FRA LA D ISLA V F l Š l Ć

FRA FRANJIN G R O B U BU Č IĆIM A

Fra LADISLAV FIŠIĆ
Fra FRANJIN GROB U BUČ IĆ IM A

FRA LADISLAV FIŠIĆ

FRA FRANJIN GROB U BUČIĆIMA

FRANJEVAČKI P R O V IN C IJALAT BOSNE SREBRENE B r o j: 1 4 3 3 /7 1 .

I m p r i m i S a ra je vo , 9. stu d en o g 1971.

p o t e s t

Fra V la d o K a rlo v ić , p ro v in c ija l

NADBISKUPSKI O R D IN AR IJA T V RH BO SANSKI B ro j: 2 4 6 7 /7 1 .

I m p r i m a t u r S a ra je vo , 11. stu d en o g 1971. D r T o m is la v J a b la n o vić, g e n e ra ln i v ik a r

Izd a je : Ž u p s k i u re d B u čići k /N o v o g T ra v n ik a O d g ova ra : Fra S ta n ko K a rin , ž u p n ik

PREDGOVOR
Ž ivu p o b u d u za izd a va nje ove k n již ic e dala nam je u p ra v o ova g o d in a . S to ta na ko n s m r ti fra F ra n je Z u bića (B u č ić i, 16. tra v n ja 1 8 7 1 ), jedne od s v ije tlih svećen ičkih lič n o s ti naše p ro š lo s ti. Fra F ra n jo je te k n a k o n svo je s m r ti p o tp u n o došao do rije č i i pokazao svo je p ra v o lice, svetačko, s u sre t­ ljiv o , sad već više n e u m rlo . T o k o m vrem ena nastale su i m noge legende o p o k o jn o m fra F ra n ji. N astale su postepeno, jedna po je d n a, p o b o ž n im p re p rič a v a n je m . O ne su d o n e k le i za m a g lile p ra v o fra Fran jin o lice, ne m ogu se uzeti kao v je ro d o s to jn e . Kao što se ne m o ra uzeti kao v je ro d o s to jn o ono što navode p o je d in c i o o z d ra v lje n jim a n a ko n m o litv e i za vje tn o g p o h a đ a n ja njegova g ro b a . S ta n o vište C rkv e je re z e rv ira n o s t, prem a n a re d b i pape U rbana. Uspom ena na fra F ra n ju Z u b ića živa je u tra v ­ n ič k o m k ra ju i nep re sta n o se o b n a v lja n o v im d o lije v a n je m p o u zd a n ja u duše o n ih k o ji dolaze na n je g o v g ro b na K o m a rd i. Z a to je i naša ž e lja za izd a va nje m jedne b ro š u re o n je m u i o m je s tu g d je je on z a vršio svoj ž iv o t i g d je sada počiva sam o lo g iča n , sa m o -p o -s e b i-ra z u m ljiv izra z ra sp o lo že n ja z a h va ln o sti i po b o žn e nado kn a d e k o d n je g o v ih što­ v a te lja i d u ž n ik a . O v d je treba n a g la s iti i v rije d n o s t fra F ra n jin a ž iv o ta kao d o b ro g p rim je ra . S većenicim a je on p le ­
7

m e n it uzor iskre n e s u s re tljiv o s ti p re m a svim lju ­ d im a : v je rn ic im a , in o v je rc im a i n e v je rn ic im a . Da­ nas o s o b ito , u v rije m e is tin itih p o k u š a ja p ro d o ra e ku m en ske m is li i n je zin e , često, n e d o k ra jč e n o s ti. D an a šnjo j g e n e ra c iji naših v je rn ik a u zo r tre b a ju b iti n jih o v i p re đ i, k o ji su u svom ž iv o tu u v ije k o s ig u ra v a li d o s to jn o m je s to za svo je svećenike, im a li p o v je re n je u svoje » u ja k e « , k o ji su im i svo­ jim p o d u ča va n je m i s v o jim ž iv o to m u č v rš ć iv a li v je ru , n jih o v o n a jja č e ž iv o tn o u p o riš te . U ovo v rije m e v e lik ih s o c ija ln ih g ib a n ja , p r i­ vrem enog ili sta ln o g n a p u š ta n ja o b ite ljs k o g o g n ji­ šta ili ro d n e g ru d e , o p ra v d a n ih ili n e o p ra vd a n ih m ig ra c ija i e m ig ra c ija , neka ova k n již ic a p ro b u d i i p o d rž i p le m e n iti ponos lju d i iz našeg k ra ja na bo­ gatu i slavnu p ro š lo s t, lju b a v prem a ro d n o j g ru d i, pa ako se i o d lu če na o d la z a k neka ne zaborave na v je ru otaca, k o ji su o v d je ž iv je li, d je lo v a li, tr p je li, o s ta ja li v je rn i Bogu i svom e im e n u . U to j n a ka n i iz d a je m o ovu k n již ic u m o vam je u ru ke . B u čići kod N ovog T ra v n ik a , ru jn a 1971. Fra S TA N KO K A R IN , ž u p n ik i p ru ž a ­

O. fra

Franjo Zubić, kao župnik

Turske Gradiške god. 1 85 5 .

Fra FRANJO ZUBIĆ ( 1 8 2 2 — 1871)
Na p u š k o m e t p u ta od žu p ske c rk v e u B u čićim a, s m je ro m ju g o is to k a , na s m e tn ju v id ik u , iz ra ­ slo je b rd o G ra d in a , u p o d n o ž ju o g o lje n o i načeto is k o p a v a n je m vapnenca. Tu je g ro b lje K o m a rd a , sa č v rs to m c rk v ic o m na g o rn je m ru b u i je d n o m p o d la n ic o m bezvodne ra vn ice . N e k o lik o p u te lja k a iz svih pravaca p ru ž a ju se p rem a s re d iš n je m g ro b u , prem a (u p r a v o ) s to g o d iš n je m p o č iv a liš tu tje le s n ih o sta ta ka p o k o jn o g » u ja k a « fra F ra n je Z u b ića . T o je p o zn a ti »Fra F ra n in g ro b « . M jesečn o je d a n p u t, m la d im u to r k o m , o ž iv lja ­ va o vo g ro b lje . Izbliza i izdaleka stižu o va m o h o d o ­ ča sn ici. N ik a k o ne dolaze o va m o na o d m o r. N ije im do toga, je r su i l i sam i tje le s n o o štećeni, b o le ­ sn i, z a b rin u ti ili nekog ta kvo g sa sobom vode. Tu su v je rn i k a to lic i, p ra v o s la v n i i m u s lim a n i. Na p ro ­ hodu k ro z b u č ić k u žu p u o n i im a ju i s vo ju v je rn u p r a tn ju : poglede pune saučešća. Je r svi z n a ju da se č o v je k ne o d lu č u je la ko 'i je d n o s tra n o na poh o d fra F ra n jin u g ro b u . O b ič n o , kad se u m n o ži bo­ lest ili n e v o lja , a iscrp e m o g u ć n o s ti lije č e n ja i n a ko n što se p oku ca na m noga b ije la b o ln ič k a v ra ta . T a ko o v i lju d i s n a če tim z d ra v lje m i z d ra ­ v o m v je ro m dolaze d o g ro b n e h u m k e jednog sve­ ćenika k o ji je za ž iv o ta znao lije č it i, v r lo m a lo tr a ­ vam a, s k o ro u v ije k sam o b u d n o m nadom i pouzda­ li

n je m u Boga. A p o s lije s m rti jo š više, već s to tin u go dina n e p re k id n o . D o b ro je š to fra F ra n ju ne zovu s v e tim , b la ž e n im n iti slugom B o ž jim . T a ko n je g ovo lice o s ta je i d a lje s a k riv e n o da b i se b o lje v id je lo B ožje i da u p o b o ž n o s ti p u ka ne b i b ilo p o re m e tn je . T o k je fr a F ra n jin a ž iv o ta b io b u ra n , kao i v rije m e u k o je m je ž iv io . R odio se na S ilv e s tro v o , 31. p ro sin ca 1822. u T ra v n ik u , u g ra d s k o j č e tv rti C iganska M aha la . Im a ju ć i p re d sobom n je g o vu geneo lošku lin iju , može se z a k lju č iti da je fra F ra n jo Z u b ić p o to m a k bosanske p le m ić k e o b ite lji Z u b ića , k o ju je, k a o i m noge d ru g e , » tu rs k a zloba d o to rb e d o tje ra la « 1). Kao i sve d ru g e p le m e n ita š k e o b ite lji, i fra F ra n jin a je im a la s vo je po sje de i svo j g rb : na ž u to m p o lju k r ila t i lav sa z a v in u tim re p o m i o rlo v s k o m g la v o m . Još jedan lav I j u b ič a s to b ije l s o rlo v s k o m g la v o m .2) V re m e n o m , m e đ u tim , nestalo je i posjeda i g rb a . Š taviše n i p re zim e nje g ovo n ije o s ta lo č v rs to ni sačuvano. N e tk o od n je g o v ih b liž ih p re daka s očeve s tra n e b io je m lin a r pa se p rozva o M lin a re v ić . T a k o da se u M a tic i ro đ e n ih pod s p o m e n u tim d a tu m o m ne s p o m in je n ik a k a v Z u b ić , nego s to ji ( la t in s k i) : » T ra v n ik , 1. s ije č n ja 1823. Rođen ju č e r. Ja fra Pavo Kl ju n o v ić .k rs tio sam Petra (re d o v n ič k o im e fra F ra n jo ) sina M ate M lin a re vića i njegove z a k o n ite su p ru g e M a r ije ro đ . E g o n jić iz P iro te « 3). Uz svog oca k o je m u je o vo , ka o "i m a jc i, b io d ru g i b ra k m a li je P etar p ro ž iv io 10 g o d ina (d o 1 8 3 2 ). Tada m u je o ta c u m ro , p o ko p a n je u Ovča’) 2) 3) O. A. Knežević, Bosanski P r ija te lj, V I. s tr. 148. Nav. d j. s tr. 149. Prema: O. fra M . Džaja: Sarajevo, 1929, s tr. 327. Fra F ra n jo Z ub ić, F ranjevački V ije s n ik ,

12

revu i zaveden u M a tic i u m r lih kao M a to Z u b ić , a ne M lin a re v ić (u m r o 20. ru jn a 1 8 3 2 ). U p o tra z i za z n a n je m , Petar se n ije m ogao p o u z d a ti u s vo ju m a jk u , neuku i n e p ism e n u , ni u ka k v u službenu š k o lu , b u d u ći da još ta kve n ije ni b ilo . Nego neopazice je p o s ta ja o s p re tn iji u p is a n ju i č ita n ju s i­ g u rn o uz ko je g ž u p n ik a iii kapelana k o d k o jih je njegova m a jk a v o d ila k u ća n stvo . T a k o je u z n jih stekao i u v je re n je da je pozvan od Boga u re d o v­ n ič k i stalež i da m u je m je s to m eđu b o sa n skim fra n je v c im a , u ja c im a . Kad se je d n o m o d lu č io , n ije se više kole bao. P oslali su ga u F o jn ic u u sam ostan da bi tu za vršio takozvane » p rip ra v n e nauke«. P rim ­ lje n je u F ra n je v a č k i red 4. studenog 1840, g o d in u dana iza o b la čen ja re d o v n ič k o g o d ije la . N akon pet go d ina p ro ve d e n ih u s tu d ira n ju filo z o fije i bogo­ s lo v ije s tu p io je fra F ra n jo u a k tiv a n ž iv o t kao sve­ ć e n ik. P rvi teški tu r s k i » zu lu m « stig a o ga je u So­ k o lin a m a g d je je b io kapelan ž u p n ik u fra G rg i Loziću -G a liću . B osnom je tada u p ra v lja o v e z ir O m e r-paša Latas, p re p re d e n i d ip lo m a ta i n e u m o ljiv i iz v rš ila c svoje v o lje . U n iš tio je č ita v u je d n u gene­ ra c iju tu rs k ih ve lika š a u Bosni k o ji su se o p ira li v a lu re fo rm i u tu rs k o m c a rs tv u . T im e je sam v e z ir u k rš ć a n im a p ro b u d io nadu u n e ka kvo v e d rije v r i ­ je m e, p o n a d a li su se » b o ljo j sreći i s ta n ju « , pa su se počeli s lo b o d n ije i u s p ra v n ije k re ta ti i po g le ­ d a ti u p ra vcu s v o jih lju d s k ih p ra va . T o je O m e r-paši b ilo već previše . Z a p o v je d io je da se od svih kršćana p o k u p i o ru ž je , za jedan dan posvuda. Da bi se to m o g lo je d n o s ta v n o o b a v iti, z a p o v je d io je da se k ro z to v rije m e svi svećenici, i k a to lič k i i p ra v o s la v n i, d rže u z a tv o rim a . K u p lje n je o ru ž ja , uz b e zo b zirn u p re m e ta č in u i u z im a n je m ita i n a jv re d ­ n ijih s tv a ri, b ilo je p o vo d da m n o g i odu i ostanu u z a tv o ru . To je zad e silo i fra F ra n ju Z u b ića . U »Go­
13

d iš n ja k u « fra Jake B a ltića m ože se o to m e p ro č i­ ta ti: »Posli p o k u p lje n o g O ru ž ja dva M is n ik a prava zdrava O . fr a . A n to G u ttić i O . fra F ra n o Z u b ić dopadoše T avnice. G u ttić Ž u p n ik J a ja č k i, a F rano P o m o ć n ik K o to rs k i ( k o to r v a r o š k i) u J a jcu b udu n a jp ri poavšćeni (z a tv o re n i, o p .) Z a tim u T ra v n ik p o sla n i. K a jm a k a n T ra v a n js k i A dži A li Paša O sm anlija najve ći iz k o p a n ik K e rs tja n s k ih , ova dva M is n i­ ka S tavi u n a jtiš in ji A p s t na ponase, gdi su v e lik u z im u , glad , i nečistoću pod n i I i 3 m iseca. Š to bi jim se od P aroka D olačkog, o li od K e rs tja n a h p o sla lo za jila to bi tu rc i p o je li često p u t. O n i n ik a d nisu izvođeni na Sud, n iti na ka k a v is p it, da jim je kazano: ovo je vaša k riv ic a , nego ovo hoće Adži A li Paša, to je sva n jih o v a k riv ic a . Ova su dva M is n ik a n a jb o lje g v la d a n ja b ili, i d o b ro im e svugdi ko d N aroda Im a li, i rad ovog od s v o jih S ta riš in a h lju b lje n i b ili. M . O . Ex P ro v in c ia l fra M a ria n Šun jić d v a k ra t h išo m o lit O m e r Pašu da jih p u s ti: m oleći istog da se n jih o v a k riv ic a kaže. O m e r Paša na re d i da se p uste, ali A dži A li Paša o p e t n e h tid e , d o k se je op e t m o ra lo h ić i O m e r Paši. Da su ovi M is n ic i im a li ka k v u k riv ic u , nebi nam začudo b ilo « 4) . Tu je m ožda i n a p u k lo fra F ra n jin o z d ra v lje . » B ili su 7 n e d je lja u n a jg o ro j ta m n ic i, u k o jo j se ni u s p ra v iti nisu m o g li. Po danu b i m o ra li č a rš iju č i­ s titi, i led p r o b ija t. K onačno su p u šte n i bez ik a k v e presude«5) . P rem je šte n je z a tim b io fra F ra n jo u K ra jin u . N a jp r ije za kapelana u Iv a n js k u a ond a , u lis to ­ padu 1853, za s a m o sta ln o g kapelana u Bosansku G ra d iš k u , g d je je p ro ve o t r i g o dine. U spom ena na njega tu je vre m e n o m iz b lije d ila . U ž u p s k im m a ti4) 5) O. fra Janko B a ltić , G o d išn ja k, s tr. 112, u ruk o p is u . Franjevački V ije s n ik , 1929, s tr. 330.

14

čam a u G ra d išci za b ilje ž e n o je k a k o su svećenici u to v rije m e p r ih v a tili još je d n u d u ž n o s t: k u p lje n je harača za tu rs k u u p ra v u . T o je p a lo na pa m e t H u rš id paši ( 1 8 4 3 — 1 8 58) da b i o s lo b o d io k rš ć a n ­ ske p o d a n ik e n e m ilo s rd n ih gu I i tel j a-haračl i j a . F ra­ n je vci b i m irn o p o k u p ili n a jm a n ji p ro p is a n i iznos poreza i p re d a va li ga tu rs k o j fin a n c ijs k o j u p ra v i. Sad je ž iv o tn i p u t fra F ra n je Z u b ića p o te k a o S re d n jo m B osnom . Pom agao je n a jp r ije kao kape­ lan u Docu fra A n ti T u zla n č ić u a z a tim je 1858. b io p re m je šte n d a le k o u V la š ić , u D o b re tić e . Tu je b o ­ ra v io od 2. s v ib n ja 1858. d o 28. lip n ja 1868, p u n ih deset g o d ina . K a ko je to b io ž iv o t pun n e p ro ra ču n a tih tre n u ta k a i o s a m lje n o s ti! Danas su nam Dob re tić i n e ka ko na d o h v a t ru k e ; p r ije s to tin u g odina b ilo je to k r a jn je nepouzdano p o d ru č je , p la n in s k o , s a m o tn o . P ro h o d n o sam o za lju d e u lju t o j n e v o lji, za h a jd u k e -o s v e tn ik e . Župa je h va ta la 20 k ilo m e ta rs k o p ro s tra n s tv o k o je se d iz a lo p rem a v rh o v i­ ma V la šića i sp u š ta lo se u d o lin u rije k e U gra. O m er-pašin p u t od T ra v n ik a p rem a S k e n d e r-V a k u fu n i­ kad n ije b io sig u ra n . Z im i zam eten sn ije g o m i o p a sn o stim a jedn e n e g o s to lju b iv e i n e -p rija te ljs k e p la n in e , lje ti p r ita ja n doduše za p u to v a n je k ro z duge d rv o re d e o m o rik a i u m iris u sm ole; m ira n m e đ u tim sam o na p rv i pogled. T e ško se lju d im a b ilo o d lu č iti da se i v ra te n jim e ako su ga je d a m p u t s re tn o p ro š li. Tu su u k a m e n ju i g ra n ju p o s ta v lje ­ ne n e v id ljiv e b u s ije h a jd u č k e . Za m noge je p u to v a ­ n je k ro z V la š ić b ilo p u to v a n je bez p o v ra tk a , p o s lje ­ d n je . Fra F ra n jo je o v d je u D o b re tićiim a d ru g o v a o s o sa m om , o b ila z io svoje ž u p lja n e , s la v io m isu u ne­ ko m od n jih o v ih sela; župske c rk v e n ije b ilo već s to lje ć im a . S re d ište župe b ilo je za svečanih p r i­ lik a , prem a iz v je š ta ju o. fra M irk a D žaje k o ji je gore pro ve o šest g o d ina kao ž u p n ik , jedan je d ri
15

jasen (o d njega je do danas o s ta lo je d n o č v rs to k le ca lo , još n im a lo c rv o to č n o ). Tu su se v je rn ic i s k u p lja li na b o g o slu žje , o s o b ito na Božić. »Č itava bi sela p a r dana pred B ožić č is tila sn ije žn e nam ete, da p u to v i bu d u p r o h o d n iji. Kad b i s le d in e s n ije g ra s k id a li, p ro s to rija bi izgledala ograđena b a rik a ­ da m a. S većenik b i u » o ta ru « , t. j. u k o lib ic i od g ra n ja , p o k riv e n o j ćebetom ili p o k ro v c e m , pod m i­ som drža o u ru ka m a o k ru g lo k a m e n je u pepelu u g rija n o i 'k rp o m o m o ta n o , da m u p rs ti ne p rize b u . N a ro d je o k o lo lo ž io v a tre i slušao sve t r i božične m ise «6). Fra F ra n jo se dao i na jedan sudbonosan p o t­ h va t za to v rije m e . O d lu č io je p o d ig n u ti c rk v u u s v o jo j ž u p i. U v je rio je svo je ž u p lja n e u p o tre b u g ra d n je žu pske c rk v e , p ro b u d io n jih o v ponos i dao se god. 1862. na g ra d n ju . C rk v u je p o s v e tio sve­ to m A n ti P adovanskom . Ta c rk v a danas više ne po­ s to ji. Z idana je doduše, a li n ije izd rža la više od t r i ­ deset g o d ina . Srušena je 1892. a m je s to n je sazi­ dana je d ru g a k o ja sad o p ra v o b r o ji za d n je svoje dane. Uz n ju niče tre ća . N ova, sig u rn a i lije p a . » V e liki p oko rn ik, pobožan i svet m isnik« V rije m e p ro v e d e n o u D o b re tić im a b ilo je za fr a F ra n ju Z ub ića v rije m e konačnog osobnog i sve­ će n ičko g fo r m ir a n ja . S v o jim ž u p lja n im a , k o ji im a ­ ju zd ra vo i p ra v e d n o o k o k a d je g o v o r o n jih o v im sve ćen icim a, o sta o je u usp o m e n i kao » v e lik i po­ k o r n ik , pobožan i svet m is n ik « . Prema navodu fr a M . Džaje, jedan ga je sta ra c o v a k o o p isa o: »K od kuće je nosio p ro s to težačko o d ije lo . Pa i šal je o k o glave z a m o ta va o i šarvale n o sio . Mesa
6) F ranjevački V ije s n ik , 1929, s tr. 332.

16

g o to v o n ik a d n ije je o , a u d ru š tv u bi o b o rio i k o ju čašicu ra k ije , ali ne bi p rig o n io . B io je v e s e lja k , pa bi često zvao nekog M ija n a P ra n jić a -D u ljić a , da m u kucne uz š a rg iju . Prema s ir o tin ji je b io ta k o d a ­ re ž ljiv , da je u v ije k b io sam s iro m a ša n . P ro p o v i­ jeda o je s ta k im o d u š e v lje n je m , da b i re d o v ito sam p la k a o i d ru g e na plač p ro b u đ iv a o . U m o litv i v a n re d n o g o r ljiv , o s o b ito za v rije m e e g zo rcizira n ja , klečao b i č ita v e sate na g o lim k o lje n im a na k a m e n ju . Za v rije m e njegova ž u p n ik o v a n ja n ije d ­ nom župe v rije m e ne o b i« 7). U D o b re tić im a n ije m ogao u tr n u ti glas o neo­ b ič n o m s v ije tlo m p ro d o ru svetačke n a d a re n o sti u ž iv o t u ja ka fra F ra n je . Im a o je i d a r lije č e n ja i spo­ sob nost rasp ozn ava n ja lije k o v a . Sve je to ko d n je ­ g o vih su vre m e n ika d je lo v a lo da se s n jim susreću s iz ra z itim p o š to v a n je m i da m u se o b ra ć a ju za p o m o ć i u iz ra z itim n e p rilik a m a . Isp riča n a je zgoda k a k o ga je tra v n ič k i k a jm a k a n A hm edbeg pozvao u sv o ju ku ću da m u je b la g o s lo v i i da se u n jo j m o li, a kad se u tu ku ću p o s lije njegova blagoslova v ra ­ tio m ir, počeli su ga i m u s lim a n i s m a tra ti sv e tim i nisu m u z a m je ra li kad b i na svom v a tre n o m k o ­ n ju M a lin u k o ji p u t p ro g a lo p ira o k a ld rm o m tra v ­ n ičke č a rš ije ; jedan » k a u rs k i papaz« uz ćepenke č a rš ijs k ih d u ć a n d ž ija . D ru g im a je to b ilo za b ra ­ n je n o pod kaznu s m r ti. Sam o deset m jeseci p ro ve o je fra F ra n jo u sa­ m o sta nu G učoj G o ri kao p ro p o v je d n ik ( 1 8 6 8 ) . S tigao je do svoje za d n je p o s ta je , u žu p u B u č ić i. P ri­ m io je d u žn o st 20. tra v n ja 1869. Č ekala ga je g ra d n ja nove, p rve žu pske c rk v e . On je p o lo ž io p rv i kam en u te m e lje c rk v e : o d u še vio je ž u p lja n e za g ra d n ju , u lio je u n jih o v e že lje p rv i, e le m e n ta rn i p o le t. Tada
7) Isto , s tr. 333.

17

je u m ro . U m ro je u 49. g o d in i. O d up a le m ozga. B olest, naizgled, n ije b ila opasna. Ni s m rt za fra F ra n ju n ije n ik a k o b ila opasna. T ek p o s lije s m rti p re sta o je b iti a n o n im n i, s itn i h e ro j, ka k a v je b io za ž iv o ta . Ite k a k o je n a d ž iv io svo je g ro b a re i po­ sta o b liz a k o n im a k o ji su se r o d ili na ko n njegova p o la ga n ja u g ro b . Riječi povratnika s g ro b lja na Kom ardi M ožete č u ti č ita v u r ije k u izraza z a h v a ln o s ti p o v ra tn ik a s g ro b lja na K o m a rd i, o n ih k o ji su u v je re n i da su s v e ta č k im p o s re d o v a n je m fr a F ra­ n je Z ubića (n a ro d s k i: » fra F ra n e « ) s te k li ili p o tp u ­ no z d ra v lje ili o la k š a n je s v o jih tegoba. N jim a m i m ožem o v je ro v a ti ili im nećem o v je ro v a ti. M ože­ m o , a ko hoćem o, s u m n ja ti u n jih o v u v je ro d o s to j­ no st, on i se m e đ u tim i d a lje p o nekad sam i v ra te s groba fra F ra n jin a iza k a k o su ih d ru g i ta m o o d ve li ili o d n ije li. K o lik o je ta k v ih a n o n im n ih ! A p o z n a ti su: Kata G učan in (r o d . B e v a n d a ), M ara P erić . . . A k a k o je A lija O m e ra g ić , m u s lim a n iz R ankovića ž a rk o m o lio na fra F ra n jin u g ro b u : »Fra F ra n o , pobogu b ra te , a k o znaš šta je m u k a , k u ta riš i me ovog devera!« B olest o č iju je nestala i n ik a d se više n ije p o v ra tila . T a k o je p ro ša o i L a tif B a rja k ta re vić-O sm a n o vić iz Čehove, k o ji je, re u m a tič a n , b io doveden na k o n ju a v r a tio se p je šice , bez šta p o va 8). U žu p sko m u re d u u B u č ićim a is p rič a la je Kata Gaz ib a rić ( iz N ove B ile , župa V ite z ) 16. s v ib n ja 1971. o vo : »B olest sto m a k a i » žličice « , za v rije m e stare Ju g o s la v ije dosta vrem ena tra ja la . T r i p o sje ta G ro ­ b u , na k o lje n im a , o b ila z ila g ro b lje — i ota d a me n ika d a ta b o le st n ije snašla n iti sam lije č n ik u kada
8) Ova č e tir i slučaia z a b ilje ž io je o. fra M ir k o i naveo u svom članku o fra F ranju Z ub iću. Izneseni su Franjevačkom V ije s n ik u , 1929. s tr. 334.

18

ra d i toga išla« D ruga, Luca K vasina iz Čehove, iz ja v ila je 20. s v ib n ja 1971. o vo : » B o lile su me noge i d ru g i su m e o d ve li d o g ro b a fra Frane Z u ­ bića na K o m a rd i — a li sam se o d a tle v ra tila sama — i više me ni danas ne bo le m ada im a m 62 go­ d in e . T a ko sam is to d o ž iv je la iz lije č e n je v e lik e g la ­ v o b o lje —- iza u č in je n o g zavjeta o tić i na g ro b fra F ra n in na K o m a rd u . U zahvalu svaki p u t kad je sv. m isa na K o m a rd i idem i p ris u s tv u je m sv. m isu i dadnem o p ije lo za p o k . fra F ra n u « 9).

Grob fra

Franje Zubića (fr a Franin g ro b ) na K om ardi. Spom enik je postavljen 2 2 . srpnja 1 92 8 .

Danas je fra F ra n jin g ro b na K o m a rd i k u ta k svježeg š to v a n ja , m je s to tih e m o litv e obrazložene d u b o k o m v je ro m i o ž iv lje n e v la s tito m p a tn jo m . M la d im u to rk o m o tv a ra ju se p re m a K o m a rd i p u ­ to v i iz b liže i d a lje o k o lic e , iz č ita v e Lašvanske k o tlin e , iz m n o g ih naših d o m o va g d je se još v je rn o p ro ž iv lja v a » te o lo g ija nade«. Na to m g ro b lju nema
9) Zadnja dva slučaja z a b ilje ž io je sadašnji ž u p n ik , o. fra Stanko K a rin .

19

v a n js k ih , va ša rs k ih p ro sla va ni g ro m k o iz ja v lje n ih ra spo lo že n ja na ko n m o litv e i b o g o s lu ž ja . O va m o se n ik a d ne do la zi na iz le t i p o k a k v u u s p o m e n u , nego o v d je , nad g ro b o m je d n og č o v je k a koga i ne poz­ n a je m o s fo to g ra fija i po lic u , tje s k o b n o tra ž im o b lize m o g u ćn o sti da se u m o litv i o k re n e m o Bogu, D a ro v a te lju z d ra v lja i da što s ig u rn ije p re k o ra č i­ m o ra zm a k izm eđu N jega i naših lju d s k ih o ja đ en o sti. Fra F ra n jo , u p ra v o zbog s vo je svetačke o b ičn o s ti, n ije ni na ko n s to tin u g o d in a pao u za b o ra v. N i ko d Boga ni ko d nas.

M a lo p o m a lo ja se ip a k — k a ko sam i ž e lio — p re tv a ra m u obale. Da b i k o ja lju d s k a suza * im a la svoj sig u ra n to k Da nepogažena d o p lo v i d o svog bogatog Ušća. Pa sam i sam na k ra ju p uta i na k ra ju snaga I u m ire m — posvećen.

(Z a d n ja fra F ra n jin a m isao — n e izg o vo re n a )

21

VATRE NA G O L IM RUKAMA N it k o još ne zna d o k le naše k o r ije n je seže, N i g d je će nam g ro b o v i b iti, Ni tk o je p rv i p o p lju v a o naše čelo i b ic io se na njega k le tv o m i u ro k o m . Ž iv je li sm o u b e zb ro j ra sp o lo ž e n ja : U g rije h u k u k a v ič lu k a . U stra h u od ra d o s ti. B il i sm o d o m aći s nesrećom š to nam se u p ro lje ć a g n ije z d ila u g ru d im a i tu u jesen rađala svo je m lade. U lazila je nam a s p rv im suncem k ro z k lju č a n ic u s ta rih v ra ta , a izla zila zveckavo na č v o ru lanca k o jim su vezali oca i l ' b ra ta . N ika d a n ism o s m je li r a s k r ilit i ru k e od je dne obale slo b o de d o dru g e . Leđa su nam u d a rc im a s a v ili u lu k o v e a n is m o im a li s tr ije la da se b ra n im o . K o s ili su kao m la d u tra v u naša p r o tiv lje n ja , G o n ili nas ka m o m i n ik a k o n is m o h tje li. Iš li sm o, petam a n a p rije d , da bi nam pogled padao po tra g o v im a i vra ć a o nas našem p o rije k lu .

U suton e sm o m la k e g ra d ili ta jn e m ostove da b is m o b ili za je d n o , kad sm o već braća. A li ni noći nisu b ile d o v o ljn o ta m n e da b i o s ig u ra le naš p o le t. O s ta ja li sm o na m n o g o obala i naše v a tre rane nisu se n ik a d a p a lile je d n o m lu č i. A kad sm o iz g ra d ili m o sto ve za b ra ts tv o , n jim a je p ro tu tn je la iz d a ja . U m ira li sm o od n je zin e jeke. I bacani sm o b ili u g rlo rije k e . U v ir zeleni, u s m rt zelenu. I m i sm o k lic a li ta k v o j s re ći: b iti m rta v u ž iv o m v rtlo g u i ž iv o d a lje te ći. A ne n jih a ti se m lo h a v o na z e le n im v je š a lim a . Ili b iti p ro b o d e n s a b ljo m ze le n om . P ro tiv n o sv im rije k a m a , naša je p ro te k la uzvo d n o i b iva la sve veća. S p la k n u li sm o b la g o slo v s ro d n ih o ra n ic a , p ro k le li rosu na o te tim n jiv a m a , p o d lo ž ili ram ena pod sveti te re t k o lije v k i, pjesam a i k rsn e vode. B ije g nam je b io b la g o s lo v lje n : U b rd im a sm o o s lu h n u li zvonca slobode. Rasli sm o u k o rije n u . Ne — u granam a Ne p re v is o k o , da b i sunca b ilo za sve, I da nam , v is o k im , o ku s n e im a š tin e ne b i

p o sta o g o ra k .

24

A li d u b o k o , da b i nam n iti ž iv o ta b ile ja ke . Da b is m o ru ka m a s v o jim d o h v a tili sve o tro v e ove z e m lje i g le d ali k a k o ih žeže žeženo sunce na žednom kam enu u v rije m e žetve. Svi sm o bi li ja ta c i. I svi — h a jd u c i. L iš ili sm o se pogana stra h a što nam se kao u s ta ja li z ra k v u k a o po k rv i i zabadao se u g rlo p o p u t o tro v n e s trije le . S tra h od p o n iže n ja — ne od s m r ti. S tra h od o tro v a — ne od udaraca. S tra h od onog ledenog isto čn o g sunca k o je nema s v o jih obala i ne zna teći to p lin o m i s ja je m . S tra h od izd a jn o g plača s a krive n e djece Kad se po selu k u p io harač u k rv i. S tra h od ra d o s ti k o ja u nam a n ik a d ne s m ije d o g o rje ti ni o b lo ž iti nam pepelom rane. Nego za m u kn e u n a jv e s e lije m c ik u , ka o s tru n a na g usla m a . A p jesm e ostanu nedopjevane. L iš ili sm o se Da b is m o se p o v u k li sm o Na pragu su pogana stra h a . d o m o g li daha, zasune na v ra tim a . nas čekala teška vrem ena.

A l' m i sm o sada u ru k a m a im a li nove ta jn e . P jesm e, iz ro n je n e iz svete tuge, ste k le su g ro m a k p rip je v .
25

Č u li sm o k a k o iz v o ri k lju č a ju b u r n ijim ritm o m i bude h ra b ro s t. N ism o se više u la g iv a li o š tric i mačeva u ru k a m a z lih gospodara i p o d m ić iv a li ih za d o b ro ra sp o lo že n je — za naš ž iv o t (K a k v a je to o d v ra tn a s re ć a !) Z n a li sm o da nam b je ž a n je k ro z p u s tin ju neće v je č n o tr a ja t i, je r sm o u goste p r im ili svo je M o js ije i svo je A ro n e . P a lili sm o k rije s o v e po v is o v im a , da nam se noći kažu g o s to lju b iv im . Da bi se v id io Asiz i d v a tri bosonoga p u tn ik a , k o ji k o ra c im a o d sedam m ilja žu re p re m a O lo v u . Je r naši k rije s o v i im a ju i n jo m e ih zovu. na g ru d u ovu. k rv i u p lam enu

U o g n jiš tim a je b ilo još žara I svaka se m isa o o k o n jih p le la . Plelo se i b e sp lo d n o č e ka n je , i s iro m a š tv o bez s ja ja , i p r ije tn ja , i p o le tn o o tk u c a v a n je k rv i p ri zam ahu, i z d v a ja n je k o je p o d g riz a svaki p o le t i pečati svoje crn e in ic ija le u lica i u čela. U o g n jiš tim a je b ilo još žara, a li se n ik a k o n ije s m io r o d iti n e tk o da razgrne pepeo i da p ro c v je ta crvena i to p la v a tra .
26

D ok n ije iz duše fra n je v a c a — fr a tra p o le t jela rije č : S loboda srca i S vo ji na svom e. P o le tje la je rije č sa M ilo d ra ž a na tisu ću k r ila , k ro z tisu ću straža k ro z m n o g o s tru k a usta s m rti i k ro z pakao. I ž iv o t nam se više n ije ra sta ka o s tra h o m i nesigur n ošću. G o rje la je rije č u ž iv im s n o p o vim a v a tre , opa san im k u d je ljo m . Za n jim a sm o — bez ig d je ikoga — p ru ž a li ru k e a ne za su lta n o v o m p o v e ljo m . B ilo je va tre u ru k a m a » u ja ka« da se osuše s iro tin js k e suze, da se o s v ije tli hod noćni po bogazima. do h a jd u č k ih ja zb in a , da k m e to v i o s v e tn ič k i silaze do u p o n o re nepravde i da se v ra ć a ju p r ije svanuća. O n i su v o d ili naše razgovore sa o čajem i n a d g o v o rili ga. M o litv u nas n a u č ili da se o t k r iju slasti u k o ri crnoga k ru h a . Da se p o v ija m o jedan d ru g o m e i p ita m o za z d ra v lje . Kao kla so vi zrela žita na h u k u v je tra , k o ji napam et zn a ju sve naše p rič e o sreći. I 'kako nam i siro m a šn a žetva — bo g a to s la v lje . Im a li su š iro k e p re g rš ti. I tu je u v ije k po jedan p la v i p lam en p lo v io .
27

Da se o s v ije tli p u t Bogu d o naših v ra ta . Da b is m o v id je li svo je v ra ć a n je d ra g u ljim a zvije z d a m a k o je nad g ro b o v im a pređa b d iju i d rž e svo je noćne straže. O ni su o d g o n e tn u li sve naše ta jn e . Z n a li su ka d nam je te ško i k a k o naš bol se lije č i. A kad su u m ira li — o s a m lje n i kao b o ro v i, ž a rile su se na našem nebu u v ije k d v ije r ije č i: Sloboda srca i S vo ji na svom e. Sad još m ogu li o n i is k o v a ti nam š tito v e Po m je ri našega srca. Bez lažnih p e rja n ic a srca, golog, p ro g o n je n o g ? Za takva srca š tito v e , S ig urne, n ove !?

28

ŽUPA BUČIĆI (k o d N O V O G T R A V N IK A )

L in ijo m geografskih granica župe Kad je p r ije desetak g o d in a (1 9 6 0 ) b ila po­ ložena a sfa ltn a tra k a d u ž in o m p u ta od Raskršća p re m a N ovom T ra v n ik u , o tv o rila je i župa B u čići š iro m svoja v ra ta s v ije tu i počela m u se sve brže p rib liž a v a ti. Ona je s k o ro č ita v im s v o jim p ro ­ s to ro m bla g o n a slo nje n a na svo je v la s tito p o lje , B u č ić k o , k o je n e v id ljiv im k a p ila rim a p ro v o d i vo d u iz rije k e G rlo n ic e u svoja p ro s tra n s tv a i b o ji ih zeleno od ranog p ro lje ć a d o p rv ih snjegova. Lagani uspon prem a ju g u d o b ro je došao p o to c im a da se s č is to m vo d o m u k o ritim a h itr o spuste u p o lje , da o p la k n u u sp u t k o ju n jiv u ii okvase tra v e . Tu su i p u to v i iz d o lin e i s o b ro n a k a , uz ograde od p ru ća i prečaci k ro z v o ć n ja k e i p re k o n jiv a . Svi o n i o ž iv ­ lja v a ju ju tr o m u b is tro m r itm u d je č ijih k o ra k a , s itn ih i p la š ljiv ih , k o ji ž u rn o ta p k a ju u š k o lu . O vi se p u to v i i v ra ć a ju is tim pra vce m n a tra g , ča k ta m o d o p rv ih šum a, a li m n o g o s p o rije , je r ih sputava u zb rd ica i u m o r u nogam a p ro la z n ik a . Kad bi ovi p u to v i im a li s je ća n je i kad b i o vo v rije m e im a lo s tr p ljiv o s ti za slu ša n je , m o g li b i o n i p rič a ti k a k o su to lik o p u ta ra n im ju tr o m b ili p ro b u đ e n i je d n o ­ lič n im ta k to m k o p ita , š k rip a n je m sepeta, p u n ih
29

Bučići —

prilaz

sa sjeverozapada

(is je č a k )

30

kre ča, o rebra p o s lu š n ih k o n ja , n e d o v o ljn o s itih za b ilo ka kvu p o b u n u p r o tiv zle s u d b ine . Danas nema ta k v ih r itm ič k ih uzdaha. Im e ta k se stje če u tv o r n i­ cam a i p o duzećim a , d o n o si se k u ći u n o v č a n ik u koncem m jeseca ili se n jim e u sp u t o tp la ć u ju d u ­ govi p r ija te ljim a i g o s tio n ič a rim a . A li u v ije k m o ra o s ta ti i nešto za o s tv a re n je o b ite ljs k o g sna: k u p iti k o je ju t r o ze m lje od p o zn a n ika i za tu p r ilik u ro ­ đ a ka , d o lje n e g d je u d o lin i, b liz u p uta i ta k o se o s lo b o d iti susjed stva k re č n ja k a i bezvodice gore pod G ra d in o m i K u k o m . Z a to sad raste s o b je s tra ­ ne p uta k ro z B aliće d rv o re d d im n ja k a i p ra ti vas ako idete gore prem a ž u p s k o j c rk v i. Ona sva o s ta je na v id ik u , kad jo j se p rib liž a v a te iz d o lin e . A kad ste s v la d a li jedan k ilo m e ta r blagog us­ pona, o s v o jili ste već b is ta r v id ik p rem a zapadu, p rem a N ovom T ra v n ik u i l in i ji p u ta k o ji, o iv ič e n ja b la n o v im a , ide u ta j g ra d ili se vra ća iz njega. N išta tada ne s to ji na p u tu vašem pogledu ni p re ­ ma sje ve ru . T a m o je, na s ig u rn o j u d a lje n o s ti od B u čićko g p o lja , u je d n o m d a vn o m tre n u tk u sukoba u z e m lji za u sta vlje n ka m e n i d iv V la š ić u svom h ti­ je n ju prem a ju g u . To je prava p la n in a . Puna tra v e i m iris a u p ris o ju , puna šum a u zaleđu. R ije ka Lašva je isp ra la sve z la to d o k se to č ila k ro z Goleš pa sad teče k ro z P o lje b e z b riž n o i p o la k o , a p rem a Buč ić im a o g ra đ u je se s v o jo m desnom o b a lo m , k o ja se isp od crv e n ih s tije n a Podržava na je d n o m m je s tu o tv a ra t o p lijo j v o d i G rlo n ic e . L ju d i iz n a ro d a p r i­ čat će k a k o su se nekoć o v im ušćem i uzvo d n o G rlo n ic o m č v rs tim » m o tk a m a « p o tis k iv a li ča m c i, k o ji su d u g im s to lje ć im a i č e s tim p re p rič a v a n je m već d o b ili d im e n z ije i nazive lađa. Tu su i » p ris ta ­ n išta « , danas već na suhu i d a lje u p o d n o ž ju b rd a , g d je se još m ogu v id je ti tra g o v i d e b e lih gvozdenih a lk i o k o je su se vezali ča m c i. A to su u s tv a ri sam o

ostaci d re vn e »gra d in e « , k u le M o s ta ra k o ja je im a la zadaću da b ra n i ili da o tv a ra p ris tu p u d o lin u G rlo nice i p rem a n je z in o m g o rn je m to k u 10). Na to m p e d lju p lo d n e z e m lje d o tič u se s v o jim g ra n ica m a č e tiri župe: n a js ta rija , g u čo g o rska , po svom p o v ije s n o m iz v o riš tu lašvanska, p rem a is to ­ ku , z a tim d o la č k a u zvodno La švo m , v ite š ka od Nove B ile to k o m Lašve i b u č ić ka, zapadno i ju g o ­ zapadno. G ranica b u č ić k e župe p re m a V ite z u tra ž i o d a tle svo j p u t u b rd im a , p ro la z i o b ro n k o m G la d n ik a d o u selo s is tim im e n o m , k o je u p ra v o zbog im e n a , p u ­ nog sa d rža ja , već p rip a d a p o v ije s ti. O to m e je fra Ivan F ra n jo J u k ić na svom p u to v a n ju po Bosni čuo k a k o se p rič a i z a b ilje ž io : »K ad je ca r M ehm ed II (g . 1 463) p ro h o d io , z a p ita za im e n je g ovo , i kad m u kažu, da p o la k sje ve rn o g p o lo ž a ja rđ a v o ro d i, da je siro m a š n o i u b o g o , pa m u G la d n ik od s ta rin e o s ta lo im e , c a ru se dopade ta e tim o lo g ija a h tiju ć i i svog došašća o s ta v iti spom en, o tp u s ti selu ovom e sve poreze i daće d o danas da n ište ne p la ć a ju o sim ha ra ča 11). Duge k ilo m e tre tra ž i sad g ra n ic a sebi p u t b r i­ d o v im a n e g o s to lju b iv e G ra d in e i K u ka . Porazbacane tu i ta m o ta k o da se n jih o v i s ta n o v n ic i ne m o ­ gu ni d o z v a ti, nižu se tim v rle tn im o b ro n c im a k u ­ ćice, i n ik a k o tu n e m a ju z a d o v o ljn a izgleda. Treba se n jih o v im s ta n o v n ic im a p je šice s p u s titi u d o lin u i u b rz ž iv o t a ta k o se v r a t it i i n a tra g u p u st i bez­ vo dan k r a j. Z a to je tu sve m a n je kuća a n o vih s k o ro i nem a. Jedna z a m iš lje n a g ra n ič n a lin ija na zapadu župe, s lo b o d n o povučena d o lje od p u ta
10) 11) Podatak o im enu M ostar uzet je iz G lasnika zem aljskog m uzeja, X X X V III — Sarajevo, 1926, s tr. 38. Ivan Frano J u k ić , »P utopisi i is to rijs k o -e tn o g ra fs k i radovi« S vje tlo st Sarajevo, 1953, s tr. 79.

p re m a N ovom T ra v n ik u d o d a le k ih šum a p rem a ju g u , d ije li župu B u čići od R ankovića. Od 1937. g o d in e . U n u ta r o v ih g ra n ica o d v ija se m irn o i s k o ro p rita je n o svakodne vn i ž iv o t s ta n o v n ik a b u č ić k e žu­ pe. N iih o v b ro j sada iznosi 2.100 a žive u se lim a : B a lić i, B u čići, Čehova, G la d n ik i Z aselje. O n i svi im a ju sig u ra n i o s je tljiv sluh za glas zvona s to rn ja svoje župske c rk v e i p rem a n je g o vo m v je rn o m o g la ­ ša va n ju ra s p o re đ u ju svo j ra d n i d a n . U sta ju j u t ­ ro m i id u na d n e v n i posao a uvečer se s k u p lja ju pod z a je d n ič k i k ro v na o d m o r. U tim v e č e rn jim tre n u c im a n a jtu ž n ije se o s je ­ ća k a k o ni u B u č ić im a nem a više o b ite ljs k o g z a je d ­ n ičko g o k u p lja n ja o k o »so fre « . Sve je više p ra zn ih m je sta k o ja sam o p o n e k a d , za v rije m e b o žić n ih sve­ ča n ih o k u p lja n ja i to k o m g o d iš n jih o d m o ra , zauzi­ m a ju m la đ i r o d ite lji ili s ta rija b ra ća . S n jih o v ih p u tn ih iskaznica m ože se p ro č ita ti k a k o se v ra ć a ju iz d aleka i da im je b o ra v a k ko d kuće is to v re m e n o i s p re m a n je za p o n o v o o d la ž e n je pa im ta kva sjeća­ nja sam o lom e ra d o s ti kad se nađu na svom d o m a ­ ćem p ra g u . L inija povučena kroz povijest bučićke župe J a rk o ž a riš te d u h o v n o g i v je rs k o g ž iv o ta župe B u čići — k o ja je kao sam ostalna župska za je d nica osnovana 1856 — je st c rk v a na b rije g u posvećena svetom M a rtin u . Ne m ože se, na ž a lo s t, ići sasvim s ig u rn im p u te m u p ro š lo s t ove c rk v e i župe. Sva­ ko m tra g a n ju , da b i se o tk r io n e p re k id n i to k raz­ v o ja g ra đ e n ja ili o b n a v lja n ja c rk v e i događaja k o ji su uz to vezani, u b rz o ponestane daha je r se u v ije k m o ra z a u s ta v iti na k a k v o m g a riš tu , na pe­ pelu kakve k n jig e ili k a k v ih zidova.
33

K oncem d ru g o g s v je ts k o g ra ta , kad se već b je ­ lo d a n o oglašavao i p o ra z i p o b je d a , p la n u o je je d ­ nog zim s k o g dana fra n je v a č k i sam ostan u G učoj G o ri, d o vrem ena g ra d n je v e lik ih u p ra v n ih i v o jn ih a u s tr ijs k ih zgrada najveća zgrada u B osni. N ajsočn ija hrana pla m e n u b ile su k n jig e i o lta r i. U je d n o m su dbo nosnom dan u u n iš te n o je tada b e z b ro j b o ­ g a tih m o g u ćn o s ti da se p re k o stra n ic a k n jig a i a rh iv s k ih lis tin a baci is tin it pogled u p ro š lo s t ovoga k ra ja , pa se ona -mora sada č ita ti s n a d g ro b ­ nih sp o m e n ika i s lica s ta r ijih lju d i, k o ji su je na s v o jim ra m e n im a iz n ije li k ro z zla i još gora v re ­ m ena o n a kvu ka k v u su je o n i p ro ž iv je ti. P o n o vilo se na d ra s tič a n način o pet o n o što je fra Jako B a ltić zapisao u p re d g o v o r svom » G o d iš n ja k u « k o ji je s re tn o m ig ro m slu ča ja izm a ka o in v a z iji v a tre (B io je posuđen o. fra R astku D rljić u u V is o k o ) : »Sva­ kom č o v ik u , k o ji io le im a p ro s v ě te, m ilo je č ita ti i z n a ti p ovest s v o jih S ta rih . K a k vi su naši S ta ri b ili? Što se je s n jim a z b ilo ? K a ko su se u D o g a đa jim v la d a li? Kad b i se ta k o što zapisano našlo od naših Stanih p r ije 5. S to tin a god. b a re m , a ko ne i s ta rije to bi v r e d ilo p ra m D ragom k a m e n ju . Jer D ogađaje i d ila s v o jih S ta rih p re d očiima im a ti, m o g o b i se č o v ik o k o r is titi u Svom ž iv lje n ju . . . Da naši S ta ri ništa p is a li nisu , to bi b ijo g rih re ći: Ove b o je Sa­ m ostane v a tra često p e rž ila . N je š to T u rc i rad svog poznatog fa n a tiz m a p a lili lih, a nigda se po nepov o lji službe z a p a lili. O v d i je v a tra n e m ila svu našu s ta rin u p ro ž d e rla . O udesu n e m ili« 12). Ni p isa n o j k ro n ic i župe B u čići ( lib e r m e m o ra b iliu m ) k o ju su ž u p n ic i d o p o če tka d ru g o g s v je t­ skog ra ta v o d ili nema danas traga. N akon rata b ila
12) »G odišnjak od Događajah C e rkvenih, Svetskih, i p ro m in e vrim e n a h u Bosni. Sabro ja fra Jako B a ltić . O d G odine 1754. do God. moga Ž iv lje n ja « . S tr. 2.

34

su sva v ra ta župsko g stana n e k o lik o g o d in a o t k lju ­ čana. U n je m u su se s m je n jiv a le g ru p e z a ro b lje n ik a a z a tim g ru p e ra d n ik a s g ra d n je ž e lje z n ič k e pruge Nova B ila — Sebešić. N jih o v in te re s za p ro š lo s t si­ g u rn o n ije b io ni izdaleka d o ra s ta o in te re su za sp ava nje u to p lo m i za d o b ro sku h a n o je lo ; z a to je s k o ro sav k u ć n i in v e n ta r s v rš io u p la m e n u , a za o d la g a n je v a tre d o b ro su došle suhe lis tin e župskog a rh iv a , lis to v i m atica i župske k ro n ik e . Zbog toga je i o va j izle t u m in u le dane, k a o i » K ro n ik a župe B učići« k o ju je go d ine 1967. napisao ž u p n ik fra M a rija n B rk ić , sam o o k v irn o p rib liž a v a n je doga­ đ a jim a , n astalo iz p a b irč e n ja po m a tic a m a , k n jiz i in ve n ta ra ili po s je ć a n ju s ta r ijih m je š ta n a , kao i po » K ro n ic i« fra M a rija n o v o j. T ra ja lo je to u v ije k č ita v jedan dan, da bi se o tiš lo u župsku c rk v u u Guču G o ru i da bi se v ra ­ tilo k u ć i. To svečano » m isno« p u to v a n je u p rv o j p o lo v ic i p ro šlo g sto lje ća b ilo je p riv ile g ija h ra b rih i im u ć n ih , p u to v a n je p u n o o p a sn o sti za m a li b ro j sa novnika s desne obale G rlo n ic e . O n i su od vrem ena do vrem ena o d la z ili u Guču G o ru , sre d ište sta re župe »Lašve« da bi o s tv a rili svoje z a v je tn o obe ća nje, da bi z o v n u li » u ja ka« te ško m b o le s n ik u u svo je selo, da bi b ili p ris u tn i na d ir ljiv o j b o ž ić n o j z o rn ic i, da bi d o n ije li na b la g o s lo v p rv e p ro lje tn e p lo d o ve na V e lik u su b o tu . T a ko je b ilo do g o d in e 1827, 20. tra v n ja . A , tada je p o d ru č je d a n a šn je župe B u čići p o tp a lo pod ju r is d ik c iju ž u p n ik a u Docu. To je o p e t, m e đ u tim , b ila u d a lje n o s t spletena od o p a sn o sti i n e z a m je tlji­ v ih z a m k i na p u tu . O pasnost se k rila :i u s iro m a ­ štvu i u s la b im i n e s ig u rn im p u to v im a , b u d u ć i da zakon o z a š titi i v rije d n o s ti ž iv o ta » ra je « još n ije b io ( n ije n ik a d !) na snazi.
35

Bučići — samostalna župa U u ž u rb a n o j p o tra z i za s ig u rn ijim i m ir n ijim ž iv o to m i s lo b o d n ijim izra ža va n je m svog p ro b u đ e ­ nog v je rs k o g ponosa u d ru ž ili su se s ta n o v n ic i buč ić k ih sela i n jih o v na jve ći sin , b is k u p fra M a rija n Š u n jić (ro đ e n 20. p ro s in c a 1797, u m ro 28. ru jn a 1 8 6 0 )1 3, i o d lu č ili da se o k u p e o k o svo je v la s tite c rk v e u žu p sku z a je d n ic u . T a k o je »C apelania localis — B u čići« postala 1856, sa m ostalna župa. Sre­ d iš te nove župe b ilo je p rv o tn o u d o lin i, u dan a ­ šn je m selu B a lić i, k o je se m e đ u tim u m a tica m a p rv i p u t s p o m in je te k 1885. Za p a tro n a župe i žu p ­ ske c rk v e izab ra n je sveti M a r tin , b is k u p . O sn iv a n je m župe n a m e tn u la se već p rv ih dana a u to n o m n o g v je rs k o g ž iv o ta i p rva b rig a : g ra d n ja c rk v e i župskog stana. Jer to je već b ilo v rije m e n e p o vra tn o g izlaženja iz k a ta k o m b a za K a to lič k u C rk v u u tu r s k o j B osni. B is k u p fra M a rija n Š u n jić p o n u d io je sam ostanu u G u čo j G o ri s v o ju o č in s k u ku ću u B u č ić im a , izgrađenu na b rije g u g d je se se sada nalazi c rk v a , a za u z v ra t tre b a lo je da sa­ m ostan preuzm e na sebe obvezu d o h ra n jiv a n ja i b rig e o k o nje gove sestre b liz n a k in je Ane d o konca n je zin a ž iv o ta . T a k o se s je d iš te župe p o d ig lo iz ra v­ n i, k o ja još doduše n ije b ila gu sto n a seljena, za dva k ilo m e tra la ko g uspona p rem a ju g u . A to se po­ m ic a n je u o n o v rije m e još n ije o s je tilo kao n e sre tn o p o m ic a n je sred išta na p e r ife r iju . A kad je Š u n jić p o k lo n io ž u p i još d v ije svo je n jiv e i bašču iznad d a n a šn je c rk v e , b ilo je p ita n je lo k a c ije c rk v e i žu p ­ skog stana naizgled v r lo s re tn o i bez tro š k o v a r ije ­ šeno. N ik o m n ije m o g lo p a sti na p a m e t k a k o će se
,3) Fra M irk o Džaja o b je lo d a n io je u listopada 1967, god. X X , b r. 10, »U m jesto vije n ca na grob biskupa s ta rije m iš lje n je da je fra M a rija n » V jesniku đakovačke b is k u p ije « od na s tr. 183. čla nak pod naslovom fra M a rija n a S unjića«. Tu po b ija b io rođen 7. sije čn ja 1798.

36

na kon s to tin ja k god ina to k o v i ž iv o ta i u B učićnm a naglo u b rz a ti i p o ž u riti p rem a ra v n ic i i d o b rim p u to v im a . Prema b is k u p o v o j se stri sam ostan je p ošteno iz v rš io s v o ju obvezu, o čem u svje d o či o. fra Jako G ržić u k n jiz i in ve n ta ra župe, 1881: »De fu n d o h o d ie rn o et agro a d ja c e n te h u ju s Cap. L o ca lis Franciscan i c o n ve n e ru n t cu m b. m lllm o D o m in o Episco p o M a ria n o Šu n jić c u ju s p a trim o n iu m fu e ra t, q u aten us ipsis idem to tu m cederet, i i I i v e ro s o ro ri e ju s unicae ce rta m ra ta m pecuniae et v ic tu a liu m a n n u a tim usque m o rte m s o ro ris s u p p e d ita re n t, q u o d F ranciscani ab a-nno 1856. usque an. 1873. q u o ea o b i i t , et o b s e rv a ru n t adcoque ista p re tio re d e m e ru n t« .

Fra M arijan o va kuća — župska crkva Rodna kuća fra M a rija n a Šu n jić a im a la je sad d v o s tru k u n a m je n u ; postala je župska c rk v a i ž u p ­ ski stan. A li zbog s v o jih m in ija tu r n ih d im e n z ija n ije m ogla b iti d o s to jn o g o s to lju b iv a p rem a svim ž u p lja n im a . O n i su doduše n a v ik li na m a lo p ro ­ sto ra u c rk v i i u ž iv o tu , a li b u d u ć i da ih je s to ­ lje tn a stiska d rža la b u d n im i u v ije k ku ca la na v ra ta n jih o v a ponosa, ž e lje li su da n jih o v o m je s to bude označeno n jih o v im im e n o m i da ih u v ije k čeka p ra zn o i nezap o sje d n u to . Z a to je n e k o lik o go­ d in a p o s lije fo r m ir a n ja župe b ila n a p ra v lje n a nova župska kuća k o ju je p o d iga o ž u p n ik fra S tje p a n L u čić-Ja b la n o vić kad je p o d ru g i p u t b io p o s ta v lje n za ž u p n ik a u B učićam a, 1862. g o dine. Fra S tje p a n je o t k r io u sebi i u m je tn ič k e s p o so b n o sti a n a jv iš e je ra d io na v la s tito m p o rtre tu od slonove k o s ti( ! ) 14).
® 4) N ik o la Maslac, D. I, u » T ravničkoj spom enici«, 1932. Č lanak »Travnik u p ro šlo sti« . S tr. 47.

37

Fra S tje p a n je p o d iga o ž u p sku ku ću d o jeseni 1866. Tada je p re sta o s ra d o m i sa ž iv o to m (U m ro je 1. studenog 1866, p o ko p a n u D o c u ). Kao u m je tn ik , prem a M aslać u 15) n a jb o lji fra n je v a č k i s lik a r u Bosni 19. s to lje ć a , u tro š io je dosta e n e rg ije da se s v o jim su vre m e n icim a dokaže kao z d ra v i i iz v o rn i p o to ­ m a k, izdanak p le m ić k e loze i o b ite lji Ja b la n o vića . O. J e rk o V la d ić u s v o jim » U re žn ja cim a iz Ram e«16) svje d o či da je v id io i R o d o s lo v lje k o je je n a c rta o fra S tje p a n ; g d je je sebe n a s lik a o na v rh u ra z v o j­ nog stabla p le m ić k e p o ro d ic e Ja b la n o vića . V la d ić m e đ u tim im a d ru g o tu m a č e n je za o n o J a b la n o vić u pre zim e n u fra S tjepana L učića. Kad je jedan od n je g o vih pređ a , Luka L u č ić , d o s e lio od B u g o jn a u T ra v n ik , n a sta n io se u D ocu, na Ilo v a č i, a b u d u ći da je b io v is o k o i v itk o iz ra s ta o , p ro z v a li su ga Luka Jablan, a njegove p o to m k e J a b la n o v ić im a , ka k o je to ko d nas čest s lu č a j. Jedan od m o tiv a da bi g ra d io ž u p s k i stan u B u čićim a b ila je za fra S tje p a n a , u m je tn ik a , i želja za udo b n o šću i d o b n im ra s p o re d o m . Tu m u m u op e t s to ji p rig o v o r fra Jerke V la d ić a k o ji u n e k o lik o redaka s v o jih »U re žn ja ka « p o tv rđ u je ras­ p o lo žen je o d b o jn o s ti R a m lja ka prem a fra S tje p a n u , kad je o va j 184 8 . g o d in e u Rami z a m ije n io fra Bo­ nu P erišića. Došao je fra S tje p a n , » k o jim se n ik o o v d je n ije h v a lio , da se čim e o d lik o v a o , nego lije ­ pom n o š n jm i g izd o m u k u ć i, g d je je sve, š to n o se reče, p je v a lo , čem u R a m lja c i n ije s u n a v ik li, je r su se p r ija š n ji svi n jih o v i ž u p n ic i i p o m o ć n ic i n a jje d ­ n o s ta v n ije o d ije v a li, a kad v id je š e na n je m u lje ti m a li ć u ra k od lis ič in e , a z im i v e lik i, a k a d ik a d a i
15) 16) Nav. d j. s tr. 47. Č lanak »Urežnjaci iz Rame« tiskan je u alm anahu »H rvatska duša« za 1924— 1925. godinu u V ir ju . O tis n u t je na stranicam a od 311. do 380.

38

obadva, tada počeše g o v o riti: To n ije za naše k o lib e « 17).

nas

i za

U p riro d n o m - k o n te k s tu s o v im s to ji i V la d ićeva m a rg in a ln a opaska uz g o rn ji navod, puna d o ­ b ro n a m je rn o g u p o zo re n ja i is tin ite k r itik e : »Im a i danas o v a k v ih ik o ji m isle , da će g izd o m i k o je ­ k a k v im u re sim a , p o s o b lje m , k a n a p e jim a , fo te ljim a , s ja jn im s to lo v im a i s to lica m a u g o d iti s v ije tu . Naš n a ro d v o li, kad v id i kod svog svećenika čis to ć u i u re d n o s t, ali m u se ne sviđa ni na sve će n iku, ni u n je g o v o j k u ći s ja j i g o sp o d ski n a m je š ta j, na k o ji na se ne će p o s a d iti o n a j p ro s ti ž u p lja n in , k o ji je to m u nešto d o p rin io , nego o r i, k o ji n ije s u ništa d o p r in ije li« 18). Fra S tje p a n je m e đ u tim u B u č ić im a sa gradio so lid n u k u ć u , n ik a k a v raskošan d v o ra c , da bi b io nedostupa n težacim a i n jih o v o j d je c i, nego p ro s tra n i č v rs t d o m i za sebe i za n jih . Jer ta je kuća im a la sad i n a m je n u crk v e . Jednim s v o jim k r ilo m ona je slo žila ii za d ije lje n je s a kra m e n ata i za n e d je ljn o m is n o b o g o slu žje s p u k o m . Ta sa kra ln a p ro s to rija b ila je dugačka 14, š iro ­ ka 3 a visoka 2,5 m e ta ra . U n jo j je b ilo p ro s tra n o i Isusovom tije lu u ta b e rn a k lu i re lik v ija m a sveta­ ca na o lta ru i v je rn o m p u k u o k o o lta ra . A li s to ­ lje tn o m u p o ra b o m — to k o m n e k o lik o g odina no­ v ije g vrem ena i z lo u p o tre b o m n e o d g o v o rn ih gosta ( 1 9 4 6 — 1 950) — ru in ira n a , fra S tje p a n o va je kuća v id je la za d n je dane svog o p sta n ka 1958. kad je, uz m a lo n o s ta lg ije i žala za p ro š lo š ć u , b ila p o ­ rušena, d je lo m ič n o , d o te m e lja (s a s v im ) a d je lo ­ m ič n o su jo j te m e lji is k o riš te n i za novi žu p s k i stan, n o vih d im e n z ija i n o vih v id ik a .
17) 1B) »U režnjaci«, s tr. 340. Nav. čla nak, u fu s n o ti na s tr. 340.

39

K ro n ik a d o n o si o fra S tje p a n o v o j k u ć i zabiIje š k u : »Paulo po st (n a im e p o s lije o sn u tk a župa, op. fra M a rija n a B rk ić a ) nova d o m u s p a ro c h ia lis cura co nventus G učogorensis et c u ra to ru m fra n c ic sa liu m erecta f u it ona cum a liis a e d ific iis e ju s, atq u e ab iisde m expensum in o m n ia 14. 4 26. g ro s. Paroc h ia n i aote m supra in idem 1354 et m a te ria li a liqua I i ju v e ru n t ipsis h o d ie d u m fa te n tib u s « . M o g u ćn o sti za d o g ra đ iv a n je nalazi i fr a S tjepanov n a s lje d n ik , fra Ja ko G rž ić (1 8 6 6 — 6 9 ). K uća -crkva d o b ila je k ro z to v rije m e svo j k o n a čn i » iz g le d n iji« lik . Fra Jako n ije p ro p u s tio z a b ilje ž iti: » D o b ro čin stva , k o ja sam u č in io o v o j k u ć i redovč k o j žu p s k o j u B u č ić im a i to od god. 1866. d o 1869. Sva u n u tric a ku ćn a , c rk v a pod is tim k ro v o m k u ć n im , kuća m ala ( k u in a ) iz te m e lja , sva o g ra ­ da o k o z e m ljiš ta našega o vo sve po m eni je u č i­ n je n o i d o vrše n o s m a lo m p o d p o ro m p u k a . . . « Fra Jako je doduše o g ra d io ž u p s k o z e m ljiš te a li n ije p o d iga o n ik a k v e ograde izm eđu sebe i s v o jih župIja n a . O n i su za d rž a li s v o ju p riv rž e n o s t prem a n je m u kao i prem a svim » u ja c im a « . A sad je ova v je rn o s t u o s v itu n o v ih m ir n ijih dana d o b ila izgled žive, rad o sn o i ž e ljn o dočekane, p ravedne nagrade za v je k o v n o b u d n o s tra ž a re n je nad z a v je tn im k o v ­ čegom v je re našeg pu ka k ro z v rije m e našeg » p u to ­ v a n ja k ro z p u s tin ju « , to je s t k ro z doba naše na­ ro d n e o b e s p ra v lje n o s ti i tu đ in s k o g n e o d govornog g o sp o d a re n ja . Prva crkva i škola u Bučićima Z a d n je d v ije g o d ine svog ž iv o ta p ro v e o je u B u čićim a kao ž u p n ik fra F ra n jo Z u b ić (o d 20. s v ib n ja 1869. d o 6. tra v a n ja 1 8 7 1 ). N je m u je uz m noge tih e uzdahe b o le s n ik a nad n je g o v im g ro ­ bom na g r o b lju K o m a rd a posvećeno i ovo sje ća n je
40

u po vo d u s to g o d iš n jic e njegove s m r ti. Š k rte po­ d a tk e o fra F ra n jin u ž iv o tu i o d je k u toga ž iv o ta p o s lije s m rti sta lo ž io je u ž iv o to p is n e re tk e i izdao u » F ra n je va čko m V je s n ik u « god. 1929. o. fra M ir k o Džaja, k o ji je u p ra v o te g odine b io ž u p n ik u B u­ č ić im a . M eni je za to uskraćen n e p rija ta n tru d breb a c iv a n ja p re k o ru k u s ta rih ž u p s k ih m a tica i d r u ­ g ih izvora o ž iv o tu ove je d in s tv e n e lič n o s ti našeg fra n je v a č k o g 19. s to lje ć a . N ije p o tre b n o n ik a k v o n a kn a d n o p ro v je ra v a n je fra M irk o v ih navoda. Sve je on to s ig u rn o i savjesno p ro lis ta o , p ro m is lio pa z a tim o b je lo d a n io 19). Fra F ra n ju Z u b ića čeka o v d je poseban naslov a u o vo m s k lo p u neka bude nave­ deno da je u B u čić im a u m ro n a ko n što je svo je ž u p lja n e od uše vio za g ra d n ju župske c rk v e , p rve u B u čićim a . Tu više n ije b ilo za sto ja ni m a la k s a lo s ti. G ra d n ju je p rih v a tio fra A n to T u z la n č ić , » v rije d n i fra n je v a c « (ž u p n ik o v a o od 1. s v ib n ja 1871. do 19. s v ib n ja 1 8 7 9 ). Što m u o v d je n ije u s p je lo p d ig n u ti v eleb nu c rk v u , k a k o je to u č in io u Docu dvadeset go dina ra n ije ( 1 8 5 2 ) , s m ije š n o bi ga b ilo o p tu ž i­ v a ti. D olačani su u to v rije m e m o g li » b a c iti u v a tru « bogate za lih e svog v je rs k o g i n a cio na ln o g o d u š e v lje n ja , kršća n ske tr a d ic ije i m a te rija ln ih sredstava da b i p o d ig li d iv n u c rk v u , č ija dva to rn ja s tu g o m u glasu s v o jih zvona g le d a ju danas u p ra v r cim a k o jim a su o tiš li D olačani za n e k a k v im b o ljim ž iv o tn im u v je tim a . Fra A n to je u B u č ić im a u sp o re d o p ra v io c rk v u i p rv u š k o lu b u d u ć i da je S ta rje š in s tv o F ra n je ­ vačke P ro v in c ije »Bosne Srebrene« na svom zasje­ d a n ju u S u tje sci o d lu č ilo da se u B u čićim a p o d ign e ško la . Za sam o g o d in u dana škola je d o ra s la do k ro v a . P rvi u č ite lj p o sta o je fra A n tin ka pelan i nećak fra M ijo I l i jašević.
19) »Franjevački V je s n ik « , Sarajevo, 1929. s tr. 324— 334.

41

K ako je p ro ša o p rv i ra d n i dan u o v o j n o v o j š k o li i tk o je sve p o tv rd io s v o ju p ris u tn o s t na p rv o ka pe lan o vo p ro z iv a n je , m ožem o d o se g n u ti sam o m a što m . A li je ta j dan sva ka ko b io sudbonosan i za b u č ić k i k r a j, za dosta s iro m a š n ih p o la z n ik a ove škole. Kad bi n a p u š ta li š k o lo v a n je , u la z ili bi si­ g u r n ijim k o ra c im a u ž iv o t i h v a ta li se h ra b r ije u koštac s n je g o v im z a h tje v im a . N astavu u o v o j š k o li v o d ili su fra n je v c i d o 1879 g o d in e kada je prešla u nadležnost i na b rig u države. O d te zgrade m e đ u tim n ije se do danas zadržao spo m e n : nema ih m nogo k o ji se sje ća ju . U g o d in i 1876. sla vila se u B u č ićim a je ­ d in stve n a svečanost. Na »slim e« n ovoizgrađene c rk v e d o n o s ili su se d a ro v i. M a js to ri su se g ro m k o z a h v a ljiv a li d a ro v a te ljim a , k lic a li b u d u ć n o ­ sti župske c rk v e . Tada je p o s ta v lje n k ro v na zid n e nosače i B u čići su d o b ili s v o ju » p ra vu « c rk v u . O d a h n u li su i o n i k o ji su ra d ili i o n i k o ji su p la č a li. 2upa je d o b ila c rk v u , po č v rs to ć i i p la n u na ža lo st ne u zo rn u . Š to d o n o si š k rto k ro n ič a re v o p e ro o tom e? » A nno 1876 a e d ific a ta est Ecclesia in honorem s. M a rtin ! E piscopi quae c o n s is tit u n iv e rs im 17.981. g r. Duo b e nefactores c o n tu le ru t 2.300 g r., eleem osina a lta ris 2.700 g r., p a ro c h ia n i m o d ic is s im o ju v a m in e , qu o d iid e m ip si a g n o scu n t, tam pecuniae groš np 96 q u a m m a te ria lis c o o p e ra ti fu e ru n t. D e m ptis m ox m e m o ra tis c o lla tio n ib u s , e xpensarum fra n c is c a fiu m in E cclesiam p r o d iit n u m e ru s 12.888 gr.« Fra A n to se o d lu č u je i na k u p o v in u je dne ro d ­ ne sjenokoše a nakon toga napušta svaku a k tiv n o s t je r je fiz ič k i v r lo tro š a n U m ro je kao b u č ić k i ž u p ­ n ik 1879, p o ko p a n na g ro b lju u B u čićim a uz g ro b ­ lja n s k u ka p e lic u .

42

N astojanja kasnijih župnika — graditelja N jegovo je cije lo is tim ža ro m i is tim ritm o m n a sta vio n jegov n a s lje d n ik , fra Jako G ržić k o m u je to sada b ilo d ru g o ž u p n ik o v a n je u B u č ić im a . C rkva je b ila u svom k o s tu ru od kam ena i cig le ali n ije b ila živa je r n ije im a la ništa od u n u tra š n je g n a m je š ta ja i d e k o ra c ije ; sam o prazan p ro s to r u o k v ire n h la d n im z id o v im a i k ro v o m . Fra Jako se b a cio na posao: tre b a lo je iz v rš iti d o p u n s k e rado-

Snažne protivnosti: stari župski stan i novi, m ladi župnik fra Karlo K ujundžić ( 1 . lipnja 1 9 5 8 )

ve, s itn e poslove k o ji ne p a d a ju u oči a traže v e lik i izd a ta k u novcu i s tr p ljiv o s ti. »On je ovu c rk v u iz n u tra i izvana u re d io , k o r n a p ra v io , nešto većih s lik a i o stalog crkve n o g n a m je š ta ja i ruha« (K ro n ik a fra M a r ija n o v a ). On sam oba vješta va o s v o jim ra d o v im a : »Dok šta lu s d vo ra i u n u tra o k re č i, pod sav iz te m e lja nov p ro m in u , d o k s tra n u kuće od

43

zapada n ovom š im lo m p ro m in u . Izh o d i i tra b o zane iz te m e lja no vo u č in i. D ok u d a ri p lo t jasenov ispod kuće s k o lje m s m re k o v im za novac v la s titi p rib a v iv š i . . . D o k u č in i s k a lin e p rid v ra tim a c rk v e ­ n im od sedre i kam ena. U k u ć i u n u tric a u m lo g im s tv a rim a po m eni n a p ra v lje n a i p o n o v lje n a , sve me to zasiče 1659. groša. Što u c rk v i u č in i, d o k sam je u č in io c rk v o m i p o lje p š o u n u tr i i s d v o ra . D ok u č in i o lta r iz te m e lja , k o r, d o k p rib a v i d ru g i n a k it na p r. s lik e krasne 4 u v e lik o m o b lik u , cvi'tovah 6., č ira k a 2., i to m e zasiče 1890. g r. S lik u sv. M a rtin a — b is k u p a o b ra n ite lja ove župe, k o ja je za sikla novaca iz Beča s p rin o s o m d o m is ta v la s ti­ tog 115. fo r . Is tu s lik u p la tio p u k . D ruge d v i s lik e na bezu, v e lik e n a im e M a ria M a jk a Isusova od 7 Ža­ lo s ti i sv. A n tu n P adovanski, d a r p o s la ti m e n i od v lč. Ive Radića, bivšeg g v a rd ija n a B ro d sko g s je d n im P ro p e tje m . Č e tv rta s lik a fin a na bezu »P ro­ pet je Isusovo« u k ra s n o m o k v iru « . T a ko se z a v rš ilo v rije m e g ra đ e n ja p rv e c rk v e i p rv o g žup skog stana u B u č ić im a . N a s tu p ile su go­ d in e tih o g s m je n jiv a n ja g e n e ra c ija ž u p n ik a a i s ta r­ ješina u o b ite ljim a ž u p lja n a . N eki su o s je tili b ilo vre m e n a , o p s k rb ili se zn a n je m iz osnovne škole, ž iv o tn im is k u s tv o m i m u d ro š ć u zd ra vo g sela i za­ p u tili se u s v ije t trg o v in e i p re p ro d a je . T a k o su se fo r m ira le d v ije - tr i v iđ e n ije p o ro d ic e , (V id a c i, Udovč ić i . . . ) s te kle im e ta k i im e m eđu su s je d im a pa p u s tile svoje k o rije n e i u g ra d u T ra v n ik u i d a lje . . . C rkvene zgrade, c rk v a i župska k u ć a , n a jp r ije su u č v rs tile svo je zidove na ja k im te m e ljim a , p o k a ­ ziva le u p rv im g o d ina m a bez s tid a svo je lice suncu i v je tro v im a ia ond a , m a lo po m a lo , g u b ile b itk u s vre m e n o m i zaželjele se p o p ra v k a i re n o v ira n ja . S tara »T uzlančićeva škola« b ila je n a jp r ije p re tv o ­ rena u d rv a rn ic u — nastava se od rža va la u s o lid ­
44

n ijo j B aška ra d o vo j k u ć i zva n o j » K u la « — a kad je sasvim d o tra ja la , o d lu č io se ž u p n ik fra M iro s la v Džaja da je o b o ri i u k lo n i ( 1 9 2 9 ) . B u d u ći da je fra M ir k o im a o lju b a v i za s ta rin u a n ik a k a v fo to g ra f­ ski a p a ra t, z a m o lio je s v o ju n e ć a k in ju , časnu sestru J a n ju Džaja da k is to m i b o jo m sačuva s lik u ove škole. Š kola je b ila srušena na o čig le d n je z in ih p rv ih p o la z n ik a . Z a u zvra t, u č v rs tio je fra M ir k o c rk v e n i to ra n j k o ji je p o k a z iv a o znakove m a la k s a lo s ti, počeo se ru n i ti i tr u n u ti. Fra M ir k o je h tio o s tv a riti još je d n u svo ju po božnu zam isao, a li se tu s p o ta ka o o p ro tiv n o m iš lje n je s v o jih ž u p lja n a . B u d u ći da je d a tu m p ro sla ve svetog M a rtin a , z a š titn ik a župe, pa­ dao u p re d ve če rje zim e (1 1 . s tu d e n o g ) i n ik a k o n ije p o s ta ja o p riv la č a n ni u ž u p i n i u č ita v o m k r a ­ ju , sp re m a o se ž u p n ik da s v o ju žu p u p osveti no­ vo m z a š titn ik u : sve to j T e re z iji od D je te ta Isusa. Pisao je i L isie u x ro đ e n o j sestri svete T e re z ije i m o lio od n je jedan k ip T e re z ijin . U n je z in o m odgom a n ji, u m je tn ič k i v r e d n iji ili ve ći, m a n je v r ije d ­ n o s ti. O d lu č io se za p rv i i d o b io ga. M e đ u tim , fra M ir k o n ik a k o n ije m ogao naći m o g u ć n o s ti da svoje pob ožn o o d u š e v lje n je p re lije i u svo je ž u p lja n e . Na je d n om d o g o v o ru s v iđ e n ijim lju d im a poku ša o je da ih s p re m lje n im g o v o ro m i ž a rk im d o ka zim a (je d a n je da se u s u s je d n o j ž u p i, D ocu, slave tr i p a tro n a , u B u čićim a sam o je d a n, a i ta j n e ka ko s iro m a š n o ) p riv o li na p ris ta n a k . N aišao je m e đ u ­ tim na o d re čn o k im a n je glavam a. K a ra k te ris tič n o je za v je rs k i »živac« našeg č o vje ka što m u je jedan od n jih o d g o v o rio : »Svaka čast M a jc i B o ž jo j, z a tim sve toj A n i, K a ti i K la ri. A li n e m o jte nam svetice s ta v lja ti na o lta r. N ije lije p o v id je ti m la d u sveticu na o lta ru « . T a ko je sveti M a rtin ip a k ostao je d in i i p rv i p a tro n župe. Do mjeseca s v ib n ja 1962.

ft
45

Nesuglasice oko lokacije nove crkve (p o djela župe) T o k vrem e n a u d a lja v a o je c rk v u sve više od sred išta župe. O s je ć a lo se g o d in a m a k a k o je to b io nespretan p o th v a t: iz g ra d n ja c rk v e i žu p sko g sta­ na na to m m je s tu pod b rd o m , d o k je veći d io župe ostao u p o d n o ž ju i zapadno. C rk v a u B u č ićim a p o ­ sta ja la je sve n e p o d e sn ija i sve više sklona ru š e n ju a is to v re m e n o je rasla p o tre b a da se g ra d i nova c rk v a na p ris tu p a č n ije m m je s tu . Iz dopisa o . fra M irk a Džaje upućenog 5. s v ib n ja 1930. D e fin ito r iju F ra n je va čke bosanske P ro v in c ije osjeća se ž iv o v re n je m eđu v je rn ic im a : je d n a k o ja k o ko d o n ih k o ji žele novu c rk v u ma n o vo m p ris tu p a č n ije m m je s tu i ko d o n ih k o ji žele novu c rk v u na s ta rim te m e ljim a . Rasla je p o d v o je n o s t i p o ja č a v a lo se trv e n je . N ajveću g la v o b o ljo osjećao je u p ra v o ž u p ­ n ik koga je n e p re sta n o stizala s u m n ja i je d n ih i d ru g ih da ra d i s n jih o v im p ro tiv n ic im a . O n je b io s k lo n g ra d n ji c rk v e u ra v n ic i. D vije g o d in e u tro š io je fra M ir k o da u je d in i p ro tiv n ik e i da im a k tiv n o s t, p o ja č a n u p rk o s o m , u s m je ri u je d n o m p ra vcu a li je na ko n cu b io p r i­ s ilje n p riz n a ti s v o ju nem oć p re d n jih o v o m u p o rn o ­ šću i pre d sp le tk a m a k o je su se počele p le s ti i o k o njegove osobne s ig u rn o s ti i slo b o de . Z a m o lio je S ta rje š in s tv o da ga p re m je s ti sa župe, je r m u se »svaki p o ku š a j p o m ire n je i z a je d n ič k e a k c ije raz­ b io i p ro p a o « . N a d b is k u p s k i O r d in a r ija t o d re d io je (o tp is o m od 25. ru jn a 1928. b r. 1977) da »treba z id a ti novu ( c r k v u ) na n o vo m m je s tu g d je je ve­ ćina ž u p lja n a a la kši im je i b liž i p ris tu p i g d je ž u p lja n i p o k la n ja ju za c rk v u z e m ljiš te « . Na ra d o st m je šta n a »D onjeg k ra ja « , R ankovića i su s je d n ih sela, m isao o g ra d n ji nove c rk v e na n jih o v o m tlu

46

«

počela se o s tv a riv a ti. V e le p o s je d n ik S tje p a n V id a k zvani Iv a n ic a p o n u d io

iz

R ankovića će o

se da

svom tro š k u p o d ig n u ti c rk v u d o pod k ro v . R a dilo se, piše fra M ir k o u s p o m e n u to m d o p is u , »kao u k a k v o j fir m i« . N akon što je od O r d in a r ija ta n ji nove c rk v e on je u b rz o i opozvan izdan od a d e k re t (d o p is od 25. o ž u jk a 1930, b r. 4 8 0 ) o g ra d ­ (d o p is 28. o ž u jk a iste g o d in e ), dozvola je su sp e n d ira n a

C rkva

s novim

župskim

stanom

g ra d n ja o b u s ta v lje n a na te m e lju

» n e ta čn ih g o d ine

izjava Prozauz­

d e p u ta c ije n e z a d o v o ljn ik a « ( fr a M irk o v d o p is v in c ija la t u ). Ž u p n ik je k ro z te d v ije u b liz in i osnovne šk o le . Do tada

v ra t dao n a p ra v iti k a p e lic u sv. A n te u R a n ko vićim a se služba B ožja o b a v lja la u d u p lji sta ro g poznatog »carskog hrasta« u R a n ko vićim a k o ji je m ogao d a ti s k lo n iš te za t r i ­ desetak lju d i.

47

Konačna fizio n o m ija crkve u Bučićima Rascjep m eđu ž u p lja n im a v u k a o se g o d ina m a kao zapreka sva ko j z d ra v o j a k c iji, d o k se g o d ine 1937. župa n ije p o d ije lila i p ra v n o . Za žu p u Bučiće sa g ra d io je ž u p n ik fra Ja ko B ilić novu c rk v u na sta ro m m je s tu . Ona je p o d ig n u ta u je d n o m zam a­ h u , u je d n o j g o d in i ( 1 9 3 7 ) . Is to v re m e n o i Rankov ić i su d o b ili s v o ju c rk v u i p o s ta li nezavisna ž u p ­ ska za je d n ica . S lije d e će g o d in e c rk v a u B u čićim a d o b ila je svo ju ko n a čn u fiz io n o m iju p re m a pla n u i ru k o v o đ e n ju g ra d n jo m inž. F ra n je H olza.

Ratne i poratne godine B u dući da su g ra n ice župe B u čići tim c ije p a ­ n je m b ile sad stegnute na č u d n o m a li opseg (7 0 0 d u š a ), p o s ta li su B u čići n e ka ko la d a n js k a župa, posao za u m iro v lje n je svećenike; za m la đ e i s v je ž ije tra ž ilo se d ru g ih , težih i n a p o rn ijih m je sta . T o k o m rata b ila je to već s k o ro z a b o ra v lje n a župa. V ija o se doduše d im iz ž u p sko g stana, a li s ig u rn o s ti i m ira u n je m u n ije b ilo . T a j ra t, d ru g i s v je ts k i, još je na d o h v a tu n ašem s je ć a n ju : k a k o su se b rzo , p re k o noći, m ije n ja le zastave na p ro z o rim a i n a ila ­ z ile v o js k e ra zn ih b o ja . U B u č ić im a je o d je k iv a o sva ki to p is p a lje n na T a ra b o v c u i d ru g im v is o ­ v im a . K o ra k prem a ju g u , od c rk v e , već je šuma s k riv a la v id ik i b ila g o s to lju b iv o z a k lo n iš te za noćne » iz le tn ik e « . Ž u p n ic i su, kao i n jih o v i ž u p lja n i, ra n o g a sili s v ije tla i p ro v o d ili n o ć i u ta n k o m snu i napetom o s lu š k iv a n ju . Par m jeseci b ilo je d o v o ljn o da se p o lo m e ž iv c i i da se tra ž i p re m je š ta j na neko s ig u rn ije m je s to . N akon rata nadošle su č e tiri go­ d in e ( 1 9 4 6 - 1 9 5 0 ) n e m ile n a p u š te n o s ti, kad je župa b ila bez ž u p n ik a nakon š to je fra E m il M ilić e 48

v ić b io za tvo re n . Ž u p s k i stan o sta o je bez k lju č e v a . To je b ilo v rije m e u žu rb a n o g u n iš ta v a n ja kućnog n a m je š ta ja i d o k u m e n a ta iz žu p ske k a n c e la rije ( t o je već n a p rije d s p o m e n u to ). D ola skom o. fr a A rk a n đ e la G rg ić a , iz z a tv o ra , na d u žn o st ž u p n ik a , b u d i se u žu p i n o vi ž iv o t, i to naprečac. Fra A rk a n đ e lo je im a o sad pune ru k e po­ sla. A im a o je vrem ena da m is li i na posao i da sprem a p lanove, je r ga je često u noći b u d ila kiša , k o ja je n a jp r ije ik o ji čas k u cka la po d rv e n o m ku ć n o m k ro v u a onda b rz o p ro n a šla je d n u od m n o g ih š u p ljin a na s tro p u , v la ž ila zid o ve i b u d ila svog d o m a ćin a . U o d s u tn o s ti sna fra A rk a n đ e o je b rz o kovao m o g u ćn o s ti za p o p ra v a k c rk v e k o ja je ta k o đ e r v a p ila za b rig o m i re n o v ira n je m . P rvi n je ­ gov p o th v a t d o ž iv io je na ž a lo s t s u d b in u S izifo va za lag anja . A k a d e m s k i s lik a r V la d o M a rja n o v ić iz ra ­ d io je na b o č n im z id o v im a c rkve n e lađe m e d a ljo n e i na n jim a s lik e eva đ e lista . T a k o đ e r je d n u s lik u sv. M a rtin a na p la tn u . S lik a r m e đ u tim n ije svoj u m je t­ n ič k i posao p r a tio d o v o ljn im te h n ič k im z n a n je m . Podloga s lik a je na ko n n e k o lik o g o d ina n a jp rije » n a b u b rila « zbog v la ž n o s ti a onda se, m rv u po m rv u , o d v a ja la od zid a i tru s ila p o p o d u , d o k ta k ­ vo m žalosn om s ta n ju u s v ib n ju 1966. g o d in e n o v im m a lja n je m c rk v e n ije došao k r a j. Fra A rk a n đ e o je ka o ž u p n ik p ro ve o u B u č ić im a sedam g o d ina (o d 1. s ije č n ja 1950. do 1. s ije č n ja 1 9 5 7 ). Plan o iz g ra d n ji novog žu pskog stana n ije o s tv a rio ; n je g ovu je b rig u o s v o jila c rk v a , o s o b ito u n u tra š n je u re đ iv a n je . Ž iv io je oso b n o u s k ra jn je s iro m a š n im p rilik a m a ; m n o g i će se o d nas ra d o ja v iti kao s v je d o ci za to. O b ila to je e k s p lo a tira o svo je p o u z d a n je u P ro­ v id n o s t i fra n je v a č k u s k lo n o s t p rem a pob o žn o m r iz ik u . Kuća je m e đ u tim sve više i više g u b ila izgled d o s to jn o g stana.
49

»Dom žrtve za Boga i za svoj narod!« N jeg ov n a s lje d n ik , fr a K a rlo K u ju n d ž ić (o d 31. s ije č n ja 1957. d o 1. lip n ja 1 9 65) o s tv a riv a o je postepeno i s ig u rn o svoj v la s titi p la n . U poznao je n a jp r ije o sob n o s k o ro sve svoje ž u p lja n e , s k u p io ih u s ig u rn u i č v rs tu d u h o v n u z a je d n ic u , s v o jo m ti-

Blagoslov tem eljnog kamena za novi župski stan ( 8 . lip n ja 1 8 5 8 )

hom č v rs tin o m i p rig o v o ro m u b la g om o k v iru o tu p io je ra to b o rn o s t m la d ih B učićana, k o ja je u n jim a još tin ja la kao nesretna o s ta v š tin a ra ta i b u d ila se p one ka d p ri » d o b ro m ra s p o lo ž e n ju « na­ to p lje n o m m la d o šću i a lk o h o lo m . Sjećam se k a k o su nam s ta r iji z n a li b riž n o z a tv a ra ti v ra ta i s k la ­ n ja ti nas na s ig u rn o kad b i se m la d ić i iz B učića č e tv rtk o m , p a z a rn im d a n o m , p o s lije po d n e v ra ć a li iz T ra v n ik a . T o je b ila n jih o v a neslavna » p re d n o s t« , k o je se danas i o n i sam i s je ć a ju i s p o m in ju : to su b ila vre m en a! N akon toga fra K a rlo se d a o na iz g ra d n ju no­ vog žu pskog stana. P o lo vico m 1958 (8 . lip n ja ) oba­
50

v io je fra Ivo M a rk o v ić , g v a rd ija n iz Guče G ore b la ­ goslov te m e ljn o g kam ena, p o s ta v lje n o g desno od ulaza. V je rn o s t s ta rim o b ič a jim a z a h tije v a la je da se u kam en ili ukleše ili o s ta v i na p isan o geslo i d a tu m blag oslo va. U te m e lje ovog stana p o s ta v lje n e su r ije č i: Neka (o v a j d o m ) bude: Dom ž rtv e za Boga i za svoj n a ro d . B u d u ći da su vre m e n ske p r ilik e o d ­ g o va ra le g ra d n ji (s u h o lje to ) a sav v a ž n iji m a te rija l

Nova kuća im a i svoje žive tem elje

već b io u n a p rije d s p re m lje n , stan je za s k o ro pola g o d in e b io g o to v . Rad je te ka o tih o , s ig u rn o i bez z a s to ja ; već u ru jn u iste g o d in e (2 8 . 9. 1 9 58) o b a v lje n je b la g oslo v kuće S pom en-ploča s desne stra n e ulaza upozorava da je kuća sta v lje n a pod z a š titu b i. D j. M a r ije i sv. M a rtin a . Kao da je ta j stan »s neba pao«. Izra sta o n e k a k o o d je d n o m , o k re n u o se p ro z o rim a p rem a d o lin i i p rem a V la šiću a v ra tim a p re m a c rk v i. G rađen je od »veoma
51

so lid n o g m a te rija la « i od veom a d ra g o v o ljn ih p r i­ loga ž u p lja n a , re d o v n ič k e o b ite lji sam ostana u Guč o j G o ri, k o ji je i sam tada b io u g ra d n ji, P ro v in ­ c ija la ta bosanske fra n je v a č k e P ro v in c ije , U d ru že n ja »D obri P astir« i, p o sre d n o , v je rn ik a č ita vo g tra v ­ n ičko g k ra ja . »Sva je p o m o ć pružena s m nogo razu­ m ije v a n ja i b ra ts k e lju b a v i, je r je svim a p o zn a to da je ova župa m alena i sirom ašna« ( I z dopisa ž u p n ik a fra K arla K u ju n d ž ić a sam ostanu u G u čo j G o ri 29. s ije č n ja 1959)(. N ije s m je lo b iti ra s k o ra k a u ž u p n ik o v o j b riz i za ku ću , za c rk v u i za žu p sku z a je d n ic u . Istoga dana kad i ž u p n ik , u žu p s k i stan u s e lile su časne sestre, Š kolske, svetog F ra n je (3 1 . 1. 1 9 57) a nedugo iza toga o tv o rila se u to j žu p i s la vin a že n skih re d o v­ n ič k ih zva n ja . T o je b io re z u lta t b o ra v k a ča sn ih se­ stara u žu p i i n jih o v o g d ije la d u h o v n e iz g ra d n je župe. U k n jiz i »N a re d b i« p rve n e d je lje m jeseca lip ­ nja 1962. ž u p n ik je n a p ra v io ovu z a b ilje š k u : »Us­ p je šn o je o b a vlje n a pro sla va M a rije K ra ljic e : ob a v­ lje n bla g oslo v n o vo g kip a M a r ije K ra ljic e i svečano p o s ta v lja n je isto g . . . Puka je b ilo d o sta . Sv. Ispo­ v ije d i 130«. Od toga d a tu m a u B u čićim a se na po­ seban, » p a tro n s k i« način p ro ž iv i dan M a rije K r a lji­ ce, ko n ce m s v ib n ja . To je in tim n a p ro sla va , n im a lo vašarska. S m islo m s v e tko v in e p re m a š ila je d a le k o p rv o g p a tro n a , sv. M a rtin a . Ona je p riro d n a za k­ lju č n a rije č s v ib a n js k ih m o lita v a i m a rija n s k ih pob o žn o sti u o v o j ž u p i. Je dno j d ir ljiv o j svečanosti h tje li su 22. V III 1964. svi p r ib iv a ti: m la d o j m is i fra Drage K o la ra . Tu je župa b ila je d in s tv e n a . P o ro d ič n o se ra dovala toga dana. P rih v a tila je svoga sina — v la s tito g sve­ ćenika kao svoj v la s titi b la g o slo v. S ra d o šću , k o ja
52

je m e đ u tim o d je k iv a la i tu g o m , je r je ta župa i p r ije b ila a i p o s lije o sta la v r lo n e ra d n o tlo za nican je i ra st svećeničkih zva n ja . Fra D rago je p rv i i je d in i nakon fra M a rija n a Š u n jić a . T k o će b iti d ru g i? !

Na m ladoj misi fra

Drage K olara;

2 2 . kolovoza

1 96 4 .

G odine 1965. preuzeo je u p ra v u župe fra M a­ r ija n B rk ić . U e ri z a h u k ta lo s ti i ž u rb e u g ra đ e n ju c rk v e n ih o b je k a ta u nas, fra M a rija n je ite k a k o d rža o k o ra k s o n im n a jz a u z e tijim . U n je g o v o j K ro ­ n ic i re d o m su navedeni ra d o vi k o je je on p o d u z i­ m ao i iz v o d io na c rk v i i o k o n je . Popločana je c rk v a , p o s ta v lje n i p ro z o ri s o rn a m e n t s ta k lo m . Po­ k lo n ili su ih c rk v i s e d m o rica s ta rje š in a o b ite lji. N ovu s p o v ije d a o n ic u nab a vile su d o m a ćice , m isna o d ije la d o m a ć in i. Na k ro v n e nosače p o s ta v lje n e su s a lo n it ploče_ I c rk v a i kuća sad m ogu s lo b o d n ije » d is a ti« , nisu više » n a lije p lje n e « na p u t. Porušene su stare, d o tra ja le g o spodarske zgrade. Tu se n a je ­ d a n p u t d o b ilo dosta s lo b o dn o g p ro s to ra k o ji je n e d je ljo m i bla g d a n o m k o ris n o m ogao p o s lu ž iti
53

m la d im a da se zabave ig ra ju ć i na ro d n a k o la k o ja im je »svira o« g ra m o fo n sa ž u p n ik o v a p ro z o ra . P rob lem sale za v je ro n a č u n u na sta vu , a k u ta n kao i svuda, o v d je je b io b rz o rije š e n . A d a p tira n a je za to veranda na za p a d n o j s tra n i kuće. Z a tvo re n a je ta stra n a p ro z o rim a pa se tu našlo m je sta za šezdesetak u če n ika , za je d n og u č ite lja i je d n u peć. Fra M a rija n a je z a m ije n io god. 1970. fra S tan­ k o K a r in , sad a šn ji ž u p n ik . O n se n a jp r ije p o b ri­ nuo da c rk v u i ž u p n i stan poveže sa s v ije to m jed-

Prva

sv.

pričest 2 5 . srpnja

1971.

n im k o lik o - to lik o p ro h o d n im p u to m za m o to rn a vo z ila . T a ko sam se i ja je d n og s v ib a n js k o g dana, u p re d ve če rje n e d je lje , našao u ž u p s k o j c rk v i u B u čićim a , i n ije m i b ilo te ško u s k la d iti m e lo d iju d je č ije g m o lje n ja k ru n ic e s u d a rc im a o s je tljiv ih d li­ je ta k o jim a je m a js to r k le sa r A n te U š lje b rk a , S p li­ ć a n in , u k la n ja o p o s lje d n je h ra p a v o s ti s novog o lta r ­

54

skog kam ena, k ris tio n ic e i a m bona. Sad je to sve nekako na o k u p u ; im a d im e n z ije o b ite ljs k o g sve­ tiš ta . K am eni nosači o lta rs k o g s to la (sve je tu u o s ta lo m od ka m e n a ) u kra še n i su s tiliz ir a n im k la ­ sjem i trs o m , k ris tio n ic a i am b o n s im b o lim a d ije ­ lje n ja sakram enata i R ije č i. N ovi ta b e rn a k u l sad leži d o s to jn o v is o k o na zid u iza o lta ra na nosačim a u vu če n im u zid . N ove d im e n z ije o lta ra , lin ije re­ lje fa i o k v irn o g p le te ra n e m a ju m e đ u tim još d o ­ v o ljn o s v je tla ni v id n o s ti; p o tre b n o je o tv o r iti više zida s jedne i d ru g e stra n e svetišta i in s ta lira ti k o ji m a n ji re fle k to r za bočna o s v je tlja v a n ja . A m b o n i k ris tio n ic a p o s ta v lje n i su m a lo p re b liz u b o č n im z i­ d o v im a , d je lu ju k ru to . To se m e đ u tim n ije d a lo iz b je ć i, je r bi onda o s ta lo m a lo » a k tiv n o g « p ro ­ sto ra izm eđu n jih ; b io b i s iro m a š n iji p ris tu p o lta ­ ru , b u d u ć i da su sve m je re u o v o j c rk v i m in ija ­ tu rn e . Sad o d je d n o m i p ričesna k lu p a izgleda suvišna i »na p u tu « . N ovo lice sve tišta ne tr p i p re p re ka prem a s re d in i c rk v e kao što ni n o vi o lta r ne tr p i p re p re k a p re m a p rič e s n ic im a . N e d je lja je u B u č ić im a dan m ira n i svečan. Svi p u to v i i p rila z i o tv o re se d v a p u t lice m prem a c rk v i i pod n je zin sig u ra n k ro v d ovedu s k o ro svu d je cu i odrasle . A k o je p r ije n e d je ljn o p o s je ć iv a n je c rk v e b ilo nešto sve č a n o -tra d ic io n a ln o , neka v rs ta pobožnog » p ro vo d a « , k o ji b i tr a ja o to k o m č ita vo g dana sa »sliša n je m « m ise u s re d iš tu i završavao se, nakon igre i razgo vo ra, p o la g a n im i u m o rn im p je ­ šačenjem k u ć i, danas to n e d je ljn o p o la žen je c rk v i sv a tko povezuje sa s v o jim v la s titim v je rs k im o dgo­ jem i sp re m n o se u ž iv i java u to. D obre, ro d n e z e m lje n ije b ilo d o v o ljn o za sve. P o lje je »p ra vo vrem e n o « b ilo p o k lo p lje n o d la n o m v e le p o s je d n ik a ; za s iro m a š n ije našla se tu i ta m o
55

sam o po k o ja š k rta p a rce la , donesena u m ira z ili k u p lje n a u im e p rija te ljs tv a , za g o to v o . Z a to se već n a ko n prvo g s v je ts k o g rata počelo o d la z iti u »Šlavo­ n iju « , to znači u tu đ in i, na rad s k o n jim a u S love­ n iju , C rn u G o ru , G o rs k i K o ta r i još k o je k u d a . U sje ć a n ju fra M irk a Džaje o sta o je još ra zg o v o r s je d n im n je g o v im ž u p lja n in o m , je d n im od M ik u lić a , koji? je n e ka ko u v rije m e p rv o g s v je ts k o g ra ta na­ p u s tio svoje k u ć n o o g n jiš te . Na ž u p n ik o v o p ita n je , g d je sada ž iv i i z a ra đ u je o d g o v o rio je M ik u lić : U N im a č k o j, u jače , iza B osna-B roda (B o s a n s k i B ro d ). » K a ko se s p o ra z u m ije v a š ta m o , k a k o se g o v o ri? — Pa g o v o ri se, m o lim Vas, n a š k i, sam o m a lo se zano­ si«. O dlasci za za ra d o m nisu m e đ u tim za lju d e iz Bučića odlasci bez p o v ra tk a . Za m a lo n jih se m ože reći da su se iz n e v je rili s v o jo j k o lije v c i. Za n jih je, na­ p r o tiv , k a ra k te ris tič n o da se, kao v je r n i o d je k , u v ije k v ra te svom iz h o d iš tu , bez o b z ira k a m o ih odvede ž iv o tn i p u t. Tu su, kažu o n i, u s v o jo j k u ć i, u z s v o ju c rk v u , uz s v o je p r ija te lje . Tu su n a js i­ g u r n iji, n a jm ir n iji, n a js r e tn iji. Tu je n jih o v a »obe­ ćana z e m lja « , tu su o n i s v o ji na svom e.

56

POPIS Ž U P N IK A ŽUPE B U Č I Ć I 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. Fra Fra Fra Fra Fra Fra Fra Fra Fra Fra Fra Fra Fra Fra Fra Fra Fra Fra Fra Fra Fra Fra Fra Fra Fra Fra Ivo Ja ra n o vić S tje p a n Ja b la n o vić Ivan Ja ra n o vić M a rk o M ilič e v ić Ivan K r ilić S tjep an Ja b la no vić Jako G ržić F ra n jo Z u b ić M a to D uić A n to T u zla n čić M ijo llija š e v ić , kap. — u č ite lj Jako G ržić Jozo Ć u rić Jako G ržić M a to D uić Ilija D ražetić A n to K o la re v ić Jako G ržić Jako Selak A n to K o la re v ić R u d o lf Ja b la n o vić A n to M a rk o v ić Jako J u rić M a rk o T ro g ra n č ić F ra n jo S tje p a n e k Jako J u rić 1856 — 1857 — 1858 — 1860 — 1861 — 1862 — 1866 — 1869 — 1871 — 1872 — 1857. 1858. 1860. 1861. 1862. 1866. 1869. 1871. 1872. 1879.

11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25.

1879 — 1883 — 1885 — 1886 — 1886 — 1887 — 1889 — 1895 — 1903 — 1904 — 1906 — 1910 — 1915 — 1917 — 1922 —

1883. 1885. 1886. 1886. 1887. 1889. 1895. 1903. 1904. 1906. 1910. 1915. 1917. 1922. 1926.
57

26. 27. 28. 29. 30. 31. 32. 33. 34. 35. 36. 37. 38. 39. 40. 41.

M a rk o T ro g ra n č ić 1926 — 1928. M iro s la v Džaja 1928 —-1930. M a rk o Ružić 1930 — 1931. Jako J u rić 1931 — 1932. M a rk o T ro g ra n č ić 1932 — 1935. 1935 — 1939. Jako B ilić V jen ce sla v V la h o v ić 1939. Fra P eregrin B rk o v ić 1939 — 1940. Fra V je k o s la v Z ird u m 1940. Fra M laden M om oiinović 1940. Fra S e ra fin T v rtk o v ić 1940 — 1941. Fra A lo jz ije Š a n d rk 1941. Fra A nze lm o A la u p o v ić 1941 — 1944. Fra T o m is la v D usper 1944. Fra E m il M ilič e v ić 1944 — 1946. Od 1946. do 31. 12. 1949. župo m u p ra v lja ž u p n ik iz R ankovića Fra Fra Fra Fra A rk a n đ e o G rg ić K a rlo K u ju n d ž ić M a rija n B rk ić S ta n k o K a rin 1949 — 1957 1957 — 1965 1965 — 1970 1970 —

Fra Fra Fra Fra Fra Fra Fra

42. 43. 44. 45.

58

Statistika župe Bučići koncem 1970. godine d o m a ć in s tv a u in oze m stvu 14 10 6 4 6 40
59

N aselja

Balići Bučići Čehova G ladnik Zaselje Ukupno:

166 78 53 54 29 380

v je rn ik a

926 419 335 271 167 2054

179 62 84 72 21 418

osn. šk.

33

T reba n a p o m e n u ti da ž iv o t u o v o j žu p i sve više gubi o b ilje ž je seoskog a stječe oznake p rig ra d s k o g . O tv a ra ju se sve šire m o g u ć n o s ti za š k o lo v a n je . Č et­ v e ro g o d iš n ja osnovna škola izgrađena je u sre d iš tu župe; u b rzo će se o s tv a riti p la n o v i i za p o tp u n o osnovno š k o lo v a n je iz g ra d n jo m nove škole. U sva­ ko selo s tig li su p u to v i, p ro h o d n i i za m o to rn a v o z ila . E le k trič n e in s ta la c ije u svim selim a po žu ­ ru ju k u p o v a n je s tro je v a za k u ć a n s tv o a u ž u rb a n o k o p a n je vodovoda p o k a z u je n a s to ja n je svih sta­ n o v n ik a župe da se v la s titim b rig a m a i snagama clom ognu ljepšeg i u d o b n ije g ž iv o ta .

sred. šk. 10 5 10 5 3

S A D R Ž A J Predgovor ................................................................... 11 . . 16 18 7

Fra Franjo Zubić (1 8 8 2 — 1 8 7 1 ) .............. » V e lik i p o k o rn ik , pobožan R iječi p o v ra tn ik a s g ro b lja i svet m is n ik « na K o m a rd i .

V a tre na golim r u k a m a .......................................23 Župa Bučići (k o d Novog T ra v n ik a ) L in ijo m g e o g ra fskih g ra n ica župe . . . . . 29 33

L in ija povučena k ro z p o v ije s t b u č ić k e župe

B u čići — sam ostalna ž u p a .................................36 Fra M a rija n o v a kuća — župska Prva c rk v a i škola u B u čići m c rk v a . . . 37

a .................... 40 . 43

N a s to ja n ja k a s n ijih ž u p n ik a — g ra d ite lja .

N esuglasice o k o lo k a c ije nove c rk v e (p o d je la ž u p e ) ............................................ 46 K onačna fiz io n o m ija c rk v e u B u č ić im a . . 48

Ratne i p o ra tn e g o d in e ...................................... 48 »Dom ž rtv e za Boga i za svoj n a ro d !« . . . Popis župnika župe B u č ić i ................................ 57 S ta tis tik a župe B u čići koncem 1970. god. . . 59 50

Štampa: I KP »SVJETLOST« — SARAJEVO Za š t a m p a r i j u :

g r a fič k i inž. S ulejm an Fejzagić

ONI

SU ODGONETNULI

SVE

NAŠE TAJNE.

ZNALI SU KAD NAM JE TEŠKO I KAKO NAŠ A KAD SU UMIRALI — BOL SE LIJEČI.

OSA M LJENI KAO BO R O VI,

ŽARILE

SU

SE NA

NAŠEM

NEBU DVIJE

UVIJEK RIJEČI:

SLOBODA SRCA I SVOJI NA SVOME.

SAD

JOŠ

MOGU

LI

ONI

ISKOVATI

NAM

ŠTITOVE PO MJERI NAŠEG SRCA? BEZ LAŽNIH PERJANICA SRCA, GOLOG, PROGONJENOG? ZA TA K VA SRCA ŠTITOVE, SIGURNE, NOVE?!

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful