptavougli koordinatni sistem data je
M (l, l). Prava kroz M rotira oko M i x-osu i y-osu respektivno
u A i B. .
Obrazovati geometrijskog mesta preseka pravih od kojih jedna
prolazi kroz A paralelno y-osi, a druga kroz B paralelno x-osi. ovo
geometrijsko mesto.
12.22. Dati su: nepokretna du AB (AB=2a), je sredina O, i dve
pokretne C i D na norma1ama podignutim u. A i B na du AB,
tako da je ugao COD prav.
Odrediti i ispitati geometrijsko mesto preseka pravih AD i BC.
Uzeti i kada je COD = 6 (i=1t/2).
1ldeItje. Izabcrimo pravu AB za x-osu Dekartovog pravouglog koordinatnog sistema (pozi-
tivan smer od A ka B), O za koordinatni Tada A, B, C, D
imaju koordinate
<.- o, O), (o, O), ( - a, r), (a, s) (AC - r, BD - s).
pravih AD i BC redom su
(1)
Uslov normalnosti pravih OC i OD je
r
y- --(x-a).
20

Iz (1) i (2) dobija se
Geomefrijsko mesto je elipsa su poluose o i a/2.
Ako jc kretanje neprekidno, da Jj je geometrijsko mesto cela periferija elipse ili samo
njen deo?
Jol treba ispitati COD - 6:F7f/2.
je interesantno posmatrati kada O ne lei na sredini dui AB,
sc nalazi A i B tako da je @B=b, OA=2a-b.
12.23. UDekartovom pravouglom koordinatnom sistemu Oxy dat je kvadrat
OABC. Teme A ima koordinate (a, b); temena. O, .d, B, C su 1iaZ-
redom, u smislu protivnom kretanju kazaljke na satu.
100
ZADACI ZA PIlIPllEMU TAKMICENJA I PRIJEMNIH ISPITA
Neka je OA' B' C' drugi kvadrat su temena u napred
navedenom smislu. Teme A' ima koordinate (a', b').
Dokazati prave AA', BB', CC' seku u jednoj
Koordinate B i Credom SIl (a-b, II + b), (-b, a). Koordinate B'
i C' su: (a' -b'. a' + b'), (-b:' tt).
pravih AA', BB'. 'CC' redom lU
(l)
(2)
(3)
(b'-b)x- (tl' -a)y-ah'-a' b,
(ct' + b' -a-b) x -(tl' -b' -a+ b),. = 2(ob' - a' b),
(a' -a) x + (b' -b)y -ab' -a' b.
Ove tri nisu nezavisne, jer se sabiranjem (I) i (3) dolazi do (2).
Kako se A i A' t)c poklapaju, (a' -a'l + (/J' -b'/' >0. Koordinate su:
ob' -a' h
y- (a-a' -b-'"-b').
(a-II'),+-(h-b'f
11.14. Pravougli trougao. je jedan otar ugao IX, klizi po ravni tako da
se temena njegovih otrih uglova du dve date normalne prave.
geometrijsko mesto temena pravog ugla ovog trougla .
1. Neka je.4 BC dati troupo, njegov ugao je teme A i neka je e teme
pravog ugla. Prave po kojima se A i B uzmimo za y-osu i x-osu Dekartovog
pravouglog koordinatnog sistema Oxy. Prave AB, AC, BC definisane Sll respektivno
.
(l)
(2)
(3)
x Y
-+--1=0
II b '
y-).,x-b-O (OB-a, OA=6).
).,y+x-a-O.
Koeficijent pravca prav;: AB jc a prave AC i .. Stoela je
(4)
b+o)"
tg---..
a-b)"
Ako iz (2) i (3) elim:ni.:mo Y. pa onda x iz istih dobijamo respektivno:
(S)
odakle je
(6)
Iz (4) i (6) izlazi
(7)
b+a)" y
--=-
a-b)" x
y - x tg .
e tni:sta leo na pravoj (7). N.>, .sv.lka taeka ove prave ne pripada
.eom!trijskom Zaistl, za koordinate x, y e iz (5) dobijamo
(
la-Hi b+o)") , (AB)2
X=--, }'=-- => (OC'/'=.r+r------.
1 + ).2 1 + ).,1 I + i.' 1+ ),1
vrednost rastojanjaOC jednaka je, dakle, duini strane AB.
Traeno m:sto je. du! n1 pravoj (7) 2 AB se sredina nalazi u
preseku pravih po kojima se temena A i B.
lU\
Il""". 2. Polto je
ACBO je tetivan, tj. uslovi <t.BOC i <t..BAC - at su periferijski Ullovi nad istim
lukom pa je <t.BOC - at.
Na osnovu ovoga da so C
pri pomeranju trousla po' pravoj y - % t, at.
Kako je trougao ABC dat, je i
kruga opisanog oko tog trougla. Taj .je
jednak hipotenuzi AB. Krug opisan oko trouala
ABC ujedno je opiSan i oko ACBO.
Zato OC, kao tetiva t08 krup, zadovoljava ne-
jednakost
OC<.AB.
y
Dakle, traeno geometrijsko mesto je.
segment prave y = x tg at duine 2 A B koji je sime-
postavljen u odnosu na koordinatni
Primetimo jo Ita bi bilo traeno geometrijsko
mesto. da smo umesto direktno orijentisano. tro-
u,la ABC uzeli suprotno orijentisani. Tada bi
traeno geometrijskp mesto bici
lik; prave y - % tg IX U odnosu
na y-osu.
11
12.2$. Neka su Ml i M2 dve na jednoj grani hiperbole .l''' r/x i neka
su Al i A2 njihove ortogonal ne projekcije na x-osi a Bl i Bl na y-osi.
Bez upotrebe integralnog pro-
veriti da. li postoji jednakost: area leri-
volinijskog trapeza Al A2 M
2
A(1
krivolinijskog trapeza' Bl B2 M2 Ml'
y
R.,,,,,,. Ako je C preseka pravih AIM.
i BaMa, tada je 8,.---....
area A,AaMtC .. (xa-x,)yz
al. a
Z
%, B
-(%a-%,)- .. a
z
- --o '2
%z %,
area B,BzCM, -'%1 (y, - )'z)
_%,(aI _ aI)_al_ aI% .
%1 Xa Xi
o A,
Kako su navedene povrIine jednake i kato je tdvolinijski trougao JI', e Mi
za oba krivolinijska trapeza, krivolinijsti trapezi Al Az Mz Ml i B, B
z
M2 .\Il imaju jednaIce
povriine.
12.16. Ako apscise M" (x",},.)' (k = 1,2,3,4) jedne grane hiper-
bole}' = a
2
/x ispunjavaju uslov .' .
(1)' XdX2 =xJx.,
dokamti da je area pravolinijskog trapeza Ml M2 N2 NI = area
trapeza M3M4N"N3 (Nk ortogonalna projekcija Mk na X-O!ii).
Dob.. Povriina pravoliliijsko, trapeza Ml Mz Nz N. je
(2)
Yz+Y. %2:-%' (al al) tr (%z '\"1)
(x.-x )----- -+- -- ---
':2 :2. %a %. %, %2
102 ZADACI ZA niPaIMU l !t..uBMNIH ISPITA
dot je powlilla pravolinijskOI trapeza MJ M. N, NJ
7,+7, x.-x, (02 02) 02 (X4 rJ)
(x,-x,)----- -+- -,...- --- .
. 2 2. x, x
J
2 x, x.
Na OIDOVU uslova (1) da su izrazi (2) i (3) jednaki.
U.2'7. Dobzati da su prave
(1) (ar :!:bt) x + (br1=at)y - r (a2+ b2)
taqente kruga xz + y2 - il iz (a, b) koja se nalazi van kruga,
ade je t duina tanaenteod (a, b) do dodira .
.,.... PotrebaD i dovoljan uslov CI&
prava
h+By+C-'O
dodiruje krut
x1+r-r
&Iasi
(2) C2_r(;(Z+ B2).
Proverimo da li je uslov (2) ispunjen
1& pravu (1).

r(;(2+JII)-r cv:!:bl)2+(br=j=Qt)2)
-r (02+ 61) (rZ + t
2
).
y
Kako je, s druge strane (videti sliku), r
2
+t
2
_o2+61 uslov (2) zaista je ispunjen.
l1.l8. Odrediti r tako da du su krajnje (-1,2) i (4,1) Ieli
izvan kruga
.-.,. 'O<r<7/V26.
12.19. Promcmljiva tetiva MN jednog kruga stoji normalno na nepokretnoj
tetivi MJ' istog kruga.
Odrediti i ispitatigeomef1ijsko mesto preseka pravih A.M iBN.
"'
. Odrediti i, ispitati mesto sredina tetiva jednog kruga e
. .koje prolaze kroz .
.. .,p. Neka su ,jcclIlKine Juup i njelovih {oliva koje prolaze kroz A (a. b) redom
'(1) x1+r-r, 7-b-m(x-Q) (m parametar).
Odavde 10 dobija, posIo eliminacijo 7,
(1 +m2)r+2 m(b -lna) x+(ma-b)2-rz-O
c-
i neta su X. i x
2
ajona ieiOIUa.
Koordinate (r,7) trdcnol IOOmotrijskOl mesta treba da ispUDjavaju
x.+x,
x--
2
7.+'2
7---.
2 -
103
sc'Victeovi'!l formulama i drUJom od (I). nalazi ..
ma-b b-mo
X=In-- Y--
1
+-,'
" - l+",z' '"
Ako sc m eliminie, dobija sc
-; r + (Y - r -a
2
: b:
Ovaj krug je traeno geometrijsko mesto ako je A u ili na krugu C, a deo ovo, krup
ako se A nalazi van kruga C. .
12.31. Odrediti skupa S krugova koji kroz B (O, a)
i B' (O, b). ta je skup preseka pravih AB i A'B', ako su A i A' u
kojima x-osa krugove s?
12.32. U jednoj ravni dati su krug e i M. Ako se jedno teme ravno-
stranog tro ugla nalazi u M, a drugo na periferiji kruga e, odrediti
geometrijsko mesto temena ovog trougla.
12.33. A, B, e, D jednog kruga poredane su u redu. Ako
su ac, r, 3 sredine lukova AB, BC, CD, DA, prave acy i
su normalne. Dokazati.
12.34. Dokazati da je geometrijsko mesto centara krugova, koji polove peri-o
ferije dva fiksna kruga, prava.
12.3S. Dokazati da sve normale krive
(1) (a=const)
prolaze kroz jednu fiksnu koju treba odrediti.
e
Rdenje. Stavimo li t - tg "2' dobijamo
(.l"-asin6, y-acosO) x2+r-ol.
Prema tome, (1) krug sa centrom u (O, O). Ovim je
dokazano.
12.36. Neka su PI i Pl preseka ma koje elipsine tangente sa elipsinim
tangentama u temenima koja se nalaze na glavnoj osi elipse.
Dokazati da se du PI P
2
vidi iz jedne i iz druge ie elipse pod 'pravim uglom.
Re/enje. Postavimo Deleartov pravougli koordinatni sistem tako da elipse glas,
(1) (a>b).
ie elipse (l) su FL(e, O), i F
2
( -e, O). gde je e-Vol-bz. tangente elipse
(1) u njenoj proizvoljnoj taClci (xo' Yo> je .
(2)
xx. YY. l
7z"+Tz- .
104
ZADACI ZA PRll'RntU TAKI\illCENJA. PRIJEMNIH lSt'ITA
PrIMCi prave (2) .. pravama ,,- tl i ,,- - tl su redom .
Koeficijenti pravaca PI FI .i Pz Fl su redom:
. Ir l-xo/a
kl ----
y. a-e
Kako je -l, Pl Fl i Pz Fl pravi ugao. Zbog simetrije, isto vali
i za !ifu Fa .
1l.37. Dat je skup elipsi x
2
/a
2
+y2/b
2
= 1 (a=const, b promenJjivo).
Dokazati da se tangente ovih elipsi, u' sa jednakim apsci-
sama, seku u koja se nalazi na .x-osi.
se ovom dati postupak za. geometrijsku konstrukciju
tangente elipse.
11.38. Ako se P, koja sc nalazi uravni date elipse E, spoji sa iom
F elipse i u F po4igne normala na pravu P F, tada se: ova normala, polara
P i direktrisa elipse koja odgovara ii F seku u istoj
Dokazati.
12.39. Neka su A. i B elipse x2/a
2
+ y2/b
2
= 1. :Paralelno pravoj OA. po-
je jedna tangenta elipse koja dodiruje elipsu u P. Paralelno pravoj
OB je jedna tangenta iste 1>,?ja dodiruje elipsu u Q. Ove
d/e tangente seku se u T.
Ispitati da li vai jednakost
TP/TQ=OA./OB (O koordinatni
12.40. Prava L kroz' M (IX, fj) elipsu je + (yJb)2 = l
u A. i B. Tangente elipse u tim ma seku se u e ..
Odrediti geometrijsko mesto e kada prava L rotira oko M.
12.41. Odrediti geometrijsko mesto ortogonalnih projekcija ie jedne elipse-
na njenim tangentama.
12.42.. Odrediti geometrijsko mesto !If tako da prm a PQ bude tan-
genta jedne elipse, gde su P i Q ortogonulne projekcije M na.
osama simetrije date e.1ipse.
12.43. Normala u M(t) elipse x=acost, y=bsint u P i
'Q glavnog kruga x: +-),2 '"" al elipse koji prolaze kroz ovog
kruga to imaju istu apscisu kao M.
koordinate P i Q kao funkcije anomalije
M, i odrediti geometrijska mesta P i Q kada M opie elipsu.
U. ANALlTiCKA GEOMETRLJA
Bdelfle . NOlInala u M (I) odredena je
(I)
(a sin I).t -(h cos t' -(aZ - bZ) sin 1 cos t-O.
P je presek prave (I) i prave
Q je presek prave (1) i prave ninl+)'cos/-O.
Koordinate P i Q redom su
a+h)cost, (a+h)sin.t), a-h)cos/. -(a-h)sint).
Ka:da Af opie elipsu, P i Q Op4suju krt/gove koji se zovu Chaslesovi kruaovi .
Srcdiml dui PQ je M.
12.44. A I' A 2' A J jedne elipse odgovaraju tri potega su duine:
(F jedna od ia ove elipse)
uz to su dati uglovi (FAl> FA 2) = 7t/2, (FAl, FAJ)=r..
Odrediti elemente ove elipse.
Rez,,/Iat. a- 16/3. h-16v'1/lS, p-16!S, eja-VW/S.
12.45. Odrediti geometriJsko. mesto ortocentara troug)a M FI F
2
, kada
M opisuje datu elipsu su ie FI i F
2

12.46. Tangenta i normala elipse x
2
+ 2 y2 = 54, u M (6, 3).
seku x-osu i y-osu u T, TI' N, NI' Dokazati:
lODa obe ie elipse lee na krugu koji prolazi kroz M, Tl, NI;
2 Da se taj krug i krug koji prolazi kroz M, N, T seku ortogonalno.
12.47. U proizvoljnoj Al elipse b
2
x
2
+ a
2
y2 =q2 b
Z
je njena
tangenta t i u AI (a, O) A2 ( --,- a, O). Tangenta t druge dve
tangente u Tl i 1'2' Dokazati:
1 Da je proizvod. Al TI i Al 1'2 konstantan;
2 Da krug konstruisan nad dui TI T2 kao prolazi kroz obe-
ie elipse;
3" Da se prave TI FI i l'
z
F
2
(FI i F2 ie) soku na normali elipse povu-
tl M.
12.48. Data je du AH, je sredina O, i koja se naiazi na.
dui AH izmedu O i A AH=a; OF=c}
Krug konstruisan nad OF kao i prava OQ, gde je Q ma koja.
kruga k konstruisanog nad AB kao seku se u M.
106
ZADACI ZA PIIIftIMV TADIICEN.rA I PRIJEMNIH ISPITA
Odrediti geometrijsko mesto preseka T normala iz Q na .AB i kruga e
je centar u F i MQ kada se Q po krugu k.
lt*'nI/*. sa slike je
x -OH-OQ cosO-a COSI).
=-.\IQ:- (OF -OH)!
OMY -(x- e)!
e cos 0)2 -(tl COS ':l-e)!
=. (aZ - (
2
) sin! O.
Dakle,
x-acosO, -,,=-hsin/} O.=./a=-c:).
0\"0 su parametarske elipse sa
poluosama a i h.
Konstrukcija T mole p.lsluiti kao
jedan od konstrukdje elipse. 0\'0 je
Altov konstrukcije elipse.
y
lt
12.49. Tangenta hiperbole H u njenoj P asim pt ote hiperbole H
u Q i R. Dokazati da je P sredina dui QR.
Ako je O centar hiperbole JI, i ako su A i B u kojima normala
hiperbole H u P ose simetrije hiperbole H, ispitati da li su
O, .A, B,Q, R
12.50. U Dekarto\"ol11 pravouglol11 koordinatnom sistemu data je hiperbola
r/r - y2/b2 = l. pamlelna },-osi ovu hiperbolu u Ml i Ml'
Prave Ml FI i }.f2 F: (FI i F
z
ie hiperbo1c.) seku se u P.
Odrediti geometrijsko mesto ka P .ako se Ml M 2
stalno paralelna y-osi. .
Rd Ako je MI (p, q) jedna hiperbole, llI: ima koordinate (p, - q).
pravih MI FI i Ml F
z
su redom
(l)
q
),--(.\' -e),
p-e
-q
),=--. (.\,+(.)
Pi"C
Parametri p i q ispunjavaju uslov
(e-Va=+Ir).
(2) pZ/az - qZ/1r = l.
(3)
Iz (l) se nalazi: p=c:;.l:, q= Ako se ove vrednosti unesu u (2). dobija se
XZ )0:
-+---1.
c
4
/U
Z
b
Z
c"/a
z
Treba ,.jo! ispitati da li je traeno geometrijsko mestQ Pelipsa (3), ili samo njen deo.
1l.51. Data je fiksna parabola P. Kraci pravog ugla, koji lei u ravni para-
bole P i se teme poklapa sa temenom O parabole P, seku ovu parabolu
u dve M i' N.
Dokazati da prava MN retira oko jedne fiksne (koju treba odrediti),
kada posmatraniugao rotira oko svog temena O.
lin."",. Prava MN rotira oko koja se nalazi na osi simetrije parabole P na odsto-
anju (u pravcu ie) koje imosi 4.0F(F tik parabole).
12. ANALlnCKA GEOMETRIJA
107
ll. 52. Odrediti geometrijsko mesto M iz koje se na parabolu mogu
tangentc koje zaklapaju ugao O
Ree'fie. OPtO!.l ,c ne smanjuje ak,) posmatramo parabolu
( I) y ..... ..,ax.2.
langenala parabole (I) II A (xp ax,!) i B(xz' ax/) glase
(2)
Af ovih pravih ima koordinate
Da bi (2) zaklapale ugao 0, mora biti
(3)
(4)
2a(x
t
- x,)
--'-:"'--=':" x
1+ 4(/2 Xl x
2
Kako je Y= (iX, xc, iz (3) dobijamo
Jz (4) i sleduje

.\"I-=-X+ xY+-'-,
4a
tg 6).
pa y = ax, X z post,lje
Xl Y
-a :x
2
V
2
------.
. 2 16a
Ovo je traeno geometrijsko mesto, pri je = tg O. Ako je II = 7':/2, geometrijsko
. l
mesto JC prava Y= 4a'
12.S3. Na paraboli date su dve A(at
I
2
,2at
l
) i B(at/,2at
2
).
Ako prava AB prolazi kroz iu ove parabole dokazati da je tl t2 = - 1.
Prava koja prolazi kroz P i iu S parabole ovu parabolu
II Q i R. Dokazati jednakost
(1)
Reenje. prave kroz A (at/, 2at,) i B(at/;2at
2
) glasi
2
y - 2 at
t
- -.-(.\: - at/J.
t, + tz
Ako ova prava prolazi kroz iu S (a, O) parabole y2 = 4 ax, tada je
2
-2a/,=--, (CI-Clt/), tj. tt t,= -I,
t,+t
2
to je trebalo dokazati.

prave kroz P i iu S (a, O) je )' = -- (x - a).
-a
Apseise i x
2
Q i R ove prave sa parabolom su
--x
2
_. --+4a x+-- -O.
[ 2 a ] a
2

(<<_a)2 (ot-a)2 (<<_a)2
108
ZADACI ZA ..... IMV TAltMICEPUA I .RIUMNIII ISPITA
8 obzirom ela je rutojaaje od na parilboJi do ie jednako rastojanju od te taCice do
dlnktrile, la taIb fl i R je
OdakIO .. biranjem dobijamo
odllOlDO. prema (2),
SR-.T, + tl, SQ-.T: + U,
(lI.-tl'1

Kvadrat rutojanja S(tl, O) i je pu se dobija
4tl (SP'1-4tl {(ot -a'1 +
Ovim Imo dokazali jednakost (l).
Il.SC. UDekartovom pravo uglom koordinatnom sistemu Oxy odredili jedna-
svih parabola je osa simetrije .\'-osa i se ia nalazi II O.
Ispitati koliko parabola iz ove familije prolaze kroz jednu AI ('\'0' J,.)
i ako ih je vile, odrediti ugao pod kojima se po dve i dve seku.
Rd Neka je X=tl direktriSa traene parabole. Tada je, na osnlWU definicije parabole,
yxz+r-ltl-x! .:::> ,.:"" a!:... 2 tlX.
Kako je x.
2
+1l>0, tl
z
-2a.T
o
-.l
o
2
"",O"uvek ima d\,l realn" po II.
Prema tome, kroz svaku M (x., )'0)' koja 'lei na .".osi, prolulc po d\'e pambl1\e,
su .
r-tl,z-2a,x, y:'='ai-211:,\'.
koeficijenti prnaea taogenata.u M su
a,
k,- --,
J'o
u,
"':= --=-.
)'0
Kako je na osnovu Vieteovog pravila tl, tl:- - )'Q2,
pa se posmatrane parabole seku pod ualom r:i2.
Il.SS. Ako luk mosti. ima oblik parabole, odrediti odstojanje ife do
iemena te parabole kada je raspon luka 2 a i visina luka b.
Relen}e. Neka je Dekartov pravou,li koor-
dinatni. sistem Ox), izabran kuq Ato je na
slici
parabole je .
-2P1 (p>O).
Ova parabola' prolazi' kroz (tl, _. b),
(-a, -b), pa je
parabole je nacrlani luk-
luk mosta - &lasi xZ- -(r/b,.
Traeno lino odstojanje je a21(4b).
y
(-at-b) (a,-bi
PrImedH. Ako luk mosta ima oblik, UU li je dovoljno znati raspon i visinu luka,
da bi se odredilo odstojane od teme nu do ia elipse?
U. GEOMETRIU 109
12.S6. Dokazati da se krive
za svako a ortogonalno seku u dve
12.S7. Neka su prave ql i q! normalne na osi parabole P i neka prava 9.
P u ma A, B a prava q2 u C, D. Ako je AA' = a, CA = e,
.A' D = b (A' ortogonalna projekcija A na pravoj CD), odrediti ino
odstojanje parabole P kao funkciju 9d a, b, c.
Rel,,,,,. Ne optost problema, moe se posmatrati parabola je
).2.= 2 px. Ordinate A i D. na osnovu datih uslova. su
l]-c
}:.4--
2
-
l;z parabole nalazi se
(e -b)Z
X---
., 8p
bc
Kako je AA'-xD-x,.j=a. dobija se p--
2a
c+b
YD--
2
-
(c+b)Z
XD----
Sp
12.58. Tri jednaka kruga K
l
, K
2
K3 dodiruju se Iz proizvoljne
kruga K koji dodiruje spolja krugove K.. K
2
K3
su tangente na svaki od. ova tri kruga.
Dokazati da je zbir duina dve tangente jednak duini
Rel,,,,,. Neka se centar kruga K nalazi u koordinatnom Dekartomg pravougloV
koordinatnog sistema i neka y-osa
prolazi kroz centar jednog 'od tri Y,\
kruga K
I
K
2
K,. Ako je a rasto-
janje od kooldinatnog do
centara krugova K
l
K
l
K, onda
su koordinate centara CI' Cl' CJ
ovih hugova:
a, ;). (-f a, ;)
(O,
kruga K je R =
.a (1 -+- f) j krugova
.Kl' KI Kl je r - a. Izaberimo
A (XI' YI) nil krugu K i neka
se ona nalazi izmedu Ml
i Mz (Ml' M2 MJ u kojima
.krugovi K
I
K
z
K, redom dodiruju
krug K). Koordinate . .A
ispunjavaju uslov
\ (;-)2
(1)"0 X/+y,2= 1+\3 a2.
Xl
110 ZADACI ZA PIlJI'aIMtJ TADllCitNJA l PRUEMNIH ISPITA
Treba dokazati da je
(TI' Tl' T, dodira tangenata iz A na krugove K
I
, K
l
, K
3
), tj.
tj.
(2)
f-(Yl +a)2- ! a
2

Ako se primeni uslov (1) i poslednja jednakost kvadrira, dobija se
Desna strana jednakosti (2) je pozitivna s obzirom na to da se . A nalazi
Ml i M
2
, jer ordinate MJ i M2 su (2 + VJ) .!:, te je YI od te vrednosti.
4
Prema tome. jednakost (2) moemo kvadrirati, posle se dobija
X
t
2
+y
I
2
_ (1 + V; ral.
To je jednakost koju je trebalo dokazati.
HILBERTOVO I KOLMOGOROVUEVO GLEDITE
O MATEMATICI
Hilbert je miljenja da mogu vladati celokupnom matematikoml. j
Tako on kae:
Ukoliko se dalje razvija teorija, utoliko skladnija i jednostavnija
postaje njena struktura, utoliko se otkriva vie veza ranije ne-
povezanih oblasti nauke. Tako se i jedinstveni karakter matematike ne gubi usled
njenog porasta, postaje jasniji i . .. Svaki stvarni napredak nauke ide
uporedo s rigoroznijih i J)rostijih metoda, koje olakavaju shvatanje starih
teorija i odstranjuju potrebu starih komplikovanih dokaza.
U vezi sa ovim A. N. Kolmogorov konstatuje
2
:
-'- Pravilno postavljeno uoptavanje u matematici dovodi ne do toga da Se ona
oteava novim komplikovanim i suvie apstraktnim teorijama, da se ujedine i
uproste stare, podvojene teorije.
- Stvarna opasnost za dalji progres pJstajc; sve .specijaliziranje
od kojih sada svaki potpuno vlada samo malom oblasti mate-
matike, vezanom sa pravcem njegovih istraivanja.
I CompU ,e"du du Co.,gr)s internatinl/al lenu a Paris du 6 au 12
aoul 1900; Paris, 1902, p. 114.
2 Videti njelov vrlo lep prikaz o savremenoj organizaciji istraivania u
Matematika koji je objavljen u Sovj.lSkaja enciklopedija, Moskva, lom 38, 1938, stupci 359-402, speci.
jalno atr. 394-398.
13. RAZNI ZADACI
13.1. Izvestan broj knjiga treba spakovati u pakete. Ako bi se knjige pakovale
po 4 u paket preostala bi jedna. Ako bi se pakovale po 5 opet bi preostala
jedna. Ako bi se pakovale po 6 bi preostala jedna. ako bi se
pakovale po 7 ne bi preostala ni jedna. Koliko je najmanje bilo knjiga?
13.2. Jedan udbenik algebre, dva udbenika geometrije i dva udbenika trigono-
metrije kotaju 210 dinara. Tri udbenika algebre, jedan udbenik geometrije i
jedan udbenik trigonometrije kotaju 230 dinara. Koliko kotaju jedan udbenik
geometrije i jedan udbenik trigonometrije zajedno?
13.3. Jz mesta A u mesto B poao je peak brzinom 4 km/h. Posle izvesnog
vremena poao je iz A drugi peak. peak poao je iz A kasnije
od drugog za onoliko koliko je drugi poao kasnije od prvog peaka. pe-
ak je stigao drugog na polovini puta A i B, i posle toga su ili zajedno
brzinom koja je jednaka sredini brzina kojima su se do tada kretali.
Sva tri peaka su istovremeno stigli u B. Kojom se brzinom u kretao
drugi peak ako se peak u kretao brzinom 6 km/h?
13.4. U prodavnici je bilo 6 sanduka sa jabukama sa teinarna od 15 kg, 16 kg,
18 kg, 19 kg, 20 kg i 31 kg. Dva kupca su kupili 5 sanduka, tako da je jedan
uzeo dva puta vie jabuka nego drugi. Koji sanduk je ostao neprodat?
13.5. Izvesnu sumu novca je zameniti od 3 i 5 dinara na 57
Kolika je ta suma?
13.6. Od kockica ivice I crn sloen je pravougli paralelepiped, su ivice a crn,
b crn, ccm (a, b, e prirodni brojevi), pa je ovaj pravougli paralelepiped obojen
spolja crveno.
Koliko kockica od kojih je paralelepiped imaju:
i 10 samo tri strane obojene crveno;
2 samo dve strane obojene crveno;
3 samo jednu stranu obojenu crveno;
4
0
nijednu stranu obojenu crveno;
5
0
bar jednlIstranu obojenu crveno?
Relelf/e. Neka je 0>1, h>I, e>1. Tada
10 samo tri strane obojeno crveno imaju 8 kockica koje se nalaze urogljevima paralele-
pipeda;
2 samo dve obojene strane imaju kockice koje se nalaze na ivicama paralelepipe<ia
one u rogljevima. Njihov broj je
4 (0-2)+4 (b-2) + 4 (e-2);
111
112
ZADAa ZA PRIPUMU TAKMICDi.JA I PIlLJEMNlH ISPITA
3 samo jednu stranu obojenu crveno imaju kockice se samo jedna strana nalazi
nl povrini paralelepipe:ia. Njihov broj dobijamo kada od broja svih kockica na povriini
paralelepipeda oduzmemo broj kockica sa po dve ili tri obojene strane. To iznosi kockica:
2 a-2) (b-2) + (b-2) (e-2) + (e-2) (a-2;
4 nijednu obojenu stranu imaju
(a-2) (b-2) (e-2)
leockic:1 koje se nalaze u paralclepipeda:
So bar jednu obojenu stranu imaju .
abc-(a-2) (b-2) (e-2)
kockica. Ovaj broj dobijamo kada od ulcuPDOl broja kockica oduzmemo kockice koje nemaju
. obojenih strana.
Ako je a-l, 6>1, e>l, a>I, b-l, e>l, odnosno a>I, b>I, e-l, tada:
1 samo tri strane obojeno crveno imaju 2 (b + e-4) kockica, odnosno 2(a+C-4), odno-
SDO 2(a + b-4);
2 samo dve obojene strane imaju (b-2)(e-2) kockica, odnosno (a-2)(e-2), odnosno
(a-2) (b-2):
3 nijedna kockica nema samo jednu stranu obojenu crveno:
4 nema kockica bez obojenih strana:
So bar jednu obojenu stranu imaju abc kockica.
Ako je a-l, b-l, ili a-l, e-l, ili b-l. e-l, tada na pitanja 1,
2. 3, 4 odgoVOr je da takvih kockica nema: dok na pitanje So odgovor glasi: bar jednu
obojenu stranu ima c, ili b, ili a kockica.
GetItJNIJ:MQ.. Posle bojenja pravougloa paralelepipeda, ulcloniti sve kockice obojene crveno,
pa novo dobijeni pravougli paralelepiped opet obojiti spolja crveno. Ovaj postupak ponoviti
sve dotle dole je to
Odgovoriti u ovom na pitanja od .tO do So koja su gore postavljena.
13.7. U urni se nalazi 100 raznobojnih kuglica: 28 crvenih, 20 zelenih, 12
utih, 20 plavih, 10 belih i l O Koli,ko najmanje kuglica treba iz
urne da bi njima bilo l S kuglica iste boje?
13.8. Dokazati da jednakost xy (X2 + y2) == zu (Z2 + u
2
) smenom

postaje ab(a
2
+ b2) =cd(c2 + d
2
).
13.9. Dokazati formule:
a+b+ lb-al (b:\
--2--== max a, J
a+b-Ib-al . ( b)
(a, b realni brojevi).
2 . -mID a,
13.10. Dokazati fortpule:
la+bl+la-bl=roax(lal,lbl>
2
I a+b I-I a-b I (sgn (ab min (I a I, I bl>
2
(a i b realni brojevi).
U. RAZNI ZADACI 113
13.11. Dokazati formule:
la+bl+la-bl sgn(ab)
... min(lal.lbl) 2ab
(a i b realni brojevi i ab:pO).
la+bl-Ia-bl l
2ab =max(lal.lbl)
13.12. Dokazati identitet
1)+(ni2)+ . +(ntk)=(n+z+ l).
13.13. Uprostiti izraz
E
(b-e'f (e-a'f (a-6)2
= +
(a-b) (a-e) (b-e) (b-a) (e-a) (e-b) .
Re:rdttlt. E= -3 (ai'bi'ei'a).
13.14. Ako je
dokazati da je
ax+by+cz-(a+b+c) (x+ y+z).
13.15. Ako je a+b+c= O i a
2
+h2 +c2 = l, D"+b
4
+c4.
Re:rdttlt. 1/2.
13.16. Ispitati kada je zbir kubova tri uzastopna prirodna broja deljiv sa 18.
13.17. broj su dve prve cifre jednake, dve krajnje cifre
jednake i koji je kvadrat celog broja.
13.18. Odrediti deset uzastopnih prirodnih brojeva tako da svi budu slo!eni
brojevi.
13.19. n-ti niza brojeva a,. ako se zna da je al - l, - 3, a
3
... 6 i
da za svaki prirodan broj n vai
a1l+3 - 3 a,. +2 + 3 a"+1- a,. = O.
13.20. Odrediti formulu koja izraava zbir
123 "
-+-+-+ . +-
2 22 21 . 2-
u zavisnosti od n.
13.21. Ako je prirodan broj 62ab 427 deljiv sa 99, odrediti a i b.
13.22. Ako je zbir a + b dva cela broja deljiv neparnim brojem n, dokazati da
je tl' + bn deljivo sa n
2
Da li je ovo za parno n?
13.23. Dokazati da nijedna od cifara 2, 4, 7, 9 nije poslednja cifra broja
1 + 2 + 3 + ... + n, gde je n prirodan broj.
114
ZADACI ZA. PRIPREMU TADfICENJA I PRIJEMNIH ISPITA
13.24. Dokazati da je
111 1 l l 1 1
1-2"+]-"4+ ... + 199 - 200 = 101 + 102 + ... + 200'
13.15. Trojka brojeva l, 2, 3 ima osobinu da je proizvod bilo koja dva od
njih za l deljiv sa Odrediti sve trojke prirodnih brojeva koji
imaju ovu osobinu.
13.16. Broj 351 jednak je
1033314796638614492966651337523200000000.
Koji broj treba da stoji umesto .?
13.17. Odrediti sve petocifrene brojeve oblika 34 x5y koji su deljivi sa 36.
13.lI. Odrediti sve cele brojeve koji se, kada im se izostavi prva cifra, sma-
njuju 57 puta.
13.19. Odrediti broj lxyz ako su brojevima xz, yx + J.
zy-2 dva deljiva sa sedam i ako je x+2y+z=29.
13.30. Zna se da je x + ceo broj. Dokazati da je i x8 + ceo broj.
x x
13.31. Dokazati da se svaki broj
(1 + ,/2)11 (n prirodan broj)
moe predstaviti u obliku
.,"
(a, b prirodni brojevi),
kao i da je
(l + V2)-II= (-I)"a+ (_1)"+1 b-J'i.
13.31. Dokazati da je broj ..J2 + YPi iracionalan.
Dobz. Pretpostavimo da je Y.2+YI7-R (R racionalan broj).
Odavde sIcdujc
_ _ R2-15
Vf7-R-y2 => 15-R2-2Ry2 <::> .J2---.
2R
Ovim smo doIli do apsurda, tc je broj .J2 + vf7 zaista iracionalan.
Dokazati da je broj n ='1'2 ... 'k'l'2 . 'k od 2 k cifara ('l , ... , rk
su cifre tog broja), gde je k = 3" (v = l, 2, ... ), deljiv sa 7, J l i 13.
RdqJe. Broj n mom . sc predstaviti u obli1cu
'.
n-rl l()2k-
l
+r
2
lt)2k-2+ "7" +'k IOk +'1 IOk-l +'2 IOk-2 + ... +'k
-'11Ok-l (IOk+ 1)+r
2
1Ok-2(10k+ 1)+ .. +rk (1Ok + 1)
-(IOk + 1) ('11Ok-l +'2 IOk-2 + .. + 'k).
13. RAZNI ZADACI 115
Dokaimo indukcijom da je broj lO''' +1 (v-l, 2, .. )deljivsa 71113
Pretpostavimo da je dati broj deljiv sa 71113 za neko tl, tj.
10
3
'1+ 1 -711 .13 m (m prirodan broj).
Tada je
10
3
'1+1 + 1 = (103'1)3 + 1=(10
3
'1 + 1)(102 3'1 _103'1 + l) -7 1113 M,
gde je M prirodan broj. Prema tome, broj 10
3
'1+1 +1 de1jiv je sa 71113 ako je to sa
brojem 10
3
'1+1; kako je poslednji broj de\jiv sa 71113 za v=l, je dokazano.
Time je dokazano da je broj n deljiv sa 7 1113.
13.34. dva prirodna broja je zbir 589 a njihovog najmanjeg
sadraoca i delioca je 13.
13.3S. Dokazati da se izraz (V3 - V2)243 moe napisati u obliku a V3 - b V2,
gde su a i b celi brojevi za koje je 3a
2
- 2b
2
= l,
13.36. Dokazati da se deset uzastopnih prirodnih brojeva uvek nalazi bar
jedan a najvie broja koji nisu deljivi ni sa jednim od brojeva 2, 3, 5, 7.
13.37. Na koliko se moe skup od n elemenata podeliti na dva skupa?
13.38. Dokazati da je proizvod dva faktora, od kojih je svaki zbir kvadrata
dva cela broja, jednak zbiru kvadrata dva cela broja.
13.39. Dat je niz brojeva 13, 25, 43, ... je n-ti definisan izrazom
a
n
=3 (n2+n)+7.
Dokazati da taj niz ima osobine:
10 svakih pet uzastopnih niza jedan i samo jedan deljiv je sa 5;
2 nijedan niza nije kub celog broja.
13.40. za koje vrednosti x postoji
(log (log (log (log (log (log X)1/2)1/2)1/2)1/2)1/2)1/2,
. 13.41. Odrediti broj xyzt, koji je potpun kub i koji ima osobine
da njegove cifre, koje su zadovoljavaju jednakosti 2x == y - z i y = t
2
,
13.42. Dokazati dva pravila za deljivost sa sedam:
a) Broj N je deljiv sa 7 ako i :ialllO ako je deljiv sa 7 broj P formiran na
Mnoimo prvu cifru (sleva) broja N sa 3 i rezultatu dodajemo
drugu cifru. Dobijeni broj mnoimo sa 3 i rezultatu dodajemo cifru, itd.
dok ne iscrpimo sve cifre.
b) Broj N je deljiv sa 7 ako i samo ako je deljiv sa 7 broj Q formiran na
Mnoimo poslednju cifru broja N sa 5 i rezultatu dodajemo
cifru s kraja, itd. dok ne iscrpirno sve cifre.
13.43. Koje cifre treba staviti umesto nula na i petom mestu u broju
3000003, da bi se dobio broj deljiv sa 131
s
116 ZADACI ZA. PRIPREMU T4DIICBN.lA I PRI.lEMNlH ISPITA
13.44. Fabrika ekspeduje robu u paketima od 3 i S kg. Dokazati da je na taj
ekspedovati bilo koji ceo broj kilograma od 7. Da li je
u ovom zadatku zameniti date brojeve sa drugim brojevima?
13.45. Odrediti prirodan broj n ako se zna da je zbir
1+2+3++n
trocifreni broj su sve cifre jednake.
13.46. Od cifara 1, 2, 3, 4, S, 6, 7, S, 9 formirani su svi
brojevi sa ciframa. Odrediti zbir tih brojeva.
13.47. Jedna geometrijska progresija ima jednak
. Zbir svih koji se nalaze ispred ovog je 60 a zbir svih
koji se nalaze iza ovoga je Odrediti rang ovog tj. ako je an =
4
1
="'2 I n.
13.48. Dve geometrijske progresije imaju osobinu da je
prvi prve progresije jednak druge progresije i prve
progresije jednak je prvom druge progresije. Odnos zbira prve progresije
prema zbiru kvadrata svih njenih je-,S/3. Takav isti odnos kod druge
progresije je 9/2. zbir svake od tih progresija.
13.49. Ako u nizu realnih brojeva
izostavimo jedan element, dokazati da se broj mena u tome nizu ne
Ako je sgnak=Fsgnak+1 (ak, ak+I=FO), kae se da brojevi ak i ak+1 menu;
u ostalim kae se da brojevi ak i ak + I ne menu.
Dob%. Izostavimo element ak i neka su ay i alA njeaovi najblii elementi sleva i zdesna koji
su od nule.
Ako je av alA <O, izostavljaajem elementa ak niti se gubi niti dobija neka mena.
Ako je av a,,>O i a-I ak>O, niti se gubi niti dobija neka mena.
Ako je ay alA >0 i ay a,,<O, gube se dve mene.
Ovim je dow zavrien.
13.SO. Dokazati:
10 Ako se dva susedna elementa OV i a" datog niza umetne nov
element koji je jednak nuli ili nov element aA koji ima isti znak kao bar jedan
od elemenata OV .i a", broj mena se ne menja;
2
0
Niz
ao' OO + ato al +a2, , all - 1 + all' an
nema vile mena od niza
13. RAZNI ZADAO 117
13.51. Neka su a i b dva prirodna broja. geometrijsku
harmonijsku sredinu ovih brojeva redom sa
A _Q+b
1- 2
2
H
l
=--
1 l
-+-
Q b
Uopte, geometrijsku harmonijsku sredinu brojeva All' Gli' Hil
sa A,,+I' G"+1' H,,+1' tj.
,
A,,+G,,+HII fl 3
An+l = 3 ,GUl = t A"G" H". H"+1 = 1 1 1
Dokazati Labutinove jednakosti:
G,,=Gl' A"H"=G,,z.
13.52. Reiti
I x - l I - 21 x - 21 + 31 x - 31 -= 4.
-+-+-
A" Gli Hil
13.53. Izraz x8 + X4 + l predstaviti u obliku proizvoda 4 faktora.
13.54. za koje se vrednosti k po1inom
(x2-l2 xy- y2+2x+ 1)+k(X2+2y2-x- 2)
moe predstaviti kao proizvod dva linearna faktora po x i y1
13:55. Odrediti a i b tako da po1inom P (x) == x4 + ax
3
+ bx
2
- 8 x + 4 dude pot-
pun kvadrat jednog kvadratnog trinoma p (x). .
Uprd#1O. P (x) ima oblik x
z
+ rx2, gde dolaze u obzir sve kombinacije znakova + i -.
Ostaje da se odredi parametar r.
13.56. ml + 12 == nZ. pri su m i n prirodni brojevi.
13.57. Rditi
39
241 == 2 + loglo Xlii.
,,-o
13.58. Reiti (x
2
+ 6 x - 4) (X2 + 6x - 3) = 12.
13.59. Data je xZ+px+ I =0 su koreni xl' XZ'
a) Sastaviti kvadratnu su koreni YI i y2 dati sa
YI =-x
l
(l-Xl)' Y2=X
Z
(l-xJ.
b) Odrediti parametar p tako da koreni tako dobijene lee u
intervalu (- 2, l).
118
ZADACI ZA PRIPREMU TAKMi I PRIJEMNIH ISPITA
13.60. Re.iti sistem
X
I
X
2
" x,. == I,
X
I
-X
2
x
3
' x,.= I,
X
I
X
2
-X
3
X. ,x,.= I,
Xl x
2
' X"_l-X,.= I.
l
13.61. Ako je a>b>O, dokazati da je a I :2: 3.
(a-b) b -
13.61. Ako kvadratna.
ax2+bx+c=0
sa celobrojnim koeficijentima ima racionalan koren, dokazati da je bar jedan
od brojeva a, b, c paran.
13.63. Ako funkcija ax
2
+ bx + cima celobrojnu vrednost za svaku celobrojnu
vrednost promenljive X, dokazati da su tada brojevi 2a, a + b, c celi i obrnuto.
13.64. Dokazati da polinom petog stepena
p (x) = xs - 3 x4 + 6 x3 - 3 x
2
+ 9 X - 6
nije jednak proizvodu dva polinoma nieg stepena sa celo brojnim koeficijentima.
13.65. Ako je a>O, b>O, abc-l, dokazati da je a+b+c;?;3.
13.66 . Odrediti uslov koji treba da ispunjavaju koeficijenti trinoma x
2
+ mx + n
i x2 + px + q da bi izmedu korena svakog od tih trinoma leao koren drugog
trinoma. Slova m, n, p, q ovde realne brojeve.
13.67. Koje uslove treba da zadovoljavaju realni brojevi a, b, e, d, e, J da bi
polinom drugog stepena
ax
2
+ 2 bxy + cr + 2 dx + 2 ey + J
bio proizvod dvaju polinoma prvog stepena sa realnim koeficijentima?
13.68. Dokazati da je polinom
P (x) = nx"+2 - (n + 2) x"+1 + (n + 2) x-n
de1jiv sa (x- 1)3.
13.69. Kvadratni trinom J(x) = ax
2
+ bx+ e je takav da J(x) X nema
realnih korena. Dokazati da = x nema realnih korena.
13.70. Odrediti sve funkcije J za koje vai jednakost
J(x)f(y) :- xy "'!' J (x) + J(y) - I
za svako realno x i y.
13. RAZNI ZADACI
13.71. Odrediti f(x) == ax'- + bx + e tako da budu ispunjeni uslovi:
(x -1)2;;;;f(x) ;;;;x
2
-x (x &i: l);
min If(x) I =4 (-2;;;;x;;;; -1).
13.71. Sta iskazuju nejednakosti:
lOla-bl+lb-cl+lc-al>O, r (a-b)(b-c)(c-ci)=#:O
o brojevima a, b, e?
119
13.73. Sta kazuje nejedn&.kost I x I + I y I + I z I >0, a Ita nejednakost xyz+O
o brojevima x, y, z?
ft ft
Sta kazuju nejednakosti I x
k
I >0 ili TI Xk=#:O?
k-I k .. 1
13.74. Ako postoje jednakosti
(1) x + y + z = xyz, x2 = yz (xyz=#:O),
dokazati da y i z imaju realne vrednosti ako i samo ako je X2;;;; 3.
Reulfle. Jednakostima (1) moe se dati oblik
y+Z=Xl_X, yz-xl.
Prema tome y i z su koreni kvadratne po t:
t
2
_(X
l
_X) t + xl -O.
Ova ima realne korene samo ako je => xl il:; 3.
13.75. Ako tri realna broja x, y, z ispunjavaju uslove
(I) x+y+z= S, yz+zx+xy-'" 8,
dokazati da svaki od njih lei u intervalu (l, 7J3).
Relell}e. Jednakosti (1) mogu se predstaviti u obliku
y + z = S-x, yz - 8-(S-x) x.
Prema tome, y i z su rdcnja kvadratne po t
t2_(S-X)t+ (X2-SX+ 8)-0.
Ova ima realne korene ako i samo ako je
S obzirom da su jednakosti (1) odnosu Da ave tri promcnljiw, ZakJjU&Qe le
1 1 :iz;i7/3.
13.16. Koje uslove treba da ispunjavaju x i y da bi vaio sistem nejednakosti
x y
x>y-->-?
, Yx+l y+l
OdgflPOl'. x>y>-1 y<x<-l.
13.77. Dokazati x
2
+ y2 2'-::;:. I x + y I 2.
120 ZADAO ZA PRIPREMU l'AKMICEN.JA I PlUJEMNJH ISPITA
13.78. DokaZati nejednakost
lO&+e a
2
+ I08c+"b
2
+ loga+b e
2
3,
pri su a, b, e realni brojevi koji nisu manji od
13.79. Ako su Xl' X
2
, X
3
' X
4
, x, pozitivni brojevi, dokazati da je
(Xl +X2 +X3 +X4 +x,)2;S:4 (xIX
Z
+X
2
X
3
+X3X4 +X
4
X, +x,x
l
).
13.80. Dato je 10 realnih brojeva X l' X
Z
"" .X 10" Zna se da je razlika izmedu
i najmanjeg od njih jednaka 1.
Kolika najva odnosno najmanja mole da bude razlika izmedu
najmanjeg od brojeva
X,+X2+'" +X. O?
3
10
13.81. Nacrtati krivu
(c)
R.,... Posebno ispitati
1 x2+r-l;;;:O, 2
3 4 x2+y2-I;;;;;O, )'2-2x;;;a0.
krive (C), uz uslove 1, 2, 3, 4, dobija redom oblike;
(C.) x2 + 2r-2J:-2 - O;
(Cz> x2+lx-2-0;
(C,) x2+lx-O;
(C.) x2+2r-2x-0.
(C.) i (C.) definilu dve
elipse koje su na slici nacr-
tane. Centar ovih elipsi je u (l, O).
Njihove ose simetrije su: x-l. Jed-
(CJ i CC,) definilu prave
paralelne y-osi.
Sluillj 1 Krivoj (C) pripadaju samo
.orii delovi elipsine periferije (C.) koji se
nalaze u isti mah van krup x2 +" y2 = 1
i van parabole r - lx (oblast u kojoj se
ne nalazi fifa). Ti lukovi su crnje izvu-
na slici. ovih lukova
,
'1i>
pripadaju krivoj (C).., . ... . ...
SI-l 2 Krivoj (C)pripadaju oni qdscXX:i .. pravihx- -l VJ koji se nalaze u isti
mah van trup r + r -1 i u paraboli y2 -lx. To su dva prave x- -1 + v'3: prvi
(a. b) i (a, c) i drusi (a,-b) i (a,-c), gde je:
2($-1).
SlrdIJj 3 Krivoj (C) pripadaju oni odse&:i pravih x - O, x = -2 koji se nalaze jednovre-
meno u !trup x2 + r - 1 i van parabole r = lx. To je y-ose od (O, -I) do
ta&e (O, 1).
SiullJj 4 Najzad krivoj (C) pripada onaj luk elipse (C.) koji se istovremeno nalazi u
truau x2 + YI - 1 i u paraboli YI - lx. Na slici je taj luk crnje Krajnje tog luka
takodc pripadaju krivoj (C). .
13. RAZNI ZADACI 121
13.82. Nacrtati krivu su parametarske
(I) , x=li+ll, y=lt2-11,
gde t uzima sve realne vrednosti.
y
Relelfje. Umesto (l) moemo pisati:
(2) X= -t-l, . y_t
2
_1, tE(- 00,-1];
(3) x-Hl, y __ t2+1, tE{-l,+I];
(4) x=t+l, y=t2-1, tE[I,+oo).
Ako se iz (2), (3),. (4) eliminie t, dobija se redom
)(
Y= (x+ 1)2-1
y = -(x-l)2 + l (xE [O, 2]);

To su, u stvari, segmenti lukova tri' parabole.
(l) data je funkcija y (x) koja je definisana samo za Ta funkcija je
muItiformna (videti sliku na kojoj je kriva (l) polumasno).
13.83. Nacrtati krive:
10 1 y + 1 y II = x
2
; 2 YI yi'" X; 3 1 yI,., x
2
+ 1 X I; 4 x 1 x 1 + YI yI,., 1.
13.84. Nacrtati krive:
1 1 y2 - 2x 1 + 1 x
2
- 2y 1 = l;
3 1 x +y - I 1 + I x
2
+ y2 - I I -= I;
2 IX2+y2- I 1-ly2-2xl ... l;
4 I x + y - I I + 1 y + x
2
1 ... 1.
13.85. Na svakoj strani paralelograma uzeta je po jedna Povrina
ugla sa temenima u tim jednaka je polovini povrine paralelograma.
Dokazati da je bar jedna dijagonala paralelograma paralelna sa jednom stranom

13.86. U paralelogramu ADCD M je sredina dui AD, BC = 2 AD, E je
podnoje normale sputene iz temena C na AD. Dokazati da je <;:.EMD -= 3 <;:.AEM.
13.87. Oko trougla ABC opisan je krug. Dokazati da je ugao
CM kruga i visine CK trougla jednak I oc - 1 .
13.88. Strane paralelograma su a i b. Odrediti duinu dijagonala
koji obrazuju simetrale unutranjih uglova datog paralelograma.
13.89. Dokazati da je pravilnog osmougaonika jednaka proizvodu nje-
gove najmanje i dijagonale.
13.90. Visine trougla ADC seku se u O. Ako je OC ... AD, <;:. ADC.
13.91. Dijagonale dele konveksni ugao na 4 trougia. Zna se da su povr-
line tri od tih trouglova redom 1 cm
2
, 2 cm%, 3 crn
2
Kolika moe da bude
povrina trougla?
122
ZADACI ZA PRIPREMU TAKMIeENJA I PIUJEMNIH ISPITA
13.91. Dat je paralelogram ABCD. Na pravama AB i BC izabrane su redom
H i K tako da su trouglovi KAB i HCB jednakokraki (KA = AB, HC = CB).
Dokazati da je i trougao KDH jednakokrak.
13.93. ABCD seku se u O. Ako je BO = OD i
AB+ BC = AD + DC, dokazati da je tada ugao ABCD paralelogram ili je
odnosu na dijagonalu AC.
13.94. Krug R prolazi kroz vrh A jednakokrakog trougla ABC,
dodiruje osnovu BC u B i krak AC u D. Odrediti duinu kra-
ka AD ako je AD:DC-k.
13.95. Za trougao ABC data su 4 tvrdenja: I) trougao ABC je pravougli;
2) <):BAC = 300; 3) AB= 2 BC; 4) AC = 2 BC. Zna se da su dva tvrdenja
a dva Odrediti obim trougla ABC, ako je BC = I ..
13.96. Krugovi, konstruisani nad kracima trapeza kao nad dijametrima, dodiruju
se. Dokazati da se u trapez moe upisati krug.
13.97. Na okruglom stolu R poredeno je II okruglih- polu- .
r, tako da se vie ne moe staviti na sto. Dokazati da je
- --I <VIn<-.
1 (R) R
2 , ,
13.98. U trouglu ABC su visine AK i BH. Ako je O centar opisanog
kruga trougla ABC, dl)kazati da je DC normalno na KH.
13.99. Dat je ugao sa temenom O i krug koji dodiruje krake ugla u
A i.B. Prava kroz A paralelna pravoj OB krug u C. Du DC
se6e krug u E, a prave AE i OB seku se u K. Dokazati da je OK= KB.
13.100. Dokazati da povrina svakog Jrougla nije od polovine povrline
kvadrata kojim se moe pokriti taj trougao.
13.101. Dokazati da su upravouglom trouglu rastojanja temena A oltrog
do centara spolja upisanih krugova koji dodiruju hipotenuzu AB i katetu BC jednaka.
13.101. Dat je jednakokraki trougao ABC. Uglovi BAC i BCA jednaki su 80.
Iz temena A i C su prave do . preseka sa naspramnim stranama res-
pektivno u D i E. Ugao CAD jednak je 60, ugao ACE jednak je SO".
Odrediti ugla ADE.
13.103. U trouglu ABC su iz temenaB medijana i visina. Ako one
dele ugao ABC na tri jednaka dela, su uglovi trougta ABC?
13.104. Na dui AB uzeta je proizvoljna M. Sa iste strane dui AB
konstruisani su kvadrati AMDE i MlICH. Ako su O j O. centri ovih kvadrata
odrediti geometrijsko mesto sredina dui OO .
13.105. Krug koji dodiruje dve otete i -opisani krug pravouglog trougla ima
jednak upisanog kruga tog trougla. Dokazati.
lJ. RAZNI ZADACI
123
13.106. Kroz teme A trougla ABC postavljena je prava paralelno sa BC i na
njoj uzeta D. Na CD. sputena je normala BE. Dokazati da je povrina
trougla ABC jednaka CD BE.
13.107. Dokazati da je u otrouglom trouglu zbir rastojanja ortocentra od temena
dva puta od zbira opisanog i upisanog kruga.
13.108. Na krugu su izabrane A, B i C. Dokazati da podnoja normala
jz proizvoljne M kruga na prave AR, BC i CA, lee na jed-
noj pravoj.
13.109. jednake lopte datog r dodiruju se svaka sa svakom.
najmanje lopte koja ih sve obuhvata.
13.tlO. Dokazati da:
IOn pravih koje lee u ravni, od kojih se bilo koje dve seku bilo koje
l
tri ne prolaze kroz istu dele ravan na '2 (n2 + n + 2) . delova;
2
0
n ravni od kojih bilo koje tri imaju jednu i samo jednu
l
bilo koje ne prolaze kroz jednu dele prostor na -2- (n
3
+ Sn + 6)
delova.
13.111. Dat je jednakokraki trapez koji je opisan oko kruga. Dokazati da dui,
koje spajaju dodira suprotnih strana i kruga, prolaze kroz
dijagonala.
13.112. U okrugloj kuli je unutranji 2 m nalaze se zavoj ne stepenice
visoke 6 m. Visina svakog stepen i ka iznosi 0,15 m. U horizontalnoj projekciji
stepenice se vide kao i i krunog prstena sa uglom od 18, koji su jedan
uz drugi. Ui krajevi stepenika su za okrugli stub 0,64 m,
se osa poklapa sa osom kule. duinu prave ipke koja
se moe preneti ovim stepenicama odozdo do gore (ne uzimati u obzir debljinu
ipke niti debljinu od kojih su napravljene stepenice).
13.113. Dijagonale tetivnog seku se u K. Projekcije K
na uzastopne strane tog su M, N, P, Q. Dokazati da su prave
. KM, KN, KP, KQ simetrale uglova MNPQ.
13.114. U tetraedru ABCD suprotne ivice su dve po dve jednake. Dokazati da su
prave koje prolaze kroz sredine suprotnih ivica uzajamno normalne i da su
ose simetrije za dati tetraedar. .
13.115. Konstruisati pravo ugl i trougao ak,o su dati njegova hipotenuza e i tup
ugao IX izmedu medijana kateta. Odrediti granice u kojima treba da lei ugao IX.
13. U 6. Na dva kruga su jedna unutranja dirka i ohe spo-
ljanje dirke je unutranja ako su krugovi na
raznim stranama od te dirke,a u suprotnom je spoljanja). Dokazati da je
124 ZADACI ZA PRIPREMU TAKMICENJA I PRIJEMNIH ISPITA
unutranje dirke, koji na njoj odsecaju spoljainje dirke, jednak
spoljanje dirke su krajevi dodira.
13.117. Po unutranjoj strani 2 r kotrlja se bez klizanja
kotur r. Koju liniju opisuje proizvoljno izabrana na ivici
kotura?
13.118. Dat je krug C kao i A i B na odstojanjima od centra
tog kruga. Dokazati da tetive kruga C i krugova koji prolaze kroz
A i B, lee na pravama koje prolaze kroz jednu fiksnu
13.119. Odrediti geometrijsko mesto sredina dui date duine a, krajevi lee
na dvema uzajamno normalnim pravama (koje se seku ili mimoilaze).
13. ilO. Na periferiji pravougaonika izabrana je M. Odrediti put
koji polazi i zavrava se u M i koji ima sa svakom
stranom pravougaonika.
13.111. Uz pravu AB sa iste njene strane konstruisana su tri polukruga sa
AB = a + b, AC = a, CB = b. kruga upisanog
u figuri tim polukrugovima, ako su dati a i b.
13. Ill. Ako u trouglu ABC brojevi tg A, tg B, tg C obrazuju
gresiju, dokazati da brojevi sin 2A, sin 2B, sin 2C obrazuju
progresiju.
13.113. Ako postoji lopta koja dodiruje sve ivice tetraedra, dokazati da su zbirovi
suprotnih ivica jednaki i da vai obrnuto
Kroz sredinu jednog kraka trapeza pravu koja deli trapez na dva
dela jednakih povrina.
13.125. U krugu su dve jednake tetive AB i AC kao i .... proizvoljna
tetiva AD. Prava A D pravu BC u E. Dokazati da proizvod AE AD
ne zavisi od poloaja D na krugu, tj. da je AEAD=(AC)2.
13.116. Date su dve ravni A i B koje se seku, kao i prava m koja prodire kroz
ravni A i B. Odrediti geometrijsko mesto sredina dui koje su paralelne pra-
voj m i krajevi lee na ravnima A i B.
13.117. Dat je prostorni ugao ABCD i ravan koja preseca prave AD, RC,
CD, DA redom u M, N, P,Q od A, B, C, D.
Dokazati da je
AM DN CP DQ
Mi' NC'PO . QA - I.
13.118. Svaku stranu trougla date povrine S podelimo na tri jednaka dela i
spojimo deone tako da dobijemo dva trougla je deo jedan
estougao. povrinu tog cstougla. -
13. RAZNI ZADACI 125
13.129. Dat je ravnokraki trapez koji je opisan oko kruga. Dokazati da dui,
koje spajaju dodira suprotnih strana i kruga, prolaze kroz
dijagonala.
13.130. Dat je krug i dve. dirke toga kruga. dirku tog kruga tako
da njen koji se nalazi izmedu datih dirki ima datu duinu d.
13.131. Dokazati da se oko tangentnog moe opisati krug ako i
samo ako su tetive upisanog kruga, koje spajaju dodira suprotnih strana
sa krugom, normalne.
13.131. za tetraedar ABCD sa SA' SB' Sc, SD povrine strana tetraedra
koje su suprotne redom temenima A, B, C, D a sa , y diedre tetraedra
kroz ivice AD, BD i CD. Dokazati da je
SD
2
= S/-+- SB! +Sc
2
- 2 SA SBcosy-2 SB Sc cos - 2 SA Sc cos
13.133. U ravni je dato 5 od kojih bilo koje tri ne lee na istoj pravoj.
Dokazati da tim postoje koje su temena nekog konveksnog

13.134. U dati kvadrat upisati kvadrat, strana ili njen produetak prolazi
kroz datu K.
13.135. trougao, teme na lee na tri date paralelne
prave.
13.136. U trouglu ABC dat je ugao A. Da li je uglove
B i C, ako znamo da neka prava, koja prolazi kroz A, deli trougao na
dva jednakokraka trougla?
13.137. Dato je u prostoru n ravni tako da se bilo koje tri seku u jednoj
i ne postoji ravni koje se seku u jednoj Dokazati da medu
delovima na koje ove ravni dele prostor ima ne manje od (2 n-3)j4 tetraedara.
- 13.138. U tetraedru ABCD izabrana je S. Prave AS, BS, CS, DS pre-
S\!caju suprotne strane tetraedra u A', B', C', D'. Dokazati da je
SA' SB' SC' SD'
-. _.1--+-+--1.
AA' BB' CC' DD'
13.139. Data su dva kruga. Konstruisati kvadrat dva temena
lee na jednom krugu a preostala dva na drugom krugu.
13.140. Ako se dve visine tetracdra seku, dokazati da se i preostale dve
visine seku.
13.141. Ako ravna figura ima samo dve ose simetrije, dokazati da su te dve
ose normalne.
126 ZADACI ZA PRIPREMU TAKMICENJA I PRIJEMNIH ISPITA
13.142. Dokazati da koje su preseka visina trougla ABC
u odnosu na prave AB, BC i CA lee na opisanom kr];gu tog trougla.
13.143. Duine strana nekog trougla su:
c=2pf-l,
gde je p pozitivan broj. srednji po ugao trougla.
13.144. Stap duine a visi na paralelnim koncima duine b koji su zavezan i za
njegove krajeve, tako da se nalazi u horizontalnom poloaju. Stap se okrene
za ugao cp oko vertikalne ose koja prolazi kroz sredinu tapa. Za kolikI) se
tap
13.145. Dokazati da strana a, h, e i suprotnih uglova A, B, C trLJugla
postoji veza
13.146. Ako je A + B+C= 180
u
i ako je II neparan broj, dokazati Ja je
,,--I
- 11,1 IIB III
sin ilA + sin nB+sin nC=4 (-)) 2 COS -. cos- cos-
22]
13.147. Dokazati da nejednakost

3 tg ot
ne vai za sve vrednosti IX.
13.148. Ako nijedan od uglova konveksnog ABCD nije prav, doka-
zati da vai jednakost
_t,::.g_A_+_t.:;g_B_+_t.:;g_C_-I_" -cotg A + cotg B -I- eotg C + cotg D.
tg A tg B tg e tg D
13.149. Dokazati da je povrina S tetivnog sa stranama a, b, c, CI
data izrazom
S= v(p-a)(p-b)(p-c)(p-d) (2 p = a + b + e + d).
13.150. Unutar trougla ABC nalazi se P takva da je <'[..PAB=
= -1: PCA = cp. Dokazati da je
111 l
-----+--+--.
sin
z
fjl sin Z A sinz B sinz e
13.Ul. Dokazati da se od pet datih u ravni uvek mogu izabrati tri
koje nisu temena otrouglog trougla.
13.152. Konstruistati krug i se samo estarom podeliti njegovu periferiju
na jednaka dela.
13. RAZNI ZADACI
13.153. Reiti
1
(I -cos.\')(I-cos2x)(l-cos3x) < 2'
13.154. Dukazati nejednakosti
1
cos a +cos b cos -:;- (a + b)
(
- <o h< 2:.)
2 ' 2 '
12?
COS a + cos b-+ cos (' t-cos CI 4 cos 2.. (a + b + (' +d)
4
(-1t/2<0, b, e-, d<1t/2).
G('neralisati.
13.155. Dokazati da za svako o i b vai nejednakost
sin a sin h ...!...(a + b).
2
Takode dokazati nl'jednakost
(o+h+e+tI) (O b, e,
odavde, d=!..(a+b+C'), izvesti nejednakost
3 .
Generalisati.
13.156. Ako je
dokazati jednakosti:
sin o sin b sin c;;a sin
l
-.!.. (o +b +e).
3
ocosp+bsinp=e, ocosq+bsinq=e,
sin (p + q)..= 2 ab/(a
2
+ b
2
), cotgp + cotg q = 2 ab/(c
2
- (
2
).
Da li ove jednakosti vae za sve vrednosti parametara?
13.157. Dokazati da za uglove proizvoljnog trougla vai jednakost
cos
2
o( +cos
2
cos
2
y+2 cos O(cos l.
13.158. Dokazati identitet
I + cos (2 ot + 63011) + sin (2 ot + 81011) t
--....;....--....;....----'---....;..= co gO(.
l-cos (2 ot-63(0) + sin (2 ot + 630)
13.159. Rditi tgx+2tg2x+3tg3x+4tg4x=O.
13.160. Uprostiti izraz
sin
2
(ex -cos
2
+ 2 cos ex cos (ot-
128 ZADACI ZA PRIPREMU TAKMlCENJA I PlllJEMNIH ISPITA
13.161. Dokazati da vai jednakost
tg 3 x = tg x tg (; - x) tg (; + x) .
za sve vrednosti x za koje gornji izraz ima smisla.
13.161. Ako uglovi trougla ABC zadovoljavaju jednakost
sinA+sinB+sinC =..;3.
cos A + cos B + cos C
dokazati da je bar jedan ugao trougla jednak
3
13.163. Ako uglovi trougla ABC zadovoljavaju jednakost
sin A +sinB+ sin C
=-,
cos A +cosB+cos C ,\/'3
dokazati da je jedan ugao trougla od 120.
13.164. Kakva algebarska relacija postoji A, B i C ako je
cos B cos A
cotg A + == cotgB + ?
sin A cos C sin B cos C
13.165. U konveksnom ABCD naspram n i uglovi A i C su pravi.
Na dijagonalu AC sputene su normale BE i DF. Dokazati da je CE=FA.
13.166. Dat je trougao ABC sa stranama AB= 4, BC= 3, AC= 5. Na AB
uzeta je D tako da je DB = 7/8. Kroz B, C i D postavljen je krug
koji AC u E. Odrediti duinu dui BE.
13.167. U trouglu ABC su simetrale AD i CF uglova BAC i ACB
D lei na strani BC, F na strani AB). Ako je P povrina. trougla
ABC i Q povrina trougla AFD, dokazati da je
p == (a+b)(b+c)
Q bc
13.168. Ugao pri vrhu jednakokrakog trougla Dokazati da osnovica a
7
i krak b zadovoljavaju jednakost
a
5
-4a
3
b
2
+ 3a1i'-/Y ... O.
13.169. Kroz teme paralelograma ABCD je prava koja dijagonalu
BD, stranu BC i produenje strane DC redom u E, Fi K. duinu
EF ako je AE = 2, EK == 3 ..
13.170. Iz centra O kruga R su DA i OB
koji zaklapaju ugao . U kruga koji odseca tetiva AB upisan je jednako-
stran trougao tako da mu je jedna strana normalna na AD. Odrediti duinu
strane trougla.
13. RAZNI ZADACI
129
13.171. stranu tr011gla ako su date dve njegove strane a i b i ako
se zna da medijane koje odgovaraju ovim stranama obrazuju prav ugao.
13.172. Dokazati da za proizvoljan trougao vai nejednakost
m,,+1n
b
+m
c
:;a4R+r,
gde su m". mb' mc medijane. R opisanog i r upisanog
kruga tro ugla.
13.173. Osam jednakih krugova. kao to je na slici pokazano. smeteno je u
pravougaonicima na vie U kome pravougaonik ima najmanji,
a u kome obim?
13.174. Kruni (r po-
2 ot centralni ugao
u radijanima) rotira oko svoje
ose simetrije. zapremi nu
tako dobijenog obrtnog tela.
Ako je O<2ex<n, rota-
cijom krufnog oko ose
simetrije nastaje loptin Za-
premina ovog tela je
obrascem
2nrh
VI = -3- (h - r-r cos IX),
odakle je
2 n r3 (l-cos ex)
(1) VI -
3
[XXXXXXX]
SI. uz zadatak 13.173.
Ako je n<21X<2n, potrebno je od zapremine lopte oduzeti zapreminu loptinoI iIea:.
je centralni ugao 2 - 2 n-21X. Prema tome, s obzirom na (I), traf.ena zapremina je
tj.
(2)
. da su desne strane formula (l) i (2) jednake, da je zapremina ovo,
obrtnOl tela
2 n r3 (l-COS ex)

(O<21X<2n).
13.175. Odrediti kruga koji dodiruje parabolu ]2 = 4 ax u
(al 2, 2at) i sc centar nalazi na x-osi.
.r + y2-2a(t2 + 2) x+rt
4
- O.
13.176. Neka je L prava koja prolazi kroz iu jedne parabole i stoji normalno
na njenoj osi (L sc naziva latus rcctum). Neka je P jedna na pravoj L
i neka prava koja prolazi kroz P i stoji normalno na L parabolu u Q.
Dokazati da je 2 PQ jednako harmonijskoj sredini duina duli AP i BP,
gde su A i B u kojima L parabolU.
130
ZADACI ZA PRIPREMU TAltMlc.NJA I PRIJEMNIH ISPITA
.13.177. Dokazati da se trougao ne moe upisati u jednu kvadratnu
reletku, tako da temena trougla lele u presecima horizontalnih i vertikalnih
linija reletke.
Rd Posmatnijmo jcduu kvadratnu retetku koja se nalazi u pravouIlom koordinatnom
sistemu. Izaberlmo razmem po x i y-osi tako da su koordinate u preseku horizon-
talnih i vertikalnih linija reletke celi brojevi. Prema tome, ako se troupo moe
upisati u ovu reletku onda su koordinate n.ieJovih temena celi brojevi. Iz formule za povr-
linu troulla
s- [YI (X2-X3) + Y2 (X,-XI) + Y3 (XI-Xl)]
izlazi da je povtiina OVOI trougia racionalan broj.
S drup strane, polto je povrIina trougla S _ a
2
, Ide je
a
2
= (X2_XI)2 + <12-Y')2
racionalan broj, izlazi da je povrIina iracionalan broj.
Ova dva rezultata lU U kontradikciji, odakle se da ne postoji
troupo koji se mote upisati u kvadratnu rektku.
N.,."..... Lako se dokazuje da se trougao mote upisati u kubnu reetku.
ZADACI SA T AKMICENJA
I PRIJEMNIH ISPITA
1. REPUBLICKA TAKMICENJA
l. SAVEZNA TAKMICENJA
3. TAKMICENJA
4. PRIJEMNI ISpm NA ELEKTROTEHNICKOM
FAKULTETU U BEOGRADU
I
I
I
I
I
I
I
I
I
I
I
I
I
I
I
I
I
I
I
I
I
I
I
I
I
I
I
I
I
I
I
I
I
I
I
I
I
I
I
I
I
I
I
I
I
I
I
I
I
I
I
I
I
I
I
I
I
I
I
I
l. REPUBLICKA TAKMICENJA
1.1. SOCIJALISTICKA REPUBLIKA SRBIJA, APRILA 1961
I razred
Xbate su
(a) Reiti po Xl i Xl ove
(b) Odrediti a tako da je XI = x
2
i njihovo rdenje.
(c) Za vrednost a obrazovati funkcije:
2a-x x S x
Y=-3- +"2-3"' Y=2+
x
-
a
-
1
i ih predstaviti u istom koordinatnom sistemu. Gde se nalazi
oba grafika?
l. Date su u prostoru
(a) Odrediti podjednako udaljenu od tih
(b) Postaviti ravan od koje su sve date podjednako udaljene.
Koliko ima takvih ravni? Dati opis konstrukcije.
U 'ABCD E je sredina strane AB a F sredina
---+ --
naspramne strane CD. Ako se od E konstruiu vektori ED' i EC', jed-
naki vektori ma AD i BC, dokazati da C', F, D' lee na jednoj pravoj .
. KReiti
3ab+1 3ab a
2
(2a+l)x
--X - - - ---= -------'--
a a+l (a+l)3 a
3
+2a
2
+a
(a) Dokazati da reenje ne zavisi od b.
(b) Odrediti a tako da dobijena vrednost za X bude pozitivna, zatim
od I.
je jednakokraki trougao ABC (AB= AC). Van trougla konstruisani su
trouglovi ABD i ACE. Dokazati da je BE-DC i da se te dve
dui seku na visini AH trougla.
Formulacije nekih zadataka su poboljane, ali jo ostaje veliki broj zadataka, Da 8je
se formulacije mogu staviti primedbe.
133

134 ZADACI SA TAKMICENJA I PRIJEMNIH ISPITA
II ,a:,red
Q Dat je krug AB = 2 R i na njemu M je ortogonalna
projekcija na AB p (AP = x).
(a) Izraziti y = AM2 + 2PM2 kao funkciju od R i x i tu funkciju
kad x varira od O do 2 R.
(b) Odrediti x tako da je y=kR2(k>O).
l. Dokazati da su ortogonalne projekcije -temena jednog paralelograma na
njegove dijagonale temena novog paralelograma datom.
3. Odrediti m tako da je x"+2x
3
-23x
2
+ 12x+m=(x2+ax+c)(x2+bx+c).
Odrediti koeficijente a, b, e i na osnovu toga rastaviti dati polinom IV stepena
na linearne Najzad odrediti nule datog polinoma.
4. Normalni presek povrine je trougao ABC strane a.
Na normalama koje polaze iz B i C sa iste strane ravni ABC uzete su dve
B' i C' tako da je BB' =y, CC' =x(y>x).
(a) Koji uslov treba da zadovoljavaju x i y da bi trougao AB'e' bio
pravougIi sa temenom pravog ugla u C'?
(b) Kako se iz datog uslova i konstruktivno odreduje y za dato x?
111 razred
y = x
2
+ (m - 3) x + l - 2 m odreduje skup parabola.
(a) Dokazati da sve ove parabole seku x-osu.
(b) Odrediti geometrijskog mesta temena svih parabola nacrtati
to geometrijsko mesto.
(c) U skupu funkcija x
2
+ (m -- 3) x -I- l odrediti one je jedna nula tri
puta od druge.
l. Dat je pravougaonik ABCD (AB = a, AD = b, a> b) i na njegovim stranama
M, N, P.i Q tako da je BM=BN=CP=DQ=x(x<b).
(a) Dokazati da je MN/'.Q paralelogram.
(b) Izraziti povrinu paralelograma kao funkciju od x.
(c) Odrediti x tako da ta. povrina bude maksimalna.
(d) Za koju vrednost x dobijeni paralelogram biti romb?
3. U jednoj ravni nalaze se tri poluprave DA, OB, DC tako da je
= 600. Iz P, koja se nalazi u uglu su
normale PQ, PR, PS na OA, OB i ac. Dokazati da je: PQ+PR=PS.
4. U polukrugu AB = 2 r je tetiva AC. Polukrug rotira oko
AB.
(a) Izraziti kao funkciju i BAC = x povrinu koja postaje
rotacijom luka' CB.
(b) Odrediti ugao BAC tako da te dve povdine budu jednake.
135
lV",:red
1. Data je funkcija y = x
2
+ px + q.
(a) Odrediti p i q tako da grafik ove funkcije y-osu u A (O, 1)
i dodiruje pravuy+ 3 = O (za p i q uzeti oba reenja).
(bl Konstruisati obe krive i odrediti ugao pod kojim se one seku.
(c) Ako tg ot i tg f' korene x
2
+ px + q = O, odrediti
relaciju koja postoji izmedu p i q ako je ot + f' = 'It/3. Odrediti p i q tako da
pored ostalih uslova jedan koren ove bude l.
l. tangente hiperbole 3 x
2
- y2 = 3 u A (2, 3) i dokazati:
(a) Da se ortogonalne projekcije hiperbolinih ia na tangenti nalaze na
krugu opisanom oko centra hiperbole a (a je poluosa).
(b) Da jednoj ii hiperbole u odnosu na tu tangentu
lei na krugu koji je opisan oko druge ie 2 a.
3. Lopta r dodiruje ravan P u A. Vrh prave kupe nalazi
se na lopti u B, koja je dijametralno suprotna A, a osnova kupe,
R, lei u ravni P. Oba tela jednom ravni Q koja je
paralelna sa ravni P na rastojanju x.
(a) Izraziti kao funkciju od x razliku povrina preseka kupe i preseka lopte.
(b) Odrediti R tako da funkcija ima tqinimum za x= r.
4. Date su dve stalne A i B (AB ;:It) i promenljiva prava L koja prolazi
kroz A.
(a) Odrediti geometrijsko mesto M koja je ortogonalna projekcija
B na promenljivoj pravoj L.
(b) Na pravoj L uzete su dui MP = MQ = MB. Konstruisati geometrijsko
mesto P i Q kada L rotira oko A. Dati geometrijsko reMenje kao i
reenje metodom koordinata.
1.1. SOCIJALISTICKA REPUBLIKA SRBIJA, APRILA 1961
l razred
XAko je aa' = bb' = cc', dokazati: (a + b')(b + c')(c + a') = (a' + b)(b' + c)(e' + a).
---+ ---+ -II- -+
l. Dat je paralelepiped ABCDA'B'C'D'. Ako je AB=m, AD=n, AA'=p,
konstruisati svaki od vektora (nacrtati sliku):
-+ -+ -+ -+ -+ 1-+ 1-+ 1-+-+
(a) m+n+p; (b) m+n+2"P; (e) -2m+Zn+p;
-+ - -
(d) m+n-p;
- -+ 1--+
(e) -m-n+
2
P
.
- I
e Itl Je na IDU --- = -, g e Je a tl rea an rOJ. a - (';:"

)
0 R .. d 2x a x-l d' da I b' D -x
a
3
_8 ct+2a+4 a-2
liza svako a data ima reenje?
2
0
Za koje je vrednosti broja a reenje date pozitivan broj? (\ '> -
3 o Koliko treba da bude a da je x"" O reenje date ():::-l
136
ZADACI SA I PRI.IEMNIH ISPITA
4. Date su ravni p i q i A, st C koje ne lee na istoj pravoj. Odrediti
O koja je podjednako udaljena od ravni p i q i od A, B i C.
Da li uvek postoji O?
5. Dat je trougao ABC. Na strani AC izabrano je n MI' Mz, ... , M"
od kojih se ni jedna ne poklapa sa temenima A i C, a na strani BC n
NI' Nz, ... , N" od kojih seni jedna ne poklapa sa temenima B i C.
Na koliko je delova podeljen trougao ABC duima BM
I
, BM
2
, , BM" i
ANI' AN
2
, AN,,?
je kvadratni trinom
(I) /(x)=(m+ l)x2-2(m-l)x+m-S (m realno).
1 Dokazati da krive y=/(x) prolaze za svako m kroz jednu
koju treba odrediti.
2 Dokazati da ne postoji nijedan tri nom (I) je ekstremum u ovoj

a i b tako da polillom x4 + 3 x
2
+ ax + b bude deljiv polinomom
x
2
-2ax+2.
/"- su: prava p i A i B koje ne lee na pravoj p. Konstruisati krug
koji prolazi kroz A i B i koji dodiruje pravu p.
4. Dat je razlomak II Vl + b (a, b, t, d racionalni brojevi).
cVl+d
Koji uslov moraju ispunjavati a, b, c, d da bi dati razlomak bio racio-
nalan broj?
5. Data su dva kruga kl i k
z
od kojih k
z
ima
niko Konstruisati s koja krug kl u AI i Az, a krug k2 u
BI i B
2
, tako da se AI nalazi izmedu Bl i Az i da je
B.A
I
.. AIA2 ... A
2
Q
2'
III razred
1. 10 Dokazati
gde je k = l, 2, ... , n.
2 se rezultatima dobijenim pod 1, odrediti zbirove
SI = sinx + sin 2 x+ -... + sin nx, Sz = cos x + cos 2 x+ ... + cosnx.
2. Dokazati da je izraz b2x
2
+ (b
2
+ cl - a
2
) x + c
2
pozitivan za svako x ako su
a, b, c metni brojevi duina strana jednog trougla.
1. REPU8U(';KA TAKMlaNJA 137
3. Odrediti osnovni period funkcije .f(x) = sin x sin (x+a), gde je a (0<a<TC/2)
data konstanta.
4. Osnova prave prizme je jednakokraki trougao kraka a i ugla na osnovici IX.
Kroz osnovicu gornjeg bazisa i suprotno teme donje osnove postavljena je
ravan p koja je nagnuta prema ravni osnove pod uglom
10 Odrediti povrine ove prizme;
2
0
Ravan p deli prizmu na dva tela od kojih je jedno piramida.
Odrediti zapreminu ove piramide.'
5. Data je krunica k i M na njoj. Kroz M se sve
krunice k smo druge krajeve sa N. Neka je X
tetive MN takva da je MX: XN = m: n, gde su m i n dati brojevi.
skup X kada se N po datoj krunici k. .
IV razred
l. Data je funkcija .f(x) = _x - + =-. Dokazati da je:
tr-l 2
(a) .f(x) = f( - x); (b) 4.f(2x) .f(x)=4.f(X)2+X2.
l. Data je elipsa Xl + = l se ie nalaze u FI ( - c, O) i F2 ( + c, O).
al bl
skup sredina svih tetiva elipse koje prolaze kroz iu F
2

3. Ako za uglove i r trougla postoji jednakost sin
2
r = tg r, trougao
je jednakokrak ili pravougli. Dokazati.
4. Neka su SI' S2' S3 redom zbi rovi prvih nl' n
2
, n3 pro-
gresije. Dokazati da je
(nl -n
3
) -I- (n3 -nl) + (nl -n
2
) = O.
nl' nl nl .
5. Pravilan tetraedar ivice a je jednom ravni p koja prolazi kroz
jednu njegovu ivicu i koja suprotnu ivicu tetraedra deli u odnosu 2: l.
povrine preseka kao i uglove preseka.
1.3. SOCIJALISTICKA REPUBLIKA SRBIJA, APRILA 1963
I razred
Ako su x, y, z realni brojevi, dokazati identitet
xy + yz + __
(z-x) (z-y) (x-y) (x-z) (y-z) (y-x)
l.
!'\..J. Dokazati da A (I, I - 3 k), B (3, l - k), e (5, l + k), ma kakav bio
broj k, uvek leI! na nekoj pravoj p je k)cficijent pravca k.
Qokazati da sve prave p prolaze kroz jednu
138 ZADACI SA TAKMItENJA l PRUEMNIH ISPITA
'x Ako je xyz aa I, dokazati
(x+ !Y+(Y+ :r+(z+ :)=4.
4. Konstruisati pravougli trougao kada je data njegova hipotenuza i teina
linija jedne njegove katete.
II r(l:.red
/o/Neka je X
2
+5X-4):-
(a) Dokazati da je y O za svako realno x.
(b) Reiti y = O po X.
l. U ravni IX data je krunica k sa AB= 2a. Na normalama ravni IX
u A i u centru krunice O sa jedne strane ravni odredene su e i D
tako da je AC = a, OD = 2 a. Na krunici k odrediti M tako da trougao
CMD bude pravougli.
x Y Xl bl
3. Ako je - = -, onda je --+--= I. Dokazati. Da li vai i obrnuto?
a b Xl + yl al +-!.tl
4. Konstruisati trougao visina, teina linija i simetrala koje polaze
iz istog temena, predstavljaju tri date dui.
III razred
1. tg x-tg 3 x - m tg 2 x = O.
(a) Dokazati da su reenja ove ujedno i reenja
sin 2x (2m cos
2
2x+ (m -I- 2) cos 2x-m) = O.
(b) Reiti datu ako je m = - l.
1. tetiri u prostoru A, B, C, D medusobno su udaljene za d = 4.
Neka je S koja je jednako udaljena od tih njeno udaljenje
od tih
3. Ako su koreni x
2
+ px + q = O realni i dokazati da

x
2
+ (p + 2a) x+ (q+ap) = O, 3x
2
+ 2 (p+a) x+ (q+ap) =0
imaju isto tako realne i korene.
4. Dokazati identitet
cos
3
1X+sin
3
1X+COs
4
1X-Sin
4
1X=4y'2cos(= -1X)sin
2
(= - ;)cos
2
;.
I. REPUBU(;KATAKMI(;ENJA
139
IV rllued
l. Dokazati da sve parabole y2 - 2 Ay + A x + A = O (A realni broj) prolaze kroz
jednu i da im temena lee na jednoj pravoj.
XZ. yZ
2. svim elipsama -- + - = 1 koje prolaze kroz datu A (x
o
, yo)
aZ b
Z
onu koja ima najmanju povrinu.
3. Dokazati identitet
2
o 3 o 5 o (2 I) Sin nrt
SIn Ot+ SIn Ot+sm Ot+ +S1O n - Ot3-
o
-,
Sin rt
gde je n prirodan broj i sin Ot:;i:O.
3
o o oo o nl (X2_X) +vnfi+x
4. IspitatI funkCIJU: f{x) = hm nacrtati njen grafik.
" ... +00 nl (x2-4)+n2+nx
1.4. SOCIJALlSTICKA REPUBLIKA SRBIJA, APRILA 1964
I rllued
Dokazati da je proizvod uzastopna prirodna broja deljiv sa 24.
ad = be (ab + ed)2 = (aZ + e
Z
) (h
2
+ d
2
).
@. Dokazati da (a+h,a-h+ l), (a+h+2,a-h+3), (a+h+S, a-b+2),
(a + b + 3, a - b) predstavljaju temena paralelograma ako su a i b proizvoljni
brojevi. Dokazati da su ovi paralelogrami za razne vrednosti a i b podudarni.
4. U jednoj ravni data su dva kruga k. i k2 i prava po Konstruisati pravu q
paralelnu pravoj p koja krug k. u A i B i krug k2 u C
i D tako da je zbir tetiva AB i CD jednak datoj duini I.
S. Konstruisati trougao ABC ako su date dve njegove stranice razlika
njegovih naspramnih uglova.
II raued
l. Racionalisati: -:==---=:-1---:=----:=
va +vb + VC +P'
2. Ako je f (x) = (x - a
l
)2 + (x - Q
2
)2 + ... + (x - a,,)2, gde su al' a
2
, , a"
dati brojevi, dokazati da je, za svako x,
+a,,).
3. Neka su a, b, e tri realna broja od kojih nijedan nije nula. Ako je
a + b + e = O, dokazati da je
(
b-e e-a a-b)( u + b (') 9
-+-+- - -+- = .
a b \ e b-e e -a a-b
'.
140 ZADACI SA TAKMIC.EJUA I PRUEMNIH ISPITA
4. Neka lU P, Q. R, S ortogonalne projekcije preselca O dijagonala
ugla ABCD na njegovim stranicama AB, BC, CD, DA. Dokazati da je
<;:. SOQ == 1800 .!.. ( <;:. SRQ - <r. SPQ),
2
gde SU <;:. SRQ i <;:. SPQ unutralnji uglovi PQRS.
/. Dat je trougao OAB stranice a. Odrediti pravu paralelnu
stranici AB koja stranice OA i OB (ili njihove produetke) redom u
kama C i D tako da je Acz+CD2+DB2= 3 a
2

III rtlued
l. Dokazati da je trougao pravougliako njegovi uglovi p'. q, rispunjavaju
uslov cosp + cos q == sin r.
l. Reiitipo x, y, z sistem
ax+by+z= I, x+aby+z==b, x+by+az== l,
gde su a i b dati brojevi. Diskutovati.
3. Nelca su a, b, c duine stranica datog oitrouglog trougla.
(a) Ako je R duina poluproonib kruga opisanog oko datog trougla,
dokazati da je
ay4R2-"z+b y4R2_b
i
+c y4Rz-C'2
J(a+b+c)(b+c-a)(a-b-f- c)(a+b-c).
, (b) Reiti po x
a";x2-q2+ b yx2-b
2
+c ";X
2
_C
2
== ";(a+b + c)(b+ c-a)(a+b-c)(a-b+c).
4. Dokazati da se sve ravni, od kojih svaka sadri jrdnu ivicu triedra i si-
metralu naspramnog .ugla, seku po jednoj pravoj.
l". ,.ued
l. Ispitati funkciju y (x_l)z (x-3) i nacrtati njen grafik,
XZ .
l. Neka su XI' X
2
xn pozitivni brojevi takvi da je XI +X
z
+'" +Xn= I.
Dokazati nejednakost vx. + vx;. + ... + vx..
3 Od ed
't' l' cos2xcos3X'-1
r I I lm .
X-+O xl
4. Dokazati da je proizvcd k uzastopnih prirodnih brojeva detjiv sa k!
1. 141
.
S. Odrediti brojeve A, B, C tako da za svaki prirodni broj n vali jednakost:
....!....-r2+l-.+ ... +!!..= An+B +C.
2 22 2l 2n 2n
1.S. SOCIJALlSTICKA REPUBLIKA SRBIJA, APRILA 1965
l raued
1. Ako je
tada je
iV Rastaviti na proste potinom P (x) = 2 x
3
+ 3 x
2
+ x i odrediti
prirodan broj kojim su deljivi svi brojevi P(x) kada je x= 1,2, 3, ...
'1.
3. Data je familija pravih: ax + by = l, gde su brojevi a i b vezani
a
2
+b
2
= l.
Dokazati da su sve ove prave podjednako udaljene od koordinatnog
4. Konstruisati trougao ABC ako su date: njegova stranica e, simetrala ugla ot
i razlika dva ugla: - y.
'\
prostoru su date A, B, C i D. Dokazati da sredine dui AB, BC,
CD, DA pripadaju istoj ravni.
II raued
1. Ako je a b 0, dokazati da je:
v(a+b)3-
v
(a-b)3= J2(2a+ a-Va2-b2.
Pata je familija parabola
y = x
2
+ (). + 2) x + 3 - ).,
gde je ). realan broj.
(a) Dokazati da sve ove parabole prolaze kroz jednu
(b) Odrediti geometrijsko mesto temena ovih parabola.
3. U krugu su dve normalne tetive. Ako su a, b, c, d
duine tih tetiva od do periferije kruga, dokazati da
je povrIina tog kruga:
142
ZADACI SA I J'IUJEMNlH ISPITA
4. Na ivicama AA., BB
I
, CC
I
kocke,ABCDA\B\CID
1
nanete su dui
AM=y, BN=x, CP=z (x, y,
pa je kroz M, N i P postavljena ravan koja ivicu DDI u Q.
(a) Dokazati da je MNPQ paralelogram.
(b) Odrediti zavisnost x od y i z tako da taj paralelogram bude pra-
vougaonik.
s. Konstruisati trougao ako je data njegova stranica a, ugao IX tdina
linija 'b'
111,,,:red
1. Geometrijski prikazati skup koordinate zadovoljavaju jednakost
sinx+siny=sin(x+ y).
1. Ravan IX koja prolazi kroz hipotenuzu AB pravouglog trougla ABC gradi
sa katetama uglove od 300 i 45. Iz temena C sputena je normala CO na
ravan Gt pri je CO""' a.
Odrediti ugao izmedu ravni trougla ABC i ravni Gt i povrinu izapreminu
tetraedra ABOC.
3. Kraci pravog ugla kli%epo pravama y=a, y=b (a:f:b) a teme mu se
nalazi u koordinatnom Napisati geometrijskog mesta pod-
visina iz temena pravog ugla na hipotenuzu, odredenu pre-
sekom krakova pravog ugla i datih pravih. !
4. Neka su x i y celi brojevi. Dokazati da je 3 x + 2 y deljivo sa 5 ako i
samo 'ako je 4 x + y deljivo 5.
3 3
S. Rditi -J 49 + x + -J 49 - x = 2.
lJ' rtlUe4
1. Odrediti realna reenja
3 3
-Ja+x + ya-x-l (a realan parametar).
2. Dokazati nejednakost
n(x-l);:;i;x"- l (x- l),
gde je x> 1 i n prirodan broj.
3. Odrediti
lim (-Jx2+AIX+B\ + -J x
2
+A
2
x+B
z
- 2x).
z ..... +.
1. REPUBUCKA TAKMlCEN.lA
4. Dokazati jednakost
i 2" (n-l) + l
k=lk+l k n+l
5. Data je funkcija y = log (A x
2
+ x + l).
(a) Odrediti A tako da funkcija bude definisana za svako x;
(b) geometrijsko mesto stacionarnih
1.6. SOCIJALISTICKA REPUBLIKA SRBIJA, APRILA 1966
l
G Pokazati da iz proporcije
(a+ b+c+ d): (a-b+ e-d) =(a+b-e-d):(a-b-c+d)
sleduje a: c = b : d.
l. U dati kvadrat upisati trougao.
Reiti sistem
mx-2y=3, 3x+my=4
i odredi m tako da reenja budu pozitivna.
143
4. Konstruisati trougao ako je data stranica e, simetrala ugla (x i razlika
uglova i y.
5. U istoj ravni dati su trouglovi ABC i MNP. Ako su T TI njihova
teita, dokazati da je
---+ ---+ ----+ --+
AM + BN + CP = 3 TT! .
YUprostiti izraz
II
l. Na polukrugu AB = 2 R uzeti M je projekcija na
AB P. Odrediti poloaj P tako da je
(A.M)2 + (MB)Z + 2 (MP)2 = A RZ.
Za koje vrednosti A zadatak ima smisla?
3. Konstruisati trougao kada je dato - y. ha i R (R opisanog
kruga).
4. U pravilnom tetraedru ABCS P je na sredini visine iz temena S.
Dokazati da je A.P normalno na BP i BP normalno na CP.
144
ZADACI SA TAKMItENJA I PRIJEMNIH ISPITA
5. Dokazati da ortocentru trougla u odnosu na stranice
lee na krugu opisanom oko trougla.
III razred
1. Dokazati da jednakost sin sin 2 sin o( = I ne vai ni za jedno (l.
l. Reiti sistem
log2X+ IOg4Y+ log4z= 2,
log3.v + log9 z + log9x = 2,
log .. Z +'log
l6
X + logl6 Y = 2.
3. PovrIine trouglova koje obrazuju osnovice trapeza sa dijagonala
iznose p i r. Kolika je povrina tog trapeza?
4. Iz sredine visine pravilne piramide sputena je normala
duine m na ivicu i normala duine n na stranu. zapre-
minu piramide.
5. Stranica AB = e trougla ABC je, dok se stranica AB = b
oko temena A u ravni trougla ,ne svoju duinu.
Odrediti skupa sredina stranice BC.
IV razred
1. Koliko delilaca ima broj 12?
2. Brojevi III' 11
2
, 11
3
, su progresije. Ako je p + q = r + s,
dokazati da je:
(a) II, + IIq = II, + II .. ;
(b) 0,
2

3
+
2

3
. + .. , + 0,,0,,+,"+2 1)+
0,+3 2+. 0,,+0"+2 2 ,
+ d2 ).
3. lim l-COIX COl 2x COl 3x ,
x-+o l-COIX
4. U ravni xOy odrediti krivu koja ima osobinu da je svaka njena
podjednako udaljena od prave x + = l i kruga x
2
+ y2 - 2 o( x + 0(2 - l = O
(<<> l). Dokazati da je za svaku tangentu te krive proizvod koeficijenta pravca
i koji tangenta gradi na ordinatnoj osi konstantan.
5. Ispitati tok i nacrtati grafik funkcije
J-loax
Y ... _-
l-x2
(nule prvog izvoda odrediti
1. REPUBUl:KA TAKMIl:itNJA
1.7. SOCIJALISTICKA REPUBLIKA SRBIJA, APRILA 1967
l razred
(j') Dat je polinom P (x) = x
3
+ 3x
2
- X - 3.
a) Rastaviti P (x) na
Reiti P (x) = O;
145
c) Pokazati da je P (x) deljivo sa 3 ako je x paran broj, a da je P (x) deljivo
sa 48 ako je x neparan broj.
6) U otrouglom trouglu AFE visine ED i FB seku se u C. M, N,
p i Q su redom sredine dui FC, EC, AE i AF. Dokazati da je
MNPQ pravougaonik.
Ako je abc = 1, dokazati da je
(a+ :r +(b+ :r +(c+ ;r -4=(a+ :)(b+ :)(c+ ;).
4. Dat je sistem
ax-4y+2=0, x-ay-l =0,
gde je a realan parametar.
10 Odrediti a tako da dati sistem: ima jedno reenje (x, y), b) nema ni
jedno reenje, ima mnogo reenja.
Da li dati sistem moe imati celobrojnih reenja?
4. Konstruisati trougao ako je dato: strana a, zbir b + c = m (jednako datoj dui)
i razlika uglova kod temena B i C jednaka je datom uglu.
II razred
1. Konstruisati trougao ako su dati: strana a, D na toj strani kroz koju
prolazi simetrala naspramnog ugla cl i R opisanog kruga toga trougla.
2. Dokazati da je
3 3..-__
YS-2= 1.
3. za razne vrednosti parametra. cl rditi
I x
2
- 4x + 3 I = cl x-L
4. Piramida SABCD ima za osnovu kvadrat ABeD strane a, njena ivica SA
je normalna na ravan ABeD. Kroz ivicu AD postavljena je ravan n koja
SB u BI i SC u CI'
10 Dokazati da je ABI CI D trapez i geometrijsko mesto
koje opisuje M dijagonala DBI i ACI kada BI opisuje
du SB.
2 Ako je duina ivice SA jednaka a VJ. izraziti
y=AB
I
2 +B
I
C
I
2 +C
I
D2
u funkciji od SB
I
= x i predstaviti tu funkciju kada BI opisuje du SB.
10
146
ZADACI SA TAK.MICENJA I PRIJEMNIH ISPITA
5. Neka je ABC trougao su stranice AB i AC nejednake i neka je O centar
opisanog kruga toga trougla. Visina AD opisani krug u K. prava
kroz O, normalna na BC, stranu BC u M, a prava AO opisani
krug u F. H je presek visina trougla. '
Dokazati: lOda su uglovi BCK, CBF i BCH jednaki, 2
0
FK = 2 M D, 3
0
da
F, M i H lee na jednoj pravoj.
III razred
1. Reiti
log y2x- 3 + logy2x+a= 2 + log 0,02,
gde je a realan parametar (logaritam je sa osnovom 10).
2. Dat je krug (x - J)2 + y2 = 2. skupa preseka vlsma
svih tro uglova upisanih u datom krugu ako im je strana tetiva koju
odseca krug na y-osi.
3. Dokazati da je nejednakost tg IX tg f3> l pCJtrcban
trougao su dva ugla IX i bio otrougli.
dovoljan uslov da bi
4. Dat je pravougaonik ABCD sa stranama AB=a, BC=pa (pEN). Strana BC
je podeljena na 2p delova i deone P" P
2
, , Pn-I' Pn=C spojene su
sa temenorn A. Neka su sa 'Xi (i = J, ... , n= 2p) obclci!ni uglovi koje dui
AP
1
, , APn-I' AC grade sa ivicom BC.
Ispitati da li postoje uglovi IXk i IXm (k, m = J, ... , 2p; k fc= m) takvi da
je otk + ot
m
= 45.
5. Dokazati da svaka ravan koja prolazi kroz sredine dveju naspramnih IVica
tetraedra deli taj tetraedar na dva tela jednakih zapremina.
IV razred
1. Data je funkcija y = ax
l-ax+a
2
x2
lOZa razne vrednosti parametra a ispitati ovu funkciju i prikazati
familiju krivih y = f (x, a).
2
0
Odrediti geometrijsko mesto ekstremuma tih krivih i nacrtati grafik.
2. Dokazati da je
2! 4! ... (2n)! > (n + l)! )n.
3. Uglovi trougla ABC obrazuju progresiju sa razlikom <p pri
je
a) kojih granica se moe nalaziti ugao <p?
b) Dokazati da stranice a, b, e tog trougla zadovoljavaju jednakost
(a+ e)2 =b
2
+ 3ae.
Mogu li istovremeno i stranice tog trougla obrazovati progresiju'?
c) Ako su dati strana b i obim 2s trougla ugao <p (diskusija) i
stranice a i e (diskusija).
l. REPUBUCKA TAKMICi:NJA
147
4. Isti kao 4. zadatka za III razred.
S. Koliko se prirodnih brojeva deljivih sa tri moe obrazovati od
cifara ], 2, 3, 4, 5 tako da se ni jedna od ovih cifara ne ponaVlja?
1.8. SOCIJALISTICKA REPUBLIKA SRBIJA, APRILA 1968
I razred
,m u ravni Oxy grafik funkcije
!x-2!+!y-I!=3
deo ravni. Nacrtati grafik te funkcije i povrinu tog dela ravni.
/>.
li;.. <?drediti . najmanji prirodan broj koji pri deljenju sa brojevima ll, 12, 13,
g I I 5 daje ostatak I. , CH' , 1.
3. Reiti
x-ab X-QC' x-bC' b O
--+--+ ---c- -a= .
a+b a+c b-l-e
4. Dokazati da dui koje spajaju redom cen'tre kvadrata konstruisanih nad
stranama paralelograma izvan njega, obrazuju kvadrat.
---to -+- --. .-. --t- -+
S. Nad vektori ma AB =; a, AD = b i AA l = e konstruisan je pravougli paralelepi-
ped ABCDA1B\C\D\. Neka je M centar strane A1B1C\D
1
i N centar
- -
strane BCC1B
1
. Dokazati da je razlika vektora AN i AM vektor kolinearan
-
vektoru A lB.
II razred
1. Odrediti ostatak koji se dobija kada se poli nom x" + ,xn-l + ... + x + l
podeli sa x
3
- x.
yReiti x + a ! x I = a, gde je a realan broj.
3. Dva kruga se seku u A i B. kroz A
krugove u e i D. E je presek tangenata krugova u
C i D. Dokazati da je BCED tetivni.
4. Nad AB kruga konstruisan je pravougaonik ABCD je visina
AD jed:naka strani kvadrata upisanog u tom krugu. Temena C i D spojena su
sa proizvoljnom N kruga. Dui DM i CN seku AB u
E i L. Dokazati da je ALl +BE2=AB2.
;ft
X2 n
.
. Konstruisati du x ako je - =-, gde su m, n i p date dui.
mZ p
148 ZADACI SA TAKMICEN.JA I PRUEMNIH ISPITA
III rllzred
1. Ako je a + b = tg ::L (a tg IX + b tg dokazati da je trougao ABC jednakokrak.
2
l. Odrediti sva relenja sistema
x+5y+z=lx, x+y+5Z=ly, 5X+)'+Z=IZ,
gde je 1 realan parametar.
3. Osnova prave prizme ABCDAIBICID
I
je romb ABCD date strane a i ugla
kod temena A od 600. Ako je M sredina ivice AB, N sredina ivice AD i IX ugao
izmedu dui MDI i NB
I
, odrediti zapremi nu prizme u funkciji ugla IX.
4. Krug konstruisan nad kosim krakom pravouglog trapeza kao nad
dodiruje normalan krak. Ako je visina trapeza h, odrediti povrinu onog pravo-
uglog trougla su katete jednake osnovicama trapeza.
5. Dat je krug x
2
+ y2 = r2. Ortogonalna projekcija proizvoljne P kruga
na osu Ox je PI' Oko P kao centra opisan je krug PP
I
koji
dati krug u M i N. Odrediti skup preseka dui MN i PP .
IV rllU'ed
1. Dokazati nejednakost
l l I
x"+X,,-2+X,,-4+ ... + l,
X,,-4 xn-' .xn
gde je x>O, nt=N i svi eksponenti su nenegativni.
l. Niz (x,.) je dat na
l 2
xl=a, X"+I=-+X".
4
Ispitati konvergenciju niza kada je a<.....!.., a=.!... i a>..!.. i granicu kada
222
ona postoji.
3. Ako je O l ispitati funkciju y = 2 I x I nacrtati njen grafik.
xl-2x+p
4. sfere upisane u zarubljenoj kupi je R, a opisane
sfere je RV30. ugao izvodnice i osnove zarubljene kUpe.
5. Dat je paralelepiped P su ivice a, b i c. Ravni paralelne njegovim
stranama dele ivice na m jednakih delova.
a) Odrediti broj svih tako dobijenih paralelepipeda P
j
i paralelograma Pj'
b) Ako je A teme na donjoj osnovi, i CI teme na drugom kraju dijagonale
paralelepipeda iz .A, odrediti broj svih putanja iz temena A
do temena CI ako se kretanje vri du ivica paralelepipeda Pi uz stalno uda-
ljavanje od ternena A.
1. UPU.UCKA T.ul4ICENJA
149
1.9. SOCIJALlSTICKA REPUBLIKA SRBIJA, APRILA 1969
l razred
@ Dokazati da je
1 (1 1) 3 (1 l) 6 (1 1) 1
(p+q)3 pl + q3 + (p+q)4 pZ + (p+q)' ;+-q = plql
ako je p::/=O, q::/=O, p+q::/=O.
broj cifrom 3. Ako tu cifru premestirno sa prvog na
poslednje mesto, a da pri tome poredak ostaje cifre ostane nepromenjen,
dobijeni broj je za 29997 od prvobitnog. te brojeve. ') f I' .. ,
h 8 "o'
@ Dva radnika mogu da zavrle neki posao za 12 dana. Posle S dana ';ujed-
rada jedan radnik se razboleo, pa je drugi radnik sam produio
j zavdio ga za 17,5 dana. za koliko dana bi mogao' da zavrli taj
posao svaki radnik sam?

\
4. U ravni su date dve jednake dui A,B, i A
2
B
2
Odrediti C u toj
ravni tako da bude

5. Pravougli trougao je podeljen visinom iz temena pravog ugla na
hipotenuzu na dva trougla u koje su upisani krugovi. Dokazati da je prava koja
prolazi kroz centre ovih krugova normalna na simetrali pravog ugla trougla.
II razred
- 1. Razlomak 281 predstaviti kao zbir tri razlomka su brojioci
140
je,dn6cifreni brojevi.
2. Odrediti najmanju vrednost izraza
y=(x-5)(x-l)(x-6)(x-2)+9.
imenioci
3. Ako je jedan ugao pravouglog trougla 15, tada je proizvod kateta jednak
kvadratu polovine hipotenuze. Dokazati.
4. Konstruisati trougao ABC, ako su date teme A, centar opisanog kruga O
i ortocentar H.
/'
5. Iz proizvoljne P na simetrali AD ugla ot trougla ABC konstruisane su
normale PC" PAI i PB! redom na ,stranice AB, BC i CA. Dokazati da presek
pravih lJ
1
C! i PAI pripadl;l.,,,teinoj liniji AM trougla ABC.
1. Dokazati nejednakost
III razred
2- 2 + V 2 + oo. + V2 1
-'-;:=========>-
2- + V-2 +-.- ... -' +-y'2-2- 4
ISO ZADACI SA TAKMlaiVM I pafD:MNUr ISPITA
ako brojilac raz10mka na levoj stran' sadri n kvadratnih korena, imeniJac
n - l kvadratnih korena.
2. Reliti sistem
sin x + siny == sin (x + y),
Ixl+IYI==l.
3. Dat je krug K i njegova tetiva AB. ; U krugu su upisani trougJovi je
jedna stranica AB. geometrijsko mesto preseka visina ovih trouglova. '
. ;
4. Da bi jedan ugao trouglaimosio ili, potrebno je i dovoljno da
rastojanje temena tog ugla do ortocentra. bude jednako R opisa-
nog kruga. Dokazati. i'
5:" rrostrana piramida se preseca rav;i"a koje su :paraleJne mimoilaznim
ivicama. Odrediti presek povrilirie.
l,., rtlued ,
l. Dat je niz (x,,):
x2 ...
Odrediti lim x".
(a> O).
2. Napisani su prirodni brojevi od N do M j M j N (M> N).
Koliki je broj cifara potreban da senapiiu' svi ovi brojevi. Izraziti taj broj
cifara u funkciji od N j M. r
3. U urni se nalaze kuglice k bQja; pri kuglica i-te boje ima n,.
se po jedna kuglica bez sve dok :se kuglicama ne pojavi
m kuglica iste boje. Koliko je za to n.a:sigumo dovoljno?
4. Dati geometrijsku interpretaciju nejednakosti
12zl<ll+z21
ako je z kompleksan broj oblika x + iy.
5. Trostranu piramidu presecamo ravnima koje su paralelne dvema mimoilaz-
nim ivicama. Odrediti poloaj ravni tako da je presek povriline.
1.10. SOCIJALISTICKA REPUBLIKA SRBIJA, APRILA 1970
. . ;
II ,,",ed .
koje vrednosti realnog . a
Y2x-3a+.Y2x+3a= 1
ima relenje?
I. REPUBUCKA TAKMlCEN.JA
l. Dokazati da za svako realno x polinom
ima pozitivnu vrednost.
x
6
-x' +x4-x3 +X2_X+2.
4
151
l! U Ikoli rade tri kruoka: i hemijski. U svakom od njih
radi po 15 Od kruoka u kruoku za
fiziku njih 7, a u kruoku za herniju 8 Od koji rade u kru-
oku za fiziku 5 njih radi u hemijskom kruoku. Zna se da 4 rade u
sva tri kruoka.
Odrediti:
a) Koliko radi samo u kruoku, samo u kruoku za
fiziku i samo u kruoku za herniju?
b) Koliko radi samo u po jednom kruoku?
4. U krugu je upisan trougao A.BC. M, N i P su sredine lukova BC,
CA i AB M se nalazi sa one strane prave BC sa koje nije A, itd.).
Tetiva MN stranicu BC u K, a tetiva NP stranicu AB u L.
Dokazati da je prava KL paralelna pravoj AC i da centar upisanog kruga
trougla ABC pripada dui KL.
/Kotrstruisati trougao ako su date sve tri teine linije.
IV razred
1. Dat je niz brojeva (a,,) formulom
3a,,-1
a"+I=--
3-a"
Izraziti opti niza a" u funkciji od al' gde je al = const < O.
lim a".
,,-++ ..
, l. Dokazati da za x> O vai nejednakost
l
x+ l 1
n->-.
x l+x
3. Ako je n prirodan broj odrediti broj u razvoju izraza
/" (a+b+c+ci)".
4. Dat je konveksan ABCD. M, N, P i Q koje pripadaju
redom stranicama AB, BC, CD i DA. dele te stranice u istoj razmeri. Odrediti
vrednost te razrnere tako da povelina MNPQ bude najmanja.
5. Data je ahovska tabla formata 9 x 9. U donjem desnom uglu nalazi se pas,
a u gornjem levom uglu zec. Na centralno polje table ne smeju ni pas ni
zec. U gornjem desnom uglu i donjem)evom ugll1 nalaze se sklonita za ZCCIJ.
I pas i zec se po tabli po pravilu: jedqo. polje napred, nazad, levo, des-
no ili ukoso (kao kralj) .. Dokazati da zec' moe .da pobegne od psa U svoja
sklonita bez obzira ko igru, ako se igra
tS2
ZADACI SA I pRt.JEMNIH ISPITA
1.11. SOCIJALISTICKA REPUBLIKA SRBIJA, APRILA 1971
II Nued
1. Umesto slova staviti cifre tako da bude sabiranje
R O Y1 NJ
+ I K A.
+ J KA.
U L e INJ
Svakom slovu odgovara jedna cifra, pri slovima odgova-
raju cifre, a istim slovima iste.
/Dokazati da je a i b realni brojevi,
a z je rdenje l + z + Z2 = 0.-
3. Ako 'su a, b, e duine stranica tada je' funkcija
,1 ",.
, ;',
pozitivna za svako realno x. Dokazati.'
4. Dokazati da je konstruisanih iz ma koje
kruga na dve suprotne' stranice upisanog II tom krugu, jednaJ{
proizvodu duina normala konstruisanih iz .iste na druge dve stranice
toga
s. Konstruisati ako je dat, opisanog kruga, jedna stra-
nica i razlika uglova na toj stranici.
111,.uetl, ,.
1. Reliti sistem po x, y i z
(b+c) (y+z)-ax=b-c,
(c+a) (z+ x)-by=c-a,
(a+b) (x+ y)-cz=a-b.
l. Odrediti sve vrednosti promenljive x" za koje' je
3 108(a;x) 0>0,
3. Koja veza postoji jzme4u at,. y Ako !eZRa da Je
tg tg !,.+.tg 1. ta .1. + tg.1. tg """ l?
2 % 2 2 ., 2 2 .,
".Kroz osnovnu iVicu prllv,i1n'tl.i piraniide, je pOvrina
':!: 100 cm
2
, . postavljena jt(f'-v.jl ;>t0jti'tXt strAne: odseca trougao povrine.
16 em'-, 't\atom ravni
od date piramide. ' . ". ,. "'.', "'0 , o",". ot,
I.U. SOCIJALISTICKA REPUBLIKA SRBIJA, APRILA 1972
II razred
r Ako je X2+X+ l =0, tada je X
1972
+ X-1972 = -l.
6iti
x + 5 - 4 V x + l + x + 2 - 2 V xrt- l = 1.
153
3. Dokazati da je upravouglom trouglu odnos proizvoda simetrala otrih uglova
i proizvoda opisanog i upisanog kruga trougla izraen iracionalnim
brojem.
4. Odrediti na stranicama AC i BC datog trougla ABC redom X Y
takve da su dui AX, XY i Y B jednake.
5. Dokazati da postoji mnogo trouglova u kojima orto-
centar polovi jednu i samo jednu visinu.
Ill. razred
1. Reiti sistem
x
2
+ 2yz=x, y2 + 2 zX=Z, Z2 + 2 xy=y.
2. sva pozitivna reenja
x
2
+ 2xsin (ax) + l =0,
pri je a realan parametar.
3. U tetraedru DABC strana BDC je normalna na stranu ABC, DB=DC= l
a uglovi u temenu D su svi jednaki 600. Odrediti zapreminu tetraedra.
4. U deljenju bez ostatka
,;,'
: =.* 8





zameni ti simbol "." ciframa tako da <:\eljenje bude ispravno.
5. Neka je oc otar ugao. Dokazati da je
, .. ; :
154 ZADACI SA I PlUJBMNIH ISPITA
lY"""
1. Reliti sistem jedna6ina
xlxz==l, x
2
x
3
==1, .",'x"_lx,,=-I, x"xl=l.
l. Da bi od nule realni brojevi XI' x
2
, , x" pro-'
gresiju potrebno je i dovoljno da za svaki prirodan broj n;e= 2 vai jednakost.
l l l n-l
-+-+ ... +--.... -.
Dokazati.
x. x2' X
z
XJ x"_.x,, x. x"
3. Dat je trougao, AIA2A3 sa al"" A
2
A
J
, a
2
'* A3Al' a
3
= A
I
A
2
Obe-
Idimo sa s, tangentnu du upisanog kruga datog trougla koja polazi iz temena
A, (i = I, 2, 3). Dokazati nejednakost
pri znak jednakosti vai ako i samo ako je trougao AIA2A3 jednako-
.
.c. U gradu AIgeburgu mrea metroa ima 13 stanica. Svaka linija metroa ima
stanice. Svake dve linije metroa imaju jednu i samo jednu za-
stanicu, a svake dve stanice spaja direktnom vezom jedna i
samo jedna linija metroa. Nacrtati mreu metroa grada Algeburga.
5. Ispitati i predstaviti funkciju
3
Y =- Yx
3
-.3X+2.
1.13. SOCIJALISTICKA REPUBLIKA SRBIJA, APRILA 1973
'111 rlJued
1. Dat je prost broj su sve cifre (u dekadnom razvoju) jednake l. Doka-
zati da broj cifara mora biti prost. Vai li obrnuto?
l. Dokazati da za svako X Vai nejednakost
__ 1_ + _1_;e= 8.
sin
4
x cos
4
)t
3. Stranice trougla vezane su relacijom a
2
=c(b+c). Dokazati da je u tom
ct ... 2 y
.c. Dat je oltrougli trougao ABC. Neka su AA', BB', CC' 'njegove visine i O
centar opisanog kruga. Dok.azati da je:
a) OA.iB'C',
b) povriina trougIa ABC jednaka proizvodu poluobima trougla A'B'C'
opisanog kruga trougln ABC.
1. RBPUauCKA TAKMlCDlJA ISS
5. U dati tetraedar upisan je drugi telraedar su temena teita strana datog
tetraedra. odnos zapremina ovih tetraedara.
: IV:NU'ed
l. Ispitati tok i nacrtati grafik funkcije
3
y = y'-x"3 -+--::2=-x-=Z
2. Neka su al' a
2
, a
3
proizvoljni realni brojevi
definisan rekurentnom formulom
a = a"_'J+
a
"_2+
a
"_1
n 3
Dokazati da je niz (an) konvergentan.
neka je, za n> 3, niz (a,,)
7;
3. Dokazati da za svaki prirodan broj n i za svako x za koje je On + I) x<-
2
vai nejednakost
cos(n+ l)x < 2,,+1
cos x.
cosnx
4. Pauk juri muvu po ravnom polju. To se odigrava na

Pauk osmatra, zatim napravi jedan korak u pravcu severa, juga, istoka ili
zapada; ponovo osmatra i zatim napravi jo jedan korak u jednom od pome-
iiutih' pravaca (koji ne mora biti istovetan sa prethodnim) i na kraju ponovo
osmatra.
PQtom muva osmatra, napravi jedan korak u pravcu severa, juga, istoka ili
zapada i ponovo osmatra.
Igra se zatiin nastavlja na opisani Dokazati da pauk moe uhva-
titi muvu ma gde se ona u nalazila ako se zna da su im koraci jed-
naki, da pauk vidi samo u pravcima sever, jug. istok i zapad, i da pauk kada
vidi muvu nije u stanju da odredi daljinu do nje, samo pravac u kome se
ona nalazi. Muva u svakom momentu zna poloaj pauka.
S. Date su dve mimoilazne prave p i q. geometrijsko mesto sredina duli
krajevi pripadaju datim mimoilaznim pravama.
1.14. SOCIJALISTICKA REPUBLIKA SRBIJA, APRILA 1974
I razred
su a, b i c proizvoljni brojevi takvi da je abc:FO, a+b+c#O.
1 l l
Ako je -+--t--=---
a b c a+b+c
tada je
a + b = O ili tl + c = O ili c + a =, O.
Dokazati.
156 ZADACI SA PRI.JEMNIH ISPITA
5lRazlika dva nepamai broja deljiVl\l jt':'sa 5. cirrom se zavrtava
razlika kubova tih brojeva. il'
. o
3. Iz temena A trougla ABC konstruisane !su normale AM i AP na simetrale
spoljanjih uglova u temenima B i C. Dokazati da je d.uina dui MP jednaka
polovini obima trougla ABC. .
4. Ugao u temenu A trougla ABC jednak je 75. ostale uglove ovog
trougla ako prava koja prolazi kroz tcrne A razbija trougao na dva jednakokraka
trougla. (Ispitati sve '
5. Rastojanje izmedu mesta A i mesta B izraiava se celim brojem kilometara
koji je deljiv sa 5. Autobus prelazi put od A do B stalnom brzinom 60 km/h
pri na svakih 5 km ima stanicu na kojoj stoji 5 min. Biciklista. prelazi
put od A do B stalnom brzinom (ne staje usput) za l h. Na putu, njega je
pretekao autobus. zatim je on pretekao autobus koji je stajao na stanici, zatim
ga je ponovo pretekao autobus i vie SC oni nisu preticali. Da li je autobus
putovao vie ili manje od 45 min?
1. Dokazati da. se izraz
11 razred'
x
3
-3x+(x
2
-1)
xJ-3x+(xZ-l) vxz-4+2
moe transformisati u izraz,
(x+ l) v'X=i
(x-l)\;m
l. Data je du AB = a. Na. datoj durodrediti M, tako da je zbir povrina
jednakokrako-pravouglih tli'ougloya sa hipotenuzama AM i BM jednak (tatom
broju m. . ,
3. U konveksnom petouglu ABCJ5E M, N, P, Q su sredine redom stra-
nica AB, BC, CD, DE. Dokazati,dl;l. je du koja, spaja sredine dui MP i NQ
. l l
paralelna sa AE i jedn aka AE.'
4
4. M pripada opIisanom krugu oko trougla ABC. Neka
su PI' P2,'P3 prave kmz BC, CAi ABi neka su P .. Pz. P
3
pravih PI' PZ' PJ sa pravama AB, BC, CA. Dokazati da
Pl' Pz; P
J
pripadaju istoj pravoj. i:'
5. Rastojanje 'izmedu nnesta A i mesta B izraava se celim brojem kilometara
koji je deljiv sa 5. Au tobus prelazi put od A do B stalnom brzinom 60 km/h,
pri na svakih 5 :km .ima stanicu na kojoj stoji 5 min. Biciklista prelazi
put od A do B stalno,m brzinom (ne staje usput) za l h. Na putu, njega je
pretekao autobus, zatim l je on pretekao au!robus koji je sitajao na stanici, zatim
ga je ponovo pretekao autobus i vie se oni nisu preticali., Da li je autobus
putovao vile ili manje od 45 min?
III rllued
1. Reiti
u skupu realnih brojeva.
2. Stranice trougla ABC iznose Vl, 0, vi. Dokazati da
x sin ex+ y Y= O
IS7
(gde su ex, Y uglovi trougla ABC) ima u celim brojevima kao jedino reenje
x=y=z=O.
3. Neka su ha' hb' hc visine, a r upisanog kruga trougla ABC. Ako je
ha+hb+hc= 9 r
tada je trougao ABC Dokazati.
4. Dokazati da je kod konveksnog mnogougla sa jednakim uglovima suma
rastoja.nja proizvoljne u m'i16gouglu do njegovih stranica - konstantna

5. Data je ahovska tabla formata 10 x ID. Nazovimo superdamom figuru koja
moe da se i kao dama i kao Razmestiti 10 superdama na ovu
tabl1} tako da se nijedan par superdama uzajamno ne napada.
ff rllD'ed
1. vrednost:
lim (1-2+3-4+ ... -2n).
n-t-oo' -Jn'- + n
2. Dokazati da je
7 26 n
3
-1 2 ( I)
9 28 n3 +1 =3 1+ n(n+l) .
3. zbir
4. Dokazati da je broji1ac svedeno g razlomka jednakog zbiru
l +-.!..+-.!..+ ... +_1_
2 3 p-l
deljiv sa p, ako je p prost broj od 2.
158
ZADACI SA I PRIJEMNIH ISPITA
5. U dravi Zavrzlarniji ima n gradova. Treba ih povezati telefonskim linijama
tako da budu ispunjeni uslovi:
a) Svaka linija povezuje dva grada;
b) Ima ukupno n-l linija;
e) Iz svakog od tih n gradova se moe (direktno ili ne) razgovarati sa. bilo
kojim drugim gradom.
Na koliko se to moe
1.15. SOCIJALIsnCKA REPUBLIKA SRBIJA, APRILA 1975
1 rGzud
II b e
II, = b, = Cl'
2. Dokazati da je broj N = 4a
2
+ 3a+ S, gde je a ceo broj, deljiv sa 6 ako i
samo ako a nije deljiv ni sa 2 ni sa 3.
"3. Iz mesta A prema mestu B krenuo je peak brzinom 4 km/h. Posle nekog
intervala vremena krenuo je za njim drugi peak, a posle jo toliko vremena
i brzinom 6 km/h. peak stigao je drugog na polovini puta
A i B a zatim su oni nastavili da se zajedno brzinom koja je
sredina njihovih dosadanjih brzina. Ako su sva tri peaka zajedne
stigla u B, brzinu dr'Ugog peaka.
4. U istoj ravni data je prava p i A i B sa iste strane te prave. Odre
diti na pravoj p C i D tako da je du CD jednaka datoj dui d i <h
je zbir AC+CD+DB najmanji.
5. Data su dva para uzajamno normalnih pravih koje svojim
kama pravougla trougla. Dokazati da sredine hipotenuza ovih
tro uglova temena pr,vougaonika.
CE Data je
x2-2ax-(a+ 3) ... O.
Odrediti sve vrednosti celog broja a. tako da relenja date budu
celi brojevi.
2. Reiti
gde je m realan parametar.
l. RBPUBLICKA TUMlCENJA 159
Dat je trougao ABC. Odrediti geometrijsko mesto M u ravni tog
takvih da se normale na pravama MA. MB i MC. konstruisane kroz
A. B i C. seku u jednoj
4. Krugovi kl i k2 seku se u ma A i B. Kroz proizvoljnu M dui
A.B konstruisane su tetiva PQ kruga kl i tetiva RS kruga k
2
Dokazati da ta-
P, g. R i S pripadaju jednom krugu.
S. A nalazi se unutar est krugova. Dokazati da se centar bar jednog
od tih krugova nalazi u nekom od preostalih krugova.
III raued
1. Ako je n slofen prirodan broj i ake> su l = do <dl < ... <d"'_1 <d", = n svi
prirodni delioci broja n, dokazati da je
prirodan broj.
2 m-I
-,- logdk
ogn k-l
l. Odrediti tangense brojeva x, y. z ako je tgx: tg)': tgz=a:b:c. x+y+z=n.
gde su a, b. e pozitivni realni brojevi.
3. Dat je konveksan esto ugao ABCDEF u kome svaka od dijagonala AD,. BE
i CF deli povd estouaIa na delove jednakih povrina. Dokazati da se te dija-
. gonale seku u jednoj
4. Data je piramida je osnova romb. a strane su je-
dnako nagnute prema ravni osnove. Kroz proizvoljnu H osnove pira-
mide konstruisana je normala na ravan osnove. Dokazati da zbir na
normali od H do njenih prodora kroz sve strane piramide ne
; zavisi od izbora H.
S. Data je proizvoljna kocka. Po njenim ivicama (samo po ivicama) se
muva i dva pauka. Njihove maksimalne brzine su jednake. U tre-
nutku se oba pauka nalaze u jednom temenu kocke, a muva u dijagonalno
suprotnom. Dokazati da pauci uvek mogu da ulove muvu.
IV raue4
1. Odrediti progresiju al' a
2
. ako je
al + a
2
+ a
3
+ a. = l,
a
1
3
+a
2
3
+a
3
3
+ al= 0,1.
l. a) Dokazati da za svaki prirodan broj n 2 vai nejednakost
21/n+. 1_2<_1 +_1 + ... +_1 <2VIi-1.
f yT Y2 Vii
b) Odrediti prirodan broj m za koji vai nejednakost
l l l
m:;i-+-+ oo.+ :-;:::;:;:::;;:;;::::::;
Vl V2 Y 1000000
19
11
+75
11
3. za koji prirodan broj n je broj I najveti?
n.
160
ZADACI SATAKMtCIINJA I PRIJEMNIH ISPITA
of. U donjem desnom i lornjem Jevom ualu lahovske table nalaze
beli i crni. poteze Beli igru, a igre je
uzeti Igra se zavrlava nereieno kada se ista poZicija po-
novi tri puta. Dokazati da se igra mora 74vriti remijem ukoliko oba
igraju najbolje. .
5. Odrediti maksimum i minimum modula kompleksnog broja z ako je'
\z+ :1-2.
1.16. SOCIJALlSTlCKA SRBIJA, APRILA 1'76
l
ft)Skupovi Ml' M
2
, M
3
, M. i M
i
UM
2
UM, UM. imaju nl' n
2
, n" n. i s ele-
pri tome je Ml n M3 = M2 n M. = 0. Dokazati da je ' .
+IIZ +n3 +n .
Da li u ovoj nejednakosti moe da vai znak jednakosti? .
(j.. Deca dele orahe. Prvo dete je .uzelo a oraha i n-ti deo ostatka; 2a
i n-ti deo novog ostatka, itd. dok svi orasi nisu bili. podeljeni. Ispostavilo se
da je svako dete. dobilo jedan isti broj oraha. Koliko je bilo dece?
(3\ U ravni je dato pet od trine lee na jednoj pravoj .
. se spajaju crvtnim i plavim. dulima i to tako da nikoje tri dui iste boje
ne obrazuju trougao. Dokazati:
a) Iz svake polaze dve plave i dve crvene dui.
b) Postoji izlomljena linija sastavljena od dui iste boje koja sadri sve
date
U trouglu ABC C = 90
0
). konstruisane . su simetrale AD i BP uglova u
A i B. Iz D i F konstruisane su normale DN i FM na hipo-
tenuzu. Dokazati da je MCN
S. Neka su K, L, M sredine stranica BC, CA i AB troug1a A.BC a pi Q
i R sredine izlomljenih linija BAC, ACB i CBA. Dokazati da se prave KP, LR i
MQ seku u jednoj
lINued
1. Ako se nekom trocifrenom broju sa leve strane dopiu tri cifre, dobija se
kvadrat datog broja. sve takve brojeye.
2. Pozitivni brojevi x, y, z zadovoljavaju uslov
x2+r-zz +yZ+Z2_XZ +z2+xZ-r > l.
2xy 2yz 2 zx
Dokazati da su ovi brojevi memi brojevi stranica nekog trougla.
,
TAKMICENJA 161
3. Reliti
V4x_yl_Vy+2-V4r+y.
4. Krugovi k
l
k2' k3 imaju A i B. Prava a sadri A
i krugove kl' k2 i k3 redom u Al' A
2
A
3
Neka su AlBI' A
2
B
2

A3B3 paralelne tetive krugova kl' k2 i k
3
Dokazati da Bl' B2 i B) pripa-
daju istoj pravoj.
5. U trougao ABC upisan je paralelogram ADEF tako da temena D. E, F lee
redom na stranicama AB, BC i eA. Kroz sredite Al stranice BC konstruisana
je prava AAl koja pravu FE u G. Dokazati da je BGFD
paralelogram.
lll,.:red
1. a) Dokazati da je tgot +tg (ot + 60) +tg (ot + 120)=3 tg3 ot.
b) tg 1+tg5+tg 9+ ... +tg 173+tg 177=45.
2. Dat je ABCD, opisan oko kruga. Dokazati da se kvadrati rasto-
janja centra kruga do suprotnih temena odnose kao proizvodi stranica koje se
u' tim temetlima.
3. Sest timova A, B, C, D, E, F seu nekom prvenstvu. Trojica prijate-
lja Aca, Bogdan i Vuk prognoziraju njihov plasman. Acina prognoza:
redosled biti ABCDEF. Bogdanova prognoza je: DFCBAE. Vukova prognoza:
BDEAFC. Na kraju prvenstva ispostavilo se da su Aca i Vuk pogodili
pl4sman tri tima, a Bogdan samo jednog. Odrediti plasman svih est timova.
ako se zna da su timovi osvojili brojeve bodova i da su to jedini timo-
vj koji su u prvenstvu.
4. Neka su A., B. C i D uzastopna temenapravilnog mnogougla neka je
1 1 1
-=-+-.
AB AC AD
Koliko stranica ima taj mnogougao '1
5. Ortogonalna projekcija vrha trostrane piramide na ravan osnove je tdite
osnove. Kroz sredinu visine konstruisane su ravni paralelne osnovi i bo-
stranama piramide. Povrine preseka ovih ravni sa piramidom su, redom.
Sl' S2' S3' S". povrinu piramide.
IY",ued
1. Zadat je niz (a,.) na
l
2xa,.
al'" , a +1 ... --
II a,.+x
lim a",
,.-+-
162
ZADACI SA TAKMlt&NJA I PRIJEMNIH ISPITA
2. Ispitati i predstaviti funkciju
y_l x3 +3xz.
3. Odrediti poslednje dve cifre broja
8'
9
21
4
3
6
5
... Dokazati da za svaki prirodan broj lJ vai
i 1. ('l+k)_2_ .
k-O 2" k
5. U ravni je dato nZ sa koordinatama (i, j) (i,j-l, .. , n) i dato je
n boja. Svaku bojimo nekom bojom. Bojenje nazvati pravilnim ako
nema isto obojenih sa jednakim apscisama ili jednakim ordinatama. Sve
osim nekoliko njih je apscisa l, su pravilno obojene. Dokazati da
se i one mogu obojiti tako da bojenje ostane pravilno.
1.17. SOCIJALlSnCKA SRBUA, APRILA 1977
lrtnn4
l. Neka je a
2
+b
2
=ol, c
Z
+d
2
= l, ac+bd=O. ab+cd.
l. Dokazati da je izraz: ..!..(llx-YI +x+ Y- 2z1 +Ix-YI +x+ y+2z) jednak
4
od brojeva x, y, z.
3. Na osnovici jednakokrakog trougla odrediti tako da razlika njenih
odstojanja od krakova tog trougla bude podudarna (jednaka) datoj dui.
4. za svaku P na stranici kvadrata ABeD sa centrom O konstruisan je
trougao OPQ. Koju putanju opisuje Q, kada se
p po stranicama kvadrata?
tl5:'\Jedna porodica polazi ove godine na letovanje poslednjeg dana u mesecu.
'?roizvod polovine njenog broja, datuma polaska na Jetovanje, rednog
broja mest-ca povratka sa lt:tovanja, broja dl!ce u toj porodici i broja dana
koje provesti na Jetovanju i dan polaska) je 1452784. Odrediti
datum zavretka njihovog letovanja.
II ,a:.red
1. Broj 3
10S
+ 4
105
je sa 13, a nije deljiv sa ll. Dokazati.
2. Ako jc xy:;i' O, tada je x
2
+ yZ - 3 +2:.) + 4 fl:'O.
y2xZ Y x
Dokazati ovu nejednakost i ispitati kada vai znak jednakosti.
1. RBPVBLIC:KA TAKMiC:ENJA
163
3. Na OiDovici BC i kracima AB i AC trougla ABC date su P, Q i R
takve da je PQIIAC i PR!lAB. Dokazati da P u odnosu
Da pravu QR lei na krugu opisanom oko troug1a ABC.
4. Dat je trougao ABC. Neka je A' B' C' trougao su stranice tei ine dui
(medijane) troug1a ABC i A" B" C" trougao su stranice tei ine dui tro-
ugla A' B' C'. Dokazati da su trouglovi ABC i A" B" C"
s. U nekom gradu postoji II (n 4) stanica milicije. U svakoj znaju po neki
podatak vaf.an za hvatanje nekog kriminalca. Dokazati da u 2n - 4 telefonskih
razgovora sve stanice mogu znati sve podatke. (U jednom razgovoru
ju samo dve stanice.)
III
1. R.eiti sistem xy eo bx + ay, yz = ey +bz, zx ZOI az + ex.
,loDat je kruni prsten sa S i 10. Dokazati da je
pokriti ga sa osam krugova 4.
3. Dijagonale konveksnog ABCD se seku u o. Neka su Sl i Sl
povrine trouglova AOB i COD a S povrina ABeD. Dokazati
. nejednakost V Sl + V Sz ;:;; VS. Kada vai znak jednakosti?
of. U prostoru je dato n (n 3) Svake dve od ovih
du. Pretpostavimo da su ove dui duina. Svaku spojimo sa
njoj najbliom Dokazati da se na ovaj ne moe dobiti zatvorena
izlomljena linija.
S. U ravni je dato S sa celo broj nim koordinatama. Dokazati da postoji
.. du krajevi pripadaju datom skupu takva da su koordinate srediita te dui
celobrojne.
IV
1. Dokazati da je broj II . . . 122 ... 2 proizvod dva uzastopna prirodna broja.
100 100
l. Dat je skup od n elemenata. Odrediti broj njegovih podskupova koji sadre
neparan-broj elemenata.
3. Ako su a i b reenja t
2
- 61 + l ea O, dokazati da je at' + bil (nE N)
ceo broj koji nije deljiv sa 5.
4. Odrediti minimum i maksimum funkcije
f(x, y) =cosx +cosy- cos (x+ y).
U ribnjak je puteno 1977 tuka. One su gladne i jedu se sobom.
Stuka je sita kad pojede tri tuke (site ili gladne). Koliki je broj tuka
koje mogu utoliti glad?
164 Z.\DACI SA I PRUDfNlH ISPIT.\
1.18. SOCIJALlSTlaA REPUBLIKA SRBIJA, APRILA lt71
l ,.:rM
1. Neka su a, b, e realni brojevi i a=l=b, b=l=c, c=l=a. Dokazati da je

() Rditi 2 (X2 - r) -1978, gde su x i y prirodni brojevi.
3. U dati trougao upisana su tri kwdrata tako da svaki od tih kvadrata ima
dva temena na jednoj stranici, a po jedno teme na svakoj od preostale dve
stranice troug1a. Dokazati da je trougao ako su sva tri kva-
drata podudama.
4. Neka je P u oitrouglom trouglu ABC. Neka je d, odnosno D, najma-
nje, odnosno rastojanje P od na stranicama troug1a ABC.
Dokazati da je 2d :at D. Kada vai znak jednakosti?
S. U kvadratnu tablicu 8 x 8, od gornjeg levog ugla, upisani su redom
brojevi od l do 64. U svakoj vrsti i svakoj koloni promenjen je znak na
mesta (na proizvoljan tako da sada imamo u svakoj vrsti i svakoj
. koloni :po pozitivna i negativna broja. Dokazati da je zbir brojeva
u tablici jednak nuli.
llrtnnd
1. Odrediti sve lestociftene brojeve 'aiJCdef, sa ciframa,
za koje vali
(Brojevi su zapisani u sistemu sa osnovom 10.)
2. Odrediti sve cele brojeve x, y, z takve da je
x2+ r+z2<xy+3y+2z- 3 .
.
3. U ravni su data tri kruga jednakih
ka koji se seku u K, kao nas1ici. Dokazati
da je zbir lukova KA, KB i KC jednak
polukrugu istog
... a) Oko trougla ABC opisan
je krug k. Ako je T proizvoljna na luku AB
(koji ne sadri C) tog kruga, dokazati da je
T.4.+TB-TC.
b) sa a, b i e duine tangenata konstruisanih iz A, B i C
na krug kl' koji dodiruje krug k u T, a nalazi se unutar kruga k. Doka-
zati da je a+b-c.
1. REPU.UCKA TAKMlt'ENJA
165
s. Neka je n neparan broj, a 1 obostrano funkcija (bijekcija) koja
skup ..4,. = {I, 2, .. , n} preslikava na isti skup ..4,.. Dokazati da je proizvod
(/(1)+ l) (/(2)+2) . (/(n)+n) paran broj.
lll,a:red
1. Reiti sistem X2 + y2 + Z = 2, x + y2 + Z2 = 2, X2 + y + Z2 = 2.
2. Reiti x4-2ax2+x+a
2
-a==O, pri je a realan parametar.
3. Koliko reenja im!! sistem.
cos Xl = X
2
' cos X
2
= X3 , , cos X,,_l = X,., cos X,. = Xl?
4. Odrediti sve prirodne brojeve koji se ne mogu predstaviti u oblikU zbira
nekoliko (bar dva) uzastopnih prirodnih brojeva.
S. Tri sfere imaju P, pri ni jedna prava koja sadri
P nije tangenta za sve tri sfere. Dokazati da te sfere imaju
bar jo jednu
lV,a:red
1. Neka je niz (a,.) n E N takav da je al =a, a
2
-=b i
a,. == a,._l + a,._2 (n 3).
Odrediti a,.2 - a"_l a,.+1 u funkciji od i b.
l. Neka se n ljudi nikoja tri ne poznaju. Dokazati da je
broj parova ljudi koji se uzajamno poznaju najvie [:l
3. Neka 1 preslikava skup parova realnih brojeva od nule u pozitivne
realne brojeve tako da je
I(ab, e) =/(a, e)/(b, e), I(a, bc) =/(a, b)/(a, e), I(a, l-a) ... 1.
Tada je I(a, a) =/(a,. -a) -1, I(a, b)/(b, a) == l. Dokazati.
4. Dokazati da za vai nejednakost
16
S. Ako polinom P (x) sa celim koeficijentima uzima vrednost l u vie od tri
celobrojne tada P(x) ne uzima vrednost - 1 ni u jednoj celobrojnoj
1.19. SOCIJALISTICKA REPUBLIKA SRBIJA, APRILA 1979
l,a:red
o sve nenegativne brojeve a, b, e za koje vai jednakost
Va-b+c ... Va-Vb+Vc.
166
2. Nati trocifren broj su sve cifre od nule, a zbir svih
dvocifrenih brojeva sastavljenih od cifara ovog broja jednak je tom broju.
3. Dat je jednakomki trougao ABC (AB - AC) i E i K na poluprava-
ma AB i AC takve da je AE+AK ... AB+AC. Dokazati da je BC<EK.
... Kroz proizvoljnu P na stranici AB trougla
ABC konstruisana je prava paralelna sa CD, gde je
D sredite dui AB, koja AC i BC u
-. ---+ --to --to
A, i Bl' Dokazati da je PAI +PBI-AC+BC.
5. U ravni je dato devet koje su
ne kao na slici. Koliko postoji trouglova je
jedno teme fiksirana ovog skupa, a druga
dVa temena su ma koje dVe od datih
II NZN4
1. Dat je kvadrat ABCD. Pl' P
2
, P"-l stranica AB podeljena je
na lJ jednakih delova. Na dijagonali AC odrediti P tako da zbir kvad-
rata rastojanja P od Pl'. P
2
"'" P"-l bude minimalan.
2. Nati trocifren broj koji je potpUn kvadrat prirodnog broja a i je zbir
cifara a-l.
3. Neka su a, b, e pozitivni realni brojevi. Dokazati da nejednakost
(b-e) (x-a) + (Vbc- VaX)2> O
vai za svaki realan broj x>.O ako i samo ako je e a i b .
... U krugu 'Ic, sa ceatrom u O, date su dve paralelne tetive AB i CD.
Neka je P pravih ...tC i BD, a Q tangenti na
krug k u B i C. Dokazati da je petougao OBQPC tetivni i geo-
metrijsko mesto centara krugova opisanih oko petouglova OBQPC ako se teti-
va CD menja, pri tome paralelna tetivi AB.
5. N .. d visinom pravilnog tetraedra ivice a, kao nad opisana je
sfera. Odrediti povrinu onog dela letraedra koji se nalazi unutar sfere.
lU ..... 4
1. Odrediti sve racionalne brojeve , za koje je i 1012' racionalan broj.
2. Neka je O < Xl :a x
2
:a . :il X.. Dokazati da je tada
lrt+lra+ +lr.
(x,x
2
xJ :ii x.-. x
2
1&, x.lItI
167
3. Ako su. Ot, Y uglovi trougla i ako je
sin ot + sin v3 (cos ot + cos + cos y),
tada je bar jedan od uglova Ot, Y jednak Dokazati ovo.
3
4. OSnova piramide' je trougao, a strane su jednakih
povrina. Odrediti stranicu tro ugla osnove ako duine dve ivice izno-
se 3 odnosno 4.
5. Dati su: kvadrat stranice 7 i osam kvadrata stranice 3.
a) Moe li se kvadrat pokriti malim kvadratima tako da su im stra-
nice paralelne i paralelne stranicama kvadrata?
b) Moe li se to bez uslova paralelnosti stranica?
1. Niz (x,,) dat je jednakostima: xo .... a (aER, a>O),
Dokazati da je niz (x,,) konvergentan i odrediti lim x".
11-++00
(n ;: l).
2. U prostoru je dato 9 sa celobrojnim koordinatama. Dokamti da je
sredite bar jedne dui su krajevi date sa celobrojnitn koor-
dinatama.
3. Neka je lim !(x) -= + oo i lim f' (x) .... O. Dokazati da !(x) nije

dva polinoma.
4. Neka su !(x) i g (x) neprekidne funkcije sa peri-
odom T, definisane na skupu realnih brojeva i neka je
lim (!(x) - g (x = o.

Dokazati da je !(x)=g(x) za svako xER.
5. Dokazati da u nizu kvadrata prirodnih brojeva ne postoji pod-
niz obrazuju progresiju.
1.20. SOCIJALISTICicA REPUBLIKA SRBIJA, APRILA 1980
lMQ'M
(!JU ravni Oxy predstaviti skup
. {(x,y>\x+lxl-y+\yl}
168
2. je xy-l i x>y (x,YER). nejednakost
XZ+,YZ .1-
-- >2.,2.
X-,Y
U ravni su date prave p i q koje se seku i AEp i BEq. A
Y B se po prava ma p i q stalnim brzinama. su intenziteti Jednaki.
Dokazati da u ravni (p, q) postoJi nepokretna P koja je u svakom tre-
.nulku jednako udaljena od tahka A i B.
4. A, B i C su teita trouglova OMN, ONP i OMP. Dokazati da tei-
ta tro uglova MNP i ABC i O pripadaju pravoj.
S. Odrediti broj abed takav da C&iJ =- 9999, i razlika
be - ad
II razred
l. Bez upotrebe tablica dokazati nejednakost
1084 S + logs 6 +1086 7 + log7 8 >4,4.
2. Koliko celobrojnih reenja ima Vx + vi = Vl980 ?
3. a) Ako II progresiji .celih brojeva postoji koji
je kub celog broja, tada u njoj postoji mnogo koji su
kubovi celih brojeva. Dokazati ovo.
b) Navesti primer. progresije celih brojeva u kojoj
ni jedan nije kub celog broja.
tro uglu ABC je <r.ABC=6730', BC=ADV2, gde je AD visina iz A.
ugao <r.BAC.
S. spoljanje tangente dva kruga k1 (01) i k2 (0
2
) seku
unutranje tangente u A, B;'.C i D. Dokazati da A, B, C, D, 01
i O
2
pripadaju istom krugU.
III razred
1. Neka su p, q, r prosti brojevi i S skup svih prirodnih brojeva koji nemaju
drugih prostih delilaca osim p, q, r.
svih vrednosti' brojeva iz S.
2. Ako je ot otar ugao, dokazati da vai nejednakost
(l + cosecot)(l + sec 3 +2 Vl.
1. REPUBUCU
169
3. Neka su ha', hb' i hc' redom prave visinama trouglaABC u odno-
su na simetrale uglova kod temena A, B i C. Dokazati da se prave ha', hb' i hc'
seku u jednoj .
4. Dokazati da brojevima a
n
= n(n+l) (nEN) ima mnogo
2
takvih da su svaka dva od njih uzajamno prosti.
S. U lift petospratne zgrade ulazi istovremeno n putnika, od kojih svaki
zi na bilo kom od spratova, od prvog, sa jednakim
postoje bar tri uzastopna sprata .nakojima ni
jedan putnik ne silazi. .
IV razred
1. Dokazati da se kvadrat moe razloiti na n kvadrata, gde je n prirodan.
broj od 5.
2. Reiti X2 + y2 + Z2 = 1980 u skupu celih brojeva.
3. Neka je n prirodan broj od l.
a) Dokazati: ako je n
2
+ 2
n
prost broj, tada je n neparan broj deljiv sa tri.
b) Ispitati da li vai obrnuto
4. Neka su X
O
' Xl"'" Xn realni brojevi koji zadovoljavaju uslove:
n
Xo=Xn=O, x;>O(i=I, .... , n-l); X;_1+X'+I;;::;2x;cos- (i=I, ... , n-l),
k
gde je k fiksan prirodan broj.
Dokazati da je k.
5. Dokazati da se pritodan broj m moe predstaviti u obliku

ako i samo ako m nije potpun kvadrat.
1.21. SOCIJALISTICKA REPUBLIKA SRBIJA, APRILA 1981
l razred
(J Dokazati da, ako za a, b, e E R vai
1 l l 1
-+-+-=--
a b c a+b+c'
onda za bilo koje neparno n E N vai
1 l l 1
a" + fil + tl' = a"+fII+c:'"
170 ZADACI SA TADIIC'aN.JA.1 ftUDOIDIlSPITA
\Reliti jedaali1l11
%-29 %-27 %-23 %-21 %-19
1971 + 1973 + 1975 + 1977 + 1979 + 1981
%-1971 %-1973 %-1975 %-1977 %-1979 %-1981

.. ICoDltru. isa. ti tro'!po ABC ako su date Al' Bl i Cl takve da je
B,-;fc(B) i C,-:/ .. (C).
4. Dat je tetivni ABCD. Suprotne stranice AB i DC seku seu
M, a stranice AD i BC u N. Dokazati da su simetraie uglova ANB
i AMD normalne sobom.
QNa tabli lU mpisani brojevi l, 2, 3, ... , 1981. je izbrisao neka
broja i umesto njih upisao njihovu razliku. Taj postupak ponovio je vile
puta i na kraju lU na tabli bile upisane samo nule. Dokazati da je u
aretka.
ll...,.l
,(Y Odrediti interval za, x u kome je funkcija
y-VX-l + ';'-X-+-24---1-0V-X---l
konstantna.
2. Jlditi
l +log2x+loglx+loglx+ .. >0.
su Al' Bl' Cl' D, sredita stranica AB,; BC, CD, DA konveksnog
tvorougla ABCD. a Al' Bl' Cl' Dl preseci dui DA, i AB" AB, i BC
1
, BC). i
CD, . CD, i DA,. Dokazati da je povrima A
2
B
2
C
2
D
2
jednaka zbiru
povrina trouglova AA
I
A
2
BB,B
2
CC,C
1
i DD1Dzo
4. Date su dve A i B. i promenljiva C, takva da je kon-
stantan. Neka su AI i BI podnoja visina hA i h. trougla ABC. Dokazati da
je du A,B, konstantne duine. l'
S. Da li se mogu svi desetocifreni brojevi. su cifre I i 2. podeliti u dve
grupe takO da zbir bilo koja dva broja iz iste grupe sadri svojim cif-
lllma bar dve trojke? < .
1. Neka je
sin .l", + sinx
z
+sinx3 ... 0.
Dokazati da za neki XI E {XI' .l"2' X
3
} vai
sinxl=O, cosx,- li
171
2. Dokazati da postoji jedan niz {"J prirodnih brojeva sa svojstvima
"l-l. u
1
<U
Z
i U,,3+ l-U,,_l u,,+l za svako 11>1.
3. Neka je ABCD pozitivno orijentisan trape z i APDQ i BP
1
CQl pozitivno
orijentisani kvadrati. Dokazati da je PP
1
... QQ1'
4. 'Odrediti da se u nizu bacanja kocke cifra 1 pojavi
pre parne cifre.
s. Ravan je predstavljena kao unija dva disjunktna skupa (koji mOlU biti ma
kakvog oblika i koji se mogu sastojati iz vie delova). Dokazati da postoji
jednakokrati pravougli trougao su liVa tri temena u jednom od skupova.
III rtl'lred B - ktltelorljtl
1. Dat je trougao ABC. Na polupravama AB. AC. BC. BA. CA i CB
ne su. respektivno. K. L. M. N. P i Q. takve da je
AK=CQ=AC, AL=BM=AB i BN ... CP=BC.
Dokazati da su prave NP. QK i LM paralelne.
2.
lm cos-cos-cos-.
I ( )
,,-.+ CD 2 22 2
3. Dokazati da niz je prvi til == 7 a diferencija d - 4 sadr-
i mnogo prostih brojeva.
4. Prava koja prolazi kroz prave x + y - 1 - O i
x - y + 1 = O u A i B. gcometrisko mesto sredita dui AB.
1y Data je tablica od SO x SO polja i u svakom je napisan
Jedan ceo broj.
Ako se bilo koji deo. tablice pokrije ablonom prika-
zanom na slici, zbir pokrivena broja je uvek 4.
Odrediti brojeve u tablici.
lP NUlti
.-"
l ,
l. Neka su kompleksni brojevi ZI' zz' Zl teme'na pozitivno orijentisanog trougla
koji sad.r!i O (koordinatni Dokazati da je povrina ovog tro-
ugla jednaka
2. Dokazati da postoji jcd:tn niz {u,,} prirodnih brojeva sa svojstvima
u
1
=1. "I<U
Z
i u.3+1=u"_lU,,+i za svako 11>1.
172 ZADACI SA I I'IlJJEMNIH ISPITA
3. Neka ABCD pozitivno orijentisan trapez i APDQ i BP
1
CQl pozitivno
orijentisani kvadrati. Dokazati da je PP
I
= QQl"
4. Odrediti da se u nizu bacanja kocke cifra 1 pojavi
pre parne cifre.
5. Neka je R ravan i J: R R bijekcija koja preslikava svaki krug u krug.
Dokazati da J preslikava svaku pravu u pravu.
1.ll. SOCIJALISTICKA REPUBLIKA SRBIJA, APRILA 1982
l raued
da vai nejednakost
V 1+x4 2
Q Dokazati da su troug:lovi ABC i A
1
B
I
C
I
podudarni ako je AB=AIB
I

'i?D=CIDI' gde su D i Dl sredita dui AB i AlBI i CB-CA=C
1
B
1
-C
I
A
1
(CB>CA. C
1
B
I
>C
1
A
I
).
PravougJi trougao AIBIC je pravoug!om trouglu ABC = 90)
u odnosu na simetralu ugla u teme nu C. Dokazati da je teina du CM
trougla ABC normalna na pravoj AlBI'
4. Poznato je da krokodil ima najvie 68 zuba. Dokazati da 16
17
krokodila ne moraju postojati dva sa istim rasporedom zuba.
5. Trocifren broj sa ciframa deljiv je dvocifrenim brojem koji se iz
njega dobija uklanjanjem jedne. bilo koje njegove cifre. pri se poredak
cifara ne menja. sve takve trocifrene brojeve.
II razred
G Neka je p od 2. Da li postoje prirodni brojevi x i y takvi
da je V x +V y = V 2p ?
fl) Odrediti sve p'Cogresije je razlika d = 2 i odnos sJ" ne za-
'\) s,,
visi od n (S" je zbir prvih n progresije).
Data su dva kruga koji se spolja dodiruju u C. Neka su A i B dodir-
jedne od njihovih spoljanjih tangenti. Odrediti stranice
trougla ABC u zavisnosti od datih krugova.
(.if.\ Oko svake strane tetraedra ABCD opis:!n je krug. Dokazati: ako su polu-
ovih krugova jednaki. tada su sve strane podudarni trouglovi.
(rSJ Komisija za drugi razred' )e pet realnih brojeva xl' Xl' x XS'
'Neka su SI S2 vr(;dnostt zbIrova XI + X
2
' Xl + X3 X
4
,xs
ne po Kako ako su ti poznati brojevi Sl' S2"'" SlO' odrediti
brojeve xl' X2' Xl' X". Xs?
173
111 raued - A kategorija
1. zbir
1
cos x cos 2x cos nx
+-+--+ ... +-- (cos x #-0).
cos x cos
2
X cos
n
X
2. U kutiji se nalazi 10 belih i 20 crnih kuglica. Iz kutije se jedna po
jedna, ukupno 13, kuglica, bez Odrediti da
poslednja kuglica bude bela.
3. Neka je p prost broj i n prirodan broj. Dokazati da je broj
deljiv sa p.
4. Neka je (xn) niz realnih brojeva od nule, koji zadovoljavaju uslov
Dokazati da su svi ovog niza celi brojevi ako i samo ako su Xl
i X
2
jednaki celi brojevi.
5. Date su podudarne dui AB i AlBi" simetrija Gl preslikava du
AB u du AlBI' tj. Gl (A) = Al' Gl (B) ",. BI; simetrija G
2
preslikava
du AB u du BIA
I
tj. G
2
(A)=B
I
, G
2
(B)=A
1

a) Dokazati da su ose simetrija Gl i G
2
normalne sobom.
b) Dokazati da je G
2
G
1
centralna simetrija.
111 rtlued - B kategorija
1. Date su A (O, 9), B (3, 6) i sistem
2x-y+a<0.
Za koje vrednosti parametra a koordinate bar jedne dui AB
zadovoljavati dati sistem?
2. Ako su ex, y unutranji uglovi trougla i ako je
cos 3 ex+cos 3 3y= 1,
dokazati da je jedan od uglova ex, y jednak 2n.
3
3. Neka su a, h, e pozitivni brojevi i P (x) potinom estog stepena.
Ako je P (a) =P( -a),P(h) =P (-b),P (e) =P (- e), dokazati da je P (x) =P( -x)
za svaki realan broj x.
4. estougao je opisan oko kruga 10. Dokazati da postoje
p i Q estougla, takve da je PQ > 21 ,2.
174
ZADACI SA IPIUJEMNIII ISPITA
S. Funkcija 1 definisana je za svaki realan broj i za svako x i y vai jednakost
I(xy) = l(x)/(y) - I(x + y) + l,
pri je 1(1) - 2.
a) Odrediti I(m), m proizvoljan ceo broj.
b) Odrediti I(r), r proizvoljan racionalan broj.
lJ! raued
1. Isti kao prvi zadatak za III razred-A kategorije.
2. Dat je pravil2.n 2n-tougao. Koliko ima otrouglih tro uglova su t.!me-
na tcmena 2n-tougla?
3. Isti kao zadatak za III razred-A kategorije.
4. Svaka od 9 datih pravih dele dati kvadrat mt dva je
povrina 2:3. Dokazati da se neke tri od tih pravih seku u jednoj
5. Neka su al' O
2
, , an celi brojevi. Dokazati da se
potinom
ne moe predstaviti u obliku proizvoda dva polinoma sa celim koeficijentima
koji su od konstante.
1.23. SOCIJALISTICKA REPUBLIKA SRBIJA, APRILA 1983
l raued
rw za koje vrednosti p i q je potinom P(x)=2x4- X3+X2+pX+q deljiv poli-
nomom Q(x)=x2-3x+2?
@Dokazati implikaciju x
2
-+ y2 2 ::::> lx + YI 2.
@ Povrina trapeza ABCD (ADIIBC) jednaka je I. Kolika je najmanja duina
dijagonale trapeza?
Neka je K sredite dui CC
l
trougla ABC i neka je AK II BC = M.
'Dokazati da je CM:MB= l :2.
Na stolu su knjige koje treba spa kovati. Ako bismo ih pakovali po 4, 5
\ti 6, svaki put bi ostala _po jedna knjiga, a ako ih pakujemo po 7, sve bi
bile spakovane.
a) Koliko najmanje knjiga moe biti na stolu?
b) sva ostala reenja za broj knjiga na stolu.
]75
11 raued
1. Reiti sin x + cos x + sin x cos x = l.
(J. Dat je pravilni tetraedar ABCD. M, N, P i Q pripadaju redom ivi.
- cama AD, AC, BD i BC, tako da je
AM AN BP BQ
-=--=-=-=k.
AD AC BD BC
Odrediti odnos zapremina V.4BMNPQ i V ABeD'
3. U tupouglom trouglu ABC AI' BI i Ct su VISIna. Ako je
trougao ABC trouglu AlBICI' odrediti uglove trougla ABC.
4. Reiti
a) Prirodan broj n ima 80 delilaca iz skupa prirodnih bro-
'-:(eva, brojeve 1 i n. Dokazati da je proizvod svih 80 deliIaca broja
n jednak n"o.
b) Prirodan broj n ima 1983 iz skupa prirodnih
brojeva, brojeve 1 i n. Dokazati da je broj n potpun kvadrat.
111 raued - A kategorija
skupu realnih brojeva reiti sistem
x+y=z, X2+y2=Z, X
3
+y3=Z.
2. Funkcija I koja je definisana za sve cele brojeve i uzima realne vrednosti,
zadovoljava uslove:
10 l(x)I(Y)=/(x+y)+I(x-y) za svako x i y;
2
0
/(0)*.
sve takve funkcije I ako je
a) 1(1) = 5/2;
b) 1(1)=y3.
kutiji se nalazi p belih i q crnih kuglica. Pored toga je data posuda sa
crnih kuglica. Nasumice se iz kutije vade dve kuglice. Ako su iste
boje, u kutiju se stavi crna kuglica iz posude; a ako su boja, bela
kuglica se u kutiju. Postupak se ponavlja dok se poslednji par kuglica
ne izvadi iz kutije i zatim poslednja kuglica ne stavi u nju. Kolika je vero-
da je ta poslednja kuglica bela?
Na stranicama CA i CB trougla ABC sa centrom M jza
brane su, redom, D i E takve da je CD = CE. Ako je F takva da
je DMBF paralelogram, dokazati da je trougao MEF jednakostra ..

176 ZADACI SA TAKMICENJA I PIUJBMNDlISPITA
(i')Po zavretku jednog ahovskog turnira ispostavilo se da je svaki
Ysvojio polovinu svoih poena sa koji su zauzeli posle-
dnja tri mesta. Koliko je bilo na turniru?
111 raued - B
@ Isti kao prvi zadatak za III razred - A kategorija.
2. Neka su f i g realne funkcije i neka za svako realno x i y vai
f(x+y) =f(x) f(y)-g (x) g(y).
a) Ako je f funkcija, dokazati da je i g
b) Ako je g da li i f mora biti
3. sva reenja sin2mx + cos
2
nx = 1, gde su m i n prirodni bro-
jevi od kojih je bar jedan od l.
Isti kao zadatak za III razred - A kategorija.
@ Isti kao peti zadatak za III razred - A kategorija.
lJ' raued
(b) Reiti sistem x + y = Z, x
2
+ y2 = Z, x
3
+ y3 = z.
2. Dat je tetraedar A BCD. Neka bisektorna ravan diedra kod ivice AB
ivicu CD u M. Dokazati da je MC:MD=S(ABC):S(ABD).
(S (ABC) i S (ABD) su povrine trouglova ABC i ABD.)
2+ 2 2
3. Odrediti minimum funkcije f (x, y, z) = x y + z (x, y, z> O).
xy+yz
(iJOdrediti ceiobrojna reenja x
2
= 3
Y
+ 7.
@ Dokazati da broj (2 + ;)" nije realan ako je n prirodan broj.
2. SAVEZNA TAKMICENJA
2.1. PRVO SAVEZNO TAKMICENJE, MAJA 1960
III razred
1. Posuda ima oblik kvadra. Baza je pravougaonik obima 4 cm. Visina kvadra
je h=5cm.
(a) Kolike treba da su osnovne ivice a i b, pa da posuda ima maksimalnu
zapremi nu?
(b) U kom intervalu je funkcija zapremine definisana?
(c) Nacrtati grafik te funkcije.
Ako je data osnovna ivica i visina, kako zavisi zapremina od obima osnove?
Koje vrednosti moe da ima obim osnove? Prikazati ovo i tabel arno
(a = 2 cm, h = 5 cm).
2. Kolika je ivica kocke koja je upisana u pravilnoj trostranoj piramidi osnovne
ivice a i visine h tako da te-mena lee u bazi a na stranama
piramide?
3. Odrediti sve vrednosti x za koje je log./2(x
2
-4x-3 -3.
4. Dat je krug e sa centrom u O i R. O. koja se
nalazi na periferiji datog kruga centar je drugog kruga je
r=R/2.
Ako su A i B ova dva kruga, priblinu vrednost
. ugla A.OB (u radijanima), a zatim zapreminu dela dve sfere koje
nastaju rotacijom ova dva kruga oko prave OO .
5. Dokazati identitet
(l-cos b cos C)2 - 2 (l-cos b cos c)+ sin
2
b sin
2
c- sin
2
b- sin
2
e = O.
IV razred
1. Dokazati da je proizvod tri uzastopna broja deljiv sa 789 ako je srednji
broj kub nekog drugog broja.
2. krug (O, r), jedan njegov AB i jednu M na krugu.
M ortogonalno se projektuje u Q na AB. Prava AN (N je sredina
12 177
178 ZADACI SA TAJ[M1CENJA I PRIJEMNIH ISPITA
dui MQ) dati krug u D. Odrediti geometrijskog mesta preseka
p pravih BD i QM, kad se M po krugu (O, rl.
3. Razlika vrednosti dva uzastopna cela broja iznosi O,Od gde je a
jedna od 9 cifara: J, 2, 3, 4, ... , 9. za koje a zadatak ima reenja i koliko?
4. Kroz proizvoljnu u unutranjosti trougla prolaze tri prave linije
paralelno stranama trougla. Ove prave dele povrinu trougla na 6 delova, od
kojih su tri trougla sa povrinama sI' S2' sJ' Kolika je povrina trougla?
5. Data je familija krivih y=(m- J)x2+2mx+4.
(a) Dokazati da sve krive date familije prolaze kroz dve fiksne A
i B i odrediti ih.
(b) Odrediti krivu date familije koja dodiruje x-osu, a zatim odrediti onu
krivu teme lei u B (B ne Jei na x-osi).
1.1. DRUGO SAVEZNO TAKMICENJE, MAJA 1961
111 rtl;red
1. Ako su Xl i x
2
reenja x
2
+- kx +- I = O, odrediti one vrednosti k
za koje vai nejednakost
l. Odrediti vrednost funkcije
log2" x + J 2 log/.\" logle. )
ako x varira u intervalu l 64.
3. Prav valjak i kupa imaju osnovu, a vrh kupe nalazi se u sreditu
druge osnove valjka. Odrediti ugao koji zaklapaju izvodnica kupe i osa valjka,
ako je razmera povrina valjka i kupe 7: 4.
4. Stranice trougla ABC sp o, b, c(a<b<c). Nad njima konstruisani su
pravougaonici, tako da je povrina P pravougaonika nad stranicom e
od zbira povrina ostala dva pravougaonika za povrinu kvadrata je stra-
nica m. visine tih pravougaonika. Izvriti diskusiju prema duini stranice m.
IV rtlzred
1. Oat je opti niza on = (e prirodan broj).
2
(a) Napisati niz i odrediti zbir prvih II
(b) Napisati "izraz za Sn . kada je n = e i dokazati da je brojilac zbira deJjiv
sa 2S, ako je e = 10 k + I (k prirodan broj).
2. Dokazati da je zbir kvadrata rastojanja proizvoljne kruga do svih
temena trougla upisanog u taj krug stalna
2. SAVEZNA TAXMICENJA 179
3. Odredi ti ). tako da prava x - (). + 2) y - ). - 4 = O bude od sredita
kruga x2+y2+4x-4y-17=O za duinu 5/V2.
Tangente koje dodiruju krug u sa datom pravom i sama
prava obrazuju trougao. Odrediti povdinu lika koji pokrivaju krug
opisan oko tog trougla i dati krug (za). uzeti celobrojno reenje).
4. Dokazati da a, b, c mogu biti stranice trougla tada i samo tada kada je
nejednakost a
2
p + b
Z
q> c
2
pq ispunjena za sve parove realnih brojeva p i q za
koje je p+q= l.
2.3. SAVEZNO TAKMItENJE, MAJA 1962
III razred
1. Data je funkcija /(x)=ax
2
+bx+c (a>O). Dokazati da za sve vrednosti
XI i X
z
vai
2. Date su lopte R i r (R>r) sa centralnom razdaljinom
c(R-r<c<R+r). Izraziti zapreminu kupe koja je opisana oko tih lopti kao
funkciju R, d = R - ric. Dokazati da je razmera zapremina te kupe i zapre-
mine lopte 2. povrinu one kupe za koju je taj odnos 2.
3. Kvadrat ABCD stranice a izvrio je rotaciju od 45 u negativnom smeru
oko temena A. Stranica CI D. tako nastalog kvadrata stranicu BC datog
kvadrata u M. Kolika je povrina kvadrata konstruisanog nad AM?
4. Data je funkcija .f(x)=Acosx+Bsinx (A, B konstante). Dokazati da je
!(x)=O ako je !(x.)-=/(x
2
)=0 k ceo broj).
lJ! ra .. red
4
1. Dokazati da funkcije log x, logyx. logy"x. ... geometrijsku progresiju.
zbir te progresije i nacrtati tako dob !jenu funkciju.
2. Date su funkcije YI--s1n
4
x-+ cos
4
x i .1'2= sin
6
x + cos
6
x. Dokazati da ove
funkcije imaju ,?snovni period ; i da je 3)'1 - 21z = J.
Za koje vrednosti .l" prva funkcija ima za 1/l6 vrednost od druge?
3. U trouglu ABC date su stranice a i h. duinu stranice ako
se zna da je njena duina jednaku duini visine. za koje a i b
zadatak ima reenja?
4. U ravni IX data je prava p i P koja ne lei na p. Odrediti geometrijsko
mesto M u ravni IX za koje vai MP =e, gde je N podnoje normale iz
. MN
P na pravu p, e dati broj. Izvriti diskusiju.
180
Z4DAa SA TAKMlCENJA I PIlf.DMNlH ISPITA
'2. ... CETVRTO SAVEZNO TAKMICENJE, MAJA 1963
III rtl:red
1. Dokazati da svaki realan koren XI X2+pX+q ... O (p i q realni
brojevi) ispunjava uslov
gde je ).. proizvoljan pozitivan broj.
l. Reiti i disku tovati
(a proizvoljan realan broj).
x-a x+a Xl-al
3. Neka su a, b, e stranice trougla i ot, y njegovi uglovi. Dokazati da otri
uglovi x, y, z,
a b c
cosx=-, oosy=-, cosz=--,
b+c a+c a+b
zadovoljavaju jednakosti
tg
2
..=!..+ tg22::.+ tg
2
-=-= I
2 2 2'
y z ex [$ y
tg_tg-tg-.
222 Z 2 2
... Osnova piramide je paralelogram. Kroz jednu ivicu njegove osnove i srednju
liniju njegove strane naspram te iyice postavljena je ravan. U kome
odnosu deli ova ravan zapremi nu piramide?'
IV rtl:red
1. Iz kvadrata stranice 2 a jednakokraka trougla se osnovice
podudaraju sa stranicama kvadrata i su visine x. Preostali deo kvadrata
predstavlja mreu pravilne piramide.
l Izraziti zapreminu te piramide kao funkciju od x.
2 Odrediti X tako da zapremina V bude maksimalna.
r Skicirati grafik funkcije V{x).
l. Dokazati da ujednakokrakom trouglusa osnovicom e, krakom a i sime-
tralom t ugla na osnovici vai jednakost t
2
= ac2 (2 a + e)/{a + e)2.
3. Neka je AB kruga K radijusa R koji lei u ravni ot i neka je S
na normali ravni ot u B. Kroz S postavljena je tako
da je normalna na ravni. ABS i da sa ravni ot ugao n/3.
1 Odrediti granicu za X = BC tako da ravan krug K u dve C i D.
2 Dokazati da su uglovi SCA i SDA pravi.
3 Odrediti zbir kvadrata ivica tetraedra SDAC kao funkciju od x i R.
SAVEZNATAKNUCENJA
181
4
0
Ako je y ovaj zbir, odrediti geometrijsko mesto ekstremuma te funkcije
kada R varira.
4. pokretne tangente parabole y2 = 2px, dvema fiksnim
tangentama parabole, ortogonalno se projektuju na direktrisu parabole tako da
je duina. te projekcije konstantna. Dokazati.
1.5. PETO SAVEZNO MAJA 1964
111 razred
1. Odrediti geometrijsko mesto (a, b) uDekartovom pravouglom koor-
dinatnom sistemu Oab tako da x4-2(a-b)x2+2(4-ab)=O ima
realna reenja.
l. Ako je r upisanog kruga nekog nedegenerisanog trougla povr-
ine p i S"' sr;, Sy duine simetrala njegovih unutranjih uglova, dokazati da je
rsrJ. sf; Sy gde znak jednakosti vai samo za trougao.
3. Jednakokraki trougao sa uglom IX na osnovici je osnova jedne piramide
sve ivice zahvataju sa osnovom jednake uglove tp = 9()O -IX.
Ravan koja prolazi kroz visinu piramide i vrh jednakokrakog trougla u os-
novi piramidu po figuri je povrina p. zapreminu, pira . .
--+ --+
4. trougao ABC, su stranice vektori AB, ,CA ortogonal-
no projektovati na proizvoljnu osu. Odrediti ugao jedne od tih stranica prema
----- ---+ ---+
osi tako da zbir AB, BC, CA bude jednak nuli.
IV razred
1. Data je funkcija y = xe -uz, gde je IX pozitivna konstanta.
(a) Ispitati tok ove funkcije za proizvoljno IX i nacrtati njen grafik za IX = 2.
(b) Ekstremne date funkcije menjaju sa IX svoj poloaj u xy-ravni.
Odrediti krivu y = I(x) na kojoj se nalaze sve te ekstremne
(c) povrinu P (b) dela ravni lukom grafika date funkcije,
x-osom i pravom x=b(b>O). Kolika je vrednost povrine P(b) kada
b-+ + oo?
l. Tri lopte dodiruju jednu ravan u A, B, C, gde je AB = e, BC = a,
CA = b. Odrediti radijuse ovih lopti ako se zna da se dve i dve lopte medu-
sobno dodiruju.
3. Mogu li brojevi 2, J(" 4..!. biti jedne iste ili
2
iste geometrijske progresije?
4. Dokazati da je nejednakost b2e2+e2a2+a2b2>..!.(a4+b4+c4), gde su a,
2
b, e pozitivni brojevi, potreban i dovoljan uslov da a, b, e budu duine stra-
nica trougla.
182
ZADACI SA TAK.MICEN.lA I P1UJEMNIH ISPITA
5. Date su dve paralelne prave aJi a
2
i m na aJ i lJ na al'
Svaka od m prave al spojena je sa svakom od II prave a
2
Ako
se ni u jednoj aJ i al ne vie od dva koliki je broj
tih
2.6. ESTO SAVEZNO TAKMICENJE, MAJA 1965
Reiti
x
3
_(m
2
+ 3)X2+ (m2 + 3)x +1112- 1=0
po nepoznatoj x, polinom P(m) na levQj strani na faktore.
2. ivice kvadra ako je poznat njihov zbir s i njegova dijagonala d,
a jedna od ivica je geometrijska sredina druge dve ivice. Kada je zadatak
3. sva realna reenja x (O<x<2 1':)
sinx+-sin3x+sin5x I
------->.
cos x-+ cos 3 x+ cos 5 x
,. U paraJeJepipedu su strane podudarni romhovi sa uglom od 60
11
poz
nata je dijagonala D. Odrediti ivice i dijagonale tela.
IV razred
1. Odrediti zbir svih brojeva II tabeli
I, 2, 3, .... k,
2,3,4, ... , k+l,
3, 4, 5, ... , k"'"-2,
k,/.;+I,k+2. ... ,
2. Data je funkcija )'= x
j
+px+ q.
2k-J.
(a) Ako je M maksimum i nl minimum date funkcije, dokazali da je

27 '
(b) Odrediti p i q tako da je jedna nula date funkcije - 2
ispitati funkciju.
M-m=4,
3. Dat je konveksan petougao A.A1AjA4AS i na svakoj njegovoj stramcl po
jedna Bl,B2,Bl,B4,Bs' U pctouglu su sve dijagonale i iz svake
B( (i = l. 2, ... l 5) su prave kroz temena petougJa i kroz
ostale B;. .
Ako se zna da se, ne Aj ni Bj' nikoje tri od tih
pravih (i dijagonala) ne seku u jednoj i da medu ovim pravama i
2. SAVEZNA TAKMlCi:NU
183
dijagonalama nema paralelnih, odrediti broj svih u kojima se seku po
dve od tih pravih.
4. Na ivici triedra, kod koga su kod vrha S sva tri ugla jednaka nanete
su dui SA = SB = SC = l. Odrediti ugao tako da zapremina tetraedra
SABC bude maksimalna.
2.7. SEDMO SAVEZNO TAKMICENJE, MAJA 1966
III razred
l. broj koji je potpun kvadrat kod kojeg su kako prve
dve cifre tako i dve poslednje cifre jednake.
2. Dokazati da se zapremi ne tetraedara koji imaju jedan triedar
odnose kao proizvodi njihovih ivica koje se sastaju u vrhu toga triedra.
3. Odrediti sve vrednosti x iz intervala [O, 27t] koje zadovoljavaju
2 (cos
2
x-v'3 sin
2
xh/3-I)sin
2
2x.
4. Reiti sistem
x+y+z= I, ax+by+cz=d, a
2
x+b
2
y+c
2
z=d
2
,
gde su 0, b, e i CI realni parametri i I a i ./= ! b !, : b I CF [ e [, I a ! CF l e I .
S. Krugovi K' i K" dodiruju se spolja a njihova spoljanja tangenta
dodiruje ih u AI i A
2
Obeleimo sa E presek te spoljanje tangente
i unutranje tangente krugova i sa CI i Cl centre tih krugova.
(a) Dokazati da je trougao C
I
EC
2

(b) Ako se krugovi K' i K" zajedno sa AI Az svoje
tangente oko prave CI C
2
, AI Az opisuje zarubljene kupe
koji dodiruje dve sfere (sa centrima CI i C). povrinu M
zarubljene kupe.
(e) Ako su radijusi Rl i Rz tih sfera promenIjivi, a njihov zbir Rl + Rl = a
( const), maksimalnu vrednost povrine M.
IV razred
l. Ako Sll x I' Xl' X
J
koreni Xl - l = O, dokazati
2. Date su tri crne kuglice numerisane sa l, tri crne kuglice numerisane sa 2
tri grupe od po est belih kuglica numerisanih respektivflo sa l, 2 i 3.
3.
Od datih kuglica treba u niz 9 kuglica tako da se odaberu 3 crne
6 belih kuglica. Na koliko se to moe
3n+l
Dokazati da razlomak --.- (n prirodan broj) ne moe da se skrati.
2n2+n
184 ZADACI SA TAKMICENJA J PRIJEMNIH ISPITA
4. Neka je Xl fiksiran, proizvoljan realan broj i X skup takvih realnih brojeva
da njihova razlika nije od ljlOO, tj. I X-XII
100
(a) Dokazati da za sve X i Xl intervala 8=(x
1
-1/100, x
l
+l/I00)
razlika vrednosti funkcije sin x nije od 1/100.
(b) Da li za funkciju sinx2 moemo odrediti duinu intervala navedenog
pod (a) tako da je
gde je 8 interval duine koji ne zavisi od izbora Xl'
5. Isti kao za III razred.
2.S. OSMO SAVEZNO TAKMICENJE, MAJA 1967
II razred
1. Dat je trinom (k+ l)x2-2kx+k-l, gde je k promenIjivi parametar.
a) Odrediti geometrijsko mesto temena svih parabola datih
y=(k+ J)x2-2kx+k-1.
, b) Da li sve te parabole imaju
c) Dokazati da je samo jedan koren
( I)
promenljiv i pokazati to na grafiku.
d) Odrediti za koji ceo broj k je promenIjivi koren (I)
decimalan broj sa jednom cifrom u periodu.
2. Dat je trinom 9/1
2
+ 3 n - 2 (n ceo broj).
a) Dokazati da ni za jedno n ovaj trinom nije deljiv sa 9.
b) Dokazati da je dati trinom deljiv sa 4 za mnogo celih brojeva".
Kakav je tada opti oblik broja n?
3. Dat je kvadrat Q strane a u koji je upisan kvadrat Q
l
tako da mu temena
lee na stranama kvadrata Q. U kvadrat Ql' kao i u sva dobijena tro-
ugla upisani su krugovi. Odrediti poloaj temena upisanog kvadrata Q
l
tako
da zbir povrina svih pet upisanih krugova dude minimalan.
4. Data je neprozirna kugla i izvan nje ravan IX. U M ravni IX nalazi se
pokretan svetlosni izvor koji osvetljava kuglu. Dokazati da zamiljena ravan,
koja odvaja osvet\jeni od neosvetljenog dela kugle, prolazi kroz fiksnu P
koja ne zavisi od poloaja M.
III Hv-ed
l. Reiti
VSx+ l +2.J4-x+VS Vx+2-V61-4x.
2. TAKMICENJA 185
2. Unutar datog ugla AOB nalazi se krug .koji nema nijednu
sa kracima toga ugla. Odrediti na krugu M i N tako da zbir rastojanja
tih od krakova ugla bude odnosno najmanji (koristiti se stavom:
zbir rastojanja proizvoljne na osnovici jednakokrakog trougla od krakova
tog trougla jednak je visini koja odgovara kraku).
3. Rditi
(I + v'3) sin 2 x + 2 cos
2
X ;;:; 2 (l + y'3 cos
2
x) .
4. Neka su ABeD i A' B'C' D' dva paralelograma koji lee u neparaleinim rav-
nima i obeidirno redom sa M, N, P i Q koje dele dui AA', BB', CC'
i DD' u istom odnosu.
a) Dokazati da je MNPQ paralelogram.
b) Odrediti geometrijsko mesto sredita svih paralelograma MNPQ koji se
dobijaju kada M opisuje du AA'.
l,., ,aued
1. a) skup u kojima familija funkcija
4x'
(I) f(x)=--3x+p
p2
dostie maksimum i skup u kojima ista familija dostie mlDlmum.
Nacrtati grafik one funkcije iz (I) za koju je p = l i odrediti u kojima
kriva x-osu.
b) Prikazati cos 3 t kao funkciju od cos t i smenom x = cos t nute funkcije
f(x) - 4x
3
- 3x+ v'2 .
2
Nacrtati grafik ove funkcije.
2. Strana BC trougla ABC podeljena je Mo=B, MI' M
2
, , M,,_p
M". - e na n delova i iz ovih su do strana AB i AC dui
paralelne strani' AC, odnosno AB.
a) Na koliko se moe iz A po dobijenoj mrei
do M" (k := 0, l, ... , n) ako je kretanje dozvoljeno u smeru vektora
- - All i u smeru vektora AC?
b) Koliko ima svih gore opisanih puteva koji vode od A do svih ta-
M., M" ... , M,,?
c) Ako su M" (k - 0, l, .. , n) ekvidistantne, Ukupnu duinu
IVih pueuva AM".
3. Dokazati identitet:
1 1 1
--+--+ ... +---cotgx-cotg2"x (n EN).
1in2x Iin4x sin2"x
... hti kao 4. zadatak za III razred.
ZADAC SA. TADIICSN.IA I PItIJDINIH ISPITA
2.'. DEVETO SAVEZNOTAKMICENJEt MAJA 1968
II
1. Odrediti celobrojna relenja
-! =0.
2. U ravni 'It date su A, B, e i D. Konstruisati krug koji lei u
toj ravni, prolazi kroz A i B tako da su tangentne dui tangenata po-
iz e i D je4nake.
3. Sfera prolazi kroz sredine triju ivica trostrane piramide dodiruje
svaku osnovnu ivicu u njenoj sredini.
a) Dokazati da j(.. ta piramida pravilna.
b) te sfere ako su osnovna ivica i visina strane
jednake datoj dui a.
4: Odrediti sve realne brojeve a za koje nijedna vrednost x koja zadovoljava
ax
2
+(1-a
2
)x-a>0 nije po apsolutnoj vrednosti od 2.
IJI
J. Rditi sistem
x lo&, x
xm=y", 10&,-=--.
JI lo&, JI
2. U ravni Oxy odrediti skup koordinate (x, y) (O x 2 'It) za-
dovoljavaju relaciju
hIl + sin x - vl-sin x) < y < I + sin 4x+ Vl-sin 4 x).
2 2
3. Teme pravog ugla nalazi se u koordinatnom a njegovi kraci klize
po paraboli y2 = 2 px i seku parabolu u X i Y.
a) Odrediti skup (geometrijsko mesto) sredina dui XY.
b) Dokazati da sve prave XY imaju
4. a) Dokazati identitet
(x + y+Z)2 =.:!..x- y)2 +(Y_Z)2+(Z_X)2)+ 3 (xy + yz+zx).
2 .
b) Odrediti kakve treba da postoje veze izmedu x, y, z da bi izraz xy + yz + zx
imao maksimalnu vrednost ako je zbir x + y + z = 3 konstantan.
e) Na osnovu dobijenog rezultata reliti problem: Poznato je da je vrednost
dijamanta proporcionalna kvadratu njegove teine. Ako se jedan dijamant po-
deli na 3 komada su teine x, y, z dokazati da je ukupna vrednost uvek
manja od vrednosti celog komada i da je ona najmanja kada se dijamant p'
deli na tri komada jednake teine.
l. SAVEZNA
187
W,,,:,red
1. Neka sn p i q prosti brojevi, broj q3_1 deljiv sa pi broj p-I deljiv sa
q. Dokazati da je p = l' + q + q2.
l. U razredu ima 25 Dokazati da se od njih ne moe formirati vile
od 30 koarkakih ekipa sa po 5 u svakoj, ako ma koje dve od njih
nemaju vie od jednog koji je obe ekipe.
3. U pravouglomtrouglu ABC 9(0) dati su ugao at kod temena A i
hipotenuzina visina BAL = hl' Iz Al sputena je normala ALBI na BC, iz
Bl normala BlA
z
na AC, iz Az -normala AzB
z
na BC, itd. U svaki
odtrouglova ABA
I
, AlBIAz, B
1
A
z
B
2
, itd. upisan je krug .
. a) zbir povrina svih tih krugova.
b) Odrediti ugao at tako da taj zbir bude niaksimalan.
4. Isti kao 4. zadatak za III razred.
l.10. DESETO SAVEZNO TAKMICENJE, MAJA 1969
ll,,,:red
,KOja relacija,nezavisna od m, postoji reenja
(x2-6x+ S)+m(x2- S x+6)=0?
l. Dokazati da je za svaki prirodan broj n bar jedan od brojeva 3311 + 2
311
3311_2311 deljiv sa 3S
su dva kruga sa centrima O i O' i R i . Krugovi se
dodiruju iznutra u A.
Konstruisati krug koji dodiruje oba data kruga i pravu OO'.
4. U trostranoj piramidi svi uglovi strana pri vrhu piramide su pravi.
Dokazati da .rrh piramide, teite osnove i centar opisane sfere oko piramide
lee na istoj pravoj.
lll,,,:red
1. Trostr,ana pir.amida OABC. ima IVice OA=a, OB=b, OC=c i
= 900. 'Ako se sa' at, y obelce respektivno uglovi
kod temena.tf, B, C osnove ABC, dokazati da je
cotg at: cotg cotg y = a
2
: b
Z
: cZ.
l. Odrediti sva realna reenja sistema
Xl + X
z
+ ; .. + X" "" l,
XI2+xl+' +x
Il
2
= 1,

.
xI"+X
Z
"+ .. +x:-1.
188 ZADACI SA TAkMiCENI" I PIlI.lEMNlH ISPITA
3. Data je pravilna prizma sa osnovnom ivicom 2 tl i visinom
tl (l + ..;3). Jedna sfera prolazi kroz sva temena donje olDOve i dodiruje
gornju osnovu. onaj deo povrine prizme koji je unutar sfere.
4. Isti kao l. zadatak za IV razred.
1. Neki kratkovidi mudrac koji vidi predmete samo na rastojanju manjem od
lm, sklopio je ovakvu opkladu: Ako se bilo na rastojanju d metara od
njega postavi neki. predmet, onda on, pod uslovom da mu se posle svakog
koraka (koji imosi l m) kae samo da li se na taj pribliio
predmetu ili ne, u mnogo koraka predmet i broj ko-
raka sigurno manji od 1. d + 7 . (predmet se smatra ako mu
2 .
se mudrac priblii na rastojanje manje od I m, tj. kada ga ugleda). Dokazati
da mudrac dJbiti opkladu.
2. Ako je p neparan prost broj i a ceo broj koji nije deljiv sa p, tada je
dan i samo jedan od brojeva .
.
.. ,
d.;ljiv sa p.
3. U delu unutranjih oblasti parabola X2 """p2 + 2py i X2 =p2 - 2py
upisati eli psu maksimalne povrine.
4. Odrediti sva realna reenja sistema
Xl +X2 + ... +X,. =a,
X 2+X 2+ ... +X 2=a
2
l 2 ,.,
2.11. JEDANAESTO SAVEZNO TAKMICENJE, MAJA 1970
II 'tlu.d
1. Odrediti tri kompleksna broja modula l je i proizvod i zbir jednak l.
2. Dijagonale konveksnog petougla ABCDE obrazuju konveksan petougao
AIBICIDIEI i petokraku zvezdu.
l Odrediti zbir uglova petokrake temena A, B, C, D i E.
2" Ako je dati petougao ABCDE pravilan, odnos povdina toga peto-
ugla i petougla AlBI Cl DIE ..
2. SAVEZNA 189
3. Dat je kvadrat ABeD. Neka je PI bilo koja na strani AB, P
2
presek
pravih DP
I
i BC, Pl presek pravih AP
2
i CD, P
4
presek pravih BP
3
i DA, Ps
presek pravih CP. i AB, P
6
, P" ... , PIJ konstruiu se dalje po istom
postupku. Dokazati da je P
13
==P
1

of. Neka su a, al' ... , a", ceJi i n prirodan broj. Dokazati
l Da je broj a(a
211
-1) deljiv sa 6;
2 Da je zbir S = al + ... + a", deljiv sa 6 ako. i samo ako je zbi r
S' ... a
I
211
+
1
+ ... +a",2II+1 deljiv sa 6.
III rll;red
1. Data je elipsa b
2
x
2
+ a
2
y2 - a
2
b
2
= O i prava p paralelna osi Oy koja
datu elipsu u M i N. Odrediti geometrijsko mesto P
pravih AM i BN i Q pravih AN i BM, gde su A ( - a, O)
i B(a, O) temena elipse, kada se prava p paralelna osi Oy.
l. Ako su a, b, c strane trougla i Ot, Y njegovi uglovi, dokazati jednakost
(::1- + !)cosy=3.
3. U koordinatnoj ravni Oxy nacrtana je celobrojna koordinatna mrea. Od
prave (P) definisan je u toj ravni
(P) 7x- 3y- S = O (O 100).
Odrediti broj kvadrata te mree unutar kojih ima (p).
of. geometrijsko mesto sredina date duine c se krajevi po
mimoilaznim dijagonalama donje i gornje osnove date kocke ivice a (a<c<aV2).
lJ' raued
1. Odrediti, bez upotrebe logaritamskih tablica koji je od brojeva log34 i log. S
l. niza
l, 1 +2n, 1 +4n, ... (nEN)
grupiimo na
U prvu grupu stavimo prvi
U drugu grupu stavimo 1 + n
U grupu stavimo l + 2n itd.
Dokazati da je zbir svih u svakoj grupi jednak stepenu broja
te grupe.
3. Osnova piramide je kvadrat. Nagibni uglovi strana piramide prema
osnovi odnose se redom kao 1: 2 ! 4 : 2. Odrediti te uglove.
of. Ako je p prost broj, tada je broj (2p)l_ 2 deljiv sa p2. Dokazati ovo
(p!f
190 ZADACI SA.TAKMICENJA I PRIJEMNIH ISPITA
l. ll. DVANAESTO SAVEZNO TAKMIQ:NJE, MAJA 1971
II raued
l. Neka su AD, BE, CF teine linije i T teite trougla ABC. Ako su PI' Pl'
P3' P4' Ps' P6 i rl' r
2
, r
3
, r4, rs' r6 redom upisanih i opisanih
krugova trouglova BDT, DCT, CET, EAT, AFT, FBT, tada vae jednakosti:
Dokazati.
1 111 l l
-+-+-=-+-+-.
Pl Pl Ps Pz p. P.
l. Nad stranicama paralelograma AIA2A3A4 sa spoljne strane konstruisani su
kvadrati A
I
B
1
C
I
A
2
, A
2
B
2
C
2
A
3
, A3B3CJA4' A
4
B
4
C
4
A
I
Dokazati da sr(dita OI'
O
2
, OJ' 0
4
tih kvadrata opet kvadrat je povrina jednaka zbiru po-
vrina tih kvadrata za povrinu datog paralelograma.
3. Odrediti prirodne brojeve p i q tako da nule trinoma X2_pX+q i x2_qX+p
prirodni brojevi.
4. Skretn;ce A i B i okretnica C spojene su prugama AC, BC, A.B
(videti sl. na str. 162) sa dovoljno produecima AD i BE. Na AC sc
nalazi vagon VI' na BC vagon V
2
a na AB lokomotiva L. Na okretnicu moe
svaki cd vagona ali ne i lokomotiva. se okretnicom iskretnicama
lokomotive prebaciti VI na mesto V
2
, V
2
na mesto VI tako da na kraju
lokomotiva na svoje prvobitno mesto.
III razred
l. Neka su a, b, p, q, r, s prirodni brojevi takvi da je qr-ps = l, !!...<.!!..<.!....
q b s
Dokazati nejednakost b "it. q + s.
l. Dat je trougao ABC i realan broj k. Neka su P, Q i R
jednakostima kOC=BQ, kCA=CR. Dokazati jednakost
AB2 + BC2 + CA2 = q (PQ2 + QR2 + RP2),
gde je q funkcija od k. Odrediti i ispitati q(k).
3. Na stranicama paralelograma AIA2A3A. konstruisani su sa unutranje strane
kvadrati A
I
B
1
C
I
A
2
, A
2
B
2
C
2
A
3
, A)BaClA., A.B
4
C.A
I
Dokazati da sredita Op
O
2
, O)' O. tih kvadrata obrazuju opet kvadrat je povrina jednaka zbiru
povdina tih kvadrata umanjenom za povrinu datog paralelograma .
.c. Skala termometra koji visi na zidu vertikalno ima duinu 2 r a sredina joj
je na visini h(h>r) iznad horizontalne ravni koja prolazi kroz oko
Na kojoj udaljenosti od zida najbolje vidi skalu, tj. vidni ugao je
najveti?
2. SAVEZNA TAKMlCitNJA
lY rtlued
1. Neka su al' a
2
, , a" realni brojevi od 1 i mEN. Dokazati
+-
L (
10
8a,.2 . '-1.'+1' . .
l_l
Kada vai znak jednakosti?
l. Koliko reenja ima (nEN).
SlDX 2
191
3. Dato je n u ravni AI' A
2
, , A", od kojih nikoje tri nisu koJinearne.
Neka je PIJ prava A, i Aj. Koliki je maksimalan broj pre-
pravih Pij i Pkl pri su i, j, k, l elementi skupa
{l, 2, 3, ... n}.
.. l-cosxcos 2x cos nx
4. Date su funkCije l" (x) = - -- (n == l, 2, ... ).
xl
l Dokazati da postoji lim /"(x)=/,, za svako nEN.
X-+O
2 Odrediti vezu l" i 1,,-1'
3 f".
1.13. TRINAESTO SAVEZNO TAKMlCENJE, MAJA 1971
II rllUed
1. Ako su at., at
2
, at
3
, .. (33 realni brojevi takvi da je
at
1
at
3
-atl>O, dokazati da je
2. Reiti
yx-l + yX-l = a (a realan parametar).
3. a) Neka su A, K, L, M, N na jednom orijentisanom krugu. Dokazati
da su tetive KM, LN normalne ako i samo ako je AK + iM = AL + iN + n.
b) Neka su A, B, C, D bilo koje na jednom krugu i K, L, M, N
-- -- -- -- , sredine lukova AB, BC, CD, DA. Dokazati da su tetive KM i LN normalne
sobom.
4. al Ako je S sredite upisanog kruga u trouglu ABC i D presek prave AS
i kruga ABC, tada je DB=DC=DS. Dokazati.
b} Neka je ABCD te tivni Dokazati da centri A', B', C', D'
upisanih krugova u trougle BCD, CDA, DAB, ABC obrazuju pravougaonik.
II l rllued
1. Reiti
(a_I)L!-+_l_+ 1 )==2 (a realan parametar).
\sinx COIX sinxcosx
192
ZADACI SA TAKMICENJA I PRIJEMNIH ISPITA
2. Kruni luk AB sa sreditem O ima centralni ugao Ot. a e D dele
tetivu AB na tri jednaka dela.
4+5 coscx
a) Ako je <;:.COD=x, dokazati da je cosx==---
5+4coscx
b) razliku cos x-cos .
. 3
c) Koliki mora biti ugao ot da bi ta razlika bila jednaka O?
3. Prave koje spajaju temena paralelograma sa sredinama nesusednih
obrazuju jedan osmougao. Dokazati da je povrina tog osmougla jednaka es-
tini povrine datog paralelograma.
4. Odrediti zapreminu trostrane piramide strane imaju povrine So. Sl'
SZ, SJ a diedri uz stranu sa povrinom So su jednaki.
IV rllued
1. Dokazati da je za svaki prirodan broj n izraz n+ 3n
3
+ 7n
7
+ 9n
9
deljiv sa 10.
Koliki je maksimalni broj permutacija od n elemenata takvih da su svaka
4va elementa susedna u najvie jednoj od permutacija.
3. Nad dui AB (AB = 2 T) kao nad konstruisan je polukrug k. Neka
je O centar tog polukruga. Oko A i B opisani su krugovi II i b polu-
T koji seku polukrug k u Ci D. U oblast lukovima
OC, OD, CD upisan je niz krugova k
1
k
z
" sa Tl' T
z
" .. od
kojih svaki dodiruje lukove OC i OD, krug kl dodiruje luk CD a svaki
krug niza dodiruje prethodni krug jz tog niza. Dokazati da za svaki prirodni
broj m vai Tm = r
2m(m+l)
4. Unutar krugova II i b sa centrom u O data je p
od O. Bilo koja poluprave koja polazi iz P te krugove u
A i B. Dokazati da je du AB ako je prava PAB normalna
na pravoj OP.
2.14. {:ETRNAESTO SAVEZNO MAJA 1973
l rllued
1. U nekom drutvu svaki od njih se bavi bar jednom od
oblasti matematike: algebrom, analizom, geomt:trijom ili logikom. Onaj koji se
bavi algebrom ili logikom bavi se i analizom; onaj koji se bavi geometrijom
bavi se i logikom; onaj koji se bav analizom i geometrijom bavi se i algebrom.
Kojom od ovih grana se bavi najvie a kojom najmanje Obraz-
loiti odgovor.
2. Dat je krug k i njegov AB. Na jednom polukrugu AB izabrano je n
PI' Pz, ... ,P" takvih da je PI A i pz. Pz Pl i P
3

i P" P"_I i B. Odrediti C na drugom polukrugu tako da zbir
povrina trouglova CP
1
pz' CP
Z
P
3
' ; CP,,_l P" bude najve6i.
2. SAVBZNA TAII:MlCENJA 193
3.
y 44 ... 4 + II ... l - 66 ... 6 .
...
2"
,,+1
"
4. Dijagonale AC i BD jednakokrakog trapeza ABCD sa osnovicom AB, seku
se u O pod uglom AOB= 600. Dokazati da sredine dui OA, OD i BC
trougao.
5. a) Reiti sistem
Ixl+ly-11-l,
x+2y-3.
b) Prikazati reenje u ravni pravouglog koordinatnog sistema xOy.
II rtlue4
1. U skupu realnih brojeva reiti po x
. Y2x-a-x-b,
gde su a i b realni brojevi.
2. Ako je zbir udaljenosti izmedu sredina parova suprotnih stranica
jednak njegovom poluobimu, tada je taj paralelogram. Dokazati.
3. Dat je trougao ABC stranice a i centra O i P koja
pripada OC. Konstruisati trougao XYZ upisan u ABC
tako da K, Y, Z lele redom na stranicama BC, CA, AB i da stran:ca XY
prolazi kroz P. Kada zadatak ima reenje?
4. Do1cazati nejednakost
2 4 120 1
_.-' ... ->-.
3 5 121 11
III rll'Ued
1. Unutar ABeD uzeta je proizvoljna O. Dokazati da je zbir
uglova pod kojima se iz O vide pojedine ivice tog od 3 'lt.
2. U pravougaoniku ABeD uzeta je proizvoljna O. Dokazati da vai
Po.tc
POBO .,., ts
3. Reiti sistem
x:y: z==(y-z): (z-x) :(x- y),
gde lU x, y, z realni brojevi.
4. Neka je S(a) zbir cifara prirodnog broja a prikazanog u dekadnom sistemu
i m dati prirodan broj. Dokazati da je razlika
S(d")-S(a)'"
deljiva sa 9 za bilo koji prirodan broj a.
194
ZADACI SA TA&MICmUA J-ft1JJN'NIH ISPITA
1y I'tI;Nd
1. Dat je nil prirodnih brojeva
(1)
za koji vai
(2)
a" a
2
, a", ...
,,-I
l + (n= 1,2, ... ).
1=1
Dokazati da se svaki prirodan broj N' moe prikazati kao suma nekoliko
niza (1). Dokazati da je taj prikaz samo u
kada u nejednakostima (2) vai znak jednakosti za svako n. Odrediti u tom
niz (I).
l. U prostoru je dato S od kojih nikoje 4 ne lee u istoj ravni. Doka-
zati da se od tih S uvek mogu izabrati 2 tako da du koja ih
spaja prodire ravni kroz ostale tri u koja lei u troug1u koji
te tri
t Brojevi x, y, z, t izvesnu permutaciju brojeva 12, 14, 37, 65. Odrediti
te brojeve ako se zna da je
xY-XZ+ yt= 182.
4. Odrediti geometrijsko mesto kompleksnih brojeva z = e-I ako se reatan
2e-1
broj e menja.
1.15. PETNAESTO SAVEZNOTAKMlCENJE, APRILA 1974
I razred
l. U pravoug)om koordinatnom sistemu prikazati skup koordinate
zadovoljavaju nejednakost:
l. U ravni su date tri prave p, q i r, koje se dve po dve seku u tri
Konstruisati pravu normalnu na pravoj' koja prave p i q u
jednako udaljenim od prave r.
3. Odrediti estocifren broj koji ima osobinu da se permu tovanjem
njihovih cifara dobijaju brojevi redom jednaki tom broju pomnoenom sa 2, 3,
4, S, 6.
4. Na krugu su 1974 deteta. Oni igraju igru: prvo dete ostaje
na krugu, drugo dete ispada, ostaje na krugu, ispada, itd. sve
dotle dok na krugu ne ostane samo jedno dete. Koje dete ostati poslednje
na krugu?
2. SAVEZNA TAKMICENJA 195
II raued
1. Dokazati da je XI = X3 = o o o = X99 = m. iX
2
= X. = o oo = XIOO = n jedino pozi-
tivno reenje sistema
nXI=x2x 3=X4XS= o o o =x98x99=xlOOm,
XI +X2 = X3 +X. = Xs +X6 = o o o =X
99
+X
lOO
=m+n.
gde su m i n pozitivni brojevi.
2. Odrediti celobrojna reenja
x
2
+ xy + y2 = X2 y2 o
3. Temena konveksnog estougaonika AtA2AJA4ASA6 su krajevi A
J
A
4

A
2
A
s
' i A3A6 kruga ko P, koja je od temena estougaonika. lei
na krugu k. Ortogonalne projekcije P na prave AI A
2
A
2
A
3
A3A A.A"
AsA6 i A6AJ su QJ' Q2' Q3' Q4' Qs. Q6'
a) Dokazati da su bilo koje dve susedne strane estougaonika Q
J
Q
2
Q
3
Q.Q
S
Q6
uzajamno normalne.
b) Dokazati da sredine Rl' R
2
R
J
dui QI Q., Q2QS' Q3Q6' P i centar O
kruga k pripadaju nekom krugu.
4. Data su dva uzajamno normalna AB i CD kruga sa centrom u O
i r. Na dui OA izaberimo M tako da je OM=r/V3.
Proizvoljna prava kroz M pravu CO u R, krug u
P i Q, tako da su P i R sa iste strane M. Dokazati jednakost
l l l
-=-.+-.
MQ MP MR
III raued
1. Reiti
2. ugao ot ako je
ctgOt=2+Va +..Jb + VC.
ctg 2 ot = 2 + Va.
gde su tl. b, e prirodni brojevi koji nisu deljivi sa 4, a Va, vbc su iracio-
nalni brojevi.
3. Dan je uspravni kruni stoac (kupa) s vrhom V, sreditem osnovke S i
kutom pri vrhu osnog presjeka jednakim Dvije tangencij".lne ravnine stoca
tvore kut ot i diraju stoac po izvodnicama V A i VB gdje su A i B na
opsegu osnovke. kut ASB.
4. maksimalni prodUkt prirodnih brojeva je zbroj jednak danom pri-
rodnom broju n
. ,.
196
ZADAO SA TAKMJaauA I PRUJIMNIR ISPITA
lJ' ,.qetl
1. razlomak, koji je od i manji pd a zbir
cifara periode mu je za 12 od kvadrata broja tih cifara.
2. sve prirodne brojeve n, takve da neka tri uzastopna koeficijenta razvoja
(a+b)" obrazuju progresiju.
3. Odrediti tangentu elipse b
2
x
2
+ a
2
y2 = a
2
b
2
je izmedu osa elipse
najmanji .
... Na ahovskoj tabli formata 8 x 8 nalazi se na prvom i osmom redu 8 belih
i 8 crnih etona respektivno. Beli igru. pomeraju
pojedan eton za jedno ili vie polja po svom stupcu u bilo kojem smeru,
ali najdalje do ruba table ili etona. ,Igru gubi onaj koji prvi
II situaciju da ne moe potez. Dokazati da crni moe da pobedi ma
kako beli igrao.
2.16. aESNAESTO SAVEZNO TAK:M1CENm, APRILA 1975
l .....
DokaDti da za svako a, D koje je 10, vai jedaakost
= 1.
2. U unutranjosti ili na nekoj stranici trougla ABC izabrana
je S kroz koju su konstruisaneprave SAl' SB
l
, SCI' redom paralelne
stranicama AC, AB, BC tog trougla, tako da Al' Bl i Cl pripadaju redom
stranicama BC, AC i AB.
DokaDti da zbir SAl +SB
1
+ SCI ima konstantnu vrednost neDvisno od
izbora S. .
3. Dva automobila polaze istovremeno iz mesta A prema mestu B. prvi ide
polovinu vremena brzinom u, a drugu polovinu vremena brzinom v; drugi ide
polovinu puta brzinom u, a drugu polovinu brzinom v. Koji automobil prvi
na cilj? "
... Na krugu su napisane u proizvoljnom poretku jedinice i pet nula.
Zatim se jednakih cifara napile nula, a jedinica, pa
se prvobitne cifre obriu.
DokaZati da ma koliko se puta ponovio ovaj postupak ne mogu se dobiti
devet nula.
n rtluetl
1. Doka2ati da ax'- + bx + e .... O nema racionalnih reienja ako su a, b
i e celi neparni brojevi.
1. SAVEZNA TAKMICENJA
197
2. U ravni su date prave od kojih nikoje dve nisu paralelne i nikoje
tri ne prolaze kroz istu Ako je prava paralelna sa nekom teinom
linijom trougla kojeg obrazuju prve tri prave, tada je svaka od prve tri prave
paralelna sa nekom od teinih linija trougla kojeg obrazuju ostale tri prave.
Dokazati ovo.
3. je prosuo cifre O, 2, 3, 4, 4, 7, 8, 8, 9 nekog broja koji je
esti stepen nekog prirodnog broja. Koji je taj broj?
4. U unutranjosti kvadrata dato je n po dve medu
sobom kao i pojedine sa temenima kvadrata, ali tako da se nikoje dve
dui ne seku dokle god je to Koliko se najvie na taj
moe konstruisati?
III
1. Ako se spoje sredine stranica konveksnog n-toug1a M, dobijeni poligon ima
povrinu ne manju od polovine povdine poiigona M (n 4). Dokazati ovo.
2. Neka je S proizvoljna u unutranjosti tro ugla ABC su stranice
a, b i c. Dokazati nejednakost
B + SC cos e a+b+e .
2 2 2 2
U kom vai jednakost?
3. Reiti
(JI x
2
- S X + 8 + JI x
2
- S X + 6 + (JI x
2
- S X + 8 - JI X2 - S X + 6 = .2(%+4)/
4

4. Koji se broj topova moe postaviti na ahovsku tablu 3n x 3n tako
da svaka od tih figura bude pod udarom ne vie od jedne od ostalih?
IY
1. Data je parabola y=x
2
i A (XO,X02), gde je xo>V2, na njoj. Neka
su B i C dve date parabole, od A, koje imaju osobinu da
normale date parabole u tim ma prolaze kroz A. Dokazati da prava
BC osu parabole u fiksnoj za svako xO'
2. Reiti II + 2! + + xl = r, gde Su x. y i z prirodni brojevi i z> l.
3. Dati su realni brojevi al' a
2
a" koji zadovoljavaju relacije
- (i=1,2 ... n); a
1
+a
2
++a,,"'0.
Dokazati da je
tr
al +2a
2
+3a
3
+ ...
4
4. U nekom drutvu svaka dva poznanika nemaju poznanika. a
svaka dva koji se ne poznaju imaju dva poznanika.
Dokazati da u tom drutvu svi imaju jednak broj poznanika.
198
ZADACI SA I PRIJEMNIH ISPITA
2.17. SEDAMNAESTO SAVEZNO TAKMICENJEt APRILA 1976
1 razred
1. Dato je N objekata od kojih Na ima svojstvo a, Nb svojstvo b, Ne svojstvo c,
Na. b svojstva a i b, Nad svojstva a i c i N
b
. e svojstva b i c. Dokazati da je
3 N + Na. b+ Na, e + Nb, e 2 (Na+Nb + Ne)'
2. Dokazati da se u krug 9 ne moe smestiti 400 tako
da rastojanje izmedu svake dve bude od I.
3. Dokazati da za tri pozitivna broja je proizvod
jednak I, a njihova suma strogo od sume njihovih
vrednosti, vredi: postoji jedan medu
njima od l.
4. Na obali reke nalazi se mesto A, a nizvodno od A e
njega, dalje od obale, nalazi se mesto B. Odrediti na
kom mestu treba izgraditi pristanite e da bi trans-
PQrt iz A u B, preko e, bio najjeftiniji ako se zna da je cena transporta
rekom dva puta manja nego kopnom. Pretpostavlja se da su tok reke i put
ii: e u B pravolinijski (videti sliku).
11 razred
l l l
1. . zbir + + . . . + ---0:=-_.
2Vl+IV2 3VI+2V3 lOOII99+99V100'
2. Dat je pravilni estougaonik stranica ima duinu a. se samo
lenjirom konstruisati dui ..!!- za n= 2, 3, 4, ...
n
3. Dat je trougao ABC sa stranicama a= Be, b = CA. c = AB. Odrediti P
unutar tog trougla tako da vrednost izraza ax
2
+ by2 + cz
2
bude minimalna,
pri su x, y, z rastojanja P od pravih BC, eA, AB.
4. Odrediti broj deljiv sa II su sve cifre
1I1ra%red
1. Dokazati nejednakost
10& al IOle bl lo&. Cl ..... 9
--+--+--.:; ,
a+b b+c c+a a+b+c
ako je a> l, b> l, c> l ili O<a< l, O<b< l, O<c< l.
2. Ako su ex, y uglovi netupouglog trougla, dokazati da je
sin ex+sin + sin y>cos ex + cos + cos y.
3. Odrediti maksimalnu vrednost odnosa zapremina lopte oko nje opisane
krune kupe.
4. Dat je skup S od n (n 2) u ravni sa svojstvom: ako je ..4, BE S,
tada postoji CE S tako da je trougao ABC Koliki moe
biti broj n1
2. SAVEZNA
199
IV rllzred
l. Neka je S skup u ravni sa celobrojnim koordinatama u izabranom
pravouglom koordinatnom sistemu. Dokazati da za svaki prirodan broj n postoji
krug sa centrom u (V2", 1/3) koji sadri n skupa S.
2. Zatvorene konveksne ravne krive C/ i C
2
' imaju obime Xl i X
2
' gde je
XI + x
2
= d = const, i su krivama Cl i C
2
koje imaju obime 01 i 02 i povrine
Pl i P2' Odrediti XI i x
2
tako da je zbir povrina krivih C/ i C
2
' minimalan.
3. Dati su skupovi celih brojeva A = {al' a
2
, ,an}, B = {bl' bz' ... ,b
n
} sa
svojstvom: postoje elementi xEA i YEB tako da je X=Y (mod 2n).
Dokazati da postoje neprazni podskupovi A' e A i B' e B takvi da je suma
elemenata iz A' i elemenata iz B' deljiva sa 2 n.
n
4. Grad ima kvadratnu mreu sa m
"horizontalnih" i n "vertikalnih" ulica
(vidi sliku). Kolika je najmanja duina
dela mree koji treba asfaltirati tako da
se od svake raskrsnice do bilo koje druge
moe asfaltom?
m
i
2.lS. OSAMNAESTO SAVEZNO TAKMICENJE, APRILA 1977
l razred
l. Odrediti celobrojna reenja P (x + y) = xy, gde je P prost broj.
2. Neka su a, b, e prirodni brojevi takvi da je a
2
+ b
2
= e
2
Dokazati da je
abc deljivo 60.
3. Na stranicama kvadrata ABCD sredita O nalaze se P, Q i R koje
dele njegov obim na tri jednaka dela. Dokazati da je zbir duina dui PO.
QO, RO najmanji ako je jedna
od P, Q ili R sredina stranice
kvadrata na kojoj se nalazi.
4. Da li se dve dimenzija 5 x 5,
prislonjene jedna uz drugu kao na slici,
mogu pokriti dominama dimenzija 2 x I
(jedna domina pokriva dva susedna polja)?
II razred
l. U skupu realnih brojeva reiti

2. Na stranicama AB, BC i CA trougla ABC date su P, Q i R takve
da je AP = A AB, BQ = A BC, CR = A CA A < I) . Dokazati da obim trougla
PQR nije od obima trougla ABC pomnoenog brojem A.
200 ZADACI SA TAKMICENJA I PRIJEMNIH ISPITA
3. Dato je dvadeset prirodnih brojeva al' O
2
, , 0
20
takvih da je
a
l
<a
2
< .. <a
20
<70.
Dokazati da razlikama al-aj (i>}) po!!toje bar
jednake.
4. Dokazati da za svaki prirodan broj n> 1 vae nejednakosti
VIJ ... 2n-l <y'2n.
2 4 6 2n-2
111 raued
l. Neka su al' a
2
, , a
2k
(kEN) pozitivni brojevi manji od l. Dokazati da
vai nejednakost
Va
l
2
+ (1- a
2
)2 + Va
2
2
+ (I-a
3
)2
+ ... + Va
2
k_1
2
+ (1- a
2k
)2 + Va2k
2
+
2. Odrediti sve prirodne brojeve je kvadrat jednak petom stepenu zbira
njegovih cifara (u dekadnom zapisu).
"
3'. Krunica upisana u pravougli trougao sa hipotenuzom duine e dodiruje
stranice otrog ugla u M i N. Dokazati da je

9
4. Neka je D skup svih dijagonala pravilnog 100-ugaonika. Da li postoji pod-
skup E skupa D koji ima tri svojstva:
10 Dijagonale iz skupa E nemaju unutranjih
2
0
Iz svakog temena 100-ugaonika polazi paran broj dijagonala iz skupa E.
3 Dijagonale iz E dele 100-ugaonik na tro uglove?
lJ' raued
l. Ako je ai = n! + i, tada za svako n 2 i svako k (I k :;; n) postoji bar jedan
prost broj p takav da p deli ak i za svako I=I=k (I p ne deli ar
Dokazati ovo.
2. Dokazati da povrina kvadrata koji se u celosti nalazi unutar datog trougla
nije od polovine povrine tro ugla.
3. Na koliko se broj 6 k (k E N) moe napisati kao zbir tri prirodna
broja? koji se razlikuju samo uredosledu sabiraka smatraju se istim.)
4. U ravni je dat skup S od 100 Dokazati da postoji mnogo
krugova za koje vai:
1 Svaka iz S je sadr"''' u unutralnjosti 8
nekog kruga;
2 Krugovi su disjunkIni i udaljenost 8'
svaka dva kruga je strogo od I;
3 Zbir dijametara tih krugova je strogo manji
od 100. (Udaljenost d dva disjunktna kruga k'k.
k. i k2 definie se kao na slici.)
z. SAVEZNA TAKMJ(:&N.JA
201
2.19. DEVETNAESTO SAVEZNO TAKMICENJE, APRILA 1978
l razred
1. Odrediti vrednost izraza
l
S= + + ,
l +x+xy 1 +y+yz l +z+zx
gde su x, y, z realni brojevi za koje vai xyz = l.
2. Odrediti sve prirodne brojeve koji su 33 puta od zbira svojih cifara.
3. Neka su AAI' BBI' CC
l
paralelne tetive nekog kruga. A', B', C' su
sa AI' Bi' Cl u odnosu na sredine dui 'BC, CA, AB, res-
,pektivno. Dokazati da su A', B', C' kolinearne.
4. Tablica 9 x 10 je pokrivena dominama 2 x l. Dokazati da se tablica ne moe
pokriti tim dominama tako da .. vaka domina koja je bila u horizontalnom
poloaju bude u vertikalnom i svaka koja je bila u vertikalnom poloaju bude
u horizontalnom.
II raued
1. Da li postoje realni brojevi a, b, e, d takvi da:
ax
2
+bdx + e = O ima realna reenja Xl Xl'
r bx
2
+ edx + a = O ima realna reenja x
2
i xJ'
3
0
ex
2
+ adx + b = O ima realna reenja x
J
i Xl?
2. Neka je S podskup skupa realnih brojeva koji zadovoljava uslove:
a) ZCS; b) yi +yJES; c) x,yES, x+yES, xyES .
. Dokazati da
l
V2 + V3 ES.
3. Dat je ABCD. Neka je E na pravoj DB takva da je
AEII DC, a F na pravoj AC takva da je DFII AB. Dokazati da je EF II BC.
4. Neka su Al' A
2
, , A,. jedne ravni takve da je od rastojanja
A/A" (ii=k) jednako 1, a najmanje d. Dokazati da je d< ,) .
,n -1
III raued
l. Odrediti sve prirodne brojeve n za koje por.toji poli nom P,. (x) n-tog stepena
sa celobrojnim koeficijentima, takav da je u n celobrojnih
jednak n, a u nuli jednak nuli.
2. Dokazati da je ceo broj , > 2 sloen ako i samo ako je bar jedno
od s1ede4. dva
a) za neko s .... 2, 3, ... je ,-2",
b) za neke II, ,-3,4, ... (1I:i1') je ,-.!.(2'-1I+1).
2
202
ZADACI SA TAKMiCEN.JA I PIWIEMNIH ISPITA
3. Neka je T teite i O proizvoljna u trouglu ABC. Ako su AI' BI' CI
preseka prave OT sa pravama BC, CA, AB respektivna, dokazati da je
OAI OBI' OCI::iI TAl' TBI TCI
4. U ravni je dato n AI' A
2
, , All' Ako je A,A/fi: 1 za svako i,j-
. == 1,2, ... , n (i=#=j), tada broj dui A,AJ duine jednake 1 ne prelazi 3n. Dokamti.
lJ' rlWsil
1. Neka je n prirodan broj. sa Pic broj nenegativnih celih reenja
kx+(k+ l)y=-n-k+ l.
2. Neka je a + (n - l) d, n = l, 2, ... niz sa razlikom d> O. Dokazati
da je a/d racionalan broj ako i samo ako se iz tog niza moe izdvojiti geo-
.trijskipodniz.
J. Neka je peN ta.kaV da vae dva uslova:
l) aEP, bEP => a+bEP,
2) (V gEN, g> 1)(3 cEP)(c;eO mod g).
Dokamti da je N,,"P skup.
4. Neka je a;eo; 3 i neka je Pil (x) polinom n-tog stepena sa realnim koeficijen-
tiIna. Dokazati da je
max I a-Pil (i) I;eo; l.

