You are on page 1of 7

DILTAJ

MILANKO GOVEDARICA - STRUKTURALIZAM I POSTSTRUKTURALIZAM PREDAVANJA 2007/08

DILTAJ - FILOZOFSKO STANOVITE Za njega se vezuju razliite kvalifikacije koje deluju heterogeno i nepovezano da je zastupnik istorizma, a govori se o njemu kao o zastupniku filozofije ivota. A ova 2 gledita deluju teko spojiva filozofija ivota deluje naturalistiki!. "iltajeva interpretacija duhovne nauke je takva da on smatra da je istorizam neodvojiv od pokuaja utemeljenja duhovnih nauka. #jegova osnovna pretenzija je pokuaj zasnivanja duhovnih nauka. $ne imaju znaajne specifinosti i tre%a utemeljiti metodu duhovnih nauka. Zato je &'()'#'*+,-., /(,0+*/ znaajan, jer je specifian za ne1prirodne nauke, jar se u duhovnim naukama ne moemo %aviti o%janjenjem. DILTAJEV ODNOS PREMA FILOZOFSKOJ TRADICIJI I NJENA KRITIKA $n je kritiar racionalistike filozofije, prosvetiteljske tradicije i nemakog klasinog idealizma. #jegovo stanovite je iracionalistiko, on promovie naelo ivota kao du%lje i komple2nije neelo i nastoji da izvri korekciju u nainu razmiljanja nakon &egela. /osthegelovska situacija je takva da filozofi afirmiu iracionalne alegorine mo3i ljudskog %i3a, pa se za "iltaja moe ra3i da kre3e nekim drugim putem. UTICAJI 1) Kant 2) Fiht !) " # $ %) Ni& ') "() *$

1) Kant+, (ti-a. /oziva se dosta na .anta i svoju filozofiju ivota razvija kao transcendentalnu +0"! filozofiju ivota kritika istorijskog uma. /rihvata .antov +0" idealizam i tei da ga proiri u sferu duhovnih nauka. $n slino .antu polazi od uvida da istorijske nauke postoje i pita se kako su one mogu3e, kako je mogu3e saznanje u istorijskim naukama. /ostoje 2 faze u "iltajevom razvoju4 /0,&$5$6.A &'()'#'*+,-.A $n eli da sagleda itav prostor duhovnih nauka i primenjuje jedan od modela tradicionalne psihologije hermeneutika je neodvojiva od psihologije. "iltaj istrajava na poziciji koja se moe initi kontradiktornom. +o je pokuaj da se ivot dovede u vezu sa neim transcendentalnim, da se od ivota napravi jedna +0" kategorija tu je razlika u odnosu na .anta. "iltaj eli da ono to je empirijsko uini +0" principom. Zato ga mnogi kritikuju da nije uspeo da utemelji duhovne nauke. 2) Fiht +, (ti-a. "iltaj naglaava praktini momenat su%jekta kao reenje odnosa su%jekta i o%jekta 0 i $!, s o%zirom na delotvornost ivota i jedinstvo sadraja. * ivotu se mogu prevazi3i dihotomije izme7u pojave i stvari po se%i, izme7u teorijskog i praktikog uma. 0matraju3i 0 kao aktivitet, "iltaj pokuava da prevazi7e neka ogranienja ivot, a ne +0" apercepcija je ono to predstavlja jedinstvo iskustva. "iltaj ivot shvata kao samodelatnost. !) " # $+, (ti-a. $no to je predmet duhovnih nauka su o%jektivizacije duha i to omogu3uje o%jektivnost u sferi duhovnih nauka. +o je nezavisno od su%jekta. $vaj momenat je naglaen u poznijim momentima "iltajeve misli. $n iracionalizam shvata na specifian nain razlikuje se u odnosu na #iea i

DILTAJ

MILANKO GOVEDARICA - STRUKTURALIZAM I POSTSTRUKTURALIZAM PREDAVANJA 2007/08

6openhauera. /ojmovno miljenje je jedno od ivotnih manifestacija. $n ne vidi pojmovni pro%lem u ivotnim manifestacijama da samo metafora moe da izrazi ivot!. 8ivot je neodvojiv od samo!refle2ije. * kom smislu moemo govoriti o iracionalizmu9 Ako ne postoji jaz izme7u ivota i milenja9 $n potencira iri smisao su%jektivnosti u odnosu na saznanje i racionalnost. ,racionalizam nije u negiranju sposo%nisti miljenja, ve3 u irem sagledavanju duhovnih procesa emotivni, volitivni i kognitivni procesi!. * svim duhovnim tvorevinama se manifestuje i emotivni stav i voljno htenje. %) Ni& +, (ti-a. "ecentriranje racionalnosti saznanje nije ono primarno. "oivljaji imaju teleoloku strukturu. 0vi procesi su vo7eni odre7enim cijevima, sve to saznajemo je predmet nae volje. .od #iea je naglaena volja za mo3, a kod "iltaja volja za interpretacijom. 0vaki vid saznanja ima interpretativni karakter. #e postoje druge granice osim granica volje. ') "() *$+, (ti-a. *vi7anje ogranienosti psihologizma kritika psihologizma kao naturalizma. ODRE/ENJE DILTAJEVO0 FILOZOFSKO0 STANOVITA A) IRACIONALIZAM 1) ISTORIZAM Ako ga uporedimo sa #ieom, "iltaj istorizuje pojam ivota kategorija ivota je shva3ena na jedan temporalan nain. .od #iea je naglaeno veno vra3anje istog njegova filozofija ima naturalistike atri%ute. "iltaj ne govori o nagonima i ulima na nain na koji #ie govori. "iltaj je %io na stanovitu da postoji ljudska priroda 0*/0+A#:,;A5,0+,-., A#+($/$5$6., )$"'5. 5judska priroda se tie sklopa doivljaja koji ima taj tok da se od saznanja prelazi na vrednovanje i postavljanje ciljeva. /ojam ivota se dovodi u vezu sa temporalno3u ivot je izvor istorije, on je temeljniji pojam od istorije. +a crta istorizma kod "iltaja ja neto izvedeno. $n svoju filozofiju ivota razvija kao filozofiju istorije, on ne pravi %itnu razliku izme7u ivota i istorije. <ilozofija ivota je filozofija ljudskog ivota. $n ima na umu duhovni ivot ivot svesnog %i3a. C) PSI"OLO0IZAM +ie se razumevenja istorijskog procesa kao psihikog procesa. /sihologija je temeljna duhovna nauka i ostale duhovne nauke proizilaze iz nje. #aziv =duhovne nauke> upu3uje na duevni ivot koji se tie i pojedinca i zajednice. "rutveni konte2t o%jektivacije pojedinanog duha. ,storija je o%jektivacija psihikog ivota. /otenciranje singularnosti, mnotva razliitih interpretacija ne postoji jedna, ve3 mnotvo istina nema >prave> interpretacije. Ali, sa druge strane, on eli da utemelji duhovne nauke kao o%jektivne nauke eli da pokae kako one mogu o%ez%editi optost vaenja i pronalazi je u o%jektivacijama koje se osamostaljuju od individue i mogu da se prouavaju kao odre7eni tipovi. )oe se govoriti o vie interpretativnih modela karakteristinih za vie tipova linosti vie pogleda na svet. +o sve podrazumeva ivotni sklop. KRITIKA SAZNAJNO0 O1JEKTIVIZMA #eo%jektivistiki model saznanja razumevanje saznanja na osnovu interesa koji su iza. #e postoji o%jektivnost koja %i %ila nezavisna od su%jekta. * duhovnim naukama se ne mogu utvrditi nepo%itne injenice. 0vet nezavisno od ;astva je jedna o%ina apstrakcija nema o%jektivne stvarnosti, sveta koji ovek na neutralan nain saznaje. #ema vrednosne neutralnosti, uvek su interesi ugra7eni u saznanje. /retendovati na neko o%jektivno saznanje je neutemeljeno. "iltaj naglaava da se injenice ne mogu odvojiti od initelja. $%jektivna stanja stvari su neodvojiva od faktora. 0vet je uvek o%ra7en od strane ;astva, a saznanje sveta je uvek posledica dinamike koja postoji izme7u nagona i otpora na koji on nailazi u stvarnosti. 0tvarnost je granica nae mo3i, ono to ne moemo da transformiemo. $no je zavisno od samog su%jekta. ?ranice stvarnosti su pomerljive. @idi se 6openhauerov uticaj svet je izraz nae volje ono to mi smatramo svetom je ono to smo mi uspeli da stvorimo od tog sveta. 0utina "iltajeve filozofske pozicije je u kritici idolatrije injenica

DILTAJ

MILANKO GOVEDARICA - STRUKTURALIZAM I POSTSTRUKTURALIZAM PREDAVANJA 2007/08

o%jektivistikog modela saznanja. )iljenje se moe o%janjavati ivotom, a svi aspekti ivota se ne mogu iscrpeti miljenjem. #eki aspekti ivota uvek izmiu pojmovnoj artikulaciji. /ostoji neto iracionalno u ivotu, neto nedokuivo. 8ivot se moe saznati, ali ne u potpunosti. "iltajev pojam ivota se moe uporediti sa pojmom egzistencije 1 kao to se za pojam egzistencije moe re3i da je pojam koji o%uhvata i su%jektivno i o%jektivno. +o su pojmovi koji podrazumevaju celinu jestva i sveta. "iferencijacija 0 i $ je uvek posledica dinamike nagona i otpore na koje nagoni nailaze. 0 i $ se uzajamno formirajuA to kakav je 0 zavisi od $ , i o%rnuto. 0vi ti pojmovi su izvedeni iz pojma ivota. $n se moe odrediti kao mo3 sjedinjavanja suprotnosti. +ako se moe dovesti u vezu sa &egelovim razmatranjima potre%a za filozofijom se o%janjava gu%itkom ivotne mo3i, kada sBm ivot ne uspe da izmiri suprotnosti, onda to pokuava filozofija ona je fihteovska ,deja i podrazumeva temeljno, izvorno jedinstvo iskustva.

M+2 nat ), )ti 8ivot je sainjen od doivljaja, a svaki doivljaj je uvek svestan samog se%e. * svakom razumevanju ima neeg racionalnog. 0vest je funkcija ivota. "iltaj govori o duhovnom ivotu i tome da duhovni ivot uvek ukljuuje refle2iju. /ose%nu panju posve3uje auto%iografskoj naraciji A*+$,#+'(/('+A:,;A. 8ivot uvek sam se%e tumai, uvek ima tendenciju integrisanja u ire celine, uvek se artikulie, uvek podrazumeva naraciju stalno organizovanje iskustva u vremenskoj dimenziji. ,skustvo se organizuje po nekom sledu. "iltaj naglaava to da je stvarnost uvek prisutna u sadanjosti, a to ukljuuje i naa se3anja i naa nadanja. 8ivot je ne samo ono to trenutno jeste, ve3 i sve ono to je %ilo i to 3e %iti. .arakteristika ljudskog ivota je gra7enje tih koherentnih pria. 0elektivnost izostavljanje nekih nevanih sekvenci, epizoda i memorisanje i povezivanje samo onog to prati glavnu liniju naeg ivota. )omenat autorizacije ivot je uvek moj ivot, on se stalno svesno o%ra7uje, on je predmet refle2ije ili samorefle2ije. 0vi se %avimo samorefle2ijom i vodimo neku vrstu unutranjeg monologa. +a jezika o%rada vlastitog iskustva je naracija. "oivljaji su selektivne o%rade doga7aja. "oga7aj je sirov, %ez znaenja, neo%ra7en. "oivljaj je osmiljena celina, o%uhvata razliite sadraje koji imaju isto znaenje. "oivljaj je uvek protumeen. +ri su %itne komponente ivota4 C. doivljaj 2. izraz D. razumevenje #a ovoj osnovi "iltaj razvija svoju metodu razumevenja. (azumevanje je mogu3e jer je sastavni deo ivota. $n je zasnovan na samorazumevanju. 0vi smo mi iskusni u tom domenu. (azumevenje je ponaanje prema ivotu. /onaanje podrazumeva odnos prema se%i samom ali i prema drugima. 8ivot je unutranja dinamika koja se nuno manifestuje, izraava. ,zraz ili artikulacija ivota je ono to nam omogu3uje da razumemo ivot i sami se%e. ,zraavanje je neophodno za mogu3nost razumevenja ivota. ,zraz je most izme7u doivljaja i razumevenja. )ogu3nost razumevenja drugih podrazumeva da preko izraza o%jektivacija, manifestacija! tu7ih doivljaja do7emo do doivljaja drugog oveka. * sluaju tumaenja tu7eg ponaanja, mi od izraza dolazimo do doivljaja, i to podrazumeva naknadno doivljavanje uivljavanje u situaciju drugog oveka. * duhovnim naukama smo u situaciji da ivot razumeva sBm ivot neodvojivost 0 i $. (azlika duhovnih i prirodnih nauka se ne tie same metode, niti predmeta, ve3 je re o odnosu izme7u 0 i $. .od duhovnih nauka imamo posla sa duhovnim tvorevinama koje sami stvaramo. "uh moe razumeti samo ono to je sam stvorio. /otencira se taj kreativan momenat. "uhovne nauke ne samo da konstatuju ve3 i izgra7uju kreativna pozicija ponovnog doivljavanja, upu3enost na vlastito unutranje iskustvo.

DILTAJ

MILANKO GOVEDARICA - STRUKTURALIZAM I POSTSTRUKTURALIZAM PREDAVANJA 2007/08

- "ERMENEUTI3KA METODA 0ve aspekte stvarnosti o%janjava na osnovu ivota. 8ivot je ono sveo%uhvatno. "iltaj razumevenje izvodi iz ivota. (azumevenje je omogu3eno e2presivno3u ljudskog %i3a. #ai pojedinani doivljaji %ivaju izraeni u ulnom materijaluEmanifestacija dinaminosti ivota, ivotne mo3i. +o oitavanje ivotne mo3i je predmet razumevanja. "iltajevo shvatanje hermeneutike kao postupka razumevenja ima du%oku filozofsku osnovu. "iltaj je %io na stanovitu supstancijalistike antropologijeA njegova filozofija je filozofija ljudskog ivota. +o podrazumeva tezu o postojanju univerzalne i nepromenljive ljudske prirode. +o moe delovati z%unjuju3e, jer je "iltaj razradio filozofiju istorije, pa je za oekivati da je %lizak stanovitu sartrovskog tipa negativne ili kritike antropologije! da se ljudsko %i3e moe transformisati kroz istoriju. "iltaj nasuprot toj tezi o varija%ilnosti ljudske prirode smatra da je razumevanje mogu3e jer je su%jekat razumevanja uvek isti E identitet ljudske prirode. 0vaki pojedinac reprezentuje univerzalnu ljudsku prirodu. (azumevenje duhovnih tvorevina ili tragova prolosti je mogu3e zahvaljuju3i tome to smo svi isti, jer ne postoje radikalne promene u istorijskom procesu. $n istoriju ne shvata kao proces menjanja koji %i podrazumevao radikalne promene, ve3 kao ispoljavanje ivota. ,storijsko je ono to je o%jektivisano dostupno drugima. ,storija je sfera optosti zahvaljuju3i o%jektivacijama. #aje3e i naj%olje se ivot izraava u pisanim znacima u ;'Z,.*. ;ezik je naj%olji izraz duhovnog ivota. +rajne fi2acije doivljaja u formi jezika su naj%olja artikulacija doivljaja. Za "iltaja istoriju predstavljaju znaenja koja su dostupna drugima. ?adamer ga kritikuje z%og neadekvatnog shvatanja istorije, jer "iltaj privatizuje istoriju pojedinac kao merilo istine %iva onaj koji zahvata istoriju, a ne onaj koji je zahva3en. #jegova opta teorija metode razumevanja zasnovana je na shvatanju ivota ali i oveka i istorije E oveka kao univerzalnog %i3a, koje ima univerzalnu prirodu. ODNOS IZME/U PRIRODNI" I DU"OVNI" NAUKA #astoji da zasnuje duhovne nauke i da izvri kritiku istorijskog uma, da ukae na granice mogu3eg iskustva, tj. ,storijskog uma. Fitna razlika izme7u predmeta prirodnih i duhovnih nauka je to je u duhovnim naukama saznanje neodvojivo od delovanja. 0aznanje u duhovnim naukama ima smisao vrednovanja, kritike, saznanje je izgra7ivanje. (azumevenje je jedan aktivan proces. 0pecifinost duhovnih nauka je da mi moemo da saznamo znaenje tako to moemo ponovo da ga izgradimo, izvedemo. )i uvek stvaramo ono to saznajemo, i to stvaranje je stvaranje ili rekonstrukcija znaenja. )i uvek moramo celinu smisla da produkujemo da %ismo saznali odre7ene istorijske doga7aje. * domenu duhovnih nauka su%jekat saznanja je uvek i o%jekat saznanja. 8ivot saznajemo pomo3u ivota. )i u duhovnim naukama ponovo stvaramo znaenje, smisao. @iko duh moe saznati samo ono to je sam stvorio a) Ra4$i5a ( PREDMETU6 Fitna razlika izme7u prirodnih i duhovnih nauka je to u predmetu prirodnih nauka postoji odre7ena zakonomernost, postoje uzrono1posledini odnosi koji imaju formu zakona. /rirodne nauke su takve da utvr7uju zakone koji definiu odnose izme7u uzroka i posledice i te relacije saznajemo u formi zakona. * sferi duhovnih nauka ne postoji prirodna nauna uzronost. #jeni procesi su takvi da ne postoji nunost izme7u uzroka i posledice. +u je re o delovanju i trpljenju ili akciji i reakciji a ne o relaciji uzroka i posledice!. #ita nije unapred determinisano, ve3 je sve rezultanta ivotne mo3i, snage, volje, unutranjeg delatnog principa. $d intenziteta te ivotne mo3i zavisi realnost koja je predmet prouavanja. 0 i $ se uvek uzajamno formiraju i odre7uju to kakva je realnost zavisi od snage ivota i o%rnuto. 0tvarnost prua otpor E stvari pruaju otpor naem htenju. $d intenziteta delovanja zavisi intenzitet trpljenja. +ako nas o%likuje spoljanja stvarnost. .od duhovnih nauka imamo posla sa singularnim i pojedinanim. $dsustvo determinizma prirodno1naunog kauzaliteta pokazuje da imamo posla sa jednokratnim aktima. "elanje i trpljenje su uvek individuirani. +o je uvek neto jedinstveno i neponovljivo.

DILTAJ

MILANKO GOVEDARICA - STRUKTURALIZAM I POSTSTRUKTURALIZAM PREDAVANJA 2007/08

"iltaj je eleo da do7e do optosti u sferi duhovnih nauka, ali on ovaj projekat nije dovrio. /ostoji napetost izme7u singularnog karaktera i optosti u sferi duhovnih nauka. /redmeti duhovnih nauka su jedinstveni fenomeni koji se ne mogu sumirati i podvesti pod prirodne zakone. Zapisi duhovnih sadraja i ideja su jedinstveni i inkompati%ilni. )i im ne moemo pristupiti na isti nain i kvantifikovati ih kao one u prirodnim naukama. .valitativni sadraj se ne moe redukovati na nivo kvantiteta jer je re o neemu jedinstvenom i neponovljivom. 7) Ra4$i5a ( METODI6 )etoda prirodnih nauka je metoda $F;A6#;'#;A )etoda duhovnih nauka ja metoda (AZ*)'@A#;A 1 $%janjenje podrazumeva mogu3nost da se iz nekog zakona dedukuje neka posledica. $%jasniti neto znai podvesti pod neki opti princip. $vo podrazumeva dedukciju, postupak zasnovan na logikog opstupnosti. 1 (azumevanje 1 tu nije mogu3a dedukcija, jer u duhovnim naukama imamo posla sa zakljuivanjem po analogiji i indukcijom u jednom specifinom smislu. "iltaj naglaava iracionalni momenat u razumevanju, da tu ima neeg alegorinog. Zato fenomenima duhovnih nauka ne moemo pristupati na isti nain kao fenomenima prirodnih nauka. $vde je re o nesigurnom terenu gde nema zakona i jasnih principa, i ne moe se do3i do izvesnosti. Ali, vrednost duhovnih nauka proizilazi iz identinosti 0 i $ saznanja. *vek se %avimo sami so%om, vlastitim duhom i ivotom. Zato je saznanje u duhovnim naukama mogu3e jer se moemo uveriti u smisao preko unutranjeg iskustva. $no to nam omogu3uje o%jektivnost je4 1 postojanje univerzalne ljudske prirode 1 mogu3nost naknadnog doivljavanja duhovnih tvorevina iz prolosti )oemo se osvedoiti o uviverzalni sadraj z%og te istovetnosti 0 i $. RAZUMEVANJE "iltaj iznosi odred%e razumevanja, i daje vie formulacija4 C. (azumevanje kao ponaanje prema ivotu prema ljudskom ivotu! Fergson pravi razliku izme7u inteligencije i intuicije. ,nteligencija se odlikuje prirodnim nerazumevanjem ivota. ;edino intuicija moe da sagleda ivot E doivljavanje, empatija E saznanje ivota u njegovoj dinaminosti. .ada "iltaj kae da je razumevanje tip ponaanja primeren ivotu, to se slae sa Fergsonovim shvatanjem. )i se nikad prema onome to je ivo ne moemo odnositi kao prema stvari. "iltaj govori o uivljavanju. 2. (azumevanje kao pronalaanje svoga ;a u nekom +i $vo proizilazi iz teze o postojanju ljudske prirode 1 mogu3nost uivljavanja u drugoga i mogu3nost pronalaenja svoga ;a u nekom +i E izme7u ;a i +i ne potoje neke sutinske razlike. D. (azumevanje je neodvojivo od znaenja, od znaenjske strukture $no je mogu3e jer postoje istovetne znaenjske strukture, neto to proizilazi iz pripadanja celini. Znaenje je stvar sklopa, strukturne celine. (azumevanje je uvek povezivanje dela sa celinom. &olizam tumaenja 1 mi moemo razumeti neku duhovnu tvorevinu tako to 3emo rekonstruisati celu ivotnu situaciju njenog autora E rekonstrukcija celine smisla. @azna je temporalizacija 1 auto%iografska naracija, jer mi uvek sklapamo celine vlastitih doga7aja dovode3i u vezu prolost sa sadanjo3u i %udu3no3u 1 ciljevima, oekivanjima, nadanjima. slinost sa &ajdegerom i 0artrom! Fitna kategorija je kategorija Z#A-A;A. Znaaj je presudno uslovljen delatnim sklopom ili sklopom delovanja 1 to je ono to definie smer naeg htenja. Znaaj zavisi od onoga to mi ho3emo. )i %ave3i se

DILTAJ

MILANKO GOVEDARICA - STRUKTURALIZAM I POSTSTRUKTURALIZAM PREDAVANJA 2007/08

nekom duhovnom tvorevinom moramo imati u vidu i znaenje smisla, ali i spoljanji znaaj te tvorevine u konte2tu ciljeva koje je autor imao. 0amo na pozadini naeg cilja situacija ima ovaj ili onaj smisao. 0Bm "iltaj ne potencira razliku izme7u razumevanja i o%janjenja, negde ak istie da postoji samo kvantitativna razlika izme7u njih. $n razlikuje vie o%lika razumevanja4 C. samorazumevanje 2. razumevanje drugih linosti i duhovnih tvorevina C. 0vi smo iskusni u pogledu razumevanja u svakodnevnom ivotu 1 saznavanjem samih se%e 1 to je primaran vid razumevanja. )i ne moemo se%e razumeti pre nego to se izrazimo, pre nego to se na doivljaj manifestuje. )i smo se%i neprozirni pre izraza. -in pisanja i govor nije puki izraz neeg to znamo da je unutranji sadraj saznanja kad ga izrazimo. +o je neto konstitutivno za razumevanje. +u je vana e2presivnost i artikulacija vlastitog doivljaja 1 unutranji dijalog koji je uvek prisutan. *vek o%ra7ujemo vlastita iskustva. ,zraz je neto prethodno razumevanju. "iltaj pose%an znaaj za nastanak hermeneutike pridaje 6lajmaheru i ideji da je stvaranje nesvestan proces, to je neto ega autor nije u potpunosti svestan. 0vako stvara vie od onoga to je nameravao. 0amorazumevanje nikad nije dovoljno do%ro. 2. Zato je odnos sa drugima nain da neto od o%ilja vlastitog ivota saznamo. 1 elemetarni o%lici razumevenja 1 (azumevanje u svakodnevnom ivotu, koje se tie drugih i nae neophodnosti da z%og praktinih razloga razumevamo tu7e gestove 1 to je razumevanje drugih ljudi koji su nai savremenici i partneri u ivotnim situacijama. /ostupci su predmet tumaenja kao i gestovi. 1 vii o%lici razumevanja 1 "ijahronijsko razumevanje 1 razumevanje trajno fi2iranih o%jektivacija doivljaja 1 onih partnera koji su nam u nekom smislu daleko. $vaj o%lik je zahtevniji jer zahteva ve3u vetinu. *pravo zahtevi tih viih o%lika razumevanja su razlog postojanja hermeneutike 1 vetine tumaenja. /ostoji razlika, nijanse izme7u razumevanja tumaenja i hermeneutike koja je neto vie od metode razumevanja. +umaenje je vetina razumevanja koja dolazi do izraaja u ovim viim o%licima razumevanja 1 odgonetanje nekih trajno fi2iranih doivljaja pre svega u pisanoj formi. +a vetina je neto to podrazumeva neku vrstu genijalnosti. -esto smo skloni da posao tumaenja shvatamo kao neto to se ne moe uporediti sa stvaralatvom. Ali i tumaenje podrazumeva genijalnost, jer da %ismo na pravi nain protumaili neto genijalno, moramo imati tu klicu u se%i 1 vra3anje na tezu o univerzalnosti ljudskog duha 1 isti je 0 na delu i zahteva istu ivotnu energiju. 1&ermeneutika 1 proistekla je iz potre%e da se ovlada vetinom tumaenja 1 nastojanje da se i onima koji nisu o%dareni prue neka uputstva, pravila kako tumaiti. Za "iltaja je hermeneutika vie od nauke o tumaenju, ve3 je sastavni deo filozofije ivota 1 teorija o e2presivnosti ljudskog %i3a. 8ivot ima tendenciju manifestovanja 1 filozofska koncepcija hermeneutke 1 pokuaj ontolokog zasnivanja. ,storijski je hermeneutika imala tri kljune pojavne forme pre nastanka opte teorije. a! * spisu >#astanak hermeneutikeG skre3e panju da je vetina tumaenja %ila razvijana ve3 kod starih ?rka 1 tumaenje &omera. Zato je prvo%itni vid hermeneutike filozofska hermeneutika, povezana je sa jezikim analizama i "iltaj potencira ovaj momenat. %! #aredni pojavni vid je Fi%lijska teoloka! hermeneutika 1 tumaenje 0vetog pisma, jer se pojavila potre%a da se #ovi Zavet uskla7uje sa 0tarim. c! ;uristika hermeneutika se tie pravila tumaenja smisla zakona jer u sudskoj pra2i postoje specifini sluajevi. /ravi nastanak hermeneutike "iltaj vidi kod 6lajmahera kao razvijanje opte hermeneutike koja nije vezana ni za jedan specifian ogranak. Znaaj hermeneuikog kruga je u tome to je tumaenje zapravo

DILTAJ

MILANKO GOVEDARICA - STRUKTURALIZAM I POSTSTRUKTURALIZAM PREDAVANJA 2007/08

utvr7ivanje znaenja koje je uvek povezivenje delova sa celinom. +o povezivanje dela sa celinom je neto to podrazumeva neku vrstu vr3enja u krug. 6lajmaher pravi razliku izme7u4 1 su%jektivnog hermeneutikog kruga +o je opus autora, povezivanje pojedinanih delova jednog te2ta knjige sa celinom, pa i same knjige sa opusom autora 1 o%jektivnog hermeneutikog kruga +o je knjievni rod kom autor pripada kao i skup vie autora koji su delovali u odre7enom vremenu "iltaj krajnji smisao hermeneutikog postupka vidi u dolaenju do tipova doivljaja zajednikih struktura! koje razliite pojedinanosti reprezentuju. )i razumemo pojedinano delo samo ako ga sagledamo u konte2tu najire celine 1 tipa doivljaja 1 koji se manifestuje u tom delu. /ostoji univerzalna tipologija duhovnih tvorevina i to omogu3uje o%jektivnost. +umaenje nije proizvoljno, postoje univerzalne strukture. :ilj interpretacije je njegovo sagledavanje u najirem istorijskom konte2tu. +umaenje je neodvojivo od .(,+,.'. +umaenje je postupak kojim pokuavamo da do7emo do pravog razumevanja. #asuprot pojednostavljenom shvatanju da je kritika neto spoljanje tumaenju, "iltaj smatra da prvo tre%a interpretirati neije shvatanje pa onda kritikovati. +umaenje ne %i %ilo mogu3e kad %i nam neka duhovna tvorevina %ila potpuno strana. +umaenje nije potre%no ako ne postoji momenat stranog i tu7eg. +umaenje zahteva i stranost i udaljenost, ali ne preteranu stranost i udaljenost.