You are on page 1of 55

GRADITELJSKO NASLEE/OUVANJE, ZATITA

NASLEE - NASLEENA SVOJINA KOJA PRELAZI U SKLADU SA ZAKONOM SA OEVA I MAJKI NA DECU. VEOMA STARA RE KOJA JE IZVORNO BILA VEZANA ZA PORODINE, EKONOMSKE I PRAVNE STRUKTURE STABILNOG DRUTVA, UKORENJENOG U VREMENU I PROSTORU. MODIFIKOVANO RAZNOVRSNIM PRIDEVIMA (GENETSKO, PRIRODNO, ISTORIJSKO), NASLEE JE DOBILO POMALO NOMADSKI KONCEPT.

ISTORIJSKO NASLEE KAO TERMIN ODNOSI SE NA BOGATSTVO U KOJEM ZAJEDNICA U IVA, A KOJE SE PROIRILO DO PLANETARNI! RAZMERA I KOJE JE SE SASTOJI OD KONTINUALNE AKUMULACIJE RAZNOVRSNI! OBJEKATA POVEZANI! ZAJEDNIKOM ODLIKOM DA PRIPADAJU PROLOSTI" DELA I REMEKDELA LIKOVNE I PRIMENJENE UMETNOSTI, MUZIKE, PLODOVI I PROIZVODI ZNANJA I VETINA LJUDSKOG RODA. U DANANJIM DRUTVIMA KOJA MOBILNO#U I SVEPRISUTNO#U OSTAJU BEZ KORENA, ISTORIJSKO NASLEE POSTAJE GLAVNA RE RAZNI! SREDINA I ODMA! ASOCIRA NA UVRE ENE OBIAJE I NAIN RAZMILJANJA.

SEMANTIKE PROMENE OVE REI UKAZUJU NA ZAMU#ENOST FENOMENA. NAE ISTORIJSKO NASLEE I PRAKSA KOJA JE S NJIM POVEZANA ZAROBLJENI SU U SLOJEVIMA ZNAENJA IJA DVOSMISLENOST I KONTRADIKTORNOST ODMA! POVEZUJU DVA SVETA I DVE VIZIJE SVETA. KULT ISTORIJSKOG SPOMENIKA ZATO NE MO E DA IZAZOVE ZADOVOLJSTVO (KAO TO JE TO EST SLUAJ KOD ANALITIARA), VE# ZA!TEVA NIZ PITANJA, JER PREDSTAVLJA JEDAN POKAZATELJ, ZANEMAREN, ALI KOJI IPAK POKAZUJE STANJE DRUTVA I NJEGOVE ANGA OVANOSTI OKO SAMOG SEBE.

IZ BOGATOG I !ETEROGENOG ISTORIJSKOG NASLEA KATEGORIJA KOJA SE NAJNEPOSREDNIJE ODNOSI NA SVAKODNEVNO OKRU ENJE SVAKOG OVEKA JE GRAENO NASLEE ILI GRADITELJSKO NASLEE. IAKO JE DO PRE IZVESNOG BROJA GODINA I ONO BILO NAZIVANO ISTORIJSKO NASLEE, OVA DVA IZRAZA VIE NISU SINONIMI. OD $%&'. (. ISTORIJSKI SPOMENICI PREDSTAVLJAJU SAMO JEDAN DEO NASLEA KOJE NASTAVLJA DA SE UVE#AVA, PRIDRU IVANJEM NOVI! TIPOVA , KAO I PROIRIVANJEM !RONOLOKI! OKVIRA I GEOGRAFSKI! TERITORIJA NA KOJIMA SE OVI TIPOVI UPISUJU.

U VREME KADA JE STVORENA PRVA KOMISIJA ZA ISTORIJSKE SPOMENIKE U FRANCUSKOJ $)*+. (. BILE SU DEFINISANE TRI KATEGORIJE ISTORIJSKI! SPOMENIKA" ANTIKI OSTACI, RELIGIJSKE GRAEVINE SREDNJEG VEKA I NEKOLIKO DVORACA. NEPOSREDNO POSLE II SVETSKOG RATA BROJ INVENTARISANI! PRIMERAKA SE UDESETOSTRUIO, ALI NJI!OVA PRIRODA SE VEOMA MALO PROMENILA. ONI SU PREVAS!ODNO BIRANI NA OSNOVU AR!EOLOKI! ISTRA IVANJA I AKADEMSKE ISTORIJE AR!ITEKTURE. OD TOG VREMENA, SVE VRSTE UMETNOSTI GRAENJA , JAVNE I PRIVATNE, SKUPOCENE I UTILITARNE- DODAVANE SU NA LISTU, POD

$.

-.

*.

MANJE VA NA AR!ITEKTURA, ITALIJANSKI TERMIN ZA PRIVATNU, NEMONUMENTALNU AR!ITEKTURU, ESTO GRAENU BEZ POMO#I AR!ITEKATA VERNAKULARNA AR!ITEKTURA, ENGLESKI IZRAZ ZA RAZLIKOVANJE GRAEVINA REGIONALNOG KARAKTERA INDUSTRIJSKA AR!ITEKTURA FABRIKA, ELEZNIKI! STANICA, RAZNI! PE#I, PRVO IZDVOJENA U ENGLESKOJ

USTVARI, NASLEE VIE NIJE BILO OGRANIENO NA POJEDINANE GRAEVINE, ONO DANAS OBU!VATA GRADITELJSKE ANSAMBLE, URBANA TKIVA, GRADSKE BLOKOVE, SELA, GRADOVE, AK I GRUPE GRADOVA (JAPAN), TO SE MO E UOITI NA LISTI SVETSKOG NASLEA KOJU JE USTANOVIO UNESCO. DO $%&'.(. !RONOLOKI OKVIR KOJI JE OBU!VATAO ISTORIJSKE SPOMENIKE BIO JE, KAO I DANAS, BEZ OGRANIENOG POETKA, I POKLAPAO SE SA !RONOLOGIJOM AR!EOLOKI! ISTRA IVANJA, PA JE ZATO KRAJNJA GRANICA BILA DRUGA POLOVINA .I. VEKA.

REZULTAT TAKVOG S!VATANJA JE GUBITAK I ALJENJE ZA MNOGIM GRAEVINAMA ($%&). JE UKLONJENA KU#A NARODA VIKTORA ORTE, LES !ALLES SU SRAVNJENE $%+'. (. UPRKOS BURNOM PROTESTU SA SVI! STRANA SVETA) MNOGI PAVILJONI SU STRADALI SAMO ZBOG SVOJE TRIVIJALNE FUNKCIJE ILI ZATO TO SU SE VEZIVALI ZA NAPOLEONA III (KOJI NIJE U IVAO DOBRU REPUTACIJU), PA I! TO NIJE KVALIFIKOVALO ZA STATUS SPOMENIKA. DANAS JE TAJ DEO PARIZA, KOJI JE PROJEKTOVAO OSMAN, ZVANINO NA LISTI I PRAKTINO NEDODIRLJIV. SLIAN JE SLUAJ I SA SECESIJOM.

PRODUKCIJA .. VEKA SKORO SILOM SEBI OTVARA VRATA NASLEA. POSTOJI SVEST DA NIJE TREBALO UKLONITI RAJTOV IMPERIJAL !OTEL U TOKIJU ($%$/-$%&)), PEROOV ESDERS STUDIOS ($%$%-$%&'), MENDELSONOVU SC!OCKEN ROBNU KU#U ($%-0-$%//), KANOVU POLIKLINIKU U FILADELFIJI ($%/0-$%+*). ZATO SE DANAS STVARA NIZ KRITERIJUMA I TIPOLOGIJA KOJE NE#E OSTAVITI NEZATI#EN NIJEDAN ISTORIJSKI ZNAAJAN PRIMER. DANAS I SAMI AR!ITEKTI BRINU O ZVANINOJ KLASIFIKACIJI SVOJI! RADOVA.

JO ZA VREME IVOTA LE KORBIZJE JE POEO DA TRA I ZATITU ZA SVOJE GRAEVINE, OD KOJI! JE DANAS $$ ZATI#ENO, A $0 U IVA PRET!ODNU ZATITU. VILA SAVO1E JE U VIE NAVRATA RESTAURISANA, TO JE KOTALO VIE NEGO ZA MNOGE SREDNJOVEKOVNE SPOMENIKE.

POSMATRANO VAN EVROPE, AMERIKA JE PRVO POELA DA TITI SVOJE PRIRODNO NASLEE, A ZNATNO KASNIJE DA SE BAVI KONZERVACIJOM GRADITELJSKOG NASLEA2 U KINI SU SISTEMATSKI POELI DA KORISTE POJAM ISTORIJSKI SPOMENIK OD $%+'. (. PRVI MEUNARODNI KONGRES O KONZERVACIJI ISTORIJSKI! SPOMENIKA ODR AN $%*$. (. U ATINI BIO JE EVROPSKI DOGAAJ. NA DRUGOM KONGRESU, U VENECIJI $%&0.(. PRIDRU ILI SU SE TUNIS, MEKSIKO I PERU.

PETNAEST GODINA KASNIJE SVETSKU KONVENCIJU O NASLEU POTPISALE SU -0 ZEMLJE. TROSTRUKO PROIRENJE , TIPOLOKO, !RONOLOKO I GEOGRAFSKO , NASLEA PRATIO JE EKSPONENCIJALNI RAST ZAINTERESOVANOG KRUGA. IPAK, OVA NAIZGLED IDILA PRA#ENA JE I PROBLEMIMA KOJE POINJU DA ZABRINJAVAJU MO E SE POSTAVITI PITANJE DA LI #E SE SVE ZAVRITI UNITAVANJEM SOPSTVENOG TRUDA DA SE NASLEE ZATITI3

NEGATIVNI EFEKTI TURIZMA VE# SE ODAVNO OSE#AJU NE SAMO U FIRENCI ILI KJOTU, KOJI SE SVAKODNEVNO UNITAVAJU

U EGIPTU SE OZBILJNO RAZMATRA ZATVARANJE GROBOVA U DOLINI KRALJEVA ZBOG SVAKODNEVNOG ZAGAIVANJA OSETLJIVOG ENTERIJERA

U CELOJ EVROPI MO E SE UOITI INFLACIJA NASLEA, TO SE OGLEDA I NA POLJU TROKOVA ODR AVANJA, LOEG PRILAGOAVANJA SAVREMENOJ UPOTREBI, I PARALIU#IM EFEKTIMA NA VELIKE RAZVOJNE PROJEKTE. TREBA NAVESTI I POTREBU ZA NOVINAMA I DIJALEKTIKU DESTRUKCIJE, KOJA JE VEKOVIMA OMOGU#AVALA DA NOVI SPOMENICI ZAMENE STARE. STOTINE GOTIKI! CRKAVA SU SRUENE U .VII I .VIII VEKU RADI ULEPAVANJA I ZAMENJENE SU BAROKNIM I KLASICISTIKIM GRAEVINAMA.(PIERRE PATTE, AR!ITEKTA LUJA .V U SVOM PLANU ZA ULEPAVANJE PARIZA PREDLAGAO JE DA SE SRUE SVE GOTIKE GRAEVINE

AK SU I ANTIKI SPOMENICI, KOJI SU BILI VEOMA CENJENI U KLASICIZMU, UKLANJANI U TRENUTKU KADA SU OMETALI PROJEKTE MODERNIZACIJE GRADOVA, KAO TO JE TO PRIMER KOD IZGRADNJE UVENE PALATE 4TUTELLE4 U BORDOU

OVAKVI PRIMERI KONSTRUKTIVNE DESTRUKCIJE I MODERNIZACIJE DANAS SLU E MNOGIMA DA SE SUPROTSTAVE STAVOVIMA SLU BE ZATITE I DA ZA!TEVAJU PROMENE. MNOGE GRAEVINE SU ZAMENJENE NOVIM U IME TE!NIKOG I DRUTVENOG PROGRESA, KOJI IMPLICIRAJU UNAPREENJE KVALITETA IVOTA. POLITIKA VOLJA DA SE AR!ITEKTURA MODERNIZUJE U VELIKOJ MERI JE BILA POTPOMOGNUTA IDEOLOGIJOM POKRETA CIAM I NJEGOVIM AR!ITEKTONSKIM ZVEZDAMA.

S DRUGE STRANE, AR!ITEKTI SE POZIVAJU NA KREATIVNO PRAVO UMETNIKA. KAO I NJI!OVI PRET!ODNICI I ONI SE VIE NADAJU DA #E OSTAVITI TRAG U URBANOJ ARENI, NEGO DA #E OSTATI VAN 4GRADSKI! ZIDINA. ONI STALNO PONAVLJAJU DA TOKOM VREMENA RAZNOVRSNI STILOVI KOEGZISTIRAJU, DA SU NAPRAMAPOSTAVLJENI I PRO ETI U ISTOM GRADU ILI AK U ISTOJ GRAEVINI. ZA TO IM SLU E PRIMERI IZ ISTORIJE AR!ITEKTURE, PRE SVI! OSTALI! KATEDRALE, KOJE SU POELE DA SE GRADE KAO RANO ROMANIKE, A ZAVRENE SU, AKO SU ZAVRENE, U PLAMENOJ GOTICI, I KASNIJE.

TOLEDO ARTR

FIRENCA

IZGLED NEKI! GRADOVA, KAO TO JE PARIZ, VREDAN JE UPRAVO ZBOG STILSKE RAZNOVRSNOSTI AR!ITEKTURE I PROSTORA. ONI NE MOGU BITI ZAMRZNUTI U VREMENU ZBOG NEPOPUSTLJIVOG KONZERVATORSKOG PRISTUPA, VE# SE MORAJU KONTINUALNO RAZVIJATI, PA JE TIME OPRAVDANO I POSTOJANJE PIRAMIDE U DVORITU LUVRA.

U OVOJ RASPRAVI POSTOJI I ULOGA VLASNIKA KOJI TRA E SVOJE PRAVO DA SLOBODNO RASPOLA U SVOJINOM, DA IZ NJE IZVLAE ZADOVOLJSTVO I PROFIT KAKO ONI IZABERU. TO SE U POJEDINIM ZEMLJAMA U IZVESNOJ MERI ZAKONSKI OGRANIAVA PRIVILEGIJAMA JAVNOG INTERESA, ALI U NEKIM DRUGIM SE OGRANIAVANJE PRIVATNE UPOTREBE ISTORIJSKOG NASLEA SMATRA ATAKOM NA GRAANSKU SLOBODU.

RAZLIITI GLASOVI OVI! ANTAGONIZAMA VRSTI SU ISTO KOLIKO I ODLUNI. SVAKI DAN SE TO POTVRUJE. PA IPAK, STALNI STRA! KOJI VISI NAD NASLEEM NE SPREAVA DA SE STVORI IROKI KONSENSUS U KORIST KONZERVACIJE I ZATITE, KOJE SE ZVANINO BRANE U IME NAUNI!, ESTETSKI!, MEMORIJALNI!, DRUTVENI! I URBANI! VREDNOSTI KOJE OVO NASLEE POVEZUJU SA NAPREDNIM INDUSTRIJSKIM DRUTVIMA.

UKOLIKO SE UOPTE MO E IZVESTI NEKI ZAKLJUAK ON BI, NESUMNJIVO, SADR AO I POKUAJ DA SE REI ENIGMA ZNAENJA, TA JE SEMANTIKA ZONA GRADITELJSKOG NASLEA3 PRVO SE UOAVA DA POSTOJI SPOMENIK I ISTORIJSKI SPOMENIK SPOMENIK JE U ORIGINALNOM ZNAENJU REI LATINSKI MONUMENTUM (OD MONEREOPOMENUTI, PODSETITI), TO PRIZIVA MO# SE#ANJA. ALI, TO NIJE NEUTRALNA INFORMACIJA, VE# IVA USPOMENA KOJA SE POSTI E EMOCIJAMA.

U IZVORNOM ZNAENJU SPOMENIK JE SVAKI ARTEFAKT KOJI PODI E ZAJEDNICA POJEDINACA DA OBELE I ILI POTSETI BUDU#E GENERACIJE NA POJEDINCE, DOGAAJE, RTVE, VEROVANJA.. SPECIFINOST SPOMENIKA JE DA JE ON U NEPOSREDNOJ FUNKCIJI KOJA SE ZASNIVA NA SE#ANJU NO PROLOST KOJA SE SPOMENIKOM EVOCIRA NIJE BILO KOJA PROLOST, VE# ONA KOJA NEPOSREDNO DOPRINOSI ODR AVANJU I OUVANJU IDENTITETA JEDNE ETNIKE, RELIGIJSKE, NACIONALNE, PLEMENSKE ILI PORODINE ZAJEDNICE.

ZA ONE KOJI PODI U SPOMENIK I ZA ONE KOJI PRIMAJU NJEGOVU PORUKU, SPOMENIK JE ODBRANA OD IVOTNI! TRAUMA, JEDNA SIGURNOSNA MERA. SUTINA SPOMENIKA LE I U VEZI IZMEU IVOTNOG VREMENA I SE#ANJA, TJ. U NJEGOVOJ ANTROPOLOKOJ FUNKCIJI. TOKOM VREMENA DOLO JE DO EVOLUCIJE ZNAENJA. 5UATREM6RE DE 5UINC1 JE PISAO DA PRIMENJENO NA AR!ITEKTONSKA DELA, OVA RE SE ODNOSI NA GRAEVINE, PODIGNUTE BILO DA OVEKOVEE USPOMENU NA NEKU ZNAAJNU STVAR, ILI SU PODIGNUTI ILI POSTAVLJENI NA TAKAV NAIN DA POSTAJU INSTRUMENT ZA ULEPAVANJE I RASKO GRADA.

DALJE JE AK UKAZAO DA SE U OVOM DRUGOM SLUAJU, IDEJA SPOMENIKA ODNOSI VIE NA EFEKAT GRAEVINE, NEGO NA NJENU NAMENU I DA SE MO E PRIMENITI NA SVE TIPOVE GRAEVINA. ALOJZ RIGL JE UKAZAO NA OSNOVNU RAZLIKU POETKOM .. VEKA" SPOMENIK JE PROMILJENA (GE7OLTE) KREACIJA IJA JE NAMENA USTANOVLJENA A PRIORI I OD POETKA, DOK ISTORIJSKI SPOMENIK NIJE POETNO ZAMILJEN (UNGE7OLT) I STVARAN KAO TAKAV2 ON JE STVOREN A POSTERIORI USAGLAAVANJEM STAVOVA ISTORIARA I LAIKA, KOJI SU GA IZABRALI IZ MASE POSTOJE#I! GRAEVINA, OD KOJI! MALI BROJ SU SPOMENICI.

SVAKI OBJEKAT IZ PROLOSTI MO E BITI PRETVOREN U ISTORIJSKO SVEDOANSTVO BEZ DA IMA, IZVORNO, MEMORIJALNU NAMENU. GENEZA OVOG KONCEPTA DATIRA IZ VREMENA KADA SE POJAVIO JEDAN PROJEKAT, DO TADA NEZAMISLIV, A KOJI JE OBU!VATAO PROUAVANJE I UVANJE GRAEVINA SAMO ZATO TO SU SVEDOCI ISTORIJE I UMETNIKA DELA. U TOM DU!U JE LEON BATISTA ALBERTI, NA PRELOMU DVA DOBA, SLAVIO AR!ITEKTURU KOJA NAM ODJEDNOM MO E O IVETI PROLOST, OBEZBEDITI SLAVU AR!ITEKTI-UMETNIKU I DOKAZATI AUTENTINOST ISTORIJSKI! SVEDOENJA.

KLJUNA RE ZA NASLEE JE VALORIZACIJA (89(. V:;<=>?:@><9 > E9A:9B8C89@, D=. M>E8 89 F:;8G=). VALORIZACIJA SUMIRA POSTOJE#E STANJE GRADITELJSKOG NASLEA. TIME SE NE MO E SAKRITI INJENICA DA SE DANAS, KAO I RANIJE, UPRKOS POSTOJANJU ZATITNE LEGISLATIVE, NASTAVLJA BEZOBZIRNO I GRUBO RAZARANJE STARI! GRAEVINA I CELINA U CELOM SVETU, POD IZLIKOM MODERNIZACIJE, RESTAURACIJE, ILI NEODOLJIVOG POLITIKOG PRITISKA.

VALORIZACIJA, U STVARNOSTI, PREDSTAVLJA ZABRINJAVAJU#U DVOSMISLENOST. ONA SE ISTOVREMENO ODNOSI NA INTELEKTUALNE I DU!OVNE VREDNOSTI POVEZANE SA BATINOM, ALI I SA EKONOMSKOM VREDNO#U2 ONA PODRAZUMEVA RASTU#U PRISTUPANOST, ITLJIVOST I LEPOTU NASLEENOG PRIMERKA, OBJEKTA NAMENJENOG U IVANJU POSETIOCA ILI KORISNIKA, KAO I ATRAKTIVNOST, KOJA #E OZNAITI POVE#ANJE PROFITA KULTURNOJ INDUSTRIJI. FRANCUSKA RE MISE EN VALEUR UPRAVO UKAZUJE NA TAJ FENOMEN U ISTORIJI KONZERVATORSKE PRAKSE" ANTAGONIZAM IZMEU DVA VREDNOSNA SISTEMA I DVA KONZERVATORSKA PRISTUPA.

PRVI, POZIVAJU#I SE NA ZATITU ILI UVA AVANJE, SLEDI, KORISTE#I NOVE NAUNE I TE!NIKE METODE, RAD INOVATORA .I. I .. VEKA, KOJI IPAK NEMAJU IZUZETNO JAKE REFERENCE. NA PRIMER, VEOMA MALO PROFESIONALNI! URBANI! KONZERVATORA I RESTAURATORA POZNAJE DOPRINOS BOITA ILI OVANONIJA, TEORETIARA ZATITE DRUGIM, KOJI JE UPRAVO SADA PREOVLADAVAJU#I U SVETU, DOMINIRA PROFITABILNOST, ESTO UZ PODRKU DR AVNI! I DRUGI! ZVANINI! INSTITUCIJA, A TO JE OSUENO JO U .I. VEKU I KASNIJE U VENECIJANSKOJ POVELJI.

OBLAST ZATITE JE DANAS POZORNICA NERAVNOPRAVNE I SUMNJIVE BORBE U KOJOJ SNAGA POJEDINACA OSTAJE VEOMA MO#NA I U KOJOJ ODLUKA AR!ITEKTE, URBANISTE ILI SLU BENIKA U ZATITI JO UVEK MO E DA PROMENI SUDBINU SPOMENIKA ILI NEKOG GRADA. OVA KONFLIKTNA SITUACIJA ZA!TEVA DA SE UKA E NA DU! I PRAKSU DOMINANTNI! TRENDOVA KOJI SU PODR ANI U SLU BAMA ZATITE I RAZVOJEM URBANE EKONOMIJE.

VEOMA STRPLJIVI RAD MNOGI! SPECIJALIZOVANI! AR!ITEKATA, DR AVNI! SLU BENIKA, PRIVATNI! POSEDNIKA ILI JEDNOSTAVNO GRAANA, IJI SU NAPORI PROIZALI IZ POTOVANJA PREMA ISTORIJSKOM NASLEU, MOGU SE UOITI JEDINO UKOLIKO SE S!VATE KAO SUPROTSTAVLJANJE DVOSMISLENOSTI KOJOM JE DANAS OBAVIJEN POJAM NASLEA. ISTI JE SLUAJ I SA POJMOM VREDNOVANJA,KOJI SE ZASNIVA NA PROCENI SVOJSTAVA NEKOG NASLEA ZA KOJE POSTOJI JAVNI INTERES.

SPOMENIKA SVOJSTVA SE STALNO UMNO AVAJU, VE# PREMA TOME KAKO SE IRI I OBU!VAT TA SE SVE POD ISTORIJSKIM SPOMENIKOM PODRAZUMEVA. TA VREDNOSNA SVOJSTVA SU VEOMA SLINA U SVIM ZEMLJAMA I PODRAZUMEVAJU ISTORIJSKE, UMETNIKE, NAUNO-DOKUMENTARNE, KULTURNE, ETNOGRAFSKE, AR!ITEKTONSKE, URBANISTIKE, RURALNE, AR!EOLOKE, KONSTRUKCIJSKE, I INE DRUGE KVALITETE KOJE NASLEE MO E DA POSEDUJE.

OVAJ STAV O VALORIZACIJI SE POSTEPENO FORMIRAO, A PARALELNO S NJIM RAZVIJAO SE I STAV DA JE NU NO STEPENOVANJE VREDNOSTI NA OSNOVU DODATNI! KRITERIJUMA, KOJI SU SLO ENI, SLOJEVITI I KOJI SE U POJEDINIM ELEMENTIMA RAZLIKUJU OD ZEMLJE DO ZEMLJE, NAJE#E U ZAVISNOSTI OD DOMINANTNOG PROFILA EKSPERATA KOJI INTERDISCIPLINARNO RADE NA PROCENI VREDNOSTI. U VE#INI ZEMALJA VALORIZACIJA JE DVOSTEPENA, ALI SE PROCEDURA RAZLIKUJE U POJEDINOSTIMA.

U NIZU SLO ENI! OPERACIJA KOJE OBU!VATA VALORIZACIJA AR!ITEKTONSKOG I URBANOG NASLEA I NJEGOVO MOGU#E TRANSFORMISANJE U EKONOMSKI PROIZVOD, POSTOJE NEKE KOJE IMAJU NEPOSREDAN UTICAJ NA GRAEVINE I NA NAIN KAKO I! JAVNOST DO IVLJAVA. U RASPONU OD RESTAURACIJE DO REUTILIZACIJE, KAO SCENOGRAFIJA, PREZENTACIJA NASLEA SE ODVIJA KROZ BROJNE POJAVNE OBLIKE, ESTO KONFUZNO I SA POGRENIM ASOCIJACIJAMA.

KONZERVACIJA I RESTAURACIJA SU TEMELJI SVAKOG VREDNOVANJA ISTORIJSKOG SPOMENIKA. ATMOSFERSKO ZAGAENJE, !EMIJA, BIO!EMIJA I BIOLOGIJA DALI SU NOVI SMISAO RASKINOVOJ TEZI DOZVOLJAVAJU#I DA SE DELUJE NETRAUMATSKI NA ZDRAVLJE SPOMENIKA. S RAZLOGOM SE MO E VEROVATI DA JE PRI!VA#EN I PRINCIP UVANJA STARI! DODATAKA GRAEVINAMA I CELINAMA, KAO I OVANONIJEVA TE!NIKA DIRIDAMENTO, KOJA JE SNA NU PODRKU NALA U URBANOJ MORFOLOGIJI. OSUDA REKONSTRUKCIJE MO E SE SMATRATI DEFINITIVNOM.

BOITOVA PRAVILA RESTAURACIJE SU OPTE PRI!VA#ENA, NAROITO NJEGOV ZA!TEV DA SE SVAKA MODERNA INTERVENCIJA JASNO NAZNAI. ITAV NIZ UMETNIKI IZVEDENI! INTERVENCIJA NA TAJ NAIN POSTOJI U SVETU, POSMATRA JE OBUZET SNA NIM IZRAZOM AR!ITEKTONSKI! VOLUMENA, ALI ZATO GUBI SVAKU PREDSTAVU O ORIGINALNOM STANJU RUEVINA. UPADLJIV PRIMER TAKE ILUZIJE JE TEOTI!UACAN U MEKSIKU.

ISTORIJSKE ILI FANTASTINE REKONSTRUKCIJE, ARBITRARNE DESTRUKCIJE I RESTAURACIJE, KOJE SE NIGDE ZVANINO NE REGISTRUJU, POSTALE SU JEDAN OD DOMINANTNI! REZULTATA SAVREMENOG S!VATANJA VALORIZACIJE. NA OVA NAIN JE UNITEN ITAV NIZ ORIGINALNI! PRIMERA I ZAMENJEN NJI!OVIM REPLIKAMA SA ZAMILJENIM DODACIMA KOJI I! POBLJAVAJU.

KEBEK

LINC

SAINT AYOUL

ISTORIJSKO NASLEE KAO SCENA PREDSTAVLJENO JE VE# KOD VIOLE-LE-DIKA I NEKI! DRUGI! KONZERVATORA .I. VEKA. SCENOGRAFIJA SE SMATRA PRAVOM OSNOVOM URBANISTIKE UMETNOSTI. SMISAO JE DA SE SPOMENIK KULTURE ISKA E KAO DOGAAJ, KAO PREDSTAVA. TO JE POSEBNO AKTUELIZOVANO NAKON $%*'. KADA JE STVORENO NO#NO OSVETLJENJE. STVARAJU#I SJAJ U NO#I, TE GRAEVINE DELUJU KAO BO ANSTVA KOJA DOLAZE U SLAVI I KAO DA ZRAE VENO#U. TAKO I! SVETLOST PREDSTAVLJA U DRUGOJ DIMENZIJI, POETINOJ I TRANSCEDENTNOJ

KATEDRALA U BURU

ANIMACIJA OBINO POINJE OD ENTERIJERA GRAEVINE, A NAMERA JE DA SE OLAKA RAZMEVANJE NASLEA, POSREDSTVOM PRENOSNIKA, OVEKA ILI NEKOG DRUGOG SREDSTVA. POSTOJI ITAVA !IJERAR!IJA KOJA IDE OD SPECIJALNI! EFEKATA, PREKO AUDIOVIZUELNI! KOMENTARA, DO STVARANJA IMAGINARNI! ISTORIJSKI! SCENA UZ POMO# GLUMACA, MANEKENA, LUTAKA ILI VIRTUELNI!, KOMPJUTERIZOVANI! OBLIKA. TO JE DEMAGOKI I PATERNALISTIKI OBLIK KOMUNIKACIJE, ALI JE IPAK VRSTO VEZAN ZA VALORIZACIJU.

REALIZOVANA DO KRAJNOSTI, ANIMACIJA POSTAJE SUPROTNOST SCENINOSTI, KOJA SPOMENIK PRETVARA U POZORINU SCENU. GRAEVINA TAKO POINJE DA SE TAKMII SA DOGAAJEM KOJI SE U NJOJ ODVIJA. KONCERTI, IZLO BE, OPERE, DRAME, AK I MODNE REVIJE POVEZANE SU SA VREDNO#U NASLEA KOJE I! TAKO VALORIZUJE, ALI ONI GA MOGU DODATNO UVE#ATI, UMANJITI ILI AK U EKSTREMNIM SLUAJEVIMA POTRTI.

MODERNIZACIJA JE NOVI PROCES KOJI SE NA IZVESAN NAIN IZRUGUJE POTOVANJU KOJE SE IMA PREMA NASLEU, JER SE IGRA PRENOENJEM PA NJE, PA I VREDNOSTI UVLAENJEM NOVOG U STARO, ALI SADA U OBLIKU IZGRAENOG OBJEKTA, A NE POZORINE SCENE. MODERNIZOVATI NIJE DAVANJE NOVOG IZGLEDA, VE# INJEKTIRANJE REGENERATIVNOG IMPLANTATA U TELO STARE GRAEVINE. TO JE PRORAUNATI RIZIK. TIPIAN PRIMER JE ZAMENA STARI!, PUNI! VRATA STAKLENIM.

4KONVERZIJA U KE JE UOBIAJENI PROCES U SVIM OBLICIMA VALORIZACIJE, I KRE#E SE OD RENTIRANJA SPOMENIKA I UVOENJA RAZNI! VRSTA PRODAJE KOJA NAVODNO TREBA DA POMOGNE ODR AVANJU SPOMENIKA. TAKO VE#INA SPOMENIKA DOBIJA PRODAVNICE, SUVENIRNICE, DOMA#E PROIZVODE, PI#A, !RANU, KNJIGE I SL. 4SPAS, PRISTUPANOST SPOMENIKU JE BITAN FAKTOR ZA BROJ POSETILACA I KORI#ENJE SPOMENIKA. TO JE BLI E !OTELU, PEAKOJ ZONI, SAOBRA#AJNIM VEZAMA, PARKINGU, TO JE IVOT SPOMENIKA PROSPERITETNIJI.