You are on page 1of 203

VISOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA POSLOVNO

INDUSTRIJSKI MENADMENT - KRUEVAC









Mikari Bratislav

K
K
O
O
M
M
P
P
J
J
U
U
T
T
E
E
R
R
S
S
K
K
E
E
T
T
E
E
H
H
N
N
O
O
L
L
O
O
G
G
I
I
J
J
E
E


PRAKTI KUM
















Kruevac
oktobar 2010. god.
Kompjuterske tehnologije - Impresum
2
Bratislav Mikari, spec.
KOMPJUTERSKE TEHNOLOGIJE
PRAKTIKUM
Recenzenti:
Dr Bojan Milosavljevi
Dr Ana Skorup
Izdava:
VISOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA POSLOVNO INDUSTRIJSKI MENADMENT
ICIM - Izdavaki centar za industrijski menadment
Kruevac, Kosanieva 4, 037/420-231
Za izdavaa:
mr Spomenka Gligorijevi, prof.
Odobreno za izdavanje i upotrebu odlukom Nastavnog vea
Visoke kole strukovnih studija za poslovno industrijski menadment u Kruevcu
br. 107 od 06.10.2010. godine
Tira: 300 primeraka
Kompjuterska priprema:
Kompjuterski centar Visoke kole strukovnih studija za poslovno industrijski menadment u
Kruevcu
CIP -
,

004(075.8)(076)(0.034.2)

, , 1973-
Kompjuterske tehnologije [Elektronski
izvor] : praktikum / Mikari Bratislav. -
Kruevac : Visoka kola strukovnih studija za
poslovno industrijski menadment, ICIM -
Izdavaki centar za industrijski menadment,
2010 (Kruevac : Visoka kola strukovnih
studija za poslovno industrijski menadment,
ICIM - Izdavaki centar za industrijski
menadment). - 1 elektronski optiki disk
(CD-ROM) ; 12 cm

Sistemski zahtevi: PDF ita. - Nasl. sa
naslovnog ekrana. - Tira 300. - Sadri
bibliografiju.

ISBN 978-86-7566-034-7

a) -
COBISS.SR-ID 178980108
Kompjuterske tehnologije praktikum Predgovor

PREDGOVOR
Ovaj praktikum namenjen je pre svega studentima Visoke kole strukovnih
studija za poslovno industrijski menadment u Kruevcu, ali i svima onima koji ele
da steknu osnovna znanja vezana za kompjuterske tehnologije.
elja je da na praktian nain sa dosta primera i ilustracija, slika, prikaza
ekrana itaocima olakamo savladavanje materije vezane za kompjutersku
problematiku, trudei se da ne izostavimo obavezne teorijske delove koji
pojanjavaju principe rada raunara i njihovih programa.
Svesni injenice da se u ovoj oblasti stvari izuzetno brzo menjaju i
unapreuju, trudili smo se da ispratimo i neke savremene trendove ali i da
prirunik prati konfiguracije raunara i verzije programa koji su instalirani na
raunarima na kojima e studenti imati praktine vebe u kompjuterskom
edukacionom centru.
Raunar je danas izazov za svakoga, ureaj u ijem poznavanju se nadmeu
ljudi od predkolskog uzrasta do onih koji su na zalasku svojih stvaralakih moi.
Dok se jedni sami smatraju analfabetama, drugima se pripisuju udesna znanja iz
ove oblasti. Jedna poruka upozorenja onima koji sebe ve smatraju "znalcima",
"strunjacima" za raunare. Danas, u vreme prisustva primene raunara u svakoj
ljudskoj delatnosti, ak i ako ste stvarno veti u korienju raunara u nekoj
njegovoj primeni, to ne znai da o raunarima sve znate, ve verovatno samo to da
su programeri u toj oblasti uradili izvrstan posao, sakrivi od nas korisnika svu
sloenost obavljenog posla! Zato, ne umanjujui vrednost bilo kog znanja, neka vas
zadovoljstvo sopstvenim znanjem umesto na samozaljubljenost podstakne na
usvajanje novih praktinih i teorijskih saznanja iz tog nepreglednog mora razliitih
primena i problema! Ni mi, Vai predavai, ne smatramo sebe sveznalicama o
raunarima, ve sebe vidimo samo moda nekoliko koraka ispred vas na istom putu
na kome smo voljni da vam pomognemo da to bre i bolje napredujete!
Posebnu zahvalnost u saradnji i nesebinoj pomoi dugujem recenzentima
Dr Ani Skorup i Dr Bojanu Milosavljeviu, kao i ostalim kolegama i kolektivu Visoke
kole strukovnih studija za poslovno industrijski menadment u Kruevcu, ali i
studentima koji su korisnim savetima, sugestijama i kritikama pomogli da ovaj
praktikum dobije na kvalitetu.
Sve Vae predloge, sugestije, komentare i primedbe na sadraj praktikuma
emo rado sasluati i potruditi se da svako sledee izdanje bude kvalitetnije i
pristupanije na obostrano zadovoljstvo, kako autora tako i italaca.
Na kraju, ovo prvo upoznavanje sa raunarom zavravamo pozivom
ohrabrenja da zajedno idemo u osvajanje sveta raunara i kompjuterske
tehnologije!
U Kruevcu,
oktobra 2010.godine
Autor
Kompjuterske tehnologije praktikum Sadraj

SADRAJ

UVOD............................................................................................. 8
1. RAUNARSKI SISTEM.................................................................. 11
1.1. ISTORIJSKI RAZVOJ RAUNARA................................................... 11
1.1.1. Prva generacija raunara.........................................................11
1.1.2. Druga generacija raunara .......................................................12
1.1.3. Trea generacija raunara .......................................................13
1.1.4. etvrta generacija raunara .....................................................14
1.1.5. Perspektive Peta generacija raunara........................................16
1.1.6. Tipovi dizajna modernih raunara ..............................................16
2. HARDVER (HARDWARE)............................................................... 19
2.1. INFORMATIZACIJA PODATAKA .................................................... 21
2.2. ULAZNI UREAJI .................................................................... 23
2.2.1. Tastatura............................................................................23
2.2.2. Mi ...................................................................................25
2.2.3. Touch Pad...........................................................................26
2.2.4. Skener ...............................................................................26
2.2.5. Ostali ulazni ureaji...............................................................27
2.3. MATINA PLOA, PORTOVI I KONEKTORI ....................................... 28
2.4. CENTRALNA JEDINICA (OPIS SADRAJA KUITA RAUNARA)................ 30
2.4.1. Procesor.............................................................................31
2.4.2. Memorija............................................................................35
2.4.3. Radna (operativna) memorija....................................................35
2.5. SPOLJNA (MASOVNA, DISKOVNA) MEMORIJA.................................... 36
2.6. IZLAZNI UREAJI ................................................................... 40
2.6.1. Monitor ..............................................................................41
2.6.2. tampa.............................................................................43
3. SOFTVER (SOFTWARE)................................................................ 47
3.1. RAZVOJ KOMPJUTERSKOG SOFTVERA ........................................... 47
3.2. SOFTVER RAUNARA ............................................................... 48
3.3. PODELA SOFTVERA ................................................................. 49
3.4. KOMPONENTE SISTEMSKOG SOFTVERA .......................................... 49
4. OPERATIVNI SISTEM - WINDOWS .................................................... 52
4.1. STARTOVANJE RAUNARA......................................................... 52
4.2. RAD MIEM........................................................................... 53
4.3. ELEMENTI PROZORA................................................................ 54
4.3.1. Naslovna linija .....................................................................54
4.3.2. Linija menija .......................................................................55
4.3.3. Radni prostor .......................................................................55
4.3.4. Statusna linija......................................................................55
4.3.5. Horizontalni i vertikalni kliza...................................................55
4.3.6. Paleta sa alatima ..................................................................56
4.3.7. Adresna linija ......................................................................56
4.4. DUGME START....................................................................... 56
4.5. ISKLJUIVANJE RAUNARA........................................................ 57
4.6. FOLDERI I FAJLOVI ................................................................. 58
4.6.1. Organizacija podataka na raunaru.............................................58
4.6.2. Folder ...............................................................................59
4.6.3. Datoteka (fajl) .....................................................................59
4.7. WINDOWS EXPLORER............................................................... 60
Kompjuterske tehnologije - sadraj
5
4.7.1. Kreiranje foldera ..................................................................61
4.7.2. Promena imena foldera...........................................................61
4.7.3. Promena tekueg foldera.........................................................61
4.7.4. Brisanje foldera....................................................................61
4.7.5. Rad sa fajlovima ...................................................................62
4.7.6. Kreiranje fajlova...................................................................62
4.7.7. Izbor (markiranje) fajlova........................................................63
4.7.8. Otvaranje fajlova..................................................................63
4.7.9. Premetanje (kopiranje) fajlova ................................................64
4.7.10. Preimenovanje fajla (promena imena fajla)...................................64
4.7.11. Brisanje fajlova ....................................................................64
4.8. RAD U PROZORU MY COMPUTER ................................................. 64
4.9. FOLDER RECYCLE BIN.............................................................. 65
4.10. PODEAVANJE OKRUENJA..................................................... 66
4.10.1. Ureenje ikona.....................................................................66
4.10.2. Pronalaenje foldera ili fajla ....................................................66
4.10.3. Kreiranje preice ..................................................................67
4.10.4. Podeavanje parametara ekrana ................................................69
4.10.5. Podeavanje Taskbar-a ...........................................................72
4.10.6. Podeavanje asovnika............................................................73
4.10.7. Instalacija novih fontova .........................................................73
4.10.8. Kalkulator...........................................................................74
4.10.9. Podeavanje parametara mia...................................................75
4.10.10. Inicijalizacija (formatiranje) diskete ........................................76
4.10.11. Ureenje prozora...............................................................77
4.11. VIRUSI ............................................................................. 78
5. OBRADA TEKSTA NA RAUNARU Microsoft Word................................ 80
5.1. MICROSOFT WORD.................................................................. 80
5.1.1. Startovanje programa.............................................................80
5.1.2. Izgled ekrana.......................................................................81
5.1.3. Podeavanje opcija programa ...................................................83
5.2. RAD SA TEKSTOM................................................................... 89
5.2.1. Izbor formata papira ..............................................................90
5.2.2. Unos teksta .........................................................................92
5.3. RAD SA BLOKOVIMA ................................................................ 97
5.3.1. Kretanje kroz dokument..........................................................97
5.3.2. Izbor bloka..........................................................................98
5.3.3. Operacije nad izabranim blokom................................................99
5.3.4. Zamena niza znakova ........................................................... 101
5.3.5. Ponitavanje prethodne operacije ............................................ 102
5.3.6. Ponavljanje prethodne operacije ............................................. 102
5.4. OTVARANJE I SNIMANJE DOKUMENTA ..........................................102
5.4.1. Poetak pisanja novog dokumenta............................................ 102
5.4.2. Otvaranje snimljenog dokumenta............................................. 103
5.4.3. Snimanje dokumenta............................................................ 103
5.5. TABELE..............................................................................105
5.5.1. Kreiranje tabele ................................................................. 105
5.5.2. irina kolone i visina reda ...................................................... 106
5.5.3. Linije za granice tabele i senenje ........................................... 108
5.5.4. Spajanje i deljenje elija ...................................................... 110
5.5.5. Dodavanje kolona i redova ..................................................... 110
5.5.6. Brisanje reda ili kolone ......................................................... 110
5.6. STILOVI .............................................................................110
5.6.1. Kreiranje stila.................................................................... 111
5.6.2. Promena podeavanja postojeeg stila....................................... 112
Kompjuterske tehnologije - sadraj
6
5.6.3. Definisanje stila prema izgledu paragrafa ................................... 112
5.6.4. Rad sa stilovima u Word-u XP i 2003.......................................... 113
5.6.5. Automatsko generisanje sadraja u dokumentu ............................ 113
5.7. FORMULE ...........................................................................115
5.8. RAD SA GRAFIKIM OBJEKTIMA U WORDU .....................................116
5.8.1. Crtanje u Word-u ................................................................ 116
5.8.2. "Umetniko" pisanje (WordArt) ................................................ 118
5.8.3. Unos gotovih slika ............................................................... 119
5.9. RAD SA GRAFIKONIMA.............................................................121
5.10. CIRKULARNA PISMA.............................................................125
5.11. OSTALE OPCIJE .................................................................130
5.11.1. Kolone............................................................................. 130
5.11.2. Istaknuto slovo (Drop Cap) ..................................................... 130
5.11.3. Zaglavlje i podnoje............................................................. 131
5.11.4. Automatsko ispravljanje teksta ............................................... 132
5.11.5. Unos simbola ..................................................................... 133
5.11.6. Opcija Go To ..................................................................... 133
5.11.7. Navoenje i nabrajanje (Bullets and Numbering)........................... 134
5.11.8. Pregled pre tampanja.......................................................... 136
5.11.9. tampanje ........................................................................ 136
5.11.10. Preice sa tastature.......................................................... 137
6. KOMPJUTERSKA GRAFIKA ...........................................................143
6.1. RAZLIKA IZMEDU BITMAPIRANOG I VEKTORSKOG CRTANJA..................143
6.2. PAINT ...............................................................................143
6.2.1. Izgled prozora.................................................................... 143
6.2.2. Upotreba alata ................................................................... 145
6.2.3. Snimanje slike.................................................................... 148
6.2.4. Otvaranje snimljene slike ...................................................... 148
6.2.5. Otvaranje novog dokumenta ................................................... 149
6.2.6. tampanje ........................................................................ 149
6.2.7. Meni Image ....................................................................... 150
6.3. CORELDRAW........................................................................150
6.3.1. Postavljanje pomonih linija................................................... 151
6.3.2. Odreivanje atributa linije..................................................... 151
6.3.3. Crtanje osnovnih grafikih objekata.......................................... 153
6.3.4. Transformacije objekata ....................................................... 154
6.3.5. Poravnavanje objekata ......................................................... 156
6.3.6. Unoenje objekata .............................................................. 156
6.3.7. Redosled objekata............................................................... 157
6.3.8. Grupisanje objekata............................................................. 157
6.3.9. Lepljenje objekata .............................................................. 157
6.3.10. Oblikovanje (shaping) ........................................................... 157
6.3.11. Kloniranje objekata ............................................................. 158
6.3.12. Rad nad tekstom................................................................. 158
6.3.13. Specijalni efekti ................................................................. 159
6.3.14. Kotiranje.......................................................................... 160
6.3.15. Priprema za tampanje ......................................................... 161
7. OSNOVE RAUNARSKIH KOMUNIKACIJA - MREE RAUNARA I INTERNET.....163
7.1. UVOD U RAUNARSKE MREE....................................................163
7.1.1. Osnovni pojmovi ................................................................. 163
7.1.2. Primena raunarskih mrea .................................................... 164
7.1.3. Osnovni tipovi raunarskih mrea ............................................. 166
7.1.4. Konfiguracije raunarskih mrea .............................................. 167
7.1.5. Mree ravnopravnih raunara (Peer to peer Network) ................. 168
7.1.6. Serverski bazirane mree....................................................... 170
Kompjuterske tehnologije - sadraj
7
7.1.7. Topologija mrea ................................................................ 173
7.1.8. Povezivanje lokalnih raunarskih mrea ..................................... 176
7.2. INTERNET...........................................................................176
7.2.1. Organizacija i adresiranje na Internetu ...................................... 179
7.2.2. Nain pristupa Internetu........................................................ 180
7.2.3. Servisi Interneta ................................................................. 180
7.2.4. Elektronska pota (e-mail) ..................................................... 180
7.2.5. Program za slanje i primanje elektronske pote - Outlook Express ...... 182
7.2.6. Slanje pote ...................................................................... 183
7.2.7. Slanje dokumenata iz drugih programa ...................................... 184
7.2.8. Primanje pote................................................................... 185
7.2.9. Otvaranje naloga za slanje i primanje pote u Outlook Express-u ....... 186
7.2.10. Otvaranje naloga za slanje i primanje pote na Google stranici ......... 186
7.2.11. File transfer protocol (FTP) .................................................... 189
7.2.12. World Wide Web (WWW) ....................................................... 189
7.2.13. Internet pregledai web browsers........................................... 190
7.2.14. Drutvene mree................................................................. 195
7.2.15. Internet u Srbiji.................................................................. 195
7.2.16. Brzine Interneta u Srbiji ........................................................ 196
7.2.17. Broj korisnika Internet usluga ................................................. 197
7.3. KORISNIKI PROGRAMI I INTERNET..............................................198
7.3.1. MS Word i Internet............................................................... 198
7.3.2. Corel Draw i Internet............................................................ 199
7.3.3. AutoCAD i Internet .............................................................. 200
8. OPENOFFICE.ORG KANCELARIJSKI PAKET.........................................201
LITERATURA...................................................................................203
Kompjuterske tehnologije praktikum Uvod

8
UVOD
Budui da itate ove redove, pod pretpostavkom da ste samostalno doli do
njih, znai da ve posedujete neko praktino znanje o raunaru i kompjuterskoj
tehnologiji.
ak i da Vam je neko od ve iskusnih
"znalaca" pokazao sadraj na raunaru, i
Vi sami se ve koristite optom i glavnom
primenom raunara obraeni podaci (u
ovom sluaju o nastavnim sadrajima
koje treba da usvojite) sa monitora
izlaze iz raunara do Vas u vizuelnom
obliku u kojem ih moete prihvatiti.
Takvi ureaji, kao to je monitor, zato
se nazivaju izlazni ureaji.
Isto tako, postoje naini da se podaci
premetaju sa jednog raunara na drugi, bilo preko raunarskih mrea ili putem
neke od spoljnih memorija - diskete, kompakt diska, USB flash drive-a ili DVD-a.
Da bismo birali ta elimo od onoga to raunar moe da ponudi, odnosno
usmeravali ga u radu svojim akcijama, za to postoje posebni fiziki delovi, ureaji
raunara. Oni prenose nae komande do glavnih delova koji vre samu obradu
podataka. Takoe pomou ovih ureaja novi podaci ulaze u raunar i pretvaraju se
u takav oblik da ih raunar moe prihvatiti i obraivati. Zato se oni nazivaju jednim
imenom ulazni ureaji. Najpoznatiji ulazni ureaj svakako je tastatura, preko koje
unosimo tekstualne podatke u raunar.
Vidimo dakle da je raunar sastavljen od vie ureaja, od kojih svaki ima
precizno dodeljenu ulogu i sa ostalima se uklapa u celinu u cilju ostvarivanja
zajednikog posla obrade nekih podataka. Zato kaemo da zapravo koristimo
raunarski sistem. Ureaje iz kojih se sastoji raunarski sistem podelili u tri grupe:
- Prvu ini tzv. raunar u uem smislu (centralna jedinica), odnosno ve
pomenuti glavni delovi koji vre samu obradu podataka.
- Drugu i treu grupu ine ulazni i izlazni ureaji, koji su u pogledu
ostvarivanja glavne uloge raunarskog sistema (obrade podataka) od sporednog
(perifernog) znaaja i bez dodavanja novih podataka preko ulaznih ureaja, kao i
bez prikaza obraenih podataka u ljudima prihvatljivom obliku, raunar bi
ostvarivao svoju ulogu obradu podataka koji su se zatekli u njemu. Zato se ulazni i
izlazni ureaji jednim imenom nazivaju periferijski ureaji. Raunar u uem
smislu je dakle najvredniji deo raunara, mada bi mnogi od nas pre ovih saznanja iz
neke poplave ili poara pre spasavali monitor ili tastaturu, jer sa ovim ureajima
najvie identifikuju raunar, zar ne?!
Zapitajmo se sada zajedno: "Odakle raunaru sposobnost da ba na pravi
nain, smisleno, odgovori na nae zahteve i sledi neku logiku?!" Evo odgovora:
za to su zasluni programeri, osobe koje znaju da na raunaru prihvatljiv nain
ugrade logiku izvravanja nekog zadatka.
Sva ugraena logika programera u funkcionisanje maine jednim imenom
naziva se programska podrka ili SOFTVER (software), od engleske rei soft,
to znai mekan, neopipljiv, i dakle nema fiziku prirodu.
Kompjuterske tehnologije - praktikum Uvod

9
Za razliku od toga, svi fiziki delovi u raunarskom sistemu nazivaju se
maina, HARDVER, od engleske rei hard, u znaenju vrst, opipljiv, dakle
fiziki prisutan. (Sufiks "ver" = "ware" oznaava u engleskom jeziku celokupnost
svega to je ispred navedeno)
Iako je raunar rezultat vekovnih nastojanja oveka da proces raunanja
automatizuje i na taj nain sebi olaka ivot, treba uoiti da se on danas sve vie
koristi za druge poslove, koji u sebe primarno ne ukljuuju raunanje poput
obrade teksta, sluanja muzike, surfovanja Internetom... Isto tako, treba uoiti da
se raunar u obliku koji podsea na dananje raunare, pojavio tek pre pedesetak
godina sa burnim razvojem elektronike, to nam ne daje za pravo da zanemarimo
prethodno uinjene ljudske napore na planu raunarstva. U tom smislu dovoljno je
setiti se abakusa, Paskalove raunske maine ili analitike maine arlsa Bebida,
da se sagleda trud generacija znanih i neznanih istraivaa, koji su pokuavali da
oveku prue neto sasvim novo.
Kroz istoriju:

Abakus, nastao u Vavilonu 2400. god. p.n.e., sa
verzijama u Kini (na slici), starom Rimu, Japanu, Rusiji,
pretea raunaljki.
1623. god. Vilhelm ikard je napravio prvi mehaniki kalkulator i tako
postao otac raunarske ere. Kako se ureaj zasnivao na mehanikim
prenosnicima (zupanicima) kao u tadanjim asovnicima, nazivan je
i "satom koji rauna". U praktinu upotrebu uveo ga je poznati
astronom Johanes Kepler.


Maine Bleza Paskala 1642. (na slici) i
Gotfrida fon Lajbnica 1671. god. Ova potonja
znaajna je po tome to se zasnivala na tzv.
binarnom brojnom sistemu, na kome se
zasniva rad i najmodernijih raunara. Svi
ureaji koji su usledili sve do 1940-ih
(ukljuujui i ENIAC 1945.) zasnivaju se na
teem za izvoenje decimalnom brojnom
sistemu.

Monroov mehaniki
digitalni kalkulator

iber (koristio se za raunanje na 3-4 decimale). Koristili
ga i inenjeri projekta "Apolo" prvog odlaska na Mesec, i
dalje, do kraja 1970-ih


Kompjuterske tehnologije - praktikum Uvod

10
Prve neelektrine maine sa mogunou programiranja - sa buenim karticama,
glavni nain programiranja sve do 1970-ih
1801. ozef-Mari akar, prva maina sa mogunou programiranja
1833. arls Bebid, analitika maina (na donjoj slici), pokretala je vodena para
1880. Herman Holerit, iz njegove kompanije nastao IBM (Interational Business
Machines)

Analitika maina
Kompjuterske tehnologije praktikum Raunarski sistem

11
1. RAUNARSKI SISTEM
Najjednostavnije reeno, raunarski sistem se sastoji iz hardvera i softvera.
Da se podsetimo iz uvoda, a i iz prethodnog kolovanja: svi fiziki delovi u
raunarskom sistemu nazivaju se maina, HARDVER, od engleske rei hard, u
znaenju vrst, opipljiv, dakle fiziki prisutan.
Sva ugraena logika programera u funkcionisanje maine jednim imenom
naziva se programska podrka ili SOFTVER (software), od engleske rei soft, to
znai mekan, neopipljiv, i dakle nema fiziku prirodu.
(Sufiks "ver" = "ware" oznaava u engleskom jeziku celokupnost svega to je
ispred navedeno).
1.1. ISTORIJSKI RAZVOJ RAUNARA
U ovom predavanju moi ete da sagledate:
razvoj raunarskog hardvera i softvera kroz istoriju;
osnovne tipove raunara.
Kao to i u razvoju oveka moe da se uoi generacijski pomak, tako je i
razvoj raunara omeen generacijskim nivoima.
Pronalaskom elektrine energije raunari dobijaju pre svega na brzini
obrade i koliini podataka, kao i na fleksibilnosti i univerzalnosti. Osnovne
karakteristike za poreenje modernih raunara su:
1. tehnologija izrade,
2. pouzdanost,
3. sposobnost memorisanja podataka,
4. brzina rada,
5. potronja elektrine energije,
6. gabariti i
7. cena.
Sve ove karakteristike uslovljene su tehnologijom izrade fizikih
elektronskih komponenti, na osnovu kojih razlikujemo etiri, a u perspektivi je i
peta generacija raunara.
1.1.1. Prva generacija raunara
Prva generacija raunara predstavlja sam poetak razvoja elektrinih
raunara. Odlikuje je tehnologija elektronskih cevi, relejna tehnika, velika
potronja elektrine energije, veoma visoka cena, gabariti i nepodesnost
odravanja. Svi kvarovi lokalizovali su se na nivou cevi, pa je servisiranje dugo
trajalo. Primena raunara na novom problemu (programiranje) je iziskivalo
promene na samom hardveru. Bili su nepristupani svima, osim fakultetima, za
smetaj bilo potrebno vie prostorija, npr. avionski hangar, jo uvek korien
preteno decimalni brojni sistem.
Za znatieljne, evo hronolokog prikaza primera realizovanih raunara:
1936.
Alan Turing, teorijski model Turingova maina; dokazao da se ne mogu
svi problemi svesti na fizike; uveo teorijski univerzalni kompjuter, u
koji se uklapaju i moderni raunari
Kompjuterske tehnologije - praktikum Raunarski sistem

12
1936-1941.
Konrad Zuse u Nemakoj uveo na Bebidov koncept binarni sistem i
anticipirao fon Nojmanovu arhitekturu na kojoj se zasnivaju moderni
raunari
1939.
Harvard Mark I, Hauard Aiken, elektromehaniki kalkulator opte
namene, decimalni brojni sistem, ne ispunjava Turingove uslove, ali
uveo paralelizam u rad raunara
II svetski rat

Slika 1.1: Collosus
Collosus, korien za razbijanje nemakih
ifara, pandan nemakoj maini Enigma

1941-1945.

Slika 1.2: ENIAC
ENIAC (Electronic Numerical Integrator and
Calculator), izvodio proraune balistikih
putanja, zahtevao 160kW snage, imao je
18.000 elektronskih cevi, bio je teak oko
30 tona, zauzimao prostor avionskog
hangara povrine 167 m
2
; omoguavao je
paralelnu obradu, imao ograniene
memorijske kapacitete - 20 lokacija za 10-
ocifrene brojeve, mogao je izvriti 5000
operacija sabiranja u sekundi; zamena
programa na buenim karticama trajala je
satima.
Posleratni raunari I generacije
1948. "Manesterska beba", prva fon Nojmanova maina koja je radila
1949. Manester Mark I, uvedeni indeksni registri
1950.
MESC, Kijev, Ukrajina, Sergej Aleksejevi Lebedev, 6000 cevi, 25kW,
3000 operacija u sekundi
1951. UNIVAC I, prvi komercijalni elektronski raunar, 1900 oper. u sek.
1953.
IBM 701, prvi veliki mainframe raunar, prva primena programskog
jezika vieg nivoa opte namene FORTRAN-a
1955.
Moris Vilks, IBM, uveo mikroprogramiranje, koje omoguava da se
osnovni skup instrukcija definie ili proiri fabriki ugraenim
programom
1956.
RAMAC, Prvi magnetni diskovi, 10000$/MB, 5MB, 50 x 24''disk x 2
strane diska x 100 traka / strani
1.1.2. Druga generacija raunara

Slika 1.3: Tranzistor
Druga generacija elektrinih raunara hronoloki se moe
smestiti u kasne 1950-te i rane 1960-te. Inicirana je 1947.
godine, pronalaskom tranzistora (Vilijam okli, Don Bardin
i Volter Braten), jedne od tzv. poluprovodnikih komponenti,
koji je predstavljao zamenu elektronskim cevima, manjih dimenzija
Kompjuterske tehnologije - praktikum Raunarski sistem

13
i efikasniju u pogledu potronje elektrine energije (slika 1.3).
Poluprovodnici su po svojim osobinama izmeu provodnika elektrine struje i
izolatora.
Najvie korieni poluprovodnici su hemijski elementi silicijum (Si) i
germanijum (Ge), a takoe i jedinjenje galijum-arsenid (GaAs).
Naime, pomou 2 ulazna (upravljaka) prikljuka moe se upravljati
provodljivou 2 izlazna prikljuka. Kako su po jedan ulazni i izlazni prikljuak
zajedniki, to tranzistori imaju tri izvoda, kao na slici. Zato u elektronskom kolu
tranzistor ima dva potpuno razliita stanja - provodno i neprovodno, kojima se lako
upravlja i teko dolazi do pogrenog interpretiranja vaeeg stanja. Tako
tranzistori mogu posluiti za predstavljanje cifri binarnog brojnog sistema
(postojanje samo dve cifre - 0 i 1, od kojih svaka moe biti predstavljena jednim
stanjem tranzistora). Ovaj princip predstavlja osnovu funkcionisanja hardvera
modernih raunara. tampana elektronska kola dodatno smanjuju gabarit i
potronju energije raunara II generacije
1959. IBM 7090 veliki i IBM 1401 srednji
1960.
PDP-1

Slika 1.4: ENIAC IBM 620 i DEC-ov PDP-1
1964. IBM S/360, komercijalno mikroprogramiranje; DEC-ov PDP-8

1.1.3. Trea generacija raunara
Trea generacija poinje proizvodnjom prvih integrisanih kola 1958.
godine (Dek Kilbi i Robert Nojs izumeli nezavisno jedan od drugog). Kompjuteri sa
ovom tehnologijom nastaju tek 1963. godine.
Za razliku od dotadanje realizacije elektronskih kola - posebne (diskretne)
komponente povezane tampanim vezama - sada je stotine poluprovodnikih kola
smeteno posebnim tehnolokim postupkom na jednu ploicu od poluprovodnikog
materijala (slike 1.5 i 1.6). Za razliku od diskretnih komponenti, kod kojih su npr.
otpornici pravljeni od ice, kod integrisanih komponenti sve je sastavljeno od
poluprovodnika, a pojedini elementi mogu se videti samo pomou mikroskopa.
Integrisano kolo esto se naziva ip (chip) u engleskoj, a i domaoj literaturi.
Kompjuterske tehnologije - praktikum Raunarski sistem

14


Slika 1.5: ipovi na matinoj ploi raunara Slika 1.6: Integrisano kolo
1.1.4. etvrta generacija raunara
etvrtu generaciju elektrinih raunara 1970-ih godina obeleava pojava
integrisanih kola sa jo veim brojem (milioni) komponenti integrisanim na jednom
ipu - tzv. LSI i VLSI (Very Large Scale Integration = veoma velika gustina
pakovanja) tehnologija izrade. Mada se ova ista tehnologija i dalje usavrava u
pogledu brzine rada i gustine pakovanja komponenti na ipu, i dananji raunari
pripadaju ovoj etvrtoj generaciji. Novembra 1971. godine, na osnovu izuma
Marciana Hofa, firma Intel je napravila prvi procesor na ipu (odnosno
mikroprocesor) 4040, koji je zamenio ino kolo u japanskom kalkulatoru.
Masovnom proizvodnjom mikroprocesorskih ipova znatno pojevtinjuju raunari i
postaju sve dostupniji i pojedincima. Tada se trite raunara (korisnici kojima su
namenjeni) razdvaja na dve velike grupe:
Slika 1.7: HoneyWell Bull DPS7 mainfraim
raunar iz 1990.godine
1. Razvojne institucije i najmonije
kompanije su ve uloile mnogo novca na
dotadanju tehnologiju i arhitekturu
mainframe (velikih) raunara i tzv.
miniraunara - verzije mainframe
raunara sa integrisanim kolima, ime
postaju pristupaniji veem broju
korisnika. Time su doprineli i zaetku
i standardizaciji operativnog sistema -
osnovnog softvera za funkcionisanje
hardvera i izvravanje program - ovo je
vreme kada se prvi put pojavljuje do
danas uveni po svojoj stabilnosti i
pouzdanosti u radu operativni sistem Unix.
Razvojne institucije unapreuju ovu tehnologiju korienjem VLSI integrisanih kola
i na slinoj arhitekturi razvijaju tzv. superraunare. Najpoznatiji super-raunar tog
vremena verovatno je Krej (Cray), konstruisan od strane Semjuela Kreja. Glavna
karakteristika je mogunost tzv. vektorske obrade - ista instrukcija primenjuje se
istovremeno na velikom broju razliitih podataka. Prefiks "super" treba shvatiti u
smislu tog vremena - pre svega u smislu cene: jedan "Krej" kotao je tadanjih 5
miliona dolara! Krej je mogao izvravati 150 miliona operacija u sekundi.
Ali, moemo govoriti i o dananjim mainframe raunarima!
Moderni mainframe raunari nemaju naroito izraene sposobnosti u
pogledu brzine rada i velikom kapacitetu uvanja podataka - i dananji
lini (personalni) raunari (PC) izvravaju milijarde operacija u sekundi! - ve je
njihova vrednost i veliina u veoma kvalitetnoj unutranjoj izradi, a time i
dokazanoj pouzdanosti, veoma kvalitetnoj tehnikoj podrci, kao i u strogom
voenju rauna o tzv. backward compatibility = mogunosti upotrebe u novijim
verzijama, poslova uraenih u starijim verzijama softvera. Ove maine mogu
Kompjuterske tehnologije - praktikum Raunarski sistem

15
uspeno raditi neprekidno godinama bez kvarova i zastoja, koji, ako i nastanu,
otklanjaju se tako da maina i dalje ne prekida sa radom.
Slika 1.8: IBM z890
Ako ipak doe do otkaza, proizvoai ovih raunara nude
opciju korienja svojih sopstvenih maina u toku
otklanjanja kvara isporuene maine, a da tamonji korisnici
i ne primete promenu - ova usluga se zove off-site
redundancy. Danas se ovi raunari koriste u sluaju potrebe
istovremenog opsluivanja velikog broja (i
miliona) korisnika, sa pojaanim zahtevima za robustnost
(otpornost na otkaze) i bezbednost podataka (od upada
virusa i krae) - npr. u velikim sistemima za obradu
elektronskih platnih kartica, rezervaciju avio-letova... Mada
razlika u odnosu na moderne superraunare nije velika, ipak
se moe rei da se superraunari izrauju kao
maltene unikatni primerci prema zahtevima specifine,
najee istraivake primene, i vie posveuju
prevladavanju problema skopanih sa brzinom izraunavanja
(paralelizam = istovremenost obrade je neskriveni zahtev
pred programerima, sa posebnom vrstom softvera), gde se
prekidi u radu mogu tolerisati, dok se s druge
strane mainframe raunari mogu smatrati univerzalnijim,
usredsreuju na probleme ulaza/izlaza podataka i pouzdanost, a paralelizam, ako i
postoji, skriva se od programer... Najpoznatiji i gotovo jedini proizvoa
mainframe raunara danas je IBM sa svojom serijom z9.
2. raunari na bazi mikroprocesora - mikroraunari bili su namenjeni
tritu kunih i linih (personalnih, PC) raunara. Zasnivaju se na Intel 8080 i 8086
mikroprocesoru i BASIC programskom jeziku. Prvi je Altair iz 1975. godine, a onda
nastaju i ZX Spectrum, Commodore 64, 128 i Amiga, Amstrad, Oric Nova 64,
Galaksija... Veoma znaajan kao pionir grafikog korisnikog interfejsa (GUI) -
saoptavanje akcija raunaru i prihvatanje rezultata njegove obrade u okviru
grafikih predstava npr. na monitoru - bio je Apple II, koji je privukao i
proizvoae softvera i drao primat na tritu kunih raunara izmeu 1977. i 1983.
godine. Prvi put se s Apple raunarom 1983. godine pojavio i mi, ulazni ureaj
koji slui kao "produena ruka" u taj grafiki raunarski svet. Prodato ih je tada oko
2 miliona po ceni od oko 1000 dolara po primerku! Apple Macintosh raunari sa
Motorola 68000 mikroprocesorom se i danas koriste kao alternativa personalnim
raunarima.




Slika 1.9: Commodore je
ceo bio kao na slici,
prikljuivao se na TV
Slika 1.10: Amstrad,
kuni raunar
Slika 1.11: Macintosh iz
1984.god.
Slika 1.12: PC sa
uobiajenim izlaznim ii
ulaznim ureajima
Kompjuterske tehnologije - praktikum Raunarski sistem

16
Od kunih raunara polako se (1983. godine) dolo do tzv. linog raunara,
odnosno PC-a (Personal Computer). Vodeu ulogu i u ovom procesu je imao IBM,
zajedno sa Microsoft-om. Koriste Intel-ove 80836 i novije Intel Pentium procesore.
Personalni raunari se razvijaju do danas i taj razvoj e se sigurno nastaviti. Ovi
raunari su danas najzastupljeniji u naem poslovnom i linom okruenju, pa emo
se ubudue u okviru ovog studijskog podruja Kompjuterske tehnologije baviti
iskljuivo njima.

1.1.5. Perspektive Peta generacija raunara
Mada dananji raunari pripadaju etvrtoj generaciji raunara, moe se
ponegde sresti i pojam peta generacija za raunare zasnovane na istoj tehnologiji,
ali sa nekim elementima vetake inteligencije.
Ako bi se ipak ostalo doslednim u podeli na generacije prema tehnologiji
izrade raunara, onda se samo moe govoriti o petoj generaciji raunara kroz
perspektivu razvoja tehnologije na kojoj e se zasnivati rad buduih raunara.
U tom pogledu, moe se pomalo futuristiki predvideti mogui nain
implementacije koji e dodatno smanjiti dimenzije, poveati brzinu rada i uneti
elemente vetake inteligencije, odnosno oponaati ljudsko rezonovanje.
Prvi koji se nameu su tzv. neuronski ili bioraunari, koji se zasnivaju na
teoriji neuronskih mrea, koji omoguavaju modelovanje sistema sa samouenjem i
oponaanje ljudskog mozga. Druga mogunost su eventualno tzv. atomski
raunari. To bi bili raunari koji bi umesto tranzistora kao osnovnog elementa sa
dva stanja koristili elektrone i druge subatomske elementarne estice, tj. svojstvo
spina elektrona - dva smera rotacije kojim bi se predstavljale 0 i 1. Tako bi se
prema oekivanjima jo dodatno smanjile dimenzije raunara...
Iako postoje objavljeni neki rezultati istraivanja, na komercijalnu
proizvodnju i korienje ovih novih tehnologija sigurno e se saekati bar jednu
deceniju.
1.1.6. Tipovi dizajna modernih raunara
Iako pre svega radimo na personalnim raunarima (PC) za koje smo videli da
imaju glavne delove za obradu podataka u posebnom kuitu i sa njim povezane
ulazne i izlazne ureaje (slika 1.13a), moderni raunari i po svom dizajnu izlaze u
susret brojnim potrebama korisnika.
Tako postoje tzv. prenosivi (notebook, lap-top) raunari u obliku poslovne
torbe, koja kada se otvori jedan deo je tanki LCD monitor, a drugi deo je tastatura,
ispod koje sa svih strana postoje potrebni prikljuci (slika 1.13b).
Raunari koji svojim izgledom podseaju na kancelarijske mape, sa
elektronskim olovkama kojima se moe ostavljati elektronski zapis na ovoj
elektronskoj mapi zovu se tablet PC (slika 1.13c).
Sve vee mogunosti mobilnih telefona dovele su danas do modernih smart-
phone ureaja ("pametni telefoni"), kompjutera u malom, sa pridodatim
funkcijama mobilnog telefona (slika 1.13d). Za njih se kreira poseban softver.
Postoje i tzv. palm-top raunari veliine ake sa slinim karakteristikama...
Kompjuterske tehnologije - praktikum Raunarski sistem

17

Slika 1.13a

Slika 1.13b


Slika 1.13c



Slika 1.13d


Kompjuterske tehnologije - praktikum Raunarski sistem

18
Posebno aktuelni dizajn raunara za kolske ustanove i eksluzivna oprema za
interaktivne prezentacije jesu "pametne" table (smart board) na slici 1.14.

Slika 1.14: Pametne table (Smart boards)
Kompjuterske tehnologije praktikum Hardver

19

2. HARDVER (HARDWARE)
Dananji raunari su po svojim mogunostima verovatno prevazili sva
oekivanja prolih vremena, osim moda onog najvanijeg, da poseduju ljudski
intelekt. Kako zbog ovog nedostignutog nivoa, tako i zbog stalnog nezadovoljstva
dostignutim nivoom, treba oekivati dalji napredak u razvoju raunarske tehnike i
srodnih oblasti.
Snaga raunarskog sistema ne proistie samo iz njegove sloenosti, ve i
sposobnosti raunara da izvrava jednostavne operacije velikom brzinom.
Kombinovanjem razliitih jednostavnih operacija raunar je u stanju da izvri
komplikovane zahteve korisnik. U skladu sa tim, koncept raunarskog sistema je
prilino jednostavan (slika 2.1). Bez obzira na vrstu posla koju raunar treba da
obavi, za reavanje svih zadataka koriste se etiri osnovne aktivnosti sa podacima:
ulaz
obrada
memorisanje
izlaz

Slika 2.1: Osnovne aktivnosti u raunaru
Kao to smo ve nauili pri upoznavanju, dva osnovna entiteta u
raunarskom sistemu su hardver (hardware) i softver (software). Hardver ili
maina, obuhvata sve fizike komponente sistema koje zajedno obezbeuju
izvravanje etiri osnovne aktivnosti u raunarskom sistemu. To su npr. integrisana
kola, transformatori, elektromehanike pokretake jedinice diskova i disketa,
svetlee diode i drugo. Jednostavnijim reima, pod hardverom raunara
podrazumevaju se njegove komponente, zapravo ono to se moe "videti i opipati".
Raunar prima ulazne podatke i komande putem razliitih ulaznih ureaja.
Na osnovu zadatih komandi obrauju se primljeni podaci. Obradu podataka vri
centralna procesorska jedinica ili procesor (engl. onaj koji vri obradu).
Meurezultati i krajnji rezultati obrade pamte se (memoriu) privremeno (do
iskljuenja raunara, u toku izvravanja programa) u unutranjoj (radnoj,
Kompjuterske tehnologije - praktikum Hardver

20
operativnoj) memoriji, a trajno u tzv. spoljnoj (jer je izvan procesa samog
izvravanja programa) ili masovnoj memoriji (najvea koliina trajno sauvanih
podataka). Za prikaz podataka i rezultata obrade u upotrebljivoj formi za korisnike
koriste se izlazni ureaji. Ovaj koncept predloio je 1945. godine Don fon Nojman
(slika 2.2), konsultant na projektu ENIAC, a uglavnom se na njemu zasniva i
moderni PC.

Slika 2.2: Fon-Nojmanov model raunara
Glavna ideja u odnosu na prethodnike sastojala se u:
jedinstvenom prostoru u radnoj memoriji za program i podatke;
binarnoj obradi podataka.
Razvojem raunarske komunikacije dolazi do ukljuivanja odreenog broja
komunikacionih komponenti u raunarski sistem. One predstavljaju hardverske i
softverske komponente za prenos aplikacija i podataka izmeu povezanih raunara.
Neki istraivai u oblasti informatike i raunarstva komunikacionu komponentu
izdvajaju kao posebnu komponentu raunarskog sistema (treu, uz hardver i
softver), dok drugi, potujui striktnu podelu na hardver i softver, hardverske
komunikacione komponente, zajedno sa memorijskim svrstavaju u tzv. ulazno-
izlazne komponente raunarskog sistema (npr. pomou modema, komunikacionog
hardvera za povezivanje raunar putem telefonske linije, podaci sa drugog
raunara ulaze u jedan raunar, ali takoe i iz njega izlaze do drugog raunara;
slino je i sa memorijskim komponentama: pri upisu, podaci ulaze u memoriju, a
pri itanju podaci izlaze iz memorije).
U prethodnom delu smo opisali istorijski razvoj kroz generacije hardvera
raunar i opisali osnovne tipove raunara. Kao kruna razvoja mikroraunara, PC
(personalni raunari), sa dananjim brzinama rada reda milijardi operacija u
sekundi i velikim kapacitetom uvanja podataka, nalaze primenu u svim
delatnostima ljudi. Njihovu zastupljenost omoguava masovna proizvodnja i
pristupana cena komponenti raunarskog sistema. Personalni raunar je tako
nasledio kune raunare u naim domovima, uveavi pritom mogunosti rada do
nesluenih granica. Veina softvera kreira se upravo za personalne raunare, i
moemo rei da su oni postali standard i prvo na ta se pomisli kada se uje re
Kompjuterske tehnologije - praktikum Hardver

21
"raunar". U ovom predavanju nauiete pre svega o hardverskim karakteristikama
PC-a - koja je uloga pojedinih hardverskih ureaja i kako funkcioniu zajedno u
cilju ostvarivanja osnovne i opte uloge raunarskog sistema - rei emo jo
jednom: to je obrada podataka velikom brzinom.
2.1. INFORMATIZACIJA PODATAKA
Zadaci koje raunar izvrava su razliite prirode, pa su i podaci koji se
obrauju formalizovane injenice razliite fizike prirode. Zato postupci
(algoritmi) za reavanje ovih zadataka zahtevaju angaovanje posebnih naunika,
ija se uloga esto nedovoljno istie, koji rade na postupcima informatizacije
podataka, odnosno pretvaranja injenica i problema iz realnog sveta u simboliki
oblik koji se moe obraivati u raunaru. Primeri: kako pretvarati sliku i zvuk u
podatke koji se mogu obraditi u raunaru, kao i formiranje numerikih metoda
reavanja, npr. dobijanje kvadratnog korena samo pomou osnovnih aritmetikih
operacija, koje se u koracima iznova izvode na isti nain (istom formulom) sa
vrednostima iz prethodnog koraka (rekurzivni postupak), pri emu vei broj koraka
dovodi do vee tanosti. Programeri tada esto samo prenose ove algoritme na
raunar.
Kao to smo ranije rekli, jedini jezik koji raunar "razume" je tzv. mainski
jezik, koji se dakle svodi na rad hardvera. Postojanje tranzistora, elektronskih
komponenti integrisanih u ipovima koje mogu imati dva ekstremno razliita stanja
iskorieno je za predstavljanje podataka u raunaru iskljuivo kao brojeva, i to
samo pomou dve cifre - 0 i 1. Brojni sistem koji sve brojne vrednosti opisuje
pomou ove dve cifre naziva se binarni brojni sistem. Postoje posebni postupci za
pretvaranje dekadnog brojnog sistema u binarni i obrnuto. Takoe i ureaji u
raunarskom sistemu koji se koriste za uvanje podataka (memorija) imaju
elemente (i neke druge osim tranzistora) koji ostaju u jednom od dva stanja.
Osnovni element (elija) u memoriji dakle moe zapamtiti samo jedno od
dva stanja, odnosno jednu binarnu cifru - 0 ili 1. To je dakle najmanja koliina
zapamenih podataka i naziva se bit (skraeno b). Kako bit ne predstavlja veliku
koliinu podataka, uvode se i vee veliine: bajt (engl. byte, skraeno B) koji
predstavlja 8 najmanjih memorijskih lokacija od 1 b 1 B = 8 b. Potrebne su za
iskazivanje kapaciteta memorije i jo vee jedinice: kilobajt 1 KB = 1024 B;
megabajt 1 MB = 1024 kB; gigabajt 1 GB = 1024 MB; terabajt 1 TB = 1024 GB.
Tabela 2.1: Jedinice za merenje koliine informacija
Jedinica
Oznake i
kvantitativni odnosi
Bit 1b
Bajt 1B = 8b
Kilobajt 1KB = 1024 B (2
10
B)
Megabajt 1MB = 1024 KB
Gigabajt 1GB = 1024 MB
Terabajt 1TB = 1024 GB
Kompjuterske tehnologije - praktikum Hardver

22
Mogu se postaviti sledea pitanja:
"Zbog ega se ne prave komponente koje imaju vie od dva razliita stanja?"
Odgovor na ovo pitanje bi bio taj da je izuzetno komplikovano i skupo
napraviti takve komponente koje bi pouzdano razlikovale susedna stanja, dok kod
dva ekstremna stanja to nije sluaj.
Koliko je razliitih podataka mogue predstaviti kombinacijom 8 binarnih cifri?
Da bismo dali odgovor na ovo pitanje, pomoi emo se razmatranjem za
dekadni brojni sistem. Na svakom mestu u dekadnom broju moe postojati jedna od
10 cifara (0,1,2...9). Dvocifrenih brojeva imamo 10
2
= 100 (ako posmatramo
00,01,02,03...10,11,...,20,21,...,98,99), trociferenih 10
3
= 1000
(000,001,...,010,011,...,100,101,...,998,999). Dakle, moemo napraviti opti
zakljuak: moemo prikazati <broj cifara>
<broj mesta>
razliitih brojeva. Poto se u
pojedinim elementarnim memorijskim lokacijama pamte dva stanja (cifre 0 i 1),
pomou n elementarnih memorijskih elija mogue je prikazati 2
n
razliitih
binarnih brojeva; u sluaju 1B = 8b dakle imamo 2
8
= 256 razliitih brojeva
(00000000, 00000001, 00000010, 00000011, ..., 11111111).
Znamo da je npr. 1 km = 1000 m, 1 kW = 1000 W itd. Zato onda vai 1 kB = 1024 B?
Nauili smo ve da su podaci koji se uvaju u memoriji binarni. Memorije se
obino organizuju kao skup lokacija od po 1 B. Da bi se mogli koristiti ba eljeni
podaci, mora se obezbediti da se tano zna gde se koji podatak nalazi. To se
postie tako to svaka od lokacija u memoriji ima svoju jedinstvenu adresu - slino
kao to ljude koje traimo nalazimo na njihovim kunim adresama. Kako raunarski
sistem radi samo sa binarnim brojevima, to su i adrese kombinacije odreenog
broja binarnih cifara. Na osnovu odgovora na prethodno pitanje, sa binarnom
adresom duine 10 binarnih cifara moe se dobiti 2
10
= 1024 razliitih kombinacija,
odnosno adresirati isto toliko memorijskih lokacija. Tu se i krije razlog zbog ega se
i kapacitet memorije izraava u porcijama manjih jedinica koje su stepen dvojke.
Za adresiranje porcije od 1000 B i dalje je potrebno bar 10 binarnih cifara (sa 9 bi
se adresiralo 2
9
= 512 lokacija i preostalih 488 lokacija ne bi imale svoje adrese i ne
bi im se moglo pristupati). Kako se i za 1000 lokacija koristi 2
10
= 1024 razliitih
adresa, moglo bi se desiti da programi hoe da zapamte neki sadraj na nekoj od
1024 - 1000 = 24 nepostojee lokacije. Da bi se to izbeglo i iskoristile sve mogue
adrese, ukupan broj memorijskih lokacija bie uvek stepen dvojke. Da bi se pojam
prefiks "kilo", "mega" itd. sauvao izabran je najblii stepen dvojke broju hiljadu, i
otuda 1 kB = 1024 B, 1MB = 1024 kB itd.
Predstavljanje teksta u raunaru
Bajt je osnovna jedinica za predstavljanje podataka na raunaru. 256
razliitih podataka dovoljno je za pamenje (predstavljanje, kodiranje) isto toliko
razliitih osnovnih znakova u tekstu. Jedan od kdova koji je u upotrebi od
najranijih dana savremenog raunarstva je ASCII (engl. American Standard Code for
Information Interchange) kd. On je dakle 8-bitni kd i pokazuje kojim
kombinacijama nula i jedinica se pojedini osnovni znaci u tekstovima prikazuju u
Kompjuterske tehnologije - praktikum Hardver

23
memoriji raunara. Npr. razmak izmeu rei u tekstu ima kodnu oznaku 00100000,
znak uzvika (!) se predstavlja kao 00100001 itd.

Dakle, moderni raunari rade samo sa brojevima, i to binarnim. Ovo
iziskuje ve pomenuti postupak informatizacije podataka, odnosno pretvaranja
realnih injenica iz realnog sveta u simboliki oblik binarnih brojeva. Podsetimo se
i pomenutih primera pretvaranja podataka o slici i zvuku u nule i jedinice.
Detaljnije o nainu ovog pretvaranja u posebnoj temi o kompjuterskoj grafici.
2.2. ULAZNI UREAJI
Karakteristike PC-ja sa stanovita korisnika umnogome zavise od naina
komunikacije korisnik - raunar, to je pre svega odreeno postojanjem
odgovarajuih ulaznih i izlaznih ureaja.
Ulazni ureaji u raunarskom sistemu slue za pretvaranje podataka iz
spoljnog sveta u binarni oblik (nule i jedinice), koji se moe prihvatiti i predstaviti
u raunaru, kao na slici 2.3.

Slka 2.3: Ulazni ureaji princip rada
Zbog razliite prirode (vrste) ovih podataka iz realnog sveta, za pojedine
vrste podataka postoje odgovarajui ulazni ureaji.
2.2.1. Tastatura
Za unos tekstualnih znakova (karaktera), prvu i osnovnu potrebu
raunarskih sistema od njihovog nastanka, koristi se osnovni ulazni ureaj -
tastatura (engl. keyboard).

Slika 2.4: Tastatura
Tastaturu ini skup tastera
(slika 2.4) koji se izrauju kao
mehaniki ili membranski
prekidai, predvieni za preko
20 miliona pritisaka. Pritiskom
na bilo koji od tastera unee
se u radnu memoriju raunara
odreena kombinacija nula i
jedinica, koja odgovara
jednom znaku koji se moe
dobiti u tekstu.

Za znatieljne, mehaniki prekidai tee da budu veoma pouzdani,
predvieni za preko 100 miliona pritisaka, pruaju veoma karakteristini zvuk
Kompjuterske tehnologije - praktikum Hardver

24
"kuckanja" pri pritisku tastera, ali su osetljiviji na prosipanje tenosti, dok su
membranski jevtiniji i otporniji na ulaz tenosti - postoje ak i vodootporne
tastature.
Pritiskom na taster, tastatura alje strujni impuls koji se naziva digitalni,
jer se, kada putem kabla stigne u raunar, tu interpretira kao kombinacija nula i
jedinica. Umesto kabla, za prenos ovih digitalnih signala mogu se koristiti i beine
tastature, koje rade na istom principu kao daljinski upravlja za TV.
Tastatura je najea ulazna jedinica na raunaru. Namenjena je za unos podataka
- slova, brojeva i specijalnih znakova. Postoji vie razliitih izgleda tastatura, ali je
najei oblik kao to je dat na slici 2.4.
Na tastaturi se moe uoiti nekoliko delova: funkcijski deo, alfanumeriki
deo, deo za kontrolu kursora, numeriki deo i kontrolne lampice. Funkcijski deo
tastature slui za izvravanje odreenih funkcija. Taster Esc (Escape - pobei) slui
da se u veini programa korisnik vrati jedan nivo - meni iznad. Ostali tasteri -
oznaeni sa F1 do F12 imaju razliitu funkciju u razliitim programima - sve zavisi
od toga koju im je funkciju dodelio programer. Taster Print Screen (odtampaj
ekran) slui da se sadraj ekrana kopira u ClipBoard - privremenu memoriju
WINDOWS-a. Taster Scroll Lock slui (u programima koji to dozvoljavaju) da se
prilikom pritiska na kursorske strelice ne pomera kursor u zadatom smeru, ve da
se pomera kompletan sadraj ekrana u zadatom smeru. Ovaj taster ima i svoju
indikatorsku lampicu koja svetli kada je taster pritisnut. Taster Pause slui da se
zaustavi neki program ili tekst koji brzo preleti preko ekrana i koji se ne moe
zaustaviti na neki drugi nain.
Na alfanumerikom delu tastature nalaze se tasteri za slova, brojeve i
posebne znake, kao i tasteri koji su vani za rad raunara. Taster Enter (koji se
nalazi i na alfanumerikom i na numerikom delu tastature) prilikom rada u
WINDOWS okruenju moe da zameni operaciju klika miem. Iznad tastera Enter
nalazi se taster Backspace koji slui da se obrie jedan znak koji se nalazi levo od
pozicije kursora. Taster Space (razmaknica) je taster najvee duine i njime se
unosi jedno prazno mesto (blank) u na tekst - komandu. Taster, na kome se nalaze
strelice levo i desno, zove se tasterom tabulacije i slui da se unese uvlaenje za
nov pasus, a u prozorima WINDOWS-a on slui da se prelazi izmeu ponuenih
opcija menija (ako nije prikljuen mi). Ispod tastera tabulacije nalazi se taster
Caps Lock. On ima i svoju indikatorsku lampicu koja svetli kada je ovaj taster
pritisnut. Ovim tasterom se omoguava da se sva slova (ako lampica svetli) kucaju
kao velika (ako imamo vei deo teksta koji je potrebno ukucati velikim slovima).
Ispod ovog tastera, a i ispod tastera Enter nalazi se taster Shift koji slui
da se dobije drugi (gornji) znak na tastaturi. Na primer, ako ne svetli lampica Caps
Lock, onda se sve to se unosi sa tastature kuca malim slovima, a ako se pritisne
taster Shift i neko slovo, onda se dobija veliko slovo. Ako lampica Caps Lock svetli,
onda se sve to se unosu kuca velikim slovima, a uz pritisak na taster Shift i slovo,
dobija se malo slovo. Ako se eli napisati, na primer, broj 1, onda se pritiska samo
taster na kome se nalaze broj 1 i uzvinik, jer se broj 1 nalazi u donjem delu. Ali,
ako se eli uneti znak uzvika, mora se pritisnuti taster Shift i broj 1 jer se uzvinik
nalazi u gornjem delu.
Prilikom korienja tastera Shift nije potrebno da se istovremeno pritiskaju
taster Shift i neki drugi taster, ve se jednostavno treba pritisnuti Shift i drati,
Kompjuterske tehnologije - praktikum Hardver

25
pritisnuti jedanput taj drugi taster i onda pustiti oba tastera (to je mnogo lake i
sigurnije nego istovremeno pritiskanje).
Ispod tastera Shift, sa obe strane tastature, nalaze se tasteri Ctrl i Alt
(kontrolni i alternativni taster) koji sami po sebi nemaju nikakvu funkciju, ali imaju
funkciju u kombinaciji sa nekim drugim tasterima, to opet zavisi od konkretnog
programa. Na primer, pritisak na tastere Ctrl, Alt i taster Delete izvrio bi
resetovanje raunara.
Izmeu tastera Ctrl i Alt sa leve strane razmaknice nalazi se Win taster (na
kome je nacrtan logo WINDOWS-a ). Ovaj taster slui za brzo aktiviranje
dugmeta Start na radnoj povrini WINDOWS okruenja, kao i za brzo pokretanje
pojedinih aplikacija u kombinaciji sa nekim drugim tasterom. Ovaj taster nalazi se i
sa desne strane razmaknice, a izmeu njega i tastera Ctrl sa desne strane nalazi se
taster iji pritisak simulira desni klik mia.
Tasteri za kontrolu kursora slue za pomeranje kursora. Kursor je mala
crtica na ekranu koja treperi i na ijem se mestu unose znaci, a vidljiv je kod unosa
teksta bilo u tekstualnim kutijama dijalog prozora ili u programima za obradu
teksta i sl. Tasteri na kojima se nalaze strelice ulevo, udesno, gore i dole, slue za
pomeranje kursora za jedno mesto u naznaenom smeru. Taster Insert slui da se
raunar prebaci u Insert mod. Dok ovaj taster nije pritisnut, raunar se nalazi u
modu prepisivanja (overtype, overnjrite). Ako se vratimo u sredinu neke rei i
ponemo da kucamo novi tekst, onda se taj novi tekst prepisuje preko starog
teksta. Ako se pritisne taster Insert, onda se raunar prebacuje u Insert mod i
onda se novi tekst unosi izmeu slova u starom tekstu, a stari tekst se pomera
udesno. Ispod tastera Insert nalazi se taster Delete. Taj taster brie znak na kome
se kursor trenutno nalazi, a ostatak reda pomera za jedno mesto ulevo.
Taster Home slui da se kursor sa bilo koje pozicije u redu postavi na
poetak tog reda. Taster End slui da se kursor, sa bilo koje pozicije u redu postavi
na kraj tog reda. Taster PageUp slui da se u nekim programima (programi za
obradu teksta), ukoliko tekst ima vie ekrana, pregleda sadraj ekrana iznad.
PageDown slui za pregledanje ekrana ispod.
Numeriki deo tastature na sebi ima brojeve koji se mogu koristiti ako
svetli lampica Num Lock (ako je pritisnut taster Num Lock). Ako ovaj taster nije
pritisnut, onda se dobijaju takoe tasteri za kontrolu kursora. Ovo ponavljanje
odreenih tastera napravljeno je zbog ranijih tastatura, koje nisu imale izdvojeni
deo za kontrolu kursora, ve je to bilo na numerikom delu.
2.2.2. Mi
Za ostvarivanje komunikacije izmeu raunarskog sistema i korisnika
pomou grafikih predstava (prikazanih na nekom izlaznom ureaju, najee
monitoru) postoji posebna grupa ulaznih pokazivakih ureaja (engl. pointing
devices).
Kompjuterske tehnologije - praktikum Hardver

26
Ti ureaji koriste kombinaciju
hardvera i softvera da kreiraju i kontroliu
grafiki pokaziva na ekranu mehanikim
pomeranjem nekog svog dela. Drajver, softver
za upravljanje hardverom, generie i
prijavljuje poziciju pokazivaa raunarskom
sistemu. Najea izvedba ovog ureaja naziva
se mi (engl. mouse), jer oblik i veliina
ureaja koji se ceo pokree po posebnoj
podlozi i kabl nalik na rep podseaju na
istoimenu ivotinju (slika 2.5).

