You are on page 1of 11

UVOD

Položaj čoveka u biosferi je protivrečan.S jedne strane,čovek ako biološka vrsta


predstavlja sastavni deo ekosistema naše planete.Čovekov organizam nije sposoban da
stvera organske materije iz neorganskih,on ih dobija preko hrane biljnog i životinjskog
porekla.Zato ekološki sistemi s kojima je šovek povezan preko ishrane moraju biti
produktivni.Vazdušna sredina za šivotnu delatnost čoveka mora biti čista.S druge
strane,u svojojživotnoj delatnosti čovek narušava tok prirodnog biogenog kruženja
elemenata.Spoljašnju sredinu zagadjuju mnoge industrijske grane,pa čak i otpaci iz
domaćinstva.Vazduh nad njima je pun sitnih čvrsth čestica i otrovnih gasova.
Sve veće korišćemje u hemijskoj industriji i poljoprivredi hemijskih jedinjenja
koja vezuju jone metala može izazvati neželjenje poremećaje prirodne ravnoteže.Na taj
način,privredne aktivnosti čoveka menjaju spoljačnju sredinu koja postaje opasna za
samog čoveka.

1
SAOBRAĆAJ

Saobraćaj ima ogroman značaj kako za privredu,tako i za socijalno


blagostanje.On je neophodan element u proizvodnji i distribuciji roba i usluga,bez njega
se ne mogu zamosliti trgovina i regionalni razvoj.saobraćaj je omogućio širenje
proizvodnje i jačanje konkurencije.
Savremene tendencije u drumskom i vazdušnom saobraćaju vode ka
preopterećenosti,zagadjenju,gubitku vremena,zdravlja,života i ukupnim ekonomskim
gubicima.
Saobraćaj nije ekološki neutrlan,a razne vrste saobraćaja različito utiču na
životnu sredinu.Emisija gasova u saobraćaju predstavlja značajan deo ukupne njihove
emisije:preko 90% ukupne emisije olova,preko 50% ukupne emisije Nox i preko 30%
ukupne emisije isparljivih organskih komponenata.U urbanizovanim rejonima iz
saobraćaja potiče gotovo 100% emisije CO,60%HCl i Nox,22% CO2 i 10%SO2.Osim
toga,saobraćajni sekor predstavlja jedan od najvećih izvora buke.
Potrebno je ograničiti uticaj infrastrukturnog razvoja na korišćenje
zemljišta,smanjiti gustinu saobraćaja i preopterećenost puteva(naročito u
urbanizovanim rejonima),eliminisati ili smaniiti rizik pri prevozu opasnih ili otpadnih
materija.
Efikasni rezultati na ovom polju zavisiće od čitavog kompleksa medjusobno
povezanih mera i napora.Na primer,navike vlasnika putničkih automobila u većini
slučajeva zavise od dostupnosti drugih oblika saobraćaja,kvaliteta infrastrukture,cene
parkiranja itd.
Optimizacija vrsta saobraćaja i infrastrukturnih mogućnosti,mreža i investicija
može istovremeno služiti privatnim interesima,interesima nacionalne privrede i zaštiti
životne sredine.

BIODIZEL-GORIVO BUDUĆNOSTI

Ideju o dobijanju goriva iz biljaka prvi put pre jednog veka pokušao je da
realizuje nemački inženjer Rudolf Dizel iskoristivši za pokretanje prototipa dizel motora
ulje od kikirikija, ali se njegova zamisao nije ostvarila zbog pojave dizel (gasnog) ulja.
Ovaj u to vreme pristupačan i jeftin naftni destilat pokazao se kao zadovoljavajuće
efikasno gorivo za dizel motore, ali je njegova šira upotreba po prvi put dovedena u
pitanje u vreme prve naftne krize 1973. godine.

Za razliku od dizel goriva, biodizel ne sadrži sumpor, čime se smanjuje mogućnost za


pojavu kiselih kiša. Visok sadržaj kiseonika smanjuje čestice (ili čađ) u izduvnim
gasovima, dok potpunije sagorevanje doprinosi i smanjenoj emisiji ugljen-monoksida.

Biodizel je ekološki energent, dobija se iz uljane repice i suncokreta uz višestruke


koristi i prednosti u odnosu na klasične vrste goriva. Njegovim korišćenjem smanjuje se
emisija gasova i izbegava stvaranje efekta "staklene bašte". Što se tiče ugljen-dioksida
neutralan je, u sebi ne sadrži sumpor, olovo, niti azotna jedinjenja. Bolje sagoreva u

2
motoru, a njegovim korišćenjem smanjeno je zagađivanje vazduha i vode i čovekove
sredine za čak 300 procenata, jer je biološki razgradljiv. Njegovi pozitivni efekti prisutni
su i u poljoprivredi, jer uljana repica uspeva na svim tipovima zemljišta.

Veroljub Radovanović, suvlasnik kompanije „Lubokons” u Bratislavi, u


Slovačkoj, bavi se proizvodnjom biodizela u toj zemlji skoro deceniju i po, ponudio je
Vladi Srbije program proizvodnje ovog energenta u našoj republici.
Na osnovu iskustava zapadnih zemalja, u prvom redu Nemačke, uradio sam program za
ovu stratešku investiciju i ponudio ga Vladi Srbije, naravno, besplatno. Takav program,
recimo, Slovačka je platila 100.000 evra. U njemu su detaljno obrađene mogućnosti za
proizvodnju uljarica u zemlji, klimatski uslovi, pedološki sastav zemljišta, zemljišni
fond, a zatim način proizvodnje, standardi EU, ljudski resursi, edukacija kadrova,
marketing i poreska politika zemlje, koja na samom startu mora biti veoma
stimulativna.

Projekat je potvrdio da u Srbiji postoje izvanredni uslovi za ovaj biznis, koji u


širem smislu može radno da angažuje više desetina hiljada ljudi i da bude veoma
značajan izvozni artikal. Samo Nemačkoj je potrebno 2,5 miliona tona biodizela
godišnje, a cena po toni je 450 evra. Njegova proizvodnja u EU do 2010. godine, po tzv.
Kjoto sporazumu, treba da se poveća sa sadašnja dva na 5,7 odsto, a do 2020. godine na
celih 20 odsto.

U Srbiji za pet do sedam godina mogu se proizvesti sirovine za 30 fabrika


biodizela, od 10.000 tona, koristeći 200.000 hektara slobodnog zemljišta. Korist je
ogromna, jer je računica neumoljiva:
- 300.000 tona biodizela,
- 450.000 tona sačme,
- 36.000 tona glicerina, -
- 18.000 tona masnih kiselina i
- 180 tona lecitina, koji je važan u proizvodnji lekova.

U razvijenim zemljama biodizel se, pored uljane repice, dobija i od


poljoprivrednog, industrijskog, komunalnog i raznog drugog otpada, vodenog bilja
(mikroalgi). Recimo, SAD su za proizvodnju biodizela od 2002. do 2011. godine planirale
300 miliona dolara, koliko iznosi i njihov jednogodišnji budžet za vojsku.

Uljarice profitabilnije od žitarica

U odnosu na žitarice isplativija je proizvodnja uljarica. Njen prosečan prinos po


hektaru je oko 3,5 tona, a za jednu fabriku od 10.000 tona biodizela potrebno je 5.700
hektara zemljišta pod ovom kulturom. Na Zapadu država stimuliše ovu proizvodnju, pa
smatramo da slično i kod nas treba da se radi. U Hrvatskoj su već napravljene dve
fabrike, o Slovačkoj i drugim zemljama da se i ne govori. Prva fabrika u Bratislavi, od
5.000 tona, napravljena je iz ekološkog budžeta, kao pilot projekat i to iz beskamatnih
sredstava.

3
Kompanija „Lubokons” napravila je fabriku u Nakušanima, u Litvaniji, za
njihove uslove veoma profitabilan program, i do sada su izgradili šest fabrika. Među
evropske lidere u proizvodnji biodizela stigla je i Češka, koja je od 100.000 tona uljane
repice u 1991. godini stigla do 1,1 milion tona u prošloj godini. U velikoj meri na ovom
planu su napredovali i Poljska, Letonija i Litvanija, pored izuzetnih rezultata ostvarenih
u Nemačkoj, Francuskoj, Italiji i Austriji.

U Evropi se biodizel najviše koristi u saobraćaju, poljoprivredi, šumarstvu i


građevinarstvu i to zbog svoje biorazgradljivosti i znatno manje emisije štetnih gasova u
odnosu na klasična goriva. Tamo se i farmeri udružuju za proizvodnju biodizela,
isporučujući uljanu repicu, a u kompenzaciji dobijaju gorivo i sačmu koja je istog
kvaliteta kao i od soje ali je mnogo jevtinija. U našoj valuti, sačma od soje košta 24, a od
uljane repice samo osam dinara. Kaloričnost je identična, a sačma od uljarica ima više
masnoća i minerala. U velikim restoranima, na Zapadu, postoje kontejneri za
prikupljanje neiskorišćenog ulja koje se prerađuje u biodizel.

Srbija - potencijalni lider

Srbija može postati lider u proizvodnji opreme za fabrike biodizela. Svim


potencijalnim preduzetnicima na ovom planu nude kompletnu opremu i tehnologiju po
sistemu „ključ u ruke”, rekao je Radovanović. Kompanija „Lubokons” je već potpisala
ugovor o izgradnji jedne fabrike biodizela u Sremu, a nada se da će u zemlji preovladati
ekološka i ekonomska svest i da će do realizacije ovog projekta uskoro doći, kao i do
prave izvozne ekspanzije.

Budućnost Hibridnih Automobila i njihov razvoj...

Sve se menja i ništa ne ostaje isto. Ova stara izreka najbolje opisuje razvoj
čovečanstva i njegov napredak kroz vekove. Istovremeno, razvoj civilizacije i industrije
ima i negativnih strana, kao što je zagađenje prirodne sredine. Danas je čovek prosto
primoran da sve više misli na budućnost i na to kakav svet ostavlja za sobom. Nove
tehnologije moraju biti stvarane u skladu sa sve strožim ekološkim i drugim propisima.
Tako se, nakon sto godina ”vladavine” klasičnog oto motora, pre osam godina
pojavila nova tehnologija koja ga koristi, ali na sasvim drugačiji način. Reč je o
hibridnom pogonu koji, obično, predstavlja kombinaciju benzinskog i elektromotora.
Ono što je specifično kod hibridne koncepcije jeste da ona predstavlja samo platformu,
bez obzira na to da li pokretačka sila dolazi od motora sa unutrašnjim sagorevanjem
koji koristi benzin, dizel, hidrogen ili je u pitanju gorivna ćelija. Dakle, hibridni pogon
predstavlja kombinaciju koja tek započinje svoju ”karijeru” i koja će po svemu sudeći
biti u upotrebi duži vremenski period.

4
Svakog minuta u Sjedinjenim Američkim Državama se potroši $200,000 za
gorivo. Kad se pritom dodaju stalni ratovi u svetu zbog goriva, postaje jasno zašto sve
više i više kompanija ulaže u hybride. Prvo auto koji se računa kao pravi hybrid je
Toyota Prius, koja se je počela prodavati u Japanu 1997. Danas, Prius se prodaje u više
od 20 zemalja u svetu i godišnje se proda oko 110,000. U S. Ameriku je stigla 2000.

LEXUS RX 400h
Lexus RX 400h je prvi hibridni SUV, koji se vizuelno ne razlikuje od standardnog
modela, ali ispod skladne površine ima najmoderniju tehnologiju koja omogućava vrlo
nisku potrošnju goriva uz odlične performanse.

VOLVO FlexiFuel

Volvo Cars počeo je s proizvodnjom FlexiFuel automobila koje će pokretati


motori s pogonskim gorivom E85 (gorivom koje kombinira 85% etanola i 15% benzina).
FlexiFuel 1.8F motor, snage 125 KS, bit će na raspolaganju modelima Volvo S40 i Volvo
V50 proširujući time ekološki raspon Volvo Cars vozila. FlexiFuel automobili u početku
će biti ponuđeni samo švedskom tržištu na kojemu je razvijena i dobra infrastruktura
za E85 i na kojemu postoji značajan interes za ekološki korisna vozila.

Etanol se može proizvesti iz biomaterijala poput pšenice, šećerne trske, kukuruza


i celuloze. Na vozilima koje pokreće, Bioetanol E85 smanjuje količinu ugljičnog dioksida

5
za 80% - ispušnog plina koji je najodgovorniji za efekt staklenika. «FlexiFuel motori
važan su segment strategije Volva koja stremi uspješnom smanjenju potrošnje benzina,»
ističe Gerry Keany, Potpredsjednik odjela za marketing, prodaju i usluge Volvo Cars
korporacije. Etanol je potpuno obnovljiv izvor i može se proizvesti iz bilo kojeg
biomaterijala. Većina etanola trenutačno se uvozi u Švedsku, no zakoni za povećanje
domaće proizvodnje su odlični zahvaljujući bogatom izvoru biomaterijala iz šuma. A tu
su i ohrabrujuća istraživanja švedskih znanstvenika te pilot-projekti u tijeku.

PRVI HYBRID KAMION NA SVETU

Švedski Volvo, jedan od največih proizvođača kamiona na svetu, objavio je vest


da će 2009 godine predstaviti prvi hybrid motor u kamionu. Ovaj hybrid motor bi
trebao smanjiti potrošnju za oko 35%, a reć je o dizel motoru koga će pokrećati
električna baterija. Električni motor će takođe biti daleko tiši od regularne verzije iako
Volvo važi za jedan od najtiših kamiona na svetu. Navedeni motor je najbolji za
korišćenje tokom gradske vožnje, a baterija će biti punjena tokom kočenja. Volvo, koji
je takođe vlasnik Renault i Mack kamiona, za sada nije objavio cenu, ali se očekuje da
će biti za trećinu veća u poređenju sa regularnom verzijom. Plan je da se Volvo hybrid
pravi u Goteborg, Švedskoj, a Volvo godišnje planira prodati oko 10,000 primeraka.

6
TOYOTA PRIUS

Ovoga puta na testu našao se jedan zaista izuzetno zanimljiv automobil, koji je
tokom 14-dnevnog druženja bez pauze privlačio pažnju gdje god bi se pojavili. Radi se o
prvom serijskom automobilu sa hibridnim pogonom, Toyotinome modelu Prius, i to već
u drugoj generaciji. Prvi Prius predstavljen je još 1998. godine, kada je većina
konkurencije sa laganim podsmjehom komentirala serijski automobil sa hibridnim
pogonom. No, vizija se pokazala itekako ispravnom i Toyota sada ubire plodove ispred
nespremne konkurencije. Prius je pokupio podosta nagrada, prodajni rezultati su ispred
svih očekivanja te se planira godišnja proizvodnja od čak 180.000 primjeraka.

Konačno i najvažniji deo Priusa – hibridnog pogona koji nosi komercijalni naziv
«Toyota Hybrid Synergy Drive». Kako već sama koncepcija hibridnog pogona ipak kod
većine ljudi izaziva dosta nedoumica, napraviti ću kratko pojašnjenje. Naime, ideja
hibridnog pogona zasniva se na kombinaciji motora sa unutrašnjim sagorevanjem i
elektromotora, te iskorištavanju pozitivnih karakteristika oba pogona. Elektromotorni
pogon nema izduvnih plinova, vrlo je niska razina buke te je i vrlo ekonomičan. No, tu
je problem velikih akumulatora te njihova punjenja što uzrokuje malom autonomijom
vožnje. S druge strane, motori sa unutrašnjim sagorevanjem nude upravo suprotno..
Istovremeno, prilikom kočenja u automobilima sa klasičnim motorima velika količina
energije se jednostavno gubi, a mogla bi se iskoristiti za punjenje akumulatora.
Saberemo li 2 i 2, ima li nešto logičnije od kombinacije ta dva tipa pogona?

7
ŠAMAR UOPOZORENJA FOSILNIM GORIVIMA

Inovativni, ekološki osvešteni Šveđani odlučili su reći stop zagađenju i ovisnosti o


fosilnim gorivima i energentima. Šveđani su, naime, odlučili do 2020. postati prva zemlja
u potpunosti neovisna o naftnim derivatima, a prvi korak do ostvarivanja tog cilja su
automobili pogonjeni obnovljivim izvorima energije, poput bioetanola.

Na autosalonu u Stockholmu debitirao je prvi hibridni automobil sa nultom


stopom CO2 u ispušnim plinovima – Saab 9-3 Hybrid. Kao što mu samo ime kaže, riječ
je o hibridnom vozilu koje za pogon koristi klasični motor s unutrašnjim sagorevanjem i
elektromotor koji se napaja iz njegovog rada. No to nije sve, predstavljeni automobil
ujedno je i kabriolet, čime Šveđani još jednom dokazuju da mogu doista postići sve što
zamisle. Naime, najveći problem hibridnih vozila jest što zbog kompleksnosti sastava
(dva motora, dodatni akumulator, baterija…) ostavljaju relativno malo prostora za
prtljag i putnike. Dovitljivi inženjeri ipak su na neki način uspjeli 'posakrivati' dodatne
elemente kako ovi ne bi išli nauštrb prostornosti.

Iako su svi bili pomalo skeptični prema hibridnoj tehnologiji, upotrebom


obnovljivih izvora energije za pogon komponente s unutrašnjim sagorevanjem,
hibridnim motorima otvaraju se sasvim novi horizonti. Nakon ovako uspešne
prezentacije švedskog proizvođača ni najmanje ne sumnjam u švedsko ostvarivanje
zadanog cilja – država neovisna o 'crnom zlatu' do 2020. godine.

8
ZAKLJUČAK

Iako sam odabrao ovu,naizgled fantastičnu temu,moram vam reći moje lično
mišljenje o njoj
Kada čujem kako automobile na gas, vodonik, ružinu vodicu ili kukuruz, hvale
kao ekološki automobil - puknem od smeha.Puknem i od žalosti, jer ovo je samo vrh
ledenog brega.
Naime, kompletna industrija koja učestvuje izradi jednog automobila (hemijska,
metalska itd), je u stvari pravi zagađivač. Posle proizvodnje automobilskih guma za
kišu, sneg, trkanje, šetnju po letnjem pljusku...Posle proizvodnje lakova i boja,
presvlaka od nape ili kože (a tek je ovo štos, ne znaš šta je gore: tri životinje za jednu
kožnu presvlaku ili jedan poveći ekološki sistem za proizvodnju nape!), posle
proizvodnje svega onog što našeg ljubimca čini lepim, brzim, udobnim, sigurnim, tihim
(ekološkim), sasvim je svejedno da li taj auto manje ili više dimi.

9
LITERATURA

• ’’Ekološki menadžment’’-Dr Larisa Jovanović-kolomejceva


• www.elitesecurity.org
• www.vrelegume.co.xu
• www.netauto.co.yu
• www.automoto.com

10
SADRŽAJ

• UVOD.................................................................................................................1
• SAOBRAĆAJ....................................................................................................2
• BIODIZEL-GORIVO BUDUĆNOSTI...........................................................2
• BUDUĆNOST HIBRIDNIH AUTOMOBILA I NJIHOV RAZVOJ..........4
• LEXUS RX 400H..............................................................................................5
• VOLVO FLEXIFUEL......................................................................................5
• PRVI HYBRID KAMION NA SVETU..........................................................6
• TOYOTA PRIUS..............................................................................................7
• ŠAMAR UPOZORENJA FOSILNIM GORIVIMA......................................8
• ZAKLJUČAK....................................................................................................9
• LITERATURA................................................................................................10

11