MENADMENT U FARMACIJI

Pravila nansiranja

UPRAVLJANJE FINANSIJAMA U FARMACIJI (II DEO)

Finansiranje poslovanja predstavlja jednu od osnovnih aktivnosti u radu apoteke. Vrlo esto, finansiranje se svodi na ulaganje sopstvenog novca i uzimanje dugoronih i kratkoronih kredita. Meutim, finansiranje poslovanja se moe vriti i na druge naine, koji apoteci mogu obezbediti konkurentsku prednost na tritu. U finansiranju poslovanja, najvei znaaj imaju dva aspekta izvori finansiranja i pravila finansiranja. U tekstu koji sledi obraene su ove dve teme.
Autor: IGOR LAZAREVI, AVENTIN PARTNERS

IZVORI FINANSIRANJA Finansiranje poslovanja predstavlja jedno od najvanijih pitanja u farmaciji. Nain na koji se vri finansiranje poslovanja moe na znaajan nain da utie na poslovne rezultate, pre svega kroz visinu trokova i rizika koji se vezuju za pojedine naine finansiranja. Za vlasnike apoteka vano je da znaju da se izvori finansiranja mogu podeliti na tri naina: Prema vlasnitvu, na sopstvene, pozajmljene i ostale izvore finansiranja. Sopstveni izvori su sva ona sredstva koje vlasnik samostalno ulae u posao. Predstavljaju najjeftinije i najsigurnije izvore finansiranja, koji omoguavaju najvii nivo samostalnosti vlasnika. Pozajmljeni izvori se odnose na sredstva do kojih vlasnik dolazi kroz razne vrste pozajmica. esto su skuplja od sopstvenih, ali zato obezbeuju osnovu za razvoj poslovanja, koja se ne moe obezbediti samo na osnovu sopstvenih sredstava. Ostali izvori se odnose na sve ostale fondove koji se najee materijalizuju kao osnovna sredstva. Prema ronosti, na kratkorone i dugorone izvore finansiranja. Kratkoroni izvori obuhvataju sva ona sredstva koja imaju rok dospea do godinu dana. Najee se koriste za finansiranje tekuih obaveza i uglavnom su skuplji od dugoronih. Dugoroni izvori obuhvataju sva ona sredstva koja imaju rok dospea dui od godinu dana. Najee se kori-

ste za investicije i razvoj i uglavnom su jeftiniji od kratkoronih. Prema nastanku, na interne i eksterne izvore finansiranja. Interni izvori obuhvataju sva ona sredstva se generiu u redovnom poslovanju, tj. koja su direktno vezana za poslovni proces. Eksterni izvori obuhvataju sva ona sredstva do kojih se dolazi eksterno, tj. koja nisu direktno vezana za poslovni proces. Konkretno, prilikom obezbeenja izvora finansiranja, vlasnici apoteka mogu raunati na sledee izvore: Sopstveni kapital, koji predstavlja sredstva koje su uloili vlasnici apoteke. Moe biti osnivaki ulog (preduzetnici), udeo vlasnika (d.o.o), akcijski kapital u formi obinih i preferencijalnih akcija (a.d) itd. Sopstveni kapital se najee obezbeuje iz linih fondova vlasnika, kao to su prodaja imovine, uteevina, lina pozajmica itd. Dokapitalizacija, koja predstavlja uveanje kapitala apoteke kroz uvoenje dodatnih vlasnika, bilo da je re o suvlasniku (d.o.o) ili novim akcionarima (a.d). Dokapitalizacija se esto koristi uvoenjem manjinskog partnera koji nije zainteresovan za upravljanje, ve za ostvarivanje profita (npr. prijatelji, partneri, bogati pojedinci, investicioni fondovi, smeli kapitalisti, biznis aneli, kupci, dobavljai itd). Inicijalna javna ponuda akcija (Initial Public Offering IPO), koja predstavlja transakciju putem koje firma prelazi iz nekog od zatvorenih oblika (d.o.o. ili zatvoreni a.d) u otvoreno akcionarsko drutvo, putem javnog emitovanja akcija. IPO praktino predstavlja pribavljanje dodatnog kapitala putem javne ponude akcija, tj. otvaranjem firme na tritu i esto se koristi za prikupljanje dodatnih sredstava od strane MSP, kao to su male porodine firme, ortaka preduzea itd. IPO podrazumeva promenu vlasnike strukture, ali se zato ovim putem mogu prikupiti znaajna dodatna finansijska sredstva firme, te se esto koristi kao nain finansiranja. Akumulirani dobitak, koji predstavlja neraspodeljenu dobit, tj. zaradu koju je apoteka ostvarila u prethodnom periodu, a koja nije raspodeljena vlasnicima, ve je zadrana za poslovanje. Neraspodeljena dobit predstavlja prirast sopstvenog kapitala i veoma je vaan izvor finansiranja. Kratkoroni krediti, koji predstavljaju pozajmljena sredstva sa rokom dospea do godinu dana. Koriste se za finansiranje tekuih aktivnosti i reavanja problema nelikvidnosti. Najee nisu pokriveni kolateralom, te stoga imaju viu kamatnu stopu, koja je rezultat uveanog rizika. Najei oblici neosiguranih kratkoronih kredita su: (1) namenski krediti, koji se odobravaju za odreene poslovne namene, kao to su nabavka robe, opremanje enterijera itd, (2) kreditna linija, kojom se utvruje maksimalan iznos novanih sredstava koji banka moe da odobri klijentu tokom odreenog vremenskog perioda, (3) revolving krediti, koji predstavljaju kredite koji se automatski odobravaju pod istim uslovima kao prethodni krediti i (4) krediti po tekuem raunu, koje se odobra-

14 | BB-Informator | 224

MENADMENT U FARMACIJI

vaju na tekuem raunu u cilju odravanja tekue solventno Amortizacija, koja predstavlja rashod koji se odnosi na sti. Najei oblici osiguranih kratkoronih kredita su: (1) lom- postepeno umanjenje vrednosti osnovnih sredstava. Amortibardni krediti, koji se odobravaju na osnovu zaloga pokretne zacija je jedini rashod koji ne prouzrokuje odliv novca, te se imovine, i (2) eskontni krediti, koji se odobravaju na na osno- stoga moe posmatrati kao poseban vid finansiranja koji se vu zaloga menica. sastoji od novanih sredstava koja nisu povuena iz poslova Srednjoroni krediti, koji predstavljaju pozajmljena sred- nja. stva sa rokom dospea od jedne do pet godina. Koriste se za Rezerve, koje predstavljaju sva ona sredstva koja su pofinansiranje manjih investicija, kupovinu trajnih potronih do- vuena iz poslovanja i koja slue za pokrie neplaniranih trobara i dugorono odravanje solventnosti. Najee su obez- kova. Re je o sledeim sredstvima: zakonske rezerve, emibeeni kolateralom, te stoga imaju niu kamatnu stopu. siona premija, revalorizacione rezerve, dugorona rezervisa Dugoroni krediti, koji predstavljaju pozajmljena nja itd. sredstva sa rokom dospea duim od pet godina. Koriste se Sredstva iz tekueg poslovanja, koja obuhvataju sva za finansiranje veih investicija i poslovnog razvoja. Zbog du- ona sredstva kojima apoteka raspolae u redovnom poslovagog roka dospea (esto preko 10 godina), dugoroni krediti nju, a koja praktino nisu u njenom vlasnitvu. Re je o razsu uvek obezbeeni odgovarajuim kolateralom, a esto i sa nim finansijskim obavezama apoteke, kao to su obaveze previe njih (najee su to nekretnine). Zbog toga, dugoroni kre- ma dobavljaima, obaveze prema zaposlenima, obaveze za poditi imaju najniu kamatnu stopu. Kod dugoronih kredita po- reze i doprinose, primljenji avansi itd. Zbog svog karaktera, stoji i tzv. grejs period, koji predstavlja period (najee 1- korienje sredstava iz tekueg poslovanja najee se posma2 godine) tokom kojeg obaveze po osnovu kredita u potpuno- tra kao kratkorona pozajmica. sti miruju. Najei oblik dugoronog kredita predstavlja hi Namenske dotacije, koje predstavljaju besplatna finapotekarni kredit, koji je osiguran upisom hipoteke, odnosno nsijska sredstva (grantove) koja se dobijaju uz obavezu da se zalonog prava na nekretnini. Inae, kod svih kredita kao ko- namenski upotrebe. Ova sredstva se materijalizuju kao soplateral (zaloga) se mogu koristiti nekretnine, zemljite, pokre- stvena sredstva, a najee se odnose na (1) razne oblike subtna imovina, hartije od vrednosti, potraivanja, zalihe itd. vencija i (2) razne forme sponzorstava. Lizing, koji predstavlja ugovornu obavezu kojom apo Nenamenske dotacije, koje predstavljaju besplatna fiteka (korisnik lizinga) uzima u zakup odreenu imovinu (npr. nansijska sredstva koja se dobijaju bez bilo kakve obaveze da motorna vozila ili opremu) od lizing kompanije (davaoc lizin- se namenski upotrebe. I ova sredstva se materijalizuju kao sopga) i koristi je u odreenom vremenskom pestvena sredstva, a najee riodu, a za to plaa ugovorenu naknadu (lizing se odnose na razne vrste poFINANSIRANJE IZGRADNJE naknada). Finansiranje lizingom predstavlja klona i donacija. POSTROJENJA ZA UNITAVAvrlo atraktivan nain finansiranja, jer se na taj Franizing, koji prednain moe doi do potrebnih sredstava, bez stavlja poslovni odnos izmeNJE MEDICINSKOG OTPADA zalaganja imovine i bez komplikovanih banu davaoca franize (npr. veUkoliko bi vlasnik apoteke doneo odluku da proiri poslovanje tako to e otvoriti firmu za rekarskih procedura kreditiranja. liki apotekarski lanac) i priciklau medicinskog otpada, on moe da raz Obveznice, koje predstavljaju dunike maoca franize (npr. mala matra sledee opcije finansiranja: hartije od vrednosti kojima se izdavalac (duprivatna apoteka) kod kojeg Sopstvena sredstva i privatne pozajmice nik) obavezuje da e poveriocima u naznaedavaoc franize prenosi pra Dugoroni kredit od banke nom roku vratiti pozajmljeni novac, uvean za vo prodaje proizvoda, ime, Uzimanje opreme na lizing kamatu. Emisija obveznica predstavlja prikuig i svoj poslovni format na Davanjem poslovne koncesije na nabavku opreme pljanje dugoronih novanih sredstava od veprimaoca franize u zame Dobijanjem franize od renomirane firme za eg broja subjekata (zajmodavaca), tako da de nu za odgovarajuu naknaunitavanje medicinskog otpada fakto predstavljaju svojevrsni dugoroni zadu (franizna nadoknada). Dobijanje subvencija za razvoj postrojenja za jam. Franiza ne predstavlja klaunitavanje medicinskog otpada iz sredsta Komercijalni zapisi, koji predstavljasian novani priliv, ali svava EU ju vrednosne papire koje izdaju firme radi prikako predstavlja izvor razvo Dobijanje podsticaja za razvoj ekolokih programa od ministarstva energetike bavljanja kratkoronih finansijskih sredstava, ja poslovanja, to se tretira Pronalaenjem potencijalnih sponzora u cilju reavanja problema sa likvidnou. Kao kao specifian izvor finansi Pronalaenjem stratekih partnera (npr. do i kod obveznica, komercijalni zapisi se emituranja rasta. 49% vlasnitva) ju radi prikupljanja kratkoronih sredstava od Poslovne koncesije, Kombinacijom prethodnih naina finansiraveeg broja subjekata (zajmodavaca), najee koje predstavljaju ustupanje nja (deo iz sopstvenih sredstava, deo iz krena period od 180 dana, i kao takvi predstavodreenog predmeta poslodita, deo kroz lizing itd) ljaju svojevrsni kratkoroni zajam. vanja eksternom partneru,

224 | BB-Informator | 15

MENADMENT U FARMACIJI

GDE POTRAITI FINANSIJE

Osnovno pitanje sa kojim se suoavaju vlasnici apoteka predstavlja pitanje obezbeenja izvora finansiranja. U tom pogledu, mogue su sledee alternative: Lina ulaganja vlasnika i lanova njegove porodice Interni izvori (akumulirana dobit, kreditiranje od strane dobavljaa itd) Poslovne banke u Srbiji (kratkoroni i dugoroni krediti) Lizing kompanije u Srbiji (poslovni i finansijski lizing) Meunarodne banke (Meunarodna banka za obnovu i razvoj IBRD, Meunarodna finansijska korporacija IFC itd) Razni dravni fondovi (Garantni fond, Fond smelog kapitala, Fond za inovacionu delatnost, Nacionalna agencija za regionalni razvoj, Nacionalna sluba za zapoljavanje, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo privrede, fondovi u oblasti zatite ivotne sredine, fondovi za udruivanje u klastere, fondovi grada Beograda, fondovi privatnih kompanija itd.) Razni dravni fondovi (IPA fondovi EU, koji se realizuju preko Ministarstva zdravlja, USAID fondovi, fondovi koji se realizuju preko raznih ambasada, fondovi koji se realizuju preko raznih nevladinih organizacija, fondovi delegacije EU u Srbiji itd) Potencijalni strateki partneri (suvlasnici, investitori itd) Trite hartija od vrednosti (obveznice, komercijalni zapisi, dokapitalizacija, inicijalna javna ponuda akcija IPO itd) Fondovi smelog kapitala (Venture Capital Funds) itd.

PRAVILA FINANSIRANJA Pored poznavanja moguih izvora finansiranja, vlasnici apoteka treba da poznaju i osnovne principe i pravila finansiranja. to se tie principa finansiranja, najee se govori o sledeih pet principa: (1) princip rentabilnosti, (2) princip sigurnosti i likvidnosti, (3) princip zatite od prezaduenosti, (4) princip finansijske elastinosti i (5) princip nezavisnosti. to se tie pravila finansiranja, ona predstavljaju norme kojih se treba pridravati prilikom finansiranja apoteke. Pravila finansiranja su rezultat dugogodinje prakse i slue kao vodilja prilikom ulaganja u posao. Postoje dve grupe pravila finansiranja: Vertikalna pravila finansiranja, koja se odnose na pasivu, tj. na odnos izmeu sopstvenih (kapital) i pozajmljenih sredstava (obaveze); i Horizontalna pravila finansiranja, koja se odnose i na aktivu i na pasivu, tj. na odnos izmeu delova imovine (aktiva) i kapitala (pasiva). Vertikalna pravila finansiranja se dele na: Pravila za odnos izmeu sopstvenog i pozajmljenog kapitala. Ova pravila su formulisana u cilju zatite poverioca, a odnose se na donju granicu za finansiranje poslovanja sopstvenim kapitalom. esto se nazivaju i pravila za izravnanje rizika, a pojavljuju se u sledeim formama:
Tabela 1: pravila za izravnanje rizika Naziv pravila Gerstner-ovo pravilo Breadt-ovo pravilo Lohman-ovo pravilo Lohman-ovo pravilo za MSP Mellerowicz-ovo pravilo Pravilo obrtne imovine Pravilo kamatne stope Sopstveni kapital 50% 67% 75% 30% Pozajmljeni kapital 50% 33% 25% 70% Skraeni naziv Pravilo 1:1 Pravilo 2:1 Pravilo 3:1

kod kojeg eksterni partner ulae sredstva u odgovarajuu opremu ili proces, a zauzvrat dobija mogunost eksploatacije te opreme u odreenom vremenskom periodu (ne krae od 10 godina). Ostali izvori finansiranja, kao to su pozajmice vlasnika, kofinansiranje, solidarno kreditiranje i drugi oblici finansiranja. Na kraju, vano je napomenuti da vlasnici apoteka u svom poslu mogu da raunaju na sledee finansijere i investitore: Sopstveni prihodi i ostvarena dobit; Vlasnici i suvlasnici; lanovi porodice i prijatelji; Banke; Lizing kue; Investicioni fondovi; Ostale finansijske institucije; Dravni fondovi (ministarstva, agencije, razvojne banke itd); Meunarodni fondovi (USAID, EU fondovi, UN fondovi, Lekari bez granica itd); Bogati pojedinci i fondovi smelog kapitala (Venture Capital Funds); Dobavljai, kupci i ostali poslovni partneri; Ostali finansijeri i investitori (koncesionari, oglaivai itd).

Sopstveni kapital se usklauje u odnosu na nivo rizika Sopstveni kapital ne sme da prekorai obrtnu imovinu Sopstveni kapital do izjednaenja stvarne i trine kamatne stope

Pravila za odnos izmeu rezervi i nominalnog kapitala. Ova pravila se baziraju na injenici da su firme sigurnije ukoliko su im rezerve vee. Najea varijanta ovog pravila je tzv. Nicklische-ovo pravilo 1:1, po kojem sopstveni kapital ini 50% pasive i sastoji se od 50% rezervi i 50% nominalnog kapitala.
Tabela 2: pravilo za odnos rezervi prema nominalnom kapitalu Naziv pravila Sopstveni kapital Pozajmljeni kapital 50% Skraeni naziv Pravilo 1:1

Nominalni Rezerve kapital Nicklische-ovo pravilo 50% 50%

16 | BB-Informator | 224

MENADMENT U FARMACIJI

Pravila za odnos dugoronog prema kratkoronom kapitalu. Ovo pravilo polazi od toga da e poslovanje biti sigurnije ukoliko uee dugoronog kapitala bude vee. Prema ovom pravilu, odnos izmeu dugoronog i kratkoronog kapitala treba da bude postavljen u skladu sa strukturom imovine u koju se kapital ulae (dugoroni kapital u dugoronu imovinu, kratkoroni kapital u kratkoronu imovinu).
Tabela 3: pravilo za odnos dugoronog prema kratkoronom kapitalu Naziv pravila Dugoroni kapital Kratkoroni kapital

stavljaju obrtna sredstva koja su trajno vezana za preduzee i koja su fiksnog karaktera, a najee obuhvataju tzv. gvozdene zalihe koje predstavljaju minimalni iznos zaliha koje uvek moraju da postoje.
Tabela 6: zlatno bilansno pravilo u irem smislu Naziv pravila Zlatno bilansno pravilo u uem smislu Sopstveni Dugoroni kapital krediti Za ulaganje u dugorono vezana sredstva (osnovna sredstva + gvozdene zalihe) Kratkoroni krediti Za ulaganje u ostala obrtna sredstva

Pravilo za odnos dugoronog Ulagati dugoroni kapital sve dok se prema kratkoronom kapitalu ne ostvari prihvatljiv nivo rizika

Horizontalna pravila finansiranja se dele na: Zlatno (bankarsko) pravilo finansiranja. Ovo pravilo je utemeljio nemaki autor Hibner, koji je rekao: Kredit koji neka banka moe dati, a da pritom ne doe u opasnost u pogledu ispunjenja svojih obaveza, mora odgovarati kreditu koji banka uiva, i to ne samo po iznosu, nego i po kvalitetu. Drugim reima, pozajmljeni kapital se ne bi trebao koristiti nepovoljnije nego to je dobijen. Prema ovom pravilu, vlasnik firme treba kratkorone kredite da koristi za kratkorone namene (ulaganje u obrtna sredstva), a dugorone kredite za dugorone namene (ulaganje u stalna sredstva).
Tabela 4: zlatno bankarsko pravilo finansiranja Naziv pravila Zlatno bankarsko pravilo Dugoroni izvori Za ulaganja u osnovna sredstva Kratkoroni izvori Za ulaganja u obrtna sredstva

Pravila finansiranja 1:1 (Acid Test) i 2:1 (Current Ratio). Ova pravila direktno proistiu iz zlatnog bilansnog pravila u irem smislu. Prema pravilu 1:1 (Acid Test), monetarna aktiva (gotovina i potraivanja) mora biti finansirana iz kratkoronih izvora. Na ovo pravilo se naslanja i pravilo 2:1 (Current Ration), po kojem odnos obrtnih sredstava mora biti dvostruko vei od kratkoronih obaveza.
Tabela 7: pravila finansiranja Acid Test i Current Ration Naziv pravila Pravilo 1:1 (Acid Test) Pravilo 2:1 (Current Ratio) Kratkoroni izvori Ulag. u monetarnu aktivu (gotovina + potraivanja) Moraju da pokriju najmanje 50% obrtnih sredstava Dugoroni izvori Sve ostalo Sve ostalo

Zlatna bilansna pravila finansiranja. Ova pravila su proizala iz zlatnog bankarskog pravila i pojavljuju se u formi zlatnog bilansnog pravila u uem i irem smislu. Zlatno bilansno pravilo u uem smislu postavlja zahtev da se dugoroni kapital (sopstveni kapital i dugorono pozajmljena sredstva) koristi za finansiranje osnovnih sredstava, a kratkoroni kapital za obrtna sredstva. Kod ovog pravila, postoje razlike u razmiljanju u pogledu finansiranja osnovnih sredstava. Prema jednima, osnovna sredstva treba finansirati iskljuivo sopstvenim kapitalom, dok prema drugima, osnovna sredstva mogu biti finansirana i dugorono pozajmljenim kapitalom.
Tabela 5: zlatno bilansno pravilo u uem smislu Naziv pravila Zlatno bilansno pravilo u uem smislu Sopstveni kapital Dugoroni krediti Kratkoroni krediti Za ulaganje u obrtna sredstva

Ostala horizontalna pravila finansiranja. Ostala pravila pokuavaju da isprave nedostatke navedenih horizontalnih pravila finansiranja. Kvalitativno su odreena i baziraju se na sledeim principima: Treba uskladiti finansiranje sa elastinou poslovanja; Treba uskladiti rizik sa kontrolom poslovanja; Treba uvaiti specifinost delatnosti i uslove finansiranja prilagoditi tome; Treba uvaiti investiciona ulaganja i formirati poseban naI in finansiranja za projekte.

PRIMENA PRAVILA FINANSIRANJA U APOTEKAMA

Imajui u vidu karakteristike apotekarske delatnosti, kod finansiranja treba imati u vidu potrebu obezbeenja sigurnosti, kako za vlasnike, tako i za kupce, tj. pacijente. U tom smislu, potrebno je posebno obratiti panju na pokrie osnovnih sredstava i trajnih obrtnih sredstava (gvozdene zalihe) iz dugoronih izvora finansiranja. Takoe, potrebno je u to veoj meri koristiti kratkorone izvore finansiranja za podupiranje tekueg poslovanja, a naroito je vano to vie koristiti finansiranje od strane dobavljaa, tj. izdejstvovati to povoljnije uslove plaanja prema dobavljaima. Prilikom finansiranja apoteke, treba voditi rauna o sledeem: Sopstvenim sredstvima finansirati iznajmljivanje poslovnog prostora, opremanje apoteke (police, oprema, kase), kao i deo dugoronih investicija. Dugoronim pozajmljenim sredstvima finansirati gvozdene zalihe (10-30% zaliha), dugorone investicije i eventualnu kupovinu poslovnog prostora. Kratkoronim pozajmljenim sredstvima i sredstvima iz tekueg poslovanja finansirati tekue poslovanje (nabavka lekova, nabavka ostale robe, isplata zarada itd)

Za ulaganje u osnovna sredstva

Zlatno bilansno pravilo u irem smislu postavlja zahtev da se dugoroni kapital koristi za finansiranje svih dugorono uloenih sredstava, koja pored osnovnih sredstava obuhvataju i stalna obrtna sredstva. Stalna obrtna sredstva pred-

224 | BB-Informator | 17