Slika 2.5: Mi
Prema tehnologiji koja se koristi za generisanje i prenos informacije o
poziciji grafikog pokazivaa razlikujemo mehanike i optike mieve. Mehaniki
mievi koriste rotirajuu kuglicu za generisanje informacije o poziciji mia. Ovi
mievi su osetljivi na prainu i kada se kuglica zaprlja, odziv mia postaje
nezadovoljavajui. Optiki mievi koriste laser male snage za odreivanje pozicije
mia. Mogue ih je koristiti na razliitim podlogama, koje ne bi trebalo da budu
viebojne, a nisu osetljivi na prainu. Zavisno od oblika prikljuka za raunar na
kraju kabla (koji odgovara prikljuku na kuitu raunara) mogu biti serijski, PS-2 i
USB mievi, a mogu biti i beini, kada zahtevaju svoje napajanje.
2.2.3. Touch Pad
Dizajn pokazivakih ureaja je prilagoen
dizajnu raunara. Tako npr. kod prenosivih notebook
raunara (laptop-ova) - mada postoji mogunost
povezivanja i mia - ugraen je pokazivaki ureaj
koji se naziva touchpad (engl. podloga osetljiva na
dodir) (slika 2.6). Pritiskom prstom na osetljivu
podlogu i pomeranjem po njoj moe se kontrolisati
poloaj grafikog pokazivaa na monitoru.

Slika 2.6: TouchPad
Kod ugraenih raunarskih sistema (engl. embedded
systems) npr. kod maina u industrijskim
postrojenjima esto se pokazivaki ureaj realizuje
na samom izlaznom ureaju (ekranu) kao tzv. touch-
sensitive display (engl. ekran osetljiv na dodir), kada
je omogueno direktno dejstvo prstima ake korisnika
umesto grafikog pokazivaa koji kontrolie
pokazivaki ureaj (primer postoji i kod modernih
fotokopir-maina - slika 2.7)


Slika 2.7: Ekran oseljiv na dodir
2.2.4. Skener
Skeniranje je jedan vid kopiranja sadraja papira kreiranog van raunara
koji se prenosi u memoriju raunara i pamti kao grafiki fajl.
Kompjuterske tehnologije - praktikum Hardver

27
Skener (slika 2.8) je ulazni ureaj koji radi na principu registrovanja
koeficijenta refleksije odreene boje slike koja se skeniranjem prikazuje na ekranu
i koja se dodatno moe obraivati u raunaru posebnim programima. Sadraj
papira moe biti fotografija, slika ili tekst. Rad skenera podravaju OCR (engl.
Optical Character Recognition) programi, tj. programi za optiko prepoznavanje
karaktera. Sa ovim programima skenirani tekstovi mogu se transformisati u
odreenu tekstualnu informaciju, ime se izbegava prekucavanje teksta. Najee
korieni OCR programi su Recognita, Omi Peage i ABBI Fine Reader, koji jako
dobro prepoznaje irilicu.
Neki skeneri imaju dodatni softver za automatsko skeniranje i slanje fax
poruka preko fax kartice.

Slika 2.8: Skener
Za direktno dobijanje grafike slike
(fotografije) u prihvatljivom obliku za
raunar danas se koriste moderni digitalni
foto-aparati, sa mogunou povezivanja na
raunar i obradu snimljenih fotografija (slika
2.9).

Slika 2.9: Digitalni foto-aparat

2.2.5. Ostali ulazni ureaji
Za unoenje zvunih zapisa u raunar mogu se koristiti posebni
mikrofoni, digitajzeri, dok za integraciju tonskog i vizuelnog u tzv.
multimedijalni, odnosno u filmski zapis koriste se moderne digitalne kamere
(slika 2.10), koje filmske zapise direktno mogu proslediti u raunar na obradu.
esto je u sastavu digitalne filmske kamere, ili kao posebna komponenta, i tzv. TV
(elektronska) kartica, koja omoguava prilagoavanje dobijenog TV signala iz
kamere u digitalni oblik prihvatljiv u raunaru. Moe se koristiti i bez kamere kao
ulazni ureaj za prihvatanje TV signala iz koaksijalnog (antenskog) kabla.
Kompjuterske tehnologije - praktikum Hardver

28

Slika 2.10: Digitalna kamera
U industriji i trgovini esto se ukazuje potreba za automatskom
katalogizacijom (oznaavanjem) pojedinih primeraka u mnotvu. Nain tog
oznaavanja najee se zasniva na tzv. linijskom (engl. bar) kdu. Ovaj kd
predstavlja kombinaciju vertikalnih linija razliitih irina i koristi se za automatsko
unoenje podataka u raunar (ifrovanje) uglavnom komercijalnih proizvoda
korienjem posebnog ulaznog ureaja itaa bar-koda.
Podatak se unosi u raunar tako to se linijski
kod na artiklu osvetli posebnim svetlosnim snopom iz
itaa. Refleksijom svetlosnih snopova sa svetlih
povrina oitava se raspored i irina polja, koja
predstavljaju jedan kd. Oitanom kdu u raunaru
dodeljena je cena odgovarajueg artikla. (slika 2.11)
Kod svih modernih ureaja danas postoji
tenja da se mogu povezati sa raunarom i time
obezbediti mone dodatne mogunosti obrade
podataka, ali i njihovo upravljanje.

Slika 2.11: Bar kod ita

2.3. MATINA PLOA, PORTOVI I KONEKTORI
Da bi matina ploa mogla da uspeno povezuje sve ureaje u raunarskom
sistemu, na njoj, osim tampanih elektrinih veza, postoje razliite komponente.
Prva od njih je tzv. ipset (engl. chipset), odnosno skup ipova predvienih da
zajedno rade i upravljaju saobraajem na magistralama izmeu centralnog
procesora, memorije i ulaznih i izlaznih ureaja. Daju veliku podrku brzini rada
centralnog procesora. Matine ploe se osim toga razlikuju i po:
dimenzijama i formatu, odnosno fizikoj veliini ploe (danas su u
upotrebi ATX dimenzija 305 x 244 mm i MiniATX dimenzija 284 x 208
mm, za koje postoje i odgovarajua kuita sa istim nazivom);
da li imaju kao svoj sastavni deo ugraenu elektroniku bilo za grafiku,
zvuk, ili mrenu komunikaciju (integrisane matine ploe) ili ne (kada
se nazivaju klasine ili neintegrisane);
podnoju za procesor (engl. socket) - postoji danas u upotrebi vie
standardnih oblika i izgleda podnoja za procesor, npr. Socket 370 za
Pentium III i Celeron II & III procesore, Socket A za AMD Duron i Socket
940 za AMD 64 FX;
Kompjuterske tehnologije - praktikum Hardver

29
podnoju za memorijske module - za novije raunare u upotrebi su dva
standarda za nain funkcionisanja i izradu radne memorije - to su
SDRAM i DDR (Double Data Rate) memorije sa odgovarajuim
podnojima.
Da bi se omoguila zamena pojedinih elektronskih komponenti na matinoj
ploi, osim podnoj za procesor i memoriju, na matinoj ploi mogu se uoiti i
posebni konektori u obliku proreza, za povezivanje elektronskih kartica koje slue
za prilagoenje ulaznih i izlaznih ureaja na raunar. Postoje PCI (Personal
Computer Interface) slotovi za povezivanje na matinu plou svih vrsta
elektronskih kartica, osim novijih grafikih, za koje se koristi AGP (Accelerated
Graphics Port) slot. Pretea PCI slota, ISA (Industry Standard Architecture) je
povuen iz upotrebe.
Delovi matine ploe istaknuti su na
slici 2.12.
Podnoje za procesor (Socket A na
slici) prikazano je oznakom A;
Konektori za razliite vrste prikljuaka
koji se izvode na zadnjoj strani kuita
oznaeni su sa B;
ATX naponski konektor slui za dovod
napajanja na matinu plou i
prikljuene komponente iz jedinice za
napajanje (oznaen sa C);
4 PCI slota u oznaci D;

Slika 2.12: Matina ploa
Communication and Networking Riser (CNR) (engl.) je ip koji podie mogunosti
ipseta za mrene komunikacije, grafiku i zvuk (E);
Floppy Disk Drive (FDD) prikljuak za povezivanje disketne jedinice sa matinom
ploom (F);
Prikljuak USB konektora na matinu plou (G);
Dva dela ipseta (H i J);
AGP slot (I);
Prikljuak hard-disk jedinice na matinu plou (K);
CMOS Baterija (oznaka L) slui za uvanje podatka o vaeem datumu i vremenu,
pre svega kada raunar nije ulkjuen (i nema drugih izvora napajanja).
DDR DIM memorijski slotovi (M).
Kompjuterske tehnologije - praktikum Hardver

30

Slika 2.13: Kuite raunara (zadnja strana)

2.4. CENTRALNA JEDINICA (OPIS SADRAJA KUITA RAUNARA)
Centralna jedinica sadri elektronske komponente za ostvarenje same
obrade podataka koje se sve nalaze unutar kuita raunara.
Na pojednostavljenoj emi vidi se osnovna funkcionalna struktura
centralne jedinice raunarskog sistema. Najbitnija komponenta unutar centralne
jedinice je mikroprocesorski ip, odnosno centralni procesor (centralna
procesorska jedinica), iji rad je diktiran taktovima koje generie sistemski takt-
generator (engl. system clock). Magistrala ili sabirnica (engl. bus) je grupa
paralelnih provodnika koji povezuju razliite delove raunarskog sistema i kojima
putuju razliite vrste podataka, tj. elektrinih signala. Postoje tri razliite vrste
magistrala:
adresna magistrala (engl. address buss)
magistrala podataka (data bus)
upravljaka magistrala (control bus)
Adresnom magistralom putuju podaci o memorijskim adresama,
magistralom podataka putuju sami podaci, dok upravljakom magistralom putuju
specijalni upravljaki signali koji zadaju komande pojedinim komponentama.
Kompjuterske tehnologije - praktikum Hardver

31
Razliite vrste memorijskih ureaja memoriu podatke pre i posle procesa obrade.


Slika 2.14 : Pojednostavljena ema funkcionalne strukture centralne jedinice
Osim pomenutih komponenti koje ostvaruju funkciju raunara, u njegovom
kuitu nalaze se i:
jedinica za napajanje (za snabdevanje centralne jedinice, nekih
prikljuenih ulaznih i izlaznih ureaja, kao i ureaja za hlaenje
komponenata elektrinom energijom) - loe napajanje esto izaziva
iznenadni pad sistema i jedan je od najeih uzroka kvarova
komponenata u raunaru;
matina ploa (engl. mother-board), slui za ostvarivanje meusobnih
veza i prikljuaka za sve elemente raunarskog sistema;
portovi i konektori, preko kojih se vri prikljuivanje ulaznih i izlaznih
ureaja na matinu plou, nalaze se pozadi na kuitu.
2.4.1. Procesor
Kao to smo ve rekli u uvodu teme, procesor predstavlja glavni deo
raunarskog sistema koji vri samu obradu podataka, izvrava u celosti ili
bar pokree sve akcije u raunarskom sistemu. Tehnoloki pomak je omoguio
smanjenje veliine procesora, uz istovremeno poveanje njegove snage obrade
podataka i pojevtinjenje proizvodnog procesa. Na samo jednom procesoru nalaze
se milioni tranzistora i drugih elektronskih elemenata.

Kompjuterske tehnologije - praktikum Hardver

32
Za znatieljne:
Dananji procesori se kreiraju u 0,13 mikronskoj tehnologiji, to znai da je
irina ica izmeu tranzistora na tampanom kolu 0,13 m. Poreenja radi, debljina
vlasi kose je oko 100 puta vea od ica kojim se povezuju tranzistori. Ciklus
proizvodnje procesora traje oko dva meseca. Kao osnova za proizvodnju procesora
slui silikonska podloga na koju se tampaju uzorci elektronskih kola. Zatim se
silikonska ploa izlae razliitim fotoosetljivim hemijskim rastvorima koji
ugraviraju elektronska kola za silikon (isto to i silicijum). Za svaki procesor
posebno se vre testiranja i ukoliko se otkrije da bilo koja operacija ne funkcionie
dobro, odbacuje se ceo ip. Poto se proizvodnja vri u mikronskoj tehnologiji, to
zahteva izuzetnu istou prostorija gde se vri proces proizvodnje. Zahtevi za
istoom prostorija, vazduha i opreme su ogromni i radnici rade u specijalnim
odelima koja pokrivaju svaki deo koe. Sve ovo ini da je proces proizvodnje
mikroprocesora veoma skup.
Za moderno trite mikroprocesora za PC danas su se izborile dve vodee
firme Intel i AMD (Advanced Micro Devices).
Unutranja graa
Dve najbitnije komponente koje ine procesor su
kontrolna ili upravljaka jedinica i
aritmetiko-logika jedinica.
Kontrolna jedinica (engl. Control Unit = CU) upravlja radom hardvera
raunarskog sistema i interpretira i nadgleda izvravanje instrukcija. Bez obzira na
to ta se radi na raunaru, raunar sve naredbe izvrava pomou tri osnovne
operacije koje se neprestano ponavljaju milionima i milijardu puta u sekundi! To
su:
1. donoenje (engl. fetch) sledee programske instrukcije (setimo se, kao i
sve drugo u raunarskom sistemu, i programska instrukcija predstavlja
niz nula i jedinica u memoriji raunara);
2. dekodiranje (decode) instrukcije, odnosno odreivanje znaenja njene
kombinacije nula i jedinica;
3. izvravanje (execute) instrukcije i operacije unutar nje.
Aritmetiko-logika jedinica (engl. Arithmetic-Logic Unit = ALU) izvrava
ove operacije unutar instrukcije. I najsloenije operacije obrade koje se zahtevaju
od raunara, odnosno procesora kao njegovog izvrnog dela, mogu se svesti na skup
osnovnih aritmetikih i logikih operacija. Aritmetike operacije su +, -, ,, a
logike podrazumevaju I, ILI, NE i dr., koje se izvravaju nad bitovima ije dve
vrednosti 1 i 0 predstavljaju TANO = TRUE ili NETANO = FALSE, kao
i uporeivanje dve vrednosti (>, <, =).
Parametri mikroprocesora
Karakteristike mikroprocesora odreene su uglavnom sa tri karakteristike:
Kompjuterske tehnologije - praktikum Hardver

33
1. brzina i radni takt;
2. duina procesorske rei i irina magistrale;
3. skup (set) instrukcija.

Slika 2.15: Unutranja graa procesora.
Brzina je prvi podatak koji vezujemo za neki procesor. Izraava se u
milionima instrukcija koje procesor moe izvriti u sekundi (engl. MIPS = Million
Instructions Per Second). Pre svega, u raunaru postoji sistemski sat (videti
prethodnu sliku), posebno elektronsko kolo koje generie impulse, odnosno
taktove. U digitalnom elektronskom sistemu kao to je raunarski promene stanja
komponenti mogu se zbivati jedino u trenucima nailaska takta. Ovime se
omoguava sinhronizacija rada komponenti celog sistema, odnosno redosled i
istovremenost akcija. Tako se pri svakom nailasku takta izvri jedan korak
instrukcije. Brzina generisanja impulsa naziva se radni takt i izraava brojem
taktova u sekundi (tj. frekvencijom), odnosno u hercima (Hz). Dananji procesori
rade na brzinama od preko 3 GHz i svaka pojava novog modela obino daje i vei
takt. Da bi izvrili istu instrukciju, razliitim procesorima je potreban razliit broj
taktova, to zavisi od irine magostrale, duine procesorske rei i ke memorije.
Zbog toga se deava da procesor sa niim radnim taktom izvri neku instrukciju
bre od procesora koji radi na viem radnom taktu.
Na karakteristike procesora veoma utie i irina magistrale podataka (data
bus) kojom podaci putuju od unutranjih delova raunara ka procesoru. Magistrala
podataka se sastoji od grupe paralelnih vodova, od kojih svaki prenosi signal po
jednog bita podatka, a na odreditu se od ovih signala formiraju bajtovi. Postojali
su razliiti standardi broja ovih vodova, odnosno irina magistrale u toku razvoja
raunara (8, 16, 32, 64 i 128 bita). S druge strane, koliina bitova koju procesor
moe da obradi u istom trenutku naziva se duina procesorske rei. Tako izrazi
poput 16-bitni CPU, 32-bitni CPU ili 64-bitni CPU oznaavaju broj bitova koje
centralna procesorska jedinica moe istovremeno da obradi. irina magistrale
Kompjuterske tehnologije - praktikum Hardver

34
podataka i duina procesorske rei nisu uvek iste veliine, jer je duina procesorske
rei esto ograniena veliinom memorijskog registra (videti gornju sliku). Registar
predstavlja memorijsku lokaciju unutar procesora za smetanje meurezultata
operacija. Tako se npr. procesor Pentium III smatra 32-bitnim procesorom iako ima
64-bitnu magistralu podataka. 64-bitni procesori danas sve vie osvajaju trite
modernih PC-a, to mora biti praeno i odgovarajuim softverom.
Svaki procesor je u stanju da obavi tano odreen skup razliitih operacija,
kao to je recimo sabiranje ili uporeivanje dva broja i slino. Svaka od ovih
instrukcija ima svoju odgovarajuu jedinstvenu kombinaciju 0 i 1 koja predstavlja
kd instrukcije. Skup operacija koje je procesor u stanju da izvede naziva se set
instrukcija i razlikuje se kod svakog modela procesora. Skup instrukcija je vidljiv
programerima (daju ga proizvoai procesor), kao i skup registara sa kojima se
barata u tim operacijama. Ovi skupovi zajedno ine arhitekturu procesora. Za
razliku od programera, inenjere hardvera mnogo vie zanima fiziki nivo
funkcionisanja procesora kao digitalnog elektronskog sistema (protok signala,
sinhronizacija i sl.), to je obuhvaeno pojmom organizacija procesora i raunara
uopte.
Za znatieljne:
U toku razvoja procesora izdvojile su se CISC (Complex Instruction Set
Computer) i RISC (Reduced Instruction Set Computer) arhitekture. CISC arhitektura
se odnosi na standardnu arhitekturu procesora, odnosno veliki broj osnovnih
instrukcija, ime se olakava rad programerima. Ova vrsta procesora je skupa za
proizvodnju, troi dosta elektrine energije i puno se greje. RISC arhitektura nudi
mnogo manji skup osnovnih instrukcija, jeftina je za proizvodnju i troi manje
elektrine energije. Ovakva arhitektura zahteva vei programerski rad, jer je
potrebno reavati probleme korienjem malog skupa osnovnih operacija. Dananji
RISC procesori imaju dosta ugraenih karakteristika CISC arhitekture i obrnuto.
Osim funkcionalnih karakteristika procesora, ne treba smetnuti sa uma i
njegove fizike karakteristike, kao to je npr. tip podnoja ipa i sl.
Hlaenje procesora

Slika 2.16: Ureaj za hlaenje procesora CPU
cooler
Procesori su vremenom postojali sve
jai i bri i to je doprinosilo poveanom
grejanju procesora (brzina doprinosi
grejanju slino kao kod mehanikog
trenja). Dananjim procesorskim
jedinicama zato je za nesmetan rad i
dui radni vek potrebno obezbediti
odgovarajue hlaenje, to se postie
npr. posebnim rebrastim oblicima
postolja procesora (sa poveanom
povrinom za bolje odvoenje toplote,
po analogiji sa radijatorima za
centralno grejanje) i posebnim
ventilatorima (engl. cooler) za dodatno
strujanje vazduha, koji se ugrauju
iznad (preko) procesora i napajaju sa
matine ploe.
Kompjuterske tehnologije - praktikum Hardver

35
2.4.2. Memorija
Kao to smo ve napomenuli, memorija predstavlja osnovni segment
raunarskog sistema, i slui za pamenje rezultata i meurezultata obrade
podataka.
U zavisnosti od toga da li je mogua promena zapamenih podataka u
radnoj memoriji ili ne u toku rada raunarskog sistema, radna memorija se moe
razvrstati na ROM (Read Only Memory = engl. memorija samo za itanje) i RAM
(Random Access Memory = engl. memorija sa sluajnim pristupom, kod koje je
mogu i upis podataka u toku rada raunara, a vreme upisa i itanja je nezavisno
od toga kojoj se lokaciji u memoriji pristupa). Kod ROM memorije upis podataka na
memorijske ipove vri se fabriki u procesu proizvodnje i kasnije njen sadraj nije
mogue menjati u okviru raunarskog sistema.
Najpoznatiji ROM ip je tzv. BIOS ip (engl. Basic Input/Output System) na
matinoj ploi, na koji su u procesu proizvodnje fabriki upisane instrukcije za
povezivanje i podeavanje svih delova hardvera pri ukljuivanju raunara. Sva
podeavanja BIOS-a ostaju sauvana u specijalnoj memoriji, koja se naziva CMOS
(engl. complementary metal oxide semiconductor), prema nainu i principu izrade
ipa. U CMOS memoriji uvaju se i podaci o sistemskom datumu i vremenu. Svi
vani podaci iz CMOS memorije moraju ostati zapameni i po iskljuenju napajanja
raunara, pa zato na matinoj ploi postoji i CMOS baterija.
Za kvalitet memorije presudne su tri karakteristike:
1. Vreme pristupa, odnosno vreme koje je potrebno da bi se pristupilo
nekom podatku u memoriji (izraava se u ns ili s);
2. Memorijski kapacitet (koliina podataka koju je jedan medij u stanju
da sauva, izraava se u MB ili GB);
3. Brzina protoka, tj. koliina podataka koja se moe prebaciti sa jednog
medija u jedinici vremena, izraava se u Kb/s ili ee u Mb/s.
2.4.3. Radna (operativna) memorija
Deo memorije koji uestvuje zajedno sa procesorom u fazi izvravanja
program naziva se radna ili operativna memorija. U njoj se uvaju programi koji
se izvravaju, ali i podaci koji se u njima obrauju (prema fon Nojmanovom
principu). Nalazi se u obliku jednog ili vie RAM memorijskih modula standardnog
kapaciteta (256, 512 MB nekada ili danas standardno 1, 2, 3 ili 4 GB) na matinoj
ploi. U najmodernijim raunarima u upotrebi su dve verzije ove memorije:
1. Synchronous Dynamic (SD) RAM, koji postie veu brzinu upisa i itanja
tako to sinhronizuje svoj rad sa sistemskim taktom i
2. Double Data Rate (DDR) SD RAM, koji svoju brzinu duguje mogunosti
da u toku jednog sistemskog takta i poalje i primi podatak.
Radna memorija mora posedovati dovoljnu brzinu itanja i upisa da bi
mogla da prati brzi rad procesora. Poto je i dalje njena brzina oko 5 puta manja
od brzine procesora (oko 2-4 GHz brzina modernih procesora, prema do 400 MHz
brzine kod najmodernije DDR SDRAM radne memorije), to postoji na procesorskom
Kompjuterske tehnologije - praktikum Hardver

36
ipu tzv. L1 ke memorija (engl. cache = tajno, skriveno). Kao najbra i najskuplja
memorija, ona dodatno prilagoava radnu memoriju i procesor, tako to prihvata
podatke i zahteve iz procesora dok radna memorija ne bude stigla da odreaguje.
Postoji i L2 ke memorija kao poseban ip uz procesor.
2.5. SPOLJNA (MASOVNA, DISKOVNA) MEMORIJA
Poto operativna memorija (preteno RAM) ne moe da sauva podatke i po
iskljuenju napajanja, to mora postojati i posebna vrsta tzv. masovne memorije za
masovno (velike koliine) trajno pamenje podataka. Kako ona s druge strane nema
dovoljnu brzinu upisa i itanja podataka, ne koristi se u procesu izvravanja
programa, zato se naziva i spoljna memorija. Poto se gotovo iskljuivo realizuje u
obliku diskova na koje se trajno upisuju podaci korienjem magnetnih i optikih
efekata, spoljna memorija se esto naziva i diskovna memorija.
Prema tehnologiji upisa podataka, odnosno fizikom efektu na kome se
zasniva trajno ostavljanje traga na memorijskom medijumu, razlikuju se
magnetne, optike i elektrine memorije.
Magnetno pisanje vri se na medijumu ija je povrina presvuena
feromagnetnim materijalom koji je osetljiv na magnetno polje. Iznad medija lebdi
magnetna glava koja je u stanju da pie i ita na njegovoj povrini, tako to signale
koje dobija pretvara u odgovarajua magnetna polja. Magnetna polja e
namagnetisati ili razmagnetisati povrinu diska, to e odgovarati zapamenoj nuli
ili jedinici. U ovu grupu spadaju hard (engl. vrsti) disk i disketa (flopi disk).
Hard disk je glavni i obavezno postojei memorijski medijum u
raunarskom sistemu, sa najveim kapacitetom za trajno uvanje podataka.
Kapaciteti ove memorije kreu se u rasponu od 80-500 GB (standardno u nove
raunarske konfiguracije ugrauju se diskovi od 320 GB), sa protokom 75 Mb/s. U
osnovnoj varijanti hard disk se povezuje kablom sa SATA (Serial ATA, vrsta
standarda za komunikaciju izmeu elektronike hard diska i procesora raunara
preko tzv. SATA kontrolera) konektorom na matinoj ploi i postavlja u svoje
leite na kuitu - dakle, nije predvien za prenos s raunara na raunar.
Meutim, postoji varijanta sa hard diskom u posebnoj fioci da bi se olakao pristup
i prenos hard diska. U novije vreme postoje tzv. eksterni hard diskovi, koji se mogu
dodavati van kuita u posebnu kasetu koja se povezuje npr. na USB port raunara,
kapaciteta reda veliine 1TB pa i vie. Osim IDE standarda, postoji i SCSI (Small
Computer System Interface), koji se neto ree koristi zbog visoke cene kontrolera
i ureaja. Dozvoljava prikljuenje do 7 ureaja na jedan kontroler (za razliku od 4
kod IDE) i veu brzinu protoka i do 160 Mb/s.
Vreme pristupa podatku proporcionalno je mehanikoj brzini kretanja
magnetne glave i iznosi oko 5 ms. Brzine prenosa podataka su proporcionalne brzini
obrtanja hard diska. Dodatno se mogu poveati posebnom RAM memorijom uz hard
disk (hard disk ke). Moderni hard diskovi imaju 2 MB, ili jo bolji 8MB ove
memorije.
Kompjuterske tehnologije - praktikum Hardver

37

Slika 2.17: Izgled hard diska
Na slici 2.17 vidi se izgled hard diska.

Slika 2.18: Shematski prikaz hrad diska
Jasno je da hard disk ne sadri samo memorijski medijum, ve i ureaj za
upis i itanje podataka. Zato je pun naziv hard diska hard disc drive (HDD) = ureaj
hard diska.
Struktura hard diska je jednostavna: sastoji se od nekoliko ploa za upis
koje se vrte velikom brzinom (do 7200 obrtaja/min), pri emu se iznad i ispod
svake od njih nalazi glava za itanje/pisanje podataka (slika desno). Podaci se na
disk upisuju po krunim trakama (stazama), poevi od centra ka obodu diska sa
obe strane. Svaka staza je podeljena u sektore. Jedan ili vie sektora jedne trake
ine klaster. Sektori na istom mestu na svim ploama (po vertikali) ine jedan
cilindar.
Kompjuterske tehnologije - praktikum Hardver

38

Slika 2.19: Disketa-floppy disk
Osim hard diska, u grupu magnetnih memorija spada i
disketa (engl. floppy disc, slika 2.19). Namenjena je
prenosu podataka sa jednog na drugi raunar, tj. spada
u grupu prenosivih memorijskih medija. Sve magnetne i
optike prenosive memorije nemaju na sebi ureaje za
itanje i upis podataka, ve su ti ureaji ugraeni na
raunarima gde se prenosivi memorijski medijumi
koriste. Kapacitet diskete iznosi 1,44MB, a brzina
prenosa oko 150 kB/s. Vreme pristupa je oko 150 ms.
Optiki zapis zasniva se na optikim osobinama prelamanja svetlosti
emitovane iz lasera. Optiki memorijski medijumi koji se danas
najrasprostranjenije koriste su izvedeni od tzv. CD-a (Compact Disc). Tu
rasprostranjenost optiki medijumi duguju velikom stepenu pouzdanosti i niskoj
ceni eksploatacije. Velika koliina podataka od oko 800 MB dovoljna je za
distribuciju velikih aplikacija. Bitna karakteristika CD jedinice (CD drive), odnosno
ureaja za upis i itanje sa CD-a u raunarskom sistemu, je brzina itanja. Brzina
itanja i upisa CD jedinice izraava se u obliku 32x, 40x, 52x, gde "x" predstavlja
protok prvobitnih CD ROM ureaja, koji je iznosio priblino 150 kb/s. Naziv CD ROM
potie od injenice da se na prve CD medijume nije moglo upisivati pomou
ureaja u tadanjem raunarskom sistemu, ve su korieni CD sa ve gotovim,
fabriki generisanim podacima. Napretkom i pojevtinjenjem tehnologije laserskog
upisa i itanja, tzv. CD pisai (ili "rezai", kako se popularno nazivaju - ureaji u
raunarskom sistemu za upis podataka na CD-ovima) postaju standardni deo
raunarske konfiguracije. Istovremeno se osim u CD-R (jednom mogu upis), CD-ovi
izrauju i u varijanti CD-RW (engl. ReWritable, sa mogunou ponovnog upisa).
Princip funkcionisanja CD ureaja je sledei:
1. Snop svetlosne energije emituje se iz infracrvene laserske diode i
usmerava na reflektujue ogledalo. Ogledalo je deo glave za itanje,
koja se linearno kree po povrini diska.
2. Svetlost se odbija od ogledala i kroz fokusna soiva osvetljava
odreenu taku na disku.
3. Neki deo svetlosti se reflektuje od diska, a koliina reflektovane
svetlosti zavisi od dela diska na koji je udarila: svaka taka je
kodirana sa 0 ili 1, zavisno od prisustva ili odsustva udubljenja,
odnosno izboina na povrini diska. Ova udubljenja i ispupenja
predstavljaju zapise podataka.
4. Skup kolektora, ogledala i soiva akumulira i fokusira reflektovanu
svetlost sa povrine diska i alje je fotodetektoru.
5. Fotodetektor transformie svetlosnu u elektrinu energiju. Jaina
signala zavisi od koliine reflektovane svetlosti i tako se prepoznaje
da li je bit nula ili jedinica.
Kompjuterske tehnologije - praktikum Hardver

39

Slika 2.20: CD drive kompakt disk
ureaj

Podaci se na CD-u upisuju po spirali, ukupne
duine oko 5 km, sa oko 20 000 krugova i
meusobnog razmaka izmeu krugova od oko 1,6
m. Mada nema direktnog kontakta glave i
povrine medija kao kod magnetnog zapisa,
postojanje praine i prljavtine na putanji
laserskog zraka takoe dovodi do pogrenog
oitavanja podatka.
Kod CD pisaa postoji dodatni laser za upisivanje
koji vri promene na povrini diska. Brzina
narezivanja meri se u odnosu na brzinu itanja
multimedijalnih sadraja (npr. 2x znai da je
potrebno dva puta manje vremena za
narezivanje nego za reprodukciju).
CD-RW pisai imaju obino tri oznake, npr.
52x/24x/52x, pri emu se prvi broj odnosi na
brzinu snimanja CD-R diskova, drugi na brzinu
CD-RW diskova, a trei na brzinu itanja CD ROM
diskova.

Za znatieljne: Ponovo upisivi diskovi, u oznaci CD-RW, zasnivaju se na tehnologiji
promene faznog stanja materijala koji se koristi - u pitanju je kombinacija srebra,
antimona, telura i indijuma. Fazno stanje ovog materijala menja se pod uticajem
temperature, a u kristalnom stanju materijal je prozraan, dok u stanju amorfnog
fluida apsorbuje najvei deo svetlosti. Na praznom disku sav materijal je u
kristalnoj fazi i svetlost u potpunosti prolazi kroz disk. Da bi CD pisa mogao da
radi sa CD-RW diskovima, mora da ima i laser za brisanje, koji je po snazi izmeu
lasera za upis i lasera za itanje. Laser za itanje nema snagu za promenu stanja
materijala; laser za brisanje ne moe da otapa, ali moe da kristalie materijal
(ime se vraa originalno stanje materijala - prazan prostor na disku); laser za
upis je najjae snage - moe da otopi materijal, a otopljene take ponaaju se kao
udubljenja kod obinih CD-R diskova.

Novija varijanta CD-a je DVD (Digital Video Disc), koji se po veliini
(prenika 12 cm) i debljini (1,2 mm) ne razlikuje od obinog CD-a, ali moe se
upisivati u vie slojeva, zahvaljujui emu je kapacitet DVD-a standardno 4,7 GB,
odnosno ako je mogue upisivati i na poleini diska - i do 17 GB.

Za znatieljne: Zasnovani na neto drugaijoj i tehnologiji, tek u povoju su takoe
optiki blue ray diskovi...

Kompjuterske tehnologije - praktikum Hardver

40
Elektrini zapis ostvaruje se pomou
trajnih efekata elektrinog polja na medijumu.
esto se za ovu vrstu memorija sree naziv "fle"
(engl. flash = bljesak). Najpoznatiji predstavnik
je USB Flash Drive, prenosivi fle memorijski
medijum sa ureajima za itanje i upis, koji se u
raunarskom sistemu vidi kao jedan od hard
diskova, a prikljuuje se na USB port raunara.
Kapaciteti fle memorija kreu se od 128 MB do
1, 2, 4, 8, 16, 32 i vie GB.


Slika 2.21: USB flash memorija
Osim to u svojoj osnovnoj nameni po svom obliku i veliini podsea na
upalja ili privezak za kljueve (slika 2.21), postoje i fle ureaji sa podrkom za
sluanje audio sadraja (MP3 plejeri) i sl.
2.6. IZLAZNI UREAJI
Izlazni ureaji u raunarskom sistemu slue za pretvaranje podataka
obraenih u raunaru iz binarnog u oblik upotrebljiv za korisnika, odraz prave
prirode tih podataka (slika 2.22).

Slika 2.22: Princip rada izlaznih ureaja
Npr., ako je u raunaru dostupan binarni zapis neke pesme, on u tom obliku
nije upotrebljiv za korisnika. Zato uz pomo posebnih elektronskih kola za
pretvaranje binarnih podataka u zvuk (koja su objedinjena na tzv. zvunoj
elektronskoj kartici) i zvunika, taj zapis se pretvara u muzike tonove pesme.
U modernoj tehnologiji tei se da svi tehniki ureaji mogu biti upravljani
raunarom. Tada oni predstavljaju izlazne ureaje sa stanovita raunarskog
sistema. Primer se moe pronai u mainskoj industriji, gde se koriste tzv. CNC
builice, kojima na osnovu zadatih podataka o lokaciji i irini rupa, upravlja
raunar, ime se postie izuzetno precizno buenje. Drugi primer predstavljaju
automatizovani pogoni za vezene aplikacije npr. na odelima za bebe. Prema
zabeleenim podacima u raunaru o mustri koju treba izvesti, raunar upravlja
koranim ("step") motorima za potrebno pomeranje podloge. Iznad podloge nalazi
se valjak sa iglama na kojima su konci razliitih boja. Igla sa izabranom bojom je
aktivna i odrauje vez na istom mestu po podlozi koja se pomera. Ceo pogon (u
kome moe biti 12 pa i vie ovakvih radnih mesta) posmatra se kao jedan izlazni
ureaj sa stanovita upravljakog raunarskog sistema.
Najpotrebniji izlazni ureaji svakako su monitor i tampa...
Kompjuterske tehnologije - praktikum Hardver

41
2.6.1. Monitor
Neophodan izlazni ureaj svakako je monitor. On slui za vizuelni prikaz
rezultata obrade u raunarskom sistemu. Do skoro, gotovo iskljuivo su izraivani
u tehnologiji katodnih cevi (engl. cathode ray tube = CRT), gde su se kontrolisali
snopovi elektrona koji su padali na fotoosetljivu povrinu ekrana i formirali sliku
(slika 2.23).
Monitor je izlazni ureaj za prikazivanje tekstualnih i grafikih informacija.
Postoje kolor i monohromatski monitori. Danas su u upotrebi iskljuivo monitori u
boji sa visokim stepenom rezolucije i vie miliona nijansi boja. Monitore sa
katodnim cevima sve vie zamenjuju LCD (engl. Liquid crystal display = prikaz
pomou tenih kristala) monitori koji se izrauju u obliku ravnih tabli. Kod njih
nema zraenja, zauzimaju manji prostor, potronja im je mala, ali su jo uvek
dosta skupi (slika 2.24)

Za znatieljne: LCD ekrani uglavnom se izrauju u varijanti sa aktivnom
analognom matricom (TFT ekrani Thin Film Transistors = Tranzistori na tankom
filmu). Ovi ekrani sastoje se od ogromnog broja tranzistora rasporeenih kao
matrica (po redovima i kolonama) i smetenih na staklenom zaslonu. Preciznim
doziranjem napona tranzistoru piksel - najmanja taka - se moe prikazati u
odreenoj nijansi. Da bi LCD ekran mogao prikazati piksele u boji, za svaki piksel
neophodna su tri dela (subpixels = podpikseli) sa crvenim, zelenim i plavim filterom
za boju, ijom se preciznom kombinacijom dobija eljena nijansa boje. Po jedan
tranzistor potreban je za svaki od tri filtera, tako da recimo rezolucija od 1024 x
768 kada se pomnoi sa 3 dobija se broj od preko 2 miliona tranzistora. Ukoliko bilo
koji od tih tranzistora otkae pojavie se neispravan piksel kao bela taka na
ekranu. Veliki broj LCD monitora ima bar neki neispravan tranzistor, pa proizvoai
daju toleranciju, najee do 3 neispravna tranzistora. Proizvodnjom sve veih LCD
ekrana raste broj korienih tranzistora, a time i broj neispravnih. Zato se danas
ve u startu odbacuje oko 40 % tek proizvedenih monitora, to objanjava visoku
cenu ovih proizvoda.

Slika 2.23: CRT monitor

Slika 2.24: LCD monitor
Kompjuterske tehnologije - praktikum Hardver

42
Kod grafikog reima rada rezolucija se izraava u pikselima. Pod
rezolucijom se podrazumeva razmak izmeu dve susedne take (piksela) na ekranu.
to je razmak izmeu taaka manji vea je rezolucija, a samim tim bolji je i
kvalitet slike na ekranu. Dakle, slika na monitoru se formira iz delova, kao kod
mozaika, gde svaka elementarna taka predstavlja osnovni element slike (engl.
picture element = pixel). Ako su ove elementarne take manje veliine, to e i
otrina slike moi da se postigne i za sitnije detalje, bie vie elementarnih
taaka na istoj veliini ekrana monitora, odnosno bie vea i rezolucija monitora.
Boja elementarne take formira se meanjem tri komponente boje: crvene (Red),
zelene (Green) i plave (Blue) => RGB. Karakteristika dobijanja veeg broja nijansi
vezana je za broj bitova koji se koristi za informaciju o pojedinim komponentama
RGB boje, a naziva se dubina boje.
Prikazivanje grafike na ekranu podrava odgovarajui hardverski grafiki
podsistem, grafika kartica, od ijih performansi zavisi kvalitet slike. Grafike
kartice se razlikuju po rezoluciji i po tome da li podravaju rad ekrana u boji.
Rezolucija izraena u pikselima moe biti: 800x600, 1024x768, 1280x1024,
1600x1280.
Obrada grafikih podataka koji se dinamiki menjaju podrazumeva
kvalitetniji grafiki podsistem. Takav sistem poseduje takozvanu displej memoriju
u koju se smeta slika koja treba da bude prikazana na ekranu. Ova
memorija danas je sastavni deo grafikih kartica. Moderne grafike kartice danas
imaju i posebne grafike procesore koji obrauju podatke za grafiki prikaz. Time
je centralni procesor rastereen i omogueno je potrebno izraunavanje za
prikazivanje dubine slike (3D) za profesionalne grafike aplikacije i zabavni softver.
Da bi se odrao utisak pokretnih slika bez zastoja potrebno je pamtiti oko
80 slika ekrana u sekundi. Ova veliina tehnikim renikom naziva se frekvencija
osveavanja slike monitora i izraava se u hercima (Hz), odnosno broju ponavljanja
u sekundi.

Za znatieljne: Veliina displej memorije moe se lako izraunati za
odreenu rezoluciju i ako se zna da se svaki piksel moe obojiti jednom od 16.7
miliona boja, to odgovara 24-bitnom podatku (3 bajta). Na primer, za uobiajenu
rezoluciju 1024x768 piksela kapacitet displej memorije jednog ekrana bio bi
K
DM
= 1024x768x3 2.4 MB
Za obradu grafike koja se dinamiki menja displej memorija treba da bude
takva da se u nju moe smestiti vie ekrana. Memorije modernih grafikih kartica
danas su od 128 MB, pa do 512 MB za profesionalne primene.

Vaan parametar monitora je i duina njegove dijagonale koja se izraava u
inima ("). Standardna duina u poetku iznosila je 14 ", a sada je 15". Sve vea
primena grafike podrazumeva korienje monitora sa duim dijagonalama, od 17",
19" i 21". Jasno je da se kod monitora sa duim dijagonalama ostvaruju i vee
Kompjuterske tehnologije - praktikum Hardver

43
rezolucije. Monitori duine dijagonale od 21" imaju rezoluciju 1800x1440 ili
2054x1900.
2.6.2. tampa
tampa je izlazni ureaj namenjen za dobijanje izlaza iz raunara u
tampanoj formi na izlaznom medijumu, najee papiru. Takav oblik izlaza, koji
se naziva hard copy, trajnog je karaktera, tj. pogodan je za korienje na
neogranieno vreme.
Od tehnologije nanoenja mastila ili otiska na izlazni medijum u cilju
dobijanja karaktera ili grafikih objekata zavisi kvalitet tampanog otiska i postoji
vie vrsta tampaa. Parametri pomou kojih se iskazuje kvalitet tampaa su:
rezolucija tampe, koja se iskazuje kao broj odtampanih taaka po inu
(engl. dpi = dots per inch);
brzina tampe, koja se izraava kao broj stranica koji se moe
odtampati u minutu;
kapacitet resursa za ostavljanje otiska (zavisno od tehnologije
formiranja otiska), izraava se kao broj strana sa tekstom (prosene
potronje mastila) koje je mogue odtampati jednim resursom;
mogunost tampanja na vie razliitih podloga;
kapacitet memorije tampaa za uvanje podataka za tampu.
U najiroj primeni su:
1. matrini tampai,
2. tampai sa ubrizgavanjem mastila (Ink-Jet tampai) i
3. laserski tampai.

Slika 2.25: Princip rada matrinog tampaa
Matrini ili igliasti tampa tampa znak po znak na principu koji je
prikazan na slici 2.25. Kod ove vrste tampaa igliasta glava sadri vertikalni niz
metalnih iglica koje se pobuuju elektromagnetima. Glava se sastoji od 9, 24 ili 48
iglica. Kao to se vidi sa slike iznad svaki znak se tampa u matrinoj formi. U
jednom trenutku istovremeno se tampa jedna kolona znaka. Raspored pobuenih
iglica u jednoj koloni zavisi od mozaika znaka. Aktivirane iglice vre pritisak na
obojenu traku i na taj nain se stvara otisak. Svaka iglica generie jednu taku na
papiru, zbog ega se ovakav vid tampanja naziva i takasto tampanje.
Kompjuterske tehnologije - praktikum Hardver

44
Igliasta glava translatorno se pomera preko papira za tampanje ime se
generie tekst. Brzina igliastih (matrinih) tampaa je 200 - 300 znakova u
sekundi (cps) - za jednu stranicu potrebno je vie minuta, a njihova cena nije tako
visoka. Njihova cena odravanja takoe je niska, jer su trake preko kojih se stvara
otisak na papiru jeftine. Kvalitet tampanja poboljava se tampanjem u nekoliko
prolaza i, naravno, sa veim brojem iglica u glavi za tampanje. Ovi tampai su i
danas u velikoj upotrebi zbog niske cene i zadovoljavajueg kvaliteta tampanja.
Posebna prednost ogleda se u mogunosti istovremenog tampanja vie kopija na
indigo-papiru u rolni (perforirane trake), a osnovni dokumenti platnog prometa su
podeeni za matrine tampae.
tampai sa ubrizgavanjem mastila, Ink - Jet tampai rade na principu
ubrizgavanja mastila na papir. Kvalitet i brzina tampe su primetno bolji od
matrinog tampaa. Rezolucija tampanja danas ne ide ispod 1200 dpi, a brzina
ispod 6 stranica u minutu.
Mastilo iz rezervoara se pretvara u serijski niz kapljica koje se izbacuju i
prenose kroz vazduh prema medijumu za tampanje dovoenjem odgovarajuih
fizikih sila. Odreenim tehnologijama kapljice se oblikuju i nanose (prskaju) na
eljeno mesto na papiru. Najvie su u primeni elektrostatiki Ink-Jet tampai i
kontinualni Ink-Jet tampai.

Slika 2.26: Princip rada ink-jet tampaa
Elektrostatiki Ink-Jet tampai. Na slici levo prikazan je princip rada
elektrostatikog ink-jet tampaa. Mastilo se pod neto veim pritiskom u odnosu
na normalan pritisak od 1000 mbar-a nalazi u delu za ubrizgavanje. Nakon
ubrizgavanja kapljice se ubrzavaju prolaskom kroz katodu za ubrzanje koja je na
pozitivnom potencijalu od 2000V i usmeravaju prema papiru za tampanje. Kapljice
mastila se pri prolasku kroz otvor ravne elektrode dodatno ubrzavaju visokim
naponom od 7000V i usmeravaju na papir pomou para elektroda za horizontalno i
vertikalno skretanje. Kapljice koje zbog rasipanja ne dopiru do papira prihvataju se
u pomoni rezervoar i nakon filtriranja ponovo vraaju u rezervoar mastila.
Kontinualni Ink-Jet tampa radi na slinom principu.
Kompjuterske tehnologije - praktikum Hardver

45
Laserski tampai zbog izuzetnog kvaliteta tampanja kopija poslednjih
godina nalaze sve iru primenu. Stalni pad cene laserskih tampaa doprinosi
njihovoj uveanoj primeni, a ni trokovi odravanja i tampanja nisu visoki. Pojava,
za sada skupih, laserskih tampaa u boji, ovaj vid tampanja ini
neprikosnovenim. Na slici 2.27 prikazan je princip rada tipinog laserskog
tampaa.

Slika 2.27: Princip rada laserskog tampaa
Poluprovodniki laser usmerava snop infracrvenog svetlosnog snopa na
estougaoni analizator. Svetlosni snop se pomou dva ogledala usmerava na
svetlosno osetljivi dobo (fotoprovodni bubanj). Sa rotiranjem doboa istovremeno
se vri raster analiza. Kako se dobo okree koroner stvara take sa pozitivnim
naelektrisanjem na povrini doboa. Daljim okretanjem doboa naelektrisane take
se neutraliu kada laserski snop padne na povrinu doboa. Na taj nain takasti
oblici koje generie laserski snop formiraju kompletnu sliku stranice koja treba da
se odtampa. Kada bubanj proe pored tonera estice tonera se nanose na ona
mesta na papiru koja su bila analizirana laserom. Papir zatim pod pritiskom prolazi
izmeu dva valjka koji se zagrevaju na odreenoj temperaturi. Pod uticajem
temperature dolazi do peenja estica tonera, a pod uticajem pritiska vri se
njihovo vrsto meusobno vezivanje i vezivanje za papir. Laserski tampai
tampaju celu stranu odjednom. Znatno su bri od ostalih vrsta tampaa.
Memorija tampaa mora biti dovoljno velika da memorie celu stranicu. Kod
grafike visoke rezolucije neophodna je veliina radne memorije od najmenje 1MB,
a kod PostScript tampaa RAM je kapaciteta do 5MB. Rezolucija kod najnovijih
laserskih tampaa je veoma visoka i dostie 2400x4200dpi. Brzina tampanja je
reda 20 strana u minutu (ppm).
Kompjuterske tehnologije - praktikum Hardver

46

Postoje dva osnovna tipa laserskih tampaa:
tampai koji su kompatibilni sa HP LaserJet tampaima proizvodnje
firme Hewlett Packard koji podravaju jezik HP Graphic Language;
tampai koji podravaju PostScript jezik.
tampai koji ne podravaju navedene jezike obezbeuju se programima
koji emuliraju LaserJet i PostScript. Meutim, emulacija neizbeno usporava njihov
proces tampanja.

matrini tampa

ink-jet tampa

laserski tampa
Slika 2.28: Tri najee koriene vrste tampaa

Kompjuterske tehnologije praktikum Softver

47
3. SOFTVER (SOFTWARE)
Softver je, jednostavno reeno, sva logika ugraena od strane programer
za funkcionisanje hardvera. Meutim, ako poblie razmotrimo dosadanja
razmatranja, moemo uoiti da odreena logika svakako postoji i u samom
funkcionisanju hardvera (logika inenjera elektronike), odakle verovatno nismo
smatrali da je softver deo hardvera!...
Ili moda jesmo? Setimo se pojma mikroprogramiranje i njegovog znaenja.
Naime, sve akcije u raunaru mogu se realizovati i hardverski i softverski - primer:
kolo za mnoenje direktno se moe realizovati kao hardverski sklop, a takoe i
softverski pomou postojeeg standardnijeg kola za sabiranje (sabiranje jednog
inioca onoliki broj puta koliki je drugi inilac). Jasno je da bi hardverska
realizacija bila posebna za svaki problem i ne bi se mogla koristiti u reavanju
nekog drugog postavljenog zadatka. Svaka za sebe posebna realizacija za reavanje
jednog konkretnog problema zahtevala bi sigurno i vie hardvera i komplikovane
fizike proraune i teorije. Hardverska realizacija bila bi dakle mnogostruko
skuplja, ali bi takvo kolo koje reava jedan konkretan problem u trenu davalo
reenje. Zato se i pribegavalo mikroprogramiranju, koje je teilo da to vie
procedura bude uraeno hardverski dok se ne dostigne odreena maksimalna jo
uvek prihvatljiva cena. Znaenje softvera poinje da postoji u situaciji kada
je kreirana maina nepromenljive fizike (hardverske) strukture, koja se mogla
iznova koristiti za izvravanje razliitih zadataka, prihvatajui razliitu logiku svog
funkcionisanja. Tada kaemo da softver predstavlja logiku koju programeri
ugrauju u funkcionisanje gotove (opte) maine da bi izvrila postavljeni
(posebni) zadatak.
3.1. RAZVOJ KOMPJUTERSKOG SOFTVERA
Svakako da je tehnoloki napredak presudno uticao da raunari zauzmu
dananje mesto u ljudskom ivotu. Meutim, nikako se ne moe zaboraviti uticaj
razvoja programskog sistema raunara na irenje znaaja raunarstva na tokove
ljudskog ivljenja. Bez obzira na uee kapitala i participaciju znanja i ljudi od
strane velikih firmi, prvi raunari su se razvijali u univerzitetskim sredinama.
Osnovni cilj je bio da se dobije ureaj koji e zameniti oveka u fazi sloenih i po
pravilu dugotrajnih nauno - tehnikih izraunavanja. Meutim, prvi raunari bi se
mogli tretirati kao "gole" maine, jer pre njihovog korienja svaki korisnik je
morao da ih sam isprogramira. U poetku to programiranje nije bilo lako, jer je
zahtevalo da korisnik pored principa programiranja poznaje i strukturu samog
raunara. Bilo je to tzv "mainsko" programiranje. Iako se moe rei da je ova vrsta
programiranja do dananjih dana ostala sinonim za kvalitetno programiranje u
pogledu veliine programa, brzine njegovog izvravanja ili efikasnosti korienja
raunarskih resursa, mainsko programiranje je bilo jedna od konica bre i ire
primene raunara.
Kvalitativan pomak u korienju raunara uinjen je pojavom programskih
jezika visokog nivoa. Time je programiranje raunara od strane korisnika znatno
olakano. Naredne decenije u razvoju programskog sistema raunara namenjenog
korisniku imale su dva meusobno isprepletana puta. Prvi je predstavljao napore u
razvoju programskih alata, programskih jezika, programskih biblioteka, prevodilaca
sa ciljem da se korisniku prui neophodno razvojno okruenje za pravljenje
programa. Znaajni napori su uinjeni sa ciljem da se proces pravljenja programa
Kompjuterske tehnologije - praktikum Softver

48
maksimalno olaka. Sve to je vodilo ka stvaranju snanih CASE (Computer Aided
Software Engeenering) alata, kojima je znaajno olakan proces generisanja
programskog kda.
S druge strane, sve ira primena raunara i sve jasnije definisana polja
primene uzrokovala su da se na tritu ponu pojavljivati gotovi programi
namenjeni reavanju odreenih klasa problema, pa ak i specifinim problemima.
Na taj nain korisnik se sve vie oslobaa potrebe da sam pie programe i postaje u
pravom smislu samo korisnik raunarskog sistema. Do prave eksplozije gotovih
raunarskih programa za najrazliitije primene posebno je dolo kod personalnih
raunara. To je i razumljivo, jer se od tzv. obinih korisnika i ne oekuje da znaju
programiranje.
Ipak, moderni raunar nije jedna jedinstvena nerazdvojiva celina, ve
predstavlja, kao to smo zapazili prouavajui pojedine hardverske delove, skup
meusobno povezanih funkcionalnih modula (ureaja) uklopljenih u celinu (sistem).
Svaki od tih ugraenih elemenata mora da poseduje odreenu logiku uklapanja u
sistem i mogunost da se njime upravlja pomou softvera. Ova logika je dakle na
sredini izmeu hardvera i softvera (mi smatramo da je ipak blia softveru kada se
instalira posebno, a ostaje dilema kada se fabriki ugrauje u sm hardverski
ureaj), a u raunarskoj terminologiji postoji poseban naziv za nju - firmver (engl.
firmware, sva logika funkcionisanja koju u element raunarskog sistema ugrauje
firma-proizvoa).
U ovom delu, polazei od gornje definicije softvera, nauiemo osnovnu
podelu softvera, kao i sadraj i mesto svake vrste softvera u funkcionisanju
raunarskog sistema.
3.2. SOFTVER RAUNARA
Da bi se formiranom mainom (hardverom) moglo upravljati u smislu njenog
funkcionisanja kao celine i da bi onda izvravala postavljene zadatke, njoj se
saoptava logika funkcionisanja kroz nizove 0 i 1 koji predstavljaju kodirane
instrukcije centralnom procesoru - glavnom izvriocu poslova u raunarskom
sistemu - iz pomenutog seta (skupa) osnovnih instrukcija za koje proizvoa
procesora ugradi mogunost izvravanja. Raunarski program predstavlja nizove
instrukcija koje se saoptavaju procesoru. Softver predstavlja niz instrukcija ili
programa na osnovu kojih hardver izvrava odreene zadatke.
Nekada je raunarski hardver bio mnogo znaajniji i skuplji od softvera, jer
su se praktino pojedinano pravile komponente za svaku namenu
(mikroprogramiranje). Danas, meutim, cena softvera ini znaajniji deo trokova
upotrebe raunara, kako iz razloga pada cene serijski proizvedene opreme, tako i
zbog sporog, sloenog, a time i skupog procesa razvoja programa (engl. software
development). Programiranje je proces pisanja ili kodiranja programa, a osobe
koje obavljaju ovaj posao zovu se programeri. Ono to je neophodno da prati
softver je dokumentacija. Programska dokumentacija sadri opis funkcija
programa, to pomae korisniku u radu sa programom, a takoe pomae i drugim
programerima da shvate ta taj program radi i na koji nain je to postignuto.
Kompjuterske tehnologije - praktikum Softver

49
3.3. PODELA SOFTVERA
Softver se moe podeliti u dve grupe:
1. sistemski softver i
2. aplikativni softver.
Sistemski softver je skup programa koji povezuju razliite hardverske
ureaje raunarskog sistema u funkcionalnu celinu, omoguavaju programiranje na
viem (logikom) nivou i izvravanje programa za reavanje zadataka postavljenih
od strane korisnika.
Aplikativni (korisniki) softver ine programi koji omoguavaju primenu
raunara u izvrenju konkretnih poslova korisnika. esto se za grupu srodnih
poslova naprave programi koji se organizuju u tzv. programski paket, koji poseduje
i odreeni stepen povezanosti i celovitost obezbeenu od strane nekih zajednikih
programa. Tako je najpoznatiji Office programski paket firme Microsoft, koji
obuhvata razliite programe za pojedine oblasti kancelarijskog poslovanja, od
osnovne potrebe obrade teksta, preko tabelarnih prorauna i prezentacije
informacija, do formiranja i korienja traenih podataka iz baze podataka. Osim
nekih besplatnih varijanti Office paketa napravljenih po ugledu na Microsoft Office
(npr. OpenOffice.org, Star Office, EasyOffice i dr.), postoje zapaeni programski
paketi npr. i u oblasti raunarske grafike: Corel Graphic Suite, Adobe paket i sl.
Konkretna primena aplikativnih programa u oblasti obrade teksta i
raunarske grafike bie predmet izuavanja u okviru ovog studijskog podruja, a o
programiranju i karakteristikama aplikativnih programa uopte bie vie rei u
istoimenom studijskom podruju u drugom semestru (uz nastavak izuavanja
konkretnog korienja aplikativnih programa u pojedinim oblastima primene
raunara - tabelarni prorauni, baze podataka i efektno prezentovanje informacija
na raunaru). Zato se u daljem toku ovog predavanja usredsreujemo na sadraj i
primene sistemskog softvera.
3.4. KOMPONENTE SISTEMSKOG SOFTVERA
Sistemski softver obuhvata sledee komponente:
1. operativni sistem;
2. usluni (engl. utility) programi;
3. upravljaki programi (drajveri, od engl. drivers) i komunikacioni softver;
4. programski sistem.
Operativni sistem (OS) je skup raunarskih programa koji integriu i
organizuju hardverske resurse raunara za izvravanje programa korisnika. Drugim
reima, OS se ponaa kao posrednik izmeu korisnik, program i hardvera. Svi
operativni sistemi obavljaju iste osnovne funkcije. Dok procesor izvrava sve akcije
"na terenu" i komanduje ostalim izvrnim (hardverskim) ureajima (slino vodniku,
komandiru ete ili specijalnoj jedinici koji komanduju vojskom, odnosno koja
izvrava borbene zadatke na terenu, u analogiji sa vojnom organizacijom),
operativni sistem izraava strategiju i itav logiki plan funkcionisanja celog
raunarskog sistema (kao general ili generaltab ako nastavimo analogiju sa vojnom
organizacijom).

