:1

DARIO DZAMONJA
ZDRAVSTVENA
P R I Č E
KNJIŽICA
)RDIC,
:;, SUOR »SVJETLOST«, OOUR IZDAVACKA
SARAJEVO 1985.
DJELATNOST,
IZ ANAMNEZE
Goci, koja je dr.žala ruku što je ispisala ove
redove.
Zare.
!NEKE Đ STVARI
šta
nu
fr
Prvo je bio Isvjestan šištanja ;jz razmr'Slkanog
nosa preko kojeg mu je sada bio nalijepljen pove­
lik flaster. Usta su mu bila suva. Obliznuo je usne
i osjetioslankaJst O/k;Uls,k:rr.vi !pomiješane sa sliino:m
koja je curila iz jedne nosnice i kvasila mu brkove.
Još nije znao sanja hl sve to.
Ne č ć se, ne ć č pokušao je šmr­
knuti. Oštar bol ga je trgnuo iz tih stanja polujave,
polusna.
Onda je č zvuke. Nisu to billi zvuci đ
na koje je navikao: kloparanje Itramvaja, paljenje
ooOOmoibiJJsikih morora ti dvolI'i:Ši1lU, krucikaJl1ije 1polt)peti­
ca žene koja je stanovala iznad njega dok silazi niz
stepenice, zvuci č i č vrata
u stanu pored njegovog, djeca sa svojim sanjivim
glasovima dok ih otac vodi u obdanište...
U jednom kratkom, vrlo kratkom ltirenutku mo­
gao je da č tišinu, a onda đ đ vrabaca, pa
neugodno, gadno graktanje vrana... Č je škripa­
nde ikreve1:lsilci!h optIUga, potom 'PI"skanje vode, č
hroptavo disanje...
S naporom jeo-tvorio.krmeljawo oko. Vridio je red
Č .k!reveta. Na nelcimlkrevetj,ma su sjedi<li
ljud!i u pidžamama i gledali ga. Ne ć gla­
vu svrnuo je pogled pirema uglu gdje je stajao č
vjek u plavoj pidžami,koji se brijao č spo­
rim pokretima. Nakon svakog poteza britvice nagi­
njao se pTema oglerlall'll iZ4;1ad ua:riivaoniika i pažlji­
9
vo č trag koji je ostavila britvica m nasa­
punjanoj bradi...
U kTevetu pored njegovog, ležao je starac nes­
tvarno bijele, guSlte kose i ogromnih č biko­
va. (Ovalw izgleda Bog, pomislio je.)
Zatvorio je oko. »Sanjam. Glupost. Opet jedan
od mojih glupih snova. Zašto nikad ne sanjam kao
i svi ostali ljudi: da letim, da padaa:n, da bježim, tr­
oim, a ne mogu se pomaknuti s mjesta, da jebem...«
Pružio je ruku u pravcu gdje je trebalo, m 0­
raJo da bude stdlica i .na !!ljoj pepe:Ij3lra, kutija
Cligrureta i šibica. Dodirnuo je prazno. Pokušao je
opet i zagrabio ništa.
Kad je malo odigao glavu i otvorio oba oka,
starac je sada sjedio i gledao ga svijetloplavim č
ma. BrkoV1i su se micali i č je:·
»1 ,ti !si 10še ,srpav'o. Ustafa si 'u neiko doba ć
izlazio u hodnik, pušio...«
Brkovi su se sada okrenuli prema nekom tre­
ć i V1iše ih nije vidio, ali je č
»Ja ne mogu, djeco, da spavam otkako sam
doš'o. Džaba 'Iti lijekovi što mi ih daju. Ne mogu,
pa ne mogu.« .
Lice prekriveno pjenom je svrnulo pogled s og­
ledala i ukazala se tamna rupa usta koja je, kroz
nekakav smijeh, ispljunula:
»Tlreba tebi, č neš1:o maacio. Da te izmod...
Spav'o bi ·ti 'k'o zaJkilan.« .
Opet -je pomisao: »Bože, kakve gluposti! Jebe
se meni i za onog što se brije i za č č i za to što
on ne može spavam. .. Sada ć se okrenuti na dru­
gu stranu. Nema nikakvog sijedog č č nema .brko­
va, nema ,pjene, ogledala ... Sad ć sanJati Maju!
Kad smo ć kod Maje kako li smo se rastali
ć Otpratio je do ć lli na tramvaj? Nije,
.nije... To 'je bilo č ... II <ponedjeljak ... Nije
II ponedjeljak. >Ni-je nj;kako mogao biti 'P'O!rledje1jaik. ..
U Sltvari, koji je danas dan? Znam: č sam piti
vinjak s Lokom! Onda je došla standardna ekipa:
Mufe, dosadrui KirIjo, još dosadniji Dževad, idiot
nn V'l!Tw'i<l fJ,'l1!1 '''\7'·'·''0'
lq .".';' i·.'." 1 ': L fl;):;
l n...
tarac
lvih
Ipet jedan
.njam kao
)ježim, tr­
jebem...«
balo, mo­
Ira, kutija
JkušaQ je
'Oba 'Oka,
,lavim č
doba Ć
tekQm tre­
kako sam
Ne mQgu,
)gled s 'Og­
a je, krQz
iz.ri1ori· . .
)Osti! Jebe
i za tQ što
Iti na dru­
lemabrkQ­
jati Maju!
se rastali
lvaj? Nije,
jak... Nije
nedjelljaik ...
sam piti
dna ekipa:
evad, idiQt
Zare. .. Uvijek iste, glupe, Qdwatne č B'Ože,
šta ja imam s tim ljud.i:ma? IšaQ sam onda u kafa­
nu »SAHAN«. Sam sjedio. č s kQnQbarima. Ona
fuksica nijedQšla, a rekla je sigurnQ ć Ma, jebQ
nju! Ali gdje sam se ponovo našao sa Zaretom i 'Os­
talim? Taksijem smo otišli do Zaretove ć Mufe
je navaliQ da mu se u neko doba ć pravi :1ukmi­
rao Ja sam htio da napravim lukmilru... Zare nije
dao... StalnQ je neštQ ponavljao: »Nisam ja vesla
sis'Q.« IdiOlt-Zare je 'Onda probudio ženu ii natjemQ
je da napravi lukmiru.. , I kafu. Jesam li tada oti­
šao? S kim sam otišao., Nemam 'PQjma ni gdje Za­
re stanuje. Ma, baš me briga! ć se sutra sve­
ga. Sad ć 'SIpaIVa1:i i ,sanjati Maju. ć je s
onom ISmi!jeŠIlomkapom nagla'Vi. košu­
lja na nj'Oj : kad se nagne......,. vide joj se sise. Kapa
joj je pala na č ... đ su se samo mbi kakQ
blješte u mraku. Ja sam stao u IQkvu ti 'Opsovao.
Ona se onda još više smijala i zubi su j'Oj JQŠ više
sijali...«
NeIk-o ga je ltapšaQ po ramenu ti govorio:
»Hajde Damo. Trrebaš izvaditi krv. BQgami, dQ­
bro sa se ooadQ. Trreba da ti dam i penlicilin. Jesi Ji
iikada'1'alni<je !p'rimaopenicil1::iJn?«
OdmahnuQ je glavom! i htiQ da kaže: »Pusti me,
akQ boga znaš! Pusti da još malQ dremnem...«, a
'Onda je postaQ svjestan da iznad njega stQji b'Olni­
č Smiješila se, imala č velike, lijepe zu­
be. Nije sanjao. BiQ, je u bQlnici. Tu su bili kreveti
ti umivaQnik s 'Ogledalom, Iteško je disao krQz nate­
č nQs... Sijedi starac je sad sjedio na stQlici kQd
pr'Ozora i gQVQriQ jednom č koji je ležaQ u
krevetu i primaQ ii.nfuziju:
»... rek'o sam ja dQktoru. Rek'Q sam ja njemu
da sam i ranije prim'o 'Ove ljekove - pa ništa. Naj­
bQlje mi je bilo 'Od 'Onijeh IjekQva, 'Onijeh, 'Onijeh ...
Kako se 'Ono, vrragovii, zovu? Im'Q sam đ zapisa­
nQ. Ne znam de sam sad tQ zaturio. Nije lakQ ni
sjetiti se svega. Ehej, godine su tQ! Sad; u 'Oktobru,
ć mi biti sedamdesetšest! Ja, ja, mQj brate!«
11
č \se nasmiješila l bio joj je zoova.lam.
na tom smiješku jer ga je podsjetio na nešto lijepo,
.toplo, sigurno, nešto što mu je sad nedostajalo i
malo je trebalo da .kaže: »Vo1im te. Volim kako· se
smiješl«,
»Ništa ne :maI1i: ć test. ništa n.e
boj. Ovo' sil glukoza i vitamini ....« Spretno je zabo­
la injekciju uvenu i skimua gumenu traku kojom
lIDU je bila stegla mišjcu; »••• sad opusti :rukuo Ta­
ko! Dobro je tako!« . . .' ..'
. Kada je izašla pokušao je da sabere$ve što. se
đ prethodnih sati. Mogao je pohvatati samo
ć neke cjeline; je tu neka cjelina. Sve
ovo je moralo imalti neki snnisao, svoje »tako i tako«
i »zato i zato«; ali cjelina se gubila, a II razbijenom
ogJ.eda:lu iSe oocalŽava:lo: .' . .
»Coca-Cola. o' Radovru.J.. o o opra.<) č (:ili prek­
č onu narandžastukošulju i jošvhiži1u je obu­
kao. o .t:ralŽJio 1e Aleksandrijski kvartet... bila je
i .neka rmjiga o đ !ll NU1liDIbell'lgu... za!borarvio je
ć u )Istru' i konobaru onih šest· hiljada što
je dužan... dali su Inu da pije neke' jajaste pilule...
Mosto je tražio da' savije jednu cigaretu... ,SAM­
SON' duhan... jeo je kruh s medom i puterom...«
Sve je bHo tu: trebalo je ć samo neki red.
Znao da treba da spoji sve to u neŠlto što bi ...
Šrto bi na nešto č
Mmao bi to uraditi što prije. ali sada se osje­
ć tako umoran (ne pospan), jako umoran: kao
onda kad se jedno jutro ć od Majine ć i
kada je dan bio prekrasan, č sve ono š ć i
behaJ!" kes·tena na V:iJLsoll1ovom .šeta:lirš1Ju d 0111 je htio
da sjedne na klupu i zapali cigm-etu, ali nije smio
jer se bojao da ć zaspati, jer je bio jako umoran...
Neki č s francuskom ikapom na glavi; u
pid.žruni, mu se smiješio i namigivao kao da njih
dvoje imaju neku č tajnu:
»Kako je, hrko?«
NijI
uzeo je
ga otvO]
»••.
ogrebotl
nam je l
žiprston
toga doi
prijed u
mog poi.
se ja u
mog pn
sud.«
Mi
potvrde
Gos
naslonja
sami zn.
je ć 11
naest u
ka je, YI
sam ima
za njene
ZaJSf
ne... Bn
Bud
mještao
gubio m
ogledala
stavilti.
Sva1
manji, nl
jednom.
kao nož,
nu stran
sitnica., 1:
A iZl
desilo. Sl
svijesti i
12
;zahvalatn
to lijepo,
istajalo i
kako se
ništa ne
. jezabo­
u kojom
:uku. Ta­
ve što. se
tati samo
:lina. Sve
:0 i tako«
zbijenom
(dH
.uje obu­
. bila je
JOra'V·io j e
lijada što
,pilule...
.. ,SAM­
terom...«
neki red.
što bi. ..
1. se osje­
}ran: .kao
(le ć i
no š ć i
)Ill je htio
odje smio
moran...
1. glavi, u
) da njih
Nijeodgovolrio. Da bi izbjegao dalja pitanja
uzeo je neki č s č ć nasumce
ga otvorio č da č
»•.• samo sitnica. Kažem vam da je to samo
ogrebotina;« govorio je gospodin Beavenbrook,dok
nam je ispred nosa mahao nespretno zamotanim ka­
žiprstom. )>Interesantno je, đ kako je do
toga došlo i ja bih vam č sve to, ali vas una­
prijed upozoravam da morate saslušati č od sa­
mog č kako biste mogli da shvatite kako sam
se ja u tom trenutku ć i.da biste, na kraju
mog. pripovijedanja, mogli da donesete đ
sud.{(
Mi smo na to samo klimnuli glavom u znak
potvrde da se slažemo s tim."
Gospodin Beavenbrook se udobnije smjestio u
č č gutljaj portoa i č »Kako
sami znate, moja sluškinja je Portugalka, pa, iako
je ć na Ostrvu dvadeset godina; od kojih osam­
naest u mojoj službi, njeno znanje engleskog jezi­
ka je, najblaže č bijedno, ali zato svi koje
sam imao č da pozovem na č u svojoj Ć
za njeno kuhanje nalaze same komplimente...«
Zruspao je.P!r.olarziJi ISU 'sam, dani, mjeseci, godi­
ne... fuolazilo je vrijeme.
Budio se, jeo, pušio, prao zube, tuširao se, na­
mještao krevetnu posteljdnu i iz sekunde u sekundu
gubio nadu da ć ikad pravilno sastaviti krhotine
ogledala ili da ć se ono samo od sebe (nekako) sa­
stavilti.
Svake ć su nestajali neki dijelovi. Nekad
manji, nekad ć nekad i po nekoliko koa:nada od­
jednom. Ostao je samo jedan uzani ć oštar
kao nož, zloban :i ć i poka2livao je samo jed.
nu stranicu nekog teksta koja je č samo
sitnica., il završavala se: '" same komplimente.
A đ toga je bilo sve. Sve što se do tada
desilo. Sve se zgusnulo u taj uzani, svijetli ć
svijesti i on se s tim po:mtirio.
13
Ponekad, č ć za punog mjeseca, a i
kad bi vjetar donio miris JJipa, znao je da mu treba,
da mu nedostaje još samo nešto, nešto malo, možda
i č za.rez, č ili cr1lica... a onda bi sve
k1renu:Io, Hsftlovi ibi :se okJrenrulli do ik.raja, još dallje...
Tada je izlmo na prozor, pa svu Ć pušio i
č nekog ko ć ć da dopiše i taj znak, da okre­
ne stranicu.
N:i!ko lOJiije dolazio, a izjrUlttra bi pi1ailli:
»Kako je jutros, brko?«
Ndje odgovarao. Okire!tao je glavu i č «••• Mi
smo na to samo klimnuli glavom u znak potvrde.
Gospodin Beavenbrook .se udobnije smjestio . ..«
Svijet
hodaju uli
ke pjesme,
na Zemlju
prolaznike
hnu rukon
»Ima'
»1'TiOl
nog golub.
znao.
D. je 1:;
ko umušk,
bavan i du
i oštar (kal
van i inteli
Da OVe
smi1ešna, i
nogpodism
vjeno svoj
ffiOllU), da :
završilo om
Evo, št
č na pIli
da je k
ke i· vazduš;
14
eseca, a i
IDU treba,
lo, 1Il10žda
.da bi sve
'š da!lje...
t pušio ti
, da okre­
lli:
,o: «••• Mi
: potvrde.
tio . ..«
. GOLUB t.T GLAVI
,Svijet je pun ljudi koji gOVlOlre sami sa sobom,
hodaju ulicom ti do č pjevaju refren ne­
ke pjesme, oglašavaju propas,t svijeta, dolazak boga
na Zemlju, psuju državu, klrevelje se i bekeije na
prolaznike i .svi su navikli na njih, pa samo odma­
hnurukom i kažu:
»IlIl1a'ticu u glaVli!«
»I'Tiut lU rgla'Vli« ako ć biti precizniji, jed­
nog goluba u glavi, imao je i D., a1d t'O niko nije
znao.
D. je bio poznatt i cijenjen novinar, omiljen ka­
ko u muškom,tako i II ženskom društvu, veseo, za­
bavan i duhovit; na poslu: lag1ilan i žustar, č
i 'Oštar (kad zatreba), uspješan i prodoran, obrazo­
van i inteligentan i, šta sve ne.
Da ova č nije užasna i listinita - bila bi
smilješna, da se D. mje bojao lIleshvatatnja, otvore­
nog podsmijeha, ipa č i prezira i da je lIlekom po­
vjerio SV10j problem (koji se vremenom pretvorio u
moo:'u); da se izjada'O nekom; možda sve ovo ne bi
završilo onako kako se završilo.
Evo, šta bi, da se povjerio nekom psih'Oanaliti­
č primjer, č LD.:
. da je kao i svi č đ golubove iz ć
ke j·vazdušne ,puške; nije ih nikada ni volio ni mr­
15
zio, a kasnije ih više nije ni ć Kad se tek
zaposlio, Sil11etalo mu je njihovo greba­
nje po porozorskom plehu, dok se on još borio za
koji minut sna, ali i nato se v.remenom navikao.
Jedine neprijatne asocijacije koje su golubovi
kod njega .srovaraH, ibiJ.e su č »JZaljll1lb1je­
nih« parova okruženih golubovima ila rotografije
po izlozima provincijskih :6otografslcih tI'adnji gdje
se iznad glave mladenaca (užasno retuširanih), ble­
sastih pogleda i nanmnenjenihobraza j usnica, u
iscrtanom StI'CU, ljubio p3lr bijelih golubova; zatim:
ž č dlakave i duste noge č ,turista u
šorcevima koji se, natovareni kamerama i foto-apa­
['atima, svinjski nespretnošepUJte okruženi jatima
golubova na Stradunu ili š č š
Jeste, pio je. Kao i sve njegove kolege. Takva
je priroda tog njegovog
Da li je tog jutra bio pijan ili mamuran? Ne,
ne ć se. Sjedio je za stolom, pio kafu, redigo­
vao jedan tekst kojim i nije bio nezadovoljan, kada
se iz kuhinje č lupa. Trgnuo se, pojurio u ku­
hinju i tamo našao goluba kojti se divlje zalij etao
i udarao u prozorsko staklo. Bio se uvukao kiroz
č u kupatilu i sada nije mogao ć izlaz.
Op.sovao je ne'Što jer ga je glupi goiI.ub IpreJci­
nuo u poslu, OItvorio prozorska krila, ali je golub,
ć panikom, i dalje '\ldamo u zidove· i stvari
okolo i soba je bila puna perja. Na kraju, jedva,
ć liznerviran tom blesavom situacijom, uhvatio je
goluba i u tom trenutku osjetio neopjašiljivu Ž
nju i jednostavno mu zakrenuo vrat. Osjetio je ka­
ko je tijelom prošao drhtaj, a onda je mlitavo klo­
nulo.
. Bacio je s đ goluba kroz prozor u dvo­
rište i č m udarac kad je pao nakrrov nekog
automobila, otišao u kupatilo, oprao ruke i vratio
se Iredigovanju teksta.
Sutra se tog đ sjetio tek kada je ugle­
dao perje razasuto po kuhinjskom podu. Tada mu
je pogled pao na prozor i vidio je desetak golubova
pOIredanihna prozorskoj dasci. č i bezgla­
16
sni. Ispre!
č Zakl
s karaktet
Poslij
rje i prvo
na prozor
QartaIVaJla
Sišao
kafu i pc
je č I
sjetli na J
silueta on
ne mu
tijelo ono:
»Prer
njih dana
sve u ku:
ispavam.«
Sedm
tini poma
bova, nar;
Kad
vanja je z
i istog tr
samo oi ipC
Loše
tao po kn
pred zoru
lo nebo i
đ
na prozor
jom svito
a golubo"
što je zat,
Iz da
na golubo
nu ž ć
đ se pl
pet krila,
lom, web
se tek
e, greba­
i borio za
lvikao.
golubovi
jiU'blje­
otografije
dnji gdje
mih), bIe­
usnica, u
ra; zatim:
,turista u
foto-apa-
II jatima
Takva
tran? Ne,
l, redigQ­
jan, kada
rio u ku­
. zalij etao
kao :Uoz
:i izlaz.
!lh .preki.
je golub,
stvari
u, jedva,
hvatio je
livu mrž­
io je ka­
tavo klo-
IT U dvo­
>v nekog
i vratio
je ugle­
rada mu

i bezgla­
snli. Ispred nj:ih je stajao isti onaj golub kojem je
č zakovrnuo vrat. Iste č nadutih prsiju,
s č ć na glavi.
Poslije nekoliko dana, probudio se u praskozo­
rje i prvo što je ugledao bili su golubovi poredani
na prozoru, a silueta s perjanom krrunom se jasno
oortafVaila naspram cI'VenkaJstog neba.
Sišao je u bife u prizemlju, č vinjak i
kafu i č listaJti novtine ž ć svoj tekst koji
j: č predao. Š tih .pod­
sJe1ii na lepet JgolruiblJiih mIa, :pred Č mu đ
silueta onog goluba naspram kirvavog neba, a novi­
ne mu klonuše u rukama isto onako mlitavo kao i
tijelo onog prokletog goluba. Pomislio je:
»PremOI"io ISam. ISe ć A i prep:io sam zad­
njih dana«" priznao je ,SaJmom sebi. »Ma nek' ide
sve u kurac... ć bolovanje da se k'o č
ispavam.«
Sedmlicu dana je proveo kod prijatelja na Jaho­
rini ž ć mu pri gradnji vikendice, a od golu­
bova, naJmVlIlO, nije hillo Illi Itraiga.
Kad se (odmoran) vratio u Sarajevo, prije spa­
vanja je zadovoljno pomislio: »Ma, kakvi golubovi!«
i istog trenutka. pokvario raspoloženje tim što je
samo [ lPO:miJslio na Il1'j.ih.
Loše ,je spavao te ć U !Stvari, više se ,prevJ:'­
tao po krevetu č ć svitanje i ... Zaspao je tek
pred zoru. Probudio se kasno. Krroz prozor se plaVi­
lo nebo i ć lijep dan.
đ sutradan, uz jedan teški mamurluk,
na prozoru ga je č i onaj njegov golub sa svo­
jom sviltom. Poletio je prema prozoru i otvorio ga,
a golubovi su nekako nevoljko prhnuli uz['ak. Tek
što je zatvorio prOZiIlr, ponovo su biili tu...
Iz dana u dan je bivalo sve gore. Svaki pogled
na golubove ga je užasavao i uLazio bi u prvu kafa­
nu ž ć spas u gonilli. Na svaki šum iza svojih
đ se preplašeno trzao jer bi mu se č kao le­
pet krila, iz svake sjenke, kaJmufliran svoj!im sivi­
lom, webao ga je njegov golub i on je š ć ć cije­
2*
17
lim tijelom bježao u neki zatvoren, 'Osvijetljen pro­
Sltor...
Pio je, da, pio je više nego č Jedino je ta­
ko m'Oga'O zaspati...
Završio je pod č nekog aUJtom'Obila pri­
likom »nepažljivog prelaska ulice« i sve se završilo
j
'Objavlj!ivanjem njegove slike II crnom 'Okviru (Slika

iz studentskih dana: lice č mršavo, ni traga
podbulost1, pogled ja;saTI, oš:taJr i Jpomallo č
ki, a usta !iskrivljena u podsmješljiv'Om osmijehu.)
na drugoj strani lista u kojem je radio.
Slijedio je i »prigodan« tekst jednog kolege koji
ga je najviše mrzio li koji mu' je za života potura'O
cjepanice pod noge li svakoj ć prilici. (Sad
je pisao 'o »nikad prežaljenom« i o· »nenadoknadi­
vom gubitku za nl:ooi kotlektiv«, »besktrajiIloj zahval·
nost!i«, »neutješmm kolegama i kolegicama«, »ži­
vom ć
Sahrani na Novom gradskom groblju prisustvo­
valo je, kako to i č mnoštvo poznartogsvije­
"
ta iz javnog i kulturnog života, bili su pleh-muzika
·1
i »Posmrtni marš«, bezbrojni Vlijenci, mnogo suza,

