You are on page 1of 43

Sve o psima

Nega pasa

Vakcinacija pasa

Psi Nega pasa Vrste pasa To-Dos Time Tracker Galerija Files Galerija Sitemap

1167days since Project Due Date Join Our Discussion

Join the Discussion

Template tips Learn more about working with templates. - parvoviroze (maije kuge) - teneaka How to change this - zarazne utice sidebar. - leptosiroze - influence pasa

Prva vakcina koju pas moe da primi je puppy vakcina protiv maije kuge i teneaka. To je jedina vakcina koja moe da se primi ve sa 6 nedelja i obezbeuje kratkotrajni imunitet. Sledea je petovalentna vakcina koja se prima sa 8 nedelja i koja titi nae ljubimce od:

Nakon to je vakcina data imunitet nastupa za 7-14 dana (pa u ovom periodu jo treba paziti na tene i ne doputati mu kontakt sa drugim psima). Obzirom da imuni sistem

mladunadi jo nije dovoljno razvijen da prui trajniju sigurnost, sa 12 nedelja starosti se radi revakcina koja pojaava otpornost od ovih istih bolesti. Ovde moramo istai da iako od ovih bolesti najlake oboljevaju tenci, od njih mogu oboleti i odrasli psi pa je neophodno ovu vakcinu ponavljati svake godine.

BESNILO Vakcinacija pasa protiv besnila obavezna je po zakonu i mora se obavljati jednom godinje. Zakon propisuje korienje mrtve vakcine koja stvara solidan imunitet bez ikakavih propratnih reakcija. Prva vakcina protiv besnila moe se dati ve sa 3 meseca starosti ali program vakcinacije obino ostavlja ovu vakcinu za etvrti mesec. Prie koje krue da e pas ostati mali i da nee dostii svoj pun potencijal su apsolutno netane i predstavljaju samo jo jednu zabludu sa kojom se borimo svakoga dana. Novi Sad je podruje koje je esto ugroeno besnilom i to je jo jedan razlog da obavezno vakciniete svog psa i tako sebe i svog ljubimca potedite komplikacija koje donosi izbegavanje vakcinacije. U vezi sa ovim neophodno je napomenuti da smo zakonom obavezni da prilikom vakcinacije protiv besnila ivotinju i obeleimo.

Davanje lekova

1. Tablete se mogu zdrobiti i sakriti u hranu, ali ukoliko elite da budete sigurni da je pas uzeo tabletu, morate mu staviti lek u zadnji deo usta 2. Uinite to tako da mu jednom rukom drite njuku i glavu malo podignete. Drugom rukom uhvatite donju vilicu, pa kaiprstom i palcem stavite tabletu na jezik psa, to je dublje mogue 3. Zatvorite mu usta i drite ih zatvorenim, blago masirajui grlo kako biste naterali psa da proguta tabletu 4. Lek u tenom stanju je najlake dati upotrebom plastinog prica. pric e vam omoguiti da tano izmerite potrebnu koliinu leka. Lek je potrebno ubrizgati u zadnji deo usta psa. Nakon davanja leka, pric oprati i nagraditi psa za dobro ponaanje. 5. Kapi za oi mogu se staviti tako da se glava psa mirno dri i lagano nagne unazad. Kapi staviti u oak oka.

Kada pozvati veterinara?

Veina vlasnika dovoljno poznaje svoje ljubimce, te tako lako moe prepoznati prve znakove bolesti. Psi koji se loe oseaju najee su bezvoljni, odbijaju hranu ili piju velike koliine vode. Gubitak teine je najei znak bolesti, dok otoci koji se polako razvijaju mogu biti poetak neke vrste tumora. Otpadanje dlake, problemi sa koom, lagano epanje i povremeno povraanje mogu takoe, ukazati na neki zdravstveni problem.

KADA POZVATI VETERINARA?

Ukoliko i malo posumnjate da postoji neki problem i da vaeg ljubimca neto boli, potrebno je pozvati veterinara ili odvesti psa na pregled. Medicinska intervencija je neophodna ukoliko va pas kolabira, ne moe da die, gubi svest ili ima greve. Takoe, ako je pas povreen, obilno krvari, ima opekotine ili je otrovan veterinarska intervencija je neophodna.

Drugi potencijalno opasni problemi koji zahtevaju pomo strunjaka ukljuuju sledee:

Oteen stomak, osetljiv na dodir uz dahtanje i slinjenje. Mogua torzija ili nadutost eluca Povraanje:ukoliko potraje vie od 12h, potrebno je obratiti se veterinaru Proliv koji traje vie od 24h ili krvav izmet Problemi sa disanjem, hvatanje daha ili guenje Gubitak svesti

Prva pomo u nezgodama kod psa

KRVARENJA Pri raznim nesrenim sluajevima najveu opasnost po ivot predstavljaju krvarenja. Razlikujemo spoljanja, dobro vidljiva, i unutranja, uglavnom neprimetna. Ipak ih moemo prepoznati po naglom gubitku krvi, a simptomi su: bledilo sluznica, ubrzan rad srca i ubrzano i plitko disanje. Sam vlasnik ne moe ba mnogo toga uraditi, kako bi svog ljubimcu pomogao. Jedino to moe jeste da natera psa da miruje. Ukoliko se radi o unutranjem krvarenju, pitanje je da li i veterinar moe pomoi. Veterinar e pomou sredstava za zgruavanje krvi i nadoknadom izgubljene krvi pokuati pomoi psu. Kod unutranjeg krvarenja, psu je potrebno obezbediti miran i tih kutak, u kome e on mirovanjem, omoguiti organizmu da se sam izbori. Spoljanja krvarenja su po ivot manje opasna jer se lake zaustavljaju. Do spoljanjeg krvarenja najee dolazi prilikom posekotina. U svakom sluaju psa treba to pre odvesti kod veterinara. Veoma je vano pre samog odlaska kod veterinara, podvezivanjem zaustaviti krvarenje. Na mesto krvarenja treba staviti ist pekir ili neku istu krpu koju emo uvrstiti zavojem. Ovakav prekid cirkulacije ne sme dugo trajati jer moe izazvati odumiranje onog dela tela koje je dalje od zavoja.

PRELOMI Kada doe do spoljanjeg preloma, doi e i do krvarenja. Krvarenje zaustavljamo kako je gore navedeno u tekstu. Prelomljenu nogu zatim treba umotati u istu krpu i to pre odvesti psa kod veterinara. Kod unutranjeg preloma, psu emo odmah pomoi ukoliko

mu prelomljenu nogu u to normalnijem poloaju, prislonimo uz neku daicu i sve zavijemo. Zavoj se ne sme prejako stegnuti kako ne bi dolo do zaustavljanja cirkulacije. Psa u ovakvom stanju treba odmah odvesti kod veterinara.

POVRINSKE RANE Povrinske rane javljaju se u vidu oderane i oguljene koe. Skoro se uvek javlja krvarenje. Koa je ponekad otkinuta od potkonog tkiva, a u ranu se moe nakupljati prljavtina. Zato je ranu neophodno isprati blagim dezinfekcionim sredstvom kao to su hipermangan ili rivanol, aodvojenu kou treba vratiti na mesto i potraiti pomo veterinara.

OPEKOTINE Opekotine najee nastaju u poaru ili prilikom kontakta sa vruim predmetima ili vrelom vodom. Koa je oteena, a ponekad su oteeni i dublji slojevi sa miiima i tetivama. Opekotinu je najbolje ne dirati i NIKADA ne zamotavati, ve to pre odvesti psa kod veterinara.

SMRZAVANJE U naim klimatskim uslovima, smrzavanja kod pasa gotovo i da nema. Ukoliko se pas moe skloniti negde od vetra i ako dobije dovoljno kalorine hrane uz mogunost kretanja, smrzavanje na svu sreu jako je retko. Ipak, povremeno moe doi do smrzavanja nekog dela tela koje je jae izloeno hladnoi (ui, rep, ape). Ovakvog psa je potrebno uneti u umereno toplu prostoriju, neno mu i lagano masirati smrznuti deo tela i dati mu toplo zaeereno mleko da pije.

Veoma je vano da se odmrzavanje sprovodi postepeno!

UTAPANJE Psi su prirodno dobri plivai. Meutim, deava se da pas plivajui sa predmetom u ustima udahne vodu i da se zagrcne. U ovakvim sluajevima, psu obino nije potrebna pomo vlasnika, ali ukoliko je pas zaista udahnuo vodu u plua, moe doi do upale plua koju treba struno leiti pod nadzorom veterinara.

Ukoliko kojim sluajem, doe do pravog utapanja, psa treba izvui napolje na suvo i podii mu zadnje noge da se plua to vie oslobode vode, a zatim primeniti vetako disanje. Pas mora leati na boku sa glavom nanie, vlasnik treba da klekne pored njega i dlanovima mu ritmiki pritiska grudni ko imitirajui disanje, brzinom od oko 20 pritisaka u minuti. Vetako disanje treba sprovoditi onoliko dugo dok pas ne pokae znakove ivota, odnosno, dok se znaci ivota ne izgube. Nakon ovoga, treba potraiti savet veterinara za dalje leenje. SUNANICA Kao posledica pregrejavanja tela, naroito glave moe doi do poremeaja cirkulacije krvi u mozgu. Simptomi sunanice su: nagla tromost tela, nesiguran hod, teturanje, dahtanje i oteano disanje. Takoe, javlja se ubrzan rad srca, visoka temperatura (vea od 42 stepena). Ukoliko se psu ne prui pomo, pas moe uginuti. Psa je potrebno smestiti u hladniju, zamraenu prostoriju, poloiti ga tako da glava bude na viem i uz to celo telo polivati hladnom vodom. Pas e se brzo oporaviti, ali je veoma vano psa u narednih nekoliko dana potedeti rada i napora. Takoe, dobro bi bilo da se vlasnik posavetuje sa veterinarom, koji e ustanoviti eventualna tea oteenja i posledice i odrediti terapiju.

Trovanje kod psa

Mogunost trovanja psa je stalno prisutna. Bez obzira na to da li su namerna ili sluajna, veoma su esta. Ukoliko samo pomislimo sa koliko razliitih stvari pas dolazi u svakodnevni kontakt, ova injenica nije nimalo udna. Trovanje mogu izazvati razliiti deterdenti, boje, lakovi, sredstva za zatitu biljaka, sredstva za suzbijanje komaraca, muva, mrava, sredstva protiv mieva i pacova, arsen kao i olovni i fosforni preparati.

Svi navedeni otrovi dovode do tekih ili veoma tekih stanja. Veoma su est uzrok smrti, a kod ivotinja dovode do netipinih i esto neprepoznatljivih reakcija organizma. Dogaa se da ih ni patolog za vreme obdukcije ne prepozna, to predstavlja dokaz da je i leenje veoma teko i nesigurno. Postoje otrovi za koje postoje protivotrovi i takvi se sluajevi, ukoliko se na vreme uoe, mogu lako izleiti. Veoma je vano da vlasnik prati svog ljubimca, da obrati panju na stvari koje pas uzima u usta i da ih na vreme izvadi ukoliko se radi o nekom tetnom predmetu. To je jedina i prava preventiva od trovanja! Simptomi trovanja su najee: uznemirenost, pojaano slinjenje, povraanje, poremeaj rada srca, ubrzano disanje, grevi, nekontrolisano mokrenje, proliv, poremeeni pokreti

ekstremiteta u obliku veslanja, blede sluzokoe, visoka temperatura Osnova leenja jeste u to brem i potpunijem pranjenju probavnog sistema. Veterinar to postie davanjem sredstva za povraanje u obliku inekcije, kao i sredstva koja brzo iste creva. Ali, do tog trenutka i sam vlasnik moe neto uraditi. Psu je potrebno dati to vie mleka da pije ili slane vode kako bi mogao povratiti. Naravno, psa je potrebno to pre odvesti kod veterinara.

ESTI OTROVI Otrov za pacove Kuni lekovi; aspirini i sredstva za smirenje Antifriz Kuna hemija abe krastae ija koa moe biti otrovna, a psi je esto liu

SIMPTOMI Krvarenje desni i modrice po koi Gubitak apetita, depresija, teturanje i koma Povraanje, teturanje, konvulzije i koma Upaljena koa, povraanje, proliv, irevi na jeziku i napadi Crvenilo, otoci u ustima i na jeziku

Preosetljivost ili alergije kod psa

Kod pasa ponekad moe doi do preterano jakih reakcija, takozvanih alergija. One mogu biti tako jake i brze da osim uzronika unite i organizam psa. Takve reakcije esto se dogaaju nakon uzimanja nekih lekova. Poznato je da neki antibiotici dovode do takvih reakcija. Osim njih, u veterinarskoj medicini do takvih i slinih reakcija, esto dovode preparati vitamina otopljeni u uljima, a primenjeni u obliku inekcija ili razliitih vakcina.

Psi mogu biti preosetljivi i na stvari koje u organizam unose putem hrane, ili na razliite supstance u vazduhu koje udiu. Meutim, ova preosetljivost nikada ne ugroava ivot psa ove alergije su blaeg i produenog toka. Alergije koje ugroavaju ivot psa, uglavnom su izraene jakim reakcijama koje zavravaju okom ili smru za samo par minuta ili, pak, tekim disanjem i guenjem, usled koga moe doi do smrti. Ovakve reakcije se mogu spreiti i bez posledica otkloniti ukoliko se odmah pristupi leenju.

Kod pasa se esto moe javiti i preosetljivost na hranu, a glavni krivac su belanevine. One mogu biti razliitog porekla, pa ih tako pas konzumira u mesu, mlenim proizvodima, jajima, povru ili itaricama. Preosetljivost na hranu ee se javlja kod mlaih pasa, kod kojih su i alergijske reakcije jae.

Najei znaci preosetljivosti na hranu su: povraanje, proliv, svrab uz perutanje i otpadanje dlake, upaljena koa. Jednom razvijena, alergija moe trajati doivotno, a reenje je izbacivanje belanevina iz ishrane.

Kuica za pse

Prilikom izgradnje kuice treba obratiti panju na vrstu graevinskog materijala, njene dimenzije i oblik, zatim na poloaj i oblik otvora na kuici, kao i na samo mesto kuice u dvoritu. IZBOR TLA Posebnu panju treba obratiti na tlo. Radi najlakeg odravanja higijene, mnogi vlasnici pasa odluuju betonirati tlo jer je beton najlake oprati pod jakim mlazom vode. Meutim, beton ima veoma loe toplotno izolacione osobine, pa je zimi veoma hladan, leti topao, a nakon pranja ostaje dugo mokar. Sve ovo moe biti uzrok mnogim bolestima. Najbolji pod je od cigle, koji se isto tako pere i koji je dobar toplotni izolator. Najgore je ostaviti golu zemlju. Na zemlji gde se pas stalno kree, ne raste trava, za vreme sue je prekrivena prainom, a nakon kie blatnjava. Takoe, u zemlji su esti i crevni paraziti koji u njoj ive i po nekoliko godina.

PRAVO MESTO ZA KUICU Pri odreivanju lokacije potrebno je obratiti panju na uslove

spoljanje sredine. To znai, da je potrebno kuicu staviti na mesto koje je zatieno od direktnog Sunca, vetra (promaje), kie i mraza. Vrata kuice je najbolje staviti sa strane, nikako u sredinu, kako bi pas mogao biti to vie zatien od vetra. Zimi je najbolje na vrata staviti neki materijal u obliku zavesice, kako bi se spreilo provetravanje. Kuica treba da bude u zavetrini, a otvor kuice niz jak vetar. Za psa je dobro da iz svoje kuice moe pratiti sva deavanja u dvoritu, inae e je izbegavati. MATERIJAL Najee se grade drvene kuice, koje su dobar toplotni izolator, ali i este podloge za razvoj buva i krpelja. Naime, u pukotinama drveta stvara se i zadrava organska praina koja je odlina podloga za kone nametnike. Zato je potrebna redovna higijena kuice.

DIMENZIJE I OBLIK to se dimenzija unutranjeg prostora kuice tie, one se moraju prilagoditi veliini psa. U tabelama ispod, date su dimenzije kuica za razliite veliine pasa kao i za kuje sa leglom. Dimenzije unutranjeg prostora kuice za pse VELIINA IRINA(cm) DUBINA VISINA PSA VELIKI 120 100 100 SREDNJE 100 80 100 VELIKI MALI 80 60 80

Dimenzije unutranjeg prostora kuice za kuje sa leglom VELIINA IRINA(cm) DUBINA VISINA PSA VELIKI 250 100 100 SREDNJE 220 80 100 VELIKI MALI 150 60 80

Dimenzije otvora na kuici VELIINA IRINA(cm) VISINA PSA VELIKI 50 100 SREDNJE 50 80 VELIKI MALI 40 50

Nega psa

ELJANJE

eljanje pasa je deo osnovne higijene i odravanja dlake. Naalost, mnogi nisu dovoljno uporni ili su jednostavno lenji. Sa eljanjem treba poeti to ranije, iako se svi tenci bune kada je eljanje u pitanju. Vano je znati da je neredovno eljanje i ianje najgore to se moe dogoditi. Ukoliko se eljanje zanemari, dlaka vaeg ljubimca se pretvara u hrpu vorova koji su po ivotinju vrlo neugodni a posebno nezdravi. Dlaka poinje imati neugodan i intenzivan miris, a esto se javljaju i kone bolesti.

Kako

ime

eljati

psa?

istou dlake i koe najlake je odravati svakodnevnim etkanjem. Pribor za odravanje dlake prvenstveno zavisi od rase psa. etka ne sme biti od sintetikog materijla, jer moe izazvati alergije. eljevi se dele na obine etke, eljeve i psee rukavice. eljevi mogu biti metalni ili plastini, a zubi moraju biti zaobljeni ili bojom zatienog vrha, kako ne bi povredili kou i upali dlaku. Svim rasama pasa potreban je ealj reeg zuba, razmaka 2 mm. Psima finije dlake i rasama koje su sklonije mrenju dlake i stvaranju vorova potreban je gui ealj. Reim eljem moemo razmrsiti vorove i uperke. Guim eljem raeljava se dublji sloj i odstranjuje se mrtva dlaka. Dobar je i ealj sa rotirajuim zubcima koji otpetljava vorie dlake, a da pri tom ne upa i stvara neprijatan oseaj vaem ljubimcu. etka je pribor koji se vrlo esto koristi u redovnom ureivanju i nezi dlake. Koristi se nakon eljanja eljem za zavrno ureivanje. Najbolja je etka od prave svinjske ekinje. ekinje bi trebale biti dovoljno duge da kroz dlaku dosegnu do koe.

Za kratkodlake rase pasa dobre su kratke guste etke, kao i pseerukavice i gumene etke jer one na principu elektriciteta privlae dlaku i tako je uklanjaju. Prilikom enjanja psa glatke dlake potrebno je pratiti smer rasta, poevi od glave i idui ka repu. Za dugodlake rase pasa, treba koristiti etke dugih i reih ekinja umetnutih na gumenu osnovu. Posebno je vano dobro proeljati predeo trbuha, unutranji deo nogu, kao i delove oko vrata i uiju.

IANJE ianja takoe spada u deo osnovne higijene i odravanja dlake. ianjem se mrtva dlaka uklanja iz krzna, a rezultat ianja je uredan i ist pas! Dlaka na leima je deo tela koji nije naroito osetljiv, pa e veina pasa dozvoliti eljanje i tako odravanje dlake. Meutim, dlaka ispod pazuha, na stomaku i izmeu jastuia na apama esto stvara probleme i vlasniku i psu. ape su jako osjetljive i nakon nekog

vremena, ta se dlaka pretvara u tvrdi grumen, pun kamenia i travki, dolazi do povrede ape i epanja. Redovno sreivanje apa svakako je preventiva takvih problema.

KUPANJE

Sa kupanjem pasa moe se poeti ve u uzrastu od 2-3 meseca. Pre samog kupanja treba pripremiti sve to je potrebno. Psa je potrebno dobro raeljati jer zapetljana dlaka ili jo gore vorovi znaju napraviti velike probleme kada se pokvase. Kupanje je najbolje obaviti u kadi, u zagrejanoj prostoriji i u toploj vodi. Dlaka se prvo dobro namoi, a zatim se amponira. Ne treba koristiti jake ampone. Potrebno je dva puta naamponirati i dva puta isprati psa. ampon se nanosi prvo na lea, pa na trbuh, noge i rep. Veliku panju treba obratiti na delove oko oiju i uiju jer su oni najosetljiviji na ampon. Dobro isperite vaeg psa! Nedovoljno isprana dlaka moe iritirati i isuiti kou. Dlaka se blago iscedi rukom a zatim se dobro obrie pekirom. Sledee je suenje. Prilikom suenja ne zagrevajte predugo jedno isto mesto i ne suite blizu koe. Fen postavite u prirodnom smeru kretanja dlake a moete istovremeno i koristiti etku. Tako moete formirati eljenu frizuru i prilikom eljanja proveriti da li pas ima buve i krpelje ili neke kone probleme.

HIGIJENA

ZUBA

zuba

predstavljaju

Belo - ukasta naslage na povrini bakterije koje napadaju desni i

prouzrokuju njihovu upalu gingivitis. Prisustva ogromnog broja ovih bakterija u organizmu, moe dovesti do ozbiljnih komplikacija: infekcije na sranim zaliscima, oboljenja bubrega i jetre... Najbolji nain da se ouva higijena i zdravlje zuba je svakodnevno ienje zuba sa posebno oblikovanom etkicom za pse I posebnom pastom za zube koja je namenjena iskljuivo psima. Nikako ne koristiti zubnu pastu za ljude! Na ovaj nain emo uklaniti sav kamenca sa povrine zuba. Postoje razloiti proizvodi koje psi rado vau i time mehaniki iste zube, a veterinar vam moe preporuiti i posebnu vrstu hrane koja efikasno odrava zube istim i smanjuje stvaranje kamenca.

Dolazak psa u kuu

KAKO ODABRATI PRAVO TENE? Ukoliko ste dodro razmislili i odluili da kupite ili jo bolje usvojite tene, sigurno se pitate kako da odaberete tene u leglu? Dajemo Vam par saveta:

Nikada nemojte odabrati ni najmanje ni najvee tene

u leglu. Ne uzimajte tene koje ve u uzrastu od 2 meseca izgleda kao odraslo. tene se menja i mora proi kroz nekoliko faza svog oblika. Ne uzimajte tene koje stoji po strani i koje Vas gleda tunim okicama. Postoji velika verovatnoa da je bolesno i puno glista. Odaberite veselo i ivahno tene koje e Vas gledati pravo u oi i nee pokazivati strah pred Vama. Poigrajte se sa njima, bacajui im tap. Uoiete njihove psihike sposobnosti prema kojima ih moemo podeliti u 3 grupe:

1. U prvoj grupi su tenci kolebljivci, koji bi za tapom rado potrali, ali ne znaju da li smeju ili im to izgleda opasno. Ne uzimajte ovakvu tenad. 2. U drugu grupu spadaju ivahni tenci koji e pokazati mnogo takmiarskog duha, gurati se meusobno u elji da prvi stignu do tapa i ljubomorno ga uvati zubima od ostalih. Ovakvi teni mogu doi u obzir. 3. U treu grupu spada jedno ili nijedno tene u leglu. To je tene koje e zajedno sa ostalima potrati za tapiem, ali e za vrlo kratko vreme shvatiti da e se tapi odbiti od zida i otii u drugom pravcu. On sada tri u drugom pravcu i hvata tapi. Ovo tene je pravo tene za Vas i njega treba izabrati. Njegova bistrina je garancija da emo ukoliko odaberemo nejga, dobiti pravog prijatelja koji e razumeti svaku nau misao i svako nae raspoloenje i prema tome se vladati. NIJE VANA TELESNA GRAA, NI NAGRADA NA IZLOBI VANO JE DA NAS PAS RAZUME I DA NAM ZNA PRUITI LJUBAV, RADOST I SREU!

DOLAZAK U KUU Jutro je najbolje doba dana za dolazak novog teneta. Tako ete imati vremena za upoznavanje, a tene e imati vremena da se prilagodi na novu sredinu pre spavanja. Ako je mogue, sve elektrine ice trebale bi biti skrivene ili osigurane u podu ili zidu, van domaaja teneta. Van domaaja teneta treba drati tetne i otrovne stvari kao to su: antifriz, pesticidi, vetako ubrivo, otrov za mieve i pacove, sredstva za

ienje kue, parfemi, losioni, lekovi, otrovne kune biljke. Kada doe u novu sredinu, tene je zbunjeno i ne zna gde mu je mesto za nudu, pa moe izabrati mesto koje vam se nee svideti, najee tepih. Najlake ete ga nauiti da se privikne na mesto za nudu koje ste odredili i gde ste postavili papir ili novinu, tako to ete pratiti kada se probudi i odmah ga staviti na mestu za nudu. Kada je lepo vreme na isti nain ih moete nauiti da nudu obavljaju napolju, a kasnije e se sami traiti kad im je potreba..

ta sve treba nabaviti:

Posude za hranu i vodu

Krevet ili pletena korpa za spavanje

Nosiljka

Igrake

Ploica: ispisana sa vaim imenom i brojem telefona, za sluaj da se kue izgubi

Ogrlica: treba voditi rauna da bude dovoljno velika, jer tene brzo raste

Povodac

Stvari za negu: etke, specijalni amponi i makazice za nokte

Identifikacija

psa

Svaki pas bi trebao imati ogrlicu sa identifikacionim priveskom. Privezak je prvo to e stranac pogledati na izgubljenom psu. Na privesku bi trebalo pisati ime i prezima vlasnika, kao i broj telefona. Ugradnja identifikacionog mikroipa je zakonska obaveza: obavlja je veterinar mikroip se ubacuje ispod koe na vratu, izmeu ramena. Kad se skenerom proe preko psa, pitat e upozoravajui da pas ima ip. Skener e pokazati kod, i tako ga identifikovati.

Gliste kod pasa - vrste i bolesti

OBLE ILI VALJKASTE GLISTE KAO IZAZIVAI BOLESTI

Postoji veliki broj oblih crva koji mogu da izazovu bolest kod ljudi i ivotinja. Ovi paraziti mogu da budu razliite veliine (od nekoliko milimetara pa sve jednog metra) a obino su beliaste, sivkaste ili svetlocrvene boje. Hrane se rastvorenim supstancama iz organa u kojima borave a u nekim sluajevima krvlju i sluzokoom domaina. enke polau zrela jaja ili ona dozrevaju u spoljanjoj sredini. Zaraza se iri bilo neposredno preko jaja, bilo posredno kada postoji i prelazni domain.

TOKSOKARIJAZA VALJKASTE GLISTE

Kao i veina drugih parazitskih bolesti, toksokarijaza je ea u delovima sveta sa toplom i vlaom klimom. Uzronik bolesti kod pasa je Toxocara canis ili psea glista. Dugaka je od 5 do 10 cm, valjkastog je oblika i bledoukaste boje. Odrasla glista ivi u crevima odakle pseim izmetom, u okolinu lui veliki broj mikroskopski sitnih jajaca. Ona su vrlo dobro zatiena svojom ljuskom, pa tako mogu nekoliko godina iveti na zemlji nakon to se izmet osuio i raspao. Ukoliko nakon toliko vremena, jajca dospeju u psea usta, doi e do creva gde e se razviti larva. Larva e krvlju prei u jetru, a iz jetre delom u miie, a delom u plua. Iz plua e iskaljavanjem dospeti u usta i gutanjem nazad u crevo. Sada je to odrasla glista koja svakodnevno lui jajaca i izbacuje ih izmetom u spoljanju sredinu. Larve iz miia e se uauriti i u tom stanju ostati sve do povoljnih uslova, kada e se aktivirati i nastaviti svoj put.

Kod pasa parazitira jo jedna slina glista - Toxascaris leonina. Kod ivotinja postoji nekoliko naina infestacije. tenci se mogu inficirati jo pre roenja, preko posteljice, ili neposredno po roenju, preko mleka majke. Zanimljivo je da larve ovih parazita mogu da miruju u telu majke (kuje) sve do odreene faze skotnosti. Smatra se da ih hormonske promene u trudnoi aktiviraju, tako da dolazi do migracije i prelaska u plod preko posteljice. Trei nain infestacije je preko kontaminirane hrane i vode. Larve mogu migracijom da nasele creva gde se razvijaju u odrasle parazite. Simptomi infekcije su: oteen stomak, bol u trbuhu a moe da doe i do potpunog zaepljenja creva. ivotinje su bezvoljne, dlaka je bez sjaja i esto se javlja tucanje i povraanje. U teim sluajevima, u izmetu ili povraenom sadraju se mogu nai i odrasli paraziti.

PANTLJIARE IZAZIVAI

(LANKOVITE

GLISTE) KAO BOLESTI

Pantljiare pripadaju parazitskim crvima koji se karakteriu pljosnatim telom, izdeljenim na lanke. Nemaju organe za varenje, ve hranu upijaju celom povrinom tela. Pomou pijavki smetenih na glavi, pantljiare se privruju za sluzokou creva. ive u tankom crevu oveka i ivotinja i za njihov razvoj je potreban jedan ili vie prelaznih domaina. To moe biti ili ovek ili neke ivotinjske vrste.

EHINOKOKOZA PANTLJIARE

Parazitsko oboljenje oveka i nekih ivotinja, koje nastaje zaraavanjem larvenim oblikom pantljiare Echinococcus granulosus. Ova bolest spada u najznaajnije zoonoze i sree se uglavnom u zemljama umerenog klimatskog pojasa, severne i june polulopte, sa prosenim godinjim temperaturama od 10 do 20 C. Uzronik ehinokokoze se sree u dva oblika: kao odrasli parazit u vidu male pantljiare i kao razvojni oblik u vidu larve. Odrasli parazit ivi u crevima psa, vuka i akala. Dug je oko 6 mm i ima samo 3 lanka. Na glavi ima 2 reda kukica kojima se privruje za sluzokou creva. Poslednji lanak je pun jaja, koje zaraena ivotinja izbacuje sa izmetom u spoljanju sredinu i na taj nain zagauje okolinu.

Larva prodire kroz sluzokou creva i krvlju stie najpre u jetru gde se formira cista ehinokoka. Ponekad se dogaa da ova jajaca prou jetru i stignu do plua a odatle bilo gde u telo ovih prelaznih domaina. Zbog toga je u jetri najea lokalizacija cista ehinokoka a zatim u pluima i eventualno u drugim organima. Pas i drugi pravi domaini (vuk, akal) se zaraze samo onda kada se hrane iznutricama (jetra, plua) prelaznih domaina u kojima se nalaze ciste ehinikokusa. Zato pse nikada ne treba hraniti iznutricama ivotinja koje nisu veterinarski pregledane

i termiki obraene. Najupadljiviji simptom prisustva ove ali i drugih pantljiara u crevu psa je svrab oko analnog otvora, pri emu pas lie ovaj deo tela ili ga vue po zemlji. Prisustvo pantljiare kad pasa se utvruje mikroskopskim dokazivanjem jaja parazita u izmetu. TABLETA PROTIV GLISTA REAVA PROBLEM - AKO JE DATE NA VREME!

Krpelji i buve kod pasa

KRPELJI

Krpelji su paraziti koji piju krv najee toplokrvnih ivotinja, pasa, maaka i ljudi. Make iz nekog razloga privlae krpelje znatno manje nego psi. esto prenose mnoge bolesti od kojih su neke smrtonosne, ako se ne otkriju i ne lee! Najee stanita krpelja su ume, bunovi i visoke trave. Dok se ne zabode u domaina, krpelj je veoma malih dimenzija, svega 1 do 2 mm. enke krpelja koje se zabodu sisaju krv i kada se dovoljno napiju same se otkae, padaju na zemlju i polau jaja, koja se u prolee razvijaju u male krpelje. to je krpelj manji on je agresivniji! Krpelj moe etati satima po telu pre zabadanja i zato je bitno svakodnevno kontrolisanje psa. Omiljene zone zabadanja su deo zadnjih nogu ispod zadnjice, predeo ispod vrata, predeo iza uiju i obrazi psa!

KAKO SE VADI KRPELJ?

Ideje o posipanju krpelja acetonom, benzinom, uljem, spaljivanju krpelja - ne samo da su pogrene ve su i opasne! Naime, ukoliko krpelj oseti bilo kakvu hemikaliju na sebi, povratie svu krv iz sebe u psa i to zajedno sa virusom ili bakterijom, to inae ne ini! Kada ste pronali krpelja, ako ste ga uzbudili saekajte minut da se smiri i otpusti svoje rilice koje je grevito zabio u psa jer ste ga dirali prstima. Sada sa palcem i kaiprstom leve ruke neno uzmite kou psa, palac i srednji prst desne ruke spojite, priite krpelju tako da ne zgnjeite, povucite od koe psa nagore, mirno i brzo. Postoji SPECIJALNA PINCETA ZA VAENJE KRPELJA, koja ima rupu na vrhu i koja obuhvata krpelja oko rilica, ali ih ne dodiruje, tako da se upa ceo krpelj.

KRPELJSKA BOLEST!? Krpelji mogu biti nosioci oko stotinu bolesti, ali je kod pasa najea piroplazmoza. Krpelj u krv psa prenosi mikroorganizam protozou koja unitava crvena krvna zrnca (eritrocite) i izaziva anemiju. Pas je pokunjen ima visoku temperaturu i u zadnjem stadijumu, nekoliko sati pred smrt ima tamniju mokrau, a na kraju mokri krv i zanosi zadnjim delom tela. Ukoliko primetite bilo koji simptom od gore pomenutih, psa je potrebno ODMAH odvesti kod veterinara! SAVET Izbegavajte ume i livade sa vlanom i visokom travom. Nakon etnje psa je potrebno pregledati, ietkati gustim eljem i s vremena na vreme pogledati boju mokrae tamna mokraa je prvi znak bolesti!

BUVE

Kod pasa, maaka i ljudi buve mogu da parazitiraju bez pojave posebnih simptoma, ali u pojedinim sluajevima, usled pojave preosetljivosti, nastaje oboljenje koe. Buve delimo na psee, maije i svinjske vrste buva. Psea buva ne napada oveka, dok maija i svinjska napadaju sve. To su mali insekti, dugaki od 2 do 4 mm dugaki, bono spljotenog tela, smee do crne boje. Na psu pronalaze zatitu od hladnoe i bogat izvor potrebne hrane. Hrane se preteno otpadnom organskom materijom osuenim ljuspicama koe i loja, osuenim ostacima izmeta oko mara, ali i krvlju do koje dolazi ubadajui kou. Iako se skoro moe rei , da ne postoji pas koji nema buve, neki psi veoma dobro podnose invaziju od nekoliko stotina buva, dok su drugi preosetljivi ve na prisustvo samo jedne. Osim to izazivaju svrab kod pasa, buve mogu dovesti i do nekih bolesti. Poznato je da buva, probivi kou svojim rilom, ubrizgava pod kou slinu koja spreava zgruavanje krvi kojom se hrani. Ova slina moe dovesti do jake alergijske reakcije u obliku neugodnih ekcema.

Razvoj od jaja do odraslog parazita se odvija na 13 do 32 C .

enka snese od 3 do 18 jaja i to na mestima dalje od psa (u pseoj kuici, na prostirci na kojoj pas lei, u pukotinama parketa ili na nametaju). Tri nedelje nakon polaganja jaja, iz njih se razvijaju nove buve koje e se odmah preseliti na psa i zapoeti novi ciklus razmnoavanja. U nastanku oboljenja koe pasa, presudnu ulogu ima preosetljivost na pljuvaku buve. Mada se moe manifestovati u bilo kom uzrastu, veoma retko se javlja kod pasa mlaih od 6 meseci. Preosetljivost na ujed buve kod pasa se manifestuje kao upala koe sa nastankom crvenila, voria i krasti i izraenim svrabom. Oteenja se tipino nalaze na leima u blizini korena repa, stranjim delovima zadnjih ekstremiteta, na slabinama i vratu. Kako nai strunjaci iz Veterinarske ambulante Bilja & Olja kau, krpelji se u zadnje vreme pojavljuju tokom cele godine, ali je prolee i jesen vreme kad ih ima najvie. Njima odgovara blago vlano i sunano vreme tako da smena lepog vremena i kie ini da se populacija krpelja viestruko uvea. Od ogrlica preporuuju Skalibor, a alternativno i ogrlicu Kiltrix koju proizvodi Bayer. Jako dobro su se pokazali i spot-on preparati kao to su Front line i Adventix ali oni moraju da se stavljaju jednom meseno.

Teranje, skotnost i lana trudnoa kod psa

TERANJE POLNI PROCES U ciklus koji se zove teranje, enke pasa ulaze sa 6 9 meseci starosti. Ovaj termin se koristi za enke koje su u polnom aru i koje su spremne za parenje. Period teranja traje oko 18 dana i ponavlja se svakih 6 meseci. Na samom poetku polni organ enke je uvean i oteen i iz njega curi krvav iscedak. Mujaci mogu namirisati enke u teranju sa nekoliko kilometara razdaljine. Prvih 9 dana kod enke dolazi do poveanja apetita. Oko 10-tog dana krvavi iscedak gubi boju i enka je spremna za parenje. Najbolje vreme za parenje je izmeu 9 13 dana od poetka teranja. Nakon parenja mujak i enka ostaju slepljeni zadnjim delovima tela oko 20 minuta. Nikako ne pokuavajte da ih razdvojite, jer ih moete povrediti. Ukoliko ne elite da se Vaa enka upari, postoje razna sredstva za eliminisanje mirisa teranja u vidu sprejeva. Postoji i hirurki nain sterilizacije enki, pri kojoj se odstranjuju materica i jajnici. Veoma je vano da pre same sterilizacije, dobro razmislite da li je to ono to zaista elite, jer se sterilizacija radi jednom i zauvek. Operacija je bezbolna i radi se u optoj anesteziji.

SKOTNOST

Ukoliko je dolo do parenja, znaci teranja e nestati veoma brzo. Kuja e se ponaati uobiajno tako da neete moi znati da li je parenje bilo uspeno ili ne. Tek oko 30 dana doi e do promena. Kuja e izgubiti apetit, postae nemirna, mogue je da se pojavi proliv i povraanje. Meutim, sve ove promene nestaju za par dana, kada dolazi do poveanja apetita i stomaka. Veterinarskim pregledom moe se potvrditi skotnost. Skotnoj kuju potrebno je posvetiti mnogo panje. Pored osnovne nege, potrebno joj je pojaati ishranu. U periodu skotnosti, kuji je potrebna vee koliina mleka, masti, vitamina A, D, i E, kao i kalcijuma i fosfora. Moete joj davati dva umanceta razmuena u l mleka. Takoe, moete joj davati i dodatne vitaminske preparate. Veoma je vano da se kuja ne ugoji previe, a to e te najlake spreiti redovnim etnjama. Takoe, vrlo je vano oistiti enku od crevnih parazita kako se oni ne bi preneli na tence. Neposredno pre poroaja kuji e se spustiti stomak, mlene lezde napuniti mlekom a sama kuja e poeti sa sreivanjem mesta za budue potomstvo.

DOLAZAK TENACA NA SVET

Merenjem telesne temperature kuje, vrlo lako moemo predvideti vreme i dan okota. Nagli pad telesne temperature, sigurni je znak da e se kuja oteniti u roku od 24 sata. Nakon nekoliko trudova na svet stie prvo tene. Kuja e pregristi posteljicu, olizati tene skidajui sa njega plodovu vodu a kad tene udahne, vrlo brzo pronalazi i put do

majinog mleka. Slede novi trudovi i novi tenci. Sam poroaj traje od 1 6 sati, a tenci izlaze u pauzama od nekoliko minuta do jednog sata. tenci se raaju slepi i nemoni. Ono to vlasnik moe uraditi za vreme poroaja je da olaka tenetu koje ima tekoe da pronae majinu sisu i da ga sam postavi na istu, da prekine pupanu vrpcu ukoliko kuja ne moe. Takoe, esto se deava da preveliko tene zapne u poroajnom kanalu. Ako ga vlasnik kuje sam ne izvue, tene e se udaviti. Potrebno je da vlasnik tene uhvati za rep i lagano ga okreui izvlai napolje. tene se ne sme vui za noge ili glavu jer moe doi do prekida miia i tetiva pa ak i otkidanja dela tela.

Kada se poroaj zavri, kuja e otii da pije vode, a vlasnik treba da promeni prostirku i pregleda tence. 25 dana nakon okota sa tencima je sve u redu. Rastu i debljaju se na raun majinog mleka, a vlasnik treba da pazi na pravilnu ishranu kuje.

LANA

TRUDNOA

Ukoliko je Vaa enka prola period teranja, a nije dolo do parenja, moe doi do pojave lane trudnoe. Simptomi lane trudnoe su gotovo identini kao i kod prave, s tim to se stomak ne poveava. Mlene lezde se pune mlekom a kuja se ponaa kao da e se oteniti: nemirna je, priprema mesto za tenjenje i u njega dovlai razne igrake koje pokuavati da podoji. Veoma je bitno da budete neni sa njom i da joj posvetiti to vie panje. Ukoliko ovakvo ponaanje potraje due vreme, posavetujte se sa veterinarom.

Najee bolesti pasa

DIJABETES Usled nepravilnog rada guterae, kod pasa dolazi do nastanka eerne bolesti. Karakteristini simptomi bolesti su: e, obilno mokrenje, mravljenje, teko zarastanje rana i sklonost ka gnojnim procesima na koi, dah psa ima karakteristian miris na aceton. Ukoliko se bolest ne lei, pas moe pasti u eernu komu i uginuti. Leenje se sprovodi svakodnevnim davanjem hormona insulina uz strogi reim ishrane. Psa je mogue odrati u ivotu oko godinu dana od trenutka postavljanja dijagnoze.

PIROPLAZMA Piroplazma je bolest koju prenose krpelji. Zaraeni krpelji ubacuju uzronika piroplazme u psa tokom sisanja krvi. Virus ulazi u eritrocite crvena krvna zrnca i razara ih. Tako dolazi do smanjenja broja eritrocita i nastanka anemije. Svojim tetnim produkti, dovodi i do pojave drugih tekih simptoma ko to su: visoka temperatura, utica i crvena boja mokrae. Leenje je veoma uspeno, ali samo ukoliko se sa njim pone na vreme.

HRONINO OBOLJENJE BUBREGA Bolest se javlja kod starijih pasa nakon infekcije Leptospira canicola bakterijom. Pas je stalno edan, a koa mu postaje suva. U kasnijem stadijumu bolesti poinje esto da povraa, ima proliv i veoma esto urinira, dah mu postaje neprijatan, urin je veoma svetle boje, gotovo vodnjikav, a u poodmaklom stadijumu bolesti, pas potpuno prestaje da urinira. Bolest se javlja u dva stadijuma: 1) U prvom stadijumu, pas pije mnogo vode, pa na neki nain

uriniranjem ipak izbaci otrove iz sebe. 2) U drugom, pas koji je due vreme preternomokrio odjednom smanjuje dnevnu koliinu mokrae, ili ak prestaje potpuno da mokri. Uzrok tome je to se mokraa vie ne lui u bubrezima, p tako pas vie ne moe da izbacuje otrove, i na taj nain moe doi do uremije, to dovodi do uginua. Psu je potrebno davati psu to je mogue vie vode, dijetalno ga hraniti, pileim mesom i pirinem.

UPALA MOKRANE BEIKE Upala mokrane beike javlja se kao samostalna bolest, mada se moe pojaviti zajedno sa upalom bubrega. Pas mokri svaki put pomalo, esto zauzima stav kao da e da mokri, a pritom pokazije i znakove bola. Veoma je vano razlikovati ovo mokrenje od mokrenja mujaka koji iz drutvenih razloga esto mokri pomalo, tedi mokrau kako bi mogao obeleavati svoje prisustvo. Upala mokrane beike dokazuje se laboratorijskim ispitivanjima mokrae i mora se leiti, kako se ne bi proirila na bubrege i dovela do tekih posledica.

UPALA GRKLJANA I DUNIKA Sluznica grkljana i dunika isti udahnuti vazduh. Kada se na njoj nakupi dovoljno neistoe, pas je kaljem izbacuje napolje. Zaguljiv i prljav vazduh poveava osetljivost sluznice koja postaje podlona bakterijskim i virusnim infekcijama. Ukoliko doe do infekcije, dolazi do oticanja sluznice i pas ima stalni nagon za kaljem. Ukoliko se infekcija ne lei, moe se proiriti na plua i dovesti do upale.

UPALA

PLUA

Pneumonija, upala plua, je infektivno obolenje plua kojeg izazivaju virusi, bakterije i gliste. Simptomi su: visoka temperatura, oteano disanje, kaalj, pokuljenost, gubitak

apetita. Ukoliko prislonite svoje uvo na grudi psa, uete zvuke nalik kripanju. Psa je potrebno to pre odvesti kod veterinara.

AKUTNA UPALA SREDNJEG UHA Kod pasa sa padajuim uima je spreeno provetravanje unutranjosti uha, pa se stvara topla i vlana sredina koja pogoduje razvoju bakterija. Posle dueg vremena nastaje infekcija, prilikom koje pas trese glavom, gubi ravnoteu ili hoda u krug sa glavom zabaenom u jednu stranu i tada moete posumnjati na upalu uha. Psa je potrebno to pre odvesti kod veterinara jer ako se infekcija proiri na mozak izaziva jak encefalitis i smrt. Kako do infekcije ne bi dolazilo, potrebno je vriti redovan preglede unutranjosti uha, iati dlake oko uveta, a sav viak une masti koja je uglavnom tamnosmee boje i masno mrviasta, uklonite tapiem za ui. Ne gurajte tapi u kanal uveta jer moete probiti bubnu opnu ako se pas mrdne!

UPALA MOZGA Virus koji izaziva upalu mozga, kako pasa tako i ljudi, prenose krpelji. Poetak bolesti oznaen je jakim nemirom, koga pas izraava stalnim uzbuenim lajanjem. Nakon par dana, pas postaje pospan, zapada u dubok san koji traje 3 4 dana. U veini sluajeva pas se nakon tog vremena budi i kroz nekoliko dana vie ne pokazuje nikakve smetnje. Meutim, pojedini psi se vie i ne probude. U toku same bolesti, dolazi do poremeaja rada nekih vitalnih organa. Leenje se svodi na smirivanje uzbuena u prvoj fazi bolesti i na odravanje ivotnih funkcija za vreme dubokog sna.

Rase i najee nasleene bolesti

Pojedine rase pasa sklonije su nekim bolestima, to ne znai da e se svi ili veina pasa te rase razboleti! Meu predispozicijskim bolestima poznata je epavost jazaviara do koje dolazi kod preoptereene kime i pritiska kostiju na ivce. Posebno esta i opasna bolest je displazija kukova kada dolazi do degenerativnih promena u zglobu pri emu glava bedrene kosti postaje zaobljena i hrapava, a zglobna aica sve plia, dok u teim sluajevima skoro nestaje. Bolest se uglavnom javlja kod veih rasa pasa. Kod dalmatinaca se esto javljaju kristali mokrane kiseline koji se izluuju u zglobovima. To je vrlo opasna i bolna bolest, kod koje organizam ima potekoe sa razmenom belanevina u organizmu. Kamenje u mokranoj beici se javlja kod jazaviara, baseta i kotskih terijera. Leenje se sprovodi operativno. Kod velikih pasa poput nemake doge, mastifa, nemakog ovara i irskog vujeg hrta moe doi do smrtno opasnog prevrtanja eluca, do koga uglavnom dolazi zbog prederavanja, halapljivog prodiranja i skakanja odmah nakon obroka. Znakovi bolesti su: nadimanje stomaka, pokuaj povraanja i teko disanje. Ukoliko se simptomi odmah ne uoe, smrt je neizbena. Kod koker panijela esto dolazi do psihikih poremeaja pa psi iznenada postaju zajedljivi i za najmanji povod mogu ugristi ak i svog vlasnika. Epilepsiji podleu kotski terijeri, pudle, bokseri i beagli. Kliniki znak bolesti je iznenadno treenje, jaki grevi miia, slinjenje, a pas moe na kratko izgubiti svest. Napad poinje uglavnom bez razloga, ponekad ak i u snu. Napadi su retki - jednom ili dvaput godinje. Bolest je neizleiva, a veterinar je moe samo olakati. Tumori se javljaju uglavnom kod starijih pasa. Skloniji su im nemaki bokseri iako se ne moe izuzeti nijedna rasa pasa. Kod enki koker panijela i jazaviarki est je tumor dojki. Dobiju ga oko sedme godine starosti.

Stres kod pasa

Stres je normalna reakcija organizma. Meutim, ukoliko je organizam predugo ili preesto izloen stresu, moe dovesti do razvoja bolesti i nepoeljnog ponaanja. Uzroci stresa:

Premalo ili previe fizike aktivnosti Glad i e Bolest Spoljanja temperatura - vruina ili hladnoa Buka Samoa i dosada Agresivno ponaalje od strane ljudi ili drugog psa Iznenadne situacije i promene

Uticaj i manifestacije stresa:

Nemir

eanje Grienje i lizanje apa i drugih delova tela Opadanje dlake Lajanje, zavijanje, cviljenje Gubitak ili poveanje apetita Agresivno ponaanje smanjiti stres?

Kako

Jedna od najvanijih stvari je nauiti razumeti ta nam pas eli rei, otkriti kako se osea i ta eli, prepoznati kada je umoran i kada ga neto boli. Druga izuzetno bitna stvar je razmisliti o tome da li su nae elje i ambicije vredne stavljanja naih ljubimaca u njima nezgodne ili prenaporne situacije. Va cilj bi trebao biti zabava i istinsko uivanje u drutvu jedni drugih, to je daleko vrednije od bilo kakvih nagrada i pehara. Naim ljubimcima je najvanije da imaju hrane i vode, da koriste svoje nagone i instinkte, da to vie vremena budu u drutvu svojih vlasnika, a nae je da im damo dovoljno vremena za odmor i zabavu.

Kone bolesti kod psa

OPADANJE DLAKE Pas dlaku menja dva puta godinje u prolee i u jesen. Ovaj proces naziva se linjanje. Ukoliko je organizam dovoljno snabdeven materijma potrebnim za uzgradnju nove dlake, linjanje se odvija brzo i bez problema. Meutim, povremeno moe doi do produenog linjanja. Najei uzrok je nedostatak vitamina A i biotin koji spada u kompleks vitamina B. Davanjem vitamina kvalitetnom hranom ili u obliku leka, proces linjanja e se nakon nekog vremena regulisati.

Meutim, ponekad se deava da dlaka otpada na pojedinim delovima tela, a da koa na ogoljenim mestima nije vidljivo promenjena. To moe biti posledica mnogih konih bolesti, neke od njih mogu biti opasne i za ljude. Ukoliko primetimo bilo kakve promene na koi psa, psa je potrebno odvesti kod veterinara koji e ukazati na uzroke promene.

SVRAB Najei uzrok svraba kod pasa jeste alergija. Koa psa, isto kao i koa oveka, moe postati preosetljiva na razliite stvari sa kojima je u dodiru. To je takozvana kontaktna alergija, a najee je prouzrokuje sintetika tkanina kojom je prekriven leaj psa. Veoma je esta kontaktna alergija na ogrlicu protiv buva, pogotovo ako pas sa njom pokisne. Ukoliko preosetljivost ima veze sa nekom vrstom hrane, esto je to konjsko meso, doi e do svraba, ali i odreenih vidljivih promena na nekim delovima tela. Uzrok svraba esto lei i u nepravilnom funkcionisanju mirisne lezde. Uz adekvatnu veterinarsku terapiju, psu je mogue pomoi. UGA Uzonik uge je ugavac. On ivi u koi gde kopa rupe u kojima polae jajaca, ali unosi i razliite mikroorganizme koji dovode do infekcija koe. Promene u vidu jakog svraba, zadebljale ili oljutene kone povrine prekrivene ljuspicama, a esto i uz znakove upale, najee uoavamo na glavi ili vratu psa, ali mogue su i na drugim delovima tela. Na svu sreu, uga se kod nas retko javlja. Povremeno se moe videti kod lovakih pasa koji su bili u kontaktu sa obolelom lisicom ili jazavcem. Kod gradskih pasa, uga se retko javlja. Ako se i pojavi, lako se lei osim ako nije uznapredovala i otetila vei deo povrine koe.

DEMODIKOZA Jo jedna vrsta parazitske bolesti koe koju izaziva Demodex foliculorum koji ivi u lojnim lezdama koe. On se u malom

broju nalazi u koi gotovo svakog psa, pa mnogi smatraju da je sastavni deo flore u pseoj koi. Meutim, kod preteno mladih pasa, ovaj parazit se moe jako razmnoiti i dovesti do ozbiljnih promena. Ukoliko su promene iskljuivo na koi glave, tada se radi o blagoj demodikozi koja se uspeno lei. Ali, ako su se promene proirile i na druge delove tela, leenje je izuzetno teko i uglavnom bezuspeno. Vrlo je vano ne ekati previe i psa odvesti to pre na pregled.

SEBOREJA Seboreja je bolest lojnih lezda u koi. Prepoznaje se po preteranoj koliini masnog loja na koi i preteranom perutanju. Pas se osea na ueglu mast, a neprijatan miris se pojaava kad pas pokisne. U teim sluajevima, dolazi do opadanja dlake, a koa oteena henijskom reakcijom loja, podlee raznim upalnim procesima. GLJIVINE BOLESTI Invazija gljivica na koi psa dovodi do velikog broja smetnji. Od promene pigmenta nosa do razliitih oblika konih promena sa tendencijom irenja, a ponekad i prenoenja na druge ivotinje pa ak i oveka. Naroito je znaajna invazija gljivice Microsporum canis koja uglavnom ivi na krznu make. Ukoliko se naseli na psa, dovee do pojave okruglih bezdlakih, otro obrubljenih mesta na koi bilo kojeg dela tela. Koa poinje da se ljuti, a bolest se prenosi na oveka i veoma dugo lei. Dokazuje se laboratorijskim ispitivanjima.

Zarazne bolesti kod pasa

TENEAK Najuestalija bolest mladih pasa, ali i jedna od najteih zaraznih bolesti. Javlja se u vie oblika, a simpt omi bolesti

su: poviena temperatura (do 41C), crvena sluzokoa oiju, iz nosa curi iscedak, prvo vodnjikav, a zatim gust i lepljiv, suvi kaalj, iscedak iz nosa postaje zelenkast. Nakon nekoliko dana poinju i crevne smetnje - uporni proliv i povraanje. Psi mogu bolovati od teneaka, a da vlasnik to i ne primeti. Smrtnost je veoma velika, ali ukoliko se otkrije na vreme postoje anse za ozdravljenjem. Pojava nervnog oblika bolesti, znai da leenje vie nema nikakvog smisla jer je dolo do nepovratnog oteenja nervnog sistema. Preventivna vakcinacija svake godine je jeftino i sigurno reenje od ove bolesti i treba vakcinisati i stare i mlade pse. Ne prenosi se na ljude.

BESNILO Besnilo je bez ikakve sumnje najopasnija zarazna bolest i zasluuje najvie panje razmatranju oboljenja koja se sa ivotinja prenose na ljude. Na svu sreu, nije svaki ujed besne ivotinje fatalan i smatra se da oko 1/3 ujedenih oboli od besnila. Kliniki simptomi besnila kod pasa su karakteristini, tako da omoguavaju brzo postavljanje dijagnoze. Simptomi su:

Nagla promena ponaanja razdraljivost i nemir Karakteristino zavijanje Slinjenje Prestraen pogled Paraliza zadnjeg dela tela Pas ne moe da pije vodu i dolazi do poremeaja apetita Paraliza donje vilice i jezika Ujedanje

Ukoliko posumnjamo da je pas oboleo od besnila, treba ga staviti u karantin i posmatrati 10 do 14 dana. Ako preivi a ne ispoljava opisane simptome, treba smatrati da nije besan, a ako ugine, mozak treba poslati na odgovarajua laboratorijska ispitivanja. Logino, ova procedura se sprovodi u za to posebno ovlaenim veterinarskim ustanovama. Za pse i make VAKCINACIJA PROTIV BESNILA je obavezan postupak regulisan zakonom. Namenjene su

imunizaciji pasa i maaka protiv besnila, od treeg meseca ivota. Ukoliko se vakciniu mlae ivotinje (ne mlae od 8 nedelja), obavezno je ponavljati vakcinu (revakcinacija) posle 30 dana. Tok infekcije Uzronik ove bolesti je virus, infektivna estica manja i jednostavnija od bakterije. Kada prodre u ivu eliju domaina, za kratko vreme se vezuje za najblii nerv kroz koji putuje prema mozgu. U mozgu se razmnoava i razara modane elije, to e na kraju imati za posledicu smrt ivotinje. Osim preko koe, virus moe ui u organizam i preko sluzokoe disajnih organa. Opstanak virusa u prirodi zasniva se na prisustvu u pljuvaci kojom e se infekcija prenositi dalje. Zbog toga se virus iz mozga, nervnim putevima, kree prema pljuvanim lezdama.

TETANUS Ovu bolest izaziva bakterija koja u telu stvara otrove koji oteuju nervno tkivo, izazivajui jak gr miia. Sama bakterija u organizam ulazi kroz ranu na telu koja se brzo zatvara. Najee ulazno mesto bakterije je kratkotrajna duboka rana na mesto tek ispalog mlenog zuba. Ovih bakterija ima u konjskoj balegi, ali i svuda oko nas jer same bakterije u prirodi mogu iveti i do 10 godina. Pas esto stavlja u usta razne zemljom, zaprljane predmete koje nae i tako se zarazi. Bolest dovodi do oteanog kretanja (usled grenja miia), oteanog i plitkog disanja, oteanog uzimanja i gutanja hrane i vode. Takoe, se javlja karakteristian izraz lica koji daje dojam da se pas smeje. Usta su zatvorena i razvuena, oi nakoene, ui tvrdo ukruene i visoko postavljene. Bolest traje 2-3 nedelje, a pas moe uginuti usled guenja. Ipak, deava se i da je bolest blae prirode, a ak moe i proi bez intervencije veterinara. Ukoliko pas ne uzima vodu i hranu, treba koristiti sondu za hranjenje, a usled dugog leanja, psa treba svakodnevno okretati kako se ne bi stvorile rane na mestu odumrlog tkiva. Veinu opisanih zaraznih bolesti, moemo spreiti redovnim

vakcinacijma! LEPTOSPIROZA Prirodni rezervor leptospiroze su glodari (mievi i pacovi). Prenosi se preko urina zaraene ivotinje. Psi koji njukaju mirisne poruke imaju vie ansi da se zaraze leptospirozom. Prvi znaci bolesti su visoka telesna temperatura (do 41C), pokunjenost, pojaana potreba za vodom, proliv, povraanje, promene na sluznicama usta i drela. Kada uzronik bolesti dospe u bubrege, dolazi do unitavanja funkcije bubrega (ciroze). Rezultat je uremija sa neminovnim smrtnim ishodom. Meutim, ukoliko se bolest kliniki manifestuje, uspeno se lei specifinim antibioticima. Preventivna vakcinacija e zatititi psa. Ovo je bakterijska zarazna bolest kod pasa i moe se preneti i na oveka!

ZARAZNA PARVOVIRUSNA UPALA ELUCA I CREVA Bolest izazvana virusom. Javlja se kod mladih pasa, ak tenadi na sisi, ali i kod starijih pasa. Klinika slika je lako prepoznatljiva: uestalo povraanje, jak proliv, telesna temperatura je poviena u prvih par dana, nakon ega pada ispod normale i pas zapada u ok, a zatim i u kolaps. esto dolazi do gubitka tenosti i upale sranog miia, koje dovodi do smrti mladih pasa. Ukoliko se sprovede na vreme, leenje je jednostavno. Pored prepisane terapije, psu moemo davati mesni obrok pripremljen na sledei nain: 200 grama goveeg mesa sitno iseckati, posoliti i preliti sa litre tople vode. Ostaviti da odstoji sat vremena , kako bi iz mesa izali svi korisni sastojci. Nakon sat vremena procediti. Davati manje koliine u vie manjih obroka, kako ne bi dolo do povraanja. Ovako pripremljen obrok idealan je za nadoknadu telesne tenosti i hrane. Bolestan pas mora biti u toploj, suvoj i istoj prostoriji.

Bolesti psa vezane za ishranu

U vezi sa hranom kod pasa se povremeno javljaju razliite bolesti. One mogu biti posledica premale koliine hrane,

hormonskih poremeaja, ali i nepravilne pripreme obroka, odnosno davanje jednolinog i oskudnog obroka. Tako na primer, u hrani mogu nedostajati sastojci koje slue organizmu za rast i energiju, a to su ugljeni hidrati, masti i belanevine. Najee bolesti vezane za ishranu su mravost, gojaznost i rahitis. MRAVOST Mravost je najee povezana sa boleu. Bilo koja teka ili dugotrajna bolest dovee do preterane mravosti. Pojedini psi, osim stalnog mravljenja ne pokazuje druge simptome bolesti. Psa je potrebno odvesti kod veterinara, ali i obratiti panju na izbor hrane, koja treba da sadri sve neophodne sastojke u dovoljnim koliinama. esto je uzrok mravosti i hormonski poremeaj koji svakako treba ispitati.

GOJAZNOST Gojaznost je posledica stalnog prederavanja, usled davanja obilnih koliina hrane. Meutim, ukoliko je pas gojazan pri normlnim ili ak smanjenim obrocima, tada se verovatno radi o hormonskom poremeaju. Usled preterane debljine kod pasa dolazi do oteenja srca i smanjenja aktivnosti drugih organa. Kao i kod mravosti, psa je neophodno odvesti kod veterinara, koji e ustanoviti razlog bolesti i sprovesti odgovarajuu terapiju.

RAHITIS Rahitis je posledica nedostatka vitamina i minerala, tanije kalcijuma i vitamina D. Mladi psi prestaju sa rastom u uzrastu od 9 12 meseci, i do tog vremena kosti jo uvek nisu izgraene, u njih se jo uvek taloi kalcijum. Da bi se kosti mogle normalno razvijati, potrebno je da u vreme rasta, organizmu budu dostupne vee koliine kalcijuma. Mladi pas kalcijum dobija iz mleka, sveeg kravljeg sira, iz ljuski jajeta, a najvie iz kostiju koje dobija kao dodatak ishrani. Da bi se kalcijum mogao ugraditi u kosti, potreban je vitamin D.

Tipini znaci rahitisa su: poveani i deformisani zglobovi na nogama, kvrice na mestima gde se kotani deo rebra spaja sa hrskaviavim, kao i deformacija kosti gornje eljusti. Ukoliko se rahitis javi u uzrastu do 4 meseca, prognoza je pozitivna i uz pravilno leenje i dobru ishranu bolest e nestati. Meutim, ukoliko se rahitis javi kod starijih pasa, izazvae trajne deformacije na kostima. Nije preporuljivo da vlasnik sam daje preparate sa vitaminom D, jer preterana davanja dovee do suprotnog rezultata, odnosno do preranog okotavanja i deformacije kostiju. Comments You do not have permission to add comments.