Kompjuterske tehnologije - praktikum Softver

50
Operativni sistem:
pokree raunar,
upravlja programima,
raspodeljuje memorijske resurse,
upravlja organizacijom podataka,
upravlja ulazom i izlazom i
ostvaruje interakciju sa korisnikom.
Osim toga, veliki broj uslunih (utility) programa moe biti deo operativnog
sistema, a takoe i API (Application Programming Interface) koji predstavlja spregu
(interfejs) za korienje funkcija operativnog sistema pri programiranju
aplikativnog softvera.
Grupi uslunih (utility) programa pripadaju:
programi za odravanje sistema,
programi za praenje performansi i
programi za bezbednost.
U programe za odravanje raunarskog sistema (tzv. sistemske alate)
spadaju sistemski programi za realizaciju pomonih aktivnosti odnosno poslova koje
korisnici relativno esto obavljaju, kao to je npr. kopiranje ili trajno uvanje
(engl. back up = rezervna kopija) podataka. Ovakvi programi dakle mogu biti deo
operativnog sistema, a postoji i veliki broj ovakvih programa koji se mogu nabaviti
kao samostalne aplikacije. Najee korieni alati namenjeni su za:
upravljanje organizacijom podataka (File management);
pronalaenje podataka (File Search);
pravljenje rezervnih kopija (backup);
kompresiju podataka (arhiveri - postiu da se na to manjem
prostoru u memoriji sauva odreena informacija koju nose podaci);
ienje i odravanje diskovne memorije (ScanDisk);
defragmentaciju (spreavanje nepravilnog - rasutog zauzimanja
prostora na disku podataka iz jedne celine, to produava vreme
potrebno za dobijanje tih podataka sa diska i nepotrebno optereuje
glavu za itanje podataka zbog kretanja tamo-amo po sadraju
diska)...
Programi za praenje performansi prate procese odvijanja poslova na
raunaru. Pri tome se formiraju izvetaji koji se koriste u cilju analize
radaraunarskog sistema i planiranja efikasnijeg rada u budunosti.
Programi za praenje i uvanje bezbednosti sistema omoguavaju zatitu
informacionih resursa od neovlaenog pristupa ili unitavanja. U ovu grupu
moemo svrstati i antivirus programe, koji spreavaju izvravanje programa
Kompjuterske tehnologije - praktikum Softver

51
namerno napisanih od strane zlonamernih pojedinaca da bi otetili raunarski
sistem (slino virusima u ljudskom organizmu). Najpoznatiji i najpopularniji
antivirusni programi su AVG, Avast, BitDefender, Kaspersky, McAfee, NOD32,
Norton Antivirus, Panda, PC-Cillin i dr.

Za znatieljne:
Osim virusa, na raunare prikljuene na mreu raunara atakuju i posebni
programi koji ne deluju otvoreno sa vidljivim destruktivnim namerama kao virusi,
ve se naprotiv pritaje i skrivajui svoje postojanje distribuiraju tajne, privatne
podatke korisnika (adware i spyware programi), ili se jednostavno nameu sa nekim
neeljenim i netraenim sadrajem (spam). Za odbranu od ovakvih napadaa
najee je potrebno koristiti programe koji predstavljaju "odbrambene bedeme"
(engl. firewall = zatitni zid), koji proveravaju bilo koji pristup raunaru sa mree.
Najpopularniji firewall program je ZoneAlarm, pre svega njegova besplatna verzija.
Firewall se moe organizovati i kao posebni mreni ureaj (hardver).

Upravljaki programi (drajveri) slue za saoptavanje i izvravanje
softverskih zahteva u hardveru. Ovi programi esto spadaju u pomenuti firmver, jer
se fabriki ugrauju i/ili isporuuju uz hardver.
U komunikacioni softver spadaju programi koji omoguavaju da raunarski
sistemi meusobno komuniciraju. O njemu e biti vie rei u posebnoj temi o
raunarskoj komunikaciji.
U programski sistem spadaju programi koji slue kao podrka
programerima pre svega aplikativnog softvera da bi se mogli usredsrediti na sloenu
logiku reavanja problema, ne vodei rauna previe o izvravanju instrukcija u
samom hardveru. Tu su pre svega programski prevodioci, sistemski programi koji
osnovne logike strukture iz kojih se sastoji logika reavanja bilo kog problema
pretvaraju u niz binarnih kodova (nule i jedinice) osnovnih instrukcija procesoru.
Tada programeri mogu da zapisuju samo logiku izvravanja programa na poseban
nain na (viim) programskim jezicima. Samo pisanje i pomo pri tome ostvaruju u
posebnom sistemskom softveru (editorima)... Vie o nainu programiranja
aplikativnih programa u studijskom predmetu Aplikativni programi.
Kompjuterske tehnologije praktikum Operativni sistem - Windows

52
4. OPERATIVNI SISTEM - WINDOWS
Da bi raunar mogao da radi, osim hardvera (hardware - tehnika podrka -
sve komponente raunara) i softvera (software - programska podrka - svi programi
koji se mogu izvravati na raunaru), potrebna je i jedna specifina vrsta softvera
(programa) iji je zadatak da omogue iskorienje hardverskih mogunosti
raunara. Takva vrsta programa naziva se operativni sistem.
Operativni sistemi imaju zadatak da omogue, nakon ukljuenja raunara i
provere ispravnosti komponenti, inicijalizaciju raunara kroz uitavanje drajvera
(programa koji omoguavaju rad pojedinih komponenti raunara). Kada se sve to
izvri, na monitoru raunara e se pojaviti maska sa koje korisnik, uz pomo mia,
tastature i ostalih ulaznih ureaja, bira opcije i na taj nain koristi mogunosti
raunara - zadaje mu zadatke koje e da izvrava.
Ovaj postupak, koji se deava po ukljuenju raunara, naziva se podizanje
sistema. Postupak je ispravno obavljen ukoliko se doe do poetne maske Windows-
a, a u meuvremenu nije bilo poruka o grekama. U protivnom operativni sistem
nije ispravno obavio svoj zadatak, te se kae da je na raunaru pao sistem. Ukoliko
se desi takva situacija, potrebno je da serviser raunara izvri prepravke, obino u
vidu reinstalacije operativnog sistema, da bi se raunar doveo u ispravno stanje.
to se tie personalnih raunara, u poetku se, kao operativni sistem,
najee koristio DOS (Disk Operating System). Prve verzije Windowsa koje su se
pojavile kada je DOS korien kao operativni sistem bile su verzije Windows 3.0,
3.1 i 3.11. Prva verzija Windows-a koja je bila operativni sistem bila je
Windows 95. Posle te verzije, koristile su se i verzije Windows 97 (Windows 95
with Microsoft Internet Explorer), Windows 98, Windows ME (Millenium Edition),
Windows 2000, Windows XP (Expirience), Windows Vista i Windows 7.
Osim ovih verzija, koristi se i Windows NT (Network) kao viekorisniki
(mreni) operativni sistem.
U narednim poglavljima bie opisan, kao teite, operativni sistem Windows
XP, koji je jo uvek po mnogim anketama najee koriena verzija Windows-a, i
na kojoj ete imati prilike da radite u Kompjuterskom Edukacionom Centru kole.
Svakako, u nekom narednom izdanju praktikuma bie obraeni i noviji operativni
sistemi poput Windows-a 7, kada se njihova pouzdanost i stabilnost potvrde u
praksi.

4.1. STARTOVANJE RAUNARA

Nakon provere da li je sve propisno prikljueno, raunar se startuje tako
to se pritisne prekida za ukljuenje/iskljuenje raunara (POWER) na kuitu. Od
tog momenta poinje inicijalizacija i podizanje operativnog sistema.
Odmah, nakon ukljuenja, kontrolu preuzima program u ipu BIOS-a, koji
prvo testira ekran, tastaturu, memoriju i sve prikljuene ureaje. Ako svi ovi
testovi prou (ako nema greaka) onda se nastavlja sa uitavanjem drajvera do
kraja startovanja operativnog sistema.
Nakon zavretka provera, otvara se prvi ekran Windowsa, radna povrina ili
Desktop, koji je prikazan na slici 4.1.
Kompjuterske tehnologije - praktikum Operativni sistem - Windows

53

Slika 4.1: Radna povrina - desktop
Inicijalni ekran sastoji se iz radne povrine (Desktop), na kojoj se nalaze
sliice (ikone) i polja sa aktivnim zadacima (TaskBar). U TaskBar-u se nalazi i
komandno dugme Start, odakle se moe doi do svih opcija menija, a postoji
mogunost da se ugrade ikone do najee korienih programa. Sa desne strane
TaskBar-a nalazi se asovnik. Windows-i rade u grafikom modu, a operacije se
izvravaju korienjem mia, iji se pokaziva vidi u obliku strelice na ekranu, koja
prati pokrete mia po podlozi.
4.2. RAD MIEM

Mi je ulazni ureaj bez koga je rad u Windows-ima mogu, ali praktino
dosta teak i komplikovan, praktino skoro nezamisliv. S obzirom da Windows-i
rade u grafikom modu i da se veliki broj operacija izvrava aktiviranjem
komandnih dugmadi, koja se nalaze na ekranu, razumljiva je velika potreba za
ovim ulaznim ureajem.
etiri su osnovne operacije u radu sa miem: pomeranje pokazivaa
mia - strelice, klik, dvostruki klik i odvlaenje sa jednog mesta na drugo.
Pomeranjem mia po podlozi, pomera se i pokaziva u obliku strelice na
ekranu, koji prati pokrete naeg mia. Mi se pomera po podlozi, tako da se pokreti
lake izvode.
Pod pojmom klika podrazumeva se jedan pritisak na levi ili desni taster
mia na odreenom mestu na ekranu Windows-a. Dakle, vrh strelice mia se dovede
na eljeno mesto i izvri se pritisak na levi ili na desni taster mia. Bitno je da u
toku izvoenja klika mi ne sme da se pomera po podlozi. U praksi se najee
koristi levi klik - pritisak na levi taster mia, a desni klik se najee koristi za bre
zadavanje pojedinih komandi ili opcija.
Dvostruki klik je operacija pri kojoj se dva puta, umereno brzo, izvodi klik -
pritisak na levi taster mia. I kod izvoenja ove operacije mi mora da miruje na
podlozi, kada se postavi na eljeno mesto, na koje e se izvesti dvostruki klik.
Kompjuterske tehnologije - praktikum Operativni sistem - Windows

54
Odvlaenje sa jednog mesta na drugo vri se tako to se vrh strelice mia
postavi na ikonu koja se eli odvui, pritisne se i zadri pritisnut taster mia, pa se
pomera mi, drei levi taster pritisnutim. Dok je levi taster pritisnut izabrani
element (ikona, prozor i sl.) je "prilepljen" za pokaziva mia. Kada se element
dovede na eljeno mesto, pusti se taster mia, ime se element ostavlja na mestu
gde je pokaziva mia.
4.3. ELEMENTI PROZORA
Dvostrukim klikom (ovo je najei nain na koji se aktiviraju ikone i
programi, mada se moe podesiti da se otvaranje vri jednim klikom) na ikonu sa
Desktop-a otvorie se prozor za program koji ta ikona predstavlja.

Slika 4.2 : Prozor My Computer sa oznaenim elementima ovog prozora
4.3.1. Naslovna linija
Naslovna linija nalazi se na vrhu svakog prozora. U naslovnoj liniji moe se
videti kako se zove program koji se izvrava u prozoru.
Na naslovnoj liniji nalaze se i dugmad za minimizaciju, maksimizaciju (ili,
ako je prozor ve maksimizovan, za vraanje na prethodnu veliinu) i za zatvaranje
prozora. Svaki prozor se, u toku rada, moe nai u jednom od sledea tri stanja:
moe biti maksimalan (da zauzima celu povrinu ekrana), minimalan (tada se, u
vidu sliice smeta u TaskBar) i moe imati srednju (prethodnu) veliinu, koju
korisnik moe i proizvoljno da podeava. Promena dimenzije prozora vri se tako
to se pokazivaem mia doe bilo na ugao ili na stranicu prozora i, kada se
pokaziva mia promeni, klikne se i zadri pritisnut levi taster mia, odvue se (uz
pritisnut levi taster mia) pokaziva mia na novu, eljenu dimenziju prozora i onda
se otpusti levi taster mia.
Klikom na dugme za minimizaciju, prozor e se smanjiti na svoju najmanju
veliinu - postae jedan od zadataka u TaskBar-u. Minimizacija nije isto to i
zatvaranje prozora, jer prozor koji je minimizovan nastavlja da se izvrava, tako
Kompjuterske tehnologije - praktikum Operativni sistem - Windows

55
da, ukoliko treba, dovoljno je da se klikne na njegovu ikonu u TaskBar-u i vrlo brzo
se moe ponovo aktivirati.
Ukoliko veliina prozora nije ni minimalna ni maksimalna, u naslovnoj liniji
prozora nalazi se dugme za maksimizaciju prozora. Pritiskom na ovo dugme, prozor
se poveava tako da pokrije ceo ekran - prelazi u svoju maksimalnu veliinu. Treba
imati u vidu da maksimizacija jednog prozora ne znai zatvaranje svih ostalih
otvorenih prozora, jer oni nastavljaju da se izvravaju, samo su u pozadini i do njih
se moe doi preko TaskBar-a.
Kada prozor ima svoju maksimalnu veliinu, na naslovnoj liniji se umesto
dugmeta za maksimizaciju nalazi dugme za vraanje na prethodnu veliinu. Klikom
na ovo dugme prozor se vraa na veliinu koju je imao pre nego to je
maksimizovan.
Poslednje dugme na naslovnoj liniji je dugme za zatvaranje. Klikom na ovo
dugme, prozor se zatvara - prestaje izvravanje programa za koji je otvoren taj
prozor. Nakon klika na ovo dugme, u TaskBar-u nema vie ikone prozora, jer
njegovo izvravanje prestaje.
4.3.2. Linija menija
Linija menija sadri na sebi opcije menija koje se mogu izvravati u
odreenom prozoru. Na prozoru sa slike 4.2 moe se uoiti da se u liniji menija
nalaze opcije: File, Edit, View, Favorites, Tools i Help. Opcija menija se poziva
tako to se vrh strelice mia postavi na ime opcije koja se eli izabrati i klikne se
na levi taster mia. Tada e se otvoriti lista sa opcijama menija.
Izbor opcije sa menija vri se tako to se klikne na ime eljene opcije sa
padajue liste. One opcije koje su ispisane tamnim slovima su dostupne, dok su one
koje su ispisane bleim slovima nedostupne. Ukoliko se iza neke od opcija menija
nae oznaka strelice sa vrhom koji pokazuje u desnu stranu, onda ta opcija menija
ima dodatne opcije, koje se pojavljuju onda kada se postavi pokaziva mia na tu
opciju.
Ukoliko se iza opcije nalaze tri take, izborom takve opcije otvorie se novi
prozor (dijalog prozor) za dalji rad.
4.3.3. Radni prostor
Na radnom prostoru prozora, u zavisnosti od toga za koju je aplikaciju
otvoren taj prozor, mogu se nalaziti ikone, prazan prostor za pisanje teksta,
crtanje slika i slino.
4.3.4. Statusna linija
U statusnoj liniji, ako je prozor ima, nalaze se neke bitnije statusne
informacije (veliina programa, broj stranica dokumenta i sl.), to zavisi od
aplikacije za koju je prozor otvoren. Takoe, u statusnoj liniji mogu se nalaziti i
objanjenja za pojedine prozore, opcije menija itd.
4.3.5. Horizontalni i vertikalni kliza
Klizai (scroll bars) omoguavaju da se korisnik pozicionira na one delove
prozora koji se, zbog toga to je sadraj prozora vei od veliine prozora, ne mogu
videti.
Kompjuterske tehnologije - praktikum Operativni sistem - Windows

56

Slika 4.3: Vertikalni kliza scroll bar
Horizontalni kliza omoguava da sadraj prozora pomeramo prema levoj ili
prema desnoj strani, a vertikalni kliza omoguava da pomeramo sadraj prozora
prema gore ili dole.
Na slici 4.3 prikazan je jedan vertikalni kliza.
Dakle, klikom na strelicu za pomeranje prema gore ili prema dole, pomera
se sadraj prozora u datom smeru. Indikator prikazuje poziciju u prozoru, u odnosu
na celinu prozora. Ovaj indikator u zavisnosti od odnosa dela koji je prikazan i
veliine prozora, moe imati razliitu veliinu. On takoe moe posluiti za
kretanje kroz odreeni prozor, tako to se postavi pokaziva mia na njega i, uz
pritisnut levi taster mia, odvue na eljeno mesto na traci klizaa. Traka klizaa
je prostor na kome se nalazi indikator i njena duina u stvari predstavlja duinu
(veliinu) celog prozora. Ona se takoe moe iskoristiti za pomeranje sadraja
prozora, tako to se klikne u prostor iznad ili ispod indikatora.
Objanjenja za vertikalni kliza vae i za horizontalni. Ukoliko je sadraj
prozora manji nego to je veliina prozora, klizai se ne prikazuju.
Kod NetScroll mieva, kakvi su danas standardno u ponudi, pomou tokia
se lako moe vriti vertikalno skrolovanje prozora, to je izuzetna pogodnost u
korienju Internet-a.
4.3.6. Paleta sa alatima
Na paleti sa alatima nalaze se ikone koje, u stvari, predstavljaju preice za
izvravanje pojedinih opcija menija koje se ee upotrebljavaju. Do svih opcija se
moe na neki nain doi kroz menije, ali je preko ikona mnogo bri nain za
njihovo pozivanje. Veina programa koja radi u Windows okruenju dozvoljava da
korisnici sami definiu koje e se ikone nalaziti na paleti.
4.3.7. Adresna linija
U adresnoj liniji korisnik moe da vidi na kojoj se lokaciji trenutno nalazi.
Ovaj element ubaen je radi analognosti rada u nekom od programa za korienje
mogunosti Interneta, gde se na poziciji adresne linije unosi adresa odreenog
sajta.
4.4. DUGME START
Dugme Start, koje se nalazi u TaskBar-u je komandno dugme odakle se
poinje sa radom u Windows-ima i, upotrebom ovog dugmeta moe se doi do bilo
koje opcije za rad sa Windows-ima.
Ikone koje se postavljaju na Desktop su samo radi breg dolaska do
odreenih opcija i programa, ali, pomou dugmeta Start moe se aktivirati svaka
opcija ili svaki prozor u Windows-ima.
Klikom na dugme Start otvara se lista dostupnih opcija. Postavljanjem
pokazivaa mia na odreenu opciju ona se markira, a klikom se opcija aktivira.
Kompjuterske tehnologije - praktikum Operativni sistem - Windows

57
Ukoliko opcija ima strelicu iza svog naziva, pozicioniranjem na nju otvara se nova
lista dodatnih opcija menija. Tri take iza naziva opcije znae da se nakon
aktiviranja opcije otvara dijalog prozor za dodatni rad.
Ukoliko se eli zatvoriti lista opcija menija Start, potrebno je da se izvede
levi klik na na radnu povrinu DeskTop-a.

4.5. ISKLJUIVANJE RAUNARA

Prilikom iskljuenja raunara ne treba pritiskati dugme za
ulkljuenje/iskljuenje, ve je potrebno aktivirati dugme Start i opciju Shut Down
(u daljem tekstu knjige sline operacije e se oznaavati na sledei nain: Start
Shut Down). Izborom pomenute opcije, ekran se za nijansu zatamni, boje se
postepeno gube na pozadinskoj slici (pripremi za iskljuenje) i otvara se dijalog
prozor, iji je izgled prikazan na slici 4.4.

Slika 4.4: Prozor sa opcijama za iskljuivanje raunara
Inicijalno se nudi opcija koja je pri prethodnom otvaranju ovoga prozora
bila zadnja aktivirana (obino je to Shut down - iskljuenje ili Restart - ponovno
startovanje Windows-a).
Izborom opcije Shut down i klikom na dugme OK, Windows-i startuju
proceduru za iskljuenje raunara
Ukoliko se izabere dugme Cancel, iskljuenje se otkazuje i nastavlja sa
radom. Dugme Help daje prozor pomoi za opciju iskljuenja raunara.
Raunar se odmah iskljuuje, sam, odnosno nije potrebno pritisnuti dugme
za ukljuenje / iskljuenje.
Iskljuenje na dugme (ukoliko se raunar zablokira i nema drugog naina
iskljuenja) izvodi tako to se dugme za ukljuenje / iskljuenje pritisne i zadri
najmanje 5 sekundi.
Kod operativnog sistema Windows XP, iskljuenje raunara zadaje se
izborom opcije Start Turn Off Computer (Shut Down). Izborom pomenute
opcije otvara se prozor koji je prikazan na slici 4.5.
Kompjuterske tehnologije - praktikum Operativni sistem - Windows

58

Slika 4.5 : Prozor sa opcijama za iskljuivanje raunara
Korisnik moe izabrati opciju Stand By, kojom se raunar postavlja u stanje
ekanja - iskljuen i aktivirae ga pritisak na neki taster. Iskljuenje se vri
izborom opcije Turn Off, dok se restartovanje sistema (iskljuenje i ponovno
ukljuenje) vri izborom opcije Restart.
Nakon iskljuenja, Windows XP i novije verzije Windows-a, raunar se sam
iskljuuje, bez potrebe pritiska na taster za ukljuenje.

4.6. FOLDERI I FAJLOVI
Radi lakeg pronalaenja eljene informacije na disku raunara ili nekom
drugom obliku memorije, potrebno je razumeti nain organizacije podataka.
4.6.1. Organizacija podataka na raunaru
Raunar moe imati razliite vrste ureaja sekundarne memorije (diskove,
disketne jedinice, CD-ROM). Svaka od tih jedinica ima svoju oznaku, koja se sastoji
od jednog slova i dvotake (:).
Disketne jedinice se oznaavaju oznakama A: i B:, dok su za vrste i
kompakt diskove rezervisane oznake od C: do Z:.
Kabl koji slui za prikljuenje disketnih jedinica na matinu plou ima dva
prikljuna mesta, tako da je na PC mogue prikljuiti najvie dve disketne jedinice.
To je i razlog zato su za oznaavanje disketnih jedinica predviena samo dva
slova. Na personalni raunar se obino prikljuuje jedna disketna jedinica, za
itanje disketa veliine 3,5 ina.
Kablovi kojima se diskovi i kompakt diskovi (IDE ureaji) prikljuuju na
matinu plou imaju ukupno etiri prikljuna mesta, tako da se na PC moe
prikljuiti vie diskova i ureaja za itanje/pisanje na kompakt diskove, ali njihov
zbir ne moe biti vei od etiri.
to se vrstih diskova tie, najee se prikljuuje jedan ili dva diska, s tim
to se ranije esto jedan od ta dva diska postavljao u tzv. fioku iz koje se veoma
lako mogao vaditi, to je bilo pogodno kada je bilo potrebno preneti vee programe
(za koje je bio potreban veliki broj disketa za prenos).
Kod vrstih diskova se logiki moe izvriti podela na vie delova koji se
zovu particije, tako da se pod oznakama C: do Z: u stvari misli na particije vrstih
diskova, a ne to da raunar u sebi ima stvarno toliko vrstih diskova (u daljem
tekstu diskova).
U praksi je najbolje da se vrsti disk podeli na dve particije. Na prvu
particiju diska obino se instalira operativni sistem i korisniki programi. Na drugoj
particiji diska korisnik moe da uva vanije instalacije i svoje programe - fajlove
koje je sam uradio i snimio. Ukoliko doe do pada operativnog sistema, serviserske
akcije se najee svode na reinstalaciju sistema ili, ponekad, i na kompletno
Kompjuterske tehnologije - praktikum Operativni sistem - Windows

59
brisanje particije na kojoj se nalazi operativni sistem, pa, ukoliko se podaci uvaju
na posebnoj particiji, oni ostaju bezbedni u situaciji pada operativnog sistema.
Ureaji za itanje podataka sa kompakt diskova (CD ROM) ili za pisanje na
kompakt diskove oznaavaju se prvim sledeim slovom iza oznaka diskova (na
primer, ukoliko su oznake C:, D: i E: upotrebljene za oznaavanje particija vrstog
diska, oznaka prvog ureaja za rad sa optikim diskovima bie F:).
Bitno je napomenuti da se slovne oznake memorijskih ureaja dodeljuju
automatski, a ne tako to ih daje korisnik, tako da se, prilikom oznaavanja diskova
i kompakt diskova slovne oznake ne preskau.
Na jednom disku (savitljivom, vrstom ili kompakt) mogu se uvesti
strukture podataka, koje e olakati uvanje i pronalaenje podataka prilikom
rada. Jedna od takvih struktura je folder (analogno pojmu direktorijum ili katalog
u DOS-u i Windows-ima 3.1 ili 3.11).
4.6.2. Folder
Folder je takva struktura podataka koja se uvodi za bolje organizovanje
podataka na disku. Folderom se grupiu programi koji izvravaju sline zadatke,
tako da bi se lake mogli pronai prilikom kasnijeg pozivanja i rada sa njima.
Postoji osnovni folder (root, koren, oznaava se oznakom \ - backslash
obrnuta kosa crta) koji je prisutan na svakom disku i dobija se inicijalizacijom tog
diska. Ispod tog foldera se mogu dodavati novi folderi, onoliko koliko je potrebno
za preglednu organizaciju podataka. Prilikom instalacije Windows-a i ostalih
programa, inicijalno se kreiraju folderi za sve te programe. Korisnik, dalje moe,
po svojoj elji, kreirati foldere ispod kojih e da uva svoje podatke. Svi kreirani
folderi jednog raunara ine stablo, na ijem se vrhu nalazi koren.
U Windows-ima korisnik moe da kreira foldere, pravei na taj nain svoje
stablo, da se kree kroz to stablo i da brie odreene foldere - grane na stablu. Put
koji korisnik treba da pree, kreui se kroz stablo, da bi se od korena pozicionirao
na eljeni folder, naziva se putanja (path) i ona se moe videti u adresnoj liniji
prozora.
4.6.3. Datoteka (fajl)
Datoteka je skup podataka koji imaju istu namenu i dovode do izvrenja
odreenog zadatka. To je konaan sadraj foldera, dakle, to su konkretni programi,
koje korisnik moe da pregleda, da izvrava, da pie i da ih brie sa svog raunara.
Naziv datoteke sastoji se iz dva dela, imena i tipa koji se razdvajaju takom.
U DOS-u ili starijim verzijama Windows-a, duina imena bila je ograniena
na 8 znakova i postojala je lista dozvoljenih i nedozvoljenih znakova za ime fajla. U
Windows-ima takvih ogranienja nema, podrana su dugaka imena fajlova.
Prilikom zadavanja imena treba zadati ime koje e dobro opisivati ta se nalazi u
fajlu.
Tip ili ekstenzija datoteke pokazuje kog je tipa fajl i moe da ima najvie 4
znaka, mada najee ima 3. Tip blie objanjava datoteku i iskusnijem korisniku
ukazuje u kom je programskom paketu uraena datoteka. Na primer, naziv
PISMO.TXT sastoji se iz imena datoteke PISMO i tipa TXT, koji su razdvojeni
takom. Tip TXT oznaava da se radi o tekstualnoj datoteci. Postoje i tri tipa za
izvrne datoteke: COM, EXE i BAT. Ukoliko neka datoteka u svom nazivu, pored
imena ima i jedan od ova tri tipa, onda se ona moe izvriti.
Korisnik svojim datotekama sam dodeljuje imena, dok, programski paketi
koji rade pod Windows-ima sami dodeljuju odgovarajue tipove svojim
dokumentima. Korisnik e, kada stekne malo vie iskustva u radu sa raunarima,
Kompjuterske tehnologije - praktikum Operativni sistem - Windows

60
biti u stanju da na osnovu tipa fajla automatski prepozna koji programski paket
treba da upotrebi da bi pregledao podatke u tom fajlu.

4.7. WINDOWS EXPLORER

Aplikacija Windows Explorer namenjena za rad sa folderima i fajlovima.
Korienjem ove aplikacije (programa) mogue je kreirati foldere, menjati im ime i
brisati foldere. Nadalje, istom aplikacijom mogue je kopirati ili premetati
fajlove, brisati fajlove i vriti njihovo preimenovanje (promenu imena). Moe se
videti izgled stabla odreenog memorijskog ureaja i kretati se unutar tog stabla.
Upravo zato je ova aplikacija i dobila svoje ime jer slui za istraivanje sadraja
memorijskih ureaja (explorer - istraiva). U Windows XP program se pokree
opcijom Start All Programs Accessories Windows Explorer. Otvorie se
prozor koji je prikazan na slici 4.6.

Slika 4.6 : Prikaz prozora aplikacije Windows Explorer
Na prozoru aplikacije Windows Explorer mogu se uoiti svi ranije opisani
elementi prozora. Radni deo prozora podeljen je na dva dela, sa leve strane se vidi
stablo, a sa desne strane sadraj trenutno izabranog foldera.
Nain prikaza podataka na desnom prozoru korisnik moe sam da odreuje
izborom menija View (ili klikom na strelicu pored dugmeta Views u paleti sa
alatima) i izborom opcija: Thumbnails (velike ikone), Tiles (ploice), Icons (male
ikone); List (lista) i Details (detalji, gde se osim naziva foldera ili fajla vidi i
detaljniji opis).
Kompjuterske tehnologije - praktikum Operativni sistem - Windows

61
Takoe se, preko menija View Toolbars Address Bar i View
StatusBar mogu ukljuiti ili iskljuiti adresna linija i statusna linija prozora.
Na levoj strani radnog dela prozora, kao vrh stabla prikazan je folder
Desktop. Prva grana stabla zove se My computer (moj raunar), a ispod te grane
mogue je videti spisak svih memorijskih ureaja raunara, sa odgovarajuim
slovnim oznakama. Sa slike 4.6 moe se uoiti da se ispred pojedinih ureaja (kao i
ispred naziva foldera) na stablu nalazi kvadrati sa plusom u njemu. To je oznaka
da ispod tog ureaja (ili foldera) takoe postoji nova grana (drugu folderi). Klikom
na taj kvadrati, ta grana se prikazuje, a u kvadratiu se, umesto plusa pojavljuje
minus. Ponovnim klikom (kada je u kvadratiu minus) zatvara se prikazano stablo
(ne briu se folderi, ne menja se struktura podataka na memorijskom ureaju).
Windows XP podeen je tako da se klikom na odreenu lokaciju prikazuju
njeni podfolderi (kao da je izvren klik na plus ispred nje), dok se zatvaraju
prikazani podfolderi za prethodnu lokaciju (kao da je izvren klik na minus ispred
nje).

4.7.1. Kreiranje foldera
Prilikom kreiranja foldera potrebno je znati da e se novi folder kreirati
ispod foldera na kome se korisnik trenutno nalazi (putanja u stablu). Naredba za
kreiranje foldera je opcija menija File New Folder.
Sa desne strane radnog dela prozora otvara se ikona (uta oznaka za folder)
pored koje pie New Folder. Tasterom DELETE ili BACKSPACE moe se obrisati taj
ponueni naziv, ili se odmah moe krenuti sa kucanjem novog naziva foldera.
Ukoliko se u toku unosa imena foldera pogrei, tasterima DELETE ili BACKSPACE
mogu se brisati slova i ponovnim unosom imena moe se ispraviti greka.
Kada se otkuca eljeno ime foldera, klikom na levi taster mia u prazan deo
radne povrine ili pritiskom na taster ENTER potvruje se, odnosno zavrava se
kreiranje foldera.

4.7.2. Promena imena foldera
Promena imena foldera vri se tako to se, klikom na sliicu ispred imena,
markira folder kome se eli promeniti ime i izabere meni File Rename. Nakon
toga se postupa kao i kod kreiranja novog foldera, s tim to umesto naziva New
Folder stoji naziv foldera ije se ime menja. Znai, otkuca se novo ime foldera i
klikne se na radnu povrinu (ili se pritisne taster ENTER).
4.7.3. Promena tekueg foldera
Postavljanje na odreeni folder (promena tekueg foldera) u stablu vri se
tako to se, sa leve strane radnog dela prozora, na stablu, klikne na ikonu ispred
njegovog imena ili, sa desne strane, gde se nalazi sadraj izabranog foldera, izvede
dvostruki klik na ikonu ispred njegovog imena.

4.7.4. Brisanje foldera
Brisanje foldera moe se obaviti na vie naina. U svakom sluaju prvo je
potrebno markirati folder koji se eli obrisati tako to se klikne na njegovu ikonu.
Nakon toga se zadaje opcija menija File Delete ili se pritisne taster DELETE, koji
se nalazi na tastaturi, iznad strelica za pomeranje kursora. Narvno, moe i klikom
desnim tasterom mia na eljeni folder pa izborom opcije DELETE iz ponuenog
Kompjuterske tehnologije - praktikum Operativni sistem - Windows

62
menija. Bez obzira na izabrani nain, otvara se dijalog prozor sa slike 4.7, kojim se
trai potvrda brisanja.
Treba imati u vidu da se brisanje ne obavlja tako to se folder (ili fajl)
odmah obrie, ve se on alje u folder koji se zove Recycle Bin. Ukoliko se klikne
na dugme Yes, markirani folder se brie, sa kompletnim svojim sadrajem. Klik na
dugme No otkazuje operaciju brisanja.

Slika 4.7: Potvrda brisanja foldera
4.7.5. Rad sa fajlovima
Ve je reeno da su fajlovi sutina rada na raunaru. Folderi se kreiraju
radi bolje organizacije podataka na diskovima. Ispod foldera mogu se krirati novi
folderi i mogu se snimati fajlovi. Podaci, odnosno informacije se uvaju u
fajlovima.
Kao prvo, bitno je napomenuti da se fajlovi u prozoru Windows Explorer
vide sa desne strane radnog prostora prozora (nikad na levoj, jer oni se ne
prikazuju na stablu).

4.7.6. Kreiranje fajlova
Kreiranje fajlova ne vri se nekom opcijom menija Windows Explorer-a.
Kreiranje fajla vri se tako to se fajl snimi opcijama menija programa (aplikacije)
u kojoj se kreira. Naravno, prethodno se u toj aplikaciji unese eljeni sadraj fajla.
Takvih aplikacija postoji veliki broj, ali, u principu, kod svih se snimanje zadaje
opcijom File Save As (ako korisnik eli da dodeli novo ime fajlu) ili opcijom File
Save (ako snima pod postojeim imenom). Inae, nain unosa sadraja fajla u
pojedinim aplikacijama u stvari predstavlja i sutinu rada i predmet daljih
izuavanja rada na personalnim raunarima, nakon savladavanja osnovnih operacija
rada u Windows-ima.
Za primer unosa i snimanja fajla moe se otvoriti program Notepad koji se
startuje menijem Start All Programs Accessories Notepad. Re je o
programu za unos teksta (beleki) vrlo skromnih mogunosti. U radnom prostoru
prozora koji se otvori unese se eljeni tekst.
Za snimanje fajla na ureaj sekundarne memorije (na koji je mogue
izvriti snimanje) koristi se meni File Save (ukoliko se fajl snima pod istim
imenom) ili opcija Save As (ukoliko se fajlu eli dati neko drugo ime u odnosu na
ono koje on ve ima).
Ako fajl ve ima ime i izabere se opcija Save, nee se otvarati nikakav
dijalog prozor, ve e fajl biti snimljen pod istim imenom - zapamtie se promene
na njemu.
Meutim, ako fajlu jo nije dato ime ili, ako mu je dato ime, a korisnik eli
da fajl snimi pod nekim drugim imenom, izborom opcije Save As, otvorie se
dijalog prozor sa slike 4.8 (za Notepad, slian prozor se otvara i u drugim
Kompjuterske tehnologije - praktikum Operativni sistem - Windows

63
aplikacijama, polja u kojima se upisuje ime i lokacija su u tim prozorima pod istim
nazivom kako sledi).

Slika 4.8 : Dijaloki prozor sa opcijama za snimanje fajla
Pri snimanju fajla potrebno je dati ime fajlu u polju File Name (na prozoru
sa slike 4.8 tu stoji ime Untitled, to znai da je fajl bez naslova, odnosno da jo
nije snimljen) i odrediti mesto gde se fajl snima tako to se navede putanja u polju
Save in. Lista Save in otvara se klikom na strelicu pored naziva lokacije koja je
trenutno postavljena (My Documents na slici 4.8). Na toj listi se jednim klikom
postavlja eljeni ureaj, a nakon toga, u radnom delu prozora za snimanje,
dvostrukim klikom dolazi se do foldera gde se eli snimiti fajl. Ime foldera ispod
koga se snima fajl mora biti upisano u polje Save in.
Klikom na dugme Save vri se snimanje fajla.
4.7.7. Izbor (markiranje) fajlova
Izbor fajla vri se klikom na ikonu ispred naziva fajla koji se eli izabrati.
Tada se u statusnoj liniji Windows Explorer-a pojavi poruka da je fajl izabran i
prikazuju se detaljniji podaci o njemu.
Izbor veeg broja fajlova moe se izvriti tako to se, uz pritisnut taster
CTRL klikne na ikonu ispred imena svakog fajla koji se eli izabrati.
Ukoliko se eli izabrati nekoliko fajlova koji se na listi nalaze jedan iza
drugog, onda se izabere prvi od njih (klik na njegovu ikonu), zatim se postavi
pokaziva mia na ikonu poslednjeg i, uz pritisnut taster Shift, klikne na ikonu
poslednjeg fajla.
Izbor kompletnog sadraja jednog foldera moe se izvriti i menijem Edit
Select All (ili pritiskom na taster Ctrl i slovo A).
Ponitavanje izbora fajlova vri se klikom na prazan prostor radne povrine
prozora.

4.7.8. Otvaranje fajlova
Pregledanje sadraja fajla vri se dvostrukim klikom na njegovu ikonu. Tada
se otvara aplikacija u kojoj je taj fajl napravljen i, unutar nje, otvara se fajl.
Kompjuterske tehnologije - praktikum Operativni sistem - Windows

64
Ukoliko Windows-i ne mogu da otvore fajl, jer ne znaju kojom aplikacijom da ga
otvore, pojavie se prozor u kome se bira ime aplikacije pomou koje treba da se
otvori izabrani fajl.

4.7.9. Premetanje (kopiranje) fajlova
Operacije premetanja i kopiranja fajlova veoma se esto izvode u toku
rada na personalnim raunarima. Premetanje fajla podrazumeva da se fajl izbrie
sa mesta na kome se originalno nalazi, a da se upie na drugu lokaciju, koju
korisnik navede. Kopiranje znai da original fajla ostane na izvornoj lokaciji, a da
se njegova kopija napravi na mestu koje korisnik odredi. Iz opisanog se moe uoiti
da se radi nad dva mesta - izvorom podatka - mestom gde se podatak u originalu
nalazi i odreditem - mestom gde korisnik eli da kopira ili premesti fajl (fajlove).
Za kopiranje fajlova potrebno je da na izvoru podataka izabrati fajl (ili
fajlove) koji se ele kopirati i zadati opciju menija Edit Copy.
Zatim se postavi lokacija odredita (preko stabla na levoj strani prozora
Windows Explorer) i izabere meni Edit Paste. Izabrani fajl (fajlovi) pojavie se
na prozoru odredinog foldera, pri emu, poto je re o kopiranju, nisu obrisani na
izvoru - jo uvek tamo postoje.
Za premetanje je postupak isti, samo to se na izvorinom folderu, kada se
izaberu fajlovi koji se ele premestiti, bira opcija Edit Cut. Na odreditu se
takoe bira opcija Edit Paste. Premeteni fajlovi se pojavljuju na odreditu, ali
se briu sa izvora.
Bez obzira da li se bira opcija Copy ili Cut, izabrani fajl (fajlovi) upisuju se
u privremenu memoriju (Clipboard) i iz nje se pozivaju opcijom Paste. Sadraj
Clipborda menja se novim kopiranjem ili isecanjem, a moe se pozivati i vie puta,
uvek menijem Edit Paste.
4.7.10. Preimenovanje fajla (promena imena fajla)
Preimenovanje fajla vri se tako to se prvo izabere fajl (samo jedan) koji
se eli preimenovati. Nakon toga se bira meni File Rename. Treba voditi rauna
da ukoliko se vidi tip fajal (ekstenzija) njega ne smemo menjati, ve samo ime
fajla, na primer ako se fajl zvao Seminarski.txt, moemo ga preimenovati u
Kolokvijum.txt, dakle ime biramo proizvoljno ali ekstenziju (tip fajla) moramo
zadrati. Opsanpo bi bilo za fajl da pokuamo da mu promenimo ekstenziju, pa da
na primer umesto txt napiemo jpg, jer bi time pokuali da samo obinim
preimenovanjem promenimo tip dokumenta, da od teksta napravimo sliku, to je
naravno nemogiue i fajl bi postao neupotrebiv, o emu nas Windows i upozorava
porukom.
Dalji postupak isti je kao i za preimenovanje foldera (brie se ponueno
ime, unosi se novo ime i klikne se u radni prostor da bi se izmena imena potvrdila).
4.7.11. Brisanje fajlova
Brisanje fajlova vri se na isti nain kao i brisanje foldera (markiranje
eljenog fajla i meni File Delete ili taster DELETE). Pre brisanja se takoe trai
potvrda brisanja.
4.8. RAD U PROZORU MY COMPUTER
Sve operacije nad folderima i fajlovima mogu da se rade i preko prozora My
Computer, na potpuno isti nain kao i u programu Windows Explorer. Razlika je
samo u tome to se ne vidi stablo u radnom delu prozora. Postavljanje na folder
Kompjuterske tehnologije - praktikum Operativni sistem - Windows

65
vri se dvostrukim klikom na njegovu ikonu, a vraanje nivo vie vri se klikom na
ikonu za povratak koja se nalazi na paleti alata ( ).
Specifian je izgled prozora My Computer u Windows XP. Izgled prozora
prikazan je na slici 4.9.

Slika 4.9 : Izgled prozora aplikacije My Computer
Ureaji i pojedine lokacije na disku su grupisane u tri grupe: Files Stored
on This Computer (programi koji se uvaju na ovom raunaru), Hard Disk Drives
(ureaji vrstog diska, gde se moe videti na koliko particija je disk podeljen) i
Devices With Removable Storage (ureaji iji je medij posebna celina, a u kuitu
raunara se nalaze ureaji za itanje podataka sa tog medija, kakvi su diskete i
kompakt diskovi i USB fle memorije).
Sa leve strane oznaka ureaja nalaze se meniji za brzo pristupanje
pojedinim sistemskim programima - System Tasks (pregled informacija o sistemu,
dodavanje ili brisanje programa, promena pojedinih podeavanja), za brzi pristup
pojedinim lokacijama na disku - Other places (mreno okruenje, moji dokumenti,
deljena dokumenta, kontrolni panel za podeavanje okruenja). Ispod toga nalazi
se prozor za prikaz detalja o lokaciji ili ureaju koji je markiran (na slici 4.9 vide
se detalji za particiju vrstog diska C:).

4.9. FOLDER RECYCLE BIN
Ve je pomenuto da se brisanje fajlova (ili foldera) ne vri tako to se oni
odmah uklone sa diska, ve njihovim smetanjem u folder Recycle Bin. U ovom
folderu nalaze se svi obrisani fajlovi sa ureaja sekundarne memorije (od momenta
prethodnog pranjenja).
Folder Recycle Bin se otvara tako to se, na Desktop-u dvostruko klikne na
njegovu ikonu (ispod nje pie Recycle Bin). Otvara se prozor u kome se nalazi
spisak ranije obrisanih fajlova.
Fajl koji je ranije obrisan moe se vratiti (ponitavanje brisanja) tako to se
markira i izabere opcija menija File Restore. Fajl e se vratiti na lokaciju
Kompjuterske tehnologije - praktikum Operativni sistem - Windows

66
odakle je obrisan, pri emu Windows-i nee postavljati nikakva dodatna pitanja,
jer je ta lokacija poznata.
Naravno, folder Recycle Bin e se vremenom puniti i optereivati prostor
naeg diska. S vremena na vreme potrebno je isprazniti njegov sadraj. Nakon
pranjenja foldera Recycle Bin, obrisani fajlovi se vie ne mogu oporavljati.
Pranjenje foldera Recycle Bin vri se tako to se izabere meni File
Empty Recycle Bin. Pre nego to se brisanje sadraja foldera Recycle Bin izvri,
traie se potvrda pranjenja, jer je re o operaciji koja e trajno da uniti
obrisane fajlove. Klikom na dugme Yes u prozoru potvrde ispraznie se sadraj
foldera Recycle Bin.
4.10. PODEAVANJE OKRUENJA
Korisnik moe, u skladu sa svojim potrebama, da prilagodi izgled okruenja
Windows-a. Na koji se nain to postie, opisano je u sledeem poglavlju.
4.10.1. Ureenje ikona
Ikone Desktop-a ili bilo kog prozora mogu se veoma jednostavno urediti u
okviru prozora.
To se postie klikom na desni taster mia na radnu povrinu prozora u kome
se ele urediti ikone i, na listi opcija koja se otvori, izborom opcije Arrange Icons
By (ureenje ikona) postavljanjem pokazivaa mia na njeno ime. U nastavku
opcije otvara se nova lista, odakle se moe izabrati ureenje na jedan od sledeih
naina: abecedno, prema imenu (Name), ekstenziji ili tipu (Type), veliini (Size) i
datumu kreiranja/modifikovanja (Modified). Izdvojena je i opcija Auto Arrange.
Ukoliko je ova opcija ukljuena (ispred njenog imena je znak " "), onda se ikone
automatski ureuju na povrini prozora i ne moe se ostaviti ikona izvan pravilnog
redosleda u prozoru. Bilo koja opcija sa menija bira se klikom na njeno ime. Osim
opcija ispod Auto Arrange, moe se izabrati i opcija koja poravnava ikone na
ekranu (Align To Grid).
4.10.2. Pronalaenje foldera ili fajla
Pronalaenje ranije kreiranih fajlova ili foldera vri se izborom menija Start
Search For Files or Folders. Otvorie se prozor iji je izgled prikazan na slici
4.10.
Na levoj strani definie se nain na koji korisnik eli da izvri pretraivanje.
Izdvojene su opcije za pretraivanje slike, muzike, ili video zapisa (Pictures, music
or video), dokumenata (Documents ...), svih fajlova i foldera (All files and folders),
ili raunara u mrei (Computers or people). Izborom pojedine od navedenih opcija
dobija se mogunost navoenja parametara pretraivanja koji su slini kao i u
starijim verzijama Windows-a , uz sva navedena objanjenja.
Mogua je upotreba doker znaka * (zvezdica) koja menja odreene znake
(recimo pr*.cdr znai svi fajlovi ije ime poinje sa pr, a imaji tip cdr, - proba.cdr,
primer.cdr, prica.cdr, pr1.cdr i slino). U polju Look in navodi se koje lokacije se
pretrauju. Ukoliko se, na primer, izabere My Computer, pretraivae se svi
ureaji sekundarne memorije.
U polju A word or phrase in the file moe se uneti niz znakova za koje je
korisnik siguran da se nalaze u fajlu. to se vie parametara navede, suava se
izbor i eljeni fajl se bre nalazi.

Kompjuterske tehnologije - praktikum Operativni sistem - Windows

67

Slika 4.10 : Izgled prozora za pretraivanje eljenih sadraja na raunaru
Na slici 4.11 prikazan je izgled prozora za pretraivanje kada je izabrana
opcija When was it modified.

Slika 4.11 : Pretraivanje fajlova po datumu modifikovanja
Na toj kartici se moe ostaviti opcija Dont remember, koja ne uzima u
obzir datum ili se moe izabrati opcija traenja fajlova koju su kreirani prole
nedelje, meseca, godine ili izmeu dva odreena datuma, kao to je prikazano na
slici 4.11. Kada se podese eljene opcije, klikom na dugme Search, poinje
pretraivanje. Svi fajlovi ili folderi koje sistem pronae, a da zadovoljavaju
kriterijume koji su navedeni, bie izlistani u prozoru rezultata, koji se otvara ispod
prozora za navoenje kriterijuma. Pretraivanje se moe zaustaviti klikom na
dugme Stop ili vratiti na poetak tasterom Back.

4.10.3. Kreiranje preice
Preice u Windows-ima slue radi lakeg i breg startovanja pojedinih
fajlova. Preica se kreira tako to se klikne, na Desktop-u, desnim tasterom mia na
povrinu gde nema ikona i, sa menija koji se otvorio, izabere opcija New
Kompjuterske tehnologije - praktikum Operativni sistem - Windows

68
Shortcut. Startuje se Wizard ("arobnjak") koji prua pomo u kreiranju preice.
Wizard-u se potrebni parametri zadaju u nekoliko koraka.
Izgled prozora za prvi korak prikazan je na slici 4.12.

Slika 4.12: Izgled prozora za kreiranje preice
Bie prikazano kako se, na primer, moe definisati skraenica do programa
PAINT (izvrni fajl MSPAINT.EXE), koji se nalazi ispod foldera Windows. U prvom
koraku, u polju Type the location of the item, potrebno je uneti putanju do
izvrnog fajla za koji se pravi preica.
Pravljenje preice nije nita drugo nego postavljanje, na radnu povrinu,
na koju se treba kliknuti da se pokrene odreeni program, do koga se inae na tei
(i dui) nain dolazi preko opcija menija. Putanja se moe izabrati klikom na
dugme Browse... (prebiranje, pretraivanje) koje se nalazi desno od polja za upis
komandne linije. Klikom na to dugme otvara se prozor u kome korisnik navodi
lokaciju (polje Look in) i ime fajla za koji pravi preicu (slino snimanju fajla).
Za opisani sluaj se u polje Look in postavlja, recimo, oznaka diska C:, a,
nakon toga, u listi ispod polja Look in se izvede dvostruki klik na folder Windows.
Zatim se nae i klikne na ikonu ispred naziva fajla (MSPAINT.EXE) i na dugme Open
(moe se izvesti i dvoklik na ikonu fajla).
Kontrola se vraa na prozor sa slike 4.12, ali je u komandnu liniju upisana
putanja.
Klikom na dugme Next prelazi se na sledei korak u kreiranju preice (slika
4.13).

Slika 4.13: Izgled prozora sa kreiranom putanjom za preicu
U jedinom polju koje se nalazi na prozoru moe se ili potvrditi ponueno
ime ili upisati ime (po elji korisnika) koje e na Desktop-u da stoji ispod ikone za
Kompjuterske tehnologije - praktikum Operativni sistem - Windows

69
izabrani program. Ovo je poslednji korak u definisanju preice i, klikom na dugme
Finish, na Desktop-u e se pojaviti upravo definisana preica.
Gore opisani nain je opti nain za kreiranje preice. Sledi opis drugog
naina za kreiranje preice (ponovo e biti opisan nain kako se pravi preica za
pomenuti program PAINT).
Preko Windows Explorer-a (ili ikone My Computer) potrebno je
pozicionirati se na folder tako da se u radnom delu prozora vidi fajl za koji se pravi
preica (za izabrani primer je to folder Windows na C disku).
Pokaziva mia se postavi na ikonu eljenog fajla i, uz pritisnut desni taster
mia, odvue se na radnu povrinu Windows-a (DeskTop) i onda se pusti desni taster
mia. Otvorie se meni (slika 4.14) na kome se bira opcija Create Shortcut(s)
Here.

Slika 4.14: Drugi nain kreiranja preice do programa
Nakon izbora pomenute opcije, na Desktop-u e se pojaviti preica do
programa PAINT.
U Windows XP, za kreiranje preice mogue je jo i kliknuti desnim tasterom
mia na ikonu programa ili foldera za koji se pravi preica, sa liste opcija koja se otvori
izabrati opciju Send To i, nakon toga, na sledeem meniju, bira se opcija Desktop
(Create shortcut). Program Paint u Windows XP ima naziv MSPAINT.EXE i nalazi se ispod
foldera C:\Windows\SYSTEM32.
Ovaj nain se moe primeniti da bi se napravila preica ne samo na
Desktop-u, ve na bilo kom mestu u sistemu, a kod izbora fajla moe se oznaiti i
vie od jednog fajla za koji se pravi preica.
4.10.4. Podeavanje parametara ekrana
Za podeavanje parametara ekrana, potrebno je kliknuti desnim tasterom
mia na radnu povrinu Desktop-a, i sa prozora koji se otvori izabrati meni
Properties (slika 4.15). Osim toga, mogue je aktivirati opcije Start Settings
Control Panel i dvoklikom, aktivirati ikonu Display.

