You are on page 1of 20

Aleksandar Veliki

Aleksandar Veliki
Basileus Makedonije, Hegemon Helenskog saveza, Šahanšah Perzije, Faraon Egipta ikralj Azije.

Aleksandar se bori protiv perzijskog kraljaDarija III. Detalj Aleksandrovog mozaika uPompejima, Nacionalni arheološki muzej u Napulju Vladavina Prethodnik Nasljednik 336–323. pne. Filip II Makedonski Aleksandar IV Makedonski Filip III Makedonski Roksana od Baktrije, Stateira od Perzije Potomstvo Aleksandar IV Makedonski Otac Majka Rođen/a Filip II Makedonski Olimpija Epirska 20. jul 356. pne. Pela, Makedonija 11. 6. 323. pne. (starost: 32) Babilon

Suprug/a

Umro/la

Aleksandar III, isto tako poznat kao Aleksandar Makedonski ili Aleksandar Veliki, (grčki: Μέγαρ Αλέξανδπορ§, O Mégas Aléxandros, 356. pne. - 11. 6. 323. pne.), je makedonski kralj poznat po tome što je osvojio većinu poznatog sveta za Grke u svoje vreme, te se smatra jednom od najvaţnijih i najuticajnijih ličnosti u celoj istoriji. Nakon što je njegov otac Filip II pokorio gradove-drţave antičke Grčke, Aleksandar Veliki je pokrenuo osvajački pohod protiv Persijskog carstva. Nakon nekoliko odlučnih bitaka (Granik, Is, Gaugamela) osvojio je celo Persijsko carstvo i sa svojom vojskom nastavio napredovanje prema Indiji, nastojeći pronaći granice poznatog sveta. U toj nameri ga je zaustavila pobuna njegovih trupa, pa se Aleksandar vratio u Vavilon, prestonicu svog novog carstva gdje je umro. Iako se njegovo carstvo vrlo brzo raspalo na drţave pod vladavinom njegovih vojskovoĎa, njegov pohod je imao trajne posledice u vidu spajanja grčke i orijentalne kulture.
Sadržaj/Садржај [sakrij/сакриј]        1 Uvod 2 Kriza grčkog polisa u IV veku stare i uspon Makedonije 3 Filip II i Grci - Bitka kod Heroneje 4 Osvajanja Aleksandra Velikog i slom Persije 5 Makedonska Monarhija i njegov karakter 6 Smrt Aleksandra Makedonskog i raspad drţave 7 Istorijski značaj Aleksandra Mak edonskog

Uvod[uredi - уреди]
Za razliku od V veka, doba punog procvata grčkih polisa, IV vek u Grčkoj je period pun unutrašnjih sukoba i protivrečnosti, doba u kome su bili poljuljani temelji celokupnog dotadašnjeg društvenopolitičkog ureĎenja Grčke. To je vreme bede i raskoši, kada na jednoj strani jača individualizam u kome je ponikla ideja o monarhijskom ureĎenju kao najboljem obliku vladavine, dok na drugoj strani postoji teţnja da se očuva demokratija. Kriza kojy Grčka doţivljava u IV veku zahvatila je sve oblasti ljudskog ţivota: privredu, društvene odnose, političko ureĎenje, kulturu. Peloponeski rat završio se 404. godine Lisandrovim diktatom. Sparta iz rata izlazi kao pobednik. Ali svi učesnici rata bili su oslabljeni, pravog pobednika kao da nije ni bilo. Čak je i Atina smatrala da

kada se na Kirovoj strani borio jedan odred Grka koji su nakon njegovog poraza uspeli da se vrate iz Vavilona na obalu Crnog mora. bilo poreklom. a Persija bogata i moćna. Egipat se tokom 4. a ona je za to bila manje sposobna od Atine. Dok je Grčka preţivljavala svoju krizu. 396. Grčka je od nje očekivala da povrati red i mir na kopnu i moru. razdirana mrţnjom meĎu polisima. veka stalno bunio. Sparta je 395/4. godine. Sparta nije pristala da da Persiji maloazijske gradove koji sujoj ranije pripadali.уреди] Spartanski kralj Lisandar postao je gospodar Atine i tu postavio vlast "Tridesetorice tirana". MeĎutim Grčka je u vojnom pogledu bila jača od Persije. ojačala je pod jakim uticajem grčke civilizacije Makedonija. koja je vrlo brzo izrasla u veliku silu koja je ujedinila grčke polise i povela ih u rat protiv Persije. Atinjani su ih. Kriza grčkog polisa u IV veku stare i uspon Makedonije[uredi . Po njihovom dolasku demokrati. ali budući da su oni molili pomoć od Sparte i traţili zajam u novcu. Ubijali su sve graĎane koji su se isticali bilo imovinom. Nadmoć stiče antispartanska stranka . satrapi su proglašavali naezavisnost čim bi im se ukazala prilika. gde je Atina uspela da obnovi svoje zidine i luku i dovela do pregrupisanja snaga u grčkim polisima: lakonofilska partija na čelu sa Leontijadom izgubila je prevlast. sa Trasibulom na čelu prognani su u Filu. Prognani demokrati zauzeli su Pirej i Munihiju i narod je ohrabren njihovim uspesima zbacio tiraniju Tridesetorice i vlast dao desetorici uglednih graĎana. spartanski kralj Agesilaj IIkreće u Aziju. jedanaest nastojnika tamnica (sikofanti) i tristotine pandura. godine. da bi se tako oslobodili straha od njih i domogli se njihovog imanja. a uz to imala je uvid u stanje u Grčkoj. godine pokušala da zada udarac Persiji. nezadovoljni. Carstvo Ahemenida je slabilo zbog stalnih dinastičkih borbi kao i zbog kozervativnog stava u vojnim pitanjima. Za veoma kratko vreme poslali su u smrt hiljadu petsto graĎana. Uz pomoć deset Perijskih arhonata. Ni u Persiji nije bilo mirno stanje.poraz nije konačan i da ponovo moţe povratiti raniju moć. a Perijsko carstvo bilo u rasulu. Ali uprkos svojoj vojnoj nadmoĎi Grčka je bila rascepkana. Rat je bio neminovan i to rat na teritoriji Azije. Persija je novčano pomagala Peloponeski rat a za uzvrat je traţila da je budu vraĎeni gradovi u Maloj Aziji koji su je ranije pripadali. ali je morala odustati da bi povratila svoju vojnu moć u Grčkoj. To se pokazalo u borbi Kira i njegovog brata Artakserksa za presto 401. zbacili i izabrali drugih deset pod čijom je upravom došlo do konačnog izmirenja sa prognanim demokratama. tirani su drţali grad u svojoj vlasti. Sparta je postala kraljica mora.

godine ali se ni na jednoj ni na drugoj strani nije ulagalo mnogo energije. Tebanci su napali Fokidu koja je ostala verna Sparti pa su zato Spartanci odlučili da se. godine. Oni su pod voĎstvom Pelopide tajno ušli u Tebu i tokom noĎi pobili voĎe oligarhijske partije na čelu sa Filipom. obračunaju sa Beotskim savezom. godine. on je imao i svoju pozitivnu stranu: grčki svet je iako prinudno (na istoku pod Persijom. Spartanska hegemonija dostigla je svoj vrhunac u leto 379. pa su odmah organizovali kaznenu ekspediciju pod . a u kopnenoj Grčkoj pod Spartom) počeo da se povezuje i tako su grčki polisi u izvesnoj meri izašli iz političke zatvorenosti i izolacije. godine odrţan je u Sardu. U jesen 395. Arhiom. u Tebi je izbio ustanak koji čini prekreticu u istoriji spartanske vlasti u Grčkoj. Spartanci nisu mogli da dopuste da se ovako podcenjuje njihov autoritet. Borba se vodila metodom iznurivanja protivnika. Antalkida je uspeo da pridobije Persiju za Spartance i 386. Atinjani su stali na stranu Tebe i Sparta je poraţena kod Halijarta. vratio u Spartu. ali se on posle ove bitke. Tako je počeo rat izmeĎu Sparte i Beotskog saveza. godine. bez obzira na nedovršeni rat u Aziji. Tebanci su zatim podigli ustanak i proterali Spartance sa Kadmeje. godine poznat je kao Antalkidin ili Carski mir. Skiros i Imbros pripala su Atini. Korintski rat. Sa slabljenjem njene moći u Grčkoj je rastao uticaj Persije. Ismenlija i njegove pristalice nastojali su da obore vlast Lakedemonjana. Agesilaj je morao da se vrati iz Azije u Grčku. Korintski rat se nastavio do 386. Teba je bila primorana da raskine Beotski savez a Atinjani da se odreknu svih prijaterlja i saveznika. Krajem 392. godine u Sardu. u proleće 394. ili bolje reći. pod predsedništvom persijskog satrapa mirovni kongres. tzv. kralj Pausanija je krenuo na čelu lakedemonske vojske u Beotiju. godine stare ere. pristala je na sklapanje primirja. Pošto je Sparta uvidela da ne moţe odrţati istovremeno i maloazijske gradove i vojnu nadmoć u Grčkoj. Uslove mira predloţio je Spartanac Antalkida. Sparta nije imala dovoljno snage da drţi Grčku u pokornosti.na čelu sa Ismenlijom i Androklidom. MeĎutim u kasnu jesen 379. Ovaj poraz Sparte izazvao je utisak u većem delu Grčke. Njegova armija izvojevala je pobedu u bici kod Koroneje. U leto 395. njenog zlata. Ustanak su pripremili tebanski demokrati-izgnanici u Atini. Persija je smatrala da će priticanje njenog zlata u Grčku izazvati takav razdor meĎu grcima da ništa više neće moći da ih ujedini a ona će onda lako zavladati Heladom. persijski satrap Tiribaz pročitao je mirovni dekret po kome je sklopljen mir na Atalkidin predlog iz 392. godine: persijski car Artakserks dao je slobodu svim grčkim gradovima osim onih u Aziji koji su pali pod persijsku vlast a ostrva Lemnos. Ovaj mir iz 386. teško ranjen. Pod njenom vlašću bila je skoro cela Grčka. Iako su uslovi mira za Grčku bili teški. Leontiadom i Hipatom.

Beotska vojska je potukla "nepobedivu" spartansku armiju. 371. GraĎani više na smatraju da je duţnost i čast poginuti za otadţbinu. Peloponeski savez se raspao. a 378. 379. u Grčkoj je vladala anarhija. stvoren II atinski pomorski savez. a pošto Sparta nije htela da njihove redove popuni predstavnicima drugih društvenih slojeva. Tokom 4. Značajan momenat u privrednom ţivotu Grčke u to doba je veliki priliv zlata. Odlučujuća bitka odigrala se5. Snabdevanje Grčke ţivotnim namirnicama bilo je oteţano usled gusarenja koje je uzelo maha usled vrlo čestih pomorskih ratova. Pelopida i Epaminonda sproveli su reorganizaciju tebanske drţave i vojske. godine u Sparti je potpisan mirovni ugovor koji se ticao uglavnom Sparte i Atine. godine obnovljen je Beotski savez. Razvoj trgovine doprinosi poveĎanju količine novca. U brojnim ratovima meĎu Spartancima je izginulo najviše spartijata.voĎstvom mladog kralja Kleombrota. veka opala je potraţnja grčkih zanatskih proizvoda. nesposobni za neki koristan rad predstavljaju opasnost za mir i bezbednost graĎana. sa ciljem da se obori hegemonija Sparte. Zlato pritiče u Grčku zahvaljujuĎi trgovini s istokom. ali ona je bila suviše zaokupljena svojim unutrašnjim nemirima da bi pomogla. Traţila je pomoć od Persije. Atini. Usled velikog priliva zlata dolazi i do porasta cena i povećanja imovinskih razlika. Kleombrot je nameravao da likvidira Beotski savez. a u vezi s tim razvija se bankarstvo i kreditno poslovanje. Trţište za plasman grčke robe nije moglo da prihvati onoliko robe koliko je Grčka nudila jer su se u meĎuvremenu razvile i ostale zemlje i postale Grčkoj konkurenti na trţištu. Tebi ili nekom drugom polisu. Otpušteni najamnici. avgusta 371. Hiljade najamnika plaćala je Persija svojim zlatom i pribavljala sebi saveznike u Grčkoj. . Grčki polisi sve se više u to vreme oslanjaju na najamničku vojsku. Arheološka nalazišta pokazuju da je oko 400-375 godine izvoz grčkih vaza u krajeve severne Italije pao na 1/2 od broja koji se izvozio pre peloponeskog rata. Kroz dvesta godina svog postojanja grčki polis je dokazao da ne moţe da izgradi nacionalno jedinstvo Grčke. godine zbog nezadovoljstva zemalja saveznica kojima je Atina htela da nametna svoju prevlast. Ovakva politička anarhija morala je neminovno dovesti do pada pod vlast neke jače drţave sa čvrstim jedinstvom. II atinski pomorski savez rasturen je 364. Dolazi do velike nestašice prehrambenih proizvoda. kod beotskog grada Leuktre. Hegemonija Beotije bila je kratkotrajna. nije imala dovoljno vojnika za odbranu. a u vojsku odlaze samo oni koji ne mogu drugačije da zarade za ţivot. Svako nastoji da izbegne vojnu obavezu. U osnovi grčke politike bio je suverenitet polisa i zato su Grci pre izabrali anarhiju nego da se pokore Sparti. Nekadašnja spartanska veličina i njen autoritet u Grčkoj bio je srušen. a mnogo više zahvaljujući najamništvu. Kriza polisa u IV veku stare ere odrazila se i na privredu.

Filip II je mogao da. Gradio je puteve. veka u političkom ţivotu Grčke pojavljuje se novi faktor koji je doprineo ideji o ujedinjenju grčkih polisa.Makedonija postaje najmoćnija drţava tadašnjeg sveta. Trakija i Makedonija imale su veliki znacaj za Grčku sa gledišta robne razmene. U njegovo vreme Makedonija je počela da kuje sopstvenu monetu. To je nagli uspon Makedonije. veka stare ere.Bitka kod Heroneje[uredi .454. Grci su makedonski jeziksvrstali meĎu varvarske pošto ga nisu razumevali.da povede grčki narod u pohod protiv Persije. Njeni društveni slojevi su se helenizovali zahvaljujuĎi trgovinskim vezama sa Grčkom. Po jednom shvatanju nastali su stapanjem Etolaca. Makedonija je imala odličnu drvnu graĎu. Arhelaj I (414 . a njega je nasledio Filip II. počne da ostvaruje svoj krajnji cilj . podizao gradove. naročito jelovinu koju su Grci koristili za brodogradnju kao ikatran i smolu kojima su obilovale makedonske borove šume.уреди] Filip II posedovao je veliki dar za vojne poslove i za upravljanje drţave.369) polazi za rukom da suzbije unutrašnje nerede. Grka i Akarnanaca.pošto je ujedinio Makedoniju. Duţ granica centralne Grčke i pod jakim uticajem njene civilizacije razvijali su se Epir. a njihove sinove uključio je u svoju pratnju. Posle njegove smrti od 365 360 vladao je njegov sin Perdika III.Sredinom 4. Trakija i Makedonija. Preneo je sedište drţave iz Ege u Pelu. Proces političkog ujedinjenja Makedonije tekao je sporo i trajao je do druge polovine 4. Poreklo makedonskog naroda ni do dan danas nije razjašnjeno. U Makedoniji se dosta rano razvilo rudarstvo. Dugotrajnim zalaganjem uspeo je da reformiše politički i vojni sistem svoje zemlje. Arhelaj I ubijen je 399. Filip II i Grci . Dinastija Argeada koja je vladala Makedonijom bila je od grka priznata kao helenska. Boreći se protiv separatizma pribliţio je svom dvoru makedonsko rodovsko plemstvo. Od njegovog doba jača helenizacija Makedonije. Tako se rodovska aristokratija koja je sad . Tek Aminti II (390 . Od feudalne drţave sa rodovskim ureĎenjem stvorio je moćnu drţavu kojom je upravljao jedan čovek i koje je počivala na dobro uveţbanoj i dobro snabdevenoj stajaćoj vojsci. Trakija je izvozila u Grčku ţito i metale .Aminta II i Pausanija. Prvi vladar je bio Aminta. a njegov sin Aleksandar I vladao je od 498 . dobio je pristup na Olimpijske igre kojima stranci nisu mogli prisustvovati. doprineo kulturnom procvatu zemlje.399) bio je veoma značajan u istoriji Makedonije. godine a posle njega u periodu od 399-390 smenjuju se tri kralja: Arhelaj II. Sa dolaskom Filipa II na vlast situacija se menja .naročito zlato. Mnoge graĎanske i vojne poslove poverio je uglednim Makedoncima.

lakše naoruţani od falangita. a opasnost od Persije bila je suviše velika. Filip je ugušio decentralističke teţnje u svojoj zemlji. monarhija je konačno formirana. U svoju vojsku uveo je sve poslednje novine u grčkoj taktici koje je upoznao za vreme svog dugog boravka u Tebi. pa je ovo bio jedini način da se Grčkoj sačuva njen značaj u političkom ţivotu i svetskoj civilizaciji. Filip je stvorio falangu. Pripadnici njenih redova nazivali su sekraljevi drugovi. Oni su činili vezu izmeĎu spore falange i konjice. a zato i pokretljiviji u borbi. 352.Persiju. Osim njih u Filipovoj vojsci se nalazio i drugi rod konjice . a ponekad je ona vodila glavni napad i završavala ishod borbe. naoruţanih kopljem dugim oko pet metara (sarisa). kopalja i lako naoruţana pešadija (peltasti) i veliki broj grčkih najamnika. Istu vaţnost imala je konjica kao i pešadija. Najveću paţnju Filip je posvetio reformi makedonske armije.kopljanici (sarisofori). odred pešaka rasporeĎenih u zbijenim redovima. a to je bilo onda kada se Beotski savez nalazio na vrhuncu svoje moći. Makedonska konjica bila je veoma snaţna i nju su činili plemići. Na taj način Atina je bila lišena bogatih kolonija koje su bile od velikog značaja za razvoj njene trgovine. FokiĎani su opljačkali Delfijsko svetilište. Flotu su činile tetrere i pentere mesto trijera. Oslanjajući se na ovakvu vojsku. Falanga je nastupala kao jedna celina i njena udarna snaga nije imala sebi ravnog u tadašnjem svetu. Peoniji i na Halikidičkom poluostrvu (Atos) ušli su u sastav Filipove drţave.ile. koji je trajao deset godina i vodio se protiv Fokide.ţivela na dvoru pretvarala u dvorsku aristokratiju. Jedna grupa Grka se mirila sa zavisnošću od Makedonije. Posebni deo pešadije činili su štitonoše (hipastiti). naoruţali deset hiljada najamnika i sa tom . U sastavu makedonske vojske bili su i bačaci strela. kraljevi drugovi naoruţani kopljem i mačem. Posle niza ratova grčki gradovi u Makedoniji. Filip je uveo novu taktiku. Postojala je saradnja svih vojnih rodova za razliku od Grka gde je dominirala pesšadija.Hetairi su bili rasporeĎeni u vojne jedinice . granice zaštićene od severnih suseda. Tako se sa jačanjem makedonskog uticaja u Grčkoj stvaraju dve stranke: antimakedonska na celu saDemostenom i promakedonska sa Isokratom i Eshinom. Tada se i začela njegova misao da koristeći političku i socijalnu anarhiju u Grčkoj ujedini njene polise pod svojom upravom sa ciljem da zajedno napadnu svog vekovnog neprijatelja . jer su Makedoniju smatrali grčkom silom. Makedonije je mogla da započne borbu za vodeći poloţaj u helenskom svetu. a njihovi borbeni redovi u mnogome su premašivali grčku konjicu. Većina Grka smatrala je da je na prvom mestu nezavisnost polisa i nisu pristajali da steknu nacionalno jedinstvo po cenu političke slobode. godine Filip se umešao u Treći sveti rat u srednjoj Grčkoj.

Sparta je u bici ostala neutralna.. godine Filip je sazvao Korintski kongres. Odrekla se tračkog Hersonesa i gradova na Halkidikiu. Posle pobede kod Heroneje trebalo je učvrstiti makedonsku hegemoniju nad Grčkom. Nakon pada Olinta najvećeg grada na Halkidikiu 348.da zada konačan udarac Presijskom carstvu. Samos.Pausanija. Imbros i upravu nad Delosom. Tračani su sklopili savez sa njim. Bio je gospodar Tesalije i drţao je Termopile. Helenski savez je pod makedonskom upravom sačuvao izvesnu samostalnost: mogao je da saziva skupštine. Helenski savez polisa ujedinjen je s Makedonijom čiji je kralj kao voĎa upravljao celokupnom spoljnom politikom. Filip nije dočekao da učestvuje u pohodu na Persiju. 339. godina sklopljen je na makedonskom dvoru Filokratov mir.kao i ostrva Salaminu. [Lemnos]]. 349. To je ostalo na njegovom dvadesetogodišnjem sinu Aleksandru koji je nasledio presto 336. godine (avgust-septembar) došlo je do odlučujuće bitke izmeĎu Filipa i Grka kod Heroneje u Beotiji. Na svadbi njegove kćeri u Egi. kodKrokos-polja pobedi nad FokiĎanima i zatim stao na čelo tesalske vojske.i priznala ga je za svog kralja. kojim su Filipu priznata sva dotadašnja osvajanja. godine kada je Filip napao Bizantij. zadrţala je svoju teritoriju i flotu.drugovao je sa njom od detinjstva. i ostali gradovi poluostrva bili su prisajedinjeni Makedoniji. Na Halkidikiu osvaja grad za gradom.godine Trakija je proglašena makedonskom provincijom. Kada se rat preneo na teritoiju Tesalije ona je zatraţila pomoć od Filipa i on je doprineo 352. Vojska mu je bila naklonjena . Tako je Makedonija primljena u Grčku zajednicu. Niko tada nije verovao da će on uspeti da nastavi politiku . Filip je ušao u srednju Grčku i primorao FokiĎane da napuste Delfe i bio je primljen u delfijsku Amfiktioniju. komandovao jednim odredom kod Heroneje . 342. godine vodio se II sveti rat protiv LokriĎana koji je Filip uspešno okončao. 340. Svi Atinjani zarobljeni u bici pušteni su na slobodu bez otkupa. a kasnije Makedonci zaplenili jednu atinsku laĎu. 337. U kasno leto 338. Odazvali su se svi gradovi osim Sparte.godine pripadnik njegove telesne straţe . Proklamovan je opšti mir kojim je učinjen kraj Filipovom ratu sa Grcima. Makedonija je pobedila zahvaljujući boljoj obučenosti vojske i svojoj nenadmašnoj konjici.vojskom terorisali celu Grčku. godine.daje predloge. 346. stvoren je povod da Atinjani iste godine objave rat Filipu. ubio ga je u leto 336. Atina je ostala nezavisna. Tako je poginuo u 47. U Tebi je smešten makedonski garnizon. Istovremeno je objavnjen rat Persiji. Posle Heronejske bitke svi gradovi Beotije proglašeni su nezavisnim osim Oropa (na granici Atike i Beotije) koji je vraćen Atini. Demosten je odrţao svoju prvu Filipiku. a posle nije priznala hegemoniju Makedonije. godini ţivota a nije ostvario svoj krajnji cilj .

persijsko zlato i vest da je Aleksandar poginuo na Dunavu. Ustanku je doprineo vatreni Demosten. Od majke je nasledio jogunastu ćud. jula 356. Iste godine kada je došao na vlast. botaniku.čeţnju za nepoznatim i veru u herojsku slavu koju mu je sudbina dosudila. podčinio ih svojoj vlasti i izbio na Ister (Dunav). Zahvaljujući Aristotelu. hrabrost i slavoljublje. etnografiju mnogim novim činjenicama. Demosten je u Atini govorio o "dečaku koji se igra vladara" i pozivao Grke da zbace makedonsku vlast.уреди] Aleksandar se rodio 21. Ovaj rat Aleksandar je započeo u svojstvu hegemona Helenskog saveza po odluči koja je doneta 337. Tebanci nisu pristali da sklope primirje sa Aleksandrom. Aleksandar je bio dorastao situaciji. U očima Grka bio je osvetnički oslobodilački rat jer su Pesijanci u doba dolaska Aleksandra na vlast drţali su mnoge grčke gradove. godine na Istmu a obnovljena 336. vojnički dar i izuzetno praktičan duh. Centar ustanka bila je Teba.rat protiv Persije. Grad je do temelja razoren. Jedino su bili pošteĎeni hramovi i kuća pesnika Pindara. Aleksandar se veoma zainteresovao za prirodne nauke. zauzeo jedan deo Trakije i tu osnovao grad sa svojim imenom Aleksandropolis. godine izbio je ustanak u Grčkoji on je morao da se vrati. a stanovnici prodati u robstvo. godine stupio je na makedonski presto. Osvajanja Aleksandra Velikog i slom Persije[uredi . pa su stoga njegovi osvajački ratovi bili i naučne ekspedicije koje su obogatile geografiju. Septembra 335. Aleksandar je uspeo da uguši pobunu koju su podigli severni susedi Makedonije: Geti. Grčka i Makedonija nalazile su se čvrsto u njegovim rukama. Posle pada Tebe Atina se priklonila Aleksandru. Nakon Filipove smrti 336. kada mu je bila poverena uprava u Makedoniji. otac mu je za učitelja pozvao Aristotela. a ipak je još uvek .svoga oca i da će za manje od trnaest godina vladavine steći naziv gospodara sveta i postati tvorac nove istorijske epohe. MeĎutim Persija je u to vreme bila kolos na staklenim nogama. godine. Od svoje šesnaeste godine Aleksandar je učestvovao u drţavnim poslovima. Ali. On je u njemu probudio ljubav prema pesništvu i Aleksandar se kasnije na svojim pohodima nije nikad rastajao od Homerovih epova. U to vreme opet je ojačala antimakedonska stranka. Kod Heroneje je vodio levo krilo makedonske vojske. godine u Filipovom braku sa epirskom princezom Olimpijadom. sazvao je kongres na Istmu u Korintu. a od oca čeličnu volju i energiju.Slomio je persijsko carstvo na delice i krenuo ka indiji gde je pobedio svog brata blizanca ali se na kraju ispostavilo da je ubio sebe posto nije imao brata Počeo je jedan od najznačajnijih pohoda u istoriji Sredozamlja . Kada mu je bilo četrnaest godina. Tada je. Helenski svet bio je spreman za pohod protiv Pesije. gde su ga svi Grci osim Spartanaca izabrali za vrhovnog zapovednika vojske protiv Persijanaca. Iliri. Tribali.

Njegova vojska brojala je tada četrdeset hiljada vojnika. zato je mogao da sa toliko samouverenosti preuzme jedan ovakav pohod. Aleksandar je vojnicima dao odsustvo. u jesen 334. Aleksandar je znao da je moć persijskog vladara samo prividna. Posle smrti Artakserksa III 338. godine sastanu kod mesta Gordiona u Frigiji odakle je išao put u unutrašnjost persijskog carstva.ujedinjavala zemlje Starog istoka. da provedu zimu u Makedoniji a da se u proleće 333. a njegov vojskovoĎa Parmenion krenuo je na istok da zauzme klance koji vode u gornju Aziju. i krenuo prema Isu. Padom Halikarnasa. meĎutim njegova porodica je ostala u logoru i pala u . Aleksandra su svuda dočekivali kao oslobodioca od persijskog jarma. Već u prvom naletu Makedonci su uneli pometnju u persijske redove. ali je bio tako siguran u pobedu da ga ništa nije moglo zadrţati. godine proveo je u pripremama za pohod na Persiju. Zimu 334/5. imao u drţavoj blagajni svega 70 talenata i dve stotine talenata duga. a ne u tesnom prostoru pored mora gde se nalazio Is. Po njegovom nareĎenju zbacivane su oligarhijske vlade i uspostavljana demokratija. Razrešivši gordijski čvor. a u unutrasnjosti carevine vladala je samovolja satrapa. Presija je takoĎe preţivljavala svoju krizu kao i Grčka. Bila je to kobna greška jer vojska kakva je bila persijska mogla je svoju punu snagu da razvije samo u ravnici. Zauzeo je Paflagoniju i Kapadokiju i stigao u Tars. godine. Bitka se završila u korist Makedonaca. U proleće 334. dolazi do dinastičkih borbi. Glavni grad Lidije Sard predao se bez borbe a isto tako i Efes. Aleksandar je gonio Darija do dubako u noć ali je on uspeo da utekne. najznačajnije maloazijsko pristanište.ali su posle duţe opsade osvojeni Milet i Halikarnas. Aleksandar je kad je krenuo u rat. Careva volja bila je jedini zakon. Pre odlaska podelio je sva kraljevska imanja prijateljima i odrekao se prihoda od njih. Aleksandar je nagovestio da će biti gospodar Azije. Aleksandar je izgubio samo tridesetičetiri vojnika a Pesijanci 22 500. godine prelazi Helespont i stiţe u Malu Aziju. glavni grad Kilikije. Jedino su Aleksandru pruţili otpor . ali je zato organizacija persijske vojske daleko zaostajala za makedonskom. Po Aristobulu. Do prvog sukoba Grka i Persijanaca došlo je u rano leto 334. godine završeno je osvajanje zapadne obale Male Azije. Darije se sa ogromnom vojskom nalazio nedaleko od jednog sirijskog mesta u ravnici ali je taj poloţaj napustio. Gradovi su bili osloboĎeni danka persijskom caru. Carstvo je predstavljalo konglomerat naroda i plemena. godine na reci Graniku. Pobeda kod Granika otvarala je Aleksandru put u Malu Aziju. U odnosu na Makedoniju bila je nadmoćna po bogatstvu i brojnosti ljudi. Po Aristobulu. Nameravao je da osvajanjem čitave Kilikije uspostavi vezu s Malom Azijom. Darije je pobegao i tad je nastalo rasulo u njegovoj vojsci.

prestonicu egipatskih kraljeva.dok su ranije bile 44 nome i svaka od njih imala jednog monarha. u svojoj molitvi Ormuzdu rekao je. Parmenion je predloţio Aleksandru da napadnu noću ali je na to on odgovorio ovako: "Aleksandar mora pobediti otvoreno i bez lukavštine. Ţrtve na persijskoj strani bile su ogromne: Arijan kaţe da je palo oko sto hiljada vojnika a kod Makedonaca svega četistopedeset. njena flota propojena makedonskoj i time je Aleksandar imao premoć na moru i mogao je da preuzme pohod na Egipat. godine u proleće. Aleksandar je civilnu vlast u Egiptu ostavio Egipćanima . Egipat se od 340."Sin boga Ra". Nakon pobede kod Isa Aleksandar je zauzeo feničke gradove Sidon i Biblos. Osvajanje Persepolja početkom 330. Osvajanje Tira bilo je od izvandrednog značaja: pokorena je čitava Fenikija. Bio je u Amonovom hramu u unutrašnjosti Libijske pustinje. poslednje naseljeno mesto na putu iz Fenikije u Egipat. Sramota je ukrasti pobedu. da ako on ne bude mogao da povrati moć Persije.12) 333. Način na koji je Alekandar postupio prema Darijevoj porodici zadivio je savremenike: naredio je da se prema njegovoj ţeni i majci postupa kao prema vladaricama a prema deci kao prema kraljevskoj deci i da se ništa ne učini što bi ih moglo uvrediti. godine. Iste godine Alesandar je krenuo iz Memfisa natrag u Fenikiju. Bitka kod Isa odigrala se meseca majmakteriona (15. Pao je u leto 332. neka niko ne stupi na njen presto osim Aleksandra. Posle dva meseca otpora pala je Gaza. prestonicu Ahemenida. a onda se isprečio Tir. na ušću Nila.ruke pobedniku. godine odigrala bitka koja je odlučila sudbinu Persijskog carstva i donela Aleksandru naziv "Kralja Azije". godine nalazio pod persijskom vlasću. koji je pruţao otpor sedam meseci. ali je na vojne poloţaje postavio svoje oficire. godine." Kod Gaugamele se 1. neosvojivi grad. Kada je kasnije umrla Darijeva majka priredio je veličanstven pogreb. Najdalekoseţnije posledice za ţivot i kulturu Egipta imalo je osnivanje Aleksandrije po planu arhitekte Dinokrata. Iz Gaze Alekandar stiţe u Peluzij i prešavši Nil dolazi u Memfis. on je sad postavio dva upravitelja i to Egipćana. Nakon Tira osvojeni su Palestina i Jerusalim. ali se povukao u pravcu Medije. Izvanredan geografski poloţaj omogućio joj je nagli razvoj tako da je kasnije uz Kartaginu bila najveća luka u Sredozemlju. Aleksandar stiţe u Vavilon. do Egbatane. a odatle za dvadeset dana u Suzu. oktobra 331. Saznao je da se Darije s vojskom utaborio kod Gaugamele u Siriji uz reku Bumod.11-15. Aleksandar je gonio Darija do Arbele. Ostavio je staru administraciju. godine . Iz Suze je prošavši kroz Persijska vrata stigao u Persepolj. Pred Egipćanima on je istupao kao faraon i za njih je bio otelotvoreni bog . Gradnja je počela 331. a kada je od jednog odbeglog evnuha Darije saznao za ovoliku plemenitost Alekandrovu.

godine kod mestaHekatonpila. Agis je pao na bojnom polju. u jesen 330. Nakon odmora koji je dao vojsci 328/7. Paţevi su kaznjeni kamenovanjem (to je bila kazna za veleizdaju). godine Aleksandar ide u staru medijansku prestonicu Egbatanu za Darijem. s tim što je sad postavio nove ciljeve koje je hteo da ostvari. Zauzeo je Marakandu (Samarkand) i severoistično od nje osnovao grad Aleksandrija Eschata (Ultima).predstavljalo je kraj pohoda Aleksandra kao hegemona helenskog saveza. Kalistenova smrt . Bes je bio smaknut u Egbatani posle tri godine. Ali on je ovu titulu zadrţao. i 20. Sparta se uvek protivila makedonskoj vlasti. Pošto je osvojio još sedam gradova krenuo je protiv Skita. Ptolomej Lagov sin uhvatio je Besa. godine prešao je reku Oks i došao u Sogdijanu. Pošto je kaznio učesnuke zavere. Paţevi su bili sinovi makedonskih plemića izmeĎu 14. Darijeva smrt predstavlja značajan momenat u Aleksandrovoj vladavini. Našli su ga 1. Nije gubila nadu da će obnoviti svoju prevlast i povratiti nekadašnji uticaj pa je zato podsticala antimakedonske akcije. Tada je obešeni Kalisten koji se protovio uvoĎenju persijskih običaja i bio blizak Hermolaju. godina uzgajani za buduće zapovednike i najuţu vezu s kraljem. i ove godine bile su veoma teške u Aleksandrovoj karijeri. Tu mu je otpustio staru savezničku vojsku i tako raskinuo i poslednju vezu sa Korintskim savezom. Period od 330 . Sparta je ovim porazom izgubila svaki politički značaj i Grčka je ostala mirna sve do Aleksandrove smrti. Do sukoba Agisove i Antipatrove došlo je pribliţno u vreme bitke kod Gaugamele. Uslovi ratovanja bili su drukačiji u ovim zemljama nego do tada. U proleće 330. Iz Hekatonpila. Od tog vremena on se smatrao kraljem Azije kao pobednik nad Darijem. ali je Ptolomej Lag sve na vreme otkrio i javio Aleksandru. Aleksandar mu je odao poslednju počast. U Persepolju je saznao da je Antipatar (njemu je bila poverena uprava u Makedoniji) savladao spartanskog kralja Agisa III. Aleksandar persijskog cara nije zatekao ţivog. Hermolaj je iz ličnih razloga rešio da se osveti kralju. U to vreme počeo je sa uvoĎenjem persijskog dvorskog ceremonijala. a zatim su po njegovom nalogu ostaci preneti u Pasargadu gde su bili sahranjeni u carskoj grobnici. koji se u meĎuvremenu bio proglasio kraljem Baktrije i tu vladao pod imenom Artakserks IV. jula 330. nastavio se rat u Sogdijani gde su izbili neredi. godine Aleksandar je proveo u oblastima Baktrije i Sogdijane. Aleksandar je krenuo u Hirkaniju i u najvećem gradu Zadrakarti proveo petnaest dana. godine u proleće 327. Bes. U Baktri je saznao za Limnovu zaveru iza koje su stajali Filota i njegov otac. Odatle je krenuo ka Baktriji. U Marakandi Aleksandar otkriva Hermolajevu zaveru ili zaveru paţeva.327. Osvetnički rat Helena protiv Persije bio je završen. Od tada se i u zvaničnim dokumentima naziva kralj Azije. Darijev roĎak. satrap Baktrijane spremao je Darijevo ubistvo. i sva pisma namenjena azijskom delu carstva pečatio je Darijevim prstenom. sada uzima na sebe ulogu njegovog naslednika a i osvetnika.

Pora. kralj Por vladao je velikom i bogatom kraljevinom. ţene i deca vojnika. nezadovoljstvo ţelja da se vrate. Grad Taksila s one strane Inda prijataljski je primio Aleksandra. a sam je pošto je pokorio Singalu došao do Hifasisa . Plutarh kaţe da je u Indiju krenuo sa 12000 pešaka i 150000 konjanika. stavio svoju vojsku i drţavu na raspolaganje da bi mu Aleksandar pomogao u borbi protiv neprijatelja Taksile . Por je bio poraţen Aleksandar ga je izmirio sa Taksilom i ostavio ga da upravlja svojom dotadašnjom zemljom i još ga je bogato darivao. Aleksandar je odlučio da odustane od svoje namere i objavio povratak. Njegov pohod na Indiju predstavlja teţnju da doĎe do samog kraja sveta. ali ovde je odneo pobedu nad samim sobom. godine najveća bitka u Aleksandrovom ratovanju i jedna od najvećih u istoriji Starog veka. U taj broj uračunata je i komora. On je ţeleo da nastavi osvajanja. sa drugim delom vojske krenuo na istok da zaštiti kretanje ostalih.je jako mučno odjeknula u Grčkoj. U to vreme Aleksandra je sve više zaokupljala misao da stvori svetsko carstvo. U ovoj bitci palo je hiljadu Makedonaca i 23 000 Indijaca. moćnog kralja Pendţaba. i on je odustao. godinu bio se skoro udvostručio. sa kojim je stupio u vezu još u Sogdijani. ali vojska je bila iscrpljena. Vojsku je podelio na dva dela: jedan je sa Hefestionom.najistočnije od pet reka Petorečja. Ponekad se kaţe da je ovo bio prvi i jedini poraz Aleksandrov i to poraz koji su mu nametnuli njegovi vojnici. U ono vreme se verovalo se da je Ind gornji tok Nila. Odbio je Aleksandrov poziv da mu se pokloni i sakupio ogromnu vojsku da ga sačeka na granici svoje drţave. Na drugoj strani reke. brodograditelji i veslači. Broj vojnika u odnosu na 334. a on sam. nastalo je kolebanje. U pozno leto 327. Aleksandar je osnovao grad Nikeju u čast ove pobede i grad Bukefaliju po svom konju Bukefalu. Indi su tada smatrani najmnogobrojnijim narodom sveta. Došao je do reke Hidaspa. Na pragu nepoznatog sveta pokazalo se da je taj svet mnogo moćniji i veći no sto se mislilo. Plutarh navodi podatak da je trajala osam sati. a da je Indija kopnom spojena sa Etiopijom. . Perdikom i radţom do Taksile krenuo ka Indu. posluga trgovci. jer je ocenio realne mogućnosta svoje vojske sa kojom je izvojevao mnoge pobede što mu je donelo slavu vojskovoĎe koji nikad nije bio poraţen. To je najistočnija tačka do koje je Aleksandar stigao. Za svoje novo osvajanje pripremio je veliku vojsku. Aleksandar je nameravao da osvoji sve zemlje do Inda a da sledećeg proleća udari na Pora. Bio je to najmoćniji radţa Pendţaba. Posle ovoga Aleksandar nije doţiveo ni jednu veliku pobedu. Aleksandar je ostavio Kratera sa jednim delom vojske na Hidaspu. Aleksandar je zbog tog svog postupka izgubio naklonost mnogih filozofa koji su ga od tada prikazivali kao tiranina govoreći da ga je prevelika sreća iskvarila. Tu na obali Hisdapa odigrala se krajem maja 326. godine Aleksandar je prešao Indijski Kavkaz (Hindukuš) i tada mu je mladi radţa Taksile.

Kad je stigao u Puru. prvo jer je dokazala postojanje pomorskog puta izmeĎu Indije i Mesopotamije. siĎe sa konja da ga svi mogu videti kako hoda. On je plovio flotom 80 dana duţ istočne obale Persijskog zaliva." Većina pisaca kaţe da je vojska za ova dva meseca puta kroz Gedrosiju pretrpela više nego za celog ratovnja u Aziji. izliše vodu u kacigu i doneše je kralju. a naročito je bila teška borba sa Malima i Oksidračanima. Pripremio je ekspediciju za istraţivanje delte Inda. Neki bejahu zadovoljni da ga bar i izbliza vide i zatim se udaljiše. Ţega je bila takva va su jedno vreme išli samo noću i to uvek blizu obale jer su oni morali da se staraju o floti i da za nju kopaju bunare sa pijećom vodom. a zatim je izlije pred očima sveprisutnih. sa ţivim peskom. stoka je ginula. Mučno iscrpiše vodu i krenuše Aleksandru misleći. Nakon odmora u Puri vojska je došla u Karmaniju gde se sastala sa Kraterovim delom vojske. danima su se kretali kroz pustinju bez kapi vode." Brodovlje je u leto 325. Za voĎu ekspedicije izabran je Nearh. Tada se svi sa svih strana pribliţiše. Kada su već bili blizu. našli u nekoj maloj guduri malo loše vode. jeo što i oni. jedni mu dodirivahu ruku. krenuo nazad. Pokorio je mnoga plemena. Odlučeno je da flota krene u poznu jesen. godine došao do mesta Patale gde počinje delta Inda. Aleksandar je išao peške kao i vojnici. da traţe vodu. Tu je Aleksandar podigao još jednu Aleksandriju. Stigle su povoljne vesti o Nearhovoj ekspediciji. Kad se već pribliţavao svom šatoru. Ljudi su se razboljevali i umirali. a Nearhova zapaţanja proširila su znanja o tropskoj flori i fauni i upoznala Grke sa plemenima koja tamo ţive. Vojnici nisu verovali da je ţiv sve dok se nije pojavio pred njima. Aleksandar je tad bio teško ranjen i pronela se vest o njegovoj smrti. "Mnogima su kod njegove neočekiva ne pojeve nehotice navalile suze na oči… Kad je uzjahao opet ga videše. . da mu nose veliko blago. Aleksandar je imao samo jednu četvrtinu od broja vojnika koje je poveo u Indijski rat. pa je čitava vojska klicala i pljeskala. "MeĎutim su neki lako oruţani koji su se od vojske udaljili. da su svi od Aleksandra dobili da piju izlitu vodu. Ostavio je za sobom Porovu zemlju i plovio Hidaspom. izgradio pristanište. drugi kolena. Time je bio završen Indijski pohod. Čitava severna dolina Inda bila je pod makedonskom upravom. i nakon prinošenja ţrtava zahvalnica. a odjeknuše i obale i obliţnje šumske doline. Veliki je značaj ove ekspedicije. Jedan deo vojske štitio je flotu od napada dok je plovila od Indije do ušća Tigra u Persijsko more. doplovio do reke Pasitigris i njom uzvodno do Suze. Aleksandar je kopnom išao kroz Gedrosija (Beludţistan). pošto su mu sreću poţeleli.Na obali Hifasisa Aleksandar je naredio da se podigne stub na kome je pisalo: "Ovde se zaustavio Aleksandar". Aleksandar je u Patali ostao šest meseci. Tim činom čitava se vojska osokoli tako da se činilo. On je primi i pohvali donosioce. treći i samo odeću.

Lidijci budu u podreĎenom poloţaju. Pored Makedonaca u vojsku i administraciju ukljucio je varvare i tu su naročito značajan poloţaj zauzimali Persijanci. Osnovne administrativne jedinice ostale su satrapije i u vreme Aleksandra i satrap je tu imao vrhovnu vojnu i . Bio je kralj Makedonije. dok postoji i jedno i drugo shvatanje da je Aleksandar na taj način hteo da stvori carstvo u kome bi svi narodi ţiveli u bratskoj slozi. Ali on nije bio samo osvajač. a da svi ostali . Aleksandrova osvajanja bila su završena. a i makedonski vojnici sklapali su brakove s Persijankama. Istog dana venčalo se 10 000 Makedonaca Persijankama i Aleksandar ih je sve bogato darivao. Mešanje Makedonaca i Persijanaca bio je značajan momenat u organizovanju carstva. on je jedinstvenom svečanošću pokazao kako zamišlja mešanje Makedonaca i Persijanaca: prireĎena je bila masovna svadba na kojoj se Aleksandar oţenio jednom od Darijevih kćerki. Vavilonci. a nakon Gaugamele i Darijeve smrti smatrao se naslednikom Ahemenida. Poloţaj Aleksandrov u drţavi se menjao. njegovim carskim prstenom pečatio je pisma upućena azijskim podanicima. Aleksandar je sebe smatrao gospodarem svih zemalja koje je Persijancima oduzeo silom oruţja i te azijske zemlje nisu bile prisjedinjene Makedoniji. Po povratku u Susu 324. a pisma upućena Evropi i dalje je pečatio makedonskim pečatom. hegemon Korintskog saveza i kralj Azije. Negov poloţaj bio je trojak. Aleksandar je u isti mah bio veliki kralj Persije i kralj Makedonije. Kao i njegov poloţaj i carstvo je imalo trojaki karakter. već da sa njima postupa kao njihov zakoniti vladar. U rat je krenuo kao kralj Makedonaca i hegemon Grka. godine okupila se sva makedonska vojska u Suzi. To što makedonski pečat nije upotrebio za naredbe Azijatima pokazuje da nije hteo da u njihovim očima bude osvajač. razvijao sa širenjem poseda. Kako je po nepisanim zakonima istočnjačkih despotija persijski car bio sopstvenik sve zemlje. Oni su bili vojni guverneri u provincijama. Posle Isa bio je gospodar Azije.Grci. a Krater Darijevom sinovicom. Feničani. Neki smatrju da je Aleksandar na ovaj način ţeleo da pomenute narode (Makedonce i Persijance) učini vladajućim u carstvu. već uporedo i tvorac novog poretka… Makedonska Monarhija i njegov karakter[uredi . Posle Darijeve smrti. već su činile poseban deo carstva gde je kraljeva volja bila najviši zakon. Njihovo izjednačenje imalo je za cilj učvršćenje vlasti u osvojenim zemljama. godine. On je vladao svojim carstvom donekle u duhu tradicija persijske monarhije.U proleće 324. sam Aleksandar bio je oţenjen persijskom princezom Roksanom. a delimično preko svojih generala koji su komandovali odredima njegove vojske. Aleksandar je po pravu pobednika prisvojio sve Darijeve posede.уреди] Aleksandar je nasljednik apsolutne monarhije koja će i u helenističko doba biti osnovni oblik vladavine.

U svim vojnim odredima komanda je bila u rukama Makedonaca. U odnosu jedan prema drugom . a delom zbog Aleksandrove odluke o povratku grčkih političkih emigranata. ovo je bilo jedino rešenje za te ljude koji su lutali unaokolo bez stalnog mesta boravka i predstavljali pretnju miru i bezbednosti. Makedonija je i dalje zadrţavala svoj raniji poloţaj kao matična zemlja.civilnu vlast. Na poloţaj satrapa i finansijskih sluţbenika postavljeni su makedonski oficiri. Ali ovi gradovi nisu bili u pravom smislu slobodni. ali ne i u odnosu prema kralju koji im je tu slobodu dao. Posle ovog nameravao je da organizuje ekspediciju koja bi ispitala Karpisko more i oplovila Arabijsko poluostrvo. godine Aleksandar je otpustio deset hiljada veterana u Opisu. Aleksandrov drug iz datinjstva i njegov spasilac kod Granika. Delom zbog gladi koja je zahvatila grad usled zatvaranja crnomorskog trţista odakle je sada ţito odlazilo makedonskoj vojsci. osnova vlasti Aleksandra i njegovih naslednika. jer kralj je. Mauzolovu sestru koju su Persijanci zbacili i postavio je za satrapa. Ovom odlukom on je pogazio Ugovor o Opštem miru po kome nijedna strana nije imala pravo da se meša u unutrašnje stvari druge niti da pomogne vraćanje emigranata u bilo koju zemlju. Iz nje su se stalno obnavljale snage.уреди] 324. Finansijski poslovi bili su povereni posebnim sluţbenicima. Mnogi makedonski oficiri protivili su se uvoĎenju persijskih običaja i Persijanaca u administrativne poslove i vojsku. Aleksandar je bio daleko i to je ulivalo smelost njegovim protivnicima.osloboĎenje maloazijskih Grka. Maloazijski narodi dočekali su Aleksandra kao oslobodioca od persijske tiranije. Dvadesetih godina četvrtog veka najviše dolaze do izrazaja razlike izmeĎu protivnika i pristalica makedonskog carstva u Atini. U Maloj Aziji Aleksandru je predstojalo rešenje veoma vaţnog problema . pa Klit. Njihovo ubistvo outĎilo je mnoge značajne ličnosti od Akeksandra. Da bi utišao bol za njim u zimu . kad god je to hteo. On je bio za njih pun razumevanja: Lićanima je dao slobodu i vratio im stare zakone iako je novi satrap bio Makedonac. MeĎutim u poznu jesen te godine Aleksandra je zadesio teţak udarac-izgubio je svog najdraţeg prijatelja Hefestiona. a pored persijskog satrapa uvek se nalazio makedonski strateg. Smrt Aleksandra Makedonskog i raspad države[uredi . Mir koji je zaveden u Grčkoj nakon pobede nad Agisom nije otklonio opasnost od novih pobuna. MeĎutim. Za voĎu puta natrag u Makedoniju odredio im je Kratera koji je trebalo da zameni Antipatra čijom politikom prema Grcima Aleksandar nije bio zadovoljan. Kalisten. U Kariji je vratio na presto Adu. mogao da se umeša u njihove unutrašne poslove. MeĎu njima bili su Filota i njegov otac Parmenion. Vraćanje slobode ovim gradovima značilo je oslobaĎanje od persijske tiranije i uspostavljanje demokratskog ureĎenja.da.

Pod Ptolomejima Egipat je postao značajna pomorska sila Sredozemlja. Aleksandrija je postala ključ Egipta i njegova prestonica. njom su vladali Seleukidi. Budući da su ove tri dinastije vladale u zemljama koje su već bile navikle na apsolutističku monarhiju. Protiv njega su se ujedinili: Lismah u Trakiji. Oslanjali su se na najamničku vojsku. Antigon zvani Jednooki. Umro je uveče 11. Ptolomej u Egiptu i Kasandar u Makedoniji. jedan od najsposobnijih Aleksandrovih vojskovoĎa pribliţio se ostvarenju ideje o jedinstvenom carstvu kojim bi sam vladao. To je bili njegovo poslednje ratovanje. Ptolomejevići su nastojali da egipatskoj trgovini obezbede slobodno i prostrano trţiste. za atinskog arhonata Hegesija. kako su sebe nazivali svu vlast zasnivali na osvajačkom pravu kao dijadosi . godine. Posle jednog pira dobio je groznicu koja ga nije napustala čitavih osam dana. koja je obuhvatala istočne teritorije Aleksandrove monarhije i neke oblasti u Malioj Aziji. Presto je morao naslediti ili njegov polubrat Filip Andrejili Aleksandrov i Roksanin sin roĎen nakon njegove (očeve) smrti. Ovom bitkom rešen je problem Aleksandrovog Carstva: ono je prestalo da postoji kao jedinstvena celina.Aleksandrovi sledbenici. U Makedoniji Antigonidi su se smatrali zakonitim naslednicima Filipove porodice i postepeno stekli poverenje i podršku naroda. Ubrzo po povratku Aleksandar se razboleo. u 33. Osporavali su Makedoniji i Siriji pravo gospodarenja na . Kada su vojnici zatraţili da proĎu pored njegovog kreveta. U Vavilon se vratio u proleće 323. u kojoj je Antigon poginuo. Raspalo se na mnogo sastavnih delova od kojih su najvaţnija tri: Sirija. godini ţivota. godine stare ere.323/4. Pošto je Aleksandar Makedonski umro bez zakonitog naslednika postavilo se pitanje da li ogromna svetska imperija koju je on stvorio moţe da opstane ili će doći do njenog raspada. imale su izgleda da se duţe odrţe. U Egiptu i Siriji su "kraljevi". potomci Antigona Jednookog. Iako Aleksandar nije imenovao naslednika i rekao na samrti da carstvo ostavlja na najboljem. ali nije uspeo da namatne poslušnost celoj vojsci i da prisili ostale generale da priznaju njegovu vlast. potomci Ptolomeja Laga (Sotera-taj naziv je dobio jer je spasao Aleksandru ţivot u borbi protiv Mala i Oksidracana) i Makedonija gde su vladali Antigonidi. godine preduzeo je pohod protiv Kosejaca koji su ţiveli izmeĎu Medije i Susijane. Vladao je dvadeset godina i osam meseci. Egipat gde su vladali Ptolomejevići. juna 323. Seleuk u Vaviloniji. Ali lična ţelja makedonskih generala za vlasću nadvladala je odanost dinastiji. godine. svakom je stisnuo ruku i isdravljao ih pogledom. Oni su zadali odlučujući udarac Antigonu u bici kod Ipsa u Maloj Aziji 301. Što se Egipta tiče. Vodila se duga borba oko prestola u kojoj su pali svi članovi vladarske porodice.

Kapadokija i Bitinija. Pergam je od283. istrajnosti i . Sirija je bila razdirana unutrašnjim nemirima.Darije . Kasnije se borio protiv gusarenja i osiguravao bezbednu plovidbu u Egejskom moru. U bici je uvek bio na celu udarne jedinice. Istorijski značaj Aleksandra Makedonskog[uredi . Ovaj neprekidni rat iscrpljivao je snagu monarhija i one nisu mogle da spreče jačanje decentralističkih sila. Od nje se odvajaju Jermenija. Sraća je htela da se u trenutku Aleksandrovog dolaska na vlast na persijskom prestolu naĎe najslabiji vladar kojeg su Ahemenidi ikad imali .Nijedna helenistička drţava u to doba nije obuhvatala veliku teritoriju niti je raspolagala snaţnom vojskom.čije je carstvo više imponovalo svoji fantastičnim bogatstvom i ogromnim razmerama nego vojnom snagom. godine do 263. godine proglasio potpunu nezavisnost. Ova dva saveza su često bila u sukobu a Makedonija je znala da to vešto koristi. sam izvrsavao najteţi deo zadatka. a od 263.уреди] Drţava koju je Aleksandar osvojio nije se odrţala. Njegov pohot u Aziju je niz uspeha od Granika preko Ipsa. Makedonija je bila na vrhuncu svoje moći. Aleksandar je bio jedan od najvećih osvajača u istoriji i graditelj novog sveta. godine. neustrašiv. Oko 278. ulivao je svojim borcima samopouzdanje. MeĎu ove nezavisne drţave spadala je i kraljevina Pergam u Misiji. Egipat je izgubio skoro sve strane posede. godine plaćao danak Seleukidama. Tako se u helenističkom svetu u doba Aleksandrovih naslednika nalazio veliki broj nazavisnih i poluzavisnih drţava. Sirija koja je bila najheterogenijeg sastava raspala se 280. raspala se na grčko-makedonski svet. U Grčkoj su najjači otpor Makedoniji pruţale dve institucije: Ahejski savez na severu Peloponeza i Etolski savez u severozapadnoj Grčkoj. Makedonija ratovala sa Ahejskim i Etolskim savezom.godine kada su u Malu Aziju prodrli Kelti dolazi do ocepljenja velikog dela Male Azije od monarhije Seleukida. Egipat i Aziju. Pont.Egejskom moru i stoga je stalno dolazilo do sukoba oko vodećeg mesta u skupini egejskih ostrva. persijska monarhija na rubu propasti . Blagostanje koje je ranije vladalo u svetskom carstvu Aleksandra Makedonskog otišlo je u nepovrat. ali bez Aleksandovog vojničkog dara. Zahvaljujući ovim borbama Rodos je proglasio nezavisnist. Ovakve istorijske okolnosti su nesumnjivo mnogo doprinele značaju koji on ima u istoriji. a njegova flota jedna od najmoćnijih u helenističkom svetu.to je bila stvarnost u kojoj je Aleksandar izvršio svoje grandiozno delo. Gaugamele do bitke s Porom. Postao je jedna od najvećih luka u Heladi.

nepokolebljive vere u pobedu. a vojne kolonije na strateško vaţnim tačkama i bile su oslonac vlasti.upornosti. Zbog velikog priliva zlata promenio se odnos srebra i zlata. Veoma značajan rezultat Aleksndrovih osvajanja bilo je ekonomsko jedinstvo Istoka i Zapada. a i stare istočne civilizacije ostavile su trag u grčko–makedonskom svetu. one su imale i čisto naučni karakter. U uzrastu u kome je Aleksandar umro. doprineo velikom kulturnom razvoju Carstva. zlata i soli. mnogo vaţnosti pridavao obrazovanju svojih podanika. U upravi carstva bilo je više Persijanaca nego ostalih varvara a razlog tome je da su oni imali dobro izgraĎen administrativni aparat. finansije. nauke i kulture. a otkiveno je 16. Po predanju podigao je 70 gradova. Bio je okruţen pesnicima. Ovakvi postupci izazvali su nezadovoljstvo makedonskih oficira jer su se plašili da će izubiti svog kralja. Narodna mašta propisala mu . Aleksandar je poznat kao jedan od najvećih graditelja gradova. umetnicim. a ne persijski darik. proglašavao ih svojim roĎacima. Cezar je bio još sasvim nepoznat. Pored toga što su ekspedicije imale za cilj povezivanja pojedinih delova Carstva radi unapreĎenja trgovine. Kao novčanu jedinicu uzeo je atički novac. Unapredio je trgovinu. U Indiji Nearhova ekspedicija imala je zadatak da li je Kaspijsko more otvoreno ili zatvoreno. Jedna od najznačajnijih tekovina Aleksandrovih osvajanja je mešanje grčke kulture sa kulturom naroda Starog Istoka. Istočna shvatanja pomešala su se sa njihovim shvatanjima i ponekad davala nov sadrţaj njihovoj kulturi. i filozofima. Neke oblasti Carstva su potpuno helenizovane. Ispitivani su rudnici srebra. Od velikog značaja za ekonomsko sedinstvo carstva bila je Aleksandrova monetarna politika. bilo je neophodno dobrvoĎenje administrativnih poslova. Uvodio je Persijance u makedonske vojne odrede. Gradovi si podizani na raskrsnicama ili polaznim tačkama karavanskih puteva i vrlo brzo se razvili u vaţne trgovinske centre. Aleksandarje ostavio veoma snaţan utisak kako na savremenike tako i na kasnije generacije. Njegovo doba se po značenju meri sa dobom otkrivanja Amerike. Kao vladar sa neograničenom vlašću on je činio sve da ostvari blagostanje u svom carstvu. a u castvu takvih razmera kakvo je bilo Aleksandrovo. bez snage njegove ličnosti koja je ulivala divljenje i ljubav čoveku ratniku. bez takvog Aleksandra istorija bi svakako imala drugačiji tok. gradio je gradove. Grčki jezik postao je jezik administracije. podizao spomenike. Tome je doprinelo podizanje gradova i osnivanje vojnih kolonija. Uveo je jedinstveno vaţenje za zlatnu i srebernu valutu. Preduzimao je velike istraţivačke ekspedicije i na osnoviu toga pojavljuje se kao jedan od najvećih otkrivača sveta. Pustio je u opticaj blago iz riznica persijskih careva. Time je privreda dobila helenski karakter. Aleksandar je počeo da prihvata istočnjačke običaje radovao se da čuje da njegovi Makedonci satrapi govore persijski. privredu.

je najveća junačka dela. . Priča o Aleksandru ili boţanskom Iskanderu ţivela je dve hiljade godina na 24 jezika i u preko 80 verzija.