2.20. DVADESETO SAVEZNO TAKMICENJE, APRILA 1'79
1. Odrediti realne brojeve xI' x
2
' x
3
' x.' x, za koje je X
I
<X
2
<X
3
<X.<X
5
ako su pomate sume SI' S2' S3' ... , SlO po dva. od tih brojeva za koje je
SI<S2<S3<' .. <SlO'
2. U krug je upisan sedmougao su tri ugla jednaka 120
0
Dokamti da su
bar dve stranice ovog sedmoug1a jednake ..
3. Da li se u krug radijusa 1 mole smcstiti izvestan broJ krugova, tako da
nikoja dva od njih nemaju unutranju i da im je suma radijusa
jednaka 1979?
4. za koje je prirodne brojeve n suma cifara broja 12 3 n jednaka 9?
203
II razred
1. Neka su P i M na stranicama DC i BC kvadrata A BCD, takve da
je P M tangenta kruga sa centrom u A iradijusom AB. Dalje, neka su Q i N
preseka pravih PA i MA sa dijagonalom BD. Dokazati da P, Q.
N, M i C pripadaju jednoj krunici.
2. Ako je tada je
4
X+
(x-y) (y+ 1)1
Dokazati ovo.
3. sve rastave broja 200 l u obliku sume 1979 kvadrata prirodnih brojeva.
4. Neka je dat niz od m + n kuglica, gde su m i n uzajamno prosti brojevi.
Prvih m kuglica tog niza premestimo u istom poretku iza preostalih n, pa
postupak ponavljamo sa tako dobijenim nizom. Dokazati da se posle nekoliko
koraka prva kuglica mo! dovesti na bilo koje (unapred mesto u nizu.
III razred
l. Dati su polinomi sa kompleksnim koeficijentima
P(x)=x"+a
1
x,,-1+ ... +a
ll
_
1
x+a
ll
,
sa nulama xl' x
2
' , XII i
Q(X) =x"+b
j
X,,-l+ ... +b,,_lX+bll'
sa nulama Xj2, X
2
2
, X,,2.
Ako su al + a
3
+ as + . .. i a
2
+a
4
+ a
6
+ .. , realni brojevi, dokazati da
je bl + b
z
+ b
3
+ ... + bil realan broj.
2. Dati su pravilan tetraedar ivice a i pravilna piramida (osnova
kvadrat, sve ivice jednake) ivice a. Razrezati ova tela i od dobijenih
delova sastaviti kocku.
3. Neka su zI' Z2"'" Zli kompleksni brojevi. Dokazati da se mogu izabrati
prirodni brojevi il' iz, ... , ik tako da je l il < i2 < .' .. < ik n i
vl
I Zi! +Zi2 + ... +Zjkl +lz.I)
4. Na crnim poljima prvih est redova ahovske table nalaze se peaci. U svakom
potezu jednog od peaka susednih po dijagonali. i time se
za dva polja po dijagonali na slobodno polje, a peakse
sa_table. Da li se moe igrati tako da posle nekog broja poteza na
tabli ostane samo jedan peak?
IV razred
1. Dokazati da (p - 1)1 + l = p" nema reenja u prirodnim brojevima
p i n ako je p> 5.
2. Da li postoje brojevi a, b >0, takvi da je
a) a, b$.Q i ri'E Q;
b) a, b, ri'$.Q;
c) aEQ i b. ri'$.Q?
204
ZADACI SA TAKMlCBNJA I PalIBMNIH ISPITA
3. Neka su A, B, C tri krUfnice, P povrIina trougla ABC i PI
povrIina trousla tangentaJDa u A, B i C. vredbost
odnosa P,IP kada je A fiksna a Bi C tee ka A po luku krul-
nice, tako da je uvek B* C.
4. Isti kao 3. zadatak za razred.
2.11. DVADESET PRVO SAVEZNO TADfIaNJE, APRILA 1980
I rtWH
1. Cena olovke je ceo broj para. Ukupna cena 9 olovaka je od 11 a
manja od 12 dinara, dok je ukupna cena 13 olovaka od 15 a manja od
16 dinara. Kolika je cena jedne olovke?
2. Dati su brojevi l, 12, 123, ... , 123456789, 1234567890, 12345678901 ...
Svaki broj dobija se iz prethodnog. tako .. to mu se dopie cifra, pri
posle O dolazi l, posle l dolazi 2, .. , posle 9 dolazi O, itd. Dokazati
<ta. je bar jedan od tih brojeva deljiv sa 1981.
3. Neka je D na stranici BC datog trougla ABC, takva da je 2 BD = DC.
ostale upove trougla ako je
4. Grad ima 1980 raskrsnica, a u svakoj od njih sastaju se po tri ulice. Postoji
krulna autobuska linija koja prolazi kroz svaku raskrsnicu jedanput.
je da se u svakoj stabla samo jedne od vrsta
drva: kesten, breza i lipa. Dokazati da je to tako da se u
svakoj raskrsnici sastaju tri drvoreda vrsta.
liNUM
1. Odrediti sve cele brojeve x za koje je x
2
+ 3 x + 24 potpun kvadrat.
2. U dati romb ABCD upisana je krulnica. bilo koju tangentu te
krufnice koja stranice BC i CD u M i N. Dokazati da je povr-
lina trouala AMN uvek ista, tj. ne menja se.
3. stranica kvadrata K ima dutinu 7. Mole li se taj kvadrat pokriti sa 8 kvadrata
stranice imaju duinu 3:
a) uz uslov da su stranice tih kvadrata paralelne stranicama kvadrata K,
b) bez tog uslova?
4. Z. prirodne brojeve al" a
2
, ,aj,i bl' b
2
, b
21
vali
1 <a
1
J:iii200,
l:iiib
1
<b
2
< <b
21
:iii200.
Dokazati da od tih brojeva 11" aj. b" b., pri je a,< aj'
b,<b., tako da vai a}-a,-b.-b,. . .
2. SAVEZNA TAKMU2NJA
111
1. U skupu prirodnih brojeva reliti x'-Z_(6 _X)l-z.
lo Dato je 19 dui su duine Xl' X
2
, , X
l9
takve da vai
1 1980.
205
Dokazati da njima postoje tri dui kojih se mo!! kons-
truisati trougao.
3. Neka je S presek dijagonala ABCD. Ako je
<;:'SAB-= <;:'SBC=30, <;:,SCD= <;:'SDA=4So,
koliki je ugao dijagonala?
... sve polinome o btika
a.x"+a._
1
x-
l
+ ... +a
1
x+a
O
'
gde je a,E{I, -l} (i=O, 1,2, ... , n), nE{l, 2,3, ... }, tako da svaki od njih
ima samo realne nule.
lJ'
1. Data je elipsa x=acost, y=bsint. Dokazati da koje odgovaraju
parametrima t == t, (i-l, 2, 3, 4) lee na jednoj krunici ako i samo ako je
tl +t
2
+t
3
+t .. -kn (k ceo broj).
lo Neka je S skup koji se sastoji od n realnih brojeva i T skup
zbirova od po k brojeva iz S (n, kEN, D.1kazati da skup T
sadri bar k (n.,.... k) + 1 elemenata.
3. Zadat je prirodan broj a. Neka je a
o
= a. Ako je
a.-c
o
+ lOCI + ... + l()kc" (e,EN, i==O, 1, ... , k),
i neka je
Koji se brojevi u nizu ao' al' ... , a., ... pojavljuju mnogo puta?
... Neka je !: [0,1] - [O, ll, tako da je 0,1 E!([O, 1]) i tako da za svako
x,yE[O,l]vai
I!(x)-!(Y)I:a; Ix-/(x)I+ly-I<Y)I.
2'
Dokazati1ia postoji jedno xE{O, l], takvo da je !(x)=x.
lollo DVADESET DRUGO SAVEZNO TAKMICENJE, APRILA 1981
1
1. Prirodni brojevi a, b i e su takvi da su a + e i b + c kvadrati uzastopnih
prirodnih brojeva. Dokazati da su ab + e i ab + a + b + e kvadrati uza-
stopnih prirodnih brojeva.
206
ZADACI SA I PIUJEMNIJI ISPITA
2. Iz jednog temena otrouglog trou,1a konstruirana je visina. iz drugog sime-
trala ugla. a iz teina linija. Njihove su temena novog
tro ugla. Dokazati da taj trougao nemoe biti
3. Prva jednoga niza su l. 9. 8. 1. Svaki naredni niza jednak
je poslednjoj cifri zbira prethodna
a) Da li se u nizu pojavljuje l, 2. 3. 4?
b) Da li se u nizu nekad ponovi polazna
4. Jedan mi gricka sira II obliku kocke sa ivicom 3. Kocka sira pode-
ljena je na 27 manjih kockica sa ivicom l. Mi gricka sir na taj to
sa kocki com u jednom od temena. Pojevi celu kockicu, prelazi na
susednu, koja sa tek pojedenom ima stranu. '
Da li mi moe pojesti celo sira tako da poslednja kockica koju
pojede bude ona u centru kocke?
II raued
l. Neka su a, b i c celi brojevi i a>O. Pretpostavimo da ax
2
+bx+
.:rc=O ima dva reenja u intervalu (O, l). Dokazati da je
primer takve za a= S.
l. Jedan konveksan je dijagonalama na trougla
se povrine izraavaju celim brojevima. Dokazati da je proizvod ta
broja potpun kvadrat.
3. sve parove celih brojeva (x, y) koji zadovoljavaju
JI"-x(x+ l)(x+ 2)(x + 3)= l.
4. Brojevi l, 2, 3, ... , 100 podeljeni su u 7 klasa. Dokazati da u nekoj klasi
postoje brojevi a, b, e, d medu kojima su bar tri i za koje vai
a+b=e+d.
III raued
1. Dokazati da se za svaki prirodan broj n, broj
tg
211
1 So + ootg
211
1 So
moe napisati kao suma kvadrata tri uzastopna prirodna broja.
2. S iste strane dui PQ konstruisana su tri trougla KPQ, QLP i PQM
takva da je <;.QPM= <;.PQL=rI., <;.PQM= i <;.PQK= <;.QPL=y,
pri je Dokazati da je trougao KLM sa prva tri.
3. Neka S. niz prirodnih brojeva l, 2, 3,' 4, S,... Definiimo niz
S"+1 (n= 1,2,3, ... ) niza S". za jedan one niza
, SII koji su deljivi sa n. (Tako, na primer, Sz je niz 2, 4, 6, ... , S3 je niz 3, 3,
S, S, 7, 7, ... ) Dokazati da je u nizu SII ,n - l prvih jednako n
ako i samo ako je n prost broj.
2. SAVEZNA TAKMICENJA 207
4. Neka su Al' A
2
, A
1065
podskupovi skupa M takvi da je
IAil>..!..IMI za 1 1066. Dokazati da postoje elementi Xl' X
2
X
3
x
lO
2
iz M takvi da svaki Ai sadri bar jedan od elemenata xl' X
2
X
l
X
10
(ovde
I SI broj elemenata skupa S).
IV razred
1. Prava deli trougao na dva dela jednakih povrina i obima. Dokazati da ona
prolazi kroz centar upisanog kruga tog trougla.
l. Neka su a i b pozitivni realni brojevi. minimum izraza I x + y _\ ' ako
l+xy
su X i y kompleksni brojevi, takvi da je I x I = a, I YI = b.
3. Neka je F" = a" sin nA + b" sin nB + e" sin nC, gde su a, b, e, A, B, C realni i
A + B + C = k lt (k ceo broj). Dokazati da iz Fl ... F2 = Osleduje F" = O za sve
prirodne brojeve n.
4. Skup S = {l. 2, ... , n} je prvi put razloen na m a drugi put na m + k
nepraznih podskupova, k>O. Dokazati da se bar k+ 1 element skupa S prvi
put nalazio u brojnijem podskupu nego drugi put.
1.13. DVADESET SAVEZNO TAKMICENJE, APJULA 1981
l rtlUed
1. Ako za prirodne brojeve a, b, e, d vai (a+b)2+a=(e+d)2+e, dokazati da
je a=e j b=d.
l. Dato je n sijalica (n> 13), od kojih svaka ima svoj U
trenutku neke sijalice su upaljene. Sijalice se pale i gase tako da se svaki put
promeni stanje 13 sijalica.
a) Da Ji je na ovaj pogasiti sve sijalice?
b) Koliko je najmanje koraka potrebno da se ugasi 111 sijalica ako su
u sve upaljene?
3. U ravni je dato est krugova tako da centar nijednog od njih nije sadran
u uniji preostalih pet krugova. Dokazati da je presek tih krugova prazan. "-
4. Neka se naspramne stranice AB i CD konveksnog ABCD seku
u W. Ako su X i Y redom sredine dijagonala AC i BD, dokazati:
a) Rastojanje od Y do prave AC jednako je polurazlici rastojanja
od B i D do te prave;
b) Povrina trougla XYW jednaka je povrine ABCD.
II razred
1. Odrediti skup S sa najmanjim brojem elemenata tako da vai:
a) 1,2, ... , 198t};
b) 1981ES;
208 ZADACI SA TAKMIaNJA I PJlUEMNIH ISPITA
e) Ako X,)I, zE S. tada ostatak pri deJjenju broja x + )I + z sa 1982
pripada stupu S.
2. prava l sadrli ortocentar trougla .ABC. Dokazati da se prave, njoj
u odnosu na stranice trougla, seku na krunici opisanoj oko tro-
uaJa ABC.
3. Dato je k pozitivnih celih brojeva <a,,:aIJ, k>e;l].' Doka-
ati da postoje r i 8 takvi da je lIr + al - a .
... Odrediti realne brojeve tl i b tako da za proizvoljne realne brojeve II i v vai
max 1x2-ux-vl-= max Ixl-ox-bl.

III i IV NU,tI
1. Nati sve polinome P (x) sa celim koeficijentima takVe da je
16 p (Xl) - (P (2 X2
za sve realne brojeve x.
Dokazati da je.
1
Vtg ltg2 tg44<tg 22
0
)0' <44 (tg 10 +tg 2
0
+ +tg44?).
3. Neka je M skup svih sa celobrojnim koordinatama i S neki
njegov podskup. za (x-l,y), (x+ l,y), (x,y-l), (x,)I+ 1) kaemo da
su sused ne (x, y) E M.
za preslikavanje fi S -S kaemo da je susedno ako ono preslikava S
na S uzajamno i ako su P i f(P) susedne za svako PE S.
Ako postoji susedno preslikavanje fi S-+S, dokazati da postoji isusedno
preslikavanje g: S -+S koje zadovoljava uslov g (g (P = P za svako PE S .
... Dokazati da postoji jedna prirodnih brojeva x, y, z, t takva
da je l <x<y<z<t i da je proizvod bilo koja tri od njih za ldeljiv
sa
3. TAKMICENJA
3.1. PRVA MATEMATICKA OLIMPUADA, 1959
Prva olimpijada za srednjih kola odrana
je od 23. do 26. jula 1959. godine u Rumuniji uz ekipa: Bugarske (B),
(M), Demokratske Republike (N), Poljske (P), Rumunije
(R),' SSSR (S), je odrano u dva dela: prvog
dana je pismeni rad iz aritmetike i algebre sa trigonometrijom i drugog
dana pismeni rad iz geometrije.
Sve ekipe imale su po 8 osim ekipe SSSR koja je imala samo
4
Evo pregleda, po zadacima, broja poena i zemalja
=-"'1
l
p
S
2
R
8
3
M
1
4
N
S
s
R
8
6
e
7
. Maksimalan broj poena osvojio je samo jedan , ekipe
Broj osvojenih poena po zemljama dat je
tabeli (kako je ekipa SSSR imala upola manje organizacioni komitet
je da broj osvojenih poena ekipe SSSR pomnoi sa dva).
Zemlja
Broj OSVOje-I I nqrada
nih poena 37-40 poena
II napada nagrada loma 2S-33
I I dip-
36 poena 34 I 3S poena poena
RumUDija 249 l 2 2 l
Madarska 233 l l 2 t
SSSR 1112-222 - -
1 2
192 1
- -
4
Buaanka
131
-
-
-
t
Poljska 122
- -
-
l
NemIIaa 40
- - - -
Z __ i .. ,,..og tIIUUJ
1. Dokazati da je razlomak 21 n+4 nesvodljiv za svaki prirodan broj n.
14n+3
209
210
ZADACI SA TAItMICBN.JA I PRIJEMNIH ISPITA
2. za koje realne vrednosti x vai:
(a)
(b)
(c)


+V2x-l =2,
pri se za korenove uzimaju samo pozitivne vrednosti?
3. Data je po cos x
a cos
2
x + b cos x + e = O (a, b, e realni brojevi).
Formirati brojeva a, b, e kvadratnu bi koreni bile
vrednosti cos 2x.
Uporediti polaznu i obrazovanu za a = 4, b = 2, e = -1.
z tulaei III dnIgog dana
Konstruisati pravougli trougao ABC ako je data njegova hipotenuza e i
ako je teina linija koja odgovara hipotenuzi geometrijska sredina njegovih

S. U ravni je data du AB i na njoj proizvoljna M. Nad duima AM
i BM, kao nad stranama, konstruisani su kvadrati AMCD i BMEF koji se
nalaze sa iste strane dui AB. Krugovi koji su o!,isani oko tih kvadrata seku
se, osim u M, jo i u N.
(a) Dokazati da prave AE i BC prolaze kroz N.
(b) Dokazati da prava MN prolazi kroz jednu stalnu ravni nezavisno
od poloaja M na dui AB. .
(c) Ispitati geometrijsko mesto sredine dui koja spaja centre konstruisanih
kvadrata.
6. Dve ravni P i Q prolaze kroz pravu p. U ravni P data je A i u
ravni Q C; nijedna od ovih ne lei na pravoj p.
Konstruisati jednakokraki trapez sa osnovicama AB i CD u koji se moe
upisati krug, pri B treba da lei u ravni P i D u ravni Q.
I
2. a) l.
b) Ni za jedno x.
3
e) X-T'
REZULTATI
3. a
2
cos
2
lx+(2 a
2
+ 4 ac-2 fiZ) cos lx +(a
2
+4 ac-2 b
2
+4c2)=O.
za a - 4, b - 2, e - -I data i dobijena imaju oblik:
4oos
2
x+2oosx-l-O, 4cos
2
2x+2 cos 2x-I-O.
3. TAKMlCi:NJA 211
3.2. DRUGA MATEMATICKA OLIMPIJADA, 1960
Ova olimpijada odrana je od 18. do 25. jula 1960. uRumuniji.
su ekupe Bugarske (B), (M), Demokratske
Republike (N) i Rumunije (R).
lova olimpijada je imala dva dela, koja su odrana u dva dana.
Prvog dana data su tri zadatka i vreme za njihovu izradu je bilo 3 sata.
Drugog dana je bilo 4 zadatka i vreme za njihovu izradu je bilo 4 sata.
U tabeli dat je pregled i broj poena za pojedine zadatke.
Zadatak l 2 3 4 5 6 7
Zemlja B M R M e B N
Broj poena 8 6 6 5 7 8 5
Svaki je mogao osvojiti najvie 45 poena. Kako su ekipe imale
po 8 (sem koja je imala 7 svaka ekipa je mogla
osvojiti najvie 360 poena.
Evo uspeha prema broju osvojenih poena i nagrada pojedinih ekipa.
Broj osvoje- I nagrada II nagrada III nagrada
I

Zemlja diploma
nih poena 45-41 poena 40-37 poena 36-33 poena
32-29 poena
B 175
- - l 2
e 258 l 1 2 2
M 248 2 2
-
l
N 38 - - -
-
R 248 l l 1 l
Zadaci sa prilog dana
1. Odrediti sve trocifrene brojeve koji pri deobi sa II daju koji je
jednak zbiru kvadrata cifara traenog broja.
2. Za koje vrednosti x vai nejednakost
4x
2
--==::- < 2 x + 9?

3. Dat je pravougli trougao ABC je hipotenuza BC podeljena na n jed-
nakih delova pri je n neparan broj. Sa IX je ugla pod
kojim se iz A vidi onaj od n jednakih delova koji sadri sredinu hipo-
tenuze datog trougla. Duine visine i hipotenuze datog trougla su h i a.
Dokazati da je tg IX= 4 nh/{(n
2
-1) a].
Zadaci sa drugog dana
4. Konstruisati trougao ABC ako Sll date duine ha i hb njegovih visina iz
temena A i B, kao i duina ma teine linije iz temena A.
212
ZADACI SA TAItMICENJA I PRUIMNIH ISPITA
5. Data je kocka A BCDA' B'C' D'.
(a) Odrediti geometrijsko mesto sredina dui xy, gde je x proizvoljna
dui AC i y proizvoljna dui B'D'.
(b) Odrediti geometrijsko mesto z koje lee na dui xy (sagi asno
prethodnom delu zadatka) i zadovoljavaju uslov zy= 2 zx.
6. Dat je prav kruni konus u kome je upisana lopta. Oko te lopte opisan je
pravi kruni cilindar, jedna osnova lei u ravni osnove datog konusa.
Neka VI zapreminu konusa, V
2
zapreminu cilindra.
(a) Dokazati da ne moe da vai jednakost VI = V
2

(b) Odrediti najmanju vrednost k za koju vai jednakost VI -kV
2
za taj
konstruisati ugao pri vrhu osnog preseka konusa.
7. Dat je jedmikokraki trapez sa osnovama a i b i visinom h.
(a) Na osi simetrije tog trapeza konstruisati p iz koje se strane
trapeza vide pod pravim uglovima.
(b) Odrediti izraze za rastojanja P od jedne osnovice
. trapeza.
(c) Odrediti uslove pod kojima je konstruisati P. (Ispitati
koji dolaze u obzir.)
l; 550 i 803.
l
2. -'2:;; x < O,
REZULTATI
S. a) Neka su E, F, G, H redom sredine dui AD', AC, CB', CD'. Traeno geometrijsko
mesto je EFGH.
b) Neka su E, F, G, H koje dui AD', AU, CU, CD' redom dele u odnosu 1:2.
Traeno geometrijsko mesto je EFGH.
4
6. b) k - -3' Ako je 2 CIt ugao pri vrhu osnog preseka, tada je
. 1
SIDCIt--.
3
3.3. MATEMATICKA OLIMPIJADA, 1961
Ova olimp:jada odrana je od 8. do 14. jula 1961. u Na ovoj
olimJ)ijadi su ekipe od po 8 jz zemalja: Bugarska
(B), (C), (M), Demokratska Republika (N),
Poljska (P), Rumunija (R).
Evo pregleda poena i zemalja pojedinih zadataka.
Zadatak
I
Algebra sa triaonometrijom
I
Geometrija
I Ukupno
l 2 3 l 2 3
Zemlja M P B B e R
poena
6 7 7 6 7 7 40
3. TAKMICENJA
213
Olimpijada je odrana u dva dana: prvog dana su zadaci iz algebre
sa trigonometrijom a drugog dana iz geometrije. Oba dana zadaci su
po 4
U tabeli dat je pregled osvojenih poena, nagrada i pohvala za sve
ekipe ovog
Zemlja
Broj osvoje-
I
I nagrada I
Il nagrada
I
III nagrada
I
Pohvala
nih poena 37-40 poena 343-6 poena 30-33 poena 20-29 poena
B 108 -
I
-
e 159 - -
M 270 2 3
N 146
-
-
P 203 l -
R 197 - l
- -
- -6 __
Zadtzci Ja p"og dilila
1. Reiti sistem
(I) X+Y+Z=Q,
u kome su a i b dati brojevi.
- 1
l 3
1 2
l 3
- 6
l 3
Izvesti uslove koje treba da zadovoljavaju a i b da bi broj{:vi x, y, z koji
predstavljaju reenje sistema (1), bili pozitivni i
2. Dokazati nejednakost
a
2
+ b
2
+ e
2
4 P v3 ,
gde su a, b, e stranice i P povrina tro ugla.
U kom vai znak jednakosti?
3. Reiti
cos" x - sin" x==-I (n dati prirodan broj).
Zadtzci Ja drIlgog dilila
4. Dat je trougao P
1
P
2
P
3
i unutar njega proizvoljna P.
pravih PIP, PzP, P
3
P sa stranicama P
2
P
3
, P
3
P" Pl Pz respektivno su
Ql' Qz, Q,.
Dokazati da
p.p
PQ.' PQ
2
' PQJ '
postoji bar jedan koji nije od 2 i bar jedan koji nije manji od 2.
\
5. Konstruisati "trougao ABC ako su date stranice AC .. h, AB == e, ugao
AMB = 6) ( < 9()0), gde je M sredina stranice BC.
Dokazati da zadatak ima reenja ako i samo ako je h tg (o) :;.e<h.
2
U . kom vai znak jednakosti?
214
ZADAC SA TAKMIa&N.JA I PRlnMNIH ISPITA
6. Pata je ravan E i s jedne njene strane A, B, e takve da ne lee na
jednoj pravoj i da ravan koju odreduju nije paralelna sa ravni E.
U ravni E uzete su tri proizvoljne A', B', C'. Neka su L,' M, N
respektivno sredine dui AA', BB', CC' i G teite trougla LMN. (Ovde se
ne posmatraju takvi poloaji A', B', C', za koje L, M, N nisu
temena trougla: )
Odrediti geometrijsko mesto G koje nastaje ako se A', B', C'
nezavisno jedna od druge u ravni E.
REZULTATI
,r-b
2
%12---'
2a
za I b I < a < I b I vr x. Y. z su pozitivni i
3. za n parno: x-kn (k =0. I, 2 .... );
za n neparno x-2mn (m-O. l, 2 ... ),
3
x-2rn+2"n (r-O, l. 2, ... ).
3.4. CETVRTA MATEMATICKA OLIMPLJADA, 1962
Na medunarodnoj olimpijadi koja je odrana od 3.
do 16. jula 1962. u su ekipe Bugarske (B),
ske (M), Demokratske Republike (N), Poljske (P), Rumunije (R),
Sovjetskog Saveza (S) i (t).
Ekipe su po 8 i dva rukovodioca. su bili,
po pravilu, dva zavrna razreda srednjih kola. Sve zemlje
dostavile su predloge zadataka. od kojih je specijalni iri odabrao 12 zadataka,
od kojih je iri odabrao 7 za U tabeli dat
je, po zadacima, pregled poena i zemalja -
_.
Zadatak 1 2
. 3
4 5 6 7 Ukupno
Zemlja P M e R B N S
Poena 6 6 8 5 7 6 8 46
je odrano u dva dana. Prvog dana su bila tri zadatka i vreme
za njihovu izradu je 3 sata. Drugog dana su bila zadatka za izradu
je vreme od 4 sata.
3. TAKMICENIA
21S
Evo pregleda uspeha pojedinih
Zemlja
I Broj osvojenih
I
I nagrada
I
JI nagrada
I
III naarada
poena 41-46 poena 34-40 poena 29-33 poena
B 196
- 1
I
2
e 212
- 1 3
M 289 2 3 2
N 153
-
1
-
P 212
- l 3
R 257
- 3 3
I
S 263 2 2 2
Zadaci sa pnog dima
1. Odrediti najmanji prirodan broj n sa osobinama:
(a) Napisan udekadnom s:stemu, taj broj se zavrava sa c:from 6;
(b) Ako se cifra 6 prebaci sa poslednjeg na prvo mesto dobija sc broj koji
je puta od polaznog broja.
2. Odrediti sve realne brojeve x koji zadovoljavaju
V3 -x- V'X+f
2
3. Data je kocka ABCDA'B'C'D' (ABCD i A'B'C'D' respektivno gornja i donja
osnova; AA'II BB'IICC'II DD'). X se konstantnom brz1nom po stra-
nicama kvadrata ABCD u smeru ABCDA, dok se Y sa istom brzinom
po stranicama kvadrata B'C'CB u smeru B'C'CBB'. X i Y da se
istovremeno iz A i B' respektivno.
Odrediti i nacrtati geometrijsko mesto sredine Z dui XY.
Z adac; sa drIlgog dllllll
4. Reiti
cos
2
x + cos
2
2 x+cos
2
3 x- l.
5. Na krugu k date su tri A, B, C. Konstruisati estara
i lenjira) D na krugu k tako da se u dobijenom konveksnom
moe upisati krug.
6. Dokazati da za jednakokraki trougao vai jednakost
d=vR(R-2r),
gde su R, r respektivno opisanog i upisanog kruga u trouglu i d
rastojanje izmedu centara tih krugova.
7. Tetraedar SABC ima osobinu da postoji pet sfera koje dodiruju ivice SA,
SB, SC, AB, BC, CA ili njihova produenja.
Dokazati: (o) da je (b) obrnuto, da za svaki pravilan
tetraedar postoje pet takvih sfera.
216 ZADACI SA TAKMICENJA I PRIJEMNIH ISPITA
RESENIA I REZULTATI
L Neka je " traf.eni broj. Tada je
Kako je 6 poslednja cifra broja", poslednja cifra broja 4n mora biti 4, tj. a"_1-4.
ovu vrednost u n, posle mnof.enja sa 4 dobijamo - 8. Ovaj postupak ponav-
uamo ave dok u broju 4n ne dobijemo cifru 6. Tako dobiti broj 153846, koji zaista
zadovoljava uslove zadatka.
PrlmlbG. Svaki broj oblika 1538461S3846 153846 ima gornju osobinu, ruijmaDji
je koji je lOre naveden.
2. Da bi data nejednakost imala smisla, mora biti i x+ Data nejednakost je
etvivaIeDtna sa
=> 2.-2x>v'x+1.
. 2 4
Da bi leva strana ndednakosti bila od pozitivnog hroja, mora i sama da
bude veta od nule, tj. 2.-2x>0. U tom poslednja nejednakost ekvivalentna je sa
4
64.%'-128 x + 33>0. Prema tome, data nejednakost ekvivalentna je sa sistemom nejednakosti
7
--2x>0
4 '
y'3l
.
8
3. Neka lU 01,
2
, O. respektivno centri kvadrata ABB' A', BHCC, ABCD. Z, sredina
clu!i XY, tada romb 0102CO,olo
4. Kako je 2 eos2ex -1 + cos 2 , data je ekvivalentna sa
cos 2x+cos 4x+2 cOs
2
3x-0.
PosledIUu jednal!inu molemo transformisati u
leos 3xoeosx+lcos
2
3x-O, tj. 2 CO!! 3-x (cos x+ COS 3x)-0.
Odavde je
7r
cosx-O => x--+kn (k-O,. 1, 2,. o.),
l
n 7r
c:osx--cos3x => x--+m-,
4 l
n n
x--+n- (In, n-O, 1, 2, ... ).
6 3
PETA MATEMATlCKA OLIMPIJADA, 1963
Ova olimpijada odrana je od S. do 13. jula 1963. u Poljskoj. Na njoj su
prvi put i predstavnici Ju(oslavije. je ukupno osam
ekipa: Bugarske (B). (C), Jugoslavije (J), (M),
Demokratske Republike (N). Poljske (P), Rumunije (R) i Sovjetskog Saveza (S).
je odrano u dva dana. Svakog dana je biJo po tri zadatka, za
je izradu biJo vreme od 4 sata (svakog dana).
217
Evo pregleda poena po zadacima kao i pregleda koja je ekipa predloila
koji zadatak:.
Zadatak 1 2 3 4 S 6
I
Ukupno
zemlja e s M S N M
Broj poeoa 6 7 7 6 6 8 40
Pregled osvojenih poena i nagrada pojedinih ekipa dat je sledeOOm tabelom.
Zemlja
Broj osvojenih I
I nagrada II na .... da III n&lfllda
poena 4O-3S poena 34-28 poena 27-21 poen
B 14S
-
-
3
e tsl 1 -
1
J l6S 1 2 1
M 234
-
S 3
N 140
- -
3
P 136 - -
2
R 191 1 1 3
S 271 4 3 l
ZIIdaci $11 pr,og dIIU
1. Odrediti sve realne korene
yx2- p+2yx
2
-1 =X,
gde je p realan broj.
2. Odrediti u prostoru geometrijsko mesto temena pravog ugla jedan krak
prolazi kroz datu A. a drugi krak ima najvie jednu
sa dui BC.
3. Ako su u konveksnom n-touglu svi uglovi jednaki a uzastopne strane ispu-
njavaju uslove al a
2
a
3
a". dokazati da je
4. Odrediti sva reenja Xl' X
2
X
3
X ... xS' sistema
gde je y realan parametar.
lt 2lt 3lt 1
5. Dokazati jednakost oos--oos-+cos---.
7 7 7 2
218
ZADACI SA TAKMICEN.JA I PRIJEMNIH ISPITA
6. 5 su na jednomkonkursu. da pogodi rezultate
neko je pretpostavio da se dobiti redosled A, B, e, D, E, ali
ispostavilo da on nije odredio mesto bilo koga od niti bilo
koji par koji bi trebalo da dolaze jedan za drugim. Neko drugi, pret-
da je rezultat D, A, E, e, B, pravilno je pogodio mesto dvojice
a isto tako i dva para (koji su ili po redosledu). Kakav
je bio u stvari rezultat na konkursu?
RESENJA I REZULTATI
1. Iz date da mora biti
xs;:O (jer je leva strana nenegativna).
(1)
:rs;:p, :rs;:1 (jer traimo realna reenja).
U ovom data je ekvivalentna sa
(2)
Kako je leva strana poslednje nenegativna, mora biti tada se iz (2),
posle kVaCfriraI\ia, dobija
8 (2-p):r _ (4_p)2.
za p-2 poslednja jednakost daje 0-4, to je Pretpostavimo da je p*2. Tada
dobijamo .
(3)
(4)
(4_p)2
:r- .
8 (2-p)
4
Iz (3) i (1) sleduje U ovom o uslovu iz (3) izlazi
4-p
x---;.;;:::;:;=::;
V8 (2-p)
4
PraDa tome, ima reieIije samo za i tada je reenje sa (4).
3. Neka je 11-2k+1. Konstruiiimo simetralu uala AI koji obrazuju stranice Q
I
i Q2k+l. Mole
18 dokazati da je ova limetrala normalna na stranici Ak+1 Ak+2. Projektujmo zatim izlom-
ljene krive AI Aa AJ ... Ak + I i AI A" A,,_ I A,,_ 2 Ak +2 na simetralu. Ove projekcije su jednake.
Stranice AIA
'
+
1
i A,,-IH A,,_,+, (i:;ak) obrazuje jednake uglove sa simetralom. Prema tome,
proj A,A,+,ii:proj A,,-Ha A,,_I+,. ako u nizu ... postoji bar jedna
strop nejednakost, vafite stro.. nejednakost i za projekcije. to je
U 11-2k, dokaz je analOPD, samo projektovanje treba vriti na pravu koja je
normalna Da stranicama AlA" i AkAk+,
... 10 za )1-2, x.-xa-x,-x.-x,-x (x proizvoljno).
2" i r+)I-l+0, xl-xa-x,-x.-x,-O.
3. TAKMI(;ENJA 219
5. Jedno za drugim imamo
2 cos 2n' + COS 3n')
n' 2 n' 3 n' 14 7 7 7
cos --cos - + cos - ------------
7 7 7
6. EDACB.
n'
2cos-
14
3n' it Sn' 3n' 7n' Sn'
coS-+COS--COs--cos-+cos-+cos-
14 14 14 14 14 14
n'
cos-
14
n' -"2'
2 cos-
14
"
n'
2 cos-
14
3.6. SESTA MATEMATIL'KA OLIMPIJADA, 1964
Od l. do 9. jula 1964. godine odrana je u Moskvi VI medunarodna mate-
olimpijada srednjih kola. '

Na olimpijadi su ekipe: Bugarske (B), Mongolije
(Mo), Demokratske Republike (N). Poljske (P-'R.u)rtunije (R), Sov-
jetskog saveza (S), i Jugoslavije (J). Ekipa Mongolije je prvi
put na olimpijadi.
Pored rukovodioca i njegovog zamenika svaka ekipa je imala u svom sastavu
po 8 koji su bili pobednici nacionalnih olimpijada u 1964. godini.
Prema propozicijama svaka poslala je svoje zadatke, osim
Sovjetskog Saveza kao organizatora olimpijade i Mongolije, koja se prijavila
sa zakanjenjem. Od ovih zadataka sovjetski irija, profesor A. I. Mar-
predsednik organizacionog komiteta VJ olim-
pijade, profesor A. A. Kirilov, zamenik predsednika, i ostali, izabrali su 14
zadataka.
iri, koji su pored navedenih sovjetskih delegata i rukovodioci
ekipa izabrao je l. jula 6 zadataka.
su 4. jula reavali tri zadatka i 5. jula tri zadatka, za
vreme od 4 sata svakog dana.
Svi zadaci su biIi vezani za odreden broj poena. Maksimalan broj poena
iznosio je 42. Kako su zadaci poentirani i koje su zemlje predloile pojedine
zadatke, prikazano je u tabeli.
Zadatak
I
l 2 3 4 S 6
I Ukupno
Zemlja M J M R P
Poena 7 7 6 6 7 9 42
220 ZADACI SA TADfltENJA i PRIJEMNIH ISPITA
Plasman zemalja prema broju osvojenih poena nagrada moe se
videti iz tabele.
Zemlja
I BrOj:m I
I nagrada
I
II nagrada
I
III nagrada
4237 poena 36-31 poen 30-27 poena
B 198
- -
3
e 194
-
2 2
J 155
-
1 1
M 253 3 l 1
Mo 169
- -
1
N 196
-
l 2
P 209 1 l 3
R 213
-
2 3
S 269 3 1 3
I
ZIIdaci SII prvog 4111111
1. 1 Odrediti sve cele pozitivne brojeve n za koje je broj 2"-1 deljiv sa 7.
r Dokazati da ne postoji cro pozitivan broj n za koji je 2" + I deljiv sa 7
l. Ako su a, b, e strane trougla, dokazati da je
(I)
3. U trougao ABC sa stranama a, b, e upisan je krug i su tangente
ovoga kruga paralelno stranama datog trougla. Te tangente obsecaju od trougla
ABC tri nova trougla. U svaki od tako dobijenih trouglova upisan je krug.
zbir povrina sva kruga.
4. Svaki od 17 dopisuje se sa ostalima. U njihovoj se
vodi samo o tri teme; svaki par dopisuje se jedan s drugim samo
u vezi sa jednom temom. Dokazati da postoje bar tri koji se
sebe dopisuju po jednoj istoj temi.
ZIIdaci SII 4n1gog da1lll
5. Dato je pet u ravni. Prave, koje spajaju te nisu
paralelne, niti normalne, niti se poklapaju. Kroz svaku normale
na sve prave, koje je kon!otruisati, u parovima ostale
Koliki je maksimalan broj preseka tih normala, nt
pet datih
6. Dat je tetraedar ABCD. Teme D je sp.Jjeno sa teitem osnove, Dl'
Kroz temena trougla ABC su p;-ave, paralelne pravoj DDI do preseka
sa suprotnim )tranama tetraedra u Al' Bl' Cl' Dokazati da je zapre-
mina tetraedra .ABCD tri puta od zapremine tetraedra AIBICjD
I
. Da li
je ovo ako je Dl proizvoljna u trouglu ABC?
3. TAKMICENJA 221
RESENJA I REZULTATI
1.1 Na osnovu ekvivalencije 2
11
-1-7m 211+l-1-7(8m+l)_7ml i iz da su
n - 3 i n - 6 dva najmanja prirodna broja takva da je 211-1 deljivo sa 7, da
svi brojevi oblika n - 3 k imaju traenu osobinu. Brojevi oblika n -l k + l i n - 3 k + 2 nemaju
traenu osobinu jer bi na osnovu navedene ekvivalencije tu osobinu imali i brojevi n - 4 i
n - S, !to nije
2 Kako je izlazi da 2"+1 nije deljivo sa 7
ako je n-3k, n-3k+l, n-3k+2, jer bi u protivnom 2"+1 bilo deljivo sa 7 za n-3,
n - 4. n - S, Ito nije
l. Stavimo b+c-a-x, c+a-b-y, a+b-c-z, tj.
Kako su a, b,c strane jednog trougla, x>O, y>O, z>O. Nejednakost (I) postaje
6 + xy2 + yz2 + yx
2
+ zx
2
+ zyz,
tj.
(2)
ova nejednakost je jer predstavlja odnos i geometrijske sredine
!est navedenih brojeva.
Ako je
tj. x=y-z (za tada u (2) vai znak jednakosti.
Ovim je dokazana nejednakost (1). Ona vai pod slabijim naime
tada je najvie jedan od brojeva b + e-a, e + a-b, a + b-e negativan.
3. Izaberimo nasumice jednog On se dopisuje sa ostalih 16 Po jednoj od
tri teme on se dopisuje bar sa 6 on bi se dopisivao sa najvie l S
to bi uslovima zadatka. Neka je to tema A. Ako se tih 6
dva koji se dopisuju po temi A, traena trojka je postoji varijanta
kada se nijedan od tih 6 ne dopisuje sa drugim po temi A. U tom oni se
dopisuju po drugim dvema temama. jednog od ovih 6 On se
dopisuje sa ostalih pet po temama B i C. Po jednoj temi on se dopisuje bar sa tri
Neka je to tema B. Ako se dva od ta tri dopisuju po temi B,
zadatak je reen. Ako se sva tri dopisuju po temi C, oni obrazuju tra-
enu trojku. S obzirom da su svi razmotreni, dokazano je da se traena trojka
uvek
4. Ukupan broj pravih koje se seku u S iznosi = 10. Kroz svaku prolaze 4
prave. Izaberimo. na primer, A i B. Poto kroz A prolaze 4 prave, iz te
je 6 normala. Uzmimo i B. Normale sputene iz B na prave koje prolaze
kroz A seku sve normale sputene iz A. Prema tome, ukupan broj PJ;Cseka ovih normala je
36-18. S druge strane, svaka druga normala iz B na ostale tri prave koje ne prolaze
kroz B, S normala iz taMa A, jer se druge mormale. ne JllCu, s obzirom da su sputene
na istu pravu. Na taj dobija se jo I S Pl je 'uKupan broj 18 + l 5= 33.
Od S je sastaviti 10 ovakvih parova. Prema tome, preseka ima najvile
33 10 - 330. neke od ovih se poklapaju. Zaista, svake tri od datih S
obrazuju trougao. Visine takvih trouglova seku se u jednoj S obzirom da ovih trouglova
ima C; 10 i da su ove 3 puta, preseka nema vie od 330-20 = 310.
222
ZADACI SA TAKMItENJA I PRIJEMNIH ISPIT A
3.7. SEDMA MATEMATICKA OLIMPIJADA, 1965
Sedma olimpijada odrana je u Demokratskoj Re-
publici od 3. do 13. jula 1965. Deset zemalja (do sada broj) poslalo
je svoje ekipe i to: Bugarska (B), (C), Finska (F), Jugoslavija (J),
(M), Mongolija (Mo), Demokratska Republika (N), Poljska
(P), Rumunija (R), SSSR (S).
Ispit je odran u dva dana i trajao je po 4 sata svakog dana. Ukupno je
bilo 6 zadataka - svakog dana po tri.
Evo pregleda zadataka po poeni ma i zemlji
Zadatak
I
1 2 3 4 5 6 Ukupno
Zemlja J P e s R
p
Broj poena 4 6 8 6 7 9 40
Uspeh ekipa dat je u tabeli.
Zemlja Broj:ih I
I nagrada
I
II nalfllda
I
III nagrada
40-38 poena 37-30 poena
poena
B 93
- - 1
e 159
-
1 3
F 62 - - -
J 137
- -
2
M 244 3 2 2
Mo 63
- - -
N 175
-
2 3
P 178
-
l 3
R 222 - 4 3
S 281 5 2 -
Osim nagrada iznetih u prethodnoj tabeli dodeljcne su diplome os-
morici koji su se posebno istakli u reavanju p ;jedinih zadataka. Me-
njima su po jedan Finac i Mongolac.
Ztulilei lG pr,og dana
1. Odrediti sve vrednosti x koje pripadaju segmentu O;;,;;; x ;;,;;; 21t i zadovoljavaju
nejednakosti
2cosx;;,;;; I Vl + sin 2x- Vl- sin 2x I;;,;;; V-.
l. Dat je sistem
0UXI + 012 X% + 13 X3 = O,
021 Xl +022X2 +023X3 = O,
031 Xl + 0J2 X2 + 033X3 = O,
koeficijenti ispujavaju uslove: a) 011' 022' 033 su pozitivni, b) svi
ostali koeficijenti su negativni, c) u svakoj zbir koeficijenata je pozitivan.
Dokazati da je jedino reenje sistema XI = x
2
= X3 = O.
3. TAKMICENJA
223
3. Dat je tetraedar ABeD ivice AB i CD imaju duine a i b. Neka je d
rastojanje mimoilaznih pravih AB i CD i ugla tih
pravih neka je 6). Tetraedar je sa ravni P, koja je paralelna ivicama AB i CD,
na dva dela. odnos zapremina tih delova ako se zna da je
odnos rastojanja P do AB i P do CD jednak k.
Ztulaci sa dnIgog da""
4. realna broja XI' x
2
' x
3
' X
4
takva da svaki od njih sabran sa
proizvodom ostala tri daje 2.
5. Neka je .q:AOB=Ot(0t<900) ugao trougla AOB. Iz proizvoljne M
trougla AOB, koja se ne poklapa sa O, su normale MP na DA i MQ
na OB. Neka je H ortocentar trougla OPQ.
Odrediti geometrijsko mesto H kada: (a) M opisuje du AB, (b) M
opisuje unutranju oblast trougla A OB.
6. U ravni je dato n 3 Neka je d maksimalno rastojanje izmedu
rna koje dve od tih n Rastojanja koja su jednaka d
dijametrima datog sistema Dokazati da tih dijametara ne
moe biti vie od n.
RESENJA I REZULTATI
1. Ako je cosx;;;O, leva strana nejednakosti je zadovoljena. Pretpostavimo sada da je cosx>O.
Tada, posle dizanja na kvadrat, dobijamo
4 cos
2
X;;; 2--2 ycos
2
x => I cos 2x I ;;; 1-2 cos
2
x = -cos 2x => cos
(k=O, 1, 2, ... ).
K k b
. O d b" 7r 3. 5 7 K b' . o' x_ .
a o mora Itl cos X> , o ljamo - <x<- 7r I -7r<X<-7r. om IDUJUClova re""nJa
4 4 4 4
7r 7
sa kada je cos xsO, dobiJ'amo na kraJ'u -SX S- 7r.
- 4 - -4
Desna strana date nejednakosti ekvivalentna je sa
-2 v'cos
2

koja vai za sve vrednosti x. Prema tome, traene vrednosti x su
7r 7
-. SX:S;-7r.
4 - - 4
2. Ako se iz datog sistema e1iminiu nepoznate XI i X
2
, dobija se
X3 (all 0
22
03) + 0
21
0
32
0
13
+ 0
31
0
12
0 23 -0
31
022013-021 aI2033--011 0)2 a23) = O
tj. ako izraz u zagradi sa D,
x
3
D-0.
je x
2
D-O i xlD=O. Ako bi postojalo bar jedno reenje takvo da je X
I
X
2
X
3
#O,
moralo bi biti D = O. da je uvek D#O. Ako se stavi
224
ZADACI SA TAKMlCENJA I PRIJEMNIH ISPITA
D se moe transfonnisati na
D - ot (-azl-a
Z
) + (-a)l-a)Z + r) + (-all-alJ) (-aJ,-aJ2 + r)
+ y (-au-alJ) (-a2,-un)-aUaZI y-alJa)1 ot
>ot anaJl + aUa), + Y a12 a2,-a,;a2, ot = O.
Prema tome je D,l:O, pa je jedino reenje x,-X
2
-X
3
=O.
4. Traeni brojevi su reenja sistema
(1)
(2)
(3)
(4)
(5)
(6)
drugu od prve dobijamo
x
l
=X
Z
Vx.,x.=1.
Analogno se dobija
Prema tome, posmatrani sistem moe se zameniti sa
(x, x
2
V (x, ..... \") V xzx. -1);\ (x)-x. V x, x
2
-1) Idxz- x. V x, x)- 1).
Kombinovanjem raznih pri tome dobijamo
XI ::a Xl' x,x.-l, x'.\'j= 1, ,\")-=X.,
Xl =Xz X1=Xj x,x)=l, -'",-'"z = 1.
X 1 .-&X2 ' x,x. = 1. -'",-'"j = l, x'-'"1- I ,
xz.\'.'" I. X,Xj "" 1, x,x,= l,
XI =.\"2' .\"2 %; X."
x,x,-I.
x1=x.!. .\", :a.X
J
, Xl-X., .. tj=X".
Reavanjemsistema (l), (2), (3), (4). (5) i (6) dobijamo da su traeni brojevi l, l, I. l ili
3. -I, -l, -I.
5. <a) Geometrijsko mesto je du H, Hl' gde je H, podnoje visine sputene iz A na
OB, i Hz podnoje visine sputene iz B na DA.
(b) Traeno geometrijsko mesto je unutranjost trougla OH,H
z

3.8. OSMA MATEMATItKA OLIMPIJADA. 1966
Ova olimpijada odrana je cd I. do 14. jula 1966. u Bugarskoj. Na njl)j su
ekipe iz devet zemalja: Bugarske (B), Jugoslavije
(J), (M), Mongolije (Mo). Demokratske Republike (N),
Poljske (P), Rumunije (R) i Sovjetskog Saveza (S). Sve ekipe su imale po 8
koje su u dva dana reavale 6 zadataka (svakog dana po 3 zadatka).
Vreme trajanja ispita bilo je 4 sata svakog dana.
U tabeli dat je p:egled zadataka sa poenima i z(mljom
Zadatak l 2 3 4 5
(, Ukupno
Zemlja S M B J
p
Broj poena 6 7 7 5 7 8 40
3. TAKMJCENJA
225
Iz priloene tabele se vidi da je svaki kandidat mogao da osvoji najvie 40
poena a svaka ekipa najvie 320 poena. U tabeli dat je pregled osvojenih
poena i nagrada.
Zemlja
Broj osvojenih I nagrada II nagrada III nagrada
poena 39-40 poena 34-38 poena 31-33 poena
B 238 - 1 3
e 215
- 1 2
J 224 - 2 1
M 281 3 2 1
Mo 88
- - -
N 280 3 3 -
P 269 l 4 1
R 257 l 1 2
S 293 S 1 1
Ztulaci sa prFog dana
l. Na olimpijadi su zadata tri zadatka A. B, C. 25 je reilo bar jedan
zadatak. Od koji nisu reili zadatak A, broj onih koji su reili zadatak B
je dva puta od broja onih koji su rcili zadatak C. Broj koji su
rcili samo zadatak A je za I od svih ostalih koji su
rcili zadatak A. Koliko je reilo samo zadatak B. ako od
koji su reili samo jedan zadatak polovina njih nije reila zadatak A?
2. Za uglove i strane jednog trougla va7.i jednakost
a+b = tg L(o tg rx+b 19 .
.,
Dokazati da je trollgao jednakokrak.
3. Neka je ABCD pravilan tetraedar i M njegova proizvoljna Dokazati
nejednakost
MA+ MB+ MC+MD;;;:.4 R,
gde je R sfere opisane oko tetracdra A BCD.
Zadaci sa drugog dana
4. Dokazati da za svaki prirodan broj II i svako x.",. Vit (k =0, I, ... , n; \'
2k
ceo broj) vai identitet
s. Reiti sistem
1 1
---+1--+ .. +---cotgx-cotg2"x.
sin2x sin4x sin2"x
!a(-oJ\"z+ lal -oJ 1-'"3 +la(-04Ix4 = I,
/02- 0 1 lXi +102 -031 X 3 +1 02 -04Ix4 -1,
lOJ - o(lx( +\03 -02I X1+1 a3 - u4 1x4 - I,
la4-01Ixl+l04-ozlx2+104-oJlx3= I,
gde su al' O
2
, 0
3
, 0
4
realni brojevi.
IS
226 ZADACI SA TAKMlCENJA I PRIJEMNIH ISPITA
6. Na stranama AB, BC, CA trougla ABC uzete su respektivno M, K, L
koje su od A, B, C. Dokazati da p.wrina bar jednog od trouglova
MAL, KBM, LCK nije od povrine trougla ABC.
3.9. DEVETA' MATEMATICKA OLIMPIJADA, 1967
Na devetoj medunarodnoj olimpijadi koja je odrana od 2. do 12. jula 1967.
godine u Jugoslaviji (Cetinje) su ekipe trinaest zemalja: Bugarske
(B), (C). Engleske (E), Francuske (F), Italije (1), Jugoslavije (J),
(M), Mongolije (Mo), Demokratske Republike (N), Poljske (P).
Rumunije (R), SSSR (S) i Svedske (S). Ekipa Francuske imala je 5
ekipa Ita1ije 6, dok su sve ostale ekipe imale po 8
tabeJi dat je pregled zadataka sa p:>enima i zemljom
Zadatak l 2 3 4 .5 6 Ukupno
Zemlja P e E I S M
Broj poena 6 7 8 6 7 II 42
Pregled osvojenih nagrada poena po ekipama dat je II sled tahcli.
Zemlja
Broj osvojenih I nagrada II nagrada III nagradit
poena 42-38 poena 37-30 pocna 21J-22 poena lliploma
B 159 1
-
1 I
e 159
-
I 3
-
E 231 I 2 4 J
F 41 samo drugog dana
I IJO
-
l l
J
136
- -
3
M
251 2 .3 3
Mo 87
-
-- J
N 257 3 3 1
P 101
- -
J .
R 214 1 I 4
S 275 3 3 2 1
S 135
- -
2
Zadllci sa p'''og da""
l. Neka je dat paralelogram ABCD u kome je: AB=a, AD = I i DAB=!X.
Neka je trougao ABD otrougli.
Dokazati da kruga KA' KB' K
c
' KD I. sa centrima u
A. B. C, D, potpuno prekrivaju paralelogram ABCD ako i samo ako
%+ yTsin 2..
3. TAKMlCitNJA
227
l. U tetraedru je jedna ivica od 1. Ako je V zapremina toga
tetra'.:'dra, dokazati da je V
8
3. Neka su k, m," prirodni brojevi takvi da je k + m + 1 prost broj cd
n+ 1. Ako je e =s(s+ 1), dokazati da je
(c
m
+ 1-Ck}(C
m
+
2
- Ck)' (Cm+n- Ck)
Zadaci sa drugog dana
4. Data su dva otrougla trougla AoBoC
o
i A'B'C'. Konstruisati jedan od tro-
uglova ABC koji su trouglu A'B'C' i opisan oko trougla AoBoC
o
tako da
AB prolazi kroz Co' BC kroz Ao. CA kroz Bo i da A, B, Codgovaraju
respektivno temenima A', B', C'. trouglova ABC izdvojiti onaj koji ima
maksimalnu povrinu.
5. Dat je n;z rc,,} ji je opti e" =0\" + ... +0
8
", gde su 0\ . . , 0
8
' realni
brojevi koji nisu svi jednaki nuli. Ako se zna da n'za {cn} ima
mnogo jednakih nuli, sve one vrednosti za n za
koje je O.
6. Na jednom sportskom koje je trajalo n (> l) dana dodeljeno je
m medalja. Prvog dana dodeljena je I medalja i 1/7 preostalih m - l medalja. ,
Drugog dana dodeljene su 2 medalje i lf7 medalja koje su posle toga preostale,
itd. Poskdnjcg n-tog dana dodeljeno je n medalja koje su p.)sle svega
p:eostalc. Koliko je na tom dodeljeno medalja i koliko je dana
trajalo?
3.10. DESETA MATEMATICKA OLIMPIJADA, 1968
Deseta olimp:jada odrana je u Sovjetskom Savezu od 5. do 18. jula 1968.
je 12 ekipa: Bugarska (B). (C), Engleska (E), Italija (I),
Jugoslavija (1), (M), Mongolija (Mo), Demokratska Repub-
lika (N), Poljska (P), Rumunija (R), SSSR (S) i Svedska (S).
Svak!\ ekipa imala je PJ osam
Pregled broja poena po zadacima kao i koja je zemlja predloila koji zadatak
dat je u tabeli:
Zadatak 1 2 3 4 S 6 Ukupno
Zemlja R e B
p
N E
Broj poena 6 7 7 S 7 8 40
228
ZADACI SA TAKMICENJA I PRIJEMNIH ISPITA
tabela daje p:cgloo osvojenih nagrada i zbir osvojenih poena po
ekipama.
Zemlja
Broj osvojl.'nih I nagrada II nagrada III nagrada
poena 40-39 poena 38-33 poena . 32-26 poena
B 204 - 3 1
e 248 2 4 -
E 263 3 2 2
I 132
- - 1
J 179 - - 3
M 291 3 3 2
Mo 74 - - -
N 304 S 3
-
P 262 2 3 2
R 208 1 1 2
S 298 5 1 2
S 256 1 2 5
III ptTog dallll
I. Dokazati da postoji samo jedan trougao su strane uzastopni prirodni
brojevi a jedan od uglova je dva puta od jednog od preostalih uglova.
uglova.
l. Odrediti sve cele pozitivne brojeve x je proizvod cifara (u dekadn0m
sistemu) jednak x!- 10x-22.
3! Dat je sistem
(I)
ox.! + bXJ +c-x
2
,
ox!!+bx
2
+c=xJ'
ox/+bxn+c -XI'
gde su x .. ... , Xn nepoznate, o, b, c realni brojevi i Dokazati da sistem (I):
I" nema realnih reenja ako je (b-1)2-40c<0, 2" ima jedinstveno realno
reenje ako je (b- 1)2 - 40('- O, ima vie od jednog realnog reenja ako je
(b-1)2_40c>0.
III dr"go; dallll
4. Dokazati da u svakom tetraedru postoji teme takvo da se od dui koje su
jednake ivicama tetraedra koje polaze iz tog tcmena moe konstruisati trougao.
5. Neka je f realna funkcija koja. je definisana za sve realne vrednosti nezl:-
visno promenljive. Neka za svako x vai jednakost .
f(x + o)-! + V f(x) - /(X)2 (o> O).
2
a) Dokazati da je funkcija f
b) Navesti za o = l primer takve funkcije f (koja nije jednaka
konstanti).
3. TAKMI(:ENJA
229
6. Neka je [x] celi deo od x. zbir
-+-+ ... +--+ ...
[
fl,. 1] [" + 2] [" + 2k]
2 22 2k+ I
za svaki celi pozitivan broj ll.
3.11. JEDANAESTA MATEMATICKA OLIMPIJADA, 1969
Jedanaesta medunarodna olimpijapa odrana je u Bukuretu
(Rumunija) od 5. do 20. jula 1969. Na olimpijadi je 14 ekipa:
Belgija (Be). Bugarska (B). Francuska (F). Holandija (H),
Jugoslavija (J), Madarska (M). Mongolija (Mo), Demokratska Repub-
lika (N). Poljska (P). Rumunija (R). Sovjetski Savez (S). vedska () i Velika
Britanija (VB). je prisustvovala i Austrija kao Svaka
ekipa je imala po 8 Maksimalan broj poena koji je mogao da osvoji
svaki je 40. je odrano u dva dana.
U tabeli dat je pregled zadataka sa poenima i zemljom
Zadatak I 2 3 4 5
(,
Zemlja N M P H Mo S
Broj poena 5 7 7 6 7 II
Ova olimpijada je po tome to je osvojen mali broj prvih
nagrada (ukupno 1). Broj osvojenih nagrada i poena pojedinih ekipa vidi se iz
tabele:
Zemlja
Broj osvojenih I nagrada II nagrada III nagrada
poena 311-40 pocna 30-37 poena 24-29 poena
Be 57 - - -
B 1119 - -
3
170
- - 3
F
\Il)
-
I
-
H 51 - - -
J Illi
-
2 2
M 247 I 4 2
Mo 120 - - I
N :!40 - 4 4
P 119 - 1
-
R 219 - 4 2
S 231 I 3 3
104
-
- -
VB 19.1 I 1 I
Vreme trajanja ispita je 4 sata svakog dana.
230
ZADACI SA TAKMICENJA I PRIJEMNIH ISPITA
Zadaci !la prvog dana
l. Dokazati da postoji mnogo prirodnih brojeva a koji imaju
osobinu da broj n
4
+ a nije prost ni za jednu vrednost prirodnog broja ll.
2. Funkcija! je definisana
I I
!(x)=COS(OI + x)+ -cos (az +x)+ .. +-- cos (on + x).
2 2
n
-
'
gde su al' ... a" realne konstante i x realna promenljiva.
Dokazati
3. Odrediti potrebne i dovoljne uslove koje mora da ispunjava broj a>O da
bi postojao tetraedar koji ima k ivica duine i preostalih 6-k ivica duine I.
pri je k=l. 2 .... 5.
Zadaci sa drugog dana
4. Nad dui AH kao nad konstruisan je pnlukrug y. Neka je C
na polukrugu Y koja je od ka A i B i neka je D njena
ortogonalna projekcija na AH. Neka su YI' Y2 i Y.I krugovi koji dodiruju
AH pri je YI upisan u trouglu ABC. dok Yz i Y3 dodiruju du
CD i polukrug y. Dokazati da krugovi YI' i YI imaju jo jednu
tangentu.
5. U ravni je dato n(>4) od kojih nikoje tri ne lee na jednoj pravoj.
Dokazati da postoji najmanje (n'23) konveksnih su sva te-
mena u datim
6. Neka je
XIY! - =2
2
>0.
Dokazati da vai nejednakost
(I)
Odrediti potrebne i dovoljne uslove da u (I) vai znak jednakosti.
3.n. DVANAESTA MATEMATItKA OLIMPIJADA, 1970
I na ovoj olimpijadi, koja je odrana u od 10. do 22. jula 1970,
je 12 zemalja sa ekipama od 8 Na ovoj olimpijadi, za
razliku od prethodne, nije Belgija, ali je sada u takm:-
ekipa Austrije (A). I na ovoj olimpijadi je odrano u dva
dana sa po 3 zadatka. Rok za njihovu izradu bio je 4 sata (svakog dana). a
maksimalan broj poena koji je mogao osvojiti svaki kandidat je 20 + 20 = 40.
3. TAKMICENJA
231
Pregled broj poena pojedin:h zadataka dat je u tabeli.
Zadatak l 2 3 4 S 6
Zemlja P R S e B S
Broj poena S 7 8 6 6 8
Rezultati svih zemalja broj osvojenih nagrada dati su
tabelom.
Zemlja
Broj osvojenih I nagrada II nagrada III nagrada
poena 3740 poena 3036 poena poena
A 104
- -
-
B 145
- -
3
e 145
- -
3
F 141
-
l 2
H 87
-
- l
J 209
-
3 3
M 233
3
l 2
Mo 78
-
- l
N 221 1 2 4
p 105 -
- -
R 208 - 3 4
S 221 2 l 3
S 110 -
- 2
VB 180 l
- 4
Z adac; sa prvog dana
1. Dat je trougao ABC i M na stranici AB (M=I=A, M =1= B). Neka su
rl' r
2
, r krugova upisanih utrouglove AMC, BMC, ABC respektivno
i neka su P krugova koji:
a) lee unutar ugla ACB,
b) predstavljaju spolja upisane krugova AMC, BMC, ABC respektivno.
Dokazati da je !..!
PI Pz P
2. Neka su a, b, n prirodni brojevi. Brojevi AIJ odnosno BIJ imaju istu repre
zentaciju XnXn-
1
.\",,-2' XI Xo u sistemima sa osnovom a odnosno b, pri
je .\"n#-O i .\""-1,e0. Obeleimo sa A'l--! i B"_I brojeve koji se dobijaju ako
prva cifra, Xn' odstrani.
Dokazati da je a>b ako i samo ako je
232
ZADACI SA TAJtMIl:EN.JA I PRI.JEMNIH ISPITA
3. Niz realnih brojeva (b,,) "-I, 2, ... definisan je sa
/I
b,,=2 .
k=1 Ok y7ik
gde su Oo. OI' realni brojevi za koje vai
(I) . ...
a) Dokazati da je
b) Dokazati da za dato c(O ;;;c<2) postoji n:z realnih brujeva a
o
al' ...
sa osobinom (I) za koji je bn>c za mn. go indeksa n.
ZtldllCi Stl drIlgog dlUltl
.c. Odredili sve prirodne brojeve n koji imaju osobinu: Skup
{Il, n+ l, n+2, n+3, n+4, n+5}
je PJdeliti na dva dela tako da je proizvod svih jednog od
lih delova jednak proizvodu svih drugog dela.
5. U tetracdu ABCD ivica DB normalna je na ivicu DC a podnoje normale
sputene iz temena D na ravan trougla ABC pokbpa se sa ortocentrom tog
trougla. Dokazati da je
(AB + BC + CA)2 6 (DA2 + DB2 + DC2).
za kakve tetraedre vai znak jednakesti?
6. U ravni je dato 100 od kJjih nikoje tri ne lee na isto pravoj.
Posmatraju se svi trouglovi sa temenima u tim Dokazati da
njima ima ne vie od 70% otrouglih trouglova.
3.13. TRJNAESTA MATEMATlCKA OLIMPIJADA, 1971
U vremenu od 10. do 2 I. jula 1971. odrana je u trinaesta
medunarodna olimpijada mladih Na ovoj olimpijadi je
valo 1 S ekipa iz: Austrije (A), Bugarske (B), (C), Engleske (E),
Francuske (F), Holandije (H), Jugoslavije (J), Kube (K), (M), Mon-
Jolije (Mo). Demokratske Republike (N), Poljske (p), Rumunije (R)
. SovjetskoJ Saveza (S) i vedske ().
Kao i na prethodnim olimp!jadama, je odrano u dva dana sa
po tri zadatka. Vreme trajanja svakog dana je bilo po 4 sata.
U tabeli je dat pregled i broj poena za pojedine zadatke.
Zadatak
I
1 2 3 4 S 6
2'AmlJja M S P H B S
Broj .. poena S 7 9 6 7 8
3.
233
Iz prethodne tabele se vidi da je svaki kandidat mogao osvojiti najvi.. 42
poena za svoju ekipu, odnosno svaka ekipa je mo.la osvojiti najvile 336 ,.,....
Kako su ovom prilikom zadaci bili tei nego ranijih godina. to lU i ullovi la
dobijanje nagrada bili neto blii nego na ranijim olimpijaclama. PI...... poje-
dinih ekipa i broj osvojenih nagrada i poena vidi se iz donje tabele.
Zemlja
Broj=enih I
I nqrada lJ nqrada
m .....
42-3S poena 34-23 poena
22-11 ....
A 82
-
-
..
B 39
- - -
ss
- -
l
E 110
-
l ..
F 38
- -
-
H 48
- - 2
J 71
- -
2
K 9
- -
I
-
M 25S 4 4
-
Mo 26
- - -
N 142 l 1
..
P 118 l -
..
R 110
-
l
..
S lOS 1 S 2
S 43
-
-
2
Z atlllei sa p,.,og dan" takmlhIl}"
l. Dokazati da je za proizvoljne realne brojeve at, a
2
, " .. vati
nejednakost
(al - aJ (at - a
3
) (at - a,.) + (a
2
- a
l
)(a
2
- a
3
) (a
2
- a,,) + ...
+ (a .. -a.) (a,,-a
2
) (a,,-a,,_t)iil:O
istinito za n = 3 i n .. 5 i neistinito za svaki drugi prirodan broj n>l.
l. Dat je konveksan poliedar Pl sa devet vrhova Al' A
2
, A,. Obelelimo
sa Pz, Pl' ... P, poliedre dobijene translacijama poliedra P. koje ta&u Al
u A
2
A
3
A, respektivno.
Dokazati da bar dva od poliedra Pt. P
2
P, moraju imati bar jednu
unutranju
3. Dokazati da niz (2" - 3) n = 2. 3. ... sadri mno.,
takvih da su svaka dva od njih uzajamno prosti.
Z.ad .a tlrllgog 4l1li4 tllkmll.
4. Dat je tetraedar ABeD su sve strane oltrougli trou,rovi.
Posmatrajmo sve zatvorene poligonalne linije XY'ZTX odredene na

X je na ivici AB, od A i B. AnaloJDO Y, Z, T su unutra!nje
ivica BC, CD. DA respektivno. .
234 ZADACI SA TAKMICENJA I PRIJEMNIH ISPITA
Dokazati:
a) Ako je -tDAB+ -tBCD=I= -tABC+ -tCDA, tada medu tim poligonaInim
linijama nema
b) Ako je <'[.DAB+ -tBCD= <'[.ABC+ <CDA, tada postoji mnogo
takvih poligonaInih linija sa najmanjom duinom. Ta duina je

2
gde je IX= <'[.BAC+ <'[.CAD+ <;:DAB.
5. Dokazati da za proizvoljan prirodan broj 111 postoji neprazan skup S
u ravni sa osobinom: Svaka iz skupa S je na
rastojanju od m drugih iz S.
6. kvadratnu shemu nenegativnih celih brojeva
Za ovu shemu vai: ako je aij = O, tada je
Dokazati da je zbir svih elemenata date sheme
2
3.14. tETRNAESTA
OLIMPIJADA, 1972
olimpijada odrana je jula 1972. u
Poljskoj, u gradu Torunu rodnom mestu N. Kopernika. Na ovoj olim-
pijadi je 14 ekipa, sve ekipe koje su i na trinaestoj
olimpijadi izuzev Francuske. je odrano u dva dana: 10. i ll. jula,
sa po 3 zadatka svakog dana. Zemlje i broj poena dati su II narednoj
tabeli.
Zadatak
Zemlja
Broj poena
s
S
2
H
6
3
E
7
4
H
7
5
B
7
6
E
8
tla izradu prva tri zadataka predvideno je vreme od 4 sata, a za druga tri
zadatka vreme od 4 sati i 30 minuta. .
3. TAIMlCEN.JA
235
Pregled uspeha pojedinih ekipa dat je u narednoj tabeli.
Zemlja
Broj osvojenih I nagrada
I
II nagrada III nagrada
poena 40 poena 39-30 poena 29-19 poena
A 136
- -
S
B 120
- - 2
e 130
- - 4
E 179 - 2 4
H Sl - - -
J 136 - - 3
K 14 - - -
M 263 3 3 2
Mo 49 - - -
N 239 l 3 4
P 160 l l l
R 206 l 3 l
S 270 2 4
I
2
60
- - 2
Zadaci Stl, prllog dana
1. Dat je skup koji se sastoji od 10 dvocifrenih prirodnih brojeva.
Dokazati da postoje dva neprazna disjunktna podskupa tog skupa takva da je
zbir elemenata u jednom od tih podskupova jednak zbiru elemenata u drugom
podskupu.
2. Proizvoljan tetivni moe se razloiti na n tetivnih
Dokazati da je ovo za n;:;:; 4.
3. Neka su m i n nenegativni celi brojevi. Dokazati da je (2m)! (2n)! ceo broj
m! n! (m+n)!
(O! = l).
Zadaci sa drugog dana
4. Reiti sistem
(XI2_X3 xs) (X22_X3XS);::::; O,
(X/-X
4
X
1
)
(X3
2
- Xs xJ (X42 - Xs X
2
) O,
(xi-xIx)
(X/-X
2
X
4
) (X
1
2
-X
2
X
4
);::::;0,
ako se zna da su xl' x
2
' X
3
' X
4
' x
S
' pozitivni realni brojevi.
5. Neka su f ii g realne funkcije, definisane u intervalu (- oo, + oo) koje za
svako x, y zadovoljavaju
f (x + y) + f(x - y) = 2f(x) g (y).
236 ZADACI SA TAKMlCENJA I PllLJEMNIH ISPITA
Ako.f nije jednako nuli i ako je 1.f(x)l;:;;; l za svako x, dokazati da
je tada i I g ()')I l za svako y"
6. Date su paralelne ravni. Dokazati da postoji pravilan tetraedar
koji ima po jedno teme u svakoj od tih ravni.
3.15. PETNAEST A MATEMATICKA OLIMPIJADA, 1973
Petnaesta olimpijada odrana je od S. do 16.
jula 1973. PJ put od kada se ova organizu.Lu, u Moskvi. Na
njoj je 16 ekipa: Au:;trija (A). Bugarska (B), (C),
Engleska (E). Finska (Fi). (F). Holandija (H), Jugoslavija (J), Kuba (K),
(M). Mongolija (Mo). Demokratska fRepublika (N) , Polj-
ska (P). Rumunija (R), Sovjetski Savez (S), Svedska (S).
Svaka ekipa imala je PJ 8 o!oim Kube koja je imala S
je cdra.no tl dva dana (9. i 10. jula) sa po tri zadatka svakog
dana. Vreme za izradu datih zadataka bilo je po 4 sata svakog dana.
U tabeli dat je pregled zemalja i broj poena za svaki
zadatak. .
Zadatak 1 2 3 4 S 6
Zemlja t-
p
S J P S
Broj poenll 6 6 8 6 6 8
Iz ove tahele sc vidi da je svaki mogao osvojiti najvie 40, a svaka
ekipa 320 poena (sem Kuhe).
U narednoj tabeli dat je pregled uspeha pojedinih ekipa (broj osvojenih
poena i nagrada).
Zemlja
Broj osvojenih I nagrada II nagrada III nagrada
poena 35-40 poena 27-34 poena 17-26 poena
A 144 -
-
6
B 96 -
- 1
e 149
- l 4
E 164 l - 5
Fi 86 -
-
2
F lS3 - 3 l
H 96
- -
2
J 137 -
-
S
K 4:! - - l
M
:!15 l 2 S
Mo
65 -
-
l
N 188 - 3 4
P 174 - 2 4
R 141
- l 3
S 254 3 2 3
S 99 - l l
l. MEBUNAllODNA TAKMICENJA
237
-- -
1. Neka O lei na pravoj / i neka su OPI' OP
2
, , OP" vektori,
pri prava l i PI' Pl' ... , P" lee u jednoj ravni tako da se sve
P, (I - 1, ... ,n) nalaze sa iste strane prave /.
Ako je " neparan broj, dokazati da je
- --+ -
1 OPI + OP" + ... + OP" 1 l
(lOMI intenzitet vektora OM).
l. Utvrditi da li u prostoru postoji skup M koje ne lee u
jednoj ravni, takav da za svake dve A, BEM postoje druge dve
C, DEM takve da su prave AB i CD paralelne ali se ne poklapaju.
3. Odrediti minimalnu vrednost izraza a
2
+ b
2
, ako su a i b realni brojevi za
koje x4 + ax
3
+ bX2 + ax + l '"" O irna bar jedan realan koren.
Z tIIlIICi III drugog .l1li
4. Vojnik mora da ispita da li u oblasti, koja ima oblik
trougla i granicu), ima mina. Radijus dejstva njegovog detektora
jednak je polovini visine trougla. Vojnik polazi iz jednog temena trougla.
Kakvu putanju mora izabrati da bi pri ispitivanju preao put
; ispitao celu oblast?
5. Neprazan skup G funkcija realne promenljive x, oblika ax + b, gde su a i b
realni brojevi i a:;60, zadovoljava uslove:
a) Ako su J, gEG, tada je gof E G, gde je (gof)(x)=g(J(x.
b) Ako je JE G, J(x) = ax + b, tada je inverzna funkcija
J-lEG i J-l (x)=x-b.
a
e) Za svako JEG postoji broj x/ER takav da je J(xf)=xf.
Dokazati da postoji broj k ER takav da je J(k) = k za svako lE G.
6. Neka su al' a
2
, , an dati pozitivni brojevi i neka je q (O<q< I) dati
realan broj. n realnih brojeva bl' b
2
b
n
za koje vai:
a) ak<b
k
(k = l, ... , n);
b) _q<bk+I<_1 (k= I ... n-I);
bk q
238 ZADACI SA TAKMICENJA I PRIJEMNIH ISPITA
3.16. ESNAESTA OLIMPIJADA, 1974
Od 4. do 16. jula 1974. odrana je u DR esnaesta
narodna olimpijada. Na ovoj Olimpijadi je 18 ekipa:
Austrije (A), Bugarske (B), Engleske (E), Finske (Fi),
Francuske (F), Holandije (H), Jugoslavije (J), Kube (K), (M),
Mongolije (Mo), Demokratske Republike (N), Poljske (P), Rumu-
nije (R), Sovjetskog Saveza (S), SAD, vedske () i Vijetnam:l. (V).
Na ovoj olimpijadi prvi put su ekipe iz SAD i Vijetnama.
Sve ekipe su imale po 8 sem Kube, koja je imala 7 i Vijetnama
koji je imao 5
Kao i ranijih godina i ova Olimpijada odrana je u dva dana (8. i 9.
jula) sa po tri zadatka. .
U tabeli dat je pregled zadataka sa poenima i zemljom pred-

Zadatak
Zemlja
Broj poena
2
Fi
6
3
R
8
4
B
6
Plasman pojedinih ekipa, broj osvojenih poena
tabele.
I nagrada II nagrada
5
H
7
6

8
.. '
nagrada Vidi se iz 81e-
III nagrada
Zemlja
I Broj osvojenih I
I poena 40-38 poena 37-30 poena 29-23 poena
A 212
I
1 l 4
B 171 - l 4
e 158 - - 2
E 188 -
j
l 3
Fi 111
-
-
1
F 194 l 1 3
H 112 - - l
J 216 2 l 2
K 65 - - -
M 237 1 3 3
Mo 60 -
- -
N 236 - 5 2
P 138 - - 2
R 199 1 1 3
S 256 2 3 2
SAD 243 - 5 3
187 I
I
l
'-
!
V 146
I
l I l 2
I
i
Zadaci sa prvog dana
1. Date su tri karte i na svakoj od njih napisan je po jedan ceo broj. Ta
tri broja p, q i r zadovoljavaju uslov O<p<q<r. Tri A, B i C, igraju
igru se jedan krug sastoji u karte se promt:aju i podele tako
da svaki dobija onoliko kuglica koliki je broj napisan na njt.;govoj karti,
zatim se karte dok dobijene kuglice ostaju kod
3. TAKMICENJA
239
Igra ima n krugova, n;;;::; 2. Na kraju igre A Je ukupno imao 20
kuglica, B-lO kuglica i C-9 kuglica.
Poznato je da je u poslednjem krugu B dobio r kuglica. Koji je
od dobio q kuglica u prvom krugu?
2. Dat je trougao ABC. Dokazati da nejednakost sin A sin B;5 sin
2
Cj2 vaz l
ako i samo ako na stranici AB postoji D takva da je du CD g;,;:ome-
trijska sredina dui AD i BD.
3. Neka je II proizvoljan prirodan broj. Dokazati da broj i (211 + 1) 2
3k
nije
k=O 2k+ 1
deljiv sa 5.
Z adac; sa drugog dana
4. Posmatrajmo razlaganje ahovske table 8 x 8 na p pravougaonika, koji nema-
ju unutranjih pri ta razlaganja zadovoljavaju slede-
uslove:
a) Svaki se pravougaonik sastoji od izvesnog broja polja i pri tome ima
jednak broj crnih i belih polja;
b) Ako je aj broj belih polja u i-tom pravougaoniku, tada je
Odrediti maksimalnu vrednost broja p za koju je takvo razlaganje mo-
Za ovu vrednost p odrediti sve nizov;,;: takvih broje-
va al' O
2
,,,,, al"
5. Neka su a, b, e, d proizvoljni pozitivni realni brojevi. Odrediti skup svih
vrednosti izraza
s= a + b + e + ___ d __
a+b+d a+b+c b+c+d a+c+d
6. Neka je P polinom za celim koeficijentima, od konstante. Obele-
imo II (P) broj svih celih broj.!va k za koje je (P (1\2 = l.
Dokazati da je n (P) - d.!g (P) 2, gde je sa deg (P) obi;k.:n stepen
polinoma p.
3.17. SEDAMNAESTA
OLIMPIJADA, 1975
Ova Olimpijada odrana je u Bugarskoi od 3. do 16. jula.
je 17 zemalja: Austrija (A), Bugarska (B), Engkska (E),
Francuska (F), (G), Holandija (H), Jugoslavija (J), (M),
Mongolija (Mo), R, publika (N), Poljska (P), Ru-
munija (R), Sovjetski Savez (S), SAD, Svedska (S), DR Vijt;tnam (V).
240 ZADACI SA TAKMlCEN.JA I PJlUEMNIH ISPITA
Ekipa vedske drugog dana i ekipa Vijetnama oba dana imale su po
7 dok su sve ostale ekipe imale po 8
Na ovoj Olimpijadi prvi put je i ekipa
Po ustaljenom zadano je 6 zadataka koji su reavani u
dva dana. tih zadataka i broj poena prikazani sU'u donjoj tabeli.
Zadatak 1 2 3 4
,
6
Zemlja e E H S S E
Broj poena 6 7 .7 6 6 8
Uspesi ekipa prikazani su u tabeli.
Zemlja
I Broj osvojenih I
I nagrada
I II nagrada
I
m nagrada
I poena 40-38 poena 37-31 poena 30-23 poena
A 192 l l 2
B 186
-
l 4
e 162
- -
2
E 239 2 2 3
F 176 l l l
G 95
-
l
-
H 67
- -
l
J 163 - l l
M 258 - S 3
Mo 75
- -
l
N 249
-
4 4
P 124
-
l l
R 180
-
l 3
S 246 l 3 4
SAD 247 3 l 3
S 160 - 2
-
V 175 - l 3
Zadac; la pr,og tIana takmile"Ja
1. Neka su XI' YI (i = l, 2, ... , n) realni brojevi, takvi da je
Xl Ei;x
2
Ei; YI Ei;Y2 Ei;
i neka je ZI' Z2' . ' z" proizvoljna permutacija brojeva YI' YZ" , Y". Doka-
zati da je
n "
2: (xl - Yi)
2
:ii 2: (XI - Z/)2.
l-l i-l
2. Neka je al' a
2
, a3"" strogo niz prirodnih brojeva. Dokazati da
postoji mnogo am tog niza koji mogu predstaviti u obliku
am = xa
p
+ ya
fi
,
gde sa x i Y prirodni brojevi i p=/=q.
3.
241
3. Nad stranicama proizvoljnog trougla ABC spolja su konstruisani trouglovi
BPC, CQA i ARB, takvi da je <;:'PBC= <;:'CAQ=45, <;:.BCP= <tQCA=30,
<;:.ABR= <;:.RAB= 15. Dokazati da je <;:.QRP=90 i PR=QR.
Zum 8" tinIgog dIUUI
Neka je A zbir cifara broja 44444444 i B zbir cifara broja A. zbir
cifara broja B. (Svi brojevi su zapisani u dekadnom sistemu.)
S. Moe li se na krugu l odrediti 1975 takvih da je
rastojanje svake dve od njih racionalan broj?
'- sve homogene polinome P(x,y) s-tepena n dveju promenljivih koji za-
dovoljavaju uslove:
a) za svaka tri realna broja a, b, e vai
P(a+b, c)+P(b+c, a)+P(c+a, b)=O;
b) P(l, 0)= l.
PRIMEDBA. Potinom P je homogen stepena n ako za svaka tri realna broja t.
x, y vai P (tx. ty) = tn P (x. y), gde je n prirodan broj.
3.18. OSAMNAESTA MEDUNARODNA MATEMATICKA
OLIMPIJADA, 1976
Osamnaesta po redu olimpijada odrana je u vremenu od
10. do 20. jula u Austriji. su ekipe iz 18 zemalja, i to: Austri-
ja (A), Bugarska (B), (C), Finska (Fi), Francuska (F), (G),
Holandija (H), Jugoslavija (J), Kuba (K) (imala je samo tri
(M). DR (N), PoljSka (P). Rumunija (R), SAD, Sovjets.ki savez (S).
Engleska (E) i Vijetnam (V).
Samo (reavanje zadataka) odrano je 12. i 13. jula.
ZfIIltIci 8" prrog dIUUI
1. Povrina ravnog konveksnog je 32cm
2
, a zbir duina. dveju
njegovih naspramnih stranica i jedne dijagonale jednak je 16 cm. Odrediti sve
vrednosti koje moe imati duina druge dijagonale.
2. Neka je P
J
{x):..x
2
-2 i Pk(x)=PJ(Pk_1(x za k=2, 3 ... .
Dokazati da za svaki, prirodan broj n, P. (x) ... x ima sve
korene realne i
3. Pravougaona kutija je takva da se moe potpuno ispuniti kocka-
ma. Ako se u nju stavljaju kocke zapremine 2 su ivice paraldne ivicama
kutije, maksimalan broj tih kocki popunjava 40% zapremine
kutije. Odrediti (unutranje) dimenzije svih kutija sa tim svojstvima.
PRIMEDBA. f2 = 1,2599 ..
Z_ci 8" d'IIgog _lill
broj koji je proizvod prirodnih brojeva i je zbir 1976.
(Reenje obrazloiti.)
242 ZADACI SA TAJ(MJCENJA I PRIJEMNIH ISPITA
s. Dat je sistem od p sa q = 2 p nepoznatih
an Xl +a12 X
2
+ ... +a)q Xq =0.
a
21
Xl +a
22
x
2
+ ... +a
2Q
Xq=0.
ap1 Xl +ap2 x
2
+ +apqXq=O
u kome je au E {-l,o.l} (i=I,2 .... ,p;j=1.2 .... ,q).
Dokazati da postoji reenje (xl' X
2
, X
q
) tog sistema, takvo da vai:
a) Svi x
J
(j = 1, 2, ... , q) su edi brojevi;
,b) Bar za jedno j (I :;;;;,j:aq). xJ=ftO;
e) Za svako j=l, 2, ... , q je IXJI:ii!q.
6. Niz tlo, al' a
2
,... definisan je na
CIo-2; al =2,5; a
ll
+
l
=a,.(a"_12-2)-al (n= l, 2, ... ).
Dokazati da, za n -l, 2, .. , vai
211-(-1)11
[aJ = 2 3
([ x] eeO broj koji nije od x.)
Iz naredne dve tabele vidi se ko- su ovih zadataka kao i
uspeh pojedinih ekipa.
Zadatak t 2 3 4 S 6
Zemlja e Fi H SAD H E
Broj poena S 1 8 6 7 7
-
Zemlja
Broj osvojenih I nagrada II nagrada III nagrada
poena 40-38 poena 37-30 poena 29-23 poena
A 167 l 2 S
B 174 - 2 6
e 116 - l 3
E 214 2 4 l
Fi 52 - -
l
F 165 l 3 I
G 50 - - -
H 78 - - l
J 116
-
I 3
K 18
-
-
-
M:
160
- 3 4
N 142 - 2 3
P 13 II - - 6
R 118 - l 3
S 250 4 3 I
SAD 188 l 4 I
S 110
-
I 3
V Il2
- I 3
-
3. TAKMICEN1A
3.19. DEVETNAESTA MATEMATICKA
OLIMPIJADA, 1977
243
Olimpijada je odrana od 6. do 10. jula 1977, godine u B..:oogradu.
Na Olimpijadi je 21 ekipa: Alir (AI). Austrija (A). Bdgija (B..;).
Bugarska (B). Engleska (E). Finska (Fl). Francuska (F).
Holandija (H). Italija (I). Jugoslavija (J). Kuba (K). (M). Mongo-
lija (Mo). D.:mokratska R(:publika (N), Poljska (P). Rumunija (R).
Savezna R\;publika (SRN). SAD. Sovjl.:tski Savcz (S) i Sv<:dska (S).
Pored toga. ekipa Demokratske R(:publike Vijetnama (V) nije doputo-
vala. ali je poslala svoje zadatke od kojih je jedan Ekipa Alira
je prva zemlja koja se pojavljuje na olimpijadama.
Sve ekipe su imale po 8 osim Kube (4 Alira (3).
Bdgije (7) i Italije (5). je odrano u dva dana. 6. i 7. jula. Sva-
kog dana reavana su po 3 zadatka i to za 4 sata.
Pregled zemalja i broj poena za svaki zadatak dat je u slc-
. tabeli:
I
I
Zadatak
Zemlja
Broj poena
H
6
2
V
6
3
H
7
4
E
6
Uspeh pojedinih ekipa dat je u tabeli:
Zemlja
I Broj osvojenih I
l nagrada
I
II nagrada
I
I poena 34-40 poena 24-33 poena
Al
I
17
- -
A 151 l 1
Be 33
- -
B 172
-
3
161
- 3
E 190 1 3
Fi 88
- -
F 126
1 -
H 185 1 2
l 22
-
-
j
159
-
3
K 41
- -
M 190 1 3
Mo 49
-
-
N 163 2 l
P 157 l 2
R 122
!
-
l
SRN 165 l l
SAD 202 2 3
S 192 1 2
137 1 l
s 6
SRN B
7 8
III nagrada I
Specijalna
17-23 poena nagrada
- -
2 -
- -
3 1
2 1
3 2
1
-
- -
3 -
- -
3 -
- -
2 l
- -
l
-
2 -
2 -
4
-
l
-
4 l
2 -
Specijalna nagrada je dodeljena za originalna reenja zadataka.
Kao to se vidi. prvo mesto osvojila je. ekipa SAD. drugo ekipa Sovjet-
skog Saveza. a i ekipe Engle$ke i
16
0
244
ZADACI SA TAKMICENJA I PRIJEMNIH ISPITA
Zadaci sa prrog dalUl
1. Unutar datog kvadrata ABCD konstruisani su trouglovi ABK,
BCL, CDM, DAN. Dokazati da su sredita KL, LM, MN, NK i
sredita AK, BK, BL, CL, CM, DM, DN, AN temena pravilnog
dvanaestougla.
l. U nizu realnih brojeva suma proizvoljnih sedam uzastopnih
nova je negativna, a suma proizvoljnih jedanaest uzastopnih je poziti-
vna. Odrediti broj takvog niza.
3. Dat je prirodan broj n od 2. Neki je Vit skup brojeva oblika 1 + kn,
gde je k = l, 2,... Za broj m E Vit kaemo da je nerazloiv u VII ako ne pos-
toje brojevi p,qEV
It
, takvi da je m=pq.
Dokazati da postoji broj rE VII koji se na vie od jednog moe
predstaviti kao proizvod su faktori nerazloivi u VII'
(Predstavljanja koja se razlikuju samo poretkom faktora iz VII smatraju se istim.)
Zadaci aa d",gog dIlIUI
4. Neka su a, b, A, B dati realni brojevi. Posmatrajmo funkciju
f(x) = l-a cos x-b sin x-A cos 2x-B sin 2x.
Ako je f(x) i?; O za svako realno x, dokazati da je a
2
+ bl:it 2 i A2 + B'Z:il 1.
S. Neka su a i b pozitivni celi brojevi. Pri deljenju al + b
2
sa a + b dobija se
q i ostatak r. sve parove (a, b) za koje je q2+r= 1977.
6. Neka je f funkcija definisana za svaki pozitivan ceo broj su vrednosti
pozitivni celi brojevi. Ako za svako n vai nejednakostf(n+ lf(f(n,
dokazati da je f(n) = n za svako n
. 3.10. DVADESETA MATEMATICKA
OLIMPIJADA, 1978
je odrana od 1. do 13. jula u Bukuretu. su
ekipe 17 malja: Austrija (A). Bugarska (B), (C), Engleska (E),
Finska (Fi), Francuska (F), Holandija (H), Jugoslavija (J), Kuba (K), Mongo-
lija (Mo), Poljska (P), Rumunija (R), SAD, SR (SRN), vedska (),
Turska (T), Vijetnam (V).
Pregled poena i zemlje zadataka dat je u tabeli:
Zldltak l 2 3 4 S 6
Zemlja K SAD E SAD F H
Broj poena 6 1 8 S 6 8
Na ovoj olimpijadi pored I, II i III nagrade dodeljene su 4 specijalne
nagrade za originalna reenja zadataka.
l. TADlJOtNJA
245
Pregled uspeha pojedinih ekipa dat je u tabeli.
Zemlja
I Broj osvojenih I
I nagrada
I
II nagrada
I
III nagrada
I
Specijalna
poena nagrada
A 174 - 3 2
-
B 182 -
l 3
-
e 195 - 2 3
-
E 201 l 2 2 l
Fi 118 - - 2 1
F 179 - 2 4
-
H 157 - 1 1 2
J 171 - 1 2 -
K 68 - - 2
-
Mo 61 - - - -
P 156 - - 2
-
R 237 2 3 2 -
SAD 225 1 3 3
-
SRN 184 I - 3
-
S 117
-
- l
-
T 66 - - - -
V 200 -
2 6
-
Zadaci sa prJlog dana
1. Neka su m i n prirodni brojevi takvi da je II >111 l. Poslednje tri cifre
broja 1978
m
jednake su redom poslednjim trima ciframa broja 1978" (brojevi
&u napisani u dekadnom sistemu). Odrediti m i II tako d,l m + II ima najmanju
vrednost.
l. Neka je P data unutar date !'fere. A, B, C su tri proizvoljne
na toj sferi takve da su PA, PB, PC uzajamno norma Inc.
Neka je Q teme, dijagonalno suprotno od P. paraldcpipeda
sa PA. PB i PC. Odrediti geometrijsko mesto Q za sve polo-
aje A. B i C.
3. Skup svih pozitivnih celih brojeva predstavljen je u obliku unije dva svoja
disjunktna podskupa:
{f(l), f(2), ... , f(n), ... }, {g(I), g(2), ... , g(n) .... ,}.
gde je
. f(1) <f(2) < ... <fen) < ... g(l) <g(2) < ... <g (n) < ...
i g (n) - f(f(n + 1 za svako n;;; 1. Odrediti f(240).
Zadaci sa drugog dana
4. Neh je ABC trougao u kome je AB =. AC. Krug koji iznutra dodiruje opi-
sani krug trougla ABC, dodiruje i stranice AB i AC u P i Q. Doka-
zati da je sredite dui PQ centar upisanog kruga trougla ABC.
5. Neka je (ak)' k = 1, 2, ... , niz pozitivnih celih brojeva. Dokazati
da za svako n vai nejednakost
" l
L
k=1 k
246
ZADACI SA TAKMICENJA I PRIJEMNIH ISPITA
6. drutvo iz 6 zemalja. Spisak
drutva sastoji se od 1978 imena numerisanih brojevima I, 2, ... , 1978. Do-
kazati da postoji bar jedan .. drutva je broj jednl\k zbiru brojeva dva-
ju iz njegove zemlje ili je jednak dvostrukom broju nekog drutva
iz njegove zemlje.
3.21. DVADESET PRVA MATEMATICKA
OLIMPIJADA, 1979
Olimpijada je odrana od I. do 7. jula 1979. godine u Londonu. Na
ovoj do sada najmasovnijoj olimpijadi su ekipe iz 23 zemlje svih
kontinenata, osim Australije: Austrija (A). Belgija (Be), Brazil (Br), Bugarska (B),
Demokratska Republika (DRN). Engleska (E).
Finska (Fi), Francuska (F). (G). Holandija (H). Izrael (Iz). Jugoslavija (J).
Kuba (K). Luksemburg (L). (M). Poljska (P). Rumunija (R). SAD.
Savezna Republika (SRN), Sovjetski Savez (S). Svedska (S). Vijet-
nam (V).
Na ovoj Olimpijadi prvi put su ekipe Brazila i Izraela.
Zemlja i broj poena za zadatke zadate na ovoj Olimpijadi
dati su u tabeli.
Zadatak I :! 3 4 S 6
Zemlja SRN B S SAD Iz SRN
Broj poena 6 7 7 6 7 '7
Iz tabele vidi sc uspeh pojedinih ekipa.
Zemlja
Broj osvojenih I nagrada II nagrada III nagrada
poena 40-37 poena 36--29 poena 28-20
A 152 - - 4
Be 66 - -
1
Br 19 - - -
B ISO - - S
e 178 1 - 4
DRN 180 - 2 2
E 218 - 4 4
Fi 89 - -
1
F 155 1 - I
G 57
- - l
H 130 - I I
Iz 119 - - 2
J ln - I 4
K 35 - - -
L 7 - - -
M 176
-
2 2
P 160 - 2 3
R 240 I 4 2
SAD 199 1 2 2
SRN 235 I 5 l
S 267 2 4 I
S 143 - :! l
V 134 1 3 -
3.
247
Ekipa Vijetnama imala je samo 4 Jedan njen pose bno je
za orginaIno reenje zadatka.
ZtUlaci III prPog ...
1. Neka su p i q prirodni brojevi takvi da je
... __ 1_+_1_.
q 2 3 4 1318 1319
Dokazati da je broj p deljiv brojem 1979.
l. Data je petougaona prizma sa osnovama AIA2A3A4AS i BIB2B3B4BS' Sve
ivice osnova i sve dui AI B
j
(i, j = I, 2, 3, 4, S) obojene su crvenom ili zele-
nom bojom tako da u svakom trouglu koga obrazuju temena prizme i
su sve stranice obojene, postoje dve stranice obojene raznim bojama, tj. ne
postoji jednobojni trougao. Dokazati da su svih deset ivica osnova obojene
istom bojom.
3. U ravni su data dva kruga Cl i C
2
koji se seku. Neka je A jedna njihova
Iz A istovremeno da se MJ i M2
po krugovima CI i C
2
se po svojim krugovima konstantnim
brzinama ne smer. Ml i M2 istovremeno svaka svoj
krug i se u A. Dokazati da u ravni postoji nepokretna P koja
je u svakom trenutku podjednako udaljena od Ml i Ml'
ZIIdaci sa drugog ...
4. Data je ravan it, P koja pripada toj ravni i Q izvan ravni it.
Odrediti sve R u ravni 'Tt za koje je odnos (QP+PR)IQR maksimalan.
5. Odrediti sve realne brojeve a za koje postoje nenegativni brojevi Xl' X
2
,
Xl' X
4
, Xs koji zadovoljavaju jednakosti:
6. Neka su A i E dva naspramna temena pravilnog osmougla. Na temenu A
nalazi se aba. Sa svakog temena osmougJa, osim temena E, aba moe sko-
na susedno teme. Kada stigne na teme E, aba ostane na njemu. Neka
je an broj na koje aba moe sa temena A. dospeti na teme E
vi n puta.
Dokazati da je
a
2n
_
1
= 0, a = (x"-l_ y"-l) n = l, 2, 3, ... ,
- ln vl '
gde je x = 2 + VI, y = 2 - Vi.
PRIMEDBA. Pod na koji aba moe dospeti sa temena A na teme E
II puta, podrazumeva se niz temena (Po' . , Pn) koji zadovolja-
va uslove:
248 ZADACI SA TAKMlCEN.JAI PRlJlMNDlISPlTA
l e Po = A, Pn-=E;
2 za svako i za koje je O:fi i n;..,. 1, vai P,::;i::E;
3 o za svako i za koje je O::ii i n;..,. l, Pj i PH I su susedna temena
osmougla.
3.22. MATEMATICKA TAKMICENJA U 1980,
Od osnivanja 1959. godine, prvi put ove godine nije odrana Matema-
olimpijada. u Evropi su odrana dva mate-
srednjokolaca, i to: 1. i 2. jl,lla u Mariehaminu na Ala-
ndskim ostrvima u Finskoj i 9. i JO. jula u Meru u Luksemburgu.
u Finskoj
su ekipe Velike Britanije, Finske i vedske. Rezu-
ltati su bili dosta skromni. Najuspeniji kandidat je imao 28 poena od 40
a 15 kandidata od ukupna 32 imali su vie od 10 poena. Propo-
zicije su bile istekao na Olimpijadama. su u dva dana
reavali po 3 zadatka, a imali su za izradu po 4 sata. Dati su zadaci:
Pr.,i da"
l. U trouglu ABC simetrale stranica AB i AC. seku pravu BC redom u
X i Y. Da bi bilo BC = XY, dovoljno je da je tg Btg C = 3. Dokazati ovo
a zatim potrebne i dovoljne uslove da bi vailo BC = XY. (6 poena)
2. Niz al' az, ... , an definisan je akTI =ak+-;;ak
z
, Dokazali
da je
. 1
l --<a
n
< 1. (7 poena)
n
3. Posmatrajmo x
n
+ gde je n prirodni broj od I. Do-
kazati da ne postoje prirodni brojevi x i y koji zadovoljavaju datu
takvi da su x i n -+- l uzajamno prosti brojevi. (7 poena)
Drllgi dan
4. Konveksni 2 n-tougaonik upisan je u krug. Zna se da su 1/- l pari na-
spramnih stranica mnogougaonika paralelne. Za koje vrednosti n su i ostale
dve stranice paralelne? (6 poena)
5. Horizontalna prava naziva se trougaonom za krivu zadatu
y=x4+pxJ+qx2+rx-t-s, ako je ona u A, B, C i D
(u tom poretku) takvim da se duima AB, AC i AD moe konstruisati trougao.
Dokazati ili su sve horizontalne prave koje seku datu
krivu u troug;lOl1e ili ni jedna prava nije trougao na. (7
poena)

249
6. Ako se broj{V2 + 113)1980 napie kao decimalni broj, odrediti prvu cifru
pre decimalne zapete i prvu cifru posle decimalne zapete. (7 poena).
u Luksembu,gu
su ekipe Belgije (Be), Francuske (F), Holandije (H), Jugosla-
vije (J), Luk!>emburga (L) i (VB). Francuska ekipa je sa svoja
4 takmi van konkurencije. Luksemburg je imao 5
Jugoslavija ostale ekipe po 8.
zadataka, broj poena, kao pregled uspeha dat je u
tabelama:
, "j
Z:li1a:tak
I
I 2 3
4 S 6
VB L J B H H
Broj poena 6 7 7 6 7 7
Zemlja
Broj osvojenih l nagrada II nagrada III nagrada
poena 36--40 30-3S 22-29 poena
Be 102
-
-
1
H
l"" ,- I t J
J 202
-
3 4
L 53 - -
]
VB 208
, -
3 4
-
,
Zadaci sap,.,og dana
l. Odredili sve funkcije j: Q-+Q koje zadovoljavaju dva uslova:
10 f( l}= 2; 2' l,
za sve x, yE Q, gde je Q skup racionalnih 'brojeva.
2. Na dui AC izabran.l je B, Sa iste strane prave AC konstruisana su
tri polukruga nad AB, BC i AC kao' tangenta prva dva
polukruga u B polukrug u E. Neka su U i V u
kojima spoljanja tangenta dodiruje prva dva polukruga. Izraziti
ounos:.l povri.in.l lrougln\'.t EUV i EAC u funkciji prva
dva polukrug<\.
3. Neka je p prost broj i n prirodan broj. Dokazati da su dva
ekvivalentna:
250
ZADACI SA TADCIOEN.JA I PaUDINIII JSPrrA
10 Nijedan od binomnih koeficijenata (Z) (k = O, l, .. : ,n) nije deljiv
,
2
0
Broj n se moe prikuati u obliku n =?q - l, gde su s i q celi
brojevi, s-=O, O<q<p .
... Dve krunice se dodiruju (iznutra iii spolja) u P. Prava koja dodi-
ruje jedan od tih krugova u A, drugi u B i C. Dokazati
da je prava PA simetrala: jednog od uglova izmedu pravih PB i PC.
5. Deset su igru, svaki sa istom sumom novca. Jedan za dru-
gim, svaki od njih bacao je S kockica. Posle. svakog bacanja, koji je
bacao kockice isplatio je svakom od svojih devet protivnika sumu jednaku
n-tom delu sume koju je taj protivnik imao do tog trenutka, gde jen zbir bro-
jeva koje su pokuale kockice. Kada je poslednji, deseti, bacio kockice,
zbir brojeva na njima iznosio je 12, a poto je izvreno poka-
zalo se da svaki ima istu sumu novca kao na igre.
Odrediti, ako je zbirove koje su pokazale u pretho-
dnih devet bacanja. .
6. Odrediti sve parove celih brojeva (x, y) koji zadovoljavaju
x3 + x2y + xy2 +y3 = 8 (X2+xy+y2+ l).
3.23. DVADESET DRUGA MATEMATICK:A
OLIMPUADA, 1981
Dvadeset druga olimpijada odrana je od 7. do 20. jula u SAD u Va-
.ingtonu. Na Olimpijadi je 27 ekipa zemalja: Austral.i,ia
(Au), Austrija (A), Belgija (Be), Bugarska (B). Brazil (Br), (C),
Finsta (Fi), Francuska (F), (G), Holandija (H). Izrael (Iz), Jugoslavija
(J), Kanada (Ka), Kolumbija (Ko). Kuba (K). Luksemburg (L), Madarska (M),
Meksiko (Me), Poljska (P), Rumunija (R), SAD, Savezna Republika
(SRN), Sovjetski Savez (S), Svedska (S), Tunis (Tu), Velika Britanija (VB),
Venecuela (Ve). .
Na ovoj Olimpijadi debitovale su ekipe Australije, Kolumbije, Meksika,
Tunisa i Venecuele.
Zemlje i broj poena po zadacima prikazani su u
tabeli:

Zemlja predlapl!
Broj poena
1 l
2 3
I
VB SRN H
777
4
Be
7
S
7
6
Fi
7
U tabeli dat je uspeh pojedinih ekipa, kao i broj
251
I
Zemlja
I
Poena
r

I I nagrada
I
II nagrada
\
III nagrada
41-42 poena 34-40 poena 26-33 poena
Au 122 8
- -
1
A 290 8 4 2 1
Be 139 8
-
2 -
B 287 8 2 3 3
Br 172 8 1 - -
e 190 5 1 3 1
Fi 206 8 1 l 3
F 209 8 2 - 3
G 104
I
8 - - -
H 219 8
-
3 l
Iz 173 6 1 -
3
J 246 8 l 2 3
Ka 249 8 2 2 l
Ko 93 8
- - -
K 141 8
-
l -
L 42 l 1
- -
M 164 4 3 l -
Me 12 5 -
- -
P 259 8 2 3 1
R 136 4
-
2 2
SAD 314 8 4 3 l
SRN 312 8 5 2 l
S 230 6 3 2 l
S 207 8
-
1 3
Tu 32 2
- - -
VB 301 8 3 4 1
Ve 64 8
-
- -
Ztulaei 811 prvog dtUUI takmihnja
1. za P unutar datog trougla A.BC sa D, E i F redom njene
ortogonalne projekcije na prave BC, CA. i A.B. Odrediti sve P za koje je
BC CA AB o o l
-+-+- mmlmnno.
PD PE PF
l. Dati su brojevi n .i r, pri je l Posmatrajmo sve podskupove
skupa {l, 2, ... , n} koj.i se sastoje od relemenata. lzaberimo u svakoql od
tih podskupova minima Ini element. Dokazati da je sredina mini-
l
Oh le o d ka 11'+ 1
ma Dl .e menata Je na. -.'
r+l
3. Odrediti vrednost izraza mZ + n
2
, gde su m i n prirodni brojevi
takvi da je (n
2
-mn-m
2
)2 ... 1.
Z,,;daci aa drugog dana
4. 10 Odrediti sve vrednosti n 3 za koje postoji skup od n uzastopnih pri-
rodnih brojeva sa svojstvom: od tih brojeva je delilac naj-
manjeg !;adr;laoca ostalih n-l brojeva.
2
0
Za koje vrednosti 3 postoji' jedan skup sa tim svojstvom?
252
ZADACI SATAKMieBH.JA I"PlUJEMNlHISPITA
5. Data su tri kruga jednakih sa O koji lee
unutar trougla ABC. Svaki od tih krugova dodiruje dve stranice tog trougla.
Dokazati da Oi centri opisanog i upisanog kruga trougla ABC lee na
jednoj pravoj.
6. Poznato je da funkcija I(x, y) za svaki par celih nenegativnih brojeva x, y
zadovoljava uslove:
10 /(O,y)=y-, I; 2 3/(x+l,y+l)=/(x,/(x+l,y).
Odrediti 1(4, 1981).
3.24. DVADESET MATEMATI(:KA
OLIMPIJADA, 1982
Ova Olimpijada odrana je u glavnom gradu od 5. do 14. jula.
Na njoj je 30 ekipa sa svih kontinenata. Zbog velikog broja ekipa
je da svaka ekipa ima najvie po Samo je Alir imao
3
su ekipe iz zemalja: Alir (Al), Australija (Au), Au-
strija (A), Belgija (Bc), Brazil (Br), Bugarska (B), Velika Britanija (VB), Vene-
cuela (Ve), Vijetnam (V), (G), D.!mokratska Republika (DRN),
Izrael (Iz), Jugoslavija (J), Kanada (Ka), Kolumbija (Ko), Kuba (K), Kuvajt
(Ku), (M), Mongolija (Mo), Poljska (P), Rumunija (R), Savezna
Republika (SRN), Sovjetski Savez (S), SAD, Tunis (Tu), Finska (Fi),
Francuska (F), Holandija (H), vedska ().
Zemlja i broj poena za pojedine zadatke dati su
tabeli:
Zadatak:
I
1 2 3 4 S 6
Zemlja
I
VB H S VB H
,-
.V
Broj poena 7 7 7 7 7 7
U tabeli dat je pregled uspeha pojedinih ekipa, mada se na
Olimpijadi ne ocenjuju ekil,'e pojedinci.
I
,
I
Zemlja
I Broj osvojenih I
I nagrada II tUlgrada III nagrada
poena 42-37 poena 36-30.poena. 29-21 poena
AI 23 - - -
Au 66
,
l -
-
A 82 1
-

l
Be SO -
-
l
Br 66 -
-
l
B lOS
- -
4
VB 103
'.
- ; -
\
4
Ve 23
-
-
-
V 133 l 2 l
G SS -
\
- -
DRN 136 2 l l
Iz 7S
- -
1
253
J 98 -
2
-
Ka 78
- - 2
Ko 34 - - -
K 44
-
- -
Ku 4
- - -
M 125
- 3 l
Mo 56
- - l
P 96
-
l 2
R 99 - 1 2
SRN 145 2 2
-
S 137 2 l l
SAD 136 l 2 1
Tu 19
- - -
Fi
U3 -
2 1
F 89 1 -
-
H 92 - l l
e lIS
-
2 2
S 74
- - 2
Prvi put na ovom je ekipa Kuvajta.
Reavanje zadatka odrano je u dva dana, 9. i ]0. jula. Svakog dana
bila su zadana po tri zadltka. Relvanje je trajalo svakog dana po i
po sata. . .
Evo i zadataka.
Zat/lICi sa p"og dalUl
l. Funkcija I(n) definisana je za sve prirodne brojeve n i uzima ne negativne
celobrojne vrednosti. Poznato je da:
a) za svako min, I(m+n)-/(m)-/(n) uzima jednu od vrednosti O iii ];
b) 1(2)=0;
e) 1(30;
d) 1 (9999) = 3333.
Odrediti 1 (] 982).
l. Dat je nejednakokraki trougao AtAlA) sa stranicama at, a
2
a
3
(ai je stranica
naspram temena Aj). N.:ka je Mj sredite stran ic;! aj. Tj u kojoj upislna
krunica datog trougla dodiruje stranicu aj. i Sj Tj u
odnosu na simetralu unutranjeg ugla kod Aj (i = 1.2.3).
da se prave MtSI' M
2
S
2
M
3
S
3
seku u jednoj
3. Posmatrajmo nizove (XII) pozitivnih realnih brojeva sa svojstvom:
a) Dokazati da za svaki niz sa tim svojstvom postoji n takvo da je
XOZ x,! XII_Il
--+- + ... +
X, Xz XII
254
b) niz (x.) sa navedenim svojstvom, takav da za. svako n vai
ZtUillci &4 tlr"gog tla""
4. Data je x
3
- 3 xy2 + y3 = n. Ako je n prirodan broj takav da data
ima celobrojno reenje (x, y), dokazati da ona tada ima bar tri takva
reenja.
Dokazati da za n = 2891 data nema nijedno celobrojno reenje.
5. Na dijagonalama AC i CE pravilnog estougla ABCDEF izabrane su redom
unutranje M i N, takve da je
AM=CN=A.
AC CE
Odrediti ). ako se zna da B, M i N lee na jednoj pravoj.
6. Dat je kvadrat S stranice 100.' N.!ka je L = AOA\A2' .. An poligonaIna linija
u S koja samu sebe niti niti dodiruje i takva da je Ao=r'=An. Neka za
svaku P granice kvadrata S postoji linije L na rastojanju od
p ne od 1/2.
Dokazati da na liniji L postoje X i Y takve da rastojanje ka
X i Y nije od 1 a duina dela linije L izmedu X i Y nije manja
od 198.
4. PRIJEMNI ISPITI NA FAKULTETU
U BEOGRADU
Septembar 1951.
l. Dva mesta A i B nalaze sc na udaljenosti a km jedno od drugog. Istovremeno
iz oba mesta krenu dva putnika jedan drugom u susret, i pri tome putnik iz
A ide k puta bre nrgo putnik iz B. Ako je l' brzina putnika B, kada sc
oni susresti, a kada biti b km jedan od drugog?
l. Dokazati: svaka prava koja prolazi kroz sredinu srednje linije trapeza i
paralelne stranice, deli trapez na dva dela jednakih povrina.
Wko su tg (x i tg koreni kvadratne
x
2
+px+q=O,
koji uslov moraju zadovoljiti koeficijenti p i q pa da bude
c3!- U Oxy ravni odrediti
sistem


3
Oktobar 1951.
sve one koordinate x i y zadovoljavaju
y<x+ I,
2. Dat je trougao i jedna prava L koja ne trougao. Dokazati da je zbir
normala sputenih iz trouglovih temena na pravu L jednak zbiru normala
sputenih na istu pravu iz sredina trouglovih stranica .
.. . koje vrednosti parametra 111
tgx+cotgx=11I
ima reenja? Za 111 = ,,/2 sva reenja ove
Septembar 1952.
1. A putuje iz; mesta M u mesto N, a koji na put istovremeno sa A.
ide iz N u M. U momentu susreta putevi se odnose kao m: n. Putnik
B stie u M t minuta ranije no A u N. Da je A imao u sekundi brzinu
za a metara a B za b metara, putnici bi se sreli posle T minuta. Kojim se
2SS
256 ZADACI SA TAKMICENJA I PRIJEMNIH ISPITA
brzinama putnici? Kolik() vremena treba svakorn od njih da prede tas-
tojanje mesta M i N? Koliko su . udaljena ova dva mesta?
2. Kupa je jednom ravni paralelnom sa osnovom i povrina dobijenog
preseka jednaka je 2/3 povrine osnovc; Gde je visina? Uzcti proiz-
voljnu du za visinu, pa je podeliti tako kako je ona podeljena u ovom
3. vrednost cos 2 x ako je
sin 3x sinx=k.
Za koje vrednosti k zadatak ima rcenje?
Septembar 1956.
l. Za koje je vrednosti x izraz od _I_?
x x+1
2. Ako jc + ispitati da li su identiteti:
a
X
-\ 2
f(x) =f(-x) 4f(2x)f(x)=4 [/(x)]2+X2.
r(l) za a=!.
. 2 9
3. Ako je zapremina jednog pravilnog oktaedra V, kolika je zapremina drugog
pravilnog oktaedra je ivica k puta .ivice prvog oktaedra?
4. Odrediti sva reenja sinpx=cosqx po nepoznatoj x.
5. U prostoru su date koje ne lee u istoj ravni. Navesti kako
treba postaviti ravan (P) da bi tri bile sa jedne strane ravni (P), a
vrta s druge ove ravni i da ta ravan bude podjednako udaljena od sve
date Koljko ima ravQi sa navedenom osobinom?
6. Na jednoj teinoj liniji trougla ABC odabrati M tako da zbir
s = MA2 + MB2 + MC2 ima minimalnu vrednost. Reenju dati geometrijsko
Novembar 1956.
1. Ako je f(x) = :::' oprediti F(x) = f( f(:)) i F( - ).
2. Za koje vrednosti x funkcija f(x)=x
2
-2ax+a-l ima minimalnu vrednost
i kolika je ta minimalna vrednost? Ispitati znak minimalne vrednosti i dati
rczultatu geometrijsko
3 4
3. na jednu decimalu izraze: YO:T, .JQ,l, VO,1.
4, PRIJntNl iSPITI NA FAKULTETU U BEOGRADU 2S7
4. Da li je broj I + reenje Xl - X + l "'" O?
5. Svetla S udaljena je za d od centra jedne lopte r( <d).
K.olika je dela povrine lopte koju osvetljava s? Koji je to deo
od celokupne povrine loptu? Koja je povrina skup svih zrakova iz S
koji dodiruju datu lopte?
6. za koje vrednosti sinpx cospx==a(a je data konstanta) ima
reenja? za a= 1/4 odrediti sva reenja ove
Septembar 1962.
1. Proizvod 0,2,0,008 napisati u obliku a 10-
5
, gde je a konstanta koju
treba odrediti.
2. na dve decimale vrednost izraza X = la + b + c
2
za a ;
'v 2 2
b-O,l; c=0,9.
3. Ako su a i b prirodni brojevi, dokazati da je ab (a + b) paran broj.
4 . 1
0
Da li je 0,3 koren Xl - O, I x
2
- 0,02 = O?
2
0
Ako su p i q pozitivni broj.:vi, da li X
2
+pX-I-q=0 moe ima-
ti pozitivnih korena?
Od d" . ..1' k" l 2
;;:J. re Itl sve vr':unostl x za 'oje Je -> '
l-x
6. Odrediti sva reenja 2 sin
2
x+sinx=O.
7. dva kruga glase
(x-a
l
)2+(y-b
l
)2=r
I
2
, (x- a
2
)2+(y- b
z
)2 =r/.
Koji uslov treba da ispunjavaju al' O
2
, b .. b
2
, rl' r
2
da bi ova dva kruga
imala dve
8. Dat je pravougli trougao cIJe su katete II i b. Prav ugao tog trougla pode-
ljen je polupravama q i p na tri jednaka dela.
duine onih delova polupravih p i q koji sc nalaze u datom trouglu.
Septembar 1963.
l. Neka je E sredina stranice AB kvadrata ABeD. Odrt:.diti u kojuj razmeri
du DE deli dijagonalu AC:
2. Odrediti vrednostizf<lza (a+ Ir/ ;+-;(b+ Ir Iza 07' (2+v'3,1 i b= l2- V3)-I.
258
3. Neka je log a log b =.-!... Bez upotrebe logaritamskih tabl:ca utvrditi
J J
da li je broj log (a + b) ili manji od l.
4. Proizvod 0,040;006 napisati, u obliku a .10-
6
, gde je a konstanta koju
treba odrediti.
s. Odrediti sva reenja sinx=sin 2x.
6. Ako je J(x+a)=x2-x+2, odrediti J(x-a).
7. Oko date lopte opisana je prava zarubljena kUpa. Dokazati da je povrina
lopte manja od kUpe.
Septembar 1964.
zra unatI: -; ---: -- - .
l I
10 0,1 :0,02
2
20 l l l (l l )
0,10,02 6 J 2 6
l. Koliko je tri od pet estina?
3. Bez upotrebe logaritamskih tablica ispitati ta je log23 ili log34.
4. Odrediti dva uzastopna prirodna broja koji su dati izrazima
2(n-3)(n+ I) i (n-2H2n-I).
s. Dokazati da tri broja ne mogu istovremeno biti tri uzastopna
jedne i jedne geometrijske progres ije.
6 R
. d x-l x-J
e Itl neje na inU --< - .
x-2 x-S
7. vrednost (x+.Jx2-1):(x-y'x2-1) za x==+( a+ :), gde je a
realno i od nule.
8. 10 Konstruisati trougao ABC ako su dati njegovi elementi: ci A = 75,
.q:: B- 45, AB- 4 cm.
r Na stranici BC ovog trougla konstruisati
ku P tako da je AP+PC=BC i odrediti uglove
trougla A BP.
9. Uglovi jednog redom Ml U stepenima:
x, X+ 20, x+ 30, X+ 50. Odrediti x i dokazati da
je taj trapez.
10. Izraziti x IX (na slici O je centar kru-
ga, AB kruga i C na krugu).

,/
---
11. visinu traJX'za su paralelne stranice 15 i II, a nepara!c1nc 5 i 7.
... PRUIMNIISPITI NA ELEKTROTEHNI("KOM FAKULTETU U BEOGRADll 259
., 41
U. Ako je sin (X .... -=-- i Cl'S - (X su otri uglovi). bl'Z up,llr\.bc tablica
7 49
cos (2 0(-
) Septembar 1966.
P"i deo
1. sa tri decimala vrednost izraza
E= JO(a-b){ii
a+b
za vrednosti o i b: 10 0=0.01. b=O.OOI; 2"
4 8 .
l. U jednoj prodavnici artiklu od 12250 dinara sniena je cena za 40%. U
drugoj prodavnici istom artiklu prvo je sniena cena za 36%. a zatim od nove
cene za 4%.
Za koliko se razlikuju cene artikla u ovim prodavnicama?
3. Po o. b, c, CI reiti sistem
abc=O.
4. Reiti sistem
abc <O.
bccl=O.
bcd>O.
5. Koliko se najvie krugova. 2 r =b, moe upisati upravougaoniku
.. a stranicama o i b?
o. Data su d\'a podudarna pravilna te.traedra, ABCD i A l Bl Cl Dl'
Ako se poklope temena A i AI' B i BI' C i Cl' dobija se jedan poliedar.
Da li je o\'aj poliedar pravilan? Obrazloiti odgovor.
7. Proveriti da li je
sin (.\'+.1') sin (.\'- y)-(sin x+siny)(sin x-sin)')
identitet.
8. Dokazati da je zbir kubova tri uzastopna prirodna broja deljiv sa 9.
Drugi deo
2n
9: Dokazati formulu ")
k:=1
10. Dat je skup parabola y = ax
2
- 2 x + l (a je realan broj).
l' Odrediti geometrijsko mesto temena datih parabola kada se a menja.
2" Odrediti fiksnu kroz koju prolaze sve date parabole.
3' predstaviti iz datog skupa za razne vrednosti a.
17*
260
ZADACI SA' TAKMIC.f:NJA.1 PRIJEMNIH ISPITA
ll. U krunom sa centralnim uglom 2 ac i r upisan je
pravougaonik su dve stranice paralelne osi simetrije Odrediti pravo-
ugaonik povrine.
5 7
12. Odrediti realne brojeve u i h tako da za vai identitet
4 4
cos x=u yI - sin 2 x+b Vl +sin2x.
13. Neka je ac unutranji ugao jednog. pravilnog poligona unutranji ugao
drugog pravilnog poligona.
Koji poligoni imaju osobinu da je ac: = 3 : 2?
Septembar 1967.
Prvi deo
l. izraze:
1 1 1 1
(a) "2+3":2+3";
(e)
2 3 2 3'
(b) +-B:+++;
(d)
2. Ako je x=-1{f-:-fta), gde su a>O i b>O, odrediti izraz
2aJi+Xi"
x+Vl+x2
u to prostijem obliku.
3. Odrediti oblasti u xy-ravni za koje vai nejednakost
(x- y- 3)(x+ y+ 50.
4. trougao, kvadrat i pravilan estougao imaju jednake po-
vrine. Koja od ovih figura ima najmanji obim?
5. Osnovice jednog trapeza su a i b. duinu prave koja je para-
lelna osnovicama trapeza i koja polovi povrinu trapeza.
6. Lopta je sa dve paralelne ravni koje su udaljene za
3 cm i nalaze sc sa jedne strane centra. Ove ravni seku loptu po krugovima
su 9 cm i 12 cm. zapreminu lopte.
7. Reiti sin x sin 3 x = J....
2
Drugi deo
Ako jen prirodan broj, dokazati da je . izraz nl + I l n deljiv sa 6.
9. l Ako su - I<x<2i 2<y<S, u kojim se granicama nalazi izraz x-y?
<I. PRIJEMNI ISPITI NA ELEkTROTEHNI('kOM FAKULTETU U BEOGRADU 261
2 Ako su a<x<b i c<y<d, u kojim se granicama nalazi izraz rx + sy,
gde su r i. 3 realni brojevi '1
10. Dokazati da izraz
T= 3 + 4 cos t +cos 2 t
ne dobijA negativnu vrednost ni za jednu realnu vrednost od t. Za koje se
vrednosti' od t anulira izraz T?
ll. Odrediti konstantu a tako da funkcija
f(x) = S x-l -a S.H l
X2+X x
2
-x
ne bude ni parna ni neparna.
Septembar 1968.
1. 0,3% od A, ako je
A=( 4.
2 2 2 3 '
2. Ako je x-x-
1
= a, x
3
+ x-
3

3, Ako brojevi a
2
, b
2
, c
2
obrazuju progresiju, ispitati da li brojevi
I/(b+c), I/(c + a), I/(a+b) obrazuju progresiju.
4. Dokazati jednakost
(I) 10g(I++)+log(l+ ... +Iog (1+;)=IOg(l+n).
5. Za koje se vrednosti realnog parametra m samo jedan koren
x
2
- 2 (m + I) x + m
2
= O nalazi O i 2?
6. Reiti I x I < I x-I I .
7. Upravougaoniku ABCD P, Q, R, S su sredine stranica AB, BC, CD,
DA. Prave .AQ, BR, CS, DP seku se i obrazuju
a) Dokazati da je ovaj paralelogram.
b) Odrediti njegovu povrinu kada je poznata povrina pravougaonika p.
8. Odrediti sva reenja sin 3 x = cos 2x.
9. U pravoj piramidi data je osnovna IVica a i ugao 1X(>1t!4)
koji strana te piramide zaklapa sa osnovom. Kroz osnovnu ivicu
je ravan koja stoji normalno na strani. povr;inu preseka te
ravni i date piramide.
10. Odrediti koordinate sredine one tetive parabole )'2 = 4 x koja prolazi kroz
njenu iu, a normalna je na pravoj y = 2 x.
262
1.
ZADACI SA TAKMICENJA I PRUEMNIH ISPITA
Septembar 1969.
f -0,008
----!.....:....---=-: .Iog
lo
1000,
J
5-:0,2
3
kao i 0,8% od dobijenog rezultata.
2. Odrediti o tako da
x
2
+x+o=0
imaju koren.
3. Ako je 0
1
>0, O
2
>0, .,. ,0n>0 ako 01' a
2
, ,an obrazuju
progresiju, dokazati identitet
J J J ll-J
+ ... -+- .-- ,-- = r::: .
va. + va; va;+yu) yOn-' .... VOn VU, +va;;
4. Dat je obim s krunog sektora (krunog Na kome krugu sektor
imati povrinu?
5. Odrediti i rafirati oblasti u xy-ravni u kojima treba da se nalazi
(x, y) da bi vaila nejednakost sin (x+ yO.
6. Prav valjak i kupa imaju osnovu a vrh kupe nalazi sc u sreditu
dI:uge osnove valjka. Odrediti ugao i1. koji zaklapaju izvcdnica kupe i osa valjka
ako je razmera povrina valjka i kupe 4 (v'2- I): I.
Septembar )970.
1. Prava P2 pravu PI dok je prava Pl paralelna sa PI' Ove pravc su
i lee u jednoj ravni. Odrediti broj u ravni koje su podjednako uda-
Ij(:ne od pravih Pl' P2' Pl'
2. Odrediti realne x kojczadovoljavaju jednakost
(log" x) (leg" x) = lo&, b,
gde su a i b pozitivnc konstante cd l.
3. Osnova p:ram:dc je su stranice 3 cm i 7 cm, a manja
dijagonala 6 cm. Visina piram:de prol.izi kroz pJest'k dijagonala i iznosi 4 cm.
iv:c..: p:ram:de i ug)ovt: strana prema osnovi.
4. 1 Izraziti tg3x p tg.\'.
2" Izraz;ti Ig3x.
4. PRIJEMNI ISPITI NA ELEKTROTEHNICKOM FAKULTETU U BEOGRADU 263
5. prave koja pripada prcunen ma
5.\"+ 3y- 2 +k
j
(3x- y-4) = O, x- y+ l +k2(2x- y-2)=0
cdrediti njen poloaj prema krugu x
2
+ y2 - 3x + 2y - 3 = O.
6. Ako su a i b realni brojevi, dokazati da je
I sin (a + b) I;:;;; I sin a I + I sin b I
da za svaki prirodan broj k vai
I sin kx I ;:;;; k I sin x I .
Septembar 1971.
l. vrednost izraza
_....;.1._5 __

181-
30 12) 6
3
2' l
i 5% od dobijenog rezultata.
1:-
2
7 5 l .. b ..
"r;rvedba. 140-. 138-, 18 - su meovltl rOJevI.
30 12 6
0.025
2. U lopti R upisana je pravilna piramida su
sve ivice jednake. Odrediti povrinu i zapreminu te piramide.
3. Ako su til' a
2
, , an progresije, dokazati da je
(1)
1 l l n-J
-+-+ ... +----.
a,a2 a2 a3 tin-la" ala"
4. Ako uglovi ex, y trougla zadovoljavaju jednakost
. sin y
sIn ex-

odrediti ugao ex.
5. Podeliti x
3
+3.\"-4 sa x-I i na osnovu toga reiti x
3
+ 3x-4=O.
Dokazati zatim da izraz 2 + V5-+ - VS zadovoljava datu jedna-
i na osnovu toga kolika je vrednost ovog izraza.
Septembar 1972.
I. Oko trougla ABC op:san je krug i u temenu A je tangenta kruga.
Prava paralelna sa ovom tangentom prave AB i AC u D i E.
Dokazati da B, C, D i E lee na jednom krugu.
264
ZADACI SA I PIlIDMNIIIISPI'I'A
2. Reiti sistem'
7t
x+ y- -, tgx+tgy= I.
4
3. Na horizontalan ravan sto postavljene su lopte jednakih
tako da svaka dodiruje dve susedne a dodira sa stolom obrazuju kvadrat
strane 2r, pri je r lopti. Odozgo na ove lopte postav-
ljena je peta lopta, r, koja prethodne.
10 odstojanje centra pete lopte od povrine stola.
2 zatim zupreminu nove lopte koja prolazi kroz centre pomenutih
pet il)pti kao i p.Jvr nu onog njenog dda koji se nalazi :spcd ravni stola.
4. U jednoj fabrici je proizvodnja u 1970. gedini 1.1 (dnosu na 1969.
za 4%, u 1971. u odnosu na 1970. za 5%. za koliko procenata treba da Ee
pwizvodnja u 1972. u cdnosu na 1971. da bi godinje pove-
za J 970, J 971. i 1972. u odnosu na 1969. iznosilo 5%?
5. I" Odr('di ti SVI! realne brojeve x za koje je -.!. >-.!., pri je a realan
x Q
broj (a*O).
2" Odrediti sve realne brojeva {x, y, z, u} za koje vae rtUcije
zu=O.
6. tri cifre, od kojih ni jedna nije nula, obrazovani su svi trocifreni
brojevi sa ciframa. Zbir dva od tih je 1444. te tri cifre.
Septembar 1973.
J. Neka su a, b i e realni brojevi. Odrediti sve realne brojeve a, b e takve
da je ispunjen sistem nejednakosti:
2. Neka su ap bl' a
2
b
2
realni brojevi. Dokazati:
1 Ako jt' tada je
U,-+02 b.+b2
2 2 - 2 .
2' Ako je 01;:;;;a
2
tada je
0,+a2 b,+b2 ;;;Qlb,+azbz .
222
3. Na neprovidnoj nalazi se nepro vi dna lopta R. Iznad te
lopte na zamiljenoj pravoj, koja prolazi kroz loptino sredite i stoji normalno
na nalazi se svetlosni izvor u obliku udaljen od a (o> 2)
loptinih
1 osvetljenu povrinu lopte i povdinu senke na
2 ta biva sa ove dve povrine kada a raste?
... PRIJEMNI Ispm NA ELEKTllOTEHNlaOM PAKULTETU U BEOGRADU 265
4. od kockica ivice l cm sloen je pravougli paralelep;ped, su ivice a cm,
b cm i e cm (a, b i e prirodni brojevi od l). Ovaj paralelepiped obojen je
spolja crveno.
Koliko kockica od kojih je paralelepiped imaju:
l samo tri strane obojene crveno;
r samo dve strane obojene crveno;
3 samo jednu stranu obojene crveno;
4 nijednu stranu obojenu crveno;
5 bar jednu stranu obojene crveno?
5. Ako za uglove ot, i y trougla ABC vai jednakost
tg ot = cos (/3-)
sin + sin y ,
dokazati da je trougao ABC pravougli.
Septembar 1974.
1. Dokazati da je zbir kvadrata bilo kojih pet uzastopnih prirodnih brojeva
deljiv sa S ali da nije deljiv sa 25.
2. Odrediti vrednosti parametra a za koje je sistem nejednakosti
zadovoljen za sve vrednosti promenljive x.
3. U trouglu stranicI! a je kroz teite prava l
paralelna osnovici. Odrediti razmeru povrina na koje je trougao po-
deljen. Svaka od tih povrina posebno vri rotaciju oko prave I. Dokazati da
tela koja nastaju tom rotacijom imaju jednake povrine i jednake zapremine.
4. Dokazati da je
(x-x.)(x-xJ+(Y- y.)(y- )'2)=0
kruga jedan dijametar ima za krajnje (x" YI) i (xz' yJ.
5. Re.iti trigonometrijsku
sinx+sin2x+sin 3 x-l +cosx+cos 2x.
Septembar 1975.
1. Sta o brojevima a, b, e iskazuju nejednakosti:
10 I b-cl+lc-al+la-b 1>0:
r (b-c)(c-a)(a-b)::ftO?
266
ZADACI SA TAKMICENJA I PIUJEMNIH ISPITA
2. Dokazati da je
3 6)3 + (COS 3 6)3 = 4 cos 6 6 + 24 cos 26.
Sin O COS O
za koje vrednosti 6 ovaj indentitet ne vai?
Reiti cos 6 6 + 6 cos 2 6 = O.
3. Data je funkcija f(x)=x
2
-3 x+2.
l Dokazati da razlike
f(x+ I)-f(x), f(x+2)-f(x+ I), f(x+3)-f(x+2), ...
obrazuju progresiju.
r Koju vrednost treba dati promenijivoj x da bi zbir pet prvih
te progres ije bio 60?
3 Koliko najmanje treba sabrati za x da bi zbir bio
od 120?
... Dat je kvadrat ABCD stranice a, sa centrom u O. Kroz naspramna
temena A i C kvadrata su poluprave AX i CY koje stoje normalno
na ravni kvadrata i to sa iste strane ravni. Na AX uzeta je M tako da
je OM=a, a na CY N tako da je MN-2a.
l Dokazati da je MN normalno na ravni DMB;
zapremine tetraedara MABD, NCBD i NMBD.
S. Ako tri realna broja x, y, z ispunjavaju uslove
x+y+z=5, yz+zx+xy-8,
dokazati da svaki od njih lei u intervalu (I, 7/3).
Septembar 1976.
1. Rditi sistem
a
2
+bc=0, ab+bd=O, ac+cd=O,
2. U prodavnici je bilo 6 sanduka sa jabukama sa teinama od 15 kp, 16 kp,
18 kp, 19 kp, 20 kp i 31 kp. Dva kupca su kupila 5 sanduka, tako da je
jedan uzeo dva puta vie jabuka nego drugi. Koji je sanduk ostao neprodat'!
3. Odrediti prirodan broj n ako se zna da je zbir 1 + 2 + 3 + ... + n trocifren
broj su sve cifre jednake.
4. Kroz teme A trougla ABC postavljena je prava p paralelna sa BC i na
njoj je uzeta proizvoljna D. Na CD sputena je normala BE. Dokazati
da je povrina trougla J4BC jednaka BE.
2
5. OJrediti realne btojeve II i b tako da za .2 7::SX 7: vai identitet
4 4
sinx=llV l +sin2x+hVl-sin2x.
4. PRIJEMNI ISPITI NA EL.EKTROTEHNICKOM FAKULTETU U BEOGRADU 267
Septembar 1977.
1. Odrediti dva trocifrena broj se proizvod sastoji samo od trojki. Da li
je reenje jedinstveno?
'9 pr . d . cos 3 I cos 6 I 2 l 2 4 )
-'o. oventI 1 entItet --- --= \cos t-cos t.
cosI cos21
Da li ovaj identitet vai za svako t?
R
t jed cos 3 t cos 61
e l l na mu -----.
cosI cos 2 I
3. Reiti logs x log25 (3 x - 2).
4. U urni se nalazi 100 raznobojnih kuglica: 28 crvenih, 20 zelenih, 12 utih,
20 plavih, 10 belih i 10 crnih. Koliko najmanje kuglica treba iz urne
da bi njima sigurno bilo J 5 kuglica iste boje?
5. za trougao ABC data su 4 10 trougao ABC je pravougli, 2
0
ugao
BAC-30, 3 AB=2BC, 4 AC-2BC. Zna se da su dva a
dva Odrediti obim tro ugla ABC ako je BC = l.
Septembar 1978.
l. Ako su XI i x
2
koreni x
2
+px+q-0, odrediti p
xl+l i x
2
+1 budu X2_p2X+pq=0.
q tako da
2. Broju 517 treba dopisati s desne strane dve cifre tako da se dobije peto-
cifren broj koji je deljiv sa 6, sa 7 i sa 9. Kako glasi taj petocifreni broj?
3. Ako su a i b paralelne stranice, e i d kraci a p i q dijagonale trapeza,
dokazati da je p2+q2_c2+d
2
+2ab.
4. Duine stranica nekog trougla su
c=2p+I,
gde je p pozitivan broj.
srednji po ugao tog trougta.
5. Cetiri Aca, Bora, Vasa i Goran Su se u Posle
trke, na pitanje koje je ko mesto zauzeo, odgovorili su:
Aca: Ja nisam bio ni prvi ni poslednji.
Bora: Ja nisam bio poslednji.
Vasa: Ja sam bio prvi.
Goran: Ja sam bio poslednji.
Tri od ovih odgovora bili su istiniti a jedan neistinit. Ko je govorio
neistinu? Kakav je bio poredak na cilju?
268
Septembu 1979,
1. Uprostiti izraz
E = (b-C)2 + (C-O)2 + (o-w


2. Odrediti brojeve A, B, C tako da za svaki prirodan broj n vai jednakost
3. Odrediti sve petocifrene brojeve oblika 34x5y koji su deljivi sa 36.
4. Reiti po x sin x + 2 sin x cos (a - x) = sin a.
5. Dat je paralelogram ABCD. Dijagonala AC i du BE, gde je E sredina
stranice DC, dele ovaj paralelogram na dela. Ako je povrina paralelograma
jednaka S. povrinu svakog od ovih delova.
Jua 1982.
l. Ako je a realan broj od nule, dokazati da
A = a-l (l +a-
2
)-o.s (1 +a
2
)O.s
moe imati samo dve vrednosti i odrediti te vrednosti.
2. Danas, 24. juna 1982. godine Ivan ima onoliko godina koliki je zbir ci-
fara u njegovoj godini Koliko godina ima Ivan?
(
identitet
1 + cos (2 x + 630)+ sin (2x+ 810) t
----'-----'----'----"- - co g x.
l-cos (2 x-6300) +sin (l x+ 630)
4. Dat je paralelogram A BCD. Na pravama AC i BC izabrane su redom
H i K tako da su trouglovi KAB i HCB jednakokraki (KA .... AB, HC,. CB).
Dokazati da je trougao KDH jednakokraki.
S. Reiti IOg1/2 (X2 - 4 x + 3);S: - 3.
LITERATURA
1. e.,op;';
(lJ MaTeMaTBl:a B 1DJC0ne, Mocl:Ba.
[2] The American Mathematical Monthly, New York.
[3] MaTeMa11lll:a, CocIIJJja.
[4] Matematyka, Warszawa.
[S] Matematikai Lapak, Budapest.
[6] Matematika ve Ikole, Praha.
[7] RozhJedy Praha.
(8] list za srednjih kola, Zagreb.
[9] Gazeta matematica, serija B, Bucuresti.
2. Knjige ;
[10] S. S t r a s z e w i e z: Zadania z olimpiad motematycznych, t. 1. Warszawa 1960.
[11] C. T. S a I k i n d: The contest problem book. Yale University, USA, 1961.
[12] B. V. G n e d e n k o: Mathematical educatwn in USSR. The American Mathematical
Monthly 64 (19S7), 389-408. ..
[13] R. Cr e i gh t o n B ue k:A look at matMmotical competitiollS. Ibidem 66(1959), 201-212.
[14] J. A e z 61: A look .mothematica/ competitwllS in Hlllllary. Ibidem 67 (1960), 435-437.
[1 S] J. de Fra n e i s: Mathemotical competitwns in China. Ibide-m 67 (1960), 756-762.
[16] I. Wi r s z u p: The Seventh mathematical olympiad lor secodary school students in Poland.
The Mathematics Teacher 51 (19S8), 585-S89.
[17] O. S a e t er: Olimpiade matemotice. Bucuresti 19S9.
[18] A. H. K o n M o r o p o B: O 1f/JOfJJeccuu MallleMllmU1Ca, III izdaqje. Moskva.
[19] D. S. M it r i n o v i grupe za sredlfilh Ikola. Bilten na Drutvoto
. na i od SR Makedonija 1 (1961), S6-64.
[20] M. S e v d i (redaktor): Zagreb 1947, 323 str.
[21] M. Clanci. Beograd 1949, 112 str.
[22] A. H i n i n: OSIlOVni pojmovi motemotike i tklbrlclje u srednJoj Ikoll.
Beograd 1948, s4 str.
[23] K. A le n d orf e r i K. O k li: Principi moternatike, drugo izdanje. Beograd 1966.
[24] D. S. M i t ri n o Zbornik knjiga l, izdanje. Beograd 1962
269