Slika 4.15: Podeavanje vizuelnih parametara radne povrine
Podeavanje parametara ekrana moe se izvriti na nekoliko razliitih
kartica. Otvaranjem menija izabrana je prva kartica, koja se zove Desktop
(pozadina). Na ovoj kartici moe se, na povrinu Desktop-a postaviti samo boja
Kompjuterske tehnologije - praktikum Operativni sistem - Windows

70
(Color) ili pozadina - "tapet" (Background). Prilikom postavljanja tapeta (obino se
bira neka slika), moe se izabrati i to da li e tapet biti na centru ekrana (Center),
rasporediti se (ukoliko je potrebno i vie kopija) preko celog ekrana (Tile) ili, ako
je veliina slike manja od veliine ekrana, da se razvue tako da pokrije ceo ekran
(Stretch).
Ukoliko se tapet postavi tako da pokriva ceo ekran, onda podeavanje ara
nema uticaja na izgled ekrana. Dugme Browse..., omoguava izbor nekog
(grafikog) fajla, sa nekog drugog mesta na disku, kao tapeta. Dakle, bilo koji
grafiki fajl moe se postaviti kao tapet na povrini Desktop-a.
eljena pozadina bira se tako to se klikne levim tasterom mia na njeno
ime na listi, pri emu e se na slici monitora iznad opcija pokazati izgled izabrane
slike.
Kartica Screen Saver sadri opcije za podeavanje "uvara" ekrana. Na taj
nain se postavlja opcija da se, ako se odreeno vreme ne izvrava nikakva
aktivnost na raunaru, startuje neki od eljenih spasioca ekrana. Umesto statine
slike koja bi neprekidno stajala i pri emu bi dugo vremena bile osvetljene iste
take na ekranu, pokree se tada neka dinamika slika, gde se osvetljavaju
razliite take na ekranu i to sluajnim redosledom, ime se uva ("spaava")
ekran. Izborom pomenute kartice otvara se prozor koji je prikazan na slici 4.16.

Slika 4.16 : Podeavanje parametara uvara ekrana Screen saver-a
Izbor eljenog uvara vri se tako to se klikne na njegovo ime na listi.
Parametri uvara mogu se podeavati klikom na dugme Settings, ime se otvara
prozor sa opcijama podeavanja koji je razliit za svaki uvar. Izgled uvara moe
se videti klikom na levi taster mia na dugme Preview. Bitno je da se nakon klika
na dugme Preview, ne pomera mi i ne pritiska nikakav taster na tastaturi, jer se
time izlazi iz uvara ekrana.
Slika 4.16 prikazuje situaciju kada je, na primer, izabran uvar ekrana koji
se zove Starfield (Zvezdano polje). Klikom na dugme Preview, ekran se obrie i na
njemu se pojavljuju oblici koje se "kreu po itavoj povrini ekrana ka nama". Iz
uvara se izlazi tako to se samo malo pomeri mi ili se pritisne neki taster na
tastaturi.
Klikom na dugme Settings za pomenuti uvar otvara se dijalog prozor sa
slike 4.17, na kome se podeava brzina kretanja takica (pomeranjem klizaa u
polju Warp speed prema opciji Slow za usporenje ili prema opciji Fast za ubrzanje
Kompjuterske tehnologije - praktikum Operativni sistem - Windows

71
kretanja). U polju Number of stars moe se podesiti i broj taaka koje se javljaju
na ekranu.

Slika 4.17: Podeavanje uvara ekrana Starfield
Ukoliko se, na primer, kao spasioc izabere opcija Scrolling Marquee, moe
se podesiti da se, ukoliko se odreeno vreme nita ne radi na raunaru, po ekranu
kree neka poruka.
Izborom opcija za podeavanje (Settings) za ovaj spasioc otvara se dijalog
prozor sa slike 4.18, na kome se moe podesiti: pozicija poruke (Position) - da li se
ona ispisuje na sredini ekrana (Centered) ili se pojavljuje svaki put nekom drugom
mestu (Random); boja pozadine (Background Color); brzina kretanja poruke
(Speed); sama poruka (Text) i pomou dugmeta Format Text, moe se definisati
font, veliina i boja slova u poruci.

Slika 4.18: Podeavanje uvara ekrana Marquee
U polju Wait sa slike 4.16 podeava se nakon koliko vremena neizvravanja
nikakve operacije na raunaru e se startovati spasioc (u minutima).
Kartica Appearance slui za podeavanje boje elemenata ekrana. Klikom
na njen jeziak dobija se prozor sa slike 4.19.

Slika 4.19: Izgled kartice za podeavanje izgleda ekrana - Appearance
U polju Color Scheme moe se izabrati eljena kombinacija boja
elemenata ekrana, ranije snimljena. Korisnik moe da menja boje pojedinih delova
ekrana tako to izabere eljeni element iz liste Item (ili klikne na taj element na
slici u vrhu prozora) i podesi izabranom elementu boju, font slova, veliinu i boju
slova. Dugme Save As slui da se postavljena podeavanja snime pod nekim
imenom (nova ema), a dugme Delete da se izabrana ema obrie.
Kompjuterske tehnologije - praktikum Operativni sistem - Windows

72


Slika 4.20: Podeavanje opcija za izbor
rezolucije monitora i broja boja

Slika 4.21 : Podeavanje parametara za liniju
zadatka i poetni meni (TaskBar & Start Menu)

Na slici 4.20 prikazan je izgled prozora kada se izabere kartica Settings. Na
tom prozoru se moe podeavati kvalitet slike, kroz definisanje broja boja (Colors)
i rezolucije ekrana, odnosno broja taaka koje se prikazuju na ekranu (Screen
resolution). Takoe, izborom dugmeta Advanced moe se podesiti i neka druga
grafika kartica. Opcije ove kartice ne treba dirati ukoliko se dobro ne poznaje
rad sa tipovima ekrana i rezolucijama, jer se mogu pokvariti podeeni
parametri i, u najgorem sluaju, prilikom ponovnog startovanja Windows-a,
moe se desiti da se nita ne vidi na ekranu, da je slika viestruka ili da "igra".
Nakon zavretka podeavanja klikom na dugme OK se postavljaju podeene
opcije.
4.10.5. Podeavanje Taskbar-a
Parametri Taskbar-a podeavaju se tako to se klikne desnim tasterom mia
na Taskbar i, sa menija koji se otvori izabere opcija Properties (isti rezultat dobija
se izborom iz Control Panel-a opcije Taskbar & Start Menu). Otvara se dijalog
prozor sa slike 4.21.
Kod Windows XP okruenja prozor za podeavanje parametara TaskBar-a
(slika 34) je samo drugaijeg izgleda, sa par dodatih opcija. U grupi opcija Taskbar
appearance nalaze se opcije za: zakljuavanje TaskBara, tako da se ne moe
menjati njegova pozicija na ekranu i veliina, kao ni sadraj (Lock the taskbar),
automatsko sakrivanje (Auto-hide the taskbar), postavljanje TaskBar-a uvek na vrh
(Keep the taskbar on top of other Windows), grupisanje slinih ikona (Group
similar taskbar buttons) i za prikaz palete za brzo pokretanje programa (Show
Quick Launch).

Grupa opcija Notification area ima dve opcije: definisanje hoe li se videti
sat ili ne (Show the clock) i da li e se sakrivati neaktivne ikone (Hide inactive
icons). Kod druge opcije, izborom dugmeta Customize otvara se prozor za
definisanje koje se ikone uvek vide, a koje se sakrivaju.
Na drugoj kartici - Start menu nalaze se opcije Start menu i Clasic Start
menu. Prva opcija menja start meni tako da se lako moe pristupiti Internetu,
Kompjuterske tehnologije - praktikum Operativni sistem - Windows

73
elektronskoj poti i najee korienim programima, dok druga opcija ini Start
meni istim kao i u prethodnim opcijama Windows-a. Obe opcije imaju dugme
Customize za dodatna podeavanja.
4.10.6. Podeavanje asovnika
Ukoliko asovnik ne pokazuje tano vreme ili taan datum, moe se uvek
izvriti njegovo podeavanje. Najbri nain da se doe do menija za podeavanje
asovnika je da se izvede dvostruki klik na asovnik u TaskBar-u, ime se otvara
dijalog prozor sa slike 4.22 (moe se izvesti i desni klik na asovnik pa izabrati
opcija Adjust Date/Time ili opcija Start Control Panel i izvesti dvoklik na ikonu
Date/Time).

Slika 4.22 : Podeavanje vremena i datuma
Na ovom prozoru (kartica Date&Time) se moe podesiti datum (mesec i
godina, pri emu se vidi i kalendar za izabrani mesec), i vreme (u delu ispod sata sa
desne strane). Godina se podeava klikom na strelice prema gore za poveanje,
odnosno prema dole za smanjenje godine ili unosom eljene godine u polje. Mesec
se bira sa liste meseci, dok se datum podeava klikom na eljeni datum u
kalendaru. Vreme se podeava tako to se postavi pokaziva mia na deo koji se
podeava (sat, minut ili sekund) i klikom ostavi kursor u eljeno polje. Nakon toga
se, strelicama prema gore ili dole, vri podeavanje asovnika.
Druga kartica je Time Zone, na kojoj se bira vremenska zona.
Windows XP ima i treu karticu, Internet time, koja slui za sinhronizaciju
sata sa Internet serverskim satom.
Klikom na dugme OK prihvataju se uneta podeavanja.
4.10.7. Instalacija novih fontova
Do liste instalisanih fontova dolazi se izborom menija Start Control
Panel i dvoklikom na ikonu Fonts (otvara se prozor sa slike 4.23, na kome se vidi
lista instaliranih fontova i, dvoklikom na neko od imena, izgled slova i brojevi u
tom fontu).
Za instalisanje novog fonta potrebno je izabrati meni File Install New
Font, (slika 4.24).
Kompjuterske tehnologije - praktikum Operativni sistem - Windows

74

Slika 4.23: Lista instaliranih fontova
Na prozoru sa slike 4.24 potrebno je, u poljima Drives i Folders definisati
putanju do fajlova za fontove (fajlovi tipa TTF), izabrati eljene fontove (ili sve,
pomou dugmeta Select All) i kliknuti na OK. Ukoliko font koji se instalira ve
postoji meu instalisanim fontovima, pojavie se poruka o tome, tako da se ne
moe instalirati ve postojei font (ukoliko se eli zamena postojeeg fonta, onda
se mora obrisati taj font sa liste fontova, pa tek onda instalirati).

Slika 4.24 : Prikaz proces dodavanja novih fontova
4.10.8. Kalkulator
Do kalkulatora se dolazi izborom sledeih menija: Start All Programs
Accessories Calculator. Otvara se prozor sa kalkulatorom (slika 4.25).

Slika 4.25 : Prikaz kalkulatora (scientific)
U meniju View nalaze se dve opcije: Standard i Scientific. Kalkulator sa
slike 4.25 otvara se izborom opcije Scientific, dok se, izborom opcije Standard,
prikazuje kalkulator sa manjim brojem operacija.
Kalkulator se koristi tako to se klikom na odgovarajue dugme izvravaju
raunske operacije ili unose brojevi (brojevi se mogu unositi i sa tastature).
Kompjuterske tehnologije - praktikum Operativni sistem - Windows

75
4.10.9. Podeavanje parametara mia
Parametri mia se mogu podeavati u prozoru sa slike 4.26 koji se dobija
izborom menija Start Control Panel i dvoklikom na ikonu Mouse.


Slika 4.26:Podeavanje opcija tastera mia

Slika 4.27: Dodatna podeavanja pokazivaa
mia
Slika 4.26 prikazuje izgled prozora za podeavanje opcija mia u Windows
XP okruenju.
Na kartici Buttons moe se zameniti funkcija levog i desnog tastera mia
(za one koji rade levom rukom) izborom opcije Switch primary and secondary
buttons u Windows XP. Osim za sluaj rada drugom rukom, opcija prebacivanja za
levoruke, odnosno zamene funkcije levog i desnog tastera mia moe se izvriti i
onda kada (usled estog korienja) otkae levi taster mia.
U polju Double click speed moe se podesiti razmak izmeu dva klika koji
e se registrovati kao dvostruki klik i isto podeavanje testirati, tako to se na
sliicu u polju Test Area izvri dvostruki klik. Svaki korektno izvedeni dvostruki klik
uzrokovae otvaranje ili zatvaranje ikone foldera u Windows XP.
Windows XP ima i opciju Turn on ClickLock kojom se odvlaenje ikona sa
jednog mesta na drugo moe vriti i tako to se jednim klikom markira ikona koja
se odvlai i nakon toga se, drugim klikom, ikona ostavi na eljenu lokaciju (nije
potrebno drati pritisnut levi taster mia za vreme odvlaenja ikone).
Na kartici Pointers postavlja se izgled pokazivake strelice mia u razliitim
operacijama. Izbor se vri jednostavno klikom na eljenu operaciju i klikom na
dugme Browse, pa pronalaenjem eljenog izgleda pokazivaa.
Izborom kartice Motion otvara se prozor sa slike 4.27. Opcija Pointer
speed slui za podeavanje brzine kojom se pokaziva mia kree po ekranu (kako
reaguje na pomeranje mia po podlozi). Pomeranjem pokazivaa prema Slow ili
Fast usporava se ili ubrzava reagovanje pokazivaa mia na pokrete mia po
podlozi. Opcija Pointer trail omoguava izbor opcije za ostavljanje "repova" iza
pokazivaa mia. Ova opcija je samo u poetku interesantna, inae, za ozbiljniji
rad se ona ne ukljuuje, jer mnotvo pokazivaa mia zbunjuje korisnika prilikom
rada. Pomenute opcije se u Windows XP nalaze na kartici Pointer options. Moe se
Kompjuterske tehnologije - praktikum Operativni sistem - Windows

76
postaviti i da se pokaziva mia automatski postavi na Default dugme u prozoru,
kao i da se pokae gde je pokaziva mia pritiskom na taster Ctrl.
Windows XP ima i karticu Wheel sa opcijama za podeavanje scroll tastera
("tokia") na miu - podeavanje njegove preciznosti, kao i karticu Hardware gde
se moe menjati driver za mia.
Klikom na OK prihvataju se izvrena podeavanja.
4.10.10. Inicijalizacija (formatiranje) diskete
Veina disketa je inicijalno pripremljena za rad na personalnim raunarima.
Meutim, ukoliko disketa nije uopte pripremljena za rad ili, ukoliko se eli trajno
brisanje podataka sa nje i ponovna priprema za rad, potrebno je obaviti postupak
inicijalizacije diskete za rad (formatiranje).
Ovo se postie tako to se otvori prozor My Computer i klikne desnim
taterom mia na ime disketne jedinice u kojoj se nalazi disketa za inicijalizaciju (A:
ili B:). Sa liste opcija koja se otvara, bira se opcija Format a slika 4.28 izgled
prozora u Windows XP okruenju.
U polju Capacity naveden je kapacitet diskete koja se inicijalizuje (1.44
MB). Grupa opcija Format type slui da se navede nain formatiranja: brzo (Quick
(erase)) - koje samo brie sadraj diskete i potpuno (Full).
Opcijom Copy system files only vri se kopiranje sistemskih fajlova na
disketu, odnosno pravi se sistemska ili butabilna disketa (kajom se moe podii
sistem), a da se ne obrie njen sadraj. Ispod ove grupe opcija nalazi se grupa sa
ostalim opcijama (Other options), gde se moe uneti naziv diskete (Label) ili
izabrati opcija No label (bez naziva).
U Windows XP se opcijom Create an MS-DOS startup disk zadaje opcija za
pravljenje MS-DOS sistemske diskete.
Moe se zahtevati izvetaj nakon inicijalizacije, u kome se navede podatak
o veliini slobodnog prostora diskete (u bajtovima) i, eventualno, o loim sektorima
diskete, ako ih ima (opcija Display summary njhen finished). Opcijom Copy
system files se zadaje kopiranje sistemskih fajlova nakon inicijalizacije diskete.

Slika 4.28: Izgled prozora za formatiranje diskete
Kada se izvre eljena podeavanja, klikom na dugme Start zapoinje
formatiranje diskete. Dugmetom Close prekida se operacija. Treba zapamtiti da se
inicijalizacijom nepovratno briu svi podaci sa diskete.
Kompjuterske tehnologije - praktikum Operativni sistem - Windows

77
4.10.11. Ureenje prozora
Ukoliko su otvorena dva ili vie programa (u svojim prozorima), njihovo
ureenje se moe izvriti klikom desnim tasterom mia na TaskBar i izborom jedne
od opcija Cascade Windows (kojom se prozori reaju u kaskadu, jedan preko
drugog, gde se od svakog prozora vidi naslovna linija), Tile Windows Horizontally
(gde se prozori ureuju tako da se vide u vie kolona na ekranu) ili Tile Windows
Vertically (gde se prozori podeavaju tako da se vide u vie redova na ekranu),
slika 4.29.



Slika 4.29: Ureenje vie otvorenih prozora
Kompjuterske tehnologije - praktikum Operativni sistem - Windows

78

4.11. VIRUSI
Virusi su fajlovi male duine koji se ubaciju u druge fajlove (najee
izvrne). Njihova je karakteristika da se, ako postoje u memoriji raunara, upisuju
na svaki fajl, koji se startuje na raunaru, boot sektor diska ili na FAT (File
Allocation Table) tabelu rasporeda fajlova (ire se veoma brzo, kao i virusi u
stvarnom ivotu). Aktivnost koju oni izvravaju moe biti bezopasna (ispisivanje
neke poruke, sviranje neke melodije), a moe biti i katastrofalna (od brisanja
podataka na disku ili disketi do, fizikog unitavanja diska ili diskete). Virusi se
aktiviraju, bilo nekom kombinacijom tastera, ili akcija sa tastature (logike
bombe), ili odreenog datuma u odreeno vreme (vremenske bombe). S obzirom na
to da ovi programi mogu da unite podatke na raunaru, potrebno je poznavati ih
malo bolje i znati naine spreavanja ili odbrane od virusa. Ovo posebno dobija na
znaaju u mrenom okruenju ili prilikom korienja Internet-a, gde je najvee
"leglo" virusa. Spreavanje upisivanja virusa na raunar postie se programima tipa
shield (tit). Ovakvi programi se startuju prilikom podizanja sistema i, iz pozadine,
prate kakve se diskete koriste na raunaru ili "pregledaju" programe sa Interneta
koji se koriste. Ukoliko nema virusa, korisnik ne primeuje postojanje programa.
Meutim, ako je disketa (ili program sa Interneta) zaraena, tit prekida rad
raunara i upozorava da je otkriven virus, pa e, u zavisnosti od podeene opcije,
ili dozvoliti dalji rad ili blokirati rad raunara. Posle pojave poruke da je disketa
zaraena, potrebno je startovati program za ienje virusa i oistiti naeni virus.
Program za pronalaenje (ienje) virusa ne moe da pronae (oisti) ba
sve viruse koji postoje. Koje e viruse moi da oisti, a koje ne, zavisi od verzije
programa - datuma njegovog pisanja. Logino je da program, koji je napisan 2007.
godine, ne moe da otkrije viruse koji su napisani 2009. godine. Postoji nain da se
otkrije postojanje virusa (ali ne i tip virusa), bez obzira kada je on napisan. To se
radi pomou programa tipa trap (zamka). Zamke su kratki izvrni programi, koji su,
kao takvi, veoma dobri mamci za viruse. Bitno je to da oni moraju da imaju, pre i
posle startovanja, istu duinu, koju korisnik poznaje. Ako se sumnja na virus,
startuje se program tipa zamke. Ako mu je nakon izvravanja promenjena duina -
znai da je u njega upisan virus, jer nita drugo nije moglo da mu promeni duinu.
Ukoliko virus ne moe da se oisti programima koje korisnik poseduje,
jedini nain njegovog ienja je ili traenje nekog drugog programa za ienje od
virusa ili formatiranje diskete.
Programi za praenje i uvanje bezbednosti sistema omoguavaju zatitu
informacionih resursa od neovlaenog pristupa ili unitavanja. U ovu grupu
moemo svrstati i antivirus programe, koji spreavaju izvravanje programa
namerno napisanih od strane zlonamernih pojedinaca da bi otetili raunarski
sistem (slino virusima u ljudskom organizmu). Najpoznatiji i najpopularniji
antivirusni programi su AVG, Avast, Avira, BitDefender, Kaspersky, McAfee,
NOD32, Norton Antivirus, Panda, PC-Cillin, Sophos i drugi (slika 4.30)
Osim virusa, na raunare prikljuene na mreu raunara atakuju i posebni
programi koji ne deluju otvoreno sa vidljivim destruktivnim namerama kao virusi,
ve se naprotiv pritaje i skrivajui svoje postojanje distribuiraju tajne, privatne
podatke korisnika (adware i spyware programi), ili se jednostavno nameu sa nekim
neeljenim i netraenim sadrajem (spam). Za odbranu od ovakvih napadaa
najee je potrebno koristiti programe koji predstavljaju "odbrambene bedeme"
(engl. firewall = zatitni zid), koji proveravaju bilo koji pristup raunaru sa mree.
Kompjuterske tehnologije - praktikum Operativni sistem - Windows

79
Najpopularniji firewall program je ZoneAlarm, pre svega njegova besplatna verzija.
Firewall se moe organizovati i kao posebni mreni ureaj (hardver).

Slika 4.30 : Prikaz ikonica najpoznatijih antivirusnih programa
Potpuno pogreno razmiljanje korisnika raunara da, ukoliko ne pristupaju
Internetu, su bezbedni od virusa i drugih tetnih programa. Iako je tano da se oni
najee i najbre ire i prenose putem Interneta, njih korisnik moe dobiti i
razmenom spoljnih memorija USB Flash drive-a, CD-a, DVD-a i slino sa drugim
korisnicima, koji moda i ne znaju da je njihov raunar zaraen nekim virusom, pa
tako i nehotino mogu zaraziti drugi raunar.
Jako bitna stvar je i da se antivirusna baza programa redovno aurira
update-uje, kako bi antivirusni program uvek imao svee informacije o
novonastalim virusima i efikasno se izborio sa njima. Iako ne postoji potpuno
siguran antivirusni program koji 100% moe da zatiti raunar od virusa, trojanaca,
malicioznog softvera, add-ware-a, ipak treba obavezno na raunaru imati instaliran
i redovno auriran neki od navedenih antivirusnih programa, jer se time poveava
pouzdanost rada raunara i bezbednost podataka, mada svaki od tih programa
poto su rezidentni (stalno prisutni u pozadini svih procesa kad god je raunar
ukljuen) blago usporavaju rad raunara.
Kompjuterske tehnologije praktikum Microsoft Word

80
5. OBRADA TEKSTA NA RAUNARU Microsoft Word
U radu na personalnim raunarima danas veoma vano mesto zauzima i
obrada teksta. Postoji veliki broj programa koji se koriste za obradu teksta (tekst
procesora).
Od pojave prvih, linijskih procesora teksta, gde se obrada vrila liniju po
liniju, bez mogunosti vraanja za ispravke prethodne linije, pa do dananjih
najsavremenijih programa za obradu teksta, izmenjali su se razliiti programi. Neki
od njih su WordStar, Chiwriter i WordPerfect. Ovi programi imali su male zahteve u
pogledu radne memorije raunara i prostora na disku, ali su zato i njihove
mogunosti za obradu teksta bile u skladu sa njihovim zahtevima - siromane.
Pojavom Windows-a pojavili su se i bolji programi za obradu teksta, kao to
su Ventura Publisher, WordPerfect for Windows, Word for Windows i Microsoft
Word. Pomenuti programi nude daleko vei broj operacija i pomou kojih je
mogue veoma kvalitetno urediti tekst.
Jedan od tih programa, kao to je navedeno, je Word for Windows (u
daljem tekstu Word).
5.1. MICROSOFT WORD
Program Word razvijan je i nadograivan kroz vie verzija i svaka nova
verzija je donosila neke novine u izgledu i mogunostima programa.
Neke od verzija ovog programa su: 1.0, 2.0, 6.0, 7.0, Word 97, Word 2000 i
Word XP, Word 2003, Word 2007 i Word 2010. Verzije koje bi nosile oznaku izmeu
2.0 i 6.0 ne postoje, ve je ovaj veliki korak u numeraciji verzija Word-a
napravljen zato to je Microsoft eleo da ukae na to da je verzija Word-a 6.0 (koja
je inae dola odmah posle verzije 2.0, pa je mogla da nosi i oznaku 3.0) po svojim
mogunostima i opcijama za obradu teksta u rangu sa programima za obradu teksta
koji su se tada pojavili i nosili oznaku 6.0 (na primer, WordPerfect for Windows ver.
6.0).
Ukratko reeno, Word je veoma moan program za obradu teksta koji u
sebi integrie brojne mogunosti za obradu teksta, veliki broj fontova i stilova,
brojne grafike mogunosti, jednostavan i brz nain kreiranja i najteih tabela,
izuzetno kvalitetne mogunosti pisanja formula i pravljenja grafikona i jo mnoge
mogunosti, od kojih e neke biti opisane u ovoj knjizi.
Word se najee nalazi u okviru programskog paketa Microsoft Office, u
kome se, osim Word-a, nalaze i programi Excel (program za automatska tabelarna
izraunavanja i grafikone), Powerpoint (program za prezentacije) i Access (program
za kreiranje i rad sa bazama podataka).
5.1.1. Startovanje programa
Najei nain startovanja Word-a je sledeim nizom koraka: Start All
Programs Microsoft Word (slika 5.1).
Kompjuterske tehnologije - praktikum Microsoft Word

81

Slika 5.1: Putanja za startovanje programa Microsoft Word
Nain pokretanja pojedinih opcija menija Word-a bie, u nastavku ovog
praktikuma, navoen na nain na koji je naveden postupak otvaranja Word-a,
odnosno preko niza koraka. Na primer, niz koraka Tools Options znai da se prvo
otvara meni Tools sa linije menija i sa tog menija bira opcija Options.
Drugi nain startovanja je dvostruki klik na ikonu koja je prikazana na slici
5.2 (ukoliko je ikona za Word postavljena kao preica na Desktop-u ili na paleti
Quick Launch).

Slika 5.2: Izgled ikonice programa Microsoft Word
5.1.2. Izgled ekrana
Kada se Word startuje, dobija se prozor iji je izgled prikazan na slici 5.3.

Slika 5.3: Izgled prozora u programu Microsoft Word
Kompjuterske tehnologije - praktikum Microsoft Word

82
Na slici se prvo mogu uoiti elementi prozora u okviru Windows-a: naslovna
linija (Title bar) u kojoj, kada se Word otvori pie Document1 - Microsoft Word.
Imena kao to su Document1, Document2 itd. su imena koja ukazuju da Word-ov
fajl (u daljem tekstu dokument) koji se trenutno obraduje jo nije snimljen. To ime
e se promeniti kada korisnik snimi dokument. Levo od naziva nalazi se dugme
kontrolnog menija, a sa desne strane nalaze se dugmad za minimizaciju i
maksimizaciju prozora, odnosno za vraanje prozora na prethodnu veliinu i za
zatvaranje prozora.
Ispod naslovne linije nalazi se linija menija (Menu bar) gde se nalaze opcije
menija za rad u Word-u (File, Edit...).
Osim ovih elemenata, mogu se uoiti i klizai (sa desne strane i u
predzadnjoj liniji ekrana) koji nam omoguavaju kretanje kroz dokument.
Upotreba klizaa je na isti nain kao i u svim ostalim aplikacijama koje rade pod
Windows-om.
Ovo su tipini elementi prozora u okviru Windows-a. Ispod navedenih
elemenata nalaze se elementi ekrana koji pripadaju Word-u.
Odmah ispod linije menija nalazi se linija u kojoj se nalaze ikone pomou
kojih se mogu izvravati odreene operacije u Word-u. Za bolje shvatanje svrhe
ikona treba napomenuti da se do operacija koje ikone izvode moe doi i
korienjem menija. Razlog zato se ove ikone izdvajaju je omoguavanje breg
izvravanja operacija koje se najee koriste u Word-u.
S obzirom da svi korisnici nemaju iste potrebe za odreenim operacijama
prilikom korienja Word-a, ostavljena je mogunost da korisnik sam uredi ovu
liniju - da izbaci ikone koje smatra da mu nisu potrebne, kao i da doda one koje e
mu trebati, pri emu e njegov rad biti jednostavniji i bri.
Na slici 5.4 prikazane su ikone koje se najee koriste prilikom rada sa
tekstom i njihovo znaenje. Nain korienja ovih ikona bie objanjen u kasnijim
poglavljima ove knjige, onda kada se bude opisivala opcija za koju je ikona
namenjena.

Slika 5.4: Prikaz najee korienih ikona iz standardnog Toolbar-a
Grupa ikona od kojih su neke prikazane na slici 5.4 zove se standardni alati
(Standard).
Ispod standardnih alata slede alati za oblikovanje ili formatiranje
(Formatting). esto koriene ikone i njihovo znaenje prikazane su na slici 5.5.
Kompjuterske tehnologije - praktikum Microsoft Word

83

Slika 5.5: Prikaz najee korienih ikona iz Toolbar-a za formatiranje
Ispod paleta sa alatima nalaze se lenjiri - horizontalan i vertikalan, pomou
kojih moemo veoma lako da vidimo na kojoj poziciji stranice se nalazi kursor.
Na dnu ekrana nalazi se statusna linija, u kojoj moemo da pratimo
odreene podatke: broj stranice na kojoj se nalazimo, broj stranica naeg
dokumenta, liniju i kolonu na kojoj se trenutno nalazimo, vreme i neke sistemske
opcije.
5.1.3. Podeavanje opcija programa
Pre nego ponemo sa radom u Word-u, potrebno je da se izvre odreena
podeavanja, da bi smo ga prilagodili naim potrebama. Mnoga od podeavanja koja
e biti objanjena rade se samo jedanput - prilikom prvog startovanja programa i
kasnije se ne menjaju. Razlog zbog kojeg se pomenuta podeavanja trebaju izvriti
je injenica da je Word najee pripremljen za korisnike u Engleskoj ili u Americi,
tako da sadri neka podeavanja koja korisnika najee zbunjuju ili mu ak i
smetaju.
Bitno je napomenuti da ta poetna podeavanja nije obavezno izvriti,
Word e raditi i ako se ona ne izvre, ali e rad korsniku, a posebno poetniku, biti
mnogo laki ako se ona izvre.
Inicijalno je Word (odnosi se na verzije 2000 i XP) podeen tako da se,
prilikom otvaranja neke opcije menija, prikazuju samo najee koriene opcije.
Na dnu liste opcija menija nalaze se strelice prema dole (prikazano na slici 6, a
strelice o kojima je re su zaokruene).

Slika 5.6.Otvaranje menija sa najee korienim opcijama
Postavljanjem pokazivaa mia na te strelice i njegovim zadravanjem na
njima, ili klikom, prikazae se ostale opcije. Da pomenuto podeavanje ne bi
Trebuchet MS
Kompjuterske tehnologije - praktikum Microsoft Word

84
zbunjivalo korisnika, potrebno ga je iskljuiti, tako da se prikazuju sve opcije
menija. To se postie izborom Tools Customize. Otvorie se prozor koji je
prikazan na slici 5.7.

Slika 5.7.Podeavanje prikaza celih menija bez kanjenja
Na vrhu prikazanog prozora mogu se uoiti nazivi Toolbars, Commands i
Options. Svaki od tih naziva treba posmatrati kao naziv kartice neke kartoteke.
Kartica se aktivira tako to se klikne na njeno ime, a to koje e opcije biti
prikazane na glavnom delu prozora zavisie od toga koja je kartica aktivirana. Za
operaciju prikazivanja svih opcija menija, a ne samo najee korienih, potrebno
je da bude aktivna kartica Options. Na sredinjem delu prozora potrebno je
ukljuiti opciju Always Show full menus show (klikom na kvadrati koji se nalazi
ispred nje; opcija je ukljuena ako je kvadrati tikliran).
Sledei korak je postavljanje leite stranice da prikae list papira i granice
teksta. To se postie izborom View Print Layout.
Lenjiri se mogu ukljuivali i iskljuivati naizmeninim izborom opcije View
Ruler.
Ukoliko je na lenjirima i u opcijama koje se odnose na dimenzije
postavljena kao merna jedinica in (1" = 2,54cm), promena merne jedinice vri se
izborom Tools Options kartica General. Otvora se prozor koji je prikazan na
slici 8.
Od opcija koje se nalaze u ovom meniju, za promenu merne jedinice se
koristi opcija Measurement units (merne jedinice).
U podeavanju sa slike 5.8 su izabrani centimetri kao merne jedinice.
Kompjuterske tehnologije - praktikum Microsoft Word

85

Slika 5.8: Podeavanje mernih jedinica u Wordu
Izbor neke druge jedinice vri se klikom na strelicu pored natpisa
Centimeters i izborom eljene opcije sa liste (ini, take, milimetri...).
Prilikom prvog startovanja Word-a ukljuena je provera ispravnosti
otkucanih reci (spelovanje) i provera gramatike ispravnosti teksta. Naravno, re je
o proveri koje se odnose na engleski jezik.
Ukoliko se tekst ne kuca na engleskom jeziku, onda e gotovo svaka re
koja se otkuca biti podvuena (najee crvenom bojom), ime Word oznaava da
je ona pogreno otkucana.
Kompjuterske tehnologije - praktikum Microsoft Word

86

Slika 5.9: Iskljuivanje opcija za proveru gramatike i spelovanja
Ovo podeavanje, odnosno podvlaenje neispravnih rei vidljivo je na
ekranu, ali ne i prilikom tampanja. Iskljuivanje provere spelovanja i gramatike se
vri tako to se izabere Tools Options kartica Spelling & Grammar i, na prozoru
koji se otvori (prikazan je na slici 5.9) iskljue sve ukljuene opcije.
Osim provere spelovanja i gramatike, prilikom ega Word podvlaenjem
oznaava neispravno otkucane reci, prilikom prvog startovanja Word-a ukljuena je
i opcija kojom se automatski vre ispravke (korekcije) nekih neispravnosti u unetom
tekstu (na primer, promena malog slova u veliko na poetku reenice,
prepravljanje dva velika slova na poetku rei u prvo veliko i drugo malo, zamena
jedne rei drugom, pretvaranje malog slova "i" u veliko slovo I i slino).
Osim toga, istim opcijama se vre i neka automatska podeavanja nad
unetim tekstom.
Kompjuterske tehnologije - praktikum Microsoft Word

87

Slika 5.10: Prozor za podeavanje opcija automatske ispravke
Prikaz opcija automatske korekcije vre se izborom Tools Auto Correct.
Otvorie se prozor koji je prikazan na slici 5.10. Na ovom prozoru se mogu uoiti i
kartice na kojima se nalaze razne opcije, a nazivi kartica su AutoCorrect,
AutoFormat As You Type, AutoText, AutoFormat i SmartTags.
Iskljuivanje opcija automatske korekcije vri se tako to se na svim
karticama iskljue sve opcije (svi kvadratii moraju biti prazni).
Korisnik, po sopstvenoj elji i potrebi moe da ukljuuje i iskljuuje
prikazivanje pomonih linija - granica unutar kojih e se kucati tekst.
Te pomone granice bie vidljive samo na ekranu, dok se prilikom tampe,
one ne tampaju. Preporuuje se da i te pomone linije budu ukljuene, tako da
korisnik ima bolju orijentaciju prilikom unosa teksta.
Ukljuivanje i iskljuivanje ovih pomonih linija - granica teksta vri na
meniju Tools Options kartica View (otvara se prozor koji je prikazan na slici
5.11). Opcija koju je potrebno ukljuiti ili iskljuiti, u zavisnosti od toga ta
korisnik eli, je Text Boundaries.
Kompjuterske tehnologije - praktikum Microsoft Word

88

Slika 5.11: Prikaz opcija menija za izbor eljenih vizuelnih podeavanja
U opisivanju izgleda prozora navedene su i objanjene ikone sa dve palete
alata - Standard i Formatting, odnosno standardni alati i alati za oblikovanje. Nisu
te dve palete jedine. Ukljuivanje i iskljuivanje ostalih paleta vri se opcijom
View ToolBars (slika 5.12).
U situaciji koja je predstavljena na slici 5.12, s obzirom da se znak potvrde
(ekiranja) nalazi ispred naziva prve dve palete, to znai da su one ukljuene, dok
su sve ostale iskljuene. Paleta se ukljuuje i iskljuuje klikom na njeno ime.
Ukoliko je ona iskljuena, jednim klikom e se ukljuiti i obrnuto.

Slika 5.12: Prikaz ukljuenih i dostupnih paleta sa alatima
Kompjuterske tehnologije - praktikum Microsoft Word

89
Preporuka za korisnike je da budu ukljuene samo prve dve palete, a ostale
pozivati po potrebi, jer viak paleta na ekranu samo moe da zbunjuje korisnika i
da mu smanji vidljivi deo dokumenta sa kojim radi.
Poslednje podeavanje koje se vrlo esto koristi je zumiranje. Zumiranjem
se poveava ili samnjuje prikaz lista papira na ekranu. Naravno treba imati u vidu
da zumiranje ne znai stvarno poveavanje ili smanjivanje veliine teksta i slika
koje smo uneli. Zumiranje se moe raditi menijem View Zoom, ali se mnogo
ee radi ikonom za zumiranje, iji je izgled prikazan na slici 5.13.

Slika 5.13. Ikonica za zumiranje dokumenta
Klikom na strelicu pored navedene vrednosti procenta zumiranja (na slici
5.13 je to 100%) otvara se lista, sa koje moemo da izaberemo neku vrednost
zumiranja (od 10-500%).
Ukoliko korisnik, na primer, eli da navede neku vrednost zumiranja koja
nije navedena na listi, a unutar je pomenutih granica, onda treba kliknuti miem ne
na strelicu iza broja koji predstavlja procenat zumiranja, ve u polje gde je
napisan broj, odmah iza znaka %. Tasterom BACKSPACE sa tastature potrebno je
obrisati ponuenu vrednost. Nakon toga treba da se otkuca eljena vrednost i, opet
sa tastature, pritisne taster ENTER.

Slika 5.14: Prikaz palete za zadavanje zadataka (Task Pane)
Prilikom stanovanja Word-a 2003, podeeno je i da se, sa desne strane
ekrana, unutar prozora dokumenta sa kojim radimo, otvori paleta za zadavanje
zadataka (Task Pane, slika 5.14). Ukoliko korisnik ne eli da ova paleta bude
vidljiva prilikom otvaranja Word-a, potrebno je da iskljui opciju Show at startup
koja se nalazi na dnu ove palete.
Ukoliko je ova paleta potrebna i korisnik eli da je ponovo ukljui, to e
postii opcijom View Task Pane.

5.2. RAD SA TEKSTOM
Radi jednostavnijeg shvatanja rada sa tekstom unosa i formatiranja teksta
u Word-u, pratie se logiku rada prilikom pisanja nekog teksta na pisaoj maini ili
runo.
Kompjuterske tehnologije - praktikum Microsoft Word

90
5.2.1. Izbor formata papira
Pre poetka unosa teksta, potrebno je podesiti parametre papira na kome
e se unositi tekstualni dokument - veliina papira i margine.
Kroz pisau mainu moe se, u zavisnosti od veliine njenog valjka, provui
razliita veliina papira. Ono to je, po pitanju veliine papira koji se moe uvui u
pisau mainu veliina valjka maine, za Word je veliina valjka na tampau na
kome e se vriti tampanje. Treba imati u vidu da se ogranienje odnosi na
sledee - korisnik moe da postavi koju god hoe veliinu papira, ali moe da
odtampa najvie do veliine papira koji moe da prihvati tampa na kome e se
dokument tampati.
Za definisanje formata papira potrebno je da se izabere meni File Page
Setup. Otvara se prozor koji je prikazan na slici 5.15. Na tom prozoru mogu se
uoiti etiri kartice. Inicijalno je otvorena kartica Margins. S obzirom da je prvo
najbolje postaviti veliinu papira, potrebno je aktivirati karticu Paper, iji je izgled
prikazan na slici 5.16.

Slika 5.15: Prikaz prozora za definisanje
margina

Slika 5.16: Prikaz prozora za podeavanje
veliine papira
Podeavanje veliine papira na kome e se raditi vri se u polju (listi) Papir
Size (veliina papira). Trenutno se u tom polju nalazi vrednost A4 (21 x 29,7 cm)
Izbor nekog drugog formata papira vri se klikom na strelicu koja se nalazi desno od
naziva formata papira i izborom, sa liste koja se otvorila, eljenog formata papira.
Ispod liste Paper Size su polja u kojima se nalaze podaci o dimenzijama
papira. Ukoliko korisnik eli neku nestandardnu veliinu papira, ije dimenzije nisu
navedene na listi, te dimenzije moe podesiti promenom irine lista papira (opcija
Width) i visine lista papira (opcija Height). To se vri klikom na strelicu gore (dole),
ime se poveava (smanjuje) navedena dimenzija. U tom sluaju e se na listi
Paper Size nalaziti naziv nekog drugog formata kome odgovaraju podeene
dimenzije stranice ili, ako one ne odgovaraju nijednom formatu, stajae naziv
Custom Size (veliina koju definie korisnik).
U sredini menija na slici 5.15 nalazi se polje koje se zove Orientation kojim
se moe postaviti orjentacija papira. Re je o tome da se moe pisati na uspravnom
Kompjuterske tehnologije - praktikum Microsoft Word

91
listu papira (Portrait) ili na poloenom listu papira (Landscape). Izbor eljene
opcije postie se tako to se miem klikne na orijentaciju lista papira kakvu
korisnik eli.
Na dnu prozora koji je prikazan na slici 5.15 nalazi se polje koje se zove
Preview i koje korisnik ne menja direktno ve preko podeavanja drugih opcija.
Naime, to polje pokazuje kako se izvrene promene odraavaju na stranicu
dokumenta - dakle, to je uzorak podeene stranice.
Ispod polja Preview nalazi se polje koje se zove Apply To, u kome, na slici
5.15, pie Whole Document. Pomou ovog polja moe se izabrati deo dokumenta na
koji se odnose podeavanja. Vrednost Whole Document znai da se postavljena
podeavanje papira odnose na ceo dokument - dakle, da e sve stranice u
dokumentu biti podjednake i izgledati kao ona koja je data u Preview-u. Naravno,
moe se ukazati potreba da nekoliko stranica u dokumentu bude A4 formata, pa
onda da u tom istom dokumentu bude par stranica A3 formata, pa opet nekoliko
stranica A4 formata i slino. To se u Word-u vri klikom na strelicu koja se nalazi
desno od teksta Whole Document i izborom jedne od ponuenih opcija na listi.
Najee se bira opcija This Point Forward, to znai da je do mesta gde se nalazi
kursor vailo prethodno podeavanje, a od mesta na kome se nalazi kursor pa
nadalje (do kraja ili do sledeeg podeavanja) vai novo podeavanje papira.
Nakon podeavanja veliine papira prelazi se na podeavanje margina.
Margina je prostor izmeu ivica papira i granice od koje se pie tekst - dakle, to je
onaj prazan prostor od ivice lista do granice teksta u kome se nita ne pie. Za
podeavanje margina, na prozoru Page Setup aktivira se kartica Margins. Prikazae
se opcije sa slike 5.15.
Pre nego to se pone sa objanjenjem opcija za podeavanje margina,
bitno je rei neto o opciji Mirror Margins koja se nalazi kada se izabere iz opcije
Pages Multiple Pages sa padajueg menija umesto Normal, opcija Mirror
Margins. Ova opcija slui da se definiu margine "kao u ogledalu", to se koristi kod
dvostranog tampanja, kada je potrebno da spoljanje margine budu jedne
dimenzije, a unutranje margine druge dimenzije. Ako je ova opcija ukljuena, u
polju Preview prikazae se dve stranice, a na listi dostupnih margina nalazie se,
izmeu ostalih, i opcije Inside i Outside. Ukoliko pomenuta opcija nije ukljuena
(situacija sa slike 5.15) u polju Preview prikazana je samo jedna stranica, a na listi
dostupnih margina nalaze se opcije Left i Right.
Za dokument se moe podesiti gornja, donja, leva ili desna margina.
Promenom broja (pomou strelica nagore ili nadole) koji se nalazi u polju koje se
zove Top (gornja), Bottom (donja), Left (leva, a u sluaju da je ukljueno Mirror
Margins - Inside (unutranja)) i Right (desna, a u sluaju da je ukljueno Mirror
Margins Outside (spoljanja)), menja se i dimenzija odgovarajue margine, a sve te
promene prate se u polju Preview. Polje koje se zove Gutter slui da se unese
prostor od leve ivice papira koji slui kasnije recimo za korienje - dakle, opet je
re o prostoru u kome ne moe da se nalazi tekst. Ovo polje je najbolje ne menjati
ili ukoliko ga koristite, imajte na umu da e ta vrednost biti sabrana sa vrednou
koju ste odredili za levu marginu.
U kartici Layout, nalazi se i polje koje se zove From Edge i u kome se
definie koliko su Header (zaglavlje) i Footer (podnoje), o kojima e biti reci
neto kasnije, udaljeni od gornje odnosno od donje ivice papira, to je prikazano
na slici 5.17.
Kompjuterske tehnologije - praktikum Microsoft Word

92

Slika 5.17 Podeavanje udaljenosti zaglavlja i podnoja dokumenta
Bez obzira na to koja je kartica aktivirana, mogu se uoiti tri dugmeta OK,
Cancel i Default. Kada se izvre eljena podeavanja, ona e biti zapamena
klikom na dugme OK. Ukoliko se ne eli pamenje podeavanja, onda je potrebno
kliknuti na dugme Cancel. Specifino je dugme koje se zove Default (standardno).
Ukoliko korisnik eli da podeavanja stranice i margina budu standardna za svaki
novi dokument koji se otvori, onda je potrebno kliknuti na dugme Default. Klikom
na to dugme otvara se prozor koji je prikazan na slici 5.18.

Slika 5.18 Podeavanje standardnih vrednosti za parametre stranice
Ovim prozorom Word postavlja pitanje da li korisnik eli da promeni
parametre koji su do sada bili standardni. Klikom na dugme Yes prihvataju se, a na
dugme No odbijaju promene parametara.
5.2.2. Unos teksta
Nakon definisanja parametra lista papira na kome se unosi dokument,
prelazi se na definisanje izgleda paragrafa (pasusa). Pod pasusom se podrazumeva
deo teksta izmeu dva pritiska na taster Enter. Za ta podeavanja koristi se meni
Format Paragraph, ijim se izborom otvara dijalog prozor kao na slici 5.19.
Kompjuterske tehnologije - praktikum Microsoft Word

93

Slika 5. 19: Prozor sa opcijama za podeavanje paragrafa (pasusa)
Najee se koristi kartica Indents and Spacing, koja omoguava
podeavanje opcija za pasuse u dokumentu. Na ovoj kartici, opcija Preview ima
znaenje koje je ranije ve pomenuto.
Polje Alignment slui za odreivanje ravnanja u dokumentu. Klikom na
strelicu otvara se lista sa opcijama Left (levo ravnanje - leva ivica teksta je
poravnata, a desna nije, ova opcija je jedina mogua na pisaoj maini), Centered
(tekst je centriran izmeu leve i desne margine), Right (desno ravnanje, desna
ivica teksta je poravnata, a leva nije) i Justified (tekst je poravnat i po levoj i po
desnoj ivici - ova se opcija najee koristi).
S obzirom da se ravnanje paragrafa vrlo esto koristi, na paleti sa ikonama
za formatiranje nalaze se ikone za pomenuta etiri naina ravnanja:

- levo ravnanje teksta

- centriranje teksta

- desno ravnanje teksta

- obostrano ravnanje teksta

Mogu se uoiti i dve grupe opcija - Indentation i Spacing. U grupi opcija
Indentation podeava se razmak teksta od leve margine (Left), razmak teksta od
desne margine (Right) i "posebni" efekti koji se odnose na prvu liniju (veliinu
uvlaenja prve linije pasusa, zata se koristi, inae, tabulator) - First Line i
uvlaenje svih ostalih linija, sem prve u odnosu na marginu - Hanging. Recimo, ako
korisnik eli da podesi da svaki pasus poinje tako to se prva re u njemu uvue za
3 cm od leve margine. U tom sluaju se bira, u polju Special, opcija First Line, a u
polju By se podesi vrednost 3 cm (pomou strelica).
Ukoliko korisnik eli da, prilikom nabrajanja ili pisanja pod crticama, redni
broj bude odmah na poetku linije i izdvojen, a ostatak teksta (koji moe da
zauzima vie redova) bude na 2 cm od leve margine, onda se u polju Special bira
opcija Hanging, a u polju By se podeava 2 cm.
Kompjuterske tehnologije - praktikum Microsoft Word

94
Grupa opcija Spacing slui za definisanje razmaka izmeu pasusa. Moe se
podesiti broj taaka praznog prostora ispred (Before) i iza (After) pasusa. Klikom
na strelice vri se poveavanje ili smanjivanje veliine tog prostora, u takama.
Ako korisnik eli da ispred pasusa bude prostor od 2 cm, onda je potrebno da klikne
u polje Before, obrie broj koji se tamo nalazi i upie 2 cm (mora se upisati i
jedinica - cm). U grupi opcija Spacing postoji i polje Line Spacing, koje slui za
odreivanje proreda - razmak izmeu redova u pasusu. Klikom na strelicu ovog
polja otvara se lista opcija, gde se moe izabrati jedna od ponuenih opcija. Opcija
Single, koja se najee koristi, podeava razmak izmeu redova prema veliini
fonta slova. Opcija 1.5 Lines oznaava da je prored u veliini 1.5 linije. Opcija
Double oznaava prored od dve linije. Opcija At Least odreuje kolika je najmanja
veliina za prored (definie se u polju At). Prored ne sme da bude manji od ove
veliine, a po potrebi, moe da bude vei. Opcijom Exactly definie se striktna
veliina proreda (u polju At) i od te veliine prored ne sme da bude ni vei ni
manji. Opcijom Multiple moe se (u polju At) navesti broj linija proreda koje
korisnik eli u svom dokumentu.
Dugmad OK i Cancel imaju znaenje koje je ve opisano. Dugme Tabs slui
za podeavanje tabulacije, odnosno mesta na koje se postavlja kursor kada se
pritisne tabulator. Osim dugmeta Tabs, ovo se moe postii i menijem Format
Tabs, ijim se izborom otvara prozor prikazan na slici 5.20.

Slika 5.20. Podeavanje tabulatora
Kao standardna veliina (Default Tab Stops) data je veliina 1,27 cm,
odnosno 0,5 ina. U polju Tab Stop Position unose se eljene pozicije postavljanja
kursora prilikom pritiska na taster tabulatora.
Grupa opcija Alignment slui da se izabere poravnavanje teksta unutar
tabulatora, a grupa opcija Leader slui da definie kojim se znakom popunjava
praznina koja nastaje pritiskom na tabulator. Dugmetom Set se definisana
tabulacija postavlja u listu ispod polja Tab Stop Position, dok se dugmetom Clear
brie markirana vrednost tabulacije sa liste. Dugme Clear All slui za brisanje svih
postavljenih vrednosti tabulacije.
Nakon podeavanja opcija stranice i pasusa moe se poeti sa unosom
teksta. Pre toga, korisnik moe da odlui kojim e oblikom slova da pie - da li e
to biti irilicom ili latinicom i kako e ta slova da izgledaju. Izgled slova, brojeva i
simbola, pismo kojim se ona piu jednim imenom zovu se Font. Osim izbora fonta,
korisnik moe da izabere i veliinu slova kojom e pisati. Za izbor fonta slova
Kompjuterske tehnologije - praktikum Microsoft Word

95
koristi se meni Format Font, ijim se izborom otvara prozor za dijalog kao na
slici 5.21.

Slika 5.21: Podeavanje fonta i efekata za ispis teksta
Ovaj prozor ima tri kartice. Na slici 5.21 vide se opcije koje se nalaze na
kartici Font. U polju koje se zove Font vide se nazivi fontova. Word, u svom radu
vidi i koristi sve one fontove koje koriste i ostale aplikacije pod Windows
okruenjem, a instalacija novog fonta vri se iz Windowsa. Za izbor odreenog
fonta potrebno je da se nae njegovo ime na listi Font i da se klikne na to ime.
Treba imati u vidu da je od samog imena mnogo znaajnije to kako neki font
izgleda, odnosno kakva su slova u njemu. To se moe videti unitar polja Preview.
Radom u Word-u korisnik e sam da uoi kako koji font izgleda i zapamtie
radi kasnije upotrebe, nazive onih fontove koji mu najvie odgovaraju. U polju koje
se zove Font Style odreuje se stil fonta. Ponuene su opcije Regular (normalan
zapis), Italic (iskoena slova), Bold (podebljana slova) i Bold Italic (podebljana i
iskoena slova). Klikom na pojedini naziv, od ova etiri ponuena, vri se izbor
eljene opcije. Polje Size slui za izbor veliine slova kojima se pie tekst. Izbor
moe da napravi bilo klikom na eljenu veliinu sa liste ili unosom veliine (ako ona
nije na listi) u polje Sie.
U polju Underline bira se nain podvlaenja teksta. Ukoliko se radi sa
verzijama Word-a koje su novije od verzije 2000, klikom na strelicu se otvara
mogu izbor opcija za podvlaenje, prikazan na slici 5.22.

Slika 5.22: Razliite mogunosti podvlaenja teksta
Kompjuterske tehnologije - praktikum Microsoft Word

96
Dakle, ponuene su opcije: None (nema podvlaenja), Words Only (u tekstu
se podvlae samo rei a ne i razmak izmeu njih, to se radi u ostalim opcijama), ,
a izgled ostalih opcija podvlaenja moe se videti u polju Preview.
U polju Font Color moe se izabrati boja slova. Izbor se vri jednostavno
tako to se klikne na strelicu i sa liste koja se otvari izabere eljena boja.
Grupom opcija Effects mogu se podeavati efekti. Ponuene su sledee
opcije: Strikethrough (precrtan tekst), Double Strikethrough (tekst precrtan sa dve
linije), Superscript (pisanje teksta u eksponentu), Subscript (pisanje teksta u
indeksu), Hidden (sakrivanje teksta koji se kuca), Shadow (vidljiva je i "senka"
slova), Outline (vidljive su spoljanje konture slova, unutranjost je prazna),
Emboss (reljefna slova), Engrave (ugravirana slova), Small Caps ("mala velika slova"
- mala slova u tekstu su i dalje manja od prvog slova, ako njima poinje reenica,
ali su pisana kao velika slova - primer, ne pie se slovo "a" nego slovo "A") i All Caps
(sve to se kuca, kuca se velikim slovima). Izbor eljene opcije vri se klikom na
kvadrati ispred njenog imena. Izgled teksta nakon primene neke od pomenutih
opcija uvek se moe videti u polju Preview.
Druga kartica - kartica Character Spacing slui za podeavanje samih slova.
Njenim izborom dobija se prozor kao na slici 5.23.
Na ovom prozoru se najee koriste opcije Spacing i Position. U oba ova
polja, na slici 5.23, izabrana je opcija Normal - dakle, nema nikakvih podeavanja.
Polje Spacing, koje slui za podeavanje razmaka izmeu slova u reci, ukoliko se
klikne na strelicu, daje listu sa tri opcije: Normal (normalan razmak izmeu slova,
koji diktira veliina fonta slova), Expanded (proireno - povean razmak izmeu
slova na veliinu koja se odredi u polju za unos veliine - polje By) i Condensed
(sabijeno - smanjen razmak izmeu slova na veliinu koja se odredi u polju za unos
veliine - polje By).

Slika 5.23: Podeavanje razmaka izmeu slova
Ukoliko je izabrana opcija Normal, i korisnik eli da povea ili da smanji
razmak izmeu slova, ne mora da bira opcije Expanded ili Condensed sa liste, ve
je dovoljno da u polju By, u kome tada nema nijedne vrednosti, odmah klikne na
strelicu nagore za poveavanje, odnosno na strelicu nadole za smanjivanje razmaka
meu slovima, i sistem e automatski da ukljui odgovarajuu opciju (Expanded ili
Kompjuterske tehnologije - praktikum Microsoft Word

97
Condensed) Kad god se podeavanjem ovih veliina doe na veliinu 0, sistem vraa
opciju Normal.
Opcija Position slui za odreivanje pozicije znaka u odnosu na horizontalu.
Moe se odrediti normalna pozicija (Normal), podignuta - za pisanje u eksponentu
(Raised) i sputena, za pisanje u indeksu (Lowered). U polju By se odreuje za
koliko taaka je pozicija podignuta ili sputena.
Dugmad OK, Cancel i Default imaju isto znaenje kao u meniju Page Setup.
Trea karticu - Animation koristiti se kada je nad odreenim delom teksta
potrebno postaviti neku animaciju. Ove animacije imaju smisla kada se tekst
prezentira, recimo, preko displeja ili video bima, dok se postavljena animacija ne
moe tampati.
S obzirom na to da se mnoga pomenuta podeavanja vrlo esto koriste, na
paleti alata za oblikovanje su za ta podeavanja postavljene i ikone (slika 5.24).

- izbor stila

- izbor fonta slova

- izbor veliine slova

- podebljanje slova (bold)

- iskoenje slova (italic)

- podvlaenje slova (underline)
Slika 5.24: Izgled najee korienih ikonica za obradu teksta
Kada su napravljena sva potrebna podeavanja, prelazi se na unos teksta,
korienjem tastature.
Prilikom rada, moe se napraviti i obrnut redosled operacija - da se prvo
unese tekst, a da se nakon toga izvre sva gore navedena definisanja i ostala
podeavanja teksta. To se moe izvesti takode primenom gore navedenih
operacija, s tim da prethodno mora biti izabran blok - tekst ili deo teksta nad kojim
elimo da primenimo operaciju.

5.3. RAD SA BLOKOVIMA
Pod blokom se smatra onaj deo dokumenta koji je izabran (selektovan) i
nad kojim se eli da izvriti neku operaciju.
5.3.1. Kretanje kroz dokument
Postoji nekoliko naina kretanja kroz dokumet i postavljanja kursora na
eljeno mesto.
Kretanje pomou mia se vri preko Scroll Bar-ova, koji su sastavni deo
svakog prozora. Ukoliko korisnik ima mi sa NetScroll tasterom (tokiem) kretanje
se moe vriti i okretanjem tokica na takvom miu. Postavljanje kursora na
odreeno mesto vri se tako to se pokaziva mia dovede na eljeno mesti i izvri
levi klik.
Pomou tastature se kretanje i postavljanje kursora moe vriti na vie
naina. Najee se koriste strelica za pomeranje kursora u smeru koji je nacrtan
na strelici. Jedan pritisak na strelicu pomera kursor za jedan znak (karakter) u
zadatom smeru. Ukoliko se pritisne i dri pritisnut taster CTRL, svali pritisak na
strelicu levo ili desno pomerae kursor za pojednu re levo ili desno, dok e
pritisak na strelicu gore ili dore pomerati kursor za jedan pasus ispred ili iza tekue
pozicije.
Kompjuterske tehnologije - praktikum Microsoft Word

98
Kretanje kroz dokument za stranicu gore ili dole vri se pomou tastera
PAGE UP i PAGE DOWN (iznad strelica). Taster HOME postavlja kursor na poetak,
dok taster END postavlja kursor na kraj tekueg reda. Kombinacija tastera CTRL i
HOME postavlja kursor na poetak a CTRL i END na kraj celog dokumenta.

5.3.2. Izbor bloka
Postoji nekoliko naina da se izvri izbor odreenog dela dokumenta. Izbor
se moe napraviti upotrebom tastature ili upotrebom mia.
Pomou tastature se izbor dela dokumenta vri tako to se prvo kursor
postavi na mesto odakle se poinje izbor i, uz pritisnut taster SHIFT, koriste
strelice da bi se dolo do mesta gde se zavrava izbor. Ukoliko se uz pritisnut taster
SHIFT pritisne na taster HOME (ili END) onda e se izabrati deo tekue linije od
trenutne pozicije kursora do poetka (ili kraja) reda. Uz pritisnut taster SHIFT
mogu se koristiti i tasteri PAGE UP i PAGE DOWN. Dakle, ukoliko je pritisnut SHIFT,
mogu se koristiti sve kombinacije tastera za kretanje kursora, samo to se u tom
sluaju, osim pomeranja kursora vri i izbor odgovarajueg dela dokumenta.
Izabrani (selektovani) deo teksta se razlikuje od ostatka jer je invertovan (ako je
tekst pisan crnom bojom na beloj pozadini, onda je izabrani deo teksta pisan belom
bojom na crnoj pozadini).
Ponitavanje izbora se vri tako to se pusti taster SHIFT i pritisne, recimo,
neki od tastera sa strelicama (ne srne se pritiskati nijedan taster sa slovima,
brojevima i slino).
Za selekciju dela dokumenta pomou mia postoji nekoliko naina.
Najprostiji nain izbora nekog dela teksta, od jednog karaktera do drugog
(nije bitno na kolikoj se oni udaljenosti nalaze - bez obzira da li se eli izabrati
samo jedno slovo ili nekoliko stranica), vri se tako to se postavi pokaziva mia
ispred onog znaka odakle se eli da pone selektovanje, pritisne levi taster mia i,
drei pritisnut levi taster mia, doe pokazivaem mia iza onog slova dokle se vri
izbor. Kada se doe do eljenog mesta, pusti se levi taster mia. Izabrani deo
teksta se i u ovom sluaju razlikuje od ostatka po tome to je invertovan.
Word za poetnike
Ukoliko je potrebno izaberati samo jednu re u dokumentu, to se bre
izvodi tako to se postavi pokaziva mia bilo gde unutar te reci i izvede dvostruki
klik. Ukoliko u toj reci nema YU slova, onda e ona biti cela izabrana.
Za izbor celog jednog pasusa (paragrafa) potrebno je postaviti pokaziva
mia bilo gde unutar tog pasusa i izvesti trostruki klik miem.
Ako se eli izbor samo jednog reda dokumenta, onda se pokaziva mia
postavlja u levu marginu ispred reda koji se bira (tako da se pokaziva mia
promeni iz vertikalne linije u strelicu koja pokazuje u desnu stranu) i klikne
jedanput na levi taster mia.
Izbor vie linija dokumenta vri se tako to se izabere, na nain opisan u
prethodnom pasusu, prva linija od onih koje se ele izabrati, zatim se strelica mia
postavi ispred poslednje linije koja se bira i, uz pritisnut taster SHIFT, klikne na
levi taster mia. Ista operacija se moe postii tako to se strelica mia postavi
ispred prvog reda koji se bira i, uz pritisnut levi taster mia, odvue do poslednjeg
reda koji se bira.
Na kraju, izbor celog dokumenta vri se tako to se postavi strelica mia
bilo gde u prostor leve margine i, uz pritisnut taster CTRL, klikne na levi taster
mia.
Kompjuterske tehnologije - praktikum Microsoft Word

99
Ponitavanje selekcije pomou mia vri se ili na nain koji je opisan
pomou tastature ili pritiskom na levi taster mia bilo gde unutar dokumenta (ne u
marginama).

5.3.3. Operacije nad izabranim blokom
Brisanje i zamena bloka
Izabrani blok se brie pritiskom na taster DELETE. Ukoliko se, dok je deo
teksta markiran, pone kucanje novog teksta, onda je re o zameni bloka -
markirani deo se brie i poinje se unos novog teksta.
Formatiranje bloka
Nad izabranim blokom mogu da se primene sva ranije opisana formatiranja
- fonta, paragrafa i tabulatora, na potpuno isti nain koji je ranije opisan. Ovim se
omoguava da korisnik prvo unese tekst koji eli bez ikakvih formatiranja pre unosa
i da onda izvri potrebna formatiranja nad njim, koristei blokove.
Kopiranje bloka
Kopiranje bloka je operacija koja moe esto da zatreba i kojom korisnik
sebimoe da utedi dosta vremena, ukoliko u dokumentu ima delova koji se
ponavljaju ili koji se meusobno malo razlikuju.
Jedan od naina da se izvri kopiranje je izbor menija Edit Copy. Na taj
nain se izabrani blok upisuje u privremenu memoriju Windows-a - (Clipboard).
Nakon toga se (miem ili strelicama) postavi kursor na mesto gde treba da se
postavi kopija i bira se meni Edit Paste, kojom se sadraj Clipboard-a ubacuje na
poziciju kursora. Umesto menija Edit Copy, moe se upotrebiti ikona za
kopiranje (slika 4) ili pritisak na tastere CTRL i C. Opciju Edit Paste menja ikona
za pozivanje sadraja Clipbord-a (slika 4) ili kombinacija tastera CTRL i V.
Jednom unet sadraj u Clipboard moe se opcijom Paste uneti u dokument
onoliko puta koliko korisnik to eli. U verziji Word 97 se sadraj Clipbord-a menja
novim kopiranjem. Word 2000 omoguava korisniku da Clipboard napuni sa 12 a
Word XP i 2003 sa 24 sadraja. U Word-u 2000 se sadraj Clipboard-a moe otvoriti
za korienje menijem View Toolbars Clipboard. Otvara se prozor koji je
prikazan na slici 5.25.
Svaka pozicija na prozoru sa slike 5.25 predstavlja jedan kopirani sadraj.
Ukoliko korisnik eli da vidi preciznije ta se nalazi na poziciji, dovoljno je samo da
postavi strelicu mia na eljenu poziciju da bi se prikazalo objanjenje - sadraj
pozicije. Ikonom Paste Ali mogue je uneti u dokument sve pozicije u Clipboard-u,
dok se sledeom ikonom na paleti brie kompletan sadraj Clipboard-a.
Kompjuterske tehnologije - praktikum Microsoft Word

100

Slika 5.25. Prikaz ClipBoard-a
Za prikazivanje sadraja Clopboard-a u Word-u XP i novijim koristi se meni
Edit Office Clipboard.
Na prozoru sa slike 5.25 moe se videti da su sve pozicije Clipboard-a
izlistane i prikazan im je sadraj. Odreena pozicija moe se uneti u dokument
tako to se klikne na nju. Postavljanjem na poziciju pojavljuje se strelica za
otvaranje liste opcija. Klikom na tu strelicu i izborom opcije Delete moe se
obrisati sadraj odreene pozicije Clipboard-a.

Ukoliko se koripanjem premai broj dozvoljenih pozicija, korisniku se
prikazuje obavetenje o tome i taj sadraj se ne unosi u Clipboard.
Premetanje bloka
Premetanje bloka se od kopiranja razlikuje samo po tome to prilikom
kopiranja markirani deo teksta (koji je kopiran) ostaje na svom mestu (ne brie se)
dok se prilikom isecanja on brie sa mesta gde se nalazio. I samo korienje opcije
za isecanje isto je kao i opcije za kopiranje.
Isecanje se moe izvesti preko menija Edit Cut, ikone za isecanje (slika
5.4) ili kombinacije tastera CTRL i X. Iseeni sadraj takoe se smeta u Clipboard,
odakle se poziva na nain opisan u prethodnom poglavlju.
Nalaenje niza znakova
Za pronalaenje traenog teksta u dokumentu koristi se meni Edit Find,
ijim se izborom otvara dijalog prozor kao na slici 5.27, u koji korisnik unosi
potrebne parametre i opcije pretraivanja.
Kompjuterske tehnologije - praktikum Microsoft Word

101

Slika 5.27: Prozor sa podeavanjem opcija za pronalaenje teksta
Da bi se otvorio prozor koji je prikazan na slici 5.27 potrebno je kliknuti na
dugme More (dodaje se i donja polovina prozora), dok se klikom na dugme Less
sakriva donja polovina prozora.
U polju Find What unosi se niz znakova koji se trai. Polje Search nudi
mogunost izbora dela dokumenta koji se pretrauje. Mogue su vrednosti All
(pretraivanje celog dokumenta), Up (pretraivanje od kursora navie - prema
poetku) i Down (pretraivanje od kursora nanie - prema kraju dokumenta).
U ovom meniju su zanimljive i opcije Match Case i Match Whole Words
Only. Opcijom Match Case, ukoliko je ukljuena nalaze se samo one pojave
eljenog niza znakova koje odgovaraju, po velikim i malim slovima, nizu koji je
unet u polje Find What. Na primer, ako se u polje Find what unese re WORD i
ukljui opcija Match Case, onda sistem trai sva pojavljivanja reci WORD gde je
ona napisana velikim slovima, dok se ostali naini pojavljivanja ne registruju.
Opcija Match Whole Words Only znai traenje samo celih rei. Dakle, ako je
traeni niz znakova dan, onda e se registrovati - pronai samo re dan, a ne i
pojava niza dan u reci danas ili nenadano i slino.
Dugmetom Find Next zadaje se poetak traenja i svako novo traenje
unetog niza znakova.
Dugme Format omoguava formatiranje niza znakova koji se trai. Na
primer, moe se zadati traenje neke rei, ali tako da su joj slova veliine 14
taaka, podebljana ili podvuena i si. Preko dugmeta Format i u njemu opcije
Font, Paragraph i sl. se zadaju eljeni parametri rei koja se trai. Dugme Special
se koristi kada se eli nai neki specijalni znak (Enter, tabulator, crtica, zvezdica i
slino). Ukoliko je ranije bilo navedeno neko formatiranje, onda je dostupno i
dugme No Formating, kojim se sva prethodna formatiranja ponitavaju.

5.3.4. Zamena niza znakova
Zamena niza znakova predstavlja operaciju kojom korisnik moe da zameni
pojavljivanje jednog niza znakova drugim. Ova opcija se poziva izborom menija
Edit Replace u njemu, koja otvara dijalog prozor kao na slici 28.
Kompjuterske tehnologije - praktikum Microsoft Word

102

Slika 5.28: Prozor sa podeavanjem opcija za zamenu teksta
Niz znakova koji se trai unosi se i podeava na isti nain kako je opisano u
prethodnom poglavlju u polju Find what. U polje Replace With unosi se novi niz
znakova - sa kojim se menja niz znakova iz polja Find what. Dugmetom Replace se
zadaje zamena samo jedne, trenutno pronaene pojave niza znakova iz polja Find
what, dok se dugmetom Replace All zadaje zamena svih pojavljivanja niza znakova
iz polja Find What u dokumentu.
Sva ostala dugmad na prozoru koji je prikazan na slici 5.28 imaju isto
znaenje kao i kod pretraivanja.

5.3.5. Ponitavanje prethodne operacije
Ponitavanje izvrene operacije vri se izborom menija Edit Undo, koja
je prva na listi. Ponitavanje prethodne operacije moe se izvesti pritiskom na
tastere CTRL i Z ili pritiskom na ikonu za ponitavanje prethodne operacije (slika
5.4). Word dozvoljava da se ponovi ne samo prethodna, ve i nekoliko prethodnih
operacija.
5.3.6. Ponavljanje prethodne operacije
Suprotno ponitavanju prethodne operacije, Word dozvoljava i da se ponovi
prethodna operacija. Ovo se izvodi izborom menija Edit Repeat, koja je druga
na listi. Za ovu opciju vae sva objanjenja koja su data za opciju ponitavanja
prethodne operacije. Pomou tastature se ova opcija bira pritiskom na tastere
CTRL i Y ili na funkcijski taster F4, dok se ova opcija moe izvriti i pritiskom na
ikonu za ponavljanje prethodne operacije (slika 5.4).

5.4. OTVARANJE I SNIMANJE DOKUMENTA
5.4.1. Poetak pisanja novog dokumenta
Za poetak pisanja novog dokumenta - otvaranje praznog lista papira
potrebno je da se izabere meni File New i, nakon toga, klikne na dugme OK.
Drugi nain za otvaranje praznog lista papira je se klikne na ikonu za
otvaranje novog dokumenta (slika 5.4).
Kompjuterske tehnologije - praktikum Microsoft Word

103
5.4.2. Otvaranje snimljenog dokumenta
Za otvaranje dokumenta koji je ranije uraen i snimljen na neki ureaj
sekundarne memorije potrebno je da se izabere meni File Open. Isti efekat se
postie i klikom na ikonu za otvaranje dokumenta sa slike 5.4. Na jedan ili na drugi
nain dobija se dijalog prozor prikazan na slici 5.29.

Slika 5.29: Prikaz prozora za otvaranje eljenog dokumenta
Da bi se na listi dokumenata (na radnom delu prozora sa slike 5.29)
prikazalo ime dokumenta koji korisnik eli da otvori, potrebno je da se, u polju
Look In, postavi putanja do dokumenta - da se doe do lokacije na kojoj je
snimljen dokument. Kada se izabere eljena lokacija, jednim klikom na ikonu
ispred naziva dokumenta koji se eli otvoriti on se markira i otvara se klikom na
dugme Open. Otvaranje se moe izvriti i dvostrukim klikom na ikonu ispred imena
dokumenta.
5.4.3. Snimanje dokumenta
Za snimanje dokumenta na ureaj sekundarne memorije (na koji je mogue
izvriti snimanje) koristi se meni File Save (ukoliko se dokument snima pod istim
imenom) ili opcija Save As (ukoliko se dokumentu eli dati neko drugo ime u odnosu
na ono koje on ve ima).
Kompjuterske tehnologije - praktikum Microsoft Word

104

Slika 5.30: Prikaz prozora za davanje imena i snimanje dokumenta na eljenoj lokaciji
Ako dokument ima ime i izabere se opcija Save (ili ikona za snimanje
dokumenta sa slike 5.4), nee se otvarati nikakav dijalog prozor, ve e dokument
biti snimljen pod istim imenom - zapamtie se promene na njemu.
Meutim, ako dokumentu jo nije dato ime ili, ako mu je dato ime, a
korisnik eli da dokument snimi pod nekim drugim imenom, izborom opcije Save
As... , otvorie se dijalog prozor sa slike 5.30.
Pri snimanju dokumenta potrebno je dati ime dokumentu u polju File Name
i odrediti mesto gde se dokument snima navoenjem putanje u polju Save In.
Dugme Tools Options Security omoguava podeavanje nekih opcija
za snimanje dokumenata. Klikom na to dugme otvara se prozor sa slike 5.31.
U prozoru sa slike 5.31 moe se izvriti zatita dokumenta ifrom, tako da
neko, ko ne poznaje ifru, ne moe da otvori dokument. Za pomenutu zatitu
potrebno je, u polje Password to open uneseti ifru kojom se dokument titi. Nakon
unosa ifre (dok se ona unosi, u polju se prikazuju zvezdice) i klika na OK, otvara se
prozor u kome se trai ponovni unos iste ifre iz prethodnog koraka.
Kompjuterske tehnologije - praktikum Microsoft Word

105

Slika 5.31: Opcije za zatitu dokumenta
Kada se unese ispravna ifra, korisnik se vraa na dijalog prozor za
snimanje dokumenta sa slike 5.30. Klikom na dugme Save vri se snimanje
dokumenta. Ukoliko je, na opisani nain, zadata ifra, svaki sledei put kada se
otvori dokument traie se ifra kojom je on zatien. Ukoliko se ta ifra ne unese,
dokument nee biti otvoren. Prilikom davanja ifre, korisnik bi trebalo da vodi
rauna da ne zaboravi ifru, jer tada ni on nee moi da otvori dokument.

5.5. TABELE
Word omoguava da se, na jednostavan nain, naprave razliite tabele.
5.5.1. Kreiranje tabele
Slika 5.32 prikazuje tabelu kroz iju izradu e biti prikazane najee
opcije u radu sa tabelama.
Doba
R.br. Grad
prolee leto jesen zima
Prosek
1. Beograd 21 32 15 -6 15,50
2. Kruevac 23 34 17 -5 17,25
3. Ni 25 35 18 -3 18,75
4. Budva 26 38 20 3 21,75
Slika 5.32: Prikaz tabele na ijem primeru e biti prikazane najee operacije
Kreiranje tabele se zadaje izborom menija Table Insert Table.
Izborom pomenute opcije otvara se prozor sa slike 5.33.
Kompjuterske tehnologije - praktikum Microsoft Word

106

Slika 5.33: Izgled prozora za ubacivanje tabele u dokument
Svaka se tabela sastoji iz elija (cells) koje su organizovane u kolone
(Columns) i redove (Rows). Na prozoru sa slike 5.33 potrebno je navesti broj kolona
(Number of Columns) i broj redova (Number

of Rows) koliko e imati tabela i,
nakon toga, kliknuti na OK.
U tabeli sa slike 5.32 moe se izbrojati 6 redova i 7 kolona (ako se broji
linijom gde ih ima najvie). Navedeni broj redova i kolona unee se u odgovarajua
polja na prozoru sa slike 5.33. Klikom dugme OK unosi se tabela sa zadatim brojem
redova i kolona.
irina svih elija je inicijalno ista i prilagoena je ukupno razmaku izmeu
leve i desne margine, a visina svih elija je jednaka i prilagoena je veliini fonta
kojim se pie.
Kada se napravi tabela, korisnik moe da popuni njen sadraj a moe
odmah i da podeava irine kolona i visine redova.
Bitno je napomenuti da se kursor moe postaviti u odreenu eliju ili
klikom mia na eliju ili preko strelica za pomeranje kursora na tastaturi.
5.5.2. irina kolone i visina reda
irina elije se moe podesiti direktno u tabeli tako to se strelica mia
postavi se na liniju koja radvaja dve kolone, na kraj one kolone ija se irina
menja. Pokazivaka strelica mia se tada menja i dobija izgled koji je prikazan na
slici 5.34.

Slika 5.34: Izgled kursora za menjanje irine kolone
Kada se dobije prikazani izgled pokazivaa mia, uz priti levi taster,
potrebno je pomerati mi u smeru poveanja i smanjenja irine kolone.
Sve to je opisano za podeavanje irine kolona vai i za redova, samo to
je pokaziva mia potrebno postaviti na koja razdvaja dva reda.
irina kolone (i visina reda) moe se podeavati i na tano zadatu
dimenziju. Pre opisivanja naina na koji se to radi bie no kako se vri markiranje
odreenog dela tabele.
Jedna elija u tabeli moe se izabrati tako to se postavi pokaziva mia
na poetak eljene elije i, kada se promeni izgled u strelicu, klikne. Isto se moe
uraditi i trostrukom klikom bilo gde u eliji koja se eli markirati. Ceo red se bira
tako to se klikne ispred reda (izvan tabele). Vie redova tabele bira se tako to se,
Kompjuterske tehnologije - praktikum Microsoft Word

107
uz pritisnut taster mia vue ispred redova koji se markiraju. Nain izbora redova
tabele isti je kao i nain izbora redova teksta.
Specifinost je izbor kolone. Za to je potrebno da se pokaziva mia postavi
na gornju granicu kolone koja se bira i, kada se dobije izgled pokazivaa koji je
prikazan na slici 35, klikne. Vie kolona se bira tako to se, uz pritisnut levi taster
mia prevue preko kolona koje se biraju.

Slika 5.35: Izgled kursora za obeleavanje (selekciju) kolone
Opciono dugme koje se zove Allow Row to Break Across Pages, ukoliko je
izabrano, omoguava da se, ukoliko je re o veem redu i ako se taj red nae na
prelomu stranice, izvri "prelamanje reda" tako da jedan njegov deo ostane na
prethodnoj a drugi da bude na sledeoj stranici. Ukoliko je ova opcija iskljuena,
prelomi reda nee biti dozvoljeni, to se najee koristi.
Word XP i 2003 za podeavanje irine kolone i visine reda, kao i za
definisanje poloaja tabele, koriste meni Table Table Properties. Izborom tog
menija otvara se prozor sa etiri kartice. Ukoliko je izabrana kartica Column (slika
5.36, levo) moe se podeavati irina kolone.


Slika 5.36: Izgled prozora za podeavanje irine kolona i visine reda
irina kolone navodi se u polju Prefered width a jedinica kojom se ona
izraava u polju Measure In. Na kartici Row (slika 5.36 desno), u polju Specify
height navodi se visina reda, a u polju Row height to se moe izabrati opcija At
Least (najmanje, definie se minimalna visina reda) i Exactly (tano - fiksira se
visina reda na odreenu vrednost).
Dugme Heading Rows Repeat omoguava da se, ukoliko tabela staje na vie
stranica, markirani red ponavlja na vrhu tabele na svakoj stranici (kao zaglavlje
tabele).
Kartica Table (slika 5.37 levo) omoguava korisniku da u polju Prefered
width definie ukupnu irinu kompletne tabele u jedinici mere koja se navede u
polju Measure in. Grupa opcija Alignment omoguava da se definie poloaj tabele
na listu papira.
Kompjuterske tehnologije - praktikum Microsoft Word

108



Slika 5.37.Kartice za podeavanje cele tabele i posebne elije
U grupi opcija Text wrapping moe se dozvoliti (Arround) ili zabraniti
(None) pisanje teksta oko tabele, ukoliko ona ne zauzima kompletan prostor
izmeu leve i desne margine.
Kartica Cell (slika 5.37 desno) omoguava da se, osim definisanja irine
jedne elije, odredi nain vertikalnog ravnanja teksta u njoj. Klikom na dugme
Options otvara se prozor koji je prikazan na slici 5.38. Na tom prozoru korisnik
moe da definie unutranje margine jedne elije (Top, Bottom, Left i Right).
Ukoliko se eli promena unutranjih margina, mora se iskljuiti opcija Same as the
whole table.

Slika 5.38: Podeavanje opcija za eliju tabele
Opcija Wrap text omoguava da Word automatski iri elije kada se unosi
tekst u njih. Ukoliko se ukljui opcija Fit text, onda e se tekst, kada mu irina
pree irinu kolone, preneti u novi red (menja se visina reda).

5.5.3. Linije za granice tabele i senenje
Nakon podeavanja dimenzija kolona prelazi se na definisanje izgleda linija
kojima se crtaju granice tabele, odnosno granice izabranih elija.
Kompjuterske tehnologije - praktikum Microsoft Word

109
Za podeavanje pomenutih linija prvo se markiraju elije kojima se
menjaju granine linije (na primer, ako se eli promena okvira cele tabele, onda se
markira cela tabela) i izabere meni Format Borders and Shading. Izborom ove
opcije otvara se prozor sa slike 5.39.

Slika 5.39: Podeavanje linija tabele i senenja elija
Sa slike se moe uoiti da ovaj prozor ima tri kartice (Borders -granice,
Page Border - granica stranice i Shading - senenje).
Podeavanje izgleda granice markiranih elija vri se na kartici Borders.
Grupa opcija Settings slui da korisnik brzo podeava vei broj graninih linija ako
eli sve da ih skloni (None), da definie samo spoljanje okvire markiranih elija
(Box), sve granice (All), mreu (Grid) ili da nezavisno pristupa svakoj granici
(Custom). Preporuuje se korisniku da po otvaranju ovog menija izabere upravo
opciju Custom.
U polju Style, Color i Width bira se izgled, boja i debljina linije kojom se
vri crtanje odreene granice.
Polje Preview slui da se vidi kako izgledaju trenutno postavljene granice
izabranih elija i da se izvri novo podeavanje izabranim stilom, bojom i debljinom
linije. Najhitnije je da se uvek ima u vidu ta je izabrano (to se tie tabele). Linije
u polju Preview e, u zavisnosti od tog izbora, imati razliito znaenje.
Ako je, na primer, izabrana cela tabela, okvirne linije u polju Preview
predstavljaju okvirne linije tabele. Vertikalna linija u polju Preview prestavlja
vertikalne granice svih kolona u unutranjosti tabele, dok horizontalna linija
predstavlja izgled svih horizontalnih linija, osim graninih.
Svaka linija ima svoje dugme (slika 5.40). Jednim klikom na to dugme se
izbrie prethodno postavljena linija, a drugim klikom se postavi izabrana linija kao
granica.
Kompjuterske tehnologije - praktikum Microsoft Word

110

Slika 5.40: Postavljanje i/ili uklanjanje linija u elijama tabele
U starijim verzijama Word-a nije mogue definisati dijagonalne granice
tabele, dok je u Word-u XP i novijim to mogue.
Senenje markiranih elija vri se izborom istog menija (Format Borders
And Shading) i kartice Shading. Na toj kartici se bira eljeni izgled senenja sa
palete boja.
5.5.4. Spajanje i deljenje elija
Spajanjem elija se od dve ili vie elija pravi jedna. Spajanje se vri tako
to se markiraju elije koje korisnik eli da spoji i izabere meni Table Merge
Cells.
Deljenje elija je operacija suprotna spajanju. Ono se vri tako to se
klikne na eliju koja se eli podeliti i izabere se opcija Table Split Cells. Word
e traiti da se navede na koliko redova i kolona se deli izabrana elija.

5.5.5. Dodavanje kolona i redova
Ukoliko se eli dodavanje novih kolona ili redova, potrebno je markirati
kolonu (red) ispod ili iznad kojeg se eli dodavanje. Nakon toga se bira meni Table
Insert i jedna od sledeih opcija: Columns to the left (dodavanje ispred izabrane
kolone), Columns to the right (dodavanje iza izabrane kolone), Rows Above
(dodavanje iznad izabranog reda) ili Rows Below (dodavanje ispod izabranog reda).
U svim verzijama se novi red moe dodati tako to se postavi kursor na kraj
reda ispod kojeg se eli dodavanje i pritisne taster ENTER.
Postavljanjem kursora neposredno ispod tabele i izborom menija
Table Insert Rows Above se na kraju tabele moe dodati odreen broj redova.
Izborom pomenute opcije otvara se prozor u kome se navodi koliko redova se eli
dodati.

5.5.6. Brisanje reda ili kolone
Brisanje reda (ili kolone) radi se tako da se markira red (ili kolona) koji se
brie i izabere meni Table Delete, pa onda jedna od opcija: Table (brisanje cele
tabele), Rows (brisanje markiranog reda ili redova), Columns (brisanje markirane
kolone ili kolona) ili Cells (brisanje markiranih elija). Tasterom DELETE sa
tastature brie se samo sadraj markiranih elija, a ne i cela elija.


5.6. STILOVI
Stil je grupa razliitih podeavanja nad fontom i paragrafom koja je
snimljena pod nekim imenom.
Za rad sa stilovima koristi se meni Format Styles And Formatting...,
ijim se izborom otvara prozor koji je prikazan na slici 5.41.
Kompjuterske tehnologije - praktikum Microsoft Word

111

Slika 5.41. Prozor za izbor eljenog stila
Sa leve strane prozora nalazi se lista stilova koji su dostupni (Styles). Na
pomenutoj listi, na prozoru koji je prikazan slikom 5.41, moe se uoiti da je
aktivan stil koji se zove Normal. Ispod liste je ponuena mogunost (Show) da se
izabere koji e se stilovi listati (svi postojei stilovi, trenutno aktivni stilovi u
dokumentu ili stilovi koje je definisao korisnik).
Polja Paragraph preview i Character preview prikazuju kako izgledaju
paragraf i slova nakon primenjenih podeavanja nad stilom. U polju Description
moe da se vidi tekstualni opis podeavanja koja obuhvata izabrani stil.
Dugme Apply slui da se izabrani stil sa liste (stil se bira klikom na njegovo
ime) primeni nad markiranim delom teksta ili nad celim paragrafom. Stil se moe
primeniti i tako to se njegovo ime izabere sa liste stilova na ikoni stilova (paleta sa
ikonama za formatiranje, slika 5.5).
Izborom dugmeta Delete brie se izabrani stil sa liste. Dugme New
omoguava korisniku da kreira novi stil, a dugme Modify izmenu podeavanja za
ve postojei stil.
5.6.1. Kreiranje stila
Klikom na dugme New otvara se prozor iji je izgled prikazan na slici 5.42
(za Word XP i 2003). U polju Name se unosi ime stila. Polje Style Type omoguava
da se definie da li se stil primenjuje nad paragrafom ili samo nad izabranim
blokom.
Kompjuterske tehnologije - praktikum Microsoft Word

112

Slika 5.42: Izgled prozora za podeavanje parametara novog stila
U polju Preview vidi se kako izgledaju primenjena podeavanja nad
paragrafom, a polje Description sadri tekstualni opis podeavanja. Na dnu liste je
ponuena i opcija Add to Template, koju korisnik potvruje ukoliko eli da stil koji
kreira bude dostupan u svim ostalim dokumentima (da se vidi na listi stilova).
Ukoliko se pomenuta opcija ne aktivira, novi stil bie vidljiv samo iz dokumenta u
kome se definie.
U dnu prozora nalaze se dugmad OK i Cancel, koja slue za potvrdu,
odnosno otkazivanje operacije kreiranja novog stila.
Dugme Format nudi izbor opcija za podeavanje stila (font, paragraf,
tabulatori, granice izabranog bloka, senenje ...). Izborom pomenutih opcija
otvaraju se prozori koji su ve opisani i sa njima se radi na nain kako je ranije
opisano.

5.6.2. Promena podeavanja postojeeg stila
Ukoliko korisnik eli da promeni podeavanja nad stilom, nakon izbora
menija Format Style and Formatting, u prozoru koji je prikazan na slici 5.41
potrebno je da klikne na dugme Modify. Otvara se prozor koji je prikazan na slici
5.42 (potpuno isti kao i za kreiranje novog stila). Sve opcije podeavanja (promene
parametara za izabrani stil), iste su kao i kod kreiranja novog stila.

5.6.3. Definisanje stila prema izgledu paragrafa
Stil moe da se definie i preko izgleda paragrafa. Naime, ako je korisniku
lake da podeava parametre (font, paragraf, tabulatori, granice bloka, senenje
...) direktno na listu papira Word-ovog dokumenta, on moe da primeni definiciju
stila po izgledu paragrafa.
Prvi korak je da se markira eljeni paragraf i da se sa liste stilova (ikona sa
slike 5.5) ili preko menija Format Style izabere stil u kome e biti paragraf,
odnosno stil iji se parametri ele promeniti. Ukoliko eljeni stil ne postoji,
potrebno ga je, na ve opisani nain kreirati (samo dati ime, bez podeavanja).
Nakon toga se, na nain koji je opisan, izvre podeavanja dok se markiranom
Kompjuterske tehnologije - praktikum Microsoft Word

113
paragrafu ne da izgled kako korisnik to eli. Kada se izvre sva eljena
podeavanja, sa liste stilova (ikona sa slike 5.5) ponovo se izabere stil u kome se
taj paragraf nalazi (isto ime).
Bitno je napomenuti da, kada se izvre promene parametara nekog stila, te
promene se automatski vre nad svim paragrafima koji su u izabranom stilu u celom
Word-ovom dokumentu.
5.6.4. Rad sa stilovima u Word-u XP i 2003
Word XP i 2003 takoe nudi opcije za rad u stilovima koje su iste kao i u
prethodnim verzijama, ali specifinost je u izgledu prozora preko kojih se vri izbor
opcija za podeavanje parametara stila.
Izborom menija Format Styles and Formatting, sa desne strane
dokumenta prikazuju se opcije za rad se stilovima (slika 5.41).
U gornjem delu prozora sa slike 5.41 (Formatting of selected text) vidi se
koji je stil primenjen nad paragrafom u kome se trenutno nalazi kursor ili koji je
markiran. Lista Pick formatting to apply sadri spisak stilova koje korisnik moe da
izabere i da primeni. Tekstualni opis podeavanja stila prikazae se postavljanjem
pokazivaa mia na naziv stila.
Novi stil se kreira klikom na dugme New Style. Otvara se prozor koji je
prikazan na slici 5.42.
Znaenje pojedinih opcija isto je kao i u ranijim verzijama Word-a, samo
to je njihovo mesto na prozoru drugaije. Pojedina podeavanja (font, veliina
slova, paragraf ...), koja se esto koriste, izvedena su direktno na prozoru (za njih
ne mora da se klikne na dugme Format).
Promena parametara stila vre se na istom prozoru koji je prikazan na slici
5.42. Taj prozor e se dobiti klikom na strelicu pored naziva stila (strelica e biti
vidljiva kada se pokaziva mia postavi na ime stila) i izborom opcije Modify sa
liste.

5.6.5. Automatsko generisanje sadraja u dokumentu
Vrlo korisna opcija u Wordu je automatsko generisanje sadraja
dokumenta, naroito kad se rade dui tekstovi poput seminarskih ili diplomskih
radova, kao i knjiga.
Da bi uopte mogli da koristimo ovu opciju neophodno je da smo dokument,
ili bar ono to je najvanije u njemu, naslove i podnaslove kucali primenjujui
stilove, kako je opisano.
Dakle, postupak generisanja sadraja je sledei: pozicioniramo se kursorom
na mesto gde elimo da nam se nae generisani sadraj. Obino je to na poetku
dokumenta, ali moe biti i na kraju.
Sledei korak je da izaberemo opciju InsertReferenceIndex And
TablesTable Of Contents, i otvara nam se prozor prikazan na slici 5.43.
Naravno, umesto stilova Heading 1, Heading 2 i td., moemo koristiti nae
ve definisane stilove, na primer Naslov 1, Naslov2...
Sledee to je neophodno je da kliknemo na dugme Options, prikazano na
slici 5.43 i onda nam se otvara meni prikazan na slici 5.44.
U tom dijalokom prozoru potrebno je selektovati koji od stilova koji
postoje u dokumentu elimo da nam budu vidljivi u sadraju. Opcijom Outline
levels postiemo da podnaslovi budu uvueni u odnosu na glavne naslove, po
hijerarhiji.
Izuzetno je vano i korisno da za prelazak na novu stranicu u dokumentu ne
koristimo taster ENTER vie puta, ve naredbu Insert Break Page Break, kako bi
Kompjuterske tehnologije - praktikum Microsoft Word

114
nova stranica zaista uvek poinjala od vrha stranice, ak i ako se u dokumentu vre
izmene bilo dodavanje ili brisanje delova dokumenta.

Slika 5.43: Automatsko ubacivanje sadraja u dokument
Ono to je jako korisno je da kada u dokumentu napravimo izmene,
dodavanje ili brisanje stranica, ve generisani sadraj ne moramo ponovo kucati pa
ni generisati, ve je dovoljno kliknuti desnim tasterom mia na generisani sadraj,
a zatim izabrati opciju Update entire table i onda bi ceo sadraj bio auriran i
novim sadrajima i numeracijom stranica, prikaz na slici 5.45.

Slika 5.44: Podeavanje opcija vidljivosti stilova u sadraju

Slika 5.45: Auriranje automatskog sadraja
Kompjuterske tehnologije - praktikum Microsoft Word

115
5.7. FORMULE
Word, kao svoj sastavni deo, ima i aplikaciju koja se zove Equation Editor -
editor formula. Pomou ove aplikacije korisnik moe da pie formule. Naravno,
treba imati u vidu da je ovo samo opcija pisanja formula a ne i njihovog
izraunavanja.
Za unos formule potrebno je prvo izabrati meni Insert Object. Prilikom
izbora pomenute opcije otvara se lista dostupnih objekata (slika 5.46).

Slika 5.46.Ubacivanje formula u dokument
Sa te liste bira se opcija Microsoft Equation 3.0 i klikne se na dugme OK.
Izborom dugmeta OK otvara se editor formula, koji se sastoji iz radnog
polja, palete sa alatima i linije menija.
U radnom polju se nalazi kursor i na tom mestu se unosi sadraj formule.
Pravilo unosa je sledee: znak koji se moe uneti sa tastature se tako i unosi, a ako
eljenog znaka nema na tastaturi ili se upotrebljava neki poseban znak (razlomak,
suma, koren, integral i si.), onda se koristi paleta sa ikonama (njen izgled prikazan
je na slici 5.47).

Slika 5.47: Izgled palete sa alatima za formule
Ikone na paleti predstavljaju samo grupe opcija, a klikom na odreenu
ikonu otvara se lista razliitih varijanti upotrebe pojedinih znakova ili razliitih
simbola, sa koje se bira eljeni znak.
Pisanje formule se svodi na unos eljenog znaka (bez obzira da li se on
unosi sa tastature ili se koriste ikone) na adekvatno mesto.
Kada se zavri pisanje formule, onda se klikne na levi taster mia u
dokument, izvan polja za pisanje formule. Tada se nastavlja rad na dokumentu,
gde se nad napisanom formulom mogu vriti i podeavanja.
Ukoliko je napravljena greka prilikom pisanja formule ili se eli neto u
njoj dopisati, kao i u situaciji kada korisnik sluajno klikne izvan formule a nije je
Kompjuterske tehnologije - praktikum Microsoft Word

116
zavrio, ponovni ulazak u ve napisanu formulu moe se izvriti dvostrukim klikom
na nju. Dalji rad isti je kao i kada se pie nova formula.
Formula se bira (markira) jednim klikom na nju. Tada se oko formule
pojave ruice koje slue za promenu veliine (crne take na slici 5.48). Za promenu
dimenzije potrebno je postaviti pokaziva mia na neku od takica (najbolje u
donji desni ugao) i, uz pritisnut levi taster mia, pomerati mi do eljene veliine
formule.

Slika 5.48: Markiranje formule za promenu dimenzije
5.8. RAD SA GRAFIKIM OBJEKTIMA U WORDU
Iako je Word program za obradu teksta, on nudi neke opcije za crtanje.
Naravno, te opcije nisu onakve kako ih imaju programi za crtanje (recimo Corel
Draw). Meutim, Word omoguava da korisnik unese sliku koja je nacrtana u nekom
drugom programu, skenirana ili preuzeta sa Interneta.
5.8.1. Crtanje u Word-u
Za crtanje u Word-u, prvo je potrebno ukljuiti paletu sa alatima za crtanje
(Drawing). Ona se moe ukljuiti izborom menija View Toolbars ili klikom na
ikonu za ukljuivanje pomenute palete, iji je izgled prikazan na slici 5.4. Izgled
palete sa alatima i znaenje ikona koje se na njoj nalaze prikazan je na slici 5.49.

Slika 5.49: Paleta sa najee korienim alatima za crtanje
Objekt (linija, linija sa strelicom, pravougaonik, kvadrat, elipsa, krug,
tekstualna kutija) se crta tako to se izabere odgovarajua ikona sa palete alata.
Kompjuterske tehnologije - praktikum Microsoft Word

117
Nakon izbora ikone, postavlja se pokaziva mia na mesto gde e biti poetak
objekta i, uz pritisnut levi taster mia, odvue se pokaziva na mesto gde e biti
kraj objekta. Za ponovno crtanje objekta potrebno je ponovo izabrati njegovu
ikonu i ponoviti postupak.
Svi likovi (objekti), pa i linija, mogu se podeavati. Ulazak u prozor sa
opcijama za podeavanje vri se dvostrukim klikom na nactrani objekt.
Ukoliko se izvede dvostruki klik na nacrtani objekt otvara se prozor iji je
izgled prikazan na slici 5.50 (recimo, ako je izveden dvostruki klik na liniju).
Na kartici Colors and Lines podeava se izgled i boja linije, kao i strelice na
njenim krajevima. Lista Style sadri opcije za pizbor izgleda linije (puna,
isprekidana, rane kombinacije crtica i takica). Sa liste Color bira se boja linije.
Lista opcija Weight slui da se podesi debljina linije u takama (pt).

Slika 5.50.Formatiranje crtea u dokumentu u Wordu
U grupi opcija Arrows moe se podesiti izgled i smer strelice (polje Begin
Style - izgled poetka i End Style - izgled kraja). Naravno, objektima koji imaju dve
dimenzije (pravougaonik, krug) ne mogu se podeavati strelice, pa ova opcija nije
dostupna). Meutim, za takve objekte (koji imaju zatvorenu povrinu) bie
dostupna grupa opcija Fill kojom se definie boja za popunjavanje.
Podeavanja izgleda i boje linije kojom se crta objekt, strelica, kao i
efekata popunjavanja objekta mogu se vriti preko odgovarajuih ikona na paleti sa
alatima za crtanje (slika 5.49). Ikone koje slue za odreivanje boja (linije, slova,
popunjavanja) sastoje se iz dugmeta i strelice. Klikom na dugme primenie se boja
koja se nalazi na dugmetu, dok se klikom na strelicu otvara lista sa koje se moe
izabrati eljena boja.
Na kartici Size podeavaju se dimenzije objekta. To se postie navoenjem
eljenih dimenzija u poljima Height (visina), Width (irina) i Rotation (rotacija,
ugao objekta). Osim ovog naina, dimenzije objekta se mogu podeavati kao i
dimenzije formule - klikom na objekt tako da se pojave ruice za podeavanje
veliine i, nakon toga, pomeranje mia uz pritisnut levi taster sve dok se objektu
ne postavi eljena veliina. Rotacija objekta moe se vriti klikom na objekt
Kompjuterske tehnologije - praktikum Microsoft Word

118
(markiranje), zatim izborom dugmeta za slobodnu rotaciju (slika 5.49) i upotrebom
dugmadi za rotaciju (zeleni kruii) koji se tada pojavljuju.
Pozicija objekta moe se menjati tako to se postavi pokaziva mia na
objekt i, uz pritisnut levi taster mia, objekt odvue na eljeno mesto.
Specifian objekt je tekstualna kutija (Text Box). Ona ima sve osobine po
pitanju navedenih podeavanja kao i ostali objekti (najslinija je pravougaoniku), s
tim to se u nju moe upisati tekst, koji se kasnije pomera zajedno sa tekstualnom
kutijom.
Strelica za markiranje veeg broja objekata koristi se tako to se unutar
pravougaonika koji se crta (naravno, nakon klika na strelicu, slika 5.49) obuhvate
svi objekti koji se ele izabrati. Kada se izaberu eljeni objekti, ovu ikonu je
potrebno iskljuiti za dalji rad. Izbor vie objekata moe se izvriti i tako to se
klikne na svaki objekt koji se eli izabrati uz pritisnut taster SHIFT.
Kada je na ekranu prisutan vei broj objekata, njima se moe definisati
redosled. To se postie izborom jednog objekta i, nakon toga, dugmeta Draw i
opcije Order. Sa liste opcija moe se odrediti da li se markirani objekt dovodi u
prvi plan, tako da se on vidi u celini i da prekriva sve objekte koji su u pozadini
(Bring to Front); da se markirani objekt poalje u pozadinu - vide se svi objekti koji
se nalaze ispred njega (Send to Back), i da markirani objekt bude ispred (Bring in
Front of Text) ili iza (Send Behind Text) teksta.
Ravnanje vie izabranih objekata moe se izvriti izborom dugmeta Draw i
jedne od opcija sa liste Align or Distribute.
Kada se izabere vie objekata, od njih se moe napraviti grupa, tako da se
smatraju kao jedan objekt (dugme Draw Group). Ukoliko su objekti ranije
grupisani, onda se klikom na dugme Draw Ungroup oni razgrupiu.
Grupa opcija AutoShapes omoguava crtanje automatskih oblika.
Svaka opcija sa liste AutoShapes sadri jedno dugme - jedan objekt, a svaki
od tih objekata crta se na potpuno isti nain kako se crta, recimo, linija ili
pravougaonik.
Upotrebom ikona za senku i 3-D efekte (slika 5.49) mogue je dodatno
podeavati nacrtane objekte.
5.8.2. "Umetniko" pisanje (WordArt)
Nakon izbora ikone za rad sa natpisima ("umetniko" pisanje, WordArt, slika
5.49) otvara se prozor koji je prikazan na slici 5.51.
Na prozoru sa slike 5.51 bira se stil natpisa. Izbor se postie klikom na
izgled eljenog stila.
Kompjuterske tehnologije - praktikum Microsoft Word

119

Slika 5.51:Izbor iz galerije WordArt-a
Kada se izabere eljeni stil natpisa, otvara se prozor koji je prikazan na
slici 5.52.

Slika 5.52:Izbor iz galerije WordArt-a
Na mestu gde se na slici 5.52 nalazi poruka Your Text Here unosi se natpis
koji korisnik eli da prikae. Liste Font i Size omoguavaju da se izabere font i
veliina slova kojom se pie.
Prisutna su dugmad za podebljanje i iskoenje teksta. Kada se izvre
eljena podeavanja, potrebno je da se klikne na dugme OK, nakon ega se na
ekranu pojavljuje natpis sa porukom koja je zadata u definisanom stilu.
Nad natpisom se dalje, korienjem opisanih opcija, mogu vriti razliita
podeavanja. Osim toga, otvara se i posebna paleta za rad sa natpisima na kojoj se
nalaze dodatne opcije za ureenje natpisa (razmak izmeu slova, oblik natpisa,
promena teksta, boje i slino).
5.8.3. Unos gotovih slika
Ukoliko korisnik eli da u Word-ov dokument unese sliku koja je nacrtana ili
obraena u nekom drugom programu, potrebno je da postavi kursor na mesto gde
Kompjuterske tehnologije - praktikum Microsoft Word

120
eli da se slika ubaci i izabere meni Insert Picture From File. Otvorie se
prozor koji je prikazan na slici 5.53.

Slika 5.53:Ubacivanje slike u dokument iz fajla
Na listi Look in potrebno je postaviti se na lokaciju (folder) na kome se
slika nalazi (recimo, lokacija za sliice koje su sastavni deo instalacije Office-a
nalaze se na putanji C:\ProgramFiles\Microsoft Office\CIipart\...). Ispod polja
Look in bie prikazan spisak fajlova - slika, a sa desne strane prozora prikazae se
izgled slike koja je markirana. Slika se ubacuje tako to se markira i klikne na
dugme Insert ili tako to se izvri dvostruki klik na nju. Kada se slika ubaci u Word-
ov dokument, ona takoe postaje objekt. Klikom na nju otvara se paleta sa alatima
Picture (ukoliko se ta paleta ne prikae, ona se moe otvoriti i menijem View
Toolbars Picture). Znaenje najee korienih ikona sa palete prikazano je na
slici 5.54.

Slika 5.54.Najee koriene ikonice iz palete za rad sa slikama
Promenom moda slike moe se definisati da se ne menja mod, odnosno da
se ostavi originalan izgled slike (Automatic), da slika bude nacrtana samo
upotrebom nijanse sive boje (Grayscale), da slika bude crno - bela (Black & White)
ili da se prikae kao vodeni ig (Watermark).
Isecanje slike radi se na isti nain kako i poveanje, odnosno smanjenje
slike, s tim to se slici tada ne menjaju dimenzije ve se iseca deo slike.

Kompjuterske tehnologije - praktikum Microsoft Word

121
5.9. RAD SA GRAFIKONIMA
Grafikoni slue za grafiko prikazivanje podataka koji su uneseni u tabele.
Tabela se podacima moe popuniti pre zadavanja menija za grafikone (kako je
ranije opisano), a moe se popuniti i prilikom zadavanja menija za grafikone.
Za unos grafikona u Word-ov dokument zadaje se meni Insert Object i,
na listi objekata, Microsoft Graph Chart. Ukoliko su podaci uneti u tabelu pre
zadavanja ove opcije, onda je potrebno da se tabela (ili elije u kojoj se nalaze
vrednosti za grafiko prikazivanje) markiraju. Aktiviranjem menija za rad sa
grafikonima otvara se radno polje za grafikon i tabela sa podacima koji se grafiki
prikazuju. Ukoliko su podaci ranije uneti, tabela e biti popunjena tim podacima, a
ako nisu uneti onda e biti ponuene neke standardne (default) vrednosti. U oba
sluaja se podaci u tabeli mogu menjati po elji korisnika. Kada se tabela popuni
eljenim vrednostima i vie nije potrebna, ona moe da se zatvori klikom na dugme
za zatvaranje. Samo polje za rad sa grafikonom uokvireno je rafiranom linijom,
kao i polje za pisanje formule. Klik mia izvan tog polja znai prestanak rada sa
grafikonom i povratak u dokument.
Ukoliko korisnik kasnije eli da unese izmene u grafikon, potrebno je da na
grafikon izvri dvostruki klik. Izgled polja za rad sa grafikonima i tabele sa
podacima prikazan je na slici 5.55. Elementi grafikona prikazani su na slici 5.56.

0
20
40
60
80
100
Maj Jun Jul
Milan
Sava
Ana

Slika 5.55: Prikaz unosa podataka i kreiranja grafikona

Slika 5.56: Elementi grafikona
Kompjuterske tehnologije - praktikum Microsoft Word

122
Svaki se element moe podesiti tako to se na njega postavi pokaziva mia
i izvede dvostruki klik.
Ako se, na primer, izvede dvostruki klik na vrednosti u centralnom delu
grafikona, i to konkretno na one prikazane tamnijom nijansom, otvara se prozor
koji je prikazan na slici 5.57.
Izborom kartica i opcija na njima moe se izvriti promena boje, linije
kojom se crta element, njegov oblik, hoe li se na grafikonu prikazivati i jo neke
brojane vrednosti i slino.


Slika 5.57: Opcije za fino oblikovanje izgleda grafikona
Specifino je podeavanje Y ose (ose sa brojanim vrednostima).
Dvostrukim klikom na tu osu otvara se prozor koji je prikazan na slici 5.58, a na
kome se mogu izvriti dodatna podeavanja same ose za vrednosti, prema eljama
korisnika.

Slika 5.58: Opcije za oblikovanje osa grafikona
Kompjuterske tehnologije - praktikum Microsoft Word

123
Na kartici Patterns moe se podeavati stil (Style), boja (Color) i debljina
(Weight) linije, kao i da, u polju Thick Mark Type i Thick Mark Labels podeavamo
stil i nain pisanja glavnih (Major) i pomonih (Minor) vrednosti na osi. Na kartici
Scale (slika 5.58) nalaze se opcije za podeavanje vrednosti na osi.
U polju Minimum podeava se minimalna vrednost vertikalne ose - odakle
se poinje sa prikazivanjem. Polje Maximum definie maksimalnu vrednost ose.
Major Unit je veliina glavne jedinice na grafikonu (prikazuje se duim crtama), a
Minor unit - pomone jedinice - krae crtice. Na ovoj kartici moe podesiti i
logaritamska skala (Logarithmic Scale) i da se okrene redosled vrednosti (Values in
Reverse Order).
Ostale kartice - Font, Number i Alignment slue za podeavanje fonta,
formata ispisa broja i poravnavanje ispisa.
Pored grafikona se moe uoiti i legenda, koja prikazuje kojom je bojom
oznaen podatak za pojedinu osobu na grafikonu.

Slika 5.59: Prozor za podeavanje skala na grafikonima
Koristei menije Data Series in Columns i Data Series in Rows moe se
definisati ta se nalazi na X osi a ta u legendi.
Kod rada sa grafikonima najbitnija je opcija izbora odgovarajueg naina
prikazivanja podataka (kolone, linije, ciklogram i slino). Taj izbor se vri menijem
Chart Chart Type. Izborom ove opcije se otvara prozor sa slike 5.60.
U polju Chart type bira se tip, a u polju Chart sub-type preciznije navodi
podtip grafikona.
Kompjuterske tehnologije - praktikum Microsoft Word

124

Slika 5.60: Izbor tipa i podtipa garfikona
Sam prikaz moe biti dvodimenzionalan ili trodimenzionalan. Na slici 5.61
prikazan je primer trodimenzionalnog grafikona.
Maj
Jun
Jul

Slika 5.61.Prikaz trodimenzionalnog grafikona
Trodimenzionalnim grafikonima moe se definisati i izgled
trodimenzionalnog pogleda, opcijom Chart 3-D View. Izborom ove opcije otvara
se prozor sa slike 5.62.
Pomou strelica se moe podeavati rotacija i nagib prikazanih podataka.
Ukoliko je re o ciklogramu (parii "pite) kao sa slike 5.62, jedno pae se moe
izvui napolje tako to se doe na eljeno pare, jednim klikom markira, a, nakon
toga, uz pritisnut levi taster mia, izvue eljeno pare.

Slika 5.62: Dodatna podeavanja 3D garfikona
Kompjuterske tehnologije - praktikum Microsoft Word

125
Dodatna podeavanja nad grafikonom (prikaz procenata, brojanih
vrednosti i slino) moe se uraditi menijem Chart Chart Options.

5.10. CIRKULARNA PISMA
Cirkularna pisma (Mail Merge) je opcija Word-a koja se moe primeniti
kada je potrebno napraviti vei broj tekstualnih dokumenata, u kojima je tekst
dokumenta isti, uz promenu pojedinih parametara (ime, adresa i sl.). Na primer, u
sluaju da se treba poslati estitka ili pozivnica, na adresu vie osoba, pri emu se
tekst estitke ne menja, ve samo pojedini podaci unutar tog teksta (adrese i ime
osobe), ili se ele, na primer, napraviti ugovori sa istim tekstom i razliitim
imenima, onda se koristi opcija cirkularnih pisama.
Prilikom rada sa cirkularnim pismima kreiraju se dva dokumenta. Jedan
dokument sadri tabelu sa podacima koji se unose u pismo. Drugi dokument je sam
sadraj pisma ("kostur"), gde se unosi tekst pisma. Spajanjem teksta sa podacima
dolazi se do cirkularnog pisma.
Dakle, prvi korak je da se otvori novi dokument i da se u njemu napravi
tabela gde e se, po kolonama, nalaziti svi oni podaci o osobi kojoj se pismo eli
uputiti, za sve osobe. Na slici 5.63 prikazan je jedan od moguih izgleda te tabele.

Ime Prezime Ime1 Adresa Mesto
Bojan Milosavljevi Bojane Balkanska 23 Kruevac
Marko Savi Marko M. Ilia 144 Kraljevo
Boban Trajkovi Bobane Patrijarha Dimitrija 213 Beograd
Mirko Mari Mirko R. Neia bb Caak
Dejan Pei Dejane S. Peria 133 abac
Slika 5.63: Prikaz tabele sa podacima
Ta tabela se snima na disk, recimo pod imenom PODACI.DOC. Sledei korak
je da se otvori prazan dokument u kome se pie tekst pisma ("kostur" pisma), a na
mestima gde e se unositi podaci za osobe kojima se pismo alje, naznai se da e
tu biti spojeni podaci. Mogui izgled teksta pisma prikazan je na slici 5.64.

(Ime i prezime osobe)
(Adresa)
(Mesto)
Potovani gospodine (ime osobe u vokativu),
Pozivam Vas da dana 15.01.2011. godine prisustvujete promociji moje nove knjige,
koja e biti odrana u prostorijama Visoke kole strukovnih studija za poslovno
industrijski menadment, Kosanieva 4, Kruevac.
S potovanjem,
Bratislav Mikari
Slika 5.64: Izgled cirkularnog pisma
U tekstu sa slike 5.64 mesta gde e se unositi spojeni podaci predstavljena
su tekstom u zagradi. Naravno, u konanim pismima e, na tom mestu e stajati
podaci za osobe iz tabele sa podacima (PODACI.DOC). Nakon unosa teksta pisma,
bira se meni Tools Letters and Mailings Mail Merge... Izborom ove opcije
otvara se dijalog prozor sa slike 5.65a.

Kompjuterske tehnologije - praktikum Microsoft Word

126

a)

b)
Slika 5.65: Prvi korak za kreiranje cirkularnih pisama
Na ovom meniju bira se vrsta cirkularnog pisma, odreuje se ta je
dokument sa tekstom i gde se nalaze podaci, vre se podeavanja nad tekstom i, na
kraju, kreiraju se pisma.
Poinje se klikom na dugme Next, ime se otvara lista sa slike 5.65b.
U okviru liste sa slike 5.65a bira se eljena opcija koja predstavlja oblik
cirkularnog pisma - Letters (pisma), E-mail messages (elektronska pota),
Envelopes (koverte), Labels (nalepnice), ili Directory (katalozi). U primeru koji se
opisuje izabrana je opcija za pisma (Letters), a osim toga, esto se koristi i opcija
za koverte (Envelopes). Nakon izbora opcije Letters, otvara se prozor koji je
prikazan na slici 5.65b, gde se bira da li elimo da dokument kreiramo iz tekueg u
kome smo, ili iz nekog ablona ili iz nekog ve postojeeg dokumenta.
Dakle, odreuje se u kom dokumentu se nalazi tekst pisma. Sa ovog prozora
bira se opcija Use the curent document, jer je trenutno otvoreni dokument u stvari
dokument sa tekstom pisma. Izborom navedene opcije, prelazimo na trei od 6
koraka u izradi cirkularnog pisma, prikazan na slici 5.66a
Kompjuterske tehnologije - praktikum Microsoft Word

127

a)

b)
Slika 5.66.Izbor opcija za rad sa cirkularnim pismima
Nakon odreivanja glavnog dokumenta, moemo birati da li emo podatke
koje ubacujemo u glavni dokument koristiti iz ve postojeeg fajla (prva,
obeleena opcija na lici 5.66a), izabrati kontakte iz programa Outlook ili sada
otkucati novu listu primalaca cirkularnog pisma. Pomou dugmeta Use an existing
list, a zatim izborom opcije Browse... vri se izbor dokumenta u kome se nalaze
podaci. U primeru koji se opisuje to je dokument koji je ranije snimljen pod
imenom PISMO.DOC.
Nakon izbora dokumenta, Word prikazuje prozor sa slike 5.66b.
U glavnom dokumentu (dokumentu sa tekstom pisma) moemo ukljuiti paletu sa
ikonama za rad sa cirkularnim pismima Mail Merge Toolbar.
Sledei korak je povezivanje - umetanje polja iz tabele podataka na
odgovarajue mesto u glavnom dokumentu.
U pismu iji je izgled prikazan na slici 5.64, markira se prva linija - (Ime i
prezime osobe), ukljuujui i zagrade. Nakon toga se klikne na dugme Insert Merge
Fields iz palete sa alatima za cirkularna pisma. Klikom na pomenuto dugme otvara
se lista sa nazivima polja koja se mogu uneti (slika 5.67) - polja iz tabele snimljene
pod imenom PODACI.DOC.
Kompjuterske tehnologije - praktikum Microsoft Word

128

Slika 5.67: Izbor polja za ubacivanje u glavni dokument
Prvo se izabere polje Ime, pa se napravi jedan razmak i nakon toga, na ve
opisan nain, bira se polje Prezime.
Isti postupak ponavlja se i za sva ostala polja - Adresa, Mesto i Ime osobe u
vokativu (polje Ime1 sa liste).
Nakon ovih podeavanja, menja se izgled teksta pisma, koje izgleda kako je
prikazano na slici 5.68.
Ime Prezime
Adresa
Mesto
Potovani gospodine Ime1,
Pozivam Vas da dana 15.01.2011. godine prisustvujete promociji moje nove knjige,
koja e biti odrana u prostorijama Visoke kole strukovnih studija za poslovno
industrijski menadment, Kosanieva 4, Kruevac.
S potovanjem,
Bratislav Mikari
Slika 5.68: Prikaz cirkularnog pisma sa ubaenim poljima za podatke
Prikaz u obliku Ime Prezime (umesto znakova i mogu se upotrebiti i
neki drugi znaci) znai da e se na tom mestu, nakon spajanja, pojaviti stvarni
podatak o imenu i prezimenu, iz kolona Ime i Prezime u dokumentu PODACI.DOC.
Kada se izvri unos spojenih polja, pre nego to se izabere opcija za
kreiranje pisama za sve osobe, moe se proveriti kako e ta pisma izgledati. Za to
je potrebno da se klikne na dugme prikazano na slici 5.69, koje e umesto spojenih
polja ubaciti stvarne podatke iz tabele.

Slika 5.69: Igled ikone iz Mail Merge Toolbara koja nam pokazuje kako e pismo izgledati
Klikom na ovo dugme prikazuje se izgled pisma za prvu osobu iz tabele.
Izgled za ostale osobe moe se videti klikom na strelice (prikazane na slici 5.70), a
koje se nalaze na paleti sa ikonama za rad sa cirkularnim pismima.

Slika 5.70: Ikonice kojima se kreemo izmeu primalaca cirkularnog pisma
Kompjuterske tehnologije - praktikum Microsoft Word

129
Unutranjim strelicama levo ili desno vri se pozicioniranje na odreeni
zapis iji se broj vidi izmeu tih strelica. Spoljanje strelice slue za brzo
postavljanje na prvi ili zadnji zapis. Tako, na primer, pismo za treu osobu iz
primera koji se obrauje izgleda kako je prikazano na slici 5.71.
Ime Prezime
Adresa
Mesto
Potovani gospodine Ime1,
Pozivam Vas da dana 15.01.2011. godine prisustvujete promociji moje nove knjige,
koja e biti odrana u prostorijama Visoke kole strukovnih studija za poslovno
industrijski menadment, Kosanieva 4, Kruevac.
S potovanjem,
Bratislav Mikari
Slika 5.71: Prikaz treeg zapisa od liste svih primalaca cirkularnog pisma
Kada se ustanovi da je izgled pisma zadovoljavajui, zadaje se opcija za
konano spajanje i kreiranje pisama za sve osobe sa spiska, ili za one koje korisnik
eli. To se radi izborom opcije Complete the Merge ikonicom iz palete sa alatima
za cirkularna pisma.
Na ovoj paleti alata (Mail Merge Toolbar) moe da se odredi gde se vri
povezivanje da li u novi dokument, da li se alje na tampu, da li se alje na e-
mail ili na faks (izabrano je Merge To New Document), za koje osobe e se uzeti
podaci (izabrano je All - svi, a moe se i navesti od kog broja - From, do kog broja -
To). Nakon eventualnog postavljanja nekih drugih opcija, potrebno je kliknuti na
dugme Merge.

Slika 5.72: Izbor opcija spajanja zapisa
Word e, nakon klika na ovo dugme, povezati glavni dokument sa podacima
iz tabele i kreirae pismo za svaku osobu iz tabele na posebnoj stranici - tako da e
novonastali dokument u primeru koji se opisuje imati pet stranica jer su u tabeli
podaci za pet osoba.
Dakle, ukupno se radi sa tri dokumenta. Jedan dokument je glavni, i u
njemu se nalazi tekst pisma. Bitno je da se pre spajanja taj tekst dotera to je
mogue bolje jer, ako se nakon spajanja uoi da neto nije u redu u tekstu, mora
se iz poetka pokrenuti opcija za spajanje nakon prepravki nad glavnim
dokumentom. Drugi dokument sadri podake za osobe koji se spajaju i koji se
menjaju u pismima. Word generie trei dokument - pisma za svaku osobu
pojedinano. Taj dokument moe da se snimi na disk pod nekim imenom ili da se
odtampa. Ako izgled pisama nije zadovoljavajui, onda se zatvara
novonastali dokument (bez snimanja) i nastavlja se rad glavnom dokumentu.
Kao dokument u kome se nalaze podaci moe posluiti i Access-ova baza
podataka ili upit.


Kompjuterske tehnologije - praktikum Microsoft Word

130

5.11. OSTALE OPCIJE
5.11.1. Kolone
Kolone (novinske kolone) omoguavaju korisniku da na jednom listu papira
pie tekst u vie kolona. Prilikom rada sa kolonama mogue je prvo napraviti i
podesiti odgovarajui broj kolona pa unositi tekst ili prvo uneti tekst, markirati ga,
pa tada definisati eljena podeavanja kolona. Broj kolona i njihov izgled definie
se opcijom menija Format Columns. Izborom pomenutog menija otvara se prozor
koji je prikazan na slici 5.73.

Slika 5.73: Podeavanje kolona u dokumentu
U polju Presets klikom na jedan od ponuenih izgleda moe se brzo podesiti
postavljanje jedne, dve, tri kolone ili dve kolone razliite irine. U polju Number of
columns definie se broj kolona. Polja Width and Spacing omoguavaju definisanje
irine kolona i razmaka meu njima. Ukoliko je ukljuena opcija Equal column
width, irina kolona bie jednaka. Iskljuivanjem pomenute opcije korisnik dobija
mogunost da podesi razliitu irinu kolona. Lista Apply to sadri opcije kojima se
definie da li se definisani broj kolona odnosi na ceo dokument (Whole Document)
ili na deo dokumenta iza pozicije kursora, do sledeeg podeavanja (This Point
Forward). Ukoliko se klikne na opciju Line Between, Word e izmeu kolona crtati
liniju. Polje Preview prikazuje kako se podeavanja odraavaju na izgled
dokumenta.
5.11.2. Istaknuto slovo (Drop Cap)
Drop Cap (istaknuto, odbaeno slovo) je opcija isticanja prvog slova u
pasusu. Postie se na taj nain da se prvo slovo pasusa markira (ili postavi kursor
bilo gde u eljeni pasus) i izabere meni Format Drop Cap. Izborom ove opcije
otvara prozor sa slike 5.74.
U grupi opcija Position bira se pozicija odbaenog slova. Ponuena je
opcija None (nema isticanja), Dropped (slovo je okrueno ostatkom teksta, tekst se
moe nalaziti ispod slova) ili In Margin (slovo je "izvan margine" - u levoj margini).
U polju Font bira se font odbaenog slova.
Polje Lines to Drop definie koliko redova teksta e, po veliini, obuhvatiti
odbaeno slovo, dok polje Distance From Text definie udaljenost odbaenog slova
od ostatka teksta.

Kompjuterske tehnologije - praktikum Microsoft Word

131

Slika 5.74: Podeavanje istaknutog slova - Drop Cap
5.11.3. Zaglavlje i podnoje
Zaglavlje (Header)
Zaglavlje je tekst koji se smeta u prostor gornje margine dokumenta,
definie se na jednom mestu, a (automatski) ponavlja na svim stranicama. Za
definiciju zaglavlja potrebno je izabrati meni View Header and Footer. Izborom
ove opcije prelazi se u polje za pisanje zaglavlja (gornja margina) i pojavljuje se
paleta sa alatima koji slue za kreiranje zaglavlja i podnoja (slika 5.75).
U zaglavlje se moe uneti bilo kakav tekst, tabela, formula, slika - dakle,
zaglavlje se moe posmatrati kao i ostatak dokumenta. Moe se izvriti i
podvlaenje zaglavlja linijom (Format Borders and Shading).

Slika 5.75:Podeavanje zaglavlja Header-a
Na slici 5.76 prikazano je znaenje najee korisenih ikona sa palete
alata za zaglavlja i podnoja.

Slika 5.76: Najee koriene ikone sa palete alata za zaglavlje i podnoje
Kompjuterske tehnologije - praktikum Microsoft Word

132
Automatski tekst podrazumeva mogunost da Word automatski upie neke
parametre (autor teksta, putanja do fajla i naziv fajla i slino). Sve ostale
parametre koji se unose (broj strane, ukupan broj strana, datum, vreme) Word
unosi i aurira automatski.
Podnoje (Footer)
Da bi se prelo u kreiranje podnoja, potrebno je, nakon poziva opcije View
Header and Footer, sa palete alata kliknuti na ikonu za prelazak na podnoje
(slika 5.76).
Prilikom kreiranja podnoja vae ista pravila kao i kod kreiranja zaglavlja.
Iz kreiranja zaglavlja i podnoja izlazi se klikom na dugme Close u paleti sa
alatima za zaglavlje i podnoje.
5.11.4. Automatsko ispravljanje teksta
Word ima mogunost automatskog ispravljanja unetog teksta. Ispravke se
mogu podesiti izborom menija Tools Auto Correct Options (slika 5.77).

Slika 5.77: Podeavanje automatskog ispravljanja teksta
U poetnim razmatranjima o programu Word reeno je da korisnik sve ove
opcije iskljui, jer ga mogu zbunjivati u radu. Na ovom mestu bie malo vie rei o
opcijama automatske korekcije koje se najvie koriste, objanjene opcije koje se
kod nas najee koriste. Opcija Correct Two INitial Capitals menja dva velika
slova na poetku rei tako da drugo veliko slovo prepravi u malo (na primer, WOrd
u Word i si.). Opcijom Capitalize first letter of sentences zadaje se Word-u da
ispravlja mala slova na poetku reenice u velika, dok se opcijom Capitalize names
of days zadaje da se imena dana (na engleskom jeziku) piu velikim slovima.
Opcija Replace text as you type ukljuuje pravila automatske ispravke rei
i daje mogunost definisanja pravila izmene. Mogu se uoiti dva polja (Replace i
With) i lista rei. Pravilo je da se znak ili niz znakova sa leve strane menja znakom
ili nizom znakova sa desne strane.
Korisnik, kako je reeno, ima mogunost da sam definie pravila
automatske izmene. To se postie tako to se u polje Replace ukuca niz znakova
Kompjuterske tehnologije - praktikum Microsoft Word

133
koji se menja, a u polju With niz znakova kojim se vri izmena. Nakon toga
potrebno je kliknuti na dugme Add ime se pravilo dodaje na listu pravila izmene.
Brisanje pravila sa liste vri se izborom pravila (klik na pravilo) i, nakon toga,
klikom na dugme Delete.
5.11.5. Unos simbola
esto se deava da je, prilikom unosa nekog teksta, potrebno uneti znak (ili
znake) koji se ne nalaze na tastaturi ili su deo nekog drugog fonta (, , , , ,
, i sl.). To se postie izborom menija Insert Symbol, pri emu se otvara
prozor sa slike 5.78.
U polju Font moe se izabrati eljeni font. Ukoliko korisnik eli da unosi
simbole, sa liste se bira naziv Symbol. Zanimljive sliice sadre fontovi Windings i
Webdings sa ove liste. Opcija Normal text sadri slova u izabranom fontu. Izbor
opcije Arial daje mogunost unosa slova karakteristinih za druge jezike (francuski,
nemaki, ruski, recimo : ,,, , , , ). Izborom fonta se prikazuje, ispod
naziva fonta, lista dostupnih simbola.

Slika 5.78: Unos simbola u dokument
Simbol se u dokument unosi tako to se prvo markira (klikom na njega) i
nakon toga se klikne na dugme Insert (ili dvoklikom na simbol). Na taj nain se
simbol unosi u na dokument.
5.11.6. Opcija Go To
Ukoliko se radi sa dokumentom koji ima vie strana, za prelazak na
odreenu stranu koristi se opcija Go To koja se nalazi u meniju Edit (ili pritisak na
taster F5). Izbor ove opcije otvara prozor sa slike 5.79.

Slika 5.79: Prikaz opcije Idi na Go To
Kompjuterske tehnologije - praktikum Microsoft Word

134
U polju Go to what se, za prelazak na odreenu stranu, postavlja opcija
Page. Broj strane na koju se prelazi unosi se u polje Enter page number.
Osim oznake broja strane, u polje Enter page number moe da se unese i
relativan broj strane. Na primer, ako korisnik eli da se pozicionira na stranu koja
je za dve strane ispred one na kojoj se trenutno nalazi, u polje Enter Page Number
treba da upie +2, a ako eli da se vrati tri strane unazad, onda upisuje -3 i sl.
Korisna je i mogunost da se ide na odreenu sekciju, liniju, fusnotu,
tabelu, jednainu, objekat i slino.
5.11.7. Navoenje i nabrajanje (Bullets and Numbering)
Word ima mogunost da automatski upisuje redne brojeve ili crtice, ukoliko
je potrebno da se na taj nain oznae odreeni delovi teksta. Ukoliko je korisnik
uneo tekst (nabrajanje) onda prvo taj tekst markira pa izabere meni Format
Bullets and Numbering, pri emu se otvara prozor koji je prikazan na slici 5.80.

Slika 5.80: Izbor opcija za navoenje
Za automatski unos crtica (ili nekih drugih znakova) bira se kartica
Bulleted. Ponueno je nekoliko razliitih znakova koji se mogu izabrati ispred
stavke nabrajanja. Opcija None slui da se uklone crtice ukoliko ih je ranije bilo.
Ukoliko korisnik eli da bolje podesi opcije nabrajanja ili da izabere neki drugi
znak, potrebno je da klikne na dugme Customize. Otvara se prozor koji je prikazan
na slici 5.81.

Slika 5.81: Prilagoavanje liste navoenja
Kompjuterske tehnologije - praktikum Microsoft Word

135
Klikom na dugme Bullet otvara se isti prozor koji se otvara i za unos
simbola, odakle korisnik, na opisani nain, moe da izabere eljeni znak.
Ukoliko je izabrana kartica Numbered, dobija se dijalog prozor koji je prikazan na
slici 5.82.

Slika 5.82: Izbor opcija za nabrajanje
Izgled ovog prozora i znaenje opcija koje su na njemu prikazane isto je
kao i za karticu Bulleted. Ako korisnik ima dve liste koje se nabrajaju i eli da
nabrajanje druge liste pone iz poetka, potrebno je da aktivira opciju Reset
numbering. Ukoliko korisnik nije zadovoljan sa ponuenim nainima nabrajanja i
eli da sam definie pojedine parametre, potrebno je da na prozoru koji je
prikazan slikom 5.82 klikne na dugme Customize. Otvorie se prozor koji je
prikazan na slici 5.83.

Slika 5.83: Prilagoavanje liste nabrajanja
U polju Number format definie se izgled broja i koji se znak (ili tekst)
nalazi iza broja (u primeru sa slike to je taka). Klikom na dugme Font ulazi se u
meni za izbor fonta broja kojim se vri nabrajanje. Listama Number position i Text
Kompjuterske tehnologije - praktikum Microsoft Word

136
position odreuje se poloaj broja i poloaj teksta u odnosu na broj. Polje Start At
omoguava korisniku da definie od kog broja poinje brojanje.

5.11.8. Pregled pre tampanja
Pregled pre tampanja postie se izborom menija File Print Preview.
Izgled prozora Word-a menja se kako je prikazano na slici 5.84.

Slika 5.84: Prikaz prozora za pregled dokumenta pre tampanja
Pokaziva mia, kada se postavi na list papira, menja izgled u lupu sa
znakom plus ili minus u njoj. Ukoliko je u lupi znak plus, klikom na povrini stranice
se uveliava pogled na 100% i u lupi se pojavljuje minus. Kada se klikne na stranicu
dok je u lupi minus, onda se vraa smanjeni prikaz stranice. U pogledu pre
tampanja ne mogu da se vre izmene nad dokumentom.
Iz pogleda pre tampanja izlazi se klikom na dugme Close.
5.11.9. tampanje
tampanje Word-ovog dokumenta vri se izborom menija File Print.
Izbor ove opcije otvara prozor sa slike 5.85.
U grupi opcija Printer podeavaju se parametri tampaa. U list Name vidi
se na koji tampa se alje dokument za tampanje. Na listi se vide svi tampai
koji su instalisani (ne moraju fiziki da budu prisutni) i korisnik moe da izabere sa
liste eljeni tampa. Klikom na dugme Properties otvara se prozor za podeavanje
parametara tampaa. U polju Number of Copies odreuje se u koliko se primeraka
(kopija) tampa dokument. Grupa opcija Page Range omoguava da se zada
tampanje celog dokumenta (All), tekue strane (Current Page), izabranog dela
Kompjuterske tehnologije - praktikum Microsoft Word

137
teksta (Selection) ili odreenih strana (Pages). U polju Pages navode se strane koje
treba odtampati (na primer, 1,4,6-10 znai da e se tampati strana 1, 4 i strane
6, 7, 8, 9 i 10).

Slika 5.85: Podeavanja opcija za tampanje dokumenta
Lista Print slui da se definie hoe li se, u zadatom rasponu strana
tampati sve strane (All pages in range), samo neparne (Odd pages) ili parne (Even
pages). Kada se podese eljene opcije klikom na dugme OK dokument se alje na
tampanje.
5.11.10. Preice sa tastature
Nekada je korisniku mnogo bre i zgodnije da upotrebi za neku od eljenih
opcija kombinaciju tastera sa tastaure, umesto klika miem na nekoliko menija i
opcija iz njih.
Za znatieljne: tabelarni prikaz veine korisnih opcija u Wordu i Windowsu
prikazan je u tabeli :
R.br. Naziv komande
Kombinacija posebnih
tastera
Taster Meni
1. All Caps Ctrl+Shift+ A
2. Annotation Alt+Ctrl+ M
3. App Maximize Alt+ F10
4. App Restore Alt+ F5
5. Apply Heading1 Alt+Ctrl+ 1
6. Apply Heading2 Alt+Ctrl+ 2
7. Apply Heading3 Alt+Ctrl+ 3
8. Apply List Bullet Ctrl+Shift+ L
9. Auto Format Alt+Ctrl+ K
10. Auto Text F3
11. Auto Text Alt+Ctrl+ V
12. Bold Ctrl+ B
13. Bold Ctrl+Shift+ B
14. Bookmark Ctrl+Shift+ F5 Insert
15. Browse Next Ctrl+ Page Down
16. Browse Prev Ctrl+ Page Up
Kompjuterske tehnologije - praktikum Microsoft Word

138
R.br. Naziv komande
Kombinacija posebnih
tastera
Taster Meni
17. Browse Sel Alt+Ctrl+ Home
18. Cancel Esc
19. Center Para Ctrl+ E
20. Change Case Shift+ F3
21. Char Left Left
22. Char Left Extend Shift+ Left
23. Char Right Right
24. Char Right Extend Shift+ Right
25. Clear Del Edit
26. Close or Exit Alt+ F4
27. Close Pane Alt+Shift+ C
28. Column Break Ctrl+Shift+ Return
29. Column Select Ctrl+Shift+ F8
30. Copy Ctrl+ C
31. Copy Ctrl+ Insert
32. Copy Format Ctrl+Shift+ C
33. Copy Text Shift+ F2
34. Create Auto Text Alt+ F3
35. Customize Add
Menu Shortcut
Alt+Ctrl+ =
36. Customize Keyboard
Shortcut
Alt+Ctrl+ Num +
37. Customize Remove
Menu Shortcut
Alt+Ctrl+ -
38. Cut Ctrl+ X
39. Cut Shift+ Del
40. Date Field Alt+Shift+ D
41. Delete Back Word Ctrl+ Backspace
42. Delete Word Ctrl+ Del
43. Dictionary Alt+Shift+ F7
44. Do Field Click Alt+Shift+ F9
45. Doc Close Ctrl+ W
46. Doc Close Ctrl+ F4
47. Doc Maximize Ctrl+ F10
48. Doc Move Ctrl+ F7
49. Doc Restore Ctrl+ F5
50. Doc Size Ctrl+ F8
51. Doc Split Alt+Ctrl+ S Window
52. Double Underline Ctrl+Shift+ D
53. End of Column Alt+ Page Down
54. End of Column Alt+Shift+ Page Down
55. End of Doc Extend Ctrl+Shift+ End
56. End of Document Ctrl+ End
57. End of Line End
58. End of Line Extend Shift+ End
59. End of Row Alt+ End
60. End of Row Alt+Shift+ End
61. End of Window Alt+Ctrl+ Page Down
62. End of Window
Extend
Alt+Ctrl+Shift+ Page Down
63. Endnote Now Alt+Ctrl+ D
64. Extend Selection F8
65. Field Chars Ctrl+ F9
Kompjuterske tehnologije - praktikum Microsoft Word

139
R.br. Naziv komande
Kombinacija posebnih
tastera
Taster Meni
66. Field Codes Alt+ F9
67. Find Ctrl+ F
68. Font Ctrl+ D
69. Font Ctrl+Shift+ F
70. Font Size Select Ctrl+Shift+ P
71. Footnote Now Alt+Ctrl+ F
72. Go Back Shift+ F5
73. Go Back Alt+Ctrl+ Z
74. Go To Ctrl+ G Edit
75. Go To F5 Edit
76. Grow Font Ctrl+Shift+ .
77. Grow Font One
Point
Ctrl+ ]
78. Hanging Indent Ctrl+ T
79. Header Footer Link Alt+Shift+ R
80. Help F1
81. Hidden Ctrl+Shift+ H
82. Hyperlink Ctrl+ K
83. Indent Ctrl+ M
84. Italic Ctrl+ I
85. Italic Ctrl+Shift+ I
86. Justify Para Ctrl+ J
87. Left Para Ctrl+ L
88. Line Down Down
89. Line Down Extend Shift+ Down
90. Line Up Up
91. Line Up Extend Shift+ Up
92. List Num Field Alt+Ctrl+ L
93. Lock Fields Ctrl+ 3
94. Lock Fields Ctrl+ F11
95. Macro Alt+ F8
96. Mail Merge Check Alt+Shift+ K
97. Mail Merge Edit Data
Source
Alt+Shift+ E
98. Mail Merge to Doc Alt+Shift+ N
99. Mail Merge to
Printer
Alt+Shift+ M
100. Mark Citation Alt+Shift+ I
101. Mark Index Entry Alt+Shift+ X
102. Mark Table of
Contents Entry
Alt+Shift+ O
103. Menu Mode F10
104. Merge Field Alt+Shift+ F
105. Microsoft Script
Editor
Alt+Shift+ F11
106. Microsoft System
Info
Alt+Ctrl+ F1
107. Move Text F2
108. New Ctrl+ N File
109. Next Field F11
110. Next Field Alt+ F1
111. Next Misspelling Alt+ F7
112. Next Object Alt+ Down
Kompjuterske tehnologije - praktikum Microsoft Word

140
R.br. Naziv komande
Kombinacija posebnih
tastera
Taster Meni
113. Next Window Ctrl+ F6
114. Next Window Alt+ F6
115. Normal Alt+Ctrl+ N View
116. Normal Style Ctrl+Shift+ N
117. Normal Style Alt+Shift+ Clear (Num 5)
118. Open Ctrl+ O
119. Open Ctrl+ F12
120. Open Alt+Ctrl+ F2
121. Open or Close Up
Para
Ctrl+ 0
122. Other Pane F6
123. Other Pane Shift+ F6
124. Outline Alt+Ctrl+ O
125. Outline Collapse Alt+Shift+ -
126. Outline Collapse Alt+Shift+ Num -
127. Outline Demote Alt+Shift+ Right
128. Outline Expand Alt+Shift+ =
129. Outline Expand Alt+Shift+ Num +
130. Outline Move Down Alt+Shift+ Down
131. Outline Move Up Alt+Shift+ Up
132. Outline Promote Alt+Shift+ Left
133. Outline Show First
Line
Alt+Shift+ L
134. Overtype Insert
135. Page Alt+Ctrl+ P View
136. Page Break Ctrl+ Return
137. Page Down Extend Shift+ Page Down
138. Page Field Alt+Shift+ P
139. Page Up Page Up
140. Page Up Extend Shift+ Page Up
141. Para Down Ctrl+ Down
142. Para Down Extend Ctrl+Shift+ Down
143. Para Up Ctrl+ Up
144. Para Up Extend Ctrl+Shift+ Up
145. Paste Ctrl+ V
146. Paste Shift+ Insert
147. Paste Format Ctrl+Shift+ V
148. Prev Field Shift+ F11
149. Prev Field Alt+Shift+ F1
150. Prev Object Alt+ Up
151. Prev Window Ctrl+Shift+ F6
152. Prev Window Alt+Shift+ F6
153. Print Ctrl+ P
154. Print Ctrl+Shift+ F12
155. Print Preview Ctrl+ F2
156. Print Preview Alt+Ctrl+ I
157. Proofing F7
158. Redo Alt+Shift+ Backspace
159. Redo or Repeat Ctrl+ Y Edit
160. Redo or Repeat F4 Edit
161. Redo or Repeat Alt+ Return Edit
162. Repeat Find Shift+ F4
163. Repeat Find Alt+Ctrl+ Y
Kompjuterske tehnologije - praktikum Microsoft Word

141
R.br. Naziv komande
Kombinacija posebnih
tastera
Taster Meni
164. Replace Ctrl+ H Edit
165. Reset Char Ctrl+ Space
166. Reset Char Ctrl+Shift+ Z
167. Reset Para Ctrl+ Q
168. Revision Marks
Toggle
Ctrl+Shift+ E
169. Right Para Ctrl+ R
170. Save Ctrl+ S
171. Save Shift+ F12
172. Save Alt+Shift+ F2
173. Save As F12 File
174. Select All Ctrl+ A Edit
175. Select All Ctrl+ Clear (Num 5) Edit
176. Select All Ctrl+ Num 5 Edit
177.
Select Table Alt+ Clear (Num 5)
Toolbar
32778
178. Show All Ctrl+Shift+ 8
179. Show All Headings Alt+Shift+ A
180. Show All Headings Alt+Shift+ A
181. Show Heading1 Alt+Shift+ 1
182. Show Heading2 Alt+Shift+ 2
183. Show Heading3 Alt+Shift+ 3
184. Show Heading4 Alt+Shift+ 4
185. Show Heading5 Alt+Shift+ 5
186. Show Heading6 Alt+Shift+ 6
187. Show Heading7 Alt+Shift+ 7
188. Show Heading8 Alt+Shift+ 8
189. Show Heading9 Alt+Shift+ 9
190. Shrink Font Ctrl+Shift+ ,
191. Shrink Font One
Point
Ctrl+ [
192. Shrink Selection Shift+ F8
193. Small Caps Ctrl+Shift+ K
194. Space Para1 Ctrl+ 1
195. Space Para15 Ctrl+ 5
196. Space Para2 Ctrl+ 2
197. Spike Ctrl+Shift+ F3
198. Spike Ctrl+ F3
199. Start of Column Alt+ Page Up
200. Start of Column Alt+Shift+ Page Up
201. Start of Doc Extend Ctrl+Shift+ Home
202. Start of Document Ctrl+ Home
203. Start of Line Home
204. Start of Line Extend Shift+ Home
205. Start of Row Alt+ Home
206. Start of Row Alt+Shift+ Home
207. Start of Window Alt+Ctrl+ Page Up
208. Start of Window
Extend
Alt+Ctrl+Shift+ Page Up
209. Style Ctrl+Shift+ S
210. Subscript Ctrl+ =
211. Superscript Ctrl+Shift+ =
212. Symbol Font Ctrl+Shift+ Q
Kompjuterske tehnologije - praktikum Microsoft Word

142
R.br. Naziv komande
Kombinacija posebnih
tastera
Taster Meni
213. Thesaurus Shift+ F7 Language
214. Time Field Alt+Shift+ T
215. Toggle Field Display Shift+ F9
216.
Toggle Master
Subdocs
Ctrl+ \
217. Tool Shift+ F1
218. Un Hang Ctrl+Shift+ T
219. Un Indent Ctrl+Shift+ M
220. Underline Ctrl+ U
221. Underline Ctrl+Shift+ U
222. Undo Ctrl+ Z
223. Undo Alt+ Backspace
224. Unlink Fields Ctrl+ 6
225. Unlink Fields Ctrl+Shift+ F9
226. Unlock Fields Ctrl+ 4
227. Unlock Fields Ctrl+Shift+ F11
228. Update Auto Format Alt+Ctrl+ U
229. Update Fields F9
230. Update Fields Alt+Shift+ U
231. Update Source Ctrl+Shift+ F7
232. VBCode Alt+ F11
233. Web Go Back Alt+ Left
234. Web Go Forward Alt+ Right
235. Word Left Ctrl+ Left
236. Word Left Extend Ctrl+Shift+ Left
237. Word Right Ctrl+ Right
238. Word Right Extend Ctrl+Shift+ Right
239.
Word Underline Ctrl+Shift+ W
Kompjuterske tehnologije praktikum Kompjuterska grafika

143
6. KOMPJUTERSKA GRAFIKA
6.1. RAZLIKA IZMEDU BITMAPIRANOG I VEKTORSKOG CRTANJA
Bitmapirane slike se sastoje od piksela- sitnih kvadratia (taaka) obojenih
razliitim bojama (ili nijansama sive), koje se stapaju i stvaraju utisak slike. Za
neto to je jednom nacrtano moe se rei da se lepi na podlogu i teko se
uklanja ili prepravlja. Programi koji rade na ovaj nain su Paint, Adobe Photoshop,
Corel PHOTO-PAINT i drugi.
Programi CorelDRAW, AutoCAD, ArhiCAD i slini omoguavaju izradu
vektorskih slika. U ovim programima rad se zasniva na vektorskoj grafici, tj. na
radu sa objektima. Objekti se pamte u vektorskom obliku.
Osnovne prednosti vektorskih nad bitmapiranim crteima su:
1. pri poveanju slike u programu CorelDraw otrina i kvalitet se ne gube,
jer se slika pamti matematikim formulama, a ne u formatu taka po
taka;
2. fajl slike u vektorskoj grafici je znatno manji od fajlova slika nacrtanih u
drugim formatima, kao to je na primer BMP;
3. objekti u programu CorelDraw su transparentni to omoguava
kombinovanje slika, tako da pri postavljanju jedne slike preko druge
moe se videti ostatak druge slike;
4. objekti u CorelDraw-u se mogu modifikovati i brisati bez ogranienja ili
posledica.
5. brisanjem slike u Paint-u pozadina ostaje bela, a u CorelDraw-u pozadina
zadrava svoju boju. Drugim reima, pozadina ostaje u svojoj boji kao
kada se, na primer, skine okaena slika sa zida.
Zahvaljujui svojim jasnim linijama vektorski programi za crtanje imaju
veliku primenu. CorelDraw dostie vrhunac kvaliteta vektorskog okruenja. Jedna
od odlika programa CorelDraw je da se pomou programa CorelTrace obina slika
prevede u CorelDraw. Meutim, ovaj program nije usavren u potpunosti, pa
kvalitet slike u programu CorelDraw nije najbolji.
U programu CorelDraw se moe vriti separacija boja, tj. priprema za
tampariju. U tom postupku naprave se etiri otiska (peata) za cijan, magentu,
crnu i utu boju. Zatim se svaki peat premazuje odgovarajuom bojom. Peati se
nakon toga utiskuju na papir. Na kraju se papiri u sve etiri boje lepe jedan preko
drugog i dobija se slika, na primer, za korice knjige.

6.2. PAINT
Windows sadri i program skromnih i elementarnih mogunosti za rad sa
slikama. Re je o programu Paint.
6.2.1. Izgled prozora
Do aplikacije se dolazi izborom dugmeta Start All Programs
Accessories Paint. Paint je aplikacija koja omoguava rad sa bitmapiranim
slikama. Bitmapirana slika je slika koja se moe crtati i ispravljati taku po taku.
Danas postoje programi koji slue za obradu slike i gde su mogunosti za rad sa
slikama veoma velike (primer Corel Draw). Paint je samo jedan skroman program
koji treba da poslui kao poetak uenja rada na monijim i naprednijim
Kompjuterske tehnologije - praktikum Kompjuterska grafika

144
programima, tek toliko da se korisnici uvedu u samu problematiku obrade slike, i to
treba imati u vidu prilikom njegovog korienja i sagledavanja njegovih opcija.
Startovanjem programa Paint otvara se prozor prikazan na slici 6.1.

Slika 6.1: Izgled prozora programa Paint
Na prozoru sa slike 6.1 mogu se uoiti svi ve opisani elementi: naslovna
linija, u kojoj se nalazi naziv dokumenta sa kojim se radi (trenutno pie Untitled,
poto dokumentu sa kojim se radi jo nije dato ime - nije snimljen) i naziv
aplikacije - Paint; linija menija, sa dostupnim opcijama, radni prostor aplikacije i
statusna linija.
Radni prostor je podeljen na tri dela: najvei deo predstavlja deo na kome
se crtaju slike. Donji deo radnog prostora sadri paletu sa bojama, gde se moe
izabrati boja kojom se crta. Sa leve strane radnog prostora nalazi se paleta sa
alatima.
Znaenje pojedinih ikona sa palete alata prikazano je na slici 6.2.

Slika 6.2:Znaenje pojedinih ikona sa palete alata u Paint-u
eljena ikona se aktivira tako to se klikne levim tasterom mia na nju.
Nakon izbora ikone, ispod palete sa alatima pojavljuju se i dodatne opcije za rad,
Kompjuterske tehnologije - praktikum Kompjuterska grafika

145
koje se razlikuju u zavisnosti od toga koja je ikona izabrana. Dodatne opcije za
svaki od izabranih alata biraju se tako to se klikne na eljenu opciju levim
tasterom mia.
6.2.2. Upotreba alata
Crtanje olovkom
Klikom na alat za crtanje olovkom omoguava se crtanje po radnoj povrini
pomou olovke. Ova alatka nema dodatnih opcija za podeavanje, ve moe da se
crta samo najtanjom linijom.
Crtanje se vri tako to se pokaziva mia postavi u radno polje programa
(pokaziva mia je u obliku olovke), i uz pritisnut levi taster mia, crta eljena
linija. Kada je taster mia pritisnut, olovka ostavlja trag na podlozi, dok kada
taster mia nije pritisnut, ne ostaje nikakav trag ispod olovke, te se tada mi moe
pomeriti na neko drugo mesto za poetak crtanja. Klikom na neku boju u paleti
boja moe se crtati linija u izabranoj boji.
Crtanje etkom
Izborom alata za crtanje etkom, ispod palete sa alatima otvara se dodatna
paleta za izbor opcija, sa koje se bira izgled vrha etke. Samo crtanje isto je kao i
olovkom. Pokaziva mia ima oblik koji je izabran sa palete gde se nalaze dodatni
alati. Klikom na neku boju u paleti boja moe se crtati linija u izabranoj boji.
Sprej
Izbor alata na kome je nacrtan sprej omoguava da na se na radnoj povrini
crta na nain na koji bi se otavljao otisak u sluaju upotrebe spreja. Ispod palete sa
alatima otvaraju se dodatne opcije za izbor koliku povrinu pokriva sprej klikom na
taster mia. Pokaziva mia u radnom polju ima oblik boice sa sprejem, a
upotreba je na isti nain na koji se upotrebljavaju olovka ili etka. Duim
zadravanjem na odreenom mestu dok je pritisnut levi taster mia nanosi se vea
koliina boje (koja se bira na paleti boja).
Brisanje
Alat za brisanje (gumica) omoguava brisanje odreenog dela crtea.
Postoje dva naina brisanja. Jedan je nain kada se brie sve sa ekrana, bez obzira
na to koja je boja u pitanju, a drugi je da se brie odreena boja, a da se ostale
boje ne diraju.
Na delu dodatnih opcija moe se izabrati veliina gumice kojom se vri
brisanje.
Uz pritisnut levi taster mia brie se onaj deo povrine preko koje se
prolazi, bojom koja je postavljena kao druga na paleti sa alatima (prva se postavlja
levim, a druga desnim klikom na odreenu boju). Ako se dri pritisnut desni taster
mia dok se koristi gumica, onda se pojavljivanje prve boje menja drugom.
Crtanje linije
Izbor ikone za crtanje linije omoguava crtanje pravih linija. Boja linije se
podeava sa palete boja. Izbor ovog alata daje i dodatne opcije za podeavanje
debljine linije.
Linija se crta tako to se pokaziva mia postavi na mesto odakle linija
poinje i, uz pritisnut levi taster mia, odvue se pokaziva mia na mesto gde
linija zavrava. Ukoliko se, u toku crtanja linije, dri pritisnut taster SHIFT, mogue
Kompjuterske tehnologije - praktikum Kompjuterska grafika

146
je nacrtati samo horizontalne i vertikalne linije, kao i linije pod uglom od 45
stepeni (dijagonalno kose).
Crtanje pravougaonika
Ukoliko se sa palete alata izabere alat za crtanje pravougaonika, otvorie
se dodatna paleta sa alatima. Na njoj je mogue izabrati jednu od sledee tri
opcije (redom nabrojane): crtanje pravougaonika, gde se crtaju samo stranice
(izabranom bojom sa palete boja), dok je unutranjost pravougaonika prazna -
nema je; crtanje pravougaonika gde se spoljanje linije crtaju bojom koja je
izabrana na paleti kao boja za crtanje linija (levim tasterom mia), a unutranje
linije se crtaju bojom koja je definisana za pozadinu (desnim tasterom mia); i
crtanje pravougaonika gde se ne crtaju stranice, ve se on samo popunjava bojom
koja je izabrana za boju pozadine.
Pravougaonik se crta tako to se pokaziva mia postavi na mesto poetka
pravougaonika i, uz pritisnut levi taster mia, odvue pokaziva mia na mesto
dijagonalno suprotnog ugla pravougaonika. Ukoliko se u toku crtanja pravougaonika
dri pritisnut taster SHIFT, crtae se kvadrat.
Crtanje elipse
Izborom alata za crtanje elipse otvorie se ista dodatna paleta sa alatima
kao i za pravougaonik. Za rad na crtanju elipse vae ista pravila kao i prilikom
crtanja pravougaonika. Ukoliko se, u toku crtanja, dri pritisnut taster SHIFT,
crtae se krug.
Crtanje pravougaonika sa zaobljenim ivicama
Izborom alata za crtanje pravougaonika sa zaobljenim ivicama otvorie se
dodatna paleta sa alatima kao i kod pravougaonika. Za rad na crtanju
pravougaonika sa zaobljenim ivicama vae ista pravila kao i prilikom crtanja
pravougaonika. Ukoliko se, u toku crtanja, dri pritisnut taster SHIFT, crtae se
kvadrat sa zaobljenim ivicama.
Crtanje zatvorenih poligona
Izborom ovog alata takoe se otvara dodatni prozor sa alatima koji je isti
kao i za pravougaonik. Prilikom crtanja zatvorenih poligona, prvo se nacrta jedna
linija. Nakon toga se postavi taster mia na sledeu taku - sledee teme poligona i
jedanput se klikne. Isti postupak se ponovi za svako teme poligona. Dvostrukim
klikom se vri zatvaranje nacrtanog poligona od take dvostrukog klika do take
poetka.
Crtanje krivih linija
Izborom ovog alata otvara se prozor sa dodatnim opcijama kojima se bira
debljina linije. Kriva linija se crta iz tri poteza. Prvim potezom nacrta se obina
linija. Zatim se klikne i zadri pritisnut levi taster mia i, povlaenjem mia, unese
se jedan prelom krive linije. Ista procedura se ponovi jo jedanput za drugi prelom.
Nakon treeg koraka je zavreno crtanje krive linije i moe se nastaviti sa radom,
dok, ukoliko nisu izvrena sva tri koraka, kriva linija ne ostaje na ekranu.
Popunjavanje zatvorene konture bojom
Izborom alata za popunjavanje zatvorene konture bojom ne otvara se
dodatni meni. Pokaziva mia se pretvara u oblik kante iz koje se izliva boja. Vrh
izlivene boje postavi se na neku taku unutar konture koja se popunjava bojom i
Kompjuterske tehnologije - praktikum Kompjuterska grafika

147
klikne se na levi taster mia. Boja se "razlije" sve dok ne doe do granica konture.
Ukoliko kontura nije zatvorena, boja se, kroz otvor na mestu gde nije izvreno
zatvaranje "razlije" tako da pokrije i vie od konture koju se eli popuniti.
Uzimanje uzorka boje
Uzorak boje se uzima tako to se klikne na ikonu alata za uzimanje uzorka
pa se klikne na boju iji se uzorak eli uzeti. Ako se klik na eljenu boju izvri
levim tasterom mia, boja se bira kao prva, a ako se klik izvri desnim tasterom
mia, boja se bira kao druga na paleti boja.
Unos teksta
Klikom na alat za unos teksta, otvara se paleta sa dodatnim opcijama,
prikazana na slici 6.3.

Slika 6.3: Izbor da li e tekst biti pisan na boji pozadine ili na beloj podlozi
Na toj paleti bira se da li e se povrina teksta prepisati svojom bojom
pozadine preko postojee slike (gornja opcija) ili e se upisati samo tekst, dok e
pozadina ostati ista (donja opcija). Da bi se poelo sa pisanjem teksta, potrebno je
da se u radnom polju unese okvir za pisanje - na nain na koji se crta pravougaonik.
Kada se to uradi, otvara se prozor (slika 6.4) na kome se moe birati, redom, font
slova, veliina slova, kao i da se za izabrani tekst podesi podebljanje slova (bold),
zakoenje slova (italic) ili podvlaenje slova (underline).

Slika 6.4 :Izbor fonta i formatiranja teksta u Paint-u
Ukoliko se ne vidi paleta sa fontovima, potrebno je da se izabere meni
View Text Toolbar.
Font se bira tako to se levim tasterom mia klikne na strelicu desno od
naziva fonta (u sluaju sa slike, na strelicu desno od naziva Trebuchet MS (Central
European)). Otvorie se padajua lista koja u sebi sadri dostupne fontove. Sa ove
liste, klikom na ime eljenog fonta, moe se izabrati neki drugi oblik slova.
Analogno tome moe se podesiti i veliina slova, u takama (points, pt). Za to je
potrebno da se klikne na strelicu desno od trenutno postavljene veliine slova (na
slici 6.4 to je veliina od 12 taaka) i da se, sa otvorene liste, izabere eljena
veliina slova. Ukoliko se eli uneti neka veliina slova koja se ne nalazi na listi,
potrebno je da se klikne ne na strelicu ve na samo polje u kome se nalazi broj koji
oznaava veliinu slova, zatim da se sa tastature unese eljena veliina slova i da
se pritisne taster ENTER. Desno od liste za izbor veliine slova nalaze se tri
dugmeta, koja redom slue za podebljavanje, zakoenje i podvlaenje slova.
Jednim klikom na dugme aktivira se eljena opcija, dok ponovni klik na dugme
ponitava izabranu opciju. Mogue je da se ne izabere nijedno od ta tri dugmeta,
samo jedno (bilo koje), bilo koja dva dugmeta zajedno ili sva tri dugmeta.
Kompjuterske tehnologije - praktikum Kompjuterska grafika

148
Selektovanje (izbor)
Selektovanje se moe izvriti tako to se bira pravougaono polje na radnoj
povrini ili to se bira "slobodnom rukom". Alati za pomenute izbore prikazani su na
paleti alata kao prvi u obe kolone (slika 6.2).
Selektovanje prvom alatkom vri se tako to se "nacrta" pravougaonik oko
onog dela crtea koji se selektuje, dok se selektovanje drugom alatkom vri tako
to se, slobodnom rukom, "nacrta" linija oko dela crtea koji se selektuje.
U obadva sluaja, nakon izvrenja opisanih operacija, oko izabranog dela
ostaje "nacrtan" pravougaonik sa isprekidanim linijama stranica. Ovaj pravougaonik
se ne bi odtampao, ve on samo ukazuje na to da je deo crtea izabran.
Izbor se ponitava tako to se klikne bilo gde, izvan izabranog dela. Izabrani
deo se moe jednostavno obrisati (pritiskom tastera DELETE na tastaturi), moe se
isei ili kopirati, izborom menija Edit i opcija Cut ili Copy, pri emu se kopira u
privremenu memoriju Windows-a koja se zove Clipboard, moe se pozvati (vie
puta) iz privremene memorije izborom menija EditPaste.
Razlika izmeu isecanja i kopiranja je u tome to se prilikom isecanja brie
izabrani deo slike i upisuje u privremenu memoriju, dok se prilikom kopiranja
ostavlja izabrani deo slike (ne brie se) i dobija se njegova kopija u privremenoj
memoriji. Ukoliko se napravi neka greka, mogue je izvriti ponitavanje zadnje
izvrene operacije (meni Edit Undo).
Ukoliko se pokazivaem mia ue u izabrani deo, pritisne levi taster i, dok
je pritisnut, pomera pokaziva mia po ekranu, mogue je odvlaiti izabrani deo
slike sa jednog na drugo mesto na radnom polju.
Izabranom delu slike mogu se menjati i dimenzije. To se postie tako da se
pokaziva mia postavi na take koje se vide na uglovima i sredinama stranica
isprekidanog pravougaonika koji uokvirava izabrani deo slike i, uz pritisnut levi
taster mia, poveava ili smanjuje veliina izabranog dela.
Zumiranje dela slike
Zumiranje dela slike moe se izvriti tako to se sa palete alata izabere alat za
zumiranje (lupa). Kada se ue u radni prostor prozora, miem se po ekranu pokree jedan
pravougaonik. Taj pravougaonik se postavlja tako da u njegovom centru bude deo koji se
eli zumirati. Klikom na levi tatser mia se vri zumiranje. Na dodatnim ikonama moe se
izabrati stepen uveanja. U zumiranom prozoru moe se zadati i opcija da se vidi mrea u
kojoj se vri crtanje. To se postie izborom menija View Zoom ShowGrid. Uz
pomo mree moe se lake ispravljati slika, taku po taku. Rad u zumiranom prozoru
isti je kao i rad u prozoru normalne veliine. Kada zavrimo sa radom u zumiranom
prozoru, na normalnu veliinu prozora moe se vratiti izborom menija View Zoom
Normal Size ili opcijom 1x na dodatnim alatima ispod palete alata koja se dobija klikom
na ikonu sa lupom.
6.2.3. Snimanje slike
Snimanje slike vri se na ve opisan nain za snimanje fajla (File Save ili
File Save As). Pri snimanju menijem File Save As se otvara prozor u kome se
navodi ime slike i lokacija gde se ona snima. Paint svojim slikama dodaje tip bmp.
6.2.4. Otvaranje snimljene slike
Otvaranje snimljene slike vri se izborom menija File Open (slika 6.5).
Kompjuterske tehnologije - praktikum Kompjuterska grafika

149

Slika 6.5: Otvaranje postojeih slika
Ovaj prozor je slian kao i prozor za snimanje slike. Potrebno je izabrati
lokaciju gde se nalazi slika (polje Look in) i, sam fajl slike sa liste u radnom delu
prozora. Klikom na ikonu ispred imena eljenog fajla i, nakon toga, na dugme Open
(ili dvoklikom na ikonu ispred imena eljenog fajla) vri se otvaranje.
6.2.5. Otvaranje novog dokumenta
Otvaranje novog dokumenta, odnosno otvaranje novog lista papira za
crtanje vri se menijem File New. Ukoliko je dokument sa kojim se trenutno
radi snimljen i, od momenta snimanja, nije napravljena nikakva izmena na slici,
otvorie se novi, prazan dokument i poinje se sa radom iz poetka.
Ako je od snimanja dokumenta uraena neka promena nad slikom ili slika
uopte nije snimljena, pre nego to se otvori novi list papira - novi dokument,
otvorie se dijalog prozor kojim se postavlja pitanje o tome da li se ele snimiti
promene nad dokumentom.
Ako se izabere dugme Yes, promene se snimaju i otvara se novi dokument.
Ukoliko dokumentu nije zadato ime, odnosno ako ranije nije sniman, otvara se
prozor za odreivanje lokacije i imena fajla. U sluaju da se odgovori sa No,
promene se ne snimaju i otvara se novi dokument.
Dugme Cancel otkazuje operaciju otvaranja novog dokumenta i rad se
nastavlja u tekuem dokumentu.
6.2.6. tampanje
tampanje slike vri se izborom menija File Print. Izborom ove opcije
otvara se prozor koji je prikazan na slici 6.6. Na ovom prozoru moe se podesiti
tampa na kome se vri tampanje kao i klikom na dugme Properties, njegovi
parametri.
Moe se odrediti i ta se tampa: ceo dokument (All), stranice od-do (Pages
from-to) i izabrani deo slike (Selection). U polju Numbers of Copies moe se
zadati da se odtampa vie od jedne kopije slike.
Kompjuterske tehnologije - praktikum Kompjuterska grafika

150

Slika 6.6: Opcije za tampanje u Paint-u
Kada se postave eljene opcije, klikom na dugme OK poinje se sa
tampanjem slike.
6.2.7. Meni Image
U okviru menija Image nalaze se opcije koje se mogu upotrebiti prilikom
rada sa slikama. Bitno je pomenuti, pre objanjenja svake od opcija, da se opcije
mogu izvoditi nad selektovanim delom slike (pri emu se selekcija izvodi na nain
koji je ranije opisan) ili nad celom slikom, ukoliko se nita ne selektuje.
Opcija Flip/Rotate omoguava da se napravi horizontalno (Flip horizontal)
ili vertikalno (Flip vertical) ogledalo slike, kao i da se zarotira slika (Rotate by
angle).
Izborom opcije Stretch/Scew moe se izobliavati slika po irini i visini
(Stretch) i unositi nagib u sliku (Scew).
Invertovanje boja vri se izborom opcije Invert Colors.
Opcijom Attributes otvara se prozor za podeavanje atributa, gde se moe
postaviti dimenzija polja za crtanje (polja Width i Height) i odrediti merna
jedinica (Inches, Cm i Pixels).
Najbri nain da se obrie cela slika je izbor opcije Clear Image. Opcija za
brisanje cele slike nije dostupna ukoliko se radi nad selektovanim delom slike.

6.3. CORELDRAW
Program CorelDraw pokree se dvostrukim klikom na njegovu ikonu ili preko
Start dugmeta. Aktiviranjem Start dugmeta iz ponuenog menija bira se opcija
Programs, koja daje padajui podmeni odakle se moe startovati CorelDraw 11.
Ovaj deo knige je i napisan za verziju CorelDraw 11.
Posle pokretanja programa na ekranu se pojavi radni prozor CorelDraw-a
(slika 6.7). Zapaaju se slinosti sa radnim prozorom Word-a. Lenjiri, trake za
skrolovanje, naslovna linija (Title bar) i statusna linija imaju istu funkciju kao u
programu Word. Najvei deo radnog prostora zauzima radna povrina na kojoj se
nalazi oivieni papir za crtanje. Moe da se crta bilo gde na radnoj povrini, ali
samo ono to se nacrta na papiru za crtanje bie i odtampano na izlaznoj jedinici.
Sa desne strane radnog prozora, pored trake za vertikalno skrolovanje,
nalazi se paleta boja iz koje se mogu birati boje za bojenje povrina.
Sa leve strane prozora nalazi se kutija sa altkama (Toolbox). U njoj se
nalaze alatke za oznaavanje, editovanje, uveliavanje i umanjivanje slike, alatke
za crtanje osnovnih grafikih elemenata, alatka za pisanje teksta, za podeavanje
atributa linija i popunjavanje.
Kompjuterske tehnologije - praktikum Kompjuterska grafika

151
Linija menija se nalazi ispod naslovne linije. Sve komande grupisane su
prema nameni u padajue menije, dok su imena tih padajuih menija data u liniji
menija.
U programu CorelDRAW, kao i u programu Word, svaka komanda moe se
zadati na najmanje dva naina, a veina njih na tri ili etiri naina. Naini
zadavanja komandi opisani su u okviru programa Word.




Slika 6.7: Radni prozor CorelDraw-a

6.3.1. Postavljanje pomonih linija
Nekada je potrebno da se na jednom crteu vie objekata postavi uz istu
liniju u odnosu na ivice papira za crtanje ili je potrebno da se nacrta neki objekat
tane veliine. Tada se koriste linije (Grid) koje se na radnoj povrini pojavljuju
komandom View-Grid. Ove linije osim vizuelnog, omoduavaju i precizno
postavljanje objekata uz njih. Kako preciznost mia nije velika, za precizna crtanja
u CorelDraw-u predvien je mehanizam privlaenja kursora na take mree,
pomone linije ili objekte. Aktiviranjem opcije View-Snap To Grid linije privlae na
sebe kursor kada se nae u njihovoj blizini.
6.3.2. Odreivanje atributa linije
Debljina, boja i drugi atributi linija kojima se crta mogu se menjati za
vreme rada. Po izlazu iz programa ostaju zapameni poslednji definisani atributi
linija kojima se ctralo, tako da se sa ovim atributima crta i kada se program ponovo
aktivira.

Slika 6.8: Alat Pero i njegov podmeni
Da bi se podesili atributi linije za crtanje treba kliknuti u kutiji sa alatima
na alat Pero (Outline Pen Tool) ime se otvara njegov podmeni sa dodatnim
alatima (slika 6.8) Kako jo nita nije selektovano, a ni nacrtano, klikom na prvi

Paleta sa
alatkama
Povrina za
ctranje koja se
tampa
Paleta boja
Skrol
trake
Poloaj
kursora
Naslovna linija (Title bar) Linija menija
Lenjiri
Kompjuterske tehnologije - praktikum Kompjuterska grafika

152
alat u podmeniju koji ima istu sliku kao alat Pero dobija se dijalog prozor Outline
Pen (slika 6.9).

Slika 6.9: Dijalog prozor Outline Pen za odreivanje objekata na koje se primenjuju atributi linije
Ovaj dijalog prozor upozorava da nita od objekata nije selektovano i
omoguava da se odredi tip objekta na koji se primenjuju atributi linije. Kao to se
vidi na slici ukljuen je grafiki tip objekta. Posle potvrde pritiskom na dugme OK
dobija se dijalog prozor za podeavanje atributa linije prikazan na slici 6.10.
U ovom dijalog prozoru treba da se podesi:
boja linije - bira se iz palete boja Color;
debljina linije - postavlja se iz padajue liste Width u jedinicama
izabranim iz padajue liste pored ove liste;
stil linije - bira se iz padajue liste Style;
zavretak linije - na jednom i drugom kraju linije treba postaviti eljene
zavretke izborom iz padajuih listi u okviru Arrows;
popunjena povrina se uokviruje unoenjem znaka za potvrdu u kvadrati
Behind fill;
promena debljine linije se proporcionalno menja prilikom promene
veliine crtea unoenjem znaka za potvrdu u kvadrati Scale with
image.
Atributi linija kojima je nacrtan crte mogu se menjati za vreme rada, tako
to se linija prvo oznai (selektuje), a potom se zadaju novi atributi. Ako je
objekat sastavljen iz vie grupisanih objekata, on se mora prvo razgrupisati, pa se
tek onda mogu menjati atributi linija. U suprotnom, promena bi se odnosila na sve
linije u objektu. Ipak, moe se oznaiti objekat iz grupe sa CTRL i klik, pa se samo
njemu zameniti linija.
Kompjuterske tehnologije - praktikum Kompjuterska grafika

153

Slika 6.10: Dijalog prozor Outline Pen za postavljanje atributa linije
6.3.3. Crtanje osnovnih grafikih objekata
Grafiki objekti crtaju se alatima za crtanje dui i izlomljene linije,
pravougaonika i kvadrata, kruga i elipse, poligona, lukova, prstena, za crtanje slobodnom
rukom itd.
Crtanje pravougaonika i kvadrata
Na Toolbox-u kliknuti na Rectangle Tool, dovesti pokaziva mia na mesto
gde treba da bude jedan ugao pravougaonika i postupkom kpp odrediti mesto gde
treba da bude suprotan ugao. Osam kvadratia oko pravougaonika slue za
menjanje veliine objekta. Oni koji su pored stranica menjaju veliinu objekta
samo po jednoj dimenziji, a oni u uglovima obe dimenzije proporcionalno. Krsti u
sredini slui za pomeranje objekta.
Sa izabranim objektom mogu se izvesti sledee operacije:
ako se u toku formatiranja pravougaonika dri Ctrl, formirae se pravilan
pravougaonik - kvadrat;
ako se u toku formatiranja pravougaonika dre tasteri Crtl i Shift,
formirae se kvadrat iz centra;
ako se objektu menja veliina i dri se pritisnuta dirka Shift, objekat e
menjati veliinu iz centra;
ako se objekat poveava drei Ctrl, objekat e se poveavati tano dva,
tri ili vie puta;
ako se objekat pomera i dri se Ctrl, pomerae se paralelno u smeru u
kome je zapoeto pomeranje;
ako se u toku pomeranja objekta kratko pritisne DTM (pored pokazivaa
mia pojavie se +), originalni objekat ostae na svom mestu, a kopija e
se pojaviti na odreditu. Isto vai i za promenu veliine objekta.
Kada se na ve aktivni objekat ponovo klikne kvadratii se gube, a
pojavljuju se strelice. Strelice u uglovima slue za slobodnu rotaciju, a strelice
pored stranica za iskoenje objekta. Ako se u toku izvoenja ovih operacija dri
pritisnuta dirka Ctrl, operacije e se izvravati skokovito za po 15 stepeni. Ovaj
ugao se naziva Constrain Angle i moe se menjati po potrebi.
Kompjuterske tehnologije - praktikum Kompjuterska grafika

154
Crtanje elipse i kruga
Elipsa i krug se crtaju na slian nain kao pravougaonik i kvadrat. Za elipsu
i krug vae ista pravila koja vae za pravougaonik i kvadrat. Pri radu sa elipsom i
krugom iz kutije sa alatima selektuje se alatka Elipsa (Ellipse Tool).
Formatirane poligona
Formatirane poligona obavlja se tako to se dva puta klikne na Polygon Tool
u Toolbox-u. U pojavljenom dijalog prozoru Polygon Tool aktivira se opciono dugme
Polygon, i definie se broj stranica, npr. est. Klikne se dugme OK i na papiru se
moe nacrtati estougao. Izborom opcije Polygon as Star i definisanjem broja
krakova moe se nacrtati zvezda.
Crtanje dui i izlomljene linije
Za crtanje dui, izlomljene linije, kao i za crtanje slobodnom rukom koristi
se alatka Olovka (Freehand Tool). Klikom na ikonicu pokaziva mia se pretvara u
krsti sa vijugavom linijom (konanicom). Da bi se nacrtala prava linija konanica
se dovede na mesto poetka linije, kratko klikne, dovede na mesto zavretka linije
i opet kratko klikne. Na taj nain formira se prava linija.
U statusnoj liniji su se pojavili podaci o rastojanju po x osi u odnosu na
poetnu taku (dx), rastojanju po y osi u odnosu na poetnu taku (dy), duini dui
(Distance), uglu u odnosu na x osu (Angle) i podaci o koordinatama poetne (Start)
i krajnje take dui (End).
Ukolko treba da se nastavi zapoeta linija, treba dovesti mia na njen
poetak ili kraj i vijugava linija pored krstia pretvorie se u prelomljenu strelicu.
Sada se kratko klikne, dovede mi u novu poziciju i ponovo kratko klikne. Ovaj
postupak ponavlja se potreban broj puta.
Izlomljena linija predstavlja jedan objekat. Ukoliko ova linija treba da se
zatvori, treba je zavriti na njenom poetku. Samo zatvoreni objekti mogu biti
ispunjeni bojom.
Crtanje slobodnom rukom
Crtanje slobodnom rukom moe se koristiti za crtanje nepravilnih linija na
crteu. Kako mi nema dovoljnu preciznost, ovaj nain crtanja se retko koristi.
I za crtanje krivih linija treba aktivirati alatku Olovka, a zatim postaviti
konanicu na mesto gde treba zapoeti crtanje linije. Linija se crta pritiskom
tastera mia i povlaenjem mia sa pritisnutim tasterom po putanji koja treba da
predstavlja krivu liniju. Ako se za vreme crtanja napravi greka, ona se moe
popraviti tako to se pritisne taster Shift na tastaturi i, dok je on pritisnut, mi
vrati unazad. Vraanjem mia unazad brie se i pogreno nacrtani deo linije. Greka
se moe popraviti samo dok traje crtanje linije i dok nije otputen taster na miu.
6.3.4. Transformacije objekata
Pozicioniranje objekta
Aktiviranjem komande Arrange-Transformations-Position otvara se prozor
za pozicioniranje objekta (slika 6.11). Upisivanjem vrednosti u polje H (10 mm) i u
polje V (10 mm), i pritiskom Apply vri se pomeranje objekta (estougla)
horizontalno i vertikalno u odnosu na njegovu trenutnu poziciju za 10 mm. Ako se
koristi Apply to Duplicate original e ostati na svom mestu, a na novom mestu e se
pojaviti duplikat (slika 6.11).
Kompjuterske tehnologije - praktikum Kompjuterska grafika

155
Rotacija objekta
Komandom Arrange-Transformations-Rotate otvara se prozor za rotaciju
objekta (slika 6.12). U polje Angle treba upisati ugao rotacije, pri emu treba
naglasiti da se ugao meri u smeru suprotnom od smera ktretanja kazaljki na satu. U
sledea dva polja upisuju se koordinate centra rotacije ako je razliit od centra
objekta. Osam kvadratia u donjem delu dijalog prozora Transformation slue za
pozicioniranje centra rotacije. Svaki kvadrati prdstavlja deo objekta koji moe
biti centar rotacije. Na slici 6.12 izvrena je rotacija pravougaonika za 45 stepeni,
rotirani pravougaonik je dupliran u odnosu na original, a centar rotacije je donji
levi ugao pravouraonika.
Promena veliine i simetrino preslikavanje objekta
Procentualno poveavanje/smanjivanje veliine objekta ili simetrino
preslikavanje objekta (slika u ogledalu) obavlja se komandom Arrange-
Transformations-Scale. U polja H i V upisuje se procentualni iznos
poveavanja/smanjivanja originalne veliine nekog objekta po horizontali i/ili
vertikali. Ukljuivanjem ogledala (Miror) moe se dobiti slika objekta u ogledalu.
Osam kvadratia u donjem delu dijaloga slue za pozicioniranje ose preslikavanja.
Funkcije dugmadi Apply i Apply to Duplicate su ve objanjene.
Postupak definisanja tane veliine objekta je slian, s tim to se koristi
komanda Arrange-Transformations-Size. U polja H i V upisuje se nova horizontalna i
vertikalna veliina objekta, a funkcija preslikavanja ne postoji.


Slika 6.11 - Dijalog prozor za pozicioniranje objekta sa dupliranim estouglom

Kompjuterske tehnologije - praktikum Kompjuterska grafika

156

Slika 6.12 - Dialog prozor za rotaciju objekta sa dupliranim pravougaonikom
Iskoenje objekta
Iz istog dijalog prozora izabere se opcija Scew. U polja H i V upisuju se
uglovi za koje objekat treba da se iskosi po horizontali i/ili vertikali. Osam
kvadratia i krui slue da se naglasi koji deo objekta e ostati na svom mestu.
Pomeranje objekta pomou strelica na tastaturi
Nacrtani objekat moe se pomerati pomou strelica na tastaturi. Objekat
se pomera skokovito u pravci strelice. Rastojanje za koje se objekat pomera moe
se podesiti na Property Bar-u. Treba kliknuti sa strane da bi selekcija nestala. U
okviru sekcije Nudge Ofset postavlja se eljena vrednost pomeraja. Naravno,
objekat se moe pomerati i miem. Pri tome se koristi postupak kpp (klikni-prevuci-
pusti odnosno Drag-And-Drop).
6.3.5. Poravnavanje objekata
Potrebno je imati najmanje dva objekta na papiru. Zatim u Tool Box-u
kliknuti na Pick Tool koji slui za selektovanje objekata. Da bi se selektovalo vie
objekata istovremeno, treba selektovati jedan objekat, a onda drei Shift
selektovati i drugi ili vie objekata. Zatim se aktivira naredba Arrange-Aligne and
Distribute. Otvorie se dijalog prozor Aligne and Distribute u kome treba naznaiti
po kom kriterijumu poravnati objekte. Poravnavanje se vri u odnosu na poslednji
selektovani objekat.
6.3.6. Unoenje objekata
Unoenje nekog objekta u dokument obavlja se naredbom File-Import.
Korienjem standardnih Windows manipulacija dolazi se do mesta gde je sauvan
eljeni objekat (fajl), oznai se i klikne se na dugme Import. Pokaziva mia se
pretvara u sliicu ugla pored koga pie naziv fajla. Pritiskom na Enter uvezeni
objekat e se pojavitri na centru stranice.
Kompjuterske tehnologije - praktikum Kompjuterska grafika

157
6.3.7. Redosled objekata
esto je potrebno da se menja redosled nacrtanih objekata. Da bi objasnili
kako se to radi nacrtaemo jedan estougao i kliknuemo miem na plavu boju u
paleti boja da bi ga obojili. Potom emo preko njega nacrtati crveni pravougaonik,
a preko pravougaonika utu elipsu (slika 6.13a).
Poslednji objekat koji je nacrtan prekriva sve ostale. Da bi plavi estougao
postavili ispred ostalih, oznaiemo ga i aktivirati komandu Arrange-Order-To
Front. Da bismo ga vratili ponovo u pozadinu treba aktivirati komandu Arrange-
Order-To Back. Ako elimo estougao da postavimo izmeu pravougaonika i elipse
treba aktivirati komandu Arrange-Order-In Front Of (ispred). Pojavie se strelica,
sa drugaijim oblikom, kojom treba kliknuti na pravougaonik i dobie se raspored
objekata kao na slici 6.13b. Do ovog rasporeda se moe doi na slian nain, istim
putem, samo treba izabrati opciju Behind (iza) i kliknuti na elipsu.

a) b)
Slika 6.13: Promena redosleda objekata
6.3.8. Grupisanje objekata
Objekti se mogu grupisati kada se njihov meusobni raspored utvrdi.
Objekti sa slike 6.13 se grupiu tako to se prvo selektuju sva tri objekta dranjem
tastera Shift, slino kao u Word-u. Potom se aktivira komanda Arrange - Group.
Nakon toga su sva tri objekta postala grupa i ponaaju se kao jedan.
Delovi grupe mogu se i dalje selektovati pojedinano, ako za vreme
selekcije drimo pritisnut taster Ctrl. lan grupe sada umesto kvadratia oko sebe
ima kruie, ali je njihova funkcija nepromenjena.
6.3.9. Lepljenje objekata
Lepljenje objekata se moe pokazati na dva pravougaonika. Na glavnom
meniju treba ui u View i ukljuiti opciju Snap To Objects. Potom treba kliknuti
blizu jednog ugla selektovanog pravougaonika i dovesti ga u neposrednu blizinu
jednog od uglova drugog pravougaonika. Ugao pomeranog pravougaonika se lepi za
ugao drugog pravougaonika. Lepljenje se takoe moe izvriti za centar nekog
objekta.
6.3.10. Oblikovanje (shaping)
Na slici 6.14a nacrtani su pravougaonik i elipsa koji se delimino
preklapaju. Treba selektovati oba objekta, bilo kojim redom. Aktiviranjem
komande Arrange-Shaping-Weld pojavljuje se dijalog prozor Weld na kome treba
pritisnuti dugme Weld To. Potom postaviti mia na povrinu selektovanih objekata.
Uporedo sa strelicom mia pomera se ikona koja simbolizuje dva stopljena objekta.
Objekti se stapaju u jedan klikom mia (slika 6.14b).

Kompjuterske tehnologije - praktikum Kompjuterska grafika

158

a) b) c) d)
Slika 6.14: Oblikovanje - spajanje objekata
Ponovo nacrtati jedan pravougaonik i jednu elipsu tako da se delimino
preklapaju. Selektovati prvo pravougaonik pa elipsu, a zatim aktivirati komandu
Arrange-Shaping-Trim. Pojavljuje se dijalog prozor Trim u kome u kvadrati Leave
Original: Source Object(s) treba uneti znak za potvrdu i pritisnuti dugme Trim. Na
isti nain kao u prethodnom primeru povui strelicu sa ikonom do selektovane
povrine i kliknuti miem. U ovoj primeni ikona simbolizuje objekat od koga je
otseen deo koji je bio prekriven drugim objektom. Posle brisanja elipse videe se
da je ona odsekla deo pravougaonika kao na slici 6.14c.
Nacrtati sliku 6.14a kao u prethodna dva sluaja. Selektovati oba objekta i
aktivirati komandu Arrange-Shaping-Intersect. Na pojavljenom dijalog prozoru
Intersect uneti znake za potvdru u kvadratie Leave Original: Source Object(s) i
Target Object(s) i pritisnuti dugme Intersect With. Prevui strelicu mia sa
odgovarajuom prilepljenom ikonom na selektovanu povrinu. Brisanjem elipse i
pravougaonika dobija se oblik koji je bio zajedniki za oba objekta (slika 6.14d).
6.3.11. Kloniranje objekata
Da bi se objasnio postupak kloniranja potrebno je da se nacrta
pravougaonik i da se oboji nekom bojom. Sa glavnog menija izabere se komanda
Edit Clone. Time se formirao klon originalnog objekta. Klonirani objekat se moe
pomeriti na potrebno mesto. Selektovanjem originalnog pravougaonika i promenom
njegove boje ili veliine, promene se deavaju i na klonu.
Promenom boje kloniranog objekta dolazi do raskida klon veze po
kriterijumu boje izmeu originala i klona. To znai da se dalje promene boja na
originalu nee odraavati na klonu. Ako se originalnom objektu promeni oblik, to e
se i dalje odraavati na promenu oblika klona. Veza se raskida i pri promeni oblika
klona.
6.3.12. Rad nad tekstom
U CorelDraw postoje dva vida rada nad tekstom. To su Paragraph Text i
Artistic Text.
Da bi se radilo sa paragraf tekstom treba kliknuti u kutiju sa alatkama na
ikonicu Text Tool, postaviti pokaziva mia na mesto gde treba da pone tekst i
postupkom kpp doi do take gde treba da se zavri paragraf tekst. Na taj nain je
formiran pravougaonik (Text Frame) u koji se moe unositi tekst. Ako se ponovo
klikne na ikonicu Pick Tool (u kutiju sa alatkama), sa tekst frejmom se mogu raditi
transformacije kao i sa bilo kojim drugim objektom. Ova vrsta rada sa tekstom
koristi se za rad sa velikom koliinom teksta.
U pogledu vrste, veliine i stila fonta kao i poravnavanja, tekst se moe
oblikovati na isti nain kao i u bilo kom editoru teksta.
Formatiranje teksta obavlja se pomou dijalog prozora na slici 6.15 koji se
aktivira naredbom Text - Format Text.
Kompjuterske tehnologije - praktikum Kompjuterska grafika

159

Slika 6.15: Prozor Format Text sa elementima za formatiranje teksta
Na uglovima selektovanog tekst frejma su standardni crni kvadratii, a na
sredini donje i gornje ivice tekst frejma beli kvadratii. Ukoliko tekst ne moe da
stane u jedan tekst frejm, njegov donji beli kvadrati imae strelicu nadole. U tom
sluaju moe se jednostavno poveati tekst frejm povlaenjem strelice na dole.
Ukoliko koliina teksta nije velika, moe se koristiti umetniki (Artistic)
tekst na sledei nain. Kliknuti na ikonicu Text Tool i kratko kliknuti bilo gde na
prostoru za crtanje. Na tom mestu se pojavljuje kursor i tu se moe otkucati neki
tekst. Kliknuti na Pick Tool. Napisani tekst se moe transformisati kao svaki drugi
objekat.
6.3.13. Specijalni efekti
Za ulepavanje dokumenata esto se upotrebljavaju specijalni efekti. U
ovom delu bie prikazani naini kreiranja specijalnih efekata Blend i Extrude.
Blend
Da bi se dobio efekat kao na slici 6.16c neophodno je nacrtati crveni krug
(slika 6.16a) i plavu osmougaonu zvezdu (slika 6.16b) i oba ih selektovati. Zatim
aktivirati komandu Effects - Blend. Na otvorenom dijalog boksu kliknuti Apply. Ono
to se dobije naziva se Blend Group. Kao to se moe primetiti blend se odnosi kako
na oblik, tako i na boju.

a) b) c)
Slika 6.16: Blend grupa
U okviru Blend dijalog boksa moe se podesiti broj meukoraka, koji je u
poetku uvek 20, i rotacija.
Ako se selektuje samo zvezda i izvri se njeno pomeranje, blend se menja i
prati novi poloaj zvezde.
Blend grupa se moe rastaviti u pojedinane objekte. U tom cilju treba
selektovati blend grupu klikom na neki objekat koji nije krajnji. Aktiviranjem
Kompjuterske tehnologije - praktikum Kompjuterska grafika

160
komande Arrange - Break Blend Group Apart, grupa objekata se razbila na krug,
zvezdu i grupu od dvadeset meu-objekata.
Extrude
Extrude efekti bie prikazani na plavoj simetrinoj osmokrakoj zvezdi (slika
6.17a). Posle komande Effects - Extrude otvara se dijalog prozor na kome treba
aktivirati ikonu Extrude Camera. Na otvorenom dijalog prozoru pritisnuti dugme
Edit. U polje Depth treba postaviti 10, a u okviru Measured from ukljuiti opciju
Objekt Center. Horizontalni pomeraj (H) i vertikalni pomeraj (V) postaviti na 75 i
kliknuti Apply.

a) b) c) d) e)
Slika 6.17: Extrude efekti
Ono to je dobijeno na slici 6.17b naziva se Extrude Group. Nadgraeni
(dodatni) oblici koji su oformljeni imaju istu boju kao i originalni objekat. Boja
nadgraenih oblika moe se promeniti ili nijansirati u istom dijalog prozoru klikom
ikone Extrude Color, a zatim dugmeta Edit. U okviru Color Wheel treba ukljuiti
opciju Shade. Ispod ovog okvira pojavile su se palete za izbor boja From i To. Boju
u paleti To treba promeniti u neku drugu boju (npr. crvenu) i pritisnuti Apply.
Nadgraeni oblik je nijansiran dvema izabranim bojama, plavom i crvenom (slika
6.17c). Ako nadgraeni oblik ne treba da bude nijansiran ve obojen po celoj
povrini crvenom bojom, tada se okviru Color Wheel ukljuuje opcija Solid Fill, iz
palete boja bra crvena boja i aktivira Apply. Originalni objekat je plav, a dodatni
oblici su crveni.
U dijalog prozoru Extrude postoji i ikona Extrude Bevel. Ulaskom u Edit u
kvadrati Use Bevel treba uneti znak za potvrdu. U polje Bevel depth upisati 1 mm
i pritisnuti Apply. Dobija se efekat kao na slici 6.17d. Ako je potreban samo bevel
efekat, znak za potvrdu treba uneti u kvadrati Show Bevel Only.
6.3.14. Kotiranje
Naredbama za kotiranje oznaavaju se dimenzije na tehnikim crteima.
Kotiranje se obavlja u vie koraka. Ako se u kutiji sa alatima nalazi Frehand Tool
(Olovka), na ovu ikonicu treba kliknuti tako da se dobije podmeni sa ikonicama kao
na slici 6.18. Sada se na tom podmeniju selektuje ikonica Dimension Tool. U sluaju
da je ova ikonica prethodno ve bila koriena, ona bi ve stajala i u kutiji sa
alatkama, a ne Frehand Tool. Vai i obrnuto, ako treba crtati linije ili
slobodoruno.

Slika 6.18: Podmeni sa selektovanim alatom za kotiranje Dimension Tool
Pokaziva mia se pretvara u krsti sa malom kotnom linijom. Kotna linija
se povlai tako to se krsti dovede na poetnu taku objekta koji se dimenzionie i
klikne, zatim se krsti prevue na drugu taku objekta i klikne.
Kompjuterske tehnologije - praktikum Kompjuterska grafika

161
4.25"
2
.
2
5
"
4
.
8
1
"
90 degrees

Slika 6.19 - Kotirane dimenzije pravougaonika
Povlaenjem mia sa jedne ili druje strane objekta koji se kotira postavlja
se kotna linija na eljeno mesto i eljenu udaljenost od objekta. Potom se krsti
postavlja na mesto na kotnoj liniji gde treba da se ispie broj i klikne. Na taj nain
zavren je postupak kotiranja.
Atributi kotnih linija (debljina, stil, boja i krajevi) odreuju se pre poetka
crtanja na nain koji je objanjen ranije, a mogu se promeniti i posle crtanja kotne
linije. Veliina, tip i boja fonta za obeleavanje kota takoe se mogu postaviti pre
poetka crtanja kote, na ve poznati nain, ili posle zavretka kotiranja.
6.3.15. Priprema za tampanje
Treba jo jednom naglasiti da se tampa samo ono to se nalazi na stranici.
Naredbom File-Print otvara se dijalog prozor Print (slika 6.20.).
U okviru Destination definie se tip tampaa kojim treba da se odtampa
crte. Ako ja na raspolaganju vie tipova tampaa, u padajuem meniju Name bira
se tip tampaa.

Slika 6.20: Dijalog prozor Print
U okviru Print range odreuju se stranice koje treba da se odtampaju.
Mogu da se aktiviraju sledea opciona dugmad:
Current document, tampaju se sve stranice dokumenta;
Kompjuterske tehnologije - praktikum Kompjuterska grafika

162
Current page, tampa se samo aktivna stranica;
Selection, tampa se samo selektovani deo dokumenta;
Pages, tampaju se stranice koje su upisane u tekst boks.
U okviru Copies definie se broj kopija. Stavljanjem znaka za potvrdu u
kvadrati Collate tampaju se redom sve stane, od prve do poslednje selektovane,
onoliko puta koliko kopija treba napraviti. Izostavljanjem znaka za potvrdu tampa
se svaka strana zasebno u definisanom broju kopija.
Aktiviranjem dugmeta Print Preview u ovom dijalogu otvara se poseban
prozor u kojem se vidi kako bi izgledao crte kada se odtampa. Kada je korisnik
zadovoljan sa izgledom crtea pritiskom dugmeta Print poinje tampanje.
Kompjuterske tehnologije praktikum Osnove raunarskih komunikacija

163
7. OSNOVE RAUNARSKIH KOMUNIKACIJA - MREE RAUNARA
I INTERNET
Skoro da se moe rei da je na irokom planu primene raunara pojam
Interneta postao sinonim za veinu onoga to se oekuje od raunara. Ne treba se
iznenaditi da puno korisnika zna da koristi servise koje Internet prua, a da
istovremeno o samom raunaru i njegovim mogunostima malo zna. Istovremeno
potrebe irokog kruga korisnika utiu na irenje mogunosti koje se nude u okviru
korienja Interneta. Istovremeno lako se moe uoiti da i pored iroke primene
raunara kroz korienje servisa Interneta za iroku ljudsku populaciju jo uvek
postoje mnoge nepoznanice.
7.1. UVOD U RAUNARSKE MREE

Ideja umreavanja je veoma stara i ima mnogo znaenja. Ako se u reniku
potrai objanjenje za pojam mrea (network) moe se nai puno definicija, kao
to su:
- sistem isprepletanih linija, traka ili kanala;
- bilo koji meusobno povezani sistem, npr. televizijska mrea;
- sistem kod koga je vie nezavisnih raunara povezano sa ciljem deljenja
podataka i ulazno/izlaznih ureaja, kao to su diskovi i tampai.
Poslednja definicija je jedina koja se odnosi na tematiku ovog poglavlja.
Kljuna re u definiciji je deljenje, jer je ono i osnovna namena
raunarske mree. Sposobnost efikasnog deljenja informacija je ono to
raunarskoj mrei daje snagu i atraktivnost. Kada se govori o deljenju informacija,
ovek je u mnogo emu slian raunaru. Kao to raunar raspolae skupom
informacija tako i ovek raspolae skupom sopstvenih iskustava i informacija. Kada
ovek eli da proiri svoje znanje on de facto iri sopstveno iskustvo i prikuplja
dodatne informacije. Npr., da bi nauio vie o raunarima razgovarae sa
prijateljima iz raunarske industrije, ii e ponovo u kolu ili e znanje stei kroz
samostalno uenje. Koji god pristup da odabere moe da se vidi da je deljenje
znanja i iskustva sa drugima ustvari umreavanje.
Drugi nain da razmiljamo o umreavanju je da mreu posmatramo kao
tim. To moe da bude sportski tim ili projektni tim. Kroz napore svih ukljuenih u
tim deljenjem vremena, talenta i resursa postie se rezultat ili zavrava
projekat. Shodno tome, upravljanje raunarskom mreom ne razlikuje se od
upravljanja timom sastavljenim od ljudi. Deljenje i komunikacija mogu da budu
jednostavni i laki, ali i sloeni, npr., kada lanovi projektnog tima, koji je
razmeten u razliitim vremenskim zonama da bi zavrili projekat, komuniciraju
putem telekonferencija, e-maila ili multimedijalnih prezentacija putem Interneta.
7.1.1. Osnovni pojmovi

Na elementarnom nivou, raunarska mrea se sastoji od dva raunara koji
su meusobno povezani kablom, to im omoguava da meusobno dele podatke.
Sve raunarske mree, bez obzira na nivo sofisticiranosti baziraju se na ovom
jednostavnom konceptu. Iako sama ideja povezivanja dva raunara pomou kabla
ne predstavlja nita posebno, posmatrano u praksi moe se videti da se radi o
jednom od najveih dostignua u oblasti komunikacija.
Kompjuterske tehnologije - praktikum Osnove raunarskih komunikacija

164
Kao to je ve reeno, raunarske mree su nastale kao odgovor na ljudsku
potrebu da meusobno dele podatke. Iako, ak i personalni raunari mogu brzo da
procesiraju velike koliine podataka oni korisniku ne dozvoljavaju da efikasno dele
podatke. Pre pojave raunarskih mrea, korisnik je morao ili da tampa dokument
ili da datoteku sa dokumentom kopira na disk da bi drugi korisnici mogli da ga
koriste ili menjaju. Kod izmena u dokumentima nije postojao lak nain da se te
promene poveu u celinu. Ovaj pristup je bio, a i danas je poznat kao rad u
izdvojenom okruenju (stand-alone environment).
Kopiranje datoteka na flopi disk i omoguavanje drugima da ga kopiraju na
svoje raunare ponekad se naziva snakernet. Ovaj rani nain povezivanja raunara
mnogi su koristili, a moda koriste i danas. Ovaj sistem je pogodan za odreene
situacije, ali je suvie spor i neefikasan da bi zadovoljio potrebe i oekivanja koja
od dananjih raunara imaju korisnici. Koliina podataka koja se moe deliti i
rastojanja na koja se ele dostaviti podaci prevazilaze mogunosti snakernet a.
Meutim, ako se neki raunar povee sa drugim raunarima on e moi da
deli podatke sa njima i da alje dokumenta drugim tampaima. Ovakva veza
raunara i drugih ureaja se naziva mrea (network), a koncept povezivanja
raunara sa ciljem deljenja resursa se naziva umreavanje (networking).
Principski raunarska mrea se moe prikazati slikom 7.1.

Slika 7.1 Jednostavna raunarska mrea
7.1.2. Primena raunarskih mrea
Sa raspoloivou i mogunostima dananjih personalnih raunara moe da
se postavi pitanje da li su uopte potrebne raunarske mree?
Da bi se pravilno odgovorilo na ovo pitanje mora se istovremeno postaviti i
pitanje, ime treba da raspolae jedan raunar da bi mogao da odgovori zahtevima
obrade podataka? Da bi raunar mogao da odgovori zahtevima korisnika u pogledu
obrade podataka on mora da raspolae odreenim resursima. Ako se posmatra
obrada podataka na nivou pojedinanog raunara jasno je da je u optem sluaju
poeljno da svaki raunar treba da ima odreene resurse potrebne za obradu
podataka. Meutim, sledi pitanje kolika je cena takvog pristupa u postizanju
potrebnih mogunosti raunara i da li se situacija moe popraviti povezivanjem
Kompjuterske tehnologije - praktikum Osnove raunarskih komunikacija

165
raunara u raunarske mree, ime bi se omoguilo deljenje raspoloivih resursa?
Od pojave prvih raunarskih mrea do dananjih snanih personalnih raunara
pokazalo se da raunarske mree poveavaju efikasnost i smanjuju cenu obrade
podataka.
Deljenje raunarskih resursa putem raunarskih mrea ostvaruje se kroz:
- Deljenje informacija
- Deljenje raunarskog hardvera i softvera
- Centralizovanu administraciju pri obradi podataka.
Shodno tome raunari koji su deo raunarske mree mogu da meusobno
dele npr.:
- Dokumente,
- Elektronske poruke,
- Softver za obradu teksta,
- Softver za praenje projekata,
- Ilustracije, fotografije, video i audio datoteke,
- tampae,
- Faks maine,
- Modeme,
- CD ROM ureaje i druge izmenljive memorije,
- Hard diskove.
Mogunosti raunarskih mrea se permanentno ire, a takoe se otkrivaju i
novi naini deljenja resursa i komunikacije meu raunarima.

Deljenje informacija

Sposobnost brzog i jeftinog deljenja informacija predstavlja jednu od
najvanijih primena tehnologije umreavanja raunara. Poznato je da je
elektronska pota najei servis ljudi koji koriste Internet. Mnogi poslovni ljudi
specijalno su investirali u raunarske mree da bi mogli da koriste prednosti
komunikacije na bazi elektronske pote. Omoguavanjem deljenja informacija,
raunarske mree mogu da smanje potrebu za papirnom komunikacijom,
poveavaju efikasnost i korisnicima omogue istovremeni pristup skoro svim
podacima koji su im potrebni.
Npr., menaderi mogu da koriste ovaj tip usluge raunarskih mrea za brzu
i efikasnu komunikaciju sa velikim brojem ljudi i organizovanje i voenje sastanaka
sa ljudima iz kompanije, lake nego to je to ranije bilo mogue.

Deljenje raunarskog hardvera i softvera

Pre pojave raunarskih mrea, korisnici raunara su imali potrebu za
sopstvenim tampaima, crtaima i drugim periferijskim ureajima. Mree
omoguavaju da nekoliko ljudi istovremeno deli podatke i periferijske ureaje. Na
slici 7.2 je prikazano tipino mreno okruenje u kome tri radne stanice dele jedan
tampa.
Mree mogu da se koriste za deljenje i standardizovanih aplikacija, kao to
su procesori teksta, programi za tabelarno izraunavanje, baze podataka inventara
Kompjuterske tehnologije - praktikum Osnove raunarskih komunikacija

166
itd., da bi se omoguilo da bilo ko unutar mree, koristi iste aplikacije i istu verziju
te aplikacije. Ovim je omogueno da se dokumenti lake dele, kao i da je obuka
korisnika efikasnija. Ljudima je lake da potpuno ovladaju jednim programom za
obradu teksta nego da ue etiri ili pet razliitih programa ovog tipa.

Slika 7.2 Deljenje tampaa u mrenim uslovima

Centralizovana administracija obrade podataka

Umreeni raunari mogu jednostavnije da podravaju razliite zadatke.
Mreno okruenje omoguava tehnikom osoblju da efikasnije podrava jednu
verziju operativnog sistema ili aplikacija i podesi sve raunare na isti nain nego da
podrava vie razliitih operativnih sistema sistema i vri njihovo podeavanje.

7.1.3. Osnovni tipovi raunarskih mrea

Raunarske mree su klasifikovane u jednu od dve grupe, zavisno od
njihove veliine i funkcije. Lokalna raunarska mrea (LAN Local Area Network) je
osnovni gradivni element bilo koje raunarske mree. LAN mogu da budu u opsegu
od jednostavnih (dva raunara meusobno povezana kablom) do veoma sloenih
(stotine povezanih raunara i periferijskih ureaja u okviru velike korporacije), kao
to je prikazano na slici 7.3.
Kompjuterske tehnologije - praktikum Osnove raunarskih komunikacija

167

Slika 7.3 Lokalna raunarska mrea (LAN)
Prostorna raunarska mrea (WAN Wide Area Network) sa druge strane
nema geografskih ogranienja (slika 7.4). Ona moe da povezuje raunare i druge
ureaje na suprotnim stranama sveta. WAN je napravljena od velikog broja
meusobno povezanih LAN. U krajnjem sluaju Internet je WAN.

Slika 7.4 Prostorna raunarska mrea (WAN)
7.1.4. Konfiguracije raunarskih mrea
U optem sluaju, sve raunarske mree imaju odreene komponente,
funkcije i karakteristike kojhe su zajednike, kao to je prikazano na slici 7.5.

Slika 7.5 Zajedniki elementi raunarskih mrea
Kompjuterske tehnologije - praktikum Osnove raunarskih komunikacija

168
U njih spadaju:
- Serveri Raunari koji omoguavaju deljenje resursa od strane korisnika
mree.
- Klijenti Raunari koji pristupaju deljivim resursima u mrei, to
omoguavaju serveri.
- Medijum ice koje obezbeuju fiziko povezivanje.
- Deljivi podaci Datoteke kojima klijente, putem mree, snabdevaju
serveri.
- Deljivi tampai i drugi periferijski ureaji Dodatni resursi koje
obezbeuju serveri.
- Resursi Bilo koji servis ili ureaj, kao to su datoteke, tampai ili
druge jedinice koji je raspoloiv korisnicima mree.
Bez obzira na meusobne slinosti, raunarske mree su podeljene u dve
ire kategorije:
- Mree ravnopravnih raunara (Peer to Peer Network),
- Mree bazirane na serverima (Server based Network)
Razlika izmeu peer to peer i serverske mree je vana, jer svaka od
njih ima razliite mogunosti. Tip mree koja e se realizovati zavisi od faktora,
kao to su:
- Veliina organizacije za ije potrebe se realizuje raunarska mrea,
- Nivo zahtevane bezbednosti u mrei,
- Vrsta posla kojom se organizacija bavi,
- Nivo raspoloive administrativne podrke,
- Obim saobraaja u mrei,
- Potrebe korisnika mree,
- Raspoloivi budet za realizaciju mree.

7.1.5. Mree ravnopravnih raunara (Peer to peer Network)

Kod peer to peer mrea nema raunara koji su definisani kao serveri i ne
postoji hijerarhija meu raunarima. Svi raunari su jednaki i zbog toga se i
tretiraju kao jednaki. Svaki raunar funkcionie i kao klijent i kao server i u
ovakvim mreama ne postoji administrator koji je odgovoran za celokupnu mreu.
Sam korisnik raunara odreuje koji podaci na njegovom raunaru e biti deljivi u
okviru mree. Na slici 7.6 prikazana je peer to peer mrea u kojoj svaki raunar
funkcionie i kao klijent i kao server.
Veliina
Peer to peer mree se takoe nazivaju i radne grupe (workgroups).
Termin radna grupa podrazumeva malu grupu ljudi, to znai da tipina mrea ovog
tipa obuhvata do 10 raunara.
Cena
Peer to peer mree su relativno jednostavne. Poto svaki raunar
funkcionie i kao klijent i kao server, ne postoji potreba za snanim centralnim
serverom ili za drugim komponentama koje zahtevaju velike mree. Zbog toga
ovakve mree mogu da budu jeftinije od serverskih mrea.
Kompjuterske tehnologije - praktikum Osnove raunarskih komunikacija

169

Slika 7.6 Mrea ravnopravnih raunara

Operativni sistem
Kod peerto-peer mrea od mrenog softvera ne zahtevaju se isti standardi
u pogledu performansi i nivoa bezbednosti, kao kod mrenog softvera
projektovanog za specijalizovane servere. Podrka za ovaj tip mrea je ugraena u
mnoge operativne sisteme. Na taj nain nije potreban dodatni softver za
ispostavljanje peertopeer mree.

Implementacija
U tipinom mrenom okruenju, implementacija ovakve mree nudi sledee
prednosti:
- Raunari se nalaze na korisnikovom stolu;
- Korisnici su istovremeno sopstveni administratori i staraju se o sopstvenoj
bezbednosti;
- Raunari u mrei su povezani jednostavnom i lako vidljivim kablovskim
sistemom.

Pogodnosti peer to peer mrea
Ovaj tip raunarskih mrea predstavlja dobar izbor u sluajevima kada:
- Treba povezati deset ili manje korisnika;
- Korisnici dele resurse, kao to su datoteke ili tampai, ali ne postoji
specijalizovani serveri;
- Bezbednost unutar mree nije vana;
- Organizacija i odgovarajua raunarska mrea nee bitnije da se ire u
doglednoj budunosti.
Kada su pomenuti faktori mogu zadovoljiti, peer to peer mrea je po pravilu
bolje reenje od serverski bazirane raunarske mree.



Kompjuterske tehnologije - praktikum Osnove raunarskih komunikacija

170
7.1.6. Serverski bazirane mree

U okruenju sa vie od deset korisnika, mrea ravnopravnih raunara, koji
istovremeno igraju ulogu i klijenta i servera najverovatnije nee biti adekvatna.
Zbog toga, veina raunarskih mrea ima specijalizovane servere. Specijalizovani
server je raunar koji funkcionie samo kao server i ne koristi se kao klijent ili
radna stanica. Serveri se opisuju kao specijalizovani zato to sami po sebi nisu
klijenti i zato to su optimizovani da brzo servisiraju zahteve od klijenata u mrei
uz pruanje bezbednosti datotekama i direktorijumima. Serveski bazirane mree
(videti sliku 7.7) postale su standardni model raunarskih mrea.
Sa poveavanjem veliine mrea, tj. sa poveavanjem broja povezanih
raunara, poveavanjem fizikog rastojanja i obima saobraaja meu njima, javlja
se potreba za vie od jednog servera. Deljenjem mrenih poslova meu nekoliko
servera osigurava se da e svaki zadatak biti izvren to je mogue efikasnije.

Slika 7.7 Serverski bazirana raunarska mrea

Specijalizovani serveri

Serveri moraju da izvravaju razliite i sloene zadatke. Kod velikih
raunarskih mrea serveri se dodatno specijalizuju za zadovoljenje proirenih
zahteva korisnika. Na slici 7.8 prikazana je mrea sa razliitim tipovima servera.
Serveri datoteka i tampanja (File and Print Servers)
Serveri datoteka i tampanja upravljaju korienjem datoteka i tampaa
od strane korisnika. Npr., kada korisnik izvrava program za obradu teksta ona se se
zaista izvrava na njegovom raunaru. Dokument koji program obrauje zapamen
je na ovom serveru i uitava se u memoriju korisnikog raunara da bi se on mogao
menjati ili koristiti lokalno. Drugim reima, serveri datoteka i tampanja se koriste
za pamenje datoteka.

Kompjuterske tehnologije - praktikum Osnove raunarskih komunikacija

171

Slika 7.8 Raunarska mrea sa specijalizovanim serverima

Serveri aplikacija (Application Servers)
Serveri aplikacija predstavljaju serversku stranu klijent/server aplikacije.
Npr., serveri pamte ogromne koliine podataka koji su tako organizovani da lako
mogu da budu preuzeti od strane korisnika. Na taj nain ovi serveri se razlikuju od
servera datoteka i tampanja. Kod servera datoteka i tampanja podaci i datoteke
se prenose u raunar sa koga je doao zahtev. Kod servera aplikacija podaci ostaju
na serveru i samo rezultati zahteva se prenose u raunar koji ih je traio.
Klijentska aplikacija se izvava lokalno na korisnikom raunaru dok se podacima
pristupa na serveru programa. Npr., moe se pretraivati baza podataka o
studentima koji su roeni u januaru. Umesto da se celokupna baza podataka
prenese klijentu, samo rezultat upita se prenosi sa servera u lokalni raunar.
Serveri poruka (Mail Servers)
Serveri poruka rade slino serverima aplikacija s tim to postoje odvojene
serverske i klijentske aplikacije, sa selektivnim prenosom podataka od servera
prema klijentu.
Faks serveri (Fax Servers)
Faks serveri upravljaju saobraajem faks poruka ka i iz mree deljenjem
jednog ili vie faks modem ureaja.
Komunikacioni serveri (Communication Servers)
Komunikacioni serveri opsluuju tok podataka i e-mail poruka izmeu
mree kojoj pripada ovaj server i drugih mrea, odvojenih raunara ili udaljenih
korisnika koji se povezuju na servere preko modema i telefonskih linija.
Directory Services Servers
Directory Services Servers omoguavaju korisnicima da lociraju, pamte i
zatite informacije u mrei. Npr., u nekim sluajevima serverski softver kombinuju
Kompjuterske tehnologije - praktikum Osnove raunarskih komunikacija

172
raunare u logike grupe, koje se nazivaju domeni (domain) i koje omoguavaju
bilo kom korisniku unutar mree pristup bilo kom mrenom resursu.
Planiranje uvoenja specijalizovanih servera postalo je vano sa irenjem
raunarskih mrea. Planer mora da u obzir uzme mogua proirenja mree, ali tako
da korienje mree ne bude ugroeno ako uloga pojedinih specijalizovanih servera
bude promenjena.

Uloga softvera u serverski baziranim mreama

Mreni server i njegov operativni sistem funkcioniu kao jedinstvena
jedinica. Bez obzira koliko bio snaan raunar koji ima funkciju servera on e biti
nekoristan bez operativnog sistema koji moe da iskoristi mogunosti njegovih
fizikih resursa. Savremeni serverski operativni sistemi su projektovani sa idejom
da se iskoriste prednosti i kvaliteti serverskog hardvera.
Mada su sloenije za instaliranje, konfigurisanje i upravljanje, serverski
bazirane raunarske mree imaju puno prednosti u odnosu na peer to peer
mree.
Deljenje resursa
Server je projektovan sa ciljem da obezbedi pristup veini datoteka i
tampaa uz podrku korisnicima u smislu visokog nivoa performansi i bezbednosti.
Deljenje podataka na serverskom principu moe da bude centralno administrirano i
kontrolisano. Poto su deljivi resursi centralno locirani, mogue ih je lake nai i
koristiti nego resurse na pojedinim raunarima.
Bezbednost
Bezbednost je esto primarni razlog za izbor serverski baziranog pristupa u
umreavanju raunara. U takvom okruenju, postoji jedan administrator koji
definie pravila i primenjuje ih na svakog korisnika mree, to moe uiniti da je
korienje resursa mree bezbednije.

Rezervne kopije (Backup)
Pravljenje rezervnih kopija moe se vriti nekoliko puta dnevno ili samo
jednom sedmino, to zavisi od vanosti i vrednosti podataka. Pravljenje rezervne
kopije servera moe da se vri automatski u skladu sa unapred definisanim
rasporedom, ak i ako su serveri locirani na razliitim delovima mree.

Redundansa
Korienjem metoda pravljenja rezervnih kopija, koji je poznat kao
redundansa sistema (redundancy systems) podaci na serveru mogu da budu
duplirani i stavljeni na raspolaganje. ak i ako doe do oteenja primarne oblasti
za pamenje podataka, rezervna kopija podataka moe da se koristi za restauraciju
podataka.


Kompjuterske tehnologije - praktikum Osnove raunarskih komunikacija

173
7.1.7. Topologija mrea

Termin topologija (topology) ili odreenije topologija mree odnosi se na
fiziki razmetaj raunara, kablova i drugih komponenata mree. Topologija je
standardni termin koji veina strunjaka iz oblasti raunarskih mrea koristi kada
govori o osnovama projektovanja mrea. Topologija raunarskih mrea ima uticaja
na njihove mogunosti. Izbor topologije ima uticaj na:
- Tip ureaja koje zateva mrea
- Mogunosti ureaja
- irenje mree
- Nain na koji se upravlja mreom.
Nain poimanja korienja razliitih topologija je klju za razumevanje
mogunosti razliitih tipova mrea.
Pre nego to raunari mogu da dele resurse ili izvravaju komunikacione
zadatke oni moraju da budu meusobno povezani. Veina raunarskih mrea koristi
kablove za meusobno povezivanje raunara. Meutim, to ne znai jednostavno
utaknuti kabl u jedan i drugi raunar. Razliiti tipovi kablova, kombinovani sa
razliitim mrenim adapterima, mrenim operativnim sistemima i drugim
komponentama zahtevaju razliite tipove organizacije mree.
Da bi mrea valjano radila, topologija mree mora da se planira. Npr.,
odreena topologija ne odreuje samo tip kabla koji e se koristiti ve i nain na
koji se kablovi postavljaju kroz hodnike, plafone i zidove. Topologija takoe moe
da odredi i kako e raunari u mrei meusobno komunicirati. Razliite topologije
zahtevaju razliite komunikacione metode, a te metode imaju veliki uticaj na
mreu.

Standardne topologije
Raunarske mree projektuju se na bazi etiri osnovne topologije:
1. Magistrala (Bus)
2. Zvezda (Star)
3. Prsten (Ring)
4. Mrea (Mesh).

Topologija magistrale (Bus topology) Ovakav tip mree sastoji se od
ureaja koji su povezani na zajedniki, deljivi kabl. Ova vrsta topologije se esto
oznaava i kao linerana magistrala, jer su raunari povezani u jednu liniju. To je
najjednostavniji i najei metod umreavanja raunara. Ovakva mrea se sastoji iz
jednog kabla koji se zove segment (trunk, backbone), koji povezuje sve raunare u
mrei na jednu liniju.
Kompjuterske tehnologije - praktikum Osnove raunarskih komunikacija

174

Slika 7.9: Topologija magistrale Bus
Raunari u ovom tipu mree komuniciraju meusobno adresiranjem
podataka na odreenom raunaru i slanjem podataka na spojni kabl u obliku
elektrinog signala. Podaci u obliku elektrinog signala se alju svim raunarima u
mrei. Samo raunar ija se adresa slae sa adresom koja je sastavni deo poslatog
signala prihvati e poslatu informaciju. U jednom trenutku samo jedan raunar
moe da alje poruku posredstvom magistrale. Zbog toga broj raunara koji su
povezani na magistralu utie na performanse mree. Ako je na magistralu povezan
vei broj raunara, vie njih e ekati da bi poslao svoje podatke na magistralu, to
znai da e cela mrea biti sporija. Ne postoji standardni nain merenja uticaja
broja raunara na brzinu date mree, jer na performanse ne utie samo broj
raunara. Pored broja raunara na performanse mree utiu i sledei faktori:
- Hardverske mogunosti raunara povezanih u mreu;
- Ukupan broj komandi koje ekaju na izvravanje;
- Tipovi aplikacija koje se izvravaju unutar mree;
- Tipovi kablova koji se koriste u mrei;
- Rastojanje izmeu raunara u mrei.
Raunari koji su povezani na magistralu mogu bilo da alju podatke drugim
raunarima bilo da ekaju na podatke od drugih raunara u mrei. Oni nisu
odgovorni za sam prenos podataka od jednog do drugog raunara. Shodno tome ako
jedan raunar otkae to nee imati uticaja na ostatak mree.
Poto se elektrini signali alju celoj mrei oni se prenose od jednog kraja
kabla do drugog. Ako se dozvoli da se signal prostire bez prekida on e se prostirati
du kabla napred nazad spreavajui druge raunare da alju signale. Zbog toga
prostiranje signala mora da bude zaustavljeno poto stigne na odredinu adresu. Za
zaustavljanje prostiranja signala, komponenta koja se naziva terminator postavlja
se na oba kraja kabla za apsorbovanje slobodnog signala. Absorpcija signala
oslobaa kabl tako da drugi raunari mogu da alju podatke.

Topologija zvezde (Star topology) Povezivanje raunara pomou
segmenata kablova koji se izvode iz jedne take oznaava se kao topologija
zvezde.
Kompjuterske tehnologije - praktikum Osnove raunarskih komunikacija

175

Slika 7.10: Topologija zvezde - Star
Topologija prestena (Ring topology) Povezivanje raunara pomou kabla
koji formira petlju oznaava se kao topologija prstena.

Slika 7.11: Topologija prstena - Ring
Topologija mree (Mesh toplogy) kod ovog tipa topologije svi raunari su
meusobno povezani odvojenim kablovima.
Kompjuterske tehnologije - praktikum Osnove raunarskih komunikacija

176

Slika 7.12: Topologija mree - Mash

Karakteristike dva osnovna tipa mrea su date u sledeoj tabeli:

Karakteristika Peer to Peer mrea Serverski bazirana mrea
Veliina
Dobre za deset i manje
raunara
Ograniene samo serverom i
mrenim hardverom
Bezbednost
Okvire bezbednosti definie
korisnik svakog raunara
Konzistentna i iroka
bezbednost i resursa i
korisnika
Administracija
Pojedinani korisnici su
odgovorni za sopstvenu
administraciju;
administracija
nije potrebna sve vreme.
Centralizovana
administracija za kontrolu
mree; potreban bar jedan
obuen administrator.

7.1.8. Povezivanje lokalnih raunarskih mrea
Lokalne raunarske mree se mogu izmeu sebe povezati, ime se
omoguuje da svi raunari u jedinstvenoj mrei mogu koristiti resurse svih
umreenih raunara. Za povezivanje raunarskih mrea najee se koriste posebni
komunikacioni ureaji - ruteri, kao i mostovi (bridge) i prekidai (switch).

7.2. INTERNET
Pored izuzetno narasle potrebe da raunari meusobno komuniciraju,
ezdestih godina XX veka stekli su se i neophodni tehnoloki uslovi da se ova
potreba zadovolji. Razliiti proizvoai opreme su razvijali sopstvene protokole za
komunikacije izmeu svojih raunara. To je onemoguavalo razvoj svetskih mrea,
jer nije bilo mogue povezati raunare razliitih proizvoaa. Iz tih razloga,
poetkom sedamdesetih godina XX veka, agencija ARPA (Advanced Research
Projects Agency), inae deo ministarstva odbrane SAD, je definisala familiju
protokola za raunarsku komunikaciju, te su svi vodei proizvoai opreme bili
prinueni da primene te protokole na svojim proizvodima tj. raunarima. Ta





R
4

R
7

R
5

R
3

R
1

R
2

R
6

Kompjuterske tehnologije - praktikum Osnove raunarskih komunikacija

177
familija protokola je dobila naziv prema dva protokola: TCP/IP. Godine 1980. NSF
organizacija (National Science Foundation), takoe iz SAD, je osnovala mreu
zasnovanu na tim protokolima, koja je bila zamiljena kao "mrea mre". Tako je
nastala mrea NSFNet, koja je predstavljala preteu Interneta.
Do kraja osamdesetih godina samo su veliki raunari (host computers) bili
povezivani u Internet. Njima se pristupalo iskljuivo preko terminala. Personalni
raunari do tada nisu povezivani u mree osim ako nisu bili korieni kao terminali.
Krajem osamdesetih godina na tritu su se pojavili jeftini mreni kontroleri
(mrene kartice), to je naglo ubrzalo razvoj lokalnih raunarskih mrea.
Tehnologija povezivanja lokalnih raunarskih mrea na Internet je brzo savladana,
to je dovelo do naglog poveanja broja raunara poveznih u Intenet.
Izuzetan doprinos ekspanziji Interneta meu korisnicima je uinio razvoj
Web-a, krajem osamdesetih godina i poetkom devedesetih, kao i razvoj hardvera
koji je omoguio realizaciju nekad teko zamislivih multimedijalnih programa.
Moemo rei da Internet predstavlja mreu svih mrea, svetski komunikacioni
sistem povezanih raunarskih mrea pomou TCP/IP protokola, sa ciljem da
omogui razmenu velikog broja podataka razliitih tipova.
Internet je "virtuelno drutvo" kompjutera i kompjuterskih mrea iz svih
delova sveta. U trenutku kada korisnik ita tekst na ekranu raunara konektovanog
na Internetu, raunar je deo tog drutva, a korisnik je na Internetu. Uz pomo
raunara, modema i telefonske linije korisnik se moe povezati sa svim delovima
planete.
Internet je najvea svetska globalna mrea. Najednostavnija i moda
najtanija definicija Interneta je da je to mrea svih mrea, sistem povezanih
autonomnih mrea raunara koje funkcioniu na istim principima, koriste iste
protokole, standarde i interfejse, sa ciljem da omogui razmenu velikog broja
podataka razliitih tipova.
Razvoj Interneta na naim prostorima odvijao se u tri faze:
1. Uspostavljanje nacionalne akademske mree zasnovane na TCP/IP
protokolima mree SNTIJ u periodu 1992 - 1996. godine;
2. Povezivanje akademske mree na Internet i korienje Internet usluga, pre
svega elektronske pote
3. Komercijalizacija Interneta i pojava Internet provajdera (Internet Service
Provider - ISP)
Na slici 7.13 je na simplificiran, ali efektan nain prikazan princip
povezivanja raunara na ovu globalnu mreu, bilo da je korisnik samostalan u svom
radu, bilo da je povezan na lokalnu mreu.
Kompjuterske tehnologije - praktikum Osnove raunarskih komunikacija

178

Slika 7.13 Dijagram ukupnog povezivanja korisnika na Internet
Ova slika prikazuje princip povezivanja raunara na Internet, koji moe
raditi samostalno, ili posredstvom neke LAN mree. Ako se korisnik samostalno
prikljuuje na Internet, on najee koristi obinu telefonsku liniju za vezu sa ISP.
Ako je pak umreen u LAN, onda korisnik koristi mrenu karticu, da bi komunicirao
u lokalnoj mrei, a potom se LAN spaja sa provajderom
1
koristei izuzetno brzu
telefonsku liniju - T1. Ova linija moe preneti priblino 1.5 miliona bitova u sekundi
(bps - bit per second), dok obina telefonska linija moe da prenese od 30000 do
50000bps. Potom se ISP povezuje na vei ISP, a najvei ISP ini tzv. fiberoptiku
"kimu" jednog regiona. Ovi provajderi irom sveta se spajaju uz pomo
fiberoptikih linija, podovodnih kablova ili satelitskih linkova. Na ovaj nain, bilo
koji raunar na Internetu je povezan sa bilo kojim raunarom. Oigledno je da je za
korisnika najvanija veza sa ISP, o emu e vie biti rei u narednim poglavljima.
Kratak hronoloki pregled bitnih dogaanja u razvoju Interneta:
- 1969. - Dva raunara sa dva odseka Kalifornijskog univerziteta povezana
su u mreu ARPAnet, predhodnicu Interneta
- 1971. - Rek Tomlinson razvija elektronsku potu za ARPAnet. Upravo je on
tvorac znaka @. Popularnog "majmuna" osmislio je kako bi u adresi elektronske
pote razdvojio ime korisnika od imena raunara.
- 1973. - Mrea povezanih raunara seli se preko Antlantika. Norveka je
postala deo ARPAneta. Cilj je bio razmena podataka o moguim potresima i
nuklearnim eksplozijama sa SAD. Posle Norveke, u mreu ulazi Londonski
univerzitet.
- 1978. - Geri Tuerk alje prvi "spam" (masovno distribuirana poruka koju
niste eleli) u mrei ARPAnet.
- 1984. - Broj umreenih raunara prelazi 1.000. Japan stvara vlastitu
mreu Junet, Velika Britanija razvija mreu Janet, a Sovjetski Savez Usenet.
- 1985. - Stvoren je domen .com. Najstarija stranica sa tim domenom
glasila je i jo uvek glasi: symbolics.com.

1
Termin provajder potie od engleskog termina provider koji u ovoj oblasti oznaava organizaciju
preko koje korisnici pristupaju Internetu (ISP - Internet Service Provider) - jednostavno reeno to
je organizacija koja prua Internet usluge
Kompjuterske tehnologije - praktikum Osnove raunarskih komunikacija

179
- 1989. - U Evropskoj laboratoriji za praktinu fiziku (CERN) raa se ideja o
Internetu kakav danas poznajemo - razmena celih dokumenata zajedno sa slikama
pri emu delovi dokumenta postaju linkovi. Nastaje format podataka HTML.
- 1990. Pojavljuje se prvi Internetski pretraiva nazvan Arie zahvaljujui
kanadskom studentu Alenu Emtau.
- 1991. Nastaje prva Internetska stranica, dodue siromanog sadraja.
- 1996. Leri Pejd i Sergej Brin, studenti sa Univerziteta Stenford, poinju
da rade na pretraivau koji prikazuje stranice prema njihovoj popularnosti i
relevantnosti.
- 1998. nastaje Google
7.2.1. Organizacija i adresiranje na Internetu
Nain upravljanja Internetom uslovljen je nainom njegovog nastanka. Ta
mrea - Internet nije niije vlasnitvo i na njoj vai pravilo: svako je vlasnik svog
raunara prikljuenog na mreu. Vlasnik raunara moe na svom raunaru
raspolagati sadrajima po svom izboru, bira nain prikljuenja na mreu, kao i
sadraje na mrei koje e koristiti u razliite svrhe (edukativne, infromativne,
zabavne, itd.). Takoe, vlasnik raunara sam bira sadraje svog raunara koje e
uiniti dostupnim drugim korisnicima mree.
Da bi se sve ovo realizovalo, morao se uvesti odreeni nain organizacije
ove mree ogromnih razmera i adresiranje raunara povezanih u nju. Svaki raunar
povezan u mreu mora posedovati svoju adresu. Postoje dva naina adresiranja:
simboliko i numeriko. Svaki raunar mora imati oba tipa adrese, koje moraju biti
jednistvene. Numerike adrese se zapisuju u obliku etiri broja i ove adrese su
vane za administratore mrea. Za krajnje korisnike su znaajnije simbolike
adrese. One se sastoje iz dve celine: imena raunara i domena kome raunar
pripada. Ova dva imena su razdvojena takom. Domen je organizovan tako da prati
hijerarhiju institucija ili organizacija kojima raunar pripada. Nazivi domena su
takoe razdvojeni takom. Domeni prvog hijerarhijskog nivoa predstavljaju
skraenice za imena drava (meunarodno definisani standardom ISO3166).
Izuzetak je zemlja nastanka Interneta - Sjedinjene Amerike Drave, koja nema
domen teritorijalnog tipa. U SAD su se razvili domeni prvog nivoa, prema osnovnom
kriterijumu delatnosti institucija kojima raunari pripadaju. Ti domeni su
generikog tipa i to su :
1. com - komercijalne institucije (javni domen generikog tipa)
2. net - institucije odgovorne za organizaciju Interneta (javni domen
generikog tipa)
3. org - neprofitne organizacije (javni domen generikog tipa)
4. edu - akademske institucije (rezervisani domen generikog tipa)
5. gov - vladine institucije (rezervisani domen generikog tipa)
6. mil - vojne institucije (rezervisani domen generikog tipa)
7. int - meunarodne institucije (rezervisani domen generikog tipa)
Korisnici RS domena mogu dobiti iskljuivo poddomen u sledeim
kategorijama: co.rs, org.rs, edu.rs, dok je domen ac.rs rezervisan za univerzitete i
naune institucije, gov.rs je rezervisan za potrebe vlade, a domen vs.rs je
rezervisan domen za potrebe Vojske Srbije.
Kompjuterske tehnologije - praktikum Osnove raunarskih komunikacija

180
Registracija domena se sastoji iz dve faze: tehnike i administrativne.
Tehniku fazu predstavlja konfigurisanje DNS servisa (Domain Name Service).
Ukratko, DNS je Internet servis koji obezbeuje prevoenje naziva raunara i
domena u numerike adrese, razumljive operativnim sistemima raunara i drugih
mrenih ureaja. DNS se moe konfigurisati na bilo kom serveru, stalno povezanom
na Internet, koji poseduju odgovarajuu softversku podrku DNS servisu. Najee
ovu fazu realizuje Internet provajder ili administrator mree. Vidljivost domena se
obezbeuje drugom administativnom fazom u ovom procesu registracije domena -
prijavom domena agenciji nadlenoj za registraciju odreene kategorije domena,
Domain Name Registry. Ovu fazu uglavnom realizuje Internet provajder, u skladu sa
pravilnicima koje nadleni domenski registar nalae.
Primer jedne simbolike adrese sledi: zmaj.etf.bg.ac.rs, gde je zmaj - ime
raunara, etf - skraenica za instituciju kojoj raunar pripada (Elektrotehniki
faklutet), bg - skraenica za grad (Beograd), ac - rezervisana oznaka za akademsku
mreu i rs - teritorijalna oznaka zemlje (Republika Srbija).
7.2.2. Nain pristupa Internetu
Raunari su povezani u mrei komunikacionim linijama.
Veze mogu biti
telefonska linija,
koaksijalni kabl,
optiki kabl,
radio veza i
satelitska veza.
Od prirode mree zavisi najvanija karakteristika mree - brzina prenosa
koja se izraava u Kbps ili Kb/s (kilobita u sekundi).
Telefonskim linijama se postiu male brzine, a optikim kablovima najvee.
Ovde treba pojasniti da pristup Internetu preko telefonske linije
podrazumeva i najsporiji Dial-Up modemski pristup, ali i ISDN (od 64 i 128 Kbps) ali
i irokopojasni ADSL sa velikim brzinama protoka

7.2.3. Servisi Interneta
Ni najhrabriji futuristi nisu mogli predvideti stopu porasta broja ljudi koji
koriste Internet resurse. Ovakav trend, za koji se oekuje da e se nastaviti i u
bliskoj budunosti, posledica je toga to Internet danas nudi veliki broj informacija
razliitih tipova, kojima korisnici irom sveta pristupaju relativno jednostavno, uz
pomo odreenih servisa Interneta. Uz pomo elektronske pote, diskusionih
grupa, konferencija i samog razgovora mogue je komunicirati sa velikim brojem
ljudi. Takoe je mogue uz pomo WWW i FTP servisa preuzeti hiljade stranica
teksta, slika, audio i video zapisa. Stoga je neophodno upoznati se sa odreenim
servisima pojedinano.
7.2.4. Elektronska pota (e-mail)
Iako je jedan od najstarijih servisa Interneta, elektronska pota (irom
sveta se odomaio termin - "e-mail"), je jedan od najpopularnijih servisa globalne
mree. On omoguuje slanje poruka jednom korisniku ili grupi korisnika na mrei.
Poruka je najee tekstualna, mada se mogu slati i fajlovi razliitih tipova (npr.
Kompjuterske tehnologije - praktikum Osnove raunarskih komunikacija

181
fotografije, crtei). E-mail mnogi korisnici Interneta smatraju savremenom formom
starog dobrog pisma, koje je oduvek zbliavalo ljude, irilo kulture, razmenjivalo
novosti razliite prirode. Danas se mnogi poslovi ugovoraju (ili barem ponu) putem
elektronske pote. Sve je vei broj ljudi koji u svoje vizit karte, pored standardnih
podataka, unose i svoju e-mail adresu.
Da bi korisnik mogao da prima ovu vrstu pote, neophodno je da ima svoju
e-mail adresu, koja se dobija od nekog e-mail servera na mrei. U veini sluajeva,
to su Internet provajderi. Meutim, pored provajdera koji pruaju usluge i e-mail
servera, postoje mnogobrojni e-mail serveri koji usluge elektronske pote nude
besplatno korisnicima irom sveta. Adresa korisnika izgleda na sledei nain:
<korisniko ime>@<adresa e-mail servera> odnosno, ako je korisniko ime
bmikaric, a nalog je otvoren kod provajdera ptt, tada ta adresa izgleda
bmikaric@ptt.rs . Dakle, itano sleva udesno, na poetku svake e-mail adrese je
korisniko ime, zatim sledi karakteristian znak @ (poznat kao skraenica za et
ili kao ludo a). Preostali deo adrese je adresa raunara tj. e-mail servera.
Najpopularniji serveri koji nude besplatne e-mail usluge su gmail.com,
mail.yahoo.com, hotmail.com, itd. Primer e-mail adrese na ovim serverima bi bio:
bmikaric@gmail.com . Iako je ova vrsta pote namenjena slanju privatne pote
drugom korisniku mree, mogue je istovremeno slanje na vei broj adresa, to je
osnova mailing lista.
Prednosti elektronske pote u odnosu na klasinu su:
brzina prenosa pote - poruka koju korisnik poalje primaocu stie za
svega nekoliko minuta, a vrlo esto gotovo trenutno
primljeni tekst se moe dalje obraivati (pripremati za tampu,
editovati na bilo koji nain i sl.)
trokovi slanja meunarodne tj. interkontinentalne pote su reducirani
na cenu utroenog vremena slanja pote (to je uglavnom cena lokalog
telefonskog poziva)
mogunost itanja pote onda kada primaocu to najvie odgovara (pred
kraj radnog dana, odmah na poetku radnog dana, kod kue itd.)
Kada korisnik dobije e-mail, vrlo esto poeli da odgovori na istu. U svim
programima za rad na Internetu, postoji opcija Reply tj. odgovori, koja
omoguava korisniku da ne kuca adresu poiljaoca, ve se ona unosi automatski u
polje za adresu. U polje Subject (tj. tema poruke) najee se dobija tema
originalne poruke sa prefiksom Re.
Najpoznatiji programi za proveru elektronske pote (e-mail klijenti) su:
- Microsost Outlook
- Outlook Express
- Mozilla Thunderbird
- Eudora
- The Bat
- Claws Mail
i mnogi drugi
Kompjuterske tehnologije - praktikum Osnove raunarskih komunikacija

182

Slika 7.14 Prikaz logotipa esto korienih e-mail klijenata
Vredi pomenuti i bonton elektronske pote. Dugogodinji korisnici ovog
servisa razvili su izmeu sebe odreena pravila komuniciranja, koja su u poslednje
vreme poprimila obeleja pravog bontona. Razvijena su brojna pravila kako za ovaj
servis, tako i za druge servise ove mree. Danas se ovaj bonton esto naziva
netiquette. Neka od pravila bontona e-mail servisa su:
treba odgovoriti na svaku primljenu poruku (makar ukratko),
ako se prvi put alje pismo, ono bi trebalo da bude kulturno i precizno,
konciznost je od izuzetne vanosti,
sva polja u zaglavlju treba uredno popuniti (pored adrese primaoca, polje
subject i sl.) itd.

Slika 7.15: Prikaz procentualno najkorienihjih e-mail klijenata u 2009. godini
7.2.5. Program za slanje i primanje elektronske pote - Outlook Express
Ono to elektronsku potu (e-mail) ini najpopularnijim servisom Interneta
je
brzina prenosa pote (pota esto stie gotovo trenutno, odnosno
brzinom prostiranja elektromagnetnih talasa a to je brzina bliska
brzini svetlosti),
mogunost daljeg korigovanja primljenog materijala,
smanjenje trokova slanja pote na cenu lokalnog telefonskog
razgovora i
Kompjuterske tehnologije - praktikum Osnove raunarskih komunikacija

183
mogunost razmene poruka shodno slobodnom vremenu korisnika.
U ovom delu obuhvaeno je unoenje teksta pisma, slanje pote, primanje
pote, odgovor na prispelu potu, izdavanje potvrde o prispeloj poti, pregled
prispele pote, itanje prispelih pisama, brisanje pote, otvaranje naloga za slanje
i primanje pote u Outlook Express-u i otvaranje naloga za slanje i primanje pote
na Google stranici (Gmail-u).
7.2.6. Slanje pote
Na levoj strani ekrana (slika 7.16) u folder listi nalaze se sledei podfolderi
(sanduii):
Inbox - sandui za primljenu potu (pisma);
Outbox - sandui u kome se nalaze pisma spremljena za slanje;
Sent Items - sandui poslate pote odnosno kopija pisama koja su
poslata;
Deleted Items - obrisana pota;
Draft - bafer za privremeno uvanje pisama (obino nedovrenih)
napisanih u panelu za prethodni pregled (Preview Pane).

Slika 7.16: Izgled osnovnog prozora sa listingom pristigle elektronske pote
Postupak slanja pote zapoinje se klikom na ikonu Create Mail u liniji
alata nakon ega se javlja dijalog prozor New Massage (slika 7.17). U polje To
ukuca se adresa primaoca, na primer zoran_dj@yahoo.com. Adresa se upisuje
malim slovima bez razmaka. Kao to je ve navedeno, prvi deo adrese predstavlja
korisniko ime primaoca, @ veznik koji oznaava da se radi o e-mail adresi, a drugi
Kompjuterske tehnologije - praktikum Osnove raunarskih komunikacija

184
deo je simbolika adresa (naziv provajdera kod koga je ta adresa otvorena,
odnosno naziv domena).
Ako potu treba jednovremeno uputiti na vie adresa, u polje Cc se upisuju
adrese drugih primaoca i odvajaju znakom ;. Ove adrese se kod svih primaoca pote
vide u Preview pane header - u. Kad se adrese drugih primalaca upiu u polje Bcc
one se kod primaoca ne vide u Preview pane header - u.
U polje Subject upisuje se kratka naznaka (tema) sadraja pisma, na primer
u ovom e-mailu, konkretno RTK podaci za indentifikaciju. Istog momenta naziv
prozora New Message dobija naziv Operativni plan nastave. Nakon toga se upisuje
tekst poruke u Preview pane (u polje na dnu prozora). Kada se zavri sa pisanjem
poruke klikom na ikonu Send u liniji alata zavrava se postupak slanja pisma.

Slika 7.17 - Izgled prozora za formiranje poruke
7.2.7. Slanje dokumenata iz drugih programa
E-mail-om moe se poslati bilo koja vrsta fajla iz raunara. To moe biti
tekst raen u Word-u, tabela iz Excel-a, kao i fotografija, video zapis, zvuni zapis
i drugo to je snimljeno na disku.
Postupak je isti kao kod slanja tekstualne poruke sve do aktiviranja ikone
Send. Na prozoru RTK podaci za indentifikaciju kliknuti na ikonu Attach koja je u
vidu spajalice. Pojavljuje se prozor Insert Attachment (slika 7.18). Otvaranjem
padajue lista Look In dobija se spisak lokacija u raunaru. Na poznati nain treba
pronai folder na kome se nalazi fajl koji se treba poslati. Na slici 7.19 u folderu
My Documents nalazi se traeni dokument Podaci za indentifikaciju.doc. Ovaj
dokument se pridodaje aktiviranjem dugmeta Attach. Sada je u naoj poti, pored
tekstualne poruke, i dokument iz memorije raunara. Da bi se pismo poslalo preostalo
je da se klikne dugme Send.
Kompjuterske tehnologije - praktikum Osnove raunarskih komunikacija

185

Slika 7.18 - Prozor za dodavanje fajlova e-mail poruci nakon aktiviranja Attach-a

Slika 7.19 - Pronaeni dokument za koji e biti pridodat pismu
7.2.8. Primanje pote
Primljena pota se smeta u Inbox sandue. Pod pretpostavkom da je
raunar povezan na Internet, za dobijanje nove pote treba aktivirati ikonu
Send/Recv u liniji alata. Na prozoru za logovanje koji se pojavio treba upisati
lozinku. Malo treba saekati da se dobije autorizacija: na dnu prozora u statusnoj
liniji dobijaju se obavetenja connecting, authorizing, checking mail, receiving
mail. Nakon obavetenja Receiving Mail raunar prikazuje poseban prozor na kome
se prati progres primanja nove pote i broj poiljki koje stiu (receiving 2 of 7 -
prima drugu od ukupno sedam poruka). Nakon zavretka prenosa pote ovaj prozor
se iskljuuje.
Tada se u gornjem delu ekrana vide prispele poiljke u obliku zatvorenih
koverata. Ve proitane poiljke u Inbox-u imaju sliicu otvorenog koverta. Nova
poiljka se otvara klikom na jednu od njih. Tada se otvara poseban prozor za tu
poruku i moe da se proita sadraj i da se otvori pridodati poslati fajl ako ga ima.
Taj fajl se prikazuje kod jedne verzije Outlook Express-a ispod teksta poruke, a
kod druge iznad teksta poruke u delu Attachment. Otvara se dvostrukim klikom.
Ako taj fajl treba da se sauva na hard disku koristi se komanda File-Save As..., a
ako ne treba, on ostaje u okviru te poiljke u Outlook Express-u.
Kompjuterske tehnologije - praktikum Osnove raunarskih komunikacija

186
Osnovno je pravilo da treba odgovoriti na svaku primljenu potu. Za to se
koristi opcija (ikona) Reply (odgovoriti) kojom se adresa poiljaoca automatski
upisuje u polje za adresu. Tada se u polje Subject pojavljuje tema originalne
poruke sa prefiksom Re, a u panelu za prethodni pregled ispod odgovora se
pojavljuje originalna poruka sa svim elementima poslanog pisma.
7.2.9. Otvaranje naloga za slanje i primanje pote u Outlook Express-u
Da bi se raunar koristio za slanje/primanje pote potrebno je prvo da se
otvori nalog u Outlook Express-u. Otvaranje naloga poinje komandom Tools
Accounts Mail Add Mail.
U prvom delu izrade naloga pod stavkom Name upisuje se ime na koje e se
voditi nalog, tj. ime korisnika na koga e se voditi taj nalog. Na primer Visoka kola
za menadment. Zatim se klikne Next.
U drugom delu E-Mail Address upisati svoju e-mail adresu, na primer
manager@nadlanu.com ,
a zatim kliknuti na Next.
U treem delu treba uneti oznake servera za dolazeu potu (incoming
mail) i servera za odlazeu potu (outgoing mail). Server dolazee pote ima
oznaku pop3, a u produetku se upisuje ime provajdera kod koga je otvoren nalog.
Primer: mail.nadlanu.com
Server odlazee pote ima oznaku smtp - sa istim produetkom. Primer:
mail.nadlanu.com. Kliknuti na Next.
U ovom delu je ponueno ime za ovaj nalog - Account Name koje se moe
promeniti ako se eli i ispod toga treba upisati ifru - Password za korienje
naloga, koja slui za zatitu pristupa tom nalogu. Kliknuti na Next i na kraju na
Finish. Tada se u prozoru Account dobije nalog koji je otvoren i oznaen je sivom
bojom. Nakon ovako sprovedenog postupka moe se primati i slati pota preko ovog
naloga.
7.2.10. Otvaranje naloga za slanje i primanje pote na Google
stranici
Na Web stranici pretraivaa Google postoji mogunost besplatnog
otvaranja nalog za slanje i primanje pote, tj. dobijnja e-mail adrese.
Postupak: Otvor se program Internet Explorer (ili neki drugi Internet
pregleda - web browser) i u adresnu liniju upie adresa pretraivaa
www.google.com, a zatim pritisne taster Enter. Na stranici pretraivaa klikne se
na link G-mail (uokviren i naznaen strelicom na slici 7.20), ili se moe direktno
otii na adresu www.gmail.com.
Kompjuterske tehnologije - praktikum Osnove raunarskih komunikacija

187

Slika 7.20: Prozor browser-a prilikom pristupanja G-mail-u
Na sledeoj stranici (slika 7.21) izborom opcije dobijaju
se ponuene opcije koje su prikazane na slici 7.21
Najbitniji podatak je eljeno ime za prijavu tj. Vae korisniko ime.
Korisniko ime je glavni deo Vae E-mail adrese koja glasi:
bmikaric (bmikaric@gmail.com)
Sledei podatak je password ili lozinka koja mora imati najmanje 8
karaktera. Lozinku treba uneti i u polje Password i u polje Re-Type Password.
Potom treba obraditi Security Question. Ovaj podatak omoguava da se
pristupi promeni lozinke ukoliko je ona zaboravljena, ukoliko treba da se promeni
iz bilo kog drugog razloga ili ako je potrebna pomo u vezi sa nalogom korisnika.
Pristup ovim promenama imae samo ona osoba koja bude znala odgovor na pitanje
za sigurnost (Security Question), a to je korisnik. Na taj nain je zatien pristup
lozinki.
U polju Security Question odabere se zatitno pitanje, a u polje Your
Answer upisuje se odgovor na to pitanje.
Na drugoj polovini ove strane je jo ponuena re koju treba upisati u
prazno polje (Enter the word as it is shown in the box below),
a zatim potvrditi kompletan unos klikom na dugme ,
.


Kompjuterske tehnologije - praktikum Osnove raunarskih komunikacija

188

Slika 7.21 - Kreiranje novog e-mail naloga - popunjavanje polja odgovarajuim podacima
Kao konaan rezultat dobija se potvrda da je otvoren nalog i da je dobijena
e-mail adresa.
Provera pote na Google nalogu obavlja se tako to se na stranici Google
klikne na ikonu G-mail, ukucavanjem korisnikog imena i lozinke.


Kompjuterske tehnologije - praktikum Osnove raunarskih komunikacija

189
7.2.11. File transfer protocol (FTP)
Prenos fajlova (datoteka) je jedna od osnovnih aktivnosti na svakoj mrei,
ukljuujui i Internet. Servis FTP (File Transfer Protocol) je namenjen, pre svega,
prenosu fajlova sa servera na korisnikov raunar. Da bi se sve ovo realizovalo
neophodno je da korisnik bude registrovan na raunaru sa koga eli da izvri
prenos, tj. treba da ima korisniko ime i lozinku na serveru. Meutim postoje i
Anonymous FTP serveri, koji omoguavaju prenos fajlova uz korisniko ime
anonymous i korisniku e-mail adresu umesto lozinke. Na vaj nain dolazi do
distribucije tzv. javnih datoteka velikom broju korisnika.
Postoji veliki broj protokola za prenos fajlova, poevi od onih najstarijih,
pravljenih za UNIX, do onih novijeg datuma, kreiranih za Windows platforme. U
daljem tekstu bie iznete osnovne karakteristike CuteFTP programa, nastalog u
softverskoj kompaniji GlobalSCAPE.
CuteFTP je program za Windows platforme, izuzetno pogodan za korisnike
koji nemaju veliko predznanje o ovom servisu Inteneta. Prilikom instalacije
CuteFTP e proveriti nain pristupa Internetu. Ovaj program se moe podesiti tako
da po uspenom zavretku prenosa fajlova prekine vezu korisnika sa provajderom i
iskljui sistem (tj. izvri shut down). Ovo znai da korisnik moe da pokrene prenos
i bude odsutan tokom itavog transfera, a da ne brine da li e se njegov raunar
iskljuiti.
Kao to je reeno, da bi se korisnik povezao na neki FTP server, neophodno
je da ima korisniko ime i lozinku. Meutim, veini servera se moe pristupiti uz
pomo anonimnih naloga.
Povezivanje i rad sa sajtovima je najjednostavnije izvesti uz pomo Site
Wizard-a. Pored naziva i adrese sajta mora se navesti i nain prijavljivanja. Danas
svi FTP serveri imaju index fajlove u kojima se nalazi struktura svih dostupnih
direktorijuma na sajtu, to omoguava lake kretanje i pretraivanje. Sa verzijom
3.0 ovaj program obezbeuje podrku i za mp3 fajlove. Takoe je mogue izvriti
filtriranje za pregled direktorijuma i fajlova, ako korisnik eli da pretrai fajlove
odreene sadrine. Mogue je i auriranje HTML strana na serveru bez preuzimanja
i slanja date strane. Vredi pomenuti i mogunost automatskog uspostavljanja
prekinute veze sa provajderom i nastavak prekinutog transfera. Izuzetno efikasan
korisniki interfejs je jo jedna izvanredna osobina ovog programa.
7.2.12. World Wide Web (WWW)
Jedan od najnovijih serrvisa Interneta jeste World Wide Web (WWW). Mnogi
korisnici Interneta Web ak smatraju sinonimom za Internet. A ovaj servis globalne
mree se razvio na sledei nain: suoavajui se sa problemom upravljanja velikim
brojem informacija u CERN-u, Evropskoj laboratoriji za fiziku estica u vajcarskoj,
Tim Berners - Lee je 1989. je doao na ideju povezanih inforamcionih sistema
(linked information systems). Posedovao je relativno malo iskustvo sa nelinarnim
tekst sistemima kao to je hipertext (hypertext). Nekoliko hiljada ljudi je bilo
ukljueno u rad CERN-a i tvorac Web-a je eleo da stvori univezalni vezani
informacioni sistem i pri tome da uzme u obzir i sledee zahteve:
relativno jednostavan pristup mrei;
heterogenost raunarskih sistema (tj. pristup istim podacima sa
Macintosh, VAX i drugih sistema);
Kompjuterske tehnologije - praktikum Osnove raunarskih komunikacija

190
necentralizaciju (tj. informacioni sistemi su u poetku mali, sa
tendecijom rasta. Neki ostanu relativno izolovani, dok se drugi udruuju
meu sobom. Novi sistem bi morao da povee postojee sisteme bez
prethodne centralizacije kontrole ili koordinacije);
pristup postojeim podacima (trebalo bi omoguiti pristup postojeim
podacima kao da su oni u formi hiperteksta);
kreiranje privatnih linkova - veza (tj. omoguiti korisnicima kreiranje
sopstvenih privatnih linkova).
Hipertekst je omoguavao da dokumenti budu linkovima (vezama) povezani
sa ogromnim brojem drugih dokumenata, ime se omoguuje nelinearno itanje.
Linkovi su ponudili potpuno novu strategiju za struktuiranje komunikacija. Oni su
zapravo postali mehanizam koji omoguuje prenos informacija kroz nekompatibilne
sisteme, platforme i mree. Pratei linkove, korisnik se kree po mrei od servera
do servera, s tim to ne primeuje nikakvu razliku meu tim raunarima tj.
platformama. Ovo kretanje se naziva surfing (surfovanje mreom), ili cruising
hyperspace (krstarenje hiperprostorom).
Pored koncepta hiperteksta, ovaj servis se danas bazira i na postojanju
multimedije, tj. WWW omoguuje pristup tekstovima, statikim slikama, video
zapisima i zvunm zapisima. Vrlo esto se kae da WWW servis omoguuje da
kliknuvi miem na link u jednom dokumentu, korisnik doe do drugog dokumenta,
bez obzira na kom se raunaru u mrei nalazi i da taj dokument moe u sebi
sadrati tekst, sliku, zvuk ili video snimak.
Kao i ostali Internet servisi i World Wide Web je organizovan po klijent -
server principu, tj. podaci su smeteni na serverima mree koji na zahtev, preko
mree, alju dokumenta kiljentskim programima, koji se izvravaju na raunaru
korisnika. Protokol kojim WWW klijent i server komuniciraju se naziva HTTP (Hyper
Text Trasfer Protocol).
Da bi se pristupilo Web serveru, korisnik mora imati instaliran TCP/IP
protokol i odgovarajui program za pristup Web-u. Da se korisnici ne bi oseali
izgubljeni u hiper prostoru, kreirani su programi za korienje Web-a - tzv.
browser-i. Oni navigaciju kroz ovu ogromnu bazu podataka kakav je Web ine
relativno jednostavnom i olakavaju korisnicima da lake dou do eljenog
podatka.
7.2.13. Internet pregledai web browsers
Najpoznatiji programi za surfovanje web-om (Internet pregledai ili web
browser-i) su:
- Mozzila Firefox (aktuelna verzija 3.6.10)
- Internet Explorer (aktuelna verzija 8)
- Google Chrome (aktuelna verzija 6)
- Opera (aktuelna verzija 10.62)
- Safari (aktuelna verzija 5)
Kompjuterske tehnologije - praktikum Osnove raunarskih komunikacija

191

Slika 7.15 Prikaz logotipa najpoznatijih Internet pregledaa web browser-a
Podele na Web-u su identifikovane nazivom Web sajt, oznaavjui deo i
vlasnitvo odreenih korisnika. Nekoliko Web stranica ine Web sajt (WWW Site).
Ulazna strana svakog Web sajta se naziva home page ili osnovna/ulazna strana.
Sajtovi su odreeni pomou tzv. URL (Uniform Resource Locator) i oni su standard
na Internetu. Primer za URL bi izgledao ovako: http://indmanager.edu.rs, gde je
prvi deo naziv protokola, dok drugi deo (iza dvotake i dva znaka/) predstavlja
adresu servera i lokaciju fajla (najee je to prezentacija korisnika). Inae, mnogo
popularniji naziv lokacije odreenog sajta je sledei: www.indmanager.edu.rs, gde
je prvi deo skraenica od punog naziva ovog servisa Interneta - World Wide Web, a
drugi deo je identian kao i drugi deo URL-a.
Najvei broj dokumenata na World Wide Web-u su standardni tekstualni
dokumenti sa dodatkom za formatiranje teksta. Hyper Text Markup Language je
jezik koji se zasniva na SGML-u standardu (Standard Generalized Markup Language),
ali je za potrebe Web-a izvreno odreeno prilagoavanje. Dokumenti kreirani u
ovom programskom jeziku nose ekstenziju - html. Pisanje ovakvih dokumenata nije
posebno komplikovano, posebno danas kada postoje mnogi specijalizovani
WYSIWYG (What You See is What You Get - ono to se vidi, to se i dobija kao
rezultat) programi. HTML je jezik u razvoju; poseduje podrku za tabele, formule i
dr. to se tie slika, one u Web prezentacije stiu najee u formatu gif i jpg.
Web se esto povezuje i sa bazama podataka, tako da se kroz okruenje
Web-a dobijaju najrazliitiji podaci brojnih sistema, uz pomo tzv. gateway-a tj.
mostova i odgovarajueg programskog interfejsa.
Koliina informacija dostupnih korisnicima Interneta iz dana u dan se sve
vie poveava, to izaziva velike probleme korisnicima mree. Treba na efikasan
nain iz ogromnog broja informacija nai - one traene. to se tie Web-a,
generalno se izdvajaju dva naina pretraivanja:
1. direktan pristup
2. pretraivanje uz pomo tzv. search engines (Google, Yahoo, Alta Vista
i dr. )
Kompjuterske tehnologije - praktikum Osnove raunarskih komunikacija

192
Direktan pristup
Ukoliko korisnik zna tanu adresu raunara na kome se nalaze podaci koje
eli da dobije, primenie ovaj nain pretraivanja. To moe uraditi na dva naina:
pristupom konkretnom WWW serveru tj. njegovoj osnovnoj stranici
(home page)
pristupom odreenoj stranici servera
Prvi nain korisnik primenjuje kada zna tanu adresu servera na kome se
nalaze eljene informacije. Ovaj pristup se realizuje unosom kompletne adrese
servera u polje Address WWW browser-a. Na primer, ukoliko korisnik eli da
pristupi WWW serveru Internet provajdera PTTnet, on e ukucati u polje Address
www.ptt.rs, pritisnuti taster Enter i startovae proces povezivanja sa eljenim
serverom. Po uspostavljanju veze otvara se polazna ili osnovna strana (home page).
Dalje e korisnik ili proitati sadraj dokumenta, ili nastaviti da pretrauje ovu
prezentaciju uz pomo linkova definisanih na osnovnoj strani.
U drugom sluaju korisnik ne eli da krene od osnovne strane, ve eli da
doe do informacija vezanih za servise koje nudi provajder, onda e on otkucati u
isto polje sledee: www.ptt.rs/servis
Pretraivanje uz pomo tzv. search engines
Danas su razvijeni mnogi sistemi koji omoguavaju efikasno pretraivanje
podataka na Web-u, a meu najboljim i najpopularnijim su Yahoo, Alta Vista, Lycos
itd. Ovi sistemi se danas popularno zovu maine za pretraivanje (search engines).
Po startovanju browser-a pristupamo pretraivaima na dva naina: unosom adrese
servera u polje Adress WWW itaa ili aktiviranjem linka na nekoj od html stranica.
Ovo su namenski serveri, radi vrenja efikasnog pretraivanja podataka.
Pretraivanje se moe vriti:
po kljunim reima, ukoliko stranica servera sadri polje za pretraivanje;
upit koji se sastoji iz jedne ili vie kljunih rei se unosi u polje za
pretraivanje, a po zavretku pretraivanja, kao rezultat se dobija spisak
stranica koje zadovoljavaju kriterijume upita
ukoliko stranica sadri podelu informacija po kategorijama, izborom
odgovarajue kategorije prelazi se na podkategorije; skup informacija se
sve vie suava tokom pretraivanja
Postupak pretraivanja je relativno jednostavan i svodi se na kliktanje
mia po WWW serverima. Mrene adrese ovih veoma korisnih servera su:
http://www.yahoo.com
http://www.altavista.com
http://www.hotbot.com i jedan od najpopularnijih, na koji se i drugi
pretraivai oslanjaju jeste: http://www.google.com
Neki od domaih pretraivaa su na adresama:
http://www.krstarica.com http://www.srpko.com
http://www.aladin.rs
Spisak pretraivaa moete pogledati na sledeem linku:
http://www.autentik.net/pretrazivaci/pretrazivaci.php

Kompjuterske tehnologije - praktikum Osnove raunarskih komunikacija

193

Slika 7.16 : Tabelarni pregled veine svetskih i naih pretraivaa
Internet Relay Chat (IRC)
IRC ili Internet Relay Chat je servis koji je razvio Jarkko Oikarinen 1988.
godine i od tada se koristi u preko 80 zemalja sveta. Viekorisniki sistem
priaonice (askaonice) kakav je IRC je omoguio ljudima da se sreu na kanalima
(channels), koji su poput virtualnih soba u kojima se moe razgovarati uz pomo
teksta, grupa ili privatno.
Uesnici (koji definiu svoj nadimak) mogu da se ukljue na nekoliko kanala
istovremeno, sa razliitim razgovorima i da ak vode privatne razgovore, dok
separatno su ukljueni u grupne diskusije.
IRC se izvrava tako to korisnik izvrava klijent program kao to je mIRC,
Pirch, Ircle i sl. i spaja se na server IRC mree. Serveri su meusobno povezani i
alju poruke preko mree. Veliki broj IRC mrea postoji, meu kojima su
najpopularnije Undernet, Dalnet i EFnet, od kojih svaka moe da istovremeno
opslui do 25000 korisnika.
Kompjuterske tehnologije - praktikum Osnove raunarskih komunikacija

194
IRC klijent program ita komande koje korisnik unosi i prevodi ih u
specifine akcije ili ih prenosi to IRC servera. Server sadri informacije o kanalima i
ljudima na IRC i usmerava poruke korisnika.
Svi kanali imaju operatora, koji ima administrativna prava i dunosti, kao
to su kreiranje privatnog kanala, izbacivanje neprijatnih lanova i dr. U
registrovanim kanalima, kada je operater odsutan, kanal se upravlja raunarskim
programom poznatim kao BOT.
Uee u IRC askaonici ukljuuje instaliranje softvera(npr. mIRC),
popunjavanje odreenih parametara radi konfigurisanja, povezivanja na server i
uenje osnovnih komandi koje omoguuju pridruivanje kanalima i razgovaranje sa
drugim korisnicima kanala.
Usenet news (Diskusione grupe)
Usenet je svetom rairen sistem diskusija. Sastoji se od setova diskusionih
grupa (newsgroup) koji imaju svoja imena klasifikovana prema temi. Poruke ili
dopisi se stavljaju u odreenu diskusionu grupu, od strane korisnika, uz pomo
odgovarajueg softvera - ovi dopisi se prenose do drugih raunara preko velikog
broja mrea. Neke diskusione grupe poseduju moderatora i dopisi se prvo alju
njemu, radi odobravanja postavljanja istih na mreu.
Treba naglasiti da Usenet nije akademska mrea, mada mnogi univerziteti
imaju razliite diskusione grupe. Usenet je potekao kao veza izmeu dva
univerziteta i prenosio je ideje i informacije koje su te institucije imale. Ali tokom
godina, promenio se ovaj karakter Usenet-a. Danas, veina korisnika ovog servisa
Interneta nisu akademski strunjaci. Naravno, da zbog prirode saradnje (nekad i
konkurentnih individua i institucija), Usenet nije propagandni medijum. ak se
dodatno propagandno oglaavanje svodi na minimalnu meru. Najveu trenutnu
rasprostranjenost ovaj servis doivljava u SAD-u, Kanadi, Evropi, Australiji i
Japanu.
Neobino je vano, radi izbegavanja estih zabuna oko tema, da se jasno
definiu teme svih diskusionih grupa. U tu svrhu je formirana Lista aktivnih
diskusionih grupa, koja se moe nai na mrei. Korisnici ovog servisa globalne
mree savetuju da novi korisnici ne kreiraju odmah novu diskusionu grupu.
Preporuuje se da se u poetku itaju news.groups diskusione grupe da bi se novi
korisnici u potpunosti upoznali sa sistemom rada ovog seriva.
Iskusni korisnici Usenet-a smatraju ovaj servis sofisticiranijim od askaonica
i mogu biti izuzetno intelektualno stimluativni. Glavna prednost ovog servisa je
ansa da se diskutuje odreena tema sa ljudima koje verovatno nikada korisnik
nee sresti. Glavna razlika izmeu ovog servisa i priaonica je ta da se diskusija ne
zbiva u realnom vremenu. Naprotiv, jedan korisnik moe postaviti svoje miljenje o
neemu i nekoliko dana kasnije neko e ga proitati i odogovoriti. S obzirom da se
sve ovo ne zbiva u realnom vremenu, svi korisnici tee da ozbiljno razmisle pre
nego to iskau svoje miljenje, to vodi ka poveanju kvaliteta diskusije. U
poetku vei broj korisnika samo uiva u itanju komentara drugih ljudi, ne dajui
svoje miljenje. Postoji priblino 50 0000 diskusionih grupa i Internet provajder je
taj koji korisniku obezbeuje pristup njima. Mnogi ljudi ne koriste ovaj servis, jer
nisu vini podeavanju svog browser-a da bi se ukljuili u diskusione grupe.
Kompjuterske tehnologije - praktikum Osnove raunarskih komunikacija

195
7.2.14. Drutvene mree
Veina navedenih servisa Interneta poput diskusionih grupa, Internet Relay
Chat-a, BBS-a i slinih je naprasno potisnuto pojavom socijalnih mrea poput
Facebook-a, Twiter-a, MySpace-a, LinkedIn-a i drugih, jer veina ovih socijalnih
mrea nudi svakom korisniku koji poseduje e-mail adresu da kreira svoj nalog koji
praktino moe biti multimedijalna lina stranica - prezentacija sa tekstom,
hiperlinkovima, fotografijama, video zapisima, komentarima, askanjem u
realnom vremenu, kao i razmenu poruka poput e-maila, tako da je sve to
objedinjeno na jednom mestu, te korisnik sve manje ima potrebu da poseuje
druge web stranice da bi doao do eljenih informacija i sadraja.

Slika 7.17 : Prikaz logotipa najpopularniji drutvenih mrea
Fejsbuk (engl. Facebook) je Internet stranica koja slui kao servis za
socijalnu mreu. Poeo je sa radom 4. februara 2004. Ova Internet stranica, na
koju se svako moe ulaniti, nalazi se u vlasnitvu istoimenog preduzea (Facebook,
Inc.) koje i upravlja njime. Njegovi korisnici se mogu pridruivati u mree koje su
organizovane po gradovima, radnim mestima, kolama i regionima, kako bi se
povezali i komunicirali sa drugim ljudima. Takoe, ljudi mogu dodavati prijatelje,
slati im poruke, a mogu i ubacivati nove podatke u svoje profile kako bi obavestili
prijatelje o sebi.
Stvorio ga je Mark Zakerberg (roen 1984. godine) dok je bio student na
univerzitetu Harvard. Prvobitno, lanstvo na ovoj internet stranici je bilo
dozvoljeno samo studentima sa Harvarda, da bi se kasnije proirilo na studente
sa svih koleda koji su lanovi lige Ajvi (engl. Ivy). Posle nekog vremena, lanstvo
je omogueno svim studentima i srednjokolcima, a na kraju je omogueno svim
osobama koje imaju 13 ili vie godina. Prema podacima sa sajta, Fejsbuk danas
ima preko 515 miliona aktivnih korisnika irom sveta.
U nekim zemljama, kao to su Sirija, Kina, Vijetnam i Iran, pristup ovoj
Internet stranici je povremeno blokiran, a isto je uinjeno i na brojnim radnim
mestima, kako zaposleni ne bi troili vreme na posetu sajta. Jedan od problema je
predstavljalo potovanje privatnosti korisnika, koje je nekoliko puta dovedeno u
pitanje. Nekoliko Zakerbergovih bivih kolega studenata je podnelo tube protiv
Fejsbuka, tvrdei da su im izvorni kod i druga intelektualna svojina ukradeni.
7.2.15. Internet u Srbiji
Istorija Interneta na naim prostorima (u tadanjoj Jugoslaviji) poinje u
februaru 1996. godine kada je nacionalna akademska mrea preko provajdera
BeoTelNet-a spojena na Internet. Svi Internet servisi postali su dostupni korisnicima
u Jugoslaviji, ali je korisnika populacija bila ograniena na akademski krug
(saradnici fakulteta i naunih instituta). Iste godine poinju sa radom prvi domai
Kompjuterske tehnologije - praktikum Osnove raunarskih komunikacija

196
provajderi (dobavljai) na komercijalnoj osnovi, ime je obezbeena dostupnost
Interneta i ne-akademskim korisnicima.
Ve 1997. godine odran je prvi nauni skup o Internetu (SITJ, 1997). Do
2002. godine broj Internet provajdera narastao je na 60.
Danas (2010. godine) Internet provajdere predstavljaju 164 firme,
registrovane da se bave ovim poslom. Dozvole su izdate za 147 firmi, prijave 11
firmi su jo uvek u postupku obrade, a 6 firmi se nalazi u postupku upisa u registar
odobrenja.
7.2.16. Brzine Interneta u Srbiji
Brzine Internet veze koje se trenutno nude u Srbiji zavise od naina
prenosa podataka:
Dial up (povezivanje putem telefonske linije): Brzine se kreu od 32 do 112
Kbps prema korisniku.
ADSL: Standardne brzine na ADSL-u su:
256 Kbps / 64 Kbps
1 Mbps / 128 Kbps
2 Mbps / 192 Kbps
4 Mbps / 256 Kbps
6 Mbps / 384 Kbps
8 Mbps / 512 Kbps
16 Mbps / 768 Kbps

Vea vrednost predstavlja protok prema korisniku, a nia protok od korisnika.
Standardna agregacija kod ADSL-a je 1/8 i 1/16.
ADSL usluge prua veliki broj Internet dobavljaa irom Srbije.
Kablovski Internet:
Standardne brzine protoka prema korisniku na Kablovskom Internetu su:
u paketima sa neogranienim protokom na mesenom nivou 1 Mbps, 1,5
Mbps, 2 Mbps, 3 Mbps, 4 Mbps, 6 Mbps, 8 Mbps, 16 Mbps, 30 Mbps i 60
Mbps (kod pojedinih dobavljaa u ponudi se mogu javiti i paketi od 64,
128, 256, 512, 768 Kbps, 4,5 Mbsp i 5 Mbps);
u paketima na merenje protoka od 5 do 10 Mbps kod pojedinih
dobavljaa.
Agregacija kod kablovskog Interneta, u zavisnosti od dobavljaa, kree se
od 1/2 do 1/16 u korist protoka ka korisniku.
Usluge kablovskog Interneta pruaju SBB, PTT KDS, Ikom, Radijus Vektor i
AVKom. Jedino SBB usluge kablovskog Interneta prua u 21. gradu u Srbiji i
opsluuje blizu 90% od ukupnog broja korisnika kablovskog Interneta, dok ostali
dobavljai ovu uslugu pruaju samo u Beograd uz napomenu da i Radijus Vektor
poseduje svoju mreu u Iniji, Obrenovcu, Lapovu, Batoini, Varvarinu i dr.
Beini Internet
Standardne brzine na Beinom Internetu su:
Kompjuterske tehnologije - praktikum Osnove raunarskih komunikacija

197
u paketima sa neogranienim protokom na mesenom nivou 768 Kbps, 1
Mbps, 2 Mbps, 4 Mbps (u zavisnosti od dobavljaa u ponudi ima i
sledeih brzina 128, 256, 400, 512, 800 Kbps);
u paketima na merenje protoka idu i do 5 Mbps u zavisnosti od
dobavljaa.
Standardna agregacija je od 1/2 do 1/8 u korist protoka prema korisniku.
GPRS
(General Pocket Radio Service) je usluga koja je na raspolaganju korisnicima
mobilnih telefona i omoguava im pristup Internetu. Usluga omoguava teoretsku
brzinu prenosa do oko 170 kbit/s. Za razliku od linearnog prenoenja govora, ovde
se podaci razlau u pakete, koji se tek kod primaoca ponovo slau u ispravnom
redosledu.
Standardne brzine na GPRSu koji je deo mobilnih telekomunikacija je do 53,6 Kbps
(protok prema korisniku).
GPRS usluge pruaju sva tri domaa nacionalna mobilna operatera.
EDGE:
Standardne brzine na EDGE mrei koja je deo mobilnih telekomunikacija su:
do 384 Kbps (protok prema korisniku).
EDGE uslugu u Srbiji prua zvanino jedino Telenor Srbija, a nezvanino i ostali
operateri mobilne telefonije.
UMTS:
Standardne brzine na UMTSu (HSDPA) koji je deo mobilnih telekomunikacija su:
do 3,6 Mbps/384 Kbps u korist protoka prema korisniku.
UMTS usluge pruaju sva tri domaa nacionalna mobilna operatera.
Pomenute mobilne tehnologije se koriste kako za pristup Internetu putem
mobilnog telefona tako i preko raunara (mobilni irokopojasni Internet).
Najvei Internet provajderi u Srbiji
Najznaajniji dobavljai irokopojasnog Interneta u Srbiji su:
Telekom Srbija
SBB (kablovski Internet)
SezamPro on line ADSL
EUnet
BeotelNet
Radijus Vektor
YUBC Sistemi
SCnet
PTT Net, deo JP PTT
Saobraaja "Srbija"
Verat Net
Neobee.net
7.2.17. Broj korisnika Internet usluga
Podaci su iz aprila 2009. godine
Prema poslednjim izvetajima u Srbiji postoji 397.202 prikljuka na Dial Up
i 1.218.000 prikljuaka na irokopojasni Internet. Procenjeno je da preko 2.000.000
ljudi u zemlji ima pristup Internetu.




Kompjuterske tehnologije - praktikum Osnove raunarskih komunikacija

198
Tabela 7.1: Prikaz broja korisnika po nainu pistupa Internetu
Nain
pristupa
Internetu
Dial up ADSL
Kablovski Beini
Mobilni
irokopojasni
Mobilni UKUPNO
Broj
korisnika u
Srbiji
397.202 267.876 138.850 47.753 25.489 738.401 1615.571
% 24,59% 16,58% 8,59% 2,96% 1,58% 45,71% 100 %

Napomena : Svi navedeni podaci se ne odnose na AP Kosovo i Metohija. Podaci iz
te pokrajine trenutno nisu dostupni.
7.3. KORISNIKI PROGRAMI I INTERNET
Korisniki programi posebne namene u svojim najnovijm verzijama donose
mnogo novog vezanog za interfejs Interneta, a pre svega World Wide Web-a. U
ovom prilogu bie ukazano na neke dodatne komande vezane za rad na Internetu u
odredjenim korisnikim programima.
7.3.1. MS Word i Internet
Jedan od najvie korienih programa za obradu teksta jeste Microsoft
Word. Znajui to, kreatori su aurirali poslednje verzije ovog programa alatima za
rad na Internetu.
Ako korisnik ima pristup na Internet, moe otvarati dokumenta na World
Wide Web-u ili bilo gde na Internetu kroz dijalog kutiju Open. Ako ima pristup i FTP
sajt podrava uvanje fajlova, korisnik moe sauvati dokumenta na Internetu kroz
dijalog kutiju Save As.
Web linija sa alatima (Web toolbar) je na raspolaganju korisniku da bi
mogao bre da prelistava dokumenta koja sadre hiperlinkove. Word omoguava
kreiranje hiperveza na prethodno odabrani tekst ili sliku. Komandom Insert
Hyperlink ubacuje hipervezu i kursor se na tom mestu pretvara u tipini kursor
hiperveze. Word automatski moe formatirati imena fajlova i pretvoriti ih u
hiperlinkove. Ako korisnik kreira neku publikaciju u ovom programu, a koja sadri
nekoliko e-mail adresa, Word moe automatski da formatira ove adrese kao
hiperlinkove dok ih korisnik kuca.U tom sluaju, italac publikacije moe obinim
klikom na hiperlink da pone kreiranje e-mail poruke, sa ve ispravno unetom
adresom primaoca. Vano je napomenuti da kada ovo radi, korisnik ne mora biti na
mrei. Najee koriena komanda vezana za rad na Web-u jeste uvanje
korisnikog fajla u formatu html, to omoguava korisniku da podeli svoj dokument
sa drugim korisnicima ovog servisa Interneta. Ovo se izvodi tako to se prilikom
uvanja fajla, korisnik opredeli za komandu Save As HTML, iz File menija.
Word poseduje mogunost kreiranja Web strana uz pomo Web Page
Wizard-a. Prilikom kreiranja novog fajla, korisnik odabere opciju New - Web Pages
- Web Page Wizard. Naravno da su opcije ovog dodatka za kreiranje Web strane
skromnije od onih koje nude korisniki programi namenjeni kreiranju Web strana,
ali za poetnike zahteve u ovoj vrsti aktivnosti sasvim su dovoljne.
Kompjuterske tehnologije - praktikum Osnove raunarskih komunikacija

199
7.3.2. Corel Draw i Internet
Corel Draw poseduje alate za kreiranje Web dokumenata, koja su relativno
lakog vizuelnog koncepta i atraktivnog izgleda. Kreiranje Web dokumenta se
delimino razlikuje od kreiranja standardnog dokumenta. Medjutim, poslednje
verzije ovog programa omoguavaju relativno lako pravljenje Web stranica. Kada
korisnik ima definisanu strukturu ovih stranica, potrebno je da izabere paletu boja
koja sadri boje koje e se videti na mrei (tzv. Internet safe colors). Internet
browser-i koriste svoje sopstvene palete boja (256 boja )radi prikazivanja slika. Da
bi obezbedio sigurnu pojavu boja u browser-ima, korisnik bi trebalo da koristi
njihove palete, koje su mu na raspolaganju. Korisnik bi trebalo da kreira relativno
male fajlove, koji sadre male slike.
Drugi vaan aspekt jeste pozicioniranje objekata u Web dokumentu.
Internet objekti ne bi trebalo da se preklapaju. Meutim, Internet objekti se mogu
preklapati sa objektima koji ne pripadaju ovoj grupi objekata, jer oni pripadaju
slojevima koji se nalaze ispod Internet sloja.
Internet sloj je poseban sloj koji se nalazi iznad svih drugih grafikih
slojeva u CorelDraw-u i u njega se smetaju Internet objekti, Java apleti i HTML
tekst objekti. On se generie automatski kada korisnik kreira Internet objekat.
Da bi obezbedio kvalitetan izgled grafikih elemenata na Web-u,
preporuuju se formati Joint Photographic Export Group (JPEG ili JPG) i Graphics
Interchange Format (GIF).Kada je korisnik zadovoljan izgledom Web dokumenta, on
koristi komandu Publish To Internet, iz File menija.
Postoje tri formata koje korisnik moe kreira: HTML, Barista i obina slika.
Ako se korisnik opredeli za HTML format, Corel Draw kreira HTML fajl identian
izvornom dokumentu. Ako se odlui za format Corel Barista, dokumenti se uvaju
kao Java apleti (Corel Barista formata se bazira na Javi). Bilo koji bitmapirani
objekat se moe izvesti u formatu JPEG ili GIF. Tekst se konvertuje u krive, radi
ouvanja drugih osobina.
I naravno, ako se odlui za format obine slike, CorelDraw kreira mapu
slike. Mapa slike je hipergrafika to omoguava povezivanje razliitih URL adresa,
kada se HTML dokument pregleda u browseru. Kada se klikne na ovu mapu, HTML
dokument se pojavljuje. Grafika ove mape se sastoji od bitmape i nizova
koordinata koji opisuju lokaciju atraktivnih elemenata.
Bookmark je jedinstveno ime koje korisnik moe dodeliti tekstu ili grafici u
dokumentu. Bookmark reaguje poput adrese ili URL za objekat kome je dodeljen.
Svakom objektu koji ga poseduje moe se pristupiti iz istog dokumenta ili sa
spoljanjeg HTML dokumenta koristei hiper vezu za taj bookmark.
Da bi uspeno povezao Internet objekat u Web dokumentu i drugim
dokumentima na Internetu, svaka URL komponenta mora tano da odgovara URL
adresi sa kojom eli korisnik da napravi vezu. URL se dodeljuje objektima
korienjem Internet toolbar-a ili Internet Links podmenija desnog tastera mia u
oblasti objekta.
Da bi predstavio svoj Web dokument na Internet korisnik moe da koristi
komandu Publish to Internet ili Publish Internet Wizard-a . Oba naina vode
Kompjuterske tehnologije - praktikum Osnove raunarskih komunikacija

200
korisnika korak po korak ka cilju - postavljanju dokumenta na mreu, na relativno
jednostavan nain.
7.3.3. AutoCAD i Internet
Auto CAD je jedan od najmonijih korisnikih programa namenjenih
inenjerskom projektovanju. Nastao je u softverskoj kui AutoDESK, etvrtoj, po
veliini, softverskoj kui na svetu. Projektanti irom sveta, kao i lanovi
inenjerskih timova, mogu izvesti svoje crtee u AutoCAD Web formatu - dwf. Ovaj
format fajla je kompresovani 2d vektor fajl, koji se moe koristiti za objavljivanje
korisnikog AutoCAD crtea na World Wide Web. Korienjem browser-a i WHIP!
dodatka (softverske kue AutoDesk), drugi korisnici Interneta mogu imati uvid u
crtee koje je korisnik postavio na mreu.
Takoe Auto CAD Internet Utilities (koje spadaju u tzv. bonus meni)
dozvoljavaju korisniku da ubaci URL adrese u svoj crte, koje postaju hiperlinkovi
za druge Web stranice, kada su ti crtei sauvani kao dwf fajlovi. Moe se podesiti
preciznost dwf fajla izmedju 16 i 32 bita. Za kompleksnije crtee, vea preciznost
je potrebna. Dwf fajlovi koriste boju pozadine originalnog crtea. Samo podaci
unutar vaeeg pogleda (tzv. current view) e biti sauvani u dwf fajlu. Crte tipa
dwg se pretvara u dwf format uz pomo Export komande, iz File menija. U opciji
Save As Type, korisnik treba odabrati *.dwf format i izabrati Save.
Komandom Dwfout se kreira dwf fajl, s tim to je neophodno uneti ime
fajla.
Komandom Browser (unetom u komandni prompt), AutoCAD prikazuje
sledei prompt<http://www.autodesk.com/acaduser>. Moe se uneti novi URL i
pritiskom na taster Enter automatski e se raunar spojiti na mreu, i to na eljeni
sajt.
Kompjuterske tehnologije praktikum OpenOffice.org kancelarijski paket

201
8. OPENOFFICE.ORG KANCELARIJSKI PAKET

Pored opisanih MS Ofice kancelarijskih programa
postoji i OpenOffice.org paket kancelarijskih
programa koji radi na svim vodeim raunarskim
platformama. OpenOffice.org sadri nekoliko
poslovnih aplikacija koje se koriste za izradu
tekstualnih dokumenata, pripremanje radnih
tabela, organizovanje prezentacija, upravljanje
bazama podataka i drugo. Operativni sistem
Linux podrava sledee komponente
OpenOffice.org paketa:
OpenOffice.org Writer - program za obradu teksta koji omoguava
kreiranje, formatiranje i organizovanje tekstualnih dokumenat, a odlikuje
se izvanrednom kompatibilnou sa formatom Microsoft Word-a;
OpenOffice.org Calc - program za tabelarne proraune, koji podrava
veinu funkcija Microsoft Excel-a, to garantuje uspenu razmenu tabela
sa Excel-om;
OpenOffice.org Impress - program za prezentacije koji je slian
Microsoft Power Point-u i uspeno radi sa Power Point fajlovima;
OpenOffice.org Math - editor matematikih formula;
OpenOffice.org ODBC (Open Database Connectivity) - da bi mogli da se
koriste MySQL ili PostgreSQL programi, neophodno je da se konfigurie
pristupna aplikacija za rad sa bazama podataka (front end) nakon ega
ova aplikacija moe da funkcionie kao organizator baza podataka, slino
MS Access-u
OpenOffice.org Draw - je grafika aplikacija za kreiranje slika koje se
mogu ukljuiti u dokumente koji se izrauju pomou OpenOffice.org
paketa. Ova aplikacija moe sauvati fajlove samo u internom
OpenOffice.org formatu, a moe uitati uobiajene formate slika.
Navedeni kancelarijski programi su slini u oba paketa. Ako korisnik dobro
poznaje MS Word, lako moe koristiti i OpenOffice.org Writer iako je poloaj
funkcija u menijima drugaiji. Prednost OpenOffice.org kancelarijskog paketa u
odnosu na MS Office paket ogleda se u tome to se svi njegovi programi mogu
pokretati kako pod Linux-om tako i pod Windows-om. S druge strane, programi MS
Office paketa mogu se pokretaiti samo pod operativnim sistemom Windows, jer su i
projektovani za rad pod Windows-om.

Slika 8.1: Pokretanje Writer-a preko palete alata pod Linux-om
Ovo emo ilustrovati na primeru pokretanja OpenOffice.org Writer
program pod Linux-om i pod Windows-om.
Kompjuterske tehnologije - praktikum OpenOffice.org kancelarijski paket

202

Slika 8.2: Pokretanje Writer-a preko Start menija pod Linux-om
OpenOffice.org Writer se pokree preko palete alata (slika 5.91) ili preko
Start menija (slika 8.2) pod Linux-om. Na slici 8.3 prikazano je pokretanja Writer
programa preko Start menija pod Windows-om. Na istoj slici primeuje se da stoji
Text Document, to je u stvari Writer program, a nain obeleavanja zavisi od
verzije programa. Takoe je OpenOffice.org Impress zamenjen sa Presentation,
OpenOffice.org Draw sa Drawing itd.

Slika 8.3: Pokretanje Writer-a (Text Document) preko Start menija pod operativnim sistemom
Windows
Kompjuterske tehnologije praktikum Literatura

203


LITERATURA

[1] Gavri, Z., Rani, S., Internet osnove rada, ICIM - Izdavaki centar za
industrijski menadment, Kruevac, 2001.
[2] Nikoli, M., "Kompjuterske tehnologije", ICIM+, Kruevac, 2004.
[3] Rani, S., Radojii, M., Osnovi kompjuterske tehologije, ICIM - Izdavaki
centar za industrijski menadment, Kruevac, 2001.
[4] Rani, S.,Kompjuterske mree, ICIM+, Kruevac, 2004
[5] Trajkovi, B., Windows za poetnike, ICIM - Izdavaki centar za
industrijski menadment, Kruevac, 2001.
[6] Trajkovi, B., Word za poetnike, ICIM - Izdavaki centar za industrijski
menadment, Kruevac, 2003.
[7] http://psdl.indamanager.org
[8] http://sr.wikipedia.org