You are on page 1of 377

Антологија

СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Антологија
СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Бранко Ћопић

ЧАРОБНА ШУМА

„Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске
књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Microsoft®
Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не
преузимају одговорност за могуће грешке.
Ово дигитално издање дозвољава уписивање коментара, додавање или брисање делова текста.
Носиоци пројекта не одговарају за преправке и дистрибуцију измењених дела. Оригинално издање
дела налази се на Веб сајту www.ask.rs.
2010.

Антологија
СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Бранко Ћопић

ЧАРОБНА ШУМА
Садржај
ЧАРПБНА ШУМА ______________________________________________________________________ 2
(УВПД)____________________________________________________________________________________ 3
ПИЈЕТАП И МАШАК ________________________________________________________________________ 10
МЈЕСЕЦ И ОЕГПВА БАКА ___________________________________________________________________ 28
ЦРВЕНИ ВРАБАЦ __________________________________________________________________________ 40
БАЈКА П ДПБРПМ ЋПСИ ____________________________________________________________________ 50
КУЋА ППД ПЕШУРКПМ _____________________________________________________________________ 63
РИБАР И МАШАК __________________________________________________________________________ 72

ШУМСКЕ БАЈКЕ ______________________________________________________________________ 82
ЈЕЖЕВА КУЋА _____________________________________________________________________________ 83
рођени дом. ПРИША ДУГА П ШЕТИРИ ДРУГА __________________________________________________ 114
ХРАСТ И ТРН _____________________________________________________________________________ 127
У ПРВПМ СНИЈЕГУ ________________________________________________________________________ 137
ПУТ НА КИЛИМАНЧАРП ___________________________________________________________________ 143

ДЕДА ТРШИН МЛИН _________________________________________________________________ 148
КПД СТАРПГ МЛИНА ______________________________________________________________________ 149
ГВПЗДЕНИ САВЕЗ _________________________________________________________________________ 155
ВЕШИТП ЛЕТП ____________________________________________________________________________ 162
ПГОЕНА ВИЛА ___________________________________________________________________________ 170
ЗИМА __________________________________________________________________________________ 177
НПЋНА СТРАЖА __________________________________________________________________________ 184
ДЕДА ТРИЩИН САН _______________________________________________________________________ 192
МЛИН ЈЕ СТАП ___________________________________________________________________________ 198
ШУДА У МАГЛИ___________________________________________________________________________ 205
ЖУЋИН ПДЛАЗАК ________________________________________________________________________ 210

ВИДРАН ВИДРИЋ_________________________________________________________________________ 216

ПРИЧЕ ИСППД КРОЕГ МЕСЕЦА ________________________________________________________ 226
ЗВЕЗДАНИ КПВАШ ________________________________________________________________________ 227
МАЩИНПВПЂА __________________________________________________________________________ 233
ШУВАР ЗВЕРИОАКА _______________________________________________________________________ 236
ПРИША ПИЈАНПГ ВПДЕНИШАРА _____________________________________________________________ 243
ШУДАН ВПЗАШ ___________________________________________________________________________ 245
БАКА, ПН, ЂАК И СЛПН ____________________________________________________________________ 249
НПЋ УПШИ ПРПЛЕЋА ______________________________________________________________________ 261
МАЈКА __________________________________________________________________________________ 263
КУДА ЋЕЩ, МЕСЕШЕ? ______________________________________________________________________ 265
ПРПДАНА СЛПБПДА ______________________________________________________________________ 267
БПЛЕСНИК НА ТРИ СПРАТА ________________________________________________________________ 269
ДЕДА ПУТУЈЕ АВИПНПМ___________________________________________________________________ 271
ВАЩАР У СТРМПГЛАВЦУ __________________________________________________________________ 278
БПСАНСКИ ТРКАШИ _______________________________________________________________________ 283
ПРИШЕ ИСППД КРОЕГ МЕСЕЦА _____________________________________________________________ 285
МУДРЕ ППРУКЕ ЗА ЩТЕНЕ _________________________________________________________________ 290
ПРИША П КУПУСУ _________________________________________________________________________ 293
СТРАЩНА НПВИНАРСКА ПРИША ____________________________________________________________ 296
НАДРИЛЕКАР ЈПЦА _______________________________________________________________________ 300
СТРАДАОЕ МЛАДПГ ПИСЦА _______________________________________________________________ 305
КАКВА ЈЕ ЈЕСЕН __________________________________________________________________________ 309
КПСМИШКИ САН__________________________________________________________________________ 314
НАЈБПЉИ ДЕШАК _________________________________________________________________________ 318
СВИ ППД КРЕВЕТ, ГАСИ ЛАМПЕ (БПЈ СЕ БИЈЕ ПРЕКП ЩТАМПЕ) __________________________________ 323
ПРИША П ПАЛПМ ДЕШАКУ _________________________________________________________________ 327
ТРИ ПИСМА _____________________________________________________________________________ 330

МАЛА МПЈА ИЗ БПСАНСКЕ КРУПЕ ______________________________________________________ 336
МАЛА МПЈА ИЗ БПСАНСКЕ КРУПЕ ___________________________________________________________ 337
ДРУГАР ВЈЕРНИ __________________________________________________________________________ 340
НА ПБАЛИ УНЕ ___________________________________________________________________________ 343
РЂАВП ПРУЖЈЕ __________________________________________________________________________ 346
ПИСМП _________________________________________________________________________________ 349
ТУЖНИ ХАРАМБАЩА _____________________________________________________________________ 352
СВАЩТАРА ______________________________________________________________________________ 355
РИБИЦА НА ВРБАСУ ______________________________________________________________________ 358
ПУТНИК _________________________________________________________________________________ 361
ПРПЉЕЋЕ _______________________________________________________________________________ 364
РАСТАНАК_______________________________________________________________________________ 367

ФЕРИЈЕ _________________________________________________________________________________ 370

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

ЧАРОБНА ШУМА

ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ

1

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

ЧАРОБНА ШУМА

ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ

2

за буквом старом дивотно лице. код задњег друма диже се стара. вретено сјајно у руци пјева. шапуће лишће ко зачарано. Ту златан Мјесец постељу вије. унука тражи у зоре блиједе срдита бака Мјесечева. прастара шума. нити је пита. у чаробној. читаве ноћи по небу скита. Одасвуд тајне вребају очи.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ (УВОД) Н а крају свијета. нити је слуша. диже се Сунце у јутро рано. У шуми овој. Сунчева мајка у двору преде. имаде чуда невиђен број. у ноћи Баук у бубањ бије. ту незнан човјек смије да крочи ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 3 .

— Богазом тајном иду хајдуци за харамбашом на далек пут. као из маште ђавола писца: то Лакат-Браде са копљем дугим опрезно каска јашући лисца. часове броји. дружину води. Ноћу се среташ са чудом другим. У сваком куту. а чим је киша. играју жмурке. кроз прозор гледа.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ уз помоћ капе невидљивице. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 4 . одмах се знаде. с пушком у руци. по свакој стази по неки јунак из приче гази. Патуљак Палчић тихо се краде. вучијим ћурком огрнут. На крају шуме кућица стоји. док тамо негдје. на стрмој коси просуто перје кишица роси. пјетлића чека зеленог репа. учине јуриш — под печурке. тугује у њој мачак Шепа. сваки је бркат.

ломи се гором. уза њ се дјечак на небо вере. нема му мјере. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 5 . кажи?! Подземно царство кроз таму тражи. док једна коза. Делија момче кроз гору граби. куда ли жури? Погледај само ко ли га јури! Видиш ли за њим страшнога брку! Шумом се шуља лукави Ћосо. На вису расте чаробно просо. на сваком глава. тресе га страва. У чарној гори колиба стоји.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Понекад видиш зорицом раном. вјештица баба око ње броји колац по колац. Бездана ево ко поноћ сушта. ко год је види. стабљику проса безбрижно једе. Међедовића са буздованом. у лудом трку. погледај биједе. Небојша прави! Зар није. Доље се јунак у корпи спушта. мудријаш тешки. Од кога бјежи.

Таљиге чудне подижу буку. кажу — земљу Дембелију. Вучица иде чупавог лица. злаћана зрнца поток спира. У дивљем кланцу вјетар свира. омајом игра вилинско коло. главу да даш. вози се ђаво кочијаш. кочијаш јарац. и вода бучи низ тјеснац стрми. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 6 . брадати Гига.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ иде у најам опасној баби. кашикар точак хитро се врти: капљице праше о стијење голо. испод ње клепет дивовског млина. Над водом страши висока брина. с камена на пањ точкови бију. вије се стаза низ камен крти. а обноћ нешто стравично грми: би се заклео. буљук дјечака магарци вуку. свакоме успут значајно мига.

на њему утва ватрених крила. језеро врије и неман гуди. врело под јелом танковрхом. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 7 . то плови Мачор капетан. Са биљур-чешљем ту сједи вила. вије на вјетру заставу ратну. Марков је Шарац на њему пио. ту нам се Марко преставио. над њим се воћка чаробна свила. Прошла је мала Црвенкапица. ту јунак чека троглава змаја.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ нечијим трагом опрезно њушка. правога раја. Старино ловче. А кад погледаш са врха горе видиш у дољи — трепери море. под самим врхом. гдје ти је пушка? Ево језера. Поноћна језа и сати худи. орао пада крвавих крила. Ко ће јунака од сна да буди? Блиста у гори. бијеле се једра сјајна ко дан.

разбија браве. љепша од баште. У њеној сјени опоро се рађа чудесна справа. Ту ти се херој змаја не боји. припада славном народу твоме. нејаке штити. Чаробна шума. крвнике гази.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ по свијету тражи рибицу златну. јунаци ту су његове маште. тражећи правду под земљу слази. херојско срце његово куца и видик блистав до среће пуца. са мачем спреман у ноћи стоји. ко зна да слуша. отвара стијене ил се за тајном под небо крене. носе их људи у срцу своме. бесмртно дише народна душа. по послу свом. У шуми овој. чаробна лађа. На њој ће људи једном да језде високо горе гдје трепте звијезде и куд се дјечак. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 8 .

донио прича препуну торбу. није ни празна ни узалудна. У шуми овој и ја сам био с десет јунака вино сам пио. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 9 . под плаштом тајне брижно се крије. просине само понеки зрачак. ишао дољом и узбрдицом. Истина у њој пупољак вије.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ пењȏ по стаблу просеном. с чаробном капом невидљивицом. А свака бајка. ма како чудна. чак и у причи „Пијевац и мачак―. с лукавим Ћосом водио борбу.

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ПИЈЕТАО И МАЧАК П ри крају шуме. од истог писца: „Забрањен приступ ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 10 .― Пониже стоји. сви који дођу гости су моји. преваре нема. Под самом стрејом писмено стоји: „Путниче. у доба давно. Кућа им била од једног спрата — прича је о њој кружила гором — прозорчић један и двоја врата. а кров покривен буковом кором. уђи. Мачак и Пијевац живјели славно. шапом и главом. ручак се спрема― И потпис има оловком плавом: „Домаћин Мачак.

а Мачак прича ловачке приче. идемо журно кроз неку раж у правцу горе Дебела Лаж. Какав је Мачак Пјетлићу друг знало се шумом уокруг. одбија мушки димове плаве и чудне приче преде ли. шалваре турске од свиле блиједе.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ само за лисца!― Пјетлић и Мачак у дому бијелом живјели сложно. преде: „Пођем ти једном. У Мачка лула већа од главе. другарства таквог на свијету цијелом нити ће бити нити је било. док моћна мећава вије и обноћ бура по шуми виче. ваља ми више од шупља боба. делијо стара. шапа уз крило. Зими. пећице грије. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 11 . Пијетао лежи. у мене пушка одлична роба. у лов са мачком Пекмеза цара.

― Распричан Мачак преде без краја и преко луле немарно пљуцка. А близу куће. Напољу дотле кроз пејзаж дивни и санке клизе дједице Мраза. незнанац неки вјешто се скрио. звјезданим прахом искри се стаза. очи му пуне зелена сјаја. па тамно црвен и сав се жари. Одједном — гледај! Триста му мука! Ето ти пред нас рогатог вука! Репина дуга за њим вијуга. под прозор сами.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ у њега топуз из дрена сува на страх и трепет медвјеђих бува. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 12 . румене шаре по соби миче прстима златним предмете тиче. Кога ли свјетло Мачково мами и ко би ноћни ухода био? На њему ћурак. ни нов ни стари.. на зиду слика Мачкове приче. У пећи ватра пуцка ли пуцка.. све му на вука рогатог личе.

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

тиња у снијегу и чудно сијева
као да ватра догоријева.
За њим је широк, распухан реп,
признати ваља, прилично лијеп.

Незнанко тајни, лоповска душа,
подиже главу и прозор мјери,
Мачкове приче пажљиво слуша
и њушку своју лукаво цери.
На крају рече, погледа свијетла:
„Ипак ћу једном појести пијетла.―

Убрзо ноћник отпраши снијегом,
замаче репом за првим бријегом,
под букве старе, у бијели вир.
У кући Мачак поспано зијевну
и лампа дахом посљедњим сијевну,
па нагло згасну. Завлада мир...

А ноћник онај који се крио
Мудријаш лисац главом је био.

II
Над шумом зора лепезу шири

ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ

13

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

и љетни освит у собу вири.
Вријеме је лову, ваља у честу,
а Мачак спава у шеснаесту.
Заједно с њиме, под јорган-брдо,
легȏ и Пијевац, па спава тврдо.

Мачак одједном отвори очи,
угледа зору, свилено руди,
па мазно рече:
„Пјетлићу, скочи,
запјевај гласно, другара буди!―

Прену се Пијевац, истегну врат,
прогунђа гласно:
„Стао ми сат!― —
па клепну крилом и кукурикну,
у само уво Мачково викну:
„О, кукуррику, зоррице Зорри!
ррумени пожарр на небу горри,
а мој се другарр с љеношћу борри! —
Додаде затим, зловољан врло:
„Јутрос ми нешто промукло грло.―

Поскочи Мачак од вјетра бржи,

ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ

14

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

умива лице, бркове глади,
припрема пушку, фишеке вади,
а онда Пијетлу придику држи:

„Кад у лов одем, рођени побро,
обоја врата забрави наша,
и још ти кажем: чувај се добро
од старог лисца, од Мудријаша.
Од њега већег лукавца нема,
у свакој ријечи замку ти спрема.
Пуна је варки његова глава,
подвале смишља и када спава;
ако ли падне у сан дубоко,
још увијек шкиљи на једно око.
Провијери трипут оно што чује,
рођеном репу не верује,
планове кује унедоглед,
и никад неће на танак лед.―

Отиде Мачак по уској стази,
кроз честар зелен опрезно гази,
на сваки шушањ у шуми пази,
трагове звијерки пажљиво њушка,
спремна му стоји шкљоцава пушка.

ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ

15

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Пијетао дотле кукуруз кљуца
и богат ручак за Мачка спрема,
по лонцу мијеша, тихо пјевуцка
веселу пјесму, равне јој нема:

„Пшеница расла виткога стаса,
на сваком стаблу четири класа,
у сваком класу зрнаца сто.
Ој, ко-ко-ко,
еј, како то!

Мени ће бити препуна вољка,
старог ће лисца стегнути бољка,
даће му Мачак батина сто.
Ој, ко-ко-ко,
еј, како то!―

Под прозором у том, корака мека,
допузи Лисац, нечујна сјен,
на њему шешир, и торба нека,
а глас му мио и замеђен:

„Пјетлићу драги, пјевачу јасни,

ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ

16

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

зелени репе, фесићу красни,
пшенице ево од сваке феле,
румене, крупне, ситне и бијеле,
изићи мало, сада си сам,
пуна је торба да ти је дам.―

„Пшеница! Ура!―
Пијетао скочи —
радосним сјајем бљеснуше очи,
па увис ђипну, весели бата,
главачке јурну право на врата.
Тренутка истог Мудријаш — пљес! —
обори Пијетла ко земљотрес,
за тили часак свршио борбу,
Пијетлића смота у стару торбу.
Мудријаш хвата стазицу пријеку
кроз маховину, простирку меку,
чуљећи уши, тихо пјевуши:

„Пијетлићу драги с батака два,
у дубок лонац носим те ја,
тамо је добро, ја нисам груб.
Крчи ми трба,
сврби ме зуб!

ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ

17

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Спремићу јутрос доручак лијеп,
читавог Пијетла, остаће реп,
зелени репић — ја нисам груб.
Крчи ми трба,
сврби ме зуб!―

У густој чести у часу том
шкљоцара стара груну ко гром,
над морем лишћа диже се дим.

„Мачак је близу, овамо с њим― –
трже се Пијетлић и диже вику
из торбе старе:
„О, кукурику!
Мацане, брацо, лија ме дави,
Мацане, друже, брзо ме бави,
стотину зрна у пушку стави!―

Делија Мачак заигра брком:
„Нисам се, Лишче, надао вас!―
па јурну равно, олујном трком,
откуд је чуо другарев глас.

ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ

18

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

„Станидер, лијо, црвено псето,
у доброј руци шкљоцаре ето,
биће ти кожа као решето!―

Натисну Лисац што може јаче,
сувога грања све стоји лом,
на њему торба лудачки скаче
и Пијевац скаче заједно с њом.
Прескаче Лисац препреку многу
и бјежи — брже од својих ногу.

И Мачак јури, потјера сива,
хтио би Лисца у руке жива,
и једно-двапут, у брзу лијету,
зграби га скоро за саму пету.

Низ неке стране, урвине праве,
лете на туру и преко главе,
репови праше, очи се жаре,
а торба дрнда низ камењаре.
Пијетао не зна, од страха слијеп,
гдје му је глава, гдје ли је реп.

Најзад се срећно заврши борба,

ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ

19

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

упртач пуче, одлети торба,
а Лисац ријешен терета црна
узбрдо здими брже нег срна.

Ману га Мачак, па торби хрли,
другара вади, снажно га грли,
милује кресту и репић крив.

„Побогу брате, јеси ли жив?!―

А Пијетлић рече:
„Умакох смрти,
само се земља пода мном врти.―

„Тако ти треба! —
Мачак ће строго —
Чувај се Лисца, јесам ли реко.
Још си и главом платити мого,
да ти је другар био далеко.―

III
Пролазе дани, трепери љето,
срећни су Пијевац и његов друг,
док једног јутра и Мачак, ето,

ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ

20

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

спреми се у лов у далек луг.
Крећући на пут озбиљно рече:
„Чувај се Лисца, безбрижни Пијевче!―

Весељак Пијевац! Таквога створа
никада није родила гора.
Безбрижно живи, доброте пун,
лукавства никад ни један трун,
сва му је брига рођени кљун.
Тај ти у замку упада скоком,
готов је зачас, док тренеш оком.

Гиздави Пијетлић по кући шетка,
навија кресту, љепотан прави,
зелено перје на репу четка,
кад, ето, споља — Лисац се јави:
„Пјетлићу драги, пјевачу јасни,
зелени репе, фесићу красни,
пшенице ево од сваке феле,
румене, крупне, ситне и бијеле,
пуна је торба да ти је дам,
изиђи мало, сада си сам.―

Прозору Пијетлић допаде скоком,

ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ

21

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

нахери главу, зажмири оком.

„Лијане, кажи: шта ћу да радим?
Да вјеру дадем ријечима твојим?
Пшеницу желим душу да сладим,
само се торбе и зуба бојим.
Искрено реци, прикане мој,
мислиш ли мене у лонац свој ?―

Лукави лисац преврну очи
и лажан говор за тренут срочи:

„Покојне бабе кунем се главом,
одавна држим жестоки пост,
водицу пијем, храним се травом,
просто не могу да видим кост.
Од јуче трбух боли ме јако,
животу моме долази конац,
а синоћ, зло и наопако,
лептир ми неки разбио лонац.
И најзад, јутрос (треба ме тући!)
зубе сам дао на поклон Жући.―

ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ

22

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Нато ће Пијетлић:
„Ти можда шараш.
По души кажи да ли ме вараш?―

„Ако ти лажем —
Лисац му вели —
печен ми батак на главу пао,
ваздан ми зуби јестиво мљели,
читав ми ћуран у трбух стао.
Лажем ли — гуску појео многу,
луто по шуми кокошјих ногу.
Живјела слога! У лонац рат!
Изићи брзо, љуби те брат!―

Превари Пијетла заклетва та,
напоље клисну у скока два,
зграби га Лисац, па с њим у торбу.
„Сад сам ти, Пијетле, скувао чорбу!―

Путује Лисац прастаром шумом,
уз камењаре хајдучким друмом,
чуљећи уши, кроз нос пјевуши:

„Пијетлићу драги с батака два,

ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ

23

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

у дубок лонац, носим те ја,
добро је тамо, ја нисам груб.
Крчи ми трба,
сврби ме зуб!―

Врло далеко, уз одјек лак,
шкљоцара стара опали: так!
То Мачак лови далеким лугом,
а и не слути шта му је с другом.
И опет Пијетлић нададе вику
из торбе старе:
„Кукурику!
Мацане брацо, лија ме дави,
Мацане, друже, брзо ме бави,
стотину зрна у пушку стави!―

Узалуд Мачка дозива друг,
далеко бјеше зелени луг.
Стари се Мачак за ловом вије,
Пијетлића свога ни чуо није.
. . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . .
Пред вече облак наиђе тмури,
заћута шума, киша се спрема.

ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ

24

киша га роси. . зидови сиви. „Зашто ме ниси слушао. сву ноћ је Мачак по шуми луто. а тужне очи по перју круже. узалуд вико.. тражио стално и није стао. . . делија мрка. . сузе му теку низ оба брка. . и сада кућа малена стоји. . . . јер му се није јављао нико. . . . . друже?― IV На крају шуме. Звао је Мачак. стара је много. . а када стиже — Пијетлића нема. . Сву ноћ је киша шибала круто. У зору Мачак нађе на коси просуто перје. . . ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 25 .АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Ловџија Мачак дому се жури.. . . другови моји. сву ноћ је Пијетла по шуми звао. Застаде ловац.

И често Мачак. брезова кора. са тугом благом. старица Цица. зида се маша. Видимо уз њ све нова лица: ловци на гласу. зими. старина Мачак уз лулу дими и чудне приче преде ли. синови млади. четири снахе. разговор води са сликом драгом. преде. вечером.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ И данас Мачак унутра живи. сучући своје бркове сиједе. Над њим је оквир у ведрој боји. сребрна свијетла. Још увијек тако. у њему слика велика стоји мачкова друга. шеснаесторо унучади. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 26 . по разапетом крзну игра лукавог лисца Мудријаша. покојног Пијетла. Весели одсјај као чигра из пећи скаче.

. . ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 27 . . пред прагом ловца старога траг. .. видио кућу и прозор драг. . . . . . . .― . Вјетар је мео и све се зави у снијежни вео. . .. Само за тренут! . . .АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ гледа је дуго и сузе брише: „Најбољи друже. нема те више. . Са дједа-Мразом у руху сјајном шуму сам прошо стазицом тајном. .

Мораће. пролазе сати. Од синоћ Мјесец код куће није.. над кровом плави вије се дим.. „Ала ће сјутра шиба да ради! Сврби ме рука!― бака се слади. богме. и да га бије када се зором у дворе врати. нити је пита. блиста у мраку на крају свијета.. Нити је слуша. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 28 . а бака чека.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ МЈЕСЕЦ И ЊЕГОВА БАКА У шуми старој огањ гори. ту живи Мјесец и бака с њим. по њима мудра старица шета. кад ближе приђеш — од сребра двори. читаве ноћи по небу скита..

опрезно иде. А небом дотле. хитра и лака. скитница Мјесец пучином броди. закрешта злобно репати враг: „Држте га! Уа! С неба је пао! Читаве ноћи звијезде је крао! Погледај за њим — блиста се траг!― ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 29 . плашљив и бос. гле. сребри се коса. утвара права. на пруту трепти јутарња роса. у мору звијезда дукат жут. по модрој води. држи у руци од брезе прут. а строга бака на прагу куња. У саму зору маглица паде. Шуља се Мјесец. уморан Мјесец дому се краде.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Дремљива поноћ по шуми луња. спустила главу. озеблом шумом заигра кос. пред кућу скочи брбљива сврака. С дрвета утом. на прагу — бакица спава. кад.

збуни је дрека и румен сјај. стара!― Јадна се бака из сна трже. „Куда ли ноге његове језде! ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 30 . кроз врата шмугну. већ унук мој.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Потрча Мјесец брже нег очи. у плавој коси звјездани прах. у кревет скочи. у дворе корак управи свој — Крадљивац који с неба лети нико је други. а сврака опет галаму ствара: „Побјеже скоком! Држи га. сјајно. па свраку пита што може брже: „Откуда? Шта је?! Да није змај?!― „Крадљивац звијезда у твојој кући! — повика сврака — Треба га тући!― „Погађам ко је! — бака се сјети.― Прилази бака кревету тајно и гледа лице злаћано.

небо и звијезде. ноћу је будна а обдан спава!― Бака се љути. како га није у ноћи страх? Морам га тући. ал други пут. Измлатићу га. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 31 . него ли сненог унука тући. брезовим прутом по њима бије. ту друге није!― и бака узе сандале сиве. „Погледај врага! Зар ова глава рођена. драга?! Прије ћу за брк Баука вући. Ви сте за скитњу његову криве! Зашто носите унука мог ширином неба звијезданог?! Сандале трпе батине многе и сложно шкрипе: „Криве су ноге!― Ноге се буне: „Крива је глава.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Висине воли.― — То рече бака и баци прут.

обасјај земљу у ноћи благој. баш ми се дријема. у кола скочи. лице му. за гору крену четири хата. неумивено. видиш. а мама за ме вечеру спрема. Мјесече! Брзо се кради из твојих двора. зави се дугом. а ја ћу поћи мамици драгој. ал ко те за то на небу пита. румена магла за њим се хвата. звјездама првим у госте хита. убаци Сунце последњи зрак и тихо рече: „Устај.― Тако се Сунце поздрави с другом. пред сами мрак. И Мјесец пође помало снено. Журим се кући. Вечери сваке он тако ходи и небом коло звјездано води. у сребро окуј врхове гора.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ II У дворе старе. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 32 .

растјера мрак. облак их сиви пажљиво прати. лопове откри.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Баки се смјешка лукаво лице. „Небојша пази. синуше токе кроз дуги брк. Делија нека. унука прати назорице облаком сивим обавијена: куда ли скита и шта ли ради. па на пут крену тихо ко сјена. лопова чета уз пут се крије: Небојшу храброг засједа чека. спреман у битку. опасност вреба на самој стази!― Јунак се лати за сабљу бритку. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 33 . а чета нагну у луди трк. и коњ се пропе. каква ли чуда на небу гради. Буљук се звијезда уз Мјесец јати. То Мјесец гледа. опрезно гази. Доље на земљи стаза се вије и јунак језди. па пусти зрак.

био ми жив!― На земљу Мјесец свјетло точи.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Провири бака кроз облак сив. „Да ти посвијетлим — Мјесец му каже. па суза лије — читаву бару. несташни враже?― Весело пара сину у трави. а дјечак скочи. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 34 . пољану малу зрацима таче. био ми жив!― Разгледа Мјесец. кад близу пута грудвица бијела пашњаком лута и тужно блеји кроз ноћни мук. па доље спусти свој фењер плави Видиш ли сада. Изгубио је сребрну пару. повика: „Стој! Ово је цванцик сребрни мој!― И опет чу се кроз облак сив: „Унуче добри. а онда стаде и шири очи: неки малишан у врту плаче. „Унуче драги.

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ „Бе. Удари Мјесец у громки смијех. ледену воду марљиво лоче. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 35 . кад гледај вука надут ко мијех. а Кудра скочи. у блиском тору освијетли стадо. „Погледај вука шта луда ради. име ми Кудра. гдје ли је моја Мамица мудра. Поново облак прозбори сив бакиним гласом: „Био ми жив!― Мјесец над ријеком сијати поче. „Ено ми куће. хоће из воде мјесец да вади. остаде Вујо кратких рукава. ја се огледах у модар вир. Мамице ено и чика-Жуће!― Одјури јагње ко чигра права.― И њему Мјесец поможе радо. вреба ме шума и зубат вук. ја сам јагње.

почети бој. а за њим сипа звјездани рој. а за њим виче бакица мила: „Не бјежи. сила си.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ а Вујо мисли: Оно је сир!― Окрену Мјесец лице од воде. па брзим скоком низ небо праши. и скочи ван. Грабљивца тако окупа вир. а глупи вујо избуљи очи и арлаукну: „Сирац ми оде― па брже-боље у воду скочи. руку ми дај!― Трже се Мјесец. Скитница унук лети без крила. баке се плаши. низ брдо тутње табани врући. душо. остави облак. Смије се бака ведра ко дан. знај! Овамо брзо. сада ће мисли. нећу те тући!― ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 36 . „Унуче драги. изгуби сир. не стиже јагње.

свакоме свијетли и коло води. Слободно одсад по небу броди. лукав.― Боји се Мјесец. док обноћ идеш небеским путом. унука зове. а Мјесец. Не бој се. „Зашто ме нећеш да бијеш. топло се смјешка. несташко пуни. носиш ли прут?― Бакица руке предано шири.― „Због твога срца. Кроз грање вири од страха жут и пита: „Бако. тамо се сакри за зелен бор. није подвала нека! Нећу те више такнути прутом. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 37 . већ бјежи равно до горске косе. добра и мека.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Мјесеца ноге јуначке носе. бако? То ми је нешто сумњиво јако. опрезно вири и пиргав носић лагано чешка. не слуша бакин разговор.

― Прискочи Мјесец. . . .. . . . . . да ниси на ме нимало љута и да се нећеш машити прута. . . . . .. . . Таман се зави зелени бор . .. . . . да нисам на те нимало љута и да се нећу машити прута. . . . . пољуби руку честитој баки и крену с њом у сребрен двор . Сунцем и мамом и с краја на крај Кумовом Сламом. . . ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 38 . .АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ па старки вели: „Де се закуни! Куни се баком. У шуми старој огањ гори. . . Сунцем и мамом и с краја на крај Кумовом Сламом. .― Бакица приђе за корак ближе и десну руку до звијезда диже: „Кунем се баком. . . . блиста у мраку на крају свијета. . бјегунац лаки.. . . .

бајку о двору. тамо сам стиго корака лака. обећах тврдо. Сврака ме и сад по свијету тражи А гдје се кријем — ти јој не кажи.. а раном зором — побјегох трком. о доброј баки и њеном пруту. ведру и бајну.. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 39 . свраки сам пару обећо сјајну. по њима мудра старица шета . За ову причу.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ кад ближе приђеш — од сребра двори. заклех се брком.. Мјесецу. нашао птицу дугорепицу. па ми је бајку причала сврака.. Носећи капу невидљивицу . путу.

весеље шири и чуда ствара. Вјечита срећа ту се скрива и трепти радост сунчана. Црвени Врабац има дом. негде у крају незнаном. Црвени Врабац птица је чудна. простире своју чаробну моћ. Гдје год се нађе. вјечито будна. чаробном. читава земља цвјетни је врт. цвркуће. жива. Црвени Врабац хиљаде љета по земљи овој безбрижно лијета и не зна шта су туга и смрт. ту срећу чара. Незнанком земљом дан и ноћ. лети.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЦРВЕНИ ВРАБАЦ З а шумом тајном. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 40 .

Ту поноћ вози сребрне санке. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 41 . Ту сунце јутром дјечака буди. прастару причу унуку везе: „Живјели некад лија и вук . а љети прави ватромет гром.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Ту јагње лута са руном сјајним по шуми густој. стазама тајним и мирно слуша дивљине хук.― У овој земљи људи су браћа. а стари зека.. никог не боли у земљи Врапца Црвеног. бескућник стари. и звијезде клизе низ Млијечни пут. у сјени брезе. ту ти се добро за добро враћа. сједи са жапцем у млакој бари и слуша пјесме уз фењер жут.. с Прољећем коло играју људи. не видиш нигдје погледа злог. не плаче нико. док чика Мјесец. Човјека човјек од срца воли. а вјетар гуди успаванке.

рече им тужно: „Ех. II А сада прича почиње дуга како су пошла четири друга да траже Врапца и његов дом: магарац Сивко и мачак Марко. права. ко да вас пази. дјечице мила. псетиште Жућа и дјечак Жарко пођоше Врапцу Црвеном. а сунце везе злаћеном срмом. А кад је бака на смрти била.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Слобода цвјета. Године дуге живјели они код баба-Пеле под гором стрмом. ко да вас храни?! ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 42 . затвора није и нема брава у земљи Врапца Црвеног. остасте сами. тамо гдје бура облаке гони. сиротани. Слушали баку и с много слоге свладали мушки невоље многе. широка.

опет. сланину крка и сирац меки. а миша има. живи животом дембелан-краља. видјеће. прича нам каже. Црвеног Врапца завичај!― Једнога дана. кажу. каже. А мачку Марку казали неки: мачор је тамо господар први. другови пошли да Врапца траже. једе се славно.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Ех. Оно се тамо безбрижно ваља у густој шуми најљепшег чкаља. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 43 . Тамо и облак иде планином огрнут. све од њих врви. сазнао давно како је тамо забрањен пост. А Жућа. чудесне ствари: магаре часте куд год се крене. кад би нашли чаробни крај. поваздан. и у сну глођеш прасећу кост. каже. тешком сланином. Сивку је причо Њакало стари да тамо силно магарце цијене.

жељан је био дјечака-друга. Једнога дана дружина славна нађе се срећна на крају горе. Зањака Сивко: „Ово тек ваља. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 44 . Понекад. пута. љуља се. то није варка. у освит сив. дивљином страшном без стазе. тражени дјечак чекаће Жарка. опет. шуми зелено море. Код врапца. пред њима пуче равница травна. печени зеко по селу јури. пекла му душу потајна туга. над њима шуме прастаре гране и кроз ноћ мрку патуљак лута.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Онога ко се на јело дури. нису га вукли пиће ни јело. Само је Жарко мрштио чело. кажу. низ кланац неки промакне див. Путује друштво кроз горе стране.

упорни Сивко не диже главе.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ево и чкаља!― Залуд га даље другови вукли. скоро и тукли. овдје је Врапца Црвеног крај!― „У реду. Прошли су много питомих доља. остани ти!― рекоше на то другара три. брајко. док најзад стигли до неких поља. Пасе и гунђа: „Ово је рај. звали га. кад тамо — гледај! — мишева море! Поскочи мачак брже од жапца: „Ово је земља Црвеног Врапца!― Ваздан је мачак мјерио поље. све му се лице у срећи купа: ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 45 . лиснате шуме и стрме горе. па даље крећу тражећи срећу. звали. ал пусти ждера неће из траве.

ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 46 . Узалуд Жућу на путу дугом из трња сваког мамиле зеке. Жарко и Жућа кренуше даље да траже Врапца и његов крај. милион рупа!― Увече мачка неста у тами. заблиста срмом предио вас.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ „Гдје ли ћу наћи ловиште боље? Милион миша. одјури некуд кроз мишји рај. Често их моћне олује бише уз бљесак муња и вјетра хук. газио горе. У друштву иду бескрајним путом Малишан Жарко и вјерни пас. Изиђе мјесец у руху жутом. пекло их сунце. Свладали тако невољу многу уз помоћ главе и брзих ногу. пливао ријеке. квасиле кише. јурио ноћу зубати вук. Ишȏ је вјерно за својим другом.

Са гране цвјетне пјесма се дигла. пјесма се прави. у туђем крају. без топла кута. И једне ноћи. Од приче. које веже другарство врело. најзад.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Путује прича и сваком каже како се воле неизмјерно и како Врапца Црвеног траже малишан Жарко и псето вјерно. до Врапца доброг убрзо стигла. пјесмицу ову запјевао. одједном чуше тајанствен глас: „Ви. Жарко и Жућа. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 47 . док Жарко лута са својим Жућом тражећи спас. У земљи Врапца Црвенога на цвјетну грану славуј пао и пуним гласом од срца свога. Црвеног Врапца по свијету траже. пјесмица каже. другарство тврдо по свијету слави.

.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ јунаци млади без страха. Црвен се Врабац над њима вину. . а свјетло сину. Кроз многе патње. . из прича знан?! . смјело. Жарко и Жућа у чуду стоје. . . срећни у крају том.― То рече неко. Жарку се чини као да снива: какве ли тајне љепоте скрива предио овај. Жарко и Жућа и сада живе. пред њима бљеште чаробне боје. . . . . . . негдје у крају незнаном. . ко тражи упорно. . Црвени Врабац има дом. наћи ће једном свјетлије дане. Тамо за ланцем планине сиве. . . За шумом тајном. мане. . ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 48 . весели. стижете најзад у земљу среће. мање и веће. вјечите среће весели знак. . смјешка се ведри безбрижни дан. знајте. . чаробном. без трага некуд побјеже мрак.

проводе живот лијеп. Године теку. Искра ми златна у воду пала. Под врбом старом. удицу бацам по сваком виру у дан вјетровит. ружан. Од тога дана нисам на миру. рибице моје ниоткуд нема. брзих ко чигра. ту се на пијеску крај воде игра. са псећом браћом пландује Жућа и врти чупав реп. У ту сам земљу и ја наврнȏ тражећи једном злаћано зрно. поворка нијема.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Чета дјечака. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 49 . за дана врућа. Узалуд би ми труд. тамо је зграби рибица мала. снађе ме удес худ. зато сам често тужан.

Кад гору облак покрије ноћни и кланац тешка освоји тмина. зелени џин. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 50 . Около њега. играју виле на мјесечини. отуд се више не врати жив. зујећи пљуска. врти се коло.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ БАЈКА О ДОБРОМ ЋОСИ Н а крају земље планински ланац. под њим се дуга шарена купа. Ко млину дође у сутон сив. Удара вода из бадња уска и силном снагом у точак лупа. кроз вео фини. диже се гора. долазе крадом дивови моћни. у гори лежи дубоки кланац. тамо се крије чаробни млин.

ниже се стопа дивовских ред. у млину овом ишчезе многи помељар стари. без трага. а ноћу сјенке и дива зов. уз њиву проса у шупљој букви живио Ћоса. под црним кровом. љетос га Ћоса отео меди. гласа. Сада му меца опасно пријети. Вјетрови мету и кише шкропе чаробног млина прастари кров. много се страшних десило ствари.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ бију у врата старога млина. По дану пред њим џиновске стопе. Има ли неког да се не боји? II А близу горе. Стан му је чудан. Облак се прича о млину роји. „Отварај брзо!― — вика се ори и громко јечи по пустој гори. унедоглед. У глувој ноћи. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 51 . Ујутру само. много не вриједи.

па даје просо капом и шаком. каже. од саме зоре подижу грају: „Ух. сија се роса као да блиста камење драго. алај имаш велико благо!― Вјечно су врапци скитнице голе. у сваког увијек отворен кљун. ал никад пун. храни милион уста. да му се свети. А кад је дошла средина љета. па доброг Ћосу поваздан моле: „Узајми. Ћосо. погледа Ћоса.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ спрема се. ал каква штета: читава њива пуста! Зачуђен Ћоса тужно је рекȏ ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 52 . по њему. јутром. бар зрно које. па врапци Ћоси мира не дају.― Ћоса је спреман помоћи сваком. Крај букве лежи њивица проса. имамо много дјечице своје.

сваки у кљуну носи понеко зрно доброме Ћоси. па на пут крену читаво јато. од храста старог. остати гладан!― „Уздај се у нас!― — врапци ће нато. од руже бијеле. читавом земљом друштво се просу да сакупља зрње за доброг Ћосу.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ „Богме сам залуд погачу чекȏ. кад у њој сјеме од сваке феле! од жуте лале. опет ћу. љубице плаве. Зрнце по зрнце капље из кљуна и за трен ока торба је пуна. заклони сунце милион крила. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 53 . бркатог јечма. шуму и поље и. Пресрећан Ћоса под букву сједа и богат поклон у торби гледа. Ту ти је војска врабаца била. Пребрали врапци са много воље живицу сваку. ево. јадан. пшенице праве.

Поћи ћу ноћас по густу мраку горском млину чаробњаку. Путује млинар без бриге. страха. носим у торби читаво љето. пред носом неста прст. Што год је љето богатство дало. док Ћоса иде са торбом пуном. у шуму зађе. то ће бити погача славна. у моју торбу сада се збрало. У свијету цијелом нема јој равна!― Диже се Ћоса. сада сам прави див. говори: „Ето.― Сањају поља под златном луном. Ех. ките га велом сребрна праха немирне крупне звијезде. у мраку густом Ћоса се нађе. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 54 . весело ноге језде.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Чуди се Ћоса и главом клима: „Ту једно љето читаво има. Остаћу ваљда жив. А кад у кланац.

касом!― У млину старом шупљега пода под грубим точком клокоће вода и прави гробну језу. Ћосо. а чудан вјетар кроз брвна пири и уклет шапат по млину шири: „Намакни. буди чврст!― Путује Ћоса кроз мрклу тмину. Бркоња див се из сна прену и поче страшан лом: ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 55 . пустоме млину и пјева громким гласом: „Нити се бојим лава ни вука. уз дивљи кланац. јуначе.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Из ноћи глуве сова се јави: „У шуми живе дивови прави. пожури. резу!― Покренут вјештом Ћосином руком. да неког бијем сврби ме рука. диве. а усред горе. заигра жрвањ са дивљом хуком и пође послу свом. у истом трену.

Дивља се рика кроз кланац ори: „Незнанче. глава му пада. За мене ради свакога дана крилата војска Џивџана хана. „Чујеш ли само страшнога ђиде!― Брко се јежи. другови смрти. диви. кажи?― ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 56 . гвозденим ходом дружина ступа. куца му задњи сат!― Кроз гору ломи дивова група. јесте ли луди?! Унутра сједи чувени госа. ко си? Врата отвори!― Из млина старог повика Ћоса: „Дивови. батова десет у брвна лупа. није му друге.― Дивима леђа од страха бриде. ал ипак тражи: „Па чим се храниш. дјецо.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ „На ноге. овамо гвозден бат! У млину старом ко буде сада. храну му скупља милион људи. делијо.

ал ја вам нисам одвише бијесан. Одакле идеш? Гдје ти је стан?― Ћоса ће нато: „Главом и брадом станујем. можда. До сада ниси био нам знан. „Па тај се небом покрива самим! ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 57 . њивица плодна. ето.― Цвокоће Брко у мрклој тами. помало тијесан. покривач небо имам над главом. скупљала то су читава јата за мене лично гладнога брата. Стан ми је. Служим се меком простирком травом. ђидија овај све живо крка! . друже. у својој торби читаво љето.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Ћоса ће нато: „Па носим. под Буква-градом. понека башта.― Замуца вођа: „Тако ми брка.. Ту су ти шуме и поља родна..

јер ће нас ждера појести редом. Помељар Ћоса узима торбу и брашно сипа.― Дивова група натисну трком кроз тмину густу за својим Брком. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 58 . људи. побјегли тако горућих пета у буџак неки на крају свијета. Иде и пјева: „Ево ме жива.― Ал гледај ову невољу глупу: у млину мишић живио сури. не бојте дива. па више посла у шуми нема. Диву је Брки скувао чорбу.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Откуда само толики џин да дође ноћас у стари млин? Бјежати треба пред овом биједом. кући се спрема. на торби старој прогризȏ рупу. у некој шпиљи вјечито чуче. Тамо их страва и данас туче. одсад се.

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

па сада брашно напоље цури.
Путује Ћоса, бриге га није,
а успут брашно сије ли сије.

Дуго је Ћоса лутао мраком,
шумама, пољем и дољом благом,
прошао редом њивицом сваком,
а брашно сипа његовим трагом.
И како брашно земље се тиче,
из њега биље чаробно ниче.

Цвјетају лале и ружа рујна,
диже се храшће ил буква нека,
за Ћосом ниче пшеница бујна
или се шири ливада мека.
Зеленим рухом ките се пути,
а Ћоса иде, ништа не слути.

Ишао Ћоса по мрклој тами
читаве ноћи и није стао,
и с празном торбом, у освит сами,
пред својим прагом уморан пао.
Чују се врапци, јавља се дан,
а Ћосу хвата дубоки сан.

ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ

59

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Заспао Ћоса брашњава лица,
ал гледај чуда, не лези враже:
хиљаде звијери, милион птица
у сну му дошле да брашно траже.
Добар је Ћоса, никада лаком,
па даје брашно по мрву сваком.

Гостију била читава киша,
разноси брашно братија разна.
На концу ево сурога миша,
и он би дио, а торба празна.
Зацвили мишић:
Закасних вај,
макар ми торбу на поклон дај!―

Смије се Ћоса:
„Побогу, брате,
мораћу просто од смијеха пући,
ова је торба планина за те,
никад је нећеш довући кући.
Дати је теби, био би гријех . . .―
Пробуди Ћосу рођени смијех.

ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ

60

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Устао Ћоса и трља очи
у чуду гледа богатство бајно,
куд оком крене или ногом крочи:
жито и воће и цвијеће сјајно.
Све се у мору сунчаном купа.
Ту је и торба и на њој рупа.

„Ил била јава или сам сниво' —
прогунђа Ћоса уз осмјех мио —
брашно сам дао, није ми криво,
видим, и мишић гост ми је био.
Умало торба страдала није.
Гдје ли се само грицкало крије?―

Дође ми једном прилика ријетка,
кренух са Ћосом једнога петка,
узесмо капе од невидиша,
лутамо свијетом тражимо миша.

Вечери једне подигох главу
мјесецу пуном на небу плаву,
кад горе мишић, главом и брадом,
сјео на мјесец, глође га крадом.

ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ

61

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Показах Ћоси, а он ће гласно:
„Ко једе мјесец, сад ми је јасно!
Мишу би укор због торбе рекȏ,
али је мјесец много далеко.
Е, баш је мишић скитара права ...
Хајдемо кући, мени се спава.―

ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ

62

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

КУЋА ПОД ПЕЧУРКОМ

У

шуму тајна стазица води

под сводом лишћа у сјени вије.
Ко ли то стазом по ноћи ходи?
У шуми густој ко ли се крије?
Не видиш трага од Брке злога,
ни стопе Ћосе лукавога,
нити се туда лисица краде
када је јаше сам Лакат-Браде.

У горском кланцу, кроз гротло тијесно,
вијуга стаза лијево и десно,
уз хрбат стрми опрезно плази,
у влажну таму гудуре слази,
шуља се плахо по шушњу меком
и најзад стиже пропланку неком.

Пропланак тоне у густој трави,
погнули главе звончићи плави,

ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ

63

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

блистају крај њих маслачци жути,
док бијела рада у сјени ћути,
насред пољанка, у сивој боји,
џиновска нека печурка стоји.

Дивовски клобук печурка шири,
испод ње мала кућица вири,
у њојзи живот весело ври,
станују тамо патуљка три,
патуљак Рудар, патуљак Ловац
и брат патуљак Морепловац.

Патуљак Рудар лута по тами,
иде по глувој рударској јами,
пијуком куца и лампом шкиљи,
пажљивим оком у руде пиљи,
знакове даје, лагано ходи,
подземном благу рударе води.

Патуљак Ловац у руху црном,
уклања замке пред хитром срном,
од птица скреће стријелу са лука,
наводи ловце на сивог вука,
мота и ломи зечији траг

ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ

64

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

да збуни кера, весели враг.

А Морепловац воли да броди
морима свијета по модрој води,
врти се, јури, немирна чигра,
на гриви вала у пјени игра,
уз пљусак воде скаче високо,
весели бистро морнарско око.

Кад падне вече, крену се браћа,
Сваки се дому — печурки враћа.

II
Цурица нека једнога дана
купећи дрва у шуму зађе
и тако најзад, с бременом грана,
пред малом кућом она се нађе.

Олуја иде, дрвеће пуца,
облак се вуче црњи од гуња,
а мала Рада на врата куца.
„Отворте људи, бојим се муња!―
Узалуд зове сирота Рада,
у малој кући тишина влада.

ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ

65

У ћошку мреже пауци шире. из црна лонца кашике вире. Марљива Рада посла се хвата. долази вече. јастук на пећи.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ „Ипак ћу ући! — цурица рече и смјело врата отвори уска Куда бих даље. најзад. Уморна. кревету крочи и сан јој брзо затвори очи. небеском чесмом. читава соба дуби на глави: чизме на столу. сијева и грми. брише и ради четири сата. ори се шумом кроз влажно вече: ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 66 . браћа патуљци долазе с пјесмом. куд око бациш — земљотрес прави. III Под бурним пљуском.― У кући неред. под њеном руком све ће да блиста. постаде кућа ко лабуд чиста. ево и пљуска. не може већи.

у соби дивна цурица спава. Сва три прљавка спопадне стид. много је туп. весели зече? Гдје ти је купус. прозори. сија ко роса с ружина листа. зид. чиста. од бриге венем. „Одавно ја се чистити спремам — рећи ће Рудар — а метле немам.― „И ја сам лани устао рано да кућу чистим. а кућа мала. сређена. ал нисам глуп. кроз кућу нашу да море скренем.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ „Гдје ти је купус. Пијуком хтједох. паника права.― Кад стигли кући. па прст уганȏ!― прекиде Ловац настали мук и скиде лук. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 67 . Блиста се патос. о. „А ја се спремам. хоја-хо?! Јутрос га рано појео во.

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ да пустим. „Сада ћеш поћи ка сунцу ближе!― — рече му Рудар и пијук диже. милион љета он тамо сније. Пођимо журно. таласе веће. „Хајдемо. хоја-хоја. да збришу смеће!― — То Морепловац прогунђа мрк и чупну брк. До зоре бар на нашем столу да буде дар. весели зече!― Под земљом воде Рудара пути гдје алем-камен у тами ћути.― Кренуше браћа. милион љета вода га мије. тако. Ту птица рајска на грани спава ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 68 . све брда јече. браћо — Рудар ће меко — спремимо малој уздарје неко. Ловац кроз таму иде без гласа гдје шума бујна до неба стаса. „О.

то је поклон за малу лијеп!― — прогунђа Ловац и зграби реп. кад тамо алем и бисер лијеп и рајске птице чаробан реп. стријела са луком и котва стара. „Ово је поклон достојан мале!― — пјевуши Морнар сијекући вале. Патуљак трећи. „Ех. Ту је и писмо. ширећи руке до стола крочи.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ шарена репа ко дуга права. Ујутро Рада отвори очи. поморац знан.― И потпис има: пијук рудара. од мрља ври: „Примите поклон! Рудара три. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 69 . океан. плови на море. и тамо рони до стијења сива гдје шкољка бисер блистави скрива.

Печурки једном пођосмо крадом ја. . . путника вуку у загрљај. . . Ово је виле водене крај. . ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 70 . . . . јер по њој безброј вртлога врије. по врелом сунцу и пљуску јаком. . Ишли смо дању. ишла — с метлом брезовом. . живјела отад срећна ко вила у шуми често код браће била. . .АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Још прича каже: стазама тајним врати се Рада с поклоном сјајним. прођосмо замке и тајне чарке. . нико је досад прешао није. . Стигосмо најзад ријеци без брода. мудро. лутали мраком. . Опрезно. печурки ишла по послу свом. пред нама пјени зелена вода. уз многе варке. . мачак Тоша и кум са брадом. . .

путника тужног у пропаст мами.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Обали другој над самом водом јабука расте са златним плодом. блиста. И ја. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 71 . Јабука златна наша би била кад бисмо само имали крила. и кум са брадом чаробно воће гледасмо крадом. и мачак. жари се. драгуљи сами.

кроз прозор блиста свјетлости зрак. кога ли чека. гледа кроз прозор у црну ноћ. тамо ћеш наћи чичу са брадом. славноме ловцу. Тајанствени фењер у мрклој тами кога ли зове. ко ли то има с пучине доћ`? Никога нема да му се врати. Зашто је тужан самотни дека? Коме се нада. нада се мачку. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 72 .АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ РИБАР И МАЧАК Т амо гдје талас гребене лиже стара се кула крај мора диже. кога ли мами. ниже се ланац дуг. пролазе сати. а старац чека. коме ли даје на мору знак? Ако у кулу завириш крадом.

кад страшну пјесму освете пјева из тешке буре хук. пуста туго. сазнали многе његове тајне. о. знали шта мисли и када ћути. I Старац и мачак. вреле и будне. старац је приче причао чудне. Док вријеме зими поспано тече и старој кули прилази вече носећи сиви вео. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 73 . крај мале пећи. читали његов мук. кретали у лов у ноћи свјеже. у тврдој кули живјели дуго.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ рибару смјелом и морепловцу. у залив тихи спуштали мреже. Знали су узрок његова гњева. а наш је мачак прео. бјеше му вјеран друг. бродили морем до зоре сјајне. Знали су зашто море се љути.

не треба звати. у ње је људски глас. Кад би у залив бацила срећа рибара чичу погнутих плећа. од страшних бура спас. док само репом сине . познато није.. злаћаног репа. у њему живи рибица лијепа.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Причо је старим потмулим басом о доброј риби са људским гласом. уз оток неки залив се крије. рибица дође. свијетли им златним репом.. одмах му снагу и младост врати. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 74 . рибица мудра. грми у мраку слијепом. рибица добра морнаре зове у тихи залив нек журно плове. старост га брзо мине. Кад обноћ бура на мору дува и моћан талас у лађу грува. На коме мору.

Узалуд зову даљине драге. врати!― Плакао рибар. весло још теже. а мачак причу старчеву памти. старини тужном нестало снаге. Мрежа му тешка. око се мути. времена тешка старина слути. II Године горе ко тиха свијећа. тешку му тугу блажи: ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 75 . врати се. снага се топи. све му је мање риба. око му гори. а мачак слуша. вјетар га сваки хладноћом реже.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ О доброј риби што чуда твори слушао мачак. Протиче вече и ватра пламти. с пријетњом се море гиба. боли га душа. Заплака старац за ноћних сати: „Младости моја. рибару старом свијају плећа. жао му старца.

да твоју младост тражи. на прамцу Мачак. Обишла барка. великих звијери крај. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 76 . отоке мале. донијети младост што могу прије. чудесне земље.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ „Мачак ће поћи — тако је рекȏ — рибици доброј. стигла до шуме гдје удав спава. старче мој!― Путује барка ко лабуд бијели. тамо гдје чујеш тигра и лава. незнаној земљи у сусрет хита. Мачак се морем незнаним скита. капетан смјели. тамо далеко. шарени цвјетни рај. пажљиво стражу стражи.― Поскочи мачак чило и ведро. рибицу добру тражи. на малој барци подиже једро и скиде шешир свој: „Наћи ћу гдје се рибица крије. сијекући вале. чекај ме.

На крају пингвин такође рекȏ: „Рибица добра живи далеко. Гдје год стиго.― У зору Мачак заплови даље. стиже до земље ледених гора. па ми донеси пећ. напријед. мене се сјети. вјечно га нада кријепи. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 77 . пингвину поздрав са барке шаље. пингвин. морнару лијепи!― И најзад Мачак. побједник мора. Нека ти барка још брже лети. неко би рекȏ: „Рибица добра живи далеко. Тамо га срете с бјеседом красном чудан господин у фраку масном. још имаш много прећ. и кад је нађеш. министар зиме. у крај сурове климе.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Капетан Мачак на барци лакој за рибу пита у земљи свакој.

олуја силна долази трком. борим се за њу ко јунак прави. Док вјетар водом бразда и рије. оштро виче: „Потоп ти пријети. прамцем капљице праше. у сусрет киши. врати се. па. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 78 . над малом барком галеб се вије. рашири једро-крило! Нек вјечна младост побједу слави. таквих је увијек било!― Док бурно море около јечи. познаје бурне дане. бури. Напетог једра барчица јури. види Мачак у пропаст лети. барко. капетане!― Не слуша Мачак.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ весело капа маше. Небо се мрачи у руху мрком. напријед. већ кличе жарко: „Повратка нема. олуји.

Облаци језде..АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ капетан чује старчеве ријечи. врати. за громом ори гром. лагана ломна љуска..― Сјети се Мачак старине драге. На небу зора јавља се сива. по мору капа Мачкова плива. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 79 .. давно ме изда снага.. врати се. У густом мраку без једног зрачка однесе бура барку и Мачка у дивљем трку свом. па јури напријед са више снаге. У љутој бури лађица-чигра на гриви вала помамно игра. Куд ли је твоја отишла лаћа. прати га шапат из ноћних сати: „Младости драга. страхота сама. барчицу малу захвати тама. вјетар га пјеном пљуска. Пусто је на све стране . Тужно се јутро над водом рађа. тужаљку друга драга.

Вечери једне. рибица добра са златним репом да унук будем твој. више не тужи. у њему дечак вити срдачно руку старини пружи: „Рибару добри. у сутон меки. Уз прозор ћути старина сиједа.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ јуначки капетане?! III У кули старој фењер гори. до куле чамац доплови неки. пламен се жути са тамом бори. на море баца зрачак. тужна ока пучину гледа. да с морем водим бој. и да ти младост замијеним. ја ћу ти младост бити! Шаље ме теби с поруком лијепом.― Чуди се старац дугачке браде: ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 80 . да ли се враћа Мачак. на тешкој барци у лову смијеним.

. . угасла ока. . . . . за Мачком другом. Вјечно се Мачку нада .. .― . . . Од тога дана. .. Па ипак. . . нашла је капу с поруком тужном и на њој крви трачак: „Јуначки гинем у бури. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 81 . А тик уз окно рибар се свио.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ „Откуда риба за мене знаде?― „Рибица добра на мору јужном.. док тама свуда влада. знајте.. нада трајно се гаји: из куле старе свјетиљка се сјаји. . . . . обневидио . . . . плакао старац дуго и дуго . старини моме замјену дајте! Поздрав! Капетан Мачак...

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ШУМСКЕ БАЈКЕ ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 82 .

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЈЕЖЕВА КУЋА ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 83 .

пута. без стазе. И вук. па чак и — овца. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 84 .АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ СЛАВНИ ЛОВАЦ П о шуми. Јежурка Јежић. и медо. Ловом се бави обноћ и обдан с триста копаља наоружан. широм. поваздан лута. познају јежа.

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ славнога ловца. змија га шарка по сву ноћ сања. Пред њим. Јастреб га штује. шири се страва. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 85 . његовим трагом путује слава. дан хода. вук му се склања.

брате. причао меца. стигло у торби поштара зеца. видели нисмо. Медено писмо.― У писму пише: „Јежурка. кажу. Јежић је. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 86 . Адреса кратка. ал се разуме: „За друга Јежа На крају шуме.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЛИЈИНО ПИСМО Ј еднога дана. добио писмо.

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ сањам те често и мислим на те. Дивно ли шара! Доћи на ручак у моју логу. пожури само. хајд да се спрема. ту шале нема. вели. пожури трком.― ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 87 .― Јеж се весели: „На гозбу. Нежно те грли медена лица и поздрав шаље твоја Лисица. Ево ти пишем из камењара гускиним пером. Са пуним лонцем и масним брком чекаћу на те. не жали ногу.

прегледа бодље и сваку шиљи. „Ако би успут дошло до боја.― ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 88 .АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Јежурка Јежић лукаво шкиљи. нек буде спремна одбрана моја.

клања се. Пред кућом-логом. бираном фразом лисицу здрави: „Добар дан. врлино чиста. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 89 . смешка. кавалир прави. каменог зида. Јежурка Јежић свој шешир скида.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ КОД ЛИЈИНЕ КУЋЕ С унчани круг се у зенит дигȏ кад је Јежурка до лије стигȏ. лијо.

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ клањам се теби са бодља триста. кокош нек седи у лонцу твом! Гускино крило лепеза твоја. Живела вечно у миру. И још ти ово на крају велим: ја сам за ручак трбухом целим!― Отпоче ручак чаробан. Нек перје петла краси твој дом. бајни. а јастук меки паткица која. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 90 . срећи. никада лавеж не чула псећи.

Ниже се ручак четворосатни. Јело за јелом само се ниже. и лија од масти сјајни. затегнут трбух ко бубањ ратни. за погибију ловчева Жуће. Јежурка често здравщу диже: у здравље лије и њене куће. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 91 .АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ И јеж.

Скитница свитац светиљку пали. мачака дивљих очи се сјаје. чаробним сјајем путању зали.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ НОЋ Е во и ноћи над шумом целом надви се сутон са модрим велом. нестаде граје. Утихну шума. Промакне само лептирић који и ветар ноћник листове броји. А сова хукну ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 92 .

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ свој ратни зов: „Држте се. птице. почиње лов!― ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 93 .

„Ја морам кући. на страну шала. доста је више. е. Добро је било. Куд ћеш сада?― Тако га лија на конак свраћа. а јеж се брани и одвраћа: ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 94 . лисице драга.― „Моја је кућа чврста ко град.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ РАСТАНАК Ј ежић се диже. баш ти хвала. преноћи у њој. њушкицу брише.

зове. ал ми је дражи мој скромни дом!― „Остани. Ал јеж. моли га. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 95 . куме― — лија све гуче. „Дражи је мени мој скромни дом!― Шуштећи шумом јеж мери пут. оста при свом. за руку вуче. кроз грање месец светли му жут. гунђа. Иде јеж.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ „Захваљујем се позиву твом. тврдоглав.

најлепши рају!― ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 96 .АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ док звезде сјају: „Кућицо моја.

ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 97 . биће то.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ПОТЕРА О стаде лија. мисли се: „Врага. Та кућа. можда. што му је кућа толико драга? Кад Јежић тако жуди за њом. веруј. печене шеве красе му свод. обиљем сја. од перја под. богме. Још има. богати дом.

ја. да видим. крадом.― ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 98 .АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Поћи ћу.

створи се вук. кажи-дер ловцу. негде. „Грррр. куд журиш. Док јури тако уз гробни мук. нечујна сена. на стази. паперје меко нога је њена.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ВУК П ожури лија. можда си. пред њом. пронашла овцу?― „Идем да дознам ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 99 .

трице! — вели вук зао. кућа. хоћу да видим јежа — будалу!― ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 100 . јер волим шалу.― „Ех. Та ја бих своју за јагње дао! Поћи ћу с тобом.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ лија све дува — зашто јеж кућу толико чува.

― „Кућица. пријатељ пчела. „Сумњива журба — медо их гледа — можда сте нашли језеро меда?― „Не. него машту голица моју зашто јеж воли кућицу своју.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ МЕДО Д ок јуре даље брзо ко стрела. срете их медо. своју бих дао ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 101 . глупост! Моје ми њушке.

хоћу да видим јежа — будалу!― ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 102 . јер волим шалу.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ за гњиле крушке. За сатић меда даћу је сваком! — говори медо на јелу лаком. — Поћи ћу с вама.

лавина права. а вук јој нато ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 103 . Дивља се свиња у њојзи бања. „Хр-њи. одједном — ево — каљуга нека. негде се ваљда. јунаци. сумњива трка. боговски крка?!― — поскочи свиња. поспано шкиљи и — јело сања.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ДИВЉА СВИЊА С ве троје јуре ко дивља река.

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ објашњава: „Тражимо разлог. јер волим шалу. блатњава звездо. зашто јеж воли рођено гнездо― „Рођено гнездо! Тако ми сала. хоћу да видим јежа — будалу!― ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 104 . за пола ручка ја бих га дала! Поћи ћу с вама.

куда год прођу — прасак и лом! Пристигли јежа. тамна и глува простирка у њој од лишћа сува. гледе: он стаде крај неке старе букове кладе. Под кладом рупа. плива у срећи. Ту Јежић уђе. шушти и пипа ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 105 .АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ПРЕД ЈЕЖОВОМ КУЋОМ С ви јуре сложно ка циљу свом.

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ гдје ли ће лећи. увек ћу веран остати теби. срећан. Сав блажен. од педља дужи. слободо моја! Палато дивна. низашто ја те мењао не бих! У теби живим без бриге. дрвеног свода. колевко мека. страха и бранићу те ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 106 . Намести кревет. зевну. па леже и ноге пружи. лиснатог пода. ниже без броја: „Кућицо драга.

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ до задњег даха!― ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 107 .

простирка слаба.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ТРИ ГАЛАМЏИЈЕ М едвед и свиња и с њима вуја грмнуше громко — права олуја: „Будало јежу. Штенара то је. бодљиви соју. зар тако цениш страћару своју?! Колиба твоја права је баба. и глува. тесна. кров ти је труо. сигурно у њој ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 108 .

док мудра лија по страни ћути.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ имаш и бува! Кућицу такву. хвалишо мали. љути. за ручак добар сваком би дали!― — рекоше тако њих троје. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 109 .

Вредан сам.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЈЕЖЕВ ОДГОВОР Д иже се Јежић. ту сам слободан и газда свој. радим. Прост је и скроман. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 110 . он ми је ипак мио и драг. делија стара галамџијама одговара: „Ма какав био мој родни праг. али је мој. бавим се ловом и мирно живим под својим кровом.

чујем. Живите. клисну једном ћувику. носи их враг. од скитње.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ То само хуље. јеж има право!― То рече. честите куће и немате. знате. па суди здраво: „Сад видим и ја. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 111 . пљачке и свршићете наопачке!― — То слуша лија. за ручак дају свој родни праг! Због тога само вас троје.

а и ти. лијо.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ а оно троје дигоше вику: „Јеж нема право. на страну шала. баш си будала!― ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 112 .

ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 113 . Послушај! Крвника вука. Трапавог меду. ох. до саме смрти изболе пчеле. куку. И дивља свиња паде ко крушка.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ КРАЈ Ш та даље беше. умлати брзо сељачка хајка. јадна му мајка. какав је крај? Причаћу и то. леле.

ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 114 . Вештак и мајстор у послу свом ради и чува рођени дом. По шуми. пута. данас.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ смаче је зимус ловачка пушка. без стазе. Јежурка Јежић лови и лута.

једно вече. све док није остарио. сјутра ћу га уцмекати и зовнућу Једног старца. зла му мати. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 115 . знојио се и радио. газда рече: „Стар ми Сивко.― Сивко миче увом живо. сав разговор прислушкивȏ. Кад одједном. па му дође врло криво. да одере мог магарца.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ПРИЧА ДУГА О ЧЕТИРИ ДРУГА М агарац у госе био.

меса му се пси најели. Гледај газде. гле невјере. вјетар хучи.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ „Радио сам преко мјере. мјесто плате. „Ко си. казуј. он ме дере. Ухватио Сивка страх. Лута шумом. па на врата. а на пању нешто чучи. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 116 .― Скочи Сивко. Бјежим одмах у свијет бијели. очи сјајне. маглу хвата. поглед плах.

нећу више бити с њим. јурих мише сваки дан. непознати шумски царе? Не ударај на магаре!― Непознати замаука И сави се попут лука. Кад остарих.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ страх ме таре. пред приликом мојом мрком. бјежали су миши трком и клели се мојим брком.― ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 117 . газда каже: — Убићу га! — О. „Ја сам мачак Цицибан. гле враже! — хватам дим.

ја сам главом овчар Жућа. Служио сам газда — Раду. „Побратиме зубати.― Иду преко свијета бијела. хајде са мном. кад крај воде чудан гост неку стару глође кост. ноћни стражар као ћук. ал не бјежи. познаје ме сваки вук. одакле нам идеш ти?― А побратим чудно режи. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 118 .АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ „Невоља нас иста здружи. корак пружи. дођоше до једног врела. „Далеко је моја кућа.

куд ћу. па побјегох у хајдуке. море мани.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ био сам му чувар стаду. иду. нешто чучи. напријед шило! Ни једноме не би мило! ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 119 . ни у сну се то не снило: страг лепеза. нема лијека.― Иду. кад на грани. Шта ћу. он ме хтједе да уцмека. хајде с нама. гледај муке. корак пружи. кад остарих.― „Невоља нас иста здружи.

― Четир друга. кокошију свију цар. па побјегох у хајдуке.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Повикаше сви у мах: „Ко си. казуј сад одмах. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 120 . хтједе газда да ме коље. измакох му већ из руке. ал сам сада сасвим стар. у пете нам срца слазе!― Непознати на ту вику гласно викну: „Кукурику! Ја сам пијевац Мамузар. хајде с нама корак пружи. не дадох се драге воље. јер нас грдно хвата страх! трнци плазе. среће лоше.― „Невоља нас иста здружи.

недалеко.― Сви викнуше: „Доље слази. Мамузар је. свијетло неко. попео се на јелику. колиба је или село ту ће бити што за јело. према свијетлу напријед гази!― Пришли свијетлу. био напријед извидница. па повика: „Кукурику! У планини. тужна лица.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ у планини омркоше. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 121 . видим. кроз прозор им поглед иде. гледај чара. ту колиба стоји стара. браћо.

брке масте. Док удариш длан о длан. лола стара. на њ се Жућа ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 122 . Под прозор је Сивко стао. све за душу Мамузара. па се часте. за Сивкову пије душу.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ имали су шта да виде: унутра крај софре фине. сједе четир газде њине. за упокој вјерног Жуће. четир друга створе план. напија за покој мачка. а четврти. трећи лоче вино вруће. други газда зубе чачка. Први газда кваси гушу.

ево нас!― Као труба Сивко њаче. натискоше сви на врата као да је пукȏ гром. на Жући се мачак кочи. па дрекнуше сви у глас: „Драге газде. а на мачка пијевац скочи. Жућа вије као вуче.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ успентрао. а Цицибан мијауче. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 123 . пијевац громко кокодаче. потрчаше снагом свом. све по шуми стоји лом. Страшна језа газде хвата.

ал мачкове сјаје очи. а Мамузар. на високу греду скочи. види: ватра угашена.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Смјестише се четир брата: Жућа леже иза врата. мачак чучну уз огњиште. мудра глава: „Идем крадом извидити шта би оно могло бити. рече Раде.― Иде Раде као сјена. на ђубриште. као очи. Када газде мину страва. Сивко пред праг. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 124 .

маглу хвата. И Мамузар с греде скочи. Дрекну газда. отисну се као бура. ватра сама. у том Жућа иза врата. ал у грлу ријеч му запе. једва газда спаси очи. зграбише га оштре шапе. откиде му пола тура. згулише му пола носа. распали га копитама и још њакну. оштрије су него коса. док магарац. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 125 .АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ „Шта је ово?― газда крочи.

бјежмо брзо у наш крај. у колиби има змај!― Незахвалне госе тако прошле зло и наопако. срећан пут!― Викну Јова њима трима: „Браћо. ватру табанима. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 126 .АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ врло љут: „Драги госо.

у доба славно. а поред њега. свака му част. старина храст. уз ноге брега. Ширећи гране старина храст срећан је био и сунце пио. тако. пре триста лета. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 127 . веома давно. баш поред пута.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ХРАСТ И ТРН Ж ивели. на крају света један црн трн.

када се драо.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ журно. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 128 . А кад би стигло невреме бурно и ветар худ. силан и јак. олуја. он би шкрипао: „Не буди луд! Та зашто вичеш. ветар зао. борим се храбро. звиждиш и псичеш ко нека гуја. у сласт. чуди се свак? Ја се не бојим бура.― А када лети сунчана жега са свију страна легне врх грана.

док сунце жеже. чува га. до првог дашка вечери свеже. по њему леже.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ прљи га свега. А трн. зао. крије. никоме мира. тај не да. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 129 . именом Ћира. богме. пун оштрих бодља ко дивља ружа свакога дира. Наиђе јагње отуд од села. све руку пружа. црн. на трн се свије. храстова сена на земљу слети.

трн. пред вече. иде говече. ко снег се бели на трну вуна.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ лопта. крајичак шчепа китњастог репа и зачас: фрк! — начини себи длакави брк. опет. мекога руна. кад опет Ћира. сва бела. озбиљан корак и око тужно. дериште ружно. а Ћира њега очупа свега. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 130 . Опет. Сутрадан.

а Ћира њега цап! — за кожух. будале! ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 131 . а трн и њега па за реп зграби! „Ти немаш вуне.― Прође и сељак.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ као запет. на ветру Ћира хоће да свира. напола глух. враже! — старина каже — Види. старина нека. ухом се пита: „Чуј ем копита ?― Њи-њи Кобилић то путем граби. ал дај ми струне. „Не дирај.

― Не слуша Ћира што старац прича. није до шале. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 132 .― Застаде чича. прети: „Дај кожух чича! Ја сам чиновник старога лика. Ја сам строг.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Та мени. а брк се смешка. чело се мрешка. знате. сакупљам порез од пролазника. нешто се сети. Никога тако не пуштам лако. старцу. сви мени плате. већ виче.

― Потеже чича секиру тупу: фикара-фик! — посече Ћиру. запуши деру. Провалише ми коњи ограду. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 133 . кад си тако чио и вредан. „Гле. брајкане мио. запуши рупу. Брзо ће чича да му се свети.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ док Ћира прети. ти би мени послужио. ливаду краду. кроз рупу прођу. Узећу тебе. пакосни зверу: ограду чувај. строг и уредан.

а бодље спремне. службе при руци.― Тако се Ћира. права пушка. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 134 . чим пође њушка у ливаду. све стрела сува: опасан стражар ливаду чува. шушка. А храст се шири.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ „Ево ти. Ћиро. слободно чупај. грабљивац. пакосним оком из рупе вири. боди и вуци. буди ми спреман. смири. шумори.

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ док сунце пржи. Ја бих те чуво. Ливаду штитиш. богме. било би боље. на сунцу пеци. пали и гори. По пустом друму сена пуже. у својој сени. Ти што се туђом невољом сладиш бар сада посо користан радиш. Је л тако. друже. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 135 . реци?! А сад се. Ћиро. да ниси био тако зле воље. прекорно шапће: „Еј.

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ то није шала. рећи ће: Хвала!― ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 136 . кад чича дође.

.... баш ми се спава ... још једна . триста .АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ У ПРВОМ СНИЈЕГУ И з магле... ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 137 ... под стрехом ћути врабац. хиљаду — поплава права! Кад би све биле перје! Доста . први се снијежак роји.....― .. поспано пахуље броји: Једна.......... сиве и бијеле..

јутрос. прекрасно. у освит дана. по снијегу првом прошао чудан свијет. прошла је. читава збрка. гракћући. а снијежак. ипак — и даље лијеће.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Заспао врабац. сплет. пољаном. зимљиво цвијеће. Ево. трагови иду. Овуда — ево — видиш. — ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 138 . бескрајна ливада цвјета. важна и тешка.

гле. прошао туда неко носећи — голем страх. нове шапе журе. корака лака и дугог репа — сврака.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ госпођа врана. Одједном. А за њом. дјеца: то је траг — зеца. Његове стопе знају одрасли. ловци. Подаље мало видимо један траг. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 139 . за трагом зеца. збуњен. плах.

Гледајте. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 140 . Скокови иду равно од прве сеоске куће. то је траг старог ловца и буволовца — Жуће. по снијегу првом.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ изгледа — зеца јуре. путују велике стопе. поред воћара. гдје ћути погнуто грање. поред њих — стопе мање. Жућа — ловачка звијезда стара — нема му пара. одвео — свог унука. То су опанци прошли старога дједа Вука. у школу.

просута пера свијетла. прошао мудријаш лисац. однио — бабина пијетла. чујеш. то је. чик. погоди! — Подмладак пионира! Најзад. прошао начелник Стево. ко да им погоди број. још труба свира.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ А путем — трагова много. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 141 . Далеко одмакли нису. Ах. провео моћан строј. за једним трагом.

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 142 .

каже. тужан. АФРИЧКИ БРИЈЕГ: ПРИ ДНУ ЈЕ ЖЕГА. жут. зима. мајмун од сиве коже и лав од вуне. Жали се такав лав. кад стегне снагом свом. Зима им дојади јака и сила Симе дјечака. ПРИ ВРХУ СНИЈЕГ) Ј еднога снијежног дана три се другара сложе да пођу на далек пут: слонче од порцулана. очупан сав: „Страшна је.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ПУТ НА КИЛИМАНЏАРО (КИЛИМАНЏАРО. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 143 .

жут. сви у кас!― Весело слонче труби: „Хајдмо у гнијездо старо! Бјежмо од људи грубих! Правац — Килиманџаро!― И једног зимског дана. другови. док се пахуље множе. на далек пођоше пут слонче од порцулана. топли крај. бије нас — као гром!― Мајмунче за њим рече: Африка. мајмун од сиве коже и лав од вуне.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ а још је гори Сима. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 144 . нама је тамо спас. гдје врело сунце пече нама је завичај! Африка зове нас. Ишли су тако право.

ту му не треба смијене. будан и љут. Мајмун је збијао шале. журним ходом. за дивљом козом. некад се труцкали возом. равницом. правите пут!― Најзад се дигоше увис око њих вјетар свира.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ гором. а слон је трубио силно: „Склањај се. Лав је чувао стражу ноћу. Најзад — спазише брдо ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 145 . путују изнад гора на змају од папира. на змају чудних шара у правцу Килиманџара. а негдје љуљали бродом. низбрдо стрмоглаво. па је весело било до саме ноћи снене.

дању. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 146 . под снијежном капом. понекад сретнеш. . Видиш их зором раном. чуда ствара. нит ико лови њих . А код нас мећава гуди. .АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ високо. док мали Сима сања шуме Килиманџара. Сања и у сну гледа афричке тајне путе. Данас под ноћним бријегом где бујан живот ври. кунем се главом и шапом!― повика мали лав од среће блистав сав . . на њима слонче. кажу. завија. . у сутон тих: никог не лове оне. „То ти је Килиманџаро. чудне звијерчице три. мајмун и лав од вуне жуте.

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 147 .

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ДЕДА ТРИШИН МЛИН ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 148 .

клобуча извор. . ја одмах видим и поток Јапру. и врба ред. . . У тихом склопу између брда. . Поток-јаренце скаче и ђипа. Гргољи вода кроз дивљу папрат . и поток брза сребрном траком. . Око тог млина проскитах давно детињство своје незаборавно . . Ту ти се рађа весела Јапра. . . . . . . студен и бистар. . у шуму лаком. . . испод јавора. ево и млина препуног лупе и пред њим Триша. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 149 . . . . .АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ КОД СТАРОГ МЛИНА Ч им очи склопим. . . старина сед. по њему игра сенка од врба. . на миру није ни једног трена. . блиста и трепти одећа-пена.

Ех. чудна млина. господар млина. старина сваком драга и знана. а крова сива. шта да ти причам. завијен маглом брашна и дима. с навиком чудном: свађа се с мачком свакога дана. лукав се пацов смешка под водом. вртоглав танац речица игра.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Брзицом оштром ко муња шиба пастрмка смела. ватрена риба. весела чигра. Лудује точак. стрмоглав јури у бадањ уски: ево ти млина старине Трише. стотину лета и више има. пљуска и лупа: уклето место ђавољег скупа. Кад вика јекне над бучном водом. Поваздан тутњи. прекрасне ћуди. А чича Триша. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 150 . Подно брегова зараван мала. брвана белих. ту Јапра није поточић више.

па рибу лови. крај ће ти бити тужан и мрк. дубоком виру. познатим путом. милости немам!― Па ипак чича крену се крадом крај врба старих. — Ако ти спремим. гласа. Пропашћеш једном без трага. логору рибљем. Са мало речи. у ропству паса!― А Тоша жмирне и снено каже: „Не бери бриге. на ноге скаче с великом буком. ручак ми спремај. слутим. реп ће ти миши однети. слободно дремај. нећу да спремам. а нека птица у гнездо брк. скувај ми данас чорбу од штуке!― „Од штуке чорбу! — старина виче. носачу бува. без много буке. препусти мени бригу о репу. опанак свој ћу појести с луком! Нећу да ловим. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 151 . лењи Тошо.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ „О. брка ми мога.

орошен сав. Мамуза рибу и лулу чачка. весели трачак. дотле. безбрижно хрче ко у свом дому а сања санак. залаја: „Стој!― Прену се Тоша у сну затечен и само дрекну: „Сада сам печен!― А чича Триша. па истом лане опрезно: „Ав! Нада ми блиста. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 152 . Крај млина. подигну уво. баш ће ми данас платити мачак!― Шуњало тајни главом је Жућа. нагнут над виром. чудан и смео: како уз Јапру јаше на сому. гунђа: „Мачак је мој!― А кад је стигȏ надомак млина. тихо се шуља. краде се.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ тамо се смести с дугачким прутом. из траве скочи. Удицу баци и викну: „Хоп!― — Па за трен-за два — заспа ко топ. пријашко неки. кроз густу траву.

ако си другар. соме. у крило чичи лупи ко врећа. У млину тако свакога дана ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 153 . спремали куму попару врућу. „Платиће лопов!― — клели се брком. па очи бечи и громко виче: „Што си ме с леђа збацио.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ „Пожури. па истог трена у воду — пљас! Промочен чича по води лупа. трљали шаке. чека те мачка!― Наједном Тоша допаде трком. долази. ко би се у сну надао томе. оштрили канџе. престрашен вас. ал мудри Жућа заждио трком. Ала је леп! Дуго су Триша и мачак Тоша по густој трави тражили Жућу. „Помагај. стари. ево. најезда псећа!― Поскочи чича. соме?!― Најзад му мачак додаде реп и чичу спаси.

ту су ти Триша. . . . Затворим очи и одмах видим Јапру и шуме. Тошу и Жућу. богме. . истина све је о чему причам. у псећем репу повелик чичак. понекад. сваком јамчим главом и брадом. . . . И још од Трише и других чича каквих се само наслушах прича! . . неког истуку .АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ џумбус је неки. . Најлепше ту сам провео дане. одмора нема. уводу свуку. . . . . . Преваре неког. мачак и Жућа. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 154 . . и Тришу. скоро настрадȏ. . . и млин. . . . неба језичак. . У томе друштву проскитах давно детињство своје незаборавно . све један другом подвалу спрема. .

грома се боји.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ГВОЗДЕНИ САВЕЗ М уња над Јапром облаке шиба. дȃљи без краја. долину целу прожима мрзлим дахом. Облак се шуља. засипа модрим прахом. сад ће се чути тресак. препуне сјаја. Лагашан ветрић под врбе зађе. врбама старим листове броји. ватрене рибе блесак. копреном игра лаком. Шапуће ветар. прође му језа длаком. запао мачак у сан дугачак. камџија врела небом се сплела. Испод олујног мркога гуња све се праћака рибица муња. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 155 .

Умаче Тоша. задихан. напредуј скоком! Кроз траву мачак окретно жури. упорно кеба јазавца. брже. шуља се као зверка. Пожури. засипа њиве пљуском. крај воде вреба. не жмиркај оком. а за њим киша уз поље шиша. олуја иде. промиче стазом уском. У исто време ево и Жуће. љут.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Прену се Тоша и очи брише: „Брка ми мога. потоп је дошȏ. сакри се деди под широк скут. облаке модре пара. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 156 . Тошо. иште му неки прастари дуг. кума Ждерка. ево нам кише!― Светлица оштра небеса креше. скитницо стара! Не мрдај брком. Ваздан га тражи весели друг.

миран по први пут скромно се сакри под Тришин скут. шта би?!― — Жућа се пита. долети чапља и прва капља. Трже се ловац као од гује: „Спасавај кожу. планула снагом свом.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Пови се врба. видокруг мери смрачен. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 157 . ето олује!― „Куда би. кроз врата сину као из топа бачен. Два љута борца под истим кровом седе здесна и слева. Покоран. просу се блесак. откри се небо сиво. а за њим тресак. заигра листом. Још тренут само. хрбате јеже. фркћу и реже. а око муњом сева. па урнебес. па јурну млину. пред Жућом блесну живо. почеше дивљи ратнички плес! Истога трена заигра муња.

Легоше на под од пусте страве Жућа и Тоша. Од луда страха промуца Жућа: „Ти си ми. у овом крају сви нека знају. Толико пута рибу ти отех у свом налету грубом. Нека наша љубав расте и цвета. брат! Громове чујмо. савезник ти си мој. Било па прошло. варка те многа и брза нога спаси пред мојим зубом. па савез кујмо. Тошо. секиру ратну бацам у вир!― А Тоша вели: „Другару Жућо. прихваћам предлог твој.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ удари моћан гром. безбројна лета!― ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 158 . нек буде мир. нек ђаво носи рат! Док сунца сија и један трачак другови биће псето и мачак. вечито иста. глава до главе.

смешка се сваком зрачку. трајаће дуго — као и киша!― Умину облак. вели вам Триша. шта ли то рекох мачку? Тако ми репа и мудре главе. Изиђе Жућа. у млину овом заволи мачак псето! Гвоздени савез. на Јапри вал се мрешка. видокруг плав се смешка. на сунце шкиљи. под мојим кровом. капљица блиста са сваког листа. врбама суши зелену косу. шашав од страве!― А мачак Тоша бркове глади. је ли.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ А деда Триша заклетве слуша и само гунђа: „Ето. бунцȏ сам нешто. па онда вели: „Питам се. ведрина сину. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 159 . А сунце врелу поплаву просу.

на мачка скочи.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ годе му зраци врући и све се чуди: Чусте ли. на ватру личи живу. Савеза јака у два лудака! Како их није срам?! ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 160 . риба се пече. нема му мане. уговор наш је цркȏ!― Само што рече избечи очи погрби леђа. Вири одозго и злобно рече: „Попни се. погледа мачку мрко: „Држи се. Жућо. људи. лоше си прошȏ. Тошо. него са псетом правити савез!― Одједном Жућа показа зубе. Хитар је Тоша.― Пред млином стоји дедица Триша: „Остадох опет сȃм. савезник постах Жући? Боље је ући у лављи кавез. па за трен ока и у два скока уз врбу стругну криву.

сунчани тече дан. . . ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 161 . . . под врбом Жућа. на врби Тоша. Шумори Јапра. . . . .АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Кад киша дође следећи пут. . . . . смишљају ратни план. опет ће оба под чичин скут. . шибају рибе.― . . . .

из даљи сиве севера хладног у госте дође ждрал. Понекад стакло мочваре мирне лептирић модар крилима дирне.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ВЕЧИТО ЛЕТО В исоке трске зелена ћуба њише се покрај реке. за капљом бљесне капља. Мочвара ту је. слуша га месец одозгор. корача важно чапља. завичај драги грлатог жапца Креке. заплови патак водама сјајним. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 162 . Јутром се роса са трске круни. Ту Креко води весели хор. У касну јесен кад магле спусте над поља мртви вал.

ледена скрама на води прска. а мачак сања миша. Једнога дана Жућа и Тоша мочвари крену шетњом. вредан је деда Триша ту је и Жућа. над њима облак. шетачи драги. зашуми трска. Трска се њише уз шапат благи: свратише мало. сања о зецу. леден и тежак. облачни сати споро се вуку.― До трске стиже брујање млина. а ждрала пита осамљен патак: „Да ли ћеш стићи ласте? Одоше оне у топле земље. ваљда су прешле и Средоземље. Врти се жрвањ у сетном хуку. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 163 . Жалосно ветар у трсци шуми и зимска туга расте.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Спусти се доле. одише снежном претњом.

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ У трсци пусто. Читави свет сам прошао јуче. Јесења туга из магле роси. „Погледај. умукли жапци. Жућо. у води мирној. Два су другара у чуду стала. тек у плићаку. делије с млина! — ждрал се покрену сиви — Меље ли жрвањ. шта ради Триша. зар је могуће.― „Читави свет си прошао. да ли вам срце кудељу преде?― „Шта да ти причам! — јави се Жућа — Ево се зима спрема.― „О здраво. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 164 . невидљив косач пољима коси. високог ждрала. у једном дану. радости нигде нема. друже? Прошао пешке. како се код вас живи? Је ли вам добро код вашег деде. велиш. тишина легла нема. чудноват путник дрема. мирно.

― — А ждрал ће: „Нисам из неба пао?― „Откуда идеш. врти се. не буди љут. игра. Ако би даље некуда макȏ. а даље — ничег нема.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ и још те ноге служе? Кажи ми само.― Иза тих речи путника ждрала спопаде силан смех. враг би те знао!― ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 165 . и већ би да га лема — И ја сам стигȏ до старих врба. тресе се као мех. по води плеше. пуче ми трба!― „Та што се чудиш? — повика Тоша. ничега нема — ја мислим тако. Колико беше дугачак пут?― „Од нашег млина до краја села где стоји врба пет. Зар свет од млина па чак до врба?! Охо-хо-хо-хо. од старе шуме до врха брега дотле се стере свет.

а крај на Југу. А свет је. и ја. негде је лето. шарену има чалму. Весело момци. дигните главе. момци — птица ће мирно — дуг сам имао лет — дане и дане носе ме крила. на Југу песак ужарен блиста. Далек је Север од леда чиста. богат и красан. браћо. знате. ако су овде магла и туга. ево. на Југу има палму. Кад ваша поља завије зима. знај. ведар сам. Север му красе сребрне јеле.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ „Слушајте. Ја имам. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 166 . Негде у свету све је зелено. путању другу: почетак Север. негде нам сунце сија. а сутра к вама пролећа ено. прелетех силан свет.

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ мислите онда на цветне даљи. Пролеће никад умрети неће. Тошо и Жућо. ето.― Од ждрала оста под небом тачка. Јесени сваке ждралови. Вечито радост по свету једри. залуд је очи траже. ја ћу у правцу Југа. увек се дани враћају ведри.― Тако им путник весело рече па разви крила дуга: „Остајте здраво. А Жућа сврну на Тошу очи: „Чујеш ли шта нам каже?― Прену се Тоша и снизи глас: „да није путник лагао нас?― Ипак у души остаде искра. и нека таме. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 167 . срце нам грије нада. нека зиме. роди се чежња млада: ех. путују на југ да траже лето. на сунчан јужни крај.

сањају топли Југ. Од тога дана немир ме снађе. крај млина ја сам прошȏ ту ме сретоше другови стари: Жућа и мачак Тошо. А када ветра удари вал. и мени чежњом смутише главу. О ждралу бајку причаху плаву. премда сам вредан. лето. Јесени једне. ждраловим путем по свету тражим. Од тога дана у млину старом Тоша и његов друг уз ватру седе.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ опет ће доћи сунце и цвеће. њима се чини — пролети ждрал. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 168 . вечити путник постах. тмурнога дана. Никад га стићи. неверна госта. поспано жмуре.

ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 169 .АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ измиче увек — за корак један.

њима се јуре. Старом се млину темељи тресу. само и голо. малко и хрче. уз огањ седи познато друштво: дедица Триша. у кругу млина. трепери кућа. невиђен број. ватрене птице ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 170 . богме. напољу воде дивови бој. Има их. лепеће пламен.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ОГЊЕНА ВИЛА У глувој ноћи. док пламен шару чудесну плете: Лептири сјајни. у пустој шуми повише млина дрвеће цепти. У млину старом бугиња ватра. мачак и Жућа. Заспао деда. чупају букве. мећава густа повела коло.

из ватре саме. зуре у сјајна пламена крила. мачак занесен. малена деца. све ћу да дам. велики ловци. вашу бих жељу одмах да знам.― Жућа и мачак поспано трепћу. Замислиш само чудесну земљу такву и такву и — ја је стварам. У какву земљу да вас поведем? Тражите само. „Жућо и Тошо — тихо ће она — умем да бајем и знам да чарам. све је под сивом зечијом пеном. Реците само шта бисте хтели. изиђе пред њих Огњена вила. Зечева тамо армија врви. „Води нас вило — тихо ће Жућа — у бајно царство Великог Зеца. ево.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ у њему ничу. Занесен Жућа. трепте и лете. Одједном. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 171 .

заори лавеж и мачја дрека. очима креше.― Поскочи Жућа и громко лану: „Живеле зеке. Огњена вила зачепи уши. хајдмо у царство Великог Миша! Тамо су поља од самих рупа. „Нећемо зеца Огњена вило. мишеве бриши!― А мачак нато жестоко дрекну: „Нећемо зеке. пред сваком седи домаћин с брком. варен се зека смеје печеном. „Живеле зеке! Живели миши!― из ћошка сваког враћала јека. долазе трком.― Истом ти мачак срдито скочи.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ обучен зека одраног јури. варница киша. Рекнеш ли само да хоћеш друштва. мишева ево. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 172 . живели миши!― У млину старом настаде свађа.

тражите земљу.― „Врагу ти кости! — дере се Тоша — Мрзим их више од Креке жапца. вило.― Нато ће Жућа: „Радо ћу поћи у неко царство где се не пости.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ збуни је вика и двобој луд. Најбоље да се сложите лепо и прекинете препирку дугу.― И опет свађа заори млином. маните зеца. од снажне вике пламен се гиба: „Хоћемо брда костију самих!― „Нећемо кости. ал неку другу. Пронађи. пустите миша. узалуд труд. живела риба!― ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 173 . кад слоге нема. „Никуд не могу да вас поведем. Сланину-царство где риба чува печеног врапца. где чува стражу печено прасе пред царским двором од самих кости.

Тишина затим завлада млином као да никог није ни било. богме. ваша им свађа сломила врат. спавати ваља. очи му старе лукаво сјаје. и десет пута жестока свађа збриса им наде за један трен. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 174 .― Пропе се пламен у таму крова. свршили причу.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Огњена вила смешка се тужно и рече тихо у позни сат: „И ове жеље узалуд беху. „Кад слога буде опет ћу доћи — Огњена вила понови тише. — А дотле. доста је граје. Истога трена чича се прену. децо.― Жућа и Тоша још десет пута шапућу жеље у сутон снен. „Јесте ли. као и досад. обави вилу веселим крилом. живите тако код старог Трише.

над њим. савијен. Тошо. ако вас није сложила вила. изреку стару: Најдебљи миш се код млина крије. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 175 . А око млина. под самим кровом.― То чича рече. од врбе прут. у тами. Зар не знаш. обори главу. Шта ће вам царство Великог Зеца. мећава бурно ковитлац вије. под стрехом самом. сложиће чича — врбовим прутом. у зноју. ћути. његова војска у силном броју? Најбољи зека увек се нађе када га стигнеш трком. у лудом хуку.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Читаве ноћи тупите зубе. У тихом гнезду. лети вам језик у гневу љутом. А моме мачку такођер велим: мишева царство за њега није. води га Санак на далек пут.

― Ватра се гаси. Мачка и Жућу завија поноћ најцрњом свилом. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 176 . Понекад само канда затрепти Огњена вила пламеним крилом.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ врабац се врапцу под крило крије.

збрисала кланац. пролази јесен. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 177 . бисером блиста невеста шума. покри се земља мразом н ињем. реку и шуме. Кроз маглу само. браћо.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЗИМА Е х. завила поља. читавом свету обукла бело. покрила село. цакле се окца неравна друма. што се магла згуснути уме. путник занесен. бели се тмина!― Мачак се Тоша не слаже с њим и каже мирно: „Ово је дим!― А деда Тришу спопада страх: „Погледај свуда од брашна прах!― Пред зору магле нестаде сиње. Чуди се Жућа на прагу млина: „Гледајте. берући лишће.

алај сипа мећава цветна!― А Тоша рече.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ па чак и месец одозго гледа. Од чуда Жућа да сиђе с ума: „Гледајте чуда. сретан ко дете: „Како ли бели лептири лете!― Нато ће деда: „Све је то варка.― Једнога јутра прамиња снег. свиле се врбе до речног руба. цветала шума!― А Тоша чеше сањиво ребро: „Ено и поља засута сребром!― Дедица само замишљен каза: „Ево нам јутрос у госте мраза. обели поља. на сваком жбуну памучна ћуба. ово је зима. Сипа и веје са свију страна. сакрио брег. опасна старка!― ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 178 . окружен пољем прозирна леда. Прозбори Жућа погледа сетна: „Ох. чује се тужно грактање врана.

сањао тебе!― А деда рече. Жућа се чуди. кричи у магли путница гуска.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Студена вода под млином пљуска. мерећи кров: „Оно је. крећемо ноћас на топли југ!― Прогунђа Жућа крај топла пања: „Дере се гуска. ушима мрда: „Погледај воду. смрзнуто дрво од студи пуца. зове у друштво високог ждрала: „Развијај крила. Водопад стао. лисицу сања!― Мачак се снено по врату гребе: „Јавља се гусак. путнички зов. постала тврда!― А Тоша каже: „Злослутан знамен. окива поток дебелим ледом. гњура се у муљ зубата штука. ексере оштре пажљиво куца.― Ево и буре са Мразом дедом. ако си друг. бежи од мрзлог зимскога вала. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 179 . децо. утихла бука.

на млину старом тишина. у сан је пао!― А Тоша за њим повика брзо: „Заспао није. застао жрвањ. већ ковач Север окива воде!― Једнога јутра. са њега висе дебеле свеће. дрво и камен. вечита чигра. него се смрзȏ!― А деда Триша повири ван и рече: „Пао у зимски сан!― Текли су дани унедоглед. окова зима на млину брану. једино ватра дедина игра. смрзла се вода. престаде точак жрвњем да креће. престаде хука у старцу млину. по ведру дану. роде. лед. са свећа трепти плавичаст пламен. Зачуђен Жућа на прагу стао: „Погледај млина. ледени оклоп на сунцу сину. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 180 .АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ постала вода студени камен!― дедица вели: „Зима је.

по точку пљуска!― А деда скочи. Поскочи Жућа. топло се брашно у сандук сипа. Игра се Жућа. а млин се тресе од буке сав. момци. слеп. упорно лови рођени реп. ледене свеће на точку топи. млад: „Устајте. дуга. препуне вреће на леђа прти. дани се дуже. ево се буди!― И Тоша ђипи из лога уска: „Чујеш ли воду. врти се жрвањ вртоглав. почиње рад!― Разигран точак весело ђипа. ојача сунце. гледајте млина.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Текла је зима. занесен. одједном жрвањ — поче да струже. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 181 . весео. студена. напокон ево топлога југа. деда се срећан по млину врти. повика: „Људи. са стреха капља за капљом шкропи.

сунца се хвата. Пође и деда. ракију стару из боце суче. мирисом цвећа да части нос. и Тоша креће. а ту и тамо весело сине злаћано око јагорчевине. у сами мрак. уз пуно славље. да миша пита. хоће да види цвета ли крушка. падином брега. скроман и снен. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 182 . блештав и бео. позива видру на мегдан љут. а наврх горе. кроз снег се проби. И висибаба. лаган и бос. кривога врата. сину још једном чудновати зрак: остатак снега. запет ко пушка.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ вије се Тоша ко витак прут. како му здравље. дукатом жутим осу се дрен. а деда Триша задуван хуче. одјури зима на север леден. Потрча Жућа. Плави се небо ко шатор сведен.

ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 183 .АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ путнице зиме подеран вео.

у камењару. весели Жућа. кума Ждерка. грози се Ждерку глупом: „Кад ли га једном скопам у мраку. Свакога лета. жестоко прети: „Тако ми мога брка. платиће једном скитница ноћна која кукуруз крка! Погледај само проклетог типа. платиће кожом скупом! ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 184 .АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ НОЋНА СТРАЖА П овише млина. добро се знаде. кукуруз дедин јазавац краде. тамо ћеш наћи у јами глувој јазавца. Грози се деда. крије се чудна зверка. смаза ми њиву до задњег клипа!― А дедин стражар.

чува је само — ветар и тама. зато се мора опрезан бити и врло. три ми поспанца прете! По свуноћ хрчу. бели свете.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ У том је само невоља права: он увек дође кад стража спава. платиће. главом и репом.― Лопов се Ждерко у јами смешка: „О. врло будан. богме. посао узалудан. Жућа и Тоша.― ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 185 . пазите само овога чуда.― А мачак Тоша такођер прети: „Скуваћу Ждерку чорбу! Нека га само у њиви видим. За тај су подвиг екипа лоша дедица Триша. а њива сама. почуј. Ловити Ждерка. однеће празну торбу! Кад ли га зграбим у мраку слепом. а сањив бити.

Спусти се вече. пазити оком. зрикавац тихо зриче. Мозгају мудро читави дан. бдети читаву ноћ. па брзо трчи да савет тражи код Тоше. овлада тама. прича му старе приче. ухом и носом када ће Ждерко доћ. А чим га спазе где њивом тапа. . да само не би заспао друг. Везе од прича чудесан круг. Распреда Тоша: „У неког цара рађала златна крушка .― ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 186 . свога друга. . спремају лукав ратнички план. нека се нађе у осам шапа.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Од свраке Брље дочуо Жућа како се Ждерко руга. а мачак Тоша сео крај Жуће. Лозинка паде: остати будан.

упита Жућу: „Чујеш ли. кукуруз неко крши?― „Какав кукуруз.― Заљубљен Жућа у бајке старе. вези по ноћи. причај читаву јесен. а Жућа. једну за другом иште. друже. то цврчку пуче танко гудало!― Жубори поток сребрних прича. већ причај приче. а Тоша стане: „Пролази неко нашим кукурузиштем!― А Жућа нато: „То ветар њише зелено перје и — ништа више. ћути будало.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Па истом прену и Жућу пита: „Шта то крај реке шушка?― „То ветар шапће! — Жућа му виче — Не бој се ништа. неће јазавац доћи. Причај по дану. Тошо. па тек што причу сврши.― ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 187 . не бој се. у себи шапће: „Причај ми. сав занесен.― О цару глупом казује Тоша.

показа освит плави. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 188 . о цару Шоњи. по њиви шета попреко-уздуж. овога нећу!― Најзад га ево код саме страже. развуче уста: „Ево се прича бајка!― Хајдук је Ждерко и лопов голи. а ипак приче безмерно воли. ђаво му не да мира. о лисцу Мудријашу.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ А ево дотле лопова Ждерка. напери уво. о диву Брки. „Алај ћу ноћас набити врећу! Овога хоћу. побожно гута мачкове речи. који живи у шашу. клипове зреле бира. Зинуо глупо и очи бечи. Слушао Ждерко о жапцу Креки. клизи тихо ко шајка. Напокон зора завесу диже.

зора је. о грдна чуда. па јурну њивом што може брже. друже. ко је у крађи. мени се чини. ево и деде. о пуста лома. Канда је нека крупнија зверка? Озбиљно сумњам на кума Ждерка. бјежати ваља скоком!― То рече. Жућо. Трагови Ждерка свуда се виде. враг је у торби. друже. нек хитро струже!― Ждерко се трже. Застаде мачак у пола приче: „Чујеш ли. у небо зирну оком.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ у мирном селу. кроз њиву неко струже. погрби леђа. врећу на леђа врже. тако ми репа. по њиви редом зађе. „Ево и дана. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 189 . први се певац јави: „О.― Освану јутро. кукурику. читаву пустош нађе. тамо за реком.

брука да буде већа. брате. у шуму иде. дакле. с врећом и главом. Ја сам те слушо са пажњом правом Кумашин Ждерко. свака ти.― Тоша и Жућа у писмо буље: „Е. слушао бајке читаве ноћи. Стражари амо. хвала. на испит строги! — срдито деда дува — Тако ли. а ми смо глупи ко ћуран попов!― Од тога дана на ноћној стражи ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 190 .АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ последњи. мајсторе Тошо. ту је цедуља мала: „Одлично причаш. покор и лом!― И најзад. тако се њива чува! Начини Ждерко у добру мом Косово право. лопов се вреба. овај знање знаде. ево. па опет — и да краде! Права је рђа и архилопов.

причања нема. Очију сјајних кроз таму мерка. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 191 . Тоша заливен ћути. тишина мртва. кад ли ће чути лопова Ждерка.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ покој царује крути.

на пример.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ДЕДА ТРИШИН САН П оток се Јапра под селом пени. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 192 . журећи ноћу у Сану. моћну реку. Негде. а након тога. столећа другог. на старом газу заглиби турски топ. хитајућ дању. била би пуна четвора кола. несташна. увек је нова. Сваког је чуда видела Јапра у свом воденом веку. од сунца плава. упаде пијан поп. вирова безброј ствара. Кад би нам тога казала пола. мокра од кише. млада и вечно — Јапра стара: хучи под млином дедице Трише.

шта ли се деси. жалосно мачак фрчи: „Чујеш ли деду како се части. Код млина дотле скамуче Жућа.― ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 193 . овога данас. скаче и бије. куме. названој „Земљотрес―. пева се. тамо су дигли ћуприју за нас. игра. Јуче је била — не питај више — пијанка славна млинара Трише. А јуче. да зинеш одистински! Бабе ће причу о томе млети брже него жрвањ млински. у старој крчми повише Јапре. а нама трба крчи. Ваздан су Триша и Винко Лозић водили пијан плес. Кад Винко цврца и Триша пије. само је деда држи под кључем. Алај ме срце сланини вуче.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Столећа трећег.

риба из лонца скочи. дрвеће. почиње светска игра! Нек лија узме за руку ловца. Уморни. ветар и сенке. махале врбе руком. љуља се земља као да броди. врте се чаше. ветар им песме звиждао дивне. од теревенке заспаше старци. најзад. Поскочи деда. људи.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Код пете чаше дедица Триша пијано буљи очи: столица игра. старим вуком. купа се Месец у Јапри води. Крај саме штале дедица хрче и сања призор луд: извести њега у некој шуми ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 194 . прстима пуцну. врти се попут тигра: „У коло. звезде. нека се с вуком загрли овца!― Ђипао деда до пола ноћи са Винком.

рибу. зликовче први. Параграф први. пошто си мачка мучио глађу. Прикане драги. дабоме. најзад је рачун сведен. од вашег Тоше. последњи став: старог ће Тришу смазати лав!― ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 195 . на ваше срамно дело. иначе назван Триша. и сир. ви ли то мачка мучите Тошу попут најгорег миша?! Зар нисте чули. док пред њим риче гривасти лав: „Ви ли сте Трифун. доста је шале. ти ћеш бити поједен. мачак је лаву рођак по крви?! Много је тужби. доброга мачка. и разне ствари подобно томе. овдашњи млинар.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ пред прави лављи суд. Везан је деда. вечно кријете јело: сланину. ко псећих бува. тресе се сав.

браћо. старина чека!― Ево ти лава. шума занеме. врућу: млинар је овај мучио глађу рођака мога. настаде страшан мук. Гласаћу зато за нешто слично: дедицу ја ћу појести лично!― Премудри лисац у том се јави испред зверињег кола: „Нек буде право лаву и вуку. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 196 . пресуда ова праведна није! И ја сам јуче добио тужбу. Одједном. суде. разјапи уста. с краја судијског стола. зарежа мрки вук: „У мени. оштру. Жућу. сваком дедице пола!― Истом ти мечка забрунда нека: „Навали. жестоку.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Следи се деда. од беса врије.

. . . невоља свака буде и прође. . . на ноге ђипи — па се иза сна трже! Уместо вука и страшног лава. Никад код млина видели нису празника тако светла. . . печеног петла заједно јели . ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 197 . . . над њим се бечи — Винкова крава . .АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ а и вук скочи брже. увек је дужи — за петлов батак. . у славу спаса од страшног суда испекȏ Триша петла. . прену се чича. Тамо ни живот не буде кратак. . . Мачак и Жућа уз деду сели. . ко црвен облак. све се на добро сврши. вечито срећа прши. . . . . . . Над Јапром тако. . . .

дане и ноћи између врба дединог млина чује се бука. овијен лаког ветрића дахом. ћути ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 198 . водопад брашна безгласно сипи.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ МЛИН ЈЕ СТАО О д рана јутра до мркла мрака долином реке путује хука. памтећи триста и један дим. под стрехом врабац. У зелен точак с кашика десет ту вода млазом студеним бије. дугин се појас у њему вије. зубат и тежак. наравно. Прастаре даске крова се црне. Врти се жрвањ. покрива деду памучним прахом. бисерни облак високо праши.

а мало даље. тромога клена младица гони.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ и још је безброј дечице с њим. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 199 . сунчани кутак. Пред млином раван. под врбом кривом. Да није млина с његовом хуком поља и стазе биле би неме. Мачак се Тоша на сунцу грије. на њему има столеће једно. кроз леден брзак пастрмка шиба и мудра видра нечујно рони. Крај самог млина. бескрајну пређу испреда вредно. огромно сиво. ту помељари лулама диме и коњче главом сањиво клима. у хладу чмава делија Жућа. А млин се врти. трагова безброј по њему има. намата клупко. пева и бруји. у бистру виру. мије га киша сунчана врућа.

Прену се деда. подиже главу: „Млин је заспао!― — тихо је реко. Старина кожух пригрну дуги. изиђе тихо. Дедин је радник ћутао вредни брвана белих и крова стрма. у јутро тихо. млин је три пута уздахнȏ тужно. као да штеди сањива госта. зелен је точак стајао мирно. док златан дрен је на сунцу цвао. Смирен је жрвањ још топал био и мирисао на брашно меко. Пролећа једног. а затим — стао. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 200 . блистала само капљица срма. пљуснуо водом. на своме точку стало би време. Около свуда тишина пала. нешто му нагло постаде зима.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ дан и ноћ постали глуви. на прстима.

ваљаће негде зеричак лећи. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 201 . уморан мало. и њему малко дремнути треба. до сама неба. канда. Сад је уморан како и не би. изамљео је разнога жита високо брдо. застаде часком па ће ти рећи: „И ја сам. ко ће да памти. па гласно зевну. саградише га мајстори вешти у давно доба Пекмеза цара. Кад је почео. а деда рече са тихом тугом: „Уморила се старина моја. а онда леже с руком под главом. простире кожух под први дрен. и мене.― Полако иде дедица Триша.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ само се птица огласи која. богме.― И ту се деда за леђа прими. сећање вара. сетан и снен.

видим ли добро. овде је неки упао џак? Припреми зубе. чуј!― Препуни брига другари журе. уз ноге расту ледени жмарци. напери уши: „Не чујем његов радосни бруј. не чују са млина хук. појео вук?!― Стаде и Тоша. Ил је промукȏ ил можда спава или је некуд побегȏ. па га извуци. Жућо. „Погледај. Увек се хвалиш како си јак. Тошо. заспали старци!― Жућа и Тоша силазе брзо староме точку. нађоше тамо зачепљен бадањ. повика Жућа: „Погледај. ваљда.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ У пољу дотле Жућа и Тоша стали. у таман јаз. „Шта ли је са њим? — трже се Жућа — Није га. из њега јаки не бије млаз.― ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 202 . а када стигли.

ко да је ђаво ушао у њ. . будан је опет!― Поново одјек низ реку пође. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 203 . Једино. цимну из пета. извуче стари сељачки гуњ. . опет су срећни код млина старог дедица Триша. побеже Тоша. оба их зали несташна чигра. код чича-Трише. Прену се деда. А млин забруја ко никад прије. у моме крају. зубима шкљоцну. полете жрвањ ко коњиц пропет. на реци Јапри. мачак и пас . весело викну: „Чујеш ли млина. Истога трена провали вода. испуни хука предео вас.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Прискочи Жућа. скривени живе другари мудри. поскочи Жућа. повуче једном. весело точак поче да игра. друже.

Тамо ти срећа вечито плови по тихој води.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Жућа и Тоша — и нигде више. у малој барци. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 204 . никада добри не умру старци. На Јапри никад не стану млини.

зеца са длаком. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 205 . богме. „Ту ли си! — чича заигра брком. па штапом —пук! Причали после. по таквој магли тражио теле. зави у бело путника мрава. веле. пернату чавку. најезда права. отело торбу. Стазом се ваља. кад ево меде у руху мрком. врућу му. пена од снега мешана с млеком. завија врбе копреном лаком. Дедица Триша код млина.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЧУДА У МАГЛИ Д ебела магла вуче се реком. скувао чорбу и још му. — Сад ћеш чути пошто је лук!― — повика старац. уз тиху кишу: — Истукло теле старину Тришу. кажу.

па викну громко: „Ово је сан! Маскиран зека у псећи фрак! Сад видим и ја: свету је смак!― На свадбу крчмар креће код знанца. И тога дана деси се. још и то зна се.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ у торби било. извуче ван. ето. бистар ко овца. кад тамо. Идући тако. уђе у торбу Илије ловца. кроз маглу јаше на брзој крави. гледај. ловац у торби донесе псето зграби га за реп. тако ми свеца. У тој су магли сусрели Жућу. улови зеца. Чудан му коњиц не иде касом. ал зато муче дубоким басом. печено прасе. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 206 . тражио своју штенару — кућу. оседла краву уместо вранца. па на пут крену у пуној слави.

друштво од смеха попада с моста. грејȏ га неко!― — ускликну птица. — Томе су крчмар и крава криви! — Пребише зато. ала је меко и још је топло. љуља се гнездо. пијани брод. једва из воде изишли живи. Сирота чавка у чуду била: кроз маглу гнездо плови без крила ил можда под њим креће се пањ? „Зашто сам гнездо стављала на њ?!― Бескрајном траком путање уске у густу маглу кренуле гуске. „Гле мога гнезда. ал у том трену гнездо се крену. крчмару леђа. због чудна госта. весела чавка на главу слети чупавог Славка. Чупави Славко убрза ход. Тражећи гнездо.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Успут на свадби. а крави рог. од гнева злог. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 207 .

пусти се шором. врати ми. однесе гуске месецу ближе. . до самог прага споро се пење. Пијан од магле као од вина воз. Повика баба: „Јадна ми срећа. гусака седам! . . просто се топе. шиштећи дими. ето ми старог. авај! ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 208 . нестају брзо. па равно иде пред кућу трошну старице Виде.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ И како иду. мали Ћира. магло. хукће и стење. Зачућен газда прогунђа нато: „Истопи магла гусака јато!― Касније газда у гневу љутом. пијан ко врећа! Опет си капут пропио. скрену са шина. од прве стопе.― У подне у вис магла се диже. по густој магли шибао прутом: „Ни од кога ја се варати не дам.

у магли спази девојчин вео и за њим пође — шта ли тај не сме! Незнанку тражи и пева песме. зави је магла прозирним велом. препуне слика. А свирач неки. јадна ти мама. Девојче лута и куда крочи путнику сваком засени очи. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 209 . Из једне књиге. у руху белом.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ У шталу иди. скитница вечна. изиђе крадом. девојче неко. занет и смео. сањало будни сав је од песме и речи чудних. бојим се да нам не плане слама. чаробног лика. па тамо чмавај! Угаси лулу.

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЖУЋИН ОДЛАЗАК О ткуда. ваљда. из краја родног. одавно од нас оде? Пише ти Шаров. познаник Жућин. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 210 . гнезда у грању и лаку свраку којој сам крао јаја. ево. Сећају ме се другови стари — откад заједно нисмо! — и јутрос. пролеће. куме: долази. По свуноћ сањам скривену стазу испод Бабића гаја. Откуда? Сад се присећам. што ли ми радиш. туга ми у сан долеће. ни сам не знам ти рећи. овакво добих писмо: „Мој стари знанче.

. Док ово нижем. Добро га знадеш. Тај ти се свуда десио први за зецом где се мајало. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 211 . игри и борби тај ти је био спретан . . како нам неста Жуће. хладне воде. стотину пута ово сам чуо из уста деда-Трише. У сваком лову. редом. веруј ми. проливам сузе вруће. кад смо јурили мачке и врапце.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ са Јапре. на вука кад се лајало. хоћу да причам потанко. ту би насео подвали некој лукавог мачка Тоше. у псећем свету никада таквог више. друже. Једино кад би дошао млину било је среће лоше.

очи му тужно круже: — Некад је било толико паса. врано.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Кад прошлог лета. још нигдје сунца. преклањски стари зече? У росно јутро. куд ли одоше друже? У траву гледа и мрмља тужно док пада снено вече: — Куда се вију трагови твоји. — Кад ове стазе оставим — каже — сећај се мене. У стазу зури као да тражи ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 212 . Поваздан ћути. он се дигао рано. Крај реке луња и гунђа тужно ко касни пијан гост: — Још док сам био малено штене изгубих овде кост. приметих јасно. постаде Жућа сетан. па истом пита.

без хитње. поспану збаци мрену. залаја гласно. у пустош белу крену. више у шали. — Месече друже. одоше наше скитње.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ залогај неки драг. иде споро. каже. код мачка Тоше. тужно му сјаје зене. зашто више не мирише ни једне зверке траг? Понекад само. — Облаче. лакше. — Еј. а ја путујем. путниче вечни. причекај мене! За првог снега одједном живну. почеше шапом уво. буво! Прошета некад за ведре ноћи. —Сели се. пловиш у незнан модру. У сутон често у небо гледа. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 213 . подиже главу.

каже. у родном крају и у мом срцу весело блесну Јапра. . где вечно Псето. Све ми се чини: вечити Жућа вечитог Вука јури . заувек нема. никада да се врати. Кишица топла по гају шкропи и тугу зимску сапра. а Жуће нема. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 214 .АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ —На далек пут вам одлазим. па склопих очи: завичај видим. пролеће тамо шврља.― Прочитах писмо. на њему оста од суза безброј мрља. . испод небеског лука. Понекад само угледам сенку пољем се снежним жури. пољем без краја. бескрајни теку сати. јури вечитог Вука! Од тога дана путује време.

кроз росну траву. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 215 . промаче Жућа вечит. а тамо негде.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Шума малена тананих бреза просипа шапат речит.

зрело се класје поспано њише. Около њиве ћуте у тами. четири клена. младица једна. на пустом жалу. Видран се Видрић богато гости. спава и Жућа у млину старом дедице Трише. а Видран Видрић. Под врбом кривом. свуноћ у реци рибу ловио. лукава зверка. заспао мачак. пустињом неба месец пловио. репови риба. пераје. кости. у тмине неме. Страдала многа штука и мрена. капљице броје вечито време. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 216 . Само под точком. около свуда крљушти сјаје.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ВИДРАН ВИДРИЋ В етар је свуноћ причао с врбом.

„Нека слава прати заставу нашу! Платиће рибе јутрошњу пашу!― ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 217 . а за њим Жућа из петних жила. заврти репом. Буди се мачак. уз леђа врби. Ево и јутра с руменим лицем. Покрену пужић кућицу мрку. поспано тело извија. па истом скочи и Жућу виче: „Тако ми брка. на врата ђипи. Видран се брине о својој трби. дао бих главу. најбржим трком.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ У тихој ноћи. заигра брком. вредан је много. врба у води огледа лице како јој стоји зелена коса. протеже шапе. трепти по трави пламена роса. мирише риба! Рибе су јутрос.― Делија мачак на ноге скочи. иде на трку. изишле рано да пасу траву. гиба.

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Широко поље росом се купа,
бисерје трепти, сунчана киша.
Ратнички поклич војводе мачка
уплаши само једнога миша.
У рупу стругну, прогунђа строго:
„Видидер мачка, блесав је много!―

У чуду блеје Жућа и мачак,
низ пусто поље жито се зиба.
Никога нигде. А Тоша ипак:
„Осећам опет, мирише риба!
Хајдмо на поток, друге нам нема,
рибица можда на песку дрема.―

До воде сишли другари верни,
кад ли на песку бојиште красно,
репова рибљих лепезе сјајне.
„Рођени Жућо, стигосмо касно!
повика мачак. — Гозби је крај,
неко нас јутрос претече, знај.―

„Ко ли је да је, дабогда пукȏ!―
залаја Жућа у гневу слепом. —
„У сну му рибе не дале мира,

ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ

218

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

платио гозбу главом и репом!
Ловио гладан муве по зраку,
седио ваздан у мравињаку!―

„Ко ли је ловац незнани био? —
питају оба, од чуда неми,
а затим у глас рекоше сложно:
Да му се ноћас заседа спреми!
Платиће рибе скупље од сребра,
када му браћа наместе ребра!―

Мачак и Жућа у хладу млина
мућкају главом читави дан,
од врха главе до краја репа
кроје и шију убојни план.
Један и други како је бесан,
неко ће пасти у шкрипац тесан . . .

Силази сунце, сенке се дуже,
чује се граја поспаних врана,
сова се јави, спушта се вече,
лагано, тихо, без падобрана.
Започе шишмиш нечујан лепет,
искри се небом звездани трепет.

ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ

219

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Уз поток тама, слепа и глува,
згаснуо светла последњи трачак.
Низ тиху стазу, шапа за шапом,
шуља се Жућа и уза њ мачак.
Опрезно стигли на пешчани жал
где тихо шапће лагани вал.

Овде ће ноћас радити шапе,
севати зуби ко сабља бритка,
овде ће ноћас, у мрклој тами,
уз леден поток планути битка,
овде ће неком, задајем веру,
узети ноћас прописну меру.

А Видран Видрић, ловџија стари,
хитар и лукав, мудрица права,
опрезан увек, очију будних —
на једно гледа, док друго спава —
тај ти се свуда паметно креће,
у замку лако упасти неће.

Изрони Видран из воде тихо,
сину му крзно у мутном блеску,

ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ

220

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

оњуши ветар, напери уво:
ко ли то дише горе на песку?!
Мирише, канда, врбино пруће
и уза њ — крзно мачка и Жуће?!

„Ту ли смо дакле! — Видран се смешка —
Скована, значи, подвала нека.
Мачак и Жућа под врбом чуче!
Горе ме, богме, заседа чека.
Заседа моћна, два су на броју.
Мењати морам трпезу своју.―

„Куда би, шта би? — Видран се пита,
а онда истом одговор сину:
Жућа је овде, мачак је овде,
најбоље онда — идемо млину.
Читаве ноћи, до саме зоре,
моћи ћу мирно дремати горе.―

Видран се млину одшуња тихо
с товаром јела, нека га траже,
вечеру своју, рибу до рибе,
на самом прагу пажљиво слаже.
Алај ће ноћас добро да крка,

ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ

221

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

масна ће бити обадва брка.

Части се Видран пред млином старим,
а све је тихо, не чујеш гласак.
Опири рибе, а онда рече:
„Добро би било дремнути часак.
Неће ми бити спавање лоше
под самим кровом Жуће и Тоше.―

Док Видран Видрић пред прагом хрче,
у млину деда, све брвна јече,
сиромах Жућа и мачак Тоша
поспане очи у поток бече:
кад ли ће најзад, мокар и бос,
незнани рибар показат нос.

У том и зора расцвета руже
источним небом, освита знаци,
небо се жари, искочи сунце,
блиставе стреле кроз врбик баци.
Мачак је очи дремљиве утрȏ:
„Побогу Жућо, свануло јутро!―

Жућа се трже, заспао беше,

ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ

222

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

у поток зури ко нека овца,
узалуд стража, узалуд бдење,
нема ни риба, ни чудног ловца.
Тек Жући мудрост на памет пала:
„Продавали смо уз поток зјала!―

Другари стари млину се журе,
тамо где деда спаваше тврдо,
кад, ево чуда, на самом прагу
костију рибљих читаво брдо;
и још се види како је спавȏ
непознат ловац, репом и главом.

Зачуђен Жућа рашири очи:
„Овај нас побро прописно лема,
мудрошћу бије, лукавством туче,
дрскости овој примера нема!
Кунем се главом, ово су дела
Видрића Видре, ноћника смела!―

На млину у том шкринуше врата,
ево ти Трише, веселог деде,
угледа кости па истом дрекну:
„Без мене, је ли, риба се једе?!

ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ

223

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Овамо колац, овамо прут,
овамо пушку, страшно сам љут!―

„Бежимо, Жућо, батина ево! —
повика мачак фрчући брком.
— Табану ватру, петама ветра,
спасавај кожу, у шуму трком!
Дође нам, богме, гарави петак,
ово је страшног суда почетак!―

Стушти се Жућа, здимио мачак
тражећи спаса рођеној кожи,
за њима деда, метак по метак,
из пушке старе жестоко ложи.
Фијучу зрна гласом северца.
„Држите — виче — два рибождерца!―

А кад је вече наишло бурно,
облаци стигли медвеђим касом,
деда је тужан по шуми лутȏ,
другове звао жалосним гласом:
Јутрошњи гнев је био и прошȏ,
врати се, Жућо, врати се, Тошо.―

ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ

224

. не би нам празна остала врећа. . у млину древном ију и пију мачак и Жућа. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 225 .АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Вечери исте гозба је била. Да нас је тамо нанела срећа. дедица стари. мало се таквих видело ствари.

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ПРИЧЕ ИСПОД КРЊЕГ МЕСЕЦА ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 226 .

чаробњак такве гради. слободно приђи. Касно је вече. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 227 . није варка. још ће да груне мина! Да није тамо вештац из приче. облаци небом језде. са једним оком. џина?! Не бој се. лупа и тутањ. бато. мрка. суседа мога. улази.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЗВЕЗДАНИ КОВАЧ К олибе ево на крају села. чађава. Марка. окива Брку. бура се спрема. Шта ли се у њој ради?! Чује се звекет. Ту ћеш да нађеш ковача старог.

Ех. ту више нема тајне: то стари ковач. лика снена. то ћу ти рећи: уморни ковач спава. Понекад само просине мјесец кроз облак. Некад је небо тужно и црно. тиња — заборављена. Знадем и зашто. сада знадем звезданог творца. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 228 . вечери сваке. ноћна пустиња права.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ а ковач грми чекићем тешким. просипа искре сјајне. То ти је ватра ковача Марка. искива златне звезде.

са првом звијездом. а мени сине весело свјетло: јавља се тата мој. над мојом свеском свијетли. а драги тата. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 229 . чују се први пијетли. касно је доба. ложач у електрани. Убаци угаљ у ждријело пећи. Прозора безброј у таму сија. блиста се читав град. покрене моћан строј. стрпљив и будан. он ми се с посла јави.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЛОЖАЧ ЕЛЕКТРИЧНЕ ЦЕНТРАЛЕ М ој тата. чаробњак то је прави. Задатак пишем. вечери сваке.

и синоћ су се такмичили педесет први пут.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ а ја их гледам поносан силно: и то је татин рад. Послује тата гарав и знојав. врти се трака — чигра. Над радом старог научника просипа сунчан зрак. ал зато ноћас над сваким столом по једно сунце ствара. слика за сликом по платну јури. на мог је тату љут. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 230 . У биоскопу кроз апарате. шетачу свијетли и храбром бати коме је мрзак мрак. татиним свјетлом игра. стари фењерџија. А мјесец. лице му пуно жара. Свакога трена мјесец се гаси.

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ облачак чим га дирне. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 231 . Понекад само заигра свјетло као на води чун: то. а тата свијетли непрекидно у ноћне сате мирне. ваљда. тати за вријеме рада у око падне трун.

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 232 .

за собом вуче стотину кола и звижди снажним гласом. тата? Шта ли нам носи гвоздени коњиц твој? ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 233 . клизи. Вијори за њим димљива грива. Арапа. бела. Журиш се. не иде касом. вози — локомотиву. црна и сива. путује тата гвозденим друмом.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ МАШИНОВОЂА М ој тата јаше црнога коња. ватру живу. Чудан је коњиц у тате мога. брже од ветра по свету јури коњиц-локомотива.

Челичне куле! Мајстора вештих рад. други у Загреб са житом јуре. трећи — у Бањалуку. угљено брдо за наше малишане! Танкова ево. кажу. . пазите ко га шаље: „Унуку Живку од баба Цане. . Имамо најзад пакет мали. Дајемо. Армијо наша поклон ти шаље колектив. млад! Вагони ови за неко село триста плугова вуку. и тако даље. сложан. синко. Шабац― .АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ — Погледај. Од једног лисца крај саме пруге добих овај податак: ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 234 . поклони сами! Возим невиђен број! Рудари шаљу из црног окна поклон за снежне дане.

пакет у возу у њему — печен патак! ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 235 .АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ пројури. вели.

златнога чичу. прати га слава. одједном видиш — Африка жарка! На крају града за мрким зидом ево ти. о њему хоћу да причам причу. из кога блиста краљевски зрачак а ипак ујка с осмехом тврди: „Ово је само велики мачак!― ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 236 . зверињег цара.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЧУВАР ЗВЕРИЊАКА У јака имам. Чудан је ујак. Он чува лава. јер ваздан ради уз рику лава!!! * На крају града. друже — зоо-парка! Читавог парка чувар и глава то ти је главом ујкица Сава. за мрким зидом.

Свакој би кући задао страх! Алај би Жући застао дах!― Ово је тигар. Ти га се бојиш. Носорог тешки. око му сија. од страха жмури. изгледа злог. тврђава сива. па ваздан фркће. уместо топа — стрши му рог. Ујкину мачку веома криво. и ја бих био афрички лав. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 237 . малишан љут. жива. најежен сав: „Кад не би крзно имао сиво. бојим се и ја. Жирафа шета бројећи звезде. трагати за њим. Сигурно ловац. тромо се креће. на њему сија капутић жут.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Ту је и лавић. ево ти тенка. то није игра. опасна. кад за њим јури. па ипак неко улови тигра.

лепезе уши покреће он. на њему кљове и дуга труба. у ње још увек на сунцу глава.― У малој бари крокодил дрема. гладан сам јако. ручак ми дај! Доста ће бити пола вагона и поврх свега једна бомбона. никад га нећеш видети тужна. када јој сутон до ногу дође. Он труби громко: „Ујкице. То ти је. он му се жали: „Нешто ме боли. Долази колос на четир стуба. оклопник стари. богме. Ко га не позна одмах би рекȏ ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 238 . нарави грубе. знај. То ти је слон.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ корача парком — звонара права. пипни ми зубе!― Водени коњ се поваздан гњура. чудновата звер. Кад ујка приђе. ујка је зове „облакодер―.

Завичај њен је пешчано море где вихор праши и сунце пржи. навиј ми. Весели кенгур по врту скаче ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 239 . Камиле-лађе одувек броде кроз пустош врелу. пустињска лаћа. будилник сат. И ту се ујка марљиво стара и ложи ватру за смрзлог цара. Саво. прашуму сања и црнце неке. поспано чешућ дебели врат: „Спавати ваља до фебруара. Кад нема врелог афричког сунца. Камила плови.― Змијскоме цару вечито зима.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ „Ова је крава веома ружна!― Он ујки каже весела лица: „Ја сам ти коњска подморница!― Пред саму зиму замумла медо. морем без воде. морнарску главу високо држи. овде га грију угљем из Креке.

великог зеца!― Јежурка Јежић. па ни кад спава. весела ока. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 240 . спокојно шета. он се не боји никога живог дању ни ноћу. тамо јој друштво на санти прави господин пингвин у фраку сјајном. као да прети: „Нек дође лав!― Базеном плива лепојка нека. мама. делија права.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ као из топа хитро и право. Она је кћерка далеких страна. То ти је фока. Свака му бодља — бајонет прав. глатка и жива. ледом и тајном. скривених маглом. а мали син му из џепа вири и гласно виче: „Татице браво!― Чудом се чуде неука деца: „Погледај. копљаник славни.

Облак од птица по трави пао. спремна за борбу: „Овамо ручак. туча и дрека. вртоглавица! У овом друштву. лепом. лица. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 241 . ујка ми каже.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ А дивља свиња. Чистунац лабуд језером плови. немирне очи. Тај носи јаја. рије и грокће. репови. поцепаћу те ко масну торбу!― Мајмунски кавез. у модрој води. то ти је хајка: ковитлац тела. личи на барку с једрима белим у којој деци долази сан. Заједно с њиме. велика тако — ко глава моја. блистав и миран ко сунчан дан. ратова триста. заврши репом. његова слика наглавце броди. опасне ћуди. покрај њих видиш стражара ноја. почне се главом. кићеном. зликовче Саво.

провири мало. Чувар се жали. како ти стадо?― ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 242 . па ујки јавља зачуђен свет: „Погледај. колега. љутито хуче: „Овај ми јутрос појео кључе!― Колибри шарен. трепери журно крилима сјајним. ко лептир бајни. па ујку пита: „Здраво. гонећи овце застане радо.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Пеликан ждера са дугим кљуном крај воде стоји са кесом пуном. с гране побеже цвет!― Крај врта каткад чобанче прође.

заспао сам од њене галаме. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 243 . Тишина се ваздан дере на ме. Лаган сутон с дрвета пануо и у глежњу ногу угануо. синоћ сам се сударио с њиме. Рано јутро лутало по мраку и разбило фењер у буџаку.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ПРИЧА ПИЈАНОГ ВОДЕНИЧАРА С туб се дима следио од зиме. сваком оста на глави чворуга. Тврд сан лупи и мене и друга. Сат ми стао и тврдо заспао. Један кројач у капуту жуту пегла сенке по ауто-путу. Моја баба из Паткова Села од магле ми чарапе оплела. Месечина поља потопила. под поњаву сакрио звоњаву.

ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 244 . Од ватре се пламен опржио па је рану са димом завио. Чича маглу компресором буши. Зраком сунца песник море боде. пише песму површином воде. Баба брије са решетом старца. а суви аласи. Хладовина бункер поткопава. Киша пада и језеро кваси. прејео се обећања Павле. Ковач кује од ваздуха чавле. вук напамет појео магарца. мокра вода. све се зноји да њега освоји. пере воду и у лонцу суши.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ четири се коња утопила. спотакла се кобила о сенку. Пљусак лије низ врбине дебла па је вода од влаге назебла. Започели коњи теревенку.

на окуци. саобраћај сав угрози клизећи на једној нози. Клизати се није ред. нешто дуго попут скије. „А због чега. да ли знате?― ви питате. (ваљда вам је познат Груж?!) ухваћен је чудан баја због опасна прекршаја. Чак ни нога то му није. Тај пребрзо друмом вози.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЧУДАН ВОЗАЧ Б аш у луци. ухваћен је један пуж. Зар је цеста што и лед? * ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 245 .

вади оружја — биљежницу и боц-боцкаву оловчицу.― „Ово је кућа. из кога града?― „Пуж Пужевић из Вино-Града!― „Да ли господин кућу има?― „Ево је. момче. „Име. на леђима!― „Зар то вам кућа? Превара гола! Па то су кола.― „Онда вам спремам оптужбу врућу: ви сте пребрзо возили кућу.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Саобраћајац. она се вози. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 246 . Испред окуке. ја идем пешке. права. до саме даске дајете гас. без грешке. презиме. Ја вам јуначку задајем веру сад ће возачу да узме меру. строг у лицу. ја видех вас.

одмах срушити. Боље је коњским репом цимати.― „С кућом у друштву иде се слађе и још се лакше брани од краће. спавати могу.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Господин кућу рођену вози под пуним гасом. никога зато не морам питати. могу је. несташко. ви с милим богом заједно с кућом и вашом ногом. тако ти песме. тешко уздахну. прилични кози. Ил сте филозоф ил сасвим луд! Такав сам стекȏ о вама суд. могу пушити. куме. „Идите. палицом махну.― * ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 247 . неголи с вама посла имати. да станар кућу возити не сме? С кућом на себи могу се ритати. А гдје то пише. на једној нози! Ви сте.― Саобраћајац обриса зној и пужев кућни записа број. најзад.

ухваћен је један пуж.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Баш у луци. дај помози! ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 248 . на окуци (ваљда вам је познат Груж?) ухваћен је чудан баја због опасна прекршаја. на челу стрше рози. На једној се скија нози и са собом кућу вози. Луда срећо.

ЂАК И СЛОН ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 249 . ОН.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ БАКА.

сива и бела. а у фабрици за чоколаду. истина црна.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ОГЛАСИ „КУПУСНОГ ЛИСТА“ Е во новина „Купусног листа―. не пије вино. огласног дела: НУДИ СЕ ДИРЕКТОР Полетан. Једина мана — признајем грешан — много сам јешан! ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 250 . шећерне ствари његов су сектор. зато би радо био директор негде у селу или у граду. спреман дечак основац. Ево на пример. не воли новац. овде се пише истина чиста.

Четврта мушка. јер нешто страшно у тами шушка.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ПОЗИВ Рођена куцо. Потребни: фењер. нећу те више. ТРАЖИ СЕ СТРАЖАР Стражар се тражи. сабља и пушка. код чика-Крле ТРЕБА НАМ ШАПТАЧ Потребан шаптач у нашој школи за неке ђаке. врати се кући. Који су храбри. куми. никада тући! Моли те. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 251 . уз малог бату док обноћ спава. За ово моли професор добри. нек брзо хрле! Адреса: Прокоп. Поповић Рушка. тужнога лика Вребалов Ика из Ердевика. делија права. пошта Београд.

мењам. ЗАМЕНА Четири двојке. за једну тројку. За песме спремна.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ПРОДАЈА У тихом куту. нове-новцате. унучић Пера продаје баку. својина лична Костића Рате. половну можда или у квару. да знате. никад не туче и само каткад за уши вуче. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 252 . стару. Ратибор Костић. Џабе га даје. за успаванке нема јој равна. ПОКЛОН У броју седам Берек-сокака унука Перу продаје бака. Општина Рума сеоце Врелац. осредњу. Берек-сокаку. Љути се ретко. за приче главна. азбукострелац. старица вели.

КУПОВИНА Купујем слона од чоколаде! Ако га неко бесплатно даде. Ђацима јављам да имам псето. Ранковић Раде. Весели стрелац нек ми се сврати. По врелом дану причаће приче орангутану. Чувај се добро. НАЂЕНО Лопту од крпе нашȏ сам. СКРЕЋЕ СЕ ПАЖЊА Воћке ми красно цветају. претврду веру мислити неће на свога Перу.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ хитно је врло. бака се сели. Путује на југ. ето. крушака биће читаво лето. Позор! Јуче ми њоме разбише прозор. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 253 . Шабачки друм. несташна чето! Баштован Крум. Јасле број осам. Задаје тврду.

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ да му је чика у реду врати. бивши тобџија. јер књиге немам. ИЗЈАВА У школу идем. јуче ми буквар појело прасе. код чика-Васе. Срђан Оклобџија. лекцију не знам. Изјаву дајем пред светом целим: сваку ћу двојку с гицом да делим! ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 254 . На Карабурми. с бригом се спремам.

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 255 .

пева оперу „Тоску―). Хоћеш да видиш малчице само новину ову знану? Из ње сам јуче нешто преписо. новине шумске. цртане пером сликара Сунца. шаране месечином. музичко друштво „Коску―. Читај огласну страну: ВУКОВ ОГЛАС Вучинић Вујо. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 256 . штампане сенком фином.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ОГЛАСИ „ШУМСКИХ НОВИНА“ И зишле. певач на гласу. кажу. у тихој шуми Зелени Бор оснива моћан певачки хор. (знају га добро сви који пасу.

Нека се Гуска у шуму сврати да јој га тетка врати. Савет се хитно прима пре него дође зима. нашла сам синоћ. коње.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Јагањце најпре позива. Састанак у пет сати МЕДИН ОГЛАС Мркоњић Медо из Глуве Доље. зверка мекане душе. може и прасе. перо госпође Гуске. крај неке стазе уске. с њима прекида рат. у сами сутон. зна се. моли пчелара за наук мудри како се пчеле гуше. Вујо. весели брат. магарце. ЛИЈИН ОГЛАС У густој трави надомак реке. ЈАЗАВЧЕВ ОГЛАС ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 257 .

Лепше је нема. Јазбину има топлу и тиху. јуче. Долази ноћу у свако доба. да палиш свећу! Јежа примити нећу!!! ОГЛАС ДИВЉЕ СВИЊЕ Ја. Откуда прича о томе кружи. Сова. Чаробњак мудри. ОГЛАС МРАВА Пред кишом. јављам свима да знате: никада досад ручала нисам на књизи ђака Мате. ко ли ме тако свирепо тужи? СОВИН ОГЛАС Птицама добрим овим се нуди одличан тумач снова.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Озбиљног друга Јазавац тражи да деле красан стан. дивља свиња. згодну за зимски сан. Брљанић Брља. под својим листом. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 258 .

нек сутра дође! Састанак — под печурком. пола сам шуме обила. Учтив Трудбеник Мрав. СТРШЉЕНОВ ОГЛАС Стршљен се јавља да мегдан дели с бумбаром. дуго те тражим. (1954) ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 259 . КРАВИН ОГЛАС Јавите вуку: жива сам. Зато му јавно одајем хвалу. храбрим Бурком. Ако је јунак. Вуче. добро се чувам! Ерина крава. КОБИЛИН ОГЛАС Пожури. да ти копитом пошкакљам зубе. Воли те стрина Кобила.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ сакри ме цветић плав. здрава.

― „Зато и ја с њима кличем: Здраво.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ПАСТИР И ВОЈНИЦИ Мали Јанко кући стиже. сва три су ми рекла: здраво! Један рече: — Здраво. а трећи ми салутира: —Здраво. наста трка. брко! — други виче. друже генерале!― ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 260 . што се дереш. од радости. мали ђаволане. поче вика: „Јутрос рано крај мог стада прошла. три војника!― „Три војника. момче! — Здраво. бако. друже пуковниче!― „Чекај. другови се само шале. па шта онда. луда главо?― „Ето бако.

брезик је мокри сву ноћ питао када ће стати киша. У сну је Жућа сву ноћ вијао зечеву сенку светом. јаблан се вити сву ноћ клањао топломе ветру с Југа.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ НОЋ УОЧИ ПРОЛЕЋА П ролеће сву ноћ водом пљускало под старом трулом браном. Читаве ноћи мачак скитао за трагом Брке миша. а у сам освит дрен се смејао ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 261 . Читаве ноћи орач сањао глатке ручице плуга. сву ноћ по нашем крову куцкало шљивином голом граном.

ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 262 .АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ окићен првим цветом.

јавља се мио глас.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ МАЈКА В ећ морнар Месец пучином једри. буди се. тражи спас. накрај му ноћи лука. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 263 . живот је бајка. пази вољена мајка. Чува га. Из ноћне таме. На меку косу дечака снена спушта се топла рука. Смешка се дете. Дечак је снове сањао страшне. Залуду тмина јуриша глува кад мама добра дечака чува. спремно и будно. Јутарње сунце кроз прозор вирну. у собу зраком крочи.

. .АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Прену се дечак. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 264 . време ће најзад повити стас. . постаће човек. . . . када је мама рођена близу. . Ко ли га гледа? То су мамине очи! Путују дани у сјајном низу. . . ал ће се вечно памтити рука. . . мамине очи и мио глас. . . . Нарашће дечак. . . .

где ли је звезда најлепша. док модру зору не зовну петли. куд ли је поглед уперен твој? Зашто те мајка пустила строга по хладној ноћи. босонога. замишљени.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ КУДА ЋЕШ. А кад је нађем. дечаче тихи. кући је носим. месече снени. питам. нек мојој мами у седој коси вечери сваке светли. у плавој хаљи свиленој? Читаве ноћи небом се скитам. МЕСЕЧЕ? К уда путујеш. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 265 .

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 266 .

са крзна стреса звездани прах. а месец-рибар пучином плови. или му видиш. за слободара. Скита се мачак. није га страх. А нека госпа. чула да очи звездане има ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 267 . у оба ока по месец жут. по неки пут. препуна пара. смео. вечити ноћник. у сваком оку блиста му звезда. Над мачком небо под модрим црепом.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ПРОДАНА СЛОБОДА С лободан. вере се мачак по стрму крову. без топла гнезда. комета лута са златним репом. у сјајну мрежу шишмише лови. чула за мачка. вештак у лову.

и најзад мачак изгуби главу. Сад мачак баби умилно преде. за чанак млека и топли кут. сави се лено под свилен скут. на слатка јела. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 268 . А и кад гледа и зене шири из оба ока — чанак му вири.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ил некад златне. даде слободу за машну плаву. Поваздан дрема. очи му жуте поспано гледе. умро и месец. Мамила госпа ноћника смела на меки лежај. па брзо смисли лукави план: доћи ће мачак и у мој стан. са месецима. блиставих звезда у њима нема.

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ БОЛЕСНИК НА ТРИ СПРАТА Н ашега старог доктора Јана телефон зове с Калемегдана: „Докторе драги. хитно је врло. боли га грло!― „Имате госта? да није странац?― „Право сте рекли. имамо госта.― ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 269 . Јест. боли га читав — други и трећи. Кажите само: на који спрат?― „На коме спрату? Тешко је рећи. за један сат. Африканац!― „Доћи ћу брзо.

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Чудом се чуди наш доктор Јан: „Какав болесник?! Јел троспратан?!― „Докторе. Жирафу једну боли нам врат. јесте. знате. а то је — други и трећи спрат.― ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 270 . из зоо-парка. то није варка. зовемо.

иде на далек пут. деда је јездио много идући табан-возом. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 271 . А деда-Сима. ваља признати то.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ДЕДА ПУТУЈЕ АВИОНОМ П о кући хука и бука. корака крута. двориштем лута и прича важним тоном: „Путујем авионом!― Много нам дедица памти. Још док је дечак био. понекад сине прут. има година сто. пастир за брзом козом. спремамо деда-Симу.

чувеним нашим „Ћиром―. јурио брзо. па легне мирно и — прежива. силази. Познаје деда и стара кола и њихов мотор. Кад фењер-месец обасја свод и земља цела у сребру плива. пење. два спора вола. пужевим трком.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Табан-точкови много значе. ватрено. ти су га вукли. Деда је јахȏ. на мазги. воловски мотор успори ход. с њима се шуња. Оџак се дими. коњу и магарцу. куне се брком. широм. читавом земљом. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 272 . Касније. с њима се чак и скаче. завидим старцу. деда је путовȏ возом. живо. ништа не смета стење. с ветром се пустим утркивȏ. у зрело доба.

Стајао на самом прамцу. ауто позна. крстио се и чудио како лаћа знаде пут. сад ваздушни чека пут. ваља ићи авионом. а бабе вичу: „Ево га. мирним ходом. као свећа. Ћира!― Знате ли деду? Храбар је он. Па ипак. у даљине. уз пуни гас.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ пиштаљка свира. путовȏ је деда бродом. Морем сланим. Све је досад била шала. камион. Кола без коња! Ђавоља справа! Ту ти је вечно у торби глава. деда је често јурио друмом плашећи нас. друже. и у том чуду. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 273 . прав и крут.

„Тестамент пиши — шапће ко дух — с ђаволом правим посао. купи фењер кочијашки. „Ваљаће ми он у тами.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ па је деда забринут. Шапуће. Страдаће. а он справу чудну вуче: ватрогасни апарат! „И ово носим са собом горе. комети реп. гунђа смркнута лица: „Никад ме није носила птица!― Пење се деда до првог спрата. и не проће чак ни сат. ух. богме. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 274 . чича врашки. да муње гасим и метеоре. до адвоката. ма како био кићен и леп!― Затим деда. у петак летим у ваздух!― После тога у град оде.

Кроз улице градске гура. „Ни ово — каже — узалуд није. ваља за пута. кад авион скрене с пута и залута. а то је зверка љута. горе се Медвед Велики крије. Тако деда под товаром.― Још мудри деда мисли на лов. у кожуху крену старом узлетишту. Ракију пиће и лумповаће са Влашићима. на пут плави. рекао би: мамут прави. све се ваља и котура. са седам браће. без пара деда никад није. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 275 .АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ у Кумовој густој Слами.― Узео старац новчарку црну. јер можда успут у крчму сврну код групе звезда — Водолије. карабин себи купио нов.

Чак и нека куца скочи. само се смешка. зачуђено шири очи и све виче: „Ав-ав-ав!― Најзад. већ је покрај апарата.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Није прошло ни по сата. а он само запомага: „Дошао је свету смак!― Што беше даље. богме. с много муке — држ за ноге држ за руке! Какав терет! Није лак! Убацише деду. гурају га ко медведа. за пута тешка. врага. не прича пилот. авион га сребрн чека. озноји се чича сав. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 276 . широк деда. Посада се чуди листом са пилотом и радистом: „Какав ли је ово дека?!― Уска врата.

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ и наш се деда збуњено чешка. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 277 .

испод каменог лука. Псето пешице каска. човек на коњу лепом. роба — све ти је наопако. врана крилима маше. а штука весла репом.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ВАШАР У СТРМОГЛАВЦУ Ж ури се младо. сви ће у истом правцу. вашар се данас држи у граду Стрмоглавцу. продавац. добра Белка. У граду Стрмоглавцу чудан је вашар јако. На самој капији града. старо. козица. купац. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 278 .

„Пошто га дајеш. Са гране виси мајмун са главом наопачке. а он за динар — за два изводи ватромете. важна. „Навали народе!― — виче. женама у длан гата. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 279 .АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ продаје старог вука. сјајнога врата. — „Имам крушака џак!― Око кинеског змаја буљук се деце плете. плећат. На клупи седи меда. поучно клима главом. куме?― — пита га стрина крава. На зиду чучи врана. космат и јак. Магарац Њако Њакић купцима нуди лава.

пустињску лађу. А даље. није варка. под пушком. спопао чудан бес. кроз вашар цупка. корак само. бркове суче. мами купце: „Продајем капе ђачке!― Камилу. новога чуда ето: некакав мачор строги купцима нуди псето.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ дере се. учим плес!― Ево и миша старог. виче: „Дођите. продаје мачка Марка. идем у калуђере!― С тезге крекеће жабац: ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 280 . чека. Насред вашара бучног голем се курјак дере: „Продајем целу шуму.

― — грлат крокодил зја — „дебели. о врату држи оглас: „Нудим четири зеца!― Из шатре зове лија. нуди поспаног мачка: „Купите зимски сан!― ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 281 . ветар и сунце! Мени — муве и воду!― „Јарића двоје имам. на сунчан жмирка дан. масни! Оба купујем ја!― Купусна глава стоји. кротка је попут свеца. уђите. има лукаво око: Одлично чистим перје. трске. тешки. госпа коко!― Из рупе вири јазо.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ „Продаћу теби роду.

господин Мотка Ној. Стој!― ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 282 . свакога успут пита: „Зашто не купиш мене?― Жирафа важно шета. увис палицу диже: „Свршен је вашар. небески подупорањ. тужно јој светле зене.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Бескућна куца скита. тражи црквени торањ. чисто млеко у праху!― Долази најзад стражар. За тезгом седи крава. не може стана наћи. у дугу муче даху: „Одличну робу имам.

накит јој сија. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 283 . Ко ли ће прије? На првој стази дјевојка Уна. Четири стазе. свака се вије. кићена цура од Мартин—Брода. поносни Врбас. Низ другу стазу јуриша хучно весело момче. од стрмих стијена Штрбачког бука. вјечито млада. смјело и бучно. знана из буна. ведра ил мрка. планинац Врбас. зелена вода. кроз Босну моју води се трка. лакога хода. под њеном снагом клисура пуца.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ БОСАНСКИ ТРКАЧИ С вакога дана. ледена вода. на свакој тркач. Узела залет са личких чука.

На трећој стази сунчано сијева жуборна Босна од Сарајева. немирна. На крајњој стази препреке мрви дјевојка црна. у јутра плава. с камена краја. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 284 . не пјева ништа. горе јој очи. јутарња роса.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ злаћано зрнце на дну свјетлуца. бистра и поносита. вјечито тужна. студена Дрина. у пјени шумној зелена коса. горштачке крви. помамно јури кроз разбојишта. кроз горе хита. Вије се. С хуком се руши. игра. На крајњем циљу. тркаче прима поспана Сава. мрких даљина.

али је Борка постојан друг. Јаше малишан весела срца у седлу дрвењаку. а биће. носи прутић у руци.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ПРИЧЕ ИСПОД КРЊЕГ МЕСЕЦА Д ечак Слободан на пут се спрема. јаше кобилу стару. ако ли дође меда. дуг. нит пушку има. Голорук момчић кроз таму јаше. нит сабљу паше. још већа беда. Пут је планином опасан. богме. пажљива Борка копитом кврцка ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 285 . весело. штета је само што друштва нема. сав у жару. Могу га срести вуци.

дрво! Овога.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ каменом стазом у мраку. „ „Побогу. иначе — оде врат!― ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 286 . људи!― — вучина зину — „Ко би се с таквим рвȏ? Зачас ти кожу са леђа скину. Замисли: челик.― Слободан храбро одвраћа вуку: „Страдаћеш попут чворка. Овде је закон зверињи. да му запржим чорбу. оде главом у торбу. груб: царује само шапа и зуб. смотан ће бити ко врућа пита. понела на пут челик ципеле и дрвен капут. Одједном ноћни проломи мук вијање страшно — вук! „Мојом планином ко ли то хита. видећеш како делије туку. брајко. богме. када те звекне Борка! Она је. не чека брат.

неко шушка ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 287 .― Заждио медвед стрменим кланцем. спасава кожу пред чудним странцем. одоздо челик. — „Ваља ми маглу хватати брже.― Опет се храбри огласи дечко: „Почуј истину горку. хвата га пуста страва. трапава мечко. приђеш ли ближе. одједном чује: гле. бојим се — оде глава. Језди Слободан. оклопник велик. одозго дрво.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Побеже вујо. видећеш страшну Борку. сада се медо јави: „Каква је ово поноћна луда.― „Дрво и челик!― — медо се трже. уместо мозга тај има звечку. То ти је. бато. путује мирне душе. запета пушка. неки будалаш прави? Ко ноћу тражи по шуми мечку. ал гледај чуда.

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ и кроз мрак. Борка. нисам. срдит пуше. да ли вам стомак уредно вари?― ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 288 . ваља ми бити меден!― И момчић смерно утањи глас: „Алај сам срећан што чујем вас! Како живите са женом драгом. Ја сам ти главом Јежевић Боца. глув. „Ко се то ноћас мува по гори?― — повика дечак. јесу ли слична ружи? Како је мама и деда стари. како вас здравље служи. убојних справа!― — прошапта дечак. „Ко сам и шта сам. леден. — „Ово је.― „Триста колаца. оружан с триста шиљастих коца. иду ли деца за вашим трагом. тврђава права. шта те се тиче!― — одговор стиже сув. — „Потребно није ни да се виче. путниче. шума се ори.

. честити момак. деда и стомак . пројезди ата. страх? Пролази мирно. канда.― Све тако прође у миру пуном вечери једне под крњом луном.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Нато ће Боца. Јежевић Боци није до рата. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 289 .. рећи у један дах: „Добро су деца. Тебе је.

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ МУДРЕ ПОРУКЕ ЗА ШТЕНЕ С вакоме знанцу јави се лепо весела ока. то ти је кокош у бесном стању. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 290 . кавге се мани. не лај на знанце. Квочка је страшна ноћу и дању. Кад јежа сретнеш. машући репом. тај копље има на свакој страни. јер оклоп носи. Лавежом громким дочекуј странце. Корњачи никад не стани на пут. никада. Ево ти савјет старога писца: чувај се добро и мртвог лисца. а нема капут. друже.

На мјесец лајеш? То ти је вјесник. чувај се врага. Желиш ли ловцу постати драг. скитница бићеш и псећи пјесник. њему не треба наићи страга. она се не зна ваљано тући. У твојој кући најдражи гост нек увек буде понека кост.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Прасету сваком склони се с пута. Морам ти рећи: то ти је стари обичај псећи. Кад коња видиш. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 291 . његова мама врло је љута. пажљиво прати зечији траг. Ко сретне бика треба да гледа да га никад не дира спреда. Прогони мачке. Овцу већ можеш и за реп вући.

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Вук нам је рођак. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 292 . опасан момак. свашта ће стати у његов стомак.

каже. садићеш најбољи купус читаве ове године. Сви ће зечеви да ти се клањају. Љубим свакога знанца: како се башта ради? ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 293 . измисли нешто!― — замолим своју машту.― Дубим на једној нози: у глави план се гради. види се. мудра купусна главо. нека ти чело красе од пола метра рогови. И во ће да ти дође и мукне сваки дан: — Господин баштован. буди ми поштован. памет су теби дали мудри говеђи богови. ниси спавȏ. да те сањају и да ти кажу: .АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ПРИЧА О КУПУСУ „ Д едер.Мој господине! Још би ти и шешир снимали кад би га само имали. башту. а она спремно гукну: „Купићеш.

љубим и губим: читав сам бунар издубио. посади купус вечит. очурде само бечи. док сам ти мудри савет као из топа убио. смешно мазало!― Ускоро ево вола. Врт нам изради бујан и речит.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Губим времена товар: како се купус сади? Дубим. товар сам сати изгубио. Платно је права њива. презриво мрдну брком: „Купус? Подвала чиста од првог до задњег листа! Зар код нас то да прође? Зар неко то да глође? Чак би и прасе казало: — Губи се. кад ево чика зеца. Сликар ми Пацко рече: „Ево савета златна. зелене мрље посиј. у поље носим трком. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 294 . набави четку. по њему четком ори. пола сам села изљубио. нек слика купус-баште пред сваким оком гори. боје и добар комад платна. нек боја просто збори.― Начиним тако слику. не збори баш ни речи. а затим слику лизну и мукну: „Памет јака.

као баштован. пропао. грдне сам беде допао. тако код вола. куме. углед ми врло опао. зеца. сасвим сам. тако.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ наоко — прави купус. па да ми пољем нагаре сликарско глупо магаре!― Тако. на језик — комад џака! Пази ђавољег ђака! Где ли су керови наши. мажући слике. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 295 .

рајо. с посљедњим зраком. изнутра постављен куном. капут. несрећа права.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ СТРАШНА НОВИНАРСКА ПРИЧА Е во новине! Новине ево! Навали. један је меца. у друштву с мраком. сиротицу. јурио Цицу. са мрком длаком. с крзненом јаком. трчећи зечјим трком. у свом кожуху мрком. Затим је иста вучина плава. разбојник неки. синоћ. уз дрво јадна једва загребла. споља обрасло вуном. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 296 . под паром пуном! Синоћ. фрчући мачјим брком. један је медо. отео Ђоки колаче с маком. и јагње.

знате. (сав је од иња. (што је не убих и не испекох!) јездила бесно у свом капуту. чизама. грожђе са врбе. од росе чорбу. Страшно је даље причати о том . ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 297 . та иста дивља свиња. на њему плоче. искочи носорог! Оклопник прави. . смазала вагон презрелих диња. без топла шала. за једним плотом видеше људи рог . . . . Тачка!) Онда је . . потом . . . као што рекох. . . од чекиња!) рушила бране на своме путу. А потом . онда . у густој крошњи повише дебла. овдашња мачка. дувала сву ноћ у предње шапе. . . Толико о њој.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ горе назебла. сунцокрет један са жутом главом и стари мадрац са морском травом. . чичину торбу. капе. (Цица је.

Питаш се. Видио свашта новинар млади. најзад сазнати крај. Вујо ил друга беда? Уредник Јоца одговор даје: све је истина чиста. знам те. мало посоли. промешај. живио чичи. беше ли меда.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ па кад ли јуриш тенковски поче: тај ти је крчме рушио. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 298 . тај ти је бурад бушио. . тај ти је чаше сушио и љуту крџу пушио . Ево новине! Новине ево! Двије ми банке дај. он је сарадник листа. шта ћете — машта ради. тако ћеш причи. ово је допис основца Паје. додај — тако се прича напета гради. . носорог.

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 299 .

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ НАДРИЛЕКАР ЈОЦА П од капом облачја меком. Овде је главни чаробњак славни. шуму нам јесен црвено боји. ту лисац пошту носи. на самој горској коси. мере нам време и пуж и зец. вукови туле на месец. пролеће доносе ласте. петао људе буди. на врби — грожђе не расте. вила. већ како који. под сивом небеском стрехом. пријатељ ђавола. у моме селу далеком. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 300 . храшће на стражи спокојно стоји. мечка у шуми суди.

молим те. и шљива. и дуне. и декне. За све ти нађе лека Јоцина апотека: ако си пао с крушке. иди. да ти плати рачуне. надрилекар. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 301 . (од неке прастаре пушке) ако те уједе овца.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ (још мало — добиће крила!) свакаквих чуда пекар. наш Јоца. ако страдаш од ловца. ако се преједеш гљива. ако те мечка звекне. Живела апотека! Каква је само шарена леја Јоцина фармакопеја! Прикане. и какве бундеве лудаје кад ти се тетка удаје — за све ти Јоца прибави лека.

од црна овна вуна. змијске кошуље мало. а кад се човек пропита чак и ђавољих копита и — све уз тајну строгу — прашак од вражјих рогу. ту би се лако добила и грива с белих кобила. све по реду и распореду: од слепог миша крило. има дана десетак. Кад.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ то се тек у сну види! Гле. зрије и бије мирис пакла и алхемије. совина перја кеса пуна. орлови нокти и вршци крила. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 302 . Чуче испод Јоцине стреје враџбине древне Халдеје и оштро врије. (од нас далеко било!) старог јазавца сало. ево.

помоћ се тражи. од мечке сало. да моја грипа нема вируса азијског типа. За њу ми треба препарат фин зове се — аспирин. какав ти треба лек? Да се на бољку изврши атак да л миш помаже слеп. Скочисмо брзо. зноји се. браћо. страх нам поједе век: „Прикане Јоцо. узећу само таблету-две са витамином це или бе. од жабе батак ил неке сове реп?― А Јоца шмрца и чело пипа па гунђа: „То ти је грипа. узбрдо гура температура. гори.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ и Јоци црни освану петак: прокашља као магарац стари.― ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 303 . брзо нам кажи. просто се жари. Надам се.

руга се данас и врана с коца какав је лекар Јоца.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ „Зар нећеш друже. Чак је и кришом. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 304 . та све се бабе око њих роје и теби паре у шешир броје?― зачу се шапат нечији мекан. „Та нисам ни ја толики звекан!― — дрекну болесник уз покрет нагао — „То сам ти само бабе лагао. низ мутну реку. пустио апотеку. лекове своје. паре дизао где сам стизао!― Од тога дана делија стара изгуби славу мудрог лекара.

трепери — повуци-потегни! — цветна и бујна пролећна башта: ускочи само. ко ће ми бити на свету раван!― ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 305 . игра. у сенку легни и као Шаров — ноге истегни. па истом викну — „Постаћу писац. Тако и Мирко у својој башти сав се предао шећерној машти.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ СТРАДАЊЕ МЛАДОГ ПИСЦА У нашег Мирка богата машта. „Куда ћу. хтио би бити чувен и славан. шта ћу?― — мерка кȏ лисац.

Од Змаја цветну обрсти леју. пројури бесно народном песмом купећи десетерце. слободно време. вешто крадуцка теме. књигама туђим делија листа. Андрићу Иви (нека нам живи!) однесе с Дрине мост. пред њом Доситеј с Хопова. Из „Хајдук Станка― покраде Јанка Кȏ куца туђу кост. Његошу славном из „Горског вијенца― откиде сјајно перце. старински поклич ори све ближе: „Љубезни держите лопова! Треба га прије восточног зрачка пребити јакоже мачка!― ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 306 . хартија чиста. перо. понешто штрпну и Доситеју. А једне ноћи потера стиже.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Мастило ту је.

јуре га писци у сну. ал и то знај. у задњем трену. сав се претвори у зној и пену.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ „Враћај нам песме. док се. на јави! ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 307 . скоро укебан — иза сна прену. Великог Јожу. Маршира. Ујутро Мирко у школу хита. јер си платио главом! Бежао Мирко Шарчевим трком. Пробудио се. улицом дугом маршала Тита жури у правцу Славије. скакуће живо. пред чика-Вуком са дугим брком. ту причи не би крај. напокон. приче и бајке!― — чујеш из ноћи црне — Давида Штрпца. цупка. на првом углу савије. Бакоњу фратра Брне. Овамо песме с цвећем и травом. кад преда њ — Андрић Иво! Ех то је мука и малер прави.

збуни га незван гост: „Сигурно и он крадљивца пеца. Застаде писац у ходу лаком.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Поскочи Мирко брже од зеца. смешка се тихо гледа за ђаком. живио мајци. ово је нешто као у бајци. у школу иде трком!― ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 308 . њему сам смакао мост!― — То само гукну. па вели: „Кунем се брком. пази дечака. окрену пете и стругну — попут ракете.

куси. у тихом крају препуном стоке.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ КАКВА ЈЕ ЈЕСЕН К од чича-Симе из места Чоке. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 309 . вуче. рогати ђаци. свиње и ћурке. Ко је у праву. с описом тешким играју жмурке. волови. репати. коњи. иди па питај! Ту су задаци. ево па читај. поваздан оре. КОЊ: Проклета јесен! Шта има горе? Вози се. задатак мудри једном донесен: опиши јесен. Уз много зноја и другог трошка свак јесен мери из свога ћошка. Читаво друштво на рад се баци.

прибираш сало. команда пада: дружино. жеља ти дође њега да ловиш. Ко се због ове лепоте буни! МАЧАК: Јесен у златне удара жице: дебели миши. читаве ноћи на крову чловиш. ХРЧАК: Кад јесен дође. Ах. још дебље птице. СВИЊА: Јесење доба с неба је пало. кукуруз круни. брат зна шта ради. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 310 . трба све већа. кад ће зима? Једино тада одмора има. кркаш. подземни амбар ципом се пуни.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Вечито цима уздама Сима. ноге све краће. а месец-буца по небу плови. ово је права земаљска срећа. товиш се. важна је само препуна врећа. кради! Жито се вуче.

под овим сунцем најлепша справа? МАГАРАЦ: Мени се јесен допала јако ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 311 . сањам све чешће обале Југа. летења дуга.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЗЕЦ: Јесен ћеш само једанпут срести. свуда се љуља океан трава. пољима руди. чучни па бирај шта ли ћеш јести. Зашто ме мори у јесен туга? КРАВА: Шаљу нам јесен добри богови. је ли ти жао што ниси крава. далека мора. Прикане драги. мајка ти здрава. још само Шаров да чвршће спава. а мене немир у зору буди. нижу се војске купусних глава. куд око бациш — сена стогови. ЛАСТА: Јесени ево.

зече. Добар си. Хрчку ћу дати оцену мушку. добро ти име. док само чича набави пушку. Мачак је састав прекрасан дао. зато је чека умлаћеније. оцена: зоби дати му много. ЧИЧА СИМИНЕ ОЦЕНЕ: Коњев задатак не судим строго. у друштво првих мудраца стао. ведрији само бити је могȏ. овако не би ни лисац знао. витлȏ ме крстом црквењак дерни. три су ме сата јурили верни. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 312 . платиће горе нег медвед крушку. За свињу дајем ово мњеније: глупо је њено сочињеније.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ па сам пред црквом јуче зањакȏ. Леђима платих свој подвиг смерни.

Крава. од њених речи хвата ме гроза. магарче драги. грухнȏ те топ. Ласта нам пише уз тугу лаку. сушта је проза. ко крава. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 313 . она је песник у црном фраку. жицу јој лирску осећам јаку. Пре него скочиш. не вичи хоп. не њачи тамо где пева поп. кад видиш торбу старога Симе.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ оцену спремам још ове зиме. слова јој личе на стадо коза.

Прошетало вредно дете. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 314 .АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ КОСМИЧКИ САН М ој синовац. а сва деца под јорган док не дође дан. дечак мио. шта си тамо видио?― Видио сам на Месецу јури мачак своју децу што скитају по Месецу. „Испричај нам ђидијо. Видио сам на Венери мајмун репом памет мери. Ноћне шетње све до зоре то је посȏ за мачоре. ноћас чудан санак снио: у космосу да је био. обиграло све планете.

Једне ноћи пуне таме из Кумове сјајне Сламе украо је драгуљ леп. окитио њиме реп. У даљини. Отресао бисер с грана Меркурова јоргована.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ на мудре се главе цери. Видио сам на Меркуру како бију чика-Ђуру златним штапом све по туру. спремају се да га деру. док је неки буздован за владара изабран. Шта то раде ове злоће? Чика Ђура крао воће. Тамо глупи и тупасти уживају све почасти. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 315 . потпалиле пчеле буну. на Нептуну. На великом Јупитеру узимају мачку меру.

На планети. Ту месеца јуре седам. кажу. Тешке мисли њега море. А месеци на Сатурну започели трку бурну као да их ђаво гурну. а то. већ тугује. начинили сјајан круг.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ а баш им је у рачуну. видех јасно ко по дану ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 316 . то се чује. Врти ми се кад их гледам. Неће више да се труде. на Урану. у музеј се спрема рат. људи воде преговоре. своје сабље да не кује. оптужују редом људе да им вечно краду мед. брату пружа руку брат. није ред. Све пристиже друга друг. Марс бојовник.

ал на страну чоколада на Урану. стриче?― „Све верујем. Преко дана што нанижу. обноћ опет крадом дижу.― ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 317 . ти би — стомак покварио.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ једну дружбу одабрану како сложно куће граде од блокова чоколаде. На крају ми дечко кличе: „Ето целе моје приче! Верујеш ли у њу. Да си тамо скитарио.

најбољи беше у нашем крају. „Најбољи дечак овога света изгубљен — већ је недеља пета!― Порука таква по свету шета. негде у мају. добро га знају. „Манчестер Петла―. па макар пошли на Хималају!― Спремно сам прешȏ граничне бране. на ноге дигȏ листове знане: „Париског Мачка―. све чак до мудрог „Купусног листа―. дао сам оглас у земље стране. Дао сам оглас — истина чиста — у неких тамо новина триста.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ НАЈБОЉИ ДЕЧАК Г одине прошле. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 318 . Свуда се прича уз грдну грају: „Тражити ваља доброга Пају. изгубих дечка.

изгубљен давно у девет сати. из малог села Три-Змаја-Љута. из Кине шаљу дечака жута. улових једном корњачу стару. најбољи дечак то је у Кини. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 319 . У врелом песку. на полутару. па јој на леђа урезах „шару―: „Најбољи дечак да ми се врати. бољега нема. с далека пута. дечака врана. Пишу ми писмо „Другару фини. доноси вести с афричких страна.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ „Чикаго Патка―. „Лапонску бабу―. Здраво! Извини!― Сутрадан поштар. ево.― Ускоро. сувим ћу златом њега да платим. делија знана. нека се чита за дана ведра. кинески дневник „Же-Ни-Ми Жабу―. „Варшавског момка―. угледа светла. шаљу ми. На безброј лађи рибара Педра написах оглас на сама једра. каже.

Ах. шаљемо теби. ваљда их сами ђаволи гоне. друже. стигао дечак чак из Сибира и уза њ писмо. наше туге несакривене!― Четвртог дана поштар Босанац. „ Прексутра поштар не дȃ ми мира. у срце дира: „Најбољег ђака са реке Лене. шаљемо дивног дечака Била с Дивљег запада. нема му цене. најбољи дечак Африке целе црнци вам листом успеха желе. прати га писмо из града Ласе: „Најбољи дечко Тибета. зна се.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ „Ово је. јавља ми зором: Стигао странац!― Погледам брзо. „О Тибетанац!― Окице косе дечака красе. у писму веле.― Петога дана поштари звоне. Зар није сила!― ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 320 . „Ево дечака из Аризоне!― У писму веле: „Делијо мила.

јављају. запањен стао: „Где си ми. дете. стигао дечак и од Ескима.― „Шта ћемо сада. куку и јао?!― „Код чика-Миће крушке сам брао. браћо. мезимче моје. стићи ће к нама најбржим бродом. двориште пуно веселе граје. копном и водом.― Седмога дана поштар се смије. Поздраве прими племена Фока.― Шаљу га. кад најзад ево и мога Паје. „Шаљемо дете весела ока с далеког рта Медвеђег Бока. каже.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Шестога дана долази зима. видиш ли ове другове своје ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 321 . с леденог Пола путник се прима. из Батавије: „Најбољи дечак тамо се крије. Пуна ми кућа шарене раје. најбоље момче под плавим сводом. веле. Пред њим сам.

шта да се ради. срећан се живот најбоље гради.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Кажи ми сада: најбољи ко је?― А Паја чита писмо по писмо и мирно каже: Једнаки сви смо па ником зато завидни нисмо. Кад се на свету збратиме млади.― Потврдих главом. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 322 .

ГАСИ ЛАМПЕ ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 323 .АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ СВИ ПОД КРЕВЕТ.

комад сланине. у млину старом. доброме купцу. Код чича-Трише. такав ми газда по ћуди није. Цена је скромна: ребарце суво. за краћу бије. планула свађа с највећим жаром. прасеће уво. Како. јесу ли луди? Читај их редом па онда суди. Читам их редом пред први мрачак. млинара Тришу. макар и мишу. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 324 . пишу их: деда. псето и мачак. Строг ми је стари. због чега. ОГЛАС МАЧКА ТОШЕ Продајем газду.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ (БОЈ СЕ БИЈЕ ПРЕКО ШТАМПЕ) УВОД О глас по оглас ево се ређа у славном листу „Мачкова пређа―.

само нек буде повећа она. Поспанци такви ретко се легу. за цену лошу. ЧИЧИН ОГЛАС БРОЈ ДВА ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 325 . кита ил слона. Има ли неки трговац глупи који ће мог мачка да купи? Ако се нађе. скитнице Жуће: Већ ми се на врат попео пост. много му хвала. може од вола. ЧИЧА-ТРИШИН ОГЛАС Јефтино врло. продајем чичу за добру кост. лопова Тошу. мишеви са њим терају тегу. И још да додам примедбу ову: примам и саму мамутску кљову. баш је будала! ОГЛАС ПСА ЖУЋЕ Ево вам једне понуде вруће Тришиног џукца.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Уз чичу дајем — врло сам љут! — машице. чибук и брезов прут. продајем мачка.

нека нас натраг старина прими. крађу и свађу. До звезда Жућин ориће лавеж. главом и шапом. Тоша ће бити за мише давеж! Неће ни један јело да дирне . душица права. . . пије и спава. нек са мном једе. кад је тако. од нашег млина окрећи лађу. (Слагаше ово савести мирне!) ЗАПИС НА БРВНИМА МЛИНА Љубиш ли битку. јер ће те триста чуда да снађу! ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 326 . чудом се чудим: овај ме Жућа за кости нуди! Е. Бришем из душе ждероњу Жућу! ПОКАЈНИЧКИ ОГЛАС Жућа и Тоша. ево се куну дединим штапом: бићемо добри лети и зими. купићу мачку! Другар је маца. нека ми преде и чува кућу.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Новине читам. ставићу тачку: продајем Жућу.

Вечерас. можда и више. протекло брзо — жуборне воде — петнаест лета прошло је. „Ех.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ПРИЧА О ПАЛОМ ДЕЧАКУ П етнаест лета. памтим. Јунаков живот мек је ко бајка кад га прича његова мајка. његовој кући дођоше знанци. кријући тугу. како нам дечак с колоном оде. заједно с мајком. а наш се дечак вратио није. са дедом старим почели приче о своме другу. ево. Слобода барјак одавна вије. мој малишан — шта да вам кажем — шапуће мајка сутону сивом — гугутао је на мојој руци и смешкао се свакоме живом. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 327 .

за њим је мали плакао кришом. причах му приче о слави старој у ноћи зимске. одбране наше оштрица бритка. о светлој борби. ја сам љубав улила сину за другу мајку. у ноћи снежне.― „ Сећам се с тугом — деда се јави — унука мога. А како ми се промени дечак за родну земљу кад поче битка. за домовину.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Миран је био. Кад јунак падне под смртном кишом.― ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 328 . смео. у причи новој. Али о чијој? — О унуковој! Одгаји деда унуче славно. јуришао је. верујте. полетан. па се не стиди да плаче јавно. не би згазио мрава. биљчице нежне. бубица права. Сада је деда дочекȏ дане да и сȃм слуша. о врелој крви. Да.

у тешком трену. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 329 .― Заћута друштво дирнуто причом. искова таквих невиђен број. стао. и мртав. . Осећам и сад. На сваки напад. У рату. на поглед зао. пред митраљезом. немирне ласте: дете-голубић и дечак нежан како у борби јунак израсте. мисли се роје. за народ свој. он ми је био најбољи друг. исти је био.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Нато ће борац без десне руке. испред мене би. он ме. ко да смо вечно основци ђаци. вечито штити . штитећ ме. гледајућ сетно свечани круг: „ Заједно школске прођосмо дане. што ћу вам крити. Битка за правду. својим се телом преда ме баци. . опет.

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ТРИ ПИСМА ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 330 .

кукурек зелен и мак са капом рујном. ивањско цвеће. Искрено реци: оловком како владам? Вреде ли чему сличице ове моје? ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 331 . Јави се деда. ово је прва јесен. жути пламен у трави. разред је сав занесен. и љутић ту је. цветова збирку. има их разне боје. твоме се писму надам.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ УНУКИНО ПИСМО О во ти пише. далеко — кажу људи — у саму зору вредни те петлић буди. док сунце облак злати унука твоја. У селу живиш. прекрасно цртам. тај се ко небо плави. дедице непознати. У школу идем. бујном. Звончића ево. Шаљем ти на дар цртеже прве своје. у руху белом.

радост и тако даље унука твоја. много ти поздрава шаље. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 332 .АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Волиш ли цвеће? Јесу ли чисте боје? На крају. жели ти срећу. деда. изданак твоје крви Бајина Башта Основна разред први.

у сваком цвету детињство своје тражим. сви их у селу хвале: погледај. на задње дане проспи зачаран сјај. па како да ти дођем. обрадуј старца цвећем дугиних боја. Цртеже гледам и тугом око влажим. цртеже твоје милујем руком старом. унуко мила моја. далеко варош. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 333 . злата грумен. шездесет већ му прође. и љутић.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ДЕДИНО ПИСМО У нуко мила. колико жалим: још се видели нисмо! Стар ти је дека. унуке твоје мале! А ја сам срећан поносним горим жаром. ивањско цвеће и маков огањ румен. Пиши ми опет. стигло је твоје писмо. Сличице твоје. кажу. Звончиће волим.

ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 334 . брзо се старцу јави. село Славујев Жбун. чекаћу писмо. најлепших жеља пун Дедица Јован. Поздрав ти шаље. деки ће брзо крај. Буди ми здраво. ратар. звончићу дедин плави.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Рођена моја.

потез најмањи памти. Ти можда не знаш. сваку боју и шару. Пажљиво слуша. Свакога јутра замоли мене. руком их глади.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ БАКИНО ПИСМО У нуко моја. лице му срећом пламти. деда је срећан због твојих красних слика. дете сунчаног лика. милује читав дан. дедин је живот постао распеван. опиши слике. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 335 . бакин анђеле леп. стару. цртеже твоје. дедица Јован — већ је одавна слеп.

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ МАЛА МОЈА ИЗ БОСАНСКЕ КРУПЕ ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 336 .

тихог и далеког. кад сусретох тебе изненада. твој ме поглед за трен обезнани. заборавих име и очинство. збуњенога сеоскога ђака. свјетлокосог и очију плавих. Ех. први пут сам сишао до града из мог села.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ МАЛА МОЈА ИЗ БОСАНСКЕ КРУПЕ Б ило ми је дванаест година. како зија у излоге скупе? Мала моја из Босанске Крупе! Наишла си као лак облачак. дјечачке успомене глупе! Мала моја из Босанске Крупе! Јеси ли ме спазила ил' ниси. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 337 . у оклопу нових опанака.

Та сјећања могу л' да се купе. залуд лутам улицама знаним. ћути као нијема. тебе више нема. лаган лептир са крилима златним. све је пусто. године. Изневјерих попут сабље тупе. модра Уна у прољетње ноћи твоје ми је име шапутала. успомена на те не оцвала. Лебдила си испред ђачке клупе. већ ми коса сиједи. мала моја из Босанске Крупе! Брзо мину наше ђаковање. ипак тебе у срцу сачувах кроз све буре у данима ратним. из Босанске Крупе! ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 338 .АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ како ми се зову укућани. мала моја из Босанске Крупе! Сад је касно. Мала моја из Босанске Крупе! Текли тако гимназијски дани. гледам Уну. Еј. немјерљиве. скупе! Збогом. мала.

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 339 .

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ДРУГАР ВЈЕРНИ Ф ркћу коњи. збогом село драго. Оста пашњак и јагањци бројни и цурица. маше мала поцрњелом руком. крећем на пут растужена лица. а с брежуљка. на велике школе. Знам. идем. кажу. гледа за мном другар чобаница. сјећати се мојих обећања ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 340 . загледана у јагоде и шевина гнијезда. пуста. Зврје кола. у чудесни кошмар гимназије. завијена муком. другар нераздвојни. са пашњака знаног. трака пута у бескрај се вије. сједиће сама. промичу љескари. Сама.

није вајде крити: „Једном ћу се тобом оженити―. А ја. Обрадуј ме. сјетан. кад се натраг вратим. искитићу. мислио сам на њу.― Једног дана. замуклога муком. мио. уозбиљен тмурно. сјетну причу о цурици плавој и о њеном вољеном другару. уз трептање звијезда. и спремам јој лагарију дивну: „Никада се оженио нисам! Вјечно. остах вјеран старом обећању. као бајку стару. У тој причи бићу вјеран. већ ме нико дочекати неће ни у сусрет потрчати журно.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ под живицом. ипак. Отад прође коњица година. чекам листић. дивна лагаријо! ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 341 . предати се нећу. нико неће домахнути руком. Са пашњака. Причао сам. њеном руком писан. к'о туђинац.

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 342 .

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ НА ОБАЛИ УНЕ У но модра. Можда памтиш моје сузе давне у свиленом предвечерју млаком. бисеру Бихаћа. кад сам своје село оставио. Низао сам невеселе дане и мислио на моје Хашане. у кошници ђачког интерната. тражио сам осаме и мира и гледао једне очи драге ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 343 . када су ме у дворишту школе са подсмијехом назвали сељаком. Покрај тебе. у сутоне ране. у врбику густом. На обали. мислио сам на моје Хашане. крај тебе сам ново гнијездо свио.

прва пјесма. на обали. Оста тако. Једног јутра. искри иње. слушам Уну и видим Хашане. све спорије откуцаје бројим. мину пола вијека. Кренух свијетом у даљи незнане и понесох у срцу Хашане. Отад. и у срце пресели се крадом Уно моја. Преброј авам потопљене дане и враћам се у моје Хашане. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 344 . примиче се вече. а ја опет покрај Уне стојим. првом слушаоцу. Идем свијетом на четири стране. своју сјетну пјесмицу првенца. измуцах ти.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ изгубљене у дну твога вира. Уни поклоњена. свечан и узбуђен. пјесмо завичајна. Утопљен у снове златоткане водио сам свате у Хашане. ево. моја прва тајна. крај вира зеленца.

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 345 .

стриц Илија. крадљивац јарића. иза дома Бачког. свако вече. чим би сутон пао. Ту су многе откривене тајне. хитали смо на вечерње сијело под густ орах. а комшије постадоше врачи. кретало се у даљи бескрајне. Од рођака начиних јунаке. затрепташе у чудесном сјају остављене стазе завичаја. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 346 . Тамо прве испрео сам бајке о људима свога родног краја. отежао. широк.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ РЂАВО ОРУЖЈЕ У Бихаћу. у вучјег се вођу преоблачи. Измакох се из ђачке крлетке у чаробну шуму приповијетке.

испод крошње драге. по свијету. око мене свилена прашина. куме Ђуро. У тој свирци трепти срећа плава и жубори пјесма заборава. дунеш у њу. заувијек се разиђосмо. вјечно у облаку. к'о ракова дјеца. у сумрачја млака шуми лажи малог чаробњака. друже. Гдје ли си је лукаво сакрио.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Чак и бака мог пајдаша Јанка начини се моћна чаротанка. Једног дана. нагнута делијо? ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 347 . изгубиш се у прастарој бајци. рђавим оружјем. Причао сам о свом куму Ђури и његовој чаробној свирајци. са бајкама. Оста орах. кроз беспућа опчарано сањам о свирали свога кумашина. све се преобрази. И отада.

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 348 .

Од куће сам већ недјељу пету у Бихаћу. разбудим се. је л' Шаруља теленце добила. Грмеч. кућу. да л' су здрави Дорат и кобила? Је ли прошло михољданско славље? А ти. мама. да ме не покраду. у далеку свијету. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 349 . почесто те сањам. Да ли ме се сјећа добри Жућо. како си са здрављем? Је л' већ вријеме да орахе тресу? Тога нема овамо у граду. Остави ми бар двије прегршти. шта ли раде јагањци и овце.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ПИСМО Д рага мама. над њим небо сјајно. слушам Уну нујно и у јастук отплачем потајно. добро сакриј.

усред интерната. . нит шта раде. два динара. смутила ме гужва непрестана. зеричак. Људи врве тамо и овамо. О Бихаћу да ти нешто причам? Не видиш га од силних дућана. дошла мечка и пеливан славни. да те видим бар мало. мајко. из тавних даљина. вози писмо гарава машина. читаво имање. Како ли сам пожелио. Од Бихаћа. име му је Ариф Тамбурија. има браће од тога заната. то је била грдна смијурија. . ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 350 . дајем ти на знање. Нико нема говеда ни овце. да завирим у шталу и башту и да Жући бацим на реп чичак . само броје новце.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Чак и овдје. Ту потроших. Некидан је овдје био вашар.

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 351 .

насред Уне воденица стара подсјети ме на брујање вриједно сеоскога млина поточара. Збогом жрвњи испод крова сива. остане ми срце разапето. на Уни раскриљен. Ту осташе моји дани плави испод врбе. пјесмо знана из дјетињства мога.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ТУЖНИ ХАРАМБАША К рупа. нијемо и уклето. продужите до тишина зимских златну причу љета несталога. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 352 . лабуд. Кад ујесен из Хашана кренем. Ту на мосту. у прохладној трави. то је била тужна средокраћа: пола пута хода од Хашана и толико исто до Бихаћа.

сјатиће се моји знанци стари. ево опет воденица сивих. Ој.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Помените момчића сељачког. А већ сјутра. ја остављам чету успомена. заробљена усред дома ђачког. поново сам у Босанској Крупи. зашто носиш копље оборено? ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 353 . као на граници. ратниче низ поље зелено. ту ми гину моји копљаници. на капији гимназије наше. године уморне и сјећање на дјетињство тупи. у Босанској Крупи. пусте четобаше: сваки држи ногу у стремену и убојно копље на ремену. покрај Уне. као и ја. Теку љета. Тако увијек. Покрај строга камена међаша прође само тужан харамбаша. тамо у Бихаћу.

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 354 .

не можеш да дишеш. све у лудом врије изобиљу: „Петар Крекац покрао пиљара. одрпана. смјела. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 355 . то ти је за причу. ипак. Дивна свеска. прасац Мехо воли гуску Љиљу. овамо француски. у свакога ђака тајна свеска. Има. по лејама уским. згужвана и куса: а од мила — сваштаром је вичу. тамо српски. за сваку је строго одређено шта ћеш у њој до краја да пишеш: овдје бројке.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ СВАШТАРА О ко сваке наше биљежнице стегнут пропис. слободарска. распјевана. Ту се пишу историје ђачке. по богатству царска.

од првога реда одозгора. срце моје сваштара постаде. Она. док одједном. она . ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 356 . тако и остаде. ничу нова обећања света. у мојој шаренки.― У сваштари. зар се и то нађе: „Ово ми је дјевојка десета!― Како тада. опет нове чини: „Вјечно вјеран бићу Ангелини!― Година се за годином ниже. облак за облаком.― А касније. као на пријестољу. јединствена Зора. бата Коле воли разредницу. писао сам с нескривеним јадом: „Овај живот невјера је сама. Зора шета с Мићом Накарадом. свуда к'о у бајци. .АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Миле Батић заљубљен у Мицу. сједила је. а тек при дну: „Нисам пис'о мајци. моја красна.― Лист обрнеш. .

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 357 .

ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 358 . играли се колико ти драго. вјечитом скитачу. О Врбасу. разиграна. Златно зрнце у шљунку се жари.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ РИБИЦА НА ВРБАСУ Д а ли спаваш или будан сањаш. иде прича по читавој Босни: тече вода. вјерујеш ли веселоме гласу: у недјељу која прва дође провешћемо одмор на Врбасу. разгледали вирове зеленце. над њим трепте рибице стражари. Јурили смо под чадорјем врба. хучна и котрља пијесак златоносни. Од јурњаве и гунгуле врашке окренуће вода унатрашке.

да рибица Врбас не замути. златно зрнце среће несигурне. и тражио у дубини зрнце. и рибице трепте несигурно.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ да покажу сакривено благо. однесе ми друга најбољега. знак варљиви среће невјернице: да ми каже куда воде пути. да потражи. Таласима. над Врбасом оглед'о сам лице. низ поље зелено. Захучаше године немирне. Врбас хита журно. у сновима честим. Нигдје знака. језде мрачни хати без биљега. А рибица на зло наслутила и дјечаку воду замутила. Од тог дана. Добро знадем путеве дјечака. пошао је у године бурне. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 359 . Врбас граби коње и јунаке. с четом и барјаком. изгуби се момче нежењено.

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 360 .

осамљена. пређе путник од Крупе до Сане? Ко је. мораш и обући. наша школа. гај до гаја. а ја сједим над школским задатком. богме. зелено и лудо. води цеста преко наших села. зелени брежуљци. на шта личи чова? За ким ти се ваља крадом вући? Је л' босоног ил' има опанке? Ти га. бијела. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 361 . подигла се буна. какав. и рјешавам нешто из рачуна: за колико.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ПУТНИК П рољеће је. Пошао сам срца разиграна. полази на путе. покажи се. зуји. па рачунај сате и минуте. блиста. Бране. Кад све смислиш.

Прича друштво. овдје негдје вољено дјевојче крије ми се украј ових шума. Гле пашњака. и на столу — несвршен задатак. Идем даље. дембелија права. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 362 . негдје успут легао па спава. путник успорио. А мој путник. а мој путник под орахом дријема. нешто ми се брзо уморио. успомене будим. Обзирем се. колико им слава иде широм. сложна чета под гором стасала. не би гица репом опасала. свог путника већ сам смео с ума. нигдје мале нема. к'о из воде патак. пролазе минути. познати дјечаци.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ док је гледам. око мене ћути соба пуста. Кад сам најзад из чаробних сања изронио. а мој путник застао па ћути.

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 363 .

огледа се Уном лаган облак. брат и сестра. наше строге кревете војничке потопила туга непозната. Пред очи ти родно село дође. бијеле трешње. Сам и сјетан. Зато ли се братији не спава у замуклој соби интерната.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ПРОЉЕЋЕ П реко ноћи прољеће нам дође. јагње свилоруно. поред Уне уз врбике лази. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 364 . огласи се врбова свирајка. блистави ђердани. забринута мајка. Небом плови. лутао бих градом и крај Уне заплакао крадом. из подводне равни. а однекле. његови су ведри путокази.

ево нам се Ћопан заљубио!― ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 365 . иза њега Зора. историју. кругом. како шапат подругљиви расте: „Погледајте. око мене. Зурим тако. безнадно. кантар га убио. заробљен сам. У те дане код нас мјеста нема за учење. па се пера. изгубљен. Један поглед Зориних очију замрачи ми цијелу гимназију. населе нам срце путовања. бројке. у вечерње даљи маслинасте. Око срца расте барикада. подвизи. без ње нема правог одговора. у тами. не могу да дишем. попут копља. лагано. склупча ти се удно ногу самих. дјевојке. прву пјесму пишем. машам и. а не видим. занесен.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Вјерни Шаров. Индијанци. Стих изникне.

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 366 .

варакаш се. Замукоше собе интерната и у њима смицалице Бачке. посластичар стари и његови колачи „брдари―. а дјетињство мине. с двојке на четворку. оста пуста цеста за Притоку гдје смо крали орахе сељачке.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ РАСТАНАК Т амо амо. док около споменари круже? Тихим гласом једва прогргућеш: „Дај ми шапу. превари те Уна чаробница. А другови! Коме првом прићи. поздрављај се заувијек с Бихаћом. друже!― ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 367 . Опраштај се с пустопашном браћом. Довиђења. однесе ти четири године. Оста Мурат.

Често сам јој писао задатке. с друге стране Уне. осјећах се као младожења. Сањао сам о њеноме лику. опрезан. покрај Уне. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 368 . а кад би ме мило погледала. пуну крекетања. близу куће њене. Одох кроз ноћ. . у кућици. скривен у врбику. моја љубав тајна. А са ким се поздравити нећу? Зашто ми се очи росом пуне.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Окренеш се. док сузе умину. збуњен. И данас ме увијек боли душа. . (жабе су ме пратиле у хору!) и на зиду. кад се гдјегод јави крекетуша. старији се чиниш за годину. И тамо сам луњао. Оста Зора. трапав. као да сам везан. запис'о сам „Бранко воли Зору . шапутао таблицу множења.

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 369 .

Збогом школо. на коју ли страну у бескрају раја феријалног. огледала нашега незнања. бурно пламте домаћи задаци. увис капу баци. куд ћеш. збогом гимназијо.АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ФЕРИЈЕ Д рж-понеси. ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 370 . луд је био и ко те учио! Попут чигре вртиш се у кругу под шибама свог срца несталног. готова је још једна година. шта ћеш. луд је био и ко те учио! У дворишту ломача се пали. Збогом школо. добили смо школска свједочанства. збогом гимназијо. букте свеске попут сува грања. сад су наша сва свјетска пространства.

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Збогом школо. ипак сам те бескрајно волио! ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 371 . осташе нам срца расплакана. Збогом школо. осветнички. оцјене. скинули смо и мрског стражара. луд је био и ко те учио! Нема часа. помути се сјај љетњега дана. до задњега угла. оста натпис преко цијеле табле: „Доље глобус и земаљска кугла!― Збогом школо. прозивке. Збогом школо. луд је био и ко те учио! Оборисмо трошну зграду знања. збогом гимназијо. тамо негдје. збогом гимназијо. будну звечку са школскога звонца. луд је био и ко те учио! А кад ипак воз коначно крену. крај замуклих клупа. збогом враголијо. звоне главе попут празна лонца. збогом гимназијо.

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЧАРОБНА ШУМА – БРАНКО ЋОПИЋ 372 .