crnih odijela i kravata, a da ova č što sam je is·
č nije sušta iSIt!ina nego proizvod moje mašte,
zawšio bih tako što bih reka'O kako je u trenutku
spuštanja č u grob, iz :rake izletio veliki, sivi
golub s pernatom 'krunom na glavi, da je baš u
onom istom trenutku kada je prva gruda zemlje
muklo udarila.o poklopac č jedan oblak za­
klonio sunce, a imao je oblik goluba...
Ovako, od svega toga ne mništa.
Dan
rl, UIII1r()
bio »ob::
TO i za:š
da ,to ne
Pos:
no i č
redu!
»B(
u e
hit;
rar.
nin
no
be
nja
bol
teg
skc
tor
pre
kOl
sta
naj
led
hOl
teg
sta
18
etljen pro­
dino je ta­
nobila pri­
;e završilo
':irru (Slika
t, ni traga
č
)smijehu.)
olege koji
l poturao
llici. (Sad
:tdoknadi­
:>j zahval­
n1a«, »ži­
,risustvo­
:og svije­
h-muzika
Igo. suza.
am je is­
e mašte,
trenutku
sivi
e baš u
t zemlje
tblak za-
MOJ DJED
Danas sam ostao sam. Umro mi je djed. U stva­
ri, umro je prije sedam dana, ali tek danas sam do­
bio »obavijest« iz holnice, da je umro i kako je um­
ro i zašto je umro. Kao da .me to ill1;teresuje i kao
da ,to nešto mijenja.
Poslali SIU .mi obavješteIllje: :sve je preciz­
no i č napisano. Po njima: sve je u najboljem
redu! '
»Bolesnik se po drugi put radi istih tegoba č
u ovoj ustanovi, a prethodni put je verificiran bron­
hitis č tipa, ventilatorna insufijencija, a
ranije je đ radi istih tegoba č na 'inter­
nim klinikama u Sarajevu, ali su tegobe skoro stal­
no perzistirale, tj. th. nije imala efekta na tego­
be koje bolesnik navodi. Prilikom prošlog č
nja predloženo je klimatsko č na moru, ali
bolesnik nije ć pa je ponovno radi istih
tegoba zatražio prijem. U toku daljeg č
skoro iste tegobe, na sve terapije sa bronhodilata­
torima, antibioticima, kardiotonicima stanje bez
promjene, objektivno nije imao znake' kar'dijalde­
kompezacije, ali su č forme tegobe
stalno prisutne uz stalnu disponiju č pri
naporu, č kašalj. SE je stalno visoka. Preg­
ledni snimak ć je pokazao u odnosu na pret­
hodni pri ranijem boravku isto stanje. Pored ovih
tegoba bolesnik se žalio na tegobe od strane pro.
state, č 'bol, na mokrenje itd. Bolesnik je
19
nakon dva dana lakih č tegoba, naglo exi­
tirao, najvjerovatnije se radilo prema č slio
ci o infarktu miokarda, jer je exitirao naglo, u ro­
ku nekoliko minuta sa tegobama koje su karakte­
č za ovakvu smrt. tj. infarkcije miokarda,
a i što je ć č obzirom na dosadaš­
nji tok bolesti, kao i na dob bolesnika.«
Slijede potpisi dvojice ljekara.
Nigdje ne piše da sam ja sada ostao potpuno sam.
I
Kažem, djeda sam sahranio prije pet dana. PO
svim propisirma. Cak sa tri popa. Da je mogao da vi·
di tu lakrdiju vjerovatno bi ga sTce po drugi put iz­
dalo pri pomisli da ta tri lešin8lra za dva minuta uze­
še dvjesto hiljada. Njegovih p8lra.
Davno je on prestao vjerovati u boga, ć za·
dovoljstvo, sinove, unuke, prijatelje, ženu, klupu u
parku, jutarnju kafu i novine, rakijicu ili malo vino
kod »LOVCA«, »Kinoteku« u kojoj je gledao č
ke melqdrame i grcao u suzama, kao da to što se
dešavalo na ekranu nije samo !razvodnjena verzija
njegovog vlastitog života kojeg je bez suza priveo
kraju.
Prestao je vjerovati u boga jer to mu je nalago
njegov racionalni, preferansaški duh po kojem je
ostao legenda u gradu, doduše, đ starijim ljudi­
ma koji ć hlape; ć nije nikad ni imao u životu
kao ni u kartama Ger nije bio i nije hitio (da bude
kockar, što podrazumijeva i pokvalrenost, pohlepu,
vjerovanje u boga, ć ...) .
Zadovoljstvo se izgubilo s godinama, sinovi su
ga iznevjerili: sva č su se ubila, a: jedini
unuk je i sam na najboljem putu da to č Zena
se razboljela i nakon smrti ć sina se propila,
zapustila
htjela uv
kom jClr'
ma što se
napravili
pali na k
tali, kao
dala, izg
lja, pa:lja
ne smije
vi č
Tako
kraju me
sam.
Bilo
no. Ja sal
trudio da
ih č
svijesti, 'ii
kiriv što j
da ja ne I
mahao gl:
Tako
i ć
jeme.
Djed
nekim Ish:
cimo, za;/
zaanoHo g
(Njemu n
20
l, naglo exi­
č sli­
naglo, u ro­
su karakte­
: miokarda,
'1a dosadaš­
r.«
kara.
otpuno sam.
. dana. Po
ogao da vi­
ugi put iz­
.inuta uze­
ć za­
., klupu u
malo vino
lO č
to što se
la verzija
za priveo
je nalago
kojem je
jim ljudi­
) u životu
ida bude
pohlepu,
sinovi su
a: jedini
tini. ·Žena
propila,
zapustila ć pala u č apatiju u koju je
hitjela ć i njega. To joj nikad nije pošlo za ru­
kom jer ono njima nikad nije govorio kao o :mrtvi­
ma što se govori, nego kao o ljudima koji su jednom
napravili grešku u životu, odigrali pogrešnu kartu,
pali na kontri; i 'Oni rijetki prijatelji koji su mu os­
tali, kao da su se bojali njegove starosti, kao ogle­
dala, izgužvanog man1lila, progorjelih najlon-košu­
lja, prljavih maramica i njegove č vjere da
ne smije i ne može umrijeti dok od mene ne napra­
vi č
Tak'O smo živjeli: 'On je imao mene, ja njega. Na
kraju me je prevario. On se izvukao. Ja sam ostao
sam.
II
Bilo nam je interesantno dok smo živjeli zajed­
no. Ja sam se trudio damu ukradem pare, a on se
trudio da ih što bolje sakrije: Na krraju, ja bih mu
ih č uklI'ao, odlazio u kafanu, napijao se do be­
svijesti, ć se ć i njega optuživao da je on
kIDiv šito ja pijem, da u meni kola njegova zla krv,
da ja ne IIDQgU ništa pTcxtiv toga. On me je gledao i
mahao glavom.
Tako sam mu davao materijal za razmišljanje
i ć da č ispuni svoje besmisleno vri­
jeme.
Djed je bio lake ruke što se č palla samo u
nekim č Kada bi mi za:tJreibai1o :para, ;re­
ci-mo, za falI1II1er1ke 1J.i ai!pele, 'Otišao hih !kod njega i
zamoho ga. Tada Ibii narstajalo heskrrajno natezanje.
(Njemu nije išl'O u glavu kako neko može dati pe­
21
deset hiljada za cipele koje ć tri mjeseca,
kad je .on svoje platio pet hiljada, a evo, nosi ih ć
osmugod:iaJJu. Faa:mer.ke je ,smatrao č nepristoj­
mm.) TlU de bio ll.llP'OI"an i Jroil:iJk.o ;god Isam molio,
preklinjao, ć prijetio, dobivao glumljene,
a na kraju i prave č napade, nije pomagalo.
On je ostajao tvrd.
Tek, jedan dan izgubih dobru lovu na karta­
ma. Kako nisam imao da platim odmah, založih
gramofon. Sav, č sam otž,šao !kod djeda, jedi­
nog č koji bi me mogao ć iz bule. Prek­
linjao sam ga da mi da para. On je pitao za šta mi
trebaju. Kako mu nisam spominjao nJi farmerke ni
cipele ni košulje, on je bio uporan i insistirao da
mu kažem za šta su mi potrebne pare, .pa ć mi ih
tek onda dati ć potpuno iznerviran, dreknuo
sam: »Zijanio Isam lIla :kartama!«
. anse nimalo nije zbunio (kao što sam to ja
č ć mi je" odmah postavio ć pita­
nje:
»Šta si igrao?«
Tu se meni upališe lampice i ja, iako sam izgu­
,.
bio na pokeru, slagah da sam igrao preferans.
»,Po lko1i1ro poen?, pitao je dalje.
»Trl banke,« ,odgovorih.
»Koliko partija?«
»Pet!«
On me č gledao:
»Od koliko ste igrali partiju?«
»Od sto,« odgovorih. '
On onda zatvori č i č nešto č u se­
bi, a onda klimnu glavom, izvadi č i dade
mi pa;re i sasvim m.iirno č
lIPa, da! Kad č stane karta, može toliko
izgubiti.«
Još mi je održao govor kako ne 1Jreba ni da ig­
ram kad ne znam i sve u tom smislu. Na iz­
vadi špil karata dz ladice i još mi pokaza neke fine­
se u igri. Ostade zamišljen š ć karte, a ja
požurih da podignem gramofon.
22
Kas
god bi r
Nakon II
mi onoli
Dru
đ č
se spren
mišljem
)IDa
Up
b:r1javio
damuo
znak po
»Dc
ubudu6
da ne d!
Tek
re za po
sam par
bih »zal
lim pre:
MOo:
dosti, j
ratovim
ci obezl
žda mu
stariji l
Ja
ljubavn
pare za
prvog r
I

,
Dj{
sete go
me jer,
l mjeseca,
lOsi ih ć
. nepri-stoj­
;vm molio,
glumljene,
pomagalo.
na karta­
.h, založih
jeda, jedi­
mleo Prek­
za šta mi
.nnerke ni
:istirao da
ć
, dreknuo
sam to ja
ć pita­
sam izgu­
erans.
LIDa:ti u se­
mk i dade
lože toliko
a ni da ig­
a iz­
neke fine­
;:arte, a ja
Kasnije sam taj »fol« s kartama koristio kad
god bi mi zatrebalo paIra. Uvijek se dešavalo isto.
Nakon ć ispitivanja, vadio je č ci davao
mi 'Onoliko koliko sam tražio.
Drugi č da mu č pare sam tako­
đ č otkrio. Jednom mu zatražim lovu i ć
se spremih da mu do najsitnijih detalja č liz­
mišljenu partiju kad me on iz č mira upita:
»Da ti, mali, nisi nešto zabrljavio s curom?«
U prvi mah md ne bi jasno šta on pod onim »za­
brrljavio« misli i č č razmišljati šta
da mu odgovorim. On tu moju šutnju č kao
znak potvrde i kajanja, pa blago č
»Dooro, de. Svakom tO' može da se desi. Ali, pazi
ć Zar ne znaš sine da ima č i sredstava
da ne đ do roga?«
Tek tada shvatih da on misli da mu Itražinl pa­
re za č i đ mi da prasnem u smijeh. Dobio
sam pare, a i kasnije sam ih uvijek dobijao kad god
bih »zabr1javio«. Klimao je glaV'Om sa nekim vese­
lim prrekorijevanjem i ć se č
Možda je tada iI"a!l)].Thiš:ljao o ISv01ioj gla!ooO'j mla­
dosti, još gladnijim studentskrim danima u č
ratovima, neprestanom seljakanju, brizi da porodi­
ci 'Obezbijedi kruh i krov nad glavom, škO'lu ... Mo­
žda mu je bilo drago što njegov unuk, kao što to
stariji ljudi kažu, »tjera kera« ...
Ja jedno znam: da sam uistinu imao onoliko
ljubavnih doživljaja koliko sam puta od njega dobio
pare za izmišljene aoortuse - važio bih k'o švaler
prvog reda.
III
Djed je, po vlastitom priznanju, pio od dvade­
sete godine. Doduše, optUŽivao je rat kao uzrok to­
me jer, veli, teško bi živu glavu izvukao sa Karpata
23
da nije bilo ruma. Smrznuo bi se, kaže. Ne bih baš
rekao da je sve bilo tako - elem neise...
.. Pio je punih šezdeset godina bez prestanka, ne
č ć VIrljeme provedeno po bolnicama, pa se
za njega opet ne može ć da je bio pijanac. Ja ga
nikada nisam vidio pijanog. Znao je biti, ono što
se kaže, »cvrcnut«, ali nikada pijan. Imao je svoju
mjeru, a ona je bila najviše !itatr vina i porcija prže­
nih đ ili tri deca rakije i deset deka sira. A,
evo, kako se desilo da je prestao piti:
Jednog dana ga vidjeh kako dde prema ć u
onom stanju koje sam opisao kao »cvrcnuto« i po­
žurih prije njega, đ kroz prozor u njegovu ć
(stanovao je u pr:iJzem1ju) i ISaikrih se na 'Ormar. Htio
sam da vidim gdje ć danas sakmti č (Zbog
mene ga nikad nije kitio na istom mjestu.) ć .
dok zaspe, ć onoliko koliko to dopušta trenut­
no stanje njegovog č a onda se opet neo­
paženo ć k1'oz prozor. Savršen č
MilsJio ISam da ć on, s obziroom [la, svoje stanje,
odmah ć da spava. Al' kamen. On prvo uze »Os­
đ č ga od prve do posljednje· strane,
(U stvari, od posljednje do prve, jer starci novine
listaju ododzada, od smrtovnica, kao da se boje da
jednog dana ne ugledaju svoju vlastitu sliku i č
taju svoje :ime.) onda isto tako i »Politiku«, a na
kraju »NIN«.
Ja sam se ć bio č na ormaru i prokli­
njao svoju genij alnu ideju. On, na kraju, odloži no­
vine, skide se, izvadi č iz džepa i strpa ga
u njedra, a. zaltlim leže. Ali, nikako da č zaspe.
Svaki moj pokret na ormaru bi ga trgao iz sna.
Meni više dosadi to neudobno č č e i ja sko­
č tS ormara, a u dnugom· &kaku se đ na ulici.
Sutradan ga zatekoh u kafani, u »LOVCU«, gdje
drugo, kako pije sok. Vjerovatno prvi u njegovom
životu. Upitah:
šta je Ito IS tobom? Š10 to piješ sok?«
On mi, duboko potresen, odgovori:
»Ja, mali, više ne smijem da pijem!«
»Je l' ti to doktor zabramo?« upitah.
»Nij
Tek
č
č sa
klimao g
Jed,
»Ma
što bih t
»Ti,
t.elji dol
č
č i nalSt
I, ta
me ni dl
24
I
e bih baš
;tal1ka, ne
na, pa se
lac. Ja ga
, ono što
je svoju
.'cija prže­
a sira.. A,
la ć u
1tO« i po­
;ovu ć
mar. Htio
tik. (Zbog
.) č ć
ta trenut­
opet neo­
.je stanje,
uze »Os­
je strane,
ci novine
boje da
:u i č
a na
i prokli­
)dloži 1110­
strpa ga
;to zaspe.
; sna.
i ja sko­
na ulici
::;U«, gdje
ljegovom
; sok?«
»Nije doktor. Dobio sam delirijum tremens.«
Tek sada lIl1i .je bio šah.
č mi se č dok sam ležao, kako ti
č sa o:rmaII'a i izleti kroz prozor,« zabrinuto je
klimao glavom. »Ne, ne smijem ja više pliti.«
Jedva savladavaj ć smijeh, rekoh:
»Ma, kakav delirijum tremens! Uostalom, za­
što bih ti se baš ja č
»Ti, ti! Ko bi drugi? Rekli su meni moji prija­
telji. doktoil:i da se č u delirijum-tremensu
č ono što lInU je najgore u životu«, zaklju­
č i nastavi da č sok 'koji mu, č nije pridao.
IV
l, tako! Danas sam ostao sam. Nemam više ko­
me ni da se č
25
MOJ DJED, OPET
:,
Izašao je iz Pokopnog društva ć u ruci tek
:t
odštampanu smIltovnicu. Pažljiv'O je č nebi
l
li pr'Onašao neku štamparsku grešku. BdIo je u redu.
ž š ć Petall' d QstaJla Ill[logoibr.ojna rod·
bina.« završavao se tekst.
Bi'O se dugo premišljao prije nego je stavio ono
»mnogobrojna ll"odbina«, ali sada je bi'O zadov'Oljan.
Bolje je Č a uosta:lom; »NiUcad č ne zna!
M'Ožda...«
Pažljivo je presavio smrtovnicu i stavi'O je u
lisnicu đ dvije (plavih 'Okvira) koje su ć bile
tu, ć !iskrzanih rubova. na preklopima. Njeg'Ovi si·
novi.
Da, njeg'Ovi sinovi... Tu, nije bilo »Mladena«,
najstarijeg sina koji je nestao u ratu. Njegova smrt
nije nikad č đ Ono »M'Ožda« se od­
nosilo na njega.
Sutradan je uzeo Itaksi, mada se to protivilo nje­
govim pI'fu1citpima o štednji, oi 'Otišao na sahranu. No­
vo gr'Oblje je bilo daleko. Od starog više nije bilo ni
traga: prek'Opano je, zemlja je pO'l'avnana, asfaltira­
na ,i tuda su' sada jurili. aut!Qmobili.
Na sahrani je bilO sam, što se i moglo č
ne Č ć 'lUlIravno, oni'h nekoliko na!stranih sta­
rica nezemaljskog izgleda, k'Oje ne pr'OPuštaju č
ji spr'Ov'Od.
Kada je sve. (brz'O) bilo gOtIOVO, vratio je šešir
na glavu, uzdahnuo: »Eh, tak'O ti je to.« i krenuo
prema
uzme t
Ni
đ
i moga
vaopo
»R
Or
»Š

'ur:
Or
»S
no buc
Tl?
Ot
č
vom g:
č
mogao
vjek, r
Dt
iz Ć
mjestu
se vra(
I (
nje vii
Kakva
ti ni ri
Sc
nih, st
i č
Ino u l
nu po
Pl
pio na
m'Oj b
K:
put pl
njega
26
l ruci tek
tao nebi
e u redu.
ajll1a irod­
tavio ono
dovoljan.

.vio je u
. ć bile
jegovi si­
tl1adena« ,
ova smrt
a« se od­
:ivilo nje­
ranu. No­
je bilo ni
asfaltira­
č ti,
ranih 6ta­
taju č
) je šešir
i krenuo
prema grobljanskoj kapiji š ć da li da
uzme taksi ili da č autobus.
Ni njegovi pro:tekli dani nisu obilovali nekim
đ i tekli su ubistveno isto, ali nije bio sam
i mogao se za nekoga »uhvatiti« kada bi prekopa­
vao po uspomenama. Upitao bi:
»Ružo?«
Ona bi se tad trgla iz drijemeža, odgovorila:
»Š1:a je sad 'Pero?, a on bi je urrrtiJcio:
»Ništa, il1išta. " Samo .gledam spavašJi rili si
'UiIIlIrla. ({
Ona bi prO'mrmljala, tobože ljutito:
»Sad ne spavam. KakO' ć spavati kad me stal­
no budiš. A ne daš mi ni da na miJIu umrem.«
Takio su se šaiHM.
Ot:kada je iSJDUŠena ć ill 'kO'joj je živio preko
č godina i otkad je dobio Sitan u jednom no­
vom gradskom naselju , sve je poSl1:alo još praznije.
č kojima je uvijek u životu bio okružen, nije
mogao povesti sa sobom. Zna se: č ne veže Č
vjek, nego mjesto.
Dešavalo mu se sada, i to sve č š ć da đ
iz ć zaputi se uliCOIffi, a onda najednom stane u
mjestu ć se da li je 1/:0 sad 'izašao irz ć -Hi
se ć
I dalje je, 'Po navici, kupovao novine, aH mu č
nje više nije predstavljalo nikakvo zadovO'ljstvo.
Kakva vajda od č ako nemaš s kim progovolI"i­
ti ni č o onom što si č
Sam je sjedio u kafani, jednoj od onih moder­
nih, staklenih kaveza gdje je sve b1isitalo u plastici
i č muzika trešta1a, a konobari bIli m1a.di, Istal­
Ino u pokJretu, tako da nisu imali vremena da zasta­
nu pored njegovog stola, da upitaju za zdravlje.
ProJ;lašaO' bi nešto zanimljivo u novinan1a i lu­
pio nadlanicom po naslovu: »Vidiš ti šta se đ
moj brate!«, ali nikog nije bHo da mu odgO'vori.
Kafana se punila i praznila svojim II"jtmom, po­
put pJ.iJme i O'seke, i sav taj svijet je prolaziO' pored
njega kao da on i ne postoji. Ako bi ć nekO' svr­
27
nuo pogled na njega (kada bi ga uhvatilO napad kaš­
lja), bi'O je to onaj neopisivi izraz s kojim»mladoSlt«
promatra »starost«, izraz pun straha, neshvatanja,
mržnje inetrpljivosti. .
Po ć nije spavao i uza:Jpd je te č poku­
šavao prekratiti ć po sjecanju, ali nije bilo ni­
č č za šta bi se prihvatio, č stvarnog, ni­
kakvog predmeta, č lica ili glasa koje bi potvr­
dilo da je to on i da se t'O i to nekad dogodilo. Lutao
je pogledlOm po praznoj sobi i po sebi, buljio u kv:r­
gave ruke na koljenima i samo je jedna užasna č
tutnjala njegovim mozgom: »Ntišta, ništa, ništa...«
Onda, smoren ć besmilS'la ikojU. je ta
č izae:.i'V.ala, Č bi da tiho ponavlja: »Dana,s
je sedamnaesti mart, danas je sedamnaesti mart...«?
kao da je rt'O neštošt'O mu se Ille može oduzeti i zami­
jekati.
Tako je iz dana,u ,dan č .svoj lred« i č bi
sa strahom pomislio da se nešto u tom »redu« nije
poremetilo, da je qN pobrkao Itaj red k'Oji važi za
sviju od kad je vijeka i č da je zaboravljen,
č ...
U osvit jednog dana, poslije ć ispunjene s
»Ništa«, najednom mu je pred č iskrsnula slika
jasnija i od same stvarn'Osti:
On, vitak i uspravan, odmah poslije đ
nja, prolazi gradom, zastaje u Titovoj ulici i č
napis na č kod č plamena koji
su klesari upravo završili i upravo spremaju alat
u torbe. Tada u tekstu pronalazi grešku, pa dm­
gu: umjesto »OTADžBINU «, uklesano je Đ
BINUcc, a na jednom mjestu je ispušteno i jedno
»ZA«. č jednog radnika za rukav i pokazuje
mu greške. Radnik ga gleda ne ć ništa,
kaže: To ti, druže, šefu! šef prilazi, on mu objaš­
njava, šef vadi neki papir iz .džepa, gleda u papir,
pa u spomenik, psuje oca-majku glupu, č
ku, neprijateljsku, č kaže radnicima da
nigdje ne idu, odlazi negdje. Ubrzo se ć s ne·
kim č strogog izraza lica i s neskrivenom
za
vj,
pa
op
sv,
sp
m,
ka
m,
za
Sal
hnita g.
nio, sj<
»Ono Sl
Pri
trake vj
vnog D
Da,
Đ Ž i
NJE«.
On
vidjeti.
Slo
nuo da
tuda PI
gledala
»G(
ono tar
požutje
On:
stlrahol1
»Š1
ć {
On
»Zr
kad su
banka,n
vidite, 1
ć
28
lpad kaš­
mladoSlt«
hvatanja;
,ve poku­
; bilo ni­
trnog, ni­
bi potvr­
lo. Lutao
iio u kv.r­
č
mšrta...«
je ta
L: »Danas
mart...«?
eri i zanri­
. č bi
:du« nije
i važi za
oravljen,
unjene s
ula slika
đ
,lici i č
nena koji
maju alat
lo, pa dru­
e Đ
.0 i jed1w
pokazuje
ć ništa,
nu objaš­
l tL papir,
č
ticima da
ć s ne­
krivenom
š ć mu pokazuje greške u napisu. Co­
vjek psuje, ponovo gleda u spomenik, prilazi, pi­
pa rukom kamen, šef za to vrijeme stoji ć
opuštenih ruku, radnici u grupi se prave da ih se
sve to nimalo ne č Onaj hoda gore dolje ispred
spomenika, govori nešto šefu, a šef daje radnici­
ma znak rukom da đ bliže, daje im uputstva
kako da preprave ono Đ u »DZ«, kako da upišu
malim slovima »ZA«. On stoji sve dok radnici ne
završe svoj posao.
Sada je sve to ponovo vidio i obuzela ga je ma­
hnita č Brzo se obukao, ni štap nije po­
nio, sjeo u aut'Obus za grad, ć u sebi:
»Ono stoji! Ono mora da još stoji. . ,«
Priša'O je spomeniku 1 drhtavim rukama sklonio
trake vijenaca koji su tu bili položeni prilikom neda­
vnog Državnog praznika.
Da, stajalo je još uvijek: Đ prrepravljena u
Đ i ma1im slovima č »za Đ
NJE«,
On je to ispravio. Evo, vidi se. Svako too može
vidjeti.
Slova su mu blještala pred č i OJ;l se osvr­
nuo da provjeri vide li rto što on vidi i drugi koji
tuda prolaze. Prišao je nekoj djevojci kaja je raz­
gledala bioskapski plakat i rekao joj, sav ć
đ :izvinite što smetam, vidite, vidite
ona tamo... Ono sam ja ispravio.« pokazivao je
požutjelim kažiprstom prema č
Ona se odmakla korak, pogledala ga pomalo sa
s1Jrahom,pomala s đ j rekla:
»Šta ć Šta tramte? Ne razumijem! Šta
ć od mene?«
On je pokazivao u natpis i objašnjavao:
»Zna1l:e, 'Odmah poslije rata, ja sam prolazio baš
kad su postavljali č i znate ja sam, iako sam
bankarsl<:;i č znate, č po vokaciji. .. Eno
vidite, lijepo može da se vidi, možete i 'Opipati ako
ć Slo-bodrlo, to je urezano... Ja sam to pri­
29
mijetio i ispraVio... To je bilo 'odmah poslije rata.
Vidite ono Đ ž Tu je pisalo Đ
NU«. Znate to se u Bosni stalno miješa, nikako da
narod č razlikovati »DŽ« i Đ ali ja sam to
ispraVlio...« '.
Ona se odmakla van dometa njegovih ruku i
oswnula se oko sebe kao da traži ć ponavlja­
ć
»Ja, ja... ja ne znam šta vi govorite ... Sta ho­
ć od mene...«
On nije ni primijetio kad je iz poslovnice JAT·a
izašao ć s avionskim kartama u ruci i s osmi­
jehom na licu, prišao djevojci i upiltao je i ne gle­
ć u njega: .
Š ć stm«, a ona ga je obujmila oko pasa,
slegnula ramenima i rekla: .
»Ma, pustil Dilejal« i odoše' sretno zagrljeni, a i
Oll, koji je zaboravio šta to č biti sretan...
U ISItvalIT, više miran...
<I
30
SVJ
(Pre
trebao
č O]
Lner
izmošen
kojem.
č k,
pane 0<:
jek SijJIr.
ovdje?«
Sta
ze II ŠIk
pitanje:
Zm
sam, na
»Fr
odgajali
te i u Si
jedne pl
što se ti
Osim sl!
ko č
(Naime,
po nek<
»ljubitel
je č
dije rata.
Đ
rlkako da
a sam to
h ruku i
ponavlja­
.. Šta ho­
dce JAT-a
i s osmi­
i ne gle­
oko pasa,
djeni, a i
an...
SVATKO NETKOG PONETKAD ZAVOLL ..
(Kaže, pjesma stara.)
:l
J


il

,I
"
rl'
il
:.1
;l
('Profesor geografije je bio baš onakav kakav bi
cl
"
trebao da bude jedan profesor geografije i kako ga
č opisuju u knjigama: .
I
ii Lnemaran, tamnoplavo odijelo koje se sjajilo od
izmošenOistU., hDjele mrlje oko desnog džepa !saik.oa 'Il
kojem je uvijek imao nekoliko .komada krede, nao­
č koje neprestano spadaju s nosa, buljave, pos­
pane č svi pokireti ·rasijani,a usta kao da su uvi­
jek :S!PI"emI1a da (pOstave pitanje: »OtlkiUd i zaS'1o ja
ovdje?«1
Stajao je pored otvorenog prozora i gledao bre­
ze .uškdLskomdvorištu. Prethodno' mi je ;postavio
p±tanje: »Privreda III FiramOUlSllmj!«
ć da uopšte ne sluša šta ja to č ja
sam, na opšte veselje ,razreda, deklaJlIlovao:
»Francuska je, daklem, opštepozmllta po svojim
odgajalištima slonova koje izvozi na sve kontinen­
te i u sve zemlje svijeta, a u planu je i \izvoz na sus­
jedne planete. Mislio ko šta ć oFirancuskoj - ali
što se č slonova - tu joj nema premca u svijetu!
Osim slonova, Francuska je u svijet dzvezla i nadale­
ko č pijance, .kojih ima i ovdje ;prisutnih...
(Naime, profesor je ,bio onaj ,tip č ikoji ,ge,
po nekoj đ konvenciji, č naziva
})ljubiteljem dobre kapljice.« . " ali, aH F.rancuska
je č po č što je zaista
31
... 70 su .ami &a!nru2:i.•.•1IrMed
n
a
. na svijetu ne može pohvaliti
jem :rancuza i mi joj ovdje, pred svima na tome
skidamo kapu...«
U razredu je bila ludnica. :profesor bi se tad
okrenuo cd prozora i tek reda radi trekao: ć
šaptanja\« pa bi se ponovo zadubio u posmatIranje
'1JiJ1Jra'V'Otg !plesa brezovcg ć . . Hi III nešto drugo; iko
bi ,ga znao?
Ja sam nastavljao:
»Kao što:se Jaikomože č
OU!Sike ,kape č diireik:llIlo UZ Francuske i mnogi
poznati ljudi, .od Pikasa do Sartra, mogu se pohva­
liti da su se njom slUžili da ukrase ili zaštite glavu ...
Jedan od glavnih proizvoda Francuske koji ni
u kom č ne· bismo smjeli zanemariti je, sva­
kalko, :i N8JPO!leoo.. Na:poloone u !pOsljednje vrijeme
sve č š ć ć u ludnicama ,i na karikaturama,
u ItrorogO!lll šeširu i s' rukom ušlicu..• Od njih se
đ pravi jedan od najboljih konjaka na svije­
tu...«
Za ,to vrijeme sU;[,a'ja lU trazredu iLgl'a'1i ipOoo1a!Pe
ispod klupa ili se pipkali sa ženskicama, đ pa­
ć ili, iz puke dosade urezivali svoje inicijale
u klupu...
Profesor bi se najednom trgnuo, namjestio na­
č sjeo za katedru, otvorio »Dnevnik« i č
glasom objavio:
»Nisi ti to, Dario, baš najbolje savladao. Ne, ne.
Koliko da mu dam?« obratio bi se tad razredu. /
. Svi bi tada graknuli: »PET! Pet, profesore! Sve
je znao.«
»Uvijek vi sve znate! Je ti ti dosta č pitao
bi mene.
»Kako vi kažete profesore ...«
\ Jednog dana č ·mi jedan prijatelj č je
ma1jka MIa :šilmlls:ka pnijateljica s tim lIlašim profeso­
rom geografije, da mu je umrla ć .
Dan poslije sahrane, prije nego što ć profesor I
ć na č ja rekoh raji: '
I
ltNem<
dijete.« . /
i
Onjel
vnik« na k
le - sve (

što nikad l
đ
stajao na
dao! I mis
lio?!
Nas tr
je to osjeti
zbunjenom
»Dedel
Francusko,
Kad SI
tako i
rekao polu
»Vidi .
-Bio je
onda, zais1
č
č u ne
č ke
ga, smjesti
dan oklop.
lo, košulju
kravatu, Č
dno virile j
derne i sk1
piletu sise,
3*
32

t na tome
bi se tad
ć
smatJranje
drugo; iko
waaJ.ef:ran­
e i mnogi
se pohva­
ite glavu ...
k.e koji ni
iti je, sva­
je vrijeme
lkaturama,
)d njih se
:t na svije­
di. poilcla(pe
đ pa­
je inicijale
njestio na­
i č
aa. Ne, ne.
azredu. /'
=esore! Sve
tiri?« pitao
elj č je
ill profeso­
:e profesor "
I
»Nemojte danas zajebati,. . . Profesoru je umrlo
di
j
ete'«;1
On je ušao u razred, otvorio prOZOlI", SItavio .Dne­
vnik« na katedru, !raZaStro mapu Evrope preko tab­
le - sve ono što je svakog dana radio - i, nešto
što ni1cad. nije prije uradio: zapalio je cigaretu...
đ rajom u razredu je vladao muk. On je
stajao na prozoru i gledao... Ne znam šta je gle­
daol I mtislio... Otkud da ja znam šta Ije tad mis­
lio?!
Nas trideset i osmero je ltada bilo s njim i on
je to osjetio i kimnuvši glavom prema meni, sasvim
zbunjenom, rekao:
»Deder, č mi nešto o uzgoju slonova u
Francuskoj .«
II
Kad se predstavio, važnim glasom: »Zovem se
talro i tako. Ja ć vam predavati hemiju,« neko je
rekao poluglasno, .a vjerovatno sam to bio ja:
ltVidi ti km"ca!?«

'<., Bio je č (Kada kažem da je bio č
onda, zaista, pod tim pojmom mislim. da je bio
o b u č e n. Nije se sam obukao. On je bio o b u­
č e n u nekoj robnoj ku6i. Takva je to bila vrsta
č koja se ne bi znala sama ć Obukli su
ga, smjestili su njegovu sasvim prikla­
dan oklop...) u sivo, dem dvoredno:odije­
lo, košulju s velikom špicastom kragnom, pletenu
kravatu, č šarene do ć koje su besti- (
dno virile ispod prekiratkih nogaVIica pantalona, mo­
derne i skupe italijanske koje su mu pristajale k'o
piletu sise, na koje je, sasvim Č bio neizmjer­
3*
:u
Je 'sjeo i 'Prekrstio noge V1soko;>a č
nilo bi se da bi ih najradije skinuo i stavio
dru da i mi podijelimo njegovo ć ...
" " GocUn.:e? ,N'eš.to neodre(iene. ',' Gogolj bti·rekao:
»Ni, ni mlad, ini 'mršav' ni debeo, ; ."«'
. ',' se Gogoliem. '::1 ' ','.
Njego""se č č
je 011 od one in:la1fu' Hitlera »iz
;koji" na ć nemaju. nikakve'
ostaju. Qno što jesu; č
ci, perfidni č svojih žena koje se sada sigur-;
putapitaju:»Šta ro1'Qi da poO:em,za::nje­
,i ,koje ne ;D,liJ:aze se,
drage đ Ja znam zašto! Imwnpvalo .vam je,
tP. prosi P<rofesor, ,Profesor. 'savelikiim: ,»p«.
Zamisli samo: Ptrofesor, ..Vas, č ..
kinju, provincijalku iz tamo neke vukojebtine. To ni
u najdubljem snu niste mogli da pomislite. Znam
vaša maštanja nastala poslije č svili nekih re­
vija »Dvoje«, »Ljubav«, »Amor«, gdje se na kraju,
obavezno pojavljuje onaj toliko poznati »princ iz
ba}ke«. Naravno, [lije tu bila samo kriva vaša razi­
grana, pubertetska maŠfta: bilo je tu i nagovaranja
roditelja: '»Giupaoo, štacekaš?n To fi'je prilika!'« E,
evo vam prilika;) t :, " . .' ' . . . ", .... '
Elem, :taj' »Kapo« 'u"svoJoJ ć je svoju »'V'last
i ć od prvog trenutka htio i na razred.
Ako je i imao <ikakve šanse, a nije je imao, da
da isposluje neki autoritet đ rajonl, i ta šansa
je "nestaila . nel:imgom !kad' !UibrirootkriS.moda· naš
pl'ofesw iinagovornu inaim. Nairtte,' kotrljao je 'slo­
vo »R«.' .' , "., "
··(Prva 'naša' reakcija je' bila smijeh., Doduše, dis.;'
kretaU i'pHgušen je'samo:dobno pri­
mijetio: da bi bilo bolje kada'bi predava0.francuski:
jezik.) , ',.., " ", '.
i ., . "On je bio sawšenosvjestan te, svoje ;niane, pa'
je, uz veliku' samokontrolu" ipak izbjegavao č
gdje bi, se č ;wp:rokleto"»tJ1l'.«; ,ili bi us'piO,okre­
nuvši"' se: prema tabJi'dapJiguši to ,grgoljenj'e jezika.
Tako; i .'nije haš iigledalCl toliko T9gObatno;·" "
3;'f·

u kabinet
kus, č
»OtV(
tunrra.«
1<0 SI
male, zle
vao Hce i
mogao za'
Poslij
ni, nije IS.
ja sam.izl
sam znao,
Ali, a

š
.. Opet,
ć nekal
ć je(
kosu, kiti
oduševlja­
vom profe
Kao:
godina, h(
mi je sve.
Jedllf
»Kinotekl
Kako
ja je TrnaJ
kinom u .
č
gdje oko
tibo da nt
pusti s č
»Pro
U nje
vam se, a
&isoKa' 'a č
'io na
e...
lj, b:i ;rekao:
Katastrofa je nastala kada je jednom prilikom.,
u kabinetu za hemiju, nalronšto smo iizvelineki po­
kus, č se zaboravivši !rekao:
»Otvorrrite prrrozorrre, ć se aparrra­
turrra.« 1
L.U č
Hitlera »iz

ezadovolJm.;
: sada sigur-;
• đ za: nje­
: trudite se,
lalO vam,je
relik,in:i." .}) P«.
·dakJtilograf..
To ni
lslite. Znam
ili nekih re­
ie na kraju,
ti »princ iz
'a vaša razi­
nagovaranja
pri1ika!'«
, '" .:" .•
svoju »vlast
i na razred.
je imao, da
l, i ta šansa
;mo,da' naš
:rljao je 'slo-
Doduše, dis­
. :z;lobno pri­
lO francuski.
je mane, p.a
č '
uspio,okre­
jenj'e jezika.
tno;· "
Ko se nasmijao - to sada ne znam. Njegove
male, zle č su se zaustavile na meni, ja sam, skri­ o
vao lice iza sveske, ali smijeh razreda se više nije
mogao zaustaviti ...
Poslije toga, u njegovom ponašanju m.e-.
ni, nije ISe ništa !himno irzmi1enilo: on me prozivao,
ja sam.izlazio pred tablu, odgovarao onoliko koliko
sam znao.' ..•
Ali, ali. . . ­
o" • vidio sam u njegovom pogledq nešto
zlo... nešto bolesno ijadpo.. _ . o ,o ; , o '
Opet, s moje strane; j'a prema ',njemu osje­
ć nekakav ć prezir kakav ć može da
ć jedan š koji nosidug'!l
kosll,kiti se drang(llijama,
oduševljava se »Beatles:iJIna«, prema tamo nekom si­
vom č ć J,,
Kao. što č rekoh, imao sam tada sedamnaest'
godina, hodao s prvom ljubavlju mog života... Bila
mi je sve.
Jedne Č izvadih dvije karte zakIDa. Za
»Kinoteku«. Od sedam sati. "
o Kako .sam bio dogQ'V'OII'io .sa S'VojQ[ll OUl['om 0ko­
ja je !imala Itaj dap. pet č da se đ pred
kinom u pet minuta do sedam, a ja sam imao šest,
č šesti je č po ć bio hemija,ja, ne­
gdje oko pola sedam, upola č đ katedri i
tiho da ne č nl 'Oni iz prvih klupa zamolih da me'
pusti s č pet minuta' do sedam: o ,
»Profesore, možete li lIlle pustiti s č
U njegovim č je nešto bljesnulo i kunem
vam se, ako su te č ikad ispoljHe i odrazile hilo
3S
kakav ć onda je to bilo tada; slavodobitno, s
ć potpune vlasti nada mnom, upitao je:
»A zašto bih te pustio?«
ZbUnjeno i smušeno sam, priznajem, promu­
cao:
»Imam sastanak s curom... treba da idemo u
kino od sedam... ć sam izvadio karte...«
Gledali smo se netremice i on je rekao, beskraj­
no Ž ć ć svaku č preko jezika kao
ć poslasticu, s tolikim uživanjem:
I »Ne, ne može. Nigdje ć š ć
(Zaboravio sam pripomenuti da je profesor he­
mije ipak nešto wlio - ne č ć one njegove
ta:lijanslke ailpele - lU' životU: 1:0 je bio njegosv ć
Kada bi parkirao kod sale, obišao
biga, ć ga zadovoljno sa svih strana, dva
pUlta bi Provjerio da li su vrata. dobro č
kucnuo nogom u sve č gume i, č zadovo­
ljam, uptUltio !hi ISe !Pfema uJlam lU ŠIkoru. Na lSamQlII1
ulazu ne bi mogao izdržati pa bi se okrenuo i upu­
tio »mu« j<>š jedan č
"t:: Prišao sam mu sasvim blizu, osjetio miris pit­
ralona koji je upotrebljavao poslije brijanja, upio
mu se uvodnjikave č v:idio svaku bubuljicu na
njegovom č trunje peruti na kragi1i košulje, na­
gea se prema,l11jegovom uhu, mtom, voštOO()(ffi ii šap­
nuo, đ ne mamni .sam ikakvim ć
nježno, tiho: e, .
»Pirofesore, vi znate da iiJmate kola...«)
Kad sam to rekao, nisam imao blagog pojma
šta je to tlrebalo da č žurilo mi se da ne zakas­
nim na u kino... \
Pored fiskulturne sale,koja se tada đ
vala, .stajala je gQmila cigala. Ugledao sam, i njego­
vog ć podigao jednu ciglu s gomile i u prolazu,
u trku, je bacio kroz šoferšajbu automobila.
Nisam se ni okrenuo da victim sltaklo koje se
rasulo u hiljadu ć PlI'ed kinom me je č
la cura: lju,ta! Zakasnio sam dva .minuta.
36
Sutra
lima.
Ušao
sutnim po
katedru, j
mjestu gd
nešto što
retu.
Raja
ispod kIuJ
I'Odobitno, s
Lpitao je:
eJIIl, promu­
da idemo u
e: •• •«
rno, beskraj­
::> jezika kao
profesor he­
one njegove
degO'V ć
sale, obišao
l strana, dva
, č
č zadovo­
.. Na lSanDO!ffi
renuo i upu­
1.
tio miris pit­
rij anja, upio
bubuljicu na
. košulje, na­
,štanom šap­
n ć
.•« i •
llagog pOjma
da ne zakas­
la nadogradi­
sam i njego­
i u' prolazu,
.obila.
taklo koje se
J. me je č
ta.
Sutra popodne, profesor nije došao u školu ko­
lima.
Ušao je u č preletio nekim č od­
sutnim pogledom po č spustio »Dnevnik« na
katednl, otvorio prozor, zagledao se prema onom
mjestu gdje je č parkirao svoja kola i uradio
nešto što nikad prije nije uradio - zapalio je ciga­
retu.
Raja u su se štipala, irazbaoi1a poker
ispod klupa, đ gumicama....
37
1.1
li
I
'I
dg.
spo:
I kG
lu 1
luje
sav
mla
Nal
PS):
Dijagnoza:
I Cijenjen na IK 27. 8. 1983. godine kada je radi
l dg. Psychoneurosis gravis, ustanovljeno da nije
sposoban za đ gimnazije i da je postojala
I kat. invalidnosti, sa kontrolnim pregledom u ju­
lu 1974. godine.
Dolazi. u pratnji dede, izjavljuje da se ne ško­
luje, da on smatra da ne može da radi. č je
sav depresivan, odaje utisak veoma đ
ć koji je prepušten č ulici.
Nalaz neul1Olpsilmja'tra od 1..10. 1974. g.
PSYCHOPATHIA (HEBOIDNI TIP)
39
PROCES
Kloparaju č vagona, odrvenjela tijela,
umorne č ne razaznaju oblike, glave se mlitavo
klate, trgnu se tek kad vagon đ na spojnice
y. ,
sma...
Pogled slijepo luta kroz pr02lOr, u beskrajna po­
lja koja su i iza' i naprijed i svuda ok'Olo... Onda se
ć č pod 'Obrve, polusklopljene kapke, neg­
dje UIhutra i tram druge s1dke...
č je sjedio na plaži kada se u gomili golih
tijela pOjavila jedna sasvim nestvarna prilika: nje­
gov djed, u sivom odijelu, sa šeširom č na
tjeme, bijele kose slijepljene znojem na č
cama, stegnutog knitom kragnom najlonske k'O­
šulje dok mu č hoda gore-d'Olje, ć
dah, sa štapom u jednoj i akten-tašnom u drugoj
ruci.
Opremo mu prilazi ć tankim nogama
po kamenju i dok ga 'On pokušava upitati: »Otkud
ti?«, pruža mu plavu kovertu i kaže najnormalnijim
glasom, ka'O da nema baš č č što se tako
iznenada pojavio:
»Ovo je stiglo za Itebe.«
On ć č po tankom, iskucanom pa­
piru i :rae:amaje č »••. maloltletnd... III vezi sa...
po č 250 ... č š .. Opštinski sud... II 7 i 30
mdn... ako ... u pratnji milicionera...«
41
č tako! Preks,utra je đ Pa, zar od
onoga nije prošlo ć ihihihi vremena? ZaT nije to
zaboravljeno? On je na to potpuno zaboravio, otpi­
sao, izbr:isao sve to iz pameti...
»Pa, kako,« zbunjeno muca i ponovo gleda u
onaj papir na kojem jasno stoji da se mora pojaviti
osamnaestog augusta u 'osam sati tl zgradi Opštin­
skog suda I u Sarajevu u sobi broj 51, a ukoliko
se ne pojavi iz neopravdanih razloga, ć sprove­
den 11 praJtnji miliciomllra ... I sve tako.
Vo,z 'se č l{'roz vtnograde, duh3ll'Vska polja,
pšenicu, kroz sunce, naspram blijedoplavog neba.
Otvorer;ta vrata i prozori vagona ne unose u miutra­
šnjost mmal-o svježine, č zraka, ni daška vjetra.
Svaki č uletllroj skakavaca koji upadaju za vrat,
ć se u kosu.
Dok njegov djed krvavom rukom ć kra­
Jolik i s nekim č sjajem u \ispranim č ob­
jašnjava da je to Il1jegov Irodni kraj (Od Tlrebfunja pa
do Huma, Trebinj ska se, :lJove šuma, a od Huma pa
nadolje, Popovo se zove polje.), majonez na sendvi­
č koje su kupild u Č topi se i masti plavu
kovertu s velikim č Suda, on želi da' SPliva.
Jutros je u njeno č ubacio kovertu s pje­
smom ć »Njoj, samo njoj ...« isa svojim
pramenom kose svezanim ć trake.
(»Tamo« ć ga ošišati! Ošišati njego,vUlkQSu - naj­
dužu u cijeloj :gimnaziji.)
Djed je otišao ,tl advokatsku sobu da popije ka­
fU,a on je ostao pred-vratima sobe bl10j pedeset i
jedan. Tu je još nekoliko č njegovih godina
č su mu lica poznata: đ je pred blagajna­
ma kina, Stadionom, tramvajima" pijacama ;j vašari­
ma, iza č škole, tamo gdje se igra č ...
Gledali su ga radoznalo i s nepovjerenjem. Os­
jetiH su da on na nek1 č ,ne pl'lpada ibu.
Najstariji, č je lice ć 0010 đ ožiljci.
ma iz č tUQa, đ mu i č
.»D;
Pri
pali,pa
»Zl
On
č
»D'
gleda I
vom.
Ov;
nu dnll
»B,
ipao"?«
Op
č
tovanje
hoVinn
da kaž{
mu nijI
l>'B
»K
mu kUJ
i doda
»N
»J(
Gle
š
provali
IpO!slug;
YaIta
utakmi
i završ
gradu.
Je,
»Z
Or
Ta
č
nicu u
42
Pa, zar od
nije to
"avio, otpi­
'o gleda u
ra pojaviti
tdi Opštin­
a ukoliko
ć sprove­
uska polja,
tvog neba.
u'unutra­
ška vjetra.
ju za vrat,
ć kra­
č ob­
'trebimja pa
. Huma pa
na sendvi­
aasti plavu
da spava.
reriu s pje­
·sa svojim
)žne trake.
"()ISU - rnaj­
popije ka­
j pedeset i
vih godina
1 blagajna­
J.a :i vašari­
a č ...
·enjem.Os­
tu.
eno ožiljci­
»Daj cigar!«
'PI1UIŽiomu je :kJUtiju. Ovaji-zvadi dgaretu, I])ri­
pali, pa strpa ku:tiju u džep.
»Zbog č '1i?« pitao je S v:isine.
On mrko odgovori:
Č 250.«
»Dvjesto pedeset!? Pirovala?!« s nevjericol1."l ga
gleda Izbrazdani dok mu on pruža kovemu s Pozi­
vom.
Ovaj zadrža pogled na papiru pa se onda okre­
nu drugima koji su se okupHi, đ ć
»Bogami:dvjesto pedeset! Vala! Na č si
,pao' ?« ga ..
Opet ga je napustilo samopouzdanje koje je
č stekao i boji se da ć :izgubiti njegovo poš­
tovanje i divljenje koje se jasno izražavalo na nji­
hovia:n licima dok su pregledali Poziv. Bilo bi glupo
da kaže kako je provalio u biblioteku, a nikakva laž
mu nije padala na pamet, pa odmahnu rukom:
»Be:z veze...«
»Kol'ko imaš prijava?« upita ga onaj ć ć
mu. kutiju cigareta koju je maloprije strpao u džep
i doda ilZvi'Jl!java!jIU6i se:
ilNe ljuti se stari. Ja mislio ti neki peder...«
- On milosTirvo odma:hm.ru rukom:
»Jebaji ih... Ko bi ih hYoj'o?«
Gledali su ga s nekom vrstom zavisiti i nešto se
sašaprtarva-H. Njihorvi prestupi ·su biH p<rema
provali: dže,parenja, đ po radnjama i samo­
-poslugama,s -tezgi Illa pijacama, ipreprrodavarnje ka"
rata za bios:kop:sk:e _predstave, lij eplj eni e ka.:rti za
utakmice, bjekstva od ć koja su trajala dva dana
i završavala se na ž č stanicama u prvom
gradu...
Jedan č
»Znam ja tebe. Ti oko kina »Radnik« ...«
On potv.rdi i time sav ·razgovo:r bijaše završen.
Tad prozvaše i njegovo ime. ć pogledima
č izvadi cigaretu iz usta i baci je u č
nicu u uglu hodnika pa krenu nehajnim korakom
43
niz hQdnik namjestivši na licu izraz beskrajne dosa­
de kakav joe vidio JU filmovima Mavlona Branda...
Sve slike koje su mu se ć rojile u glavi:
strogi sudija na uzvišenom sjedištu, smrtno 'Ozbilj­
na porota sa strane, zlobni tužilac, advokat koji mu
daje ć znakove, ć uniformisani i
naoružani stražari, sve to nestade i on vidje da sto­
ji u neugledn'Oj sobici. Umjesto sudije č č po­
gleda smiješila m,u se neka teta koja ka'O da je sišla
sa reklamnog plakata za neki univerzalni prašak za
pranje veša. Advokat ga nije ni pogledao, a daktilo­
grafkinja je žvakala gumu i č novi list papira
u mašinu.
Umjesto: »Slavni sude, poštovana poroto...«,
'l1Jlll:jesto !slUIdJbinsikog: »Gu:ilrtyor !tlot .gutiJty?« č je
kaJko diktira daktNogratf.ki!tljd:
» ... te se đ stroži nadzor roditelja i or­
ga!tla ,s'OcijaJnog staranja. č IISPQd: U Sa:rajevu,
zarez, dana osamnaestog augusta... «
Izašao je iz sobe oborena pogleda, a 'Oni koji
su č u hodniku to krivo č š pa č
IIliI1m1janj-e dza SV:OIjliih đ
»Stolac - sto posto...«, »Popravni mu ne gi­
ne... «
č je do Njene ć da izvadi kovemtu i pje­
smu roju je napisa'O. č je bilo prazno.
Bllo ga Je stid, .stid,. smd ...
(Pomovani č - imajte na umu, ne zabo­
<ravite - imao je tada samo petnaest godina!)
»Adv(
koji su iz
škQle, kol
rili su o I
č ­
telj Zdra,
zašto je II
k'O se po s
ć
»Sve
njenica i
do onoga:
mbra, oš1J
predjelu s
dro u lije
krvi II gm
lo smrt ž:
č na 0,
. Psihij
nutku iZVI
tupcima..
tivan, kon
toru, natp
lI'odici nij(
bran ura,
zgovor o s:
dljivu nen
II govoru.
44
rajne dosa­
Branda...
ile u glavi:
rtno IQzbi1j­
:at koji mu
iormisani i
ldje da st6­
č po­
da je sišla
i prašak za
, a daktilo­
list papira
poroto...«,
ty?« č je
i:
!itelja i or­
l Sa:mjeVlU,
a oni koji
še pa č
mu ne gi­
,ver.tu i pje­
·azno.
l, ne zabo­
fina!)
MOC UOBRAZILJE
»Advokat mu i nije bio potreban. Svi svjedoci
koji su izašli pred sud, od č i nastavnika iz
škole, komšija, do kolega i koleginica s posla, govo­
rili su o njemu sve najbolje - mnogi sa suzama u
č - njemu u prilog... ({ č je moj prija­
telj Zdravko kada sam ga jednom prilikom upitao
zašto je napustio Imjesto sudije ć na č ka­
lm se po svemu č karijere koja je više nego obe­
ć
»Sve mu je išlo u prilog sve osim golih č
njenica i njegovog priznanja. Sve dok ne bi došlo
do onoga: » ... da je u ć đ 23. i 24. dece­
mbra, OIŠtrill1l (predmetom (nožem) !Zaidao udarac 'll
predjelu srca, koji je presjekao č arteriju, pro­
dro u lijevu pretkomoru, što je dovelo do izljeva
krvi u grudnu šupljinu, a koje je kJrva;renje i izazva­
lo smrt žrtve ... «, sav taj defile svjedoka je više
č na ooavronje č optuženom, a Ille đ
. Psihijatrijsko š č je utvrdilo da je u tre­
nutku izvršenja č potpUno vladao svojillll pos­
tupcima... č da je tip kolerdka, izraženo emo­
tivan, komunikativan, snalazi se u vremenu i pros­
toru, č inteligentan, da u njegovoj po­
!rOdici nije bilo č menrtalnih oboljenja, sa­
bran u razgovoru, osim u č kad se povede Ta­
zgovor o samom izvršenju č kada pokazuje vi,
dljivu nervozu koja se ispoljava i lakom konfuznosti
u govoru. Bno je č da se kaje mada ito nije ispo­
45
ljavao, kako to č biva, uz eksplozije č č
panje kose, udaranje glavom o .zid'Ove... Na trenu­
tke se č da baš nije potpuno svjestan težine iz-.
vršenog č i da ga je na neki č stid št'O je do
toga došlo, što je zadao toliko posla drugima.•.
Ljekari su odnekle, nekako š č jedan de­
ta:lj iz njegov·og dj etilDjsltva: ne;ke daWle zime neko
ga je prekorio što uklizava snijeg ispred ć na­
pomenuo mu da bi se na tom istom ledu neko mo­
gao okliznurt:i, slomiti ruku, nogu.. , možda .baš nje­
gova baka.
Naravno, u 'tom trenutku, nije se obazirao na
prijekor, ali te ć nije mogao zaspati. .. PlI'ed č
ma muje bila slika njegove bake, sitne, crne; krhke
prilike, kako pada na led ispred ć č je pr.asak
kosti koja. puca, mršave ruke koje lamataju po vaz­
duhu ž ć :lice :koje je toliko vo­
lio č u bolnu grimasu, ljudi koji prolaze po­
red nje, ravnodušno,' neki se č i srriiju ... '
. Ustao Je u neko doba ć iz kreveta,napunio
kesu pepelori:r ii ć i sišao dolje da pospe led is..;
pred vrata. Vratio se i tek onda zaspao...
Tužilac Gedna ć č bitanga)
je č uživao u svojoj 'ulozi i po&tavio mu je pita­
nje ti vezi njegovog.:ravnodušnog ponašanja:pa- č
voj sahrani. (Taj idi(i)f tužilac je vjerovatno rtek bio
č Camusa i tad je našao priliku da to i po­
kaže,) .. .
On se nije zbunio: rekao je da nikad njje mo­
gao, a ni sada ne može, da poveže smrt i svoga oca.
On ga vidi i ć ga se nasmijanog, raspoloženog,
u kafani, na moru, okruženog lijepiin ženama, pri­
jateljima, smijehom, pjesmom, ..
Č se pokušao i našaliti, blijedo se osmjehnu­
vši, rekao je: .
»Ne bi me ništa iznenadilo kad bi sad ušao, ljut
na mene i pitao šta je sa mnom, što ne dolazim da­
ć . ,
Samo izvršenje ubistva je opisano kratko i go­
tovo isto onako štura i suhoparno kao što stoji i tl
sudskim aktima: negdje oko ć je zazvonio na
njena..vra
lo:joj' se
dopiralo··
lice i da j
žerp. Nije
jediJ
digne ruk
Ispric
ga, ona u
prevarila.
mnja 'll !lJ
poslije to
ć nije· t
! ".. .;
Inter<
je,došao> t
samgal"«'
prema njt
su:.pred.vl
žili su nil
do jutra"
SUltr.!:O:· \, .
'.. }}Nis'a
ma... nis;
ko njega j
je ruku i (
ć
nije bilal
nisu pripa
la dvije ci,
di... bila
nie; đ ..
svaki pok
nim rpalce:
na, kako J
dim kJroz :
i diže 11<:os,
kako, ne :
ć košulju
č ć j{
46
e č č
. Na trenu­
m težine iz-o
rd što je do
19ima...
ti jedan de­
zime neko
d ć na­
II neko mo­
;da ,baš nje­
)bazirao na
.. Plfed č
crne; krhke
.0 je prasak
:aju po vaz­
e toliko vo­
prolaze po­
u...
ta, napunio
ospe led is­
na bitanga)
mu je pita­
mja na č
tno rtek bio
da to i po­
ad nije mo­
i svoga oca.
.spo!oženog,
enama, pri­
osmjehnu­
.d ušao, ljut
dolazim da­
kratko i go­
;to stoji i u
zazvonio na
njenavntta;;ona'je otvorila; bila je ć i tije­
10 :joj se jasno ocrtavalo:qa§praTi1 svjetla. koje je
njene sobe. Rekao d:'l. joj f!ijc: vidic)
lIce 1 da Je odmah zamahnuo vec pnpremlJemm no­
že:r:p. Nije mogao dopustiti da progovati makalfi je­
dnu; jepinu č jer tad v,iše ne :oi imti!osnage da
digne roku. '
č je kako ga je, nekolikbdana prije to­
ga, ona u više navrata pitala šta bi č bi ga
prevarila. Nije imao nikakvog drugqgpovQdajia su­
mrrja u njemu vjeI1Uos:t osim zalk!ljtioka!.koji ':mu 'se
poslije toga nametnuo: 71Zl;išt9 me to ako to
ć č ili akone namjerava .da č
! ' . : ,. ," '. . - '.'
Interesantno je i to da je milicione:cima,. kada
je došaom' stanicu da se prij::fvi, san1:.o: ,})Ubio
samga!'({ '.ito je i dalje ponavljao dok ih je vodio
prema ć tako da su' oni bili zbunjeni kad
su::pfedwJ'a'tima našrli Žetn'Sko, o\kr;v:avljooo ivijelo.;Tira­
žHisun'lUškarcalcojeg; nalfavno; nije ni bilo. Sve
do jilltra, kad je malo'došaosebi; p.onavlj:alQje od­
sUImo:'···, . , . ..
»NisaIh j.oj vidilO licet đ
ma... nisam vidio ni njeg.ovo lice, nagnula se .pre­
ko njega i njena kosa mu je prekrila lice... pružila
je ruku i dohvatila šibice i cigarete sastolict?;,. pre­
ko nasloria 'stolice je bila prebi:icena:':k6šulja' koja
nije bila moja... na podu su ležale falfmetke koje
nisu pripadale meni. .. sjela mu je u kirno i pripali­
la dvije cigarete, pepeljaru je stavila na njegove gru­
di... bila mi je .okrenuta đ .j kosa joj padala
niz đ ... lIlilsaun joj vidio ;}ice, ali poznava.o sam
svaki pokiret, č na koji drži cigaretu, skuplje­
ntm !palcem i ipl1stenjakom Is.Jcida 'trun duhana sa usa­
na, kako naginje glavu prema ramenu dok ispušta
dim klroz nos, ruku koju zabacuje na đ i skuplja
i diže ,}mslU lU đ !pa je o!pet .pušta da 'se ra;spe,
kako, ne ć s kreveta, nožnim prstima dohva­
ć košulju s ipoda, č je PTekO glave, ne raJskop­
č ć je, vadi kosu iz okovra;fmika ;i trese njom... «
47
Kao ŠIto sam i č nije imao ništa da ka*
že u svoju odbranu. Tll"ažio je smrtnu kaznu. Na pi­
tanje da ili <se !kaje 'Za č djeilo, odgovOlI'io
je umornim glasom:
»Ne znate vJ. kako je oo...«
Zdravko je uiClahnu,o i UJgasio dgaretu u pepe­
ljar.ri. č smo još dva ć Č sam da zavr­
ši, ali je on bio daleko.
Upitao sam:
»I?«
On se trgnuo:
»ŠIta: I?«
»1 šta je bilo s njim?«
»A, s njim. Osudio sam ga na osam godina.«
Sjedili smo još neko vrijeme u Itišini, onda je
Zdravko opsovao:
»Sta sam mogao? Pred č je stalno bio onaj
njegov umorni, stidljIvi pogled - Ne znate vi kako
je to ... - E, pa znam sada! Vidim ga jasno okru­
ženog Ifavnodušnim licitma č prezirnim pogle­
dima drugih zatvorenika koji mu govore: »Ne bi'ja,
vala, zbog 1rurve robijo... « Vidim ga kako ć
ne spava, gleda je kako:se saginje i pruža ruku pre­
ma cigaretama i šibici, kako pripaljuje cigaretu, ka­
ko č košulju...«
Ponovo je opsovao:
»Znaš li 'šta Isam uradio? OSlUJdio .sam jednog
č koji se digao u po no6i, napunio kesu pepe­
jz ć i sišao da pospe 'led i-sp:red lV'I'ata...«
NEI

