1.

ПРИРОДА ТЛА
Тло је састављено из 3 фазе: чврсте, течне и гасовите. Чврста фаза: чврсте честице тла
имају димензије од 0.1 микрона до неколико дециметара. Настале су механичком или
хемијском ерозијом стена. Течна фаза: у тлу је вода која није хемијски чиста. Гасовита
фаза: подразумева ваздух или водену пару у тлу.

Простори између чврстих честица тла су торе. У њима се налазе течна и гасовита фаза.
Поре могу бити испуњене само ваздухом, само водом или делимично ваздухом, а
делимично водом и у зависности од тога тло може бити: потпуно суво, потпуно засићено
и делимично засићено.

V – укупна запремина тла
Va – запремина пора испуњених ваздухом
Vw – запремина пора испуњених водом
Vs – запремина чврстих честица
Vv – запремина пора
2. САДРЖИНА ВОДЕ
Садржина воде (W) је основна карактеристика неког тла. То је тежина воде у односу на
[ ] Ww – тежина воде, Ws –
суву тежину тла, изражена у проценитма.
тежина сувог тла.
Тежина воде у узорку тла се одређује тако што се измери тежина влажног узорка, а затим
сушењем у пећи на 105°С измери тежина сувог узорка. Разлика ових тежина представља
тежину воде. Природна влажност се обично креће од 0-50%. Високо пластичне глине
могу могу имати садржину воде и већу од 50%.
3. АТЕРБЕРГ-ОВЕ ГРАНИЦЕ КОНЗИСТЕНЦИЈЕ
Атерберг је дефинисао различита конзистентна стања различитих влажности. Ове границе
су изражене процентима воде.
Граница течења (WL): материјал са садржином воде WL се налази на граници између
житког и пластичног стања (имамо 2 половине узорка раздвојене профилисаним ножем у
стандардној посуди које се после 25 удараца на трескалици спајају на дућини од 12 mm)
Граница пластичности (WP): је садржина воде при којој се почињу јављати пукотине на
ваљкастим узорцима пречника 3mm. Материјал са садрћином воде WP налази се на
граници пластичног и получврстог стања.
Индекс пластичности (IP): је разлика измеђи границе течења и границе пластичности.
IP=WL-WP

SF.50 – 0.25 – 0. .00 – 1.25 врло меко 0. OL – прашина ниске пластичности MI. КОЕФИЦИЈЕНТ ПОРОЗНОСТИ И ПОРОЗНОСТ Коефицијен порозности (е): је однос запремине шупљина (пора) (VV) и запремине чврстих честица (VS).25 пврдо Помоћу овог дијаграма могу се класификовати пластична и коцезивна тла.50 меко 0. IC Конзистентно стање 0 – 0.75 средње пластично 0. OI – прашина (неорганска) средње пластичности и органска прашина MH.25 полутврдо >1.75 – 1. OH – прашина (неорганска) високе пластичности и органске глине високе пластичности 4. SC – песковита тла без кохезије CL – глина ниске пластичности CI – глина средње пластичности CH – глина високе пластичности ML.ИНДЕКС КОНЗИСТЕНЦИЈЕ (IC): је однос између разлике границе течења (WL) и природне влажности (W) и индекса пластичности (IP). На основу индекса конзистенције (IC) може се одредити конзистентно стање кохерентних материјала. . .00 пруто пластично 1. Порозност чврстих честица (n): је однос између запремине шупљина (пора) (VV) и [ ] запремине узорка (V). ИНДЕКС ТЕЧЕЊА (IL): је однос између разлике природне влажности (W) и границе пластичности (WP) и индекса пластичности (IP).

при чему су шупљине испуњене само ваздухом. * +. Зависи од минерала од којих је тло састављено и најчешће се креће у границама s=26-28 kN/m3.Уобичајене вредности коеф. коеф. ЗАПРЕМИНСКА ТЕЖИНА Запреминска тежина (γ): је однос тежине тла (W) и његове запремине заједно са шупљинама (V). * +.5 kN/m3.4. Приказ различите збијености истих честица: . ..67 . вредност мин.3-0. За некохерентно тло састављено од зрна различите величине. порозности тла који одговара најмањој збијености која се може остварити у лабораторији. 7..С'' – највећа збијеност са 26% пора. * +. ( ). е=0. е=0. а за таиновита тла s=27 kN/m3. а врло збијена тла имају е=0. порозности су реда величине 1. 6. порозности ће бити мања због могућности да зрна мање величине попуне шупљине између великих зрна.. За песковита тла износи s=26. е – коеф. СПЕЦИФИЧНА ТЕЖИНА Специфична тежина (γs): је тежина чврстих честица тла без шупљина(Ws) на јединици запремине. порозности тла на терену За некохерентно тло састављено од ошртоивичних зрна исте величине већа је могућност образовања распресите структуре зрна.35 Тла мале збијености достижу е два и више.92 .А'' – најслабија збијеност са 48% пора.В''. РЕЛАТИВНА ЗБИЈЕНОСТ Стање збијености некохерентног тла бројно се изражава релативном збијеношћу Dr. 5. е=0. Стање збијености зависи од порозности. облика зрна и степена униформности. emin – коеф.средња збијеност са 40% пора. порозности тла који одговара највећој збијености која се може остварити у лабораторији. . emax – коеф. Запреминска тежина тла у сувом стању (γs): је тежина сувог тла (Ws) на јединици запремине (V).

при чеуму су све поре испуњене водом. 8. при чему су поре испуњене водом и ваздухом.25 . ѕ – специфична тежина чврских честица тла. . * + ( ) Запреминска тежина потопљеног тла (γ'): је тежина потопљеног тла на јединицу запремине. За потпуно сува тла: W=0 и Sr=0 За потпуно засићена тла: W=Wsat и Sr=100% 9. при чемму су све поре испуњене водом. ( ) [ ] d – запреминска тежина сувог тла . a – активне глине Ас>1.002mm.Запреминска тежина блажног тла (γh): је тежина влажног тла (Wh) на јединицу запремине (V). * +. СТЕПЕН ЗАСИЋЕНОСТИ Степен засићености (Sr): је однос природне влажности узорка тла (W) и садржине воде [ ] која одговара потпуној засићености (Wsat). Активност тла зависи од минералошког састава тла. ) ( ) ( ) ( 0<W<Wmax (тло није ни потпуно суво ни потпуно засићено водом) Запреминска тежина потпуно засићеног тла (γsat): је тежина засићеног тла (Wsat) на јединицу запремине са шупљинама (V). КОЛОИДНА АКТИВНОСТ ГЛИНА Колоидна активност глина (Ас): је однос индекса пластичности (Ip) и процента зрна чији је пречник мањи од 0.

пескови. шљункови). 11. Трема нашим стандардима ова граница је на 0.06 mm се одређују методом сејања.75 10. метода аерометрисања се заснива на одређивању брзине падања честица разне величине кроз мирну воду. ( ) Fs – сила која проузрокује тоњење честица кроз течности R – полупречник чеси е у облику кугле s – специфична тежина кугле (кN/m3) w – специфична тежина vode (кN/m3) Fr – отпорност при протицању R – полупречник кугле (cm) V – брзина тоњења (cm/sec) η – вискозност течности (Nsec/cm2) ( ( ) ) * + D – пречник зрна у облику кугле у cm. D60 – доминантног зрна.06 mm у укупној тежини се одређује методом аерометрисања.1mm. Учешће честица мањих од 0. КОЕФИЦИЈЕНТ ЈЕДНОЛИЧНОСТИ ТЛА Коефицијен једноличности тла (Un) је дефинисао Ален Хазен.25 c – неактивне глине Ас<0.b – глине нормалне активности Ас=0. а честице веће од 0. Гранулометријски састав се користи за класификацију тла (глине. D10 – пречник ефективног зрна. . Ова брзина је дефинисана Стоксовим законом. прашина. Ако је тло састављено од зрна различитог пречника онда је коефицијент једноличности тла (Un) врло велики. Према Хазен-у: Un<5 – тло једноличног састава Un=5-15 – тло умерено једноличног састава Un>15 – тло неједноличног састава . на гранулометријском дијаграму представља 10% прелаза кроз сито. ГРАНУЛОМЕТРИЈСКИ САСТАВ Гранулометријска анализа има за циљ да одреди пречник зрна која сачињавају тло и количине разних фракција тла изражене у процентима његове укупне тежине. Коефицијент једноличности Un=1 одговара материјалу који има сва зрна једнаког пречника.75-1. на гранулометријском дијаграму дредставља 60% пролаза кроз сито.

Узорак је претрпео лом кад се аксијална деформација повећава без даљег повећања напона . ε2 и ε3 су деформације које одговарају нормалним главним напонима δ1. Из једноаксијалног опита можемо одредити и модул еластичности (Е). Опит једноаксијалне чврстоће може да послужи и за класификацију глина по параметру деформација. δ2 и δ3. ЈЕДНОАКСИЈАЛНА ЧВРСТОЋА (qu) Опит једноаксијалне чврстоће се врши на цилиндричном земљаном узорку са циљем дас е одреди величина вертикалног напона при коме се узорак ломи.12.крто тло ελ=8-14% .пластично тло – кубна дилатација ε1.полукрто тло ελ=14-20% . а δ2=δ3=0 . Притисак се остварује у једном правцу. ελ=3-8% . У једноаксијалном опиту делује само вертикални нормални напон δ1. .

0 100-200 полутрврдо 1.25 >400 13. ОПИТ ДИРЕКТНОГ СМИЦАЊА Изводи се помоћу Касеграндеовог апарата.75 50-100 круто пластично 0.0-1. и компаратера за регистровање вертикалних и хоризонталних деформација.25 25 меко 0. Терзаги и Пек су класификовали глине по својој осетљивости: St <1 неосетљиве глине 1-2 мало осетљиве 2-4 средње осетљиве 4-8 осетљиве >8 врло осетљиве глине У осетљивим глинама може доћи до клизања и при малим ископима. Однос St се сматра мером осетљивости на поремећење.25 200-400 тврдо >1. . Узорак стене се оптерешује вертикалним оптерећењем δ и . СЕНЗИТИВНОСТ Под сензитивношћу глине (St) подразумева се однос између једноаксијалне чврстоће qu непоремећеног узорка и једноаксијалне чврстоће прерађеног узорка qur са истим садржајем воде. стање Ic qu (kN/m2) врло меко 0-0.5 25-50 средње пластично 0. Конзи. Поремећеност глине смањује доста вредност носивости шипа у односу на вредност носивости добијене рачунским путем. Он се састоји од уређаја за вертикално оптеређење и хоризонтално смицање узорка.25-0.( ) μ – Поасонов коефициент Може се направити веза између индекса конзистенције (Ic) и једноаксијалне чврстоће (qu) за конзистентно стање тла.5-0.75-1. 15.

p=p’+μ p – тотални нормални напон p’ – ефективни напон (део тоталног напона који утиче на слегање. Порни притисак је онај притисак који се преноси преко порне воде. Притисак који се остварује тежином воденог стуба не утиче на коеф. Ефективни притисак је онај притисак који се преноси преко додирних површина чврстих честица. на отпорност на смицање и на друге механичке особине тла) μ – торни притисак (део тоталног напона који не утиче на слегање. C’ – параметри чврстоће одређени на основу ефективних напона μ – притисак у порној води (порни притисак) 1. Тотални нормални напон на дубини Z je: ( ) ( ) ( ) . φ’. Лом је наступио када се хоризонтално деформација повећава без даљег повећања смичуће силе. Зато се зове ефективни напон. на отпорност на смицање и на друге механичке особине тла) 3. ( ) . Узорак се не слеже. Овај притисак не мења ни друге механичке особине тла. 16. ТРИАКСИЈАЛНИ ОПИТ СМИЦАЊА У триаксијалном опиту узорак је истовремено изложен вертикалном напону δ1 и хоризонталном напону δ3. 2. порозности. Овај притисак изазива слегање и мења и друге механичке особине тла. Тло засићено водом – запреминска тежина му је sat. Терзаги је модификовао Коломбов закон уводећи појам тоталних и ефективних напона. Затим се излаже хоризонталном смицању у јенаким временским размацима до лома.консолидује.

дренирани опит D. .– запреминска тежина тла у потопљеном стању Моров круг за тоталне и ефективне напоне τ(kN/m3) Напон у триаксијалном опиту Када је славина отворена онда се врши консолидација узорка под дејством напона и узорак се дренира. У пракси се користе 3 типа триаксијалног опита: неконсолидовани недренирани опит UU. Када је славина затворена нема дренирања и јавља се порни притисак. консолидовани недренирани опит CU.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful