You are on page 1of 242

Gabrijel Garsija Markes

Jesen patrijarha

bojana888

Potkraj nedelje leinari se ostrvie na balkone predsednikog dvora, raskljuvae iane mree razapete po prozorima i krilima uzmutie vreme ustajalo iza zidina, a u razdanje ponedeljnika pirkajui i mlak povetarac sa velikog mrtvaca i trule veliine prenu grad iz vievekovnog mrtvila. Tek se tada osmelismo ui, ne kidiui na razrovane oburvine kamenog utvrenja, kao to su eleli oni najodvaniiji, niti istavljajui volovskom zapregom vratnice glavnog ulaza, kao to su tamo neki predlagali, jer dovoljan bee ovlaan dodir pa da popuste baglame tih oklopijenih kapija koje su u junana vremena dvorska odolevale lubardama ilijema !ejmpera." # nama se uini kao da tog trena kroismo u stanite iz nekog davnog doba, jer vazduh bee razreeniji u urvinama zagrcnutim krevinom od prostranih utoita vlasti, muk je bio prepotopski, a stvari teko razaznatljive u iileloj svetlosti. $irom prvog dvorita, ije su ploe podlegle podzemnom nasrtaju korova, ugledasmo dodatni odred strae u rasulu i razbegu, ugledasmo oruje pobacano po ostavama i dugu trpezu od grubo tesanih dasaka pretrpanu tanjirima sa ostacima nedeljnog ruka prekinutog prestravljenjem, ugledasmo nadstreenu daaru u polusenci gde su svojevremeno bile smetene javne slube, videsmo jarkobojne peurke i blede ljiljane prorasle kroz predstavke i molbe ije je reavanje trajalo due od ma kog tavoreeg ivota, pa nasred dvorita smotrismo abrastu krstionicu iz koje je uz ratnika priea pokrteno vie od pet narataja, u dnu spazismo nekadanju konjunicu vicekraljeva pretvorenu u spremite za koije, a kroz kamelije i rojeve leptirova ugledasmo karuce iz burnih vremena, zatim %urgon za kunike, kola iz godine prolaska komete, pogrebne koije iz doba napretka
1 ilijem !ejmper & engleski moreplovac iz ' (( veka. & Prim. prev.

nastalog blagodarei zavedenom redu, mesearski sablaznu limuzinu iz prvog stolea mira, a sve to bee u dobrome stanju prekriljeno pranom pauinom i obojeno bojama dravne zastave. ) narednom dvoritu, iza gvozdenih reetaka, bujali su ruinjaci osneeni meseinastim prhutom, a u njihovom hladu su za dinih dvorskih vremena kunjali gubavci, te su se zaputeni ruinjaci tako razrasli da nije bilo kutka u koji se nije zavlaio zapah rua izmean sa pomor& bazdom od kokoinjca iskraj vrta, sa smradom balege i uzvitale mokrae vojnika i krava iz kolonijalne bazilike pretvorene u talu za muu. Provlaei se kroz to zaguljivo grmlje, ugledasmo zasvoeno predvorje sa saksijama karan%ila, bokorima astromelije i ljubiice koji su zaklanjali nalonike barake, a po silesiji svakojakih domaih otpadaka i mnotvu ivaih maina dokonasmo da je tu moglo iveti vie od hiljadu ena sa oporom svoje golotrpadi, ugledasmo kuhinje u ratnom neredu, rublje u legenima sagnjilo na suncu, videsmo zinulu jamu zajednikog nunika za vojnike i nalonice, u dnu spazismo vavilonske vrbe dopremljene iz *ale #zije u golemim staklenim batama pomorskim, ive ivcate, sa tamonjom zemljom, sokovima i suzorosjem, a tamo iza vrba ugledasmo ogromni i turobni predsedniki dvor kroz ije su se raspukle prozorske kapke neprestance uvlaili leinari. +ismo morali provaljivati silom, kao to smo kanili, jer se inilo kao da se glavna vrata otvaraju ve pri pukom aptaju, pa se popesmo na prvi sprat kamenim stepenitem zastrvenim operskim tepisima koje su zdrobili kravlji papci, te od prvog predvorja pa do spavaih odaja ugledasmo niz kancelarija i slubenih prostorija po ijim su razvalama tumarale bezone krave vaui somotske zavese i grizui saten sa stolica, videsmo viteke slike svetaca i ratnika razbacane meu polomljenim pokustvom i sveom kaom kravlje balege, videsmo trpezariju koju su krave potamanile, muziku dvoranu koju su trupkanjem obeastile, ispremetane stoie za domine, videsmo da su krave popasle travnjake bilijarskih stolova, a u jednom uglu spazismo naputenu
3

mainu za vetrove koja je krivotvorila svaku pojavu u etiri kvadranta rue vetrova da bi dvorski itelji mogli odoleti enji za nestalim morem, ugledasmo posvud izveane ptije kaveze sa navlakama za spavanje koje nisu skidane jo od neke noi prethodne sedmice, kroz nebrojene prozore ugledasmo pruenu ivotinju grada koja je jo bezazleno spavala u rasvit istorijskog ponedeljnika kada e oiveti, a tamo podalje iza grada, dokle pogled see, spazismo mrtve kratere sa oporim meseevim pepelom niz beskrajnu ravnicu koja je zijala tamo gde je nekada bilo more. ) tom nedostupnom prebivalitu koje je uspela da upozna samo aica povlaenika, prvi put osetismo vonj leine koji je mamio leinare, naslutismo njihovu hiljadugodinju sipnju, njihov zloslutni nagon i povodei se za zadahom truljenja to ga je nanosio lepet njihovih krila, nabasasmo u dvorani za primanja na rascrvane kravlje leine ija su se enska podreplja neumorno udvajala u velikim ogledalima, pa tek tada, odgurnuvi bona vrata to su vodila u kabinet prikriven u zidu, ugledasmo njega, u platnenoj uni%ormi bez inova i u kamanama, sa zlaanom mamuzom na levoj potpetici, stariji od svih stvorenja ljudskih i svih drevnih gmazova vodenih i kopnenih, bee se pruio potrbuke po podu, sa desnom miicom ispod glave umesto jastuka, kao to je bio obiknuo da spava iz noi u no, tokom svih bogovetnih noi u predugom svom ivotu samotnog despota. Tek kada ga okrenusmo da mu vidimo lice, uvidesmo da ga nije moguno prepoznati mada ga leinari ne behu raskljuvali, jer njega niko nikada video nije, iako mu je pro%il bio uslikan na kovanom novcu s obe strane, na potanskim markama, nalepnicama za lekove to proiavaju krv, potpasaima za kilu, skapularima i, mada je njegova uramljena litogra%ija sa dravnom zastavom preko grudi i zmajem domovine bila izloena svagda i svugde, znali smo ipak da su to samo kopije ve kopiranih portreta koje niko nije smatrao za verodostojne jo od vremena komete, kada su nai oevi znali da to bee on glavom, jer su im tako kazali njihovi oevi, a njima opet njihovi, pa su nas od malih nogu navikavali na
4

verovanje kako on jote ivi u kui vlasti, zato to je neko video da se u prazninoj noi pale lampioni, neko je priao, video sam tune oi, video sam blede usne, brinu ruku koja je u prazno otpozdravljala kroz bogoslune urese predsednikih karuca, zato to je jedne nedelje pre toliko godina bio u dvor uveden slepi skitnica koji je za pet groa deklamovao stihove zaboravljenog pesnika -ubena !arija, a iz dvora bio ispraen presrean sa uncom suvog zlata kojom su ga darivali za deklamovanje izvedeno iskljuivo za njega, a njega video nije, naravno, ne zato to je bio slep, nego zato to njega nijedan smrtnik nije video jo od vremena ute groznice, a ipak smo znali da je on tamo, jer svet je i dalje postojao, ivot je tekao, pisma su stizala, optinski svirci su svake subote svirali papazjaniju bedastih valcera ispod pranjavih palmi i kiljavih %enjera na Trgu oruja, a pomrle muzikante su zamenjivali oni koji su i sami bili ve jednom nogom u grobu. Poslednjih godina, kada iz dvora vie nije dopirao nikakav ljudski glas ni ptiiji poj, a okovane se kapije zanavek zatvorie, znali smo da unutra ima nekoga, jer su se nou videle svetlosti kroz mnoge prozore okrenute moru, nalik plovidbenim svetlima, pa oni koji se usudie da pristupe blie, zaue ubitano trupkanje papaka i stenjanje krupne ivotinje iza utvrenih zidina, a jednog januarskog popodneva ugledasmo kravu na predsednikom balkonu, posmatrae sunce na zalasku, zamislite pobogu, krava na balkonu otadbine, kakva li samo grozota i kakva li samo govnovita zemlja, a toliko su pritom nagaali zar je moguno da se krava popne na balkon, bar je to svima znano da se krave ne penju stepenitem, osobito ne kamenim stepenitem, a ni za ivu glavu ako je zastrveno tepisima, tako da najposle nismo ni bili naisto jesmo li vaistinu videli kravu na balkonu ili smo jednog popodneva prolazei Trgom oruja samo sanjali u hodu da smo videli kravu na predsednikovom balkonu gde se nita nije vialo niti se godinama imalo ta videti, sve do u rasvit prolog petka kada stadoe da doleu prvi leinari uzleteli sa krovnih venaca uboita, gde su vazda kunjali, nagrnue ak i iz unutranjosti
5

zemlje, u uzastopnim naletima sjatie se sa obzorja kojim se ljuljkalo more praine namesto negdanjeg mora i povazdan estarie ponad kue vlasti, sve dok jedan kralj, rumenog groceta i u enidbenom perju ne izdade neujnu zapovest i tog trena nastade lomljava prozorskih okana, dunu vetar iz velikog mrtvaca, kroz prozore poee da uleu i izleu grabljivice, to se moe sluiti samo u kui bez gospodara, tako da i mi reismo da uemo i u opustelom svetilitu nabasasmo na ostatke veliine, raskljuvano truplo, devojaki glatke ruke sa prstenom vlastodrja na kosti prstenjaka, a po itavom telu behu se raspupeli majuni liajevi i parazitska gamad sa morskog dna, naroito ispod pazuha i u preponama, platnenim potpasaima bee utegnuto njegovo okilavljeno mudo, to su mu leinari jedino i potedeli, iako je bilo krupno kao volujski bubreg, svejedno, ni tada se ne usudismo da poverujemo da je umro, jer je i ranije ve jednom bio naen u tom kabinetu, sam samcit, odeven i po svoj prilici umro prirodnom smru pri spavanju, ba kao to su pre mnogo godina predskazale svevidovne vodice u aniima proroica. .ada ga prvi put naoe mrtvog, poetkom njegove jeseni, narod je bio jo dovoljno io, te ga je pretnja smrti stignula ak i u samoi njegove spavae odaje, to mu nije smetalo da vlada, kao da se uzdao u neku boju promisao koja ga je predodredila da nikada ne umre, pa je predsednikova kua liila manje na dvor a vie na trnicu po kojoj se morao kriti put izmeu bosonogih posilnika to su po hodnicima stovarivali sepete pune povra i ivine sa magaraca, moralo se preskakati preko blebetavih kumica i njihove izgladnele kumadi dok su spavale sklupane po stepenitu ekajui udo zvaninog milosra, valjalo je izbei potoie prljave vodurine to su je svatoreke nalonice prosipale, dok su u vaze stavljale dnevno cvee umesto nonog i ribale podove pevajui pesme o varljivim ljubavima, sve u ritmu mlaenja suvim granjem kada su tresle ilime po doksatima, i uz sve to jote izdrati sablanjavanje doivotnih inovnika im bi natrapali na kokoke koje su nosile jaja po ladicama pisaih stolova, valjalo je
6

izdrati tiskanje kurvotija i vojnika po nunicima, kretanje ptica i krvljenje pasa lutalica kad banu dok traje primanje, jer niko nije znao ko je kome rod ni pomozi bog u tome dvoru irom otvorenih kapija u ijem se raspameujuem rusvaju nije dalo ustanoviti gde se nalazi vlada. +e samo da je domain kue sudelovao u tom vaarskom rasulu, nego ga je ak podstrekavao i predvodio time to je, im se jo pre prvih petlova udije svetlo u njegovoj spavaoj odaji, predsednika garda svojim sviranjem budnice objavljivala novi dan oblinjoj kasarni .onde, ova bi ga ponovila bazi /an 0eronimo, a ova opet lukoj tvravi, dok ga je ova ponavljala za est eta izredom koje su trubljenjem budile najpre sam grad, a potom svekoliku zemlju, dok je on dubokoumno razmiljao na nokiru, upinjui se da dlanovima ugui zunzaranje u uima koje je tada poinjalo da ga kinji, i blenui u promicanje brodskih svetiljki po hirovitom topaznom moru koje je u ta slavna vremena jo bilo vidljivo sa njegovih prozora. /vakoga bogovetnog dana, otkad je preuzeo vlast, on je nadgledao muu u talama da svojom rukom izmeri koliko e se mleka natovariti na troja predsednikih kola i isporuiti gradskim kasarnama, uzimao bi u kuhinji olju crne ka%e i kola od manioke, ne znajui naisto ta e mu dunuti u glavu i kuda e se denuti tog dana, osetljiv na torokanja posluge, jedinih itelja u dvoru s kojima je imao zajedniki jezik i ija je iskrena ulagivanja ponajvie potovao a due ponajbolje razumevao, pa bi se neto pre devet sati natenane kupao u vodi sa poparenim liem, u granitnoj kupelji postavljenoj u hladovini bademovih kroanja sred njegovog privatnog dvorita i tek posle jedanaest uspevao bi da obuzda strepnje od ranog jutra i da se suoi sa svime to stvarnost nepredvidljivo nosi. -anije, u vreme okupacije marinaca, zatvarao se u svoj kabinet da sa zapovednikom desantnih trupa odlui o sudbini otadbine i svakojake zakone i ukaze potpisivao palcem, jer tada itati ni pisati nije znao, ali kada su ga ponovo ostavili nasamo sa otadbinom i sopstvenom vlau, nije sebi trovao krv morama pisanog zakona, nego stade vladati usmenom reju i
7

prisustvom linim u svako doba i na svakom mestu sa prepotopskom krtou, ali i sa hitrinom neshvatljivom za njegove godine, dok ga je saletala rulja gubavaca, slepaca i uzetnika koji su vapili so ozdravljenja iz njegove ruke, zatim opor veleuenih politiara i besramnih udvorica koji su ga proglaavali vrhovnim ispravljaem zemljotresa, pomraenja, prestupnih godina i drugih bojih pogreaka, vukao je po kui svoja golema stopala poput slona u snegu, izlazei na kraj sa dravnim poslovima isto tako jednostavno kao kada bi naredio maknite mi ova vrata odavde i namestite ih tamo, vrata bi bila maknuta, vratite ih ponovo gde su bila, vraali su ih, usporite sat na tornju, neka ne odzvanja dvanaest tano u dvanaest nego dva sata docnije kako bi ivot izgledao dui, usporavali su, bez trunke oklevanja, bez prestanka, izuzev u asu samrtnog zatija sijeste, kada bi potraio utoite u polutami kod nalonica, pa ne asei birao neku od njih i trtio je ne svlaei ni sebe ni nju, ak ni vrata ne zatvorivi i tada bi se kuom razlegalo bezduno dahtanje mua smandrljavka na brzaka, poudno zasoptao zveket zlatne mamuze, njegovo psee cvilenje, strahotna preneraenost ene koja je sve to svoje vreme za ljubavisanje traila nastojei da izbegne prljave poglede golotrpadi, njeno dernjanje bre tornjajte se odavde, idite i igrajte se u dvoritu, jer ovo deca ne treba da gledaju, inilo se kao da nekakav aneo prelee nebesima otadbine, glasovi bi jenjavali, ivot zamirao, a svi se kamenili s kaiprstom na usnama, zaustavljajui dah, umuknite, general opaljuje, ali oni koji su ga bolje poznavali nisu iole verovali u predah ovog svetog trenutka, jer je vazda 1izgledalo da se on umnoava, videli su ga da igra domine u sedam uvee i u tom istom trenutku kako raspiruje vatricu od kravlje balege da dimom rastera komarce iz dvorane za primanja, pa se niko nije zanosio nadanjima sve dok u poslednjem prozoru ne utrne svetlost i ne odjekne zveket tri zvekira, tri zasuna, tri krauna predsednike spavaonice, a potom tup udar tela to od iznurenosti pada na kameni pod, zatim disanje oronulog deteta koje biva sve dublje to plima vie nadolazi, sve dok none
8

har%e vetra ne zaglue zrikavce u njegovim uima, a silan talas zapenjenog mora ne prelije starinski grad vicekraljeva i gusara, sune niz ulice pa provali kroz sve prozore u gradsku kuu, kao jedne strane avgustovske subote kada su lupari 2 narastali u ogledalima, pa dvoranu za primanja prepusti na milost i nemilost mahnitanju morskih pasa, te nadvisi i najpropetije valovlje prepotopskih okeana, pa se izlije preko lica zemaljskog, preko prostora i vremena, a potedi jedino njega da potrbuke pliva po meseinastoj vodi svojih snova samotnog davljenika, u platnenoj uni%ormi obinog vojnika i sa kamanama, zlatnom mamuzom i desnicom rukom ispod glave umesto jastuka. To da se u isto vreme pojavljivao na svim mestima tokom tegobnih godina koje su prethodile njegovoj smrti, to uspinjanje dok je silazio, to ushiivanje morem dok je roptao u zlosrenim ljubavima, sve to nije bila njegova prirodna vrlina, kao to su izjavljivali laskavci, niti sveopte bunilo, kao to su tvrdili klevetnici, nego je imao ludu sreu da se moe pouzdati u svoje nepodmitljive slube i u pseu odanost Patrisija #ragonesa, svog savrenog dvojnika, kojeg su pronali mada ga niko nije traio, kada su prispeli sa veu da generale moj neka lana predsednika koija krstari indijanskim selima i unosno tuguje predstavljajui se lano, viene su ak i utljive oi u mrtvakoj polutami, viene su ubledele usne, viena je ruka nevestinski velikoduna u satenskoj rukavici kako usrdno baca ake soli na bolesne koji su kleali po sokacima, a iza koije videe kako dva lana zvaninika jau na konjima i suvim zlatom naplauju milodar za ozdravljenje, zamislite samo, generale moj, kakvo svetogre, a on tada nije izdao nikakvo nareenje o kanjavanju varalice, nego je zapovedio da ga kriom dovedu u predsedniki dvor s jutenom vreom navuenom preko glave, da ih sluajno ne pobrkaju, a onda je doiveo ponienje kada je u njemu video svoju sliku i priliku, edagajebem zar sam ja zaista taj ovek, ree, a zacelo bee ba tako kao da je to on glavom i bradom, izuzev odlunosti u glasu, koju onaj drugi
2 3upar & vrsta koljke. & Prim. prev.

nee uspeti nikada da oponaa, i osim razgovetnosti linija na dlanu gde se krivulja ivota neprekidno nastavljala oko korena palca, te ga nije ucmekao istog trena, ne zato to je kanio da ga zadri kao zvaninog dvojnika, to e uiniti neto docnije, nego zato to je sujeverno strahovao da su znaci njegove sopstvene sudbine moda ispisani ba na dlanu varalice. .ada se uverio da je to uobraenje ista besmislica, Patrisio #ragones je bio ve preiveo est atentata a da mu ni dlaka s glave nije otila i stekao naviku da vucara stopala zaravnjena udarcem malja, zunzaralo mu je u uima, a kila mu pevala u zimske uranke, nauio je da skida i nameta zlatnu mamuzu te je izgledalo da petlja oko nje samo da dobije u vremenu prilikom primanja, dok je gunao sebi u bradu e jebi ga boe, ove kopice to ih kuju %lamanski kovai nisu ni za krivi moj, pa je od nekadanjeg veseljaka i prialice, kakav bee dok je duvao boce u oevoj staklari, postao zamiljen i natmuren, nije obraao panju na ono to mu govore, nego je pomno ispitivao tamu njihovih oiju ne bi li dokuio ba ono to mu ne govore, nikada nije odgovarao na pitanje a da sam ne priupita, ta vi o tome mislite, te je od lenjivca i sladostrasnika, kakav je bio dok je trgovao udima, postao marljiv do iznemoglosti, neumorni peak, postao podmukao i grabeljiv, odavao se ljubavisanjima daj ta da, spavao na podu, posve odeven, potrbuke i bez jastuka, okanio se mladalakih bubica da postane neko i neto, batalio zlatno porodino zanimanje sitnog duvaa boca, suoavao se sa najstranijim opasnostima vlasti, postavljao kamen temeljac tamo gde ga vie nijedan majin sin postaviti nee, presecao poasne vrpce u neprijateljskim oblastima, morila su ga mnoga izneverena nadanja i priguivani uzdisaji zbog neostvarivih sanja o buljuku jednodnevnih a ipak nedostinih kraljica lep4te koje je krunisao ne taknuvi ih ni prstom, jer se zanavek pomirio sa dubinom da ivi tu a ne svoj ivot, to opet nije uinio ni iz ubeenja niti iz pohlepe, nego zato to mu je on potedeo ivot pod uslovom da prihvati doivotno zaposlenje kao zvanini dvojnik sa mesenom platom od pet stotina pesosa i povlasticom da ivi kao
10

kralj a pritom poteen bude sree da kralj zaista i bude, e pa brajko, ta e vie. 5va zbrka oko toga ko je ko, nastala jer behu do u dlaku slini, dostigla je vrhunac jedne noi dok duvae jugo kada on zatee Patrisija #ragonesa kako uzdie zurei ka moru, utonuo u sladunjav miris jasmina, te ga upita, iskreno zabrinut, da mu nisu sipali otrovni jedi u hranu pa je pomerio pameu, kao da je na sugreb stao, a Patrisio #ragon6s e mu na to, ama ni govora, moj generale, ljui je otrov kanut u moju duu, prole subote sam krunisao jednu kraljicu karnevala i sa njom odigrao prvi valcer, pa sada ne mogu nikako da je sebi izbijem iz glave, jer je to najlepa ena na svetu, jedna od onih to nisu za svaku %ukaru, generale moj, samo da je vidite, a ovaj na to odahnu s olakanjem e jebi ga, brale, te ludorije spopadnu oveka ako nema pri ruci neto ensko da svojski natrti, pa mu predloi da je otmu, kao to je ve postupio sa tolikim enskicama vrdaljkama koje su se najpre nekale a posle mu postale nalonice, ima da ti je silom strmeknem u krevet a etiri vojniine da je dre za ruke i noge dok joj bude zakrkavao ludoja, ima da je rasturi, jebo te blagi bog, da zna da se one uskopiaste najpre nogetaju i besne a posle te preklinju i bogorade, ne ostavljaj me ovako, moj generale, kao jadnu rainu jabuku sa skliskim semenkama, ali Patrisio #ragones nije imao tolike elje, bolje reeno, imao je on mnogo vee, eleo je on da bude voljen, jer ta enska zna znanje, videete ta ima da vidite kada je budete videli, moj generale, a ovaj mu radi umirenja pokaza none staze to vode pravo u odaje njegovih nalonica i ovlasti ga da se poslui njima, ba kao i on to je inio, iz zaleta i na brzu ruku, ne svlaei se, te Patrisio #ragones pun vere zaroni u tu movaru pozajmljenih ljubavi uzdajui se da e u njoj utoliti svu silinu svojih udnji, ali su ga enje dovodile do bezumlja da je katkada zaboravljao na uslove pozajmice, pa se radi zabave raspojasavao, uputao se u golicave pojedinosti, neoprezno dosezao do skrivenih biljura najdimrijskijih ena, izmamljivao im uzdisaje, izazivao ih da se u mraku kikou od divljenja, kakva ste vi mangupska paljevina, generale moj, uorile
11

su mu, postajete nenadjebljivi pod stare dane, te od tog dana nijedan od njih dvojice a bogme nijedna od nalonica nisu znali koje je dete ije, ko ga je kojoj nainio, jer su se deca Patrisija #ragonesa, ba kao i generalova, raala u sedmom mesecu. 7to tako Patrisio #ragones postade jaki ovek vlasti, ova kojeg su najvie voleli ali ga se i najvie pribojavali, tako da je generalu ostajalo vie vremena da se pozabavi oruanim snagama sa istom revnou kao na poetku svog mandata, ne zato to su oruane snage bile oslonac njegove vladavine, kao to smo svi mislili, nego naprotiv zato to su bile njegov najstraniji prirodni neprijatelj, pa je stoga jedne o%icire ubeivao da ih drugi o%iciri uhode, mrsio im ivotne pute ne bi li ih spreio da kuju zavere protiv njega, od deset metaka isporuenih kasarnama vazda je bilo osam oraka, slao im je barut pomean sa morskim peskom, dok je istovremeno lino raspolagao zamanim arsenalom oruja uvek ua dohvatu ruke, u jednom spremitu predsednike palate, a kljueve tog skladita je nanizao na alku u ostalim jedinim postojeim kljuevima od vrata koja je samo on mogao otvoriti, tien spokojnom senkom mog doivotnog pajtaa, generala -odriga de #gilara, artiljerca od zanata koji je, izmeu ostalog, bio njegov ministar odbrane, zapovednik dvorske garde, naelnik slube za dravnu bezbednost i jedan od retkih smrtnika kome je bilo dozvoljeno da ga pobedi u dominama, a tu ast je stekao izgubivi desnu ruku dok je sa jednog tapina podmetnutog dinamita uklanjao upalja samo na koji asak pre nego to je predsednika koija imala stii na mesto predvienog atentata. 5seao se u toj meri siguran pod zatitom generala -odriga de #gilara i u prisustvu Patrisija #ragonesa da poe zanemarivati mere bezbednosti i sve ee se pojavljivati na javnim mestima, ak se drznu da obinim karucama bez oznaka eta gradom u pratnji samo jednog autanta, posmatrajui kroz zastore kaiperno nadmenu katedralu od pozlaenog kamena, koju je ukazom proglasio za najlepu na svetu, razgledao je stare kamene kue sa tremovima gde vreme spije i suncokretima okrenutim
12

moru, zatim kaldrmisane ulice sa vonjem nagorelog %itilja u predgrau vicekraljeva i bledunjave devojurke dok, neodoljivo smerne, vezu ipke meu saksijama karan%ila i cvastima ljubiice na osunanim balkonima, zurio je u crno&bele ploe baskijskog manastira odakle je svakodnevno u tri posle podne dopirao zvuk iste one etide za glasovir kojom je proslavljen prvi prolazak komete, probijao se kroz vavilonski koloplet trnice, kroz njenu ubistvenu vrevu, izmeu razlepezanih sreaka, kolica sa piem od eerne trske, nizova jaja od iguane, arapskih drangulija izbeljenih suncem, pored jezivog prizora ene koja se prometnula u korpiju jer je bila neposluna prema roditeljima, zatim se zaputio niz kukavni sokak ena bez mukaraca, koje su s veeri izlazile gole na ulicu da kupe plave karpine i ruiaste pagare i da psovkom pomenu piljarkama majicu milu, dok im se rublje sui po rezbarenim drvenim doksatima, osetio je zadah ukvarene ribe, opazio svakidanji sjaj pelikana odmah iza ugla, arolik nered crnakih daara po breju oko zaliva i iznenada evo nje, evo luke, ah luko, evo i drvenog gata obraslog sunerima, eno stare oklopnjae marinaca due i mranije od istine, a tu je i drusna crnkinja koja se suvie dockan uklonila da propusti izbezumljene karuce te je osetila kako ju je sama smrt dotaknula iz te utvare sutonskog starca koji posmatrae luku najalostivnijim pogledom na svetu, to je on, prestraeno ciknu, iveo nam delija, viknu, neka nam ivi, vikali su mukarci, ene i deca istravajui iz kineskih gostionica i brloga, neka ivi, uzvikivali su i oni to su srljali konjima pod kopita i ustavljajui koiju samo da stegnu ruku vlasti, ta ujdurma je bila tako nagla i nepredviena da je on jedva stigao da autantu odgurne ruku sa oruja korei ga siktavim glasom, ne budite pizdoser, porunice, pustite ih da me vole, toliko ushien tim izlivom ljubavi, kao i slinim izlivima sledeih dana, da je generala -odriga de #gilara stajalo truda da mu izbije iz glave taj prokleti naum o etnji otvorenim kolima kako bi domoljubima domovine pruio priliku da me vide od glave do pete sunac mu boji, jer on nikada nije ni
13

posumnjao da je onaj dogaaj u luci bio spontan, ali je sve ostale priredila sluba bezbednosti kako bi mu ugodila ne izlaui ga opasnosti, tako ga je omamio daak ljubavi u predveerje svoje jeseni da se posle mnogo godina usudio izii iz grada i ponovo zaputiti svojim starim vozom obojenim u boje dravne zastave, a taj voz je makasto puzio obrubima njegovog irnog kraljevstva amotinje, prodevajui se kroz ikare orhideja i amazonskih vrbica, usplahirujui majmune, rajske ptice i leoparde zakunjale po inama, dok ne stigne do hladnih i pustih sela na visoravnima njegovog zaviaja gde su ga na stanicama doekivali pogrebnom muzikom, zvona su ukopno zvonila, a ljudi mahali natpisima za dobrodolicu bezimenom velikau koji sedi zdesna Presvetome Trojstvu, otpozdravljali su mu (ndijanci podmieni i pokupljeni po puteljcima i gubikozju, znatieljni da upoznaju vlast sakrivenu u pogrebnoj polutami predsednikog vagona, a oni koji bi uspeli da se priblie videli su samo zabezeknute oi iza pranjavih prozora, videli su drhtave usne i samo jedan dlan bez zadlanice kako otpozdravlja odnekud iz nedoina slave, dok se neko iz pratnje upinje da ga udalji od prozora uvajte se, generale moj, vi ste neophodni otadbini, a on je u polusnu odgovarao, nemoj da bere brigu, pukovnie, ovi ljudi me vole, pa je to isto ponavljao u vozu po pustarnoj visoravni i na renom parobrodu sa drvenim kotaem koji je za sobom sejao valcere sa mehanikog klavira kroz slatkast miomiris gardenija i zadah trulih dadevnjaka iz ekvatorijalnih pritoka, izbegavajui ralje prepotopskih zmajeva, ostrva provienja na kojima su se poraale sirene, sumraje strahobnih pustoi u razorenim velikim gradovima, i sve tako redom do sparnih i emernih krovinjara iji bi se stanovnici zbuljukali i sa obala piljili u drveni brod obojen bojama otadbine, jedva nazirui niiju ruku u satenskoj rukavici kako otpozdravlja sa prozora predsednike kabine, a on je primeivao grupice ljudi na obali kako, u nedostatku zastavica, mau listovima malange i one koji su sa

14

ivim tapirom skakali u reku, video je jams 8 golem kao slonovsku noga, koaru sa divljim patkama spremljenim za predsedniki sankoo, 9 pa je u svetenoj polutami svoje kabine uzdisao duboko ganut, pogledajte kako dolaze, kapetane, pogledajte kako me vole. ) decembru, kada svet .ariba izgleda kao sazdan od biljura, on se uz stenovite staze znao dolomatati koijom do kue pri vrhu grebena a tamo je provodio popodneva igrajui domine sa bivim diktatorima iz drugih zemalja sa kontinenta, svrgnutim oevima drugih otadbina, kojima je pruio utoite za mnogo godina, a oni su sada starili u polusenci njegovog milosra i u stolicama na terasi snatrili o nestvarnom brodu kojim bi se jo jednom doepali vlasti, govorili sami sa sobom, umirali ionako ve mrtvi u odmaralitu koje je za njih sagradio na zaravni ponad mora, poto ih je sve redom primio kao da je u pitanju jedan te isti, jer su se svi pojavljivali u cik zore sa sveanom uni%ormom naopako navuenom preko piame, s koveiem novca koji su zdipili iz dravne blagajne, ko%eretom u kome su bili jastue sa ordenjem, iseci iz novina zalepljeni u stare raunovodstvene knjige i jedan album sa slikama koje su mu poturali pod nos prilikom prvog primanja, kao da su im to akreditivna pisma, jer jedina isprava svrgnutog predsednika mora da bude njegova umrlica, govorio je, sa istim omalovaavanjem sluao njihove cvrkutancije kao eto ja prihvatam vae plemenito gostoljublje samo na dan&dva dok narodna pravda ne doe glave uzurpatoru, uvek isti obrazac detinjaste gordosti koji bi malo kasnije primeivao i kod uzurpatora i kod uzurpatorovog uzurpatora, kao da mekomudi ne razabiraju da to tako biva u mukim poslovima, ko padne taj se ne die, pa je svima otvarao vrata predsednike kue na nekoliko meseci dok ih na dominama ne opeljei do poslednjeg groa, a tada bi me odveo do prozora okrenutog prema moru i drei me pod ruku saoseao sa mnom jer je ovaj kurvanjski ivot samo retkima med i mleko, pa bi me teio i
3 :ams 1name, p.; & vrsta tropske biljke jestivog korena. & Prim. prev. 4 /ankoo 1sancocho, p.; & jelo od mesa, banana i povra. & Prim. prev.

15

zamazivao oi, pogledajte ono tamo, onu golemu kuu nalik na prekookeanski brod nasukan na hridinama, idite tamo, imaete sunanu sobu, dobru hranu i vremena na pretek da sve zaboravite u drutvu ostalih drugara po nevolji, sa divnom terasom prema moru, gde je rado sedeo za decembarskih poslepodneva ne toliko radi uivanja u igri domina sa tim jatom kukavnika koliko da dimrijski likuje to nije u njihovoj koi i da sebe posmatra u pounom ogledalu njihove nesree, dok je sam gacao po ogromnoj movari sree, usamljeno sanjario i poput zle primisli uljajui se saletao podane mulatkinje koje su u rasvit mele predsedniki dvor, njuio je njihov vonj od javnih spavaonica i je%tinog briljantina, vrebao je priliku da neku od njih ukeba nasamo i da je tucne kao petao iza kancelarijskih vrata, a one bi se kikotale u prisenku, pa vi ste popaljeni razbojnik, generale, takva veliina a takav nezasitan pizdoljubac, no on je posle svakog takvog ljubavisanja ostajao tuan i, tamo gde ga niko ne uje, pevao ne bi li se uteio, oj mesee sjajni januarski, pevao je, pogledaj me ko da zginuh na stratitu tvog prozora, pevao je, tako ubeen u ljubav svog naroda tih oktobara bez ravih predznaka da je iznosio mree za ljuljanje u dvorite predgradske vile u kojoj je ivela njegova majka <endision #lvarado i tu dremkao sijestu u hladu tamarinda, bez oruane pratnje, sanjajui ribe lutalice kako promiu obojenim vodama spavaonica, otadbina je najbolje to su ljudi izumeli, majko, uzdisao je, ali nikad se nije nadao odgovoru od jedine osobe na svetu koja se usudila da ga prekori kako ispod pazuha zaudara na uegli crni luk, nego se vraao u predsedniku kuu na glavnu kapiju, ushien tim zadivljujuim godinjim dobom na .aribima u januaru, tim pomirenjem sa svetom na isteku duboke starosti, tim slezovim popodnevima kada se izmirio sa papskim nuncijem i ovaj ga nenajavljen poseivao nastojei da ga preobrati u veru 0ristovu dok su pijuckali okoladu i grickali kolaie, a on je umirao od smeha govorei, ako je bog takav bada kao to kaete, recite mu bre neka me kurtalie ovog zunzarala to mi rastuujue svrdla u uima, rekao je, otkopao
16

devet dugmadi na potpasau i pokazao mu ogromnu kilu, poruite mu da me ratosilja ove nakaze, rekao je, ali mu je nuncije usrdno i mirno bdeo nad duom i nastojao ga ubediti da sve to je istinito, ma ta god kazali, potie od !uha svetoga, a on ga je uz prve veernje svetlosti ispraao do vrata pucajui od smeha, to je inae retko inio, ne prdite u vetar, oe, ta vam je napelo da me preobraate, do avola, kada ionako inim sve to vam je po volji. To ustajalo spokojstvo iznenada je pomutila borba petlova na nekoj udaljenoj ledini kada je jedan krvoedni petao odrubio glavu protivniku, raskljuvao je i prodrao naoigled gledalaca izbezumljenih od silne krvi i naljoskanih muzikanata koji su tu grozotu slavili veselim pesmama, a samo on shvati taj predznak nesree, prokljuvi ta se to kuva te kriom zapovedi svojim vojnicima da uhapse jednog od sviraa, onoga, e ba onoga to svira tamo bas trubu, te kod njega kasnije pronaoe puku sa skraenom cevi i on pod mukama priznade kako je smerao da puca na njega u gunguli na izlazu, naravno, bilo je jasno kao dan, objasni on, ja sam gledao u svakoga, svi su blenuli u mene, samo se ovaj rogonja od trubaa nije usudio nijednom da me pogleda, jadan ova, pa ipak je znao da u tome ne lei klica njegovog nespokojstva, jer ga je taj nemir spopadao nou u predsedndkom dvoru, svejedno to bi mu sluba dravne bezbednosti dokazivala da nema nikakvih razloga za zabrinutost, generale moj, sve je u redu, pa se priio za Patrisija #ragonesa elei maltene da postanu jedno otkad je shvatio na ta sluti ona borba petlova, prisiljavao ga je da s njim jede istu hranu i istom kaikom kusaju med, ne bi li makar imao tu vajnu utehu da e obojica odapeti ukoliko je neko sipao otrov, pa su se unjali kao begunci po zaboravljenim odajama gazei jedino po tepisima da niko ne uje njihove pritajene korake velike kao u sijamskih slonova, plovei zajedno po sevajuoj svetlosti sa svetionika koja se svakih trideset sekundi udevala kroz prozor i u zeleno kupala odaje ispunjene dimom od kravlje balege i alobnim piskom nonog brodovlja koje zaplovijuje usnulim morima, provodili su duga
17

popodneva zurei u kiu i brojei lastavice dok se irila amotinja septembarskih sutona, nalik na dva odrtavela ljubavnika tako odvojena od sveta da on nije shvatao kako ta oajnika tenja da se dvaput ivi samo podjaruje protivno verovanje da je njega svaki put manje, pa je tada tonuo u mrtvilo, strae su udvostruavane i nikome nije bilo doputeno da ue ili izie iz predsednikog dvora, ipak je neko uspeo da doskoi tom gustom reetu i da vidi ptice onemele u kavezima, krave kako piju iz krstionice, gubavce i uzetnike kako donjaju po ruinjacima, u podne je izgledalo kao da svi iekuju svitanje jer je umro prirodnom smru u snu prema predskazanju proroanskih inijica, mada su vie vlasti preduzimale sve samo da se vest ne prouje dok njihova negdanja trvenja ne budu krvavo razreena. +e znajui nita o ovim glasinama, on je ipak bio svestan da se neto u njegovom ivotu ima desiti svakog trena, pa je prekidao spore partije domina i pitao generala -odriga de #gilara kako stoji stvar sa ovim naim sranjem, burazeru, situacija je u naim rukama, generale, u zemlji je zaveden mir, lovio je proroanska znamenja u pogrebnim lomaama od kravlje balege zapaljenim po hodnicima, lovio ih je u ustajalim bunarskim vodama i, ne nahodei utoljenja zebnji svojoj, odlazio im pripeka popusti u predgradsku vilu kod svoje majke <endision #lvarado, oboje bi sedali i uivali u popodnevnoj hladovini tamarinda, ona u svoju materinsku ljuljku, oronula ali pri zdravoj pameti, bacajui pregrti zrnevlja kokoima i urkama to su kljucale po dvoritu, a on opet u obeljenu tranu naslonjau, hladei se eirom i pohotnim pogledima starkelje gutajui krupne mulatkinje koje su mu prisluivale sokove od sveeg raznobojnog voa da utolite e, moj generale, dok je on pri tome mislio eh majice moja, <endision #lvarado, kad bi samo znala da mi je ovog sveta evo dovde, odmaglio bih u bestragiju, majko, to dalje od ovog govnarnika, ali ak ni materi svojoj nije otkrivao ta se krije iza njegovih uzdisaja, nego se, im stane mrknuti, vraao u predsedniku palatu, mugnuvi kroz ulaz za poslugu, i prolazei hodnikom oslukivao bat potpetica
18

straara koji su ga pozdravljali sa nema nita novo, moj generale, ali on je znao da to nije tano, da su ga ve po navici obmanjivali a iz straha lagali, znao je da ba nita nije istina u toj pogibeljnoj neizvesnosti koja mu je, od one zlehude veeri sa borbom petlova, zagoravala slavu i gasila vajkadanje elje za vlau, pa je, muen nesanicom do poznih nonih sati a praen potrbuke po podu, sluao kroz prozor otvoren prema mora one daleke bubnjeve i alostive gajde uz ije su zvuke svetkovali neku sirotinjsku svadbu sa istim ushienjem kojim bi proslavili i njegovu smrt, zauo je pisak nekog gusarskog broda koji je u dva sata isplovio bez kapetanovog odobrenja, uo je papirnati umor rua to se rascvetavaju u praskozorje, oblivao ga je studen znoj, nevoljno je uzdisao, ne nalazei ni aska spokojstva, nekim ivotinjskim nagonom predoseajui kako se neumitno pribliava ono predveerje kada se vraao iz predgradske vile i bio iznenaen meteom svetine na ulicama, otvaranjem i zatvaranjem prozora, prestravljenim lastavicama po prozirnom decembarskom nebu, pa je malice razmakao zavese na koiji da vidi ta se deava i rekao sebi, to je ba ono, majko, to je ono, rekao sebi s nekim uasnim oseanjem olakanja kada je po nebu ugledao raznobojne balone, balone crvene i zelene, balone ute kao velike plave narande, bezbrojne balone lutalice to su lebdeli kroz prestravljenje lastavica, lelujali asak u biljurnoj svetlosti u etiri po podne, a potom se naglo rasprskavali uz priguen i jednoglasan prasak te se ponad grada uskovitlae hiljade i hiljade papiria, pravcata oluja pogrdnih spisa razletelih na sve strane, to koija iskoristi da se iskobelja iz pijanog metea a da niko ne prepozna koiju vlasti, jer su se svi otimali za papirie iz balona, moj generale, dernjajui se izvikivali su sa balkona ono to pisae na papiriima, ponavljali naizust, dole ugnjetavanje, vikali su, smrt tiraninu, ak su i straari po hodnicima predsednike palate uglas itali, ujedinjenje svih bez klasnih razlika protiv vekovnog despotizma, izmirenje rodoljuba protiv korupcije i osionosti vojnih glaveina, dosta je bilo prolivanja krvi, vikali su, neemo pljaku, itava zemlja
19

se budila iz vekovne umalosti ba u trenutku kada je on ulazio na vrata spremita za koije i saznao stranu vest da su, generale moj, Patrisija #ragonesa smrtno ranili otrovnim kopljem. *nogo godina ranije, jedne noi kada su se sporekali, predloio je Patrisiju #ragonesu da se kockaju u ivot, glava ili pismo, ako je glava umire ti, ako li je pismo umirem ja, ali ga je Patrisio #ragones upozorio da e odigrati nereeno i oba glave izgubiti, poto svi novii imaju sa obe strane utisnut isti lik, njihov, na ta mu ovaj predloi da pokuaju sa dominama, da odigraju dvadeset partija pa gine ko dobije, to Patrisio #ragones prihvati, ast mi je velika i zadovoljstvo osobito, moj generale, pod uslovom da mi podarite tu povlasticu da vas mogu pobediti, a ovaj pristade, u redu, elem odigrae jednu partiju, odigrae i dve, odigrae bogme i svih dvadeset, a Patrisio #ragones dobi svaku, bolje reeno samo je on pobeivao jer je bilo zabranjeno da izgubi, zapodenue dug i bespotedan okraj te stigoe do poslednje partije a on ne pobedi nijednom, i Patrisio #ragones obrisa znoj rukavom koulje, uzdahnuvi, veoma alim, moj generale, ali ne gorim od elje da umrem, na ta ovaj stade skupljati domine i reati ih u drvenu kutijicu govorei kao kakav ua koji vergla lekciju da ni on nema posebnog razloga da pogine na stoiu za domine, neka to bude na sudnjem mestu i u sudnjem asu, dakle prirodnom smru dok bude spavao, ba kao to su na poetku njegove vladavine predskazali anii proroica, a moe biti ni tako ako zrelo razmislim, na kraju krajeva mene <endision #lvarado nije rodila da ispunjavam predskazanja nego da vladam, uostalom, ja zacelo jesam ovaj koji jesam a ne ti, pa zahvali milome bogu to je ovo samo obina igra, ree mu smejui se i ne slutei tog trenutka a ni bilo kada da e ta uasna ala postati istina one noi kada je uao u odaju Patrisija #ragonesa i video da mu je smrt dola pod grlo, da mu leka nema, bez izgleda da e preiveti trovanje, te ga je s vrata pozdravio ispruenom rukom, neka ti bog bude na pomoi, ti krna delijo, velika je ast umreti za otadbinu. <io je svedok njegove polagane agonije,
20

sami bejahu u odaji, svojom rukom mu je iz kaiice davao lekove za umirenje bolova, a Patrisio #ragones ih je gutao bez blagodarnosti i posle svake kaiice govorio, ja vas samo nakratko ostavljam sa tim vaim govnarskim svetom, moj generale, jer mi srce kazuje da emo se ubrzo susresti u bezdanima pakla, ja usukaniji od jegulje usled ovog otrova, a vi s glavom pod mikom zverajui kuda da je denete ii makar moje rei zvuale bez trunke potovanja, generale moj, sada vam mogu priznati da vas nikada ni voleo nisam, kao to ste umiljali, nego da jo od onih davnih gusarskih vremena kada me je zadesila zla srea te dopadoh aka vaim pajtaima molim boga da vas ucmekaju, makar i uljudno, samo da vam se naplatim za ovaj ivot sirotanski kakav mi nametnuste ponajpre time to ste mi rvnjem zaravnili tabane da postanu noobdijski poput vaih, pa time to ste mi muda buili obuarskim ilom da mi kuljne kila, potom time to ste me prisiljavali da pijem terpentin kako bih zaboravio da itam i piem, a koliko je moju majku ubilo jada dok me tome nauila, a mene dok sam zaboravio, i naposletku time to ste me vazda prisiljavali da obavljam one javne dunosti od kojih ste punili gae, ne zato to ste otadbini potrebni ivi, kao to trtljate, nego zato to bi se i najveem kurajliji usukala muda dok krunie one kurvotije od lepotica, a ne zna s koje e ga strane bapnuti smrt, jeste da govorim bez iole potovanja, generale moj, ali njega nije kosnula drskost nego neblagodarnost Patrisija #ragonesa kome sam uinio da kraljevski u palati ivi, dao sam ti bre to niko nikome na svetu dao ne bi, ak sam ti i svoje ene pozajmljivao, no deder da o tome i ne govorimo, moj generale, jer je bolje biti utuen maljem nego povaljivati te bakutanere i uz to se jo praviti da igoe junice, poto te kukavne kopilue bez srca ne oseaju gvoe niti se bacakaju niti se propinju niti se otimaju kao junice, niti im bije dim iz guzova, niti smrde na osmueno meso, to je ponajmanje emu se od valjane enske ima nadati, nego raepe svoju telesinu kao krepale krave dok ti ne otalja svoje, pri tome ne prestajui da ljute krompir i dovikuju svojim drugama draknite u kuhinju
21

dok ja smandrljam ovo ovde, pripazite da mi pilav ne zagori, jedino vi moete verovati da to sranje predstavlja ljubav poto za bolje i ne znate, moj generale, jeste da govorim bez dole potovanja, ali mi se hoe da vam skreem u brk, onda on poe da ga preklinje, umukni za ime boga, sunce ti jarko, zaepi ve jednom gubicu ili e mi krvavo platiti, ali Patrisio #ragones je i dalje govorio ne hajui, zato da umuknem, nita vam krvavije platiti ne mogu nego da me ubijete, a ve me ionako ubijate, stoga vam je bolje da iskoristite trenutak i pogledate istini u oi, moj generale, jer znajte ve jednom da vam nikada niko nije kazao ono to zaista misli, nego vam govore u lice samo ono to vam godi da ujete, dok se pred vama duboko klanjaju, iza lea vam rade o glavi, zahvalite srenoj zvezdi to sam ovek koji vas najvie na svetu saaljeva, jer jedino ja liim na vas, jedino sam ja toliko poten da vam kaem u oi ono to svi o vama uokolo zuckaju da ste niiji i nikakav predsednik, da presto ne dugujete svojim topovima nego 7nglezima koji su vas na nj posadili, a docnije vas #meri titili i podrali svojim dvomudim oklopnjaama, oima sam svojim gledao kako ste bubavabarili levo&desno ne znajui u strahu odakle da ponete vladati, pa kad su vam #meri doviknuli, ostavljamo te ovde sa tvojim crnakim jebarnikom pa da vidimo kako e se, bratko, snai bez nas, niste otada sjahali sa te stolice niti ikada kanite maknuti dupe ne zato to ne elite nego to ne moete, priznajte, jer vam je savreno jasno da bi se na vas ostrvili kao kerovi istog trena im bi vas ugledali na ulici odevenog u odeu obinog smrtnika, da vam se naplate to ste poinili pokolj kod /anta *arija del #ltar i to zatvorenike bacate u opkop oko luke tvrave da ih kajmani ive rastrgnu, te to ih ive derete pa im kou aljete porodicama da im nauk bude, govorio je, izvlaei iz bezdanog bunara svojih zaostalih pizmi mnotvo okrutnih sredstava njegovog beasnog reima, sve dok vie nije mogao da zbori, jer mu neka uarena eagija iskida utrobu, srce mu omeka, pa zacvile gotovo moleivo i ne elei da vrea, ozbiljno vam velim, moj generale, iskoristite to umirem i
22

umrite sa mnom, niko nije pozvaniji od mene da vam to kae, jer nikada nisam teio da liim na ma koga niti da budem velikodostojnik otadbine, nego sam eleo da budem jadni duva stakla, da pravim boce poput oca svojega, stisnite petlju, generale moj, smrt ne boli koliko se ini, a sve to kaza s takvom vedrom iskrenou da ovoga ne obuze bes da mu odgovori, nego krenu da ga pridri na stolici kad vide kako poinje da se skljokava i hvata rukama za drob, jecajui u suzama bola i srama, o kakav jad i beda, generale moj, ja se usrah, to ovaj shvati da govori u prenosnom smislu kao da mu eli rei kako umire od straha, ali ga Patrisio #ragones razuveri, ma kojeta, hou rei da sam se usro, ba naisto usro, generale moj, a on stade da ga bogoradi, uzdri se, Patrisio #ragones, ne daj se sokole, mi generali otadbine moramo umirati kao ljudi, makar nas to i ivota stajalo, ali sve bee suvie dockan kazano, jer se Patrisio #ragones strovali potrbuke preko njega bacakajui se u strahu, govnima i suzama. ) kancelariji pored dvorane za primanja morao je da trlja le sapunom i kostretnom krpom ne bi li sa njega uklonio odurni zadah smrti, potom mu obue odedu koju je i sam oblaio, utegnu ga lanenim potpasaem za kilu, nazu mu kamane i zlaanu mamuzu namesti na levu potpeticu, oseajui iz dna due kako postepeno postaje najusamljeniji ovek na svetu, naposletku ukloni sve tragove te lakrdije i do u dlaku udesi svaku pa i najsitniju pojedinost ba kako je svojim oima video da one izgledaju u aniima prorokih vodica, tako da sutradan ranom zorom dvorske istaice nau le, a one ga bogme i naoe, leao je potrbuke na podu kancelarije, prvi put umro lanom prirodnom smru u snu, u lanenoj uni%ormi bez inova i sa kamanama, te sa zlatnom mamuzom na levoj potpetici i desnom miicom ispod glave umesto jastuka. +i ovog puta vest se ne prou istog trena, kao to je oekivao, nego protekoe mnogi sati u opreznom domiljanju, poverljivim proveravanjima i tajnim nagodbama izmeu naslednika reima koji su pobijanjem svakojakih oprenih glasina o smrti nastojali da dobiju u vremenu, ak i mater njegovu <endision #lvarado
23

izvukoe na trgovaku ulicu da svi vidimo da joj nema ni traga alosti na licu, obukoe mi nekakvu haljinu na cvetie, kao da sam lucprdaljka, gospodine moj, naterae me da kupim eir s papagajskim perjem da svi vide koliko sam srena, nagnae me da pokupujem sve to zatekosmo u duanima, iako sam kukumavila nemojte, gospodine, nije vreme za kupovanje no je vreme za korotovanje, jer sam i ja bila ubeena da je pokojnik zaista moj sin, ali oni su me terali da se silom osmehujem dok me %otogra%iu od glave do pete, jer je vojnim glaveinama bilo dunulo u glavu da je tako neto potrebno otadbini, a za sve to vreme on se u svom skrovitu pitao zbunjeno, ta li se to dogodilo kad se lanom smru njegovom nita na belom svetu promenilo nije, kako je mogue da je sunce izgrejalo kao i svakog drugog dana, pa se bez zastoja pelo nebeskim irom, zato se ini da je nedelja, majko, emu ova uobiajena vruinina iako sam umro, pitao se zapanjen, ali tog asa iznebuha zagrmee topovi sa luke tvrave, razlee se zvonjava glavnih zvona sa katedrale, a u predsedniki dvor provali razularena rulja koju je iz vekovne obamrlosti probudila najvea novost na svetu, tada on odkrinu vrata od spavae odaje, gvirnu u dvoranu za primanja i na odru ugleda sebe lino, mrtvijeg i nakienijeg od svih mrtvih papa hrianskih, prenerazi ga i postide sopstveno telo krnog junaine oprueno u cveu, lice olovno&modro od pudera, narumenjene usne, ruke grube kao u neustraive devojke, skrtene na grudima koje behu oklopljene ratnim ordenjem, u suludo nagizdanoj sveanoj uni%ormi sa deset veernjih sunaca generala svemira, kako ga je neko posmrtno naimenovao, sa sabljom herca&kralja koju nikada nije potegao iz kanije, u lakovanim kamanama sa dve zlaane mamuze, golemim imetkom vlasti i alosne ratne slave svedene na ljudske razmere njegovog nepominog pederskog tela, do avola, nije mogue da sam ovo ja, ree besno u sebi, pa to nije ni pravedno, kakva pizdarija, ree u sebi, posmatrajui pogrebnu povorku oko svog lea, pa na asak smetnu s uma zamrena pravila te lakrdije i oseti kako ga je okrutnost smrti ponizila i srozala
24

pred velianstvenou vlasti, ugleda ivot bez sebe, ugleda malice ganut kako izgledaju ljudi lieni njegovog okrilja, a donekle uznemiren ugleda one koji su doli samo zato da se uvere je li to zaista on ili nije, ugleda kako ga neki starac pozdravlja masonskim pozdravom iz vremena %ederalnog rata, ugleda nekog oveka u crnini kako mu celiva prsten, ugleda jednu srednjokolku kako mu polae cvetak na odar, ugleda ribarku koja, ne mogavi se pomiriti sa istinom da je mrtav, ispusti koaru svee ribe na tle, baci se na namirisani le ridajui i nariudi, to je on, o blagi boe, ta li emo bez njega, naricala je, jer to je bio on, vikali su to je on, povika i svetina smlavljena sunanom jarom na Trgu oruja, a tada posmrtno zvono umuknu i glavna zvona sa katedrale i sva zvona svih crkava obnarodovae utorak svetkovanja, zapratae uskrnje rakete, petarde radosti i bubnjevi osloboenja, a on ugleda kako buljuci napadaa provaljuju kroz prozore uz preutnu saglasnost dvorske strae, ugleda razbesnele voe kako toljagama razgone pogrebnu povorku i obaraju na tle ucveljenu ribarku, ugleda kako neki kidiu na le, osmorica ljudi ga istrgoe iz njegovog vajkadanjeg stanja nestvarnog vremena povijue i suncokreta, te ga odvucae niz basamake, ugleda one koji prosue creva tom raju izobilja i zle sree, uvereni da e ga zanavek unititi unitavajui utoite vlasti na vjeki vjekov, obarajui dorske kapitele od mlevenog kartona i vavilonske stubove ovenane alabasterskim palmolistom, parajui barunaste zavese, izbacujui kroz prozore kaveze sa pticama, vicekraljevski presto i klavir, ugleda one to razbijaju grobne kripte sa pepelom neznanih velikana i cepaju goblene s devicama usnulim u gondolama razoarenja i paraju goleme portrete biskupa i drevnih ratnika i slike nezamislivih pomorskih bitaka i satiru svet da u seanju buduih narataja ne ostane nikakvog traga od tog prokletog soja vojnikoga, a onda kroz upljine na aluzinama osmotri ulicu da proceni razmere pustonog izbacivanja kroz prozore i u tren oka ugleda vie neblagodarnosti i beaa nego to sam svojim oima video i oplakao od roenja, majice moja, ugleda
25

svoje razdragane udovice kako naputaju dvor kroz vrata za poslugu, na povocu odvodei krave iz mojih tala, raznosei vladino pokustvo i upove meda iz tvojih konica, majice moja, ugleda svoju nedonoadiju kako poput veselih sviraa lupaju po kuhinjskom posuu, kristalnim aama i sveanom stonom priboru pevajui besprizorno, umro nam je ale ivela sloboda, a na Trgu oruja ugleda lomau od zvaninih portreta i litogra%ija iz kalendara to su se mogli videti svagda i svugde od poetka njegovog reima, spazi svoje sopstveno telo kako se vue po kaldrmi, a za njim ostaje otkos medalja, epoleta, dugmadi sa dolame, gajtana, brokatnih irita i rojti, kao i kianki sa sablje karatne, te deset tunih sunaca kralja svemirskoga, majice moja, pogledaj kako su me nagrdili, govorio je, oseajui na sopstvenoj koi svu tu pogrdu ispljuvaka i bolesnikih nokira koje su na njega prosipali sa balkona, uasnut pomilju da bi mogao biti rastrgnut i svaren u pseim ili leinarskim utrobama uz pomamne urlike i vatrometno praskanje karnevala prireenog da se proslavi moja smrt. .ada je to raspomamljenje minulo, on je nastavio da slua daleku muziku mirnog predveerja, da ubija komarce pokuavajui da istim udarcem ucmeka i zunzarala u uima od kojih nije imao mira niti je mogao da misli, i dalje je posmatrao rumen poara na horizontu i svetionik to ga je svakih tridesetak sekundi tigrasto brazdao zelenom svetlou kroz upljine na aluzinama, oslukivao prirodno disanje svakodnevnog ivljenja koje je bivalo sasvim svakodnevno ukoliko je njegova smrt postajala napokon samo jedna smrt vie poput mnogih preanjih, osetio je da ga nezadriva bujica stvarnosti nosi prema niijoj zemlji samilosti i zaborava, do avola, jebe i tu govnarsku smrt, povika i izie iz skrovita ozaren saznanjem da je kucnuo njegov veliki as pa se stuti kroz izdumbusane salone, vukui trutasta stopala poput sablasti koja je banula meu ostatke svog ranijeg ivota iz mrklina sa vonjem mrtvakog cvea i ukopnog voska, gurnu vrata dvorane ministarskog saveta i kroz dimljiv vazduh zau saaptavanja oko dugog orahovog stola, a kroz dim ugleda da su na okupu
26

ba svi redom koje je eleo da tu i zatekne, liberali koji su prodali %ederalni rat, konzervativci koji su ga kupili, generali iz vrhovne komande, trojica njihovih ministara, nadbiskup primas i ambasador /nontner, svi upecani na isti mamac da pozivaju na sveopte ujedinjenje protiv vekovnog despotizma, samo da njegovu smrt, kao ratni plen, podele meu sobom na ravne delove, tako ogrezli u neutaive lakomosti da niko nije ni opazio da se to predsednik glavom pojavio nepokopan, zviznuo pesnicom o sto i razdrao se aha, to je bilo vie nego dovoljno, jer tek to je podigao pesnicu sa stola, oni su ve bili bezglavo klisnuli i u praznom salonu ostae samo prepune pepeljare, oljice za ka%u, isprevrtane stolice i doivotni pajta moj, general -odrigo de #gilar u ratnoj uni%ormi, omalen, priseban, jedinom svojom rukom razgonei dim da ga upozori leite, generale moj, ima sada da bude prpa, pa se obojica bacie na pod u asu kada pred kuom zapoe mitraljesko kliktanje smrti, krvolono likovanje predsednike garde koja je sa velikim uivanjem i osobitom au, generale moj, izvravala okrutnu zapovest da niko od zaverenike klike izdajnika ivu glavu ne izvue, te mitraljeskim ra%alima pokosie one koji su smerali kidnuti kroz glavnu kapiju, poskidae kao vrapce sve one to su se uljali niz prozore, %os%ornim bombama prosue creva onima koji su uspeli da mugnu kroz obru i da se domognu oblinjih kua, dotukoe ranjenike delei predsednikovo uverenje da svaki preiveli ostaje zakleti neprijatelj do kraja ivota, a on je za sve to vreme, potrbuke praen na dva pedlja od generala -odriga de #gilara, podnosio oluju sre i buke koja bi se posle svake eksplozije sruila na njega, mrmljajui neprestano, kao da se moli, gotovo je, burazeru, gotovo je, okona se i ta govnarija, od sada u vladati sam bez ikoga, bez ovih lajavaca, valjae sutra zorom da se vidi ta jo moe a ta ne moe da poslui od sveg ovog rusvaja, pa ako nema stolica, kupiti privremeno est konih taburea, budzato, nekoliko asura da se tu i tamo prekriju rupe, kupiti jo dve&tri stvarice i kvit, nikakvih tanjira ni kaika, ba nita, sve u to doneti iz kasarni, jer vojsku vie
27

drati neu, a ni o%icire, koj= e mi krasni, znaju samo da lou moje mleko, a im zagusti, pijunu ruku koja ih hrani, kao to se dalo videti, zadrau samo predsedniku gardu, ljude hrabre i valjane, ni vladu imenovati neu, koj= e mi krasni, uzeu samo jednog dobrog ministra zdravlja, jedinu linost potrebnu u ivotu, i moda jo jednog ministra sa krasnopisom radi prepiske, pa e tako moi da se izdaju pod zakup ministarstva i kasarne, imaemo novca da plaamo poslugu, jer ovde, brale, ima kulova ali nedostaje lova, pa onda valja unajmiti dve otresite sluavke, jednu da posprema i kuva, a drugu da pere i pegla, dok u se ja lino starati o kravama i pticama kad ih bude bilo, i nema vie da mi kurvotije balegaju po nunicima niti da gubavci gamiu kroz ruinjake, odzvonilo je kojekakvim doktorima sveznadarima i uenim politiarima svevidlijama, na kraju krajeva, pobogu, ovo je ipak predsednika kua a ne crnaki jebarnik, kao to Patrisio #ragones ree da su mu #meri kazali, sam sebi sam dovoljan i predovoljan da vladam dok kometa ne naie ponovo, i ne jednom nego deset puta dok ne naie, jer ja, brale, ne kanim vie umirati, nek si jebe mater, neka drugi crkavaju, ree, toroui kao navijen, bez zastoja da razmisli ta e rei, kao da deklamuje naizust, poto je jo od rata znao da glasnim razmiljanjem rasteruje strah od eksploziva koji je mogao da raznese kuu, pa je ve poeo kovati planove za sutranje jutro i za stolee koje e zapoeti sutra navee, sve dok se ulicom nije razlegao i poslednji pucanj, pa -odrigo de #gilar dozmijulja do prozora i naredi da se nau ubretarska kola i pokupe mrtvi, a zatim izie iz salona govorei laku no, generale moj, laku no i tebi, burazeru, odgovori on, najlepe hvala, i prui se potrbuke po grobnom mramoru salona ministarskog saveta, podmetnu pod glavu desnu ruku umesto jastuka i odmah zaspa, usamljeniji nego ikada, uljuljkivan umorenjem uskovitlanog utog lia svoje emerne jeseni koja je te noi otpoela na vjeki vjekov u jo dimeim truplima i u meseinastim lokvama crvenim od krvoprolia. +ije morao da sprovede nijednu od predvienih odluka, jer se
28

vojska ionako rasu sama od sebe, ete se rasturie, a nekolicinu o%icira koji su do poslednjeg asa pruali otpor iz gradskih kasarni i iz onih est razmetenih irom zemlje, njih dotue predsednika garda uz pomo graana dobrovoljaca, preiveli ministri u ranu zoru pobegoe iz zemlje, ostadoe samo dvojica najodanijih, jedan od njih bee lini mu lekar, a drugi bee najglasovitiji krasnopisac u zemlji, nije morao ni prihvatati pomo nijedne strane sile jer se dravne blagajne napunie venanim prstenjem i zlatnim dijademama to ih neoekivane pristalice prikupie, niti je morao da za sitne pare kupuje asure ni kona taburea da prikrije tragove pustonog izbacivanja kroz prozore jer je jo pre nego to je u zemlji zaveden red ona dvorana za primanja bila obnovljena i raskonija nego ikada, svuda su visili kavezi sa pticama, bezobraznim papigama, kraljevskim papagajima, koji su ispod krovnih venaca kretali $paniju hoemo Portugal neemo, nalo se uviavnih i uslunih ena koje su odravale kuu urednom i istom poput ratnog broda, kroz prozore je dopirala ista ona svirka slavlja, iste one petarde radovanja, ista ona razdragana zvona ija je zvonjava poela da slavi njegovu smrt, a potom nastavila da slavi njegovu besmrtnost, na Trgu oruja su neprekidno prireivane mani%estacije sa usklicima o veitoj vernosti i velikim natpisima +eka bog uva velianstvenog koji treega dana vaskrsnu iz mrtvih, bee to svetkovanje bez kraja i konca te nije morao da ga podstie potajnim mari%etlucima, kao to je za drugih vremena inio, poto su se dravni poslovi obavljali sami od sebe a otadbina napredovala, on je lino sainjavao vaskoliku vladu i niko ga ni reju pa ni delom nije odvraao od onoga to naumi, jer u slavi svojoj bee usamljen toliko da ni neprijatelja vie nije imao, a doivotnome pajtau mom, generalu -odrigu de #gilaru bee blagodaran do te mere da se vie nije uznemiravao zbog potronje mleka, nego je nasred dvorita postrojio obine vojnike koji se istakoe okrutnou i oseanjem dunosti te je, kako mu tog asa dune u glavu, upirao prstom u njih i dodeljivao im najvie inove znajui da time ba obnavlja
29

oruane snage koje su pljunule ruku hraniteljku, govorio je, evo ti e biti kapetan, ti major, a ti pukovnik, ma ta rekoh, ima bre da bude general, a svi ostali u porunike nek si jebe mater, burazeru, kakvu li samo vojsku ima, toliko su ga razneili oni koje bee ucvelila njegova smrt te zapovedi da mu dovedu onog starca koji ga je pozdravio masonskim pozdravom i onoga gospodina u crnini to mu je prsten celivao, pa ih odlikova medaljom za mir, zapovedi te mu dovedoe onu ribarku i njoj dariva ono to ree da joj je od svega pree, a to bee kua sa puno prostorija gde e se skuiti sa svoje etrnaestoro deice, pa mu dovedoe i onu srednjokolku koja bee poloila cvetak na le njegov i njoj udesi da se udam za pomorca, to najvie od svega na svetu elim, ali je uza sva ta nastojanja da se oraspoloi njegovo ojaeno srce ostalo nespokojno sve dok u dvoritu kasarne /an 0eronimo ne ugleda, svezane i popljuvane, one koji su upali i opljakali predsedniku palatu, prepozna ih jednoga po jednoga, jer imaae nepogreivo pamenje zlopamtila, razvrsta ih na grupice zavisno od teine krivice, ti to si predvodio napad idi onamo, a na ovu stranu vi to ste bacili na pod ucveljenu ribarku, tamo nek se tornjaju svi koji su izvukli le te ga vucarali niz basamake i kroz kaljuge, a s njima nek se nosi i sva preostala gadija, sve gnjide, iako ga zapravo nije zanimalo kanjavanje, nego je eleo da ubedi sebe kako skmrnavljenje lea i napad na palatu nisu spontan in naroda nego neasno maslo plaenika, te prionu da ispita zatvorenike usmeno i potanko ne bi li ih privoleo da mu dragovoljno priznaju prividnu istinu za kojom je eznulo njegovo srce, ali sve bee badava, tada zapovedi da ih obese strmoglavce, ruku i nogu vezanih za vodoravnu gredu po nekoliko sati, ali sve bee badava, zapovedi da jednoga bace u dvorini anac i ostali videe kako ga kajmani rastru i prodiru ivoga, ali sve bee badava, odabra jednoga iz glavne grupe i zapovedi da ga raspore naoigled ostalih, a kad ovi ugledae nutrinu utu i mlaku poput posteljice u skoranje porodilje, te ih poprska vrua i gusta krv to je ikljala iz jo ivog trupla koje se u ropcu bacakalo po poploanom
30

dvoritu, tada oni priznae sve to je hteo uti, priznae da su dobili po etiri stotine pesosa u zlatu da odvucaju le do pijanog ubrita, priznae da to nisu uinili iz jarosti niti radi novca, jer nemaju nita protiv njega, ponajmanje ako je mrtav, nego da su ih na jednom tajnom skupu, gde se naoe i dva generala iz vrhovne komande, prisilili pretnjama, eto zato to poinismo, moj generale, na asnu re, a njemu se tada ote uzdah olakanja i zapovedi, podajte im neka se najedu i noas poinu, a sutra ih pobacajte kajmanima, siroti obmanuti momci, uzdahnu i vrati se u predsedniki dvor, dua mu se izbavi rvnjeva sumnje, a on mrmljae, do avola, lepo se videlo, ba se lepo videlo da me ovi ljudi vole. -een da ukloni i poslednji traak nespokoja koji mu je u srcu raspirio Patrisio #ragones, odlui da to budu poslednja muenja za vreme njegove vladavine, elem umlatie kajmane, poruie muionice u kojima su se mogle, jedna za drugom, smrviti sve kosti a da mueni ne izdahne, potom obnarodova opte pomilovanje i uoblii budunost prema arobnoj zamisli da sve govnarije u ovoj zemlji potiu otuda to ljudi imaju previe vremena za razmiljanje, pa traei ime da ih zaposli, obnovi cvearske igre u martu i godinja takmienja za kraljicu lepote, sagradi najvee %udbalsko igralite na .aribima a za geslo nae momadi odredi pobeda ili smrt, zapovedi da se u svakoj pokrajini otvori besplatna metlarska kola ije uenice, oarane pokroviteljstvom predsednika drave, poto pometu kue, nastavie da metu ulice, a potom puteve i drumove po okolini, tako da su gomile ubreta seljakane i bacane iz jedne pokrajine u drugu, a niko nije umeo da ih se otarasi prilikom slubenih smotri sa zastavama otadbine i plakatama +eka bog uva preistog koji bdi nad istotom nacije, dok je on vucarao svoja trutasta stopala bludee ivotinje, traio je nove naine kako da razgali graanstvo i krio prolaz izmeu gubavaca, slepaca i uzetinja koji su kukumavili so ozdravljenja iz ruku njegovih, krstio je u dvorinoj krstionici i ime svoje nadevao sinovima svojih posinaka, okruen bestidnim ulizicama koje su ga proglaavale jedinstvenim, jer tada ne mogae da se nada
31

nadmetanju sa nekim sebi slinim, te je morao da bude svoja slika i prilika u zgradi trnice gde je svakodnevno pristizao sijaset kaveza sa najnepojamnijim pticama otkad bee procurila vest da mati njegova <endision #lvarado trguje pticama, pa su mu neki slali ptice da se posprdnu a drugi da se dodvore i uskoro nije moglo da se nae ni ovolicno mesto da se okai kavez, eleo je istovremeno da se posveti mnotvu javnih poslova to je dovelo da se u rulji po dvoritima i nadletvima nije dalo razabrati ko tu slui a koga li slue, srueni su mnogi zidovi da se svet proiri, otvoreni su mnogi prozori da bi se ukazalo more, iako da je prelaenje iz jedne dvorane u drugi salon bilo pogibeljno koliko i suludo prelaenje preko palube jedrenjaka noenog s jeseni unakrsnim vetrovima. .roz prozore su odvajkada nadirali martovski pasati, a sada mu vele da su to vetrovi mira, moj generale, godinama ga je kinjilo isto zunzaranje u uima, a sada mu ak i njegov lekar veli da je to zunzaranje mira, moj generale, jer otkada su ga prvi put nali mrtvog, sve su se stvari zemaljske i boanske preobratile u stvari mira, moj generale, a on je u sve to verovao tako slepo da je u decembru opet poeo da se penje do kue na grebenu i razgaljuje se sabratnikim nesreama starih setnih diktatora koji bi prekidali partiju domina da mu izblebetaju kako sam ja, na primer, dupla estica, a zatucani konzervativci, recimo, dupla trojka, pa kako ja eto nisam mogao imati u vidu tajna udruenja masona ni popova, a i ko bi to u boju mater pomislio, pa je jedan od njih, ne hajui to mu se supa u tanjiru hladi, kako je ova kutija za eer, jel= te, predsednika palata, evo ovde, na primer, dok je jedini top preostao od neprijatelja imao domet od etiri stotine metara pri povoljnom vetru, evo tog topa ovde, elem za ovaj kukavni poloaj u kome me vidite imam naime zahvaliti samo hudoj srei od ciglo osamdeset i dva santimetra, dok su oni najtvre oklopljeni ustavicom > progonstva jote proerdavali nadanja svoja motrei budno da se na vidiku pojave brodovi iz
5 )stavica 1p. la r6mora; & vrsta morske ribe jakih krljuti. & Prim. prev.

32

njegove zemlje, prepoznavali su ih po boji dima i ri sirena, te su kroz praskozorno rominjanje silazili u luku i traili novine u koje su mornari umotavali hranu uzetu s broda, vadili su ih iz sanduka za smee i itali do poslednjeg retka, pa zatim unazad, svako slovce, ne bi li dokuili budunost svoje otadbine na osnovu vesti da je tamo neko umro, a neko se oenio, neko opet pozvao nekog na proslavu roendana, a nekog bogme nije, odgonetajui sudbinu po pravcu kretanja trnastog oblaka provienja koji e sruiti apokaliptiki potop na zemlju njihovu, te e reke nabujati pa nasipe i ustave provaliti a polja opustoiti te bedu i kugu kroz gradove razneti, a tada e oni doi ovamo da me preklinju da ih spasavam od propasti i bezvlaa, videete, meutim, dok su ekali na taj veliki trenutak, morali su da zivkaju u stranu najmlaeg meu izgnanicima, molim vas lepo, udenite mi konac u iglu da okrpim ove pantalone, ne elim da ih bacam na ubre jer me za njih vezuju oseanja, kriomice su prali, otrili brijae britve kojima su se novodoli ve obrijali, zakljuavali se u sobu dok jedu da drugi ne primete kako ive od ostataka i ne vide tu sramotu od pantalona unereenih starakom slabom petljom, a jednog etvrtka smo nenadano nekome od njih pribadaom priivali ordenje na poslednju koulju, umotavali le u zastavu i pevali njegovu nacionalnu himnu, a potom ga slali da vlada zaboravima ispod grebena, bez ikakvog drugog kamena osim njegovog podlokanog srca, a za njime nije ostala nikakva praznina na svetu osim praznine kupaline stolice na terasi bez vidika gde bismo posedali da kockom izdelimo stvari pokojnikove, ukoliko bi uopte neto ostalo iza njega, zamislite samo, moj generale, kakav kukavni ivot civila posle svekolike preanje slave. +ekog drugog davnog decembra, na dan sveanog otvaranja kue, on je sa ove terase ugledao niz priviajnih ostrva #ntila koje mu je neko pokazao prstom u izlogu mora, ugledao je mirisni vulkan *artinika, eno tamo, generale moj, video je svoju bolnicu za suiave, dinovskog crnca u ipkanoj bluzi kako po predvorju bazilike prodaje brda
33

gardenija gospoama guvernericama, video paklenu pijacu Paramaribo, tamo pogledajte, generale moj, video rakove koji su gamizali iz mora kroz nunike i verali se uz astale sladoledinica, video dijamante usaene u zube crnakih babuskera koje su prodavale indijanske glave i korenje umbira, sedei na drusnim guzovima pod kinom supom, video krave od eenog zlata zaspale na plaama Tanaguarene, generale moj, video slepog vidovnjaka iz ?ajre koji je uz zvuke jednostrune violine za dva reala odgonio urku smrti, video zaareni avgust Trinidada i automobile koji se kreu natrake, zelene (nduse kako kenjaju nasred ulice ba ispred svojih duana gde prodaju koulje od sirove svile i mandarine izvajane od cele slonovske kljove, video uas 0aitija, njegove plavetne pse, volovske taljige kojima su u osvit zore sakupljali mrtve sa ulica, video holandske lale kako iscvetavaju iz rezervoara benzina u .urasaou, video vetrenjae sa krovom za sneg i tajanstveni prekookeanski brod koji je plovio sreditem grada kroz hotelske kuhinje, video velik tor ograen kamenom iz karipske .artahene, njen zaliv zatvoren verigama, mlitavu svetlost na balkonima, mravu kljusad upregnutu u %ijakere na mestu za iznajmljivanje kako jo uvek ru za zobnicama vicekraljeva, njihov balegarski bazd, moj generale, kakva divota, recite zar beli svet nije velik, i velik bee, zaista, i ne samo velik nego i zavodljiv, jer se on u decembru nije peo do kue na grebenu da nagvada sa onim izbeglicama koje je mrzeo kao svoj sopstveni lik u ogledalu zlog udesa, nego da bi se obreo tamo u udesnom trenu kada se decembarska svetlost razliva i moe se opet videti jasno ceo svemir #ntila, od <arbadosa do erakrusa, a tada bi zaboravljao ko ima duplu trojku i naginjao se preko vidikovca da posmatra erdan od mesearskih ostrva #ntila nanizanih poput usnulih kajmama u bazenu morskome, i dok je posmatrao ostrvlje, jo jednom se setio i proiveo ponovo onaj istorijski petak oktobarski kada je u praskozorje iziao iz svoje odaje i video da svi u predsednikom dvoru nose crvene kape, da i nove nalonice imaju na glavi crvene kape dok metu salone i
34

menjaju vodu u kavezima, da muzilje u talama, straari na straarskim mestima, oduzetnici po basamacima i gubavci po ruinjacima gluvare uokolo sa crvenim kapama za nedeljne karnevale, pa se zainati da prokljuvi ta se to desilo na svetu dok je on spavao te osoblje njegove kue i gradski itelji bazaju sa crvenim kapama na glavi vukui na sve strane nizove klepetua, naposletku nabasa na nekoga ko mu kaza to je i kako je, moj generale, eto stigoe nekakvi stranci koji zboruckaju nekim u%injenim jezikom pa ne vele more nego vele morje, za crvene are kau papagaji, a pirogom zovu ami, za harpun vele osti, a kada su primetili da im idemo u susret plivajui oko njihovih brodova, ispentrae se na preke od katarki i poee da dovikuju jedni drugima, pogledajte ih, kako li su graeni, skladnih tela i prelepih lica, a kosa rusih i poput konjskih griva, a tek kada im pade u oi da smo se namazali bojama da nas sunce ne opali, stadoe da skakuu kao pokisle svrake i da izvikuju o pogledajte ih oni se nagaravljuju, a koa im je kao u kanarinca, ni crna ni bela, ta li sve nisu natakli na sebe, a mi nismo shvatali zbog kakve nam se pizdarije toliko rugaju, moj generale, ako smo bili toliko prirodni koliko nas je mati prirodne na svet donela a oni ba i ne behu jer se oblae kao andari u kartama uprkos ovoj omorini koju oni nazivaju vruinina, kao holandski krijumari, kosu pletu kao enskinje iako su listom mukadija, ni jednu njihovu ne videsmo, vikali su da mi ne razumemo jezik hrianski, a zapravo oni nisu razumeli ta mi govorimo, pa su se primaknuli svojim amiima koje zovu piroge, kao to ve rekoh, i nisu se mogli nauditi kako nai harpuni imaju na vrhu kost od inuna, to oni nazivaju riblji zub, a onda smo sve to imasmo trampili za ove njihove crvene kape i erdane od staklenog grumenja koje smo metnuli oko vrata da im uinimo na volju, za one bakarne zveke koje ne vrede ni piljiv maravedij@ i za sve te perjanice, ogledalca i kojekakve %landrijske drangulije, one najje%tinije, moj generale, pa kad videsmo da su uviavni i domiljati,
6 *aravedij 1p. maravedi; & stari panski novac. & Prim. prev.

35

odnesosmo ih do obale a da nisu ni opazili, ali jadac bee u tome to je ono aj da menjamo tante za bunte i dva reza tri pareta poinilo takvo dr ne daj da prosto ne poveruje, e tu mi ostadosmo kratki za nae papagaje, duvan, okoladne kuglice, jaja od iguane, sve to je dragi bog sazdao, sve su uzimali a i drage volje davali ono to su imali, pa su hteli da trampe ojani prsluk za jednoga od nas da bi ga prikazivali po 7vropama, zamislite samo tu halabuku, generale moj, ali on je bio tako sluen da nikako nije uspevao do kraja razabrati sve to zameateljstvo ni da li to uopte spada u nadlenost vlade, pa se vrati u svoju spavau odaju, otvori prozore prema moru ne bi li mu neka nova iskra prosvetila tu zbrku o kojoj su mu maloas natorokali, i pod prozorima ugleda onu istu vajkadanju oklopnjau pomorske peadije naputenu u luci, a tamo iza oklopnjae spazi tri jedrenjaka usidrena u smrklom moru.

36

# kada ga drugi put naoe izrovanog kljunovima leinara u istoj kancelariji, istoj odei i u istom poloaju, niko od nas ne bee dovoljno star da se seti onoga to se dogodilo prvi put, ali smo znali da nikakav dokaz o njegovoj smrti nije neoboriv, jer se iza jedne istine vazda krila neka druga. Aak ni najlakoverniji meu nama nisu nasedali na te prividnosti, jer se vie puta ve proneo glas da ga je padavica dokusurila i da se strmeknjuje s prestola usukan od bolova, dok mu na usta kuljaju bale od ui, proulo se da je od silnog govorenja naposletku onemeo pa je iza zastora drao skrivene trbuhozborce e da bi se mogao pretvarati kako sam govori, proulo se da mu po celom telu raste krljut kao u ribe epe i da ga /vevinji tako kanjava za njegovu izopaenost, da mu pri decembarskim mrazevima kila pevui mornarske popevke, da moe da hoda jedino ako svoje okilavljeno mudo metne u ortopedska kolica i gura ga pred sobom, da je neki vojni %urgon oko ponoi uvezao kroz sluinska vrata jedan mrtvaki koveg ukraen zlatnim zakivcima i u purpurni uvijen pokrov, da je neko primetio 3etisiju +asareno kako rida u vrtu kinome, ali ba kada bi se glasine o njegovoj smrti uinile verodostojnije, tada bi se on ivlji, iliji i samovoljniji pojavljivao kada se najmanje moglo oekivati, da bi nau sudbinu usmerio nekim nepredvidljivim putevima. !alo bi se lako poverovati tim oiglednim nagovetajima i obelejima, prstenu s predsednikim peatom, natprirodno golemim stopalima tog nesustajueg hodaa, pa i tom udnovatom dokazu od okilavljenog muda koje se leinari ne drznue da iskljuju, ali bi se vazda naao neko ko se seao istih takvih obeleja na drugim manje vanim mrtvacima u prolosti. <riljivo pretraivanje nije ni iole doprinelo da se pouzdano ustanovi da je to zaista njegov le. ) spavaoj odaji <endision
37

#lvarado, ukazom proglaene za sveticu, ega smo se kao kroz maglu seali, pronaosmo samo gdekoji oteen kavez s ptijim koicama koje su se vremenom okamenile, videsmo naslonjau od vrbova prua koju su krave obrstile, ugledasmo i inijice s vodenim bojama i ae s etkicama koje su ptiarice iz beskrajnih pustara upotrebljavale da bi izlinjale bledoperke prodavale na vaarima kao zlatoperke, videsmo up s grmom metvice koja nije prestajala da buja u zaboravu tako da su joj se grane propinjale uz zidove, pronicale kroz oi na portretima, izlazile kroz prozore i naposletku se splitale u divlju hvoju krajnjih dvorita, ali ne naosmo ni najmanjeg traga o njegovom boravku u toj odaji. ) svadbenoj lonici 3etisije +asareno, o kojoj smo imali neto jasniju predstavu ne samo zato to je vladala u blioj prolosti nego i zato to su njeni javni istupi imali irokog odjeka, videsmo lonicu kao bogom sazdanu za ljubavne nastranosti s baldahinom pretvorenim u kokoje legalo, a u krinjama opazismo ostatke okovratnika od srebrne lisice to jo moljci ne stigoe da izgrizu, iane drae za krinoline, ledenu prainu ipona, prsluie od briselske ipke, muke nazuvke koji su se nosili po kui i satenske cipelice s visokom potpeticom i kopom koje je obuvala za primanja, pogrebno raskone duge ogrtae prve dame koji bejahu iskieni ojanim ljubiicama i ta%tenim rojtama, pa onda haljetak iskuenice saiven od grubog platna boje pepeljaste jagnjee koe u kojem su je dopremili s :amajke kao robinjicu u sanduku za skupoceno kristalno posue da bi je posadili u njenu naslonjau skrivene predsednikovice, ali ni u toj odaji ne otkrismo nikakav trag koji bi barem dopustio pomisao da je tu gusarsku otmicu podstaknula ljubav. ) predsednikoj spavaonici, krilu dvora gde je on proveo veinu svojih poslednjih godina, pronaosmo samo neupotrebljavan vojniki krevet, jednu nokirinu poput onih kakve su starinari izvlaili iz vila koje je pomorska peadija napustila, gvozdeni kovei s njegovih devedeset i dva odlikovanja i odelo od grubog lana bez inova istovetno sa onim u kome je naen le, izbueno sa est
38

velikokalibarskih metaka koji su, uavi s lea i izbivi na prsa, nainili rupe kao da je rinula vatra, to nas je navelo da poverujemo u odavno raspredanu priu po kojoj dumansko tane ispaljeno muki s lea prolazi kroza nj ni malice mu ne naudiv, dok se tane ispaljeno spreda odbija i vraa na izdajnikog zlotvora, te ga je mogao raniti jedino kurum ispaljen iz milosra od strane nekog ko ga je voleo toliko da bi za njega i umro. 5be uni%orme su bile odve male za le, ali zbog toga ne odbacismo mogunost da su ipak njegove, jer se jedno vreme zuckalo da je rastao do svoje stote godine, da su mu zubi trei put nicali u sto pedesetoj, iako telo izrovano kljunovima strvinara ne bee, istinu govorei, krupnije od dananjeg mukarca srednjeg rasta, a zubi mu behu zdravi, sitni i zatupasti kao mlenjaci, koa mu je imala boju ui, istakana starakim pegama, bez ijednog oiljka a levo&desno su landarale mlohave kese kao da je nekada veoma gojazan bio, zjapile su samo prazne duplje svojedobno turobnih oiju i jedino to je, izuzev okilavljenog muda, odudaralo od njegove veliine behu golema stopala, ravna i etvrtasta, sa kandama povijenim kao u kopca ispod kojih su se kupili kamenii. )prkos maloj odei, letopisci su ga opisivali kao ljudeskaru, a zvanini napisi smernih podanika kao gorostasnog patrijarha koji nikada nije izlazio iz kue jer kroz vrata nije mogao da proe, voleo je decu i lastavice, znao nemuti jezik kojekakvih ivotinja, po predznacima mogao da predvidi pojedine prirodne pojave, zagledanjem u oi pogaao tue misli i poznavao tajnu lekovite soli kojom se vidaju rane gubavcima a uzetnicima pomae da ponovo prohodaju. *ada se u zapisima odavno zameo svaki trag o njegovom poreklu, verovalo se da potie iz beskrajnih pustara valjda zbog neutaive pohlepe za vlau, naina njegove vladavine, potitenog izgleda, nepojamne zlobe srca koja ga je podstakla da proda more jednoj stranoj sili i nas osudio da ivimo pred ovom ravnicom bez vidika prekrivenom trpkom meseevom prainom iji su nam izlini sumraci alostili duu. Procenjivalo se da je za ivota morao imati vie
39

od pet hiljada dece, sve listom nedonoadije, s nebrojenim ljubavnicama bez ljubavi koje su se smenjivale u njegovom haremu, sve dok je u njima mogao da nalazi naslade, ali ni jedno dete nije nosilo njegovo ime ni prezime, osim ono koje mu rodi 3etisija +asareno, a ono je odmah po dolasku na svet naimenovao za divizijskog generala sa ovlaenjima da sudi i upravlja jednom pokrajinom, jer je tvrdio da niko nije niiji sin nego majin i jedino majin. Ta tvrdnja je po svemu sudei vaila i za njega, jer se znalo da je dete bez oca kao to je sluaj sa svim najuvenijim tiranskim samodrcima u istoriji, te da mu je jedini rod za koji se znalo, a moda i jedini kojeg je imao, bila i ostala mati njegova, duica moja <endision #lvarado, kojoj su kolski udbenici pripisivali udo da ga je zaela bez udela mukarca i isticali da je u snu primila tajanstvena uputstva za svoju mesijansku slubu, mati koju je ukazom proglasio matrijarhom domovine uz sasvim prosto objanjenje da postoji samo jedna majka, i to ba ova moja, jedna nesvakidanja ena neutvrenog porekla ija je priprostost due sablanjavala slepe pobornike predsednikog dostojanstva u poetku njegove vladavine, jer se nisu mogli pomiriti s tim da majka e%a drave vezuje oko vrata kesicu s kam%orom koji ima da je titi od svakojakih zaraza, da pokuava viljukom nabosti kavijar, da koraa poput patke u lakovanim cipelicama, niti su mogli podneti da na terasi muzike dvorane dri konice a po dravnim nadletvima gaji urke i ptice na%rakane vodenim bojama, da sui arave na balkonu za govore, nisu mogli da otrpe to je na jednom diplomatskom prijemu kazala kako sam se evo umorila preklinjui /vevinjega da svrgnu mog sina jer ovaj ivot u predsednikoj palati, gospodine moj, pa to vam je isto to i da vasceli vek provodite uz upaljeno svetlo, a rekla je to isto onako neusiljeno i prirodno kao to se prilikom proslavljanja praznika otadbine progurala kroz poasnu gardu drei u ruci korpu s praznim bocama, pristupila predsednikoj limuzini koja je tog asa kretala da izvri sveanu smotru uz slavljeniko klicanje, ratnike slavospeve i pljusak cvea, te je kroz prozor od kola ubacila
40

korpu i doviknula sinu e kad ve prolazi onuda ne budi lenj i svrati u radnjicu u komiluku pa vrati ove boce, jadna majka. To pomanjkanje smisla za istoriju prekardaie svaku meru na sveanom banketu kojim je proslavljeno iskrcavanje pomorske peadije pod zapovednitvom admirala 0iginsona, kada <endision #lvarado smotri dinog sinka svog u sveanoj uni%ormi sa zlatnim odlikovanjima i satenskim rukavicama koje je nosio do kraja ivota, te ne uspe da suzbije izliv materinskog ponosa i viknu to je grlo nosi pred svekolikim diplomatskim korom eh da sam znala da e mi sin postati predsednik republike slala bih ja njega u kole, gospodine moj, elem pue takva bruka da je proterae u njenu predgradsku vilu, kuerdu od jedanaest odaja koju je on dobio na kocki jedne noi kada ga je ila karta dok su glaveine %ederalnog rata na kartakom stolu izdelile meu sobom predivnu etvrt s vilama odbeglih konzervativaca, mada <endision #lvarado nije hajala za carske ukrase zbog kojih se bezmalo oseam kao ena Presvetog 5ca Pape i radije je prebivala u prostorijama za poslugu zajedno sa est bosonogih slukinja koje joj dodelie, pa se sa svojom ivaom mainom i kavezima s na%rakanim ptiicama useli u nekakvo zaboravu preputeno potkrovlje do kojeg nikada nije dopirala ega i gde je bilo lake rasterati komarce u est uvee, sedala bi da ije uz beskorisnu svetlost iz velikog dvorita i lekovit zapah tamarinda, dok su kokoi bezglavo gluvarile po salonima a vojnici na strai acovali sobarice kroz prazne odaje, sedala bi i vodenim bojicama arala zlatne vuge jadajui se slukinjama na zlu sudbu moga jadnog sina kojeg je pomorska peadija premestila u predsedniku palatu, tako daleko od majice, gospodo, a bez verne ljube koja bi mu bila s ruke i priskoila ako ga nou kakav bol trgne iz sna, i da se bake s tim dunostima predsednika republike, za piljivih tri stotine pesosa meseno, jadno moje edo. Bnala je ona i te kako ta govori, jer ju je on svakodnevno poseivao dok je grad greznuo u mulj popodnevnog odmora, donosio joj ueereno voe za kojim je ludovala i koristio se prilikom da joj se izjada na svoju emernu ulogu peadijske
41

marionete, priao joj je kako mora da orie i skriva u ubruse ueerene narande i ukuvane smokve, jer okupacione vlasti imaju knjigovoe koji knjie ak i ostatke od ruka, jadikovao je kako je onomad u predsedniku palatu banuo zapovednik oklopnjae sa nekakvim kobajagi kopnenim bog te pita astronomima koji su premeravali sve i svja a da me ni pozdrava ne udostojie nego su mi iznad glave razvlaili metar sraunavajui pri tom neto na engleskom a meni preko prevodioca dobacivali, tornjaj se odavde, i on se tornjao, sklanjaj mi se sa svetla, i on se sklanjao, ma nosi se s milim bogom negde da ne smeta, u materinu, a on nije znao kuda bi se bestraga denuo da ne smeta, jer je merilaca bilo kao pleve te su ak i obim svetlosti na balkonima premeravali, ali ni to ne bee ponajgore, majko, nego su mi jote iznogetali na ulicu i poslednje dve rahitine nalonice, poto je admiral izjavio da ne dolikuju jednom predsedniku, pa se bogme pritisnut oskudacijom u enskinju ponekad s veeri pravio kao da odlazi iz predgradske vile, ali mati je nasluivala kako u polumraku spavaonica spopada sobarice, to bi toliko sjadilo njenu duu da je uznemiravala ptice u kavezima kako niko ne bi nauo kakvi jadi njenog sinka more, terala ih je da iz sve snage pevaju samo da susedi ne uju galamu tih kidisavanja, bruku silovanja i priguene pretnje ma smirite se, moj generale, ili u sve rei vaoj mami, trzala je drozdove iz popodnevnog dremea gonei ih da krete dok ne crknu da niko ne bi uo njegovo bezduno dahtanje brzojepca, njegov jad odevenog ljubavnika, njegovo psee skianje i usamljenike suze koje su padale kao to pada sumrak, kao da gnjiju od saaljenja dok kokoke kokodau po spavaonicama usplahirene tim nenadanim ljubavisanjima na brzu ruku pod tenostaklenim vazduhom bezbonog avgusta u tri po podne, jadni moj sinko. 5vo stanje oskudice potrajae sve dok okupacione snage, isprepadane nekom zarazom, ne napustie zemlju mnogo pre isteka roka utvrenog prilikom iskrcavanja, rastavie na numerisane delove o%icirske bivake i sloie ih u drvene sanduke, zgulie itave plavetne travnjake, smotae ih kao
42

ilime i odnesoe, smotae i gumene cisterne za sterilizovanu vodu dopremanu iz njihove zemlje da im crvi iz naih pritoka ne bi izgrizli utrobu, poruie svoje bele bolnice, dinamitom digoe u vazduh svoje kasarne da niko ne dozna kako su bile sagraene, uz dok ostavie staru oklopnjau iz vremena iskrcavanja ijom je palubom za junskih noi tumarala avet jednog admirala izgubljenog u oluji, ali pre nego to e svojim leteim vozovima odneti svu tu silesiju od prenosivih ratova, njemu prikaie medalju za dobrosusedske odnose, ukazae mu poasti kao e%u drave i rekoe to ih grlo nosi evo te tu gde jesi ostavljamo sa tvojim crnakim jebarnikom, pa deder da vidimo kako e se bez nas snai, elem odoe, majko, odmaglie, sunce im jarko, i prvi put nakon dugih godina koje je protavorio kao snudeni telac okupacije, on se pope uz predsednike stepenice te stade vladati ivom reju i pojavom svojom, zahvaen kovitlacom kukumakanja da obnovi borbe petlova, u redu, obnoviu ih, da opet dozvoli putanje papirnih zmajeva i ostale sirotinjske zanimacije koje su marinci zabranili, neka vam bude, odobravao je, poto bee tako siguran da ima u rukama svekoliku vlast pa preobrnu boje na zastavi, a %rigijsku kapu u grbu zameni pobeenim zmajem zavojevaa, jer, na kraju krajeva, majko, sami sebi smo psi uvari, neka ivi kuga. Aitavog ivota seae se <endision #lvarado onih nenadanih uzleta moi, ali i onih starijih i emernijih naleta bede, mada ih se nije nikada podsetila s takvom sjaenou kao posle one lakrdije od umiranja kada je on gacao kroz kaljugu izobilja a ona se svakome ko bi pristao da je saslua vajkala kako ne vredi biti predsednikova mama i nemati na belome svetu nita osim te tune ivae maine, jadala se eto koliko god da je lepa ta njegova koija s rojtama moj siroti sinak nee imati ni groba da mrtav otpoine posle toliko godina sluenja domovini, gospodo, pa to nije pravedno, ali se nije alila iz navike ni pritvorno, nego zato to joj se vie nije jadao na svoje nevolje niti je kao ranije doletao da joj poverava dravne tajne, a toliko se izmenio od vremena iskrcavanja pomorske peadije da se <endision #lvarado inilo da je
43

postao stariji od nje, pretekavi je u vremenu, sluala ga je kako se esto zna zagrcnuti u pola rei, ponekad je balio i gubio oseanje stvarnosti, pa bi je obuzimala neka vie kerinska nego materinska samilost im ga ugleda kako dolazi u predgradsku vilu sa naramkom zaveljaji, oajniki pokuavajui da ih raspakuje sve odjednom, zubima je kidao uzice, lomio nokte o obrue, pre nego to bi ona pronala makaze u kotarici sa priborom za ivenje, sve je izvlaio akama punim strugotine, guei se u grozniavom zanosu, gledaj der sve ove trice i kuine, majice moja, govorio je, pogledaj ivu sirenu u akvarijumu, gle anela na navijanje u prirodnoj veliini kako leti odajama i otkucava sate, vidi ogromnog pua iz koga je umesto huke morskog valovlja i vetra odjekivala nacionalna himna, kakve li samo triarije, majko, evo vidi kako je lepo ne biti golja, govorio je, ali ona nije raspirivala njegovo ushienje, nego je grickala etkice za bojenje zlatopernih vuga da sin ni primeti kako joj se srce kida od tuge pri pomisli na prolost koju niko nije poznavao bolje od nje, priseajui se koliko ga je samo stajalo da zasedne i odri se na toj stolici gde i sada sedi, i to ne u dananje vreme, gospodo moja, ne u ove lagodne dane kada je vlast opipljiva i jedinstvena stvarka, staklena kuglica na dlanu, kako bi on rekao, nego u vreme kada je vlast bila vetropirasta sabljarka pobegulja to pliva bez boga i zakona u nekoj susednoj palati, gonjena ruljom nezajaznih poslednjih voa %ederalnog rata koji su mi pomogli da svrgnem pesnika 3autarija *unjosa, prosveenog despota, koji ode bogu na istinu sa svojim molitvenicima od /vetonija na latinskom i svoja etrdeset i dva istokrvna konja, a kao uzvrat za vojniku slubu prigrabie hacijende i stoku nekadanjih a sada prognanih vlastelina, te meu sobom izdelie zemlju na nezavisne pokrajine uz neporecivo obrazloenje da je ovo %ederalizam, moj generale, za nj smo krvcu svoju lili, pa su bili apsolutni kraljevi na svojoj zemlji i imali sopstvene zakone, line dravne praznike, novanice sa svojerunim potpisima, sopstvene sveane uni%orme, sablje optoene dragim kamenjem, dolame s dvostrukim zlatnim
44

gajtanima i troroge eire s perjanicama od paunovog repa preslikane sa starinskih hromiranih portreta vicekraljeva otadbine pre njega, a bejahu neotesane prostaine i ganutljivci, gospodine, bez iijeg odobrenja su ulazili u predsedniku palatu ba na glavnu kapiju jer domovina je sviju nas, moj generale, za nju smo ivote rtvovali, utaborili bi se usred sveane dvorane sa oporom svojih ena, porodom i stokom koju su na svakom koraku ubirali kao mirovni danak e da im sluajno ne ponestane jestiva, vukli su za sobom buljuke divljanih plaenika koji su namesto izama uvijali nourde u krpene obojke i jedva znali natucati pogdekoju re kako bog zapoveda, ali im ne bee ravnih u smicalicama pri kockanju, u krvolonosti i umenosti pri baratanju orujem, pa je stoga vladin dvor liio na ergarsko taborite, gospodine moj, vonjao je tekim zadahom poplavljenih prireita, generaltabni o%iciri su odvlaili pokustvo republike na svoja imanja, igrajui domine krmili su poloaje u vladi, ne hajui za preklinjanja njegove majke <endision #lvarado koja nije stizala da predahne trudei se da pomete silesiju vaarskog ubreta i da makar spolja malice zabauri taj brodolom, jedino je ona pokuavala da se odupre strahotnoj razularenosti liberalistikog junaenja, jedino je ona pokuavala da ih metlom izagna uviajui kako kua grezne u razvrat sa tim besramnim nikogoviima koji su se uz kockanje otimali za %otelje u vrhovnoj vladi, videla ih je kako se meusobno jebu iza klavira ili seru u am%ore od alabastera iako ih je upozoravala nemojte, gospodo, nisu to nokiri nego am%ore izvuene iz mora kod Pantelarije, ali su oni bandoglavo ostajali pri svome da su to samo bogatake sernice, e gospodine moj, ne bee ljudske sile da ih razuveri, a ni sile boje da sprei generala #drijana ?usmana da prisustvuje diplomatskom prijemu povodom desetogodinjice mog dolaska na vlast, niko nije ni zamisliti mogao ta nas eka kada on banu u plesnu dvoranu, utegnut u jednostavnu uni%ormu od belog lana, ivenu za tu priliku, banu bez oruja, kao to mi je asnom vojnikom reju obeao, banu sa buljukom %rancuskih begunaca
45

obuenih u civilna odela i sa kiankama iz .ajene, pa je te delije general #drijano ?usman redom izdelio ambasadorkama i ministarkama, prethodno zamolivi uz naklon njihove mueve za doputenje, jer je od svojih plaenika nauo da se tako radi jelte na otmenim prijemima u ersaju, pa i on tako postupi sa retkim smislom za kavaljersku uglaenost, a zatim sede u jedan ugao dvorane i poe paljivo pratiti ples odobravajui glavom, vrlo dobro, govorio je, ba mono uskaju ovi iljokurani iz tih jevropa, govorio je, jata, to dikla navikla, govorio je, tako zaboravljen u naslonjai da jedino ja primetih kako mu jedan od njegovih posilnih doliva ampanjac im srkne, elem to je vreme odmicalo, on je bivao napetiji i krvoedniji nego inae, otkopavao po jedno puce na vojnikoj bluzi natopljenoj znojem svaki put kada bi mu suzdravani podrig sunuo do oiju, jecao je od pospanosti, majko, ali je najednom s tekom mukom ustao u prekidu igre, otkopao svu dugmad s bluze, potom je raskopao rastri i stao istresati stojka, svojim mlohavim mrkom matorog strvinara prskao je namirisane izreze na haljinama ministarki i ambasadorki, a kiselom mokraom ratnike pijandure polivao meke skute od muslina, prsluie od zlaanog brokata, lepeze od nojevine, nehajno pevuei usred preneraenosti uzvanica, nevoljeni ja sam dragan to zaliva rue u tvom perivoju, oh rue, rue proletnice, pevao je, ali se niko ne usudi da ga sprei, ak ni ja jer znam da sam moniji od svakoga posebice, ali ne i od dvojice kad se zavere protiv mene, jo ne shvatajui da on druge vidi onakvima kakvi jesu, dok drugi nisu nikada uspeli proniknuti ta u svojoj glavi snuje granitni starac ija je mirnoa ponajmanje nalikovala bezgraninoj opreznosti i bezmernoj spremnosti da eka svoj trenutak, samo videsmo setne oi, ukoene usne, ruku kao u srameljive device koja ni zadrhtala nije na balaku sablje onog uasnog popodneva kada ga obavestie da se, moj generale, komandant +arciso 3opes, sluen drogom i rakijom anisovaom, zatarabio u nunik sa jednim konjanikom iz predsednike garde pa ga je tamo poeo milokurno popaljivati kao pojebulja i potom ga
46

naterao da mi ga zdudui celoga, sunac ti jebem, to je nareenje, celcijatog, ljubavi moja, sve do tvojih zlaanih oraia, plakao je od bola, jektao od uspaljenosti, sve dok nije doao k sebi, bljujui od ponienja, bauljajui etvoronoke, glavu zagnjurivi u smradne isparine uavca, a onda je povodei se odigao konjikog adonisa i ravniarskim ga kopljem prikovao kao leptira na prolenom goblenu u primaoj dvorani odakle ga nijedan majin sin nije smeo da otkuje za itava tri bogovetna dana, a on e na sve to, eh jadnik, jer on je samo motrio na svoje nekadanje drugare po oruju da ne kuju zaveru, ali im se u line ivote nikada nije meao, ubeen da e se oni ionako sami meusobno potamaniti, verujui u to jo mnogo pre nego to ga izvestie da je generala 0esukrista /anesa, moj generale, sopstvena svita morala dotui stolicama poto je uario besnilo od ujeda make, eh jadnik, jedva da je digao pogled sa domina kada mu anue vest da se, generale moj, general 3otario /ereno udavio jer mu je konj napreac crknuo dok je preplivavao reku, eh jadnik, jedva da trepnu kada mu javie kako je, generale moj, general +arciso 3opes zakrkao sebi u guzicu tapin dinamita, pa je sebi razneo utrobu sramei se svog neutaenog guzojeblja, eh jadnik, kao da ga se ne tiu te izopaene smrti, a onda je izdao ukaz o jedinstvenim posmrtnim poastima za svakog od njih, proglasio ih muenicima palim na dunosti i sahranjivao ih uz velianstvene pogrebe u nacionalnom panteonu, jer je otadbina bez heroja isto to i kua bez vrata, govorio je, a kada je u celoj zemlji preostalo samo est ratnih generala, on ih pozva u predsedniku palatu da roendan njegov proslave kao stari drugari, gospodine moj, pozva svakog bez izuzetka, ukljuujui i generala 0asinta #lgarabija, najmranijeg i najprevejanijeg meu njima, koji se hvalisao da je materi roenoj nainio sina i pio jedino iz drvenih posuda s barutom, osim nas ne bee nikog u sveanoj dvorani kao u dobra stara vremena, moj generale, svi bejasmo na okupu bez oruja kao roena braa ali sa oruanim pratiocima natiskanim u susednoj dvorani, svi natovareni velelepnim poklonima za jedinog
47

meu nama koji je uspeo da nas sve shvati, govorili su, elei time rei kako je jedino njemu polo za rukom da gospodari nad svima njima, jedino je on uspeo da iz pustarske jazbine bogu za leima dovue legendarnog generala /aturna /antosa, istokrvnog i nepredvidljivog (ndijanca koji je vazda iao kako ga je jebena majka kurva okotila, s bosim tabanima na zemljici crnoj, moj generale jer mi mudonje ni disati ne moemo ako ne oseamo tle pod nogama, bee stigao umotan u vunen ogrta islikan udnovatim ivotinjama jarkih boja, stigao je samcijat, kao to i vazda iae, bez pratnje, ovenan turobnim oreolom, a od oruja je imao jedino maetu za seenje eerne trske koju odbi da otpae jer ona nije ratno oruje nego je orue za rad, a na poklon mi donese orla vinog da se u mukim bojevima bori, donese i har%u, majko, sveti instrument iji su zvuci suzbijali olujine i tako ubrzavali doba etve, a na kome je general /aturno /antos tako srceparatelno umeo po icama prebirati da je u svima nama raspirio enju za strahotnim ratnim noima, majko, uznemirio nas je zadah ugave ratne psine, a u duama naim zae se ratnika pesma o zlatnom brodu kojim emo zabroditi,C i uglas su zapevali od sveg srca, majice moja, a ja se vrnuh sa palube obliven suzama, pevali su derui urana nadevenog ljivama i polutinu praseta, svak je iz svoje uture pio, svak je svoju rakiju cevio, svi osim njega i generala /aturna /antosa koji ni kapi nisu okusili otkad za sebe znaju, nisu ni puili, a jeli su tek toliko da goli ivot odre, slono su pevali u moju ast pesme svi tajnice koje kralj !avid pevae, pevali su uplakani sve one roendanske pesme koje su se pevuile pre nego to je konzul 0ajneman doneo one novotarije, moj generale, onaj cilindrini %onogra% s trubom i plou happy birthday, pevali su polusneni, polumrtvi od ljokanja, ne obazirui se vie na utljivog starca koji, im izbi pono, uze svetiljku i po svom vojnikom obiaju krenu pre spavanja u redovni obilazak kue, a u povratku kroz prazninu dvoranu poslednji put vide est generala polegalih po patosu, jedan do drugoga
7 Pesma iz meksike revolucije. & Prim. prev.

48

bejahu zagrljeni, nepomini i uspokojeni, pod zatitom oruanih pratnji koje su budno motrile jedna drugu, jer su se ak i onako zagrljeni i pospali, oni bojali jedan drugoga gotovo isto onoliko koliko se svaki od njih plaio njega, a koliko je on sa svoje strane strahovao od njihovih zavera, pa ponovo okai svetiljku o nadvratak i navue tri zasuna, tri krauna, tri zvekira od svoje spavaonice, prui se potrbuke po podu, s desnicom svojom rukom ispod glave umesto jastuka, ba istog trenutka kada su se potporni stubovi kue uzdrmali od slone paljbe koju su iz svih oruja jedanak ispalile oruane pratnje, sunce li im krvavo, bez ikakvog drugog zvuka u tom asu, bez ikakvog vapaja, jednom, pa jo jednom i sve bje gotovo, jebi ga, gotovo bje to sranje, samo se barutana omaglica rasu po svetskoj gluvoti i jedino on zdrav i itav izmae zanavek tim stradanijima vlasti kada u prvim slezovim rumenima praskozorja smotri posilne kako gacaju kroz kaljugu krvi u gozbenoj dvorani, smotri mater svoju <endision #lvarado kako se onesveuje od uasa otkrivi da krv lipti iz zidova, svejedno to su ih posuivali kreom i pepelom, gospodine moj, krv je brizgala iz ilima ma koliko da su ih cedili, krv je potocima kuljala kroz hodnike i kancelarije, sve vie to su ih revnosno ribali ne bi li zabaurili strahote pokolja poslednjih junaka naeg rata koje su, prema saoptenju slubenog doboara, poubijale njihove sopstvene razbesnele oruane pratnje i ijim se leevima, uvijenim u zastavu domovine, zasitilo groblje velikana prilikom velianstvenih pogreba, jer niko od pratilaca nije izvukao ivu glavu iz te krvave klopke, ba niko ne pretee, moj generale, osim generala /aturna /antosa zatienog erdanima skapulara i vinog indijanskim bajalicama da se preobrati u ta god poeli, neka je proklet, mogao se prometnuti u pasanca ili u jezerce, moj generale, mogao se i u grom prometnuti, a on znavae da je sve to tano, jer su mu i njegovi najvetiji tragai jo od poslednjeg <oia izgubili svaki trag, a najbolji psi za lov na tigrove su ga traili u suprotnom smeru, no on mu se ukazao u obliju pikovog kralja na kartama njegove gatare, bio je u ivotu, obdan spio a obno hodio preko
49

slomivrata zemnih i vodenih, ipak za sobom ostavljajui trag molitava koje su pomuivale razbor progoniteljima i nitile volju neprijateljima, ali on ni aska nije odustajao od potere, danonono, godinama i godinama, dok jednog dana posle mnogo godina kroz prozor predsednikog voza nije ugledao buljuk ljudi i ena s decom, stokom i kuhinjskim posuem, a takve je buljuke viao esto kako se potucaju za ratnim trupama, spazio ih je kako gamiu po kii i nose svoje bolesnike u visaljkama okaenim o pritke, idui za nekim veoma bledim ovekom u ogrtau od konoplje koji tvrdi da je izaslanik nebeski, moj generale, a on se lupi po elu i povika, pa to je on, sisu li mu materinu, zaista je to bio general /aturno /antos, prosjaio je milostinju od hodoasnika prebirajui po svojoj razdeenoj har%i, ubog i smrknut sa izlizanim %ilcanim eirom, u pohabanom ponu, ali ga ni u tom bednom stanju ne bee lako ucmekati kao to se uzdao, bogme nije, jer najpre maetom odrubi glave trojici njegovih najboljih ljudi, a potom se uhvati ukotac sa najkrvolonijima, tako odvano i spretno, da je ovaj izdao zapovest neka zaustave voz pred tunim grobljem u toj pustinjskoj bestragiji gde je taj izaslanik drao propovedi, no im je predsednika garda s orujem na gotovs poiskakala iz vagona obojenog u boje zastave svi se listom razbeae, niko ne ostade u vidokrugu, osim general /aturno /antos pored svoje mitske har%e, stegnuvi ruku oko balaka, bee kao opinjen pojavom smrtnog neprijatelja koji se pomoli u platnenom odelu bez inova, bez oruja, na seditu vagona, tako star i dalek, kao da se nismo videli stotinu godina, moj generale, uini mi se umoran i sam, uuteo u licu usled bolesne jetre a oiju planih, ali je imao mrtvaki bled sjaj kao neko ko nije gospodar samo svekolike svoje moi nego i moi za koju se klao sa svojim mrtvacima, tako da odluih umreti bez opiranja jer mi je izgledalo besmisleno suprotstavljati se starcu koji je potegao iz tolike daljine bez ikakvog drugog razloga ili vrednosti osim divlje potrebe da vlada, ali mu on pokaza oronali dlan nalik trbuhu morske rae i ree neka te bog uva, daso, ti si potreban domovini, jer je odvajkada znao da se nepobediv
50

ovek moe savladati jedino prijateljstvom, a tada general /aturno /antos poljubi zemlju kojom je starina kroio i poe ga preklinjati udostojite me milosti da vam sluim kako budete blagoizvoleli, moj generale, sve dok ove ruke budu mogle da seku maetom, i on prihvati, neka ti bude, imenova ga svojim telohraniteljom samo pod uslovom da mi nikada ne ide iza lea, pretvori ga u svog saigraa u dominama i etveroruke opeljeie mnoge despote u nemilosti, uzimao ga je bosonogog u predsedniku koiju i vozio na diplomatske prijeme da onim dahom tigra razagna psine i prestravi ambasadorke, prisili ga da noiva upreko pred vratima njegove spavaonice ne bi li se nekako kurtalisao straha od zaspivanja u vreme kada mu je ivot postao toliko emeran da je cvokotao pri pomisli da se obre sam i suoi sa ljudima iz svojih snova, a tolike godine ga je drao na ciglo deset pedalja od svog poverenja sve dok mokrana kiselina nije sasuila snagu njegove ruke da razmahne maetom i tada ga je zamolio za milost ubijte me svojom rukom, moj generale, da nikome drugom ne bih priutio uitak da me bez ikakvog prava ubije, ali on mu dodeli dobru penziju i medalju u znak zahvalnosti pa ga posla da skona poslednje dane u onoj pustinjskoj jazbini konjokradica gde se i rodio, ne mogavi da obuzda suze kada general /aturno /antos bez iole stida i grcajui u jecajima prozbori eh kakve li govnarije, moj generale, vidite li kako doe as da i najdrnije mudonje postanu slabotinjske pederine. # stoga niko bolje od <endision #lvarado nije mogao shvatiti detinjasto ushienje s kojim je nadoknaivao zlopaenja i izbezumljen je s kojim je erdao prihode od vlasti ne bi li pod stare dane namirio ono to u detinjstvu nije imao, ali je besnela kada bi zloupotrebljavali njegovu starmalu bezazlenost i uvaljivali mu one amerske drangulije koje i ne behu ba je%tine, niti su iziskivale vie promuurnosti od one rabote s lanim pticama zlatoperkama koje nije uspevala utrapiti vie od etiri, lepo je to uiva, sinko, govorila je, ali misli malice i na budunost, jer ne bih ba volela da te vidim kako pred crkvenim vratima bogoradi da ti bace koju crkavicu u eir ako te ne
51

daj boe jednog dana pre ili kasnije skinu sa te stolice gde si zaseo, kad bi umeo makar da peva ili da si nadbiskup, ili moreplovac, ali ti si nita drugo do general i jedino ume da zapoveda, savetovala ga je da zakopa na sigurnom mestu sve pare koje ti preteknu od vlade, i to tamo gde e ih samo on umeti nai, da ti se nau u nevolji ako bude morao jednog dana da bei glavom bez obzira poput onih kukavnih predsednika bez kueta i maeta to presipaju iz upljeg u prazno zaboravljeni vapei pisak brodova iz one kue na grebenu, nek ti oni budu nauk, govorila je, ali on nije nimalo hajao, samo ju je umirivao arobnom uzreicom budi spokojna majko, mene ovaj narod voli. *noge e godine poiveti <endision #lvarado jadajui se na nematinu, svaajui se sa slukinjama oko pijanih rauna i nabavke, ak je i obroke preskakala ne bi li neku crkavicu utedela, a niko se nije usudio da joj otkrije da je ona jedna od najbogatijih ena na kugli zemaljskoj, da su sve dobiti koje je on zgrtao u dravnim rabotama uknjiene na njeno ime, da ona nije samo vlasnica beskrajnih zemljita i nebrojenih stada nego i mesnih tramvaja, pota, telegra%a i nacionalnih voda, pa je svaki brod koji plovi pritokama #mazona ili teritorijalnim morima bio obavezan da plaa plovidbene dabine o emu nije pojma imala do smrtnog asa, kao to godinama nije znala da joj sinak nije ba takav nezbrinuti golja kao to je umiljala dok joj je dolazio u predgradsku vilu guei se zadivljen starakim igrakama, jer ne samo to je ubirao porez za svako grlo stoke kojim je zemlja raspolagala i ne samo to je primao novane naknade za svaku uinjenu uslugu i ne samo to je od svojih pristaa dobijao poklone umesto kamate, nego je povrh svega izumeo i godinama iskoriavao nepogreiv sistem da dobija glavne zgoditke na lutriji. <ee to vreme posle njegove lane smrti, vreme buke, gospodine moj, nazvano tako ne zbog podzemne tutnjave, kao to su. mnogi verovali, one tutnjave koja je u noi muenika svetog 0eraklija uzdrmala celu otadbinu ali nikada nije bila pouzdano objanjena, nego zbog neprekidnih podrhtavanja od radova zapoetih
52

u temeljima i lagumima koji se nikako nisu privodili kraju i po buci su izgledali najvei na svetu, bee to mirno doba kada je sazivao dravno vee u asovima sijeste koju bi provodio u predgradskoj vili, zavaljen nauznak u njihaljci za spavanje hladei se eirom ispod prijatnog granja tamarinda, sklopljenih oiju je sluao blagoglagoljive doktore napomaenih brkova koji bi se redom naetili oko njihaljke i tu veali, ubledeli od omorine u ojanim jaknama i stisnuti celuloidnim okovratnicima, sluao civilne ministre koje je iz dna due mrzeo, a ipak ih je iznova imenovao valjda uviajui da mu se to isplati i sluao njihova baljezganja o dravnim poslovima dok su petlovi uokolo po dvoritu saletali i besramno naskakivali na kokoke, a zrikavci neprekidno cvrali i besaniki gramo%on u susedstvu verglao otrcanu pesmu /uzana doi /uzana, a onda bi najednom zamuknuli, tiina, general je zaspao, na ta bi on zaurlao ne otvarajui oi, ne prestajui da hre, nisam zaspao usroguzi, nastavite, te bi oni nastavljali sve dok on ne izgega iz pauina sijeste i presudi da u celom tom proseravanju ima pravo jedino moj pajta ministar zdravlja, u milu materinu, prestanite s tim pizdarijama, prestali bi, avrljao je sa svojim linim autantima vucarajui ih kojekuda dok je jeo u hodu s tanjirom u jednoj a kaikom u drugoj ruci, otpravljao ih je niz stepenite uz ravnoduno radite togod vam se prohte jer kako god okrene valjda ja ovde zapovedam, nek si jebe mater, pa ga vie nije spopadala suluda misao da zapitkuje vole li ga ili ne vole, u milu materinu, presecao je vrpce na sveanim otvaranjima, lino se pojavljivao u javnosti glavom i bradom prihvatajui sve opasnosti vladanja kao nikada ranije dok su bila mirnija vremena, u milu materinu, igrao beskonane partije domina sa mojim doivotnim pajtaom generalom -odrigom de #gilarom i mojim pajtaom ministrom zdravlja, jedinim ljudima u koje je imao toliko poverenja da su od njega mogli zaiskati slobodu za nekog zatvorenika ili pomilovanje za osuenika na smrt, jedino se oni usudie te ga zamolie da primi u vanrednu posetu kraljicu lepote siromaha, bajno stvorenje iz onog brloga bede koji smo
53

zvali predgrae pseih razbojita zato to su se po ulicama od pamtiveka krvili svi tamonji kerovi ne sustajui ni asa, iz onog sakloniteboe anca u koji patrole nacionalne garde nisu zalazile jer bi ih do gole koe odeparili i dok dlanom o dlan rasturili im kola na sastavne delove, tamo gde su siroti zalutali magarci ulazili na jednom kraju ulice a izlazili na drugome kao vrea kostiju, tamo gde su jeli bogataku decu peenu na ranju, moj generale, prodavali je na pijaci preraenu u kobasice, zamislite, eto tamo se rodila i dane svoje ivi *anuela /anes moje zle sudbe, neven sa ubrita ijoj se neverovatnoj lepoti divila otadbina, moj generale, a njega je tako zagolicala elja da vidi ako je istina sve to mi rekoste, prirediu joj vanredni prijem, ak u s njom i prvi valcer odigrati, sunac joj krasni, neka novine o tome piu, naredi, jer te tandarije oduevljavaju sirotinju. (pak, prve noi posle tog prijema, dok su igrali domine, on sa neskrivenom ozlojeenou ree generalu -odrigu de #gilaru da kraljica lepote siromaha ne zavreuje truda ni da se s njom odigra valcer, da je tako obina kao i sve *anuele /anes iz predgraa u onoj haljini umske vile sa muslinskim obrubima, pozlaenom krunom nagizdanom lanim dijamantima i ruom u ruci pod budnim okom matere koja ju je uvala kao da je od eenog zlata, tako da joj dade to je zaiskala, a zaiskala je samo elektrinu struju i tekuu vodu za svoje predgrae gde se kerovi rastru, samo ih upozori da je to poslednji put da primam molioce, u materinu nek se nose, neu vie da razgovaram sa sirotinjom, eto tako ree, ne zavrivi partiju, tresnu vratima i odmagli, zatim u da izbija osam sati, namiri senom krave u talama, naredi da iznesu gomilu balege, podrobno pregleda kuu i, s tanjirom u jednoj a kaikom u drugoj ruci, jedui u hodu kuvano meso s pasuljom, beli pirina i krike zelene banane, prebroja straare od ulaznog trema do spavaonica, svih etrnaest behu na broju i straarskom mestu, spazi da preostali pripadnici garde igraju domine u straari prvog dvorita, ugleda gubavce polegale po ruinjaku a oduzetnike po basamacima, izbi devet sati, a on pometnu na rub prozora tanjir
54

sa nedokusanim jelom i u tren oka se obre u nalonikoj baraci gde stade premetati po glibnoj uskislosti odaje u kojoj su nalonice spavale ponekad utroje u istoj postelji zajedno sa svojom nedonoadijom, najaha na nekakvu gomilu sa zapahom jueranjeg orbuljaka i porazmaknu tamo dve glave a onamo est nogu i tri ruke ne pitajui se hoe li ikada doznati koja li bee koja meu njima, koja li mu je iscedila jajca a da se nije ni probudila niti ga u snu imala, koja li mu je iz drugog kreveta pospano doapnula ma nemojte tako glasno, generale, isprepadaete decu, potom se vrati u kuu, proveri zasune na dvadeset tri prozora, zapali kravlju balegu na svakih pet metara od glavnog predvorja do svojih odaja, oseti vonj dima, seti se nekog neverovatnog detinjstva koje je moglo biti i njegovo a setio bi ga se jedino kad stane da dimi i potom ga zanavek preputao zaboravu, poe unatrake gasei svetla od spavaih odaja do predvorja i pokrivajui kaveze sa ve pospalim pticama, izbroja ih pre nego to ih pokri lanenim pokrovcima, etrdeset i osam, jo jednom obigra celu kuu sa svetiljkom u ruci, zatim spazi samoga sebe kako se umnoava u etrnaest generala koji u ogledalima koraaju jedan za drugim sa svetiljkom u ruci, bee ve deset sati, sve je u redu, vrati se do spavaonica predsednike garde, pogasi im svetla, laku no, gospodo, pronjuka kroz javne slube u prizemlju, kroz predsoblja, nunike, iza zavesa, ispod stolova, nema ive due, skinu sveanj kljueva koje je obinim pipanjem mogao da prepozna, zakljua nadletva, pope se na prvi sprat zavirujui u svaku odaju, redom ih zakljua, izvue up s medom iz tajnog skrovita iza neke slike i uze dve kaike pred spavanje, pade mu na um njegova mati koja ve spi u predgradskoj vili, <endision #lvarado ophrvana dremeom pri rastancima dok kroz metvicu i divlju mauranu mae rukom ptiarke i hledunjave bojadijke zlatoperki poput mrtve majke iskrenute na bok, laka ti bila no, majice, ree, a tebi jo laka, sinko, odgovori mu pospana <endision #lvarado iz predgradske vile, okai lampu o kuku ispred svoje spavaonice i ostavi je tako da gori dok bude spavao
55

izriito naredivi da je nikada ne smete gasiti jer je to svetlo da se klisne u sluaju da zagusti, izbi jedanaest sati, poslednji put pregleda kuu utonulu u mrak, nije li se neko uunjao mislei da on spava, hodao je prosipajui za sobom zvezdane iskre od zlatne raamuze u kratkotrajnim rasvitima izmeu zelenih mlazeva kolutujue svetlosti sa svetionika i izmeu dva bleska spazi nekog gubavca kako besciljno ide spavajui, presrete ga i povede kroz pomrinu ne dotiui ga rukom i osvetljavajui mu put svetiljkom svoje budnosti, ostavi ga u ruinjaku, ponovo prebraja strae u tami, vrati se u spavaonicu i ugleda ispod svakog prozora jedno te isto more, .aribe u aprilu, osmotri ih dvadeset tri puta ne zastajui i more bee kao vazda u aprilu nalik zlatnoj movari, izbi pono, sa poslednjim udarom zvona katedrale oseti u kili burgijanje potmulih zviduka uasa, bee to jedini zvuk na celom svetu, a on sam bee svekolika otadbina, namae tri zasuna, tri krauna, tri katanca na vratima od svoje spavae odaje, ispia se sedei na nokiru, pinu dve kapi, pinu etiri, piucnu sedam munih kapi, prui se potrbuke po podu i zaspa istog trena, no nikakav sanak ne usni, bee etvrt do tri kada se probudi obliven znojem, uznemiren nepobitnom injenicom da ga je neko motrio dok je spavao, neko ko je kadar ui ne uklanjajui zasune, ko je tamo, zapita, ne bee nikoga, zamuri, ponovo oseti da neko zuri u njega, otvori oi i preneraen ugleda, boktejebo, pa to je *anuela /anes koraala odajom ne uklanjajui zasune, ulazila je i izlazila kako joj se prohte prolazei kroz zidove, o *anuelo /anes moja zlokobnice u muslinskoj haljini sa eravom rue u ruci i prirodnim mirisom gospinog gorobilja u dahu, reci mi da sve ovo bezumlje nije java, govorio je, reci mi da to nisi ti, reci mi da ova samrtna vrtoglavica ne nastupa kao malaksanje od opojnog gorobilja tvog daha, ipak bila je ba ona, bila je njena rua, a njen se vreli dah miomirisno irio odajom poput neumornog apata krotiteljskijeg i prepotopskijeg od huanja morskog, o *anuelo /anes mog stradanja ne bee mi pisana na dlanu, niti se ukaza na dnu ka%ene olje, ne bee te ni u gatarskim
56

vodicama koje su prorekle kako u umreti, nemoj troiti moj vazduh za disanje, ne diraj mi u snove ni u carstvo mraka ove odaje u koju ena nikada kroila nije niti je trebalo da kroi, ugasi mi tu ruu, cvileo je, dok je bauljajui traio prekidae za svetlo a nalazio umesto svetla samo *anuelu /anes mog ludila, sunce mu jarko, zato moram da te nalazim kada te nisam ni gubio, ako hoe uzmi moju kuu, uzmi i itavu otadbinu s njenim zmajem, samo me pusti da upalim svetlo, korpijo mojih noi, *anuelo /anes moje kile, kurvina keri, povika, verujui da e ga svetlost izbaviti iz zaaranosti, urlajui odvedite je, oslobodite me nje, sunovratite je niz hridi sa sidrom o vratu da nikome vie ne nanosi bol taj blesak njene rue, iao je dernjajui se od straha po hodnicima, ljapkajui po lepinjama balege u pomrini, pitajui se zblenut ta se to zbiva sa ovim svetom kada tek to nije osam izjutra a svi jo spavaju u ovoj kurvanjskoj kui, ustajte, rogonje, dernjao se, udie se svetla, u tri sata svirae budnicu, ponovo je odsvirae u lukoj tvravi, potom u garnizonu /an 0eronimo, pa u kasarnama irom zemlje, nasta zveket sluenog oruja, umor rua koje su se rascvetavale iako do zore bee ostalo jo dva sata, zau se graja mesearskih nalonica dok su tresle ilime pod vedrim nebom, otkrivale kaveze sa uspavanim pticama i u vaze stavljale svee cvee umesto sinonjeg, dopirala je buka od zidara koji su na brzu ruku podizali grudobrane i zbunjivali suncokrete lepei sunca od pozlaene hartije po prozorskim oknima da se ne bi primetilo kako na nebu jo traje no, da je u kui nedelja dvadeset peti a na moru april, kineski perai pravili su rusvaj izbacujui poslednje spavae iz postelja da pokupe posteljinu, zavlada pometnja meu slepim vraima koji su proricali i najavljivali ljubav tamo gde je ne bee, pomamie se zagrieni inovnici nalazei kokoke kako legu ponedeljnika jaja u ladice arhiva kuda su se jo povlaila i ona jueranja, nastade mete smetene svetine i krvljenje pasa banulih usred hitno sazvanog dravnog saveta dok je on ozaren iznenadnom dnevnom svetlou krio prolaz izmeu bezonih ulizica koji su ga proglaavali
57

rasipaocem svitajne rumeni, vladaocem vremena i rizniarem svetlosti, sve dok se neki o%icir iz vrhovne komande ne usudi te mu prie i ukipi se pred njim u predvorju obavetavajui ga da je, moj generale, tek dva i pet, a drugi glas ubaci, tri i pet izjutra, moj generale, u on ga tada zverski ljisnu nadlanicom preko lica i riknu iz punih izbezumljenih plua tako da ga irom sveta uju, osam je sati, sunce vam jarko, rekao sam da je osam, to je volja boja. )gledavi ga kako ulazi u predgradsku vilu, <endision #lvalado ga zapita otkuda stie takvog lica kao da su te otrovni pauci izujedali, to dri ruku na srcu, priupita ga, ali on se bez odgovora skljoka u tranu naslonjau, premesti ruku, pa opet bee na nju zaboravio kad ga majka bonu etkicom za bojenje zlatoperki i zablenuto zapita pa zar on zaista umilja da je /rce (susovo s tim polukrepalim oima i tom mrtvom rukom na grudima, a on je smeteno ukloni, ma sve je to golo sranje, majko, tresnu vratima, ode kui, a onda stade da tumara po njoj s rukama u depovima da mu se ne bi svojevoljno tiskale tamo gde im mesto nije, zurio je kroz prozor u kiu, ugleda potom kako voda curi niz zvezde od omota za keks i mesece od posrebrenog metala izlepljene po oknima da bi u tri po podne izgledalo da je osam uvee, ugleda straare udrvenjene po dvoritu, ugleda tuno more, ugleda kiu *anuele /anes u tvome gradu bez nje, jeziv prazni salon, stolice isprevrtane po stolovima, neutoljivu samou prvih sumraja neke druge kratkotrajne subote i neke druge noi bez nje, jebi ga, kad bi me barem popustilo to to me najvie titi, ote mu se uzdah, zastide se na ta je spao, prepipa itavo telo traei gde bi skrasio lutajuu ruku, samo neka to ne bude srce, naposletku je poloi na kilu u kojoj je uminuo bol im je pala kia, ali sve bee kao to je bilo, isti oblik, ista tegoba, isti bol, bee jo uasnije, bee kao da ivo svoje srce dri na dlanu, pa tek tada shvati ono to su mu mnogi ljudi iz ranijih vremena govorili o tome da je srce tree mudo, moj generale, sunce mu krvavo, odmae se od prozora, poe da krui dvoranom za primanja nagrizan neutaivom zebnjom veitog predsednika kome se riblja kost
58

popreila u dui, banu u dvoranu ministarskog vea i kao po obiaju prislukujui mada od svega niti ta u niti ta shvati, mrcvaren uspavljujuim izvetajem o stanju dravne blagajne kada se odjednom neto desi, ministar %inansija umuknu, ostali su ga posmatrali kroz pukotine na oklopu nagrienom bolom, a on ugleda nikog drugog nego samoga sebe pored orahovog stola, bee sam samcijat i bez oruja, a lice mu je podrhtavalo jer ga je jaka svetlost zatekla u alosnom stanju doivotnog predsednika s rukom na grudima, ivot mu sagore na ledenoj eravici kujundijski briljivih oiju mog pajtaa ministra zdravlja koje su ga ispitivale do dna nutrine dok je vrteo lanac depnog zlatnog sata iz prsluka, pazite, ree neko, bie da ga je spopao nekakav probad, ali on ve bee poloio na orahov sto svoju ruku poput sirene otvrdnule od besa, vratila mu se boja u obraze, pa svestan svoje moi ispali ubilaki ra%al rei, eh gde bi bio kraj vaoj srei da je probad, vucibatine, samo vi nastavite, a oni nastavie, ali su govorili maltene neujno mislei da mu se moralo dogoditi neto ozbiljno im je tako besan, saaptavali su se, irilo se govorkanje, upirali prstom u njega, gle molim te kako se samo snudio te je prinuen da i srce pridrava rukom, popustila mu petlja, zuckalo se i prepriavalo da je hitno pozvao ministra zdravlja koji ga je zatekao kako dri desnu ruku poloenu na orahov sto i nalik jagnjeem papku, te mu je zapovedio, da mi je odsee, pobratime, unien svojim jadnim stanjem ucmizdrenog predsednika, ali ministar odbi, tom se nareenju neu povinovati makar me i streljali, generale, tako mu odbrusi, jer to je pitanje pravde, ja vredim manje od vae ruke, moj generale. /ve te i svakojake druge glasine o njegovom stanju raspredale su se i prepriavale sve upornije dok je on u talama toio mleko za kasarne gledajui kako se na preisti utornik *anuela /anes vaznosi na nebo, naredio je da se iz ruinjaka poizbacaju gubavci da ne kue rue tvoje rue, zavlaio se u puste kutove dvora da bi kriomice mogao pevuckati tvoj prvi valcer kraljice, da me ne zaboravi, pevao je, da shvati kako e umreti ako me bude zaboravila, pevao je, tonuo u
59

glib gde spiju nalonice i nastojao da u njima nae dui leka, prvi put u svom dugom ivotu brzojebnog ljubavnika njegovi nagoni su se rasplamsali a mata se razigrala pa se i u golicave pojedinosti uputao, izmamljivao je uzdah za uzdahom najnikakvijim enama, jednom pa jo jednom, a one su se zadivljeno kikotale u mraku, iju zar vam nije ao da se arite, generale, pobogu jo u vaim godinama, ali on je jote kako znao da tom eljom za opiranjem samo zavarava sebe ne bi li utucao vreme, znao je da ga svaki priliv usamljenosti i svaka smetnja pri disanju nezadrivo pribliavaju pasjoj pripeci neizbenog popodneva kada je u dva sata otklipsao da za ime boje bogoradi ljubav *anuele /anes u dvorcu na smetlitu tvog okrutnog kraljevstva u predgrau pseih razbojita, odgiljao je odeven u civilno odelo, bez oruane pratnje, u automobilu javnih slubi koji se trtoljei isparinama ustajalog benzina naas iskrao iz grada utonulog u dreme sijeste, izvrda azijatsku gungulu po trgovakim sokacima, ugleda irno more *anuele /anes moje pogibije sa usamljenim pelikanom na obzorju, ugleda dotrajale tramvaje koji klimataju do tvoje kue i naredi da ih smesta zamene utim tramvajima sa neprozirnim oknima i somotskim prestolom za *anuelu /anes, ugleda puste plae tvojih nedelja uz more i naredi da postave kabine za presvlaenje i zastavice razliitih boja zavisno od promena vremena a oko plae rezervisane samo za *anuelu /anes neka razapnu bodljikavu icu, ugleda letnjikovce sa mermernim terasama i snene livade etrnaest porodica koje su se obogatile blagodarei njegovoj potpori, ugleda jo vei letnjikovac sa obrtnim prskalicama i vitraima na balkonima u kome hou da ivi samo za mene, te ga po kratkom postupku prisvoji, odluujui o daljoj sudbini sveta dok je otvorenih oiju sanjario na zadnjem seditu tandrkave klopocije sve dok morski razvigor ne uminu i varo zaminu, a kroz zavesice na prozorima sunu avolska dernjava iz tvog predgraa pseih razbojita u kome ugleda samog sebe i ne poverova roenim oima mislei majice moja <endision #lvarado pogledaj gde dopadoh bez tebe,
60

pomozi mi, ali u meteu i halabuci niko ne prepozna alosne oi, slabunjave usne, ruku malaksalu na grudima, glas pretka snozborca u belom lanenom odelu i sa eirom nadzornika dok proviruje kroz polomljena okna i zapitkuje gde ivi *anuela /anes moje sramote, kraljica siromaha, gospoo, ona sa ruom u ruci, uasnut se pitajui gde li bi to mogla da ivi u ovom divljajuem kolopletu nakostreenih hrptenjaa avolskih pogleda krvavih onjaka samiruih urlika s repovima meu apama u tom pokolju kerova koji su se zubima rastrzali po kaljugama, gde li e biti miris gorobilja iz tvog daha u ovom neprestanom tretanju zvunika, gde li jesi kurvina keri to mi ivot unesrei sa tim pijandurama iznogetanim iz grozotnih lokarnica, gde li si se mogla izgubiti u beskrajnom ludovanju uz marangualgo i burundangu,D gordoloboE i ludarski divlji bosiljak, stravinu kobasietinu s rupiiem i bunu kintu namicaljku pride u nesustajuem izbezumijenju bajoslovnog raja #dama Frnog"G i 0uansita Trukupeja,"" sunce mu krvavo, koja li je tvoja kua u ovom urnebesu oguljenih zidova tikvasto ute boje s biskupski ljubiastim vencima ispod krova, papigasto zelenim prozorima, pregradama plavetnim poput plavila za rublje i stubovima ruiastim poput rue u tvojoj ruci, koji li je as u ivotu tvome ako su ove nitarije zaboravile moju zapovest da sada bude tri po podne a ne osam od sino kao to izgleda u ovom paklu, koja li si od ovih ena to klatare glavom kroz prazne odaje hladei se suknjama raepljene u njihaljkama udiui vruinu meunojem dok se on kroz prozorske otvore raspitivae gde ivi *anuela /anes moje bezumne strasti, ona u penastoj haljini s bletanjem dijamanata i dijademom od grumena zlata koju joj je poklonio za prvu godinjicu krunisanja, znam ja koja to moe da bude, ree neko iz gungule, gospodine to je jedna sisata guzara koja umilja da je mama gorile, ivi tamo,
8 3jubavni napici za opinjavanje mukaraca. & Prim. prev. 9 +arodski naziv za beli rum u <arankilji. & Prim. prev. 10 3inost iz crnakih etvrti <arankilje uvena po seksualnim podvizima i priama. & Prim. prev. 11 Predvodnik u jednoj kubanskoj gvarai. & Prim. prev.

61

gospodine, tamo u onoj kui to se ne razlikuje od ostalih, dreavo obojenoj, sa sveim otiskom nekog ko se pokliznuo o psee govno na stepenitu sa mozaicima, sirotinjskoj kui tako razliitoj od *anuele /anes u stolovai vicekraljeva da je s tekom mukom utuvio da je to njena kua, ipak bila je njena, majice moja <endisdon #lvarado moje utrobe, podari mi snage da uem, majko, jer to je njena kua, obigrao je deset puta oko bloka kua dok je prikupio hrabrost, tri puta je zalupao pesnicom na vratima to je liilo kao da tri puta preklinje, saekao je u sparnom prisenku nadstrenice ne znajui da li je vazduh teak od pripeke ili od zebnje, prieka ne razmiljajui ni o svom stanju sve dok ga majka *anuele /anes nije uvela u senovitu hladovinu sa zadahom ribljih otpadaka sred prostrane i prazne odaje u usnuloj kui koja bee vea iznutra nego spolja, ispitivao je to obitavalite koje ga je bacilo u silna jadovanja sedei na konoj stoliici dok je majka pola da probudi *anuelu /anes iz njene sijeste, osmotrio je zidove izbrazdane kapima nekadanjih kia, izdrndan leaj, pa jo dve stolice sa konim sedalom, klavir bez ica u uglu, i ne bee vie nita, sunce mu krvavo, zar toliko da se kidam zbog ovih pizdarija, uzdisao je, no uto se vrati majka *anuele /anes s kotaricom za pletenje i sede da plete ipke dok se *anuela /anes obue, oelja ii obuje najlepe cipele da bi s dunim potovanjem primila neoekivanog starca koji se zbunjeno pitao gde si *anuelo /anes moje zle sudbe, evo dooh da te potraim a ne nalazim te u ovoj prosjakoj kui, gde li je tvoj miris gorobilja sred ovog smrada od ostataka jela, gde je rua tvoja, gde je ljubav tvoja, izbavi me iz tamnice ovih groznih sumnji, uzdisao je, kada je ugleda u otvoru vrata nalik bajnoj slici iz sna kao da se pomolila iz ogledala drugog sna u haljini od pamunog platna petoparac po metru, kose ovla zaeljane, u dotrajalim cipelama, a ipak to bee najlepa i najponosnija ena na svetu s plamenom ruom u ruci, privienje tako arobno da se on jedva pribra i pokloni kada ga je ona uzdignute glave pozdravila neka bog uva vau ekselenciju, pa sede na izdrndani divan, suelice
62

njemu, dokle nisu dopirale isparine njegovog govnavog smrada, i tada se usudih te ga prvi put pogledah u lice vrtei izmeu dva prsta eravu rue da ne primeti moj uasan strah, nemilosrdno sam ispitivala njegova usta kao u slepog mia, utljive oi koje su izgledale kao da me gledaju sa dna ribnjaka, osavu kou poput grumenja zemlje umeane sa uljem od ui, kou neto tvru i zategnutiju na desnoj ruci sa prstenom predsednikog peata to bee nemono pala na koleno, njegovo laneno odelo oputeno kao da u njemu nikoga ne bee, ogromne mrtvake cipele, nedokuive misli, zagonentu mo, bee to najdrevniji starac na kugli zemaljskoj, najuasniji, najmrskiji i najmanje saaljevani starac u celoj otadbini koji se hladio nadzornikim eirom posmatrajui me utke sa svoje obale, o boe blagi, kakvog li tunog oveka, pomislih preneraena, pa bez samilosti pripitah ta mogu da uinim za vas, ekselencijo, a on mi sveano odgovori da dolazim samo da zaitem jednu milost, vae velianstvo, naime da me primite u posetu. *esecima joj je inio posete redovno i neuteno, svakog dana u isto vreme kad sve zamre od vruine a on ranije imao obiaj da odgega kod majke, inei to samo da bi pripadnici slube bezbednosti iveli u uverenju kako se on nalazi u predgradskoj vili kod matere, poto jedino njemu nije bilo poznato ono to su svi znali da ga tite vrsni strelci generala -odriga de #gilara uei po terasama, sluivali su saobraaj, kundacima isterivali svakoga iz ulica kuda je bilo predvieno da proe, zabranjujui svaki pristup od dva do pet po podne da bi ulice izgledale puste, sa izriitom naredbom da se bez upozorenja puca na svakog ko promoli nos na balkon, ali su se i najmanje radoznali dovijali i kriom gledali kratkotrajno prolaenje predsednike limuzine obojene kao automobil javnih slubi sa matorim uspaljenikom koji se u svom ednom lanenom odelu preruavao u obinog graanina, gledali su njegovo bledilo kao u siroeta, lice ispijeno od noobdijskih saekivanja mnogih zora i potajnog plakanja, lice koje nije hajalo ta svetina blebee o njegovoj ruci na grudima, zurili su u onemelu prepotopsku neman koja je za sobom rasipala privide, ma
63

pogledajte ga na ta je spao kako se vucara uokolo s duom u nosu od rastaljenog vrelog vazduha po ovim zabranjenim ulicama, a pretpostavke o njegovim nastranim boletinama su se sve upornije ispredale tako da se naposletku iz njih ispilila i istina da se on ne nalazi u kui svoje majke nego u polumranoj odaji potajnog poivalita *anuele /anes pod neumoljivim nadzorom majke koja je plela maltene ne diui, za nju je kupovao one domiljato nainjene maine koje su toliko rastuivale <endision #lvarado, pokuavao je da nju oara tajnom magnetskih igala, snenim vihorima januara zarobljenog u kvarcnom pritiskivau za hartiju, astronomskim i apotekarskim napravama, pirogra%ima, manometrima, metronomima i giroskopima koje je neprestano kupovao gde god bi mu se ukazala prilika protivno volji svoje majke i uprkos svom besomunom tvrdiluku, a sve samo da bi sa *anuelom /anes uivao u njima, prislanjao joj je na uho rodoljubivu koljku iz koje se nije razlegao um mora nego vojni marevi koji su veliali njegov reim, prinosio je plamen ibice termometrima da bi videla kako se podie i pada ivin stub svega to u sebi mislim, piljio je u *anuelu /anes ne pitajui je nita, ne ispoljavajui svoje namere, samo ju je utke zatrpavao tim bedastim poklonima upinjui se da joj njima izrazi ono to ne bee kadar da izrekne, jer je svoje najpotajnije udnje znao da ispolji samo vidljivim znamenima svoje bezmerne moi, kao to je na njen roendan zamolio *anuelu /anes da otvori prozor pa ga ona otvori i ja se naprosto skamenih od uasa kada videh ta su uinili od mog sirotog predgraa pseih razbojita, videla sam obeljene drvene kue, prozore s platnom od jute, terase u cveu, plavetne travnjake sa obrtnim prskalicama, %aunove, vetar ledenih insekticida, bestidnu kopiju nekadanjih rezidencija okupacionih o%icira koje su kriom prekopirali nou i u tiini, poklali su pse, najurili bive itelje iz kua jer nisu imali prava da budu susedi jedne kraljice i oterali ih da trunu na nekom drugom smetlitu, a ovde su tokom mnogo noi potajno sagradili novo predgrae *anuele /anes da bi ga videla s
64

prozora na svoj imendan, evo ti ga, kraljice moja, poivela jo mnogo srenih godina, ne bih li doekao da vidim hoe li ovo razmetanje vlau moi da omeka tvoje uglaeno ali nepopustljivo dranje ne primiite mi se preblizu, ekselencijo, mama budno bdi nad mojom au, a on se naprosto guio u svojim poudama, jeo se od besa, laganim starkeljastim gutljajima pijuckao sok od svee gvanabane samilosti koji mu je pripremala da napoji ednika, podnosio je ledene probade u slepoonici samo da niko ne otkrije kako su ga godine dotukle, samo da me ne bi volela iz samilosti kada bude iscrpeo sva sredstva da bude voljen iz ljubavi, ostavljala ga je tako samog kada sam s tobom da vie nemam snage da ostanem pored tebe, umirui od udnje da je makar i dahom okrzne pre nego to arhaneo u ljudskoj veliini uleti u kuu oglaavajui zvonom moju smrtnu uru, ispijao je poslednji gutljaj posete sreujui igrake i stavljajui ih u originalne kutije da ih morski crvotoac ne smrvi u prah, pusti me samo asak, kraljice moja, pa je onda poeo da ustaje i ustajao je sve do sutradan, itavog bogovetnog ivota, o kakav jad i beda, preostalo bi mu samo toliko da poslednji put pogleda tu nedostupnu devicu koja se pri uletanju arhanela nije ni pomakla, u krilu je drala mrtvu ruu dok je on odlazio, iskradao se izmeu predveernjih senki nastojei da svoju bruku sakrije od javnosti, ali o njoj je svetina na ulicama uveliko raspredala, pa je neko o svemu pesmu sainio i svi su je u dravi znali osim njega, ak su je i papagaji pevali po dvoritima uklonite se ene evo nailazii general to zelene lije suze jer mu ona srce uze, ni vlast svoju ne podnosi, nezacelnu ranu nosi, spavajui zemljom vlada, a tu pesmicu nauie odbegli papagaji od papagaja u kavezima, nauie je svrake i kretalice, pa je u jatima prenese preko granica njegovog beskrajnog kraljevstva jada i nepravde, tako da se ispod veernjeg neba otadbine zaorio jednoduan poj neuhvatljivih mnotava koja pevahu evo stie general ljubavi moje sere govna iz gubice a zakone iz guzice, pevali su tu beskonanu pesmu dodajui joj nove stro%e, ak ni papagaji u toj raboti nisu zaostajali, svi su hteli
65

da se narugaju dravnoj slubi bezbednosti koja se zainatila da i samu pesmu zarobi, vojne patrole su pod punom ratnom spremom provaljivale kroz dvorine ulaze i streljale subverzivne papagaje na njihovim legalima, bacali su psima pregrti ivih papiga, proglasie opsadno stanje nastojei da iskorene neprijateljsku pesmu samo da niko ne bi doznao ono to su svi ve znali, naime da je on taj to se poput pobegulje svake veeri uunjava u predsedniku kuu kroz vrata za poslugu, potom prolazi kroz kuhinje i obavijen balegovim dimom iezava u privatnim odajama do sutradan u etiri, kraljice moja, do svakog dana u isti as kada je dolazio u kuu *anuele /anes dovlaei joj takvu silesiju najsuludijih poklona da su uskoro bili prisiljeni da prigrabe sve okolne kue i porue pregradne zidove kako bi imali gde da ih smeste, tako da je nekadanja poluprazna odaja najednom pretvorena u ogromno i mrano skladite u kome se moglo nai nebrojeno satova iz svih vremena, svakovrsnih gramo%ona poev od najranijih sa cilindrom do onih sa dija%ragmom i ogledalom, ivaih maina da im se ni broja ne zna, na ruicu, pedalo ili motor, pa itave spavaonice galvanometara, homeopatskih apoteka, muzikih kutija, naprava za optike varke, zbirki suvih leptirova, azijskih herbarijuma, laboratorija za %izioterapiju i telesno obrazovanje, ureaja za astronomiju, ortopediju i prirodne nauke, zatim ceo jedan svet lutaka sa skrivenim mehanizmima koje su kadre da oponaaju ljude, odaja koje su izbrisane sa spiska postojeih i u koje niko nije ulazio makar da ih oriba, jer su stvari stajale tamo gde su po donoenju i ostavljene, niko nije ak hteo ni da zna za njih, a ponajmanje *anuela /anes jer ni o ivotu nije htela nita da zna od one crne subote kada me snae zla sudba te me izabrae za kraljicu, tog popodneva svet je za mene prestao da postoji, njeni nekadanji prosioci su jedan za drugim poumirali smodeni nekanjenim kolapsima i neverovatnim boletinama, prijateljice su joj iezavale ne ostavljajui nikakvog traga, a nju su zajedno s kuom naprosto preneli u jednu etvrt gde nikoga nije poznavala, te je tako
66

ostala sama samcijata, nadzirane su joj i najbezazlenije namere, bee upala u klopku sudbine te nije imala smelosti rei ne a jo manje rei da tom odurnom prosiocu koji ju je saletao ljubavlju starkelje s jednom nogom u grobu, posmatrajui je zablenuto ali sa strahopotovanjem i hladei se belim eirom, obliven znojem, a tako dalek i samome sebi da se ona pitala da li on nju zaista vidi ili je to samo nekakvo grozno privienje, videla ga je kako se klatare usred bela dana, kako loe voni sok, kako kunja u naslonjai od vrbovine s aom u ruci dok se polumrak u sobi gusne od bakarnog zrikanja zrikavaca, videla ga je kako hre, ehej ekselenoijo, ree mu, a on se bunovno trgnu promrmljavi nisam, kraljice, nisam ti ja zaspao, samo sam malkice sklopio oi, ree, ne primeujui da mu je uzela au iz ruke da mu ne ispadne dok spava, izvrdavala mu je pribegavajui lukavim mari%etlucima sve dok onog neverovatnog popodneva nije banuo u kuu i zagrcnuto joj saoptio, ja ti danas donosim najdivniji poklon u vasioni, udo nebesko koje e proi veeras u jedanaest nula est samo zato da bi je videla, kraljice moja, samo da bi je ti videla, a to udo bee kometa. <io je to jedan od vanih datuma naeg razoarenja jer je poodavno kolala pria da se vremenski krug njegovog ivota ne da meriti po merilima ljudskog veka nego se poklapa sa ciklusima prolaenja komete, da je sudbina tako udesila da kometu vidi samo jednom a nikako dva puta, svejedno ta su bezono njegove udvorice proricale, tako da smo i mi iekivali taj as u vekovnoj noi novembarskoj kao da se eka roenje, spremna bee vesela muzika, radosna jeka zvona, praznine petarde koje prvi put u ovom veku ne bi pratale da veliaju njegovu slavu nego da najave i doekaju jedanaest metalnih otkucaja sata kojima bi se oznailo i okonanje njegovog ivota, da se proslavi in provienja koji je on ekao na terasi kue *anuele /anes, sedei izmeu nje i njene matere, diui svom snagom da se ne primeti kako ga je steglo oko srca pod, nebom obamrlim od loih predznaka, prvi put udiui noni dah *anuele /anes, silovitost njene nepogode, njen dah pod vedrim nebom, tada
67

zau kako horizontom idu bubnjevi preklinjanja u susret velikoj nevolji, zau alopojke u daljini, vulkansko&blatni amor svetine koja je zastraena padala niice pred stvorenjem koje bee izvan njegove moi, a koje je njemu prethodilo i jo je trebalo da ga nadivi, oseti teinu vremena, na asak je iskusio kakva je nesrea biti smrtan, a onda opazi nju, evo je ree, bila je zaista ona, on je nju ve poznavao, video ju je kad je otila na drugu stranu vasione, to je ona ista, kraljice, drevnija od sveta, tuna meduza svetlosti velika koliko nebesa koja se svakim pedljem svoje putanje vraala za milion godina unazad ka svom prapoetku, zaue bruj rojti od kalajne hartije, spazie njeno nagreno lice, oi oblivene suzama, trag ledenih otrova u njenoj kosi koju su raupali vetrovi vasione prosipajui po svetu pramenove zrane praine zvezdanih krhotina i svitanja suzbijanih katranskim mesecima i pepelom okeanskih kratera starijih od postanja, eno ti je, kraljice, dobro je pogledaj, jer emo je ponovo videti tek kroz jedan vek, a ona se preneraeno prekrsti, lepa nego ikada osuta %os%ornim bletanjem komete dok joj je po glavi sneila sipkasta prhut zvezdanih krhotina i nebesnih taloina, a tada se dogodi ono, majko moja <endision #lvarado, dogodi se da *anuela /anes ugleda bezdan venosti na nebesima pa nastojei da zgrabi ivot prui ruku u prazno i tamo kao jedini oslonac nae neeljenu ruku s predsednikim prstenom, njegovu vrelu i glatku grabenu ruku peenu lagano na tihoj vatri vlasti. rlo malo sveta bee dirnuto biblijskim prolaskom svetlee meduze koja isprepada nebeske jelenove i okadi domovinu pramenjem zrane praine zvezdanih krhotina, jer su i najneverniji meu nama pomno iekivali tu ogromnu smrt koja je trebalo da srui temelje hrianstva i udari osnove treem zavetu, uzaman su ga ekali do zore, a onda umorniji od ekanja nego od nespavanja krenusmo kuama niz ulice sa kojih su posle svetkovanja ranoranke ene mele nebesko smee od ostataka komete, pa se ni tada nismo mirili s injenicom da se nita nije dogodilo, naprotiv, bili smo rtve jo jedne istorijske podvale, poto slubeni organi proglasie da prolazak komete
68

predstavlja novu pobedu reima nad silama zla, pa tu priliku iskoristie da opovrgnu glasine u udovinim boletinama oveka na vlasti iznosei neoborive dokaze o njegovoj ivotnosti, obnovie lozinke, objavie sveanu poruku kojom je izrazio moju neopozivu i jedinu odluku da ostanem na svom poloaju u slubi otadbine kada kometa ponovo proe, no zauzvrat on u muziku i petarde koje kao da nisu pripadale njegovom reimu, nimalo ganut zau graju svetine okupljene na Trgu oruja s velikim transparentima neka je vena slava zaslunom dobroinitelju koji e iveti da bi o svemu svedoio, nije mario za neprilike vlade, rasporeivao je svoju vlast na nie inovnike dok mu je strani bol zadavalo seanje na eravnu ruku *anuele /anes u njegovoj ruci, sanjao je da jo jednom doivi taj sreni tren makar po cenu da se poremeti poredak u prirodi i cela vasiona preokrene, za tim je udeo tako neobuzdano da je naposletku poeo bogoraditi svoje astronome da mu pronau neku pirotehniku kometu, neku prolaznu svetlost, ognjenog zmaja, bilo kakvu zvezdanu napravu dovoljno zastraujuu da izazove vrtoglavicu venosti kod jedne lepe ene, ali jedino to su u svojim proraunima uspeli da smisle bilo je jedno potpuno pomraenje sunca u sredu naredne sedmice, u etiri poslepodne, moj generale, i ovaj pristade, slaem se, te u predvieni as nastupi prava no usred bela dana, zvezde zasijae na nebu, cvee uvenu, kokoi zakunjae na legalima, iznenaeno se trgnue ivotinje s jaim predoseajem, dok je on udisao sutonski dah *anuele /anes koji se polako pretvarao u noni dah jer je rua u njenoj ruci sve vie gasnula zavarana senkama, evo ti, kraljice, ree joj, ovo je tvoje pomraenje, ali *anuela /anes nita ne odvrati niti mu dodirnu ruku, nije disala, a izgledala je tako vanzemaljski nestvarno da on ne odole elji nego isprui ruku kroz pomrinu da joj dodirne ruku, ali je ne nae, potrai je vrhovima prstiju tamo gde je hlapio njen miris, ali je ne nae ni tamo, potom poe da je oberuke trai po golemoj kui, rijui kroz tamu izbeenim mesearskim oima, pitajui se sjaeno gde si *anuelo /anes moje zle sree,
69

uzaman te traim u zlehudoj noi tvog pomraenja, gde je tvoja nemilostiva ruka, gde li tvoja rua, plivao je kao zabludeli ronilac po jezercetu nevidljivih voda u ijim je odajama nailazio na prepotopske rakove galvanometara, krabe muzikih asovnika, jastoge tvojih ureaja za prividne poslove, ali ipak nije nalazio tvoj gorobiljni dah, postepeno su se razraivale senke te kratkotrajne noi a u njegovoj dui se palila svetlost istine, a on se oseti starijim od samoga boga u polusenci te zore u est po podne u pustoj kui, oseti se tunijim i usamljenijim nego ikada sred ve i te samoe ovog sveta bez tebe, kraljice moja, zanavek iezla u nepojamnoj tajni pomraenja, zanavek, zanavek, jer nikada vie za predugih godina svoje vladavine nee pronai *anuelu /anes mog stradanija u lavirintu njene kue, nestala je poput daka u noi pomraenja, moj generale, govorili su mu da su je videli na nekoj igranci u Portoriku, tamo gde ucmekae 7lenu, moj generale, idi to ne bee ona, da su je videli kako se veseli na nonim zabavama s klapom Papa *ontera, izdevetajte mangupariju, "2 ali ni to ne bee ona, da su je videli kako igra tikikitaku u <arloventu iznad rudnika, kumbijambu u #rakataki i tamborito uz arlijanje u Panami, idi nijedna od njih ne bee ona, moj generale, otila je do stotinu avola, a on tada bee dovoljno besan da sebi prekrati ivot ali to ne uini samo zato to je znao da je neopozivo osuen da ne mre od ljubavi, znao je to jo one veeri kada je na poetku svoje vladavine otiao do neke vraare da mu iz svevidovnih vodica proita puteve sudbine koji mu ne bejahu pisani ni na dlanu, ni u kartama, niti u talogu od ka%e, nego samo u tom ogledalu svevidovnih vodica u kome je ugledao samog sebe umrlog prirodnom smru pri spavanju, bee se pruio potrbuke po podu u prvom kabinetu do dvorane za primanja, ba onako kako je od nastanka i spavao svake bogovetne noi u svom ivotu, u platnenoj uni%ormi obinog vojnika i sa kamanama, zlatnom mamuzom i desnicom rukom ispod glave umesto jastuka, neodreenog doba izmeu "GC. i 282. godine.
12 Pisac aludira na stih iz uvene pesme +ikolasa ?iljena, kubanskog pesnika. & Prim. prev.

70

Takvog ga i pronaoe u predveerje njegove jeseni, iako je mrtvac tada bio zapravo Patrisio #ragones, a takvog e ga ponovo nai mnogo godina docnije u doba toliko nesigurno da niko iv nije mogao pouzdano zajemiti da je zaista njegovo ono starkeljasto truplo izrovareno strvinarima i uzvrvelo parazitima s morskog dna. +a ruci to se truljenjem prometnula u gukastu krvavicu ne bee ostao nikakav beleg po kome bi se ustanoviti dalo da se ba ta ruka ponekad maala za crno mu srce ucveljeno odbojnou neverovatne device iz vremena buke, niti smo naili na bilo kakav trag njegovog ivota koji bi nas mogao navesti na jednoduan zakljuak da je posredi zaista on. +aravno, nimalo nas nije udilo to se sve to dogaa u nae vreme, imajui u vidu da je i u jeku njegove najvee slave bilo povoda za sumnju u njegovo postojanje a i njegovim plaenicima su nedostajali tani podaci koliko bi mogao biti star, jer je u to doba sveopte pometnje izgledao na tombolama u dobrotvorne svrhe kao da mu je osamdeset, na primanjima graanskih lica liio je na ezdesetogodinjaka, a na javnim proslavama je ostavljao utisak oveka mlaeg od etrdeset. #mbasador Palmerston, jedan od poslednjih diplomata koji mu je predao akreditive, u svojim zabranjenim memoarima pripoveda da naprosto nije bilo moguno zamisliti starost tako duboku kao njegova to bee niti pak pojmiti kakav su nered i zaputenost vladali u toj vladarskoj kui gde je morao da se probija izmeu smetlita pocepanih hartija, ivotinjskih izmetina i ogrizina koje su ostavljali psi zaspali po hodnicima, niko se na mene ne osvrnu niti mi ma kakvo obavetenje prui u pisarnicama i kancelarijama te sam morao da se obratim gubavcima i uzetnicima koji se ve behu razgmizali po prvim privatnim sobama i oni mi pokazae kako da stignem do dvorane za primanja u

71

kojoj su kokoke kljucale varljivo zrnevlje na goblenima i jedna krava bucala pa vakala platno nadbiskupovog portreta, a ja sam istog trena shvatio da je on gluvlji od topa ne samo zato to sam ga pitao jedno a on odgovarao neto sasvim deseto nego i zato to se jadao da ptice ne pevaju iako se od silnog ptijeg poja zapravo nita nije ulo kao u planinskom gaju ranim jutrom, a zatim je najednom prekinuo ceremoniju uruenja akreditivnih pisama i jasnim pogledom, drei aku iza uveta, pokazao kroz prozor na pranjavu uvalu u kojoj je nekada bilo more prozborivi glasom koji bi i mrtve probudio oslunite taj topot mazgi to otuda stie, oslunite moj dragi /tetsone, to se more vraa. <ilo je teko poverovati da je taj oronuli starac isti onaj mesijanski ovek koji se prvih dana svoje vladavine pojavljivao po selima kad mu se ponajmanje moglo nadati bez ikakve pratnje osim bosonogog seljaka s maetom za seenje eerne trske i malobrojne svite poslanika i senatora koje je sam odabirao pokazujui prstom a zavisno od probave, raspitivao se o letini, o zdravlju stoke i ponaanju tamonjeg ivlja, sedao je u ljuljaku od lijana u hladu mangoa na trgu rashlaujui se nadzornikim eirom koji je tada imao obiaj da nosi i mada je izgledalo da ga je vruinina uspavala, zahtevao je da se i najneznatnije pojedinosti razjasne u razgovoru koji bi zapodevao s ljudima i enama okupljenim oko njega, oslovljavao ih je po imenu i prezimenu kao da je u glavi imao spisak stanovnika, brojeva i problema itavog naroda, te je tako pozvao i mene ne otvarajui oi, prii blie 0asinta *orales, ree mi, ispriaj mi ta je bilo sa onim mladiem kome je prole godine lino raepio vilice da mu srue olju ricinusa u drelo, a ti, 0uan Prijeto, ree mi, kako je sada onaj tvoj priplodni bik to ga je lino leio od crva u uima bajui mu bajalice protiv kuge, a ti, *atilda Peralta, hajde da vidimo ta bi mi dala ako ti povratim ivog onog tvog enskaroa od mua, evo ti ga, dovuenog uetom oko vrata, pripretivi mu da e ga okovati u kineske bukagije pa neka u njima istrune samo ako jo jednom pokua da napusti svoju zakonitu suprugu, zatim je pokazavi
72

sposobnost brzog odluivanja naredio delatu da na javnom mestu odsee obe ruke rasipnom blagajniku, brao je paradajz iz privatnog vrta i jeo ga sa izrazom vrsnog poznavaoca u prisustvu svojih agronoma govorei da je ovoj zemlji neophodno mnogo balege od muke magaradi, neka je naubre o troku vlade, nareivao je, a zatim prekide svoju civilnu etnju i doviknu mi kroz prozor zacenjujui se od smeha eheej 3orensa 3opes kako ona ivaa maina koju mi je lino on poklonio pre ravno dvadeset godina, a ja mu na to odgovorih da je otperjala bogu na istinu, moj generale, neka vam bude jasno da ni mi ljudi a nekmoli stvari nismo sazdani da trajemo veno, ali on odvrati da grdno greim, da je svet vean, pa onda stade da nekakvim odvrtaem rasklapa mainu i da je podmazuje uljem ne obazirui se to ga je zvanina pratnja ekala nasred ulice, njegovo se oajanje povremeno ispoljavalo volovskim stenjanjem, do oiju se bee umazao motornim uljem, ali posle nepuna tri sata maina je proradila kao nova, jer u to vreme ak i najbeznaajnija smetnja u svakidanjem ivotu bee za njega podjednako vana kao najvaniji dravni posao i verovao je iz dna due da se pomou vojnikih mari%etluka moe svima tedro izdeliti srea i podmiriti smrt. <ilo je teko poverovati da ovaj oronuli starac predstavlja sve to je preteklo od onog oveka ija je mo bila tako velika da je nekom prilikom priupitao koliko je sati a odgovorili mu da je taman onoliko koliko vi naredite, moj generale, to je bilo sasvim tano, jer ne samo to je doba dana podeavao kako e ponajbolje pogodovati njegovim rabotama nego je i dravne praznike pomerao da bi ostvario svoj naum da obie celu zemlju idui od vaara do vaara praen senkom bosonogog (ndijanca i sjaenih senatora, pri tom teglei koare pune predivnih petlova koje je izvodio na megdan najborbenijim tamonjim petlovima, lino je odreivao opklade, a smehom je tresao tribine oko borilita jer smo svi oseali obavezu da se smejemo im bi se zaorili njegovi grohoti, udnovati i nalik bubnjanju, koji su nadglasavali muziku i petarde, zebnja nas je podilazila im bi zautao, a neobuzdano ushienje
73

preplavljivalo te smo s olakanjem klicali kad bi njegovi petlovi pobedili nae pevce tako savreno izvebane da gube i nijedan u tom pogledu ne izneveri, osim zlosrenog petla !ionisija (guarana koji se drznu te onog pirgastog kokota vlasti smodi tako spretnim i lukavim zahvatom da general prvi pree borilite i stegnu ruku pobedniku, alal ti vera mudonjo, ree mu odobrovoljeno, blagodaran to mu je neko napokon podario milost nanevi mu jedan nekodljiv poraz, ta bih dao da je taj crvenperonja moj, ree mu, a na to mu !ionisio (guaran drhtei odgovori, ma va i jeste, generale, osobita mi je ast, posle ega ode kui zasut pljeskanjem raspojasane rulje uz tretanje muzike i petardi pokazujui svima est rasnih petlova koje mu je on poklonio u zamenu za nepobeenog crvenperca, ali se iste noi zatvori u svoju spavau odaju, iskapi sam punu tikvu ruma od trske i potom se obesi uetom od njihaljke, eh jadnik, jer on nije ni slutio da njegovo veselo pojavljivanje seje za sobom nesree po kuama, da u prolazu ostavlja gomile neeljenih mrtvaca, da izrie konanu presudu svojim pristalicama u nemilosti ako ih oslovi pogrenim imenom pred revnosnim plaenicima koji su tu greku tumaili kao hotimian znak nenaklonjenosti, tumarao je po itavoj zemlji hodajui neobino poput pasanca, obliven divljanim znojem i obrastao u stoletnu bradu, pojavljivao se bez najave u svaijoj kuhinji sa onim izgledom besposlenog dedice uterujui ukuanima strah u kosti, kutlaom je zahvatao vodu iz zemljanog vra, a jeo iz samog lonca grabei pri tom parad prstima, preterano srdaan, preterano jednostavan, ne slutei da e ta kua zanavek poneti beleg njegove posete, a nije se ponaao na taj nain iz puke politike raunice niti iz potrebe za ljubavlju kao to je bivao sluaj u ranija vremena, nego naprosto zato to je jedino tako mogao biti prirodan kada vlast jote ne bee bezobalna kaljuga njegove uveliko nastupile jeseni, nego grozniava bujica koja je nama naoigled ikljala iz svojih prapoetnih izvora, bee dovoljno da prstom pokae drvee i ono je imalo da rodi, da prstom upre u oveka i taj je imao da uspe u ivotu, kao to bi
74

obeleena stoka imala da naraste, naredio je da se obustavi kia u krajevima gde ometa etvu i da se prebaci u suna podruja, pa se to i obistinilo, gospodine, oima sam svojim video, valja znati da se legenda o njemu pronela mnogo pre nego to je umislio da u rukama dri vaskoliku vlast, u vreme kada je jo bio podloan predskazanjima i tumaima njegovih nonih mora pa je znao najednom prekinuti tek zapoeto putovanje ako bi zauo da mu pigua peva ponad glave, preinaavao je datum istupanja u javnosti jer je njegova mati <endision #lvarado nala jaje s dva umanceta, poubijao je buljuk senatora i revnosnih poslanika koji su ga sustopice pratili i umesto njega drali govore koje se on nikada nije usudio da odri, a potamanio ih je samo zato to je u jednom runom snu video kako ga u praznoj i golemoj kuerini opkoljavaju neki bledoliki ljudi u sivim redengotima i smeei se probadaju ga kasapskim noekanjama, saleui ga mahnito i odasvud seivima spremnim da mu budu zarivena u oi i lice, video je kako ga kao divlju zver okruavaju utljive i nasmeene ubice prepirui se oko povlastice da sudeluju u tom rtvenom inu i uivaju u njegovoj krvi, ali on nije oseao ni strah ni bes, nego ga je neko silno olakanje preplavljivalo sve vie to je ivot u njemu ileo, oseao se lak i ist, tako da se i sam smejao dok su ga ubijali, smejao se sebi i njima usred sanjane kue po ijim su duvarima od ivog krea prskali mlazevi moje krvi, sve dok mu neko ko u snu bee navodno njegov sin ne zari no posred slabine i tada poslednji daak ivota ispustih, a onda je lice pokrio ogrtaem nadojenim njegovom krvlju da ga mrtvog ne prepozna niko kome se nije ukazala prilika da ga upozna ivog i stropotao se uz trzaje u samrtnom ropcu tako istinitom da nije mogao odoleti nego iz istih stopa potrai mog pajtaa ministra zdravlja i sve mu ispria a ovaj ga prenerazi otkrivi mu da se takva smrt ve jednom sluila u ljudskoj istoriji, moj generale, pa mu o tome proita i priu iz jedne uutele knjiurine generala 3autarija *unjosa, i sve bee do u dlaku isto, majice moja, tako da se prilikom itanja prisetio pojedinosti koju je pri buenju zaboravio,
75

elem prisetio se kako su se dok su ga ubijali najednom i bez naleta vetra otvorili svi prozori predsednike kue, bilo ih je ba koliko i rana u snu, dvadeset i tri, a ta e zaprepaujua podudarnost dostii najvii stupanj one nedelje kada su gusari izvrili prepad na senat i na vrhovni sud nailazei na sauesniku blagonaklonost oruanih snaga, do temelja su razorili preuzvieni dvor velikodostojnih nam praotaca, a poarno sukljanje se do pozne noi videlo sa predsednikog balkona, ali njega nije kosnula obavest da od zdanja nije ostalo ni kamena na kamenu, generale moj, obea nam da e primerno kazniti napadae kojima se nikada nije ni ulo u trag, obea nam da e sagraditi vernu kopiju zdanja slavnih nam predaka ije su se saegle krevine zadrale nepromenjeno do dana dananjeg, ni prstom nije mrdnuo da prikrije jezivo isterivanje neastivih sila iz ravog sna, nego je uluio priliku da poukida zakonodavni i sudski aparat bive republike, a poastima i bogatstvom je obasuo senatore, poslanike i vie sudije koji mu vie ne behu ni potrebni da uvaju privid zakonitosti kao u poetku njegove vladavine, prognao ih je u daleke i blagougodne ambasade, a kao jedinu pratnju zadrao je unjajuu senku (ndijanca s maetom koji se ni aska nije odvajao od njega, nego je vazda prvi probao njegovo pivo i jestivo, drao svakog na odstojanju ne doputajui svetini da mu prilazi, straario pred vratima dok je on boravio u mojoj kui i time pothranjivao glasine da je moj tajni ljubavnik iako je zapravo dolazio dva puta meseno da mu gatam iz karata, dolazio je tako godinama dok je jo verovao da je smrtan i dok su ga izjedale sumnje, kada je shvatao da nije nepogreiv i vie verovao kartama negoli ivotinjskom svom predoseanju, vazda mi je dolazio onako usplahiren i oronuo kao prvi put kada je seo naspram mene i ne izustivi ni re pruio mi ruke ije dlanove glatke i zategnute poput abljeg trbuha nikada ranije nisam videla niti u ih bogme ikada ponovo videti u predugom svom ivotu predskazateljice tuih sudbina, jednovremeno je poloio na sto oba dlana nalik na dva nema preklinjanja beznadnika i tada mi se uinilo da ga posve
76

izjedaju zebnja i emerna sjaenost, te me njegovi svenuli dlanovi tronue manje od neisceljive njegove sete, oklembeenih usana i kukavnog starakog srca satrvenog nesigurnou, a sudbinu mu nisam dokuiti mogla ni iz dlana niti ma kojim drugim meni znanim nainom gatanja, jer su se karte, im bi ih on presekao, jedanak pretvarale u bunare prepune uzmuene vode, mutio bi se i talog od ka%e u njegovoj olji, naprosto su ileli oni kljuevi za odgonetanje njegove budunosti, sree i uspenosti njegovih poslova, ali su zauzvrat bivali besprekorno jasni ako bi posredi bila sudbina ma koga ko je imao neke veze s njim, pa tako videsmo i njegovu majku <endision #lvarado kako ara ptice udnih naziva u dalekoj budunosti, bee zala u duboku starost da je jedva razaznavala boje u vazduhu zasienom smrdljivim isparinama, jadna majica, potom videsmo na grad opustoen ciklonom tako stravinim da mu nimalo nije priliilo njegovo ensko ime, videsmo nekog oveka sa zelenom obrazinom i sabljom u ruci, a on me uznemireno zapita u kome se kraju sveta nalazi taj dasa, na to mu karte odgovorie da mu se taj svakog utorka pribliava vie nego ostalim danima, aha, procedi on kroz zube i priupita a kakvu boju imaju njegove oi, elem karte mu odgovorie da mu jedno oko nalikuje soku od eerne trske na svetlosti a drugo ima boju tog istog soka u polutami, tada me on zapita a ta smera taj ovek i ja mu poslednji put kazah celcatu istinu to mi se prikaza na kartama, kazah mu da se iza zelene obrazine kriju izdaja i verolomstvo, a on kliknu u pobednikom ushienju, ahaaa, znam ja ko je taj, sunce li mu krvavo, bejae to glavom +arsiso *iraval, jedan od njegovih najprisnijih saradnika koji e dva dana potom ispaliti revolverski metak sebi u uvo ne ostavivi nikakvu pismenu oporuku, jadnik, eto od ega je zavisila sudbina domovine, eto kako su karte krojile istoriju, a onda je odnekuda doznao za gataru koja je u nedvosmislenim vodama gatarskih ania mogla da sagleda i prorekne kada e i kako umreti onaj ko od nje ite da mu to pogodi, tada se on bez oklevanja uputio da je trai idui kuda samo mazge idu, a ustopice ga je pratio jedino
77

njegov aneo zatitnik s maetom, najzad se dolomatao do imanja u brdovitoj pustari gde je ona ivotarila sa svojom unukom i njeno troje dece, unuka je oekivala i etvrto dete a mu joj bee umro prolog meseca, tu je on pronaao gataru nepokretnu i upola slepu u nekom mranom sobiku gde je amila na leaju, ali im je po gatarinom nalogu nadneo ruke nad anie, vode su u njima zasijale nekom prozirnom i blagom unutarnjom svetlou, a on je u toj svetlosti spazio svoju sliku i priliku, ugledao je sebe samog kako se potrbuke pruio po podu, obuen u platnenu uni%ormu bez ikakvih inova, s dugim konim kamanama i zlatnom mamuzom, tada on zapita gde to pobogu lei mrtav, a starica mu zurei pomno u snene vode odgovori da je to nekakva odaja ne mnogo vea od ove, u njoj se nazire neto nalik na pisai sto, elektrini ventilator i prozor okrenut prema moru, na belo okreenim zidovima visile su slike konja i jedna dravna zastava sa zmajem, opet izusti ahaaa zaelo prepoznavi svoj kabinet odmah pored dvorane za primanja, pa zapita gataru hoe li umreti nasilnom smru ili od neke opake bolesti, a ona mu ne asei odgovori, nemoj da se plai, umree u snu i bezbolno, na to on jo jednom ree ahaaa i drhteim glasom je upita kada e mu kucnuti taj smrtni as, a ona mu odgovori, moe da spokojno spava jer e doiveti moju duboku starost, a sad mi je ravno stotinu sedam godina, potom e poiveti jo stotinu dvadeset i pet pa e tada umreti, elem on jo jednom procedi ahaa i ubi bolesnu staricu u njenoj viseoj postelji da niko na belom svetu ne bi doznao kada e, gde i kako umreti, udavio ju je gajtanom od zlatne mamuze, niti je zakrkljala u ropcu niti je jeknula, bila je jedini zemni stvor kome je, u ratu ili u miru, ukazao ast i usmrtio je svojom rukom umeno kao pravi delat, eh jadna starica. /eanje na te beslovesne gnusobe nije mu grizlo savest u noima njegove jeseni, naprotiv, sluilo mu je kao svojevrsna pouka ta je trebalo da uini a nije uinio, osobito kada je *anuela /anes isparila u tami pomraenja a on tog trenutka poeleo da jo jednom poini bezumne svireposti samo da bi nekako sprao tu sramotu i
78

utolio bes koji mu je kidao utrobu, legao bi u svoju njihaljku pod tamarindima oslukujui praporce vetra i mislei na *anuelu /anes s kivnou koja mu je remetila san, dok su za njom bezuspeno tragale pomorske, vazdune i kopnene snage pretraujui svaku stopu sve do neispitanih krajeva alitrenih pustinja, gde si se do kurca sakrila, pitao se, gde li si se krvopijo mogla denuti mislei da te moja ruka nee dokopati i zanavek nauiti ko je ovde gazda, od raspomamljenog srca podrhtavao mu je eir poloen na grudima, kipeo je od besa ne osvrui se na navaljivanja svoje majke koja se upinjala da dozna zato ne govori od pomraenja sunca, zato si samo nekuda u sebe zagledan, ali on joj nije odgovarao, otila je, do avola, mamice, vukao je svoja stopala siroeta suui bale od krvi i ui, neisceljiva gorina mu je ranila samoljublje, sve me ove govnarije spopadaju samo zato to sam postao mekomud, zato to nisam gospodar svoje sudbine kao nekada, zato to sam uao u kuu one popiulje s doputenjem njene majke, umesto da je uao kao nekada u hladovitu i tihu hasijendu Hransiske 3inero na putu za /antos (gerones u vreme kada je on lino a ne Patrisio #ragones neposredno predstavljao vlast na svakom koraku, uao je ne zakucavi zvekirom na kapiji jer mu se tako prohtelo, na satu s klatnom ba je izbijalo jedanaest, a tada sam zaula kako skladno pratei odzvanjanje sata zvekee zlaana mu mamuza po dvorinoj terasi i odmah mi je bilo jasno da ti tuani i samouvereni koraci po ciglenom doksatu mogu biti jedino njegovi, zamislila sam kako izgleda od glave do pete pre nego to se njegova prilika pomolila na vratima unutranje terase gde je sred zlatnih geranija bukavac urliknuo jedanaest puta tano kao sat, a drozd cvrkutao omamljen acetonskim mirisom grozdova banana ispod streje, suneva svetlost se tog zlosrenog avgustovskog utorka lelujavo poigravala izmeu omladalih kroanja bananinog drveta u dvoritu i tela mladog jelena to ga je moj mu Ponsio !asa ulovio u zoru i okaio ga za stranje noge da se ocedi krv pored grozdova banana tigrasto iaranih i nadojenih mednim sokom, uinio mi se u tom trenu krupniji i turobniji
79

nego kad sam ga jednom sanjala, uao je s blatnjavim izmetinama i jaknom kaki boje natopljenom znojem, bez oruja za pojasom, ali ga je budno titila senka bosonogog (ndijanca koji je kao ukopan stao iza njega steui balak maete, ugledala sam neizbene mu oi, ruku snene device kojom je sa najblieg grozda otkinuo jednu bananu i poeo da je slasno jede, otkinuo je zatim jo jednu, pa jo jednu, pohlepno mljackajui punim ustima uz movarno ljapkanje jezika ne skidajui pogled sa izazovne Hransiske 3inero koja je piljila u njega ne znajui ta da uini sa stidljivou tek dovedene neveste, jer on bee doao da udovolji svojoj pohoti i nikakve ga zemne sile ne bi u tome mogle spreiti, a ja sam oseala kako prestraeno dahe moj mu koji se bee pripio uz mene, kao skamenjeni drali smo se za ruke a naa dva srca kao sa razglednica su jednovremeno tukla obeznanjena prodornim pogledom zagonetnog starca koji je, zastavi na dva koraka od vrata, neprestance jeo banane bacajui ogrizine preko ramena u dvorite, nijednom nije ni trepnuo otkako je poeo da me posmatra, a kada je naposletku smazao ceo grozd banana i pored jelenjeg trupla ostala samo ogoljena peteljka, dao je mig bosonogom (ndijancu i naredio Ponsiju !asi, hej na asak izii s mojim pajtaem, onim to nosi maetu, ima neki posli da sredi s tobom, a ja sam u prevelikom strahu ipak ostala toliko prisebna da sam shvatila kako mi nema drugog spasa nego da ga pustim neka radi sa mnom na kuhinjskom stolu sve to mu se prohte, tavie, lino sam mu pomogla da me razgai i da me napipa kroz ipke podsukanja, dah mi se presekao od njegovog amonijakog bazda, onda mi je gae iskidao svojom apetinom i traio me prstima tamo gde nisam bila, dok sam utueno mislila o Presveta Trojice, iv me sram izede, lele meni, zar ba jutros ne stigoh da se zaperem, a sve poradi tog vrajeg jelena, elem on se istrese posle viemesene nejebice, ali je to zbrzio i smandrljao poput petlia, kao da je bio mnogo stariji ili mnogo mlai, toliko se bee ueprtljio da gotovo nisam ni primetila kad je svrio najbolje to je mogao, a onda je zaridao lijui vrele mokrane suze
80

omatorelog i samotarskog siroeta, plakao je jadno i emerno da mi bee ao ne samo njega nego i svih mukaraca ovog sveta, pa ga stadoh vrhovima prstiju ekati i aoljiti po glavi teei ga, ma ne budite na kraj srca, generale, emu tugovati, ivot je tek pred vama, a za to vreme je (ndijanac s maetom izveo Ponsija !asu, odveo ga u vonjak gde rastu banane i tamo ga na tanke iseckao krike da mu se docnije ni sakupiti ne mogae telo koje su svinje raukale, jadnik, ree on, ali drugog izbora nisam imao, taj bi mi do groba ostao zakleti neprijatelj. Te slike svevlaa izranjale su mu iz seanja, iz davnina, raspirujui u njemu zlobu i ogorenje, razvodnjavale su mu salamuru vlasti samim tim to mu nisu pomagale da se kurtalie uroka i izbavi vradbina jednog pomraenja sunca, crne je bale ui sukao i sav kipeo od jeda sedajui za sto da igra domine dok je naspram njega sedeo hladnokrvni i vazda pribrani general -odrigo de #gilar, jedino vojno lice kome je ivot sopstveni poverio nakon to je podagra ukoila zglobove anelu s maetom, a ipak se pitao nisu li toliko poverenje i vlast preneta na samo jednu linost moda uzrok njegove nesree, nije li moj doivotni pajta pravio vola od mene nastojei da mi zguli sve to me je po prirodi inilo kolovoom i da me svede na dvorskog bogalja nesposobnog da zamisli nareenje koje ve unapred nije izvreno, nasamario me i onim zluradim izumom da se umesto mene pojavljuje u javnosti moj dvojnik iako je tada bosonogi (ndijanac iz srenih vremena bio vie nego dovoljan da maetom prokri prolaz kroz razularenu svetinu urlajui razmaknite se rogonje, prolazi vladar, ne mogavi sred zagluujueg klicanja razaznati ko su istinski domoljubi domovine a ko su prevejane zlice, jer nam tada jo ne bee znano da su ba najljui zlotvori vikali neka ivi na moni mukarina, sto mu gromova, neka ivi general, ali sada su se oruane i odane mu snage pokazale nesposobne da pronau onu piljivu kraljicu koja je uspela da se izmigolji iz neprobojnog obrua njegove starake pohote, sunce joj krvavo, pobacao je domine na pod, znao je usred partije prekinuti igru bez ikakvog vidljivog razloga, valjda ga je
81

porazilo iznenadno saznanje da na kraju svako nae sebi mesto na ovome svetu, samo ga on nema, prvi put shvativi da mu se prevremeno koulja ulepila od znoja, shvatio je da se s morskim isparinama iri i bazd ugnjile crkotine, uvideo je da umilno zviducka njegova %lauta&kila nadraena vlanom sparinom, ma to je omorina, ree, mada ni sam nije bio previe ubeen, upinjui se da s prozora odgonetne tu udnovatu svetlost zamrlog grada u kome kao da jedina iva bia behu leinari to su se jatimice i prestraeno razleteli ispod nadstrenica bolnica za sirotinju i onaj slepac na Trgu oruja koji je naslutio da uzdrhtali starac zuri s prozora predsednikog dvora i urno mu dao nekakav znak tapom, doviknuo mu je neto ali on nije razumeo, nego je slepeve rei protumaio kao jo jedan predznak u munom utisku da svakog asa ima neto da se desi, ali na izmaku tog dugog i emernog ponedeljnika jo jednom ree, ma to je omorina, i ubrzo zaspa uljuljkivan kiicom koja je rominjajui niz zamagljena okna plela koprenu polusna, ali se najednom razbudi i prestravljeno povika, ko je tamo a ne bee u stvari nikoga, bee to samo njegovo sopstveno srce usplahireno udnom pojavom da petli nisu kukurikanjem najavljivali zoru osetio je da je brod vaseljene uplovio u luku dok je on spavao, lelujao se u orbastim isparinama, a zemne i nebeske ivotinje kadre da predosete smrt bolje od bedastih proricanja i najproverenijih nauka ljudskih bejahu naprosto zanemele od uasa, vetar bee prestao a vreme promenilo smer, osetio je listajui kako mu se srce sve vie nadima i bubne opne pucaju, a onda mu neto vrue kuljnu iz nozdrva, ovo je smrt, pomisli, dok mu je krv kropila uni%ormu, ali su ga odmah razuverili, generale moj, ma nije smrt, to je ciklon, najpustoniji od svih koji su nekada celovito carstvo .ariba razdrobili u erdan razasutih ostrva, ta je katastro%a bila tako pritajena da ju je predosetio pre nego to e pse i ivinu spopasti bezuman strah i tako neoekivana da su jedva stigli da joj nadenu ensko ime u sveoptem meteu uasnutih o%icira koji pohrlie da me obaveste, sada je zaista doao kraj, generale moj, ova zemlja ode do stotinu avola, ali on naredi da se
82

prozori i vrata podupru brodskim gredama, da se straari priveu na svojim mestima u hodnicima, da se kokoi i krave zatvore u kancelarije na prvom spratu, da se svaka stvar zakuje na svom mestu od Trga oruja do krajnjeg meaa njegovog kraljevstva strave i emera, itava domovina se poput broda usidrila kako se zatekla, niko nije smeo ni da mrdne jer bee izdato neopozivo nareenje da se na prvi znak panike ima dva puta pucati u vazduh a trei put pravo u ljude, ipak sve to nije pomoglo i nita nije uspelo da odoli strahotnoj satari uskovitlanih vetrova koja je u jednom naletu presekla okovanu vratnicu na glavnom ulazu i zavitlala moje krave u nebesa, ali oamuen silinom udara on nije ni opazio odakle dolazi taj tropot vodoravnih kia koje su posvuda rasprivale vulkanski grad od smrvljenih balkona i ivotinja iz podmorskih uma, niti je bio toliko razuman ni pribran da porazmisli o zastraujuim razmerama katastro%e, nego je gacao posred potopa pitajui se sa ukusom emernog mousa pizme i ozlojeenosti gde li si *anuelo /anes moje jetke pljuvake, krvopijo, gde li si se samo zavukla da te ne moe stii ni sav ovaj pustoni uas moje osvete. # kada je uragan minuo, on se osvestio i shvatio da plovi po mrtvaji spokojstva, obreo se s najbliim saradnicima u nekoj brodici na vesla i primetio da plovi po orbuljaku od ostataka dvorane za primanja, izioe kroz vrata ostave za koije veslajui bez nasukivanja izmeu kroanja palmi i polomljenih %enjera sa Trga oruja, uplovie u mrtvu lagunu katedrale i njega na asak prostreli saznanje da nikada nije bio niti e biti svemogui gospodar, produi dalje muen jezom te gorke istine dok je brodica jedrila pod svodovima katedrale ija se gustina razlikovala zavisno od promena boje svetlosti na vitraima u liu od eenog zlata i u grozdovima smaragda na glavnom oltaru, na nadgrobnim ploama vicekraljeva ivih sahranjenih po grobnicama nadbiskupa umrlih od razoarenja, prominu pored granitnog rta praznog mauzoleja okeanskog admirala gde su se iskosa nazirala tri jedrenjaka svojevremeno sagraena po njegovom linom nareenju u sluaju da mu se
83

prohte da tu budu sahranjene njegove kosti, potom zaplovismo kanalom od zajaenog glavnog oltara prema unutarnjem dvoritu hrama pretvorenom u osvetljeni akvarijum po ijem su dnu od plavetne majolike lutala jata morskih %ratara ronei kroz gustie odoljena, smiljkita i suncokreta, projedrili smo mranim koritom od klauzure manastira biskajskih iskuenica, ugledasmo naputene elije, ugledasmo kako klavikord iskrenuto leluja u dubokoj cisterni negdanje pevnice, a na dnu usnulih voda ugledasmo blagovaonicu i u njoj utopljene sve device posedale oko dugake postavljene so%re, a on iziavi kroz balkone spazi kako se golemo jezero ljeska pod ozarenim nebesima ba tamo gde se nekada nalazio grad i on tek tada poverova da je istinita vest kako je, moj generale, ovaj potop pogodio svekoliku vaseljenu samo da bi me izbavio muka od *anuele /anes, do avola, kako su boji metodi varvarski u poreenju s naima, mislio je zadovoljan, posmatrajui zamuenu barutinu tamo gde je nekada bio grad a po njenoj nepreglednoj povrini plutao je itav jedan svet utopljenih kokoi, virili su samo tornjevi katedrale, svetionik, sunane terase tvrdo zidanih vila u vicekraljevskoj etvrti, rasejana ostrvca od nekadanjih breuljaka oko luke gde je prodavano crno roblje a sada su se tamo skrasili vajni stradalnici uragana traei glavi spasa, a mi smo kao poslednji preiveli s nevericom posmatrali brodicu ukraenu bojama nacionalne zastave kako beumno plovi vrludajui izmeu algastih naramaka kokoijih nepominih tela, ugledali smo alostive oi, oklembeene modre usne, ruku koja je zamiljeno mahala inei znakove krsta kao da blagosilja ne bi li kie prestanule i sunce izgrejalo, a onda je oiveo utopljene kokoi i zapovedio da se vode povuku i vode su se povukle. !ok su zvona razdragano brujala, petarde pratale, sveana svirka tretala slavei postavljanje kamena temeljca obnove, a svetina zbuljukana na Trgu oruja pomamno klicala slavei dobroinitelja koji je zmaja uragana nagnao u beg, neko ga je dokopao za ruku i izvukao na balkon, moj generale, sada je vaa re ohrabrenja potrebnija narodu nego ikada, a on je ne
84

stigavi da se iskobelja zauo pokli iz svih grla nalik urliku uskipelog mora, neka nam ivi dini mukarina, osetio je kako mu se ta dreka zariva u utrobu i zgrozio se, jer je od prvih dana svoje vladavine oseao uas ako ga u istom trenu gleda vaskoliki grad, stoga mu se rei sledie a usta skamenie, kroz glavu mu bespotedno jasno sinu da nikada nije imao niti e imati hrabrosti da se celim telom ukae nad bezdanom svetine, tako da sa Trga oruja smotrismo samo njegov veno beei lik, vienje neuhvatljivog starca u platnenoj odedi koji je utke podario blagoslov s predsednikog balkona i u magnovenju nestao, ali ta je kratkotrajna prikaza ipak bila dovoljna da u nama podgreje uverenje da se on nalazi tamo, da bdije nad nama u snu i na javi ispod istonijskih tamarinda u dvoritu predgradske vile, snatrei u svojoj vrbovoj njihaljci, s aom neliznute limunade u ruci, sluajui kako u tikvi buboe zrnevlje kukuruza dok ga njegova majka <endision #lvarado prosejava, a u tri sata po podne kada u vazduhu sve treperi od jare video bi kako mati hvata pirgavu koko, mee je pod miku i nekako neno zavre joj iju, tada bi mi se obratila materinskim glasom zagledajui mi se u oi, sluaj, sinko, navui e suicu ako bude toliko razmiljao a ravo jeo, ostani kod mene da veera, preklinjala ga je, pokuavajui da ga namami pridavljenom kokokom koju je oberuke stiskala da joj se ne istrgne u samrtnom ropcu, a on joj je odgovarao, u redu, majko, ostau, pa bi se do sumraka izleavao u vrbovoj njihaljci, sklopljenih oiju ali ne spavajui, uljuljkivan prijatnim mirisom kokoke to se kuvala u loncu, zaokupljen naim sudbinama, a jedinu sigurnost na ovom svetu prualo nam je saznanje da je on tamo, otporan na kugu i na uragan, otporan na podlo ismevanje *anuele /anes, otporan na vreme, od mesijanske srene zvezde posveen da misli o nama, znajui da mi znamo kako on nee doneti nikakvu odluku za nas koja ne bi bila po naoj meri, jer on nije nadiveo sve i svja blagodarei svojoj nepojamnoj hrabrosti niti svojoj beskrajnoj domiljatosti, nego zato to je jedini meu nama znao stvarne razmere nae sudbine, eto dokle
85

je stigao, majko, da je na zavretku napornog putovanja seo da poine na poslednjem istorijskom meau daleke istone granice na kome su bili uklesani ime i godite poslednjeg vojnika palog za odbranu otadbine, video je tuni i studeni grad susedne drave, video veitu kiicu, jutarnju maglu sa zadahom garei, ljude pristojno odevene u elektrinim tramvajima, sahrane uglednika i kolenovia s gotskim pogrebnim koijama u koje behu upregnuti beli pereronski konji s kiankama, video decu kako umotana u novine spavaju po predvorju katedrale, pa na to povika, do avola, kakvi su to udni ljudi, izgledaju kao pesnici, ali to ne behu nikakvi pesnici, generale moj, ma to su vam godi,"8 oni tom zemljom vladaju, eto tako mu odgovorie, a on se sa tog putovanja vratio ushien saznanjem da se nita ne da uporediti sa ovim zadahom trulih guajava,"9 sa ovim pijanim urnebesom i ovim dubokim oseanjem tuge kada se suton lagano sputa na ovu domovinu bede ije granice vie nikada nee prei, ali ne zato to se plaio da mrdne sa svoje vladarske stolice, kao to su tvrdili njegovi dumani, nego zato to je ovek kao drvo u umi, majko, kao zver u umi koja izlazi iz svog brloga samo da pribavi hrane, tako je on govorio i u dremeu sijeste jasno se priseao onog davnog, ubistveno dosadnog avgustovskog etvrtka kada se usudio da prizna kako i njegovo vlastoljublje ima svoje granice, a to je priznao jednom ratniku iz druge zemlje i drugog doba kada ga je nasamo primio u vruoj polutami svog kabineta, bee to neki srameljivi mladi, opijen slavoljubljem i odvajkada obeleen igom samoe, stajao je na pragu kao ukopan kolebajui se da li da ue sve dok mu se oi nisu svikle na polutamu namirisanu eravicom glicinija u sparini i tada je najzad uspeo razaznati, sedeo je u obrtnoj naslonjai drei nepominu pesnicu na golom stolu, tako obian i o%ucan, nimalo nalik svom zvaninom liku voe, bez svite i bez oruja, u koulji nadojenoj znojem smrtnika i sa listovima kadulje na
13 ?odo & u .olumbiji pogrdan naziv za konzervativce i doseljene panske aristokrate. & Prim. prev. 14 ?uajava 1p. guaIaba; & plod istoimene tropske biljke. & Prim. prev.

86

slepoonicama da mu umine glavobolja, pa tek kada je shvatio neverovatnu istinu da je ovaj oronuli starac bio idol naeg detinjstva i najistije ovaploenje naih snova o slavi, kroio je u kabinet i predstavio se po imenu, govorei jasno i odluno kao neko ko oekuje da ga prepoznaju po junanim delima, a on mi tada stegnu ruku svojom mekom i slabunjavom rukom, onom biskupskom rukom, i zablenuto stade sluati vatrene rei mladog stranca ponetog bezumnim namislima koji je doao da ite oruje i podrku u jednoj stvari koja je i vaa, ekselencijo, iskao je oruanu pomo i politiku podrku za bespotedni rat kojim e jednom zasvagda zbrisati sve konzervativne reime od #ljaske do Patagonije, tako ga je dirnula vatrenost tog mladia te ga je potom upitao a zato ti tura nos u upak avolu, do kurca krasnog, zato hoe da izgubi glavu, na to mu starac odgovori bez iole stida da nema uzvienije slave negoli poginuti za otadbinu, ekselencijo, a on mu se saaljivo osmehnu i kaza, ne kenjaj budalo, otadbina ti je ako ostane u ivotu, moj mladiu, tako ti je to, ree i rairi pesnicu poloenu na sto, te mu pokaza onu staklenu kuglicu na dlanu, to ti je neto to se ima ili se nema, onaj ko ima taj ima, moj mome, eto to ti je otadbina, posle ega ga potapa po ramenu i isprati iz kabineta, ali mu bogme ne dade nita, niti ga utei makar nekim obeanjem, a posilnome koji zatvori vrata naredi da se ne obaziru na onog oveka to je maloas iziao, neka ne trae vreme uhodei ga, ree, niti je opasan niti e to uiniti, samo se epuri kao petao. Tu emo reenicu ponovo uti tek onog dana kada je posle ciklona obnarodovao novo pomilovanje za politike zatvorenike i dozvolio povratak svim izgnanicima osim uenim ljudima, naravno, a njima nikada, ree, oni znaju samo da se epure kao petlii kad menjaju perje, a ne vrede ni piljiva boba, gori su od politiara, gori su od popova, uveravam vas, a svi ostali bez obzira na boju koe mogu da se vrate jer u obnovi zemlje treba da sudeluju svi i da svakome bude jasno da on ponovo dri svu vlast u svojim rukama uz krvolonu podrku oruanih snaga koje su mu ponovo postale privrene osobito
87

kad je lanovima vrhovne komande podelio tovare namirnica i lekova, kao i sredstva za zbrinjavanje naroda dobijena iz inostranstva, a porodicama ministara obezbedio da nedeljne praznike provode u poljskim bolnicama na obali ili pod atorima Frvenog krsta, potom su te porodice prodavale ministarstvu zdravlja itave tovare krvne plazme i tone mleka u prahu, a ono ih je docnije preprodavalo sirotinjskim bolnicama, o%iciri vrhovne komande trampili su svoje slavoljublje da bi iarili na ugovorima za obnovu i izgradnju zemlje onim parama od hitnog zajma to ga je ambasador oren odobrio u zamenu za neogranieno pravo da brodovi iz njegove zemlje mogu loviti ribu u naim teritorijalnim vodama, do krasnog kurca, ili jesi ili nisi, ili ima ili nema govorio je u sebi, priseajui se kako je arenu staklenu kuglicu pokazao onom jadnom zanesenjaku kome se zameo svaki trag kao da je u zemlju propao, radovi na obnovi zemlje toliko su ga oduevili da se lino brinuo za najsitnije pojedinosti kao na poetku svoje vladavine, pa je sa eirom i u izmama lovca na divlje patke gacao ulicama ogrezlim u potopski mulj samo da mu ne bi sluajno sagradili grad razliit od onoga kakvog je u svojim sanjarijama usamljenog utopljenika bio zamislio za pomen veni i u slavu sebi, stoga je graditeljima nareivao, deder sklonite mi ove kue odavde i postavite ih tamo gde mi nee smetati, a graditelji bi postupili po naredbi, dozidajte mi ovaj toranj za jo dva metra da se mogu videti brodovi na puini, dozidali su, okrenite ovu reku neka tee uzvodno, okretali su je, a on je, bezumno ustrajan, samouveren i nepogreiv, bio posve ushien tom grozniavom obnovom i obuzet graditeljskim zanosom tako da je potpuno zabatalio ostale dravne poslove i pruio se spotakavi se o stvarnost kada mu je neki rasejani autant nesmotreno pomenuo da se namee problem dece, a on ga bludei negde u oblacima zapitao, ama koje dece, pa one dece, moj generale, ali koje dece, sisu li ti materinu, sve do tada su krili od njega da je vojska u strogoj tajnosti drala pod straom decu koja su izvlaila brojeve na lutriji jer su strepeli da neko ne
88

obelodani kako to predsednikova sreka ba uvek dobija, a roditeljima to su se negodujui raspitivali odgovarano je da deca nisu ni pod kakvom straom i u smiljanju boljeg opravdana isticano da su to samo spletkarenja izroda i klevete opozicije, a one koji se drznue na pobunu pred jednom kasarnom doekae topovskom paljbom i poinie pokolj, pa i to smo sakrili od vas, moj generale, da se ne biste uzrujavali, a iva je istina da smo decu pozatvarali u lagume luke tvrave, tamo im je da lepe biti ne moe, zdrava su, ila i vesela, ali sada je nevolja to vie ne znamo kuda emo ni ta emo s njima, moj generale, zgrnulo ih se oko dve hiljade. Taj nepogreivi nain dobijanja na lutriji pronaao je posve nehotice dok je posmatrao brojke na bilijarskim kuglama, a zamisao bee tako prosta i zadivljujua da ni sam nije mogao da poveruje u nju, rodila mu se onog asa kada je video kako gramziva svetina ve od podneva i po pasjoj vruini preplavljuje Trg oruja, sraunava i proraunava nadajui se udu da predvidi koji e broj biti izvuen, kliui u znak zahvalnosti i vijorei natpisima neka je vena slava velikoduniku koji deli sreu, stigoe svirai i akrobate, kao iz zemlje iznikoe pivnice i ainice, starinski ruleti i izanale lutrije sa slikama ivotinja na lozovima, ostaci bivih svetova i prohujalih vremena koji su obigravali i trpkali od golemog bogatstva nastojei da se o%ajde na mrvicama mnogih obmana, naposletku u tri sata po podne otvorie balkon i gore izvedoe troje dece mlae od sedam godina koje je sama svetina odabrala nasumice kako bi se otklonila svaka sumnja u poteno izvlaenje brojeva, svakom detetu tutnue vreicu druge boje poto je prethodno pred ovlaenim svedocima provereno da se u svakoj vreici nalazi deset bilijarskih kugli oznaenim brojevima od nula do devet, dame i gospodo, panja, u gomili zavlada tajac, svako dete povezanih oiju izvui e iz svoje vreice po jednu kuglu, poeemo od deteta sa plavom vreicom, potom e izvlaiti dete sa crvenom i najzad ono sa utom vreicom, elem jedno za drugim svako dete je zavlailo ruku u vreicu, napipavalo na dnu devet jednakih kugli i desetu zaleenu, pa je
89

povinujui se naem kriom datom nareenju izvlailo ba onu zaleenu, deca su pokazivala svetini izvuene kuglice i pevajui izvikivala njen broj, eto tako su deca izvlaila one tri zaleene kuglice sa brojkama koje su sainjavale broj predsednikove sreke, ali nikada nismo pomislili da bi neko dete moglo odati tajnu, moj generale, bolje rei, to nam je palo na pamet suvie kasno kada nije bilo druge nego da ih troje po troje, zatim petoro po petoro, a kasnije i dvadesetoro po dvadesetoro sakrivamo, da ih pozatvaramo, moete li zamisliti, moj generale, tada je klupko istine lagano poelo da se odmotava i on je naposletku doznao da su svi o%iciri vrhovne komande kopnenih, pomorskih i vazdunih snaga umeali prste u taj udovini mari%etluk oko narodne lutrije, doznao je da su se najpre deca popela na balkon uz saglasnost roditelja koji su ih sami obuavali opsenarskoj vetini da pipanjem pogode brojke urezane u slonovai bilijarske kuglice, ali su docnije deca izvoena silom na balkon jer se proneo glas da deca koja se jednom popnu na balkon nikada vie ne siu te da im se gubi svaki trag, roditelji su ih skrivali, zakopavali su ivu decu dok ne prou jurine trupe koje su tragajui za njima na prepad upadale u kue oko ponoi, postalo mu je jasno da vanredne vojne snage nisu opkoljavale Trg oruja da obuzdaju bezumlje naroda nego da zadre na odstojanju razularenu svetinu koja je nadirala kao krdo goveda pretei smru, doznao je da su se diplomati koji su traili prijem s namerom da posreduju u sukobu suoavali s bezumnim odbijanjem samih %unkcionera koji su tvrdili da su tane sve one bajke o njegovim udnim bolestima pa zato nije kadar da ih primi jer su mu se u drobu iskotile abe krastae, jer mu je na hrbatu narasla kresta iguane i moe da spava jedino u stojeem stavu ako hoe da proe bez ozlede, sakrili su od njega poruke protesta i preklinjanja iz celog sveta, preutali su da mu je /veti 5tac Papa uputio telegram izraavajui svoju apostolsku zabrinutost za sudbinu nevine dece, u tamnicama nema vie mesta za novopobunjene roditelje, moj generale, nema vie dece za izvlaenje lutrije u ponedeljak, do kurca krasnog, u
90

kakva li smo se govna uvalili. Pri svem tom, on nije mogao proceniti kakav je bezdani ponor zinuo pod njim sve dok nije video onu decu zbuljukanu poput stoke za klanje u unutarnjem dvoritu luke tvrave, opazio je kako kuljaju iz podzemnih kazamata nalik kozama kad se ratrkaGju, bezglavo su srljala zaslepljena jarkom sunevom svetlou posle dugih meseci jezive tame, unezvereno su se spoplitala pri dnevnoj svetlosti, toliko je dece kuljnulo odjednom da se njemu uinilo kako to nisu dve hiljade sasvim posebnih stvorenja nego da je odnekuda hrupila nekakva ispolinska i bezoblina neman sa neodredivim zadahom koe opaljene suncem, huanjem podzemnih voda i sa mnotvom neunitivih ivota, doista se svi ti ivoti nisu mogli satrti a da to ne poseje uas od koga bi se i zemlja obrnula, sunce li mu krvavo, pa tu se nita ne da uiniti, i sa tim uverenjem on sazva vrhovnu komandu, etrnaest cvokotavih zapovednika koji jo nikada u ivotu nisu tako napunili gae, ali ih je ba zato bilo strano pogledati, zarivao je svoj ledeni pogled u svakoga od njih i napokon shvatio da je sam protiv svih, a onda je uzdignuo elo i povisio glas pozvavi ih na jedinstvo, sadJ je ono potrebnije nego ikada ranije, a sve za ast i slavu oruanih snaga, oslobodio ih je svake krivice stiskajui pesnicu na stolu da niko ne primeti kako drhti od straha i nesigurnosti, a potom im je zapovedio da ostanu na svojim mestima i da svoju dunost obavljaju savesno i odvano kao to su vazda inili, a moje vrhovno i neporecivo nareenje glasi da se ovde nita nije ni dogodilo, sednica je zavrena, gospodo, punu odgovornost za sve snosiu ja. Preduzimajui osnovne mere predostronosti, zapovedio je da decu izvedu iz luke tvrave i da ih nou %urgonima prebace u manje naseljene oblasti zemlje, a sam se sa svoje strane suprotstavio oluji gneva koju je izazvalo sveano i zvanino saoptenje po kome su to sve podle lai, naime ne samo da vlasti ne dre decu pod straom nego u robijanicama vie nema nijednog od bilo kakvih zatvorenika, sve te lagarije o masovnim hapenjima ire besramni izrodi da uznemire duhove, vrata zemlje irom su otvorena za sve koji ele da utvrde
91

istinu, doite i uverite se, dooe, stie jedna komisija !rutva naroda pa sve pretrai prevrui svaki makar, i najskriveniji kamen u zemlji i sasluavajui kako je htela i koga je htela o svemu i svaemu te je <endision #lvarado naposletku zapitala ko su oni uljezi obueni kao spiritisti to mi banue u kuu traei dve hiljade dece pod krevetima, u kotarici sa ivaim priborom, u posudama sa etkama za bojenje ptica, na kraju lanovi komisije javno priznae da su tamnice zatekli prazne i zamandaljene, da je sve na svom mestu i da zemljom caruje mir, te da nije naen nikakav dokaz koji bi potvrdio sumnjienja da su bila ili bi mogla biti, inom ili namerom, svesno ili iz nehata, prekrena naela o pravima oveka, spavajte mirno, generale, otili su s milim bogom, a on im s prozora mahnu vezenim rupcem osetivi kako mu je laknulo kao da mu kamen pade sa srca, jer se ta rabota zanavek okonala, ostajte mi zbogom, pizdolisci, srean vam bio put i mirno more, ree odahnuvi, zavri se najzad i ovo sranje, ali ga general -odrigo de #gilar opomenu, sranje se nije zavrilo, moj generale, jer nam jo uvek ostaju ona deca, a on se lupi po elu, do krasnog kurca, na njih sam posve zaboravio, pa ta emo sa tom decom. +apreui se da odagna tu neprijatnu misao dok ne smisli neko drastino reenje, naredio je da decu izvedu iz umskih sklonita i da ih prebace na sasvim drugu stranu u pokrajine gde neprekidno liju kie i ne duvaju douniki vetrovi koji bi mogli razneti njihove glasove, tamo gde su suvozemne ivotinje trulile u hodu, gde su ljiljani nicali iz rei a hobotnice plivale izmeu drvea, zapovedio je da povedu decu u peine na #ndima gde stoletne vladaju magle, jer se nijedan kukin sin nee dosetiti da ih tamo trai, naredio je da ih iz surih novembara gnjilei premeste u %ebruare s vodoravnim danima kako bi uneo jo jednu zabunu i niko ne bi znao kada su deca nestala, a deci je poslao pilule kinina i vunene pokrivae im je saznao da ih trese groznica poto su danima bila skrivana u pirinanim poljima zagnjurena do gue u mulj da ih ne bi otkrili aeroplani Frvenog krsta, naredio je da se u crveno oboji suneva svetlost pa i
92

zvezdani sjaj kako bi se izleila od arlaha, zapovedio je da ih iz vazduha zaprae insekticidima da ih ne bi pojele biljne vai sa banana, a iz aviona je sruivao na njih pljuskove karamela i lavine sladoleda, padobranima im je sputao svakojake boine igrake da bi deica bila spokojna i zadovoljna dok on vema ne smisli neko arobno reenje, a onda se prepusti uzdajui se da e ga ravo pamenje izbaviti muka, elem on ubrzo sasvim zaboravi decu, pa potom utonu u amotnu mrtvaju nebrojenih i vazda istih besanih noi u dvoru, zauo je kako se metalni razlee zvon, izbilo je devet sati, pokupio je kokoke to su kunjale pod strejom gradske kue i preneo ih u kokoinjac, ali nije estito ni stigao da prebroji ivinu na legalima kad odnekuda banu sluavka mulatkinja, bee dola da pokupi jaja, a on nanjui vreli trepet njene mladosti i nasluti ukanje njenog prslueta, te ne asei kidisa na nju, a ona drhtei promuca, pazite, moj generale, polupaete mi jaja, neka se polupaju, odbrusi on, ko ih jebe i ivotinjski je povali, nije razgaio ni sebe ni nju jer je goreo od elje da umakne nepojmljivoj slavi tog utornika zapljusnutog zelenim govnima zaspale ivine, posrnu i sunovrati se u vrtlog opsena dok su se oko njega brazdasto vitlale rojte izbavljenja, vijorile znojne isparine, lelujale varljive pretnje zaborava i uzdasi uspaljene mulatkinje, padao je poput nebeske repatice ostavljajui za sobom dahui zveket zlatne mamuze, alitrenu brazdu od dahtanja brzojepca, njegovo psee cviljenje i uasavanje od ivota uz sev i neujnu grmljavinu munjevitog razgaranja smrti, ali na dnu tog ponora ponovo se suoi sa posranim strnjikama, nemirnim snovima kokoaka, tugom nezadovoljene mulatkinje koja se pridizala navlaei haljinu umazanu utom kaom umanaca i jadikujui to su se jaja polupala, zar vam nisam lepo zborila, moj generale, a on proguna nastojei da suzbije bes izazvan jo jednom ljubavlju bez ljubavi, pribelei koliko ih se polupalo pa u ti odbiti od plate, obrecnu se i ode, a uto na tornju izbi deset sati, on ue u talu i svim kravama ispregleda desni, zatim primeti da se na podu nalonike barake jedna
93

od njegovih ena poraa uz grozne muke, smotri kako joj babica izvlai iz utrobe detence koje se puilo i oko vrata imalo omotanu pupanu vrpcu, gle mukari je, kakvo ime da mu nadenemo, moj generale, kakvo god hoete, odbrusi on, izbi jedanaest sati, kao svake noi od poetka vladavine on prebraja strae, proveri jesu li sva vrata zamandaljena, pokri ptije kaveze i pogasi svetla, uto izbi pono, otadbinom je vladao mir i svet je spio, a on se tada zaputi ka svojoj spavaoj odaji, ceo dvor bee utonuo u mrak, samo su u naletima prosecali pomrinu kolutajui bleskovi sa svetionika slini kratkotrajnim svitanjima, okai onu svetiljku predvienu za sluaj da zagusti pa valja spasavati glavu, namaknu tri zasuna, tri kraima, tri katanca, posadi se na nokir i piuckajui poneku kap mokrae stade da miluje svoje okilavljeno mudo, to nemilosrdno edo, i milovae ga sve dok svrdlanje ne popusti i bol ne uminu, te mu ono zaspa u ruci, ali bol ga ponovo skoli i strah ga uasni prostreli kada kroz prozor hrupi onaj vetar iz dalekih alitrenih pustinja i odajom razveja piljevinu pesmice koju je pevala boleiva svetina raspitujui se tom pesmicom kakva li je sudba snala tamo nekog zor junaka to no mlaan u boj poe, svetina je uzdisala, o alosti o emera, a potom se, veli pesma, i na kulu neku pope e da vidi hoe li se iz tog boja vratit doma, i lepo ga ugledae, blago nama, a on stie u kovegu sa pokrovom od somota, o alosti, rano ljuta, a bruj pesme iz daleka bee mnogoglasan, tako hujan i nezeman da se njemu naas priini da to s neba poju zvezde, ali najednom skoi pomamno i zaurla, prestanite, krv mu (susovu, ili oni ili ja, neko mora s ovog sveta da ode, i dakako morali su oni, elem pre nego to se zora zabelela naredi da decu ukrcaju na deregliju s cementom, potom ih pevajui odvukoe do granice teritorijalnih voda i tamo dinamitom digoe u vazduh celu deregliju, pesma se neprekidno orila i sva deca odoe na onaj svet ne stigavi ni da osete bol, a kada tri o%icira poinioca zloina stadoe kao ukopani pred njim i raportirae, moj generale, vae nareenje je izvreno, on ih najpre unapredi za dva ina i odlikova medaljom za
94

vernu slubu a potom naredi da ih bez ikakvih poasti postreljaju kao obine zloince, jer ima nareenja koja se mogu izdati ali se ne mogu izvriti, eh i ta jadna deca, do avola. /lina surova iskustva samo su potvrivala njegovo vajkadanje uverenje da se najljui dumanin krije kao guja u nedrima, u samom reimu, da uiva puno poverenje, a ba oni ljudi koje je lino naoruavao i uzdizao da budu oslonac njegovom reimu pljuvali su ranije ili kasnije na ruku hraniteljicu, stoga ih je satirao udarcem svoje ape, a neke druge ubrzo izvlaio iz niega, postavljao ih je na najvie poloaje i visoka im vojna zvanja dodeljivao jednostavno pokazujui prstom na svakoga ponaosob zavisno od toga kako mu se u datom asu prohte, tebe imenujem za kapetana, a tebe za pukovnika, ti e lepo da mi bude general, a svi ostali postajete porunici, uz kurac krasni, video je ubrzo kako se goje u svojim mundirima dok avovi ne popucaju, terao ih je da mu se tornjaju s oiju verujui da su mu odani, ali ga ona rabota sa dve hiljade pozatvarane dcce posve razuveri i on shvati da nije izneverio samo jedan ovek nego svekolika vrhovna komanda tih kobajagi oruanih snaga koje ne vrede ni piljivog boba osim da mu poveavaju potronju mleka, a im prigusti svi se useru u tanjir iz koga su maloas drali, ma ja sam vas sve sazdao, maler li vam bogovu, iz mog ste se rebra ispilili, on im je dao hleb i ugled, a zauzvrat nije imao ni trenutka spokoja jer su ga u svom slavoljublju saletali, zato je one najopasnije vazda drao uza se da bi ili imao na oku, a one tunjavije slao je u pogranine garnizone, zbog tih o%icira je i pristao da zemlju okupiraju marinci, majko, a ne da bi se borio protiv ute groznice kao to bee ambasador Tompson naveo u zvaninom saoptenju, niti pak da bi se zatitio od narodnog gneva, kao to su tvrdili politiki izgnanici, pozvao je marince samo zato da nae o%icire naue da budu valjani ljudi, tako je i bilo, majko, sve kako valja i prilii, nauili su ih da koraaju u cipelama, da guzicu briu hartijom i da upotrebljavaju prezervative, a mene su nauili da uvedem nove rodove vojske uporedo sa ve postojeim ime e se raspiriti suparnitvo
95

meu o%icirima i tako otupeti njihova mo, izumee mi slubu dravne bezbednosti, opte odeljenje za istrage, nacionalni odsek za javni red i sijaset nekakvih kojetarija ijih se naziva vie i ne seam, te slube su bile posve istovetne ali on je sve inio da bi izgledale razliite kako bi spokojnije vladao u tim burnim vremenima te je u tu svrhu uveravao jedne da su pod podlom prismotrom drugih, sipao je obalski pesak u barut namenjen kasarnama, jednima govorio jedno a drugima drugo i niko nije znao njegove prave namere, pa ipak su izbijale pobune, tada bi on uletao u kasarne i penei od besa urlikao, sklanjajte se rogonje, ide vlastodrac, a svi o%iciri koji su se vebali da pucaju u moje portrete premirali su od straha, razoruajte ih, naredi ne zastajui, ali u njegovom glasu bee toliko pomamne samouverenosti da se o%iciri razoruae sami, skidajte sa sebe tu muku odedu, i o%iciri skidoe mundire, pobunila se i baza /an 0eronimo, moj generale, a on potom na glavnu kapiju ue u bazu povlaei golema bangava stopala bolesnog starkelje, proe izmeu dva reda pobunjenih gardista koji ga pozdravie kao svog glavnokomandujueg i banu u dvoranu pobunjenike komande, banu bez oruane pratnje, bez oruja, ali zaurlavi kao da iz svoje vlasti bljuje gromove, legaj dole potrbuke, stigao je svemoni, na zemlju, pobaena kopiladi, a devetnaest o%icira vrhovnog taba se bacie potrbuke na zemlju, tako su ih proveli primorskim selima da se vidi koliko vredi o%icir bez uni%orme, kurvini sinovi, uto zau kako se ponad prestravljenih uzvika pobunjene komande razlee njegovo neopozivo nareenje da se svim kolovoama pobune ima ispaliti metak u potiljak, ubrzo njihove leeve obesie strmoglavce vezane za glenjeve pa ih izloie suncu i mesecu da svakome nauk budu kako skonavaju oni koji hule i na boga pljuju, podle vucibatine, ipak ni te krvave istke nisu mogle da odagnaju svakojake neugodnosti i da mu povrate spokojstvo, jer bee dovoljno da mu popusti budnost i ta bi se rovarea napast nanovo prozlila, granao je pipke onaj parazit za kojega verovae da ga je istrebio a koji je opet bujao u zavetrinama njegovog
96

svevlaa, u senci iznuenih povlastica, mrvica sa trpeze vlasti i raundijske prisnosti, sve je te ustupke morao da mimo volje ini najdrskijim o%icirima jer se bez njihove podrke ne bi mogao odrati, ali ni sa njima mu se nije bogme bolje pisalo, bee osuen zanavek da ivi diui taj isti vazduh to ga je guio, jebi ga, pa gde je tu pravda, a nije se moglo iveti ni sa neprekidnim nastupima istunstva mog pajtaa generala -odriga de #gilara koji je jednom prilikom uao u moj kabinet, bee mrtvaki bled i nestrpljiv da sazna ta se stvarno desilo sa one dve hiljade dece, ceo svet pria da smo ih podavili u moru, a on mu nepromenjenim glasom odgovori, ne nasedajte izmiljotinama otpadnika, pobratime, deca rastu u miru bojem, svake noi sluam ih kako pevaju eno tamo, ree i irokim zamahom ruke pokaza neko neodreeno mesto u vaseljeni, a i samog je ambasadora 7vansa zbunio i venac mu dvoumljenja oko glave stavio kada je ne trepnuvi kazao, ne shvatam o kakvoj mi to deci govorite, zar delegat vae zemlje u !rutvu naroda nije javno potvrdio da su sva deca na broju i u dobrom zdravlju po kolama, jebi ga, otaljasmo i ovo sranje, ali ne lezi vrae, sranje se nastavljalo, negde oko ponoi probudie ga i saoptie mu da mi se, moj generale, pobunila i dva najvea garnizona u zemlji, pobunila se i kasarna .onde na dva koraka od predsednikog dvora, a pobunom rukovodi general <onivento <arbosa, uanio se sa hiljadu pet stotina dobro naoruanih vojnika snabdevenih municijom koja je prokrijumarena zahvaljujui konzulima naklonjenim opoziciji, elem stvari ne stoje tako da moemo nakriviti kapu, moj generale, ovog puta moemo svi otii u krasni kurac. ) ranija vremena ova bi vulkanska subverzija samo raspalila njegovu strast da se izlae opasnosti, ali sada je on ponajbolje znao kako su ga pritisle godine, poslednjim snagama se upinjao da sauva od propasti ono to mu je bilo najprisnije i najskrivenije, u zimskim noima nije mogao zaspati ako prethodno ne poloi na dlan ono svoje hudo edo, okilavljeno svoje mudo prosvrdlavano bolom, pevuio mu je uspavanku, buji paji sunce moje, dua mu je izlazila na nos dok
97

je sedeo na nokiru i kapala kap po kap kao to mu je samotniku mokraa kapala kroz plesnivo neko sito, seanje je poelo da mu se krza, vie nije razaznavao ko je ko ni odakle je, oseao se preputen na milost neizbenoj sudbini u ovoj alosnoj kui koju je jo davno hteo da napusti i ode u neku drugu, to dalje odavde, u bilo kakvu indijansku bestragiju gde niko ne bi ni pomislio da je on bio jedini predsednik otadbine tokom svih onih predugih godina kojima ni sam broja nije znao, ali kada ga je general -odrigo de #gilar posetio ponudivi se da pregovara sa pobunjenicima ne bi li isposlovao astan sporazum, nije zatekao izlapelog dedicu sklonog da esto kunja na zvaninim primanjima, nego je naiao na nekadanju bizonsku narav, bez premiljanja mu je skresao, ne pristajem ja na ta sranja, ne idem i taka, iako u pitanju nije bilo da li ii ili ne, nego to da se sve zaverilo protiv nas, moj generale, ak i crkva, ali on ree, ma nemoj, crkva je bre uz onoga ko je na vlasti, generali vrhovne komande veaju ve etrdeset osam asova i nikako da se dogovore, ne beri brigu, videe kako e se odmah odluiti kad saznaju ko vie plaa, ree on, kolovoe graanske opozicije se vie ne kriju i kuju zavere usred bela dana na ulicama, a on na to kliknu, pa utoliko bolje, pobratime, o svaki %enjer na Trgu oruja obesite po jednog oveka da se vidi ko dri svu vlast u rukama, to je nemogue, moj generale, narod je uz njih, ma to su priine prie, ree on, narod je uz mene, odavde e me samo mrtvog izneti, eto tako odlui udarajui enskastom akom o sto, kao to je inio samo u trenucima konanih odluka, pa ode da odspava do mue krava, a tada zatee dvoranu za primanja posve razorenu, jer su pobunjenici iz kasarne .onde katapultom bacali kamenje u prozore dvora tako da su porazbijali sva okna na istonom tremu, a kroz otvore su svu no uletale vatrene kugle sejui bezuman strah meu dvorjanima i poslugom, samo da ste to udo videli, moj generale, nismo oka sklopili, rastravali smo se na sve strane da ebadima i vedricama vode gasimo vatru koja se razbuktavala gde se najmanje oekivalo, ali on nije hajao niti odve
98

sluao jadikovanja, samo im je uzgred kazao, nemojte obraati panju, teglio je one svoje grobne apetine po hodnicima zakrenim pepelom, poderanim tepisima i nagorelim goblenima, ali oni su ga obavetavali, moj generale, na ovome se nee svriti, pobunjenici su nas upozorili da su vatrene kugle samo opomena, posle ega e nas zasuti eksplozivom, ali on proe kroz vrt ne osvrnuvi se ni na koga, u rasvit zore udahnu mrmor raspupelih rua i pometnju petlova na morskom vetru, pa ta da radimo sada, moj generale, ve sam vam rekao da ne obraate panju, nosite se u materinu, te kao svakog dana u to vreme ode da nadgleda muu krava, a pobunjenici u kasarni .onde ugledae kako kao i svakog jutra stiu mazgarske taljige sa est baava mleka iz predsednike tale, a na seditu se klatio onaj vajkadanji koija donosei im usmenu poruku, ovo vam mleko alje moj general, iako nastavljate da pljujete ruku hraniteljicu, doviknuo im je te rei tako prostoduno da general <onivento <arbosa zapovedi da se mleko primi pod uslovom da ga koija prethodno proba kako bi bili sigurni da mleko nije otrovano, elem tada se otvori gvozdena kapija i hiljadu pet stotina pobunjenika nagnutih preko unutarnjih balkona ugledae kako taljige stiu nasred poploanog dvorita, ugledae posilnog kako se penje na taljige te koijau prua krag i kutlau da zahvati i proba doneto mleko, ugledae ga kako otvara prvu bavu i kako ga istog trena saie suknuli plam zaslepljujue eksplozije, a otada pa na veki vekov ne videe vie nita u vulkanskoj vrelini te zlokobne kasarne od utog maltera gde vie nikada nee niknuti cvet, a ije su krevine zastale na asak u vazduhu posle strahovite eksplozije est buradi dinamita. ?otovo je, uzdahnu on u predsednikom dvoru, potresen zemljotresnim dahom koji oduva etiri kue najblie kasarni i polupa svadbene servise u zidnim ormarima ak i po kuama izvan gradskih zidina, gotovo je, uzdahnu kada ubretarska kola izvezoe iz dvorita luke tvrave leeve osamnaest o%icira streljanih u koloni po dva da se utedi municija, gotovo je, uzdahnu kada se komandant -odrigo de #gilar ukipi pred njim i saopti mu,
99

generale moj, u tamnicama opet nema mesta za politike zatvorenike, gotovo je, uzdahnu kada se razlegoe razdragana zvona, zapratae praznine rakete, a sveana muzika najavi novih stotinu godina mira, gotovo je, sunce mu krvavo, zavri se i ovo sranje, ree on, u ta bee toliko uveren da je poeo da se sasvim lakomisleno i nemarno odnosi prema sopstvenoj bezbednosti, otupili su mu predoseaji tako da jednog jutra vraajui se sa mue nije odmah primetio lanog gubavca u dvoritu koji iskoi iz ruinjaka i preprei mu put dok je lagano rominjala oktobarska kiica, prekasno je spazio elini blesak revolvera i uzdrhtali kaiprst koji stade da natee obara ba u trenutku kada on rairi ruke, isprsi se i riknu, ik ako sme, rogonjo, ik ako sme, a bee ga prenerazila pomisao da mu stie sudnji as protivno predskazanjima gatarskih ania, pucaj ako ima muda, urliknu pomamno, no im se zraak oklevanja ukaza u napadau i bleda zvezda zasja na nebu njegovih oiju, im mu usne zadrhtae a odlunost splasnu, on ga maljevitim pesnicama tresnu po slepoonicama, zgromi ga kukavnika i tresnu na zemlju zverski ga zviznuvi rvnjevitom nourdom posred vilice, a onda zau kako s onog drugog sveta pripadnici obezbeenja navrat&nanos i u agoru hrle ka njegovim urlicima, ta se deava, generale, a on sunu kroz plaviast oganj od pet revolverskih hitaca koje je lani gubavac krkljajui u lokvi krvi sruio sebi u trbuh da ne bi iv pao u ake groznim islednicima predsednikog obezbeenja, te kroz viku izbezumljenog dvora zau svoje neopozivo nareenje da se le zlikovca raerei i svakome bude nauk i opomena, odmah isekoe truplo na tanke komade, glavu usolie krupnom solju te je izloie na Trgu oruja, pa desnu nogu izloie na istonoj granici /anta *arije del #ltar, a levu na zapadu gde se u beskraj proteu alitrene pustinje, jednu nogu istaknue iteljima pustarskih zaravni, a drugu onima iz umovitih krajeva, komade lea isprie na svinjskoj masti pa ga izloie suncu i vetru, sve dok ne ostadoe jedino oglodane kosti rasejane uzdu i popreko po ovom zlehudom crnakom jebarniku, neka svakome bude jasno
100

kako prolaze oni koji dignu ruku na svog oca, pa jo penei od besa kidisa da pretrauje ruinjake iz kojih je predsednika garda bajonetima izgonila gubavce, hteo je da vidi hoete li konano pokazati svoje pravo lice, nikogovii, potom se pope na prvi sprat razgonei uzetnike udarcima nogu, jer je hteo da vidi hoete li konano shvatiti ko vas je nainio u majkama, kurvini sinovi, pa projuri hodnicima urlajui, miite se s puta, govnovalji, ide glavom vlastodrac, ugonio je strah u kosti inovnikoj bagri i besramnim ulizicama koji su ga proglaavali besmrtnikom, po itavom dvoru ostavljao je ljunkovit trag svog %urunskog soptanja, a onda poput naglog svetlaca mugnu kroz dvoranu za primanja i ode u privatne odaje, ue u svoju spavau sobu, zamandali tri katanca, tri zasuna, tri krauna i vrhovima prstiju svue pantalone umackane govnima. +ije imao mira ni spokoja, niti je zastao niti sustao, nego je uokolo njukao i tragao za skrivenim dumaninom koji je lanom gubavcu tutnuo oruje u ruku, oseao je da mu je taj neko na dohvatu ruke, neko ko mu je toliko blizak da je znao za sklonita meda, neko ko je virio kroz kljuaonice i prislukivao kroz zidove, neko ko se nalazio u dvorcu na svakom mestu i u svako doba, kao moji portreti, neko ko je stizao s januarskim pasatima i gotovo se oseao u vazduhu, pritajivao se u jasminskoj eravi vrelih noi, te mu je postao strana mora dok je mesecima bludeo nemajui sna i vukui svoje prestravljujue ape poput sablasti to zalazi u najzabaenije odaje dvora utonulog u mrak, a onda mu je za vreme jedne veernje partije domina puklo pred oima, video je kako se predznak otelovljuje u zanesenoj ruci saigraa koji zavri partiju duplom peticom, a njemu kao da nekakav unutarnji glas prozbori da je ba to ruka izdaje, sisu li mu materinu, pa to je on, procedi zbunjeno, zatim podie pogled i kroz mlaz svetlosti od lampe iznad stola susrete lepe oi tobdije i premilog mi pobratima, generala -odriga de #gilara, o kakva govnarija, pa zar on, zar moja desna ruka, moj zakleti sauesnik, ma to nije moguno, mislio je, sve sjaeniji to mu je jasnije bivalo sve to spletkarenje i
101

svakojake obmane kojima su mu godinama zamazivali oi da bi mu sakrili surovu istinu da je moj doivotni pobratim bio u slubi potplaenih politiara koje je lino izvukao sa najmranijeg dna %ederalnog rata poto mu je to odgovaralo, pa ih je obogatio i obdario nepojmljivim povlasticama, dozvolio im je da ga koriste, progledivao im je kroz prste dok su oni grabili vlast kakvu nije ni zamiljala da prigrabi nekadanja aristokratija zbrisana s lica zemlje nezadrivim naletom liberalnog pokreta, pa im sve to opet nije bilo dovoljno, hteli su jo, u krivi kurac, hteli su mesto izaslanika bojeg koje je odreeno za mene, hteli su da budu ja, pizdoseri, a put im je obasjavala ledena pronicljivost i beskrajna dovitljivost oveka kome je polo za rukom da stekne najvie poverenja i vlasti za vreme njegove vladavine jer je bio jedina osoba od koje je prihvatao dokumenta na potpis, traio je da mu naglas ita ukaze i ministarske zakone koje jedino ja mogu da donesem, tu i tamo bi mu uinio neku dopunu, a zatim potpisivao palcem i utiskivao peat vladarskim prstenom koji je tada uvao u zakljuanom se%u iju je i%ru znao jedino on, u vae zdravlje, moj pobratime, govorio mu je svaki put poto potpie dokumenta, e sada njima moete lepo da obriete upak, govorio mu je nasmejano, inilo se da je general -odrigo de #gilar izgradio sopstveni sistem vlasti unutar moje vlasti, sveobuhvatan i plodotvoran ba kao i moj, ali ni sa time ne bee zadovoljan, nego je potajno raspirio pobunu u kasarni .onde, a u sve je prste umeao i izdanu pomo pruio ambasador +orton, ona vucibatina s kojom se odvlaio kod holandskih kurava i koji ga je uio maevanju, e taj ova mu je blagodarei diplomatskom imunitetu doturio krijumarenu municiju u buradima za norveki bakalar, a meni istovremeno prodavao rog za sveu dok smo igrali domine i podjebavajui tvrdio da na celom svetu nema prijateljskije, uzornije i pravinije vlade nego to je moja, eto njih dvojica su lanom gubavcu tutnuli revolver u ruku i dali mu pedeset hiljada pesosa u napola preseenim novanicama koje pronaosmo zakopane u zlikovevoj kui, a druge je polovine trebalo da mu
102

moj doivotni pajta urui posle izvrenog zloina, da, majko, lino general -odrigo de #gilar, zamisli kakva bedna govnarija, a oni se nisu mirili sa porazom, naposletku su smislili dravni udar bez kapi prolivene krvi, pa ak ni vae, moj generale, jer je general -odrigo de #gilar pribavio najverodostojnije dokaze da cele bogovetne noi ne spavam te da razgovaram sa cvetnim vazama i uljanim portretima velikana i nadbiskupa u mranom dvoru, da kravama tiskam toplomer pod rep i dajem im tablete %enasetina protiv temperature, da sam naredio da se sagradi mauzolej za admirala mora i okeana koji je postojao jedino u mom bolesnom uobraenju kada sam svojim saalnim oima video tri jedrenjaka usidrena pod mojim prozorom, da sam proerdao dravne %ondove ne bih li utolio suludu elju za kupovanjem svakojakih naprava i da sam ak nastojao nagovoriti astronome da preokrenu sunev sistem ne bih li se dopao jednoj kraljici lepote koja mi se priviala u bunilu, da sam u nastupu starakog ludila naredio da se dve hiljade dece ukrcaju na deregliju s cementom i potom na puini dignu u vazduh, o majko, pa zamisli ti to, kurvini sinovi, a na osnovu ovih sveanih svedoenja general -odrigo de #gilar i vrhovni tab predsednike garde u punom sastavu doneli su odluku da ga interniraju u dom za veleasne starce na grebenu, za sve one svrgnute diktatore, a to se imalo sprovesti u delo u pono prvog marta prilikom tradicionalne godinje veere u ast /vetoga #nela Auvara, zatitnika telohranitelja, to znai kroz tri dana, moj generale, e zamislite, kurvini sinovi, ali uprkos neposrednoj opasnosti i obimu zavere, on nijednim pokretom nije pokazao da je sve otkrio, nego je u predvieno vreme primio, kao i ranijih godina, zvanice iz svoje line garde, posedao ih oko sveane trpeze i ponudio im pie dok ne stigne general -odrigo de #gilar koji e odrati sveanu zdravicu, askao je i alio se s njima, a o%iciri su jedan za drugim u zgodnoj prilici pogledivali kriomice na svoje asovnike, prinosili ih uhu i navijali, bee pet minuta do ponoi a general -odrigo de #gilar nije stizao, u dvorani je vladala nesnosna sparina kao u brodskom kotlu i meali se
103

cvetni mirisi, mirisalo je na gladiole i lale, mirisalo je na svee ubrane rue, utom je neko otvorio prozor, svi smo duboko uzdahnuli i ponovo pogledali na satove, a kroz otvoreni prozor jc dopro morski povetarac i zapahnuo nas prijatnim mirisom prazninih akonija, svi su se znojili osim njega, svima nam je krv udarala u lice od sparine pod istom svetlou prepotopske ivotinje koja je otvorenih oiju treptala iz svojih prostranstava steenih u neko boktepita koje doba, pa iveli, ree i neumoljiva ruka poput klonulog ljiljana ponovo die au kojom je svu no nazdravljao ali nije ni kapi srknuo, a tiinom stranog suda odjeknue utrobni zvuci satnih mehanizama, nastupila je pono, ali -odriga de #gilara jo ne bee, neko pokua da ustane iza stola, ali ga on prikova za mesto i skameni svojim smrtonosnim pogledom, molim vas, neka se niko ne mie s mesta, neka ne die, neka ne ivi bez mog odobrenja dok pono sasvim ne otkuca, a tada se razmaknue zavese i uvaeni divizijski general -odrigo de #gilar stupi u dvoranu noen na srebrnom posluavniku, ispruen koliko je dug na garniranom kar%iolu i lorberu, nakljukan zainima, ispeen u penici, nagizdan u paradnoj uni%ormi s pet zlatnih badema i sa lentama za bezgraninu hrabrost na rukavu otkinute ruke, sa sedam kilograma medalja na grudima i strukom peruna u ustima, a onda ga tako zgotovljenog za drugarsku gozbu dograbie dvorski prisluitelji zvanino zadueni za seenje peenja te ga vino isekoe na komade, dok smo mi kao uzvanice skamenjeni od uasa posmatrali bez daha taj usavreni obred ereenja i prisluivanja, a kada se na svakom tanjiru nae podjednako pare ministra odbrane s nadevom od badema i miriljavih trava, on izdade nareenje da veera pone, neka vam je nazdravlje, gospodo.

104

+ebrojene je hridi ovozemnih raskola izbegao, nebrojenih se hudih pomraenja ratosiljao i tolike je ognjene kugle nebeske pregrmeo da je zacelo izgledalo nemogue nai nekoga ko bi u nae vreme jote verovao u gatarije i karte koje su mu puteve sudbine predviale i sudnji proricale as. Pa ipak, dok se uurbano poslovalo oko ulepavanja i balsamovanja lea, svi smo bez iznimke, pa ak i oni najpodozriviji, sa uzdanjem oekivali ispunjenje pradavnih proroanstava po kojima e toboe na dan njegove smrti sav glib iz movara krenuti uz pritoke i vrnuti se njinim izvorima, a pljuskovi e krvi liti sa nebesa, kokoke e petougaona nositi jaja, a veseljenom e opet ovladati muk i tama jer e to biti smak sveta. -uku na srce, nije se ni moglo u sve to sumnjati ako imamo u vidu da su one malobrojne novine to su jo izlazile ba kao i ranije proglaavale njegovu besmrtnost, naduvavale njegovu slavu i krasotu krivotvorei arhivsku grau, nije bilo dana a da nam ga nisu prikazivale u neprolaznom vremenu naslovne strane, delija je bio u krutom mundiru sa pet tunih sunaca iz slavnih vremena, inilo se da puca od krepkosti, zdravlja i ugleda, iako smo ve odavno pogubili svaki boji raun o njegovim godinama, na onim je vekovitim snimcima po ko zna koji put otkrivao jednom ve otkrivene i svima znane spomenike, predavao je na korienje neke komunalne ustanove o kojima u stvarnom ivotu niko blagog pojma nije imao, predsedavao je sveanim skupovima za koje se tvrdilo da su odrani jue a zapravo su bili odrani jo u prolom veku, iako smo znali da su to puke lagarije, da ga niko nije video u javnosti od uasne smrti 3etisije +asareno kada je ostao da kao samotnjak dotrajava u ovom opustelom dvoru, dok su se dravni poslovi otaljavali nekako sami od sebe i samo po nekoj inerciji ponikloj u predugim
105

godinama bezgranine njegove vlasti, doivotno se zatvorio u oronuli dvorac sa ijih smo najviih prozora posmatrali sa zebnjom u dui kako se alobni sputa suton i svekoliku zastire zemlju, a bie da je iste takve sutone i sam nebrojeno puta video sedei na prestolu svom od iluzija, videli smo kako trepetna svetlost sa svetionika svojim zelenim i bledovitim valovima preplavljuje oburvane dvorane, videli smo kako mutne sirotinjske svetiljke vrludaju usred krhotina nekadanjih sunanih okana na ministarstvima u koja su provalili buljuci sirotinje nakon to je jedan od naih estih ciklona zbrisao raznobojne daare sa lukih bregova, a dole smo videli ratrkan i dimom obavijen grad, ugledali smo kratkotrajni vidik po kome su se sukali sivi proplamsaji iz pepelnog kratera kuda se irilo docnije prodato more, u toj prvoj noi bez njega gledali smo njegovo beskrajno zajezereno carstvo sa anemonama i malarijom, njegova jarna i smradna sela na uvirima muljevitih pritoka, videli smo bodljikavom icom gramzivo ograene njegove privatne pokrajine gde je pasla i nebrojeno se mnoila neka nova pasmina velelepnih krava koje su se raale nasledno obeleene predsednikim igom. +e samo to smo naposletku poverovali da je on sazdan i predodreen da nadivi i tree prelaenje komete, nego nam je to ubeenje ulivalo spokojnu vedrinu i samopouzdanje te smo sve prevodili na sprdainu i pravili viceve o njegovoj starosti, pripisivali smo mu staraku ud stoletnih kornjaa i narav slonova, a po birtijama smo prepriavali kako je bajagi neko saoptio dravnom savetu da je on konano odapeo na ta su se svi ministri sa strahom stali pogledivati i prestraeno pitati ko e njemu sada saoptiti da je umro, ha, ha, ha, ali njega je u to vreme za sve te burgije bolela patka, ni sam nije bio naisto je li ta ulina zajebancija istinita ili nije, jer je jedino on tada znao da su mu u pukarnicama pamenja preostali samo iskrzani ostaci prolosti, bio je sam samcit na belom svetu, gluv kao lik u ogledalu, vukao je svoja bangava i oronula stopala po tavnim nadletvima gde ga je neki ata u jakni i sa utirkanim okovratnikom zagonetno pozdravio mahnuvi belom
106

maramicom, zbogom, odvrati mu on, a ovaj se nesporazum ubrzo pretvori u nepisani zakon, slubenici dvora behu duni da ustaju i mau maramicom kada on naie, tako su ga pozdravljali straari po hodnicima i gubavci po ruinjacima, zbogom, generale moj, zbogom, ali on ih nije uo niti je bilo ta uo posle sumrane korote za 3etisijom +asareno kada je mislio da su od silnog pevanja sve ptice u kavezima poele gubiti glas te ih je stao prihranjivati pelinjim medom iz svojih zaliha ne bi li glasnije pevale, cevicom im je nakapavao kam%or u kljunove, pevao im je starovremske pesme, o januarska luno sjajna, pevao je ne uviajui da ptice nisu izgubile glas nego da on svakim danom slabije uje, a jedne noi mu se brujanje bubnjia u uima rasprsnulo i prestalo, pa se potom pretvorilo u ovrsli malterski vazduh kroz koji su jedva prodirali alobni piskovi utvarnog brodovlja iz tmina vlasti, jedva su se probijali %ijuci nestvarnih vetrina i agorenje onih ptica u njegovoj nutrini to su ga naposletku teile usred muklog bezdana stvarnih ptica. 5ne retke osobe to su tada imale pristupa u njegovu graansku kuu, viale su ga oko dva sata po podne kako se uvaljuje u vrbovu njihaljku pod venjakom od mauhica i dahe od silne vruine, raskopavao bi vojniku bluzu, otpasivao sablju i remen sa bojama dravne zastave, izuvao izme i ostajao u purpurnim arapama koje mu je papa darovao, poslao mu je dvanaest pari takvih arapa iz svojih araparnica, devojice iz oblinje kole su se verale na zadnju ogradu gde straa nije bila tako budna i znale ga esto iznenaditi u onoj nesanikoj pospanosti, ubledelog i sa travnim melemima na slepoonicama, svetlost je prodirala kroz granje i tigrasto ga arala dok je on tonuo u neke zanose poput rae izvrnute na dnu ribnjaka, ehej izlapeli matorko, dovikivale su mu, ali on ih nije uo, rasplinjavale su mu se i titrale u magliastoj jari, smeio im se i mahao rukom bez satenske rukavice, oseao je kako morski povetarac nanosi muljevit zadah rakova, oseao je kako ga kokoi kljucaju po nonim prstima, ali nije uo prozranu grmljavinu zrikavaca, nije uo devojice, nije uo nita. :edino to ga
107

je jote vezivalo za stvarno postojei svet behu iskrzana povesma neubledelih uspomena, jedino su ga one odravale u ivotu poto je zabatalio sve dravne poslove i nehajno zaplovio limbovima vlasti, jedino su mu one pomagale da se odupre satiruem vetru duboke starosti kada je s veeri tumarao pustim dvorem i krio se po neosvetljenim nadletvima, cepao je beline raznih spisa i podnesaka pa je svojim kitnjastim rukopisom zapisivao na njima te iskrzane uspomene to su ga titile od smrti, jedne noi je zapisao, zovem se Baharije, zatim je to proitao pri mirnoletnoj svetlosti sa svetionika, proitao drugi put, proitao trei put, proitao stoti put i to mu je nebrojeno puta ponavljano ime najzad postalo tue i daleko da on uzviknu, do kurevog kurca, pocepa hartijicu na komadie i ree sebi, ja sam ja, pa na drugoj traci hartije napisa da je napunio ravno stotinu godina ba u vreme kada je kometa prola, ali nije bio naisto koliko je puta video kometu da prolazi, a zatim je po seanju napisao na duoj traci, neka je slava ranjenome i slava vernome vojniku koji od tuinske poginu ruke, ponekad je zapisivao sve to je znao ili to bi mu tog asa sinulo kroz glavu, jednom je na kartonu zapisao i potom ga ekserom na nunika vrata prikucao, zabranjuje se po nunici injet brezobrazluci, jer je nedavno sasvim sluajno otvorio vrata tog nunika i zatekao jednog vieg o%icira kako izdrkava uei nad rupom, zapisivao je ono malo ega se jo seao da bi bio siguran da to nikada nee zaboraviti, 3etisija +asareno, zapisivao je, o moja jedina i zakonita eno, a ba ga je ona nauila da ita i pie kada je ve bio zaao u duboku starost, eznuo je da mu se ukae sa ta%tenim suncobranom u bojama nacionalne zastave i sa okovratnikom od srebrne lisice kao prva dama u zemlji, ali ona mu je vaskrsavala potpuno gola u dva sata posle podne pod branjavom svetlou mree protiv komaraca, seao se sporog odmaranja tvog umiljatog i bledog tela uz brujanje elektrinog ventilatora, oseao je bujne tvoje dojke, tvoj vonj kuje i nagrizajuu vlagu ispod tvojih neutaivih ruku iskuenice od kojih se mleko grualo, zlato tamnelo a cvee venulo, ali koje behu kao za ljubav sazdane, jer
108

je jedino ona uspela da izvojuje nezamislivu pobedu privoljevajui ga da izuje izme jer e mi iskaljati holandske arave, on ih je izuvao, da skine sa sebe tu bojnu opremu jer e mi grudi ogrebati kopama, on je pokorno skidao, da otpae sablju, da skine podvezu za kilu i dokolenice, da skine sve sa sebe, ivote moj, jer te ovako ne oseam, a on je pokorno skidao sve za tebe, kao to nikada nije obiavao ranije niti e ikada docnije sa nekom drugom enom uiniti posle tebe, o 3etisija +asareno, moja jedina i zakonita ljubavi, uzdisao je i uzdisaje zapisivao na uskim %iecima hartije otcepljene sa uutelih akata, potom ih je uvijao kao cigarete pa ih onda skrivao u najnezamislivije kutove dvora gde bi ih jedino on mogao pronai i tako se setiti sebe i svog imena kada se vie niega na belom svetu ne bude mogao setiti, skrivao ih je tamo gde ih zaista niko i nikada otkrio nije, te mu je i lik 3etisije +asareno naposletku sasvim iscureo kanaliima seanja, a jedini stvor kojeg e se na veki vekov seati bila je majica njegova <endision #lvarado koja se pred smrt s veeri opratala od njega u predgradskoj vili, mati njegova koja je na samrti zveckala kukuruznim zrnjem u tikvi i vabila kokoke samo da sin ne primeti kako ona umire, mati koja mu je i dalje donosila vone sokove u njihaljku ispod tamarinda samo da sinak ne opazi kako se ona gotovo gui od bolova, mati njegova koja ga je zaela sama i rodila sama, ona koja se raspadala u samoi sve dok joj muke nisu dotuile, slomile ponos i prisilile je da sina svog zamoli, pogledaj mi lea i reci kakva mi to iva vatra saie telo i uzima duu, te je skinula koulju i okrenula se, a on je zanemevi od uasa ugledao njena lea izrovana irevima to su se puili i u ijoj su gnojnoj kai puckali sitni mehurii puni crva. 7h kakva li su to odvratna vremena bila, moj generale, nije bilo dravne tajne koja nije procurila u javnost, nijedno se nareenje nije izvravalo u potpunosti i bez oklevanja otkako je na sveanu trpezu bio iznet i posluen onaj slasni le generala -odriga de #gilara, ali on nije hajao, potpuno je zanemario vlast i dravu svih tih emernih meseci kada je njegova majka
109

polagano trulila i raspadala se u odaji odmah do sinovljeve gde su je smestili nakon to su lekari vini azijskim boletinama ustanovili da ta njena bolest nije ni kuga, ni uga, ni guba niti bilo koja druga istonjaka poast, nego da je posredi neka indijanska vradbina i da je od nje moe izvidati samo onaj ko je na nju i bacio ini, a on shvati da je to smrt i zatvori se u tu kletu odaju da se brine o majci, da je neguje materinski samopregorno, ostade da truli s njom kako niko ne bi primetio da se ona lagano kuva u sosu od larvi i crva, zapovedio je da ovamo u njegovu graansku kuu prenesu sve njene kokoke, doneli su joj njene paunove, doneli su joj i njene iarane ptice koje su se smucale po salonima i nadletvima, sve je to bilo doneto da se utoli materina enja za seoskim kuanstvom u predgradskoj vili, a on je lino loio granje miriljavog amerikog drveta u sobi da niko ne oseti kako samrtnica iri jeziv bazd gnjile crkotine, lino joj je privijao meleme na telo crveno od ivinog hroma, uto od pikrinske kiseline, plavo od metilena, lino joj je mazao puee ireve turskim balzamom suprotno miljenju ministra zdravlja koji se uasavao vradbina, neka sve ide do stotinu avola, majko, bolje je ako i umremo zajedno, govorio je, ali <endision #lvarado je bila potpuno svesna da je jedino ona na samrti pa je nastojala da poveri sinu porodine tajne koje nije htela da odnese u grob, ispriala mu je kako su joj iz materice izvukli njegovu posteljicu im se rodio i bacili je svinjama, gospode, a sve s namerom da nikada ne doznam ko je od tih vucibatina bio tvoj otac, pokuavala je da mu za istoriju poveri da ga je zaela vodei ljubav stojeke i ne skidajui eir jer se njime titila od vihora metalnih muva to su se rojile oko meina sa prevrelom melasom u mutvaku jedne birtije, a jedne avgustovske zore pobacila ga je kao nedonoe u predvorju nekog enskog manastira, dok je sa alobnih har%i geranija sipila svetlost ona je primetila da je desno mudo u detenceta krupno kao smokva, splanjavalo je kao meh i diui jealo kao gajde, raspojasavala je edo svoje iz pelena koje su joj darovale kaluerice i pazarnim danom pokazivala ga na vaaritima ne bi li
110

sluajno doznala od nekoga za lek bolji i naroito je%tiniji od pelinjeg meda koji su joj preporuili za tu njegovu uroenu manu, zamajavali su je kojekakvim utenim izrekama, ne vredi beati od onoga to je kome sueno, govorili su, na kraju krajeva dete je sposobno za sve osim za sviranje na duvakim instrumentima, eto tako su joj govorili, a samo je neka cirkuska gatara primetila da dete novoroeno nema linija na dlanu, to znai da je roen da postane kralj, pa se to i obistinilo, sine moj, ali on se nije obazirao na njene govorancije, preklinjao ju je da spava i da ne rovari po prolosti, jer njemu je bilo lagodnije verovati da su sve ove nedae u nacionalnoj istoriji samo grozniavo bulanjenje samrtnice, spavaj, majko, preklinjao ju je i uvijao od glave do pete u jedan od onih nebrojenih lanenih arava izraenih po njegovoj naredbi da joj ne povreuju rane, nametao ju je da spava na boku s rukom na grudima i teio je, zaboravi te neprijatne triarije, jer kako god da obrne, ja sam ipak ja, elem spij mi mirno, majice moja. )zaludna behu mnoga i muna nastojanja zvaninika da spree glasine i suzbiju zuckanja u narodu kako matrijarha otadbine gnjije iva, objavljivane su lane lekarske izjave o bajagi njenom krepkom zdravlju, ali su i sami potpisnici tih izjava opovrgavali njihovu tanost, a iz sobe samrtnice irio se tako nesnosan smrad raspadanja da su se i gubavci razbeali, klali su ovnove da se ona kupa u sveoj krvi, izvlaili su ispod nje posteljinu nadojenu suncokretnim gnojem koji je brizgao iz njenih rana, u stotinu voda su prali i ispirali arave, ali im prvobitnu belinu nisu mogli da povrate, a on se vie nije pojavljivao u talama prilikom mue niti u odajama kod nalonica gde su ga viali pred zoru ak i u najgorim vremenima, doao je lino nadbiskup primas i ponudio se da samrtnicu ispovedi i priesti ali on ga je zaustavio na pragu i rekao mu, ovde niko ne umire, presveti oe, ne nasedajte glasinama, jeo je s materom iz istog tanjira i istom kaikom ne hajui za kuni zadah to se irio odajom, a pred spavanje bi je okupao sapunom od umiljatog psa sluajui s bolom u dui kako poslednjim iskrzotinama glasa daje uputstva
111

kako da postupaju sa ivotinjama posle njene smrti, nemojte erupati paunove da od njihovog perja pravite eire, neemo majko, obeavao joj je, maui je kreolinom po celom telu, ne prisiljavajte ptice da pevaju na praznik, neemo majko, obeavao joj je i uvijao u iste arave za spavanje, uklanjaete kokoke sa legala im stane da grmi kako ne bi izlegle baziliske, "> hoemo, majko, potom bi je namestio u postelji s rukom na grudima, sve ima da bude po volji tvojoj, majice, spij mi mirno, poljubio bi je u elo i pruio se potrbuke pored njene postelje da prospava ono malo sati to mu je preostajalo, predoseao je vrludanja njenog sna, bivao na oprezu i oslukivao njena beskonana buncanja koja su bivala sve razgovetnija to joj se smrtni bliio as, svikavao se na silni svoj bes uskipeo za tolikih noi i uio se kako da podnese golemi gnev onog alosnog ponedeljnika kada ga je probudila grozotna tiina sveta u razdanje, jer je majica njegova najroenija prestala da die, tada je on odvio uasni le i pri bledim zrakama osvita posle prvih petlova ugledao jo jedno istovetno telo oslikano s pro%ila na aravu, zapazio je da to drugo telo nije nagreno gubavim rasprslinama niti starakim borama, nego je glatko i jedro s rukom na grudima kao da je uljem uslikano sa obe strane arava, odisalo je prirodnim mirisom nenog cvea i proiavalo bolesniki zadah spavae odaje, a ma koliko da su taj arav iskuvavali u lukiji i ribali ga peskom, sliku tela ipak nisu mogli da uklone jer je bila otisnuta s obe strane platna, utkana u lanena vlakna, postavi i sama veiti lan, ali u tom asu jadni sin je bio van sebe i nije mogao da proceni veliinu niti smisao ovog uda, nego je izjurio iz odaje besno tresnuvi vratima te je tresak poput pucnja odjeknuo irom dvora, a tada stadoe da jee posmrtna zvona sa katedrale, njima se pridruie zvona sa svih gradskih crkava, odmah potom oglasie se sve crkve u zemlji, elem zvona su bez prestanka jeala stotinu dana, a ljudi razbueni zvonjavom napreac su shvatili da je on ponovo
15 <azilisk & zool. vrsta gutera u :unoj #merici i #ziji, mit. legendarni kraljevski zmaj koji je pogledom zadavao smrt. & Prim. prev.

112

dokopao svekoliku vlast u ruke i da se njegovo neodgonetljivo srce, razdirano besom zbog te smrti, bunilo ee negoli ikada protiv nestalnosti razuma, dostojanstva i pratanja, jer je majica njegova najroenija <endision #lvarado ispustila duu u osvit ponedeljka dvadeset i treeg %ebruara, a njenom smru zapoinjao je na ovom svetu novi vek nereda i beaa. +iko od nas ne bee toliko star da se mogao seati dana njene smrti, ali su se prie o njenoj sahrani prenosile s kolena na koleno i tako doprle do naih dana, znali smo pouzdano da on vie nikada nee biti kakav je bio pre majine smrti, niko nije imao pravo da remeti njegove nesanice siroeta, ak ni posle stotinu dana zvanine narodne alosti, nikada se nije vratio u alosni dvor ije je odaje zapljuskivala jeka pogrebnih zvona, asovnici nisu merili ni otkucavali vreme nego njegov bol, ljudi su govorili jedino uzdisajima, kune strae hodile su bose kao prvih godina njegove vladavine, samo je kokokama bilo doputeno da nesmetano tumaraju po zabranjenom dvoru iji se vladar vie nije dao videti, krvavio je od besa u vrbovoj njihaljci, dok su njegovu majicu, duicu njegovu <endision #lvarado povlaili po onim sparnim i ubogim brlozima u kovegu nabijenom tucanim ledom i piljevinom da se ne bi raspadala vie nego za ivota, njeno telo su nosili na elu sveane povorke sve do najnedostupnijih pokrajina njegovog kraljevstva kako nikome ne bi bila uskraena povlastica da oda potu njenom prahu i uspomeni, tako su je uz bruj alobnih himni i crnine izneli do stanica na visoravni gde ju je doekala ona ista posmrtna muzika i ona ista zanemela svetina koja je u nekadanja slavna vremena dolazila da vidi vlast skrivenu u prisenku predsednikog vagona, telo su joj izloili u manastiru milosrdnih sestara u ijem je predvorju na prapoecima svih vremena neka lutajua prodavaica ptica pobacila niijeg sina kome je polo za rukom da postane kralj, prvi put u tom veku otvorile su se dveri svetilita, vojnici na konjima su po selima kupili (ndijance, pa ih udarcima kundaka sagonili u hram sa ijih su vitraa alostivo sijala ledena sunca a u kome je devet biskupa u sveanim
113

odedama sluilo misu za pokoj due, poivaj u miru i slavi, pevali su akoni, pripevali pojci sa pevnice, mir i pokoj prahu tvojemu, pevali su, dok je napolju kia lila na geranije, iskuenice su delile trskovu rakiju i koljivo, pod kamenim svodovima dvorita prodavane su svinjske krmenadle, brojanice i pljoske posveene vodice, u zabaenim krmama tretala je muzika, odjekivali pucnji, igralo se po predvorjima, nastupila je nedelja, od sada pa na veki vekov, nastupile su itave godine praznovanja po izbeglikim piljama, maglovitim stazama i bogazama kojima je majica moje smrti <endison #lvarado prola za ivota pratei sina zahvaenog vihorom %ederalnog rata, bdila je nad njim u bojnim pohodima, spreila je vojnike mazge da ga izgaze kada se umotan u pokriva svaljivao na zemlju i bez svesti buncao u trodnevnoj groznici, nastojala je da mu ulije svoj iskonski strah od opasnosti koje navodno vrebaju brane im siu u gradove na obali mranog mora, plaila se spomenika vicekraljevima, zazirala je od svake statue, bojala se rakova verujui da oni piju suze novoroenadi, zacvokotala je od straha pred velelepnou kue vlasti ugledavi je prvi put one kiovite noi kada je izvren odluujui napad, iako tada nije ni slutila da e ba u tom dvoru umreti, u toj kui samoe sada prebiva njen sin i penei od besa, praen potrbuke po podu, uzaman pita, kuda si se denula, sto mu muka, kao da si u zemlju propala, majko, u kakvu se drau zaplelo tvoje telo, ko ti s lica goni leptirove, uzdisao je razdiran bolom, a za to vreme njegova majka <endision #lvarado je pod baldahinom od bananinog lia plovila kroz smradne isparine movara da bi je izlagali u seoskim kolama, po kasarnama irom alitrene pustinje, u indijanskim baijama, prikazivali su je u bogatakim domovima nametajui uz odar onaj njen portret na kome je bila mlada, lepa i enjiva, sa dijademom u kosi, pre mnogo godina kada je nevoljno dopustila da joj stave ipkani okovratnik, da joj stave puder na lice i rumenilo na usne, te joj prie tutnuli svileni tulipan u raku da ga dri evo ovako, gospoo, ne tako nego ovako, drite ga nehajno na krilu, elem u takvoj pozi je
114

venecijanski %otogra% evropskih vladara nainio zvanini portret prve dame u dravi koji su sada izlagali zajedno s njenim leom kao nepobitan dokaz da u kovegu lei zaista ona a ne podmetnut le neke druge ene, te je svako mogao uvideti kako je lice u pokojnice istovetno sa licem na portretu, jer se o svemu vodilo rauna, pa je telo tajno i pomno obnavljano im bi minka poela da se otapa od vruine i koa ispucala od para%ina stala da se raspada, upali su mahovinu to je u vreme kia izrastala iz onih kapaka <endision #lvarado, armijske valje su se dovijale da pokojniina haljina izgleda kao da je jue obuena, upinjale su se da ouvaju dra i sveinu krune od narandinog cvea i istotu ednog nevestinskog vela koji za ivota nikada nije stavila na svoju glavu, a sve je to raeno samo da nikada niko u ovom jebarniku idolopoklonika ne bi mogao rei da si se razlikovala od svog portreta, majice moja, te da niko ne bi smetnuo s uma u ijim se rukama nalazi vlast od sada pa na veki vekov, ovde i svugde, ak i u onim kukavnim bestragijama po peskovitim i umovitim obalama gde su posle mnogih godina gluvila i zaborava ugledali kako oko ponoi pristie dotrajali reni parobrod sa drvenim tokom i upaljenim svetlima, istog trena svi su se listom sjatili na obalu i doekali ga lupom uskrnjih bubnjeva verujui da su se vratila ona stara slavna vremena, neka nam ivi junaina, vikali su to ih grlo nosi, blagosloven neka je onaj koji dolazi u ime istine, dernjali su se i skakali u reku sa utovljenim pasancima, sa bundevom golemom kao bik, svi su hrlili ka brodu, verali se uz drvenu ipku balustrade da na palubi predaju svoj podaniki danak nevidljivoj moi koja je bacanjem kocke odluivala o sudbini otadbine, ali su preneraeno zastali pred odrom od tucanog leda i kamene soli, iji se odraz umnoavao u unezverenim ogledalima u predsednikoj trpezariji i bio izloen ljubopitnom pogledu javnosti pod veslastim krilima ventilatora na prepotopskom parobrodu koji je radi zabave plovio mesecima izmeu kratkotrajnih ostrva po ekvatorijalnim pritokama, dok se naposletku nije nepovratno izgubio u nekom komarnom dobu u kome je
115

vreme prestalo da postoji, u kome su gardenije umele da rasuuju a iguane letele kroz pomrinu, tu je bio i kraj sveta, drveni toak se zaglibio u zlatnom pesku pa se polomio, led se otopio, kamena so se ukvarila, a naduveni le bibavo je zaplovio po orbuljku od piljevine, ali nije istrulio, naprotiv, moj generale, jer smo tada videli kako je vaa mati otvorila oi, videli smo da joj zenice behu bistre i da sijaju poput januarskog dragomilja ili meseevog kamena, ak su i oni najsumnjiaviji meu nama videli da se stakleni poklopac na odru zamaglio od njenog daha i da joj iz pora izbija miriljav i ivotan znoj, a potom smo primetili da se osmehuje. +e moete ni zamisliti ta se tamo sluilo, moj generale, da se ne da ni kazati, roenim smo oima videli kako jalove mazge raaju, videli smo kako cvee nie iz alitre, videli smo gluvoneme zapanjene udom svojih sopstvenih uzvika, udo, udo, udo, vikali su gluvonemi, smrvili su stakleni poklopac na kovegu i umalo nisu rastrgnuli telo da ga razdele kao relikvije, moj generale, te smo morali da uputimo bataljon grenadira da obuzda estinu raspomamljene svetine koja je u talasima nadolazila sa naprsle mahune .aripskog ostrvlja opinjena veu da je dua matere vae <endision #lvarado od ?ospoda boga stekla mo da se odupre zakonima prirode, prodavani su konii od njenog pokrova, prodavani su skapulari, prodavana voda iz njenih gnjilih bokova, prodavane marke s njenim likom kraljice, zbuljukala se bee raspameena i golema svetina nalik krdu pobesnelih bikova koji papcima satiru sve to im se nae na putu te se od njih zemlja trese, taj jezivi topot moete i sami uti odavde ako paljivo posluate, moj generale, oslunite, a on na to stavi aku iza uva u kome je zvjanje unekoliko splasnulo, te napregnuto oslunu i onda zau, majko moja <endision #lvarado, zau beskonanu tutnjavu, ugleda uskipelu movaru od nepregledne svetine to se razlivala sve do morskog horizonta, ugleda bujicu zapaljenih svea koje su u ionako svetlo podne uvlaile neki drugi jo svetliji dan, to se njegova mati, duica moja, <endision #lvarado vraala u grad koji joj je
116

odvajkada zadavao strah a u koji je prvi put kroila zajedno sa ratnom plimom, dok je naokolo zaudarala sirova mesina rata, ali ona je bila zanavek zatiena od svih ovozemnih opasnosti, jer je njen sin naredio da se iz kolskih udbenika istrgnu stranice o vicekraljevima da vie ne postoje u istoriji, zabranio je statue koje su ti remetile san, majko, a sada se vraala u grad na elu povorke i liena svojih uroenih zebnji, miroljubiva svetina nosila je njen le na ramenima, vraala se bez kovega, pod otvorenim nebom, u zraku zabranjenom za leptirove, pritisnuta tovarom amanetskih darova od eenog zlata kojima su zatrpali njeno telo dok je beskonano vucarano po svim zabaenim pokrajinama njegovog prostranog kraljevstva jada i emera, isceljeni uzetnici behu je zatrpali silesijom zlatnih takica, a brodolomnici je obasuli zlatnim zvezdama, dok joj zlatnu deicu darovae one nerotkinje to su bile izgubile svaku nadu da e imati poroda a pod njenim arobnim uticajem poraale su se napreac iza bunja, kao u ratu, moj generale, elem, nju je nosila matica pustone bujice biblijske seobe svekolikog jednog naroda koji nije znao kuda da dene sve one svoje kuhinjske drangulije, stoku i ostatke ivota u kome su jedine nade u spas bile iste one tajne molitve kojima se <endision #lvarado u bitkama obraala /vemoguem bogu preklinjui da skrene pravac metaka ispaljenih na njenog sina koji je s crvenim povezom oko glave sumanuto uletao u okraje i im ga popusti groznica vikao, neka ivi liberalna partija, u kurac krasni, neka ivi pobedonosni %ederalizam, dole govnarski dooi, a njega je zapravo vukla uroena znatielja branina da vidi i sazna to li je to more, no valja rei da je ta gomila oloa koja je preplavila grad nosei na ramenima telo njegove majke bila kudikamo neobuzdanija i raspameenija od svih gomila koje su tokom %ederalnog rata pustoile zemlju, bila je krvolonija od najezde krvopija, uasnija od bezumlja, najstrahotnija koju su moje oi videle za svih ovih nebrojenih dana i godina vae vladavine, ni svet nije takvu zapamtio, moj generale, pogledajte kakvo je to udo nevieno. # on je, uverivi se u ono to je
117

i bilo vie nego oigledno, izronio najzad iz maglutina bola i korote, iziao je bled, ogrubeo, sa crnim povezom na rukavu, reen da svekolik svoj ugled i vlast upotrebi da njegovu majku <endision #lvarado proglase sveticom na osnovu obilja neoborivih dokaza o njenoj svetosti, poslao je u -im svoje uene ministre, prizvao je k sebi apostolskog nuncija da zajedno srkuu okoladu i grickaju pecivo pod venjakom od ucvalih mauhica ispod kojih titraju lokvice suneve svetlosti, primio ga je srdano, leei nauznak u njihaljci, bez koulje, hladei se belim eirom, dok se nuncije posadio naspram njega drei olju vrue okolade, ne osvrui se na egu i prainu jer ga je obavijao sve oblaak od lavande kojom je odisala njegova dominikanska mantija, nije znao za tropsku malaksalost, niti je hajao za seruckanje ptica pokojne majke koje su slobodno letele kroz lokvice suneve vode pod venjakom, samo je odmerenim gutljajima pijuckao okoladu sa vanilom i nevestinski smerno grickao pecivo nastojei da odgodi neizbeni otrov poslednjeg gutljaja, ukrueno je sedeo u vrbovoj naslonjai u koju nijednom majinom sinu nisam dozvolio da sedne, osim vama, presveti oe, mada jeste tokom onih slezovih veeri u slavnim vremenima kada je jedan drugi ostareli i preasni nuncije pokuavao da ga sholastikim dogmama Tome #kvinskog preobrati u veru 0ristovu, ali razlika je u tome to ovog puta ja pozivam vas elei da vas preobratim u veru, presveti oe, sve se menja na ovom svetu, sada sam ja postao poboan, oe, ree to i ponovi ne trepnuvi, sada sam ja u veri 0ristovoj, mada istini za volju nije verovao ni u boga ni u avola hiti u bilo ta na belome svetu, jedino je slepo verovao da njegova mati zasluuje da se nae meu onim likovima svetaca na oltaru, jer se za ivota odlikovala bezgraninim samopregorom, uzoritom smernou i dobroinstvom, pa on stoga i nije traio dokaze o njenoj svetosti u onim nedotupavnim umiljanjima svetine da se bajagi /evernjaa kree u smeru pogrebne povorke a da gudaki instrumenti sami od sebe sviraju po ormanima im zauju da pronose le pokojnice, nego je molbu za njenim posveenjem
118

zasnivao na udotvornom aravu sa njene samrtnike postelje koji je poput jedara rairio na avgustovskom suncu da papski nuncije vidi ono to je zacelo i video u lanenom predivu, a video je otisak tela matere njegove <endision #lvarado iskrenute na bok i s rukom na srcu, video je njen lik bez starakih bora i kunih oiljaka, prstima je napipao vlanost venog znoja, udahnuo je miomiris sveeg cvea iz njenog daha dok su naokolo zaglunu nadigle dreku ptice uznemirene navetenjem uda, pogledajte udo nevieno, presveti oe, govorio je on, pokazujui nunciju arav s obe strane, ak je i ptice prepoznaju, ali nuncije se tako usredsreeno upiljio u laneno platno da je mogao otkriti primese vulkanskog pepela u paleti najveih majstora hrianstva, prema jaini pojedinih boja znao je utvrditi karakter umetnika, njegove mane i sumnje u veru, krv mu je zastajala jer je bivao ushien okruglou zemlje dok je leao nauznak pod kupolom nekog pustog hrama bojeg u nestvarnom nekom gradu gde vreme nije teklo nego je plovilo, najzad je posle pomnog posmatranja nuncije smogao snage da odvoji oi od arava i da umiljatim ali odlunim glasom izrazi miljenje da otisak enskog tela na aravu nije delo <ojeg Provienja niti bi se ono sluilo takvom rabotom da nam prui dokaz vie o svom bezgraninom milosru, ma taman posla, ekselencijo, to je rad slikara vinog lepim umetnostima, ali i umetnostima obmanjivanja, taj podlac je zloupotrebio prostodunost vae ekselencije, jer ovo nije uljana boja nego najprostija domaa mazarija, onaj posni premaz za bojenje prozora, ekselencijo, a ispod mirisa prirodnih smola rastvorenih u boji ostale su kapljice neumuenog terpentina, zadrale su se gipsane gromuljice i sauvala se trajna vlanost koja ipak ne potie od znoja vae matere na izdisaju, kao to su vas obmanjivali, nego je to vetaka vlanost samog platna natopljenog lanenim uljem i poloenog da odstoji u nekom mranom budaku, vrlo mi je ao, verujte mi, zakljui nuncije iskreno dirnut i zauta, nije znao da izusti ni re vie tom granitnom starcu koji ga je netremice posmatrao iz svoje njihaljke i sluao iz
119

mulja svojih alobnih azijatskih tiina ne mrdnuvi usnama da mu protivslovi, mada niko bolje od njega nije znao pravu istinu o tajnom udu tog arava u koji sam te umotao sopstvenim rukama, majice, prestravio me onaj muk to je zavladao odmah posle tvoje smrti te sam pomislio da se ceo svet obreo na dnu mora, oima sam svojim video kako se udo obznanjuje, sunce vam krvavo, ali ma kako da je bio ubeen, ipak nije prekinuo nuncijevo izlaganje, samo je poput iguane dva puta trepnuo ne sputajui kapke i neopazice se osmehnuo, u redu, presveti oe, uzdahnu na kraju, neka bude kako vi kaete, ali vas upozoravam da ete sami snositi odgovornost i posledice za svoje rei, ponavljam vam slovo po slovo da ne zaboravite dok ste ivi, lino ete snositi odgovornost za svoje rei, presveti oe, ja perem ruke od svega. /vet je utonuo u dreme tokom te nedelje ravih predskazanja, a on nije ustajao iz svoje njihaljke ni da jede, mahalicom je razgonio odomaene ptice koje se nisu libile da mu slete na ramena, razgonio je titraje svetlosti pod mauhicama verujui da su to odomaene ptice, itave nedelje nikoga nije primio niti je izdao ikakvo nareenje, pa ipak snage javnog reda su ostale mrtve hladne kada su rulje potplaenih %anatika izvrile napad na palatu #postolske nuncijature, opljakale muzej istorijskih relikvija i ukebale nuncija dok je pod vedrim nebom u unutranjem dvoritu bezbrino dremuckao, golog ga golcijatog izvukoe na ulicu i posrae se po njemu, moj generale, zamislite taj uas, ali on nije ni mrdnuo iz svoje njihaljke, ak nije ni trepnuo kada su mu saoptili, generale moj, nuncija vodaju na magaretu po trgovakim ulicama dok se odozgo sa balkona na njega sruuju potoci splaina, a odasvud mu dovikuju ej pederino, mis atikana, porodi se, pa tek kada su ga polumrtvog bacili na pijano smetlite, on se digao iz njihaljke, rasterao ptice sa sebe i banuo u dvoranu za primanja, stresajui pauinu bola, sa crnom trakom oko ruke i oiju naduvenih od nesanice, odmah je izdao nareenje da papskog nuncija stave na brodolomniki splav s hranom za tri dana pa da ga navezu na debelo more i
120

prepuste strujama kuda plove evropske krstarice, neka ceo svet sazna kako zavravaju stranci koji dignu ruku na velianstvenost nae otadbine, neka i sam papa shvati jednom za sva vremena da on moe biti papa nad papama u -imu, na svom zlatnom prestolu i sa prstenom papskim, ali ja sam ovde bog i batina, sunce li vam nataknem, govnarski suknjai. 5vo upozorenje se pokazalo veoma delotvorno, jer je pre kraja iste godine poveden postupak oko proglaenja njegove majke <endision #lvarado za sveticu, njeno neraspadnuto telo je izloeno u glavnom brodu najvee katedrale, svetina je dolazila da oda potu, po oltarima su se pevale aleluje, obustavljen je rat to ga on bee objavio /vetoj /tolici, iveo mir, izvikivale su gomile na ?lavnom trgu, iveo <og, klicali su, a on je tog trenutka u sveanu audijenciju primao suca /vete obredne kongregacije, opunomoenika i postulatora vere, veleasnog gospara !emetrija #ldousa, poznatog po nadimku 7ritrejac, kome je bilo povereno da do najsitnijih pojedinosti ispita ivot <endision #lvarado sve dok ne iezne svaki trag sumnje u njenu svetost, samo vi ispitujte do mile volje, presveti oe, ree on, srdano mu zadravi ruku u svojoj, jer ga bee najednom obuzelo poverenje prema tom tamnoputom #bisincu koji je vie od svega na svetu voleo da uiva u ivotu, jeo je jaja od iguane, moj generale, ushiivao se borbama petlova i pojebljivou mulatkinja, ludo je voleo da igra kumbiju "@ i sve one zajebancije koje i mi volimo, moj generale, stoga su se pred tim avolskim advokatom otvarala i najbolje uvana vrata da bi on mogao nesmetano voditi istragu i uveriti se da u njegovom bezmernom kraljevstvu jada i emera nema nita tajno i skriveno to bi moglo dovesi u sumnju svetost njegove matere, duice moje <endision #lvarado, jer ona je predodreena za oltarsku slavu, otadbina vam stoji na raspolaganju, presveti oe, samo se nemojte libiti, cela zemlja vam je kao na dlanu, a papski izaslanik se doista nije libio i sve mu je bilo na dohvatu, vojnici su zaveli red u palati #postolske nuncijature pred
16 .umbija 1p. cumbia; & vrsta kubanskog narodnog plesa. & Prim. prev.

121

kojom su od rane zore vrveli nebrojeni redovi gubavaca elei da pokau omlaenu kou i zaceljene rane, oni to su svojevremeno bolovali od ivane treskavice dolazili su da pred sumnjiavcima udenu konac u iglu, oni kojima se <endision #lvarado javila u snu i odala im koji e brojevi sigurno dobiti na ruletu dolazili su da pokau svoje bogatstvo, a za njima su hrpimice navirali oni to su dobili vesti o nestaloj rodbini ili su pronali tela svojih utopljenih roaka, oni koji ranije nita nisu imali a sada imaju sve to im dua poeli, dolazili su i neumorno se tiskali kroz vrelu kancelariju iskienu preistorijskim kornjaama ser oltera -ejlida i kremenjaama kojima su svojedobno istrebljivali ljudodere, usred te sparine je neumorni 7ritrejac sasluavao svaku pridolicu, nita nije pitao niti uskakao u re, bee vazda obliven znojem i razliit od bazda te raspadajue rulje to se tiskala u kancelariji, puio je najprostije cigare, briljivo beleio izjave svedoka i potom im davao da ih potpiu, evo ovde potpiite imenom i prezimenom a moete metnuti i krst, mogli su potpisivati kako su umeli, ak i palcem, kao vi, generale moj, im bi jedan svedok bio gotov nailazio je sledei slian prethodnome kao jaje jajetu i izjavljivao, bio sam tuberkulozan, oe, a 7ritrejac je odmah zapisivao, bio sam tuberkulozan, posluajte malko kako sada pevam iz punih plua, za njim je stupao sledei ova i truao, bio sam ti zanemogao, presveti oe, a sada eto povazdan jurcam, bio sam zanemogao, beleio je 7ritrejac neizbrisivim mastilom da mu strogi rukopis niko ne bi mogao prepravljati dok je sveta i veka, u drobu sam imao ivu betiju izelicu, sveti oe, u drobu sam imao ivu betiju izelicu, zapisivao je ovaj doslovce i neumoljivo, trujui se gorkom ka%om i napaljujui cigaru na cigaru, razdrljen poput laara, moj generale, ej kakva li je mukarina taj popa, ma nego ta je, gospodine, malo je takvih mudonja, bog ga nadario, a papski izaslanik je ceo bogovetni dan radio bez predaha, niti je jeo niti pio da ne bi vreme traio, nije sustajao do veeri, pa ni tada nije znao za poinak, nego bi se umivao na brzinu i odlazio u luke birtije landarajui platnenom mantijom sa
122

kockastim zakrpama, dovlaio se mrtav gladan i sedao za dugi grubo stesani sto da podeli riblji paprika sa lukim skladitarima, ribu je komadao prstima, mljackao je i drobio kosti onim luci%erovskim zubima koji su blistali u pomrini, supu je lokao iz tanjira kao prostaina, moj generale, samo da vam je videti kako se umuva u onaj mornarski olo sa odurnih jedrenjaka kojima se tovari zelenih banana i majmuna, te sveih zaliha mlaahnih kurava prevoze za staklene hotele .urasaoa, sveti oe, za ?uantanamo,"C za /antijago de los .abaljeros u koji se ne moe stii morem, za najlepa i najtunija ostrva na svetu o kojima smo sanjarili do prvih proseva praskozorja, oe, setite se kako smo se menjali im brodovi isplove, setite se papagaja koji je proricao sudbinu u kui *atilde #renales, setite se morskih rakova to su gamiui izlazili iz supe, setite se %ijuka ajkula, tutnja dalekih bubnjeva, setite se svega onog ivota, oe, onog skotskog ivota, drugari, tako im se obraao, jer on se izraava kao i mi, moj generale, taj vam pria kao da se rodio u predgrau pseih krvljenja, taj vam igra lopte na plai, izvetio se da razvlai harmoniku bolje od ulinih sviraa iz aljedupara,"D od njih bolje svira i peva, nauio je kitnjasti govor skeledija, podjebavao ih je na latinskom, ljemao s njima po pederskim rupama oko pijace, potukao se s jednim od njih jer je hulio na boga, lemali su se svojski, moj generale, ta mi da uinimo, a on je naredio da ih ne razdvajaju, tada su se prisutni sjatili u krug oko njih dvojice, najzad je svetenik iziao kao pobednik, pobedio je, pobedio je popa, moj generale, znao sam da e tako biti, odvrati ovaj zadovoljan, alal vera, pravi mudonja, a on nije bio ni izbliza toliko lakoveran koliko su zamiljali, jer je u tim burnim noima iakao nita manje istine nego tokom iznurujuih dana radei u palati #postolske nuncijature, a kudikamo vie nego u tmurnoj predgradskoj vili koju je bez ovlaenja pretraio jednog potopskog popodneva kada je poverovao da je promakao budnom oku
17 ?uantanamo & nekadanja baza /#! na .ubi. & Prim. prev. 18 aljedupar & kolumbijski grad uven po harmonikaima. & Prim. prev.

123

predsednike slube bezbednosti, prekopao je kuu do najmanje pukotine dok se po njemu slivala kia s tavanice, a on se saplitao o otrovne kamelije i kaljune malange u predivnim odajama koje je <endision #lvarado ustupila obradovanim slukinjama, jer ona bee blagorodna, presveti oe, bila je smerna i skromna, njima je prostirala batistene arave a sama je spavala na vojnikom krevetu i pohabanoj ponjavi, davala im je da oblae njene nedeljne haljine prve dame u dravi, one su se kupale njenim miriljavim solima, cikale su gole i ludovale sa ordonansima usred obojene pene u cinkanim kadama sa lavljim apama, ivele su kao kraljice dok je ona traila ivot %rakajui ptice, kuvajui kojekakve papazjanije na %urunici i gajei lekovite trave za hitnu pomo svojim komijama koji su je znali probuditi u pola noi, spopali su me grevi u trbuhu, gospoo, a ona mu je davala seme krstovnika da savae, kume mi prevrnulo oima, a ona mu je davala travu protiv glista, joj umreu, gospoo moja, ali nije umro, jer je zdravlje svih suseda bilo u njenim rukama, za ivota je ve bila svetica, oe, prebivala u nekom svom svetu istote, neporona usred te kue razvrata kroz koju je nemilice lila kia otkako su je silom premestili u predsedniku kuu, kia je pljutala po klavirskim lotosima, pljutala je po alabasterskom stolu u raskonoj trpezariji gde ona nikada nije htela sesti, jer joj je to izgledalo kao da jede na oltaru, zamislite samo, kakav predznak svetosti, no uprkos usrdnim svedoenjima komiluka, avolji advokat je u tim krevinama naao vie dokaza o stidljivosti nego o smernosti, a meu abonosovim +eptunima i ostacima tamonjih demona i vojnih anela to su plutali po movarju nekadanjih plesnih dvorana pronaao je vie dokaza o nitavnosti duha nego o samoodricanju, ali nigde nije naao ni traga od onog tekog boga, jedinoga i trojnoga, koji ga je iz arkih nizija #bisinije poslao da trai istinu tamo gde je od nastanka sveta nije bilo, elem nije pronaao nita, moj generale, ama ba nita, e pa sad vidi na ta ispade sve to sranje. #li, gospar !emetrio #ldous se nije zadovoljio time to je pretraio grad, nego je uzjahao
124

mazgu pa se uzverao do ledenih venaca visoravni elei da pronae dokaze i zaetke svetosti <endision #lvarado tamo gde ozarje vlasti jo ne bee stiglo da njezin narui lik, iskrsavao je iz maglutina umotan u razbojniku kabanicu i sa izmetinama od sedam milja nalik privienju neastivog avola, izazivajui isprva strah, potom uenje i naposletku radoznalost tih branskih zazjavala to jo nikada u ivotu ne videe ljudsko stvorenje s takvom bojom koe, ali ih je prepredeni 7ritrejac podsticao da ga pipnu i shvate da on ne riga katran, pokazivao im je svoje zube u pomrini, napijao se s njima, jeo sir i ljemao kukuruzovau iz iste tikve samo da stekne njihovo poverenje u tim zabaenim prvarnicama gde su u osvit minulih vekova znali neku prodavaicu ptica koja je tumarala pogrbljena pod bremenom ptijih koara krcatih piliima premolovanim u slavuje, zlaanim tukanima i kriavim guaarakama preruenim u paunove da ih na nedeljnim vaarima utrapi naivinama, sedala bi evo ba ovde, presveti oe, grejui se ukraj ognjita, ekajui da se neko smiluje pa da je povali preko meina prevrele melase u ostavi prvarnice, podavala se samo da bi se nekako prehranila, moj oe, epila se za iniju ubogog jela, jer niko nije bio ba tolika zamlata da kupi te njene natrackane bezvezarije sa kojih je prva kia spirala boju a pri najmanjem pokretu otpadali bi ukrasi i peruke, ali ona bee vaistinu prostodu& na, moj oe, blaena bee ta sveta blagoslovka "E ptica ili visoravni, nazovite je kako vam god drago, jer niko nije pouzdano znao ondanje njeno ime niti se sea kada je ona odluila da se zove <endision #lvarado to zacelo nije njeno krteno ime, poto takva imena nadevaju u primorju a ne u naim krajevima, zamislite da je i tu govnariju prokljuvilo ono njukalo od satanskog dounika, njemu nita pod milim bogom nije moglo promai, svaku je tajnu razotkrivao, iako su plaenici iz predsednikog obezbeenja mrsili konce istine svuda gde bi on stigao i nametali mu nevidljive
19 <endision 1p. bendici4n; & znai blagoslov, te otuda izvedeno ime moemo prevesti kao KblagoslovkaL. & Prim. prev.

125

zasede, kako bi bilo da ga strmeknemo niz neku liticu, moj generale, moemo udesiti da mu se mazga spotakne, ali on im je to izriito zabranio naredivi da ga i dalje uhode, nemojte se drznuti da ugrozite njegov %iziki integritet, ponavljam, ne alite se glavom da ugrozite njegov %iziki integritet, dajte mu punu slobodu delovanja i sve olakice da valjano obavi zadatak, to vam bespogovorno nareujem ja kao vrhovna vlast, povinujte se i postupite po zapovesti koju evo potpisujem, utuvite, svojeruno je potpisujem, iako je uviao da ovom odlukom aka meku jer bi se mogla razobliiti sva ta pria oko njegove majke i upoznati pravi lik <endision #lvarado iz onih vremena o kojima je zabranjeno govoriti a kada je ona bila jo mlada i puna elja, kada je ila polugola i bosonoga, te bila prinuena da se podaje za zdelu najprostijeg jela, ali bila je lepa, oe, bila je tako nevina i prostoduna da je one najprostije papagaje kitila perjem gizdavih petlova i nekome ih utrapila kao gvakamaje, olinjale kokoke je ukraavala nojevim perjem iz lepeza, ne bi li ih prodala kao rajske ptice, ali niko joj nije poverovao, niko ipak nije bio takav zvrndov da nasedne na burgiju samohrane ptiarice koja je lunjajui po nedeljnim pijacama u omaglici mrmljala, eh da mi neko hoe kupiti bar jednu, ostale bih mu poklonila, svi itelji ove pustarske visoravni seali su se njene budalaste prostodunosti i siromatine, pa ipak je izgledalo nemogue ustanoviti ko je i odakle je, poto u manastirskim knjigama roenih nije bilo nikakvih podataka o njenom roenju, ali su zauzvrat naene tri razliite krtenice njenog sina te je ispalo da je bio tri puta zaet u tri posve razliite prilike, tri puta pobaen i tri puta krten, a svu su tu zavrzlamu smuvali pisci nacionalne istorije isprepliui niti istine s nitima lai da niko ne bi mogao proniknuti u tajnu njenog porekla, ali je samo 7ritrejac uspeo da nanjui ta se skriva iza mnogih smiljenih obmana i taman je smerao da obelodani ta je posredi, moj generale, imao je tajnu nadohvat ruke kada se prolomio gromovit pucanj ija se jeka razlegla po surim hrbatima i dubokim klancima .ordiljera, zauo se beskrajni njisak
126

prestravljene mazge dok je sa vrha pod veitim snegom strmoglavo padala u bezdan prolazei kroz sve klimatske pojaseve ije smo slike videli u prirodopisu, promiui pored ledenih litica, malih vrela golemih plovnih reka, vrletnih planinskih venaca po kojima su se na indijanskim grbaama pentrali uenjaci botanikih ekspedicija skupljajui biljke za svoje tajne herbarijume, zatim pored zaravni obraslih divljim magnolijama kuda su pasle mekorune ovce od kojih smo dobijali izvrsno meso, vunu i primer uzornog ponaanja, pored kua beraa ka%e sa neizleivim bolesnicima i papirnim girlandama na pustim balkonima, pored venog ubora planinskih reka koje su iz klisura silazile u ravnine gde vladaju ege a u predveerje zaudara na le starca ubijenog muki u samoi na plantaama kakaoa gde su na sve strane bujali krupni otporni listovi, crveni cvetovi i bobiasti plodovi ije se seme upotrebljavalo kao glavni sastojak u spravljanju okolade, gde je sunce bilo nepomino i posvuda se dizala vrela praina, gde su rasle bundeve i dinje, a uokolo pasle mrave i alosne krave atlantskog okruga gde se nalazila jedina milosrdna kola na dve stotine milja uokolo, gde je hlapio zadah jo ive mazge ija se utroba s praskom raspukla poput sone guanabane meu ibljikama banana i preplaenim jarebicama na dnu ponora, do avola, dooe mu glave, moj generale, ustrelie ga pukom za tigrove u klancu )samljene due, nisu se ni obazirali na moje izriite telegrame, kurvini sinovi, niti su hajali to ga titi moj ugled i vlast, do avola, ali sada e videti s kim imaju posla, siktao je, sukao je besne bale, ali njegov gnev nije izazvala neposlunost plaenika nego uverenost da neto krupno skrivaju od njega im su se usudili da se suprotstave munjama njegove vlasti, budno je motrio na dah onih to su ga obavestili ta se sluilo, jer je znao da bi samo onaj ko zna istinu smogao hrabrosti da ga lae, vrebao je i mozgao ta li potajno smeraju o%iciri vrhovne komande ne bi li prokljuvio ko je od njih izdajnik, ti kojeg sam izvukao iz niega, ti koji si se valjao u praini kada sam te sreo a sada blagodarei meni spava u zlatnoj postelji, ti kome sam
127

spasao ivot, ti to si me stajao skuplje od svih ostalih, ko je taj kukin sin meu vama, nikogovii, jer njemu je istog trena bilo jasno da se samo neko od njih mogao drznuti i obeastiti telegram potpisan mojim imenom i zapeaen prstenom vlastodrja, pa je stoga lino preduzeo sve mere za spasavanje !emetrija #ldousa, izdao je neopozivo nareenje, dajem vam najvie etrdeset osam sati da mi ga naete i dovedete ivog, makar da ga pronaete mrtvog, morate mi ga dovesti ivog, makar ga uopte ne pronali, ipak mi ga morate dovesti, a nareenje je bilo tako bespogovorno i strano da su pre isteka datog roka dohrlili i saoptili mu, moj generale, nali su ga u ikari na dnu provalije, a zlaani cvetovi stolisnika su mu zapekli i zacelili rane pa je ivlji od nas, moj generale, zdrav je i itav blagodarei arobnom vianju matere vae <endision #lvarado koja je jo jednom pruila dokaze o svome milosru i svojoj svetosti viajui ba onoga koji je pokuao da osujeti veni pomen na nju, doneli su ga u njihaljci okaenoj o motku, batrgajui se niz indijanske puteljke u pratnji grenadira, dok je napred iao pandur na konju i zvonio prazninim praporcima obavetavajui ceo svet da se ispunila volja vladaoeva te da je pronaen !emetrio #ldous koga potom smestie u odaju za uvaene goste u predsednikom dvoru, a neposrednu odgovornost za oporavak je preuzeo ministar zdravlja, tu je papski izaslanik jednog lepog dana priveo kraju svoju misiju, metnuo je zavrnu taku na strani spis, udario peat, svojim inicijalima overio svaku desnu belinu onih tri stotine pedeset listova svakog od sedam svezaka, dne etrnaestog aprila meseca ove godine po milosti bojoj, ja, !emetrio #ldous, sudac /vete obredne kongregacije, opunomoenik i prokurator vere, u ime injega )strojstva a za procvat pravde ljudske na zemlji i silne slave gospodnje na nebesima, stavljam svoj potpis, tvrdim i dokazujem da je ovde zapisana suta istina, svekolika istina i nita do istina, koja od ovog trenutka pripada vama, ekselencijo. (stina je odista bila zatvorena u sedam zapeaenih svezaka slinih <ibliji, istina tako neminovna i surova da
128

se jedino ovek otporan na arolije slave i ne hajui ta bi godilo vladaru mogao drznuti da tu ivu istinu obelodani tvrdokornom starcu koji ga je sasluao ne trepnuvi i rashlaujui se u vrbovoj stolici za ljuljanje, samo je zaustavljao dah posle svakog ubistvenog razoblienja, samo je isputao jedno aha svaki put kada bi video da se pali lu istine, aha, ponavljao je, razgonei eirom rojeve aprilskih muva primamljenih ostacima ruka, gutajui nove i nove istine, gorke i vrele poput eravice, to su mu razdirale srce, jer sve je to bila lakrdija, ekselencijo, golemo izmotavanje kome je nehotice kumovao kada je odluio da le svoje matere izloi sveoptem oboavanju poloivi ga na odar od leda i to mnogo pre nego to je ikome palo na pamet da se zapita da li ona zasluuje da bude svetica, a samo zato da bi opovrgao govorkanja da je ona trulila jo za ivota, iz ega se izrodila cirkuska podvala kojoj je potom naseo kada su mu odnekuda doneli vest, moj generale, vaa majka <endision #lvarado posle smrti ini uda, tada je on naredio da njeno telo nose na elu velianstvene povorke sve do najzabaenijih pokrajina njegove nepregledne zemlje bez statua elei da svako uvidi kako si zbog svojih vrlina postala sveta posle toliko godina unienja, posle nebrojenih besciljno ukraenih ptica, posle nebrojenih ljubavi bez nenosti i uivanja, majko, dodue nijednog trenutka nije mi bilo ni na kraj pameti da e se moje nareenje o sveanoj povorci izroditi u sprdainu i obmanjivanje naroda, dovodili su bajagi obolele od vodene bolesti da ih ona svojom arobnom moi isceli naoigled zblenute svetine, a tim podlacima se za tu burgiju plaalo, jednom lanom mrtvacu su tutnuli dve stotine pesosa da vaskrsne iz mrtvih i da iziav iz groba odbaulja na kolenima meu prestravljenu svetinu sa poderanim mrtvakim pokrovom i ustima punim zemlje, nekoj ciganki su platili osamdeset pesosa da se pretvara kako nasred ulice raa dvoglavo mrtvoroene kao kaznu jer je kazala da su sva ta udesa naprosto mutna rabota vlade, to je i bilo potpuno tano, svako svedoenje o udesima bilo je plaeno, a tu besramnu spletku ipak nisu skovale vae ulizice s
129

nedunom namerom da vam se dodvore, kao to je na poetku istrage pretpostavljao gospar !emetrio #ldous, ama ni govora, ekselencijo, to je bila gnusna rabota vaih pristalica, najsablanjivija i najsvetogrdnija od svih podvala koje su bujale pod okriljem njegove vlasti, jer oni koji su izmiljali udesa i za novac pronalazili svedoke tih udesa bili su isti oni privrenici njegovog reima koji su ili a potom prodavali kao relikvije nevestinsko ruho pokojne matere <endision #lvarado, aha, zatim tampali sliice i kovali medalje s njenim kraljevskim likom, aha, obogatili su se prodajui pramenove njene kose, aha, prodajui boice vode isceene iz njenih udova, aha, prodajui pokrove na kojima prostom bojom za vrata bee naslikano neno telo device s rukom na srcu, te su pokrove krmili na rastegljaje u zadnjim spremitima indijskih magaza, a na tu udovinu podvalu su nasedali buljuci svetine to je zaagrenih oiju neprekidno navirala i prolazila pored pokojniinog odra u glavnom brodu katedrale, njih je obmanuo privid da se le ne raspada, mada su stvari stajale sasvim drukije, ekselencijo, telo vae majke se nije raspadalo ne stoga to je svete prirode, niti zato to su usliujui vau sinovsku ljubav sve promene na leu krpljene para%inom i zatrpavane nanosima minke, nego zato to joj je telo rasporeno a koa potom obraena po najgnusnijim metodama punjenja ivotinja u prirodnjakim muzejima, u ta sam se sopstvenim rukama uverio, majko, kada sam otvorio kristalni sarko%ag ije su se pogrebne are raspale od mog daha, skinuo sam ti venac od narandinog cvea sa plesnive lobanje sa koje su ti poupali svaku vlas grivaste kose i potom ih prodali kao relikvije, izvukao sam te iz pauinastih vlakana nevestinskih dronjaka i usahlih ostataka i munih sumraka nad salitrom smrti, bila si laka i od sasuene tikve a iz tebe je zaudaralo kao iz starinskog sanduka, nasluivalo se u tvojim nutrinama neko grozniavo brujanje te se moglo pomisliti da to romori dua tvoja a zapravo su to moljci ukorili razjedajui joj utrobu, udovi su ti otpali kada sam hteo da te prigrlim na grudi jer su ti izvadili drob i sve to je sainjavalo ono telo blaene
130

majke to je zaspala s rukom na srcu, napunili su te krpetinama tako da je od tebe ostala samo pranjava korica od testa koja se smrvila u prah im sam je pridigao ti ozarje od svitaca tvojih kostiju, a tvoje staklaste oi su gotovo beumno odskakutale po ploama sumrane crkve, raspala si se i u prah rastoila, pa su redari pokupili lopatom ostatke smrvljene matere s poda da ih kojekako opet saspu u koveg, a sve je to netremice i kao kamen stanac gledao tajanstveni satrap ije iguanske oi nisu odale nikakvo oseanje ak ni kada je u kolima bez dravnikih oznaka ostao nasamo sa jedinim ovekom na ovom svetu koji se usudio da ga posadi pred ogledalo istine, samo su sedeli i kroz zamagljene zastore posmatrali kako se horde ubonika uklanjaju s popodnevne omorine i valjaju u hladovini zasvoenih gradskih kapija gde su se nekada prodavale petparake knjiice o okrutnim ubistvima i nesrenim ljubavima, o mesoderskim cvetovima i nepojamnim plodovima to otupljuju volju, a tamo se sada dizala zagluujua graja i ispod ruke preprodavale lane relikvije od odede i od tela matere njegove <endision #lvarado, dok se on nije mogao oteti utisku da je gospar !emetrio #ldous prokljuvio njegove misli kada je odvojio pogled od rulje bogalja i promrmljao, na kraju krajeva ima neega dobrog u strogosti s kojom sam vodio istragu, naime uverio sam se da ovi kukavni ljudi vole vau ekselenciju kao svoj sopstveni ivot, jer ako je usred predsednikog dvora uoio verolomstvo i zapazio kako se iz gramzivosti ulizuju i prepredeno dodvoravaju ponajvie oni to se bogate i napreduju pod okriljem vlasti, !emetrio #ldous je zauzvrat otkrio novi vid ljubavi u buljucima tih beskunika koji se od njega nisu niemu nadali, poto se ni od koga niemu nisu nadali, a ipak su prema njemu gajili usrdnu ovozemnu ljubav koja se mogla opipati rukama i nepomuenu privrenost kakvu bismo hteli ispoljiti prema <ogu, ekselencijo, ali on nije ni trepnuo udivljen ovim otkrovenjem koje bi mu ranije razgalilo duu i obodrilo srce, nije ni uzdahnuo, jedino je skrivajui nespokojstvo pomislio u sebi eh samo bi mi jo i to trebalo, sveti oe, zar biste
131

vi hteli da me niko ne voli sada kada ete se na krilima slave naslaivati mojom nesreom pod zlatnim kupolama vaeg varljivog sveta, dok ja treba da ovde ostanem sam s nezasluenim bremenom istine koju ste mi otkrili, bez paljive matere koja bi mi pomogla da to breme podnesem, usamljeniji od pustinjaka u ovoj zemlji koju nisam po volji svojoj ni birao, nego su mi je tutnuli gotovu, ba ovakvu kakvu ste je videli i kakva je od pamtiveka bila, sa ovim smislom za nepostojee, sa ovim smradom od govana, sa ovim ljudima bez istorije koji veruju jedino u ivot, eto takvu su mi otadbinu utrapili a da me nisu ni pripitali, sveti oe, ovde je etrdeset stepeni u hladu predsednike koije i devedeset posto vlage u zraku, ovde mi je sueno da udiem prainu, da me kinji podmukla kila koja sipijivo iti poput kipueg ajnika prilikom prijema, da nemam nikoga ko e me pobediti u dominama, niti ikoga ko bi mi skresao u brk celcatu istinu, sveti oe, eto pa se stavite u moju kou, sve mu je to sinulo kroz glavu, ali nije ni re prozborio, samo je neosetno uzdahnuo i malice trepnuo, pa je zamolio gospara !emetrija #ldousa da ovaj popodnevni muni razgovor ostane meu njima, obeajte mi, sveti oe, jel= vai kao da mi nita niste rekli, kao da ne znam istinu, a gospar !emetrio #ldous mu obea, naravno, vaa ekselencijo, sve ima da ostane meu nama, vi ne znate istinu, dajem vam asnu muku re. Proglaenje <endision #lvarado za sveticu je obustavljeno usled nedostatka dokaza, a potom je ukaz iz -ima bio obnarodovan sa propovedaonica po zvaninom ovlaenju naporedo sa vladinom odredbom da se ima spreiti svaki vid negodovanja ili naruavanja javnog reda, ali oruane snage nisu ni prstom mrdnule kada su horde ozlojeenih vernika nasred Trga oruja udile golemu lomau od dveri glavne katedrale i kamenicama porazbijale vitrae sa anelima i gladijatorima na #postolskoj nuncijaturi, sve su polupali, moj generale, ali on se nije ni pomerio iz svoje njihaljke, opsednuli su biskajski manastir da iskuenice pocrkaju od gladi, opljakali su crkve, misionarske domove, sravnili sa zemljom sve to je
132

imalo neke veze sa svetenstvom, moj generale, ali on ni dalje nije micao iz njihaljke u hladovitom prisenku od mauhica sve dok jednog trenutka zapovednici iz njegovog glavnog taba nisu otvoreno priznali da vie nisu kadri obuzdavati duhove niti zavesti red bez krvoprolia kao to im je bilo zapoveeno, e tek se tada on pridignuo i otiao u svoj kabinet, gde nije kroio tokom vie meseci otupelosti, i tamo je sveano preuzeo odgovornost da tumai narodnu volju, obnarodovao je ukaz sastavljen po njegovom trenutnom hiru ne obavestivi oruane snage niti se savetujui sa svojim ministrima, elem prema lanu jedan pomenutog ukaza proglasio je graansku svetost <endision #lvarado, jer je takva vrhovna volja slobodnog i nezavisnog naroda, imenovao ju je zatitnicom nacije, isceliteljicom bolesnih i odgajivaicom ptica, a njen roendan je proglaen dravnim praznikom, prema lanu dva, a odmah po stupanju na snagu ovog ukaza, nacija objavljuje rat /vetoj /tolici sa svim posledicama koje u takvim prilikama predviaju vaei meunarodni ugovori i povelje o ovekovim pravima, zatim se lanom tri nalae neodlono, javno i sveano proterivanje gospodina nadbiskupa, a sa njim i svih biskupa, apostolskih pre%ekata, svetenika, opatica, te svih domaih ili stranih lica bez obzira na to kako su upleteni u crkvene stvari i kojeg su duhovnog zvanja, a time se liavaju prava da se zateknu unutar granica zemlje i na stotinu pedeset morskih milja u teritorijalnim vodama, naposletku etvrtim lanom se proglaava oduzimanje i prisvajanje svih crkvenih dobara, manastira, konvenata, semenita, obradivih povrina, alatljika, stoke, eerana, %abrika i radionica, kao i ostalih dobara to su stvarno pripadala crkvi iako su bila u zemljinim knjigama upisana na drugo ime, te e ta dobra posluiti da se uvea posmrtna batina svete <endision #lvarado 5d Ptica, da veliajan bude njen kult i uzvien veni joj pomen, a sve se to ima uiniti poev od datuma ovog ukaza sroenog usmeno a potom overenog prstenskim peatom ove vrhovne i neopozive vlasti, povinujte se i postupite prema ukazu. !ok su na sve strane
133

pratale prskalice, jeala sveana zvona i orila se vesela svirka proslavljajui graansko posveenje, on se lino brinuo da se ispuni svaka pojedinost predviena ukazom elei pritom da osujeti neku novu smicalicu koju bi mu mogli namestiti, ponovo je dograbio dizgine stvarnosti u ruke, uhvatio ih je satenskim rukavicama ba kao u ona slavna vremena kada su ga ljudi presretali na stepenitu i molili da se obnove uline trke konja, pa ih je on istog asa obnavljao, da se obnove trke s nogama u vrei, a on ih je smesta obnavljao, kada se pojavljivao na najsiromanijim ranevima da objasni kako treba nasaditi kokoke na jaja i kako kopiti junce, njemu nije bilo dovoljno da lino proveri podrobne spiskove crkvenih dobara, nego je rukovodio zvaninim merama oduzimanja kako ne bi dolo ni do najmanjeg raskoraka izmeu njegove volje i uraenih poslova, te je poredio istine iz imovinskih knjiga sa nepouzdanim istinama iz stvarnog ivota, nadgledao je proterivanje velikih crkvenih bratstava osumnjienih da su u vreama sa dvostrukim dnom i domiljato saivenim grudnjacima smerali da odnesu tajna blaga poslednjeg vicekralja koja su poivala zakopana u sirotinjskom groblju iako su ih voe %ederalnog rata besomuno traile tokom predugih ratnih godina, pa ne samo to je naredio da nijedan crkvenjak ne sme poneti sa sobom nita osim najnunijeg rublja, nego je neopozivo zapovedio da se ukrcavaju goli kao od majke roeni, te su tako pristupali priprosti seoski popovi kojima je bilo svejedno da li su goli ili obueni jer im menjaju sudbinu, pre%ekti misionarskih okruga opustoenih malarijom, osavi i dostojanstveni biskupi, a za njima ene, smerne sestre milosra, misionarke ogrubele i svikle da krote prirodu i gaje povre u pustinji, vitke <iskajke to sviraju na klavikordu i /alezijanke tananih ruku i netaknutih tela, jer je i po golim telima bilo moguno razaznati iz kog drutvenog sloja potiu, dokle su uznapredovali u slubi, prolazile su izmeu denjkova s kakaoom i vrea usoljene somovine u ogromnom carinskom skladitu, prolazile su kao zbuljukane posramljene ovce skrstivi ruke preko grudi pokuavajui da
134

svaka svoju sramotu skrije iza druge pred tim starcem koji je izgledao kao da je od kamena sazdan pod krilima ventilatora dok ih je posmatrao netremice, piljio je tamo kuda je imala da nepovratno protee bujica golih ena, gledao ih je ravnoduno, ne trepnuvi, sve dok i poslednja nije napustila dravnu teritoriju, jer ove su i bile poslednje, moj generale, ali on se seao samo jedne koju je hitrini pogledom izdvojio iz krda preneraenih iskuenica, zapazio ju je meu ostalima iako se ni po emu nije razlikovala, bila je omalena i jedra, stamena, nabreklih guzova, bujnih sisa, nespretnih ruku, natrenog spolovila, podstriene kose, prastog nosa, retkih i tvrdih zuba, ravnih tabana, bila je to najobinija iskuenica, ali on je naslutio da je ona jedina prava enska u tom buljuku golih ena, jedino je ona ne osvrnuvi se prola ispred njega i jedino je ona ostavila za sobom nerazumljiv trag divlje zveri a odnela vazduh koji diem, jedva je stigao da se pribere i jo jednom je pogleda kada je o%icir iz slube za proveru identiteta pronaao ime upisano po azbunom redu u prozivniku i povikao +asareno 3etisija, a ona mu mukim glasom odgovorila, ovde sam. / tim uzvikom je ona ula u njegov ivot da u njemu ostane sve dok mu i poslednje enje nisu iscurile kroz naprsline seanja a njen lik ostao samo na komadiu hartije gde je napisao 3etisija +asareno, duo moja, pogledaj ta biva sa mnom bez tebe, sakrio je tu ceduljicu u ostavu za med, pa bi je proitavao kada je bio uveren da ga niko ne vidi, potom bi je ponovo smotavao, proivljavajui u magnovenju ono nezaboravno predveerje sa zranom kiom kada su ga izvestili, moj generale, vratili smo vam je u domovinu po naredbi koju niste izdali, jer on je samo promrmljao 3etisija +asareno dok je posmatrao kako poslednji pepeljasti teretnjak iezava na vidiku, potom je glasno ponovio to ime da ga ne zaboravi, 3etisija +asareno, to je bilo dovoljno da je pripadnici predsednike slube obezbeenja otmu iz manastira na :amajki, nabili su joj krpu u usta i navukli ludaku koulju pa je strpali u amovi sanduk utegnut obruima, s peatima i katranskim natpisom lomljivo do not drop this side up,
135

kao i sa urednom dozvolom za uvoz uz carinsku objavu o besplatnom uvozu dve hiljade kristalnih aa za ampanj namenjenih predsednikoj pivnici, ukrcali su je u potpalublje nekog ugljarskog broda, a im su je doneli u predsedniki dvor, poloili su je golu i drogiranu na krevet s kapitelima u odaji za poasne goste, a takva je i bila u njegovom seanju, u tri sata po podne leala je okupana branjastom svetlou pod mreom protiv komaraca, spavala je spokojno ba kao i mnoge druge ene kojima se posluio bez njihovog pristanka i koje je obleao u istoj toj odaji ne budei ih iz otupelosti izazvane luminalom, dok ga je progonilo uasno oseanje teskobe i poraza, ali 3etisiju +asareno nije ak ni pipnuo, posmatrao ju je kako spava sa izrazom neke detinje zbunjenosti, iznenaen to se njeno golo telo toliko promenilo te ne lii na onu enu vienu u lukom skladitu, nakolmovali su joj kosu, obrijali su joj sve dlaice po telu pa i one na stidnom mestu, premazali su joj crvenim lakom nokte na nogama i rukama, stavili su joj ru na usne, rumenilo na obraze i mous na trepavice, irila je neki prijatan miris koji se brzo gubio u priguenom zapahu divlje zveri, kakva pizdarija, nainili su je runom nastojei da je ulepaju, tako su je preobliili da mu se ona nije mogla ukazati naga ispod svih tih namaza dok ju je posmatrao utonulu u zanos od uspavljujuih sredstava, a onda je primetio kako lagano izranja, kako se rasanjuje, kako ga gleda, o majko, to je bila ona, 3etisija +asareno, uzrok moje smetenosti, skamenjena od straha im je opazila kako je granitni starac neumoljivo posmatra kroz magliastu mreu protiv komaraca, bila je prestravljena njegovim tajanstvenim lutanjem, jer joj ni na kraj pameti nije bilo da je on, uprkos nebrojenim godinama i bezgraninoj svojoj vlasti, bio ak prestraeniji, usamljeniji i smeteniji od nje, te da je bio isto toliko neuk, zblenut i bespomoan koliko i prvi put kada je saznao da je muko obleavi neku soldatuu koju je o ponoi zatekao dok se gola kupala u reci, a %rktala je poput drebice im bi izronila iz vode te je on mogao naslutiti njenu silinu i obline, sluao je njen tamni i usamljeni kikot u pomrini, predoseao je kako joj
136

se telo jei od miline u tami, ali bee naisto premro od straha, jer sa enskom jo nije spavao, iako je ve preturio preko glave tri graanska rata i dogurao do ina artiljerijskog porunika, a onda je strah da ne ispusti priliku nadvladao strah da kidie na enu, te se zaleteo u reku pod punom ratnom opremom, izmama, remnicima, %ieklijama, maetom, pukom kremenjaom, tako upetljan u sve te ratne trice i kuine, tako izbezumljen prikrivanim strahovima da je ena najpre pomislila kako se neko na konju otisnuo u reku, ali je ubrzo uvidela da je to neki uplaeni ovek te ga je siromaka metnula pod okrilje svoje samilosti, pruila mu je ruku da ga povede oamuenog kroz tmuu, a on ipak nije uspevao da se snae u pomrini utoita koje mu je podarila, te mu je ona materinskim glasom davala uputstva, vrsto se dri za moja ramena, da te ne odvue struja, nemoj da ui u vodi nego lepo klekni i lagano dii da ti se ne oduzme dah, a on je detinje posluno postupao po njenim uputstvima, mislei pri tome, o majice moja <endision #lvarado, kako li su ene samo vine u onim rabotama, vrag im srce odneo, kao da su ih one izumele, joj kako li samo umeju da budu muevne, eto tako je mislio, dok je ona za to vreme svlaila s njega onu bezveznu opremu suvozemnih ratova koji ni izbliza nisu tako strani ni besomuni kao ovo usamljeniko vojevanje u vodi do gue, bio je premro od zorta traei priklonite u tom telu to je mirisalo na borov sapun, uto mu je raspasala %ieklije i razdreila ukur, o vinji boe, sledih se od straha kada umesto onoga to sam traila natrapah rukom na ogromno mudo koje je u pomrini plivalo kao naduta abetina, ispustih ga preneraena, odgurnuh ga i rekoh, tornjaj se majci svojoj, neka nae nekog drugog umesto tebe, jer ti ne vredi nita pod milim bogom, eto tako je i sada pred razgolienim telom 3etisije +asareno zastao sputan istim onim pradrevnim strahom, ni usudio se nije da zagazi u tu njenu reku punu svakojakih virova i brzaka iako je bio u punoj opremi, sve dok mu ona nije ponudila okrilje svog milosra, tada je on uzeo pokriva i pokrio je, zatim je poeo da joj navija na gramo%onu onu
137

pesmicu o sirotoj !elgadini koju je otac grenom ljubavlju obeastio, zapovedio je da u njenu odaju unesu vaze i u njih metnu ojano cvee, jer je prirodno cvee namah venulo od zlih ini 3etisijinih ruku, inio je sve ega bi se dosetio samo da je nekako usrei, ali je neumoljivo ostao pri svome drei je utamnienu i golu ne bi li ona uvidela kako e je voleti i uiniti joj sve to bude poelela, ali da od sudbine utei ne moe i da joj ostaje provesti ivot s njime, a ona je to jasno shvatila im se povratila od straha pa je bez okolienja i izvinjenja stala zapovedati, generale, deder otvorite prozor da ue malo sveeg vazduha, a kada bi ga on otvorio, ona je odmah izvoljevala, zatvorite ga jer mi meseina bije u lice, on je pokorno ispunjavao njene zahteve kao da su bili ljubavni prohtevi, bivao je sve usluniji ali i samouvereniji to se vie bliilo predveerje sa zraeim kiama kada se podvukao pod mreu protiv komaraca i legao pored nje, niti se svukao niti je nju probudio, te je tako po itave noi plovio tajnim tokovima njenog tela, udisao je njen vonj divlje kuje koji je bivao sve vatreniji, mrsio joj je mahovinu nabujalu ispod pupka, a onda se ona preneraeno probudila i vrisnula, miite se od mene, generale, on je nevoljno ustao, ali je ponovo prilegao im je zaspala, te je tako prve godine njenog tamnovanja uivao u njenom telu iako ga nije ni takao, potom se ona navikla da se budi pored njega, iako nije shvatala kuda teku tajne struje ovog nedokuivog starca koji se liio svih uivanja u vlasti i svetskih razonoda, te se posvetio samo tome da je posmatra i slui, a onda je stiglo i ono predveerje sa zranim kiama kada se bacio na usnulu 3etisiju kao to se nekada bacio na soldatuu u vodi, nasrnuo je na nju pod punom opremom, u uni%ormi bez inova, sa opasaem za sablju, svenjem kljueva, dokolenicama, jahakim izmama sa zlatnim mamuzama, bio je to nasrtaj kao u runom snu, a ona je preplaena i bunovna nastojala da zbaci sa sebe tu kljusinu pretovarenu ratnim drangulijama, ali on je bio tako uporan da je ona pribegla raznim mari%etlucima ne bi li dobila u vremenu, skinite oklop, generale, jer mi kopicama ozleujete grudi, skinite
138

mamuze, generale, raskrvaviete mi glenjeve zlatnom zvezdom, skinite sveanj kljueva sa opasaa, jer e mi odrati bedra i kukove, a on je krotko inio sve to je zahtevala, mada ga puna tri meseca nije uspela nagovoriti da otpae opasa sa sabljom, joj ne mogu da diem, generale, minuo je mesec dana dok ga je privolela da izuje konjike izme, paraju mi grudi uzicama, generale, bila je to iscrpljujua i usporena borba u kojoj je ona odugovlaila, ali pazei da ne prekardai te da ga ne razbesni, a on je sve vreme nevoljno poputao samo da joj ugodi, elem nijedno od njih dvoje nikada nije saznalo kako se izmeu njih sluilo ono poslednje, a sluilo se neto posle pune dve godine njenog tamnovanja kada su njegovi mlaki i meki dlanovi bez linija sudbine sluajno dodirnuli pritajene strune enstva usnule iskuenice, nakon ega se ona razbudila oroena bledim znojem i samrtno podrhtavala od udi, te nije ni pokuala da silom ili milom zguli sa sebe tu neukrotivu zver, nego ga je samo moleivo pogledala i rekla, izuj izme jer e mi ukaljati holandske arave, a on ih je u tren oka skinuo, izuj dokolenice, svui pantalone, otpai podvez za kilu, skini sve sa sebe, ivote moj, inae te ovako neu osetiti, sve se desilo kao u magnovenju pa on nije ni shvatio ta se sa njime zbiva, samo je naposletku video da pred njom stoji onakav kakvog ga je jedino njegova majka prvi put videla u manastirskom predvorju pod setnom svetlou udivenih geranijuma, strah bee nestao bez traga, a on se najednom prometnu u ratobornog bizona te u prvom naletu razori sve to mu se nalo na putu i potrbuke se sunovrati u ponor tiine koju je remetila samo kripa brodske drvenarije stisnutih zuba 3etisije +asareno, o kao da je uzviknula ovde sam, oberuke me je dograbila za kosu da ne umre sama u tom bezdanom viru u kome sam i ja umirao sunovratno vuen poudom, no ipak je zaboravio na nju, ostao je sam samcit u pomrini tragajui za sobom u slankastim vodama svojih suza, generale, u mlitavom urku svojih kravljih slinetina, generale, u tronutosti svojom sopstvenom tronutou, o majko moja <endision #lvarado kako li sam mogao proiveti
139

tolike godine a ne iskusiti ove slatke muke, plakao je, dok su ga razdirale udnje u nutrinama, oamuivalo pratanje petardi u crevima i nekakav prijatni pipak mu upao utrobu pa ga potom celog pretvorio u zaklanu ivotinju to je u predsmrtnim trzajima stala da obilno natapa snenobele arave nekom vruom i nakiselom kaom od koje se u njegovom seanju ukvario staklasti vazduh onog predveerja kada su po mrei protiv komaraca pljutale zrane kie, shvatate li da ste se bili usrali, generale, to su bila vaa sopstvena govna.

140

e u rano sumraje bejasmo poizbacivali iz dvora sagnjile i ucrvljane kravlje leine, stigli smo da unekoliko sredimo onaj basnoslovni urnebes i lom, ali nam nikako nije polazilo za rukom da leu naeg vladaoca povratimo izgled kakav je po predanju imao. /trugali smo ga noevima za skidanje ribljih krljuti ne bi li s njega zgulili morske ljuskare, ribali smo ga u rastvoru kreolina i kamene soli da uklonimo odrtine od truljenja, lice smo mu posipali tirkom da prikrijemo epie od kuine i nadeve od para%ina kojima smo morali da krpimo lice to su ga ubrine ptiurine iskljuvale, narumeneli smo mu obraze i naneli sloj enskog rua na usne te smo mu donekle povratili ivotnu boju, ali ak ni staklene oi usaene u prazne duplje nisu uspele da mu daju izgled vlastodrca, a bez njega nismo mogli da ga izloimo pogledima svetine. ) meuvremenu smo u dvorani dravnog saveta pozivali na sveopte jedinstvo u borbi protiv vekovnog despotizma da bismo na jednake delove razdelili sve to je on tokom svoje vladavine napljakao, jer su se mnogi listom sjatili sa svih strana posle poverljive, ali brzo pronete vesti o njegovoj smrti, u domovinu su se vratili i liberali i konzervativci izmireni istom raspirenom nadom da e ostvariti svoje tenje osujeene dugim godinama izgnanstva, vratili su se i generali vrhovne komande koji su bili izgubili kormilo vlasti, zatim tri poslednja graanska ministra, nadbiskup primas, svi oni koje ne bi mogao ni smisliti behu ve posedali oko dugakog orahovog stola nastojei da se nagode u kom obliku e biti saoptena vest o toj ogromnoj smrti da bi se spreilo prerano izlivanje ushiene svetine po ulicama, te naposletku odluie da se jo u toku noi izda bilten broj jedan i njime narodu stavi do znanja da su lake zdravstvene tegobe primorale njegovu ekselenciju da otkae svoje uee u zvaninim prilikama, te
141

da odgodi primanja vojnih i graanskih lica, a da se biltenom broj dva puanstvo obavetava da je slavni bolesnik bio prinuen da ostane u svojim odajama jer su ga, skolile starake slabosti, posle ega e bez najave i dodatnih obavetenja u rumeni rasvit tog vrelog avgustovskog utorka zajeati zvona s katedrale i zvanino obnarodovati smrt vladaoca iako nikada niko nee pouzdano znati da li je to ba on tada umro. <ili smo najednom bespomoni pred tom nesumnjivom smru, sludeli smo se oko tog usmrdelog tela kome u ovom svetu nismo umeli nai zamenika, jer je u dubokoj starosti odbacivao pomisao o nasledniku i nije hteo da donese bilo kakvu odluku o sudbini zemlje kada njega vie ne bude meu ivima, staraki tvrdoglavo se odupirao svim nagovaranjima osobito otkad se vlada preselila u zdanja sa sunanim oknima na ministarstvima, a on ostao da ivi sam samcit u pustom domu njegove apsolutne vlasti, zaticali smo ga kako hoda kao u snu, lebdei izmeu kravljih krevina, gde nije imao kome zapovedati osim slepcima, gubavcima i paralitiarima to nisu umirali od bolesti, nego su se gasili od starosti po ruinjacima, a ipak je bio tako tvrdoglav i pronicljiv da se sve svodilo na odlaganja ili izvrdavanja vazda kada smo mu predoavali da treba hitno da odredi naslednika, ama za boga miloga ako bih mozgao o tome ta e se desiti sa svetom posle moje smrti to bi mi izazvalo u ustima isti pepeljast ukus kao da sam umro, zajebite vi te prie, jer kako god da okrenete, im budem odapeo, sjatie se one politike utve i meu sobom izdeliti ovu govnarsku zemlju kao to su je delili posle proterivanja panskih uljeza, pazite to sam vam rekao, ima da bude tako, sve e razgrabiti popende, ameri i bogatai, a siromanima e ostati upalj nos do oiju, nego ta mislite, njih uvek jebu u glavu i ako jednog dana kojim udom govna budu neto vredela, sirotinja e se raati bez guzice, pazitosamvireko, eto tako je on govorio, pozivajui se na rei nekoga iz vremena njegove slave, terao je sprdnju i na sopstveni raun kada nam je nekom zgodom pucajui od smeha rekao da mili brate nema nikakvog smisla posle njegove smrti vucarati
142

le ak do :erusalima i sahranjivati ga u sveti grob (susa 0rista, jer e biti mrtav samo tri dana, a svaka neslaganja u miljenju presecao je tvrdnjom da e se vremenom potvrditi kao istina sve ono to sada izgleda neverovatno, do krasnog kurca. Bacelo, bio je u pravu, jer se ve u nae doba nije mogao nai niko ko bi doveo u sumnju verodostojnost njegove istorije, niko je nije mogao ni dokazati a ni opovrgnuti, a mi nismo bili sposobni ak ni da utvrdimo da li je taj le njegov ili nije, jedina naa otadbina bila je ona koju je on sazdao po podobiju svojemu menjajui prostor i vreme po svojoj neogranienoj volji, ona otadbina koju je obnovio jo od davnine, od zaetka seanja, kada je besciljno tumarao po svom dvoru, tom leglu beaa gde jo nikada nijedno sreno stvorenje zanoilo nije, kada je kukuruzno zrnevlje bacao kokokama koje su kljucale oko njegove njihaljke i raspameivao poslugu svojim protivrenim zapovestima, donesite mi limunadu s ledom, potom bi je netaknutu ostavljao nadohvat ruke, sklonite ovu stolicu odavde i stavite je tamo, ipak je vratite sada na preanje mesto, elei da tim sitniavim zakeranjima potpiruje tinjajuu eravicu svog nezajaljivog poroka da nekome zapoveda, u asovima dokolice tokom svoje vladavine strpljivo je prebirao po seanju i oivljavao delie davno minulog detinjstva, dok mu je pod dvorinim hrastom glava padala od dremea, ali bi se naglo budio ako bi uspeo da u seanju ulovi makar neto slino deliima zamrene pitalice o golemoj, sablaznoj i bezobalnoj zemlji kakva je pre njega bila naa otadbina, to kraljevstvo korenjaka sa sporim splavovima i drevnim bezdanima jo iz onih vremena pre njegovog roenja kada su ljudi bili toliko hrabri da su golim rukama lovili kajmane zarivajui im popreko kolac u eljusti, evo ovako, objanjavao bi nam upirui kaiprstom u nepca, pripovedao nam je kako je na eliki petak jednom zauo %ijuk vetra i nanjuio vonj peruti u vetru, ugledao je kako se podnevno nebo zamrauje tmastim oblacima rakova koji su izjedali sve to im se nalo na putu ostavljajui za sobom ogoljenu vasionu i iskrzanu svetlost po nebesima kao uoi postanja sveta, on je doiveo svu tu
143

pusto, video je kako krv kaplje iz venca petlova bez glava obeenih za noge pod strejom velike i neuredne seoske kue u kojoj je samo asak ranije umrla neka ena, potom je drei se materinog skuta iao bosonog u sprovodu za nekim dronjavim leom kome se ni koveg nije mogao skrpiti nego su ga golog i na amalskim kolicima vukli do groblja dok su se s nebesa obruavala jata rakova i kljuvala mu telo, eto tako je izgledala naa domovina, ni mrtvakih kovega nismo imali, nita pod milim bogom nismo imali, on je svojim oima video kako je neki ovek pokuao da se obesi istim uetom kojim se neki nesrenik ve bio obesio o drvo na seoskom trgu, ali natrulo ue nije izdralo nego se prerano prekinulo te je jadnik tresnuo na tle grei se u samrtnom ropcu nasred trga dok su ga gledale preneraene gospoe koje su se vraale sa mise, ali taj ovek nije umro, oiveli su ga batinama ne trudei se da doznaju ko je i zato se hteo obesiti, jer u to doba niko nikoga nije poznavao osim ako bi se viali u tamonjoj crkvi, okovali su mu noge i ruke u bukagije te su ga zajedno sa ostalom bratijom po nesrei ostavili da ga sunce pri i vetri biju, jer su takva bila ona zlosrena vremena panskih uljeza kada je bog gospodario vie nego vlada, emerna vremena nae domovine pre nego to je on naredio da se posee drvee po seoskim trgovima i tako spree jezivi prizori nedeljnih veanja, zabranio je da se na javnim mestima okivaju ljudi, zabranio je sahranjivanje bez kovega, zabranio je sve to je moglo da podseti na one gnusne zakone pre njegovog dolaska na vlast, izgradio je elezniku prugu do pustarskih visoravni da napokon ieznu sramotni prizori unezverenih mazgi koje su po vrletima iznad provalija nosile klavire za maskenbale odravane na plantaama ka%e, jer je jednom video kako se ceo karavan sa trideset klavira sunovratio u ponor, o emu se govorilo i pisalo ak u inostranstvu, iako je jedino on mogao da posvedoi kako je stvarno bilo, poto se sluajno bio nagnuo kroz prozor ba u trenutku kada se poslednja mazga okliznula i povukla za sobom sve ostale u bezdan, jedino je on uo kako su padajui prestravljeno njakale, jedino je on
144

uo kako sami od sebe neprekidno sviraju klaviri u padu dok su se strovaljivali na dno jedne otadbine koja je tada bila, kao i sve ostalo pre njega, toliko prostrana i nepoznata da se nije moglo znati vlada li dan ili no u tom veitom sumraku od vruih isparina to su kuljale iz provalija gde su se razmrskali klaviri uvezeni iz #ustrije, on je video i mnoge druge udese ovog neverovatnog sveta te nije mogao pouzdano tvrditi jesu li to zaista njegova seanja ili je sve to uo od nekoga u tekim noima ratnih groznica, ili je te strahote moda video na gravurama putopisnih knjiurina kojima se zanosio tokom mnogih praznih asova mrtvila njegove vladavine, ali bilo kako bilo, svejedno je, do avola, sve e to vremenom postati istina, videete, tako je on govorio svestan da njegovo pravo detinjstvo nije ta kaljuga od nepouzdanih seanja koja su se naas javljala kada je poinjala da se dimi zapaljena balega, ali ih je ubrzo i zanavek zaboravljao, nego je njegovo detinjstvo samo ono koje je proivljavao u mirnom utoitu moje jedine i zakonite supruge 3etisije +asareno koja ga je svakog popodneva izmeu dva i etiri sata sedala u skamiju pod venjakom od rascvalih mauhica pa ga je uila da ita i pie, ona se sa svom ustrajnou iskuenice upustila u taj junaki poduhvat a on joj je uzvraao zastraujuom strpljivou starca, udovinom voljom za bezgraninu vlast i silnom sranou, tako da je pevuei sricao tetka etka dva petka bez metka, ali ga u zaglunom agoru ptica pokojne matere niko nije mogao uti, iako je naklapao da Ture bure valja bure Ture gura, tata trpa tutun u lulu, crna Fecilija cenjka se prodajui celer, cveklu, cvee, etke, cepanice, ce, cipele, cimet, cicu&micu, Fecilija cevi cevku to klija, smejao se ponavljajui kroz bruj zrikavaca onu lekciju iz itanja koju je 3etisija +asareno pevuila u ritmu svog iskuenikog metronoma sve dok celu vasionu nisu naselila siuna stvorenja tvog glasa i u njegovom bezmernom kraljevstvu jada i emera ostale samo azbune i pravopisne istine, elem ta me seca sa meseca, baba broji burice, (vo i vo, 5tilija, til, ti i ja, bluza kao suza, ostale su samo lekcije iz itanja koje je ponavljao svagda i svugde,
145

kao to su se i njegovi portreti susretali na svakom koraku, ponavljao ih je ak i u prisustvu holandskog ministra %inansija kome se naisto pamet okrenula kada je turobni starac podigao ruku u satenskoj rukavici i mahnuo kroz pomrine svoje neistraive moi, te je prekinuo audijenciju i pozvao ga da zajedno deklamuju, mene mama mazi, (sa se smucao sedam dana po ostrvu, -ada radi radnju, oponaajui kaiprstom klatno metronoma i ponavljajui naizust lekciju od utorka, izgovarao je razgovetno, ali sve je to odudaralo od ozbiljnosti trenutka, te je on i postigao to je eleo, elem razgovor je prekinut a isplata dugova 0olananima je odgoena za neku zgodniju priliku, kad budemo imali vremena, gospodine ministre, zakljui on, dok su ga zgranuto gledali gubavci, slepci i paralitiari koji su se pridignuli u svitanje izmeu zasneenog ipraja ruinjaka i opazili u polutami kako sumorni starac deli neujne svoje blagoslove i po tri puta pripeva kao na bogosluenju, kralj sam svakom i volim zakon, popevao je, prorok se propio, pevuio je, svetionik je visoka kula ije svetlo pokazuje put nonim moreplovcima, pevao je, uviajui da u pribeitu njegove starake sree nema drugog vremena osim vremena 3etisije +asareno mog ivota kada se dimila raja orba zasopljenih kikota sijeste, jedino je udeo da se pripije go uz tebe na toj rogozini natopljenoj znojem i pod lepetanjem ukroenog imia od elektrinog ventilatora, nije bilo druge svetlosti osim belasanja tvojih guzova, 3etisijo, ne bee nieg osim tvojih totemskih dojki, tvojih ravnih tabana, tanke grane petoprsnice, kojom se lee neke boljke, munih januara na dalekom ostrvu #ntigva gde si dola na svet u rasvit silne samoe namrekane vruim vetrom sa usmrdelih mrtvaja, zatvarao se s njom u odaji za poasne goste izriito naredivi da se niko ne usudi i prie blie od pet metara ovim vratima, jer u biti vrlo zauzet uei da itam i piem, zato ga niko nije uznemirio da mu saopti, moj generale, uta groznica hara meu seoskim stanovnitvom, u tom asu moje srce je kucalo bre od metronoma opijeno nevidljivom silinom tvog vonja divlje zveri, sricao je pevuckajui, patuljak
146

plee na jednoj peti, mazga mili u mlin, 5tilija beli bluzu od tila, bluza se pie sa poetnim b kao bata, sricao je, dok mu je 3etisija +asareno pomerala okilavljeno mudo da bi oprala ostatke govana od poslednjeg tucanja, potapala ga u svetu vodicu kojom je bila napunjena pocinkana kada s lavljim apama, sapunjala ga engleskim sapunom, trljala ga vunenom krpom i ispirala vodom sa poparenim liem, a za sve to vreme su oboje uglas sricali da se sa h pie hleb, haljina, hajka, premazivala mu je kakao puterom prepone da bi mu ublaila bolne potpare ispod podveza za kilu, kropila mu je bornom kiselinom mlohavo ulegnue na guzici pljeskajui ga kao nena majica, nevaljalko jedan, kako si se samo ponaao prema holandskom ministru, pljas, pljas, a kao oka janje tog greha molila ga je da bratstvima siromanih kaluera dozvoli povratak u domovinu kako bi se ponovo starali o uboitima, bolnicama i drugim domovima milosra, na to je on prostenjao prekrivi je tmastim oblakom svoje neublaive zlobe, nisam toliko pobenavio, nije bilo te sile zemaljske pa ni nebeske koja bi ga navela da protivrei odluci koju je lino i usmeno doneo, potom ga je u dva po podne, dok je pod njim dahtala od slasti, zamolila, uini mi jednu stvar, ivote moj, samo jednu, dozvoli da se vrate bar oni siroti misionari koji rade u zabaenim krajevima i ne meaju se u tvoju vlast, ali on joj je kroz pohotno stenjanje brzojepca uzvraao, ne pada mi na pamet, ljubavi moja, pre bih crkao nego dopustio da me ponizi ta gadija suknjaa koji sedlaju (ndijance umesto mazgi, tih prevaranata to utrape ogrlice od bojenog stakla za nosne i une minue od suvog zlata, e to mi nije ni na kraj pameti, odbrusio je ne osvrui se na preklinjanja 3etisije +asareno moje hude sree koja je povrh svega stisnula noge odbijajui da mu se poda i molei ga da ponovo otvori crkvene kole koje je vlada zatvorila, da obustavi raznoenje i rasprodaju crkvenih dobara, da se crkvi vrate mlinovi za preradu eerne trske i one bogomolje to su ih pretvorili u kasarne, ali on je istog trena okrenuo lice zidu i prosiktao, e pre u se odrei neutoljivih i slatkih muka tvojih bezdanih i sporih
147

ljubavi, nego to u i prstom mrdnuti za te boje razbojnike koji su vekovima grizli digericu otadbine, jok, ne pada mi na pamet, neu dozvoliti da se vrate, ali su se oni ipak vratili, generale moj, uli su u zemlju kroz iglene ui, bratstva siromanih kaluera vratila se u skladu sa njegovim poverljivim nareenjem da se neprimetno iskrcaju u skrivene uvale, isplatili su im neumerene odtete, nadoknadili su im sva zaplenjena dobra i to uz grdnu kamatu, ukinuti su nedavni graanski zakoni o braku, razvodu, svetovnom vaspitanju, ukinuti su svi oni zakoni koje je on lino i usmeno u silnom besu obnarodovao prilikom one lakrdije oko proglaenja njegove majke <endision #lvarado za sveticu, neka joj bog podari svoje sveto carstvo, do avola, ali 3etisija +asareno se nije zadrala na tome nego je i dalje izvoljevala, zatraila je prisloni mi uho nie pupka da uje kako pevui stvorenjce to raste u meni, jer se oko ponoi razbudila prepadnuta tim glasom to je odnekud iz dubina dopirao pevajui o vodenom raju tvoje utrobe sa slezastim sutonima i katranskim vetrovima, taj unutarnji glas je njemu govorio o polipima tvojih slabina, o tananom eliku tvojih creva, o mlakom ilibaru tvoje mokrae usnule na svom izvoru, tada je on prislonio na njen trbuh ono uvo to je manje zunzaralo i zau kako tajanstveno grgolji ivi plod njegovog smrtnog greha, to je edo naih besramnih utroba, nadenuemo mu ime (manuilo, jer tim imenom ostali bogovi zovu ?ospoda naega, a na elu e mu sijati beo beleg njegovog dinog roda, od majke e naslediti duh samoportvovanja a od oca veliinu i istovetnu sudbinu da bude nevidljivi voa, ali njega e prokleti /vevinji nebesnik kao ljagu na asti domovine, jer je roen iz nezakonite veze, te e otac morati da pristupi oltaru i okaje sve one razvrate koje je godinama inio bludniei s nevenanom enom, stoga je on ne asei asa hrupio kroz penu komarnika nad branom posteljom, dahui poput brodskog kotla, a iz dna due je kuljnuo suzdravani bes, urliknuo je, ne pada mi na pamet, pre u umreti nego se venati, povlaio je svoja bangava stopala tajnog mladoenje gegajui se po dvoranama nekog njemu nepoznatog dvorca
148

ija je nekadanja rasko obnovljena posle dugog i mranog razdoblja zvanine alosti povodom smrti <endision #lvarado, s krovnih venaca su poskidali satrulu crninu, u odaje je provalila svetlost s mora, cvee je izneto na balkone, razlegla se vojna muzika, a sve je to predstavljalo izvrenje naredbe koju on nije ni dao, ali koja je zacelo potekla od vas, moj generale, jer je iz nje izbijala ona spokojna odlunost vaeg glasa i neopozivi vid vaeg vlastodrja, potom se on saglasio s tom naredbom, hajd= neka vam bude, te su otvorili dveri zatvorenih hramova, a samostane i groblja predali nekadanjim svetenim bratstvima shodno njegovoj drugoj naredbi koju takoe nije lino izdao, ali se s njome saglasio, neka vam bude, te obnovie ranije crkvene praznike i veliki post, kroz irom raskriljene balkone dopiralo je pojanje razdragane svetine koja je do jue jedino njega slavoslovila, a sada je pod uarenim suncem kleala i ushieno pojala slavei radosnu vest da su <oga vratili brodom, moj generale, a vratili su ga zacelo ispunjavajui tvoju naredbu, 3etisijo, bee to samo jedna u nizu odluka koje je ona donosila u krevetu, a potom im kriom i na svoju ruku izdavala u vidu zakona ne savetujui se ni sa kime, te ih je on docnije javno odobravao da ni u ijim oima ne bi izgledalo kako je dizgin vlasti ispustio iz ruku, jer ti si bila sila potajnica, ti si pokretala one beskonane litije vernika koje je on zgranuto gledao s prozora svoje spavae odaje kako se proteu dokle pogled see i dokle nisu dospele horde %anatika kada su svojevremeno ile na poklonjenje prahu njegove majke <endision #lvarado iji je pomen vremenom izbledeo iz seanja ljudi, razvejali su dronjke od njene nevestinske haljine i prah od njenih kostiju, nadgrobnu plou s natpisom su prevrnuli da joj i urezano ime ptiarke i mazarke zlatoperki nestane u venom pokoju na veki vekov, sve je to uinjeno po tvom nareenju, jer nisi mogla dozvoliti da seanje na neku drugu enu baci jednog dana senku na tvoju uspomenu, o 3etisijo +asareno, zlehudice moja, kurvina keri. )spela je da ga izmeni u godinama duboke starosti kada se ovek vie ne menja nego samo od smrti zebe, pribegla je svakojakim
149

mari%etlucima u postelji te je slomila ono njegovo detinjasto opiranje enidbi, ama ne pada mi na pamet, pre u crknuti nego se oeniti, potom ga je privolela, hajde srce pripai novi podvez za kilu jerbo uje li kako ti ovaj stari landara i lupka kao aktar na ovci to je zalutala u mraku, naterala ga je, obuj bre one lakovane izme u kojima si odigrao prvi valcer s kraljicom, prikaila mu je zlatnu mamuzu za levu potpeticu, koju mu bee poklonio vrhovni admiralina da je nosi do kraja ivota kao obeleje najvie vlasti, hajde kad te molim obuci onu tvoju zlatom vezenu bluzu s kiankama i epoletama koju on nije oblaio jo od onih vremena kada su se iza zastora predsednike koije jo mogle nazreti njegove tune oi, zamiljen lik i beumnu ruku u satenskoj rukavici, prisilila ga je, pripai ratnu sablju, namirii se mukim mirisom, prikai sve svoje medalje i lentu nosioca ordena ?roba ?ospodnjeg kojim te je Papa odlikovao zato to si zaplenjena dobra vratio crkvi, unakaradila si me kao vaarsko strailo i takvog me u cik zore odvela u mranu dvoranu za primanja koja je vonjala na ukopne svece s kiticama limunovog cvea na prozorima i znamenjima domovine na zidovima, uvela ga je bez kumova i devera, bio je ujarmljen sa iskuenicom pod krutim velom i jo kraom podsuknjom, dok se oko njih vio prstenast klobuk muslina, jer je bogme valjalo sakriti sram od tog vanbranog sedmomesenog bludnienja, znojili su se u zapari koja se bee slegla od daha nevidljivog mora svetine to je neumorno njukala oko dvora ne bi li doslutila ta se tog asa deava u turobnoj sveanoj dvorani do koje su svi prolazi bili po njegovoj izriitoj zapovesti zatvoreni a svi prozori zazidani, nijedan ivi stvor nije se smeo zatei u dvoru kako ni najmanji um ovog velikog venanja ne bi dospeo u javnost, a ti si s mukom disala jer te guilo bacakanje tvog prevremenog sina koji je plivao izmeu liajeva i peanih sprudova u pomrini utrobe tvoje, jer on bee odluio da dete bude muko, pa je tako i bilo, sini je pevuio u dubinama tvog bia istim onim glasom nevidljivog vrela kojim je nadbiskup u sveanoj odedi pevao slava tebi ?ospode na nebesima, pevao je prigueno da
150

ga ni strae zakunjale po hodnicima ne bi ule, strah deteta u utrobi bio je ravan strahu zalutalog ronioca, a nita manje zaplaen nije bio ni nadbiskup kada je, preporuivi duu svoju /vevinjem bogu, zapitao zagonetnog starca ono to se niko nije usudio da ga zapita ni pre ni posle na veki vekov, da li uzima za suprugu 3etisiju *ersedes *ariju +asareno, a on je gotovo ne trepnuvi izustio, uzimam, dok su mu medalje na prsima jedva zazveckale od suzdranog uzbuenja, ali je iz njegovog glasa izbijala takva odlunost da se grozno edo utrobe tvoje sasvim premetnulo u ravnovjesju materinih voda, uzelo pravac i krenulo na svet, dok se 3etisija +asareno grila od bolova jeei oe moj i boe svemogui smiluj se na poniznog raba svojega, ogrezla sam poganei svete zakone tvoje i sada pogrueno primam ovu stranu kaznu, ali je u isti mah grizla ipkanu rukavicu da kripanje izmetnutih kostiju njene karlice ne obelodani sve ono beae sputano lanenom podsuknjom, tada ona unu, raepi se u pueoj lokvici svog puklog vodenjaka i ispod usukane muslinske podsuknje izvukoe sedmomeseno nedonoe, krupno i bespomono kao mrtvoroeno tele, a on ga uze oberuke i prinese mutnoj svetlosti svea sa privremenog oltara, te odmah uvide da je mukari, kao to ste i sami odluili, moj generale, slabaan i srameljiv mukari kome bee sueno da ponese boansko ime (manuilo, tako je ve predvieno, imenovae ga divizijskim generalom sa svim nadlenostima i ovlaenjima istog asa kada ga je otac poloio na rtveni kamen, pa mu britkom sabljom presekao pupanu vrpcu, te ga priznao svojim jedinim i zakonitim sinom, sveti oe, krstite mi ga. 5vom odlukom bez presedana zapoee novo doba, najavie se ona uasna vremena kada je vojska zaposedala ulice pre svitanja, nareivala da se zatvore prozori i balkoni, kundacima razgonila svetinu sa pijace da niko ne bi video kako nailazi i gotovo beei iezava blistavi slubeni automobil, oklopljen elinim ploama i sa zlatnim rukama za predsednikove telohranitelje, a oni koji su se osmelili da pogledaju kriom s balkona nisu kao ranije primeivali, iza zastora izvezenih
151

bojama dravne zastave, drevnog ratnika koji podupire bradu rukom u satenskoj rukavici, nego bi videli nekadanju debeljukastu iskuenicu pod slamnatim eirom s ojanim cveem i repovima srebrne lisice koje je nemilice nizala oko vrata uprkos vruinini, viali smo je kako sredom izjutra dolazi predsednikom limuzinom pred ulaz u gradsku pijacu, izlazi iz kola praena vojnicima pod punom ratnom opremom i za ruicu vodi majunog generala divizije kome nije moglo biti vie od tri godine a zbog ije smo umiljatosti i drai neizostavno pomiljali da su neku devojicu preruili u o%icira obukavi joj sveanu uni%ormu sa zlatnim gajtanima i pripijenu uz telo, a tu uni%ormu je 3etisija +asareno obukla detencetu pre nego to su mu nikli prvi zubi, jo dok ga je kolicima dovozila da predsedava na zvaninim skupovima zastupajui oca, drala ga je u naruju dok je vrio smotru svojih vojnika, dizala ga je iznad glave da mu ushiena svetina klie na %udbalskom stadionu, dojila ga je u otvorenom automobilu za vreme parada odravanih povodom nacionalnih praznika ne osvrui se na podrugivanja zbog javnog dojenja generalia sa pet zvezdica koji u silnom zanosu poput teleta dudla sisu materinu, prisustvovao je diplomatskim prijemima im je mogao da se snalazi sam i da se ophodi kako dolikuje, tada je ve poeo da grudi zatrpava ratnim odlikovanjima koje mu je otac davao da se igra, te ih je on po svom hiru birao sa jastueta za ordenje, bio je to ozbiljan i neobian deak koji je umeo da se ponaa u drutvu, da na ravnoj nozi sa odraslima vodi razgovore o poslovima pijui pritom voni sok umesto ampanjca, zraio je nekim prirodnim draima koje nije nasledio ni od koga, ali se ponekad dogaalo da tamni oblak proe sveanom dvoranom, da vreme na asak zastane i da bledi prestolonaslednik s poverenom mu najviom vlau polako zadrema i posve utone u san, a uto bi se proneo apat, tie, generali je zaspao, pa bi ga neki od njegovih autanata iznosio na rukama i svaki razgovor bi namah zamirao, zastajale kretnje a kao ukopani stajali obesni plaenici i srameljive gospe to su se jedva usuivale da togod procede kroz zube
152

skrivajui perjanim lepezama posprdne osmehe, o kakvog li uasa, kada bi njegova ekselencija sluajno saznala za ovu grozotu, jer on je pak podgrevao verovanje da toboe nita ne zna ta se deava u svetu, pa je i samoga sebe ak u to ubedio, te stoga do njegove preuzvienosti ne mogu dopreti nedostojne glasine o javnim ispadima njegovog sina, jedinog eda to ga je zakonito priznao za svoje meu onim nebrojenim kopilanima koje je nainio, niti on neto zna o neumerenim ovlaenjima moje jedine i zakonite supruge 3etisije +asareno koja je svake srede ranom zorom dolazila na gradsku pijacu vodei za ruku svog prdastog generala&igraku, a oko nje se vio buljuk kasamskih slukinja i plaenih glavosea iju su svest naprosto ozarili i preobrazili rani rumeni zraci sunca na .aribima, pa su ulazili do pojasa u smrdljivu vodu zaliva da opljakaju iskrpljene jedrenjake usidrene u nekadanjoj luci gde se trgovalo robljem, razvlaili su tovare cvea sa *artinika i umbirovog korena iz Paramariba, grabili su sve to im je padalo aka, u prolazu su otimali ivu ribu osiono kidiui na ribare, kundacima su udarali svinje oko stare vage za merenje robova to se jo upotrebljavala a na kojoj je jedne srede u davna vremena pre njegovog dolaska na vlast prodata na javnoj licitaciji neka robinja iz /enegala za koju je opinjen njenom udesnom lepotom nekakav ova isplatio onoliko suvog zlata koliko je bila teka, elem plaenici su opustoili sve, moj generale, slistili stranije nego skakavci, jezivije nego ciklon, ali on je i dalje hladnokrvno posmatrao sve sablanjivije ispade 3etisije +asareno koja je dozvoljavala sebi ono to se on lino nikada ne bi usudio ni pomisliti, znala je banuti pod arolike pijane nadstrenice gde su prodavali povre i ptice, a za njom su kidisali opori pasa lutalica i lajali razjareni unezverenim staklastim oima srebrnih lisica oko njenog vrata, ali ona nije hajala to psi laju, nadmeno je i samouvereno prolazila izmeu izlivenih gvozdenih stubova sa kitnjarijama, pri ijem se vrhu granahu gvozdene kronje sa krupnolistim granjem od utog stakla, s jabukama od ruiastog stakla, s rogovima bajoslovnog izobilja u rastinju od plavog stakla
153

ispod golemog svetlog svodovlja gde je birkala najslasnije voe i najsveije povre, ali ono je venulo i sahnulo im bi ga rukama svojim taknula, a ona nije znala da su joj hude ruke bogom proklete pa se od njihovog dodira buao topli hleb i tamnelo zlato venanog joj prstena, esto je umela da se ostrvi na prodavaice zapljuskujui ih psovkama zato to su sakrile najbolje namirnice a za vladarsku kuu ostavile ove plodove mangoa to ih ni svinje ne bi okusile, o bedne kradljivice, zar ste ostavile samo ovu sasuenu tikvu u kojoj bubonjaju semenke, o vi smrdljive iripizde, zar ovaj gadluk od gnjilih bubrenjaka to se s pukometa moe videti da nisu od goveeta nego od magareta krepalog od kuge, o kurvinske skotnice, eto tako se dernjala dok su slukinje kojekakvim korpetinama a pratioci alkovima razvlaili sve to je bilo za jelo, dok su njeni razbojniki urlici zagluivali reanje kerova razjarenih snenim zapahom repova od srebrnih lisica koje su joj po narudbini dopremane ive sa ostrva princa 7dvarda, urlici joj behu suroviji od krvolonih zadirkivanja torouih papagaja koje su njihove vlasnice nauile da kriom govore ono to bi i same najradije kazale kada bi smele, 3etisija kradljivica, kurvetija mantijaka, kretali su iz gvozdenog granja zakriljeni liem od zapraenog obojenog stakla ispod pijanog svoda znajui da ih tu ne moe dostii pustoni vihor tog gusarskog divljanja koje se ponavljalo svake srede izjutra tokom burnog detinjstva ovog generalia izmiljenika iji je glasi bivao umiljatiji a pokreti ljupkiji to se vie upinjao da lii na mukarinu sa onom sabljom kralja iz karata koja se vukla za njim, ali je znao ostati savreno pribran usred te pijane pljake, drao se nadmeno i s dostojanstvom koje mu je mati utuvila da bi bio dostojan otmenog roda koji je ona sama brukala na pijaci divljajui kao besna kuka i psujui groznije od koijaa, dok su je matore crnkinje netremice gledale, spokojno podnosile uvrede, posmatrale otimainu i rashlaivale se lepezama ne trepui, tajanstveno smirene poput sedeih idola, nisu ak ni disale, samo su vakale grudvice duvana ili kokaina, tih umirujuih lekarija koje su im
154

pomagale da preive sve te gnusobe i grabe, a dotle je ve prolazila krvolona najezda i 3etisija +asareno sa siniem kukavnim generaliem krila put izmeu nakostreenih hrbata razbesnelih psina i grabei ka pijanoj kapiji dovikivala da raun, kao i obino, poalju vladi, ona e sve da plati, a starice su tajom uzdisale, o blagi boe, kad bi ovo general znao, kad bi se naao neko i reio da mu sve ispria, jadnice su ivele u zabludi da on do smrtnog asa nije imao ni pojma o onome to je celom svetu bilo poznato kao najvei skandal, naime da je moja jedina i zakonita supruga 3etisija +asareno opljakala iz induskih duana uasne staklene labudove, ogledala s ramom od morskih pueva i koralne pepeljare, da je iz sirijskih magaza pokupila sve zalihe ta%ta za korotu i hrpimice odnosila nizove zlatnih ribica ili amajlije sa ulinih tezgi kujundija koji su joj vikali u lice, vea si lisica od svih tih srebrnih letisija koje zna izveati oko vrata, a ona je otimala sve to bi joj palo aka samo da udovolji jedinoj preostaloj osobini nekadanje iskuenice, onu detinjasto nepristojnu i poronu potrebu da ite bez ikakve nude htela je da utoli i sada kad kukavnica nije imala rata da prosjaci za ime boje niti da bogoradi po tremovima razmirisanih jasminom u vicekraljevskoj etvrti, jer je trpala u vojne %urgone sve to bi joj se prohtelo i osorno nareivala, ispostavite raun vladi. # to je znailo isto to i kazati poaljite raun bogu savaotu, jer poodavno vie niko nije znao da li vlada jo uopte postoji ili je rasputena, samo smo videli utvrene zidine na uzviici pored Trga oruja, videli smo dvorac vlastodrja odakle su nekada izgovoreni istorijski govori, prozore sa ipkanim zavesama i saksijama sa cveem pod nadstrenicama, dvorac je nou liio na parobrod koji plovi preko nebesa, mogao se videti sa ma koga mesta u gradu, a i sa udaljenosti od sedam milja s mora otkad su ga obojili u belo i osvetlili staklenim %enjerima da bi uveliali doek i proslavili posetu znamenitog pesnika -ubena !arija, ali nijedan od tih znakova nije nas mogao ubediti da on ipak ivi tamo iza zidina, u belom dvorcu, naprotiv, opravdano smo verovali da su vojne vlasti udesile sve
155

te drangulije kako bi svet verovao da ivot uobiajeno tee u dvoru i tako se opovrgnule glasine da je on zapao u staraki misticizam, da se odrekao svih ivotnih blaenstava i poasti, svih tatina vlastodrja, te je sebi nametnuo pokoru da ostatak ivota provede u samounienju, da dui svojoj nalazi spokoja u kostreti i isposnitvu, a telo svoje mui svakojakim napravama za muenje, da ivi samo o raenom hlebu i bunarskoj vodi spavajui na izlizanom kamenom podu elije biskajskog manastira, sve dok ne okaje teki greh to je nasilno obljubio enu i zaeo sina u iskuenici koja se samo blagodarei /vevinjem bogu jo ne bee zaredila, a ipak se nita nije promenilo u njegovom golemom kraljevstvu jada i emera, poto je kljueve od vlasti drala u svojim rukama 3etisija +asareno, te je bilo dovoljno rei da on kao vladar zapoveda da se raun ispostavi vladi, u poetku je izgledalo da se taj stari obrazac moe lako izvrdati, ali je svakim danom bivao strasniji, tako da se jednog dana posle mnogo leta sakupila grupica odlunih poverilaca i oni se osmelie da s punom torbom neplaenih rauna banu u predvorje predsednike kue, tu se obresmo u udu to niko od dvorjana nije ni prstom mrdnuo, niko nita nije preduzeo, niko ne ree ni da ni ne, samo nas je jedan deurni vojnik naposletku odveo u neupadljivu ekaonicu gde nas je primio neki veoma mlad i ljubazan mornariki o%icir, obratio nam se nasmejano i mirnim glasom, ljubazno nas je ponudio oljom blage i miriljave ka%e od predsednikove berbe, pokazao nam je bele i dobro osvetljene kancelarije sa gvozdenim reetkama na prozorima i ventilatorima na goloj tavanici, sve je bilo tako rei prozrano i ljudsko te se jedan od nas zbunjeno upitao gde je vlast kada ovde sve mirie na lekarije, zar je mogue da se sitniavost i okrutnost vlasti uvuku u savest ovih inovnika u svilenim kouljama to vladaju tiho i bez urbe, pokazao nam je omanje unutarnje dvorite ije su ruinjake po nalogu 3etisije +asareno potkresali da jutarnju rosu i sveinu oisti od groznog zadaha gubavaca, slepaca i oduzetnika koje su strpali u uboite da pomru posve zaboravljeni, pokazao nam je
156

nekadanje barake nalonica, zarale ivae maine, neudobne kasarnske krevete u kojima su ponekad spavale zajedno po tri haremske robinjice, o%icir kaza da e te odurne nastambe biti sruene i na tom mestu general e sagraditi svoju kapelu, potom nam je s jednog unutranjeg prozora pokazao najskrovitiji kutak predsednikog dvorca, onaj venjak pod rascvalim mauhicama pozlaenim popodnevnim suncem gde je iza zelenog goropleta maloas ruao s 3etisijom +asareno i siniem, jedinim osobama to su imale doputenje da sednu za njegov sto, pokazao nam je uvenu sejbu2G u ijem su hladu veali lanenu lealjku ukraenu nacionalnom zastavom i gde je on provodio sijestu kada nastupe najvee vruine, pokazao nam je tale za muu, sirarnice i konice, a kada smo se vraali stazom kojom je on odlazio da nadgleda jutarnju muu, mladog o%icira kao da je prosvetlila lua otkrovenja i on nam je zgromljen pokazao otiske izme u blatu, pogledajte to je trag od njegovih izama, a mi smo stajali kao skamenjeni pred ulegnuem od velikog i bangavog tabana, jer taj trag je jasno predoavao veliinu i silu spokojne vlasti vonjajui zadahom starog tigra samotnika, te smo u tom tragu videli mo, osetili smo da se tajna vlasti raskriljuje pred naim oima vie nego pred oima onog naeg drugara to smo ga izmeu sebe odabrali da se sretne s generalom lino, jer su vojni velikodostojnici poeli da se bune protiv doljakinje koja je prigrabila vie vlasti nego vrhovna komanda, vie nego svekolika vlada, vie nego i sam predsednik, jer je 3etisija +asareno toliko zabrazdila izigravajui svemonu kraljicu da je generaltab preuzeo na sebe rizik te je dopustio da jedan od nas, ali samo jedan, ue i makar delimino shvati ta rade s domovinom iza vaih lea, moj generale, evo kako sam ga video, bee sam u sparnom kabinetu na ijim su belim zidovima visile gravire engleskih konja, zavaljen u naslonjau na rasklapanje dok se nad njim vrteo veslasti ventilator, obuen u izguvanu belu uni%ormu od grubog lana s bakarnim dugmadima bez ikakvih oznaka, desnu
20 /ejba 1p. seiba; & golemo ameriko drvo. & Prim. prev.

157

ruku u satenskoj rukavici bee poloio na pisai stoi na kome se nije nalazilo nita osim tri para malih i istovetnih naoara sa zlatnim okvirom, iza lea mu bee polica s pranjavim knjigama koje su pre naliile na glavne knjigovodstvene knjige ukoriene u ljudsku kou, desno od njega bee veliki i irom otvoren prozor sa gvozdenim reetkama kroz koji se video ceo grad i vedro nebo bez ptica sve do druge obale mora, a ja osetih silno olakanje jer se pokazao manje svestan svoje moi nego bilo koji njegov pristaa, bio je srdaniji nego to ga %otogra%ije prikazuju, dostojniji saaljenja jer je sve na njemu bilo staro, a on je izgledao posve oronuo kao da ga je neka neizleiva boljka razjedala, pa nije imao snage ni da mi kae da sednem, nego mi je alosnim pokretom satenske rukavice ponudio stolicu, sasluao je moje zahteve gledajui nekud u stranu, disao je uz prigueno i muno itanje od koga se odajom irio kreolinski zadah, udubio se u podnete raune koje sam mu objanjavao slikovito kao aetu, jer ne bee kadar da razume apstraktne pojmove, elem ja sam mu odmah izloio da nam 3etisija +asareno duguje toliko metara ta%tene tkanine koliko iznosi dva puta odavde do /anta *arija del #ltar, a to mu doe stotinu devedeset morskih milja, ohohooo, prozbori on kao za sebe, naposletku mu predoih da je ukupan iznos dugova, uz naroit popust za njegovu ekselenciju, est puta vei od iznosa svih najveih zgoditaka na lutriji u toku poslednjih deset godina, ohohooo, ponovo procedi sebi u bradu, pa me tek tada pogleda bez naoara, te sam mogao zapaziti da su mu oi bojaljive i milostive, a on mi udnim glasom nalik harmonijumu ree da su nai zahtevi osnovani i ubedljivi, svakome treba dati ono to je njegovo, ree, ispostavite raun vladi. 7to tako je to zaista bilo u vreme kada je 3etisija +asareno poela da ga iz osnova prevaspitava isterujui divljake navike koje mu je usadila majka <endision #lvarado, odviknula ga je od jedenja u hodu s inijom u jednoj a kaikom u drugoj ruci, pa su otada njih troje obedovali za batenskim stoiem pod venjakom od rascvalih mauhica, on je sedeo suelice siniu, a
158

3etisija +asareno izmeu njih dvojice uei ih lepom ponaanju i zdravom jedenju, nauila ih je da sede uspravno drei kimeni stub uz naslon stolice, s viljukom u levoj a noem u desnoj ruci, savetovala ih je da svaki zalogaj vau petnaest puta na jednoj i isto toliko puta na drugoj strani zatvorenih usta, te da pritom glavu dre uzdignuto, nije se osvrtala to su oni negodovali da sva ta njena izvoljevanja podseaju na kasamsku krutost, naviknula ga je da posle ruka ita slubeni list iji je bio vlasnik i poasni urednik, tutnula bi mu ga u ruke im bi primetila da se posle obeda opruio u lealjci pod dinovskom sejbom u porodinom dvoritu, govorei mu da je nezamislivo da e% drave ne bude u toku svih svetskih dogaaja, naticala mu je na nos zlatne cvikere i ostavljala ga da zamuckujui natuca ta pie u novinama o njemu, dok je ona poduavala maliana da baca i doekuje kauukovu loptu kao to rade iskuenice, za to vreme on je sebe prepoznavao na %otogra%ijama tako starim da na mnogima od njih nije bio on nego nekadanji dvojnik koji je poginuo umesto njega i ije je ime zaboravio, %otogra%ije su ga prikazivale kako predsedava zasedanjima vlade utorkom, a iva je istina da im nije ak ni prisustvovao jo od prolaska komete, buljio je u istorijske rei koje su mu pripisivali ueni ministri, itao je kunjajui u omorini avgustovskih popodneva kada su se oblaci navlaili preko neba, postepeno je tonuo u znojnu poparu sijeste i mrmljao o kakvo sranje od novina, nije mi jasno kako ljudi mogu da itaju tu papazjaniju, gunao je, mada mu je ipak poneto od tih benastih lanaka ostajalo u seanju, jer se iz kratkotrajnog i lakog sna budio s nekom novom zamisli kao odjekom tih napisa, posredstvom 3etisije +asareno je izdavao nareenja svojim ministrima, a oni su mu takoe preko nje odgovarali trudei se da iz njenih iskaza dokue njegovo miljenje, jer ti si bila ono to sam eleo da bude, bila si tuma mojih najznaajnijih misli i htenja, bila si moj glas, moj razum i snaga moja, ona je doista bila njegovo najpouzdanije i najpaljivije uvo koje je oslukivalo huj vene lavine tajanstvenog sveta koji ga je odasvud saletao, tako je on govorio,
159

ali se u stvari ipak upravljao prema onim nepotpisanim krabotinama ivrljanim po zidovima sluinskog nunika, u tim pisanijama je odgonetao skrivene istine koje mu niko ne bi smeo otkriti, pa ak ni ti, 3etisijo, itao ih je ranom zorom vraajui se s mue krava pre nego to e ih istaice obrisati, naredio je da se nuniki zidovi svakodnevno kree i da svako podlegne iskuenju da po tim skrivenim kutovima ispie sve to mu lei na dui, pa je tako doznao za ozlojeenost o%icira vrhovne komande, za potajne namere onih koji su se uzdigli pod okriljem njegove vlasti a iza lea su mu radili o glavi, osetio je da svu vlast dri u rukama kada je uspevao da pronikne u tajne ljudskog srca itajui ispisane gadarije na zidovima uavaca, pa je posle mnogo leta ponovo zapevao, dok je kroz maglenu mreu komarnika zurio u usnulo i poput nasukane ajkule izvaljeno telo njegove jedine i zakonite supruge 3etisije +asareno, pevao je, ustaj, moja 3etisijo, est je sati u mom srcu, vratilo se nae more, ivot tee, 3etisijo, zaista je ivot tekao, nastavljala se nepredvidljiva pustolovina jedine od mnotva ena koja je dobila od njega sve to je poelela, samo nikada nije izborila umilnu povlasticu da s njim spava i osvie u istoj postelji, jer bi on istutnjio s njome svu ljubavnu pohotu u krevetu, ali bi odmah potom odlazio u svoju odaju, kaio o dovratak lampu da mu se nae pri ruci ako ne daj boe zagusti, namicao bi tri zasuna, tri krauna, tri katanca i potrbuke se opruao na pod svoje spavaonice matorog neenje, vazda je leao sam i obuen, kao to bee uobiajio tokom mnogih noi pre 3etisije +asareno, a tako e biti i posle nje, sve do poslednje svoje noi usamljenog utopljenika, jutrom bi posle mue krava navraao u tvoju sobu ispunjenu nonim zadahom zveri da bi ti udovoljio i dao sve to poeli, mnogo vie od neprocenjive ostavtine svoje majke <endision #lvarado, mnogo vie nego to bi ijedan ljudski stvor na kugli zemaljskoj mogao zamisliti, davao je kapom i akom ne samo njoj nego i nebrojenim njenim roacima koji su pristizali s nepoznatih ostrvaca #ntila bez igde iega osim golog trbuha i sluaja da pripadaju soju +asarena, toj
160

omraenoj lozi neustraivih mukaraca i pohlepnih ena koji su prekono uzeli u svoje ruke svekoliku trgovinu soli, duvana i pijae vode, dakle sve one povlastice koje je ranije dodeljivao zapovednicima raznih rodova vojske da bi time obuzdao njihove druge tenje, a sada ih je 3etisija +asareno postepeno preotimala pozivajui se na njegove naredbe koje on nije izdavo, ali ih je odobravao, slaem se, ukinuo je divljano raspinjanje konjima na repove i pokuao da ga zameni elektrinom stolicom koju mu je darovao zapovednik stranih okupacionih snaga e da bismo i mi primenjivali civilizovaniji nain izvravanja smrtne kazne, posetio je laboratoriju uasa u lukoj tvravi gde su probrali najiznurenije politike zatvorenike i na njima vebali rukovanje tronom smrti iji su ureaji, im se ukljue, troili napon gradske struje, te smo znali taan as ubilakog isprobavanja, poto smo za trenutak ostajali u mraku, premrli od uasa, u lukim javnim kuama smo minutom utanja odavali potu mueniku i ispijali au za pokoj mu due, ne samo jedanput nego vie puta, jer smo znali da veina rtava nije umirala odmah, nego su polumrtvi visili vezani za elektrinu stolicu, dimilo im se spreno telo, ali su i dalje urlali od jezivih bolova dok se neko ne bi smilovao i dokusurio ih revolverskim mecima posle nekoliko neuspelih pokuaja civilizovanog smaknua, a sve je to on inio samo da bi tebi ugodio, 3etisijo, zbog tebe je ispraznio tamnice, dozvolio svojim najljuim neprijateljima da se vrate u zemlju, obnarodovao uskrnji ukaz i njime zabranio kanjavanje zbog razlika u miljenju te proglasio punu slobodu savesti, jer je u jeku svoje jeseni bio iskreno ubeen da ak i njegovi najokoreliji neprijatelji imaju pravo na mrvicu spokojstva u kome se on naslaivao tokom zanosnih januarskih noi s jedinom enom udostojenom da ga vidi bez koulje i u dugakim gaama, da vidi njegovu ogromnu kilu osrebrenu meseinom na terasi predsednikog dvora odakle su zajedno posmatrali srebrnaste ive koje su im za poslednji <oi poslali kraljevi avilona da ih zagade u vrtu kia, uivali su u razgaranju sunevih zraka kroz veno vodeno pletivo, ushieno gledali
161

/evernjau zapletenu u vrbovo granje, pretraivali su i krstarili svemirom birajui stanice na skali radio&aparata iji su program ometali podrugljivi %ijuci lutajuih planeta, zajedno su sluali nastavak %eljtona to ga je svakodnevno objavljivao -adio&/antjago de .uba, a potom se sa zebnjom u dui pitali hoemo li ivi doekati sutranji dan i saznati ta se dalje dogodilo, igrao se sa siniem pre nego to e ga spremiti za spavanje, poduavao ga svemu to se moe znati o nameni i rukovanju ratnim orujem, a on se u tu osobitu nauku razumevao kao malo koji majin sin, ali mu je dao samo jedan savet, nemoj nikada izdati nareenje za koje nisi unapred siguran da e biti izvreno, pa je terao maliana da te rei ponavlja za njim sve dok ne utuvi da ovek od vlasti i ugleda nikada ne sme poiniti kobnu greku i izdati nareenje za koje nisi siguran da e biti izvreno, taj nauk je vie priliio matorom dedici nego razboritom ocu, ali ga malian nee zaboraviti nikada makar da pozivi ba koliko mu i otac, jer mu ga je usadio u glavu dok ga je obuavao da u estoj godini prvi put puca iz bestrzajnog topa, pucanj je odjeknuo tako jezivo kao da je nastao smak sveta, a potom se obruila strana olujina, bez kie, ali s munjama i gromovima kao da su zinuli vulkani, a od .omodoro -ivadavija poeo je da duva udovini severni vetar te je isprevrtao utroblje mora i zavitlao u visine cirkus sa ivotinjama utaboren na trgu u nekadanjoj crnakoj luci tako da smo ribarskim mreama izvlaili slonove, utopljene pajace i ira%e nakaene na trapeze s prvim naletima nepogode koja samo nekim udom nije potopila brod za prevoz banana kojim je nekoliko asova docnije pristigao mladi pesnik Heliks -uben ?arsija /armijento koji e postati slavan pod imenom -uben !ario, na sreu more se smirilo u etiri sata, a umiveni vazduh se ispunio leteim mravima, tada se on pomolio na prozoru svoje spavae odaje i izmeu lukih obronaka ugledao beli brodi malice nagnut na desni bok kako sputenih jedara uplovljava u luku brazdajui mirnu vodu predveerja proienog sumporom oluje, na komandnom mostu stajao je kapetan i lino
162

rukovodio sloenim manevrom u ast slavnog putnika u zagasitoj koulji i dvoredom prslukom, no o tome slavnom gostu general nije nita uo sve do naredne nedelje kada ga je 3etisija +asareno zamolila za neverovatnu milost da zajedno pou na pesniko vee u +arodno pozorite i on je pristao bez oklevanja. Aekali smo ga tri sata u sparini prve galerije, guei se u sveanim odelima koje su nam u poslednjem trenutku naredili da obuemo, a onda se napokon razlegla nacionalna himna, mi smo zapljeskali okrenuvi se ka predsednikoj loi s dravnim grbom gde se pojavila drusna iskuenica sa eirom od kudravog perja i veernjim okovratnikom od lisijih repova preko ta%tene haljine, sela je bez pozdrava pored prestolonaslednika u veernjem sveanom mundiru koji je na ushieno klicanje odgovarao maui ljiljanom praznih prstiju satenske rukavice stegnute u aci, kao to su po reima njegove matere uobiajavali prinevi u ranija vremena, osim njih dvoje nikoga nismo videli u predsednikoj loi, a ipak smo bili ubeeni da je on tamo, sa zebnjom u dui tokom dva sata recitala oseali smo njegovo nevidljivo prisustvo, on je bdio nad naom sudbinom brinui se da buntovna silina poezije ne raspali nae due, obuzdavao je izlive naih uvstava, stiavao nau ljubav, odluivao kada e koga od nas stii smrtna ura, bio je u neosvetljenom kutu loe odakle je neprimeen gledao pesnika koji mu je liio na stranog minotaura iji ga je glas poput morske grmljave naprosto otrgnuo od stolice, podigao ga iznad zemnog vremena, pa ga mimo njegove volje vazneo u visine iznad zlaanog jecanja zvonkih truba i izvijanja slavoluka *arsa i *inerve, ali ta slava nije bila vaa, moj generale, video je junake atlete stegonoe crne lovake kerove silne bojne batove elinih potkova te bodee i koplja orijakih perjanika koji su nekakvu udnu i otetu zastavu dizali u ast tueg a ne vaeg oruja, moj generale, stihovi su ga bacali u zanos te je potom video i trupe obesne mladei kako prkose suncima jarkocrvenog leta i snegovima i vetrovima ledene zime noima i mrazevima pizmi i smrti u ime vene slave besmrtne domovine vee i slavnije
163

od svih onih domovina o kojima je sanjao u dugim tlapnjama i bunilima kao odrpani i bosonogi vojnik graanskog rata, tako da se napreac osetio jadan i siuan u zemljotresnoj grmljavini pljeskanja kome se i sam pridruio iz svog tamnog kutka mislei, majko moja <endision #lvarado, ovo je tek pravo slavlje i doek a ne ona sranja koja meni u ast prireuju isti ovi ljudi, osetio se nekako smanjen i sam pritisnut dremeom komarcima pozlaenim stubovima iskrzanim pliem poasne loe, ba mu lepa pika materina kako je mogue da ovaj (ndijanac napie neto tako lepo istom rukom kojom brie guzicu, govorio je sebi ushien lepotom pesnike rei, te je svoja bangava stopala kao zatvoreni slon povlaio u taktu ratnikih talambasa, zanosio ga je zvonki poj, uljuljkivali ga slavljeniki kliktaji vatrene pesme koju mu je 3etisija +asareno deklamovala u hladu slavoluka od dvorine sejbe, ispisivao je stihove po nunikim zidovima, upinjao se da celu poemu izgovori napamet na mlakom olimpu od kravlje balege, kada je zemlja zadrhtala od podmetnutog dinamita koji je prerano eksplodirao u prtljaniku predsednikog automobila smetenog u koijanici, o kakva je to bila strahota, moj generale, eksplozija je bila tako snana da smo mesecima posle toga po itavom gradu jo nalazili iskrivljene delove blindiranog automobila kojim je samo sat docnije 3etisija +asareno kanila da sa sinom poe u uobiajenu kupovinu sredom izjutra, to e rei da je atentat bio nesumnjivo pripreman na nju, moj generale, a on se tada lupi po elu, sunce mu krvavo, kako to nisam predvideo, kuda li se denula ona njegova glasovita otroumnost ako nije prokljuvio da sve one krabotine po nunicima nisu ve mesecima uperene protiv njega, kao obino, niti su uzimali na zub ijednog civilnog ministra, nego su optuivali za pohlepu sve +asarene koji su ve stigli dotle da su poeli prisvajati povlastice vrhovne komande, igosali su vlastoljublje crkvenih krugova koji su od svetovne vlasti dobijali goleme ustupke za sva vremena, zapazio je da se bezazleni napisi protiv njegove majke pretvaraju u papagajsko vreanje, u izlive priguivane mrnje koji su se mnoili
164

u mlakoj nekanjivosti uavaca da se naposletku raire po ulicama kao to se tako esto deavalo sa drugim manjim skandalima koje je on lino podsticao, ali ni u snu nije mogao pomisliti da e biti toliko okrutni i podmetnuti dva kvintala dinamita usred predsednikog dvora, prevejani razbojnici, kako su ga pobedni zvuci poezije mogli toliko oarati da njegov otri njuh krvolonog tigra na vreme ne oseti stari i slatki zadah opasnosti, o kakva govnarija, stoga je hitno sazvao savet vrhovne komande, etrnaest prestraenih viih o%icira koji su posle mnogo godina uobiajene slube i izvravanja naredbi preko posrednika ponovo videli na dva koraka od sebe tajanstvenog starca ije je stvarno postojanje samo po sebi predstavljalo jednu u nizu zagonetki, pozvao nas je u dvoranu za zasedanja vlade, sedeo je na prestolu, odeven u obinu vojniku uni%ormu to je zaudarala na zeju mokrau, nosio je cvikere sa zlatnim okvirom koje nismo videli ni na njegovim najnovijim portretima, bio je stariji i dalji od nas nego to je iko mogao zamisliti, a kada je skinuo satenske rukavice, videli smo da njegove blede ruke nisu vojniki ogrubele, nego su izgledale enstveno i mladoliko, a sve ostalo bee grubo i muno, ali to smo ga due posmatrali, bivalo nam je jasnije da mu je preostao jedva poslednji daak ivota, no to je bio daak razornog i neumoljivog vlastodrja to ga je na jedvite jade krotio kao obesnog trkakog drepca, nije ni re progovarao niti je glavom mrdao, dok smo mu mi odavali poasti kao vrhovnom zapovedniku, a tek poto smo posedali ispred njega u polukrug, on je skinuo naoare i poeo da nas odmerava onim svrdlajuim pogledom koji je prodirao do lasijih logova naih zadnjih namera, nemilosrdno nas je razobliavao, natenane nas osmatrao elei da dokui koliko se svako od nas ponaosob promenio od onog davnog maglovitog predveerja kada nam je dodelio najvie vojne inove upirui prstom kako mu je tog trenutka dunulo u glavu, elem to je dublje pronicao u tajne njihovih dua, on je bivao ubeeniji da se poinitelji atentata nalaze meu ovih etrnaest prikrivenih neprijatelja, ali je u isti mah osetio da je posve sam i bez zatite pred
165

njima, te je pridignuvi glavu samo ovla trepnuo i pozvao ih da budu jedinstveni, poto je to sada potrebnije nego ikada za dobrobit otadbine i slavu oruanih snaga, preporuio im je da budu predostroni i energini, naposletku im je dodelio asni zadatak da neodlono pronau zaverenike i vinovnike atentata kako bi bili izrueni nepokolebljivoj strogosti vojnog suda, eto to je sve to sam vam imao rei, gospodo moja, zakljuio je on sednicu znajui da se vinovnik zacelo krije meu njima, a moda su svi oni listom zaverenici, bolno ga je kosnulo saznanje da ivot 3etisije +asareno vie nije u bojim rukama, nego zavisi od njegove vetine da je sauva od pretnje koja e se ranije ili kasnije neizbeno obistiniti, neka je prokleta. /toga joj je zapovedio da otkae sve svoje javne nastupe i susrete, a njene najpohlepnije roake je prinudio da se odreknu svake povlastice koja bi mogla da raesti oruane snage, najrazboritije je imenovao opunomoenim konzulima, dok smo leine najzadrtijih nalazili u vrludavim pijanim jendecima, a on se posle toliko leta bez najave pojavio na zasedanju ministarskog saveta, seo je u svoju upranjenu naslonjau, odluivi da okona uplitanje svetenstva u dravne poslove, da bih te spasio od dumana tvojih, 3etisijo, pa je poeo da pomno ispituje kakvo je stanje u vrhovnoj komandi posle prvih surovih mera, ubrzo se uverio da mu je sedam zapovednika slepo privreno, isto tako mogao se sasvim pouzdati u naelnika generaltaba, inae dugogodinjeg drugara, ali u ostalih est generala nije bio siguran, oni su bili zagonetke koje jo nije uspevao da razmrsi te su mu izazivali none more, jer je nasluivao da se nad 3etisijom +asareno ve nadvilo krilo smrti, privialo mu se da je naoigled njemu ubijaju uprkos svim merama predostronosti i izriitoj naredbi da se svako njeno jelo prethodno proba osobito otkad je u njenom hlebu pronaena riblja kost, svakodnevno su proveravali istou vazduha koji je udisala, poto se on plaio da bi joj mogli staviti otrov u sprej protiv komaraca, prilikom obeda primeivao je da je ubledela, a dok su vodili ljubav, ostajala je bez daha, muila ga je pomisao da e joj vodu za pie zaraziti
166

mikrobima ute groznice, da e joj baciti vitriol u oi, ova privianja podmuklih zloduha smrti zagoravala su mu svaki trenutak njegovih dana, a u pono ga je budila uasna mora i njemu se priinjalo da je 3etisija +asareno u snu iskrvavila od avo e ga znati kakve indijanske vradbine, tako da su ga sve te izmiljene opasnosti i istinske pretnje naisto sludele te joj je zabranjivao da izlazi na ulicu bez nemilosrdne pratnje njegovih obuenih gardistu koji su imali ovlaenje da pucaju bez upozorenja, no ona je ipak izlazila, moj generale, vodila je sa sobom i sinia, a on je obuzdavao zla predoseanja dok je gledao kako ulaze u nov blindirani automobil, pozdravljao ih je maui sa unutranjeg balkona kao da eli odagnati od njih neiste sile i molei se majko moja <endision #lvarado zatiti ih, odvrati tanad od grudi njenih, ukloni au s otrovom od ustaca njenih, majice, sprei zle namere, jadnik nije nalazio spokoja dok ne bi ponovo zauo trubljenje oruane pratnje sa Trga oruja i ugledao 3etisiju +asareno kako s deakom prelazi dvorite osvetljeno jutarnjim bleskovima sa svetionika, ona se vraala raspojasana i presrena pod budnom panjom vojnika pretovarenih ivim urkama, orhidejama iz 7nvigada, arenim kiankama za <adnje vee koje su uveliko najavljivali svetlei natpisi sa zvezdicama okaeni po ulicama, jer je on naredio da se grad praznino ukrasi ne bi li tako prikrio sopstveno nespokojstvo, iao joj je u sretanja i saekivao je na stepenitu, da bih osetio da si mi iva u na%talinskom zapahu iz repova srebrnih lisica, u kiselkastom znoju tvojih ubogih uvojaka, pomagao ti je da odnese poklone u spavau odaju, pri emu je bio svestan da gricka poslednje mrvice prokaenog radovanja koje kamo sree da nije ni okusio, bio je utoliko oajniji ukoliko je jasnije uviao da ga svako dovijanje da olaka tu nepodnoljivu zebnju, kao i svaki pokuaj da je suzbije, neumoljivo pribliava uasnoj sredi moje nesree kada je doneo stranu odluku, dosta bre ve jednom tog sranja, neka se desi ono to mora da se desi, to pre to bolje, ali tu zapanjujuu odluku nije jo estito ni dorekao kada u njegov kabinet banue kao bez due dva
167

autanta i saoptie mu stranu vest da su 3etisiju +asareno i sinia raskomadali psi to lunjaju oko gradske pijace, prodrali su ih ive, moj generale, ali to nisu bili svakidanji ulini kerovi, nego to behu grozne psine besnih utih oiju i koe glatke kao u ajkule, neko ih je bio napujdao na srebrne lisice, a niko od nas nije ni primetio kada je ezdeset savreno istih pasa nasrnulo izmeu tezgi s povrem i kidisalo na 3etisiju +asareno i detence, nismo smeli da pucamo plaei se da emo ubiti neko od njih dvoje poto su se sa psinama isprepleli u pakleni koloplet, tako da smo od asa do asa primeivali ruke koje su se preklinjui pruale prema nama, dok su se ostaci njihovih tela komadali i nestajali u pseim drelima, videli smo kratkotrajne i nepojmljive izraze straha, preklinjanja ili radosti okupljene svetine, naposletku se taj grozni okraj smirio, a u praini se valjao samo eir 3etisije +asareno ukraen ojanim ljubiicama, uokolo su totemske piljarice, zanemele od uasa i poprskane vruom krvlju, aputale, o sveti boe, ovo se nije moglo dogoditi ako to nije bila generalova volja, ili ako barem nije znao za sve to, a sva se ova grozota sluila na venu sramotu predsednike garde koja nije ispalila ni metka, te joj je preostalo samo da pokupi oglodane kosti razbacane izmeu okrvavljenog povra, samo to i nita vie, moj generale, pronali smo jo one deakove medalje i njegovu sablju bez kianki, sa%ijanske cipele 3etisije +asareno koje su neobjanjivo isplivale u zalivu na itavu milju daleko od pijace, pronali smo onu ogrlicu od arenog stakla i torbicu ispletenu od ice, pa vam sada sve to predajemo, moj generale, evo vam ova tri kljua, venani prsten od potamnelog zlata i ovih pedeset sentavosa u novanicama od deset sentavosa, evo pa izbrojte, to je sve to smo nali, a valjda vie nita nije ni ostalo, moj generale. +jemu bi bilo potpuno svejedno ta je ostalo iza njih da je u tom trenutku mogao predvideti da e za koju godinu on sasvim zaboraviti ta se dogodilo te zlokobne srede, ali poto mu to nije moglo pasti na pamet, on se rasplakao od besa, itave noi trzao se iz sna, kidao ga je bes i potresao lave
168

pasa koji su te noi bili svezani u dvoritu dok on ne odlui ta da uini s njima, a on opet nije znao ta da ini pitajui se da li ubijanje pasa ne bi znailo i ponovno ubijanje 3etisije +asareno i deaka u njihovim utrobama, naredio je da srue gvozdeni svod pijace povra i da na tom mestu zasade vrt sa magnolijama i prepelicama, da postave mramorni krst i svetiljku viu i svetliju od svetionika kako bi u seanju buduih narataja na veki vekov ivela uspomena na jednu istorijsku enu koju je on sam zaboravio mnogo pre nego to e spomenik biti sruen, jedne noi nepoznati zlikovci su eksplozivom razneli spomenik, svinje su pojele magnolije, a spomen&vrt se ubrzo pretvorio u smradno i glibno smetlie koje general nikada nije video, ne samo zato to je svom linom o%eru naredio da zaobilazi nekadanju pijacu povra, makar morao obigrati oko celog sveta, nego zato to nije naputao dvor niti izlazio na ulicu otkako je sva nadletva preselio u osunanu staklenu zgradu ministarstava i ostao sam s aicom posluitelja u zaputenom domu naredivi da se ukloni sve to bi ga moglo podseati na kraljevske prohteve 3etisije +asareno, onda je poeo da tumara po praznoj kui dangubei i samo povremeno izdajui naloge o%icirima vrhovne komande, dajui zavrnu re i donosei konanu odluku na nekom zasedanju ministarskog saveta ili primajui u posetu opakog ambasadora ilsona koji je dolazio da mu pravi drutvo pod hladovitom sejbom i ostajao do mraka, donosio mu je karamele iz <altimora i revije sa slikama golih ena ne bi li ga nekako privoleo da mu ustupi teritorijalne vode kao predujam za ogromne dugove inostranstvu, a on ga je putao da govori do mile volje pravei se da ga pomno slua, a zapravo je sluao samo ono to mu je odgovaralo, branio se od ambasadorove slatkoreivosti prislukujui kako devojaki hor iz oblinje kole peva pesmu o ptiici na limunovoj granici a zatim ga ispraao u sumrak do stepenita i trudio se da mu objasni kako moe da uzme i odnese sve to mu dua zaeli, ali vam more ispod prozora ne mogu dati, razmislite malo, ta bih kukavac sinji radio samcit u ovoj kuerini da mi nije jo tog mora, kako bih
169

preiveo sutranji dan ako ga ne bih posmatrao kako u isti ovaj as lii na usplamtelu movaru, kako bih mogao da ivim bez decembarskih vetrova koji se lajui obruavaju i nadiru kroz polomljena okna, ta bih ja bez zelenih mlazeva svetla sa svetionika, ja koji sam napustio svoje maglovite pustare zaviaja i lipsavajui od groznice jurnuo u krvoprolie %ederalnog rata, ipak nemojte pomisliti da sam to uinio iz rodoljubivih pobuda, kao to nagvadaju u biogra%skim reenicama, jo manje iz elje za pustolovinama, a ponajmanje radi naela one gadije %ederalista koje je milostivi bog valjda ve uzeo u carstvo svoje, dragi moj ilsone, ja sam sve to uinio jedino zato da bih video more, pa vam stoga savetujem da smislite kakve druge kere%eke, tim reima se opratao od svog gosta na stepenitu i tapao ga po ramenu, a zatim se vraao i dio svetla po pustim nekadanjim nadletvima gde je jednog predveerja nabasao na zalutalu kravu, poterao je ivotinju prema stepenitu, no tamo se ona spotakla o zakrpe na ilimima i odskakujui sunovratila se naglavake niz basamake te se naposletku raspukla pred oporom gubavaca koji su odmah kidisali da je raskomadaju, ovde valja podsetiti da su se gubavci vratili posle smrti 3etisije +asareno pa su zajedno sa slepcima i uzetnicima vrveli po divljim ruinjacima u dvoritu ekajui da ih predsednik pospe solju isceljenja, a on ih je sluao kako pevaju u zvezdanim noima te je ponekad i sam znao zapevati s njima onu pesmicu iz slavnih svojih vremena, /uzana o doi /uzana, u pet sati po podne naginjao se kroz tavansko prozorc i gledao kako devojurci izlaze iz kole, o mamice mila, kako li su ga zaluivale nae plave kecelje, arapice i pletenice, no mi smo se razbeavale unezverene od suiavih oiju tog avetnog straila koje nas je kroz reetke mamilo poderanim prstima pamunih rukavica, uj curice devojice doi da te ika pipne, a onda je sjaeno blenuo kako one izbezumljeno bee i mislio majko moja <endision #lvarado kako li su samo mlade ove dananje devojke, podsmevao se samom sebi i oronulosti, ali kada je njegov lini lekar i ministar zdravlja, dolazei po obiaju da mu uz ruak izmeri
170

pritisak i pod lupom ispita zenice, jednom prilikom hteo da ga prisili da pije nekakav napitak protiv starake skleroze i da mu njime zapui rupe u pamenju, general se obrecnuo, ma nemoj bre da kenja, zar ja da pijem taj bukuri, pa ja u ivotu nikada nisam bolovao osim to sam u ratu navukao groznicu, mii mi se s oiju, doktore, otada je on ruavao sam samcit okrenuvi lea celom svetu, jer mu je sveznajui ambasador *erilend kazao da tako ruavaju marokanski kraljevi, jeo je sluei se noem i viljukom, visoko podignuvi glavu, ba kao to ga je uila ona zaboravljena vaspitaica, premetao je celu kuu tragajui za skrovitima meda jer je brzo zaboravljao gde se ona nalaze i umesto njih je pronalazio cigaretaste svitke od ivica akata na kojima je nekada davno zapisivao sve kako ne bi potpuno zaboravio kada ga pamenje jednom bude izdalo, na jednoj ceduljici je proitao da je sutra utorak, na drugoj behu ispisana neka slova, na tvojoj beloj marami ispisano je crvenim slovima ime koje nije tvoje, moj gospodaru, na sledeem svitku je radoznalo proitao, o 3etisijo +asareno moje due, pogledaj ta se sa mnom dogodilo bez tebe, na sve strane bee ispisano 3etisija +asareno, a njemu nikako nije ilo u glavu kako je neko mogao da bude toliko nesrean i da za sobom ostavi itav taj otkos ispisanih uzdaha, pri svemu tome bio je to moj rukopis, jedini levoruni krasnopis koji se u to vreme mogao videti na zidovima nunika gde je pisao radi utehe, neka nam ivi general, neka nam ivi, sunce vam jarko, vie ga nije obuzimao bes to je postao najslabije vojno lice suvozemnih, mornarikih i vazduhoplovnih snaga samo zbog jedne piljive iskuenice pobegulje od koje je jedino ostalo ime ispisano olovkom na hartijicama, vie ga nije obuzimao bes poto bee odluio da ne dotakne stvari koje su autanti doneli i poloili na pisai sto, nego je zverajui nekud u stranu naredio, odnesite te cipele i kljueve, naredio je da odnesu sve to ga je moglo podseati na njegove pokojnike, odnesite sve te njihove stvari i ostavite u 3etisijinoj spavaoj odaji gde je s njome provodio sijeste u bezumnoj strasti, zakujte vrata i prozore, istaknite moju naredbu da nijedan kukin sin ne
171

sme kroiti u tu odaju makar mu ja lino naredio, otada je mesecima drhtao od jeze sluajui kako nou uasno laju psi vezani u dvoritu, jer se nije usuivao da ih pobije mislei da bi ak i najmanje zlostavljanje psina moglo priiniti bol njegovim pokojnicima, amio je u pletenoj lealjci kipei od besa pri pomisli da on poznaje ubice svoje krvi i da mora trpeti ponienje da ih gleda u svojoj sopstvenoj kui, jer mu je u tom trenutku nedostajalo snage da ih raskrinka, usprotivio se odavanju posmrtnih poasti, zabranio je da mu izjavljuju sauea, odbio je crninu, ekao je svoj trenutak njiui se u lealjci pod hladovitom sejbom, tu mu je njegov poslednji pajta saoptio da se vrhovna komanda ponosi kako je narod smireno i dostojanstveno podneo tragediju, a on se jedva osmehnuo, nemoj me podjebavati kume, kakva smirenost i dostojanstvenost, ba se narodu jebe za moju nesreu, proitavao je novine od prve do poslednje stranice i traio u njima togod osim vesti koje je izmislilo njegovo odeljenje za tampu, zapovedio je da mu prinesu radio&prijemnik nadohvat ruke kako ne bi propustio neku vanu vest, ali sve stanice od etakrusa do -iobambe objavljivale su isto saoptenje da su snage reda ve na sigurnom tragu atentatorima, a on je mrmljao jeste jeste, pasji sinovi, radio je dalje izvetavao da su otkriveni, jeste jeste, da su ih unakrsnom paljbom saterali u neku predgradsku kuu i tamo ih dre na nianu, e sada ste dolijali, jadnici, uzdahnu on, ali se nije ni pomerio iz lealjke niti je iskra zluradog zadovoljstva sevnula u njegovom oku, samo je molio majice moja <endision #lvarado podaj mi snage da se osvetim, povedi me za ruku, majko moja, nadahni me, on je bio toliko uveren da je mati usliila njegovu molitvu pa smo ga nali sasvim oporavljenog kada smo kao o%iciri vrhovnog taba zadueni za javni poredak i dravnu bezbednost doli da mu saoptimo vest da su tri atentatora poginula u sukobu sa odbranbenim snagama, a preostala dvojica su baena u samice /an 0eronima i na raspolaganju su naem generalu, on je sedeo u lealjci s vrem vonog soka u ruci, pa je, poto nas je sasluao, samo izustio ahaaa i sigurnom rukom vrsnog
172

strelca natoio svakome po au soka, bio je pronicljiviji i marljiviji nego ikada, ak je prozreo da gorim od elje za cigaretom pa mi je dopustio da zapalim to nikada nije bilo dozvoljeno nijednom vojniku na slubi, pod ovim drvetom svi smo jednaki, kazao je on i spokojno sasluao iscrpan izvetaj o zloinu na pijaci, kako su u odvojenim kavezima bila dopremljena iz $kotske osamdeset i dva tek okoena teneta, potom su u raznim prilikama uginula dvadeset i dva, a ostalih ezdeset je jedan kotski dreser obuavao da ubijaju ljude, usaujui im neutaivu mrnju ne samo prema srebrnim lisicama nego prema samoj 3etisiji +asareno i njenom malianu, a u tu zloinaku svrhu on se sluio ovim odevnim predmetima to ih je svakojako dobavljao preko osoblja dvorske perionice, sluio se ovim prsluetom 3etisije +asareno, ovom maramicom, ovim arapama, ovom deakovom uni%ormicom, pa smo sve to pred njim razastrli da pogleda i prepozna, ali on nije pogledao, nego je samo prozborio ahaaa i nastavio da slua na izvetaj, a mi smo mu saoptavali da je ezdeset pasa obuavano da ne laju osim kada im se naredi, navikavali su ih na ukus ljudskog mesa, drali su ih godinama zatvorene i bez ikakvog dodira sa spoljnim svetom dok su ih surovo obuavali na nekadanjoj kineskoj %armi udaljenoj sedam milja od prestonice, tamo su ih razdraivali krpenim lutkama u prirodnoj ljudskoj veliini i sa odeom 3etisije +asareno i deaka koje su psi mogli prepoznati po portretima i novinskim %otogra%ijama, sve su te iseene %otose bili izlepili u ovom albumu koji smo vam doneli, generale, da biste sami bolje procenili kako su ovi zlikovaki izrodi sve unapred i savreno uradili, svako je bio strunjak za poneto, ali on nije ni pogledao, samo je procedio ono svoje ahaaa, naposletku smo mu objasnili da zaverenici nisu radili za svoj raun, ma taman posla, to su vam, generale, agenti jednog subverzivnog pokreta sa seditem u inostranstvu, i ovo im je oznaka, pa mu pokazae guije pero unakrst postavljeno preko noa, ahaaa, njih jo odranije gone organi vojnih sudova zbog krivinih dela protiv naroda i drave, pokazali smo mu album s njihovim snimcima, pogledajte ovu
173

trojicu smo ubili, a na snimku im je oko vrata visio karton s brojem iz policijskog dosijea, dok su ova dvojica jo ivi i u tamnici iekuju vau konanu i neopozivu odluku, moj generale, to su braa *aurisio i ?umaro Ponse de 3eon, stari dvadeset osam i dvadeset tri godine, prvi vam je vojni begunac bez stalnog mesta boravka i zaposlenja, a drugi predaje keramiarstvo u koli za primenjenu umetnost, im su ih ugledali, psi su se izbezumili od radosti i ispoljili takvu poslunost to je predstavljalo nesumnjiv dokaz njihove krivice, moj generale, a on je na to samo provalavio ahaaa, ipak je stigao da u toku dana dodeli odlikovanja za vernu vojniku slubu otadbini trojici o%icira koji su vodili istragu o zloinu, odlija im je uruio na sveanom skupu kome je prisustvovao ceo ratni savet, tom prilikom je obrazovan vojni sud i brau *aurisija i ?umara Ponse de 3eona po kratkom postupku osudio na smrt streljanjem, s tim da se pogubljenje ima izvriti u narednih etrdeset osam asova, osim ukoliko vi ne pomilujete osuene, moj generale, dakle na vama je da odluite. Bavalio se u svoju lealjku, sam i zamiljen, te je tako leao ne hajui za preklinjanja iz celog sveta, ne obazirui se na molbe da ih potedi, uo je preko radija jalovu raspravu u !rutvu naroda, uo je kako ga napadaju i vreaju iz nekih susednim zemalja, ali je uo i poneku uvijenu podrku, podjednako je paljivo sasluao snebivljive pobude onih ministara koji su bili za milost i razloge onih ministara koji su se siktavo zalagali za izvrenje kazne, odbio je da primi apostolskog nuncija s linom Papinom porukom u kojoj /veti otac izraava svoju pastirsku zabrinutost za dalju sudbinu dve zabludele ovice, utke je sluao saoptenje da je svekolika zemlja uznemirena njegovim utanjem, uo je daleke pucnje, potom je najednom osetio kako je itavu zemlju potresla neizazvana eksplozija na jednom ratnom brodu to bee usidren u zalivu, jedanaest mrtvih, moj generale, osamdeset i dva ranjena, a brod je za staro gvoe, na te nae rei on samo dodade, ba dobro, te nastavi da sa prozora svoje spavae odaje posmatra nonu lomau u lukom zalivu, dok su
174

dvojica osuenika na smrt zapoinjala da ive poslednju no uoi pogubljenja u prevruoj eliji vojne baze /an 0eronimo, eto ba u tom trenutku privideli su mu se nakostreenih obrva, uzdrhtali i usamljeni, s brojevima na tablici oko vrata, u eliji osuenika na smrt gde bleti svetlost vazda upaljene sijalice, osetio je da su sve njihove misli okrenute njemu, osetio je da se nadaju i da ga nemo preklinju za pomilovanje, ali se ni po jednom njegovom pokretu nije moglo naslutiti kako e postupiti dok je obavljao uobiajene poslove jo jednog u nizu dana svog ivota, pozdravio se s deurnim o%icirom koji je imao da dredi ispred njegove spavae odaje kako bi u svakom trenutku, ak i pre prvih petlova mogao preneti bilo kakvu generalovu odluku, pozdravio ga je u prolazu i ne udostojivi ga pogleda doviknuo, laku no, kapetane, obesio je svetiljku o dovratak, namakao tri zasuna, tri krauna, tri katanca i potrbuke uronio u nekakav budan san kroz iju je krhku ljusku i dalje uo uznemireni lave pasa u dvoritu, sirene kola hitne pomoi, petarde, tretanje muzike sa nekakve sumnjive svetkovine u gustoj tmini grada prestravljenog strogom presudom, probudila su ga zvona s katedrale u pono, probudila su ga u dva po ponoi, pa ponovo u tri uta kada je kiica poela da rominja po prozorskim reetkama, tek tada je ustao s poda na jedvite jade nalik volu koji trapavo die najpre sapi, polom prednje noge i tek naposletku onu zablenutu glavu s veniem bale oko usta, dozvao je deurnog olicira i naredio mu da se kao prvo ovi psi odvedu nekuda gde ih njegove ui nee uti i da tamo ostanu pod vladinom zatitom sve do svoje prirodne smrti, kao drugo je naredio da se bezuslovno oslobode vojnici iz oruane pratnje 3etisije +asareno i deteta, a kao tree je naredio da se braa *aurisio i ?umaro Ponse de 3eon pogube istog trena, ali njegova vrhovna i neopoziva odluka glasi da nee biti streljani ispred zidina, kako je presudio vojni sud, nego ima da budu kao u stara vremena rastrgnuti konjima na repove, a da im udovi budu izloeni zgraanju i gnevu naroda na najvidnijim mestima njegovog nepreglednog kraljevstva jada i emera, potom je samo dodao, jadni
175

mladii, nastavljajui da povlai svoja golema stopala ranjenog slona i da pomamno preklinje, o majko moja <endision #lvarado, pomozi mi, prui mi ruku, majko, pronai mi oveka koji e mi pomoi da osvetim ovu nevinu krv, o takvom oveku od provienja matao je danonono, obuzet neutaivom srdbom zlopamtila on je pokuavao da takvog oveka susretne u prolazu pa je zavirivao ljudima u zenice, pokuavao je da takvog majkovia prepozna po najtananijim drhtajima glasa, po damarima i ushitima, preturao je po svom iskrzanom seanju i kada je ve izgubio svaku nadu da e ga pronai, najednom se pred njim pojavio oaravajui delija, gizdavijeg i nadmenijeg moje oi nisu videle, majko, bio je obuen kao nekadanji panski doseljenici, na sebi je imao sako iven kod 0enrija Poula, s cvetom gardenije u zapuku, pantalone saivene kod Pakovera i brokatni prsluk sa srebrnastim prelivima, taj se ovek sa uroenom otmenou kretao po najuvenijim evropskim salonima vodajui na uzici utljivog dobermana to je bio krupan kao tele i imao oveji pogled, ja sam 0ose (gnasio /aens de la <ara i stojim na usluzi vaoj ekselenciji, eto tako se predstavio, a bio je poslednji preiveli izdanak naeg plemstva koje je pustoni vetar glaveina %ederalnog rata zbrisao s lica otadbine zajedno s njihovim izjalovljenim snovima o veliini, neveselim kuetinama i %rancuskim naglaskom, bee to dika svoga roda, a od blaga je imao samo svoje trideset dve godine, poznavanje sedam jezika i etiri nagrade za gaanje golubova u !ovilu, bee stamen, io, elezne boje lica, grgurave kose s razdeljkom po sredini i jednim obeljenim pramenom, tankih usana to su svedoile o vrstoj volji, odlunog pogleda oveka od provienja, nametao se kao da igra kriket trenjevim tapom da bi ga slikali u boju, dok su se u pozadini nazirala idilina prolea sa goblena u sveanom salonu, im ga je ugledao, generalu se oteo uzdah olakanja i uzviknuo je, ovo je taj, ba sam ovakvog traio. 0ose (gnasio /aens de la <ara je stupio u slubu pod jedinim uslovom da mi odmah date osam stotina pedeset miliona pesosa, da nisam duan nikome polagati rauna i
176

da mi niko osim vae ekselencije ne moe zapovedati, a ja se sa svoje strane obavezujem da u vam u roku od dve godine doneti glave pravih ubica 3etisije +asareno i vaeg sinia, na taj uslov je predsednik pristao tek poto se uverio u njegovu odanost i sposobnost na mnogim opasnim iskuenjima koje mu je namestio da bi proniknuo u svaki kutak njegove due, te da bi uvideo koliko je jaka njegova volja i nema li sluajno neka pukotina u njegovom karakteru, a pre nego to mu je konano predao kljueve vlasti, podvrgnuo ga je poslednjoj proveri pozvavi ga da odigraju nekoliko bespotednih partija domina i 0ose (gnasio /aens de la <ara je smelo zaigrao na pobedu, ne pitajui za doputenje, konano je i pobedio, jer je to bio najodvaniji ovek koga su moje oi videle, majko, bio je bezgranino strpljiv, znao je sve, umeo je da skuva ka%u na sedamdeset i dva naina, umeo je da razlui muke i enske koljke, znao je note i azbuku slepih, znao je da utke gleda pravo u oi i ja sam se zbunjivao ne znajui ta da uinim pred tim neunitivim licem, pred tim besposlenim rukama poloenim na drku trenjevog tapa i s dragim kamenom jutarnjih voda na prstu, pred onom krvolonom psinom koji je budno motrei leao pored njegovih nogu i ije je telo obavijao ivi velur usnule koe, pred onom miriljavom solju za kupanje to se oseala na tom telu otpornom na nenost i smrt, pred najlepim i najsamopouzdanijim ovekom koga su moje oi videle, tako me je jednom pogledao pravo u oi i drsko rekao da ja nikada nisam ni bio za vojnu slubu, da sam vojno lice samo iz viih interesa, vojnici su vaa suta suprotnost, generale, to su ljudi preki i primitivni, niskih pobuda, vie vole da komanduju nego da vladaju, oni nisu spremni da slue neemu nego samo nekome, zato je tako lako s njima upravljati, osobito ako ih zavadite, a meni je preostalo samo da se smekam, jer zacelo nisam bio kadar da sakrijem svoje misli pred tim zanosnim ovekom kome sam dodelio najvie vlasti u zemlji otkako je umro moj pajta general -odrigo de #gilar, bog neka mu duu prosti, uinio je /aensa de la <aru svevlasnim gospodarem tajnog carstva koje je
177

postojalo unutar njegove vlastite carevine, a to je bila nevidljiva sluba tlaenja i istrebljenja, nije imala zvaninog naziva ni sedita, nije se znalo da li zaista postoji, a bila je svugde i nigde, niko nije odgovarao za njena zlodela, ona je terorom potinila ostale dravne organe tlaenja znatno pre nego to e vrhovna komanda razobliiti njenu nepojmljivu prirodu i poreklo, ak ni vi niste mogli predvideti domet te strane mainerije, moj generale, nisam ni mogao pomisliti da sam istog trena prihvativi njegov uslov bio preputen neodoljivim draima i nenasitim pipcima tog ljudojeda obuenog u prinevsku odedu, jednog dana mi je poslao u dvor jutenu vreu za koju bi se na prvi pogled reklo da je puna kokosovih oraha, tu vreu ostavie po njegovom nareenju u zidni orman za arhivsku grau kako ne bi nikome smetala, pa je tamo i zaboravie, a kroz tri dana poeo nas je daviti bazd truline koji je prodirao kroz zidove i smradnom parom zamagljivao ogledala, traili smo da neto ne bazdi iz kuhinje, a tada bi zadah dopirao iz tala, izgonili smo ga miomirisom iz kancelarija, a on je nadirao iz dvorane za primanja, taj bazd poput sagnjilog ruinjaka uvlaio se svuda, prodirao tamo gde nisu ranije mogli ni kuni zapasi nonog vetra pomeani s drugim mirisima, traili smo svuda i nismo dokuili odakle bazdi, a smrad je bio tamo gde niko ne bi ni pomislio, irio se iz vree za koju smo pomislili da je puna kokosovih oraha, nju je 0ose (gnasio /aens de la <ara poslao ispunjavajui prvi deo pogodbe, unutra je bilo est odrubljenih glava sa priloenim umrlicama, glava slepog plemia iz kamenog doba, gospara +epomusena 7strade, starog devedeset etiri godine, poslednjeg veterana velikog rata i osnivaa -adikalne partije, koji je prema uredno priloenom uverenju umro etrnaestog maja od starakog prskanja krvnih sudova, glava doktora +epomusena 7strade de la Huente, sina gore navedenog, inae doktora homeopatije, starog pedeset sedam godina, koji je prema priloenoj umrlici preminuo od modane tromboze istoga dana kada i njegov otac, glava 7liestera .astora, studenta knjievnosti, starog dvadeset i jednu godinu, koji je prema
178

priloenom uverenju umro od posledica tekih telesnih povreda zadobijenih od noa u ka%anskoj tui, glava 3idise /antjago, stare trideset dve godine, tajne aktivistkinje, koja je prema priloenom uverenju umrla od posledica neuko uraenog pobaaja, glava -oke Pinsona, zvanog 0asinto +evidljivi, starog trideset osam godina, %abrikanta crvenih balona, koji je umro od posledica trovanja alkoholom istog dana kada i prethodna, glava +atalisija -uisa, sekretara tajnog pokreta /edamnaesti oktobar, starog trideset godina, koji je prema priloenom uverenju umro od revolverskog metka to ga je sebi ispalio u usta zbog nesrene ljubavi, na okupu bee est glava s priloenom potvrdom o prispeu koju je general potpisao dok mu se digerica prevrtala od zgraanja i smrada mislei majko moja <endision #lvarado ovaj ovek je naprosto zver, ko bi to mogao pomisliti gledajui mu ponaanje i onaj cvet u zapuku, potom mu naredi da vie ne alje glave, dovoljna mi je vaa re, +ao, na to mu /aens de la <ara odgovori, pa ovo je muka rabota, generale, ako nemate petlju da pogledate istini u oi, uzmite natrag svoje pare i rastaemo se kao prijatelji, auh sunce li mu krvavo poljubim, pa taj bi ako treba za sitnicu ucmekao i roenu mater, ali general se ugrizao za jezik i preutao ta je imao na umu, samo je pomirljivo procedio, nemojte da ste na kraj srca, +ao, izvravajte vi svoju dunost, otada su i glave nastavile da stiu u onim groznim jutenim vreama to su izgledale napunjene kokosovim orasima, a generalu se utroba premetala pa je nareivao da to odnesu to dalje odavde, itali su mu podatke iz umrlica i on je potpisivao potvrde o prispeu, a one noi kada je potpisao da je primio devet stotina i osamnaest glava, svojih najljuih politikih protivnika sanjao je kako se prometnuo u jednoprstu ivotinju to za sobom ostavlja otiske golemog prsta po ravnici prekrivenoj sveim cementom, budio se sa ukusom ui u ustima, pokuavao da odagna jutarnju muninu prebrojavajui glave po ubrivu uskislih seanja na kravlje tale, tonuo u starake mudrolije tako da je za zujanje u svojim uima mislio da zunzaraju insekti u sagnjiloj travi i pri tom premiljao o,
179

majko moja <endision #lvarado, zar je mogue da imam toliko neprijatelja, zar da meu toliko poseenih glava nema glave pravog vinovnika zloina, ali mu je /aens de la <ara jednom objasnio da svakih est poseenih glava stvara novih ezdeset neprijatelja, pa da tih novoposeenih ezdeset glava raa est stotina neprijatelja, a njihove poseene glave novih est hiljada dumana, zatim est miliona, pa svekolika zemlja, sunce mu krvavo, tako nikada neemo zavriti, povikao je general, a /aens de la <ara mu je bezduno i hladnokrvno odbrusio, jote kako emo mi to posvravati, samo vi spokojno spavajte i ne berite brigu, generale, sve emo lepo svriti kada i sa poslednjim bude svreno, o kakav okrutni divljak. +ikada ga nije nagrizala sumnja, nikada nije odstupao od svojih poetnih namisli, tvrdoglavo je odbijao da postoji jo neka mogunost osim one za koju se sam odluio, pouzdavao se u dobermanovu potajnu snagu, pseto je vazda bilo na oprezu i kao jedini svedok prisustvovalo njihovim susretima, mada je to general pokuao da nekako osujeti im je prvi put ugledao da 0ose (gnasio /aens de la <ara ulazi u njegov kabinet teglei na uzici onu strahovitu psinu prenapetih miia i nerava koja se povinovala samo neprimetnim zapovestima najelegantnijeg i najneumoljivijeg oveka na kugli zemaljskoj, ostavite tog psa napolju, naredio mu je, ali mu je /aens de la <ara odgovorio da mu ne pada na pamet, generale, nema tog mesta na svetu gde ja mogu ui a da nee ui i 3ord .ehel, tako da je ta zverina ula i pospano se opruila pored nogu svog gospodara koji je s generalom obavljao uobiajena sraunavanja poseenih glava, ali im bi general povisio glas ili dolo do nesporazuma u raunima, psina bi se predostrono pridigla i dahui napregla svim telom, njegove enskaste oi su mi smetale da mislim, jeza me podilazila od njegovog ljudskog daha, video sam ga kako se iznenada pridie i kako i mi iz njuke bije para kao iz kipueg lonca im sam ozlojeeno tresnuo po stolu, jer sam u vrei pronaao glavu jednog od svojih nekadanjih autanata koji mi je godinama bio, izmeu ostalog, i saigra u dominama, do avola, prestanite ve jednom sa tim
180

ludovanjem, ali ga je /aens de la <ara vazda ubeivao i obuzdavao njegov gnev ne toliko valjanim razlozima koliko slatkoreivou nemilosrdnog krotitelja podivljalih pasa, pa je general prekorevao sebe to je dozvolio da ga potini jedini smrtnik koji se usudio da se ophodi s njim kao s podanikom, kriom se bunio protiv njegove osionosti i nou donosio odluku da zbaci sa sebe taj sramni jaram i da se odrekne usluga tajne slube koja je postepeno osvajala svekoliku vlast u zemlji, tako da je esto govorio, od sutra okreem novi list, dosta je bilo ovog zajebavanja, na kraju krajeva <endision #lvarado me nije rodila da sluam nego da nareujem, ali sve njegove none odluke su nestajale im bi /aens de la <ara uao u kabinet, predsednika bi namah opinio uglaenim pokretima, cvetom gardenije u zapuku, zvunim glasom, miriljavim solima, utirkanim manetnama sa smaragdnim dugmadima, gizdavo rezbarenim tapom, zaneo bi me strogom lepotom najpoeljnijeg i najnepodnoljivijeg oveka koga su moje oi videle, nemojte se ljutiti, +ao, samo vi izvravajte preuzetu obavezu, eto tako je uzmicao pred njim pristajui da i dalje prima vree s glavama, potpisivao je potvrde o prispeu ne gledajui ih, tonuo je beznadno u ivi pesak njegove svemoi, pitao se na svakom koraku, svakog jutra, na svakom prozoru zurei u more, o blagi boe ta se to deava na svetu, uskoro e biti jedanaest sati a u ovom mrtvom domu nema ive due, ima li koga tamo, pitao se ali odgovora nije bilo, nema nikoga, samo ja, gde sam zabasao, pa meni je ovde sve nepoznato, govorio je, gde li su oni buljuci bosonogih posilnika koji s magaradi stovaruju koare povra i kokoaka po hodnicima, gde su lokve prljave vode koju moje ene otrokonde prosipaju svakog jutra kada menjaju cvee u vazama, kada iste ptije krletke i tresu tepihe pevajui pesmicu /uzana o doi /uzana za ljubavlju tvojom venem, gde su moja musava nedonoad to seru iza vrata i piaom crtaju jednogrbe kamile po zidovima dvorane za primanja, kuda se denula ona nebrojena bulumenta mojih inovnika koji su u ladicama svojih pisaih stolova zaticali
181

kokoke da nose jaja, gde su one kurve i vojnici to rade radnju po nunicima, gde su opori mojih pasa to se lajui motaju oko diplomata, ko je ponovo rasterao moje paralitiare sa stepenita, ko je izjurio gubavce iz ruinjaka, ko je razagnao jata bezonih udvorica to su me saletala, a sada je tek povremeno primeivao svoje poslednje drugare iz vrhovne komande, poto ga je sada opasivao vrsti obru novih ljudi odgovornih za njegovu linu bezbednost, maltene mu nisu pruali priliku da uzme re na zasedanjima novog ministarskog saveta to ga je neko drugi umesto njega sastavio od est doktora nauka u pogrebnim ka%tanima i sa utirkanim okovratnicima, koji su preduhitravali njegove misli i reavali dravne poslove ne savetujui se s njime, pa sunce li vam krvavo, na kraju krajeva zar ja nisam vlada, ali mu je (gnasio /aens de la <ara nepokolebivo objasnio, ne, vi niste vlada, generale, vi ste vlast, tako da ga je poela moriti amotinja, s veeri bi se dosaivao igrajui domine s najvetijim igraima jer nije uspevao da izgubi iako je sebi nametao najlukavije zamke, morao je da se povinuje miljenju onih koji su probali svaki zalogaj od njegovih jela na sat pre njega, vie nije nalazio med u tajnim ostavama, tako da mu je sve prekipelo pa se jednom prilikom uzjogunio, neka se sve nosi u lepu materinu, ja ovakvu vlast nisam hteo niti zamiljao, ali mu je /aens de la <ara odgovorio kao iz rukava, generale, ta je tu je, drukija vlast ne postoji, otada se njegov nekadanji ivot u dvoru nalik pijanom nedeljnom raju pretvorio u ubistvenu amotinju, ni je imao druge zanimacije osim da svakodnevno eka etiri sata po podne i da preko radija slua dnevni nastavak nekog nedotupavnog ljubavnog romana koji je emitovala lokalna radio&stanica, sluao je zavaljen nauznak u lealjci s aom neotpijenog vonog soka u ruci, misli su mu nekamo bludele a on se suznih oiju pitao hoe li umreti ak i ona sasvim mlada devojka to je bila junakinja romana, a /aens de la <ara je potvrivao, dakako, generale, umree i ona, na to bi general zapovedio, sunce li mu krvavo, e ba ne dam da umre, ima da bude iva do kraja romana, neka se
182

uda, pa neka izrodi porod i doeka starost kao ostali svet, a onda je iz tih stopa /aens de la <ara poruio da prerade potku romana kako bi se ugodilo generalu i da bi on iveo u zabludi da ima svu vlast, elem otada linosti romana nisu umirale, venavali su se verenici koji se nisu voleli, vaskrsavale su linosti sahranjene u prethodnim poglavljima, a negativne i zloeste linosti su rtvovane pre vremena samo da bi se ugodilo generalu, svet je blistao od sree poto je to bila generalova naredba, a on je sve to inio samo zato da bi neim ispunio svoj isprazni ivot, da bi i sam togod uradio sada kad su umesto njega sve radili drugi, uvee je s lampom u ruci obilazio dvor i uviao da je ve neko namirio krave i metnuo im seno, da su pogaena svetla u kasarni predsednike garde, posluga je uveliko spavala, kuhinje su bile pospremljene, spratovi poieni, dok su mesarski stolovi bili izribani kreolinom i bez tragova krvi vonjali na bolnicu, neko je pre njega ve stigao da spusti reze na prozorima i da zamandali vrata na nadletvima, iako je jedino on imao kljueve od svih dvorskih brava, a od predvorja do njegove spavae odaje svetla su se gasila jedno za drugim pre nego to bi stigao da dodirne prekidae, tako da je koraao kroz pomrinu povlaei trutasta stopala utamnienog vladara pored ugaenih ogledala, ak je i na mamuzu navukao somotsku navlaku da ne bi zlatna zvezda prosipala svetlu piljevinu u mraku i neko mogao dokuiti kuda se kree u zamraenom dvoru, prolazei pored prozora zagledao se u ono vajkadanje .aripsko more u januaru, u mimohodu ga je pogledao dvadeset i tri puta i svaki put mu je kao odvajkada naliilo na rasvalu movaru, provirio je u odaju <endision #lvarado elei da proveri je li sve na svom mestu, nije li neko dirnuo njenu ostavtinu, one kaveze s pomrlim pticama, matinjak, paeniku postelju na kojoj je majka otadbine trulila pod stare dane i naposletku ispustila duu, promrmljao je po obiaju, laka ti no majko, iako mu ve odavno niko nije odgovarao, tebi jo laka sinko i neka /vevinji bdi nad snom tvojim, potom se zaputio svojoj spavaoj odaji nosei onu svetiljku u sluaju da zagusti
183

pa valja spasavati guzicu, a onda je pretrnuo, jer su ga iz pomrine prile eravne zenice 3orda .ehela, osetio je muki zadah, osetio silinu tog nadmonog neznanca i opazio njegov prezriv blesak, pa je zapitao, ko je tamo, mada je dabome znao da je tamo 0ose (gnasio /aens de la <ara u sveanoj odedi koji bee doao da ga podseti, moj generale, veeras je istorijska no, dvanaesti je avgust, veliki datum, veeras proslavljamo stogodinjicu vaeg dolaska na vlast, sa svih strana sveta sjatili su se posetioci i uzvanice, jer se takvom dogaaju moe samo jednom prisustvovati makar koliko dugo iveli, otadbina praznuje, generale, ruku na srce praznovala je svekolika zemlja osim njega, a on se povukao ranije nego obino, iako ga je 0ose (gnasio /aens de la <ara saletao i preklinjao da tu znamenitu no provede usred ushienog pljeska, klicanja i izliva vatrene ljubavi svog naroda, navukao je tri zasuna na svojoj spavaoj eliji, stavio je tri krauna i zakljuao tri katanca, pa je zatim legao potrbuke na izlizani glineni pod, u obinoj platnenoj uni%ormi bez inova, s visokim izmama, zlatnom mamuzom i desnom miicom podmetnutom ispod glave umesto jastuka, u kom emo ga poloaju zatei izrovanog kljunovima strvinara i obraslog morskim gamadima i rastinjem, pa je pre nego to e utonuti u san nazreo kroz maglene koprene kako u daljini prate praznine prskalice, do njega je doprlo tretanje i vesela svirka, zauo je razdraganu zvonjavu i huj glibne svetine koja se kao bujica slila da velia slavu koja nije njegova, a njega je sve to vie zaprepastilo nego oalostilo, jer je neprekidno mrmljao u bradu, o majice moja <endision #lvarado sudbine moje, zar ve sto godina, sunce li mu krvavo, ve sto godina, kako vreme leti.

184

7lem, leao je tamo, kao da to glavom bee on, iako ne bee, leao je opruen na gozbenom stolu u prazninoj dvorani, ulepan i nagizdan kao sveli otac papa na odru meu naramcima cvea to ga je ve jednom omelo da prepozna samoga sebe kada su posle njegove prve smrti izloili le da bi mu ceo svet odao potu, leao je i ovako mrtav izgledao straniji nego za ivota, satenska rukavica nabijena pamukom poivala mu je preko grudi oklopljenih lanim medaljama dobijenim za nestvarne pobede u okoladnim ratovima koje su smislili njegovi besramni ankolizi i udvorice, bee odeven u ureenu sveanu uni%ormu, s visokim lakovanim izmama, s jedinom zlatnom mamuzom zateenom u dvoru i sa deset tunih sunaca generala vaseljene koje mu priie u poslednjem trenutku da bi ga po inu uinili veim od same smrti, bee tako neposredan i oigledan u svom posmrtnom obliju te smo prvi put mogli bez ikakve sumnje poverovati da on zaista postoji, mada ruku na srce niko nije manje liio na njega niti je mogao biti razliitiji nego to to bee taj izloeni le koji se, okruen sveama, krkao na tihoj vatri u uskoj kapeli, dok smo mi u susednoj dvorani dravnog saveta potanko raspravljali o svakoj reci zvaninog dnevnog izvetaja s veu u koju se niko nije usuivao ni da poveruje, tada nas je razbudila buka kamiona punih vojnika naoruanih do zuba koji se rasue u grupice i neujno zaposedoe sve javne zgrade u cik zore, jedni su se posakrivali u kapije a drugi sa orujem na gotovs poleuke zauzeli busiju pod nadstrenicama trgovake ulice, videla sam kako postavljaju mitraljeze po krovovima i terasama u vicekraljevskoj etvrti, a im sam ranom zorom otvorila balkonska vrata kanei da negde pometnem rukovet rosnih karan%ila koje sam samo asak ranije nabrala u dvoritu, ugledah ispod balkona grupicu vojnika na
185

ijem je elu iao neki porunik i na svim vratima osorno zapovedao da se pozatvaraju oni retki duani to su poeli da se otvaraju u trgovakoj ulici, dernjao se, zatvarajte, danas je dravni praznik, to je nareenje s najvieg mesta, tada im ja bacih s balkona struak karan%ila i priupitah ta se to deava kada odasvud navire vojska i zvecka oruje, a o%icir uhvati karan%il u letu i ree, veruj, lepojko moja, ni mi nita ne znamo, mora da je mrtvac vaskrsnuo, pa pue u grohotan smeh, poto se niko iv na svetu ne bi usudio ni pomisliti da se tako neto nepojmljivo ipak moe dogoditi te da i on moe umreti, naprotiv, mislili smo da je posle dugih godina javaluka i nebrige za dravne poslove ponovo epao dizgine vlasti, da je orniji nego ikada ranije i da vucara nourde utvarnog samodrca kroz ponovo osvetljeni dom vlasti, mislili smo da je on pustio krave da iziu i da tumaraju grickajui travu izmeu napuklih ploa po Trgu oruja gde je neki slepac sedeo u senci umiruih palmi i od trupkanja kravljih papaka mislio da je bat vojnikih izama, pa je recitovao stihove o srenom vitezu koji se vraa iz boja odolevi smrti, recitovao je to ga grlo nosi i ispruao ruku prema kravama koje su se pentrale na obrasli podijum za orkestar da bi obrstile venie balsamina, jer jo odranije behu navikle da se penju i silaze niz stepenice u potrazi za hranom i ispaom, pasle su meu ruevinama kamenih muza ovenanih divljim kamelijama, a naokolo su se majmuni kaili o lire razorenog +arodnog pozorita, one su esto, lipsavajui od ei i prevrui saksijice smilja, ulazile u hladovitu polusenku predvorja po vicekraljevskoj etvrti i uranjale uspaljene njuke u vodu dvorinih bazena, ali se nijedan majin sin nije usuivao da ih omete ili otera, jer se na kravljim bokovima i volovskim vratovima jasno razaznavao predsedniki ig, niko nije smeo ni da ih dodirne, kao da su bile svete, ak su im se i vojnici sklanjali s puta niz strmenitu trgovaku ulicu ija nekadanja ivopisna vreva i pakleno pazarite behu nestali bez traga, a ostalo je samo trulite od izlomljenih rebrastih tezgi i vremenom dotrajale drvenarije u smradnim kaljugama to su se
186

puile na mestu gde se optinska pijaca nalazila u ono doba kada smo jo imali more i kada su se omanji jedrenjaci nasukivali izmeu tezgi s povrem, ostale su samo zjapee omeine od nekadanjih induskih magaza iz slavnih dana njegove vladavine, poto su (ndusi u meuvremenu otperjali a ni hvala nisu rekli, moj generale, na to je iz njega provalio poslednji staraki bes i on se razdrao, ma ko im jebe mater, nek= se tornjaju i liu usrane engleske guzice, no oni ga ionako vie nisu mogli uti, jer ve behu odmaglili, a odnekud umesto njih izmilee ulini prodavci indijanskih amajlija i melema protiv zmijskog ujeda, na sve strane se pootvarae grozotne jazbine u kojima je tretala i muzika s ploa i u pregraenim zadnjim prostorijama se izdavali kreveti bludnicama i njihovim muterijama, a njih su vojnici razruili kundacima dok su zvona s katedrale oglaavala svenarodnu alost, sve je bilo dokrajeno pre njegovog svretka, dotrajavali smo beznadno iekujui dan kada e se obistiniti one uporno irene i jo upornije poricane glasine da ga je napokon dokusurila neka od nebrojenih kraljevskih boletina, a sada kad ga je nepobitno stigla smrtna ura, mi nismo verovali, ali ne zato to nismo bili ubeeni, nego zato to nismo hteli da poverujemo u njegovu smrt, te naposletku nismo ni mogli sebi predstaviti kako emo iveti bez njega i ta e nam ivoti znaiti bez njega, nisam mogla zamisliti svet bez oveka koji me je u dvanaestoj godini usreio, kao to me nijedan mukarac otada nee usreiti, priseam se onih davnanjih predveerja kada smo u pet sati izlazile iz kole, a on kroz talsko prozore udno motrio devojurke u plavim keceljama s mornarskom kragnicom i kikicama niz lea mislei majko moja <endision #lvarado kako su samo lepe ene kad ovek ovako omatori, potom nas je dovikivao, a mi smo raspoznavale njegove mirkave oi i ruku u rukavici s pocepanim prstima koja nas je mamila zveckajui bombonama ambasadora Hourbisa, devojice su se preplaeno razbeavale, samo sam ja ostala sama jednog dana ispred kole, saekala sam da me niko ne vidi pa sam pokuala da dohvatim bombonu, ali on me tada poput
187

tigra epao za nadlakticu, neno me podigao i tako spretno provukao kroz prozore da nije pomerio ni nabor na mojoj kolskoj haljinici, polegao me na seno koje je zaudaralo na ustajalu piau i pokuao da mi kae neto to mu nije izlazilo iz osuenih usta, jezik mu se saplitao, jer se jadnik bee uplaio vie od mene, sav je drhtao, kroz ogrta se moglo uoiti kako mu uzbueno srce bije, prebledeo je, a oi mu se behu orosile suzama, kao to se zbog mene nijednom mukarcu nee orositi tokom mog predugog izgnanikog ivota, pipkao me utke, disao je usporeno, milovao me s takvom muevnom nenou kakvu mi vie nikada nijedan mukarac nije podario, rascvetavao mi je pupoljke na dojkama, zavlaio mi je prste u gaice, a zatim ih je njuio i prinosio mi da i ja onjuim, pomirii duo, govorio je, ovo je tvoj miris, otada nije morao da me mami bombonama ambasadora <ejldria, jer sam se sama uvlaila kroz talsko prozore da proivim srene asove svog puberteta s tim ovekom tunog i zdravog srca koji me je ekao sedei na senu s torbom jestiva, namakao je hleb u moje prve mladalake sosove, tiskao mi u picu svaki zalogaj pre nego to e ga pojesti, nutkao me da i ja jedem, zavlaio mi je u onu rupicu tapie pargle i naslaivao se jedui ih onako marinirane u salamuri mojih najintimnijih sluzastih luevina, o kako si slasna, govorio mi je, ima ukus luke, viilro bih da pojedem tvoje bubrege obarene u njihovoj amonijakoj orbi, sa solju tvojih pazuha i tvojom mlakom mokraom, ereio me od glave do pete, zainjavao krupnom solju, ljutom paprikom i lovorovim listom, pa me ostavljao da se krkam na laganoj vatri, dok su se slezasti sumraci zarili od naih bezizglednih ljubavi, jeo me je od glave do pete sa strau i tedrou starca koje mi kasnije nee priutiti nijedan od onih nebrojenih kukavnih i uurbanih mukaraca koji su pokuavali da me vole, ali u tome nee uspeti dok budem iva, govorio mi je o sebi tokom lenjih ljubavnih varenja, dok smo odgurkivali njuke krava koje su htele da nas liu, govorio mi je da ni sam nije siguran ko je on, da mu je dokurilo nedotupavno oslovljavanje sa moj generale, sve mi je to govorio
188

nekako neobavezno, bez gorine i ne smerajui da pobudi saoseanje, bludeo je u neprekidnom bruju unutarnje tiine koja se mogla naruiti jedino oajnikim kricima, niko od njega ne bee usluniji ni ueniji, niko muevniji, postao mi je jedini razlog ivljenja, a tek to sam navrila etrnaestu godinu, u kuu mojih roditelja su banula dva najvia vojna zvaninika s krcatim ko%erom zlatnika i u pono me sa celom porodicom ukrcala na neki inostrani brod, naredivi mi da se ne vraam na tle domovine, tako da sam duge godine proivela u tuini sve dok se svetom nije pronela vest da je on konano umro a da nikada nije saznao da sam u ivotu svome umirala za njim nebrojeno puta, da sam ludela za njim, te se zato podavala nepoznatim prolaznicima ne bih li nabasala na nekoga ko bi bio bolji od njega, vratila sam se u otadbinu ostarela i ozlojeena sa ovim krdom deurlije koju sam zaela sa raznim oevima zavaravajui sebe da su ona ipak plod mukosti njegove, a on je pak sa svoje strane zaboravio na nju ve drugog dana kada mu nije dola i provukla se kroz talsko prozore, nju je svakog predveerja zamenjivala druga milosnica, jer ve u to doba nije uspevao da razlikuje jednu kolarku od druge u onom neboplavom oporu curica koje su bile obuene u istovetne kecelje, one su mu se kezile plazei jezik i dobacivale ehej drtino izlapela, a on je pokuavao da ih namami bombonama ambasadora -umpelmajera, dozivao ih je redom ne pravei razliku, niti se kadgod pitajui nije li dananja milosnica moda ona cura koju je povaljivao sino, primao je svaku podjednako, o svima je mislio kao da je posredi jedna te ista devojka, dok je dremuckajui u pletenoj lealjci sluao navek isto naklapanje ambasadora $trajmbergera koji mu je darovao slunu koljku nalik trubi iz koje onaj pas na gramo%onskoj ploi slua glas gospodara,2" a uz nju mu je dao i elektrino pojaalo da bi on jo jednom mogao uti tvrdoglavo traenje da odnesu nae teritorijalne vode na ime otplate naih dugova inostranstvu, na to mu je general
21 Posredi je pieva aluzija na ime diskogra%ske kue K3a voiM de son maitreL 1K?las gospodaraL; iji zatitni znak na omotu prikazuje psa koji slua glas sa starinskog gramo%ona s trubom. & Prim. prev.

189

uvek odgovarao, nemojte prdeti u vetar, moj dragi /tivensone, moete odneti sve to vam dua zaeli, ali vam more ne dam, pa je iskljuivao pojaalo da vie ne slua glas iz metalne napravice koji je torokao kao da se vrti ploa predoavajui mu ono to su mu, ne izvrdavajui niti zavijajui u kuine, nebrojeno putu izloili njegovi strunjaci, moj generale, ostali smo bez prebijenog cvancika, u dugovima smo do gue, a dravna blagajna zvrji prazna, morali smo se dovijati i odasvud uzimati zajmove da otplatimo one dugove inostranstvu jo iz vremena oslobodilakog rata, zatim smo uzimali nove dugove da otplatimo kamate na neplaene dugove, morali smo vazda kojeim podmiivati i davati togod umesto novca, moj generale, te smo 7nglezima dali monopol na kinin i duvan, a 0olananima monopol na kauuk i kakao, +emcima smo dali koncesije na brdsku eleznicu i renu plovidbu, a sve ostalo teslimismo ugavim #merima, jer su nas vezivali tajni ugovori o kojima general nije imao pojma sve do burnog svrgavanja i javnog pogubljenja 0ose (gnasija /aens de la <are, dabogda veno goreo u adskom ognju, nita nam nije ostalo, generale, ali on je sluao kako svi njegovi ministri %inansija ponavljaju jedno te isto i jadikuju jo od onih tekih vremena kada je proglasio moratorijum na ugovore sklopljene sa hamburkim bankarima, nemaka eskadra je blokirala luku, a neka engleska oklopnjaa ispalila u znak opomene hitac iz topa i probila toranj katedrale, ali on se samo proderao, poserem se ja bre na londonskog kralja, radije emo polipsati negoli se prodati, neka crkne .ajzer, zaurlao je, a kada se inilo da e sve otii bestraga, pritekao mu je u pomo i spasio ga u poslednjem trenutku ambasador Aarls . Trejksler, njegov suigra u dominama, ija je vlada pristala da jemi za ugovore sa 7vropom u zamenu za pravo na doivotno korienje naih rudnih bogatstava, eto otada smo u ovom sosu, duni smo ak i crno ispod nokata, moj generale, a on je kao i ranije ipak ispraao do stepenita onog nasrtljivog ambasadora to ga je poseivao svakog predveerja u pet sati, te se opratao s njime tapui ga po ramenu, okanite se orava posla
190

dragi moj <ejkstere, radije u krepati nego ustupiti more, satirala ga je tiina tog pustog i mrtvog doma ijim se odajama moglo koraati bez saplitanja, kao da su ih neke silne vode preplavile posle zlosrenih vremena kada je 0ose (gnasio /aens de la <ara stigao da posee sve glave ljudskog roda osim glave zlikovaca koji su poslali u smrt 3etisiju +asareno i maliana, ptice nisu htele da pevaju u kavezima iako su im sipali kam%orne kapi u kljunove, devojurci iz oblinje kole prestali su da pevaju pesmu o arenoj ptiici na limunovoj granici, ivot mu se sveo na nestrpljivo iekivanje onih asova koje e provesti s tobom u tali, curice moja, sa tvojim sikicama poput urme i tvojom pikicom poput raspuklog badema, jeo je sam samcit pod venjakom rascvalih mauhica, plovio je kroz lelujno treperenje omorine u dva sata po podne, trzao se iz dremea da ne bi pogubio nit televizijskog %ilma u nastavcima u kome se ba nita nije deavalo kao u stvarnosti, nego je sve bilo udeeno da bi mu se udovoljilo, elem taj dobroinitelj i sveznalica nikada nije doznao da smo mu jo od pojave 0ose (gnasija /aens de la <are postavili najpre posebni radio&odailja da bi sluao preraene radio&romane, a zatim smo mu ugradili specijalni televizijski predajnik kako bi se na ekranu njegovog televizora pojavljivali jedino %ilmovi prilagoeni njegovom ukusu u kojima su umirali samo nevaljalci, a ljubav odnosila pobedu nad smru i ivot bio prijatan i lak, tim zavaravanjima smo ga inili srenim, kao to su ga tokom mnogih predveerja njegove beskonane starosti usreivale devojke u plavim keceljama, a on bi u njima uivao sve do smrti samo da mu jednog dana nije dunula u glavu zlosrena misao pa je pripitao neku od tih devojaka, je li duo a ta ti ui u koli, na to sam mu odgovorila istinu, gospodine moj, nita ja ne uim, ja sam najobinija luka kurva, onda me naterao da ponovim od rei do rei ta sam kazala mislei da me nije valjano razumeo, te mu ja od rei do rei ponovih da nisam nikakva kolarka, gospodine, ja sam luka kurva, zdravstveni radnici su je bili oprali kreolinom i ribaom krpom, kazali joj da navue mornarsku uni%ormu i arape
191

kakve nose estite devojke, pa da etucka ovom ulicom svakog predveerja u pet sati, na isti nain su postupili sa svim kurvama mojih godina, njih je zdravstvena policija pokupila, okupala, obukla im iste kecelje, obula im muke cipele, dala im pletenice od konjskog repa koje se, pogledajte samo, mogu privrivati ukosnicom i skidati, rekoe nam da se nemamo ega plaiti, da je to jedno mrtvo puvalo od matorca, taj vam ga nee zakrkati, ali e vas pipkoliti prstom kao gospon doktor, dudlae vam i balaviti sisie, tiskae vam parie hrane u picu, jednom reju sve ono to mi obino inite kad doem, rekoe nam da nita posebno ne treba da radimo, samo da sklopimo oi od uivanja i da apuemo ljubavi moja ljubavi moja, jer to vama godi, moj generale, eto ta su nam rekli i prisilili nas da sve do najmanje sitnice ponovimo pre nego to su nam platili, imali smo nekoliko proba, ali ja smatram da nije pravo, jebi ga, previe je zezanja, zar da nam nabijaju sve te zrele banane u mindu i kuvanu krtolu u guzicu za piljiva etiri pesosa, koliko nam ostane kad nam odbiju za socijalno i porez, do avola, zar je pravo traiti toliku klopu nabijajui je odozdo kada veina nema ta da ubaci ni odozgo, sve je to skresala u lice tajanstvenom starkelji ovijenom nekim zloslutnim oreolom, a on ju je sluao ne trepui i mislio o majko moja <endision #lvarado zato baca na mene ovakvu kaznu, ipak nijednim migom nije odao svoje oajanje, nego je kriom preduzeo da se sluaj podrobno ispita i naposletku je saznao da je enska kola pored predsednikog dvora zatvorena pre mnogo leta, moj generale, ministar obrazovanja je lino i u zajednici s nadbiskupom i roditeljskim savetom osnovao %ond za izgradnju nove trospratne zgrade na morskoj obali gde e maloletnice iz uglednih kua biti zatiene od zamki i mamljenja sutonskog ljubavnika ije je telo sada lealo pred nama oprueno na gozbenom stolu poput izvrnute sabljarke i lagano se oslikavalo na sivkastomodrom vidiku s meseevim kraterima u prvom praskozorju posle njegove smrti, zanavek se kurtalisao svega zasut naramcima snenobelih cvetova povijue, napokon se
192

oslobodio svoje apsolutne vlasti posle niza godina obostranog robovanja, jer mada je on vladao, ipak se nije moglo razabrati ko je bio ija rtva u domu vlasti, tom groblju ivih predsednika koje su spolja i iznutra obelili grobnom bojom ne pitajui ga za dozvolu, tavie, nareivali su mu ne prepoznavi ga, nemojte prolaziti ovuda gospodine zaprljaete nam kre, a on se posluno sklanjao da ne dodirne svee okreene zidove, ostanite na gornjem spratu gospodine moe skela da vas mlatne po glavudi, i on je zbunjeno ostajao, preneraen vikom stolara i osionou zidara koji su mu besno dovikivali, tornjaj se odavde matori keo, usrae nam se u malter, a on se sklanjao poslunije od obinog vojaka, dok su mesecima obnavljali ceo dvor ne pitajui ga za dozvolu i otvarali nove prozore prema moru i vetrovima, bio je usamljeniji nego ikada pod strogim nadzorom telohranitelja iji zadatak po svemu sudei nije bio da ga tite nego da ga nadziru, derali su polovinu od njegovih obroka kako bi bajagi osujetili dumane da ga otruju, sklanjali su mu one skrivene posude meda, a na zlaanu mamuzu stavljali navlaku kao borilakim petlovima da ne bi valjda zveckao u hodu, jebi im brajko, preduzimali su kojekakve geake mere predostronosti na koje bi se moj pajta /aturno /antos iskidao od smeha, oko njega su jedanaest glavosea u sakoima i s kravatama vasceli dan izvodili japanske akrobacije i vucarali neku napravu ija su crvena i zelena svetla mirkala ako je neko u rasponu od pedeset metara imao uza se skriveno oruje, krstarili smo gradom kao pobegulje vozei se u est istovetnih automobila koji su se neprekidno preticali, tako da vam ni sam ne bih umeo rei u kom sam se automobilu nalazio, ali sve je to bilo sranje i badavadisanje kao sipanje vode u reeto, jer je on jednom razmaknuo zavesice na kolima i posle mnogo godina voljnog samovanja ponovo video gradske ulice, primetio je da niko ne obraa panju na pritajeno prolaenje zloslutnih limuzina predsednike povorke, ugledao je zgradu ministarstva, nalik liticama od solarnog stakla, koja je nadvisivala zvonike katedrale i zaklanjala dreavo obojene daare na
193

obroncima oko luke, uoilo je grupicu vojnika kako briu tek ispisane rei na zidu i priupitao ta li to tamo pie, rekoe mu da pie neka je vena slava stvoritelju nove otadbine, ali on je znao da ga obmanjuju, inae ne bi ni brisali, priajte vi to drugome, pizdoseri, video je etalite s kokosovim palmama tamo gde su se nekada dizala brda smea i bilo je iroko kao est obinih bulevara sa slapovima cvea sve do mora, a tamo gde je nekada zijalo pijano smetlite, video je sada novo predgrae sa istim letnjikovcima iji su ulazi podseali na rimske portike, video je hotele sa amazonskim vrtovima, video je automobile nalik zrnju u mahuni kako vrve po petljama gradskih auto&puteva, video je rulju smlavljenu podnevnom vruinom na sunanoj strani ulice kako poput mrava nekuda ide, dok na senovitoj strani nije bilo ive due osim nekoliko nezaposlenih poverilaca zaduenih da ubiraju porez na pravo hodanja po hladovini, ali vie od svega porazilo ga je to niko nije uzdrhtao od straha nasluujui da se vlastodrac nalazi u rashlaenom kovegu predsednike limuzine, niko nije prepoznao njegove sjaene oi, zabrinute usne, onu sebi preputenu ruku koja je mahala boktepita kome usred izvikivanja prodavaa novina i amajlija, sladoledijskih kolica i nizova sreaka sa tri broja, usred sve te uobiajene vreve ulinog sveta koji nije ni mogao znati za duevne muke usamljenog ratnika to je enjivo uzdisao o majko moja <endision #lvarado ta se to zbilo s mojim gradom, gde je bedni sokak ena bez mueva koje s veeri izlaze gole da kupe krpine i ruiaste pagare, pa i da se ispikaraju s piljaricama dok im se rublje sui na balkonima, gde su (ndusi koji seru na pragu svojih magaza, gde su njihove bledunjave ene ije su alopojke umele smilostiviti i samu smrt, gde je ena koja se prometnula u korpiju jer nije bila posluna prema roditeljima, gde su one jazbine u kojima se bludniilo, pa oni potoci uegle mokrae i svakodnevno promicanje pelikana odmah iza ugla gde se ukazivala luka, eh eh, zaboga pa kuda se denula luka kad je ovde bila, ta je bilo s brodiima krijumara i celom onom gvourijom marinaca, gde je moj
194

govneni bazd, majko, pa ta se to sa svetom deava kad niko ne prepoznaje kratkotrajnu ruku zaboravljenog ljubavnika koja besmisleno mae kroz okno od vagona poasnog voza koji je zvidei proao kroz polja zasejana miriljavim travama na mestu nekadanjih malarinih barutina i pirinanih vodojaa s jatima kretalica, proao je preko nepojmljivih plavih panjaka preplaivi krda krava oznaenih predsednikim igom, sedeo je u vagonu obloenom velurom i onim crkvenjakim pliom to je priliio opelu za njegovu emernu sudbu, pa se pitao, gde li je onaj moj nekadanji klackavac od voza, sunce mu krvavo, gde su moje ikare prepune anakondi i otrovnih balsamina, kretavih majmuna i rajskih ptica, gde je itava otadbina sa svojim zmajem, majice, ovde su nekada bile a sada ih nema eleznike stanice na kojima su utljive (ndijanke s ogromnim engleskim eirima prilazile vozu, nutkale i kroz prozor prodavale zverolike slatkie, kau od belog krompira i kokoi ukuvane u utom loju, a nad glavama su se u luku izvijali natpisi spleteni od cvea, neka je vena slava dobroinitelju otadbine, o kome niko ivi nije umeo rei gde se u datom trenutku nalazi, ali kada god je svemoni i samodrac negodovao da je ovakav ivot begunca gori od smrti, odgovarali su nije nije moj generale, pa ovo vam je napredak i mir u strogom poretku, a on se naposletku saglaavao, tako je tako je, jer ga je po ko zna koji put obrlatio prokleti ali neodoljivi 0ose (gnasio /aens de la <ara, nita nije pomagalo to ga je u besanim noima obuzet besom znao omrznuti i reavao da mu oduzme sva ovlaenja, kada bi ponovo podlegao draima tog zlikovca im se on izjutra pojavljivao na pragu njegovog kabineta teglei na uzici onu psinu s ovejim pogledom bez koje ni na pianje nije iao, nadenuvi mu od milote ljudsko ime, 3ord .ehel, elem, general je zaboravljao na svoj noni bes i odobravao sve to je taj izrod predlagao, saglaavao se tako krotko da ga je to vrealo, ne berite brigu (gnjaiu, samo vi izvravajte preuzetu obavezu, tako da je 0ose (gnasio /aens de la <ara s punim ovlaenjima ponovo odlazio u %abriku muenja koju bee smestio na ciglo pet stotina metara
195

od predsednikog dvora, u bezazlenu zgradu podignutu u kolonijalnom stilu gde se svojevremeno nalazila holandska ludnica, bee to kua nita manja od vaeg dvora, moj generale, zakriljena bademovom umom i opasana poljanom divljih ljubiica, na prvom spratu su bile smetene istrane slube i registar sa matinim knjigama, dok su se na ostalim spratovima nalazile najnezamislivije i najokrutnije naprave za muenje, bile su tako jezive da mata nita groznije ne bi mogla izmisliti, pa ih general nije hteo ni da vidi, nego je samo upozorio /aensa de la <aru, samo vi obavljajte svoju dunost na dobrobit otadbine, ali samo pod jednim uslovom, (gnjaiu, je l= vai kao da ja nita o svemu ne znam, kao da nita nisam video niti pak bio u vaem muilitu, a /aens de la <ara mu dade asnu re, vai, generale, stojim vam na usluzi, doista je odrao re, ak je i potovao njegovo nareenje da vie ne mui decu mlau od pet godina, stavljajui im elektrode na monice da bi tako prisilio roditelje da progovore na sasluanjima, general je zahtevao da se to nareenje izriito potuje, jer se bojao da bi ga od tih gnusoba mogle spopasti nesanice kao posle onog sluaja s lutrijom, no iako je nareenje potovano, on ipak nije mogao izbiti iz glave tu muionicu nedaleko od njegove sobe niti one majstore grozota, jer ga je usred tihih mesenih noi budila <ruknerova muzika s ploa iz ijih je zvukova odjekivao tutanj beeih vozova i prasak praskozornih gromova, svu no se zgrada orila od muzike, kao da su pobesnele adske vode, a aname pole u poharu, samo da se ne bi uli urlici muenika, krici od uasa i muka samrtnika, a u rasvit bi se ukazao pustoni prizor sa pocepanim venanicama umorenih nevesta, obeenim o granje badema oko nekadanje holandske ludnice, taj prokletnik je sve te none grozote radio besplatno, moj generale, dodue, 0ose (gnasio /aens de la <ara je svu svoju platu erdao na prinevsko rublje, svilene koulje sa izvezenim monogramom na prsima, cipele od jaree koe, gardenije za zapuak, %rancuske losione s porodinim grbom na originalnoj nalepnici, ali je u ostalome bio uzdran, nije imao ni enu ni
196

ljubavnicu, nije se zborilo da je peder, nije imao prijatelja, nije imao svoj dom, nita pod milim bogom, moj generale, iveo je kao svetac, ropski je dirinio u toj %abrici muka sve dok ga umor ne bi dotukao i onda bi se svaljivao na divan u kancelariji, spavao je samo danju, odeven i najdue tri sata, bez strae pred vratima, bez oruja pri ruci, ali ga je titio dahtavi 3ord .ehel koji je prosto hteo da iskoi iz koe zbog neutaive gladi i pohlepe za vruim crevima tek ubijenih muenika, ime ga je gospodar po tvrenju oevidaca jedino i hranio, a im bi svojim ljudskim pogledom proniknuo kroz zidove da se bilo ko pribliava kancelariji, pas je poinjao da kipi kao poklopljeni lonac i budio gospodara, moj generale, taj ovek ne veruje nikome, zazire i od svog lika u ogledalu, donosi odluke im saslua obavetenja svojih dounika i ni sa kim se ne savetuje, im bi se neto dogodilo u zemlji ili neki izgnanik uzdahnuo na ma kom mestu zemljine kugle, istog trena bi to saznao 0ose (gnasio /uens de la <ara blagodarei nitima nevidljive pauine potkazivanja i podmiivanja koju je razapeo preko itave planete, na to je odlazila grdna lova, moj generale, nije tano da muitelji primaju ministarske plate, kao to se pria u narodu, ama ni govora, oni su se nudili dabe samo da dokau kako su spremni da roenu majku raskomadaju i bez oklevanja bace svinjama, a umesto pismenih preporuka i potvrda o dobrom vladanju prilagali su svedoanstva o svojim zlodelima, elei da budu rasporeeni na posao kod %rancuskih muitelja, racionalnih i samim tim metodinih u okrutnosti, bezdunih i lienih samilosti, moj generale, samo njima imamo zahvaliti za napredak u okviru strogog poretka, oni su uspevali da preduprede zavere pre nego to bi se i zaele u glavama zaverenika, a ko su bili ti dobrovoljni dounici i muitelji, e to su vam one rasejane muterije to se rashlauju ispod ventilatora u sladoledinicama, oni to bajagi itaju novine u kineskim gostionicama ili kunjaju po bioskopima, oni to trudnicama ustupaju mesto u autobusu, oni to su priuili za elektriare ili vodoinstalatere nakon to su pola veka proiveli kao noni razbojnici i
197

drumski nasilnici, oni to se prekono ene sluavkama, zatim kurve sa prekookeanskih brodova i iz meunarodnih barova, inovnici putnikih agencija iz *ajamija koji organizuju turistike izlete na rajske .aribe, lini sekretar ministra inostranih poslova <elgije, doivotna paziteljica turobnog hodnika na etvrtom spratu hotela (nternacional u *oskvi, ali i mnogi drugi za koje niko ne zna a ima ih i u najzabitijem kutku zemlje, elem, moete spokojno da spavate, moj generale, ti krvnici priljeno rade tu groznu rabotu, a u isto vreme estiti rodoljubi veruju da vi pojma nemate o svemu tome, da se sve to sprovodi bez vae saglasnosti, eh kad bi samo moj general saznao za to vraje klupko, on bi odavno poslao le /aensa de la <are da ubri bele rade na groblju izdajnika u lukoj tvravi, a im bi se proulo da je negde poinjeno novo zlodelo, ti naivni ljudi su uzdisali i mrmljali sebi u bradu, eh kad bi general saznao, kad bismo mogli da ga obavestimo ili makar vidimo, meutim, onom rodoljubu kome je polo za rukom da dospe do njega i da mu sve potanko ispria, general je zapovedio da nikada ne sme zaboraviti kako on zaista nita ne zna, utuvi mamlaze jedan, nita ne znam, nita nisam video, niko mi nita nije kazao, neu da znam za te stvari, je l= ti jasno, posle tog razgovora ponovo ga je nakratko obuzelo spokojstvo, ali vree sa poseenim glavama nastavile su da stiu, pa on nije mogao nikako da razume zato je 0ose (gnasio /aens de la <ara bez osobitog linog cilja ogrezao u krv do grla, jer ljudi jesu krvopije ali ne ba tolike, inilo mu se sasvim neobjanjivo da se godinama zapovednici tri roda vojske ne bune zbog svog podreenog poloaja, niti pak trae poviicu, ama ba nita, tako da je on na svoju ruku poeo da se propituje i da njuka, ne bi li dokuio zato se o%iciri ne bune, zato se mire sa sudbinom, povijaju ije i dozvoljavaju da im svu vlast preotme jedan obian civil, pa je jednog dana zapitao one najgramzivije, je l= bre zar nije dolo vreme da se zgnjee muda tom krvoednom uljezu koji kalja obraz oruanih snaga, a oni mu na njegovo iznenaenje odgovorie, ama jok, moj generale, sauvaj boe, preuveliavate, e
198

otada ni sam vie ne znam ko je ko, ko je s kim, a ko protiv koga u ovom bezizlazu koji se zove napredak u okviru poretka to poinje da zaudara poput raspadnute strvine i sve vie me podsea na onu pozatvaranu deicu koja su izvlaila lutrijske brojeve, eh jebi ga, neu ni da se seam kako je ispalo kilavo s tim siroiima, ali 0ose (gnasio /aens de la <ara ga je stiavao prijaznom hladnokrvnou i prevejanom samouverenou ukrotitelja divljih pasa, govorei mu, samo vi spokojno spavajte, generale, va je itav svet, u tren oka ga je znao ubediti da je pod kapom nebeskom sve jasno i prosto kao pasulj, pa emu onda menjati neto u njegovom strogom poretku, posle ega je general nastavljao da ivi po svom, krstario je uzdu i popreko po toj grobnoj, mranoj i zaista niijoj palati, pitajui se na sav glas, pa pizda li mi orava, koj= sam ja moj uopte, ovek ili izokrenut odraz u ogledalu, gde se ovo bre nalazim ako u jedanaest sati pre podne jo nigde ive due, ma da se jebe ne mo= nai ni kukavnu kokoku u ovoj pustinji, a samo se prisetite kako je ranije bilo, vikao je sa bolom u dui, seate li se kako se ovuda nije moglo proi od gubavaca i paralitiara koji su se gloili s kerovima oko klope, seate li se kako se ponekad znala stvoriti prava klizavica od ivotinjskih govana po stepenitu, seate li se kako su me na svakom koraku saletali rodoljubi i moljakali, pospite me solju isceljenja moj generale, krstite mi sina ne bi li se ve jednom kurtalisao proliva, jer se verovalo u narodu da je moj blagoslov delotvorniji od zelene banane, stavite mi ruku na prsa, moj generale, smirite mi srce, ovako vie ne mogu iveti, hoe da mi iskoi kao da mi je zemljotres u grudima, pogledajte prema moru, moj generale, da se uragani stiaju, pogledajte prema nebu da nam se smiluju pomraenja, spustite pogled na zemlju da odagnate kugu od domova naih, moj generale, jer je prost svet verovao iz dna due da sam ja svemogu, da ulivam potovanje silama prirode, da po e%u svome zavodim poredak u vasceloj vasioni, da je predamnom pokunjilo nos i samo /veto Provienje, a ja sam im davao to su iskali i kupovao to su mi nudili, mada ne zato to sam imao blagorodnu duu,
199

kako je to smatrala majica moja <endision #lvarado, nego zato to je trebalo imati kameno srce i ne priutiti male radosti onima to su tako slepo verovali u mene i veliali moja dobroinstva, eto tako je bilo u slavna vremena, a sada nema nigde nikoga, bar da neki sinji kukavac pristupi i togod mu zaite, bar da mu neko kae dobro jutro moj generale, kako ste spavali, prestale su ak i one none eksplozije to su ga ranije budile, zasipajui ga srom od prozorskih stakala, izvaljivale su baglame i sejale strah meu vojnicima, ali su ga ipak uveravale da je iv, eh bila je to prava milina prema ovoj tiini to mi zuji u glavi i budi me svojim tropotom, sada sam samo kukavni pajac ija se senka gri po zidovima ove kue strave, nije bilo tog nareenja koje se nije izvravalo ak i pre nego to ga izda, uviao je da su mu najskrivenije elje zadovoljene u slubenom listu koji je itao obino u vreme sijeste, zavaljen nauznak u pletenoj lealjci, itao je od prve do poslednje strane ne preskaui ni oglase, ogromnim slovima je pisalo o svakom njegovom uzdahu, porivu, zanosu, htenju i zamisli, a na snimku se lepo video most koji je bio naumio da izgradi pa je zaboravio da izda nareenje, na drugom snimku se videla kola za metenje, a na treem bee on izmeu krave muzare i hlebnog drveta, %otogra%ija ga je prikazivala kako preseca sveanu vrpcu na otvaranju ko e ga znati kakve zezaine iz slavnih vremena, ali sve je bilo uzaman, nije imao ni trena spokojstva, vucarao je svoje nourde izlapelog slona po pustom dvoru, kao da trai neto to nije izgubio, ubrzo je uviao da je neko pre njega ve navukao korotne prekrivae na ptije kaveze, neko ga je preduhitrio i pre njega posmatrao more sa prozora, pre njega je izbrojao krave u tali, sve je bilo u redu, potom je kretao svojoj spavaoj odaji osvetljavajui put uljanom svetiljkom, a onda je jedne noi zauo svoj sopstveni glas, odjekivao je mranim hodnicima, provirio je kroz prozor od prostorije gde je bila smetena patrola predsednike garde, a tada je ugledao zadimljenu odaju i u njoj grupicu dremljivih o%icira kako zure u mutno treperenje televizijskog ekrana, pogledao je prema ekranu i sa zaprepaenjem
200

ugledao sebe, na ekranu sam bio lino ja, majko, mraviji i ukrueniji, video je sebe kako sedi u onom kabinetu u kome su mu vraare prorekle da e umreti, iza lea se video grb otadbine a na stolu pred njim su leala samo tri para zlatnih cvikera, govorio je bez belenice o privrednim pitanjima, upotrebljavajui naune izraze koje u stvarnosti ne bi umeo izgovoriti ni za ivu glavu, nek si jebe mater, taj ga je prizor uznemirio vie nego slika njegovog sopstvenog lea prekrivenog cveem, a kako i ne bi, majure, pa sada sam sebe video uivo, uo sam sebe kako govorim svojim roenim glasom, bio sam to ja glavom, joj, ja koji sam se sramio i snebivao da se pojavim na balkonu, ja koji sam punio gae i imao takvu prpu da pred javnou nisam mogao izustiti re a nekmoli drati govor, pa ipak bio je on lino na ekranu, tako stvaran i tako smrtan da je zbunjeno zastao na prozoru i pomislio, o majko moja <endision #lvarado, kako je sve ovo mogue, mora da je ovu tajanstvenu rabotu smislio sam avo, pa je poeo da besni, to je inae retko inio za sve vreme svoje duge vladavine, ali 0ose (gnasio /aens de la <ara je ostao sasvim miran pred tim izlivom ui i rekao mu najzanosnijim glasom, nemojte preterivati, generale, morali smo pribei tom nezakonitom inu da bismo spasili od brodoloma na brod napretka postignutog zavoenjem najstroeg poretka, na tu misao nas je moglo navesti samo boansko nadahnue, generale, blagodarei njemu uspeli smo da iskorenimo sumnju naroda u postojanje vlasti od krvi i mesa, sumnju u vae postojanje, generale, pa smo stoga udesili da svake poslednje srede u mesecu govorite preko radija i televizije, da obavetavate naciju kako vlada radi pod vaim neposrednim rukovodstvom, svu odgovornost za taj in preuzimam na sebe, generale, lino sam postavio vazu sa est mikro%ona u obliku suncokreta i snimao svaku re kada glasno razmiljate, ja sam na uobiajenim primanjima petkom postavljao pitanja na koja ste odgovarali ne slutei da emo te prostodune odgovore uklopiti u vae meseno obraanje naciji, vazda smo uzimali iskljuivo va lik i vae izgovorene rei u to moete da se uverite na
201

ovim ploama i %ilmskim trakama, koje /aens de la <ara stavi na sto, a ovo u vaem prisustvu potpisujem svojeruno ovu izjavu i njome vas ovlaujem da raspolaete mojim ivotom po sopstvenom nahoenju, na to ga je general pogledao pokolebano, jer je odjednom shvatio da je 0ose (gnasio /aens de la <ara prvi put doao kod njega bez psa, bez oruja i mrtvaki bled, uzdahnuo je i rekao, u redu, +ao, vrite svoju dunost, potom se zavalio u naslonjau na rasklapanje, bio je mrtav umoran, stariji nego ikada, sjaeniji i maloduniji, zurei u pijunske oi na portretima slavnih prethodnika, ali ni jednim jedinim migom nije odavao ta stvarno misli i smera, a taj skamenjeni izraz lica ugledae /aens de la <ara dve nedelje kasnije kada je banuo bez najave u njegov kabinet, teglei onu groznu psinu, i saoptio mu hitnu vest o oruanoj pobuni, jedino je vaa intervencija moe spreiti, generale, e u tom trenutku predsednik otkri neprimetnu naprslinu koju je godinama uzaludno traio u opsidijanskom zidu karaktera oaravajueg 0ose (gnasija /aens de la <are, lele majice moja <endision #lvarado moje osvete, pa ovaj bedni rogonja sere u gae od straha, ali ni sada niim nije pokazao ta smera, samo je obavio /aensa de la <aru velom oinske nenosti, ne brinite, (gnjaiu, uzdahnu, imamo vremena da neto smislimo pre nego to nasrne ta gadija, do avola ta je prava istina u tom dumbusu protivrenih istina nepouzdanijih od lai, a /aens de la <ara je pogledao na svoj sat sa zlatnim lancem i rekao, uskoro e biti sedam asova, generale, ovog trena zapovednici sva tri roda vojske veeravaju kod kue sa enom i decom da niko ne posumnja u njihove namere, za koji as e izii u civilnim odelima i bez oruane pratnje kroz slubeni izlaz gde ih ega taksi pozvan tele%onom da bi se time zavarali nai agenti, ali im to nee uspeti, jer nai agenti su vozai taksija, a general se osmehnu i ree ahaaa, ne brinite previe, +ao, bolje mi kaite kako smo do sada sauvali ivu glavu ako, sudei po poseenim glavama, imamo vie neprijatelja nego vojnika, ali /aens de la <ara se sav bio pretvorio u uvo i samo je oslukivao neujne otkucaje njegovog
202

sata sa zlatnim lancem, preostaje nam manje od tri asa, generale, jer u ovom trenutku zapovednik suvozemnih snaga kree prema kasarni .onde, zapovednik pomorskih snaga se upuuje prema lukoj tvravi, dok glavnokomandujui vazduhoplovnih snaga hita ka bazi /an 0eronimo, ali ih jo uvek moemo pohapsiti, poto ih ustopice prati kamionet dravne bezbednosti natovaren koarama povra da ga ne bi prepoznali, ali se general nije ni osvrnuo na te rei, nije ni trepnuo, oseao je kako se blagodarei rastuoj zebnji /aensa de la <are izbavlja zlopaenja i robovanja krvoednoj naravi tog zlikovca, koja bee neutaivija od njegovog sopstvenog vlastoljublja, stoga mu je i govorio, zaboga, smirite se, +ao, bie bolje ako mi objasnite zato niste kupili kuu veliku kao parobrod, zato dirinite kao kenjac ako vas, jel=te, lova ne zanima, zato ivite kao kaluer u pustinji kad i one najoholije ene do ije se minde ne dolazi bez avola crkavaju od udnje da im ga surduknete, mnogo mi neto izigravate sveca, +ao, ali je jadnom /aens de la <ari bila dua dola u nos, oblivao ga je ledeni znoj, jer ga bee stisla gadna prpa i nita mu nije vredelo to se upinjao da je zabauri nadmenim dostojanstvom u vrelom kabinetu to je podseao na krematorijumsku pe, sada je tano jedanaest sati, izusti on, prekasno je da se neto preduzme, u ovom trenutku i%rovana poruka stie u sve garnizone irom zemlje, pobunjeni komandanti prikauju ordenje na paradne uni%orme da bi ih slikali za zvaninu %otogra%iju hunte koja je upravo preuzela vlast, a njihovi autanti saoptavaju poslednja nareenja svojih pretpostavljenih u ovom ratu bez protivnika u kome vojnim snagama preostaje samo da zaposednu potu, radio&stanicu, televiziju i vanije dravne ustanove, ali general ne trepnu niti uzmae kada se uzdahtali i nakostreeni 3ord .ehel, predoseajui pogibelj, pridie na prednje ape, dok mu se sa njuke otezao curak slinaste bale nalik beskrajnoj suzi, samo dobaci, ne plaite se, +ao, deder mi objasnite zato se toliko bojite smrti, na to 0ose (gnasio /aens de la <ara pocepa celouloidnu kragnu namoenu znojem, a baritonsko mu lice bezizraajno splasnu, e pa to je
203

posve prirodno, uzvrati on, strah od smrti je raspaljena eravica ivotne sree, a poto u ivotu niste upoznali sreu, generale, razumljivo je to se vi ne plaite smrti, zatim je ustao i po navici odbrojao koliko je puta odzvonilo sa tornja katedrale, izbila je pono, ree mu, vie nikoga nemate na svetu, generale, ja sam vam bio poslednja uzdanica, ali general nije hajao niti se pomakao iz naslonjae sve dok nije osetio da se zemlja iz dubina trese od potmule grmljavine tenkova na Trgu oruja, a tada se nasmeio i rekao, grdno li se varate, +ao, uz mene je narod, a to je zacelo bilo tako, uz njega je bio onaj jadni vajkadanji narod koji je ve posle prvih petlova pokuljao na ulicu, jer ga je prepredeni starac podbadao govorom preko radija i televizije, obratio se svekolikoj naciji, svim rodoljubima bez izuzetka i s najveim istorijskim uzbuenjem obnarodovao kako su zapovednici sva tri roda vojske, nadahnuti venim idealima reima i kao uvek izraavajui volju suverenog naroda, a po mom linom nalogu, ove slavne ponoi okonali sa strahovladom i muiteljskim aparatom jednog krvolonog civila ije se glave napokon dokopala slepa pravda narodnih masa, jer su zlosrenog 0ose (gnasija /aens de la <aru pretukli na mrtvo ime, pa ga izubijanog obesili naglavake za glenjeve o %enjer na Trgu oruja i nabili mu sopstvene polne organe u usta, ba kao to ste i sami predvideli, moj generale, kada ste nam zapovedili da zakrimo sve ulice i prilaze ambasadama da krvopija ne mugne i dobije politiki azil, narod ga je izubijao kamenicama, moj generale, ali smo prethodno morali da izreetamo onu krvolonu psinu koja je poderala creva etvorice graana a smrtno ranila sedam naih vojnika im je narod provalio u prebivalite krvoloka odakle je poizbacano kroz prozore vie od dve stotine svilenih prsluka s jo neskinutim %abrikim nalepnicama, poizbacano je otprilike tri hiljade neobuvanih italijanskih izama, joj zamislite, tri hiljade, moj generale, eto na ta je taj skot traio dravne pare, poizbacano je avo e ga znati koliko kutija s gardenijama za zapuak i sve <ruknerove ploe s partiturama na kojima je
204

rukom dao naznake dirigentima, potom su oslobodili zatvorenike iz podzemnih tamnica i spalili muionice u nekadanjoj holandskoj ludnici, viui iz sveg glasa, iveo nam general, iveo nam dasa koji je ipak doznao istinu, jer svi su bili ubeeni da ba nita niste znali, moj generale, da su vam zamazivali oi i zloupotrebljavali vae plemenito srce, u emu su zacelo prednjaili muitelji iz dravne slube bezbednosti koje u ovom trenutku lovimo naokolo kao pacove, po vaem nalogu smo im uskratili svaku pomo vojske da bi ljudi iskalili dugogodinji bes izazvan njihovim nepojamnim zlodelima, a general je na kraju odobrio sve to je narod poinio, potpuno se slaem, rekao je, bio je tronut pobednom zvonjavom crkvenih zvona, pesmom i svirkom u slavu slobode, zahvalnikim kliktajima naroda na Trgu oruja s golemim natpisima, ?ospod presveti neka titi najveeg meu najveima koji nas je izbavio iz uasa i muka, a u ovom kratkotrajnom asu kada je sve podsealo na slavna vremena on je zapovedio da se u dvoritu sakupe svi pitomci&o%iciri koji su mu pomogli da raskuje i zbaci galijake negve svoje sopstvene vlasti i, po trenutnom e%u pokazujui prstom na pojedine o%icire, upotpunio poslednji generaltab svog oronulog reima, te novajlije je naimenovao na mesta ubica 3etisije +asareno i maliana, koje su pohvatali kada su oni u pidamama pokuali da klisnu u ambasade i zatrae azil, ali general ih je jedva prepoznao, ak im je i imena pozaboravljao, a onda je poeo rovariti po svom srcu tragajui za zapretanom mrnjom koju je smerao da raspiruje do smrti i nije naao niega osim pepela povreenog samoljublja, a sada taj pepeo nije imalo svrhe raspirivati, stoga je samo naredio, neka se nose u bestragiju, a zatim su ih po njegovoj zapovesti ukrcali na prvi brod i otpravili onamo gde je bog davno rekao laku no i gde e ih svako zaboraviti, bedni govnovalji, ubrzo je general predsedavao prvom zasedanju nove vlade i namah mu je puklo pred oima, pa zaboga miloga, svi ti probrani cvetovi novog pokolenja i perjanice novog veka nisu zapravo nita drugo nego opet oni isti nekadanji graanski ministri u pranjavim i izlizanim
205

odelima, ovi usroguzi i posropete su pohlepniji na poasti nego na vlast, straljiviji su, snishodljiviji i udvorniji ankolizi od svojih prethodnika, a nikakve vajde nema od njih kada se valja pozabaviti dugovanjima inostranstvu koja naveliko premauju sve to bi se jo dalo unoviti u ovom ve oerupanom kraljevstvu jada i emera, pobogu generale moj, mi ne vidimo ta se tu jo moe uraditi, poslednji voz sa pustarskih visoravni sunovratio se u provaliju obraslu orhidejama, leopardi su dremali u plianim naslonjaama, olupine parobroda s kotaima behu nasukane po blatitima pirinanih polja, pisma su trulila u potanskim vreama, a morski sisari lamantini umiljali da e zaeti prekrasne morske vile parei se meu tavnim ljiljanima mesenih ogledala u predsednikoj kabini, e o svemu tome jedino on nita nije znao, naravno, verovao je u napredak zasnovan na najstrooj disciplini i poretku, jer je tada jedine veze sa stvarnim ivotom odravao itajui vladine novine koje oduvek tampaju jedino za vas, moj generale, zamislite, itavo izdanje tampaju u jednom jedinom primerku sa vestima koje e vam goditi, %otosima kojima ste se nadali, oglasima i propagandom koji e vas uvesti u nestvarni svet razliit od onog to su vam pozajmljivali za sijestu, elem nita nisam znao, iveo sam u oblacima, sve dok jednog dana ne verujui oima nisam opazio da iza sunanih stakala na zdanjima ministarstava jo neporuene stoje dreave crnake krovinjare po lukim breuljcima, behu izgradili duga etalita sa redovima palmi do morske obale samo da ja ne bih primetio da iza prekrasnih vila u rimskom stilu i sa istovetnim stubitima jo uvek postoje sirotinjske etvrti opustoene jednim od nebrojenih naih uragana, zasejali su miriljave trave s obe strane pruge da bi on s prozora predsednikog vagona video kako je svet ulepan kupovnim vodenim bojama kojima je majica <endision #lvarado mazala zlatoperke, a nisu ga time zavaravali da bi mu ugodili, kao to je krajem slavnih vremena inio general -odrigo de #gilar, niti su ga obmanjivali da ga potede izlinih nespokojstava, kao to je 3etisija +asareno inila vie iz
206

milosra nego iz ljubavi, nego su sve to inili da ga uine robom sopstvenog vlastodrja, a on je to napokon i postao tavorei u starakoj oronulosti, kunjajui u lealjci pod dvorinom sejbom, pa je na isteku njegovih godina sve postalo privid i varka, nestvaran je postao i kolski hor u kome su devojurci pevali pesmu o arenoj ptiici na limunovoj granici, do avola te lae i paralae, a ipak ga sve te zezaine i lagarije nisu kosnule, pokuao je da se prilagodi stvarnosti te je ukazom povratio monopol na kinin i druge lekarije neophodne za procvat drave, ali ga je stvarnost ponovo zatekla nespremnog i neupuenog, jer mu je saopteno da se svet promenio, da ivot tee mimo vae vlasti, da vie nema kinina, generale, nema kakaoa niti ima indiga, generale, nestalo je svega pod milim bogom, a ostalo je samo vae lino bogatstvo, neprocenjivo, ali uzaludno i ve zaputeno, ipak njega ove zlosrene vesti nisu ojadile, nego je bez oklevanja poslao izazovnu poruku starom ambasadoru -oksberiju, moda bismo drukane mogli da se nekako nagodimo uz partiju domina, ali mu ambasador odgovori onim uobiajenim reima kojima je general svojevremeno odgovarao, ne lupetajte kojeta, ekselencijo, pa ova zemlja ne vredi ni strugane rotkve, naravno, pritom izuzimam more, neu da greim duu, ono je prozirno, hranljivo i sono, dovoljno je pod njim potpaliti vatru i u njegovom golemom kotlu bi se skuvala ogromna riblja orba za itavu vasionu, porazmislite malo, ekselencijo, a mi smo spremni da uzmemo more kao otplatu nagomilanih dugova koje nee uspeti da otplate ni stotine pokolenja tako dinih i snalaljivih domoljuba kao to ste vi, ekselencijo, ali te rei general nije u prvi mah uzeo ozbiljno i otpratio je ambasadora do stepenita mislei o majko moja <endision #lvarado pa jel= vidi bre kakvi su divljaci ovi #meri, zar je mogue da u svojoj tikvi misle o moru samo kako da ga poderu, oprostio se s gostom uobiajeno ga potapavi po ramenu i ponovo ostao sam sa sobom, ponovo je bludeo batrgajui se kroz maglene privide svog vlastodrja, kao da se potuca po maglovitom gubikozju zaviajnih vrleti, svud oko njega zijala je pusto, gomile
207

naroda ve behu napustile Trg oruja, odnesoe sa sobom natpise i pribavie priznanice da ih ponovo mogu iznajmiti prilikom neke budue svetkovine, svetina se razila im su vojnici prestali da, u predasima izmeu dva ushiena klicanja vladar, besplatno dele jelo i pie, opusteli su alosni dvorski saloni iako on bee naredio da se kapije ne zatvaraju kako bi ljudi mogli ulaziti u svako doba dana i noi, ba kao nekada u ona slavna vremena kada je ovo bio gostoprimni dom a ne grobnica, ipak nije bio sasvim sam, u dvor su se vratili gubavci, moj generale, vratili su se slepci i uzetnici to su godinama dredali pred vratima, satrveni a neiskorenjivi, ubeeni da e pre ili kasnije ponovo ui kroz vrata tog :erusalima gde ih je !emetrio #ldous zatekao kako kunjaju na pripeci, uvereni da e jednog lepog dana ipak izmoliti so isceljenja iz predsednikovih ruku, jer njemu bee sueno da odoli svim nasrtajima zle sudbe, da ne poklekne ni pred najsurovijim strastima i da ne nasedne zamkama zaborava, jer njemu bee sueno da bude vean, elem, sva su se ta nagaanja bogme obistinila, jednog jutra se general vraao posle mue krava i najednom ugledao kako po dvoritu gamie ta odrpana bratija, kukavni bojaci behu se zbuljukali oko vatrice na ognjitu od naslaganih cigala, podgrevali su kuhinjske bukurie i splaine u limenkama, ugledao ih je kako u miriljavoj hladovini ruinjaka lekare skrtenih ruku na prostirkama od rogozine natopljenim znojem iz ireva, smesta je izdao nalog da im naine zajedniku pe za spremanje jela, kupio im je nove prostirke od rogozine i uputio ih da u prikrajku dvorita naine nadstrenicu od palmovog lia, ali gotovo svakog dana poneki par gubavaca zabasao bi u dvor i bludniio na persijskim ilimima, nije bilo dana kada neki slepac ne bi zalutao u dvorske kancelarije ili se neki paralitiar strmeknuo sa stepenita, stoga je naredio da se zatvaraju dvorske kapije kako gubavci ne bi ulazili i po zidovima ostavljali mrlje gnoja i sukrvice ivih rana, kako ne bi zagaivali vazduh zadahom %enolne kiseline kojom su ih kropili zdravstveni radnici, ali im bi ih oterali sa jednog mesta, oni su se pojavljivali
208

na drugom kraju, neukrotivi, neunitivi, grevito se drei svoje stare i divljane nade u isceljenje, mada vie niko nita nije oekivao od tog oronulog starca to je skrivao pisana seanja u pukotine zidova i bludei poput meseara tumarao kroz vihorne vetrine to su hujale ponad maglenih movara seanja, znao je itave sate provesti u lealjci ne sklopivi oka i mozgajui, sunac li mu krvavi, kako da se kurtaliem novog ambasadora Hiera koji me obrlatio pa mi predlae da objavim kako je otkrivena zaraza ute groznice, poto to moe da poslui kao povod za iskrcavanje marinaca u skladu sa ugovorom o uzajamnoj pomoi koja e trajati upravo onoliko godina koliko bude potrebno da se ponovo udahne ivot naoj umiruoj otadbini, premiljao se i domiljao, a onda je kao iz rukava skresao ambasadoru, ne pristajem bre ni za ivu glavu i ne truajte kojeta, pa im je te rei izgovorio, u seanju su mu oiveli prvi dani njegove vladavine, prisetio se da je posegao za istim sredstvom da bi prigrabio pravo na izuzee vojnog suda u asu kada je zapretila ozbiljna opasnost od narodnog ustanka, prisetio se da je tada ukazom objavio zarazu kuge u zemlji, posle ega su odmah istakli utu zastavu na toranj svetionika, zatvorili su ulaz u luku, ukinuli nedeljne praznike, zabranili javno oplakivanje pokojnika i pojanje za pokoj due, naredili vojnim snagama da nadgledaju izvrenje predsednikovog ukaza i ostavili im na volju da sa okuenicima ine to im bude drago, tako da su vojnici sa bolniarskom trakom na rukavu pogubljivali ljude najrazliitijih poloaja i stanja, udarali su crveni krug na vrata kua iji su itelji osumnjieni da se ne slau sa reimom, a usijano elezo za igosanje govedi utiskivali u elo najobinijim prestupnicima, lezbijkama i pederinama, dok su lanovi sanitarne misije, koju je ambasador *iel hitno zatraio od svoje vlade, preuzeli brigu da zatite od zaraze sve itelje predsednikog dvora, skupljali su svuda po tlu izmet nedonoadi i ispitivali ga pod lupom, nazivajui tu ludoriju analizom, stavljali su dezin%ekciona sredstva u zemljane krage s vodom, a oglednim ivotinjama ubacivali zarazne larve u drelo, pritom je general crkavao od smeha gledajui
209

ime se zamajavaju i dobacivao im je preko prevodioca, ehej misteri, nemojte da ste blentave pizde, ovde nema druge kuge osim vas, ali njima se nije dalo dokazati, uporno su blebetali da je ipak ima, mi imamo najvee nareenje da kuga postoji, generale, pa su spravljali neku gustu i zelenkastu kau nalik medu i sa zatitnim svojstvima, te su njome mazali svakog posetioca dvora, od glave do pete, bez izuzetka, ne obazirui se da li su moda najugledniji ljudi ili puka sirotinja, prisiljavali su ih da prilikom prijema ostanu na odstojanju i da predsedniku ne prilaze blizu, da se dre to blie ulazu, dok je on sedeo na suprotnom kraju dvorane dokle je mogao dopreti glas posetilaca, ali ne i njihov dah, tako da se prosto dovikivao sa golim uglednicima i asnicima koji su snudeno stajali odmah pored praga i jednom rukom mahali obraajui mu se, ekselencijo, a drugom rukom sakrivali svoje zastidno male, mlitave i medastom kaom umazane visuljke meu nogama, eto ta je bilo preduzeto da se zatiti od tobonje zaraze onaj koji je u asovima kada ga je morila nesanica, lino i do najsitnijih pojedinosti smislio tu lanu nesreu, koji je proturao nepojamne papazjanije, izmiljao i irio po narodu apokaliptina prorotva, ubeen da e se ljudi vie plaiti ako manje budu razumeli, tako da nije ni trepnuo kada je jedan od njegovih posilnika uleteo kao bez due i, ubledevi od straha, saoptio mu, moj generale, kuga naprosto kosi i smrtnost u gradskom stanovnitvu dostie zastraujue razmere, a on je asak docnije kroz zamuena stakla predsednike koije ugledao da je po njegovom izriitom nareenju vreme stalo, na ulicama nije bilo ive due, video je da ute zastave nepomino vise u preneraenom zraku, video je da su zamandaljena ak i ona vrata koja nisu oznaena crvenim krugom, video je prederane leinare po balkonima i video je mrtve, video je mrtve na sve strane, mrtve, mrtve, samo mrtve, ni avo ih ne bi izbrojao, zijali su iz jendeka i kaljuga, hrpimice kuljali sa sunanih terasa, naduveni leali izmeu povra na pijaci, to su vam pravi pravcijati leevi, moj generale, nema toga ko zna koliko ih je, ali ih je zacelo mnogo vie nego to bi se najljuim
210

dumanima poelelo, mnogi od njih behu poput crknutih psina pobacani u sanduke za ubre, a sa bazdom sagnjilih leeva i meajui se sa znanim vonjem ulica irio se ugavi zadah istinske kuge, general ga je odmah prepoznao, ali nije uzdrhtao, niti je uzmakao, nije se obazirao na preklinjanja da obuzda irenje ljudomorske poasti sve dok nije zakljuio da svu vlast ponovo dri u rukama i tek kada je svima izgledalo da ne postoji zemaljska ni nebeska sila kadra da zaustavi taj pomor, ugledali smo na ulicama koiju bez ikakvih oznaka, niko u prvi mah nije osetio da iz nje bije leden dah svevlaa, ali ubrzo ugledasmo da nas iznutra, iz polutame obloene pogrebnim velurom, gledaju samrtne oi, ugledasmo uzdrhtale usne, videsmo venanu rukavicu kako baca pregrti soli prema kunim vratima i tremovima, spazismo kako voz ukraen bojama nacionalne zastave prodire izmeu gardenija i prestraenih leoparda, a potom baulja do maglovitih vrleti najnedostupnijih pokrajina, kroz navuene zastore samotnikog vagona ugledasmo alostive oi, sjaeno lice i ruku kao u priproste devojke za kojom je ostajao trag soli po sumornim pustarama njegovog detinjstva, ugledasmo parobrod sa drvenim kotaem i nepojmljivim verglom iz koga su se orile svakovrsne mazurke, a taj parobrod je plovio vrludajui izmeu grebena i peanih sprudova, udarajui o trupce i ostatke ume koju je s prolea opustoio zmaj u etnji, na prozoru predsednike kajite ugledasmo sutonske oi, ubledele usne i ruku bez trupa kako seje pregrti soli po selima obamrlim na pripeci, a oni koji su zobali so ili lizali zemlju gde je so pala ozdravili su u tren oka i zadugo bili otporni na rava predskazanja i hirove privida, tako da ga nije moglo iznenaditi kada mu potkraj njegove jeseni predloie da strani marinci okupiraju zemlju pod izgovorom da je bajagi buknula politika zaraza ute groznice, ali on se usprotivio razlozima jalovih ministara koji su vapili, generale, dopustite da se vrate marinci, neka dou sa svojim napravama za zapraivanje okuenika i neka zauzvrat uzmu to god poele, neka dou sa svojim belim bolnicama, plavim panjacima i vrteim prskalicama koje
211

produavaju ljudski vek do sto godina i daju dobro zdravlje, ali general tresnu akom o sto i odluno odbi predlog, a svu odgovornost preuze na sebe, no u neko doba strogi ambasador *ek .vin odbrusi, ekselencijo, vie nema smisla da se raspravljamo, reim se ne dri na nadanjima ni na kon%ormizmu, pa ak ni na teroru, on naprosto poiva na inerciji posle davnanjeg i neisceljivog razoaranja, iziite na ulicu i pogledajte istini u oi, ekselencijo, nalazimo se na poslednjoj krivini, ili e se marinci ponovo iskrcati ili emo odneti more, drugoga izlaza nema, ekselencijo, a zaista i nije bilo izlaza, majko, pa su tako odneli .aripsko more u aprilu, pomorski inenjeri ambasadora 7vinga rasparali su more i svaki komad oznaili brojem da bi sve ponovo sastavili u krvavim zorama #rizone daleko od naih uragana, odneli su more sa svim njegovim obiljem u nutrinama, moj generale, sa odrazima naih gradova, s naim srameljivim davljenicima i mahnitim zmajevima, nita nije vredelo to se general dovijao i u svojoj hiljadugodinjoj prevejanosti pribegavao svakojakim mari%etlucima ne bi li izazvao gnev i otpor u narodu protiv ovog grabea, ali niko iv nije hteo ni glavu da okrene, moj generale, niko nije hteo ni milom ni silom da izie na ulicu, jer mi smo mislili da je opet posredi neka nova smicalica poput mnogih prethodnih i da njome eli da preko svake mere utoli svoju neutaivu pohlepu za svevlaem, mislili smo, jebi ga, neka se ve jednom dogodi to god pa makar i more odneli, pa makar odneli itavu domovinu s njenim zmajem, tako smo mislili ne osvrui se na blagoglagoljiva nagovaranja i preklinjanja vojnih lica koji su upadali u nae kue preobueni u civilna odela i u ime domovine nas molili da iziemo na ulice, pa da viemo na sav glas #merima da se nose odakle su doli i da nas ne erupaju do gole koe, podbadali su nas da palimo i pljakamo radnje i vile stranaca, nutkali su nam grdne pare da iziemo i protestujemo, govorei da e nas tititi vojska koja se solidarie s narodnim gnevom protiv agresija, ali niko nije ni prstom mrdnuo, moj generale, jer niko nije zaboravio da su nam to isto govorili i ranije, dajui
212

asnu vojniku re, a potom su ispaljivali plotune u narod pod izgovorom da su se u nae redove ubacili provokatori i otvorili vatru na oruane snage, eto zbog toga se ne moemo uzdati da e narod biti uz nas u ovom sluaju, moj generale, elem, svi izvukoe guzicu, a kazna se srui na moju glavu, jer sam bio prinuen da lino potpiem ukaz o predaji mora, imajui na umu samo jednu misao, majice moja <endision #lvarado, pa ti najbolje zna da je manje zlo ako se liimo mora nego ako dopustimo da se marinci iskrcaju, ne zaboravi da su ba oni smiljali nareenja i poturali mi da ih potpiem, oni su glumce preobratili u pederine, oni su doneli <ibliju i si%ilis, oni su ubeivali ljude da je ivot lak, majko, da para dupe vrti, da su crnuge zarazne, pokuali su da ubede nae vojnike da je domovina tamo gde te dobro plaaju, a da je oseanje asti obina pizdarija koju je vlada izmislila da bi se vojnici besplatno borili, e pa da se svi ti jadi i nevolje ne bi ponavljali, ustupio sam im pravo na korienje naih teritorijalnih voda onako kako im bude odgovaralo i u skladu sa interesima oveanstva i mira meu narodima, podrazumevajui da navedeno pravo ukljuuje ne samo one %izike vode to se prostiru ispod prozora njegove spavae odaje pa sve do vidika, nego i sve to re more znai u najirem smislu, dakle biljni i ivotinjski svet, vrste vetrova, promene u atmos%eri do poslednjeg milibara,22 sve, ali mi nikada nije moglo pasti na pamet da e biti spremni da dinovskim crpkama usiu i odnesu numerisane ustave mog starog mora nalik ahovskim poljima u ijem poderanom grotlu ugledasmo kako povremeno belasaju potopljeni ostaci drevnog grada /anta *arija del !arien koji je poharala najezda mrava, zatim ugledasmo komandni brod vrhovnog admirala svih mora i okeana, majko moja, leao je na muljevitom dnu, neoteen i bezmalo onakav kakav je pre udesa minuo ispred mojih prozora, trup mu bee obrastao ikarjem morskih ljuskara i korala koje su eljusti golemih crpki poupale iz korena kada su digle brod u tren oka, te general nije stigao ni da
22 *alibar & hiljaditi deo jedinice za merenje atmos%erskog pritiska. & Prim. prev.

213

naredi odavanje poasti dostojne ovog istorijskog brodoloma, odnesoe sve to je bilo razlog mog ratovanja i smisao moje vladavine, a za sobom ostavie samo uleglu pustinju pokrivenu, kao meseevo tle, nekom ljutom prainom u koju je on buljio prolazei pored prozora i s jadom u dui vapei, o majko moja <endision #lvarado, prosvetli me sjajem mudrosti tvoje, jer je tih noi na izmaku ivota general drhtao od straha da e rtve pale za otadbinu ustati iz svojih grobova i traiti od njega da im poloi raune za prodato more, sluao je kako noktima grebu po zidu, uo je njihove zagrobne glasove, slutio je njihove preneraene posmrtne oi kako kroz kljuaonicu pilje u njegove grdne apetine kao u gutera koji krepava u barljivom pliaku poslednjih utoita u mrklom dvoru, neprekidno je tumarao tamo gde su se ukrtali zadocneli pasati i lani maestrali iz maine za vetrove koju mu je poklonio ambasador 7berhejt da bi se donekle zabaurila zlosrena rabota s morem, viao je kako na grebenima svetli samotniko svetlo u prihvatilitu proteranih diktatora, eh oni sada spavaju kao svinje a ja ovde patim, seronje, seao se hrkanja njegove majke <endision #lvarado u predgradskoj vili, njenog spokojnog sna ptiarke u sobi sa strukom origana, ah da mi je samo ona, moja blaeno usnula majica koja se nikada nije bojala kuge, u ivotu je nije ljubav pokolebala niti smrt obeshrabrila, uzdisao je tako iznuren da mu se inilo kako ak i bleskovi sa svetionika bez mora, brazdajui na mahove odaju, potajno uruju sa mrtvacima ustalim iz groba, prestravila ga je %antastina zvezdana krijesnica to je sevala po sablasnoj krunici, jer mu je odnekuda dunulo u glavu da to modina vrca iz kostiju mrtvaca i u jezivim sevovima proseca pomrinu, pa se natisnuo u beg i poeo da urla izvan sebe, ugasite ve jednom to svetlo, a poto su ga odmah ugasili, on je naredio da se spolja i iznutra zapue sve rupice na dvoru kako ni najblai zadah kuge, noen nonim vetrovima ili pomean s drugim mirisima, ne bi prodro kroz pukotine oko vrata i prozora, produio je da nasumice tumara po mraku pipajui oko sebe poput slepca, jedva je disao u sparnim odajama, priinjavalo
214

mu se da prolazi kroz tamna ogledala, koraao je nagrizan zebnjom, a onda je zauo topot kopita po udolini odnetog mora, bio je to avetni mesec koji je jezdio kroz samrtno blede snegove, tada je urliknuo od straha, oterajte tu sablast, pogasite zvezde na nebu, sisu li vam materinu, ovo vam <og nareuje, ali niko se nije odazvao na njegove urlike, niko ga nije uo, osim uzetnika koji se slueni probudie u nekadanjim ministarskim kabinetima, osim gubavaca po stepenitu i gubavaca posutih bisernim kapima rose koji su se pridigli im je on naiao kroz ruinjak i zamolili ga da im udeli so isceljenja, a tada se dogodilo udo, ujte nepoverljivci irom sveta i vi usrani idolopoklonici, udo se zbilo ovako, on je u prolazu svima pogladio glavu, dodirujui glatkom i vetom rukom otvorene rane, rukom ive istine je doticao bolesna mesta i kraste, istog trena svima se vraalo telesno zdravlje i duevno spokojstvo, postali smo krepki i eljni ivota, videli smo kako su slepci progledali i bili zasenjeni bleskom rua, videli smo domaloas nepokretne bogalje kako sada ilo preskau po tri basamaka, a evo pogledajte i moju kou, nekada je bila izrovana gubom, a sada je omlaena i glatka kao u novoroeneta, stoga je sada pokazujem na svim vaarima po belom svetu da svako sazna za udo neuveno i da omirie miomiris prolenih ljiljana iz oiljaka mojih rana to ih pokazujem kao dokaz nevernicima i kao upozorenje razbludnicima, isceljenici su obilazili sela i gradove, igre %andangoa i procesije, te su svuda govorili o udu, upinjui se da njime zaplae gomile naroda, ali im niko nije verovao da zbore istinu, mislili smo da su to opet plaenici koje su nam ranije slali u sela zajedno s matorim doboarima ne bi li nas ubedili u neverovatnu stvar, naime da je izleio kou gubavcima, vratio vid slepcima i kretanje oduzetnicima, mislili smo da je to poslednje sredstvo reima da privue panju na neverovatnog predsednika ija se lina garda svela na aicu regruta, iako je dravni savet imao suprotno miljenje, moj generale, neophodno je stroe obezbeenje, makar jedan vod strelaca, ali on se tvrdoglavo opirao, niko nema elju ni potrebu da me ubije,
215

jedino to elite vi, moji nekorisni ministri, moji besposleni komandanti, ali jadac je u tome to se vi ne usuujete niti ete se ikada usuditi da me ubijete, jer dobro znate da bi posle toga morali da poubijate jedni druge, elem ostala je samo aica redova da obezbeuje dvor bez znaka ivota po kome su krave neometano tumarale od ulaznog trema do dvorane dravnog saveta, popasle su cvetne livade na goblenima, moj generale, poderale su itavu arhivu, ali on nije sluao, a prvu kravu u dvoru ugledao je jodnog oktobarskog predveerja kada je kia lila kao iz kabla, pokuao je da rukama izgura rogatu marvu, izii kravo, kravo, kravice, najednom mu je sinulo da se krava pie sa poetnim k kao koza, drugom prilikom video je da krava dere abaur od lampe, ali u tom ivotnom dobu postepeno je uviao da ne vredi truda lomatati se stepenitem samo zato da se otera najobinija krava, potom je nabasao na druge krave u sveanoj dvorani, kokoke su im se verale po hrbatu i kljucale krpelje to ih je razdraivalo, poslednjih noi videla su se u dvoru pokretna svetla slina plovidbenim i ulo se grozno trupkanje golemih papkara iza utvrenih dvorskih zidina, pa nije bilo teko zakljuiti da general lino tumara s mornarskim %enjerom u ruci i prepire se s kravama ne bi li se pomakle da i on moe prilei, a za to vreme napolju se nastavljao njegov javni ivot bez njega, reimske novine su svakodnevno objavljivale %iktivne snimke s raskonih civilnih ili vojnih primanja na kojima se, shodno prilici, pojavljivao u razliitim uni%ormama, a radio je ve godinama ponavljao njegove o%ucane govorancije prilikom vanijih dravnih praznika, zahvaljujui snimcima on je neprekidno iveo u naim ivotima, pokazivali su nam ga pri izlasku iz dvora i ulasku u crkvu, dok jede i spava, jer bee postao opte dobro, znali smo da jedva hoda vucarajui bangava stopala u prostim izmetinama i da neumorno krstari po oronuloj kuerini iju su poslugu sainjavala samo tri ili etiri posilna koji su mu prinosili jelo, odravali i popunjavali tajne zalihe meda i razgonili krave koje su jednom prilikom polomile ceo generaltab od porculanskih marala u strogo uvanom
216

kabinetu gde je, po predvianju gatara, trebalo da umre, no on je ve odavno bio zaboravio na to proroanstvo, posilni su ekali da izda moda neku neoekivanu zapovest sve dok on ne bi okaio svetiljku o dovratak, a im bi uli zveket tri krauna, tri zasuna i tri katanca na vratima od spavae odaje gde je vladala sparina posle odnoenja mora, oni su se povlaili u svoje sobike u prizemlju, verujui da je on utonuo u svoje snove samotnog davljenika i da se nee probuditi do zore, ali on se usplahiren budio i skakao od straha, potom ga je morila nesanica, pa je kao privienje teglio bangave nourde po mranoj kuerini u kojoj je vladao muk naruavan samo povremenim preivanjem krava i sipljivim disanjem kokoaka na vicekraljevskim vealicama, priinjavalo mu se da uje vetrove nad mesenom pustinjom nekadanjeg mora u pomrini, oseao je hod vremena u pomrini, video je svoju majku <endision #lvarado u pomrini kako mete istom onom metlom od zelenog granja kojom je poistila nagorele listine itija uvenih ljudi od .ornelija +epota u prvobitnom izdanju i listine prastarih govornika 3ivija #ndronika i /esilija 7stata, pocepanih one krvave noi kada je prvi put kroio u naputenu kuu vlasti, dok su po ulicama jo pruale otpor samoubilake barikade uglednog latiniste, generala *autarija *unjosa, neka <og primi tog mamlaza u svoje nebesko carstvo, tada su njih dvoje pretrali dvorite obasjano krvavom rumeni zapaljenog grada, preskaui preko leeva line garde uvaenog predsednika, on je cvokotao od movarne groznice a njegova majka <endision #lvarado vitlala metlom od zelenog granja kao jedinim orujem, ustrali su uz stepenite, spotiui se u pomrini o trupla prelepih konja iz predsednike ergele, ija je krv jo liptala i tekla od ulaznog trema do dvorane dravnog saveta, u zatvorenom dvoru jedva se moglo disati od nakislog zadaha konjske krvi i baruta, po hodnicima smo primetili tragove bosih nogu poprskane konjskom krvlju, po zidovima smo videli otiske okrvavljenih dlanova, a u jezeru od krvi usred dvorane za zasedanja ugledasmo iskrvareno telo lepe Hirentinke u spavaici sa bojnom sabljom posred srca, to je
217

bila predsednikova supruga, pored nje smo primetili le devojice sline balerini na navijanje s prostreljenim elom, to im bee devetogodinja ki, a na kraju ugledasmo i le predsednika 3autarija *utinjosa, garibaldijevskog cezara, najlukavijeg i najsposobnijeg meu etrnaest %ederalistikih generala koji su tokom jedanaest godina krvavih trvenja dravnim udarima zbacivali jedni druge s vlasti, taj dasa se jedini usudio da na svom jeziku skree u brk engleskom konzulu i da odluno kae ne, a sada je ovde leao pruen kao jegulja, bosonog, kanjen za preveliku hrabrost, nakon to je lino ubio enu, ker i svoja etrdeset i dva andaluzijska konja da ne bi pali u ruke kaznenoj ekspediciji britanske eskadre, on je i sebi ispalio metak u usta, tom prilikom mi je komandant .iener rekao pokazujui na le, evo pogledajte, generale, ovako zavravaju oni koji dignu ruku na oca, nemoj to smetnuti s uma kada i sam bude na vladarskoj stolici u svome kraljevstvu, a on je ve bio stigao do te stolice, posle dugih besanih noi, oekivanja, suzdravanog besa i otrpljenih ponienja, majko, sada su ga proglasili vrhovnim zapovednikom sva tri roda vojske i predsednikom republike na neogranieno vreme sve dok se ponovo ne zavede strog poredak i uspostavi ekonomska ravnotea u zemlji, bila je to jednoduna odluka poslednjih %ederalistikih voa u saglasnosti sa senatom i celim poslanikim domom, a uz podrku britanske eskadre koja je na taj nain htela da mu se odui za nebrojena i teka veernja igranja domina s konzulom *ekdonelom, ali u poetku niko ivi nije mogao da poveruje, naravno da ni sam nisam verovao, a kako i da se poveruje u optem darmaru one strane noi ako ni sama <endision #lvarado nije mogla da u to udo poveruje ak ni na samrtnoj postelji dok se raspadala i priseala kako njen sinak nije znao s kog kraja da pone da vlada u onom ludarniku, nisu mogli nai ni struak trave protiv groznice u toj golemoj kui bez pokustva, bilo je odneto sve to je vredelo, ostali su samo uikani portreti vicekraljeva i nadbiskupa mrtve veliine $panije, a sve ostalo su raniji predsednici razvukli na svoje line
218

posede, nestale su sa zidove slikarije sa vitekim prizorima, u spavaonicama su bile gomile kasarnskog ubreta, svuda su se dali videti tragovi istorijskih pokolja, po zidovima su se videli krvavi otisci prstiju sablasnih predsednika koji su vladali samo jednu no, ali se nigde nije mogla nai prostirka od rogozine da se ovek oprui i preznoji, stoga je njegova majka <endision #lvarado pocepala jednu zavesu, te me njome umotala i poloila u kutak pored glavnog stepenita, a sama svojski prionula da pomete predsednike odaje koje su engleski pljakai dokusurili, poistila je ceo sprat, branei se metlom od buljuka gusara koji su nasrtali da je siluju iza vrata, a tek pred zoru je prilegla da poine pored svog sina izmorenog groznicom i umotanog u plianu zavesu, znoj mu je potocima lio niz poslednji basamak glavnog stepenita u opustoenoj kuerini, a mati se upinjala da mu groznicu ublai blentastim savetima i utehama, siniu moj, nemoj da te previe sekira ovaj nered, ima sve lepo da sredimo, pokupovaemo nekoliko najje%tinijih konih taburea, a meni prepusti da ih iaram cvetiima i ivotinjama, pa emo nakupovati nekoliko pletenih lealjki da se nae ako nam neko doe u posetu, jakako jakako, lealjke valja kupiti pre svega, jer u ovakvu kuu mora da u svako doba i bez najave navraaju mnogi gosti, kupiemo crkveni sto za jelo, limeni pribor i kalajne tanjire da ih vojnici previe ne ulubljuju, jo emo kupiti pristojniji vr za pijau vodu i mangale na ugalj, eto to e biti sve, ali nemoj da se sekira, platie vlada, tako mu je govorila da ga ulei, ali on je nije sluao, jer su ga sjadile slezaste modrine svitanja kada mu se pred oima razgolitilo skriveno lice istine i on snudeno shvatio da je samo kukavni starac koji zgureno cvokoe od groznice na stepenitu i bezvoljno razmilja, o majko moja <endision #lvarado, pa zar je vlast samo ova aka govana, ova kua brodolomnika, ovaj ljudski zadah izgorelih konja, ovo emerno svitanje dvanaestog avgusta to se ni po emu ne razlikuje od drugih datuma vlasti, pizda mu orava, u kakva smo se govna uvalili, obuzimalo ga je istinsko gaenje i iskonski strah pred novim vekom
219

tame to je bez njegovog doputenja poinjao na svetu, petlovi su najavljivali zoru pevajui na morskom jeziku, 7nglezi su pevali na engleskom jeziku skupljajui leeve po dvoritu, dok je njegova majka <endision #lvarado veselo raunala i preraunavala, ama ne sekira mene ta treba kupiti niti me plai ta treba da uradim, jok, sinko moj, jok, plai me i brine ko e bre prati toliku silesiju arava u ovoj kui, a on je tada iz bezdana svog razoaranja poinjao da je tei, samo ti spavaj bez brige, majko, u ovoj zemlji nijedan predsednik nije predugo odrao dupe na vlasti, ivi bili pa videli kako e i mene ucmekati za petnaestak dana, ne samo da je u to verovao tada nego e verovati u svakom trenutku i asu njegovog predugog despotskog ivota, a i ivot e ga uveriti da duge godine vladavine ne nose dva ista dana, da se kriju neke zadnje namere u izlaganjima prvog ministra kada prilikom uobiajenih izvetaja sredom ubaci poneko zrnce istine, tada se on kiselo smeio, nemojte mi govoriti istinu, veleueni pravnice, izlaete se opasnosti da vam poverujem, i tom je recom ruio itavu briljivo izraenu strategiju dravnog saveta iji je cilj bio da on potpie ne pitajui ta potpisuje, mogu vam iskreno rei da mi nikada nije izgledao otroumniji nego kada su kruile ubedljive glasine da on pia u gae prilikom zvaninih primanja poseta, izgledao mi je sve opasniji to je dublje tonuo u mrtvaju oronulosti s papuama kao neizleivi bolesnik i naoarima sa samo jednom drkom vezanom obinim kanapom, ud mu je postajala nepopustljivija a predoseanja vidovitija im je trebalo izbei neto to mu nije po volji ili potpisati ne itajui, odjebite, jer mene ionako niko ne zarezuje, a pritom se lukavo smejuljio, zamislite samo, on je naredio da postave drvene pregrade u ulaznom tremu da se krave ne penju uz stepenite, a ipak je evo ponovo ula krava, ehej kravo, provukla je glavu kroz prozor kabineta i pasla papirno cvee sa oltara otadbine, na to se on samo osmehivao i govorio, ivi bili pa videli, veleueni ato, ujte to vam kaem, ovu zemlju je razjebalo ba to to me nikada niko nije zarezivao, govorio je s jasnom razlonou
220

neshvatljivom za njegove godine, premda ambasador .ipling u svojim zabranjenim memoarima zastupa protivno miljenje pa tvrdi da ga je otprilike u to doba posetio i zatekao u alosnom stanju, veli da ga je staraka izlapelost spreavala da se snae u najobinijim stvarima, dalje pripoveda da je od glave do pete bio ukrkan u slankastom gnoju to mu je nepresuno izvirao iz koe, da se bee naduo poput utopljenika to ga valovlje baca, raskopao je koulju da mi pokae glatko i sjajno telo kopnenog utopljenika u ijim su ulegnuima gamizali paraziti s morskog dna, uz hrbat su mu prirastale ribe remore, kao to prirastaju uz brodski trup, pazuha mu behu obrasla polipima i majunim ljuskarima, no on je sve vreme tvrdo verovao da te grebenaste izrasline predstavljaju samo nagovetaje svojevoljnog povratka mora koje su odneli vai marinci, dragi moj !onsone, jer mora su kao make, vraaju se kad&tad, rekao je on, verujui da su ti rojevi ljuskara samo tajni vesnici onog srenog svitanja kada e otvoriti prozor svoje spavae odaje i ponovo ugledati tri karavele admirala svih mora i okeana, za kojim je uzaludno lutao po celom svetu ne bi li utvrdio jesu li admiralove ruke glatke i bez ikakvih linija na dlanovima kao to su njegove ruke i ruke mnogih velikana u istoriji, jer u narodu kolaju takve prie, pa je naredio da mu ga dovedu milom ili silom, ali su mu onda drugi moreplovci ispriali da su ga videli kako u zemljopisne mape i atlase unosi nebrojena ostrva susednih mora, pa im nadeva imena kraljeva i svetaca umesto njihovih ranijih imena osvajaa, a po vetinama uroenika eprka traei jedino to ga zaista zanima, nekakav aroban melem protiv elavosti, ve smo bili izgubili nadu da emo ga ikada pronai, ali ga jednog dana on iznenada prepozna iz predsednike limuzine, ova se bee preruio u smeu mantiju sa uzicom /vetog Hranje oko pojasa, okretao je pokajniku klepetuu u nedeljnoj vrevi na pijaci, bee spao na tako niske grane da smo se pitali je li to isti onaj delija to smo ga svojevremeno videli da u tamnocrvenoj uni%ormi i sa zlatnim mamuzama ulazi u dvoranu ministarskog saveta, drei se dostojanstveno kao
221

kopneni rak, ali kada smo pokuali da ga po vaoj zapovesti ubacimo u limuzinu, on nam se naprosto izmigoljio iz ruku, moj generale, zemlja ga je progutala, govorkalo se da je postao musliman, da je umro od pelagre u /enegalu i da su ga sahranili jednovremno u tri groba u tri razliita svetska grada, ali on uopte nije bio sahranjen, jer ga zemlja nije htela primiti u sebe, to je po kazni bojoj njemu bilo sueno da luta od groba do groba na veki vekov, a sve zato to ga nisu htela ni voda ni vatra, bio je preispoljna varalica, moj generale, bio je vidra, ali predsednik nikada nije poverovao u te rei, uzdao se da e se on ipak vratiti zajedno s morem, pa kad mu je ministar zdravlja jednom prilikom u dubokoj starosti pincetom otkinuo velike govee krpelje, general se pobunio, doktore, pa to nisu krpelji nego more koje se vraa, govorio je samouvereno, pa je ministar zdravlja esto pomiljao da on nije toliko gluv kao to se pretvara u javnosti niti je tako izlapeo kao to se pravi na gnjavatorskim prijemima, no on je zaista bio prepotopski star pa je na svestranom lekarskom pregledu utvreno da ima staklene arterije, da su mu bubrezi puni peska kao morsko alo, a srce prepuklo od enje za nedoivljenom ljubavlju, tada se stari doktor oslonio na dugogodinje prijateljstvo i rekao mu, dragi pobro, kucnuo je as da poloite oruje, moj generale, odluite makar u ije ete nas ruke prepustiti, ne ostavljajte nas bez oslonca pred udljivom sudbinom, ali on se prosto prenerazi i obrecnu, je li bre doktore, ko vam je rekao da sam naumio da umrem, zajebite radnju, neka crknu oni koji ekaju, a potom kroz alu dodade, eto preksino sam gledao sebe na televiziji i, iskreno da vam kaem, oseam se zdrav kao dren, kao junac, pa pue u grohotan smeh setivi se kako je dremovno kunjao s mokrim pekirom oko glave pred nemim televizorom, poto je poslednjih besanih i usamljenikih veeri navikao da iskljuuje zvuk, video je sebe na ekranu, oholo, zaista je bio drniji od junca, opijajui se draima ambasadorke Hrancuske, ili moda Turske, a moe biti i $vedske, koj= e ga kurac znati ko je koja kad ih ima ko pleve i lie kao jaje jajetu, godine su minule
222

pa ih on nije razlikovao, nije prepoznao ni samog sebe kako se u jatu tih iripizda epuri u veernjoj uni%ormi i s aom neotpijenog ampanjca u ruci prilikom sveanosti u ast "2. avgusta, ili proslave u znak seanja na pobedu od "9. januara, a moe biti da smo slavili dan preporoda "8. mart, ih ko sve moe popamtiti, u toj zbrci istorijskih datuma reima on se uplitao kao pile u kuine i naposletku nije znao kada koji praznik dolazi niti u ast ega se praznuje, nita mu nisu vredeli uvijeni papirii svojevremeno sakriveni u pukotine zidova, jer on je zaboravio ega treba da se seti, vie nita mu nisu govorili briljivo zapisani podaci i imena, sluajno je nailazio na smotuljke u ostavama meda, na jednom papiriu je proitao da doktor *arkos de 3eon slavi roendan C. aprila, valja mu poslati jednog tigra na poklon, proitao je beleku i video da je ispisana njegovom rukom, ali nije imao blagog pojma ko bi mogao biti taj ova, pa je u tom trenutku pomislio da nema kazne koja oveka tako poniava i nezaslueno pogaa kao kada ga izdaju telo i pamet, a njemu je to odavno bilo jasno, znatno pre nezaboravnih vremena kada je harao 0ose (gnasio /aens de la <ara, jer je prilikom grupnih primanja s mukom razaznavao posetioce, joj zar ba da ta kazna stigne mene koji sam bio kadar da zovnem po imenu i prezimenu svakog itelja iz najzabaenijih pokrajina mog kraljevstva jada i emera, a eto ba mu se desilo da sve pozaboravlja, jednog dana ugledao je iz svojih koija nekog poznatog mu deaka na ulici, toliko ga je prestravilo to nije mogao da se seti gde ga je ranije video, pa je naredio vojnicima iz pratnje da uhapse maliana sve dok se on ne bude setio, eh taj zlosreni obani je odleao u uzi dvadeset i dve godine ponavljajui ivu istinu utvrenu ve prvog dana sudske istrage, zovem se <raulio 3inares *oskote, vanbrani sam ali priznati sin *arkosa 3inaresa, renog brodara, i !el%ine *askote, odgajivaice pasa za lov na tigrove, oboje su sa stalnim mestom boravka u -osal del irej, tamo i ja ivim, prvi put se nalazim u prestonici ovog kraljevstva, mati me uputila da prodam dva tenca na martovskim sveanostima
223

cvea, stigao sam jaui na pozajmljenom magaretu, nemam nikakve obue ni presvlake osim ovo prnja u kojima ste me uhapsili u osvit etvrtka kada sam svratio u jedan pijani bircuz da popijem goru ka%u i raspitam se kod piljarica da li moda poznaju nekoga ko bi kupio dva teneta meanca za lov na tigrove, a one su mu ba odgovarale da ne poznaju nikoga kada su zatretale trube, talambasi, petarde i prskalice, ljudi su naokolo zavikali, evo ga stie, evo stie ovek, na to sam ja zapitao a koji to ovek, oni mi odgovorie a ko bi ti hteo da je, pa zna se burazeru, na vladar lino, tada sam ja potrpao tenad u kutiju i zamolio piljarice jel= bi bile ljubazne da mi priuvate tenci jer e se odma vrnem, potom sam se uspentrao na neki prozor da bih mogao videti preko glava zbuljukane svetine i tog trena sam ugledao konjsku zapregu, konji behu iskieni perjanicama i zlatnim pokrovcima, video sam koije sa zmajem domovine, mahanje ruke u satenskoj rukavici, mrtvaki bledo lice, neme i stusnute usne vlastodrca, tune oi koje su me odjednom primetile kao iglu u plastu sena, video sam prst kojim je upro pravo prema meni, vidite li onoga to ui na prozoru, e njega mi odmah uhapsite dok se ne prisetim gde sam ga ranije video, po njegovoj naredbi oborili ste me udarcima, pljotimice me tukli sabljama i gulili mi kou, pekli ste ga na aru da priznam gde me je ranije video vlastodrac, ali nisu uspeli da iz tog zlosrenika izvuku nita drugo izuzev ono to je odmah kazao u groznoj muionici luke tvrave, ponavljao je svoje istinite rei tako ubedljivo i odluno da je general naposletku popustljivo procedio kroz zube, jebi ga moda sam se i prevario, ali ta je tu je, sada se vie ne moe nazad, toliko su ga izmrcvarili da je morao postati moj ljuti neprijatelj ako u poetku moda i nije bio, eh jadnik, nema izbora, morae do groba truliti u samici, a meni preostaje da se vucaram po ovoj utvarnoj kui i da vapim o majko moja <endision #lvarado iz negdanjih srenih vremena, pomozi mi, vidi li kako se zlopatim bez ubeita u okrilju tvome, priteci samotniku, zar je vredelo doiveti takve uspone veliine i leteti na krilima slave ako vie niega
224

nisam kadar da se setim te da okrepljenje i utehu naem dui sada dok tavorim u mrtvajama starosti, ali najpealniji jadi i najsreniji asovi iz slavnih mu dana behu nepovratno iscureli kroz reeta zaborava, iako je on uzaman nastojao da makar neto sauva u seanju priljeno zapisujui po ceduljicama sve i svja, pa tim smotuljcima zatiskujui pukarnice pamenja, kleta sudba ga je kaznila da vie nikada ne sazna ko je bila ta Hransiska 3inero, stara devedeset est leta, po njegovoj zapovesti sahranjena uz kraljevske poasti, o emu inae svedoi ceduljica ispisana njegovom sopstvenom rukom, od /vevinje sile bee mu pisano da vlada naslepo sa jedanaest pari naoara to mu ni iole nisu poboljavali vid, ali on ih je ipak vadio iz pisaeg stola, naticao na nos i pretvarao se da vidi s kim razgovara, iako je s grdnom mukom samo po glasu i predoseanju prepoznavao sabesednike koji su mu lebdeli pred oima kao utvare, bee ogreznuo u stanje krajnje bespomonosti, dua mu bee takorei u nosu, shvatio je da mu je smrt za vratom naroito kada je jednom prilikom primio ministra rata, omaknulo mu se te je kinuo, a ministar je odmah povikao nazdravlje moj generale, na zlu sreu kinuo je ponovo i ministar je opet uzviknuo nazdravlje moj generale, kinuo je jo jednom, nazdravlje moj generale, ali kijanje se nastavilo i ja posle devetog uzastopnog apiha nisam uzvikivao nazdravlje moj generale, jer me prenerazilo njegovo lice izoblieno od straha, video sam oi natopljene suzama kako me dumanski strepljaju iz gliba samrtnog ropca, spazio sam kako mu se jezik oklembesio ukoso kao u pridavljenog ivineta, uvideo sam da mi moe umreti na rukama, a u blizini ne bee nikoga ko bi posvedoio da nisam kriv za njegovu smrt, pa mi je u tom asu jedino sinulo kroz glavu da klisnem iz kabineta dok ne bude dockan, no on me je zaustavio rigajui bes izmeu dva kijanja i samouvereno uzviknuo, ne budi kukavica, brigadni generale -osendo /akristan, priberi se, do krivog kurca, nisam takva pizda da krepam pred vama, elem nastavio je da kija do pomola smrti, lelujajui u nekom besvesnom prostoru gde su mu pred oima usred bela
225

dana sevale krijesnice, ali tvrdo verujui da mu majka <endision #lvarado nee dopustiti takvo ponienje da umre od kijanja u prisustvu jednog potinjenog, boe sauvaj, bolje je lipsati nego se poniziti, bolje je iveti s kravama nego meu ljudima spremnim da oveka ostave da neasno umre, mrtvi govnovalji, prestao je primati papskog nuncija i s njim raspredati o bogu da sveti izaslanik ne primeti kako on pije okoladu kaiicom, prestao je igrati domine plaei se da e se neko drznuti i pustiti ga da dobije partiju, jer e se naprosto saaliti, nije hteo nikoga da vidi, nikoga da uje ni da primi, jer se plaio da e neko otkriti da je napokon svestan skore smrti, mada je budno pazio ta radi, mada se upinjao da ne vucara svoja ravna stopala iako ih je od pamtiveka vucarao, mada se sramio svojih odmaklih godina, on je oseao da je dospeo do ivice tog emernog bezdana u kome prebivaju poslednji svrgnuti diktatori kojima je sazidao kuu na grebenu i tamo ili drao vie kao zatoenike nego kao tienike da ne bi gubom svoje sramote zarazili svet, prvi put mu je postalo jasno da je spao na te grozne grane onog jutra kada je, ostavi sam, zaspao u dvorinom bazenu gde se kupao u lekovitim vodama i sanjao tebe, majko, prisnilo mi se da si ba ti sazdala one zrikavce to su se od silnog zrikanja rasprskavali nad mojom glavom meu rascvalim kronjama badema jave, prisnilo mi se da etkicama boji arene glasove zlatnih vuga, a onda sam se najednom probudio, majko, creva su mi se prometala ispod ogavne vode u bazenu, grio sam se od besa dok su uokolo plovili mirisni lotosi origana i sleza, po smrdljivoj vodurini ljuljkale su se ute latice opalog cveta narande, plutale su kornjae radujui se plimi zlaanih i mekunih brabonjaka koje sam izasrao u miriljavu vodu, o kakva gadarija, ali general je preiveo ovu i mnoge druge starake gnusobe, sveo je poslugu na najmanju meru da niko ne bude svedok njegovih jada i sramote, niko nije smeo da ga vidi kako besciljno i danonono tumara po opustelom dvoru, zamotavi glavu u krpetine natopljene rastvorom kam%ora, cvileo je od oajanja zurei u zidove, ogadili su mu se bljutavi napici protiv
226

kalja, izbezumljivale su ga nesnosne glavobolje na koje se nikada nikome nije jadao, ak ni linom doktoru nita nije zucnuo znajui da je posredi samo jedan od mnogih izlinih bolova starakog bespomoja, predoseao je kako bol u glavi nadolazi poput tutnjave oburvanog stenja ili grmljavine pre nego to se na nebu pojave golemi olujni oblaci, pa je nareivao da ga niko ne uznemirava im svrdlo pone da mu bui slepoonice, jeei je upozoravao da nikoga ne putaju u dvor im bi osetio kako mu se eone kosti rasprskavaju od svrdlanja, nikoga mi ni za ivu glavu ne putajte unutra, ak ni <oga /avaota, ma ta da se deava, makar i da umirem, sto mu muka, zaslepljivao ga je nemilostivi bol ne dajui mu ni da odahne i trezveno razmisli o svom oajnom stanju ravnom smaku sveta, a kada bi pljusnula blagoslovena kia, bol bi mu uminuo i on nas je tada dozivao da doemo, pa bismo ga zatekli kao novoroene za stoiem ispred nemog televizijskog ekrana, davali smo mu da jede bareno meso, pasulj sa svinjetinom, pirina s kokosovim orasima, krike peene banane, tu za njegove godine nepojmljivu veeru ostavljao je da se hladi, gotovo je ne okusivi, jer se udubljivao u triavi i za nudu smandrljani tele&%ilm, uviao je da vlada smera da mu neto zabauri im se ueprtljila pa puta jednom vieni program i ne primeuje da je traka okrenuta naopako, zajebite stvar, govorio je, da je prigustilo ve bi se raulo, mumlao je kunjajui nad prinetom veerom, sve dok se sa katedrale ne bi oglasio zvon i izbilo osam asova, a tada je ustajao i bacao neokueno jelo u nunik, kao to je odavno inio svake veeri u isti as, jer jer hteo da sakrije jad i nevolju u koje ga je uvaljivao eludac, poto odavno nije primao nikakvu hranu, hteo je da se svi zavaravaju priama o njegovim slavnim vremenima, pa je i sam tim nagvadanjima hteo da stia svoju mrnju protiv oronulog tela koje ga je sve ee poniavalo i brukalo, da sebe zavara i zaboravi kako je maltene umro, kako je lino on a ne neko drugi vrljao po klozetskim zidovima iveo general, iveo junaki mudonja, pa kako je kriom ispio vraarski napitak koji e mu bajagi pomoi da u toku jedne noi natrti
227

onoliko ena koliko bude hteo, ak da odjednom po tri puta zguzi tri razliite ene, ali je tu staraku naivnost platio vie suzama besa nego bola, nanianio je prknom klozetsku rupu i cmizdrio majko moja <endision #lvarado moga srca, pezri me, proisti me svojom ognjenom vodom, ali je gordo podnosio kaznu za svoju naivnost, jer mu je odavno bilo jasno da mu je vazda nedostajala ljubav a ne poast, nedostajale su mu ene pojebljivije od onih suvopinjaa koje mu je podvodio njegov pajta, glavni ministar, a samo zato da se ne odviknem tog divnog zanata otkako su zatvorili oblinju ensku kolu, o kakve smo vam slasne enskice dobavili, moj generale, krte batake bez kosti, kao necarinjenu robu dopremili smo avionom vrue cure iz izloga javnih kua u #msterdamu, sa %ilmskih %estivala u <udimpeti, sa italijanskih plaa, moj generale, pogledajte udo od lepote, a te najlepe devojke sveta sedele su pristojno nalik na nastavnice pevanja u polusenci kabineta, kada bi uao, one su se svlaile poput artistkinja, obnaujui prekrasno telo, zatim su legale na pliani divan a po mladoj koi poput zlatne melase ocrtavale su se pantljike kupaeg kostima ba kao na %oto&negativu, mirisale su na kalodont od mente i na cvee iz boica, leale su povaljene pored golemog cementnog vola koji nije pristajao da skine vojniku odeu, mada sam se ja na sve naine upinjao da ga privolim, sve dok se nije zasitio drai te nepojamne mrtvoribe lepote i umorno procedio, nema vajde, ne ide, keri, ti si samo za kaluerice, bio je potiten i kivan na svoju mlitavu alatku, ali jedne veeri je u osam sati banuo u perionicu i tamo zatekao jednu od pralja vojnikog rublja, zahvatio ju je apetinom i povalio u korito, iako je ona uzalud pokuavala da se izmigolji bajagi se izgovarajui, ne mogu danas moj generale, verujte mi, imam one mesene stvari, ali on je okrenu potrbuke preko prakljaa i nakropi je zguza s takvom biblijskom silinom da se sirotoj eni uini kako joj ga je zakrkao do grkljana, pa u samrtnom gru prostenja, kakav li ste vi divljak, generale, trebalo je da uite za magarca, a ti bolni grcaji behu njemu laskaviji od najusrdnijih slavopojki njegovih udvorica,
228

te pralji dodeli doivotnu penziju da joj se deica mogu kolovati, a posle mnogo godina opet zapeva stavljajui seno u jasle, oj mesee sjajni januarski, pevao je i pritom nije mislio na smrt, jer eto ni poslednje noi u ivotu nije sebi dozvolio slabost da razmilja o ma emu to nema opti smisao, dvaput je prebrojao krave pevuei, ti si svetlo na mranom mi putu, ti si moja zvezda !anica, uoio je da nedostaju etiri krave, pa se povratio u dvor, brojei u mimohodu kokoi polegale na vicekraljevskim ivilucima, lanenim pokrivaima je zastirao krletke i u njima brojao zaspale ptice, izbrojao je etrdeset osam, zapalio je balege koje su krave lutajui tokom dana izasrale od ulaznog trema do dvorane za primanja, setio se davnog detinjstva i tada mu se prvi put privideo sopstveni lik deaka koji cvokoe na mrazu brdovitog zaviaja, video je i privienje svoje matere <endision #lvarado dok strvinarima otima ovje utrobice da nahrani sina, odzvonilo je jedanaest sati kada je po drugi put obiao dvor u protivnom smeru, gasio je svetlo po hodnicima i pustim kabinetima, a sebi osvetljavao put runom lampom, etrnaest puta je u etrnaest zamraenih ogledala video svoje oblije na etrnaest generala s lampom u ruci, a u ogledalu muzike dvorane je spazio jednu kravu sa sve etiri noge iskreene uvis, kravo, kravo, viknuo je, ali je ona bila mrtva, sto mu muka, proao je kroz spavaonice straara i upozorio ih da je tamo u jednom ogledalu krepala jedna krava, pa je zapovedio da je ranom zorom neizostavno izbace, inae e leinari nagrnuti u dvor, potom je lampom pretraio nekadanje kabinete u prizemlju tragajui za trima izgubljenim kravama, traio ih je po nunicima, ispod stolova, u svakom ogledalu, popeo se na prvi sprat i zavirivao u svaku sobu, ali je naao samo jednu kokoku pod ruiastim baldahinom davnanje iskuenice ije je ime zaboravio, uzeo je uobiajenu kaiku meda pred spavanje, vratio up u skrovite gde se nalazila ceduljica sa zapisanom godinjicom slavnog pesnika -ubena !arija, neka ga <og posadi na najviu stolicu svog svetog carstva, ponovo je smotao ceduljicu i vratio je na mesto, zborei naizust divno sroenu molitvu,
229

oe na i udotvorni nebesnie, zadivitelju na strunama zranim, 28 ti koji odrava aeroplane u vazduhu i prekookeansko brodovlje na moru, s tom molitvom na usnama nastavio je da tegli golema stopala oajnog noobdije dok su se po njemu razlivale poslednje zelene i kratkotrajne zore svetlosnih mlazeva sa svetionika, zauo je um vetrova koji su tugovali za prodatim morem, zauo je iz davnine svirku na nekoj svadbenoj pijanci gde mu usled boanske nesmotrenosti umalo nisu zakrkali no u lea, nabasao je na zalutalu kravu i prepreio joj put ne dotiui je, kravo, kravo, vratio se u spavau odaju i u mimohodu gledao kroz prozore rojeve svetala u gradu bez mora, iz svakog okna zapahnuo ga je vreli dah tajanstvenih gradskih nutrina i njegovo nepojamno slono disanje, dvadeset tri puta je pogledao grad i kao svagda osetio neizvesno bezmerje i nedokuivu silinu tog okeana po imenu narod, a koji spava s rukom na srcu, shvatio je da ga najdublje mrze oni koji se pretvaraju da ga iz dna due vole, osetio je da ga prosvetljavaju svee svetaca, uo je da mu ime prizivaju i mole ga da porodilje izbavi muka ili da odagna smrt sa uzglavlja samrtnika, predosetio je da uspomenu na njega veliaju isti oni to su mu proklinjali mater kada god bi ugledali neme oi, alostive usne i odsutnu nevestinsku ruku iza neprobojnog stakla mesearske limuzine iz davnih vremena, ljubili smo otisak njegove izme u glibu a u sparnim noima prizivali sile nebeske da ga kazne najstranijom smru, dok smo iz svojih dvorita gledali kako svetlost tumara iza bezdunih dvorskih prozora, eh majice, niko nas ne voli, uzdahnuo je, zavirivi u nekadanju odaju pokojne ptiarke i mazarke zlatnih vuga, matere njegove <endision #lvarado, ije se telo odavno rastoilo, laka ti smrt majko, a tebi jo laka sinko, odgovori mu ona iz groba, bila je tano pono kada je okaio svetiljku o dovratak, a kroz utrobu su najednom poela da riju ubistvena svrdla, zapitala mu je odvratna kila, njegov bol je ispunio svekoliku vasionu, tada je poslednji put namakao tri zasuna, tri krauna i tri katanca na vratima od spavae
23 Poetak slavne pesme -ubena !arija posveene erlenu. & Prim. prev.

230

odaje, potom se nadneo nad nokir i prineo mu poslednju rtvu, a onda se opruio po golom podu u pantalonama od grubog sukna, koje je navlaio otkako je prestao da prima posete, u koulji prugastoj bez lanog okovratnika i u papuama za bogalje, legao je potrbuke, podmetnuvi desnu ruku pod glavu umesto jastuka, i odmah zaspao, ali se u dva sata i deset minuta razbudio, glava mu se cepala, bio je sav u mlakom i bledom znoju kao uoi ciklona, ma ko je tamo, zapitao je, prestravljen i ubeen da ga je u snu neko dozivao tuim imenom, +ikanore, o +ikanore, to je mogao biti samo neko kadar da se uvue u njegovu spavau odaju ne skidajui reze ni katance, nego po svojoj volji ulazei i izlazei kroz zidove, a kada se rasanio, general je ugledao nju i shvatio da se pred njim nalazi smrt, moj generale, bila je to vaa smrt, odevena u poderanu pokajniku rizu od jute, sa drvenom akljom u ruci, po lobanji joj behu raspupeli bokori grobljanskih algi, iz napuklih kostiju klijalo je zemljano cvee, a iz ogolelih duplji zurile su pradrevne i zabezeknute oi, tek kada se pred njim javila u svoj veliini i obliju, shvatio je da ga je ona dozivala imenom +ikanore, o +ikanore, jer tim imenom smrt poziva svakog oveka kada doe po njegovu duu, ali on je tog trena zavapio, preklinjem te, smrti, nemoj, jo nije kucnuo as, meni je sueno da umrem spavajui u polutami svog kabineta, tako su od pamtiveka predskazivale vode u gatarskim aniima, na to mu je smrt odgovorila, e nee biti ba tako, generale, to ima da se desi ovde i sada, umreete bosonogi i u siromakoj odei to se zadesila na vama, ali e oni koji su pronali le morati da tvrde da su ga zatekli na podu kabineta, u platnenoj uni%ormi bez ikakvih oznaka, sa zlatnom mamuzom na levoj potpetici kako ne bi protivreoili prorokim vodicama, elem on je umro kako je smrt kazala, umro je kada je ponajmanje eleo, kada je posle bezbroj godina jalovih samoobmanjivanja poeo uviati da ovek ne ivi, nego da preivljava, sto mu muka, te prekasno shvata da najdui i najvredniji ivoti mogu samo da vas poue kako da ivite, otkrio je da nije vian niti kadar da voli, o emu su
231

svedoili njegovi dlanovi bez linija i neodgonetljive smicalice u kartama, pa je plotsku ljubav pokuao da zameni neutaivom i poronom pohlepom za vlau, raspinjalo ga je vlastoljublje i on se svim biem podavao toj neastivoj sili, dobrovoljno se rtvujui i gorei na vatri tog udovinog rtvenika, kljukao se obmanama i zloinima, uzdizao se i silio na nasilju i neljudskosti, dok je grozniavu halapljivost i uroeni strah obuzdavao samo zato da bi do kraja sveta sauvao u stisnutoj aci staklenu kuglicu vlastodrja, ne shvatajui da se pohlepa za vlau ne da utoliti, jer je utoljavanje samo jo ee raspaljuje, pa se tako porok razgranava na veki vekov, moj generale, od poetka mu je bilo jasno da ga obmanjuju ne bi li mu udovoljili, znao je da mu svako ulagivanje papreno naplauju, da orujem sakupljaju onu svetinu to vrvi oko puta kojim prolazi i da mu ushieno klie ispod parola sa ispisanim eljama, neka nam veno ivi dini voa koji je stariji od svoje starosti, ali s nizanjem nebrojenih leta, on je uvideo da je la ugodnija od sumnje, korisnija od ljubavi i trajnija od istine, pa se sviknuo da ivi plaajui poniavajui danak slave, vie se niemu nije mogao zauditi, ak ni kada mu je postalo oigledno da u rukama ima samo privid vlasti, da ga veliaju a slavom ga ne ovenavaju, da mu se listom povinuju ali za njega ne haju, u to e se uveriti kada su pljuskovi rujnog lia njegove duboke jeseni prekrili zemlju i kada je uvideo da nikada nije imao pravu vlast u rukama, uvideo je da mu je sueno da nikada ne upozna pravi ivot, nego da eprka po naliju stvarnosti, da raspreda pletivo, razmrsuje potku i drei uzlove zamrenog tkanja na goblenu od opsena i privida, do samrtnog asa nije ni pomiljao da je pravi ivot jedino onaj koji se bez ustezanja moe svakome pokazati, onaj ivot koji smo mi odavde videli, s ove nae strane koja nije vaa moj generale, tamo gde ive siromasi i ubonici, tamo kuda ubori uto lisje naih nebrojenih godina stradalnitva i naih kratkotrajnih asaka sree, tamo gde je ljubav bila zatrovana klicama smrti, ali je bila istinska ljubav, moj generale, tamo gde ste vi bili samo lelujava utvara i privienje alostivih
232

oiju iza pranjavih zastora na prozoru od vagona, tamo gde ste bili samo drhtaj onemelih usana i kratkotrajno mahanje satenske rukavice na neznanoj ruci starca ije dlanove nisu brazdale linije sudbine, o kome nikada nismo saznali ko je bio, kako je uopte bio i da li nije bio samo puka izmiljotina mate, taj tiranin bogomdan za sprdaenje nikada nije dokuio ta je lice a ta nalije ovog ivota koji odvajkada oboavamo s neutaivom strau, niste imali petlju da se suoite s takvim ivotom, plaei se da e vam puknuti pred oima ono to je svakom od nas i te kako poznato, da je ivot teak i prolazan, ali da drugoga nema, generale, nama je odavno jasno ko smo, ali on je za sva vremena utonuo u gluvilo i slepilo neznanja, razoreni starac probadan cijukanjem kile, stari mrtvac iupan iz ivota akijom smrti, oronuli patrijarh se otisnuo lebdei u sumornom bruju poslednjeg sleenog lia svoje jeseni i zanavek se ustremio prema tavnim pokrajinama zaborava, prestraeno zgrabivi sagnjile rite smrti, ostavi zanavek gluv za ushieno klicanje svetine koja se izlila po ulicama i pevala pesme zahvalnice povodom njegove smrti, gluv za trube osloboenja, praznine prskalice i zvonjave neobuzdanog veselja, ime je svetu objavljena radosna vest da je nemerljivo vreme venosti napokon isteklo. 1"E@D&"EC>;

233

Pogovor ?abrijel ?arsija *arkes je slavan pisac.29 Toliko slavan, vele zluradnici, da nesrazmera izmeu dela i slave ve prerasta u tajnu. Toliko slavan, uzvraaju pieve pristae, da tajne nemaN nekom piscu se srea osmehne te knjievnu pravdu ulovi za ivota. *arkes je vet pisac. Takvom ocenom ne baca se senka na njegovo delo. +jome gotovo nita jo nismo objasnili. +e manju vetinu ispoljavaju mnogi pisci naeg doba, ali ona im nije prokrila put do slave. +ije lako proniknuti u ar *arkesove proze, a zacelo je vrlo nezahvalno razluiti pomodni ukus vremena od stvarnog prepoznavanja osnovnih ljudskih pitanja u delu kolumbijskog romanopisca. *arkesa je na svetsku puinu izneo silan val. al knjievni, dakako, ali i val drutvenih previranja. 3atinska #merika u naem veku grevito otkriva sebe. +jena stvarnost, sva od protivrenosti, esto se granii s neverovatnim. 5tuda, %antastika u delima latinoamerikih pisaca nije traena, nego je prirodno proizila %orma. .ubanska revolucija je znaila poetak oslobaanja zarobljenih moi jednog dela sveta. *eu naprednim ljudima ona nikada nije shvaena kao stvar iskljuivo ovog karipskog ostrva. 5na je bila stvar vere. .ao da je itava jedna civilizacija probila ustave nazadnjatva, mrtvila, samovlaa i terora, pa se pokazala svetu kao nov, pokato neobuzdan vid ukrtanja kulture. (zdeljeno politikim granicama, dravnim sistemima, rasnim razlikama,
24 -oen je "E2D. godine u kolumbijskom gradu #rakataki. /tudirao na univerzitetima u <arankilji, <ogoti i .artahini. ?odine "EC". proglaen je poasnim doktorom na .olumbija univerzitetu. !obitnik je nagrade K-omulo ?aljegosL. 5bjavio je knjigeN Pukovniku nema ko da pie 1"E@";, Sahrana velike mame 1"E@2;, Sudbonosni as 1"E@2;, Sto godina samoe 1"E@C;, Neverovatna i tuna istorija nevine Erendire... 1"EC2; i Jesen patrijarha 1"EC>;.

234

latinoameriko podruje je udnovata celina, ali ipak celina. /udbina mu je zajednika, nedeljiva. :ezik jedinstven 1osim u <razilu;, kultura hibridna, jer su i rase ukrtene, ustrojstvo mitske svesti, naslee, ekonomske zakonitosti, pretnje i prljave igre spoljanjih nasrtljivaca, sve je to ovaj aroliki deo sveta uinilo istinski jedinstvenim. Tek kada je udarila kuka i motika, pa se nasilju protivstavila reenost oajnika, potlaenika, obespravljenih i razbatinjenih, razvijeni deo sveta zastao je u udu. Politika ula su ispala nespremna za burne promene na KzelenomL kontinentu. Aini se da ni duhovna pregnua nisu lako primana u 7vropi ili /evernoj #merici. #li magini beskraj latinoamerike proze poeo je da se iri blagodarei sponi koja se zove 0orhe 3uis <orhes. .osmopolit, s nekoliko razliitih krvi u ilama, erudit, evropskog duha, <orhes je, u duhovnom pogledu, prvi otvorio vratnice tajanstvenog latinoamerikog senzibiliteta i utro put piscima kao to su 0oze 3ezama 3ima, 7rnesto /abato, #leho .arpentijer, *igel #sturijas, #ugusto -oa <astos, .arlos Huentes, 0uan -ul%o, ?abrijel ?arsija *arkes, 0ulio .ortasar, *ario argas 3josa, *anuel /korsa i time nagovestio uveni bum hispanoamerike proze. *agini realizam, prihvaen kao spretno sroen ali nedovoljno jasan pojam, predstavio se kao stil, kao pogled na svet, kao oblik knjievne svesti. !akako, tim pojmom nastoji se obuhvatiti mnogo razliitih, pa i suprotnih pojava u hispanoamerikoj knjievnosti ija razuenost podsea na borhesovski Kvrt sa stazama to se ravajuL. <um je bio, moda jo traje. Banimanje za pisce ovog dela sveta ne prestaje da raste. *eu njima moda ima boljih pisaca od *arkesa. Sto godina samoe verovatno zaostaje za delima kao to su Raj 3ezama 3ime ili Ja vrhovni -oa <astosa. Ba vrtoglavom proznom rezbarijom <orhesa & svakako. (pak, slava ovog .olumbijca zasenila je mnoge sebi ravne. BatoJ +e oseam se pozvanim da raspletem tu zagonetku. +eoprezno je i ovo
235

to u reiN koliko god da je povremeno na vrhuncima artizma, *arkesov duh je, u osnovi, obeleen KnarodskimL, populistikim shvatanjem knjievne umetnosti kao vetine pripovedanja. !o romana Jesen patrijarha, a to znai do najnovijeg dela, ovaj pisac je pripovedao. )meo je da ponovo otkrije umetnost matanja. ) tom vidu pripovedanja oivela je svojevrsna prisnost skaske. 3judima nije bilo teko da prepoznaju neka od naela bajke, setivi se, pritom, onih sugestivnih prianja kojima su, donedavno, jednostavne i zabraene ene pred spavanje prevodile decu u vilinske svetove, aljui ih u san s prtljagom udolija i basnoslovlja. -ecite, ko se s enjom nee setiti tih trenutaka detinjstvaJ <a u asu kada ga muke raspinju, oveanstvo osea udnju sa iluzijom, priziva uspavanku, iekujui ublaenje. +eto od toga zacelo se prepoznaje u *arkesovoj prozi. Polazei od pripovedanja po obrascu bajke, ovaj pisac se otiskuje u pustolovlje pripovedanja, shvativi taj korak kao sudbinu. Time pripovedanje poprima ontoloki karakter. Pripoveda se da se sauva postojanje, kao to $eherezada pria iz noi u no. (me ovog pisca ovenao je pramen narodske prisnosti, dok veinu pisaca hispanoamerikog buma ipak krasi ozarje posveenika, znalaca, elite. *arkesa je lako zamisliti kao svog blinjeg, to bi se za jednog <orhesa teko dalo ak i pomisliti. *arkes se ogledao u pripovedanju, osvedoio se kao zavodljiv metar. +o, njega je uporno saletala elja da dosegne samu magiju zanata, ono to alhemiari zovu Ktavnom menomL, da dokui sutost, prapoetnu sr oblika. 7lem, nainio je zaokret, zaputio se s one strane maginog realizma, potisnuvi predstave o naravi proznog iskaza, istisnuvi iz glave uenja o %abuli, ogreio se o zakone kompozicje. !ematerijalizovao je potku prie. +apisao je Jesen patrijarha. *noge je, odmah, zbunio narativni postupak. $ta znai ispisati esti deo romana u samo jednoj reenici od
236

ezdesetak stranicaJ .akvo je to kruno ili spiralno vremeJ 0ir knjievnog arlekina, svevlae tehnikeJ :e li to prozna mitopoema ili parabola, groteska ili rasprava o vlasti i samoiJ 5vo delo je izazov, potpun, bezumno smeo, ali celishodan. Teko je u ovom trenutku suditi koliko e ono uticati na razvoj proznog izraza. /umnje nema, ovo delo ugrauje sebe u knjievnu avangardu poslednje etvrti ovog stolea. )z sva zastranjenja, Jesen patrijarha predstavlja krunu *arkesove umetnosti. ) tom ostvarenju, koje je stvaralaki pogazilo anrovske granice, progovorio je duh umetnikog pisanja. Jesen patrijarha je knjiga o padu, sveoptem rasapu, raoveenju, posrnuu u kal, o strahovladi, nasilju, bezumlju, skarednosti, vaseljenskom beutu i mrtvilu, sramu i samovolji, ivotinjstvu i nemoi, o stranoj samoi samodraca, o zaboravu i bezvremlju. 5d prve rei, irokim potezom, kao biblijskim versetima, razapinju se mree %ikcije. #li ta %ikcija, to tivo dalje odmie, svedoi o jednom obliku transcendovane stvarnosti dignute na stupanj mita. *arkes je dakako pisac osetljiv na naslee. +eka nas ne udi to se vazda upinje da mitizuje pojedinosti svakodnevlja. +aporedo s njima, on svoje delo zasniva na nekoliko mitskih konstanti. *eu njima se izdvaja vlast, potom one latinoamerike %antazme samodraca, te konano raspameujua nemo koja podjarmljuje mase ljudi. (zmeu vlasti i moi zjapi procep. Politiki i vojni monici *arkesove proze su totalni nemonici. +jih titi oruje, a ne moral i pravda. e su $an :an i *akjaveli utvrdili princip oslobaanja politike od morala. *arkes razluuje vlast od smisla, iluziju oslobaa obaveze da podraava stvarnost time to, u okrilju knjievne uobrazilje, rekonstituie stvarnost kao iluziju. ) liku patrijarha, generala koji se odrava na vlasti mimo svakog smisla, kao to ivi preko svih ljudskih mera, *arkes je predstavio primitivnog
237

diktatora tipinog za 3atinsku #meriku. Takav lik prvi je uobliio -. *. del alje (nklan u romanu !iranin "anderas 1"E2@;, a potom su ga prikazali *igel #nhel #sturijas u romanu #ospodin predsednik 1"E9@;, 0orhe /alamea 1ija pripovest $eliki "urundun "urunda umire, objavljena "E>2, oevidno znai preteu Jeseni patrijarha;, #ugusto -oa <astos u romanu Ja vrhovni 1"EC9; i #leho .arpentijer u delu Pribegavanje metodi. !akle, *arkes je batinik viestranog oblikovanja diktatora u knjievnosti. Bato se latinoameriki pisci tako esto laaju teme diktatoraJ /amodrac je istorijsko zlo :une #merike. 5d diktatora Hransije u Paragvaju s poetka '(' veka do nedavno svrgnutog /omose mnogi tirani utisnuli su krvav peat vremenu, meu kojima su po zlu uveni bili i ostali -osas u #rgentini, Por%irio !ijas u *eksiku, isente ?omes u enecueli, *aado i <alista na .ubi, Truhiljo u /anto !omingu, 3aureano ?omes i -ohas Pinilija u .olumbiji, 7strado .abrera u ?vatemali, /tresner u Paragvaju i Pinoe u Aileu. Ba knjievnu obradu likovi ovakvih ljudomora nude nesluene mogunosti, poev od politikog pam%leta do %antastino strukturirane burleske. (z biogra%ija, dokumenata ili letopisa uoava se da veina samodraca nije bila svesna svoje uloge, niti pak opsega svog beaa. .ao da su ti satrapi, po poslanstvu /atane, pozvani da budu kazna ljudskom rodu. +a vrhuncu vlasti, oni ive kao u bunilu, tonui u beslovesje, zanose i samoljublje, verujui gnusnom divljenju kojim ih obasipaju podanici. Proitaju li se maloas pomenuta dela, nametnue se oseanje da mitski samodrac ivi u nezdravom ushienju, opijajui se samoobmanama. *arkes ide korak dalje. 5n jetko pokazuje kako ugnjetene mase takoe ive u nekoj obmanjujuoj idilinosti, zazirui od prevrata. .akav je *arkesov despotJ Aovek od slame, bez razbora i snage, zaboravljen i usamljen u obesmiljenoj vlasti, on je beslovesna drodina,
238

sablast, demonska negacija vrline i vrednosti. (zbegavajui da tiraniji prizna neku drugu logiku osim puke sile, *arkes sarkastino govori o KsvetiniL na ijoj se inertnosti neposredno temelji tiranija. K/vetinaL se ukljuuje u tlaiteljskom sladostrau. /klona je pompeznom velianju sopstvenog tlaitelja, gubi smisao za meru, ne pomilja na prevrat, nego se opredeljuje za odlaganje raspleta, iekujui da se nasilnik raspadne u zaboravu, nemoi i potone u dugo ekanoj smrti. (ako je ovo gledite tek nagoveteno, ono je kosnulo mnoge napredne ljude 3atinske #merike. Bna se da je *arkes svoj dar stavio u slubu latinoamerike revolucije, da je ak i svoju umetnost podredio tom istorijskom preobratu. )toliko je pre zbunio ba one za iju se stvar svojski zalae. Aini se da je piev smisao za grotesku odneo prevagu nad oseanjem za meru. -azvrgnuvi obrazinu, on obelodanjuje lik satrapa&betije, kukavnika i krvoloka, jednu arimboldovsku nakazu od nasilnika, ali ulogu ugnjetenih masa svodi na patnju i trpljenje bez otpora. last ne usreuje. 5na je puki privid snage. last je kidanje sa umom. +jome se izlae ruglu sama volja za mo. last je samoa. !o takvih zakljuaka dolazimo pojednostavljujui neke od jedva nagovetenih ideja *arkesovog dela. )tvarni general ne moe da izie iz kruga svoje vlasti, kao to ne moe ni da se vrati iz ponora svoje starosti. 5n je najee nevidljiv, sveden na znak, na rukavicu koja mae ili na alosne oi iza zastora koije. Pisac ga namerno izdvaja iz poretka svakidanjice i uvodi u vanvremenitost. Aini ga nedostupnim i, to je posebno vano sa gledita motivacije, njegovo postojanje neprekidno dovodi u sumnju pred znatieljom naroda. Tim postupkom pisac je utro put udovinom gradiranju dvosmislenih nijansi diktatorovog lika. +evidljiva vlast je korak blie bojoj vlasti. *oda. # zato ne bi bila i korak blie ponoru. Poniten u stvarnosti, general se
239

umnogostruava u narodskoj uobraziiji, kao to se, recimo, umnoava prolazei pored zidnih ogledala. -azumljivo je to, konano, nikakvu svest nema o granicama svoje moi. /toga se u alogiki poredak sasvim lepo uklapa njegovo zahtevanje da nastupi pomraenje sunca ili da vreme stane, da reke poteku ka svojim izvoritima ili da mu mati bude proglaena za sveticu. (zuzimanje iz stvarnosti nuno je izazvalo uranjanje u %iktivnu stvarnost. ) liku generala *arkes je transcendirao neka od svojstava tirana. <ujnu uobrazilju podredivi zamisli da stvori politiku burlesku, pisac je teio da zgunjava i stepenuje mnotvo tipinih odlika. Prema tome, imamo posla sa tipom, sa %antastinom paradigmom satrapa, a ne sa obinim knjievnim likom. 7lem, rei za Jesen patrijarha da je burleska 1moda i travestija; ne znai samim tim razumeti znaenjski sloj dela, a jo manje odgonetnuti vrlo bizarnu arhitektoniku ove proze. :er, ma koliko granice pojma mogle biti jasne, svako od nas e, po sopstvenoj sklonosti, izdvojiti neku nijansu ili vid hotei da ih naglasi na utrb ostalih. *arkes se kree izmeu meta%izike i naturalizma. Aim se ova dva shvatanja spoje & a to spajanje je osnovna crta narativnog postupka u Jeseni patrijarha % dobija se neko neodredivo jedinjenje na pola puta izmeu %antastike i magije. +e zaboravimo, pri tome, da je ono u najveoj meri osloboeno vremenskih okvira, ime se, dakako, istie %luidnost, pa i neodredljivost *arkesovog kazivanja. *arkes se, uslovno kazano, kree izmeu dva knjievna principa, jednog koji je zaet u iluzionizmu /ervantesa i drugog koji poiva na raspusnoj razdeenosti -ablea. !ostojevski je kazao za /ervantesa da je istinu spasao laju. ) tom pogledu, *arkes je pravi izdanak donkihotske prirode knjievnosti. / druge strane, osobito na planu leksikom, po obrtima, kalamburima, spajanju narodskog idioma i ra%inovanog govora, po raspusnosti i silovitom poletu %raze, ovaj pisac je zacelo batinik rableovskog duha.
240

Jesen patrijarha je zaista mnogozvuno i vieznano delo. (pak, iz spleta odlika moe se izvui dominantna crtaN istiskivanje stvarnosti i vremena. <ude li se, povodom ove knjige, govorilo o *arkesovoj %antastici, bie nuno ukazati na pomenuti piev postupak. Hantastiku ne ine motivi, nju ini tehnika. +ju ini neobian raspored motiva, naruavanje logike, nju ini upliv iracionalnog u duh jezika, nju ini barokna %orma. +ju ini naizmenino skrivanje i otkrivanje, pretapanje motiva u varljivoj sinhroniji. $to je skriveno, bie otkriveno & veli /veti 3uka. /truktura ove knjige poiva na nizu zatamnjenja i rasvetljenja, te u neku ruku moemo shvatiti simboliki ono kolutajue sevanje svetionika ija svetlost na mahove obasjava mrani dvor diktatora. /a upotrebom vremena u Jeseni partijarha namee se niz pitanja. #ko je KknjiievnoL vreme ovde sinhronijsko, nije lako rei zato je to tako. 3ake nam je utvrditi da je ono lieno dubine, prolosti, vertikalnosti. ponavljaju. Tako dolazi do istovremenosti razliitih planova radnje. reme je remenski strukturirano kao da je KspljotenoL, kao da krui u sebi, te se zbivanja redosled je izgubio smisao, a samim tim ieznula je i %abula u pravom smislu rei. Aini se da *arkesova sinhronija naputa ravan savremnosti i see u svevremenost. *oda e ovom utisku protivreiti esta upotreba aorista u Jeseni patrijarha. +ee li se nai neko i rei da je aorist znak jedne antivenosti, trenutnosti, te da nije osnovano govoriti o univerzalnosti vremenaJ Bar upotreba aorista ne podriva svaku sinhronijuJ Bar njegovo prisustvo ne govori o makar hipotetinoj prolostiJ 5vo je knjiga seanja, a samim tim KvanknjievnoL vreme ima svoje prirodne raspone. 5ni se donekle mogu naslutiti. )ostalom, *arkes je opsednut temom seanja i zaborava. #li tu opsesiju potkrepljuje svest o sadanjosti. $ire gledano, kroz soivo latinoamerike drutvene zbilje, ideja o krunom ili spiralnom vremenu ima svoje istorijsko opravdanje. /a svoje strane, struktura Jeseni patrijarha sugerie mogunost jednog uslojenog vremena i savremnosti
241

kao evokacije. (stovremeno, primena takvog postupka dovodi u pitanje pievu taku gledita. +ajblae reeno, ona je nuno nestalna, poput kapi ulja na vodi. 5sim toga, nije sluajno da se izmenjuju lica jednine i mnoine, da nagoveteni motivi narastaju, granaju se i potom naglo iezavaju, da se jedno impersonalno &i javlja u svojstvu glasa pripovedaa, ali ga od trenutka do trenutka smenjuje konkretno Ja diktatora ili linosti koja tog asa Kstupa na scenuL. e je na prvi pogled jasno da je gustina ove knjige sasvim barokna. .itnjast, povremeno precizan stil mea se sa prostim idiomom neukog sveta. -azbijena %abulativna jezgra reklo bi se plutaju po rukavcima drugih reenica. # reenice vrludaju, izgranavaju se iz osnovnog predmeta, bee iz teme, provlae se kroz razliita vremena, te naposletku sastavljaju krug poput zmije )roboros koja grize sopstveni rep. Basienost *arkesove naracije plod je potrebe za zbiranjem koja je tipino barokna. (mamo posla sa piscem sklonim ka gomilanju. 5vde je, kao svuda gde se javlja barok, re o strahu od praznine, nemanja i odsutnosti. K$ta raa barokJ Oelja da se stavi sveP # tu elju oseamo mi koji zapravo nemamo nita. /reni narodi ne znaju za barok, tu umetnost u kojoj beda hoe da sve proerda.L Tim reima je nedavno .arlos Huentes izrazio poloaj hispanoamerike knjievnosti u kojoj se barok jo jednom nimalo sluajno raa. .ao da postaje praviloN ako je stvarnost neverovatno surova, knjievnost mora da bude surovo neverovatna. *ilan .omneni

242