nom, prljai
draIe, odJe
Po ne z
je prazne,
sleno zasta
i .manje II
poznanika.

pu. Sav nOI
su č
nešto, redaj
lazak ili, na
Prijatel
ti
r.iiku' ...<'
»Jest, I
prekidam g
Ja, sa
sunca i top
vo Ulbija:
»Zamis
koj jahti, i2
pod tendon
na' i lkanta
ananasoll, 4
4*
48
w
išta da ka
mu. Na piw
odgovOll'io
n;u !ll pe,pe­
m da zavr­
yodina.«
onda je
tlO bio onaj
ate vi kako
w
jasno okru
rrrlm pogle­
: »Ne bi'ja,
iko ć
w
a ruku pre
igaretu, ka­
sam jednog
• kesu pepe­
1II'ra:ta...«
NEDJELJA, PROKLETA NEDJEDA
Branku č istom mjerom
Šljapkamo nas dvojica ć satima po izgaže­
nom, prljavom snijegu... Od MarindvlOra do Kate­
drale, od Katedrale do Marindvora...
Po ne znam koji put ulazirrno u kafane koje zvr­
je prazne, lutamo ,po opustjelim ulicama i besmi­
sleno zastajkujemo ispred izloga, a sve se manje
i manje nadamo :da bismo ,8'reSJtJi Illekog
poznanika.
Nedjeilija je :popoooe, a mi smo bez ddl!larra II dže­
pu. Sav normalan svijet je kod svojih ć upravo
su č sjede ispred televizora, piju kafu, č
nešto, redaju pasijans, spremaju se za č š iz­
lazak ili, naprosto, spavaju.
P.rijatelj me pokušava »razveseliti«:
,ti je bdIje sada 'lJ!Zeti da č š KJrleŽJinu, Li­
riik:u' ...«
»Jest, pa onda da uzmeš štrik i da se đ š
prekidam ga ja.
Ja, sa svoje strane, pokušavam unijeti malo
sunca i topline u ć i sivilo koje nas upra­
vo Ulbija:
»Zamisli da smo sada negdje na moru, na ne­
koj jahti, izvaljeni u ligeštulima... sunce prži, a mi
pod tendom, u hladu... ispred nas boca 'Balentaj­
na' i !kanta ... č s rba!l18Jnama,
ananasom, onako, tek fola radi. .. na koljenima nam
"*
49
sjedi po jedna č iz '>Playboya' ... moja je ona
'Mis Marrt' ..."
, ,On, kao da je osjetio č bol, pri pomisli na
to, ć više da me sluša: .
»Jah! I, bezbeli, da imamo po jedno sto hiljada
dolara na kontu u banci - da nam se đ Što
kokuz može zamis1iiti to lokomotiva ne može po­
ć
Umorni smo i prozebli i rastajemo se bez poz­
drava. Svako na svoju stranu.
Idem svojoj ć đ one gluhe zidove, sam
sa svojim č
Još uvijek u glaw prebirem nije li ostala kakva
druga ć . . , ,
da odem db Veje - daleko je, a ne znalm ć
li ga i ć kod ć
Mosto sigurno nije u gradu.
ć je kokuz kap što sam i sam.
(Ima još nekoliko ljudi kod kojJ.h .bih mogao
ć č provesti popodne, posuditi deset hilja­
da, ali poniženje i pad koji bi me tad siguriio uhva­
tili, suviše je visoka cijena. Njih č kao što zad­
nji č č kapsulu s otrovom ć ,&am
sebi: »Ako bude još gore tu je otrovl« i postoja­
n:jetarkve đ ga !tjera .dalje i daje mu
snage da izdrži još, još gore i još više nego što živ
č može izdržati,.)
Kod ć nemam struje. č su jer nisam
ć Pokušavam da č Gogolja k!oji me č
no č iz neprijatnih situaoija, ali ne pomaže: slo­
va i č bježe, gube smisao.
Najifadije bih spavao, ali ni san ć »kokuzu«
na č
Pretražujem džepove prljavih košulja i farmer­
ki s ludom nadom da bih mogao nešto ć Ne
moraju biti pare. Nekakav ć papira, zabilje­
ška, telefonski broj ili č adresa - bilo Ma što
bi mi oIku!pilfalo bar malo, bi10 šta Š10 bi č
nilo da Ovi
hOld. Nasravmo,
Lijepo: os
rasušeni duhaI
tavaju, gase, i!
mi puna roI'Viie
na jeziku i tjaJ
Daj da bl
sebi.
Sklanjam
,re, slažem koš
č bacam
knjige na poli
ć razba
omote, u č
i Š Č
Eto! I to
Ponovo u2
ha štlOmiu nl
pamet da urao
Lete wgOJ
pivski č
to ć
Na podu
herbarijumu, (
kao da se boji
kako nestati.
Nije same
devet! II Devet
kada i ne znar
Ne, nije t(
-pasulj u »EXI
tera, kartu za
Zar IIDo!Že
(A
I
sutra:

50
moja je ona
i pomisli na
) sto hiljada
e đ Što
ne mO-Le po­
, se bez poz­
zidove, sam
)stala kakva
znaim ć
. bih mogao
deset hilja­
igurilO uhva­
kao što zad­
ć s.am
!« i postoja­
e i daje mu
nego što živ
su jer nisam
oji me č
pomaže: slo­
ć »kokuzu«
Lja i farmer­
ć Ne
pira, zabilje­
bilo Šlta što
.a -što bi č
nilo da ovi beskTajni č krenu, da ubrzaju svoj
hod. NruraV!Ilo, osim duhanske š ništa.
Lijepo: ostao sam i bez cigareta. Motam neki
rasušeru duhan u cigarete koje se svaki č razmo­
tavaju, gase, ispadaju... Bri svakom dimu, usta su
mi puna mrvica duhana koje ostavljaju gorak ukus
na jeziku i tjeraju na kašalj.
Daj da barem malo pospremim sobu, kažem
sebi. -,
Sklanjam č š i flaše sa stola, istresam pepelja­
re, slažem košulje na vješalice, iz ć š č
č bacam stare, č novine, Sltavljam
knjige na police, brišem stol, namještam krevet,
ć razbacane !9I'amofonske č u njihove
omote, u ć bacam ć zalojene tanjire i kašike
i vHjuš'ke, č sOibu, metem tepih...
Eto! I 1:0 je got()lVo! Šta !Sad?
Ponovo uzimam metlu i metem pod ispod tepi­
ha što mi u noo:malnim okolnostima ne pada ni na
pamet da uradim.
Lete 'il2lgorena :drvca lŠiibice, Isplljestkani č
pivski č dugmad, ć i. .. moj bože: je li
to ć
Na podu leži hiljadarka. Presovana, kao lisI{: u
herbarijumu, od dugog ležanja. Uzimam je oprezno
kao da se bojim.da bi se mogla lI'aspasti ili neznano
kako nestati.
Nije samo jedna! Brojim: jedna, dvije, tri. ..
devet!!! Devet hiljadarki koje sam ni sam ne znam
kada i ne znam od koga i zašto, sakrio.
Ne, nije ta. devet hiljada. Ja u ruci držim: solo­
-pasulj u »Expresu«, kutiju niške »Morave« bez fil­
tera, kartu za kino i pivo u »Istri«, poslije kina.
Zar rmo!Že č više /poželjeti?
(A, sutra je ć ponedjeljak!)
51
GDJE ODOŠE SNJEGOVI OD LANI
Stajao je sad ispred ogledala u kupatilu. Iz so­
be su dopirali zVl).ci »yeselja«: kasetofon odvrnut do
daske, rteleviz.ora lz č sobe gdje su se po
elkrranuII13gaa:rja[e ;svaikaJkve oo'VlI'amnelžliJvotlinje i 1SIIli­
šljale jedna drugoj mijmorbidnije č uništenja,
a sve to. rproPTax:;em:O č č vris­
kom; ii kuhinJe se č č graktanje'l koko­
tanje žena, sve je č č č nekog
djeteta, koje je nešto htjelo ili koje nešto nije htje­
lo, kojeg je otac pokušavao »umiriti« ć se još
č ...
Zatvorio je č kao da ć tako odagnati buku,
k;ao da ć se, pošto ih otvor.i, nešto promijeniti...
Sve... Bilo šta. . . .
Kad· je otvorio č iz ogledala ga je radoznalo
posmatrao nas:J:nijani, petnaestogodišnji č ma­
lo .poduže kose; smiješio mu se, pa se i on nasinije­
ši njemu. Tek tada prepozna sebe od prije petna­
est godina.
č mu mahnu rukom i on đ za njim.
PiTamo ga je iz daljine ali je sve jasno vidio:
č s njegovim starijim drugom Duškom. Pro­
lazili su pored lagomira. Bilo je to 31. decembra,
prije petnaest godina. Vrijeme je, nekako, više bi­
lo novembarsko. Grabili su žustrim, mladim kora­
cima ć grad iza sebe i išli prema Skakav­
cu. No'
domu.
»Klina(

gareta,
ša vinj
visoke,
taman
ske č
obukac
me, ali
soke bi
se kret.
Na nel
poznav
stopalG
svakon
avan tu
Napu;
peo dr.
bama j
tu, da
To ih
seljake
daleko,
rena gl
nama.
Kako t
pao, a
daju d
i onda
modre
Strah;
ni rije
njih
a njim
č d
č
više, o
da bi
varao,
52
·ANI
patilu. Iz, so­
lodvrnut do
:dje su se po
č j e ,i !SIDi­
ae ul1ištenja,
č vris­
anje i koko­
i č nekog
što nije htje­
ć se još
agnati buku,
romijeniti. ..
je radoznalo
. č ma­
on nasmije­
prije pema­
đ za njim.
r[dio:
Duškom. Pro­
H. decembra,
:kako, više bi­
mladim kora­
irema Skakav­
cu. Novu, godinu ć č gore, u planinarskom
domu.
»Klinac
c
<, to jest »ON«, je preko ramena prebacio
sportsku torbu u kojoj je bilo nekoliko kutija ci­
gareta, č pile koje je kupio u »GRILU«, Ila­
š vinjaka i dva špila karata. Na nogama je imao
vtsoke, oficirske č Duškovog oca. Bile su mu
taman i nije mogao da ih č na debele, zim­
ske č ć na pola puta ć zažaliti što nije
obukao svoje stare, dobre, razgažene č
me, ali tada mu se č da su ove sjajne, kožne, 1/i­
soke bile upravo onakve kakve treba da budu kad
se ć u »avanturw<.)
Na neki č to jest bila avantura. Krenuli su
ć put samo iz č drugih. Kad su
stopala č da mu gore, kad se u tabane, P1"Ž
svakom koraku, zabadalo hiljadu užarenih igala,
avantura se pretvorila u golgotu.
Na putu su sustigli nekog seljaka koji se lagano
peo ž ć na uzdi mršavo č natovareno gaj­
bama piva i seljak im č da su na dobrom pu­
tu, da do Doma nema još puno, da t on ide gore.
To ih je obodrilo i nisu imali strpljenja da prate
seljakov spori hod pa su pružili korak i odmakli
daleko. Sad su zastaj kivali sve č š ć i hladili uža­
rena grla snijegom kojeg je bilo na osojnim stra­
nama.
Kako to biva zimi, a pogotovo na planini, mrak je
pao, a nisu se ni snašli. Okrenuli su se da pogle­
daju da ti se vide svjetla grada iz ove daljine ...
i onda više ništa nije bilo oko njih. Ošim tamno­
modre tame.
Strah ih je pri'tisnuo da nisu mogli da progovore
ni č da pogledaju jedan drugog. Svuda oko
njih je odjekivala tišina, sve,je bilo skamenjeno,
a njima se č da se č ono što se nikad nije
č da se č ono što se nije nikad makla.
č je da psuje č koje su ga stezale (mada
više, od silnog straha, nije ni ć noge) sanzo
da bi č svoj glas. Prijatelj 'mu je nešto odgo­
varao, ali on nije razumio ni č Sam sebe je
53
pokušavao umiriti: »Seljak je rekao da nije dale­
ko. Da se samo držimo puta. Nikakav. drugi put
nismo presjekli. Rekao je da ć vidjeti svjet­
lo. ..«
Prvo su č zvuk gitare, ali bio je toliko slab da
je lako moglo biti da im se č . ..
Put ih je skrenuo udesno i sada su jasno č gi­
taru i č glas koji je, potpuno n e p r i l i č
n o, pjevao: »Dok palme njišu grane . . ,«, a pot01n
su ugledali i svjetla.
Tek sada su po.gledali jedan drugog i, mada su im
se lica jedva nazirala u mraku, sigurno je da su
se smiješili . ..
Kako je bilo gore? Pa, eto, bilo je. , .
U planinskoj ć je bilo tridesetak ć i dje­
vojaka . .. pjevala se: »F/ej, č još vina na­
č .. .{l, a pila se ć rakija... neko mu je dao
svoje, rezervne, vunene č ... u neko doba je
stigao i onaj seljak s č " skinuli su gaj­
be piva i stavili ih u izvor (za sutra ujutro)...
vadili su iz ranca kuhana jaja, hladnu prasetinu
i piletinu, glavice kiselog kupusa i tegle s turši­
jom, pekli su krompire u kori, u pepelu iduvali
u njih ć ć ih po dlanovima . .. klizili po gru­
bom podu š ć č u šarene, debele džem­
pere, »pumperice«, »španerice«, farmerke, svi obu­
veni u bijele, vunene dokoljenice., . nisu dodiriva­
li pod, pjevali su i smijali se . ..
U ć su otvorili flašu ruskog šampanjca ...
ljubili se i grlili kad je ć ć prošla . ..
Probudio se ujutro na č krevetu. U sobi
su još bila tri ista kreveta. Na jednom hrkao
Duško. Spavao je č i odmah otvorw vrata
i izašao iz ć Pred vratima su stajale njegove
č ... Ogromno ć se nadnijelo nad njega
i morao je zabaciti glavu da bi mu sagledao vrho­
ve . .. Prepoznao .je izvor ... S prozora, iz Doma,
su ga zvali: »Ej, ti! Kako ti ono bješe ime? 'Oš
supe?« '
Posrkao je vrelu supu... Onda je sam morao op­
rati tm
igrao s
du džo.
Ma, etc
Stajo j
kosu kao d
tek p:robudi
zaboravio f
opraV/do ov;
Pomisli
gumno ć .J
tvo« na on:
jevoj ć
godina, :zam::
ć »Nadam
č tome
S đ
mOlra"ti da:
novu :petolgt
iklaroiu:u, a ·i
njegov sin, .
na englesk(
est sati č
zima, ć
Sutra ć
č dru)
pravi <izgle{
jan i rekao
se ona ŠIllr
rom i uskn
svoga tijela
susretu u ]
tim, kose u
Jci.mcmom,
i ne poglec
hijd.«
U :poda
mukom gU1
me od Ikup
tatinu ;rakij
54
da nije dale­
drugi put
vidjeti svjet.
toliko slab da
J•••
jasno č gi­
lO č
••«, a potom
i, mada su im
urno je da su
ć i dje­
:e, još vina na·
mu je dao
neko doba je
skinuli su gaj.
utra ujutro), ..
:dnu prase tinu
tegle s turši­
lepeZu iduvali
. klizili po gru­
!, debele džem·
ner ke, svi obu­
nisu dodiriva­
šampanjca.. ,
prošla...
U sobi
inom je hrkao
otvorio vrata
stajale njegove
:jelo nad njega
sagledao vrho­
zora, iz Doma,
bješe ime? 'Oš
sam morao op­
rati tanjir na,izvoru:. '. kasnile je pio ledeno pivo,
igrao s nekim curama remija, č ih Taiko se kra­
du džokeri, a arie su č od zddovoljstva . ..
Ma, eto... ništa č Bilo je lijepo.
Stajo je pred ogledalom, prošao -rukom kroz
,kosu kao da je upravo' ustao iz kreveta, kao da se
tek probudio, osvrnuo se oko sebe kao da je nešto
zaboravio ili Jzgubio, a onda povukao vodu da bi
apravdo ovo ,siiDje rz;advžavarrije u 1rupat.iiliu.
Pomislio je kairo sada debeli, odvratni Ogi si­
gumno ć prqpus<titti priJ.iIku da \}Jod'Sijeti dnuš­
tvo« na onaj č ,kad je on na nekom ruru lU Ogi­
j evoj ć (u ć Ogijevih roditelja) prije nekih
godina, zamijenio bide s klozetsko:m šoljom... ć
ć "Nadam se da si se ovaj pm snašao...« :ili nešto
č tome.
S đ je pomislio na sve ono jelo koje ć
morati, da č ć morati da ISluša ć
[lOVU petOlgodi!Šlnju ć ikalko svira "Fili E1ise« na
[dalViru, a i orio malo ć koje bi trelbalo da je
njegov sin, otpjevati ć neku novogodišnju pjesmicu
na engleskom, kako ć ta sva bulumenta u dvana­
est sati č da se ljubi, jedva se ć obra·
zima, ć da se ne pokvari šminka. '..
Sutra ć njegova »sjajna ženiica« koja se, po ri­
č drugih »nije promijenila od mature«, a č
pravi J.l11g1ed \Samo on zna pa Joj jednom č pi·
jan i rekao: »Ti si jedna č kozmetika!«, na što
se ona smrtno uvrijedila i nazvala ga pijanim stvo­
rom i uskratila mu, na njegovo silno olakšanje, č
svoga tijela ZJa Č jedan mjesec, sutra ć ona, pri
susretu u hodniku, č u svoj »Kabuki« kos­
't]m., kose umotane 'Il oUIpavi p eŠikiJr, ogrnuta ISvHenlm
kimonDm, iS jutarnjom maJSIkom na 'licu, da mu kaže
i ne pogledavši ga: ć nisi bio. baš najprijaz­
nij[.«
U podne ć ć kod njenih i on ć morati da s
mukom .guta maminuI1Usku !Salatu, ,da traži još sar­
me od 'kUipUisa ikoji je mama sama k.iselila, da pije
tatinu ,rakiju; ,mjeni« ć bogati i zadovoljni, ali JDŠ
uvijek č trapa\ri i zbunjeni, da gledaju svoju
ć s neskrivenim divljenjem (Taj »proizvod«
njihovog »lom1jenja č u nekoj podstanarskoj
sobici iz perioda kad su bili »k'o crkveni miševi«,
»kad nisu mali nikoga da im pomogne«, »kad su
stica1i sve sa svojih deset prstiju«), a č Brane
(Još uvijek je !tako zvao njenog oca, ali je majku
morao oslovljavati sa đ ć ga pljesnuti
po ,ramenu i pitati:
»Pa, zelte! Kako te sluša ova moja mala?« i on
ć ovlaš dodirm.ru1Ji 'Usnama obraz »maile« ti poikupiti
par ZITIlaca pudera s njenog lica i ć ć
»Šta bih ja bez nje?« I
Sad ć ć iz kupatila i od silne buke ć se
č lIl!i.ka:kav zvuik gi1are, ć bilti lIl:ilkalJwogsvjet1a
u daljim.
Jedan
šta se des
ili č
»Pa,r
Bahn:
dite po to
»P:ro:bl1!šer:
nica škole
za zadnja
su imali rt
baš na na"
ć ili .
Ona j
de poznat
klizila kal
škom, sa
pisanim č
koje nisu
di, leprša
besramno
crvene ko
svaku por
vati,ide
ZVOD<
Malo mu
56
odaju svoju
»proizvod({
Istanarskoj
ni miševi«,
({, »kad su
:Sika Brane
i je majku
a pljesnuti
lala?« i on
ti ;pokupi,fi
tke ć se
iVOg svjetla
AN ORDINARY LOVE STORY
Jedan je moj prijatelj :imao č da kaže, ma
šta se desilo, njemu ili nekom d·rugom, ma šta č
i1i č tao:
l
»Pa, ne popij?!«
Bahra je išla u daktilografsku školu, ali ne su­
dite po tome prerano. Jeste da smo tu škQlu zvali i
»P:n)!bUJšeni doilaJr«, a:li ruje MIa od O!Ilih č
mea škole koje su školsku· klupu ubrzo zamijenile
za zadnja sjedišta pežoa, mercedesa, volvba, a koji
su imali 'tu č manu da dm mašina otkaže
baš na najtamnijim i najzabitijim mjestima na Tre­
č ili Ilidžanskojaleji.
Ona je prolazila kroz. sve laskave zamke i ponu­
de po,znatih zagQndžija lako," kao voda kroz pcrste,
klizila kaobjelanee s kašike, sa stidljivim smije­
škom, sa svojim bolno zelenim č stekama. is­
pisanim č skupinama sLova »qawy« ili »okpl«
koje nisu moglesamti grešno č i uspravnegru­
di, š ć haljinom, bježala je lakiIl1. korakom
beSl:ramno dugih nogu, č ramena, divlje,
crvene kose... A, sama njena ljepota č je
svaku pomisao na grubost, koja, kao što to zna bi­
vati, ·Me ;UZ !pOhOfiU.
Zvonar je b10 pf1otuha, šibica:r, Imekar, jalijaš...
Malo mu je to bilo pa se i. zaljubio u Bahru.
57
Sad, neise, elem: tue-muc, vako-nako, vamo-ta­
mo, Bahra, vakcinisana od udvaranja svih dmgih,
č izlaZJi1Ji 's njim. Nirkos.rettni:ji od njega. Znao
bi, kao da je ispao iz nek'Og dmgog vica, najednom
upasti u razgovor, o bilo č je bilo č nekim
č »Kaže meni moja Bama...«, a lice
mu sve sretno-blesavo. Ili bi, č kojeg je tek
upo:zmao, ,objašnjavao: »Znaš, moja lBahra...« kao
da je potpuno č da ovaj zna Bahm, kao da je
to prost'O nezamislivo da neko nije č za njegovu
Bahm.
Kako se Bahra ć - to ne znam, jer, za
onih nekoliko godina, koliko su njih dvoje bili za­
jedno, ja je ne č da kaže išta osim: )jAli, Zvone.,,({
s č intonacijama u glasu,. a ZV'Onetu je to
valjda bilo d'Ov'Oljno i prevodio je to ć kako je
'trebalo.
Dirljiv je bio trud 'Ostalih iz raje da ugode Ba­
hrl. I pTed samim Zvonarom, a. i u ornim rijetkim
prilikama kada ga nije bilo.
Bama je ,tu ,pamja prima:1a IS
šutnjom, !ponosnog i nadmenolg drlarnja,!k''O da ju je
guvernanta oijelog života premještala s tute za kla­
vir, s klavira ria ItUtU.
(Jednom je neka budala upitala Zvonarr'a za Ba­
hru: »A, guzi li se kako?« i bilo bi mu bolje da ni­
je.)
Zvonar bi svako malo otišao da od1eži·· desetak
dama »pTeknšaja« j ltada -bi Bahr.u ostavljao :pod l(;re­
hinorrn paskom.
I l(;reho je bi'O lraj-a, ali ntkio ga Ulije baš .ljubio,
os:im Zvonara. Zv'Onar ga je pazilO k'o da mu je iz
oka isp'o, vidio u njemu nešto što niko drugi nije.
Zašto Krehu nije niko ,volio - ni tlO ne znam.
Bio je to, jednostavno, onaj ,tip ljudi: prvi put ga
sretneš i vidiš, sve ti se č da ga ć dugo znaš,
kao da ga se odnekud ć š nešto je, a ne znaš šta,
vezano uz njega, kao nekakva neprijatna uspomena
koju si namjerno htio zaboraviti, a on l1:i ne da, pod­
ć te n
kad je on
Tasko,
dio Vlrijern
raju i bog
nio glaw
Kad j.
v.ilI'ati, a B
»Ali, J
Sveje(
biva onak!
»Ti m
rasli. 'Ajd
- rt:i svoji:
mo se, SaJ
hre.Ništa
šu 'Vode..
,bavanja. F
č
Krehc
»ZV'Ol1
»Ne Ir
Ništa ja r
onako, sal
daj bože, ]
Sad
sa Bahron
dok mu s:
joj sv.i nj.
miti'Wli,a
Izložbu i l
samo došlO
se ne ljuti
Nije J
že nije ni
nije izgub:
ita1ijanski
si, sve Šito
58
O, vamo-ta­
vih drugih,
:jega. Znao
, najednom
č nekim
. . . «, a lice
!ojeg je tek
1!ra.. ,«kao
l, kao da je
za njegovu
l arm, jer, za
loje bili za­
li, Zvone...«
onetu je to
ć kako je
t ugode Ba­
m rijetkim
,j aJI1Istvenom
k'o daju je
tute za lda­
naira za Ba­
bolje da ni­
leži desetak
810 ,pod 'T<!re­
: baš ljubio,
:la mu je iz
lrugi nije.
lO ne znam.
prvi put ga
dugo znaš,
ne znaš šta,
;t uspomena
ne da, pod­
ć te na to nešto ,i uvijek se ć š nelagodno
kad je on tu.
TaJm, ikad hi Zvona,r »gos:tovao«, Kreho bi PITOVO­
dio virijeme IS njom, aJ.i je .:ne :bi izvadio medu ostaju
raju i bog zna šrta' joj je palamudio i č joj je pu­
nio. glaJW onim !Svojim majm1lil:lJSilcim žvalama.
Kad 'je to č i ,primijetio, č se .:ner­
v.ilrati, a Bahrra !bi mu odgovor.i;la:
»Ali, Zvone...« i sve bi opet bilo po SlI:arom.
Svejedno, Zvonar je jednom, u razgovoru, k'o
biva onako usput, pripomenuo Krem:
»Ti me znaš lOd dje1rinjstva, Safete! Zajedno smo
rasli. 'Ajd sad što smo krenuli na č strane
......,.rf:i svojim, ja svojim putem - to nema veze. Zna­
mo se, Safete. Ti znaš da ja nemarm nikog osim Ba­
hre. Ništa lIDi nije sveto i zakleti mi se k'o popit' č
šu vode. . . Ali ikald Ikažem'Bahre Ilni - tu nema zaje­
bavanja. Pa, eto, Bahre mi moje, kad bi neko u nju
dirnuo, č bi' mu izbio!«
Kreho se tu i lju'tnuo:
»Zvone, ne misliš valjda da bi ja...«
»Ne mislim, ne mislim... Ne pada mi na pamet.
Ništa ja ne mislim kad je Bahra u pitanju. Ja to
onako, samo da se zna da sam rekao... Kad bi, ne
daj bože, neko...«
Sad je Kreho č izbjegavati i da se sretne
sa Bahrom, a kamoli da 'ostane nasamo s njom, sve
dok mu sam Zvonar, poslije njenih pritužbi da su
joj sVoi njegovi ostali prijatelji dosadni, glupi, pri­
m'.iti'VlIli, a da je jemi K:reho »firr:ci.« (Vodi'o ju je na
Izložbu i u Pozorište, što je njoj bilo za hremedet.),
samo došao, podvijena :repa, 'na. noge i molio ga da
se ne ljuti, da on ništa ružno nije mislio...
Nije Zvonaru bilo lako. U stvari, nikad mu te­
že nije ni bHo. ć je, znao je, da je, ako je ć
nije izgubio, sigurno gubi. Džabe mu bili sv:i kožni
Halijanski mantili, bunde, tašne, cipele, skupi miri·
si, sve Šito joj je kupovao. Znao je i popizditi i po­
S9
cijepati sve na njoj, a ona bi onda išla u SUP i pri.
javljivala ga, pa em bi morao sve novo da kupi em
bi ć ;kaz:nu za naI1U:Ša!Vanje jav;nog :reda i m:iJra.
U posljednje 'vrijeme je izgledao umoran, izmo­
Žlden... mo je šutljiv, što nikad [lije ibio, ;Tastrese.n,
a Bahri je kupovao i kupovao sve što bi palo na pa­
met, ali isaJda bez OIl1Dg [lelkadrušnjeg žara, bez oll1e
zaljubljenosti u č ć nekako bezv;oljno, kao
iz navike, a i :iz nelkog inat'a li č ,se .da jedva č
ka da sve to s Barurom ć jednom svrši, da dahne
dušom, da se odmori, da ohane malo...
»Odmor« mu je stigao kad mu se najmanje na­
dao. Jedan dan je na šibicama uzeo pare nekoj kumi
koja se na to mzvništala da je cijela ž č sta­
nica odjekivala. Bezbeli, ona bi da joj vrati pare, te
da je ona žena tog i tog, te da ć on vidjeti svoga
boga, te da ć zažaIlti dan kada se rodio, te da ć
propišati materino mlijelm, da on ne zna s kim ona
ima posla, a kad joj je on na sve to rekao da može
da mu ga lagano popuši, ona je prijavila da ju je
napao i oteo joj pare iz tašne.
Milicija je jedva č da Zvonaru č ne­
što krupno i nije ni č č ila.
Ovaj put nije bila »kocka u vidu zanata«, nego
»razbojništvo«, a ispostavilo se da ona kuma i jeste
žena nekog guzonje.
Na đ bio sam, advokat ju je p:irtao kako
joj je' to Zvonar »oteo« pare iz č a nije
joj »oteo« ni tašnu ni č ona se zbunila pa
rekla da joj pare u stvari, nisu ni bile u č
Pa ju je pitao kako to da nije odmah primijetila da
jooj »otima« pare nego je tek kasnije prijavila, a
ona je crekla da je bila II »jednom strašnom č
kom šokuK.
Bita ona ili ne bila »u strašnom č šo­
ku«, Zvonar je dobio tri i po godine.
Bahra je plakala pred svima, kad su se vidjeli
prije njegova odlaska li zatvor i klela se svim i sva­
č da (
njegovin
»Sw
po kosi.
Naj\':
nešto štc
svoj-im u
)}Ka(
ti ul:iOO1lJ
ć ć
bav'o'.N
jesanl.«
Bahr
ZVOl1
manje ni
za onog
bude stjl
kim rekI.
ma oi izgh
Kad
zatvOIra r
ć Krehi:
da se seH
jedni. Drt
biti ništa.
đ te'
umuriju
Zvon.
šao, ali h
biti?) Sar
kako ga r
rali IS nj-ir
mo:su II TI
kao da SL
ne neš;to l
sret (Jer
:re i ZVQU1;
Č
Krehu i n
60
iUP i pri­
kupi em
la i miJra.
an, izmo­
đ
110 na pa­
, bez OIne
ljno, kao
jedva č
da dahne
nanje na­
kumi
č sta­
.i pare, te
ieti svoga
te da ć
; kim ona
,da može
da ju je
č ne­
lta«, nego
na i jeste
irtao kako
m, a nije
bunila' pa
č
lijetila da
ijavila,a
lm č
č šo-
se vidjeli
vim i sva­
č da ć ga č a Zvonar joj je govorio onim
njegovim, tepavim glasom:
»Svoj 'ti pos'o Bahro, dobI1o...« i nii1iovao je
po kosi.
Najednom je promijenio i glas i pogled i rekao
nešto što ne bih vjerovao da je 'rekao, da nisam č
svoJim ušima: .
»Kad ja đ iz muirije, ti ć š Baihro, hoda­
ti ulicom s mužem ispod ruke. A znaš šta ć ja? Ja
ć rem jaranu do sebe: 'E, vidišl Ja sam onu je­
bav'o'. Ništa mu ć ISlagati. Jesam Ji te Jebav'o­
jesam.«
Bahra se otrgla od njega č
Zvonar je odležao sv01e tri i po godine. Ni dana
manje ni dana više, a Bahra se za to v;rijeme udala
za onog žvaljavog Krehu. On joj je namjestio da
bude stjuardesa, pa, kasnije se pojavljivala i na ne­
Mm reklamama na televiziji i na jatovim kalendari­
ma i izgledala je da ti pamet stane.
Kad se primakLo vlfijeme Zvonarevog izlaska iz
za'tVOira č ISU đ ,šta ć iU!raditi, šta
ć Krehi: te usta ć joj razvaliti, te Krehi je bolje
da se seli iz glfada, te ć ih namvtvo, govorili su
jedni. Drugi su pretpostavljali da ·'od svega toga ć
biti ništa, poj'o vuk magarca: nije Zvonar tinte pio,
đ te u murij.i volja za č što bi te ponovo
u muriju vratilo...
Zvonar je izašao iz zatvora. Bio je podobro smr­
šao, ali bio je iS!ti k'o d prije. (A, kakav bi to trebao
biti?) Samo, raja se promijenila prema njemu. Ne­
kako ga nisu mogli pogledati u č kad su razgova­
rali iS nj;im, IUwjek dm se negdje. furi10 ,ja; Ikafane, stal­
no ISU II nekoj frei, kao da Ć nekakvu >krivicu,
kao da .su oni .mogli, .sve i da :StU htjeti, da promi:je­
ne neŠito u svemu tome, a i š č su taj prvi su­
sret (Jer jednom su se morali sresti.) đ Bah­
re i ZVOlTIara pa da 'V'ilde tkaJko ć se završ:iti. ..
č č pa i zaboravili i na Bahru i na
Krehu i na to da je Zvonar ikad bio u muriji. ..
61
--------
Hoda Bahra č gradom s K:rehom ispod :ru­
ke i kad sretnu Zvonara, ona ć č i skoro
da joj izle'ti: »Ali, Zvone...«. J([-eho u taj mah ot­
krije baš nešto interesantno u izlogU ili otresa ne­
ki tr.um., koji ,samo OIn vidi, s 'l"evera, ,ili Qpipava dže­
pove kao da nešto traži, ć cigaretu i za­
klanja lice rukama, a Zvonaru i ne pada na pamet
da gurne jarana do sebe, upre prstom i kaže: »Ja
sam onu jebav'o...({
Pa, ne popij nešto?!
I
I
I

r
Bilo je l
Sve Za.n:1r'Jo
ikao '"
zbirci nekog
rije automol
reta, bubnje
č kolic;
ne gumene l
madraci i jo
vo, Slkršena
č za
Konobau
se pivskim 6
ć
ju u svojim
te, m:uheda
grada u ·lIU!oi
no ga č
koje traži, s
u nekorri nec
Zoran F:
ć rtri dana
u red scenar
slio.
Orpkoljer
zaboravljenir
62
l 1ispod ru­
na i skoro
lj mah ot­
otresa ne­
):ipava dže­
:tretu i za­
na pamet
kaže: »Ja
Đ
{" Č "\
"-____,..J
Bilo je ljeto. Ono praVio sarajevsko, ubistveno.
Sve zamrlo, ll:rarrnvaji JdoparajiU prazni, Miljacka
.ii2lgTeda ikao da je lIlellro !prosuo ikofu ;pdjave vode po
zbirci nekog suludog kolekcionara: đ karose­
rije automobila, đ smekšani ostaci fijaker-špo­
reta, bubnjevi mašina za pranje veša, polomljena
č ,kolica, bicikli bez č bestidno razreza­
ne gumene lopte, kosturi željeznih kreveta, truli
madraci i jorgani, autoa:nobilske gume, gajbe za pi­
vo, Sik:·ršena č ,wte, šerpe, hIlpe kesa
č za grbave č duž obale...
Konoba.ri u »ISTRI« sjede besposleni i đ
se pivskim č prodavci sladoleda lijeno pre­
ć stmnice stripova, trafikaitti kao sove drijema­
ju u svojim dupljarrna, golubovi su ZJaboravili da le­
te, muhe da zuje, a neki strani turista sa planom
grada u (ruci, ;z:bu!lJjeno luta (]JIllJstim Ill'I!icarrna J laga­
no ga č hvatati panika: na svako obajveštenje
koje traži, svi promrmljaju nešto i pokažu rukom
u nekorri đ pravcu...
Zoran ć zvani đ i ja, sjedimo
ć tri dana kod mene u ć i pokušavamo dovesti
u red scenario za jednu TV - dramu koju sam zami­
slio.
Orpko1jeni ,ral)bacanim rpapli<r.ilma, rnedO!p.Ušen:iun,
zaboravljenim cigaretama kojih ima posvuda osim
63
u pepelj ari, pivskim bocama, svoj'ski se trudimo, ali
evo, ć tri dana ne č iz ć ne dižemo gla­
vu od posla osim kad neko od nas ode do Podruma
da obnovi zalihu piva ili kad kuhamo makarone i
pravimo paradajz salatu, ali nikako da nam pr a­
vo krene...
Što je još gore, sa satima i znojem se cijedi i
snaga i volja iz nas: doturim Zoranu otkucan list
papka, :on .ga č odmahne glavom i pusti da
mu iz ruke sklizne na pod. Onda se ja bunim, di­
žem papk s poda, č ponovo ono što je napisa­
no, gužvam papir i bacam ga ispod stola...
Sve imam: i atmosferu i č koja pruža bez­
broj ć improv:izacije, jasno definisane H·
kove, kan usHikane, đ dijaloge, a1i neš'to ko··
č nešto se poput riblje kosti č u grlu,
nikako ga iskašljati. ..
Pisao sam o jednom doživljaju dz svoje mlado­
sti, kako sam petnaest dana nosio gips na zdravoj
ruci.
Bio sam s Tajom na moru, u Dubr.ovniku, i vri­
jeme smo više provodili po kafanama, č ć ili
se ć nego na plaži.
Meni baš nije ni bilo do kupanja, jer što se ti·
č mog plivanja, to je prije bila horba re gold život
nego užitak. K'o biva, plivao sam nekako, ali se ni­
sam znao okrenuti u vodi. Raja u č bi odvesla­
la od obale i stali, a ja bih uhvatio azimUItprema
č plivao do njega, uhvatio se za rub, okrenuo
se i tek onda se ć na obalu. To je bilo moje
dnevno kupanje tek da se ne kaže da se nisam
ni skvasio. Stalno su mi prijetili da ć mi jednom
iZimaknuti č pa ć da plivam do Italije.
Sve je bilo u Tedu dok nisam dobio poruku od
»4jevojke mog života« da je stigla u Cavtat s rodi­
teljima i da ć lIDe sutTa č na Kamenu-malom.
Tu č
jebancija. Al
da plivam.
.N1sam ;s
vario, a ujU1
apoteci kupi
i prihvatio SI
RazrnUItri
upakovao lij
gnem previš(
se gips stvrc
voreni sastaj
I tako]
raje, č
ta i tamo se
klete ć l
ruslomijem
nuti gips pr
me je umirh
nam je i ova
č
gips prijem
II peškir pod
Samo je
samo mi nik
č s
vo sam misl
ruke od tog:
k'o <ljudi, da
mo, da nas
mo i scenarj
tekst, da ost,
da.
On se Ze
zorsku dask
pogleda up;r1
ć Ne bi
mu č zasU2
Gledao j
lom i ,rekao,
64
rudimo, ali
:ližemo gla­
c) Podruma
oakarone i
nam pra­
se cijedi i
tkucan list
i pusti da
bunim, di­
je napisa­
pruža bez­
:inisane }i..
i :neŠJto lm-­
lo u grlu,
)je mlado­
la zdravoj
liku, i vri­
č ć ili
što se ti­
go.bi. život
ali se ni­
d odvesla­
.llIt prema
, 'Okrenuo
bilo moje
se nisam
j jednom
ije.
oruku od
at s rodi­
u-malom.
Tu č moja muka. S rajom je bilo lako. Za­
jebancija. Ali kako sada da njoj priznam da ne znam
da plivam.
Nisam 'S!pavao i&ViU ć niJMa nisam go­
vorio, a ujutro sam poranio, :izvukao se iz sobe, u
apoteci kupio zavoj, u nekoj boja gips
i prihvatio se posla.
RazrnUItio sam gips, natopio zavoj i pažljivo
upakovao lijevu ruku do lakta. Pazio sam da ne ste­
gnem previše da bih ga mogao lagano skinuti i, kad
se gips stvrdnuo, mogao sam da krenem na dogo­
voreni saSItanak.
I tako petnaest dana: ujutro sam, kil"išom od
raje, č svoj gips, autobusom iša'O do Cavta­
ta i tamo se pred curom prenernagao kako sam pro­
klete ć kako baš da se meni dogodi da na mo­
ru slomijem ruku, »nervirao« se i prijetio da ć ski­
nuti gips prije nego što mi »doktor Irekne«, a ona
me je um1rivala i govorila kako to nema veze, kako
nam je i ovako lijepo, da se malo strpim...
č sam se opet ć autobusom, skidao
gips prije nego bih izašao i ostavljao ga sm'Otanog
u peškir pod k'revetom, do ć jUltra.
Samo je to trebalo napisati. E, vidite, baš to
samo mi nikako nije polazilo za rukom.
č se smrkavati. Ja sam bio č i upra­
vo sam mislio da pXedložim đ da dignemo
ruke od toga, da đ negdje, da se napijemo
k'o da 'se napijemo da ne :onamo !kud' udalra­
mo, da nas lasom hvataju po gradu, da zaboravi­
mo i scenar.io i rok kada smo IIDOJ1ali da predamo
tekst, da ostavimo sve to za sutra - pa šta nam bog
da..
'on se zavalio u stolicu i podigao noge na pro­
zorsku dasku, otpio podobar gUltljaj piva iz boce
pogleda upiItOg negdje daleko preko 'Obronaka Tre­
ć Ne bih se m'Ogao zakleti, ali č mi se da su
mu č zasuzile.
. Gledao je "\l 'Onu hrpu zgužvanih papira pod sto­
lom i iI'ekao, ć č rukom:
5*
65
)iZnam, znam kako je 1Jo.« Stresao se kao da
je progutao nešto ljigavo, gorko: »Znam... Odvrat­
no je 1:0.«
č sam se:
»Otkud ti sad to: đ (Htio sam da na­
pišem komediju, bur1esku, rmislio sam kako ć se
ljudi valjati od smijeha... Pa, u redu, ako mi baš
to :i nije uspjelo - adi odvratno je maJo !preteška
č
Htio lSaun da iPTO'testujem ali me 0IIl preduhitrr.io:
»Znaš li kako sam dobio nadimak đ
upiJtao je i odmah nastavio: »Ti se ne ć š toga...
đ si od mene. Bilo je to u vrijeme kada se na
Da.rivu išlo kao na izlet. Na kupanje. Ložila se vat­
ra, tu se kuhao č križale lubenice, roštiljalo
" Išlo se i na Željeznicu, Bosnu... Na Bembaši
je bio bazen... Tamo sam i č plivati. .. Glavna
fora su bili oni koji su skakali sa brane. I ja đ
njima. BiJi smo dobra raja: Kiko, ŽaTa, Buco, En­
ko...
U Dubrovniku smo pravili trŠU!Ill. Bili smo koku­
zi, aH nam niko na svijetu nije bio ravan. Lijepi,
mladi, jaki, drski, složni kad bi zatrrebalo srediti ne­
ke Č :sa č )}galebovima« kojima
smo bili k'o trn u oku.
Glavni na plaži, prvi u plesu... Ljeto u Dubro­
vniku - to je bilo moje vrijeme. ć ć pre­
ko dana, č - bijele pantalone i majica. Ništa
više nisam ni imao niti mi je išta više i trebalo.
Strankinje su pizdile za nama. Tako goclinama.«
Ustao je i otišao do kupart:ila da :iz kade uzme
novu, đ bocu piva.
»Godinama,« nastavio je kad se ponovo
II staliou, smo bili !Ilera21dvoj!lii. Zaislta
smo živjeli po onom mušketiJrskom: ,Svi za jednog
- jeda:n za sve!', a onda, kaik!o p01sVlJ1šav31smo fakul­
tete, tose lIlekaJko .raspiša. RaJsd:uriH ismo Ise i vrše
nas ni sam bog ne sastavi. Njsam se č ni ok·
renuo, , a ostao sam sam. Prošlo je ljeto, jesen se
neko vrijeme premišljala: k'o ć k'o ć akta­
66
bar je bio
biti. ..
Ali stig
da si preba
jednog jutr
je sniježilo.
Kao is
i najednom
be u jedinu
drilama na
koju mi je
ter, Amerikl
naše društv
izmjerno po
ustvari, i b
štiJt!Il1 mak, I
obožavanja,
mes Dea.nOlIl
neprobojni
bijednu,
canu krpicu.
Došlo n
da č ­
dno, smiješr
nUlto, ć
Te zime
VJ."llutih rukl
Da, da, dobr
kad bi se ll{
č za
č iz m,
šao da se sa
samo »trknu
ko .studentJSI}
prodavnici..
Jednn v
raje, kojima
dTllgo da oh
onda su me
Za njiJh
zvali:
se kao da
l ..• Odvrat­
sam da na­
kaklo ć se
:tko mi baš
lG !preteŠIka
lreduhi1lr.io:
'Gslovoda?«
ć š toga. __
kada se na
žila se vat­
, roštiljalo
a Bembaši
i.. _Glavna
I jia đ
Buco, En­
smo koku­
an. Lijepi,
srediti ne­
a« kOljima
) u Dubro­
ć pre­
jica. Ništa
i trebalo.
linama.«
cade uzme
·vo zavalio
j]]i. Zailslta
za jednog
;illO falml­
, ise i više
:ito ni ok­
, jesen se
ć okta­
bar je bio prekrasan, kakav samo li Sarajevu zna
biti. . . .
Ali stigla je i zima. Najednom, preko ć kao
da si prebacio program na televiziji... Pošao' sam
jednog jutra van, pogledao kroz prozor, a napolju
je sniježilo.. _
Kao i svako jutro, pogledao sam se u ogledalu
i najednom mi je sve postalo jasno: vidio saIhse­
be u jedinim far:merkaana koje sam imao, s espa­
drilama na nogama, u majici. .. »Lee« vindjakna,
koju mi' je jedne godine ostavio u Dubrovniku Pe­
ter, Amerikanac koji je vomo da popije i kojem se
naše društvo strahovito dopalo, kojom sam se ne­
izmjerno ponosio, najednom je postala ono 'što je,
ustvari, i bila. Prestala je biti moj simbol, moj 2)a­
š mak, Illešto š niko diJ'ugi nije irrnao, !predmet
obožavanJa, veza sa ,Buntovnikom bez razloga' i Ja­
mes :Deanom, pivom lU dronzervama, ,Came'lom', moj
neprobojni oklop. Gledao sam u' ogledalo i vidio:
bijednu, ik.ratlkJU, irzJb:Jijedjelu od lSibnog p;ra;nja, ofu·
canu krpicu...
Došlo mi je da č Lažem: nije mi došlo
da č - plakao sam! ć se bijedno, ja­
dno, smiješno, glupo, pregaženo, ižvakano pa isplju­
nmo, ć ...
Te zime sam na korzo izlazio samo u košulji za­
vrnutih rukava i u pu10veru :i s olovkom za uhom.
Da, da, dobro si č Olovku bih zataknuo za uho i
kad bi se neko č toj mojoj »garderobi« ne­
č za to doba godine, falirao sam da dajem
č iz matematike nekom duduku i da sam iza­
šao da se samo malo izluftiram. Da č i da sam
samo »trknuo« da kupim cigarete, da pomažem, pre­
ko studen1Jslwg servn'Sa, pri inveIlltaJTisaJl1ju :u 'nekoj
prodavnici.. (
Jedno vrijeme je to i prolazilo... I kod moje
raje, kojima nisam mogao priznati da nemam šta
drugo da č a i kod drugih. Neko vrijeme...
onda su me provalili. Ko bi drugi, nego Iraja.
Za nj:i!h je ·to MIa 2':ajeidni1ca. Tad 'Su me i .pra­
zvali: đ
67
»Ima li manjka, đ i
»T'rkne li se kad po cigar, đ
»Je Li stigla kafa, đ slušao sam sva­
kog dana i \lllQgao na sve to samo da se blesavo
smješkam, a htio sam da umrem, da me neSltane...
Tako i ostadoh đ
Šta sam se č k'o baba. Hajde č sjebe­
mo ovo na brzinu pa da to sutra predamo. . . Gdje
smo ono stali?
(Znao sam tada da ć :od toga ispasti jedna jako
smiješna drama, ali znao sam rl. to da samo ja znam
kolik'O tona je bio težak onaj gips što sam ga nosao
na ruci.)
1983: g.
č
Ako ne ZI
prost i j<
Nad,
kako se 1
»Srel
Nije
klo je rel
»Taik
»Ma,
ništu, pa
»Nel
Nazv
restJonl.m
ć
Tog
»Naj
č ... Č
nula u ll<
i zaborav
Još i
lo, da jo.
sada on,
68
«
) sam sva­
se blesavo
nestane...
da sjebe­
1'0••. Gdje
jedna jako
.0 ja znam
l ga nosao
1983: g.
IQGLEDALO
, Mirror, mirror on the wall,
Who's the prettiest of them aU?
č kao bajka, a nije bajka? UpravIO tako!
Ako ne znalte, ne lupajte glavu, jer odgovor je toliko
prost i jedn'Ostavan, da je skoro uvredljiv: život.
Nadao se da kolegica s posla nije primijetila
kako se trgnuo kad mu je .rek1a:
»Srela sam jutros Branku. Pitala je za tebe...«
Nije podizao pogled s papiTa pred sobom i mu­
klo je rekao:
»Tako? Šta <ona .radi? Otilrud IOna?«
»Ma, ne znam... Tvoja sestra ono lYadi u obda­
roštu, pa joj valjda Itreba nešto radi djeteta...«
»Neka me nazove sutra. Javi joj.«
Nazvala ga je i dogovorili su se da se đ u
restoranu u istoj zgradi gdje je bilo i njegovo pre­
ć
Tog jutra je razmišljao kako da se č
»Najbolje da se pojavim č ležerno obu­
č ... Č i malo neUlYedno... Kao da me je preki­
nula u nekom velikom poslu... Neka misli da sam
i zaboravio da smo se dogovorili. ..«
Još je razmišljao o tome da li i da zakasni ma­
lo, da joj i na taj č pokaže ko je sada i šta je
sada on, ali se predomislio sjetivši se da je oduvi­
69
jek bila :a1ahe naravi d. da se, vjerovatno, nije pro­
mijenila.
Dok je sjedio, ć kazaljke na crkvenom to­
rnju, uzaludno ih š ć pogledom ubrzati,
mogao je jasno da je vidi: duga, plava kosa, vitke
noge, zelene č kojima je znala pogledati nekako
brzo, kroz trepavice, uvijek podsmješljivi smiješak
koji je otkrivao pomalo prevelike zube.
U glavi je vodio ć ć dijalog:
najvažnije je Ito da ne pokaže koliko je đ os­
taJti nezainteresovan do kraja; na kraju krajeva, kad
bolje razmisli, on njoj, a ne ona njemu, ona
njega tiraži, on njoj č uslugu... I same te č
ce su bile dovoljne da se isprsi, zadovoljno kašljuc­
ne, sklopi č zažmuri poput sitnog č i nastavi
s maštanjem:
»Nismo se dugovidjeli?«
»Od petogodišnjice mature!«
»Nisi se ptromijema. U stvari, ljepša si nego
ikad ranije...«
»Ti si se promijenio. Izgledaš bolje nego ikad.
Mora da ti dobro ide?«
»Pa, znaš ... Ne žalim se.«
»Došla sam da te zamolim. , .«
ć i spustiti joj ruku na rame:
»Znam, znam... To ć sve biti u ['edu. Nemojmo
sad o tome. Da č o č inJteresantnijem:
»ZnaŠ li ti da sam bio zaljubljen u tebe?«
Ona ć se č
»Ma, lažeš! Kada?«
Onda ć spuSltilti č
»Pa, i ti si meni bio drag... Zašto mi nikad ni­
si prišao?«
»Nisam :imao ptrllike - uV:ijek si bila okružena
č ...«
»Sad imaš, osim... Osim ako ti se više ne svi­
đ
»Pa šta drugo radim? Zakazujem ti sastanak
evo ovog trenal«
»Ne znaš ć li ć
»Došla si. ..«
Nije 1
dovoljno.
Pomel
»810h
kaže da č
Da, b
je gledala:
leko od vi
u lIle/k;u be
su se neb
a sada...
000.
Nasm
»Nisi
č
»Ma,
znaš... ;n(
imam pur
Skinu
stolnjaka:
»Znaš
Njoj:
»Šta" (

ment, ali,
»Znaš
radi u ob.
lika je na'
2urim sac
va't OU Ite,
nije ništa
jela. Mora
č
ć ni da J(
skoj kaJr.t
gost, kake
Staja,
i zabio ih
fani samo
gled koji:
70
nije
venom to­
1 ubrzati,
osa, vitke
ti nekako
smiješak
: dijalog:
đ os­
ljeva, kad
iemu, ona
te č
o kašljuc­
i nastavi
l si nego
ego ikad.
\lemojmo
mtnijem:
)e?«
nikad ni­
okružena
;e ne svi­
sastanak
Nije ni smio dalje da zamišlja. I ovo je bilo
dovoljno.
Pomeo ga je glas koji je upitao:
»Slobodno?« i taman je htio da se pobuni, da
kaže da č nekoga, ali ona je ć sjedala za sto.
Da, bila je to Branka, ali bila je... Zbunjeno
je gleda:la: to je ona, naravno, ali... Tiljelo je Mlo da­
leko od vitkoSltli, kosa joj bila bez sjaja i skupljena
u neUm č đ duboke ,bore ako usta koje
su se nekad samo nazirale, i 11:0 samo kad se smijala,
a sada... č je izgledala i niža nego što je se sje­
000.
Nasmiješila se tužno:
»Nisi me prepoznao!«
č je mucati:
»Ma, šta ti je Branka... naravno dasam...
maš... neka:ko Isam ,sav niikaJcav... umoran ,sam,
imam puno posla, ne mogu maknuti bez mene...«
Skinuo je č i č ih brisati č
stolnjaka:
»Znaš... Ii č ... zamaglile se ...«
Njoj nije silazio osmijeh s usana:
»Šta' ć š stari se! Lete godine ...«
Pokušavao je bezuspješno da kaže neki kompli­
ment, ali ona ga nije ni slušala nego je nastavljala:
»Znaš, palo mi je na pamet kako tvoja sestra
radi u obdaniŠltu. TITebala bih maloga smjestiti. Ve­
lika je navala, znaš. Pa, ako ti bude usput, pitaj je...
Žurim sada, znaš. Imam:nekog posla u gradu. Naz­
vat oo Ite 0IVlilh om1a, alko hude iIŠta od l1oga... Znaš,
nije ništa o glavu ... Baš mi je drago što sam te vid­
jela. Morala bih sada ć ...« dizala se od stola.
č ništa od svega što je zamišljao. ć mo­
ć ni da joj pOlkarže kako se snalazi lU jeloVlIli
1
ku i vin­
Slkoj karti, ikako je on tu 'sva!lwdnevni, oi'jenjen
gost, kako č oko njega, trude se da mu ugode...
Sta:jao je pred njom, a dlanovi ISU mu se :nnojili
i Zlabio ih je u džepove sakoa, 'šarao ;pogledom po ka­
fani samo da ne bi sreo onaj njen podsmješljivi po­
gled koji se nije promijenio za ovih godina, premje­
71
š'tao se s noge na nogu, osjetio je da crveni sve vi­
nije mr
še i najzad je progovorio promijenjenim glasom:
izlazil.a
ć sve u redu. ć Ja to. Imam mnogo Vr
posla, ali ć odmah !to srediiti. Imam mnogo da ra­
je:
dim, ne mogu bez mene... Mogli his.mo da se đ
nešto:
mo da ti kažem kad ć š dovesti malog...«
»Hva1a ti velika. sada da idem. ć ti

broj teletooa pa me lJ1a:zovu. ., IH, neika, ja ou tebe
ć n
nazvati. ..«
č đ
Mucao je:
mu se
»Mislio S3l)J1 da bi bilo bolje...«
O]
»Zdravo sada. Mogu ti ć da se nisi nimalo

promijenio i dTago mi je da sam te vidjela.«
N:
č
Stajao je pred veliJcim ogledalom u muškom
njim ­
klozetu. Dobm je izgledao, zaista. Ni traga stomaku, kako'
kosa prosijeda taman onoliko koliko je trebalo za tilre,š'
njegove 'god!ill1e i njegov poloeaj, on ipreplanlUo... lo, š
Bio je ljut na sebe što se onako ušeprtljao pred Z
B.rankom. pqkušao je da rto gleda s d'ruge srf:lrane: s.pala
»Ma, ko je ona? ,Že[1etilIla Č ć :kaikvih razne
ima hiljade na ulici, na koje niko ne ć pažnju. ne kn
, Ma, šta se mene, uostalom, č ona i njeno slinavo traga]
detište!« njeml
I u liftu, u ogledalu, je pažljd.vo promatrao svo­ nije l
je lice. Okretao je poluprofil, podizao bradu, spuštao jelDa
i dizao obrve, č je usta u osmijeh i mrštio ć nil
se. ,Izgledao je da ne može biti bolje. ja idf
Izderao se na sekretaricu jer još nije završila
javlj'
neikalk:av 171vještaJj, bez !potrebe ipoJSilao kurira na daJu­ š
gi kraj grada, a kada je ovaj ć se rekao cima
da bi to moglo možda da č do sutra, pružio pravi
mu je priliku da se istrese: pisiv
»Vidi, vidi molim te! TLi si se našao da mi govo­ moc
riš šta može da č Jesi li za to ć što j
»Znate, mislio sam...«
c1rug
»Jesi li za to ć da ili da radiš ono ranUl
što ti se naredi? Pustio sam ja vama previše na vo­ rane
lju. Svako misli da je najpametniji. č ć
č
mi 'Odsada. Vidi, maHm te?! MilS1:i:š Izaraditi platu
je Sl
ć II bifeu i ć Ikafe.« Svejedno, [ld to mu j fi! s a
72
l
sVe vi­
glasom:
m mnogo
Igo da ra­
:t se đ
({
1. ć ti
a ou ;tebe
si rrimalo
.a.«
muškom
stomaku,
rebalo za
muo...
:ljao pred
;e srtrane:
kail(vih
a pažnju.
.0 slinavo
ltrao svo­
l, spuštao
i mrštio
završila
'a na ,dnu­
se rekao
a, p:ružio
mi govo­
n?«
!adiš ono
še na vo­
:ije ć
tilru plalt'll
[li to mu
nije mnogo popravilo raspoloženje. Branka mu nije
izlazila iz glave.
ć ć se ć ogledao se u izlozima. Ona
mu je rekla da se nije promijenio... To mu je bilo
nešto sumnjivo. Momo se promijeniti...
Kad je stigao ć pitao je ženu da li primje­
ć nešto č na njemu, a kad mu je ona,
č đ odgovorila da je sve u redu, 'rekao je da
mu se č da II11U je malo oteka'O zub.
Opet je stao pred ogledalo i mislio o jutroš­
njem susretu i onoj Brankinoj primjedbi.
Najednom mu je sinulo! On sebe vidi svojim
č I taj savršeni 'Odraz u ogledalu koji je pred
njim - to nije :on, to je on kakav sebi izgleda. A
kako izgleda u njenim č Šta skriva i šta zas­
tilre,šta mijenja i kako prelama svjetLost 1:0 ogleda­
lo, šta je u njemu, šta se kr-ije iza njega...
Zamahnuo je šakom i blještava poVlršina se ra­
spa:la. na stotine ć staiIcl.a koji iSU odražavati
razne slike: sve njegove promašene ljubavi, uzalud­
ne književne pokušaje, duboka č u ljude,
traganja za prij'alteljstvom i prijaIteljima č
njemu, sve IOne žureve na koje u gimnazij.i,
nije bio pozvan, itek otvorenu kutiju cigaJI'eta koju
je !Ila ,veliikom odmoru !p[Užao :uJk!rlug, a iz Ikoje ne­
ć niko da uzme cigaretu, svi puše jednu jedinu ko­
ja ide od usta do usta, zbornicu gdje razrednici pri­
javljuje klO sve iz ,razreda, uprkos zabrani, puši 1..1
muškom klozetu, ispisane sveske sa ć zada­
cima, uredne, najUJrednije u :razredu, ispisane sitnim,
pravilnim rukopisom i koje nikom nije dao na pre­
pisivanje, sva ona ć koja je popio u društvu sa­
mo da bi nekako ušao u krug ljudi fuoji su bili ono
što je on želio da bude, rijetke trenutke kad je pred
drugima otvarao s['ce i nailazio na podsmijeh i ne­
ra21UJmijevanje, lIleprospavane ć uplakane i razde­
rane jastuke, telefonske pozive bez predstavljanja,
č albUJlTIe slika nekih ružnih ženskih ć koja
je satirao s divljom požudom koja je dolazila iz bi­
jysa i mržnje, sve one !costi, č s trpeze razgo­
73
r
vora koje su mu dobacivali oni koji su bili visoko
iznad njega, oni koji su bili ono što se on trudio
da bude, ogriske koje je sa ć š ć pri­
mao i poslije ih dugo žvakao i glodao pred onima
koji su :imali tu ć da su njemu đ obe­
ć koja su ga danima držala u groznici, a potom
bila zaboravljena kao da nikad nisu bila ni data ili
ostajala da se č kao šale i ostavljala oži­
ljke na duši, vjernost i odanost koju je bio
maJU da !pruži, a ikoju nilko nije -tražio od [ljega, .pri­
tvorne osmijehe koji su postali dio njega, s kojima
je ustajao i lijegao, migove na koje je skakao uza­
lud č ć pohvalu i poziv u neke visine koje je
sanjao, sve Ione sitne, zlobne postupke kojima se
drugima svetio za svoje neuspjehe, krutost i men­
talnu svirepost kojoj su bili :izloženi svi u njegovoj
okolini, a koju je on uzimao kao geslo svog života,
kao dOIkaz Č ikarak1:era«...
Sve se Ito sklapalo u jedan č kaleidos­
kop, u onu pravu sliku njega, sliku koju su drugi
vidjeli.
Pred slomljenim ogledalom, dok mu iz šake
lipli krv, tupo gleda pred sebe d pomjera se tek kad
u sobu č njegov sin, .kJoji pri pogledu na krv
krikne i č plakati, on, č lica, s neshva­
tljivom š ć i mržnjom, drekne na dijete:
Što č š »iidiote?«
D&
th
K(
sp,
u
19
pr
pc
to
tr·
74
ili visoko
)n trudio
Š Ć pri­
ed onima
đ
a potom
li data ili
vIjala oži­
bio
lj , pri­
ojima
ikao uza­
e koje je
.ojima se
st i men­
njegovoj
)g života,
kaleidos­
su drugi
iz šake
tek kad
l na krv
s neshva­
Nalaz i mišljenje
!ijete:
Dg. Psychopatia (heboidni tip), Epylepsia ae­
thiliea (grand mal), Chr. ale.
Kod bolesnika i dalje postoji umanjenje radne
sposobnosti koje odgovara I kat. invalidnosti
u smislu ZPIO
J
zbog bolesti, č od jula
1974. godine, jer nije sposoban za samostalno
đ .a niti bi se mogao osposobiti
pod opštim ili posebnim uslovima, a kako je
to ustanovila ova komisija i 27. 8. 1973. g. Kon­
trolni pregled nije potreban.
75
REZ! ".
(Kratko uputstvo za snimanje filma)
NemQj propustiti č Brijanje' nije toliko
važno. Polako. (Ne furiš nigdje!) Ispij SV10ju kafu,
a ako ti je baš toliko stalo,' popij i jedan vinjakf
konjak ili lozu... Neš;to žestoko.
Odupri sernkarrna o. naslon. stQlice i· uz dubok
uzdah (Predt;obom Je težak posaol) ustani. Pred
ogledalom đ prstima kroz kosu, iSltisni tu bubu­
ljicu na bradi, obriši je ,alkoholom, piJttalon:om ili
č č
Pregledaj džepove: č karta, pare; č od
ć cigarete, šibica.. Osv:rni se još· jednom oko se­
be, ustanovi da nisi ništa zaboravio, č bojler,
ć privrni slavinu na·lavabou, ponesi č
ć sa ć č si pravio <ribu, ako to ne
izbaciš, cijela ć ć se usmrditi. Zalupi vrata za
sobIOm.
Tu si gdje·treba da budeš. Sve je spremno i
može' da č samo' si . ti nedostajao.
Ugasi cigaretu koju si pušio, podigni kameru na
rame, stisni je nježno ali č priljubi oko na
crna gumena usta okulara i snimaj :
SirotinJski namještenu prostoriju s š č
podom izriban:imdo žutila, šarenom tarik(Jffiponja­
vom, velikim siarinskim kredencom, ·lfešootn na
dnoj cigli, štok,dusa ulubljenim' alui:ninijskitn la­
vorom, velikim gvozdenim krevetom, stolom:
77
krivenim mušemom progorjelom žarom cigareta na
nekoliko mjesta. . . .
đ kamerom preko lika starice č u cr­
ninu, sijede kose uvezane maramom i ne obaziri se
na njene č »'Ajde, sine. Umij se brzo. Sad ć
ispeglati košulju, još k.ragnu...« Ne govori
tebI. '
Ne obaziri se na č koje ti se motaju oko
nogu i zaustavi se na licu sedmogodišnjeg č
Pokaži klempave uši, oborene č kratk.o oš.išanu
kosu... Još bliže đ tim č jer Ito što vidiš u
njima, to. hi mogle biti suze.
č ruka miluje č kOja š ć č
od zadovdjstva. Pokaži i ItO.
Cuješ ga kako ltiho:
ć ć ć ...« ali ti nastavi svoj posao.
Ne odnosi se to na tebe. I, nadalje, zapamti, stvari
koje ć se dešavati, razgovore koje ć š slušati, ne
č se tebe. Tvoje je da snimaš. Ti si van toga.
»Pusti tu č sad... obuci priglavke prehla­
ć š se...«
ć u iškolu!«
»Ne budali! Svi idu, pa ć š i ti. Brzo k'o sim­
plan. Evo, sad ć tata, obuci košulju, umij se prvo,
i uši dobro,evo tate nosi ap8lI"at; slikare te. ,Ajde'
ajde...«
č da č kratke pahtole; bijele
ljenice i dok č sandale, pa snimi kako č
u zagrljaj ocu i kaže niu, č ć mnogo od njega:
»Tata, ć u školu.«
»Ne budi f.rajko! Daj da te č š ć š pr­
vi laf u razredu. Eto te k'o pišta! Ma, nema da fa1i ...«
č tata i ne š ć šta ga lOn pita:
»Može li baka s nama u škohi?«
Rez!
Ako ti se ne da, ne moraš. Ali, za svaki č
neku staru č š v
masm pod. Prošaraj malo po hCIma ucemka, flašl­
cama tinte, rukama što nevJešto. š ć držala.
Tu je i č Nemaš nekog posebnog raz­
loga da na nju trošiš !fraku, ali mlada i lijepa i
dok nag
č koje
nekolik(
. »Št:
pramen
gim, tar
naspran
i ti ć š
To
sveske
ispod tt
»Da
ne č
ljeskaj\:
gLavi:
»M
vota .ta
dok je
ć jo
šniranjt
tao vre
tko
»J€
to imac
callana
krim k
zbunje)
malQ sc
kla:
»D
ca...'«
pored
'Onim, 1
prame)
mijeh i
ć svak
»A
se take
m'O sje
fu. Da,
bakino
78
lreta na
ne u cr·
,aziri se
Sad ć
gDvDri
ljU DkD
č
:>šišanu
vidiš u
š ć č
pDsaD.
stvari
ati, ne

Drehla-
D sim·
! prvO.,
,Ajde'

D č
njega:
:eš pr­
faIL.«
č
crni
š
t.
raz­
epa i
dDk nagnuta nad DaCDIn.(Znaš, to' je onaj isti dje­
č kojeg si ranije snimio. i, iako. je Dd tada prošlo.
nekoliko. gDdina, nije se puno. promijeniD.) gDvori:
»Šta jeDariD? Šta je stalD? Jesi li slDmiO. pero?«
pramen kose jDj pada na č i Qna ga sklanja du.
gim, tankim prstima, kroz tanku, č kDšulju,
naspram č prozara, ocrtavaju jDj se grudi
i ti ć š je, snimivši je, uvijek pamtiti takvu.
TD što' DaeD pilta, ne ž ć pDgled sa DtVQrene
sveske (gdje je ispisano.: PISMENI ZADATAK, a
ispDd tQga MOJA MAMA):
»Drugarice, mDgu li pisati MOJA BAKA?« ti i
ne č š zagledan si u njena usta, usne kJroz koje
ljeskaju zubi i Dna se smiješi, ć Darija po.
glavi:
»Možeš, sine, mDžeš. ,,« i ć š je cijelDg ži­
vota ,takvu ili D'.l1aik'VU ikada de jedne \Zimske č
dDk je DaeD sjedio. u kuhinji pored rasplamtjele
ć JDŠ uvjjek u plavom đ č na
šniranje, s pletenom, šarenDm kapom na glavi, srku­
taD vrelo. mlijeko. s medom iz O.krnjene šDlje i kra­
tko. odgO.varaO. na bakina pitanja:
»Jesi .li ise 'S!Il1:J:2ll1lllo? Gdje s1 dD :sad? Kol'ko si
to' imaD č danas? Kako je bilD u školi?« pDku­
calla na ,S'tJa!ldena Jrubinj;ska \'ITata, isa .sk!lDp'ljenim, mo­
krim kišDbranDm u jednQj oi u drugDj ruci,
zbunjenQ se Dsvrnula po. neuglednDj prDstDriji i ne­
malo. se iznenadila ugledavši Dacu č pa re­
kla:
»DOJbar č Ja ,sam, 'Znate Darujeva č
ea...« spusrtila kišob;ran na-gDmilu iscijepanih dTVa
pDred ŠpDreta, stavila kesu na sto, pred Daeu, i
Dnim, tebi poznatim, pDkretom ruke skiDnila mDkar
pramen kDse sa č a baka se sva pretvDrila u DS­
mijeh i sitnim se kDraeima uzšetala po sDbici, taru­
ć svaki č ruku Dd kecelju: "
»Aaa vi ste t.o.,. Mirza, je rda? Daco č da
se tako. ZDvete; E, 'vala š ste... sjedite, sa­
mo. sjedite... tu dD ć osušitese, ć ja ka­
fu. Daeo; ;sine, pr.istavi džezvu. Tako. Dn meni; sunce
bakino, pomaže i druge g,tvari uradi, iscijepaani dr­
79­
va i naloži vatru, je l' tako sine?«, pa je prekinula
taj izljev gostoprimstva: .
»A ka,ko je sad, Daoo?Mislim, Dario? Je li sve
u redu?« ć ustreptalu baku č je ruka ms­
tala nad džezvom i lice joj prekrila briga:
»Da nije nešto u školi? Je l' nešto bilo? Šta je,
sine, bilo, ["ed svojoj baki?«
Daeo je tada č sa stolice i izjurio kroz vra­
ta, a ona je pitala baku:
je li ,sad oodravio?« ii dobna odgovor ikoji
nije č
»Ja ne znam o č vi Q:o?! Ko ozdravio? Šta bi
najednom onom djetetu?« a ona je 1:ada nastavila
ozbiljna izraza lica, koji joj nije nikako pristajao,
glasno koj,i Je pOIkflljšavao biti Istrog, služben i š ć
tan:
»Znate, Dario ć skoro mjesec dana ne dolazi
u školu, pa kako niko nije došao ništa da mi javi,
pomislila sam da je sigurno bolestan i da mi duž­
nest .nalaže i ,da je credda v1dimo č se Il"adi. Evo,
i č sam kupila...«
(Onaj ozbiljni izmz s lica joj je nestao i sada
je stajala nasred sobe u neprilici, đ i zbu­
njena.)
ć š je kako se smiješi ć ć baki
da ć ništa ć Dacinom ocu i izlazi i nestaje u
mraku dok baka stoji na otvorenim vrartima,pahu­
ljice joj se lijepe po marami, a ona, kao i ti, gleda
za njom.
Ako ć š da snimiš Dacinog djeda, č da
se Daco č vralti ć ispije šolju mlijeka
i odigra palltiju »žandara« s bakom.
č na· uglu, kod Radio-stanice i snimaj
kako razdrljenog kaputa, sa šeširom č na
tjeme, pomalo nesigurnim korakom, prelazi ulicu,
pjevuši neŠlto i !smješka Ise, ne 'haje :za ,snijeg koJi
pada, saginje se i miluje nekog o1injalog psa i nešto
mu govori i prijeti prstom, a pas cvili od ć i
prati ga do ulaza u ć neprestano ć glavu
o peševe njegovog kaputa.
Sni
mjestiti
ć
Đ
je mlae
na vrai
napad:
»Hl
svalka\k!(
malo d
tm Na.
vidio je
»Li
»A
igraš Sl
sam to
princon
dati kOl
kad ti
drugo j
stra! In
ka, !SVe
hovine!
»N
»R,
»K

ma mu
lagano
»K
do...«
Da
baku. '
Da
ba:
strana,
njeno l
80
Snimi kako ć prije nego đ u kuhinju, na­
mjestiti šešir, č se, pritegnuti šal oko wata
li sve i ć s jednim:,
lias-
»Dohro č žeIRm! Kai1ro "-SIte đ KarIm
je mladi gospodin?« pa Qnda č šešir o ekser
je,
na vratima i Slt!rpljivo se pripremiti za bakin prvi
napad:
)z vra­
ć š li č Ili č ToO se kod tebe
svaJkalk:o wald [le 2ll1a. IJH !Si 100 ti pa >si se
·r ,koji
malQ duže zadržao u mzg}OVOiI1.l, pa je došao dQk­
tOlJ:' č ć ]pa je stigao i Rrujiko ikQjeg Irlitsi dugo
Šta bi
vidio još od ć ....« li. PQkušati da se odbrani:
;tavila
»Lijepo č š unuka da se karta...«
.tajao,
bešou-
»A ti, šta si ti dQsad radio? Znam, znam... ti
:igraš samQ gospodske igre: preferans, pike! Cula
dolazi
sam to milion puta. Jeste, II č si igraQ s nekim
i javi,
princoOm, imao šest sigurnih štihoOva li nisi mu htiQ
i duž­
dati kontru i sasvim je d:rugo kad ti igraš preferansI
. Evo,
kad ti nešto kažeš onda je to č Ti si nešto
drugo je }' da? Ha, sva je tvoja familija neštQ eko
. sada
stra! !malJi ;ste, je[' da, od Huma pasve do Dubrovm­
i zbu-
ka, sve je 1:0 hrlo vaše, [leš'to Site :VIi dlI'IlglO! "PIPdima­
hovine! Sjedi tu i smrdi, stara budalo.«
i baki
»Nešto si rekla, Ružice?«
aje u
»Rekla sam: stara budalol«
pahu­
gleda
»Kako ti tO;II1eni, Ružice?«
Leži zavaljen na ć đ požutjelim prsti­
ma mu se gasi cigareta, ali Qn 100 i ne ć tQne
aj da
lagano u san ć
lijeka
»Kjo staT? Mogao bih ja još uvijek neštQ mla­
do...«
limaj
fi na Daj, na trenutak samQ, da samo jednom snimi
.Ilicu,
baku.
lwji
Daco snima:
nešto
bakina glava blješti obasjana svjetlom sa svih
ć i
strana, kuhinja nestaje u bljesku koji ref1ektuje

njeno lice.
81
REZ! »Ne (
»Matt
. Ovo ć Iti biti lako da snimiš. đ u bilo koje
vama...«
dvorište, park, zaklonjeno, skrovito mjesto gdje se
»I\jUJr
igra č i ć ć š isti prizor:
»Šta
grupa č izvodi č baletske pokrete,
đ ...«
piruete, č č prstima premjeravaju zemlju, muti­
»Briš
raju, glasovi su im kIlištavi li dubok,i, č ner8zgo­
č u l
vijetne i ć potpuno besmislene:
bjež', Dae
»Hopa, hopa! Ko nosi? Prvi rek'o. Nemoj se
»Ma,
folirati! Ja sam bliži. ć š se mjeriti? Odoka sam
»Pobi
bliži. Ponovo bacamo! Bacaj, hopa. Jebo te hopa!
ti. Ni mei
Ne piikam! Ne seri! Ne pikam! Nema antrIje! Je l'
sl<!u, OIliU
vako dobro? Č jazije i tura. Po pet glava da
»Pop:
nemaš? Jebem ih, nemoj me više handrirt:i, ne lda­
»Vidi
dim se. Samo ovu po pet! Zdogovoreno! Nemaš po
je to za
kvit! Dušo moja, ubij sve tri, ljubim ti ruku! Jebem
onaj' č
ti truku usranu! Nemoj me više rezi1iti. '..«
Nema nji
Niava što slijedi nije1teško:
Kotr1
đ samo ne]mgpedesetogodišnjaka krivih no­
jem je
gu u kratkim pantolama, niskog č otrombolje­
i nimalO]
nog trbuha, košulje č pod grlom, glupava
»Bje2
i nadme.naiZiraza i ,1ica 1!stovremeno, kako volov-skim
klOpiile? Đ
pogledom, s prozora svog stana, motri da li de sve
kažem...'
u redu, u onakvom redu kako on zamišlja red.
Pot'ra
Taj njegov ;red odjednom kvari ijJ,dolilka Dadne
Sltoji iza l
bake koja se pojavljuje na travnjaku ispred ć
»Selj.
»Sine, 'ajde u školu, pola dva je.«
ć a
»Bako, nemoj mi kukat na ruci.«
đ š suze l
ž sine.« ć
Volovski wat sa prozora se cijelim tijelom na­
ki i sru6i
geo preko ruba i č dok mu žile bijesa č po
»Vidi
č
'
č Ne
»Ej, stara! Ne gazi travu, nisi je ti sadila! Č
godinu tl
ješ baba, č se s te trave kad kažem! Nemoj da
igrati na
ja'silazim...« »Ko
»Sine, sine, može tata ć a ti kockaš...«
ne idem,
»Mater l1:i jebem, s'lazi s te trave! Tebi govorim«
pare"ma
pjeni se volina:
ć "
, Daco se ć prema prozoru odakle dopire vi­
6u'vaht' k
ka i savija dlanove u trubu:
kopitar, (
82
ilo koje
gdje se
pokrete,
l, muti­
.1erazgo­
se
Ika sam
e hopa!
je! Je l'
lava da
ne lda­
:maš po
! Jebem
ivih no­
,mbolje­
glupava
lovskim
i}je sve

Dadne
ć
lom na­
č po
,ila! Č
:moj da
L ..«
)Vorim«
>pire vi­
»Ne deri se na ženu, krkane!«
»Mater ti fakinsku! Tebe ja znam! Svima ć ja:
"
vama...« '
»Kiura:e ipopu:šit'!«
»Šta kažeš, kurvin sine? ć ja tebi kad
đ ...«
»Briši, Daeo, ć ima metak u glavi, ima ti­
č u glavt kondora. 'Potez'o je pištolj na Ahrnu,
bjež', Daeo ...«
»Ma, ko ga jebe!«
ć vas ko č Vratove ć vam polomi­
ti. Ni metka !Ilis,te zasluž'ili! Jebem vam maier oigan­
s,.k;u, OllJU rfuoja VaJS taikve ,rodi.«
)} Popuši mi ga lagano!«
»Vidite li ovo, ljudi? Vidite li šta se radi? Sve
je to za popravnog doma, zatvora. Kako se zove
onaj' č Č je on? Milicija, gdje je milicija!
Nema njima lijeka do batine! Sad ć ja vama...«
Kotrlja se u č preko travnjaka na ko­
jem je ostala samo Dacina baka i gura je bijesno
i nimalo nježno: '
»Bježi' odatle! Šta sam ti rek'o? Je l' ono tvoje
lwpi:le? Đ š ć mem šaka! č .se kald tl
.kla:žem...«
Potraži opet kamerom Dacu i ć š ga kako
stoji iza ugla i dovikuje:
č ć š za ovo! ć ti promaja II
ć a ako mu đ š dovoljno blizu, možda na­
đ š suze u njegovim č ko z:ii:a?
Daco ć ISalda iz džepa izva,di1i ,pregršt ;petoban­
ki j č ih u raširene dlalllo'Vejednog č
}}Vidiš one prozo;re: ona tri, porazbijaj sve ve­
č Nemoj zajebat'.«, a ti sad odmori, za koju
godinu treba da snimiš palrtiju pokera koja ć se
igrati na zidu ispred zgrade gdje sada stojiš:
'o »Ko. dijeli, kol'ko tri pa jednu, zdrav,
rie idem,tri puta, nemofmi rrišta tri puta, stavi
pa:re, , ma jebi se, vidiš da nemam sitno, stavi rasit­
ć devet !puta, :ne bi Ise :za !VOIla č ma ja
ou Va:hl .ko za,dnji Iti ,kalr'arta, (pUlD., 000 je prvi,
kopitar, do punog, pet č platio, ful, š
h,
83'
ti tri keea, vazda me navuku, 'ajde rodi godino, ne­
ć osvanuti ovdje, a ti si mi iza đ č š li
č š zato me karta stoji, trknider do granapa i
uzmi još dvije pive i reci onoj u granapu da stavi
još dva u frižider...«
Dacin pogled s karata č zalUlta negdje go­
re, prema prozorillna:
»Džabe zentaš gore! Otišla ti je Mala jutros sa
starom i starim na izlet kolima. Vidio sam ih...«
kaže neko.
»Ma, šta sereš, boga ti? Ko te pita šta? Bolje se
uhvati tih ka;:rata...«
»Šta se dereš? Samo ti kažem...«
»Ja, č li č Fino ti kažem da igraš.
Ili ć igraJt'ili ć se zajebavat'? Ja. sam vaser,
a guzimo se ć dva saJta...«
»Ne dam! Ma, ikako te Ibolatn više nije lSII'amota?
Evo uzmi i za uho j€dnu! Trafika ti je pred no­
som...«
»Ma, znaš ja ne pušim...«
»Jok! Moja mater puši! Ovo mi je druga kutija
za dva sata. Raja, alko ć još, da ć tari­
fu...«
»Meni se ne igra više! Što SIte kurve, raja? Ja
se jedini uvalio. Kažem ti da mi se više ne igra! Ho­
ć :li lU tmje? Ajdemo !razbaciti doik 'POIpijem ovo
pivo...«
»Daj mi gue...«
»Daj ti kUTae moj! Uhvati se g;ranapal«
»Puno mi je cijelo pivo! Znaš da ja ne pijem.«
»Ma, zaboli me! Karata, Žile? Pratiš li? Tri
puta! Dobro: devet pUJta.«
»Evo Iti Male!«
»Slabo te Mala džani.«
»Ne kenjaj, ć ti.«
»Repot, ne smijem na tri kreke, kakav ti je to
fol pokazivati karte, ja hajvana č kol'ko ć š
ti, šupak karata, vidi, v.idi mangupa, meni š za­
vrtat' devet puta, dobro mangupe, e, evo tI odmah
na đ devet č platio, je l' dos!a, tri
drota, nije, a još dva keea pride, šta, bOJa rucna. "
e, s kim ja
on samo p
kretenima
»Prika
»Jebi
ko išla!«
Veliš,
10 li ,ti.Lzit
se dok ne
uvuci u DI
što vidiš:
odsjaj
ć svjetle
vrata koja
hu sa agle(
napisano l
ispisanih J:
bijelog !Vin
a1Jlesa«, D2
č š

rukom obt
govim grul
mena na v
veliki gut}
boka Male
O:kJren
no staklo]
tima i č
Ne V],
ono dVioje
i napeto s
na golo tij
vori Maloj
»Dušo
no
"Daeo
ć sa st(
šulju, traž
84
l
.ino, ne­
č š li
'anapa i
:la stavi
;dje go­
ltros sa
ih...«
Bolje se
a igraš.
:1 vaser,
'amota?
red no­
:t kutija
no tari­
aja? Ja
Ho­
em ClIVO
pijem.«
li? Tri
ti je to
'ko ć š
tašo za­
odmah
)sta, tri
č "
e, s kim ja igram, ko meni pare uZima na kartama,
on samo ć na boju, joj mati mila, s kakvim ja
kretenima igram, ć više, idem do biTtije.«
»Prika, koga ć karta, ć ga ljubav...«
»Jebi se 'ti Faka! Dabogda te cijelog života ova­
ko išla!«
Veliš, nestalo ti je trake. Nema veze: Ohani ma­
lo ti ti. đ IS Dacom i po.pij i ti jedno pivo i 'stiIlp:i
se dok ne nabaviš novu traku, ta onda se nepozvan
uvuci u Dacinu sobu, dobro se sakrij i snimaj sve
što vidiš:
odsjaj vatre koja bukti i tutnji u »K.raljici pe­
ć svjetlost koja dopire hodnika kroz staklena
vrata koja su iš'arana raznim bojama, starinsku psi­
hu sa ogledalom na kojem je u velikom srcu bojom
napisano MALA, sto sa ć mašinom, gomHu
ispisanih papira, prepunu pepeljaru, otvorenu flašu
bijelog rvina, kutti:jlU cigareta, !pO zidovima slilke »Be­
a1Jlesa«, Dacu i Ma'1u, gole i zIlJ01ne, orv'laš po/krivene
č š gramofon, razbacane č po podu.
Pjevuši »Girl« dok snimaš Dacu koji je jednom
rukom obujmio Malu dok njena glava č na nje­
govim grudima, u drugoj ruci drži cigaretu i s vre­
mena na vrijeme odbije gust dim iz cigarete, otpija
veliki gutljaj vina iz flaše, prebacuje nogu preko
boka Male, ljubi je u uho...
Okireni kameru i probaj da na7lreš baz oboje­
no staklo na vratima č se to silueta primakla vra­
tima i č to ruka snažno kuca po staklu.
Ne vidiš niJŠita Ipa opet okJreni kamea:u prema
ono dvoje na krevetu. Oni su se za trenutak č
i napeto slušaju, a onda Daeo spuzne sa kreveta i
na golo tijelo č pantalone, tiho ali č go­
vori Maloj:
))Dušo, obuci se sada« i ne ć se na nje­
no preplašeno:
»Daeo, Daea, šta je to bilo?«, dohvati njenu od­
ć sa stolice i baca je na krevet, šutke č ko­
šulju, traži cipele i č po podu.
85
đ sad iz !sobe i ć š poštara, onog što
raznosi itelegrame, kako Dacinoj baki pruža komad
papira,a ona ga pita:
»Ko je to? Sta je to? Koga trebate?«, prihvata
smežuranom ,rukom telegram, a poštar zabacuje ka­
oket na !potiljak i ikaže:
»TiI'eba pbtpisati.«
Daeo je sad izašao, prihvatio telegram i potpi­
sao se u bloku olovkom koju mu je pružio poštar.
»Iz bolnice, tata je...«
»Tata,bože moj, sipe moj., ..«
»Tati je slabo... neko treba da ode...«
Daea izlazi. u . hodnik, ponovo v:adi telegram iz
džepa, č .ga. .Izlazi na ulicu prekrivenu snijegom.
Vjetar, ljulja č svjetiljku> baka stoji u hOOniku
i ponavlja:
»Znala sama, znala sam...«, a u mraku joj se
vidi samo lice. .
Ne moraš pratiti Dacu u kafanu. Tamo ć biti
č tišina, gorki gutljaj i: votke, č bez ikakvog
č .. . '
»Ko1iko mu je bilQgodina? U najboljim godi­
nama. A što se ubio? l ti glupo pitaš što. Došlo č
jeku, č mu nešto, č mu sve, daj
obl1ovi turu i daj nam nešto da zamezima. A kako
se ubio? Objesio Ise. Ja to 'Ile bi iIl'ilkad mogao. Ne bi
ti niŠIta. Ko Ite pita bi li ne bi li? Daj meni duplu!
Jebfl,jti ga, burazeru. Drži se šta ć š sada.
Kad je sahrana? Ne znam još. Sutra, preksutra. Va­
lja se sada' i s tim jebavati. Sva ć to ć moj
dedo . ,« .
Kad je ć pomenut djed, trlrni da vidiš šta on
radi, jer .ovi ć QVatlro, 1Isto, ,flapr.divati do fajron­
ta.
Djed Ise muva po k!Uhill1ji i 'P'rebiJre 'ladice, a ba­
ka leži na ć Pored nje je jedna komšinica, oš­
tTokondža, koja se s vrata OIkoml11a na Daou:
»Gdje si dosad, ovdje jadna žena sama? Nema
ko kafu skuhat', č š vode dodati, a t.i bog zna gdje,
kako lte II
ć š landa
Djed
»Gdj
sam uplc
si ih
moraš pl
ti sad do
Ona
staje od
»T['e
slike sa
ć a i
daš ko č
»Jeb
Bal<:.
»Sal
REi
Gro
SHkaj It1
ljuI:
mazado'
prepJaŠf
č
'lJ!dvOI1!lt:
i nezad(
Daco sl,
»Bt
profesa
te.
raste g
Gdje je
Tako,}
pare za
para. F
86
onog
što
komad
prihvata
'acuje ka­
l i potpi­
° poštar.

tegram iz
snijegom.
.·hodniku
joj se
lO ć biti

jim godi­
lošlo č
sve, daj
'. A kako
3.>0. Ne bi
li duplu!
:eš sada.
utra. Va-
I ć moj
I
iš šta on
i
o fajron­
t
lke, a ba-

.nica, oš-
li
:ou:
l? Nema
ma gdje,
kako 'te nije sramota ove jadne žene? Našao si kada
ć š landarati okolo...«
Djed i dalje prebire po ladicama:
»Gdje su sad te knjižice 'Svetog Ante' , redovno
sam ć Igdje mogu hi:ti? Je 'li RuiŽO?Gdje
si ih 0stavila? Tli, mali, ja znam da ti pušiš, ali ne
moraš pušiti u prisustvu svojih roditelja. Ja i baka
ti sad đ kao 'roditelji i treba da to poštuješ.<i
Ona oštrokondža od komšinice i dalje ne IOdu­
staje od Dace:
»TlI'eb'o bi malo srediti svoju sobu, skinuti one
slike sa zidova, sad ć ljudi č dolaziJti. Šta ć
ć a 1 ti bi se rnogao uljuditi.. Ošišaj se, da izgle­
daš ko č ....«
»Jeb'o ljude.«
Baka govori samo za sebe:
»Sarno si mi ti sine 08'tao.«
/
REZ!
Groblje nemoj slikati. Zna se kakvo je groblje.
SHkaj Ite face Ikoje su Ise tu dk:up:iJle:
ljubopitljive, zlobne, nadmene, č sa­
mozadovoljne, zadrigle, nezq,interesovane, umorne,
š naJpaidne, !po,q;bule,
č glupave, š ć đ ozbllJ:o.e"
udvorne, baihate, illffi'lVozne, beZJbrlm.e, lu;kwe, bijeSne
i nezadovoljne, dok Djed govori i ne ć da li ga
Daco sluša:
»Beže, ·kad Isam zadnji ,put hio ovdje na Isahrani
profesora č ć sve je ovo bila livada, SI!lletljiš­
te. BHo je Isamo rpar nekih ć a ,v1di sada. Pa da,
raste grad. Koliko li sad može imati stanovnika?
Gdje je ovdje pepeljara? ć š li ti mali zapaliti?
Tako, još pušiš one svoje skupe cigarete,i odalde, ti
pa;re za njih? Kockaš? šta li? Zato meni stalno .fali
para. Kad ć pušiš, puši nešto Najbolje
87
bi bilo da nikaklO ne pušiš. Jest, doduše, i ja sam drhtav
č ranIO, ali ja sam iz Mostara. č sam pušiti dama
sa nekih osam godina, ali sam č č tek sa č ke
dvanaest. A koliko ti ć dugQ pušiš? Od mene se
Z.
sve krije u moJoj vlastitIOj ć a to što sam ja ra­
tIO (ni
nIO č pušiti, tIO ne č da je ItQ dQbro. Ti izgle­
pojavi]
da od ljudi poprimaš samQ loše stvari. Eto, ko te
»(
je, na primjer č psovati? Od mene to nisi mo­
ć š dt
gao č Ne znam šta da kažem: pušiš, č si i
Nemo
piti, kockaš! Sta č još da doda! Ko ti je IOna
imam
ženska? Doduše, voliš da č š Vidim, k'Q đ ne­
mjese
što i pišeš. Dabogda kakve koristi od toga, ali sum­
dna s
njam. Jest, i životinje voliš i tebe životinje vole. Cu­
SaD1IO:
dan ei ti, lS'ine, neki č tebi je govoriti illi ne go­
Z
vor-Hi ,svejedno. Tvoj otac je b10 poslušan č Do­
sam t
duše, ni on nije baš kako volio školu, ali eto on je
tIO sve
makar znao pjevaJti. Na koga si se ti bacio u famili­
pi se
ji? Ja sam od devetstotridesete vježbao i pjevao u
ti, ali
'Sokolu'. Moraš, mali, misliti o sebi. Ne može dedo

sve tvoje poslove svršavati. Na baku ne č
kako
ona je staTa. I ja sam star...«
Ljudi se u grupicama ć s groblja, idu pre­
kom
ma automobilima, autobuskoj stanici, lije hladna
dubo
garet
decembarska kiša, a vjetar otvara kišobrane, ć
se na vlažnu, masnu zemlju, ć trulo ć
đ
gne.
pd1ds1o drvo... Ne nIje tIO ,smrt, ona je skrivena II
sVli,ma podjedna!ko.
Dacin djed i dalje govori:
mem
»Moraš nešto uraditi od sebe i ja sam se naži­
sam
vio i č Ne znam, ne znam... ć da tre­
ć
pa li
ba... ć da ISam umomn«.
vlja
ne sc
Plju
REZ!
kva
I !kamera ikao da ·se :M!oleba i nlije joj nešto ja­
sno, svaki č se č nikako ne može da poveže
da je ovo podbulo stvorenje, llIDezvijerena pogleda,
88
-cl
ja sam
m pušiti
tek sa
mene se
m ja ra­
Ti izgle­
:>, ko te
nisi rno­
č si i
i je ona
toja, ne­
ali sum­
'ole. Č
li ne go­
ako. Do­
:0 on je
l farnili­
jevao u
že dedo
č
idu pre­
hladna
. ć
ć
ivena li
;e naži­
da tre­
'što ja­
poveže
ogleda,
drhtavih ruku, koje sada stoji u č ulici i gru­
dama snijega đ osvijetljeni prozor, isti onaj dje­
č kojeg je nekad ispratila u školu.
Zato rado prepoznaje bakino lice, svijetlo i sve­
to (rusu ga nagrdile sve protekle godine) koj e se
poja'Viljru:je na prozoru:
»Otkud ti sine? Je li bilo nešto? Tiho: probudi­
ć š dedu. Šito ne spavaš? ć š li da jedeš sine?
Nemoj psova-t' !Si!Ile, kruh "božji. Nemam, ,gIDe, prura,
imam što mi je dao deda da platim struju za tri
mjeseca; ma ne mogu, sine: ž ć mi potviI"de! Ja­
dna sam ti ja! Evo ti, nešto ć izmisliti! Pazi se
samo, sine ...«
Znam da ti je č to što gledaš, ali upozorio
sam te ć na č da je tvoje da snimaš, da su
to sve stvw-i koje se dešavaju neovisno od tebe. Str­
pi se još malo, svašta ć š se još nagledati i nasluša­
ti, ali ništa ne trli\.je č i to ć jednom prestati.
Ko1iko god ti bilo mrsko i gadno, slilmj Dacu
kako leži na ć u kuhinji, baku koja se drži "ru­
kom za krsta i jedva se č po kuhinji, Dacu s
dubokim č š č kako pali ci­
garetu i ć od prvog dima se zakašlje izagrcne,
đ da pov;rati ali se u posljednji trenutak suspre­
gne. Tad ulazi i djed, a na licu mu je ć i bol:
»Evo ti pare i nemoj nikad više išta tražiti od
mene. Ovo ti je posljednje. Snalazi se kaNO znaš! Ja
Sa!Il1 č sina prežalio, pa mogu i Itebe! Radi šta
ć š od sebe! Ti meni prijetiš da ć š se ubiti? E
pa lijepo: ubij se, kad nisi za života...«
Daco plazi jezik za njim, baka pred njega sta­
vlja tacnu s džezvom i fildžanom. On srkne i zagrc­
ne se. č sa ć i pri tom obara džezvu na pod.
Pljuje i ć ulavabo.
»šta si mi, ovo č ti materina, skuhala? Ka­
kva ti je ovo kafa? Stavila soli mjesto š ć ...«
Baka se sa teškom mukom saginje i briše pod.
Daco č niz stepenice. P'rati ga. ć daleko
- do prve kafane.
89
REZ!
Vrijeme je, mada još ne znaš, da se oprostiš s
Dacom. Snimi ga još sada kako ulazi u sobu gdje
leži baka, nepokretna, slijepih č jedva ,rastavlja­
ć usne govori:
»Jesi li 10 ti sine? Treba liti šta? Dolaze stalno
neki. Ulaze i izlaze, ali ja samo tebe poznam. Sine,
ma jesi li ti to? Brkove pustio! Evo, donijeli su mi
neke kajsije, ponesi to sa sobom...«
Još salTIlo ga danas preslretni !tla !Ulici, odvedi ga
do prozora bakine sobe gdje ć kroz odškrinuta ok­
no ugledati ogledalo prekriveno crnom krpom, ne­
ko nejasno muvanje u unutrašnjosti sobe. On ć tu
stati kao ukopan i tek ć se pokrenuti kad mu neki
komšija đ i upita:
»Jesi li bio knd ć
»Jesam, sada sain...«
»Šta ć š jarane? Starost je to!«
»Ali č još č ...«
»Znam, znam, šta možeš...?«
VTati sad pred Dacinim č sve ovo što si
snimao godinama. To ć trajati sekundu i Daco ć
tada ć
»Bože, bože, zašto? Kad bi' mogao dao bi' joj
pola svog...«
. ć ć u ć neprestano ć
»Dao bi' joj pola svog života .. ,({ 'a onda ć na
vrat:iJma sobe užasnuto ustuknuti ugledavši baku ka­
ko zavaljena u jastuke leži i odbija dimove, gleda
negdje svojim slijepim č a neka žena ć mu
govoriti:
ć je normalno došao ć a onda mu je
naglo pozlilo. Dok je doktor došao, sve je bilo go­
tovo. Nije se č Jadan tvoj dedo! Svu ć nis­
mo spavali! Lijepo smo ga obukli, bože mi opmsti,
kao da se nekako podmladio. Jadan tvoj dedo! Ko
bi rekao, tako iznenada... ?« i Daeo ć ć u ba­
kino sv,ijetlo lice ć naglas:
»Zi
REKAC
te č
»K
nikad r
Rl
90
)stiš s
l gdje
tavlja­
stalno
Sine,
su mi
'edi ga
to ok­
n, ne­
ć tu
l neki
što si
lCO ć
., ..
n JO]
ć na
(ll ka­
gleda
:e mu
nu je
lo go­
ć nis­
rposrti,
o! Ko
u ba­
»ZAŠTOSAM ONO REKAO? ZAŠTO SAM ONO
REKAO?« i ć se lagano prema tebi, ć
te č
»Koliko je meni sad ostalo?«, a i traka č i
nikad ć saznati odgovor.
REZ!
... I KRAJ!
91
SAN
Nedavno sam sanjao svog psa Bobu kojeg su
otrovali neki zli ljudi prije ravno petnaest godina.
Evo, ležao je baš tu, na podu, podigao glavu, ok­
lembesio uši i gledao me pogledom tužnim i sretnim
istovremeno.
Gledao sam i ja njega i sjetio se onog dana kad
sam ga našaD ć č na livadi iza ć sko­
(fene, zelene pjene na njušci. ..
Nisam ga onda upitao, jer sam bio lud Dd nev­
jerDvanja, od neshvatanja da je neko mogao da mu
č tako nešt'O.
Pitao sam ga sada:
»Boibo, stine moj debeli (taJko sam mu tepao),
zašto, zašto...?« '.
On mi je odgovorio na jeziku koji sam samo
ja razum1o:
»Previše sam mahao ;:repom, a premalo ujedao,'<
š ć repom.
Ne znam šta t'O č
Pr
ništa n
ljekari,
vanju (
izvinja­
ka g.rd
na đ
U


nosti:
šlampc
č u t
nih.pa
č
D<
torka
sam tE
đ i
mo d<
nam TI
imao l
ravko!
č
N;
sam SI
ništa)
ma sa
92
SVILENA ESARPA
su
Prvi put u životu sam ležao u bolnici. Kako još
dina.
ništa nisam znao o ozbiljnosti svoje boleSlti (kao ni
l,ok­
ljekari, uostalom), vrijeme mi je prolazilo u č

vanju onog jutm kada ć mi doktorica saopštiti, sa
ć smiješkom, da je u pitanju bila ne­
l kad
ka gtreška, da nema razloga da me dalje zadržavaju
sko-
na č ..
U tim svojim razmišljanjima sam imao ć i
nev­
spreman odgovor (pun razumijevanja) na njeno iz­
:t mu
vinjavanje što su me. bez potrebe. držali u neizvjes­
nosti sve ove protekle dane, skidao sam ogromnu
šlampavru č :pidžamu Isa sebe ti pO!llovo!Se uvla­
pao),
č u uske farmerke i majicu, đ se podera­
nih č .koje su me, poput okova, sapHtale pri
;amo
č ponovo uiranjao u svoje razgažene tene...
Dani su prolazili, a ja sam primijetio da se dok·
lao,«
torica sve ć zadržava pored mog kreveta. (Kad
sam tek ISltiJgao lU bo1nioll, 11spostavilo se da smo ro­
đ i da .smo odra/sH II istom d1jelu grada ida tma­
mo dosta č poznanika i prijatelja, pa
nam nije bilo teško da vodimo J"azgoVQT koji nije
imao nikakve veze s mojom š ć i s mojim bo·
ravkom II bolnici.) Ali ja tome još nisam pridavao
č ...
Na č hranu sam se brzo privikao (ako
sam se i trebao išta privikavati, jer hrana nije bila
ništa lošija od one po ekspres-restoranima u koji­
ma sam se cijelog života hranio). ali nikako se ni·
93
sam mogao privi'kn:lIl1ti na .one đ one
prijatne trenutke kada sam ujutro još uvijek jed­
nim dijelom svijesti bio u.nekom snu, a dru.@im di­
jelom hva:tao, ikao iz daleka, jutarnje -ovozemalj­
ske zvukove.
Kod ć sam taj ć bestjelesnosti i lebde­
nja mogao. da produžavam po svojoj volji, ali ovdje
su me iz tog stanja budili surovi povici č
provale praskavog kašlja, tutanj nekih mašina u
č dvorištu, neprijatna muzika isa č
tranzistocra i, š1JO je najgore, kad bih najzad otvorio
č neko nepoznato, č ć lice
k-oje je zurilo u mene iz susjednog kreveta.
Jaš uvijek me nije hvatJala panika, ali č
saan da ć stalnu pažnju (li Ito me je ner­
viralo) koJom sam obasUIt od :strane drugih bo­
Nudili su me vocem, č hra­
nom, pa č i vinom kamufliranim u boce soka od
borovnice, cigaretama...
Zadubljivao sam se u knjige koje sam ponio sa
sobom (neizbježni »Tihi Don«, Gogolj, Hemingvej ...),
kao naj lU plije;saik krio ,glavu od đ !]Jogleda,
grizao zemlju i snijeg sa Grigorijem Melehovom, Ije­
škanio na imanju spahije Mani'lova ili obi.lazio pari­
ske bis1:irae, a onda bih odjednom osjetilO da me neko
posmatra, neko vrijeme sam pokušavao da na to ne
ć pažnju ali kad bih digao pogled, pored mog
kreveta bi stajao jedan č iz susjedne sobe koji
bi brzo skrenuo pogled i nastojao prikcriti zbunje­
nost. Mislio sam da želi nešto od mene, a;}i on bi
samo promrmljao: Č š ...« i brzo izlazio iz sobe.
Jednog dana, kad sam se naglo okrenuo i, č
se, zaustavio ga baš u trenutku kad je htio da me
dodirne rukom po Ifarnenu, proderao sam se:
»Šta ć š više, koji kurac, odmene?«
On je brzo povukao ispruženu ruku, strpao je
u džep č č pogledao me nekim neiz­
drživo tužnim i· nevinim č ,i tiho rekao:
»Treba li tinešto? Ć š li da ti kupim nešto?«
U ,tom 1Jrenu:tJ1m 'sam se ipost:iJdi.a svog matlOipfe­
đ š izljeva :bijesa, a OiIlda mi se sve č
pred al
Nisam
sviju n
Su
mog kr
nijela i
komi
S
posljed
merke
vani i (
nog taJ
leSlt i v
dnevno
posjeta
č
č
kušaji
niji. ..
Nii
bolno, I
Iz dam
ne mal
kušava
mu vIa
č
naspraJ
spektiv
tr'ažio,
S,
canja 1
snage
me bol
ni da s
U
ju, a jl
ć
boce SIl
ja pita:
u život
94
pred č postalo mi je jasno: on to zato što...
ja one
Nisam smio dalje da mislim, da kažem da sam -za
k jed­
sviju njih ć tmrtav.
im di­
emalj-
Sutmdan je došla č i iz kasete pored
mog kreveta uzela zgužvane farmerke i majicu i po­
lebde­
nijela ih sa soboan. »Na pralIl!je, ć se,« krat­
ovdje
ko mi je objasnila.
č
S farmerkama i majicom je odnijela i moju
ina u
posljednju nadu da ć ikad ć iz bolnice; te far­
č
merke su bille jedina č veza 'sa orum IsV'i>je1lom
tvorio
vani i ć bez njih, ostajao sam i bez tog jedi­
::> lice
nog tananog mosta kojim bih premostio svoju bo­
lest i vratlo se nazad. Istina, prijatelji su mi svako­
;injao
dnevno dolazili u posjetu, ali s-a svakoa:n njihovom
e ner­
posjetom mi je bilo sve teže, zid moje bolesti, u po­
ih bo­
č samo dobar povod za crne šale, sada se is­
n hra­
č đ nas, postajao sve viši, a njihovi po­
ka od
kušaji da ga đ bivali su sve slabiji i bezvolj­
niji. ..
lio sa
Ništa me nije bolje10 i to je bilo najgore: bez­
{ej ... ),
bolno, a neumitno, lagano oticanje života iz mene...
gleda,
Iz dana u dan sam gledao kako se topim, gledao CT­
n, Ije­
ne malje na mršavim podlaktioama i uzalud se po­
) paJri­
kušavao sjetiti Eliotovih stihova ».•• gle kako su
neko
mu vlasi tanke.. '({1 kav č zurio u svoja ne­
to ne
č stopala u anu kreveta, narasla do groteske
[mog
naspram mršavih nožnih listova, gledana iz ove per­
koji
spektive samog leša, ponavljao .kao neku mantru,
tunj e­
tražio, a nisam ni sam znao ma: đ đ đ
on bi
S vremena na vrijeme su me č napadi štu­
sobe.
canja koji bi trajali satima, oduzimali mi ono malo
, č
snage što je ostalo u meni, od kojih bi č da
a me
mebo1i cijela utroba, koji mi nisu dali ni da mislim,
ni da spavam, ni da' govorim...
ao je
U odrvenjele ruke su mi zabadali igle za infuzi­
neiz-
ju, a ja nisam Iiišta ć Gledao sam samo beš­
ć lioa č kako Sli\ dosadom mijenjaju
što?«
boce sa ž ć č š ć ne ,odgovaraju -na mo­
_opre­
ja pitanja i mrze i mene i svoj posao i misle da su
č
u životu zaslužile neku drugu, bolju sudbinu, a po­
95
našaju se kao da sam ja krivac što im je ona izma­
kla...
Jedne ć đ žestokom šiucavicom, re­
kao sam sam sebi da sve to tako više ne ide, htio
sam. da bježim, da kao,'ranjena životinja đ ne­
ki brlog u kojem ć č daleko od đ pog­
leda. č sam da pipam po praznoj kaseti ž ć
farmerke i majicu, potpuno zaboravivši da su ć
odavno odnesene (možda i č i prije nego mi
je do svijesti doprla ta č pod rukom sam
osjetio nešto meko, klisko. . . .
. To je bila svilena, rukom bojena ešarpa, s ko­
jom sam došao u bolnicu, na koju sam zaboravio i
ja, a i Ioni kad su odnDsili moje stvari. ..
Držao sam je u'lruci, podigao je do usana, otro
z;nojkoji mi je vlažio č i .odjedmom mi je
bilo lakše.
Sad sam znao šta da 'radim.' Postojao je izlaz
odavde. Ovaj odvratni ć ć je š č
zao i ja sam osjetio da opet držim nešto č u
rukama, nešto štD mi ć da sam donosiin
odluke, nešto ŠIto ć prekinuti onu užasnu, monoto­
nu molitvu: đ đ đ ..«
}}U klozetu ć nakvasiti ešarpu vodom, tako ć
biti č š ć š ć se na balIron i vezati jedan kraj
za željeznu ogradu, drugi kraj' ć vezati sebi oko Vora­
ta, č namjestiti na v.ratnu č da je, po
ć zdrobi, kad č preko ograde...«
Obuzela me je neka neshvatljiva nježnost pre­
ma samom sebi, pa sam Itiho zaplakao nad vlasti­
tom ć i 'Obuzela me potpuno suluda misao koju
sam izražavao č ć samo sebi: »Kako
ć ja bez tebe?«
Pokušao sam da ustanem iz kreveta, ali ni ruke
ni noge me nisu slušale... Ponovo... Nisam imao
snage ni da se pridignem u krevetu.
Pao sam iscrpljen na Jastuke i pomislio: »Sve­
jedno, ali jedne od 'Ovih ć ..«
Prije nego što sam zaspao, imao sam još teliko
snage da zgužvam ešarpu i da je sakrijem u jastu­
č gdje je niko ne može ć (svakako su ć bili
prestali
č i
Odi
se probl
kim zalc
tijelo,o(
Da II
rica je o
li smo ne
č
i cigaret
iznad m •
bolnim :(
i to je b:
Izaš,
ešar,pu. ]
sim, ali
sam je i
je nisam
Te ,
zio sam'
osjetio i.
sam se i
iza mene
naglo o.ž;
hnulam:
Osta
joj svrsi,
kad iz m
i prolaza
di i stva
da na m
mann sol
se sporo
č eš
guram o
7'
96
prestali da mi mijenjaju posteljinu). Zaspao sam
izma­
č i mirno, kao č koji zna šta ć
Od te ć sve je krenulo nabolje: ujutro sam
m, re­
se probudio, nakon duže vremena, gladan. Sa sva­
htio
kim zalogajem mi se ulijevala snaga u izmoždeno
:m ne­
tijeLo, č su bistrile, krv brže kolala...
h pog­
ž ć
Da ne duljim: 'po1lp11l10 ,sam Ise opo['aV'io. Dokto­
iU ć
rica je opet sjedila pored mog"kreveta i č
go mi
li smo neke smiješne zgode iz našeg komšiluka, moji
tl sam
č »cimeri« su prestali da me nutkaju hranom
i cigaretama, onaj č više nije dolazio da stoji
s ko­
iznad mog kreveta i da me posmatra onim svojim
"avio i
bolnim č prijatelji su me sve đ ć
i to je bilo dobro.
t, otro
Izašao sam iz bolnice; nisam zaboravio ponijeti
lmi je
ešampu. Bila je zima i ja msam !imao plriliJke da je no­
sim, ali S ć s prvim toplijim da.nima, oprao
izlaz
sam je i opeglao, prebacio oko vrata, nježno, skoro
e š č
je nisam ni osjetio...
rsto u
Te č sam ostao do kasno napolju. Prela­
nosim
zio sam pustu ulicu kod Skenderije - mosta kad sam
onoto-
osjetio da više nemam ešarpe oko vrata, osvrnuo
sam se i vidio je kako leži na zemlji desetak metara
:tko ć
iza mene... Pošao .sam da je dignem, a ona je onda
n kraj
naglo oživjela, pod daškom vjetra se uspravila i ma­
v.ra­
hnula mi kao da se oprašrta od mene.
je, po
Ostavio sam je da Idi na ulici, poslužila je svo­
•••«
joj svrsi, a ja i dan - danas, kad prijeti neka boles't,
:t pre­
kad iz mraka č sove, kad me iz tamnih dvorišta
vlasti­
i prolaza vrebaju svjetlucavi, zli pogledi, kad iz lju­
J koju
di i stvari bije leden dah, kad teška, teška kiša pa­
»Kako
da na moje zbunjeno lice, a jugo mi ne da da raza­
znam sokola od č kad č teško pada, a dan
j ruke
se sporo đ sjedam i tkam neku novu ešarpu od
imao
č ešarpu koja ć me zaš,titi, ć mi da pre­
guram ovu ć koja se ugnijezdila u meni...
»Sve­
toliko
jastu­
ć bili
7"
97
SADRžAJ:
IZ ANAMNEZE
Neke đ stvari
9
19 /
Golub u glavi
15
Moj djed
Moj djed, opet
26/
Svatko netkog ponetkad zavoli 31 /
DIJALOZI
Proces
41
NALAZ I MIšLJENJE
ć uobrazilje
45
Nedjelja, prokleta nedjelja
49
Gdje odoše snjegovi od lani
52
An Ordinary Love Story .
57
đ
63
Ogledalo
69
Rez! (Kratko uputstvo za snimanje filma)
77
San
92
Svilena ešarpa
93

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful