Perls, F.S., Heferlajn, R. & Gudman, P.

GEŠTALT

TERAPIJA

Tom 2

NOVINA, UZBUĐENJE I RAST

Prvi deo

U v o d

P r e v e l a: Vesna Vukša

1

I

STRUKTURA RASTA

1. Gran !a "#n$a"$a Iskustvo se odvija na granici između organizma i njegove sredine, prvenstveno na površini kože i u drugim organima senzornog i motornog reagovanja. Iskustvo je funkcija ove granice i ono što je stvarno u psihološkom smislu jesu “potpune konfiguracije ovog funkcionisanja, neko zna!enje koje je otkriveno i neka aktivnost koja je okon!ana. "eline iskustva ne podrazumevaju “sve , jer su one određene jedinstvene strukture, a sve drugo, u psihološkom smislu, uklju!uju#i i same koncepte organizma i sredine, jeste apstrakcija ili mogu#a konstrukcija ili potencijal koji se pojavljuje u iskustvu, ali samo kao nagoveštaj nekog drugog iskustva. $i govorimo o organizmu koji kontaktira sredinu, ali to je kontakt koji !ini najjednostavniju i prvo%itnu stvarnost. &vo možete odmah doživeti ako, umesto da samo gledate o%jekte ispred vas, postanete i svesni !injenice da se ti o%jekti nalaze u vašem ovalnom vidnom polju i ako osetite kako ovaj vidokrug, da tako kažemo, dodiruje vaše o!i ' to zaista jeste vid vaših o!iju. &%ratite pažnju, zatim, kako se predmeti u ovom vidokrugu pojavljuju u estetskim odnosima u pogledu prostora i %oja. &vo možete doživeti i uz zvuke koji dolaze “spolja ( koren njihove stvarnosti nalazi se na granici kontakta i na toj granici oni se doživljavaju kao jedinstvene strukture. )ako je i u motori!kom smislu, ako ste svesni da %acate loptu, daljina se smanjuje i vaš motorni impuls iz%ija, da tako kažemo, na površinu kako %i je sreo. *vrha svih prakti!nih eksperimenata i teorijske diskusije u ovoj knjizi jeste analiziranje funkcija kontakta i pove#anje svesnosti stvarnosti. +e! “kontakt ' “u dodiru sa o%jektima ' koristimo kao osnovu za senzornu svesnost i motorno ponašanje. ,erovatno postoje primitivni organizmi kod kojih svesnost i motorni odgovor predstavljaju isti !in( a kod organizama višeg reda, koji ostvaruju do%ar kontakt, uvek se može uo!iti povezanost !ula i pokreta -a takođe i ose#anja.. %. In$era"! ja #r&an 'ma sred ne / svakoj vrsti istraživanja, %ilo da je ono %iološko, psihološko ili sociološko, polazimo od interkcije organizma i sredine. 0esmisleno je da, na primer, govorimo o nekoj životinji koja diše, a da ne uzmemo u o%zir vazduh i kiseonik kao deo njenog definisanja ili da govorimo o ishrani, a da ne spomenemo hranu ili da govorimo o vidu %ez svetlosti ili o kretanju %ez gravitacije i podupiru#eg tla ili o govoru %ez komunikanata. 1e postoji nijedna funkcija %ilo kog živog %ica koja se može ostvariti u potpunosti %ez o%jekta i sredine, %ilo da se radi o vegetativnim funkcijama kao što su ishrana i seksualnost ili perceptivnim funkcijama ili motornim funkcijama ili ose#anjima ili rasuđivanju. 2na!enje %esa o%uhvata frustriraju#u prepreku, zna!enje rasuđivanja o%uhvata prakti!ne pro%leme. 1azva#emo ovu interakciju organizma i sredine u %ilo kojoj vrsti funkcionisanja “polje organizam3sredina . I ne za%oravimo da, %ez o%zira koju teoriju zastupamo o impulsima, nagonima itd., uvek uzmemo u o%zir takvo interaktivno polje, a ne izolovanu jedinku. 4ad god se radi o organizmu koji se kre#e u prostranom polju i ima složenu unutrašnju strukturu, kao što je slu!aj sa nekom životinjom, zvu!i logi!no da se govori o njoj onakva kakva je, kao na primer, o njenoj koži i od !ega se ona sastoji ' ali ovo je samo iluzija z%og !injenice da kretanje kroz prostor i unutrašnje pojedinosti, privla!e pažnju u odnosu na relativnu sta%ilnost i jednostavnost pozadine. 5ovekovo polje organizam3sredina, naravno, nije samo fizi!ko, ve# i društveno. *toga u svakom prou!avanju !oveka kao što su fiziologija, psihologija ili psihoterapija, moramo govoriti o polju u kome, u najmanju ruku, postoji interakcija između socio6kulturnih, %ioloških i fizi!kih faktora. 1aš pristup u ovoj knjizi je “unitaran u tom smislu da pokušavamo da detaljno razmotrimo svaki pro%lem onako kako se pojavljuje u socio6%iološko6fizi!kom polju. *a ovog stanovišta, na primer, istorijski i kulturni faktori ne mogu se posmatrati kao da komplikuju ili modifikuju uslove jednostavnije %iofizi!ke situacije, ve# da su svojstveni na!inu na koji posmatramo pro%lem. (. Š$a je )redme$ )r#u*a+anja )s ,#l#& je7ko se osvrnemo na prethodna dva odeljka, ono što je re!eno u njima izgleda da se podrazumeva i svakako se ne !ini izuzetnim. / njima se tvrdi -8. da je, u na!elu, iskustvo kontakt,

2

funkcija granice organizma i njegove sredine i -9. da je svaka ljudska funkcija interakcija u polju organizam3sredina, koje može %iti socio6kulturno, %iološko i fizi!ko. *ada #emo se poza%aviti kom%inacijom ove dve propozicije. / okviru %ioloških i društvenih nauka, koje se %ave interakcijom u polju organizam3sredina, psihologija proučava delovanje granice kontakta u polju organizam/sredina. &vaj predmet prou!avanja je jedinstven i lako je razumeti zašto je psiholozima oduvek %ilo teško da ograni!e svoj predmet prou!avanja:. 4ada kažemo “granica mislimo na “granicu između ( ali granica kontakta na kojoj se odvija iskustvo, ne razdvaja organizam i njegovu sredinu( ona pre ograni!ava organizam, o%uhvata ga i istovremeno dodiruje sredinu. 2apravo, kaza#emo ovo na na!in koji #e se u!initi neo%i!nim, granica kontakta ' na primer, osetljiva koža ' nije toliko deo “organizma , pošto je u osnovi organ posebnog odnosa organizma i sredine. 4ao što #emo uskoro pokazati, ovaj pose%an odnos jeste prvenstveno rast. 5ovek je osetljiv ne na stanje organa -što %i moglo %iti %ol., ve# na interakcije u ;;;;;; : &ponašaju#i 7ristotela, savremeni psiholozi -naro!ito u 8<. veku. %avili su se !istom fizikom objekata percepcije, a onda su prešli na %iologiju organa itd. &no što im je nedostajalo, %io je 7ristotelov kratak i jasan uvid da su “u !inu , u ose#aju, o%jekat i organ identi!ni. ;;;;;; polju. 4ontakt je svesnost polja ili motorni odgovor u polju. Iz ovog razloga kontaktiranje, funkcija same granice organizma, ipak može pretendovati da pokaže stvarnost, nešto više nego što to !ini neki nagon ili pasivnost organizma. )re%a da shvatimo da kontaktiranje, svesnost i motorni odgovor u širem smislu podrazumevaju želju i od%acivanje, prilaženje i iz%egavanje, ose#aje, ose#anja, manipulaciju, procenjivanje, komunikaciju, %or%u itd. ' svaku vrstu živog odnosa koji se odvija na granici u interakciji između organizma i sredine. *vi ovi kontakti su predmet prou!avanja psihologije. -&no što se naziva “svest izgleda da je pose%na vrsta svesnosti, funkcija kontakta koja se odvija kada postoje teškoce i odlaganja u prilagođavanju.. .. K#n$a"$ n#+ na 7ko posmatramo neku životinju kako slo%odno luta prostranstvima raznolikog okruženja, možemo videti da %roj i raspon funkcija kontakta mora %iti veliki, zato što u osnovi, organizam živi u okruženju tako što održava svoju razli!itost i, što je još važnije, asimiluje sredinu u svoju razli!itost( a granica je ta na kojoj se opasnosti otklanjaju, prepreke savlađuju, a ono što se može asimilovati, oda%ira se i prisvaja. &no što se oda%ere i asimiluje uvek je nešto novo( organizam se i održava asimilacijom novine, tako što se menja i raste. 1a primer, hrana je po re!ima 7ristotela, nešto što “nije sli!no , a što može postati “sli!no ( a procesom asimilacije organizam se zauzvrat menja. Pre svega, kontakt je svesnost o i ponašanje ka novini koja se može asimilovati, kao i od%acivanje novine koja se ne može asimilovati. &no što je sveprisutno, uvek je isto ili nevažno, nije o%jekat kontakta. -*toga se zdravi organi ne kontaktiraju, zato što su konzervativni.. /. 0ef n ! ja )s ,#l#& je )s ,#l#& je a1n#rmaln#& $oramo dakle zaklju!iti da je svaki kontakt kreativan i dinami!an. &n ne može %iti rutinski, stereotipan ili naprosto konzervativan, zato što mora da se suo!ava sa novinom, jer je samo novina hranljiva. -7li kao i sami senzorni organi, unutrašnja ne6kontaktna fiziologija organizma jeste konzervativna.. * druge strane, kontakt ne može pasivno prihvatiti niti se samo prilagoditi novini, zato što se novina mora asimilovati. Svaki kontakt je kreativno prilagođavanje organizma i sredine . *vesni odgovor u polju -kao što su orijentacija i manipulacija. jeste agens rasta u polju. +ast je funkcija granice kontakta u polju organizam3sredina( složene organske celine opstaju u ve#oj celini polja, putem kreativnog prilagođavanja, promene i rasta. =akle, mogli %i definisati psihologiju kao proučavanje kreativnog prilagođavanja. 1jena tema je neprekidna tranzicija između novine i rutine, !iji su ishod asimilacija i rast. / skladu s ovim, psihologija abnormalnog je proučavanje prekida, inhibicije ili drugih nepravilnosti u toku kreativnog prilagođavanja. +azmotri#emo, na primer, anksioznost, preovlađuju#i !inilac neuroze, koja je rezultat prekida uz%uđenja kreativnog rasta -sa prate#im gu%itkom daha.( i analizira#emo razne neuroti!ne “karaktere kao stereotipne o%rasce koji ometaju fleksi%ilan proces

3

>ormiranje figure3pozadine je dinami!an proces u kome nagoni i resursi u polju postepeno pove#avaju zanimljivost. *toga je %esmisleno da se %avimo %ilo kojim psihološkim ponašanjem izvan njegovog socio6kulturnog. 4ada nastaje nova konfiguracija. 4. ono što nije sli!no postaje sli!no. kako pravi omaške. slika ili uvid( u motornom ponašanju to je graciozan. pošto se stvarnost pojavljuje u kontaktu.ratimo se ideji sa kojom smo zapo!eli. +adom na jedinstvu ili nejedinstvu ove strukture iskustva. da je nešto %lokirano u sredini. zra!enje zadovoljstvom i rast sa onim sto je zanimljivo i hranljivo u sredini. kojim afektom. gracioznost. -1a žalost. 1ajvažnije od svega jeste da je ostvarenje svesnog geštalta samo po sebi lekovito. fascinantnost. ve# kako se se#a onoga !ega se se#a. Istovremeno. tonom glasa. / o%a slu!aja potre%a i energija organizma i mogu#nosti sredine ukljuceni su i sjedinjeni u figuri. i kao takav ne privla!i energiju sadašnje organske potre%e. %ez o%zira na nivo kontakta( ne analizira se toliko šta oso%a doživljava. zato što je igura kontakta. u svesti jeste jasna. osim u svrhu istraživanja. figura ima specifi!nu psihološku prirodu( ona poseduje pose%ne uo!ljive oso%ine kao što su oštrina. !ega se se#a. svesnost ne izoštri. 4reativnost i prilagođavanje su polarni( oni su neophodni jedan drugom. kojim re!ima. podrazumeva gutanje stereotipa. u mnogim psihoterapijama “prilagođavanje . jedinstvo. 4ada je figura mutna. zamra!enja i ina!e nestvaran. živopisna percepcija. Kontakt. da neka vitalna organska potre%a nije izražena( oso%a nije “potpuno prisutna . u kreativnom prilagođavanju organizma i sredine. međutim. tre%alo da izle!i neurozu. projekcija. u suštini. kao i drugde. &d nastanka psihoanalize određena oso%ina geštalta. kako govori ono što govori.. 2. prekid i anksioznost. %iološkog i fizi!kog konteksta. 7li uvek je ostajalo nejasno zašto %i “sama svesnost. Tera) ja "a# anal 'a &e5$al$a )erapija se sastoji od analiziranja unutrašnje strukture aktuelnog iskustva. pojavljuje se mogu#nost za o%novu dinami!kih odnosa između figure i pozadine. niti sadašnje sredinske podrške. da li perceptualni. stara ste!ena navika organizma u kontaktiranju i prethodno stanje onoga !emu se pristupilo i što je kontaktirano. na koji na!in uvažava ili ne uvažava drugu oso%u itd. gra%ljenjem i izmenom starih struktura. koji se srazmerno pove#avaju sa stepenom ne!ije neuroti!ne nefleksi%ilnosti( ali proces je pra#en sigurnoš#u da #e se pojaviti nešto novo kroz eksperiment. možemo %iti sigurni da nedostaje kontakt. F &ura "#n$a"$a u #dn#su na )#'ad nu )#lja #r&an 'am3sred na . >igura -geštalt. ose#ajni ili motorni kontekst. zato što prilaženjem. 0es$ru"! ja "a# de# f#rm ranja f &ure3)#'ad ne Proces kreativnog prilagođavanja novoj materiji i okolnostima uvek podrazumeva fazu agresije i destrukcije. kreativna integracija iskustva. nesputanost itd. 2atim. ovaj proces je zako!en kod neuroti!ara. &vde. *pontanost je osvajanje.kreativnog prihvatanja novine. sa sve više halucinacija. strukturisan sadržaj. a ne samo njen pokazatelj. govori itd. nejasna. 5injenica da geštalt ima pose%ne uo!ljive psihološke oso%ine jeste od kapitalnog zna!aja za psihoterapiju.. 6. kojim izrazom lica. te je njegov svet “van kontakta . sada i ovde. energi!an pokret sa ritmom. &vakva destrukcija postoje#eg stanja može da izazove strah. “aha iskustvo prepoznavanja. se#anje. u zavisnosti šta prvo posmatramo. da su celine iskustva određene jedinstvene strukture. sve dok se kontakt ne poja!a. da svesnost nije samo misao o pro%lemu. kreativna integracija pro%lema. na primer. &%ratite pažnju. )akođe možemo videti da “svesnost o%i!no ne pomaže. )eorije “normalnog ponašanja ili “prilagođavanja realnosti nisu potre%ne. jasno#a. koji se završava itd. jasno#u i snagu dominantne figure. rad koji rezultira u asimilaciji i rastu. snaga. ver%alizacija ili prise#anje. ve# prazan sadržaj. šta radi. zauzimala je naravno suvereno mesto. uništavaju se u cilju ostvarenja novog kontakta. ve# je u sustini.. a ponašanje ne energizuje.. zato što ona uopšte nije svestan geštalt. odnosno u njenom celom polju nema takvih nagona i resursa koji %i kompletirali figuru. “povinovanje principu realnosti . %ez gracioznosti i energije -“sla% geštalt . zato što nam nudi samostalni kriterijum za dubinu i realnost doživljaja. jeste ormiranje igure od interesa u odnosu na pozadinu ili kontekst polja organizam/sredina . jedino rešenje ljudskog pro%lema leži u 4 .

7. staroj pri!i. kao umetni!ko delo koje nastaje. nije ni psihološki stvarno. &no što se o%i!no zove “sigurnost jeste vezanost za stanje %ez ose#anja. $oramo uporediti ovu koncepciju selfa sa pasivnom “sveš#u ortodoksne psihoanalize.. formiranje figure3pozadine. +azli!ite vrste ose#anja. ali još uvek nepoznatog rešenja. /opšte govore#i. 4ada %i se institucije i o%i!aji promenili. ve# zapravo da se ona sada druga!ije proživljava. kada ima manje potre%e za odgovorima. u toku njegovog rada sa materijalom. kao sadašnja avantura( analiti!ar nije ista vrsta roditelja. razigranosti. koji je deo svakog zaokupljuju#eg zadovoljstva. / psihoterapiji tragamo za pritiskom nezavršene situacije u sadašnjosti i uz pomo# sadašnjeg eksperimentisanja sa novim stavovima i novom materijom iz svakidašnjeg iskustva. ?mocije su jedinjenja ili o%jedinjujuce tendencije. *igurno stanje je ono %ez zainteresovanosti. mnogi uporni simptomi %i iznenada is!ezli. nesvesna agresija i destrukcija. 4ao takav self je fleksi%ilan zato što se menja sa dominantnim organskim potre%ama i provociraju#im dražima iz sredine( on je sistem odgovora koji sla%i u snu. %aš kao što nam estetski ose#aj daje kona!no -adekvatno. Self nje&#+e den$ f "a! je 1azva#emo “self sistemom kontakta u %ilo kom momentu. 4ratko razmatranje pokaza#e da je ovo tako. 1jen ishod nije nikad samo reorganizacija nezavršenih situacija organizma. 1e postoji indiferentna. %esa. saznanje o našoj senzi%ilnosti i njenim o%jektima. ogor!enja i straha -ovakva inhi%icija prouzrokovana socijalnim i seksualnim uslovljavanjem stvara akademsku li!nost. ukazuju na promenljivo organsko u!eš#e u stvarnoj situaciji i ovo u!eš#e je deo te stvarnosti. samo tako što meša postoje#e karte. kao i prate#a desenzitizacija i motorna inhi%icija. U'1u8enje je d#"a' s$+arn#s$ 4ontakt. Poput epidemije rasprostranjeno je uverenje savremene nauke da je ve#i deo ili cak celokupna realnost neutralna. !ija je funkcija samo da posmatra i izveštava analiticara i da sarađuje. 7similacija novine dešava se u sadašnjem momentu koji prerasta u %udu#nost. iz%egavanje rizika od nepoznatog. )o je strah od agresije. zainteresovanost i uzbuđenje povezani sa ormiranjem igure/pozadine su neposredni dokaz postojanja polja organizam/sredina. uvek nov za umetnika. 7nksioznost se ne savlađuje spartanskom !vrstinom ' mada je hra%rost divna i neophodna vrlina ' ve# tako što se uznemiravaju#a energija uliva u novu figuru. uvek ose#a da rizikuje i da #e %iti adekvatna. težimo ka %oljoj integraciji. 11. ono se ne prime#uje( a sigurna oso%a. *elf je granica kontakta na delu( njegova aktivnost dovodi do formiranja figure i pozadine. 1udu<e& re5enja *adašnji pro%lem %udi interesovanje i uz%uđenje raste u pravcu %udu#eg. ukoliko se ne dogodi stvarna promena u sredini. neutralna realnost. ali da se ne meša. koja %i pružila nove mogu#nosti. koja poti!e iz prethodno asimilovanog iskustva. saznanje o o%jektima koji odgovaraju potre%ama. odredjenih fizioloških pritisaka u povoljnoj ili nepovoljnoj situaciji u sredini i kao takve daju neophodno kona!no -iako neadekvatno. i o%rnuto. što ukazuje na inhi%iciju spontanog zadovoljstva. da se određene tenzije i %lokade ne mogu otkloniti. zadovoljstvo ili druge emocije. I potpuno je jasno. 5 . K#n$a"$ je :#$"r +anje s$+aranje. kada je govorio o neiz%ežnom transferu fiksacije iz detinjstva na li!nost terapeuta( ali terapeutsko zna!enje ovoga nije da se radi o istoj. okrenute i prema unutra i prema spolja. iako to nikad ne zna. na žalost. svako dostignuto zadovoljstvo u%rzo tone u za%orav i više se ne doživljava. koje je dovelo do rasta. %ez nezavršenih situacija( ali u ovakvom slu!aju.eksperimentalnom otkri#u. ka figuri onoga što neko postaje. jer kako %i ina!e živa %i#a imala motivaciju i %ila njome usmerena da %udu uspešna. ono što nije interesantno i prisutno za nekoga. ve# “pronalazi i stvara se%e. 19. a da se uspeh ne postiže dodirom sa stvarnoš#u. 0ez o%navljanja agresije i destrukcije. 7 u skladu sa tim. naravno. na nepredvidljiv na!in. npr. sva pažnja te!e od pozadine onoga što neko jeste. Pacijent se ne prise#a se%e. uništavanja i gu%itka !ije su posledice. jeste rastu#e uz%uđenje. ve# konfiguracija koja sadrži novu materiju iz sredine i stoga se razlikuje od onoga !ega se neko može setiti -ili pretpostaviti. ispunjeno ose#anjima i zainteresovanoš#u. 0olje zna!enje “sigurnosti %ilo %i poverenje u snažnu podršku.. ->rojd je savršeno razumeo zna!aj novih uslova u sadašnjoj situaciji..

na primer. opaža. može otkriti. 7li self je zapravo integrator. * druge strane.revizionisti!ke parafrojdijanske škole. po!ev od primitivnih “odigravanja scene i >erencijevog “aktivnog metoda do skorašnjih “vegeto6terapije i “psihodrame . sve više postaju nezadovoljavaju#e nau!ne. =anas ve#ina analiti!ara praktikuje “analizu karaktera . ve# %iolozi. generalno govore#i. eksperimentalne metode su se koristile ne samo za katarzi!ko oslo%ađanje od napetosti. 0ave#i se transferom potisnutih ose#anja na analiti!ara. progresivni edukatori. II RAZLIKE U OPČOJ PERSPEKTIVI I RAZLIKE U TERAPIJI 1. @ung.ašingtonska škola. >rojd nas je tome temeljno nau!io u !umačenju snova. ali igra klju!nu ulogu u otkrivanju i stvaranju zna!enja kroz koje rastemo. &no što %i mi dodali jeste jednostavno slede#e: insistiranje na reintegraciji psihologije normalnog i a%normalnog i samim tim na ponovnoj proceni onoga što se smatra normalnim psihološkim funkcionisanjem. društvena ili moralna. &d tog !asa pacijent je u stanju da nastavi sam. te su on i drugi u sve ve#oj meri otkrivali iracionalne osnove mnogih institucija( sada smo opisali pun krug i usuđujemo se da kažemo da psihoterapijsko iskustvo i reintegracija neuroti!nih struktura !esto daju %olju informaciju o stvarnosti nego neuroza normalnosti. to nisu uopšte !inili psiholozi. +ank. sve dok se kod oso%e spontano ne oživi ose#aj “@a sam taj koji misli. da 6 . *a ovog stanovišta. +ajhijanska ili . =o%ar lekar oz%iljno shvata psihosomatsko jedinstvo i jedinstvo društva i pojedinca i to nisu samo prazne pri!e. )o je pitanje identifikacija i alijenacija selfa. ve# i za ponovno u!enje. onda je on psihi!ki zdrav. on je. koju je +ajh prvi sistemati!no razvio i koja se uglavnom sastoji od de%lokiranja putem analize strukture posmatranog ponašanja.. ako !ovek otuđuje ono što mu organski ne pripada i stoga ne može %iti od vitalnog interesa. &sim toga. sinteza ovih elemenata predstavlja savremeni trend. po re!ima 4anta. na razne na!ine. politi!ke i li!ne predrasude o tome šta je to stvarnost . sociolozi itd. &n je samo jedan mali !inilac u totalnoj interakciji organizma i sredine. jer koristi svoju mo# na naj%olji mogu#i na!in i u!ini#e ono što naj%olje ume u teškim životnim okolnostima. 1aprotiv. ve# pre narušava figuru3pozadinu. ako se !ovek otuđuje i usled lažne identifikacije pokušava da uguši sopstvenu spontanost. konfuznim i %olnim. razli!ite identifikacije i alijenacije. uveliko su se oslanjali na kreativno izražavanje kao na!ina za reintegraciju( a pose%no je +ank isticao kreativni akt kao suštinu psihološkog zdravlja. *ada %i %ilo korisno da ukažemo !itaocu da je svaki ovde pomenuti element poznat u istoriji psihoanalize( i uopšte govore#i. I kona!no. 7 što se ti!e strukture mišljenja i predstave. 7ko se !ovek identifikuje sa svojim formativnim selfom. jer je svaka sim%oli!na interpretacija koncentrisana na strukturu sadržaja. naš terapijski metod se sastoji u slede#em: da osposo%ljavamo ego. %ilo da je ona perceptualna. psihoterapija -i njen istorijat. na još o%uhvatniji i sistemati!niji na!in %ave se analiziranjem strukture aktuelnog intervjua. +ekli smo da je. terapeuti igrom i drugi. kako se tretman odvija -i kao što se odvijao ve# pola veka. >rojd je prorađivao aktuelnu situaciju( a oni koji govore o “interpersonalnosti . onda on svoj život !ini nezanimljivim. &pis psihološkog zdravlja i %olesti je jednostavan. &n je umetnik življenja. svode self na sistem organizma ili interpersonalnog društva( ta!nije re!eno. uz pomo# eksperimenata namerne svesnosti o sopstvenim razli!itim funkcijama. Izrazi#emo ovo nešto dramati!nije: od samog po!etka >rojd je ukazivao na neuroti!ne elemente u svakodnevnom životu. ne ko!i sopstveno kreativno uz%uđenje i posezanje za novim rešenjem( i o%rnuto. ose#a i radi ovo . +azmislite jednostavno o tome kako jedan lekar !iji je cilj da “pacijenta prilagodi stvarnosti . I sa sve ve#om usmerenoš#u terapije na stvarno ovde i sada. psihoterapijski trend usredsređivanje na strukturu aktuelne situacije. Ge5$al$ $era) ja $rend#+ u )s . sintetičko jedinstvo.#anal ' Psihoterapija koju smo izložili u prethodnim poglavljima naglašava slede#e: koncentrisanje na strukturu aktuelne situacije( o!uvanje integriteta stvarnosti pronalaženjem suštinskih odnosa između socio6kulturnih. uti!e na druga!ije vidjenje aktuelne situacije. *istem identifikacija i alijenacija nazva#emo “ego . %ioloških i fizi!kih faktora( eksperimentisanje( podržavanje kreativne mo#i pacijenta u cilju reintegracije otuđenih aspekata.

#l#& ja :s+esn#&. nisu irelevantni. zato što sama la%oratorijska situacija postavlja ograni!enja u pogledu toga koliko daleko #e neko razmišljati i šta #e otkriti. a psihoanaliza je od samog po!etka %ila ometena nepostojanjem adekvatnih teorija svesnosti. / kom pravcu on mora da ih korigujeA )re%a li da predloži neku novu normu ljudske prirode. međutim. *a hvale vrednom revnoš#u da %udu o%jektivni. !ime se vitalna situacija zaista završava. o ljudskim karakterima. +azli!ite psihoterapijske škole koncentrisale su se na razli!ite metode pove#anja svesnosti. kontrolisana la%oratorijska situacija nije situacija od vitalnog zna!aja. to što su psihoanaliti!ari zao%ilazili Beštalt psihologiju imalo je krajnje nepovoljne posledice. a ono što se pojavljuje u okviru ograni!enja jeste formalni i stati!ki kvalitet svojstven ve#em delu geštalt teorije. Ipak. po našem uverenju. Botovo na samom po!etku >rojd je otkrio zna!ajne istine o nesvesnom i one su dovele do %riljantnih uvida o psihosomatskom jedinstvu. :nes+esn#&. $i se %avimo osnovnim uvidima Beštalt psihologije: odnosom figure i pozadine( zna!ajem tuma!enja koherentnosti ili rascepa figure u totalnom kontekstu aktuelne situacije( definitivnom strukturisanom celinom koja nije previše inkluzivna. ve# #emo je posmatrati kao nešto što je zna!ajno samo po se%i. mimi!kim miši#nim vež%ama. ovi faktori urgencije i interesa. sve ono što ima veze sa straš#u i interesovanjem( oni su se %avili analizom rešavanja ne %aš goru#ih ljudskih pro%lema. Cta %i ovome još mogli dodatiA +azmislite. ne postoji opasnost od potpunog od%acivanja uo%i!ajenih nau!nih pretpostavki. o unitarnom pristupu. Primenom ove teze pretežno u la%oratorijskoj situaciji u kojoj se prou!avaju percepcija i u!enje. !ime su se psiholozi normalnog %avili. taj da je Beštalt psihologija sama po se%i ostala irelevantna i izolovana od savremenih pokreta u psihologiji. $alo je toga re!eno o dinami!kom odnosu figure i pozadine ili o urgentnoj sekvenci u kojoj se figura %rzo transformiše u pozadinu. -/ pogledu eksperimenata sa životinjama.#l#& ja * druge strane. kriminologije i dr. analizom karaktera. s druge strane. %iološkog i fizi!kog polja u svakom konkretnom iskustvu. &vo zna!i %aviti se psihologijom %ez prethodnog procenjivanja o normalnom i a%normalnom i sa ovog stanovištva. a nije ni samo atom( aktivnom. naravno. razmotrimo naš odnos prema psihologiji normalnog. (. kako je uopšte %ilo mogu#e više re#i o ovim stvarimaA 2apravo. stvara snažnu strukturu. 7li nekako. samo ono što je interesantno. eksperimentalnim društvenim situacijama ili preko kraljevskog puta snova. "va situacija je totalni kontekst koji određuje zna!enje onoga što se pojavljuje. ali njegovo ponašanje nije predmet prou!avanja. geštaltisti su iz%egavali. a razlog za to je. na primer. ponekad sa komi!nom o%javom puritanstva. glavna teza Beštalt psihologije glasi: neophodno je uvažavati celovitost fenomena koji se pojavljuju kao jedinstvene celine. %.“stvarnost po!inje da izgleda vrlo razli!ito od njegove sopstvene ili opsteprihva#ene predrasude( i tada on mora da preispita i koriguje svoje ciljeve i metode. sve dok se ne dostigne vrhunac kontakta i zadovoljenje. @edini koji je suštinski zainteresovan jeste eksperimentator. / psihoanalizi i u mnogim njenim ograncima 7 . / ovoj knjizi pokuša#emo nešto umerenije: posmatra#emo razvoj aktuelnog iskustva kao samostalni kriterijum( to jest. psihoanalizi i njenim ograncima. jer ovi nisu mogli da iz%egavaju urgentne zahteve ' terapije. Ps . 5esto je izgledalo da oni zapravo govore kako je sve relevantno u polju celine. mogu se otkriti mnoge zadivljujuce istine i može se pokazati neadekvatnost psihologija asocijacija i refleksa itd. naro!ito ako se uzme u o%zir da majmuni i pili#i nisu %aš poslušni la%oratorijski su%jekti. politike. o međuljudskim odnosima u društvu. 4rajnji ishod je. “svesnog života. organizuju#om silom smisaonih celina i prirodnom tendencijom ka jednostavnosti forme( tendencijom nezavršenih situacija da se okon!aju. sve ovo se nije povezivalo u zadovoljavaju#u teoriju selfa. $eđutim. a oni mogu %iti analiti!ki podeljeni na delove samo po cenu uništavanja onoga što je neko imao nameru da prou!ava.. uprkos !injenici da je pove#anje svesnosti oduvek %io glavni cilj psihoterapije. %ilo re!ima. Ipak. nerazumevanje tzv. dinami!ku strukturu iskustva ne#emo smatrati pokazateljem ne!eg nesvesno nepoznatog ili simptoma. kako %i oz%iljno shvatili nesvodljivo jedinstvo socio6 kulturnog. Ge5$al$ $era) ja Ge5$al$ )s . kako %i se slede#a figura pojavila. psihoterapija nije metod korekcije. jer Beštalt psihologija nudi adekvatnu teoriju svesnosti. kojoj #e pokušati da prilagodi svog pacijentaA &vo je upravo ono što su neki terapeuti radili. osim onih faktora koji su ljudima zanimljivi( oni su “su%jektivni i irelevantniD Ipak. pedagogije. ve# rasta. 1aravno.

predrasude same psihoterapije. ali su ina!e još uvek prisutne. “!elo$ i “um$: ovaj rascep i dalje postoji. &n je rezultat iz%egavanja kontakta. iako oni naj%olji medju lekarima prihvataju psihosomatsko jedinstvo. /. neke su se razrešile tokom istorije psihoterapije.: ovaj rascep je takođe stvar opšteg nau!nog uverenja i povezan je sa prethodnim. pošto su one u osnovi neprihvatljive. li!nih i društvenih odnosa. / ovoj knjizi #emo dakle. %&motivno -su%jektivno. &vim metodom tretmana ostvaruje se sve %liži i %liži kontakt sa sadašnjom krizom. Plan #+e "nj &e &va knjiga se koncentriše na pokušaj da se protuma!i niz ovih osnovnih teorijskih neuroti!nih dihotomija. :nes+esn#&.#l#& ja :s+esn#&. tada se pove#ava anksioznost. jedan deo li!nosti ostaje u nesvesnom ili se hladnokrvno priznaje. sve dok se oso%a ne identifikuje. . /mesto da %udu istine koje govore o prirodi stvari. pri!a. formaciju figure3pozadine. -*avremena istorija statisti!ke sociologije %avi se prou!avanjem ovih iz%egavanja izdignutih do nivoa umetnosti. 4ada. =e!je karakteristike su potcenjene. insistiramo na unitarnim tezama. a sa druge strane. a neke su -naravno. / neuroti!nom rascepu.. Pokuša#emo da pokažemo da stvarnost zna!i suštinsku uklju!enost ili “angažovanje -Poglavlje G. uglavnom su i sami %ili zaraženi nekom vrstom mentalizma ili materijalizma -Poglavlja F i G. po%uđuje anksioznost -i kod autora i kod !italaca. uklju!enosti. kao i namerne izolacije senzornih i motornih funkcija jednih od drugih.. morala i li!nosti. prou!avati teoriju i metod kreativne svesnosti.. na kreativnosti strukturisanih celina itd. &na je ta na koju se uti!e. ali je daleko od svake zainteresovanosti ili se o%a dela %rižljivo izoluju jedan od drugog i !ine se nevažnim jedan drugome.. 1a žalost. pedagogije. međutim. ona reflektuje. iako njihov nedostatak osiromašuje 8 . %ilo u lekarskoj ordinaciji ili u društvu. tada iznenada otkrivamo da idemo vrlo daleko ' da smo povu!eni i da smo nagnani vrlo daleko ' u pogledu od%acivanja mnogih opsteprihva#enih pretpostavki. Pokaza#emo da su navika i kona!no. i “stvarno -o%jektivno. a zapravo ne radi ništa. sa nastupaju#om kreativnom integracijom rascepa. pokušaj prilagođavanja standardu stvarnosti odrasle oso%e..-sa izuzetkom +anka. kao psihoterapeuti koji se pozivaju na Beštalt psihologiju. %'n antilno i %zrelo$: &vaj rascep je profesionalna %olest same psihoterapije. ve# u urgentnim situacijama psihoterapije. na takav na!in iz%egavaju#i konflikt i održavaju#i status Euo. rizikuju#i skok u nepoznato. što je rezultat inhi%iranja kreativnog ujedinjenja. rezultiraju#i u kulturi lišenoj radosti i lepote -Poglavlje F.. %Sel i “spoljašnji svet$: ova podela je stvar uverenja koje je jedno%razno rasprostranjeno u savremenoj zapadnoj nauci. !ovek koncentriše svesnost na nesvesni deo ili na “irelevantne veze. podela i kategorija. mi smatramo da su upravo one izraz neuroti!nog rascepa u pacijentu i u društvu. nesvesna opreznost u slu!aju hroni!ne opasnosti. ali možda više naglašava opasnosti politi!ke i interpersonalne prirode. još uvek se smatra da svesnost pasivno prima utiske ili dodatno asocira utiske ili racionalizuje ili ver%alizuje. koji nije vredan prilagođavanja. koja poti!e iz li!nosti terapeuta i iz društvenog zna!aja “le!enja : s jedne strane postoji mu!na preokupacija dalekom prošloš#u. upravo oni koji su u istoriji novije filozofije ukazivali na apsurdnost ove podele. 7li ako u urgentnoj sadašnjoj situaciji. Re n$e&ra! ja )s . kako %i se došlo do teorije selfa i njegove kreativne aktivnosti. kao koherentno središte zna!ajnih. ali nepovezanih uvida o “nesvesnom i neadekvatnog pojma “svesnog . ali ne u nezanimljivim la%oratorijskim uslovima. Istovremeno skre#emo pažnju na slede#e neuroti!ne dihotomije od kojih su neke univerzalne. 7 skretanje pažnje na osnovne pretpostavke koje su neuroti!ne. zato što “rasturaju u parampar!ad i poništavaju stvar koju je tre%alo prou!avati . &na je povezana sa prethodnim rascepom. naro!ito ako postoji pretnja organskom funkcionisanju. u!inili ovu o%ogaljuju#u podelu neiz%ežnom i gotovo endemi!nom.. Po!e#emo od pro%lema primarne percepcije i stvarnosti preko razmatranja ljudskog razvoja i govora do pro%lema društva.

%)oezija i %proza$ : ovaj rascep. “+esvesno i “svesno$: 7ko se ova zna!ajna podela. tako da ga !italac može prepoznati. igre i umetnosti. koja je suštinski predmet prou!avanja antropologije koji %i tre%alo eliminisati. &vaj teorijski rascep je povezan sa potcenjivanjem stvarnosti snova. druga kao krajnost svesne organizacije u cilju identifikacije ' iako se ovakva slika može uo!iti u svakom trenutku psihoterapije -Poglavlja 8L68G. -Poglavlje I. 2. shvati apsolutno. koristi#emo metod argumenta koji se na prvi pogled može u!initi nepravednim. I u skladu sa tim. pa ipak i ova škola. dok se istovremeno razni agresivni nagoni potcenjuju kao antisocijalni. kao i precenjivanjem stvarnosti svesnog govora. kada ga %udemo koristili. K#n$e"s$ualn me$#d ar&umen$a / prethodnom tekstu izložen je redosled glavnih neuroti!nih dihotomija koje #emo pokusati da razrešimo. ljudska priroda postaje potpuno relativna i ništavna.. ljudima na za%avama. umesto stvarnih zadovoljenja zajednice -Poglavlja K i <. ali imamo neuspešnu komunikaciju. ali u se%i više ne nose žar ljutnje -Poglavlja K i <.. / skladu sa tim. poslednjih decenija se ukorenila upravo u antropologiji( stoga -da ne pominjemo idiotski rasizam jedne strane.. 7li poslednjih decenija ovo stanje se iskomplikovalo novim izrazitim uvažavanjem koje se ukazuje seksualnoj lju%avi. zato što pacijent ne može saznati o se%i ono što je nesaznatljivo za njega.. sa njihovom podelom na “posao i “ho%i . kao da su oni sami živi.. univerzalni pojmovi se smatraju mehani!kim apstrakcijama. u potpunosti povezan sa svim prethodnim. a uvažava se reaktivna %lagost lišena strasti. poezija -i likovna umetnost. mišljenja i introspekcije( i uopšte. što predstavlja introjekcije neuroza odraslih -Poglavlje H.odrasle oso%e( a druge oso%ine nazivaju se infantilnim. “id i “ego nisu shva#eni kao naizmeni!ne strukture selfa koje se razlikuju u stepenu ' jedna kao krajnost relaksacije i opuštene asocijacije. %(iološko i “kulturno$: ova dihotomija. &na je i uzrok i posledica vrste tehnologije i ekonomije koju imamo.. a ne izrazima uvida. onda kada je erotski kontakt jedino mogu#e o%noviti oslo%ađanjem agresije i spremnoš#u da se uništi stara situacija. kao da mi imamo dovoljno drugih medija komunikacije. $i ih nemamo. postaje sve više izolovana i nejasna -Poglavlje J. )erapeutima koji se %ave medjuljudskim odnosima tre%alo %i da pripadne zasluga isceljenja ovog rascepa. o%i!no dolazi do formalnih i sim%oli!nih. tako da se neprijateljstvo usmerava prema selfu. I u skladu sa tim. koju su usavršili psihoanaliti!ari. 1azva#emo ga “kontekstualni metod i skrenu#emo pažnju na njega. Pokuša#emo da pokažemo da je ovo rezultat neuroti!ne fascinacije artefaktima i sim%olima i njihovom politikom i kulturom. ali je neiz%ežan i sam po se%i je primena geštalt pristupa.. i. u principu. 9 . “0iti ono što jesi zna!i ponašati se nesmotreno. kao da je %eskrajno promenljiva. to %i moglo. halucinacija. kao reakcije na to. koji su pod uticajem alkohola ili hašiša( umesto da to %ude kvalitet svakog iskustva. % Spontano i %namerno$: generalno se veruje da uzvišenost i inspiracija pripadaju pose%nim oso%ama. jeste rezultat neuroti!ne ver%alizacije -i drugih posrednih iskustava. ali ne na rad ili vokaciju( i na %irokratiju koja deluje iz pozadine i na posredni!ku “frontalnu politiku. procesa mišljenja i “sekundarnih procesa. zasi#enosti od ver%alizacije( i ovo navodi savremene semanti!are i istraživa!e jezika nauke i “osnovnih jezika da potcene ljudski govor. koje se nalaze u neo%i!nim emotivnim stanjima( ili osim toga. “*jubav$ i “agresija$: &vaj rascep je oduvek %io rezultat instinktualnog osuje#enja i samosavlađivanja. celu psihoterapiju u!initi nemogu#om. / pogledu ovih i drugih “lažnih distinkcija. kao da želja ne može imati smisla( a “ponašati se razumno zna!i uzdržavati se i dosađivati se. %*ično i %društveno$ : ova uo%i!ajena podela nastavlja da urušava život zajednice. sa frojdijanskom apsolutnom podelom između “primarnih -veoma ranih. prora!unato ponašanje usmerava se na sticanje stvari koje ne moraju %iti povezani sa ne!ijom željom. ve# su one zapravo samo ro%a za nešto drugo -tako da zadovoljstvo samo po se%i istrajava kao put ka zdravlju i uspehu. &sim toga. -&n je svestan ili %i mogao da postane svestan poreme#aja u strukturi njegovog aktuelnog iskustva. anksiozno kontrolisuci %iološke i seksualne faktore u polju. 4valitet seksualnog zadovoljstva %i se možda mogao meriti !injenicom da su ratovi na koje pristajemo sve destruktivniji.

upravo dopuštanjem svemu ovome da doprinese raznolikosti konteksta.)oma. zato što se za svako osnovno pitanje. ako %i se prihvatanjem i slo%odnim konfliktom. !esto #emo koristiti kao primere progresivne integracije. * druge strane. a deca 6 infantilnom. “svuda i %i#e uvek uo!en. igrom svesnosti u ograni!enim uslovima. *ve ovo je dato u samoj prirodi stvari i %ilo %i %olje kad %i se to prihvatilo. koje svaka škola privla!i da %ude njen predmet posmatranja. Ipak verujemo da ovim nepravednim metodom argumenta. *vesni smo da je ovo razvoj argumenta ad hominem. jer mi ne samo da kažemo našem protivniku da je nitkov i prema tome. kako re!e *v. od karaktera ka miši#noj tenziji. delimi!no kreiraju rezultat. zato što je ona mogu#a samo u procesu nastajanja ne!ega. i unazad. 1apisi o umetnicima i deci u psihoanaliti!koj literaturi su za!uđuju#e nekonzistentni. ove grupe su po pravilu izdvojene kao “spontane . jer se dostizanjem svakog novog stupnja opšte perspektive. $ora#emo stoga u narednim poglavljima. osim ako oso%a ne#e ili ne može da ga uo!i. ose#anja ili akcije. * jedne strane. =akle. poti!e od metoda koji koristi. da greši. krupna greška je. samo mnogo ofanzivniji. iako ima do%ru nameru. )akođe.#$era) je $eđutim. ve# mu takođe milosrdno pomažemo da izmeni svoje viđenje. umetnici se smatraju krajnje neuroti!nim. >undamentalna teorijska greška je u znatnoj meri data u iskustvu posmatra!a( on. menjaju ciljevi i metode prakse. nego da se tome prigovara ili da se osuđuje. potvrda njegove teorije. od navika govora do emotivne prisnosti i snova. Krea$ +n# )r la&#8a+anje= s$ru"$ura ume$n *"#& dela de*je &re 4reativne umetnike i umetni!ka dela. a njegov metod klini!kog postupka poti!e kako iz njegovog stava. dopustila njihova sinteza ' jer mi ne vidimo da su vrhunski šampioni ni glupi niti zlonamerni( a pošto živimo u istom svetu. on mora imati misljenje. odnosi na svaku o%last istraživanja. . donosi pogrešan sud( a samo “nau!no opovrgavanje navođenjem suprotnog dokaza je %esmisleno. moramo takođe nazna!iti na koji na!in sami shvatamo psihoterapiju. uklju!uju#i uslove njegovog doživljavanja. tako da se upu#uju neoz%iljne optuž%e da postoji loša namera ili !ak ludost.. naravno. socijalni milje i li!ne “od%rane posmatra!a. naš metod je slede#i: pokaza#emo da u uslovima iskustva posmatra!a. )ada je jedini koristan metod argumenta sagledavanje totalnog konteksta pro%lema. %olja nego sla%a istina ' ona se može izmeniti samo promenom uslova neposrednog iskustva. *tav i karakter terapeuta -uklju!uju#i i njegovu o%uku. zato što metod -i o!ekivanja terapeuta. kao i decu i njihovu igru. tako i iz njegove teorije( i takođe. 6. određuju njegovu teorijsku orijentaciju. 4. &vo se.erujemo da je mogu#e iz%e#i %esciljno kruženje. =rugim re!ima. da istovremeno ukažemo na %rojne pose%ne odlike terapeutske prakse. kao što je i sam terapeut %io usmeravan dok je %io na o%uci. &snovna greška se ne pori!e ' zapravo. zato što posmatra! ne dozivljava taj dokaz u njegovoj punoj snazi ' on ne vidi ono što neko drugi vidi ili za%oravlja ili mu izgleda nevažno ili nalazi isprike itd. isceljuju#i uvid se upravo odlikuje spontanoš#u. kao i u kontekstu raznih standarda le!enja i li!nog stava u pogledu društvene procene “prihvatljivog ponašanja i dostižne sre#e. dopustiti pojavu %olje procene -njegove i naše. samo mišljenje i posmatra!evo insistiranje na njemu. zato što od samog po!etka znamo da je krupna greška ve# sama po se%i kreativni !in i mora %iti da rešava neki važan pro%lem onome ko je !ini. koncentriše na strukturu figure3pozadine i pruži selfu priliku da se nesmetano progresivno integriše. kao zna!ajne perspektive( one su relevantne u totalnom polju i koliko god nekim njihovim pristalicama izgledale nekompati%ilne. a spontanost se smatra suštinom zdravlja( u uspešnoj terapeutskoj seansi. naše procedure i onoga što otkrivamo. psihologija umetnosti je 10 . ako se !ovek. tre%a podvrgnuti geštalt6analizi. / ovoj knjizi mi iskreno prihvatamo više razli!itih teorija i tehnika. negde mora postojati kreativno jedinstvo. &vaj odnos se mora ponovo sagledati u društvenom kontekstu selekcije priliva pacijenata. kako %udemo razvijali našu kritiku mnogih opštih ideja. ako tvrdimo i imamo nameru da pokažemo da psihoterapija menja uo%i!ajene predrasude. one ipak moraju %iti kompati%ilne. ali se !esto prene%regava u polemikama psihoterapijskih škola. !esto !inimo više pravde protivniku nego što je to uo%i!ajeno u nau!noj polemici.-&vo je o!igledno. a zatim #emo.. da tako kažemo. odgovor može na#i. Pr mena "#n$e"s$ualn#& me$#da na $e#r ju )s . Postoji integralni odnos između naše teorije. Poenta je u tome da je u toku tretmana neophodno da se !esto menja fokus.>undamentalne teorijske greške po pravilu su karakterološke i rezultat neuroti!ne neadekvatnosti percepcije.

zajedno sa slo%odnom igrom halucinacija. on vam može detaljno izložiti svoje postupke( on nije nesvestan u svom radu. naši %ezuspešni izlivi spontanosti #e verovatno promašiti cilj -mada to nije o%avezno gore nego kada z%og opreznosti promašimo cilj. sramežljiva potre%a da se %ude promišljen i da se prikloni “principu realnosti . to sve više dokazuje da je ponovno stvaranje mogu#e. ve# prihvatanjem uslova i pristupanjem poslu. raste ka rešenju. o tome da u interesu zdravlja ili morala nisu nužni svesno planiranje. +ezultat ovakve naviknute promišljenosti jeste da smo sve manje u kontaktu sa našom sadašnjom situacijom. u lju%avi ili prijataljstvu i proveri da li je ovo ta!no. tj. Ipak. $i kažemo.. ve# -tamo gde psihoanaliti!ari ne traže. koncentrisanih na neku prisutnu materiju. nešto poput prošlosti. zato što je sadašnjost uvek nova( a %ojažljiva promišljenost nije spremna za novinu ' ona se oslanja na nešto drugo. koje se uvek iznova javlja kao nepromenljiva zakonitost !oveka i društva. $nogi terapeuti sada govore o “organizmi!koj samoregulaciji . %ez suzdržavanja. zato što je “nerealna . Krea$ +n# )r la&#8a+anje= :>r&an 'm *"a sam#re&ula! ja. I umetni!ki rad i de!ja igra troše malo društvenog %ogatstva i nemaju štetne posledice. odmah se uo!ava da stvarnost nije nefleksi%ilna i nepromenljiva. seksualnosti itd. 1jegova svesnost je u nekoj vrsti srednjeg modusa. ili šta je “zdravlje ili “ljudska priroda koje pacijent tre%a da dostigne. svaki terapeut zna 6 kakoA 6 šta je “stvarnost kojoj se pacijent tre%a prikloniti. ali uglavnom ni namerno prora!unat. ve# u geštalt koji rešava stvarni pro%lem. 4ako on to znaA *asvim je verovatno da se pod “principom realnosti podrazumeva introjektovano postoje#e društveno uređenje. ništa drugo i ne može %iti pokazano. uklju!uju#i kulturu i u!enje. /mesto toga. a ipak misterioznom( jer zašto %i se san jednog umetnika razlikovao od %ilo kog drugog snaA I zašto %i svesna prora!unatost umetnika %ila važnija od %ilo kog drugog prora!unaA +ešenje ove misterije je prili!no jednostavno. sugestija da postoji sveo%uhvatna samoregulacija svih funkcija duše. podsticanje ili ko!enje nagona gladi. !ine#i se za!uđuju#e relevantnom.( i ovo onda postaje dokaz da je kreativna spontanost nemogu#a. $islimo da se ovo uvek iznova može pokazati u%edljivim primerima -i da pažljivom analizom. u koncentrisanoj senzaciji i u razigranoj manipulaciji materijalnog medijuma. ve# da je spremna da %ude ponovo stvorena( i što oso%a spontanije koristi svoju sposo%nost orijentacije i manipulacije. naoko %esciljna igra je ono što dopušta energiji da spontano te!e i da dovede do tako !aro%nih otkri#a. 7 upravo tako je i sa decom: njihova jasna senzacija i slo%odna. 7ko se dopuste. $eđutim. Ipak. kad se sve uzme u o%zir. Krea$ +n# )r la&#8a+anje= u#)5$en# . $ože li isti srednji modus prihvatanja i rasta funkcionisati u životu odraslog u “oz%iljnijem posluA $i verujemo da može. niti aktivna niti pasivna. greše ili pogađaju i to rade potpuno oslo%ođeni krivice ili straha od “prirodeM. a ako se poremete. =oživljavaju#i jasnu senzaciju i poigravaju#i se sa medijumom. *vako može da se priseti svojih najboljih poteza na poslu ili u igri. I tada. ako smo van kontakta sa stvarnoš#u. -7li.erujemo da slo%odna interakcija sposo%nosti.oduvek imala nejasnu vezu sa ostatkom psihoanaliti!ke teorije.. 11 . društveno uređenje. umetnik tada prihvata svoje snove i koristi svoju kriti!ku promišljenost( i spontano ostvaruje o%jektivnu formu. izazvala je protivljenje. što !ini centralne !inove. 7li kada je oso%a u kontaktu sa potre%om i okolnostima. / pogledu funkcionisanja organskog tela. / o%a slu!aja radi se o senzorno6motornoj integraciji. te samim tim prave genijalne mašine koje mogu da “zauzdaju stihiju ili da je sumanuto uskovitlaju. 7. /metnik je potpuno svestan onoga što radi ' kada je to o%avljeno. eksperimentišu. koji rezultiraju u zna!ajnom delu. /mesto toga. ne vodi u haos ili sumanutu fantaziju. jer primeti#ete da u pogledu fizi!kih fenomena ovakva potre%a za povinovanjem uopšte ne postoji. oni #e spontano regulisati sami se%e. do!ekana je sa anksioznoš#u i od%a!ena je kao neka vrsta nihilizma. mogu#nost da #e u kontaktu sa stvarnoš#u !ak i njihovi teku#i porema#aji težiti da se isprave i da prerastu u nešto vredno. ponavljamo da je ova sugestija izrazito konzervativna. prihvatanju impulsa i pažljivom kontaktu sa novom materijom iz sredine. 19. 2na!ajan deo psihologije umetnosti ne nalazi se u snovima niti u kriti!koj svesti. ovo su prili!no retki slu!ajevi. nedavno je došlo do zna!ajne promene teorije o ovom pitanju. teži#e da se isprave. 7ko %i se ove stvari dopustile. zato što ona nije ništa drugo nego stari )ao savet “ne upli#i se . agresiju i %avljanje zanimljivim stvarima. upravo ovu jednostavnu mogu#nost savremeni !ovek i ve#ina savremenih psihoterapija od%ija da iskoristi. javlja se neodo%ravanje. ali nau!nici koji se %ave fizi!kim naukama generalno nesmetano postavljaju hipoteze.

on #e ovaj stav nositi sa so%om i %rže #e napredovati. ve# potvrđuje snažno delovanje kreativnog prilagođavanja. / ovoj knjizi kojom se ne poništava. od%ija da mu %ude dosadno. prihvatanje novine. &sim toga. mi ispro%avamo novu teoriju selfa i ega. kako se utišava. onda je pacijent od po!etka aktivan partner u radu. 1astavi#emo da isti!emo razliku koja postoji u terapeutskoj praksi onda kada se self vidi kao pasivna “svest plus nesvesni ego i onda kada se self smatra kreativnim kontaktiranjem. iako sadrži zrnce doživljene stvarnosti. jer o!igledno je da je psihoterapija humana disciplina. 5italac ce pravovremeno do#i do ovoga. onda je sam pokušaj pacijenta da sarađuje o%struktivan( i tako se u uo%i!ajenoj analizi karaktera. 7 to je i dokazano. na sopstvenim nogama ' onda se uloga pacijenta sastoji u tome da se nešto radi njemu( jedino što se traži od njega je da se ne meša. tako da se njegova struktura može doživeti. jer je materija iz sredine znatno interesantnija i urgentnija. susre#u se otvoreno: terapeut u skladu sa svojom sopstvenom samosveš#u. u skladu sa istinom date situacije( on susre#e o%strukciju sa nestrpljenjem u okviru ve#eg strpljenja. 7li u suprotnom. koja izviru iznutra. -%. &gromna koli!ina energije i prethodna kreativna odluka investiraju se 12 . 7ko je samosvesnost %espomo#na i samo refleks nesvesnog ega. &vo nije opasnija.ba svoj gnev i tvrdoglavostA $eđutim. razvoj *okratove dijalektike. uništavanje i reintegracija iskustva 6 i !itav ovaj rad poništeni. u suprotnom. onda se sami otpori i od%rane ' koji su zaista protivnapadi i agresivnost usmereni protiv selfa ' vide kao aktivni izrazi vitalnosti. ne ostaje mnogo toga od !ega %i se o%razovala teorija selfa. /mesto da %udu likvidirani. =a li pacijentu tre%a zauvek oduzeti šansu da otvoreno ve. otpori “napadaju .11. ako je samosvesnost integrativna sila. kako se povla!i. sama svest o tome da ono što se dešava nije %itno za njegov ose#aj ugodnosti ' mada je sigurno %itna sama !injenica da je on došao. koji se. može isceliti. oni se prihvataju onakvim kakvi su i prema tome. ono što se dešava kada se on usudi da ispro%ava svoju agresiju u stvarnim okolnostima i kada na to do%ije normalan odgovor. &vo se razlikuje od “napada na agresiju onda kada je pacijent ne ose#a i kada se. self jeste sistem kreativnog prilagođavanja. kao i svuda u medicini. a da mu se krov nije srušio na glavu. 7ko je samosvesnost pacijenta pasivna. uklapaju u totalnu sliku:. 1a ovaj na!in @@@@@@@@@@@@@@ : +ankova . Krea$ +n# )r la&#8a+anje= Fun"! ja :selfa. -d. Pacijent dolazi po pomo# zato što ne može pomo#i sam se%i. 7 termin le!enje se koristi ne da %i se razrešila ve#ina kompleksa ili da %i se oso%odili određeni refleksi. iako neuroti!ni. $i govorimo o kreativnom prilagođavanju kao o suštinskoj funkciji selfa -ili ta!nije. *elf se%e nalazi i stvara samo u sredini. koje miši#e pokre#e. da %ude zastrašen ili nagovoren itd( on susre#e %es koji o%jašnjava nerazumevanjem i ponekad od%ranom ili !ak pokazuje svoj %es. I naglasak je pomeren od prili!no ugodnog ose#aja da je on %olestan do ose#aja da on nešto u!i. odakle %i pacijent mogao nastaviti %ez pomo#i ' zato što i ovde. natura sanat non medicus i jedino se sam !ovek -u svom okruženju. 1%. 7ko je pacijent aktivan eksperimentalni partner u seansi. ve# da %i se došlo do one ta!ke u tehnici samosvesnosti. -c. o%jašnjava kao “negativni transfer . ve# da se koncentriše na to kako cenzuriše. ve# je zapravo %ezopasnija situacija nego kad %i on stupio u spoljašnji svet u kome %i pasivno podlegao raspoloženjima. “od%rane slamaju itd. koje slike ili praznine mu se pojavljuju. u!enik u psihoterapiji. 7li ako su kreativne funkcije samoregulacije. 7li. 1a taj na!in gradi se most koji mu omogu#ava da po!ne da ose#a se%e kako aktivno potiskuje i tada on može sam po!eti da oslo%ađa potisnuto. ?e"e ra'l "e u #)5$em $era)eu$s"#m s$a+u -a.. mi ne tražimo da pacijent ne cenzuriše. Poznato je da je najsla%iji deo psihoanaliti!ke literature upravo teorija selfa ili ega. ako je svesnost kreativna. jeste da može uvideti sta !ini i seti#e se ko su mu pravi neprijatelji( i integracija se nastavlja.egen-ille ' negativna volja nesvesno se može pro%iti u prvi plan.

pacijent mora osetiti da je to on. 7li otkuda se iznenada pojavio ovaj novi osnaženi selfA =a li se pojavio %ude#i se iz hipnotickog transaA Ili. =esenzitizacijom i inhi%iranjem sopstvenih !udesnih mo#i. regresiju. karakter. 7li sre#om.. ono što ljudi smatraju stvarnoš#u nije uopšte stvarnost. ve# rešavanjem starog pro%lema. 13 . shvatimo kao polje kreativnih mogu#nosti. 7li taj standard sre#e je previše nizak. *ve u svemu. delimi!no je zasluga ove teorije to što se otpori %rzo razrešavaju. )ada zao%ilaženje ili “napadanje otpora. 7ko %i umesto toga !ovek pokušao da razreši otpor. da je njihova situacija podnošljiva ili makar da je to u dovoljnoj meri. 7ko je samosvesnost pasivna. 4ona!no. ta mera sre#e je vredna prezira( !ovek se postidi sopstvene ljudskosti. kako %i se nova figura mogla pojaviti. %ez o%zira na teoriju selfa . -e. Ipak. niti nepotre%ni: oni ukazuju na destrukciju koja se događa u celokupnoj formaciji figure3pozadine. konflikt. umesto da proširi o%lasti svesnosti. perverziju. manipulaciju. dolaze#i na seansu. dok u međuvremenu. istoriju. ve# traga za njima. &vo se ne dešava u odsustvu starog pro%lema. a ne njegovo telo koje to radi. kao i na telo. 7li shvataju#i otpore eksperimentalno. o%oga#enog upravo svojim teško#ama. tako i na kraju on mora oti#i po sopstvenom nahođenju. iz%or itd. !ini se da ljudi smatraju da je “stvarnost podnošljiva. &ni koji vide jasnije. upravo kao što je na po!etku pacijent došao po sopstvenom nahođenju. na svoj sopstveni na!in. i inkorporiranjem nove materije ' %aš kao što i veliki istraživa! ne iz%egava %olne kontradiktorne dokaze svojoj teoriji. ako stupimo u kontakt sa ovom sumornom stvarnoš#u. zato što je nemogu#e za %ilo koga da %ude krajnje sre#an. iako slo%odniji u izvesnom smislu. *matramo da #e %iti zna!ajna za klini!ku praksu. nego uništenje. ukoliko nismo sre#ni u opštijem smislu. kako %i se iz%egao %ol stvarnog konflikta. nadamo se da ova knjiga sadrži neke korisne uvide za sve nas. Pacijent se zašti#uje ne u%lažavanjem teško#e. Ctaviše. upravo u onim o%lastima gde takođe doživljava sposo%nost i kreativni elan. potre%no je re#i. on je na kraju mora prihvatiti kao svoju. %esa i ogor!enosti potisnuto ili zamagljeno. &va knjiga je teorija i praksa geštalt terapije. u njoj takođe postoji i kreativna mogu#nost. 7li više od svega. ve# time što po!inje da doživljava teško#u. nauka i tehnika formacije figure3pozadine u polju organizam3sredina. &vo je ta!no za %ilo koju školu. -f. *ude#i po vrsti pro%lema koje imaju. ponašanjeA &vo su nužna terapeutska sredstva za pronalaženje konteksta prisnijeg kontakta. u koju god sferu života da !ovek pogleda. 7ko je u toku tretmana. da terapeut iz superiorne pozicije sudi o takvom i takvom ljudskom materijalu da nije vredan da ponovo stekne iskustvo celovitog života. ose#aju intenzivnije i delaju hra%rije. pri!aju#i i utišavaju#i se. dopuštaju#i im da deluju i uo!avaju#i prema !emu u se%i ili u terapiji pruža otpor. stvar je u tome da se nalazimo u hroni!nom stanju urgencije i da je ve#ina naših mo#i lju%avi i razuma. zna!i da #e pacijent na kraju %iti manji nego kad je došao. I z%ilja. zar nije razumno de jure usmeriti nešto pažnje na njegove adekvatne radnje kontakta. da rizikuje i dopusti selfu da oživi svoju sopstvenu kreativnu sintezu ' to %i zna!ilo. 7li patnja i konflikt nisu %ezna!ajni. 7ko se prilagođava u svom interpersonalnom ponašanju. &no što je potre%no jeste da našu sadašnju situaciju. pacijent otvara pre mogu#nost za njihovo razrešenje. %ila nepodnošljiva. terapeutski hirurg nastavlja da radi nešto njegovoj pasivnosti. u pogledu kreativne promene naše sadašnje urgentne krize. iskreno govore#i. da je ona nešto !emu se mogu prilagoditi i imati !ak i malo sre#e. rade#i vež%e ili kruto leže#iA Pošto de acto on pokazuje toliko snage u procesu. ali samo je self taj koji može da se koncentriše na strukturu kontakta. uglavnom se uzalud iscrpljuju i pate. simptom. zar nije oduvek %io tu.u otpore i na!ine potiskivanja. Pokušali smo da pokažemo da se naš pristup razlikuje u pogledu opšte perspektive i terapeutskog stava. ve# neprijatna iluzija -a kakva je korist dovraga od iluzije. patnju. izgleda da ve#ina ljudi u%eđuje se%e ili dopušta da %ude u%eđena. verujemo da #e %iti korisna mnogim ljudima koji mogu pomo#i sami se%i i uzajamno jedni drugima. pacijentova patnja je %ezna!ajna i može se u%lažiti aspirinom. kako %i proširio i produ%io teoriju. on sam mora %iti !inilac u društvenim situacijama. otkrivena pacijentova prošlost. 7ko njegovo telo reaguje sa živoš#u. ako %arem ne pruža utehuD. kako se pacijent ne %i raspao. svesnost. ina!e %i ona.

Drugi deo STVARNOST. LJUDSKA PRIRODA I DRU TVO 14 .

!TELO# I !SPOLJA NJI SVET# 1. :: $i sumnjamo da je “svest samo od sekundarnog zna!aja u analizi %ilo koje ovakve celine... S $ua! ja d#1r#& "#n$a"$a *a stanovišta psihoterapije kada se ostvari do%ar kontakt ' npr.III !U"#. neke određene teško#e i zapažanja u vezi određenog funkcionisanja. 4eler -4oehler. . 7ristotel govori o vegetativnim funkcijama. ve# su one same po se%i date u !injenici iskustva. materije na iluziju ili formiranje o%e od neutralne tvari ili -među 15 . tako što ju je ignorisao ' o rascepu između Quma i tela i “selfa i “stvarnosti .. )rench. o%jektima senzacija itd:.... : =revni Platonov pro%lem duše u telu i svetu nije savremen pro%lem. kada je figura jasna. iako je sa njim povezan na neuroti!an na!in. & kakvoj se situaciji radi u ovakvom plesuA =a li je on z%ir izičkih pokreta udova i psihičke svestiA 1e. svetla i nesmetano se energizuje iz prazne pozadine ' tada ne postoji neki pose%an pro%lem koji se ti!e odnosa “uma i “tela ili “selfa i “spoljašnjeg sveta .. .. %ez o%zira na varijacije u materijalnom karakteru njihovih elemenata :::. 2%og toga je svest o procesu samo od sekundarnog zna!aja::. ::: "itati su preuzeti iz Nillis =. spone odnosa se ponovo doživljavaju i lako se prihvataju. osnovni rascepi ove vrste nikada nisu jednostavne greške.. %. / okviru ove tradicije pronađeni su razni na!ini za ujedinjenje ovog rascepa.. Fr#jd #+ :)r#1lem . naravno.estalt )s/cholog/. >rojd je pisao u duhu duge tradicije ' koju je nerado prihvatao. dešavalo da se jedan ovakav nepostoje#i pro%lem doživljava kao %itan pro%lemA 2ato što. Priznanjem da ovi pose%ni pro%lemi ne postoje. kod psihoterapeuta se odmah javlja logi!no pitanje: kako to da se tako dugo vremena i kod toliko do%ronamernih i inteligentnih ljudi. ali navodimo ovaj citat z%og njegovog stava. Isto %i se moglo re#i i za teološku dilemu tela i duha itd. Ptd. *eparacija koja implicira pose%an “psihosomatski pro%lem ili “pro%lem spoljašnjeg sveta nije %ila uo%i!ajena u anti!ko do%a. ?llis Source (ook o . 4egan Paul. kako smo ve# rekli. Ili da citiramo drugog geštalt psihologa. kao pose%no teških i njihovog razrešenja koje su ponudile razne savremene unitarne psihološke škole.. kao što su psihofizi!ki paralelizam i predodređena harmonija ili redukovanje svesti na epifenomen. Postoje. koje se mogu ispraviti navođenjem novih !injenica. koji kaže: “2amislite ples koji odiše gracioznoš#u i radoš#u... )ru%ner O "o. Postoje mnogi procesi koji su u svojoj dinami!koj formi identi!ni.. Pondon. kaže: "elina procesa je determinisana suštinskim svojstvima cele situacije( smisaono ponašanje može se smatrati primerom organizacije( ovo se takođe može primeniti na određene percepcije. postavlja se pitanje kako su crvenilo lica i stezanje vilice i šaka funkcionalno povezani sa ose#anjem %esa i kako su ovo ose#anje i ovo ponašanje funkcionalno povezani sa uništavanjem frustriraju#e prepreke( ali u ovakvim slu!ajevima totalni kontekst se lako prihvata i to je pitanje razjašnjenja odnosa između delova( i kako se sledi detaljno razjašnjenje. senzacijama i motivaciji kao glavnim klasama aktivnosti duše i povezuje ih kao “identi!ne u !inu sa prirodom hrane. na primer. / savremenoj psihologiji. >rojdova psihoanaliti!ka teorija nalazi se negde između prethodne pogrešne koncepcije ovih pro%lema.erthajmera -Nertheimer.

/ fizi!koj i psihološkoj teoriji geštaltista.. *vemu ovome >rojd je pridodao !uvenu misao da je um. smatraju pro%lemati!nim epifenomenom. )ako je >rojd na kraju imao pet klasa: svesno6mentalno. te su morali neprestano da se %rane od optuž%i da su “idealisti ili “vitalisti . koji je usled svoje prirode. *a formalne ta!ke gledišta. i u fizi!kom i u svesnom ponašanju. ve# odnosima celina svesti prema drugim celinama. 7ko se “um definiše u terminima introspekcije. (. kako je >rojd sigurno osetio. psihoanaliza je sve više %ila u stanju da o%ez%edi jedinstveno funkcionisanje i do%ar kontakt. definitivno pojednostavilo pro%lem. u po!etku. pružam je i ona je ispružena ili &tvaram o!i i prizor ili navire u mene ili ostaje napolju i tako dalje( ovo nisu pitanja koja se %ave vrstama celina. nemogu#e direktno posmatrati. svesno iskustvo se menja. kao kada se o%rati pažnja na o%i!no neprimetne. kao što je to uvek slu!aj. 16 . onda nam preostaje tre#i element. stanje tela koje predisponira um da izgu%i deo svog sadržaja u nesvesnom ' tako da sada umesto tri.. nesvesno6mentalno i telo. onda je “mentalno6nesvesno z%unjujuce( ali ako je. ako se na njih o%rati pažnja. i uopšte um. Ipak je ovde. u telu i umu. 2na!enje celina se ogleda u tom smislu da one o%jašnjavaju delove( njihova svrha se može videti u tendenciji delova da kompletiraju celine. dok je njegovih osam devetina zaronjeno ispod površine i nesvesno. ve# tri stvari. I upravo je ovo stvar na koju se psihoterapija snažno fokusirala. a ovo omogu#ava doživljavanje konteksta !iji su delovi koherentni. svesno6mentalno. umesto da ga je jednostavno smestio u fizi!ko. 4ao da im je %ilo jako neprijatno z%og sopstvenih napada na mehanisti!ku predrasudu. Prili!no odvojene od svesti.e u (og*edu ovi) !(ro/*em&# Ipak u okviru ovih nelogi!no proširenih klasa. -/ na!elu. ?fekti “nesvesnog i na um i na telo imaju svojstva koja se o%i!no pripisuju mentalnom: oni su sim%oli!ne organizacije iskustva.e-%&*% ('i)o*ogi.. kao što su na primer. Beštalt teoreti!ari su iz%egavali ova pitanja i zapravo su ' uprkos stalnom pri%egavanju zna!ajnim svesnim funkcijama “uvida ' %ili skloni da svest. >rojd je nazvao nesvesno mentalnim kako %i se iz%orio protiv predrasude savremene neurologije koja je %ila asocijativna i mehani!ka. on je morao uvesti pojam “somatske podređenosti . 7li stvarni psihosomatski pro%lem i pro%lem spoljašnjeg sveta nisu %ili o%uhva#eni ovim formalnim razmatranjem( oni imaju veze sa takvim datim dokazima kao “@a ho#u da ispružim ruku. vidimo da smisaone celine postoje širom prirode. >rojdovo nazivanje nesvesnog mentalnim nije %ilo neophodno. samo svojim malim delom iznad površine i svestan. naoružan pose%nom mo#i da u!ini dostupnim znanju ono što je u principu. izdvajanjem suštinskih funkcionalnih odnosa. kada se sadržaj nesvesnog ponovo javi u svesnom. nesvesno po logici nezavisno od ili prethodi svesnom. zna!enje i intenciju( oni su sve osim svesni. ove intencionalne celine javljaju se. a skretanje pažnje je svesna mo#( nesvesno su one namere koje ne mogu postati svesne nijednim svesnim aktom selfa -ovo je mesto na kome psihoterapeut stupa na scenu.la%oratorijskim psiholozima. da %i zadovoljio neurologe. *vesno su one namere koje %i mogle %iti predmet introspekcije( predsvesno !ine one namere koje %i mogle postati svesne. Ctavise. Ko$%r&'% ('i)o&$&*i+e i . somatski6podređeno i somatsko.( somatski6 podređeno i somatsko se ne smatraju namerama. imamo !etiri elementaD. ali o!igledno mentalne sadržaje. koje imaju svrhu. sa formalnom sli!noš#u u percepciji i ponašanju u svakom događaju i ovo je sve što je potre%no da %i se govorilo o “sim%olima . nesvesno6mentalno. %ilo kao metod ili kao o%jekat nau!nog prou!avanja. predsvesno6mentalno -se#anje itd.. što %i %ilo u skladu sa prethodnom psihijatrijskom tradicijomA -I zaista. Ispita#emo genezu ovog ose#anja i pokaza#emo kako to na kraju dovodi do pogrešnih koncepcija. uvođenje dodatne kompleksnosti z%og prakti!ne urgencije -urgencije medicine u ovom slu!aju. od%ijanje da se introspekcija uopšte uzme u o%zir. se#anje i navika. %aš kao ledena santa. nesaznatljivo. &no što pro%lemati!ne odnose !ini pose%nim jeste dato ose#anje nepovezanosti i “ne %iti svoj u doživljavanju tela i sveta. zato što sada ne tre%a da povežemo dve. &vaj doprinos. 2ašto je >rojd uopšte insistirao da nesvesno nazove mentalnim. samo otežava stvar. koji je “sekundaran ili %ezna!ajan.

motornog odgovora i ose#anja ' saradnja senzornog. gde su o%e strane o!igledno aktivne. kada se kaže “unutrašnji i “spoljašnji . pošto živo %i#e postaje pokretljivije i sre#e se sa više novina. =efinicija organizma je definicija polja organizam3sredina( a granica kontakta je. voda doživljava kao nešto jasno6poželjno6 privla!no. koji !ini drugi njen deo. njena osetljivost. kada se govori o “spoljašnjem svetu . percepcija i po!etni pokret prožeti ose#anjem. motornog prilagođavanja i promišljenosti( ali tamo gde je teška i složena. vazduh itd.. ali određene perceptualne iluzije otežavaju razumevanje ovoga :. -&vde nailazimo na ver%alne teško#e ukorenjene u našem jeziku.. kao što je ranije re!eno. %ez vazduha. ali ne i tela. &sim toga. dok se njen nedostatak doživljava kao nešto odsutno6razdražuju#e6pro%lemati!no. +azmislite o konfuziji uo%i!ajenog filozofskog govora u ovom kontekstu.. zato što. 7li na granici. =akle. motorni odgovor i ose#anja su usmereni i prema sredini. cilj svega ovoga je uproš#avanje organizacije polja organizam3sredina. 1eurološki ona poseduje receptore i proprioceptore. Tenden! ja )#jedn#s$a+ljenja )#lja 1a kraju krajeva.. / slu!aju nepokretne %iljke. o!igledno je da su ukus hrane i vaša usta koja je kušaju.. motorni odgovor i ose#anje su dati kao jedno isto... refleksije. ali vratimo se na geštalt teoriju. “spoljašnji zna!i “van kože .. !ine jednu celinu. složenom životinjom. serije sa rastu#om kompleksnoš#u %i se mogle shvatiti kao: fototropizam koji postaje svesno gledanje.. 1a primer. 7li u činu. koja !ini jedan njen deo i prema organizmu. $ožemo odmah videti da je svest funkcionalna. okon!avanje nezavršenih situacija u njemu. -=žejms je. *ada #emo detaljnije razmotriti ovu zanimljivu granicu kontakta. naravno. ovu unutra0šnjost granice kontakta prili!no je jednostavno zamisliti: osmotska mem%rana je organ interakcije organizma i sredine. 7ko se koncentrišete na “%lisku percepciju koja se odnosi na ukus. u kontaktu. polja koje !ine organizam3zemlja. pose%an organ svesnosti nove situacije u polju. postoji malo svesnosti. istakli. Ili razmislite o genitalijama u toku snošaja: svesnost.. a ovo postaje namerno zapažanje( ili osmoza koja postaje hranjenje. pri !emu se %ezukusnost smatra vrstom neprijatnosti. ne služi kao signal koji se registruje i koji se .. mislio na prekinuti refleksni luk. svest je rezultat odlaganja interakcije na granici. unutar uma. da tako kažemo. jedno isto i stoga ova percepcija nikada nije neutralna u pogledu ose#anja. ve# uvek prijatna ili neprijatna. definicija %iološke jedinke o%uhvata njenu sredinu: %esmisleno je da definišemo nekoga ko diše. %ez potre%e za svesnoš#u. nekoga ko hoda.. @er ako je interakcija na granici kontakta relativno jednostavna.. za razliku od unutrašnjih “organskih organa meta%olizma ili cirkulacije koji funkcionišu konzervativno. svest se poja!ava.. a naro!ito . %ez gravitacije i tla. a ovo postaje namerno uzimanje hrane. 4ad se radi o granici interakcije. 17 . interakcija se odvija sa o%e strane. : Ponovi#emo da su iluzije jednostavno to da ono što se kre#e privla!i pažnju u odnosu na nepokretnu pozadinu i da ono što je složenije privla!i pažnju u odnosu na ono što je relativno jednostavnije. opreznoš#u. su%jektivni ose#aj žeđi.. Gran !a "#n$a"$a s+esn#s$ *vaki !in kontaktiranja je celina svesnosti.ilijem =žejms -Nilliam @ames.. Ipak. /nutrašnji zna!i “u koži .. &vo smo rekli na !udan na!in. Pove#anje složenosti senzornih organa ukazuje na potre%u za ve#om selektivnoš#u. odnosi na opažanje vode( ve# zna!i da se u istom činu. nekoga ko je razdražljiv %ez prepreke i tako redom za svaku %iološku funkciju. a tada “unutrašnje zna!i “unutar uma . selekcijom ili iz%egavanjem novine. postoji tendencija da se telo predstavi kao deo spoljašnjeg sveta. Isti je slu!aj i sa pokretnom. /.. kao što su >rojd. umesto da kažemo “na granici između organizma i sredine . miši#nog i vegetativnog sistema ' a kontaktiranje se odigrava na površinskoj granici u polju organizam3sredina..

. tada gledanje postaje pažljivo moje6sopstveno6gledanje -!esto shvataju#i da zurimo. ali onda nastupa relaksacija: tada se javlja divno iskustvo estetsko6 erotske zaokupljenoti. eksperimentacije i namere da se reši pro%lem( a ovde se radi o odlaganju sa ciljem odmora i povla!enja. ostaci dnevnih događaja. anestezija. !ak pre pojave draži. / o%a ova slu!aja neumerenosti opasnosti i frustracije. * druge strane.. da tako kažemo. *ituacija frustracije. pošto se interakcija razli!ito odvija: -8. Fun"! ja s+es$ u slu*aju #)asn#s$ )ako smo stigli do još jedne funkcije svesti: pražnjenje energije koja ne može dosti#i ravnotežu. Primeti#ete da su u ovom procesu tzv. !im se koncentrišemo na vidokrug u kome se stvari doživljavaju kao “moj vid . dok se. 7li zapazi#ete da je ovo. postoje privremene funkcije koje se na zdrav na!in suo!avaju sa opasnoš#u. delimi!no prikrivanje. koji se moraju od%acivati sa izuzetnom selektivnoš#u i iz%egavanjem( i -G. postoje na!ini da se amortizuje tenzija tako što se njena energija prazni u poreme#aju same granice. u slu!aju udaljenog i nezanimljivog prizora. . : &ve dve suprotne situacije izazivaju neslaganje između dve najopre!nije parafrojdijanske škole: onih koji zastupaju mišljenje da je neuroza posledica nesigurnosti i onih koji je povezuju sa strepnjom od instinkata. dugim premišljanjem. 18 . *ituacija opasnosti: kada granica postane nepodnošljivo preoptere#ena z%og pritisaka iz sredine. jedinstvo je manje o!igledno( pa ipak.. gladovanja ili %olesti: kad granica postane nepodnošljivo napeta z%og proprioceptivnih pritisaka. halucinacijom i snom. 4retanje ka najjednostavnijoj strukturi polja jeste interakcija na granici kontakta između pritisaka organizma i pritisaka sredine. Izgleda da su su%aktivna sredstva adaptirana da štite granicu od viška iz sredine. . 4ada se ravnoteža lako uspostavlja. kada se sa spontanom svesnoš#u i pokretima pleše i napaja u okruženju. sve dok se ne uspostavi relativna ravnoteža. &vakve reakcije mogu se uo!iti širom životinjskog carstva i one se dele na dve vrste 6 su%normalne i supernormalne. “%ezumni %eg. onda kada je neko žedan( ne samo da odgovaraju na draž. 4. živom imaginacijom.eoma je važno shvatiti da famozna razlika koju >rojd pravi između “manifestnog i “latentnog sna. Pepota trenutka poti!e od opuštanja promišljenosti i prepuštanja skladnoj interakciji. )o je trenutak ponovnog stvaranja. npr. prazne energiju ' osim ako se. koji su pra#eni motornom uznemirenoš#u.. kada može do#i do gu%itka svesti. svesnost. šok. sa ciljem zaštite osetljive površine. kao u samoza%oravu. 2. >rojdova teorija snova( sada #emo rekapitulirati elemente ove teorije: prilikom spavanja -a. opsesivnim mislima.. i prizor po!inje da zado%ija estetsku vrednost. je u suštini..7li ako razmišljamo o !ulu vida. tako što se ona privremeno desenzitizuje ili motori!ki parališe. amnezija: ovo su sve na!ini zaštite granice. nesvestica. umrtvljivanje. kod gladovanja ili %olesti. A#&u<n#s$ na &ran ! "#n$a"$a +azmotri#emo razli!ite mogu#nosti koje postoje na granici kontakta.. 4ada je %ilo teško uravnotežiti pritiske sa o%e strane granice i kada su samim tim. &va funkcija iscrpljivanja. istraživanje i manipulacija sredine privremeno su o%ustavljeni. odazivaju#i se izraženijom zna!enju o%jekta. određeni proprioceptivni impulsi nastavljaju da stvaraju tenziju ' “san je ispunjenje želje ( ovo je latentni san( -c. oni odgovaraju. zapravo. koje sredina ne može uravnotežiti:. koja pripada svesti. doživljavaju du%lji delovi se%e. otklanjajuci tako opasnost( dok superaktivna sredstva koja se odnose na proprioceptivne neumerenosti. kao i kod primarne funkcije. ne dostigne kriti!na ta!ka opasnosti. -&dlaganje ' svest ' je poteško#a u završavanju procesa. svesnost i prilagođavanje %ili izraženiji.. * jedne strane to su pani!ni. koji se uvek iznova završava gu%itkom interesa i odmorom. jer se pro%lem ne moze rešiti na druga!iji na!in. -9. tako da je onemogu#eno %ilo koje “fizi!ko rešenje( -%. sve dok opasnost ne prođe. -F. motorno prilagođavanje i promišljenost su opušteni: jedinka je spokojna i kao da spava. vrsta odlaganja: prethodno odlaganje sastojalo se od povišene svesnosti. ali vidljivi sadržaji su uglavnom uz%urkavanje same senzorne površine. aferentni nervi daleko od toga da %udu samo receptivni( oni posežu napolje ' voda se doživljava kao nešto jasno i životno.

Ipak. 2amislite da -H.ilhelm +ajh -Nilhelm +eich. koja je prožeta povremenim akutnim krizama i koja se nikada potpuno ne relaksira. svela %i je na strukturu nižeg reda. pokreta i ose#anja u celini( i nepostojanje kontradikcije između više zna!enja ili svrha. sada moramo pokazati da predlog da je “um jedinstven.upravo zna!i da je svest sna izolovana i od sredine i od organizma( “self kojeg je sneva! svestan uglavnom je samo površinska granica. =akle. to %i zahtevalo prakti!no prilagođavanje i stoga. empirijski data u prosečnom iskustvu. da %i i hroni!na opasnost i hroni!na frustracija dugo postojale. Cto je san du%lji. Ista funkcija svesti kao pokušaja energetskog pražnjenja.zeđ postane veoma jaka. 1aglašavamo da su ovo zdrave privremene funkcije u složenom polju organizam3sredina. nadražaj se širi i ide ka svom cilju( kod odlaganja postoji namerno suzdržavanje i pove#an tempo traganja za celishodnim na!inom( po zadovoljenju. istakao. umesto prili!no prima acie koncepcije. 6. ali je na žalost životna !injenica za ve#inu nas. formira celinu. 7. sve je manje nejasnog ose#anja telesnosti. 7 može se analiti!ki i eksperimentalno pokazati da odstupanja od norme “do%rog kontakta uklju!uju i uzro!ne i posledi!ne odnose sa sredinskim i somatskim poreme#ajima. može se jednostavno posmatrati. &vo je jedna sumorna hipoteza. na primer. ona se još više izoštrava. ne izaziva neke naro!ite nau!ne poteško#e. kako je . $edicinski primer ovog pojednostavljenja na niži nivo jeste lo%otomija i druge vrste hirurških odstranjenja. Paradoksalno. jasno#a i zaklju!enje figure3pozadine( gracioznost i snaga pokreta( spontanost i intenzitet ose#anja. niskostepene opasnosti i frustracije. u savremenom. u ovom primeru možemo videti celu sliku jednostavnog funkcionisanja površine svesnosti: kod organske potre%e. razmotri#emo još jednu mogu#nost na granici kontakta. funkcija sna je da oso%u zadrži u stanju spavanja. okviru. *neva! je neo%i!no nesvestan proprioceptivnih sadržaja !ije zna!enje sanja( ako oni po!nu da nadiru u njegov san. 111111111 : =ugotrajna opasnost %i dovela do uništenja strukture tj. nije samo geneti!ki o%jašnjiv. postoji hroni!na neravnoteža niske tenzije. Postavlja se pitanje da li i razni “šok tretmani deluju sli!no. kao što su fokusiranost. koji se mogu posmatrati i sa kojim se može eksperimentisati. ?eur#$ *na m#&u<n#s$ na &ran ! "#n$a"$a Prema tome. koji stvara hroni!no preoptere#enje i receptora i proprioceptora. )akođe i formalna sli!nost posmatranih struktura svesnosti. san je potpuno svestan( ovo je razlog njegovog ujedna!enog filmskog kvaliteta. umesto ponovnog uspostavljanja ravnoteže ili isklju!ivanja i halucinacije u privremenoj situaciji viška opasnosti i frustracije:. odvojene jedna od druge. koje se u po!etku !inilo 19 . na granici kontakta postoje dva procesa kojima se suo!ava sa opasnoš#u: isklju!ivanje i halucinacija. izolovan entitet sui generis. Postoje. Imajte na umu da govorimo o duplom višku. u jasnim seksualnim slikama koje se pojavljuju prilikom privremene seksualne frustracije. npr. +azmislite jednostavno o tome kako opasnost smanjuje šansu za zadovoljenje u polju. 4rajnje je neverovatno. kao funkcije kontakta u složenom polju organizam3sredina. &vo je neophodno da %ude tako. li!i na 7ristotelovu ose#ajnu i racionalnu dušu. koju smo razvijali o svesti. ali ne naro!ito superiornom. aktiviranje miši#a i oso%a %i se pro%udila. tako što stvaraju ograni!enu atalnu opasnost. kriterijumi za “do%ar kontakt . neprestana iritacija usled postojanja opasnosti i frustracije. 2aista. jer ako %i se dopustilo da nešto više nego što je sama granica. ?au*na ade"+a$n#s$ )redl#Bene un $arne "#n!e)! je *ada smo kona!no u poziciji da o%jasnimo zadivljuju#i pojam “uma u odnosu na “telo i “spoljašni svet . svojstvenog percepciji %udnog stanja. ve# je u izvesnom smislu neiz%ežna iluzija. &va prima acie koncepcija koja. mada nije nezamislivo. slika smesta postaje %ezizražajna( ali u frustraciji. sneva! #e da se pro%udi( i na kraju -d. pokušavaju#i da isprazni energiju. Postoje određeni funkcionalni odnosi između ovog i drugih entiteta.

izolovan sistem. -&vo o%jašnjava određeno opsesivno i paranoidno “steriliziraju#e ponašanje pozitivisti!ke nauke. sve do neuroti!nog ishoda. koja se razlikuje od one u akutnoj opasnosti.. Pri%egavanje novim “protokolima ne#e niti lako niti %rzo izmeniti sliku. “neutralan i stoga o%ojen od%ojnoš#u. daju pe!at svemu onome što se nalazi u prvom planu svesnosti i stvaraju preteran doživljaj primene “volje i ovo se smatra preovlađuju#im svojstvom selfa. zapamtite da %ez%ednosna uloga ove funkcije zavisi upravo od njenog održavanja u izolaciji od ostatka sistema. za naro!ito ofanzivnu vrstu argumenta ad hominem: ipak. u stvarima ove vrste. tako da je voljnost nešto sto postoji tu negde. *nevanje je spontano i nenamerno. odvra#a se pažnja od proprioceptivnih zahteva i sla%i ose#aj tela6kao6dela6selfa. ponovo naglašavamo da ovo stanje nije nefunkcionalno u datoj hroni!noj niskostepenoj opasnosti. međutim. Prema tome. Prou!i#emo situaciju sa ovog stanovišta: -8.. ve# se pre povla!e pred o!ekivanim udarom( tako da. namerna.. a što je još gore. !ula -receptori. kao i hipertoničnost promišljenosti i muskularnosti. iluzije -projekcije. @edinstvo “željenog6opaženog je podeljeno( senzacija se ne ispoljava niti unapred. +e#i ovo. I uz sve ovo javlja se uo%i!ajena spremnost da se po%egne. ali se zapravo ne %eži i miši#na napetost se ne oslo%ađa. /o%i!ajena promišljenost i neopušteno samosputavanje. 2atim.. 1aglasi#emo logi!ki zna!aj psihologije. ne posežu ekspanzivno napolje. -Ipak. prora!unate i o%navljaju#e funkcije granice. ona je u umu. namerno isklju!ivanje i nenamerna hiperaktivnost. :Um. / hroni!noj niskostepenoj opasnosti koju smo opisali. grudnog koša ili stomaka itd. 7li ono što je do%ijeno ovakvim oprezom jeste “strano i irelevantno za %ilo koji doživljaj svesnosti se%e. jer se opažanja odvijaju na stari. smatraju se glavnim i kona!nim aktivnostima uma. -G. /m. /sled toga. zapravo. kako je. koje dispozicije granice kontakta teže ka mogu#oj jednostavnosti poljaA &%e funkcije u slu!aju opasnosti. )elo. jer ono što se vidi i dozivljava jeste nezanimljivo jer je strano i postoji pretnja od iskušenja da se pojavi želja( a opasnost se bli. / situaciji hroni!ne niskostepene opasnosti koju smo opisali. samo ukoliko se uslovi tog iskustva izmene. nezao%ilazno su predstavljeni kao “um . kao jedinstven. funkcionalno jedinstvo organizma i sredine ne doživljava se neposredno. nego !ulnog prijema: !ovek napreže pogled. Pre %i se moglo re#i da su one date u neposrednom iskustvu određene vrste i mogu izgu%iti na zna!aju.prili!no pogodnim( tada se frustracija uve#ava. uskoro vidi lošije. stanje namerne %udnosti usled opasnosti. Ideje. / međuvremenu.. !ak iako opasnost ne postoji. 0ezopasna igra sna i špekulacije su dovedene do maksimuma i imaju disproporcionalnu ulogu u samosvesnosti organizma. predrasude.olja. !ime se opasnost pove#ava.i. 20 . odlaganje. . $i ne tvrdimo. 7li frustracija pove#ava neophodnost istraživanja i umanjuje mogu#nost skrupulozne selekcije( ona rađa iluzije i preplavljuje svest. a figura gu%i životnost. =a rezimiramo. ovde imamo tipi!nu sliku neuroze: pod0svesnu propriocepciju i konačno percepciju. -F. uo%i!ajene greške koje se mogu ispraviti suprotnim hipotezama i verifikacijom( niti da su one semanti!ki pogrešno nazvane. 7ko određena neopuštena promišljenost stvara diskontinuitet i time menja vrstu figure koja se po navici javlja u percepciji. %ez%ednosna funkcija svesti. svi terapeuti %i se složili u tome da ovi poreme#aji uzajamno pogoršavaju jedan drugog. naviknut na!in. koja pokušava da otkloni unutrašnje tenzije aktivnoš#u granice u izolaciji. )ada se “spoljašnji svet opaža kao tuđ. 7li. Propriocepcija je smanjena ili selektivno isklju!ena -na primer. *vet. stezanjem vilice. ali je zaštita dnevnog sanjarenja da ne oživi u pokret. logi!no je po#i od ovih percepcija kao osnovnih opservacija. &vo se dešava jer proprioceptivni nadražaji predstavljaju pretnju koje se može lakše kontrolisati u uzajamno pogoršavaju#im uslovima. -)o jest. dakle da su ove koncepcije. smatrati delom konteksta u kome se vrši posmatranje... tako je. razum. ali nadraženost koja se pojavljuje mora se “uzeti u o%zir -i tako nastaju apstraktne teorije. 4ada “@a ho#u da pomerim ruku . niti kao odgovor. u slu!aju neposrednije pretnje iz sredine. ako se proces dugo nastavi. ali ne i svoju ruku( ali ruka se pokre#e. jer je propriocepcija umanjena. -9. tada doživljavam svoju voljnost.. pažnja se izoštrava. opsesivne misli itd. stupaju na scenu na slede#i nacin: reakcijom. zna!i zalagati se za vrstu “genetske greške . kako %i se suo!ilo sa opasnoš#u. 19. 7 u stanju opreza. *toga se socio6psihološki karakter posmatra!a mora. nerealne želje. ali time ne vidi ništa %olje. * druge strane. poja!ava se do svog mogu#eg maksimuma ' to su snovi. funkcionalni odnosi organa i svesti se ne doživljavaju neposredno. %ilo da je glavni naglasak na nesigurnosti ili strepnji od instinkata. iniciranje pokreta i ose#anje. postaje pre stanje miši#ne spremnosti. kao što je ova. jer “svaki stranac je naprijatelj .

ideja. 5ovek %i mogao da se time poza%avi. &ne su “mentalne . umetnoš#u i naukom.ašingtonske škole psihijatrije. “%ukvalno hiljade apstrakcija ' kvantitet je %itan ' po pravilu nagoveštavaju rigidnost o%razovanja i funkcionisanja. pretpostavimo da je na tom elementarnom nivou postojalo. )ada #e nastati veze kojima se ne mo. imo%ilizaciju i organizaciju delova. *ve su ovo opšta mesta. isklju!ivanje svesnosti i paraliza pokreta.. postoji slaganje da ovakva istorija navike govora zna!ajno ukazuje na podeljenu li!nost( ali mi ovde želimo da skrenemo pažnju ne na sud%inu li!nosti. / psihološkom smislu. Postoje apstrakcije !ula. kao što je proces apstrakcije i ver%alizacije -pa !ak i pisanje za stru!ne žurnale. tako da opreznost može popustiti. 7pstrakcije su relativno fiksirani delovi celokupne aktivnosti( unutrašnjoj strukturi ovih delova se ne pristupa i ona postaje stvar navike ' ono što je nepokretno !ini pozadinu onome što je pokretno ' dok je celina zanimljivija i ve#a. on smatra da su one gluposti i prezire se%e još više. koju sa nama dele divlje zveri polja i šuma. kako %i omalovažili njegov “privatan na!in govora. ver%alizatorski karakter koji zaista ne mo. ve# na sud%inu govora. osim u teoriji. ortografije i doma#eg zadatka( apstrakcije tipografije i knjigovestva( apstrakcije žanra i o!ekivanja pu%like( apstrakcije arhitekture i položaja !itaonica( apstrakcije akademskog znanja i pretpostavki ove pose%ne rasprave. 2ajedno sa . telesnog stava. kao da on nije deo sistema prirode.. ali ne i prazne apstrakcije doživljavaju se kao da postoje u “umu ' možda “privatnom umu. *ve ovo je potpuno zanemareno. /o!avajuci raskorak između sopstvenih apstrakcija i *poljašnjeg sveta. a zatim. iz ovih re!enica: apstrakcije de!je ver%alizacije i stavova komunikacije. =o sada smo govorili o rudimentarnoj svesti. nije nikada svodljiv na neko ponašanje ili opservaciju koju on može primetiti. Izložen je jedan opšti pro%lem( njegov zna!aj za našeg !oveka. na primer. što i jeste slu!aj. naš govornik pravi sve opširnije i više ver%alne apstrakcije. potiskuje mucanje i ponovo u!i da govori pomo#u drugih delova govornog aparata. koje koristi u slu!aju opasnosti. ali to ne radi.e da se %avi celim serijama. 1a primer -oda%rali smo primer iz rada .e pristupiti. ali na žalost. u stvari. opasni( ono izo%li!ava. pa !ak i o%i!an žamor. po pravilu. na kraju krajeva. 2ar se ovde ne radi o tome da #e on. oni su se. naš govornik na razne na!ine prilagođava apstrakcije svojim drugim iskustvima i konsenzusu. &n je kroz proces formalnog u!enja nau!en da se slaže sa konsenzusom. koje se %ezrezervno prihvataju. a da i dalje traje.. ne može se pore#i da. osim ako se ne pojavi neki zastoj. pa ipak ne može prihvatiti da ostatak zna!enja nije uopšte ništa( on zna da je to nešto. zato što je to vrlo neprijatno. 4ako se njegovo iskustvo o%oga#uje u kontaktu sa društvom. / zavisnosti od svog karaktera. iako postoje. stanovišta. Beneralno. ove neosnovane. !vrstina određenog dokaza koji se isti!e u polju i koji on može ili da vidi ili da previdi. nezgodna tipografska greška ili preopširni pasus ili neumesna šala ili loše osvetljenje ili uko!enost vrata. pokreta!ke aktivnosti. o %ukvalno hiljadu fiksirnih formi koje !ine proces kojim !italac prikuplja -nadamo se. =rugi posmatra!i mogu zapaziti stvari koje on ne može. na primer. krije ili ko!i svoje izražavanje( na kraju dete po!inje da muca. on ovaj raskorak shvata kao manu *poljašnjeg sveta i nudi svoje 21 . pražnjenjem energije svoje napetosti kroz špekulacije. 11.-Iz svega ovoga može se videti zašto psihoterapija nije u!enje jedne ta!ne teorije o !oveku ' jer kako nau!iti nešto što je u suprotnosti sa ne!ijim !ulimaA 7li ona je proces eksperimentalnih životnih situacija koje su rizi!ne %aš kao što je i istraživanje mra!nih predela i izgu%ljenih veza. ne samo u odnosu na njihovo zna!enje za njega. ose#anja i pla!a. ali su u isto vreme i sigurne. Pretpostavimo sada da na gotovo poslednjem nivou ver%alne apstrakcije. zna!enja -nadamo se. A)s$ra"! ja +er1al 'a! ja "a# * n#+ :uma.. pohađanja škole. )rima acie. apstrahovati zna!i određene aktivnosti u!initi relativno stati!nim. +azmislite. nego što %i ina!e %ilo podesno( i naravno celina je ta koja vrši selekciju. ono otkriva da su određene re!i i određene teme. ver%alizma. urotili protiv njega. veoma zaposlen. ali ne i prazne apstrakcije su dokaz uma par eRcellence. s o%zirom na to koliko se %avimo ovom raspravom. ove doslovno neosnovane. pošto još uvek isklju!uje svesnost i parališe ekspresiju nižih prever%alnih veza. &svetli#emo malo ovu scenu i potraži#emo uzvišeniju ilustraciju. ako dete koje u!i da govori ima ljutitu majku.oljom. -2apamtite da je njegov /m. 7ko pati od eufori!ne poetske manije. u praznini. -7pstrakcije su po definiciji efikasne i “normalne ( ipak. kako %i se omogu#ile druge efikasnije. gde se sim%oli!ni govor nalazi %lizu never%alne imaginacije. institucija i dr. ve# i u odnosu na ono što one stvarno jesuA &ne zaista imaju zna!enje. u ranim slojevima. imati poreme#en kontakt sa stvarnim funkcionisanjem viših apstrakcija. imaginacije. on može pri%e#i razli!itim sredstvima: ako ima prili!no suvoparan i %ezose#ajan sindrom pozitivisti!ke %olesti..

$eđutim. a ne umetnost življenja i delfijska samospoznaja. a opet je u svemu zavisna. 2ato što i doktor takođe veruje da je telo %ezose#ajan fiziološki sistem. koji suprotstavlja “principu zadovoljstva . u kome se na %olan na!in spre!ava ne!ije zadovoljstvo. tako da on odlazi kod lekara.. kako %i spre!ili izražavanje i svesnost nadiru#eg pla!a. on sada pati od glavo%olje. Fr#jd#+a $e#r ja s$+arn#s$ =a %ismo završili ovo poglavlje. I tako dalje. njegov doktor odlu!uje da mu ništa ne fali i prepisuje mu aspirin. * druge strane. !ak i od sinusitisa. vide#emo da je to projekcija situacije odrasle oso%e: potisnuta ose#anja odraslog pripisuju se detetu. astme i napada nesvestice. koji se moraju skriti. iritacije ili potre%e da se po%egne. njegovog tela. -*ada postoji više stvari z%og kojih %i tre%alo plakati. I pretpostavljaju#i da je o%oljenje u ovoj fazi “samo funkcionalno . *vaki put kad je na ivici suza. umetnost i nauka. %ez prošlih nezavršenih situacija. mada sam nesvestan kako to radim ili zašto to radim. ima ideje o svojoj omnipotenciji. on govori o *tvarnosti i zatim o “principu realnosti .. *matramo da je mogu#e pokazati da je >rojd zamišljao stvarnost na dva razli!ita na!ina -a da nije razumeo njihov međuso%ni odnos. potre%no je dodati još nekoliko primed%i o nastanku koncepta *poljašni svet. jer postoji mnogo važnijih stvari kojim #e se njegov um %aviti. moja astma itd. 1ajzad.. pa !ak i %atine. na primer. razdvajanje ovog polja 22 . & društvenom spoljašnjem svetu >rojd je razmišljao naro!ito u terminima tzv. Ps . 0e%a leži izolovana. tako što ih rimuje. Pretpostavimo sada da postoje mnoge stvari z%og kojih %i mogao da zapla!e. ovi udari dolaze iz potpuno nepoznatog sveta. vide#emo da pored tela i raznih vrsta “mentalnog . um i telo su delovi sistema zadovoljstva. u hroni!noj niskostepenoj opasnosti. sa kojim ima određene spoljašnje kontakte. on ne pla!e( razlog za ovo je to što je on se%e dugo navikavao da ne %ude svestan toga kako na miši#nom nivou ko!i ovu funkciju i prekida ose#anje ' zato što je nekada davno pla! izazivao ose#aj stida. 5ovek koji je geštalt6de%elokožac. 5vrsto ukorenjen u svom voljenom ili prezrenom umu. )o je njegovo telo. Institucije visokog o%razovanja zasnovane su na pretpostavci da postoje telo i um. )elo i um %arem postaju poznanici i !ovek govori “moja glavo%olja. 7ko posmatramo ovu sliku u njenom totalnom društvenom kontekstu. *toga. koja se može okon!ati samo smr#u ili izle!enjem. i izlivi %esa usled %eskrajnog napuštanja jesu korisni na!ini pražnjenja površinske tenzije u periodima odlaganja. stopa o%oljenja je visoka upravo u onim o%lastima na koje tre%a o%ratiti pažnju i sada je naš !ovek živo zainteresovan. da postoji takva stvar kao što je “/m .#s#ma$s"a #1#ljenja “1eiz%ežna pogrešna koncepcija . kako %i se nastavilo međuso%no funkcionisanje. / idealnim uslovima. njoj je potre%no da mazi( a tako je i sa drugim funkcijama.Ideje tom svetu. &psene omnipotencije -ukoliko postoje i nisu projekcije odraslog. da još uvek nema nekih oz%iljnih anatomskih ili fizioloških ošte#enja. 1%. grlo i dijafragma su imo%ilisani. &statak njegove li!nosti postaje sve više i više pozadina za rastu#i interes za sopstveno telo. 0olest je nezavršena situacija par eRellence. odvajanje deteta i majke. kada oso%a o%oli od psihosomatske %olesti. 1(. &n pati od glavo%olje. ali to nije on( on ne ose#a se%e. naš !ovek nije svestan da namerno kontroliše svoje telo. =o%ro. >rojd je mislio na “spoljašnji svet koji je dat u percepciji. &!ni miši#i. njemu se ipak “ne pla!e i. 7li ovo samostezanje i samogušenje. . Procenjuje se da je više od ILS poseta lekaru %ez osnova( ali o!ito je da neka osnova postoji. kao principu mukotrpnog samoprilagođavanja %ez%ednom funkcionisanju. postaje još više zastrašuju#a. 7ko se vratimo >rojdovoj psihoanaliti!koj teoriji. 1jegovo telo ga %oli. od astme i tako dalje. %espomo#nosti i varljive omnipotencije deteta. na sre#u. to jest. gu%itka daha. =e!ji o!ajni pla! je adekvatna komunikacija( majka mora odgovoriti na njega( odoj!etu je potre%no da %ude maženo. a stvarnost je prvenstveno društveni “spoljašnji svet drugih umova i tela. koprca se u mo!vari muljevite terminologije. uklju!uju#i ne!ije sopstveno telo i koji je suprotstavljen imaginarnim elementima halucinacije i sna. kada !ovek postane vrlo %olestan. * jedne strane. &n ne kaže: “@a !inim da me moja glava %oli i zadržavam dah. putem lišavanja ili kazne. kada po!ne da pati od oz%iljne glavo%olje. @er kako to da je %e%a suštinski %espomo#na ili izolovanaA &na je deo polja !iji drugi deo !ini majka. osim u pogledu zadovoljenja sopstvenog tela. zauzvrat po%uđuju nadražaje -%ola.

stranu stvarnost. putem projekcije.. ve# trivijalne psihologije “normalne . ono gradi predstavu o spoljašnjem društvenom svetu. da je prepušteno hroni!noj opasnosti i tako na kraju. 1. njegovog kondenzovanje itd. %udne svesti. mi smo gospodari prirode. preispitamo >rojdov drugi na!in posmatranja spoljašnjeg sveta. * vremena na vreme. &vu plasti!nu manipulaciju >rojd naziva “primarnim procesom i zaklju!uje da je to karakteristi!no mentalno funkcionisanje rane životne do%i. naravno. =rugim re!ima. >rojd je otkrio da. %espomo#no i omnipotentno. koja je u skladu sa kreativnim procesima dopiranja od prever%alnog nivoa predstava do govora. koju je delio sa svojim savremenicima. $i “osvajamo prirodu. odraz hroni!ne niskostepene opasnosti. otkrivaju istu projekciju. @er u ispravnoj 23 . postoji zazor da je to “$ajka priroda . a svoju decu naizmeni!no doživljavaju ili kao ro%ove ili kao tiranine. zapravo nisu falsifikati naših normalnih procesa. kako %i se. kao nešto što je dato u opažanju i što je suprotno od snova ' i što je u skladu sa opštim i nau!nim predrasudama ' iznenada #emo otkriti da je njemu vrlo nelagodno. uništavanja i izo%li!avanja datog.u odvojene oso%e. Fr#jd#+ #)aBajn s)#lja5nj s+e$ 7ko. zapravo mi njih koristimo. dete je neiz%ežno viđeno kao izolovano. Pro%lem je. u tome što ne postoje idealni uslovi. “Primarni procesi su od po!etka prisutni u psihi!kom aparatu. Prirodni resursi se “eksploatišu : to jest.. -?ntuzijasti!ke odlike spoljašnjeg sveta. pri!a itd. &vo nije mesto na kome %i detaljno diskutovali o njegovim teško#ama -vidi poglavlje 89.. %ez o%zira na sve. ve# da je ono takvim stvoreno. dete ne u!i tuđu. *ekundarni proces od%acuje ovu nameru i umesto toga ima za cilj identitet mišljenja. !ovek živi u izolaciji i sve više tone u nju. ovako shva#en. ne da je dete suštinski izolovano i %espomo#no. suprotno tome. sim%olizacije. 7li ilustrova#emo pro%lem. )ada. 7li tada moramo re#i. )o nije svet fiksiranih entiteta. odvojeno od motorne manipulacije i sredine za koje se pretpostavlja da daju kategorije zna!enja. npr: “Procesi koji su opisani kao “nepravilni . uzrok njegovih nevolja je jednostavan. kako ga vidi nauka. u prekidu kontinuiteta prvo%itnog jedinstvenog polja. %io samo su%jektivan ili je na neki na!in odslikavao stvarnost. mi sa njima ne u!estvujemo u ekologiji. naravno. ve# otkriva6i6pronalazi svoju sopstvenu rastu#u stvarnost. preuzimaju#i punu kontrolu nad njima. to je takođe nevažno( i ma koliko se !ovek trudio. *a formalne ta!ke gledišta. ve# su načini rada psihičkog aparata oslobođenog od inhibicije$. neuroti!na inhi%icija( ono što je stvarno jeste samo infantilni svet ili svet snovaD 1i ovakvo razmišljanje nije %aš zadovoljavaju#e i razumljivo je što ga se >rojd klonio. on ne može iz “naturalizma iznedriti etiku. &n je %io zato!enik ne svoje psihologije snova -za koju je i sam znao da predstavlja trajnu vrednost. inhi%iraju#i i preklapaju#i primarne. I uporno. ve# plasti!ne manipulacije.anja. svet snova ima smisla. da je onaj svet koji se !ini stvarnim prema uo%i!ajenom shvatanju. sa tako sakupljenom koli!inom nadražaja. međutim. jeste isto kao fizi!ki razvoj deteta i ja!anje njegovih mo#i: detetu rastu zu%i i ono u!i da žva#e -maj!ino mleko prestaje da se lu!i i majka se okre#e drugim stvarima. dok se sekundarni procesi postepeno o%likuju u toku života. navođenjem nekih odlomaka.. Prou!avaju#i svet snova. 1ajsigurnije stanje se tada zapravo nalazi u razdvajanju. 7 kakva je situacija sa odraslom oso%omA / našim društvima u kojima ne postoje %ratske zajednice. *vet “!injenica je makar neutralan: zar ovo ne izražava uzdah olakšanja z%og izlaska iz porodi!nog doma i dolaska u kontakt sa razumnim %i#ima. međutim. niti su pogrešno mišljenje. 7 suprotno %i %ilo ono što mi ovde govorimo. u!i da hoda.. uspostavio identitet opa.. verovatno tek u cvatu života : Pitanje za >rojda je sada da li je primarni proces. ve# samo stoi!ku apatiju. &drasli tretiraju jedni druge kao neprijatelje. pa makar ona %ila samo stvariA 7li. što je pouzdan na!in da se dođe do veoma neuspešnog ponašanja. >rojd je samouvereno tvrdio da on odražava stvarnost. “Primarni proces teži pražnjenju nadražaja.

/ slu!aju opasnosti. 1. o kojoj smo govorili. Promišljenost.. kada je napetost izazvana spolja. ne nepogrešivu.. ali svesnost ne otkriva pro%lem. str. ona je pre identi!na sa pro%lemom. a slede#a hitna potre%a iziskuje pažnju. kao što je na primer. potre%na nova materija iz sredine ' a ovo je slu!aj sa svakim organskim procesom ' onda određene figure u svesti postaju izraženije i prodiru u prvi plan( vreme je za kontakt. 0#m na! ja sam#re&ula! ja )endenciju jake napetosti da se istakne i da organizuje svesnost i ponašanje. pojavljuje se u trenucima “do%rog kontakta . *vaka krajnje urgentna nezavršena situacija preuzima dominacju i mo%iliše sve raspoložive snage.. )o ne moraju %iti adekvatne evaluacije. / ovom poglavlju dokaza#emo da se stvarnost i vrednost pojavljuju kao rezultat samoregulacije. selekcije i drugog uvek odvijaju %ez svesti. &ve procene izražavaju neposrednu etiku.psihologiji normalnog jasno je da je iskustvo uvek dato u plasti!nim strukturama. kada se suo!avao sa psihologijom umetnosti i izuma. potiskuje u toku sazrevanja i stavlja van upotre%e. *pontana svest o dominantnoj potre%i i organizacija njenih funkcija kontakta jeste psihološka forma organizmičke samoregulacije. . potre%no lu!enje određenih enzima za varenje hrane. ali one su osnovni dokaz postojanja hijerarhije potre%a u sadašnjoj situaciji. sve dok zadatak nije o%avljen( tada postaje sporedna i gu%i se svest o njoj. nefleksi%ilan. ali koja ipak zauzima privilegovano mesto. 1eT Uork. =a %i to uradili. definisa#emo psihoterapiju kao samoregulaciju u eksperimentalnoj %ez%ednoj opasnosti. nazva#emo njenom dominacijom. u jedinstvu svesnosti. dominacija i njen pokušaj da se završi organizacija su svesni -zapravo oni predstavljaju svest. !umačenje snova. 0#m na! ja )r#!ena *pontane dominacije podrazumevaju procene o tome šta je važno u nekoj prilici. 24 .HHF i HHH IV STVARNOST. %ilo da je ona zdrava ili neuroti!na( govori#emo i o pro%lemu kako da se. a snovi su pose%an slu!aj. *vuda u organizmu se mnogi procesi organizacije.. : *igmund >rojd. OPASNOST I PRO0ENA *tvarnost.. *ada #emo zapo!eti detaljnu analizu ovog jedinstva i povezati je sa našim metodom psihoterapije. 0rila. Potre%a ne postaje hitna namerno. 7li kada je ovim procesima da %i se okon!ali. &va nesvesna unutrašnja organizacija može %iti krajnje kvalitativno suptilna i kvantitativno precizna i uvek ima veze sa potpuno konzervativnim pro%lemima. -=irljivo je videti >rojdovu z%unjenost i odricanje. u okviru neuroti!ne samoregulacije. ve# spontano.... ve# sistemati!ne i prili!no specifi!ne. 8<FF. jer one izražavaju mudrost organizma o njegovim sopstvenim potre%ama i njima se vrši selekcija onoga što se iz sredine može uzeti za zadovoljenje ovih potre%a. uzdržavanja. &ne nisu “impulsivne i o%avezno nejasne. motornog odgovora i ose#anja. 2na!ajniji pokazatelj njegovih poteško#a je uo!ljiv kada se uporede dve teorije “stvarnosti : jer on je verovao da je društveni “spoljašnji svet u kome dete raste. prevod 7. %. selekcija i planiranje su uklju!eni u završavanje nezavršenih situacija.7. plasti!noš#u. $acmillan "o. 4ada postoji teško#a i odlaganje u uspostavljanju ravnoteže u polju. proširi podru!je kontakta.. polimorfnom seksualnoš#u itd. te mu je %ilo neophodno da poveruje kako se svet “primarnih procesa sa svojom spontanoš#u. opreznost i promišljenost su podjednako spontane..

neuroti!ar je veoma osetljiv na opasnost( on spontano postaje oprezan i onda kada %i se mogao slo%odno opustiti. iscrpljen.eliki deo naših nevolja sami smo prouzrokovali. koja je stigla dok je on %io odsutan. kao što su plakanje i tugovanje. stiže nazad u kasarnu. 7li. 4ada za povišenu opreznost postoji razlog. da ne %i izletelo ispred automo%ila. 1euroti!ar nije u stanju da se %ez%edno opusti u sadašnjoj situaciji. odloži#emo ovu diskusiju za kasnije -Poglavlje K. Pa !ak i kada “o%jektivna situacija ne može da se izmeni. odvijao %i se umanjenom snagom. @er ono što je sigurno jeste da pacijent ne koristi terapeutovu. zato što je neuroti!ar samoregulativan i on dolazi kod terapeuta kako %i okon!ao istinsku nezavršenu situaciju.( energija je vezana za -arhai!no shvacen. 0olje je ako ovo izrazimo na ovaj komplikovan na!in. “mrtav . 1jegov prijatelj =žimi je sre#an što ga vidi. 7ko terapeut posmatra terapeutsku situaciju u ovom svetlu. u cilju pot!injavanja spontanog selfa. *vaki drugi na!in delovanja za koji se pretpostavlja da %i %io “%olji . organizmi!ka samoregulacija mogu#a. Cdra+a sam#re&ula! ja u slu*aju #)asn#s$ 1a po!etku #emo razmotriti potpuno zdrav slu!aj dominacije i organizmi!ke samoregulacije::: =esetar =žons odlazi u patrolu u pustinju. 25 . nego što je sada namerno dopuštamo( ljudi bi mogli %iti znatno radosniji i energi!niji nego što su trenutno. =a “sve zavisi od svega drugog nije ništa istinitije u psihologiji. . &dmah mu saopštava važnu vest o =žonsovom unapređenju. koju procenjuje na arhai!an na!in. 7li uz pomo#. !ije je uređenje van ljudske mere. umesto da jednostavno kažemo: “1euroti!ar greši . ta aktuelna situacija mo.: “1aro!ito je važno da se onaj ko namerava da prou!ava celovite fenomene. 2alutao je. kao kada voljena oso%a umre. $noga “o%jektivna i “su%jektivna stanja mogu i moraju %iti izmenjena. Pravi zadatak je da se istraže strukturalna svojstva date celine.. otkriva da je u opasnosti i postaje oprezan. tada ne možemo govoriti o “višku . a možda i u prirodi stvari. kao deo pacijentove teku#e nezavršene situacije. ogradi od tendencije da celine na!ini što je mogu#e o%uhvatnijim. kako smo rekli. &vo nas dovodi do teškog pitanja kojim %i želeli da se poza%avimo u ovom poglavlju: Kakav je odnos između pacijentove teku#e samoregulacije i terapeutove naučne koncepcije zdrave organizmičke samoregulacije2 / vezi sa ovim pitanjem tre%alo %i da o%ratimo pose%nu pažnju na slede#e re!i 4urta Pevina -4urt PeTin. kojom #e na kraju završiti situaciju. ali manjih celina i da se odrede granice sistema sa kojim se neko susre#e. koju on susre#e sa sopstvenom samoregulacijom. =žons zuri u njega staklastim pogledom. jer se on njoj spontano prilagodjava svojom samoregulacijom i. jeste u kom je stepenu u našem društvu i tehnologiji. )ada su određeni impulsi i njihovi o%jekti spre!eni da postanu figura -potiskivanje. *trukturu neuroti!nog kontakta karakterišu. &vo se dešava !ak i kada je samoregulacija zako!ena u o!iglednom interesu selfa: npr. koji teži ispoljavanju u samoregulaciji. (. utoliko se moramo pomiriti sa tim da živimo sa umanjenom energijom i žarom. &vo #emo izraziti preciznije. Pitanje koje nas se o!igledno najviše ti!e. Inhi%icija je tada potre%na. !ini se da je u velikoj meri sli!na situacija. ali kona!no. ve# svoju sopstvenu energiju. na!in na koji upravljamo našim drustvima. da je %olestan. dozvoljena. pojavljuju se regulatorske reakcije samog organizma.Privilegija nastaje jednostavno iz slede#eg: ono što se spontano u!ini važnim zapravo angažuje ve#u koli!inu energije ponašanja( aktivnost samoregulacije je jasnija.( self nije u stanju da se fleksi%ilno okrene od jedne situacije ka drugoj -rigidnost i kompulzija. ?eur#$ *na sam#re&ula! ja 1euroti!no iskustvo je takođe samoregulativno. ali ne za%oravimo da onoliko koliko pristajemo na situacije u kojima je samoregulacija retka. što odslikava situaciju u kojoj je samoregulacija deteta pogrešna ' takođe. sla%ijom motivacijom i nejasnom svesnoš#u( takođe %i se određena koli!ina energije uložila za odvra#anje određene koli!ine pažnje. koje pomažu da se ponovo uspostavi ravnoteža. $nogo više u nju verujemo. kada zaustavimo dete. višak opreznosti. zadatak. nego što je u fizici. koji se ne da završiti. onda je verovatno da #e on %iti od ve#e koristi. a tada %i takođe %ili i mudriji. snažnija i mudrija. fiksirana pažnja i miši#na spremnost za pose%an odgovor. nego ako misli da pacijent greši. da se dokažu odnosi između povezanih. $eđutim. ali %i mogli govoriti o “neuroti!nom društvu . kao u situaciji hroni!no prisutne opasnosti.e %iti promenjena u njegovu korist.. riskantna. kada %i ih samo dopustili.: .

. i spazivši prljavu lokvu. &vo predstavlja mudrost savremene škole egzistencijalista. a da onda neguje umetnost. “7li rekao sam ti o tvom unapređenju. osim vode. zato što ona sama koncentriše najintenzivniju svesnost i najenergi!niju silu( svaka druga vrsta procene morala %i delovati sa smanjenom energijom.. Pondon :: 4ažemo “potpuno zdrav . H jerar. on ga nije !uo( u tom !asu on nije %io ni!ega svestan. +azmatraju#i jednostavan primer žednog desetara. Ili osim ovoga. 7li. dok je %io u pustinji. rod dolazi pre vrste 6 npr. / stvari. ?llis. Ipak. )ada je !uo zvuk aviona( voda nije mogla da zaokupi njegovu pažnju u potpunosti.e# smo videli da procena koja se o%avlja samoregulacijom zauzima privilegovano mesto u etici. )rench. iz%egavanje iznenadne smrti dolazi pre utoljavanja žeđi ili održavanje do%ro%iti celog %i#a dolazi pre do%ro%iti ega( ili.idimo da je ovde postojala hijerarhija dominacije: neposredna pretnja je dominirala nad žeđi. !ak i spašavanje ne!ijeg života. nalazi se na prvom mestu i mi se tome posve#ujemo %ez zadrške.. )akođe i svemu onome što je %lisko povezano sa na!inom na koji se organizuje i ustaljuje !ovekov životni put: tako da ponekad heroizam i dokazivanje istine dominiraju nad strahom od smrti. /.. *vaki poredak ovakvih dominacija u aktuelnim situacijama je od kapitalnog zna!aja za etiku i politiku. ako ispravno analiziramo njegovu situaciju. 0olest. . zato što je vojni kontekst događaja sam po se%i sumnjiv: i svaki aktuelan kontekst koji je neko oda%rao. =žimi mu donosi oznake !ina vodnika i =žons pita: Cta da radim sa ovimA @a nisam vodnik .estalt )s/cholog/. koju !ovek inace ne %i ni primetio. 0rzo je našao zaklon. Ptd. pada na kolena pored nje i pokušava da pije.mrmljajuci: . žeđ je dominirala nad am%icijom. “1isam te !uo . 4asnije. određene vrednosti potiskuju druge vrednosti. Poznato je da u slu!aju opasnosti otkrivamo “šta je !ovek . 7li. somatski nedostaci i viškovi kotiraju se visoko u hijerarhiji dominacije. *pekulisa#emo o ovome u slede#em paragrafu. koji insistiraju na istraživanju “ekstremnih situacija z%og istinitosti stvarnosti: u ekstremnim situacijama mi značimo ono što radimo. @esam . ove vrednosti se ne %iraju( one se jednostavno pojavljuju. : Nillis =. &no što je najvažnije.. )akođe i sa samoodržanjem i li!nim razvojem: nezavisnoš#u. kada si stigao u kasarnu . “1e. koje ina!e ponekad pokazujemo u slu!ajevima opasnosti. kao i sa potre%om za samopoštovanjem. to se dešava i sa potre%om za lju%avlju. Isto je i sa opasnostima iz sredine. kada stvarnost vrši pritisak. “1e %udi %lesav.. Ili %i ovo pravilo moglo %iti izre!eno kao afirmativni princip: osnovni zakon života je samoodržanje i rast . ustaje i tetura se do %unara koji se nalazi u centru kasarne. iz%egavanjem izolacije i usamljenosti. zato što u ovakvom slu!aju osnovna hijerarhija izgleda vrlo jednostavno. / zna!ajnom smislu. naši filozofi tvrde da se samo u slu!aju akutne opasnosti otkriva istina. Source (ook o . )o zaista nije ništa manje nego induktivna teorija o ljudskoj prirodi( teorija o ljudskoj prirodi je poredak “zdrave samoregulacije. mogli %i smisliti pravilo “prvo se %rani ono što je ranjivije i 26 . &no što je paradoksalno jeste da upravo zato što ovo vreme u kome živimo predstavlja hroni!nu niskostepenu opasnost.oda . sve dok se ona nije završila i slede#i zadatak mogao da preuzme dominaciju. *ve neposredne snage su %ile mo%ilisale u pravcu dominantne nezavršene situacije. naravno. uspostavljaju#i hijerarhiju onoga što zapravo organizuje živost i energi!nost u pravcu izvršenja. koje glasi negativno: &no što spre!ava bilo koje ponašanje nekog tipa. ne %i odisali sa toliko snage i veli!anstvenosti. )ru%ner O "o. upravo sat vremena pre nego što #e se vratiti u kasarnu... možemo uvesti pravilo. suludo je da jedno društvo za%ranjuje neko ose#anje. guše#i se. na nesre#u svih nas o!igledno je da mi ne delamo sa više urgencije i živosti. 4egan Paul. =rugim re!ima. Pažnja se posve#uje kriti!noj intelektualnoj konfuziji. u stvari. da damo politi!ki primer. 7lternativa. 1amerno smo iza%rali primer neposredne opasnosti. %i#e sumnjiv na izvestan na!in. ona ne organizuje ponašanje i nedostaje joj žara. dominira nad specifi!nim ponašanjem tog tipa. nisi . 1aravno da to ne zna!i da su heroizam ili kreativno žrtvovanje ili kreativno dostignu#e uglavnom !inovi volje ili namernog samoo%uzdavanja( da je tako. !ovek uvek to zna!i. ja +redn#s$ #dre8ena d#m na! jama sam#re&ula! je . ali gotovo odmah. napao ga je neprijateljski avion. . &vome možemo dodati da. je praktično %esmislena.

parataksi!ka i sintaksi!ka.. smatra da je društvena celina u suštini ljudska odlika( interpersonalnost i komunakacija oslo%ađaju energiju. su%limacije i finalnog zadovoljstva u društvenu celinu sposo%nu da opstane. dinami!ki faktor se o%i!no genetski razvija kao istorija. su u istom maniru -po ugledu na 7dlera. 0ilo %i %olje da su teoreti!ati %ili oprezniji kada su iz svoje sopstvene prakse izvodili zaklju!ke o tome šta je “ljudska priroda ' i zapravo. osnovna ljudska priroda je data. rade#i sa delinkventima u internatima..#$era) js"e $e#r je "a# . nije neo%i!no da odgovorni nau!nici mogu do#i do takvih razli!itih teorija. sve do jedne od%acimo( niti naravno. "ilj terapije je da se prevaziđe usamljenost. svaka teorija iz o%lasti medicine. s druge strane. kao što je slu!aj sa sadisti!ko6 analnim. +ajh je. analnog. ako imamo na umu da iz raznih razloga povezanih sa li!noš#u i reputacijom terapeuta razli!itih škola. Wari *tek *aliven -WarrX *tack *ulliven. -*ude#i po >rojdu ne sti!e se utisak da žene imaju potpunu ljudsku prirodu ' ali %udite uvereni da su one zato na neki na!in %ožanstvene. da navedemo suprotni primer. doživljava kao najoštrija %ol i zahteva pažnju( ovo je Vmudrost tela . situaciju koja %i u principu tre%alo da umanji fenomen transfera i izgradi odgovorniji ose#aj društvenosti. falusno6narcisti!kim itd. a >rojdov erotski karakter definiše u ovim terminima. 27 . da se povrati samopoštovanje i da se dostigne sintaksi!ka komunikacija. Sam#re&ula! ja neur#$ *n#& )a! jen$a $era)eu$#+a "#n!e)! ja $eđutim. a s druge strane sredove!ne pacijente koji su doživeli “nervni slom i u skladu sa tim. kao što to mi !inimo. a potom i kao uzrok ovome. 2. >rojd je radio sa nizom hroni!nih pacijenata koji su imali spektakularne simptome: histerije. ove razne teorije nisu logi!ki nekompati%ilne i !esto dopunjuju i dokazuju jedna drugu. opsesije. 7 cilj terapije je da ponovo uspostavi prirodni poredak pred6zadovoljstva. +azlog zašto detaljno navodimo razlike između ovih škola nije da iza%eremo neku od njih. &sim toga. želimo da diskreditujemo psihoterapiju kao sektašku. le!ili institucionalizovane psihoti!are. javlja se i jedna nova misao: jednim delom. vrste pacijenata. *aliven je opet radio sa am%ulantnim pacijentima šizofreni!arima i nije imao puno mogu#nosti osim da koristi konverzacijski metod i da pokuša da izgradi pacijentovo pouzdanje. &vo #emo ukratko ilustrovati. =ruga važna ponašanja su povezna sa ovakvim razvojem. on je kao metod koristio interpretaciju sim%ola( i to ga je navelo da dođe do određene teorije o detinjstvu i ljudskoj prirodi. koji je pomno prou!avao li%ido i njegov somatski razvoj. jerar. međutim. sve u svemu. *vaka psihoterapijska škola ima neku koncepciju ljudske prirode. %ili impresionirani procesom rasta deteta koji dovodi do njegove nezavisnosti( oni otkrivaju neurozu u regresivnim odnosima snaga u pojedincu i društvu. je +redn#s$ 4ako god %ilo. a cilj i jeste da se kreira takva stvarnost u kojoj oni dominiraju. oralno6analno6kani%alisti!kim. metoda i teorije. ljudsku prirodu !ini poredak oralnog. koja je nastala posle =arvina -=arTin. kako smo ve# pokazali. uglavnom radio sa mlađim ljudima. falusnog i genitalnog stadijuma. oni imaju razli!ite vrste pacijenata koji se pokazuju kao empirijska verifikacija nau!nih teorija i osnova za dalje hipoteze u istom maniru. sa manjim naglaskom na seksualnosti. razvili su artisti!ke terapije i stvorili teoriju ispunjenu idejama razvijenih i primitivnih kultura. kao da je ljudski rod po svojoj prirodi pacijent( ali suprotno ovome. Prema toj koncepciji postoje određeni nagoni i ponašanja koji treba da budu dominantni u zdravoj samoregulaciji. / psihoanaliti!koj teoriji. psihoterapije ili o%razovanja zasniva se na nekoj koncepciji organizmi!ke samoregulacije i odgovaraju#oj hijerarhiji vrednosti. 1a primer. da svi studenti medicine %udu oprezniji kada izvode zaklju!ke o “ljudskoj prirodi . )ako je on u svojoj teoriji infantilne faze nazvao prototaksi!ka. za >rojda. koja je u neurozi potisnuta i unazađena i ima za cilj da je “povrati ili da je “dovede do zrelosti .. fo%ije i perverzije. a njihov cilj je autonomija pojedinca. s jedne strane. 4oncepcija je delovanje onoga što nau!nik u stvari smatra da je glavni dinami!ki faktor u životu i društvu. / nau!nom smislu ovo nije neo%i!no. 4ao rezultat ovoga. ma kako površno. Wornaj -WorneX. svakome ko sa naklonoš#u prou!ava razne psihoterapijske škole i metode. i >rom ->romm.vrednije ' kao što se trunka u osetljivom oku. I mogli %i ovako dalje nastaviti. te su njegovi pacijenti kao i njegovi uvidi diktirarali više fizioloski metod. razvio metod grupne terapije. 7 jungijanci su. $oreno je. 4ako je %ilo prirodno u po!etku. %ilo %i takođe poželjno da se neuki kriti!ari i logi!ari %olje o%aveste o empirijskim osnovama teorija koje omaložavaju. 2apravo. niti da ih. koji naj!eš#e nisu %ili u %raku. Ps . 4. / svakoj školi postoji povezanost između uverenja.

naravno. %ez sumnje. možda neiz%ežno. &sim toga.. ali mu ne uspeva. posmatra!u koji pripada drugoj školi. Poseduju#i sposo%nost da %ude posmatra! onoga što se dešava. kao i životni vapaj za pomo#:. )o nas dovodi do pitanja odnosa između teku#e samoregulacije neuroti!ara i terapeutove koncepcije ljudske prirode koja tre%a da se “ponovo otkrije . ma šta ona %ila. *toga. naro!ito u našem društvu.kako se pretpostavlja. koji se delimi!no izgovaraju kao terapijske tehnike. Pacijent se trudi. generalno se veruje da ako on dugo nastavi da prati ono što pacijent donosi. “ustremljuje se na njega. 6. ovde i sada. ali pokušava da. naravno. uzvikuje: *amoreguliši se. samo po se%i. 5ak i tada. *toga možemo sagledati zna!aj Pevinovog upozorenja koje smo naveli. on se nada napretku kada vidi miši#no opuštanje i protok energije. ova nova situacija ima veliku prednost: terapeut sada više 28 . %ilo da je to no#na mora ili neiskrenost ili suvoparan govor ili stegnuta vilica ' %ilo šta što skre#e pažnju. radi na strukturi aktuelne situacije. 5ak i ovde se radi o tome -što je o%i!no zgodno prevideti. otpor sopstvenom rastu. &vo govorimo na satiri!an na!in( ipak se svi nalazimo u istom !amcu.erovatno da je ova iritacija %olja nego tehnika. )ada se javlja pro%lem napada na o%e od%rane istovremeno. a delimi!no su izraz iskrene iritacije. -. .rati#emo se ponovo na kontekst klasi!ne kontroverzije koja postoji između arhai!ne “interpretacije svega što se pojavi i kasnijeg “pra#enja otpora -što je na kraju preraslo u “analizu karaktera .. oni su neodvojivo povezani. ako terapeut smatra da je dinami!ki faktor vegetativna energija i koristi fiziološki metod. on je samo nau!io kako da se na novi na!in %rani od “pretnje iznutra ili što je još gore. podrazumeva ne samo %iološke ve# i kulturne faktore( a kulturni faktori su. samoostvarenje. !im se zapazi krucijalni otpor -u skladu sa usvojenom koncepcijom. nau!io je da potpuno ogradi “se%e i da se ponaša kao da je stalno u terapeutskoj ordinaciji. prilagođavaju#i se razli!itim terapijama. )o je ona ista suštinska mo# koja je prima acie vidljiva u svakom zna!ajnom ljudskom iskustvu. ukazivati na napredak. dok ovo ustremljenje traje. 7 gledaju#i dugoro!no. proklet %ioD Bovorim ti šta je to samoregulacijaD . /o%i!ajena je slede#a situacija: terapeut koristi nau!nu koncepciju kao opšti plan tretmana. na slede#i na!in: opšta “ljudska priroda -šta god da je njena koncepcija. :Pra<enje #$)#ra. @er #e pacijent zaista kreirati se%e uglavnom u skladu sa terapeutovom koncepcijom( ali on. kako jedna ne %i mogla zameniti drugu. 7 ovo se. oduvek je postojalo. onda #e mu pacijent uma#i i vrte#e se u krug. a drugim delom. jeste suština osnovne ljudske prirode. ima i druge mogu#e pravce. apstrakcija konkretne situacije i terapeut po pravilu veruje u tu apstrakciju. 7li. vrlo razli!iti ' koegzistencija razli!itosti je možda određuju#e svojstvo naše kulture. terapeut zapo!inje sa onim što pacijent donosi. a kada mu to ne uspe. ne u potpunosti kao spoljno “uslovljavanje koje tre%a “razusloviti . ova situacija %i mogla izgledati ovako: pacijent je zaista promenjen u kontekstu u kome on leži i prepušta svoje telo terapeutovoj manipulaciji ili manipulišu#i ga sam. a sumnja u njega kada pacijent ne može ili ne#e da uradi vež%u. a tad ne može iz%e#i prekore “)i si mrtav ili “)i to ne želiš . što je više mogu#e.. naravno. 1a primer. *am pacijent #e. ve# uglavnom i kao istinski rast. Ipak. kreativno prilagođavanje u razli!itim okolnostima. on vidi da se dešavaju uz%udljive stvari. prilagođavaju#i ga svakom pacijentu. &vo daje potpuno novu dimenziju njegovom životu i vredno je truda. onoga što pacijent doneseA 7li. on veruje. Pro%lem psihoterapije je da angažuje pacijentovu mo# kreativnog prilagođavanja. da ne analiziramo strukturu aktuelne situacije u terminima suviše o%uhvatne celine. / svakom slu!aju. on se nada ili ne nada napretku. sigurno je da se pacijent %avi izolovanjem ta!ke opasnosti i postavljanjem druge od%rane. a kada da ih pusti( i u skladu sa svojom koncepcijom. Ipak. $eđutim. zar ne. )re%alo %i re#i da terapeut !esto pokušava da nametne pacijentu svoje standarde zdravlja. ekscentri!ne dispozicije pojedinaca i porodica. 7ko se uzmu u o%zir svi ovi faktori varijacije i ekscentri!nosti koji postoje kod pacijenta. : n$er)re$a! ja #n#&a 5$# se )#ja+ . do%ro je stvari nazvati pravim imenom. postoje nesumnjivo jedinstvene. ?nergija mora. po terapeutovim instrukcijama( ali u kontekstu “%iti ono što jesi van ordinacije. stvari #e se ve# nekako odvijati. +azmislite o tome za trenutak. %ez prisiljavanja da ona postane stereotip terapeutove nau!ne koncepcije. zapaža koji otpori postoje i određuje kada da ih prati. uskoro %iti uveren u istu apstrakciju kao i njegov terapeut. &%i!no se po!inje od “onoga što se pojavi ' onoga što pacijent spontano donese sa so%om. 7 ono što je još važnije. /z pomo# te koncepcije on %ira zadatak terapije. opet svodi na pra#enje onoga što se pojavi. da sam dolazak pacijenta na terapiju zna!i delimi!nu “od%ranu od sopstvenog kreativnog prilagođavanja. ona stvara samu sebe( i ovo kreativno prilagođavanje u povoljnim okolnostima. *vaki ovakav plan je. o!igledno da je poželjno imati terapiju koja uspostavlja što je mogu#e nižu normu.

otkriva pravi odnos između pacijentove teku#e samoregulacije i terapeutove koncepcije. 1ekada je %io kriv zato što je mastur%irao. simptom izražava !ovekovu jedinstvenost. tama u kojoj samo duh tvorca nosi zra!ak svetlosti. ta!na. ne tražiti pomo# zna!i otpor. %ezazleno ose#anje: ogor!enost u prkosu. želja da se %ude zdrav i sre#an. 7li šta ako je ve#ina vitalnih i kreativnih elemenata upravo “neuroti!no . kreativnost u z%unjenosti. lojalno divljenje u zavisnosti.. 1aravno da nema terapije koja može iskoreniti ove urođene 29 . 7li zar nije ta!no da samoregulativno neuroti!no ponašanje ima pozitivne crte. Pošto su kategorije neuroti!nih ljudi sli!ne. &vaj deo nije uopšte nevažan za trenutnu situaciju. 7li. a pozitivna posledica se ne može o%jasniti negativnim uzrokom. postoji divno afirmativno. kao i terapeutova koncepcija i njegove ne6neuroti!ne od%rane od mogu#nosti da %ude uvu!en. osama u usamljenosti.. da je !esto inventivno i ponekad dostiže visok stepen postignu#aA &!igledno je da neuroti!ni nagon nije samo negativan. 7 da li možda postoji neka nau!na koncepcija koja a priori pretenduje da o%uhvati !itav raspon ljudske jedinstvenostiA 19. )ada. prepuštaju#i se onome što je doneto i %rane#i se od neuroti!nih elemenata u tome. zato što on zaista vrši snažan uticaj na uo%li!avanje pacijenta. *ve više doktor je u pravu. 0+#s$ru"a )r r#da s m)$#ma *truktura situacije je njena unutrašnja koherencija forme i sadržaja( i mi pokušavamo da pokažemo da se koncentracijom na ovo. &vo zvu!i %aš lepo: to %i %ili želja za saradnjom. pacijent se ose#a krivim. =a li je %aš ovakoA Pre %i se moglo re#i da su samo u zdravlju i spontanosti. kojih ima puno vrsta. koncentracija na konkretnu strukturu aktuelne situacije. a pacijent greši. ono što se progresivno uništava razvojem situacije jeste materijal koji pacijent spontano unese i njegovi neuroti!ni otpori. progresivno osla%ljivana struktura neuroti!nih elemenata. postoji u!itelj koga tre%a uništiti i asimilovati i.. 7. agresivnost u neprijateljstvu.razume zato što je uklju!en u situaciju koju je sam delimi!no kreirao( reakcije koje se javljaju ili potvrđuju njegova nagađanja ili ih menjaju u određenom pravcu( sam terapeut raste u stvarnoj situaciji. Cta je cilj prikazivanja ove !udno komplikovane slike o tome šta se dešavaA Yelimo da kažemo da su “interpretiranje onoga što se pojavi i “pra#enje otpora neodvojivo spojeni u aktuelnoj situaciji( i da. poznato nam je da u osnovi “defanzivne karakteristike. Le*enje s m)$#ma )#$ s" +anje )a! jen$a 1a kraju. !ime se pove#ava anksioznost i umanjuje samopoštovanje pacijenta. ta!nije u defanzivnoj karakteristici. )ako da se opet ovde može videti da simptom ima dvostruki aspekt: kao rigidnost koja !ini !oveka upravo primerom “karaktera . 7 postoji nada da #e se jednog dana. najnepredvidljiviji. /o%i!ajena predstava koriš#enja zdravih elemenata implicira da je neuroza samo negacija vitalnosti. @edan od >rojdovih najve#ih uvida %io je onaj o dvostrukoj prirodi neuroti!nog simptoma: simptom je izraz vitalnosti kao i “od%rana od vitalnosti -mi više volimo da kažemo “samoporažavaju#i napad na sopstvenu vitalnost . nego što je uo%i!ajeno u ovoj profesiji. ako je to pacijentova karakteristi!na neuroti!na samoregulacijaA .. : I o%rnuto: u našem društvu koje odlikuje neuroti!na izolacija i potre%a “da se sve uradi sam . jer !ak i sada i ovde postoji mnogo toga z%og !ega se može %iti ogor!en i nešto !emu se može %iti lojalan ili !emu se može diviti. kao delo njegovog sopstvenog kreativnog selfa. Ipak. manje kruto držanje za svoje nau!ne koncepcije. 4ako %i “ponovo otkrio ljudsku prirodu.. srušiti. urođena iskrenost. izmanipulasan itd. ovo govori o umrtvljuju#em efektu %olesti. onda %i svi pacijenti %ili izle!eni. 7ko je osnovna koncepcija zdrave ljudske prirode -ma šta ona %ila. tako što %i postali sli!ni. sada je kriv zato što ne uživa dovoljno kada mastur%ira -više je uživao ranije kada se ose#ao krivim.. ljudi najrazli!itiji. /o%i!ajeno terapeutsko stanovište je “koristiti zdrave elemente u %or%i protiv neuroze . ako postoji %ilo kakav rast. *uo!en sa standardom zdravlja koga ne može dosti#i. razmotri#emo naš pro%lem u kontekstu pacijentove anksioznosti. “najekscentri!niji . orgazam. nudi naj%olje izglede za razrešenje neuroti!nih elemenata.. 7 ovo svakako zna!i. &vo pitanje je veoma važno. terapeut se ustremljuje na karakter.

u zavisnosti od toga da li osnovna nau!na koncepcija više naglašava interpersonalna ili presonalna rešenja. prema svom uo%i!ajenom ponašanju -u porodici. anksioznost raste. I pokušali smo da pokažemo da su “ono što se pojavi i “otpori le!enju prisutni u stvarnosti i da uklju!enost terapeuta ne podrazumeva samo njegovu ulogu o%jekta pacijentovog transfera. pacijent je u zna!ajnoj meri izgu%io sopstveno oružje i orijentaciju u svetu( nova raspoloživa energija ne može da deluje i da se dokaže u iskustvu.rati#emo se sada desetaru =žonsu i njegovoj hijerarhiji zdravih odgovora u slu!aju opasnosti. jer ovo je %ez%edna igra. / svim ovim razmatranjima. %ilo %i apsurdno. &n zauzima neki stav i njegov izrazitiji o%lik primenjuje u aktuelnoj situaciji: stav prema se%i. 1aizmeni!no. Cta tre%a da %ude rezultat napada na otporeA 7nksiozan i kriv. . anksioznost. ono šta zna i !ime vrši procenuA )ada se javlja specifi!an pro%lem strukture intervjua: kako da se iskoristi i razvije konflikt. Potre%no je da situacija %ude nešto što je od životnog zna!aja za pacijenta. Potre%no je da se radi o ne!emu !ega je pacijent nejasno svestan i !ega #e kroz vež%u postajati sve svesniji. s druge strane. +ezultati ovoga %i %ili površni. Pretpostavlja se da kad se sve sa%ere. prošlost. 9. jer se vezana energija oslo%ađa. direktno napadnut. &sim toga. tako da on ne mora %iti promišljen povodom toga. G. on intenzivno inhi%ira neki stav i primenjuje inhi%iciju u istom kontekstu. 30 . u kojoj se njegove predrasude stavljaju na pro%u.. na poslu. Postoji opasnost da #e pacijent pristupiti apstraktnoj normi samo u kontekstu tretmana.na!ine izražavanja. koncepcija i interpretacija. Usl#+ d#1r#& me$#da +ezimira#emo sve što smo rekli o odnosu između pacijentove samoreguacije i terapeutove koncepcije organizmi!ke samoregulacije: Pronašli smo razlog da verujemo da je mo# kreativnog prilagođavanja terapiji prisutna u svakom metodu. pomisliti da ne tre%a savlađivati otpor i poja!avati anksioznost. 7li mi smatramo da ova urođena izražavanja i njihova neuroti!na upotre%a sada formiraju celu figuru. pacijent se ohra%ruje da sledi svoje sklonosti. Pacijent se. &vde pacijent doživljava opasnost. govori( on pokušava da ostvari %liži kontakt sa tim kroz predstavu. ose#aj u telu. 2amislite slede#u situaciju: 8. koncentriše na ono što zaista ose#a. u cilju dostizanja vrhunca kreativnog prilagođavanjaA 1%. zato što su oni delo teku#e samoregulacije pacijenta. Ipak. misli. . inhi%ira svoju najve#u mo#. Sam#s+esn#s$ u e"s)er men$aln#j 1e'1edn#j #)asn#s$ . Pacijent se zaista pri%ližio teorijskoj normi 6 tako da je teorija ponovo dokazanaD 11. I. I na kraju.ež%anjem.ideli smo da je do%ro da se normalnost što je mogu#e manje postulira. da se tre%a uzdržavati od svake interpretacije i da je potre%no od%aciti svoju nauku. a sadržaj postaje %ogatiji. iako je ovo upravo ono što se dešava u trenucima uspeha terapeuta %ilo koje škole. ver%alni opis itd. makar i na !as. da postoji opasnost da razrešenjem otpora. Ipak. prema terapeutu. ve# to samo po se%i privla!i njegovu pažnju. kao aktivni partner u eksperimentu. )erapeut može iza%rati kontekst iz onoga što zna o pacijentu i u skladu sa sopstvenom nau!nom koncepcijom o tome gde se pojavljuje otpor. u seksu. terapeut. nalazimo razlog da se koncentrišemo na strukturu aktuelne situacije kao zadatka kreativnog prilagođavanja( da pokušamo da ostvarimo sveukupnu novu sintezu i da ovo u!inimo osnovnom poentom seanse. da ne tre%a ukazivati na to da neuroti!ni odgovor nije funkcionalan. radi. skrenuli smo pažnju na to da je neuroti!ni simptom suštinska struktura vitalnih i umrtvljuju#ih elemenata i da je pacijentov naj%olji self investiran u to. motorni odgovor. šta je stvarnost terapijskog intervjua u kome jedan od partnera. ali ta opasnost je %ez%edna i može se kontrolisati i to znaju o%a partnera. apstrahuju#i situaciju ovde i sada. vezana energija se ne %i mogla oslo%oditi itd( i iskreno govore#i. ve# i njegov sopstveni rast u situaciji. da ih zamisli i slo%odno poja!a. pacijent potiskuje !itavu celinu. da ne tre%a oživljavati prošlost. pacijent postane manji nego što je %io. ovo može imati i neke koristi. 4ako kontakt postaje prisniji. koncentracijom na aktuelnu situaciju. F. H. &vo izgleda kao !udna formulacija. i predloži#emo kao strukturu intervjua slede#e: izazivanje opasnosti u %ez%ednim uslovima. 0lagonaklonom i inteligentnom pacijentovom prijatelju ishod izgleda ovako: proces analize je %io ili nivelacija ili “prilagođavanje ili uskogrudan i fanati!an.

&vo je ta!no sve dok daje rezultate. koja se pojavljuje iz teku#e samoregulacije. misli i radi ovo . i da ih drži u podređenom položaju u odnosu na suštinsku procenu... da se situacija drži pod kontrolom. potre%u za priznanjem. ne kao neiz%ežne usputne pojave. koja izaziva osrednju napetost i tupu. tada u manjoj meri isti!emo oživljavanje se#anja iz prošlosti -“se#anja iz detinjstva . &n je taj koji kreira opasnost( ona nije nešto što ga preplavljuje odnekuda. Postoje dve vrste procene. )ehni!ki pro%lemi su -a. %ilo da je on anamnezijski. >unkcionalni delovi su: pacijentova samoregulacija. Potre%no je prona#i kontekst i eksperiment koji #e ih sve aktivirati kao odgovaraju#u celinu. 0ilo %i uputnije da on svoju koncepciju i drugo znanje koristi deskriptivno. V SAZREVANJE I SE1ANJE NA DETINJSTVO 1. 1euroti!ar -i normalna društvena neuroza. stav. fiksiranu %udnost.J. ali da se ne kontroliše( da se %ez%ednost doživi. novac. 1a ovaj na!in hroni!na niskostepena opasnost prerasta u %ez%ednu visokostepenu opasnost. zato što je u stanju da se izbori sa situacijom. *tandard procene pojavljuje se u samoj aktivnosti i kona!no se sama aktivnost posmatra kao celina. on ne#e po%e#i niti se zalediti. 7li pacijent se ose#a %ez%edno. niti procenu %ilo koje osnovne koncepcije. dok ono zapravo sim%olizuje potre%u za lju%avlju. E+alua! ja 1a kraju se pitanje ispravne primene terapeutove koncepcije svodi na prirodu procene. umesto ili opuštanja ili galvanskog tonusa i oštre fleksi%ilne %udnosti: tada je cilj koncentracija na postoje#u visokostepenu opasnost sa kojom se pacijent može zaista nositi i kroz nju rasti. odrastao si . 7 tolerancija anksioznosti je isto što i formiranje nove figure. sadašnji o%jekat. Pr#5l#s$ 1udu<n#s$ u sada5nj#j s$+arn#s$ 4ada naglašavamo samosvesnost. osnovna -potisnuta. 4ada je neuroti!no stanje odgovor na nepostoje#u hroni!nu niskostepenu opasnost. "ilj ovoga je da u %ez%ednoj opasnosti. terapeut napada otpor i pacijent je preplavljen anksioznoš#u. *uštinska procena je prisutna u svakoj postoje#oj aktivnosti( to je usmerenost procesa ka cilju. od po!etka do kraja. namera ' radnja. /o%i!ajeno je da se pacijentu kaže: “/svojio si ovo ponašanje kada si stvarno %io u opasnosti ' na primer. / komparativnoj proceni. a da se odvoje ili apstrahuju nefunkcionalni delovi u aktuelnoj situaciji. ovakva komparativna procena dovodi do do%rih postignu#a( iluzija takođe postoji u slu!ajevima u kojima se smatra da poređenje predstavlja korisni podsticaj. eksperiment. standard je spoljašnji u odnosu na aktivnost i aktivnost se procenjuje u odnosu na nešto drugo. prestiž. da se pove#a tenzija na pravi na!in i -%. interpersonalan ili fiziološki. ose#anje opasnosti i kreativno prilagođavanje. kada si %io dete( ali sada si siguran. kada opušteno pri!a %lagonaklonoj oso%i itd. kada ne %i %ili skriveni. nezavršena situacija koja se kre#e prema završnici. Prepoznaju#i opasnost. tenzija prema orgazmu itd. koju ipak aktivni pacijent može kontrolisati. a što svaki kreativan umetnik ili edukator zna. potre%u da se %ude %ezgrešan itd. se#anje ' postane dominantna i preo%likuje figuru. )erapeutova !esta komparativna procena sopstvene koncepcije zdrave prirode nije od koristi. je naro!ito sklon ovoj vrsti procene: svaka aktivnost se meri u odnosu na ego6ideal. a ne da ga namerno od%ija. Pacijent prihvata novu figuru kao sopstvenu. ve# kao funkcionalne prednosti( a ovo je mogu#e. kao smernice i sugestije. $etod se sastoji u tome da se svaki aktivni deo iskoristi kao funkcionalan. sve dok neuroti!no ponašanje nije uklju!eno. pra#enu anksioznoš#u. oslo%ođena anksioznost i -ne %ezna!ajni. suštinska i komparativna. jer se u središtu održava zainteresovanost pacijenta za aktivnost. ose#aju#i da “@a sam taj koji ose#a. hra%rost i kreativna formativna mo# koja postoji u svakoj oso%i. jer je pacijent u toj fazi sposo%an da otkrije neophodno prilagođavanje. posta#e oprezan i aktivno #e razvijati ponašanje koje postaje dominantno. ve# #e održavati svoju hra%rost. ili anticipaciju i 31 . Ili suprotno. zapravo. &vo svakako nije nepoznata terapijska situacija( ona ne podrazumeva prethodno procenjivanje upotre%e %ilo kog metoda. &no što je novo jeste o!ekivanje anksioznosti. a ovi nagoni %i %ili korisniji -manje štetni. Iluzorno je verovati da. K. 3li poenta je u tome da pacijent prepozna ponašanje koje koristi u samoj opasnosti i da istovremeno oseti da je bezbedan. terapeutovo znanje. 1(.

am%iciju u vezi %udu#nosti -“životne planove . -/poredite ovo sa umetni!kim radom. prekor. -. ve# integrativna. &se#aj vrednosti dolazi samo kroz ne!iju adekvatnost u neposrednoj aktivnosti ili kroz opuštanje posle završavanja situacije -tako da nema kajanja ako je “sramna seksualna igra %ila zadovoljavaju#a. u terapijske svrhe na raspolaganju su samo sadašnja struktura senzacija. niti ih asimiluju( njihova pri!a se uvek !ini %eskrajnom i sve više postaje suvoparna i mehani!ka. kakva je ova ishodišna osnova u sadašnjosti. ve# da je potre%no dosti#i zrelo stanovište. na na!in na koji smo to postali. navike. niti upoređivanjem sa spoljašnjim standardima( “@a nisam kriv za to. pojavljuju se žaljenje. uraditi nešto i %iti neko jeste istinito( to samo se%e dokazuje.. ali koje su apstrahovane od motornog odgovora ' tako da prošlost ostaje nepromenljiva( ona se doživljava kao nešto nepromenljivo::.e# smo govorili o “apstrakcijama kao vrsti takvih fiksnih formi. Prijatna igra imaginacije nije uopšte disocijativna. zato što mi živimo asimiluju#i novinu u ono šta smo postali. &vo %i zna!ilo -što je naravno ta!no. koje je self nesvestan. / međuvremenu. ovo zna!i da self svojim velikim delom još uvek odigrava stare nezavršene situacije.( da %i se self osnažio. pro%lem je u tome što je raspoloživi “self . ukoliko uradite eksperiment i kažete: “Sada sam ovde i prise#am se toga i toga i tada #ete uo!iti da se to razlikuje od situacije u kojoj se samo prepuštate se#anjima( isto #e %iti i ako kažete: “ Sada sam ovde i planiram i o!ekujem to i to . ve# ih !ini praznim i iscrpljenimA +azlog leži u tome što oni događaje ne doživljavaju kao sopstvene. Pokušavaju#i da na to odgovori >rojd je. *e#anja i planovi su sadašnje imaginacije. se#anje je vrsta fiksiranih -nepromenljivih. 7pstrakcije se udaljavaju od !ulnih i materijalnih oso%enosti iskustva( dok su se#anja fiksirane imaginacije naro!ito !ulnih i materijalnih oso%enosti. krivica usled neadekvatnosti. &n jeste nešto. )o je razlog zašto isti!emo samosvesnost pacijenta u eksperimentu. nego samo u vidu njenih efekata u sadašnjosti. da su mnoge sile rasta u oso%i osuje#ene( ona ne uspeva da postane ono što jeste. 32 . @a sam do%ar kao i svi ostali. jer ih ne stvaraju ponovo. uvek se doživljava kao laž. %. &%jašnjavanje ili upoređivanje. kroz završavanje situacije. %ilo da je utešno ili samokažnjavaju#e. on implicira da se razne prošlosti i sadašnjost međuso%no prožimaju. neke parafrojdijanske škole insistiraju na tome da infantilna se#anja nisu uopšte neophodna. 1a primer. povratak detinjstva i potre%a za sazrevanjem pojavljuju se u drugom svetlu. Pokuša#emo da pokažemo da distinkcija infantilno3zrelo ozna!ava pogrešan rascep i varljivu upotre%u jezika.. >ormalno gledaju#i. ali ne i dovoljno da %i pacijentu pružio “ose#aj se%e -7leRander. 1e ide mi do%ro. u kome se se#anje oživljava u sadašnjoj o%radi medijuma. &vo predstavlja jednu mo#nu spekulaciju:. ali #u se uskoro pokazati . Cna*aj )r#5l#s$ 1udu<n#s$ u $era) j $eđutim. *a našeg stanovišta. 7 %ez ove podele.. a osim toga je još i višestruko podeljen. kao da im pripadaju. prili!no sla% po svom sadržaju. da %i se nešto drugo moglo efikasnije kretati. Efe"$ )r#5l#s$ "a# f "s rane f#rme u sada5nj#s$ 5ini se da je >rojd verovao da prošlost zaista psihološki postoji druga!ije. / !uvenoj ilustraciji iskopina starih gradova. a %udu#nost još nije tu. &se#aj sopstvene vrednosti se ne može dosti#i opravdavaju#im o%jašnjenjima. koji on sam izvodi i o!ekujemo da #e kreirati kvalitetniju celinu. / ovom poglavlju %avi#emo se uglavnom se#anjima. zauzimaju#i isti prostor i razvijaju#i dodatne odnose sa onim što im vremenski sledi. formi u sadašnjem teku#em procesu. prošlost je izgu%ljena. tehnike i znanje su druge vrste fiksiranih formi: one su asimilovane u konzervativniju organsku strukturu. kategori!no tvrdio da se nijedan metod ne može nazvati psihoanaliti!kim. +azume#ete %olje kontekst ovog poglavlja.. -Pro%lemi planiranja su jedna vrsta agresije ' poglavlje K. potre%no je takođe dopreti do “ishodišne osnove . poslednjih godina svog života.. Cta je ono što trenutno ose#a ova %r%ljiva oso%aA /mesto prijatne imaginacije. Postavlja se pitanje. (. samoprekor ili frustracija. ukoliko nije uspeo da oživi se#anja iz detinjstva. koji je tu. koje su relativno nepokretne. *uprotno ovome. 7li se#anje i anticipacija su sadašnji !inovi i važno je analizirati njihovo mesto u strukturi aktuelnosti. 7 ovo mora da je ta!no. 7li. Pa zašto se onda !ini da su ljudi koji se se#aju ili planiraju odsutni i to ih ne osvežava. sadašnjost je nezadovoljavaju#a. introspekcije i ponašanja( a pitanje koje tre%a da postavimo jeste koju ulogu igra se#anje u ovoj strukturi. $eđutim. pokušaji izražavanja volje( a sve ovo vodi do sve manjeg samopoštovanja. ve# samo ako je %ila loša.

ima egzistenciju i koju vrstu egzistencije. *a ovog stanovišta. neuroti!na karakteristika kada se protivi “opasnom nagonu koji se uvek iznova vra#a. koji je i ranije %io neuspešan. tehnika kada se primenjuje. ako su izgledi %eznadežni. te stoga postaje još više nezavršeno. &kolnosti se uvek menjaju i organizam ih do!ekuje neoptere#en fiksiranim senzacijama nekih drugih okolnosti -ve# samo koristi fleksi%ilno oruđe korisnih apstrakcija i konzervativnih navika. ne može da se sazna i van domašaja je... nego je to fiksirani stav. sa svojim apstraktnim koncepcijama i predstavama. novi miris. ono što je on nameravao. odaje svoj sopstveni. nemogu#e i neefikasne. sadašnja potre%a za sadašnjim zadovoljenjem izgleda kao “infantilna . 7li neuroti!na napetost ne jenjava( ona je i dalje dominantna i mora se okon!ati pre nego što se pristupi ne!em drugom( na taj na!in organizam koji nije ostvario rast kroz neku uspešnu aktivnost i asimilaciju. +i želja ni predstava nisu prošli. umetnost. da li ili ne ono što je dato u iskustvu se#anja. koja neki zadatak !ini dominantnim. organizam se svojom samoregulacijom oslo%ađa fiksiranih efekata prošlosti( %eskorisno znanje se za%oravlja.ava inercijom. kao što su glad ili seksualna žudnja( i nije potre%no re#i da ove druge ponovljene akumulacije energizuju neuroti!no ponavljanje. 1a žalost. a %ol suviše snažna. .. predstavljaju sli!ne pokušaje opovrgavanja 4antove koncepcije prostora i vremena. 7li. zadatak završava. 5im oni prestanu da se koriste u sadašnjosti.( a ono što je zanimljivo jeste novina druga!ijih okolnosti ' ne to da je ova šnicla sli!na onoj koju sam jeo prošle nedelje -što %i izazvalo gađenje. K#m)ul' ja )#na+ljanja 1euroti!na kompulzija ponavljanja zna!i da je nezavršena situacija iz prošlosti još uvek nezavršena u sadašnjosti. S$ru"$ura 'a1#ra+ljene s!ene se<anje na nju 33 . koje su zastarele. /. &no što je infantilno nisu instinkt ili želja. ve# da ova šnicla -nešto što znam da mi se generalno sviđa. koji su sada ne%itni za odraslu oso%u. : 2aista... 4ona!no.. frojdijanska teorija snova.. $noge ovakve fiksne forme su zdravi pokreta!i teku#eg procesa. fiksiran stav. kao što su “karakter i kompulzivno ponavljanje. prošlost i svaka druga iksacija. %ilo da su zdravi ili neuroti!ni. Pravilo koje važi je: orma se ne odr.. 1jihov cilj je ograni!avanje 4antove transcendetalne estetike na !ulno i introspektivno aktuelno iskustvo: ali ovo je. ravnoteža uspostavlja i ogranizam se održava ili raste asimilacijom ne!eg novog.. pojavljuje se još jedan pokušaj razrešenja. geometrije koje se razlikuju od ?uklidove i fizika relativiteta. po pravilu postaje još nepodesniji u izmenjenim okolnostima( a tako je završavanje sve manje mogu#e. opstaju usled svog sadašnjeg delovanja : apstrakcija se održava kada se koristi u sadašnjem govoru. =olazi do o!ajni!kog kruženja: samo se kroz asimilaciju i završavanje !ovek ne!emu u!i i priprema za novu situaciju( ali ono što se nije završilo. zauzima isti stav kako %i ponovo u!inio isti napor. neko pose%no se#anje koje se sada upoređuje sa nekim drugim. %ez sumnje. neuroti!no ponavljanje se ne razlikuje od %ilo koje druge akumulirane napetosti koja se ponovlja. ve# aktivnoš#u. 1eke fiksne forme su neuroti!ne. Prema tome. ali je predstava nepodesna i zastarela. korisna navika. *vaki put kad se u organizmu akumulira dovoljna koli!ina napetosti. što #e uroditi apstrakcijom. ve# odsustvom aktivnosti. +azlika je u tome što se u zdravlju. ukoliko je želja više osuje#ena ' ali od majke nema ni traga ni glasa ' i svaka druga oso%a koja može da miluje a priori razo!arava ili se !ak uopšte i ne uzima u o%zir. 1aveš#emo jedan klasi!an primer: želja za milovanjem poznaje samo predstavu majke kao svoj jezik i vodilju ' ova slika je sve izrazitija. na primer. karakter se razlaže. svaki put kad se zdravo ponavljanje dogodi. :: 1aravno da mi ovde ne raspravljamo metafizi!ka pitanja: šta je to prošlostA )o jest. a zaboravlja se ne protokom vemena. zato što je situacija nezavršena. oso%a se trudi da inhi%ira i desenzitizuje ceo kompleks.

ivljena zato što se u njoj odigralo poslednje iskustvo slobodnog izra. sadrži jedinstvenu scenu. -2%og traumati!ne scene. da je to nešto prolazno i smesta ih zaustavlja neprekidnom sadašnjom inhi%icijom. koristi se zastarela tehnika -“povratak potisnutog . naj%olje je da se ovo shvati kao loša navika. !ulno i ose#ajno jedinstvo -na primer. 4ako se sada oživljava se#anjeA Pretpostavimo da je sadašnja namerna inhi%icija osla%ila. kao kada je neko zate!en licem prolaznika ili kao na kraju niza slo%odnih asocijacija. niti ga je mogu#e povratiti. i iz%a!eno iz se%e do sada. ve# razoreno -rastrgnuto. ono #e smesta težiti trenutnom zadovoljenju. ose#anje i odgovor ne isklju!e. znatna koli!ina energije je ostala neiskoriš#ena i potre%no joj se snažno odupirati. =akle. Stara scena je o. kako je >rojd mislio. slu!ajno prvo pojavi slika. Ponavljanje je uvek isti pokušaj organizma da zadovolji svoju potre%u. Po strukturi. koja samim tim što je jedinstvena.+azmislite sada o se#anju koje je o!igledno za%oravljeno ' ali nije jednostavno za%oravljeno -kao %eskorisno znanje. 2. &%ratite pažnju na to da ova traumati!na scena ne izražava naviknuti na!in inhi%icije. koji se u sadašnjosti neprekidno o%navljaju. ose#anjem nezadovoljstva z%og skretanja pažnje itd. "eo kompleks ose#anja...avanja ose#anja i pokreta u čulnom okru. npr. kao i njihova inhi%icija. koji je naro!ito du%ok. da tako kažemo. više organsko i sveprisutno. 7ko se potre%a izrazi. koja prati promenu loše navike i oslo%ađanje ose#anja. Poša navika je sadašnje namerno sputavanje ' sputavanje koje je uvek miši#no. "a# ne'a+r5en )#sa# . u kome se tenzija ose#anja i opasne eksplozivnosti odgovora.erovatno da ne postoji ovakav pojedina!ni traumati!ni momenat kakav smo opisali. u suprotnom. ali ona nije njihov ni dovoljan ni neophodan uzrok. tuma!enje #e %iti uspešno samo ako ide dovoljno daleko. &so%a je tada namerno inhi%irala svoju želju i svesnost želje. poslednji sim%ol situacije u kojoj je oso%a nau!ila da izrazi svoje ose#anje. -+adi jednostavnosti. -“*e#am se kako me je tata jednom prilikom istukao . )rauma ne privlači ponavljanje. ne sme %iti poništeno. ve# relaksacija sadašnje inhi%icije. da %i promenilo strukturu sadašnjeg stava i loše navike. 7li. *toga je rana scena o!ekivana sporedna pojava. za%oravljena scena se mora “interpretirati kako %i se omogu#ilo oslo%ađanje. u interesu ekonomije. sve dok se. u izvesnoj sceni sa o%jektima.. u !ijem središtu se nalazi za%oravljeni neuništiv kompleks.. ve# pre niz više6manje frustriraju#ih i opasnih traumati!nih momenata. ' ve# je potisnuto. napinjanjem o!nih miši#a. skre#e ose#anje i ponašanje u suprotnom smeru. :Trauma. %ezimena tuga. ne može ponovo %iti vra#ena. izražavaju i sa njima se pojavljuje slika stare scene. zamišljanjem željenog o%jekta.&no što je oslo%odilo ose#anje nije stara slika. 34 . ali ne mora da momentalno oživi staru scenu( ali %ilo kako %ilo. postepeno uve#ava. *tara scena je. kao neefikasan pokušaj da se nešto poništi. ve# upravo slo%odno još6uvek6neinhi%irano6ose#anje. &no što je sputano. karakter ili samosavlađivanje. u klasi!noj psihoanalizi.. opuštanjem o!nih miši#a i dopuštanjem pogledu da se poigrava. jer je u zna!ajnoj meri nezavršen. ona se mora staviti u odnos prema sadašnjem stavu i iskustvu. oso%i se !ini da to nema smisla. ali je ovaj napor uvek iznova inhi%iran sadašnjim namernim !inom. a napetost usled frustracije je %ila nepodnošljiva. to jest. oso%a uporno gleda napred i tako spre!ava slo%odnu igru vida( potiskivanje želje onemogu#ava da se određene slike istaknu( a ono što se zapravo vidi. $eđutim. Iznenada se sveprisutni osnovno ose#anje i pokret. @er ako se. u pokušaju da se okonča nezavršena siutacija. zamisli#emo jedan jedini dramati!ni trenutak. tada se neo!ekivano mogu pojaviti “strana emocija. pokreta i !ulnih utisaka. to može. &!igledno je da se ovde radi o vrlo trajnoj fiksiranosti( za%orav se neprestano o%navlja sadašnjom snagom i štiti se od se#anja irelevantnoš#u svog sadržaja. moju želju da %udem %lizak sa ocem ili moju mržnju prema njemu ili o%oje. kako %i iz%egla patnju i zaštitila se od opasnosti. neo%jašnjiva privla!nost. Yelja je %ila osuje#ena: zadovoljenje je sa so%om nosilo opasnost. kao što se može u!initi sa pokretnim delom pozadine sadašnjosti -kao korisno znanje. kao što je dole navedena scena prise#anja. 4ako se to dešavaA Pretpostavimo da se nekada odigravala sadašnja situacija u kojoj je oso%a %ila svesna svoje snažne želje. npr. izražavanja. 7ko se ose#anje oslo%odi. središnji kompleks. može da stoji umesto onoga što je inhi%irano. niti %iti korisna u tom o%liku ' da %i nešto %ilo korisno u sadašnjosti. “traumu .enju. sada se nalazi van upotre%e( a znatna koli!ina energije se neprestano troši kako %i se sprečilo njegovo pojavljivanje u sadašnjoj situaciji. 0ilo koji od ovih događaja..

da su stvar prošlosti. jer sa %uđenjem svesnosti.. P#&re5na "#n!e)! ja : nfan$ ln#&. koja je u privremenoj o%ustavi. onda je on degradiraju#i. ono je ne%itno. dugo zapostavljano ose#anje “zna!i i na koju vrstu o%jekta se ono odnosi( ali naravno. u sadašnjosti. vrlo je zna!ajno za samosvesnost kada ona prati navalu ose#anja. : @ezik kojim se izražavaju emotivne potre%e je krajnje gru%. 35 . nas)ram :'rel#&. kako je Cahtel -*chachtel. upoznava#e se%e i pati#e. potisnuti. kao što smo ve# videli -a detaljno #emo diskutovati u 8F. infantilni i po pravilu. tako i sada ona predstavlja prvu vež%u o%novljenog uz%uđenja. poglavlju. ve# celokupan na!in mišljenja. &vo je trenutak kada je interpretacija zna!ajna.. . što je sada verovatnije. osim u poeziji i drugim vrstama umetnosti. Pretpostavimo. %ez o%zira kako stravi!an %io. to ose#anje uopšte ne znači arhai!an o%jekat. sve dok ne %ude u mogu#nosti da ostvari promenu u sredini. “primarni proces . usmerenost svesnosti i manipulacije. imaginacija.. Psihoanaliza je veoma o%ogatila jezik. kao što je. 1a žalost. =a li to zna!i. ali se “sisanje smatra nedoli!nim. smatrala. &no što je potre%no. kako %i se pacijentu protuma!ilo njegovo novo ose#anje o se%i. ceo proces napetosti i frustracije zapo!e#e ponovo i !ovek #e ili ponovo isklju!iti svesnost i podle#i neurozi ili.. &na odmah nudi “o%jašnjenje šta to neo%i!no. )ako se pojam “maj!inski smatra do%rom oso%inom. ukazuju#i na analogije iz ranih godina koje postoje u životu odrasle oso%e. ve# zbog nekih divnih mo#i zrelog doba. &n mora da nau!i da razlikuje sadašnju potre%u izraženu kroz ose#anje od onog o%jekta koji je samo jedno određeno se#anje i kao takvo je izgu%ljeno i nepromenljivo. međutim. potre%no je dodati: ako je u sadašnjosti potre%a neostvariva i zapravo se ne ispunjava. ne samo određene potre%e. +ekli smo da je se#anje na staru scenu nepotre%no( u naj%oljem slu!aju. po%rini se o samom se%i( prestani da pomažeš svim ostalima . &vakva interpretacija nije misterija( ona jednostavno naglašava ono što je o!igledno. na primer. 1aše mišljenje je da se nijedna istrajna želja ne može smatrati infantilnom ili iluzornom. 4. 4ečja ose#anja su va. 0esmisleno je kazati da ova želja predstavlja vezanost za majku. zato što je ona u izvesnom smislu najvitalniji deo organizma. /o%i!ajeno mišljenje je.&!igledno je da #e potisnuta trauma imati tendenciju da se vrati. 1aprotiv. osnovna više organska situacija potvrđuje se%e ' i procena nije ništa drugo nego pokret onoga što je nezavršeno. ono je važan pokazatelj zna!enja ose#aja. da su potre%a i ose#anje “infantilni . 0aš kao što sim%oliše vreme kada je inhi%irano uz%uđenje %ilo aktivno. 1aravno. želja je sada potpuno %ez%edna i verovatno na neki na!in ispunjiva. mislimo da iako je sadržaj oživljene scene prili!no nevažan. od najve#eg su zna!aja. ma kako to moglo %iti teško da se proguta. 7ko %i napravili striktnu analogiju. da otkrivanje de!jeg života ne zauzima privilegovano mesto u psihoterapijiA 1e. "ilj terapije nije da !oveka odvra#a od određenih želja. 6.e#ina teoreti!ara smatra da su određene seksualne potre%e i interpersonalni stavovi detinjasti i nezreli. nepoštovanje detinjstva je takvo da ako se neki pojam takođe odnosi na dete. Pre se može re#i da želja potvrdjuje samu se%e( ono što je nemogu#e jesu predstava i re! “majka .. koji crpi snagu na više organskom nivou. -$ožda “2a promenu. @er . san je o!igledno “želja . pa !ak i tada. *ada se možemo vratiti našem pitanju o zna!aju se#anja na detinjstvo i formulisati jasniji odgovor. da neko ima potre%u da se o njemu %rine “samopožrtvovana neguju#a oso%a i da je to “detinjasto . koje se moraju otkriti. ide toliko daleko da veruje da su.na ne zbog prošlosti koja se mora poništiti.. Wornaj -WorneX. a zapravo se na nju nije ni mislilo:. a to su: spontanost.. de!je ose#anje i stav kojima je scena oživljena. >rojd. ka okon!avanju. Tera)eu$s"# "#r 5<enje #B +ljene s!ene Iako oživljena scena ne donosi olakšanje. na primer.

upravo kod onih koji tvrde kako su zainteresovani za “slo%odnu li!nost . 0ilo %i pogu%no ako %i se. komunikacije. iako je ona vrlo %liska pisanju i !itanju literature. zva#e i pokazuje ve#u snagu. pri !emu se oni međuso%no funkcionalno potkrepljuju. gleda se sveukupno sa negodovanjem. spontano 36 . shva#ena u terminima nepotre%no strogog prilagođavanja svakidašnjem društvu sumnjivih vrednosti i disciplinovanosti da se pla#aju sopstveni dugovi i izvršavaju dužnosti. *eksualna predigra se ne o%eshra%ruje. oni odgovaraju zreloj potre%i. ne postoji ni pri%ližno toliko lju%ljenja i milovanja među prijateljima i %lagonaklono prou!avanje stranaca. Ili na primer. stav o roditeljskoj odgovornosti. %riga o samom se%i. ve# “primarni proces mišljenja . na razne na!ine. odnos sa roditeljima. što je u suprotnosti sa dokazima koji postoje u primitivnim i najvitalnijim razvijenim kulturama( ipak. / svakom od njih >rojd je na!inio apsolutni rascep. . onda se ono ne %i moglo nazivati izolovanim ili %espomo#nim. prirodno postaje manje interesantno. pa ipak sve u svemu. onoga što ina!e nije važno i onoga što %i tre%alo da istraje. /me#e usmereno ka %uđenju seksualnog uz%uđenja izaziva negodovanje. &vo delovanje organizmi!ke samoregulacije ostvaruje se u najranijim godinama. sada može postati. koliko svedo!e dokazi koji postoje među drugim druželju%ivim %i#ima. -9. -8. I uopšte u međuso%nom ophođenju. >rojd nije %io sklon da razliku između “infantilnog i “zrelog ili !ak između “primarnog i “sekundarnog procesa. ali je gotovo kod svih odraslih iz%risano. !ak i u izmenjenoj celini. 7. koji %i se mogao nazvati njegovim sopstvenim selfom. što rezultira. “Prvenstvo genitalija nad pregenitalnim erotskim stadijumima. prethodni ose#aj “zavisnosti kao dela društvene celine . Prevazilaženje li!ne zavisnosti od roditelja. poigravaju#i se zvucima i vokalnim organima( a isto to kasnije. vrsta primarne homoseksualnosti. možemo posmatrati kao izmenu i komplikovanje organizmi!ko3društvenog polja.govorio. 4ada se takozvane infantilne oso%ine ka!enja ili sisanja pojave posle potiskivanja. zasnovane na narcisoidnom istraživanju.ideli smo da ako se dete smatra integralnim delom polja u kome odrasli !ine njegov drugi deo. 4ada je pacijentu toliko neprijatno da je u stanju da monotonim tonom izgovara samo “ispavne re!enice. 5ak iako se “infantilan stav ne smatra lošim kod same dece. prouzrokovanih projekcijama odraslih koji su forsirali prerano odrastanje. međutim. dete koje u!i da hoda. kada je to zapravo prirodni nastavak infantilnog stava. jeste da se ponovo otkrije de!ji na!in doživljavanja sveta. koja !ini nemogu#im istinski život zajednice. =akle. tako da funkcija nege deteta. ali su njihov jezik i o%im !esto komi!no arhai!ni. kako je >erenci ->erenczi. određene funkcije koje su %ile deo prethodne celine. govori. kao i pozorištu svih vrsta. ali se o njoj nerado pri!a. iz%ora i sposo%nosti svakog !lana da !ini apstrakcije višeg nivoa. menjaju se u drugu vrstu celine: npr. tipi!no infantilno ponašanje kao što je istraživanje tela i fasciniranost pregenitalnim zadovoljstvima. 4ako dete ja!a u pogledu snage. koju je neko drugi o%avljao u prethodnoj celini. u opsesivnoj heteroseksualnosti. ve# zato što se time izražava pun kvalitet ljudskog govora. &vo se dešava uglavnom z%og nezavršenih situacija. Ka"# je Fr#jd ra'l "#+a# : nfan$ ln#. ne da %i se oslo%odila prava %iografija. ako neko nije sre#an sa ovim. prilagođavanje “stvarnosti . s neodo%ravanjem gledalo na nastavak ove de!je prakse.#+ . sa !im %i onda tre%alo da %ude sre#anA ?rotska radoznalost izaziva gnušanje. to se %aš ne %i moglo smatrati odlikom zrelosti. zone li%ida. -G. kao i pokretljivosti. jednostavno isklju!io i to %ilo “predstavljeno kao deo zrelog stava. ne zato što je to “infantilno . istakao. 1išta nije žalosnije nego postoje#a nekriti!na upotre%a re!i “infantilno i “zrelo . pojavljuje se pokretljiviji self. pošto je to ve# istraženo i uspostavlja se dominacija genitalne želje( ali %ilo %i pogu%no ako %i telesno zadovoljstvo i impuls za istaživanjem tela %ili isklju!eni ' to %i svakako stvorilo neveštog lju%avnika. &vo delovanje organizmi!ke samoregulacije. iskoristi na štetu deteta. znanja i tehnika. “2relost je. što je dete samostalnije.. rade i veliki pesnici. nego podržava. 19. deca eksperimentišu sa %esmislenim slogovima. -9.e#ina terapeuta je. #1je"a$a . a da se pri tom ne pravi razlika između onoga što je prirodno prevaziđeno. uve#avanjem %roja !lanova u njemu. 7li pogledajmo povezanost ose#anja i motivacije. -F. 1a isti na!in se pre o%eshra%ruje. #d :'rel#&. zato što svaki !ovek gaji lju%omornu od%ojnost prema drugima. s$a+#+a nj . &sim ovoga. na njegova svojstva u “zrelosti . Ra'l "#+anje de*j .D 0e*ja se"sualn#s$D Ca+ sn#s$ +azlikujemo !etiri glavna konteksta u kojima je >rojd govorio o sazrevanju: -8.

lju%av. traži da do%ije hranu i nežnost kao svoje neporecivo pravo. pa ipak deo ovog procesa !ini vera u do%ronamerne u!itelje i klasi!ne autoritete. ne!isto#a. 7 ono što je zna!ajno jeste shvatiti kako terapeut svojim terapeutskim postupkom ' umesto da %ude kao u!itelj koji. mislio je da ništa drugo nije mnogo važno.alu! na! ja. +azmislite. Izgleda da se dvoumio između drskosti svoje teorije i nepodnošljive neprijatnosti sopstvenih ose#anja.. )o što terapeuti izražavaju ekskluzivno divljenje z%og ljudske nezavisnosti jeste refleks -i u imitaciji i u reakciji.smanjuje svoju vezanost. 7li mi mislimo da je pro%lem pogrešno postavljen. kao što je sisanje i pravi ekskluzivne zahteve.. rekao: “&vo je naj%olji od svih mogu#ih svetova i dužnost svakog !asnog !oveka je da glasno kaže kada nešto smrdi . koja %i dovela do toga da se još više slede -neprekidne.. 7li. kao što je 0redli -0radleX. )ako zamišljena civilizacija je %olest. želje de!jeg srca.. %ez i!ije pomo#i. usled nepoznavanja okolnosti kojim %i se dokazalo da #e se stvar posle svega . Potpuno je jasno da je >rojd. onda vidimo da kada do%ije tu stvar 6 ili u%rzo zatim 6 ono je iznenada z%unjuju#e veselo. 7li ono što je interesantno jeste ostatak: scena koja se nastavlja radi same se%e. podu!ava u!enika da pomogne samom se%i ' predstavlja prvo lošeg. prodiskutova#emo u daljem tekstu -Poglavlje 89. : *matamo da je “su%limacija nešto što ne postoji( ono što se pod tim podrazumeva. opštepoznato je koliko se >rojd plašio mogu#eg uvođenja radikalne promene u društvenu stvarnost. 0e*je em#! je nerealn#s$= nes$r)ljenje. a zatim previše do%rog roditelja. malo dete vrišti i udara. *matrao je da se ovo postiže !ekanjem prave prilike. osim da je zna!ila ono što je zna!ila. prilagođavanje “stvarnosti jeste upravo neuroza: to je namerno uplitanje u organizmi!ku samoregulaciju i pretvaranje spontanog pražnjenja u simptome. odsustvo vlasti i tako dalje::. na primer. do%iti. društveno prihvatljivih na!ina oslo%ađanja od napetosti. o “!ekanju prave prilike . 4ada više ne postoje individualni u!itelji u ovom smislu. stara o se%i. !ovek #e i sam otkriti. prihvataju#i autoritet koji mu je slo%odno dodeljen. >rojd je takođe govorio o sazrevanju kao o prilagođavanju “stvarnosti i inhi%iciji “principa zadovoljstva . 11.. u terminima koje je on koristio. on je takođe pogrešno protuma!io ponašanje same dece. strpljivim prihvatanjem i pronalaženjem “su%limacija :. posmatraju#i ih van konteksta. Posmatrano sa distance. . prihvatamo ili od%acujemo. jer je to njegovo rođenjem ste!eno nasleđe. na primer. !ije stavove privremeno primamo unapred. dopustili %i se malo ve#i nered. žva#emo. :: 5ovek ima utisak da kada je >rojd se%e u%edio u neophodnost za%rane incesta. kao 37 . da je njegov stav infantilan. “najtežu ranu koja je ikada zadata !ove!anstvu . i traži da se u svetu ose#a kao kod ku#e. koje se odlikuje usamljenoš#u i prinudom. koji se skrivao iza paternalizma i !esto izneveravao de!je srce. na ovu vrstu sazrevanja gledao sa podozrenjem( on je smatrao da ono doprinosi napretku društva i civilizacije. zatim ih testiramo. razvija ose#aj zavisnosti u zajednici. &vo %i takođe zna!ilo vrlinu izražavanja agresije kroz opravdane žal%e. 1ema nikave naznake da je prethodna dramati!na scena zna!ila %ilo šta više. Cta je dokaz ovomeA 4ada je privremeno lišeno onoga za šta “zna da #e do%iti. *ada sa drugim o%jektima. 7li. &%a slu!aja su jednostavno neznanje i nestaju sa znanjem( oni ne poti!u iz “infantilnog stava . na stanje u našem savremenom društvu. *li!no je i sa o%razovanjem: zvu!i vrlo lepo da “ne prihvatimo ništa što nismo sami otkrili . mi isti stav prenosimo na prirodni svet kao celinu. dete nastavlja da primenjuje svoje otvorene stavove poverenja i pokornosti. naravno da %iti razuman ne zna!i veli!ati zrelost. Cta je ona zna!ilaA =elimi!no. na koga se prenosi neuroti!na privrženost: a onda je on raskida i šalje dete napolje da se samo. 4ao prvo. scena je %ila prora!unato u%eđivanje( delimi!no je %ila skriveni strah od pravog lišavanja. /koliko sve ovo jeste neophodno. ali po cenu rasta i sre#e svakog pojedinca( i !esto je naglašavao da je ova vrsta odrastanja otišla predaleko da %i %ila %ez%edna. sa stanovišta veoma promišljene odrasle oso%e. Poklonici zrelosti slažu se sa tim da deca nisu u stanju da !ekaju( ona su nestrpljiva. a da to ne mora lekar da mu kaže. 7ko svet i zajednice koje smo u njemu stvorili. ve# da i terapeut i pacijent nau!e da uzviknu “ovde nešto smrdiD . a&res +n#s$ -F. nisu takvi da %i se mogli iskreno prihvatiti sa poverenjem i pouzdanoš#u u podršku...

“zrela oso%a je zaro%ljena. drže#i se !vrsto stvarnosti. osim toga. osim ako nije du%oko za%razdio. od autoerotskog preko narcisoidno6homoseksualnog -ego6ideal i družina. upravo zato njegovo zadovoljstvo je pravo. “kao6da . dete #e prihvatiti %ilo koju potporu( suština stvarnog je svakako akcija. potpuno. igranje škole. &no može %iti pravi Indijanac koji koristi štap kao pištolj. naime u “znanju koje je izgu%ilo svoj podređeni položaj u odnosu na upotre%u. gru%lje u ophođenju. perspektiva i otvorenost prema ne!em novom( sva otkri#a. verovatno je neuroza. verovatno je projekcija odraslog. tako da naše ogor!enje i strah rastu i mi uživamo u životu ozlojeđeni i nesigurni. &n je govorio o zdravoj ranoj introjekciji oca -identifikaciji sa njim. ne u stvarnosti. >rojd je smatrao da sazrevanje zna!i postajanje odgovornog roditelja -oca. &vde je potre%no samo da istaknemo da dete nekontrolisano udara onda kada je njegova snaga najmanja ' zaklju!ak da dete ima nameru da nešto poništi. %u!nije u svađi i pustolovnije u ponašanju. primeti#emo da se one ' iako istaknute z%og svog intelekta ili smisla za odgovornost ' zaista ponašaju na najdetinjiji mogu#i na!in. on !esto ne misli na konkretnu stvarnost u kojoj je mogu#e kreativno prilagođavanje. kapitalista i državnih socijalistaA =a li je ta!no da su druge kulture koje su upadljivije u o%la!enju.. svi odrasli su. ne z%og galame i izliva %esa. ve# z%og nesvesnog odvra#anja pažnje. 4ona!no. 4asniji parafrojdijanci su postali sumnji!avi prema roditeljskom ili drugom autoritetu i u znatnoj meri su naglašavali kontrast između “neodgovornog deteta i “odgovornog odraslog . ali nikada u pravu halucinaciju. 0e*ja ne#d&#+#rn#s$ -G. do heteroseksualnog.ivljena aktivnost o%avlja dovoljno do%ro. -4asnije #emo staviti prigovor na jezik koji koristi. &no što se ovde naziva zreloš#u. 1e smatramo da su de!ja radoznalost i sposo%nost u!enja poreme#eni njegovom nesputanom fantazijom. ovo upravo dokazuje da ono naime mo. =ete savršeno do%ro razlikuje san i javu. požudnije u fizi!kom zadovoljstvu. akciju i sre#u. fantazija deluje kao suštinski medijum između principa zadovoljstva i principa realnosti: s jedne strane. neorganizovanije u državnom upravljanju. %eži u se#anje i planiranje. zar ne tre%a da se pitamo ' !ovek se postidi što mora to i da pomene ' da li je “stvarnost pre skrojena po uzoru. šta je zna!ajna stvarnostA *ve dok se do. kojima se iskušava stvarnost kao da je druga!ija ' i prema tome. ve# u svojoj neuroti!no fiksiranoj apstrakciji. jeste de!ja slo%odna agresivnost. ska!u#i s nestrpljenjem: ono poseduje organsku tehniku uravnoteženja napetosti( i posle svega. zapadnog ur%anog industrijskog društva. a ipak ne ujeda. vedro. koji je 38 . odrasla oso%a istovremeno na nju projektuje najgore ludilo. =e!ji snažni udarci upu#eni su isklju!ivo neprijateljima. ono razlikuje !etiri stvari: javu. eksperiment. ali je o!igledno da on izražava svoj sopstveni karakter. =a se koriste gran!ice kao da su %rodovi. Posveti#emo Poglavlje K inhi%iciji agresije. u pogledu prilagođavanja zrele oso%e stvarnosti. 2apravo. sa izuzetkom velikih umetnika i nau!nika. koje je složeni o%lik igre. / >rojdovoj shemi ovo nastaje nakon normalnog toka iz%ora o%jekata.. kamenje kao da su drugovi u igri. /pravo suprotno. =a li je to do%roA Pitanje je. / poređenju sa tim.otpuštanje male napetosti.e !ekati. 2reo odrastao !ovek suo!en sa stvarnoš#u ' kad posrne. s druge strane. a ipak #e %iti u stanju da iz%egne pravi automo%il. u skladu sa našim o%i!ajima sveta odraslih. na izvestan na!in nekako neuroti!ni.( i tada zrelost zna!i prihvatanje ovog introjekta kao sopstvenog i preuzimanje uloge roditelja. &naj ko ne može da !eka jeste odrasla oso%a ' on je izgu%io tehniku( mi ne pravimo scenu. -1e mislimo na izvorno znanje. a time i sva inicijativa. 1jihova zrelost se ogleda u %ojažljivoj opreznosti u pogledu stvarnosti( ona nije iskreno prihvatanje stvarnosti za ono što ona jeste. 7li ako razmišljamo o odraslim oso%ama koje se pominju u gr!koj epici ili tragedijama ili u 0i%lijskom Postanju i u 4njigama o carevima. Ipak. 4ada fiksiranost za apstrakcije postane oz%iljna. kada terapeut traži od svog pacijenta da odraste i suo!i se sa stvarnoš#u. %ile ili jesu sa svim ovim. i u interesu. =a li je to lošeA /mesto da dokazuje da dete ne može da !eka.. )ako i pas u igri grize. sva pove#ana efikasnost na duže staze. o de!joj zadivljuju#oj sposo%nosti haluciniranja u igri. umesto neodgovornog deteta. +azmislite. ukoliko se iz%egne direktno suo!avanje. to je drama iskušavanja i postajanja eksperta. 1a kraju. 4akva je šteta od de!je drameA &na vređa odrasle posmatra!e z%og sopstvenog potiskivanja sli!nih ispada. pesak kao da je hrana.. jer dete nema do%ar smisao za humor. imaginacija je zagušena. /kratko. “ko%ajagi i “hajde da se pravimoZ -ovo poslednje je najsla%ije. ve# na neku svakodnevnu situaciju koju je lakše savladati. I naravno. =ruga infantilna crta za koju se pretpostavlja da tre%a da ustupi mesto zrelosti. prave#i najluđe mogu#e racionalizacije. to je na!in da se pri%liži nepoznatoj i gorkoj javi -npr. nezrelijeA 1%.

7ko !ovek namerava da %ude oz%iljan. *a rastom. a ovo predstavlja pokret rasta. koje je zapravo i ne zanimaju. neoz%iljnije ulaže se%e. dolazi na sastanke na vreme. nastaju nove crte odrasle oso%e. ima pose%an dar( prose!na odrasla oso%a nalazi se%e zaro%ljenu u odgovornosti prema stvarima. 7li ako neko kaže: “)i nisi oz%iljan u ovome .. konstituišu#i novu celinu. o%uzdavamo se%e. umesto odgovornosti i njene negacije. a o “zrelom stavu kao o s uprotnom cilju koji tre%a ostvariti. +etka je oso%a koja dostigne ovaj stepen zrelosti: da savetuje.odgovaran za svoje postupke i njihove posledice. ali nije odgovoran za ishod( amater se oz%iljno poigrava sa umetnoš#u. što je uo%i!ajeno u neuroti!nom društvu koje projektuje pogrešno mišljenje o detinjstvu i koje smatra da mnoge najlepše i najkorisnije mo#i u životu odraslih ljudi. ono ho#e da preuzme ve#u odgovorost za svoja o%e#anja i ono što izvršava. 1eodgovorna oso%a je ona koja nije oz%iljna u onome što je neophodno.. zato što se u njoj halucinira i može se prekinuti. ne podleže %olesti i umoru. oz%iljnost i kapric. koje se manifestuju kod najkreativnijih oso%a. razigranost i otvoreno izražavanje ose#anja. &vo je ozbiljnost. $eđutim. pla#a ra!une još pre nego što se uveri da je o%ez%edio hranu. delimi!no zato što je preokupirana odgovornoš#u prema se%i. oz%iljnost.. mi možemo ili ne moramo odlu!iti da li ho#emo da %udemo oz%iljni( možemo priznati da se igramo ili !ak da je to o%i!an kapric. $noge de!je crte i stavovi gu%e na važnosti( usled pove#anja snage. on je odgovoran prema umetnosti -na primer. u!itelj. uklju!en u završavanje situacije koja o%uhvata stvarnost( igra je kapricioznija. on zadovoljava se%e. kao zaista manje važnih. onda se on posve#uje stvarnosti o%jekta i svom odnosu prema njemu. &so%ine koje odlikuju ve#inu odraslih naro!ito se u psihoterapiji smatraju neuroti!nim: promišljenost iz navike. =ete nije odgovorno na ovaj na!in. ali ne ose#a potre%u da se uklju!i( umetnik je oz%iljan prema umetnosti. tj. pošto se drugi spontano povezuju sa njom ili zavise od nje. da se ne o%uzdava( pre %i se moglo re#i da je on previše odgovoran. Ponavljamo da !ovek koji zadržava ovu sposo%nost iz detinjstva. 1eodgovornost deteta sledi iz njegove zavisnosti( do one mere do koje je dete %lisko povezano sa roditeljskim poljem. preusko razmišlja o sopstvenom poslu. spontanost. nisu ništa više nego detinjaste. &drasla oso%a. odustane od svojih “nezavisnih interesovanja. dominacije itd. =ete prekida igru kapriciozno. imaginacija. zato što je self kao potpunija celina. Ca"lju*a" $ožemo zaklju!iti da se re!i upotre%ljavaju pogrešno kada se govori o “de!jem stavu kao o ne!emu što je potre%no prevazi#i. 2ar ne %i %ilo mudrije. 7ko nam neko kaže: “&vo je neodgovorno ponašanje . ne preuzima rizik. ve# kao razvijanje smisla za simetriju. onda se mi ose#amo krivim i teže#i da se popravimo. postoji osnovno ishodište odgovornosti u kojoj je %ilo koje dete superiornije od ve#ine odraslih. 7ko mu se dopusti više pokretljivosti. ono nije odgovorno za svoje ponašanje. da predvodi i da voli %ez ose#aja neprijatnosti. polje se ponovo menja: zato što je nezavisna oso%a sada manje samostalna. o%oje zna!ajni u pozitivnom smisluA &z%iljnost je aktivnost kojoj je neko posve#en i ne može je prekinuti. zapo!injanje zadatka oz%iljno. da mu tada postanu važniji. / vremenu u kome živimo ne radi se o tome da je prose!ni !ovek neodgovoran. prema medijumu i strukturi. Izgleda da odgovornost u ovom smislu zna!i vrstu ugovornog odnosa sa drugim odraslim oso%ama. a oni joj zauzvrat pružaju priliku za nova mogu#a dela. jednostavno zato što je ona sposo%na. li!nih odnosa i iz%ora. on joj se posve#uje. vec jednostavno da noblesse oblige. relevantnim o%jektima istrajnih ose#anja. ali dok je u njoj. insistiranje na !injenicama. 7 ugovorni odnos nije shva#en u tolikoj meri kao dužnost. neposve#enost i preterana odgovornost( dok se de!je oso%ine. de!ja opozicija. ono daje sve od se%e. plodnosti i tehni!ke sposo%nosti. za svoje namere i posve#enost njima i za svoje iz%ore i njihove posledice. !ak iako je taj zadatak igra. Istovremeno. ono po!inje da postavlja se%i zahteve. kao i z%og promena u značenju. polje organizam3sredina se menja: ovo se dešava usled promena u vrsti ose#anja. >$"lju*a+anje 1udu<n#s$ 39 . 1a stupnju kada oso%a postaje autoritet. roditelj. !esto su samo relevantni o%jekti ono što se menja( ne smemo prevideti kontinuitet ose#anja. razumljive ver%alne komunikacije. 1. 1(. $ogli %i ovaj rast ka odgovornosti ponovo protuma!iti kao organizmi!ku samoregulaciju u promenljivom polju. znanja. =iletant se kapriciozno poigrava sa umetnoš#u. smatraju zdravim. koji je veoma izražen kod mladih.

ponudi#emo neke %iološko3kulturne spekulacije. &vo o%uhvata ne samo zdravo funkcionisanje i odsustvo %ola. umesto da se pokaže da je u pitanju deo prirode ili uslovljavanja živih %i#a koja su u to uklju!ena. Cna*aj #+e $eme 'a )s . &na oživljava samo ukoliko se poveže sa sadašnjim potre%ama.IJA NEUROZE 1. ljudi koji su nosioci kulture. antropolozi su izgu%ili iz vida odnos.“Prošlost je ono što je izgu%ljeno i mora %iti pronađeno. 40 . ako oso%a želi da pronađe se%e. 4ao grana medicine ona ima za cilj “samo %iološko zdravlje. kojim %i tre%alo pose%no da se %ave i u njihovim radovima je prikazan prili!no zapanjuju#i rascep u dve nepovezane o%lasti: fizi!ku antropologiju. nova vrsta pluga. / 8J. koja je stvorena nekim introjektovanim idealom ili konceptom ega. pro%lem je ne u tome šta je izgu%ljeno. s druge strane. dok se moralne novine prenose polako i otežano. 1a po!etku ovog poglavlja. životnim planom. onih ljudi koji su zauzvrat o%likovani tom kulturom koju prenose. o onima koji se se#aju i onima koji planiraju.er%alno prise#anje ima tendenciju da %ude suvoparno i %eživotno. kao što su introjekcije. 4od onih koji prave planove i pokušavaju da pukim re!ima ožive svoje osuje#ene mo#i. prinudne identifikacije koje %lokiraju put i koje se moraju uništiti. koja je jedna vrsta istorijske sociologije. a ne %i tre%alo. %. lažni ideali. 1edavno. . ve# u tome šta je prisutno. mnoga ose#anja i stavovi iz%egavaju ili inhi%iraju. / ovom poglavlju %avi#emo se antropologijom a%normalnog. seksualnih praksi i tako dalje. Predme$ )r#u*a+anja an$r#)#l#& je / prethodnom poglavlju diskutovali smo o zna!aju ponovnog otkrivanja “izgu%ljenih i inhi%iranih mo#i detinjstva kod zrele oso%e. međutim. zato što to nije on koji govori( on je kao tr%uhoz%or!ev lutak i šta god neko rekao. ako uzmemo u o%zir da je medicinska psihologija nastala zahvaljuju#i komplikovanoj dvostrukoj lojalnosti. kao da se radi o delu prirode ovih kulturnih o%jekata. zahtevaju povratak izgu%ljenih ose#anja i stavova. važna pretpostavka kulturne antropologije jeste da se tehni!ki pronalasci -npr. klasi!an međuso%an odnos %iološko3kulturno ponovo po!inje da se prou!ava. govorili smo o prošlosti i %udu#nosti. *adašnjost je iskustvo onoga što je neko postao. fiziologije i sposo%nosti i njegovih aktivnosti i kulture. 7li ova propozicija je ostala neutemeljena. zato što se prošlost sastoji od nepromenljivih pojedinosti. VI LJUDSKA PRIRODA I ANTROPOLO. zato što se takođe i ovde. / ovim okolnostima možemo dati privremenu definiciju sadašnje stvarnosti. / neuroti!noj anticipaciji. osim ako nije ograni!ena nekom sadašnjom doživljenom potre%om i postoje#om mo#i. 2ašto smo ceo ovaj prostor posvetili samo prošlostiA 1euroti!ne teško#e onih koji se se#aju i pokušavaju da pukim re!ima prožive nezavršene situacije iz prošlosti. koja se %avi evolucijom i ljudskim rasama( i kulturnu antropologiju. ima tendenciju da %ude šašava i isprazna. antropologija se stalno time %avila -dostigavši svoj procvat verovatno u 4antovoj 3ntropologiji 5: na primer. %rzo prenose na susedne o%lasti. iako %i tre%alo da %udu neprekidni i na zdrav na!in iskoriš#eni.#$era) ju $ogli %ismo sagledati zna!aj antropološkog pitanja: “ Cta je 5ovekA . u terminima ranog vaspitanja deteta. & ovome #emo radije diskutovati u poglavlju o agresijama. nema zna!aja. . 7 sa stanovišta psihologije a%normalnog. šta je to smehA kako se on kulturno manifestuje u korist !ovekaA 1edavno. jer se %udu#nost sastoji od pojedinosti koje %i se mogle promeniti na svaki zamisliv na!in. Predmet prou!avanja antropologije je odnos između !ovekove anatomije. međutim. veku. 5ovek koji ver%alno anticipira je pateti!no dosadan.er%alna anticipacija. 1a primer. uglavnom pod uticajem psihoanalize. Proširi#emo sada našu perspektivu i pri!a#emo malo o tome šta je “izgu%ljeno u našoj kulturi odraslih i sadašnjoj upotre%i snaga. koje imaju izgleda da se promene. koje prerasta u nekoliko smisaonih mogu#nosti i koje se preo%likuje preko ovih mogu#nosti u neko novo iskustvo. o ranoj sceni i životnom planu. postoji fiksirana forma u neodređenim %udu#nostima. u promenljivom polju novih snaga i novih o%jekata. i 8K.

naše institucije nisu !ak ni “samo %iološki zdrave. &ve promene po%uđuju njegovo uz%uđenje ' one su jedine stvari koje po%uđuju uz%uđenje ' one organizuju svesnost i ponašanje. oni se mešaju sa idejama i ljudima i ne žele da im mladost prođe u sticanju specijalizacije. =akle. lenjost i krutost kod prose!nih ljudi. u!itelji. 1jegova priroda je zapanjuju#e promenljiva. kad neuroti!ar dođe kao pacijent i izloži mu svoj oz%iljan praktični pro%lem. medicinska sredstva nisu dovoljna. 7li kada %i imali razumne institucije. %io znatno lakši kada %i postojale do%re socijalne institucije i konvencije koje nude zadovoljstvo i podržavaju rast. $ožda ovo izneverava previše optimisti!ku dispoziciju sa njihove strane. 2ato što sve više i više pacijenata nije “%olesno uopšte( oni se prilagođavaju na “adekvatan na!in( oni su došli zato što su želeli nešto više od života i se%e. onda ne %i %ilo nijednog neuroti!ara. daleko od toga da je u stanju da vidi uklapanje u društvene institucije kao neku gru%u normu.. kako pacijent po!ne da se reintegriše. zato što oni razumeju ljudsku prirodu. =akle. $eđutim. 4ada se. ne smemo za%oraviti da je u sadašnjem prilivu pacijenata koji dolaze na psihoterapiju. 0ez ovih naro!ito “ljudskih interesovanja. %ez lju%avi ili njenog iz%egavanja. ali to je takođe dokaz da su oni %olji od proseka. ne postoji takav nagon koji je “samo seksualan. -&sim toga. :Ljuds"a )r r#da. tako da neo!ekivano dolazi do neuroti!nih reakcija pojedinaca i pojavljuju se glupost. 1ormalna oso%a ili postaje nesvesna ovog po%esnelog rata u sopstvenoj li!nosti. &vakav aspekt “ljudske prirode je nedvosmislen. kontradikcija i sloma ' ali ne %i mogli zaklju!iti da je neuroti!ar na neki na!in sla%iji od normalne oso%e. &vo je razlog zašto je >rojd insistirao na tome da su naj%olji terapeuti. )r#se*n#s$ )ako doktori naširoko pri!aju o modelima i teorijama o tome šta je oživotvoruju#e za !oveka. gra%e#i %ez%edne prilike. da u njemu ima više “ljudskosti nego što se o!ekivalo ili nego što je slu!aj sa samim doktorom. i veruju da im psihoterapija može pomo#i. o%razovani ljudi.. u kome ljudi otkrivaju se%e i jedni druge. Pacijent je %olestan !ovek. mogla da dostigne ovu vrstu zdravlja.ve# ose#anja i zadovoljstvo( ne samo !ulnost. onda %i njeno postojanje %ilo opravdano. ?eur#$ *n me. advokati. isto kao što u slu!aju zaustavljene tu%erkoloze. ve# izoštrenu svesnost( ne samo odsustvo paralisanosti.. 2adatak %i. -/ G. ne postoji takva stvar kao što je “samo %iološko funkcionisanje -na primer. jer upravo one %ude interesovanje kod pacijenta( one o%uhvataju njegove strahove i krivice i nadu u ono šta #e stvoriti od se%e. ukoliko pacijent nau!i da prilagodi okruženje se%i. u saradnji sa medicinom. on se mora nadati da #e se pokazati. ve# kazuisti!kih primena na svaki slu!aj. međutim. jer onda %i one %ile shva#ene kao neka gru%a norma o tome šta zna!i %iti ispunjen !ovek u specifi!noj kulturi( onda se ne %i postavljalo pitanje principa. ne prime#uju#i njegove manifestacije u svom ponašanju i drže#i ih potpuno skrivenim ili je svega svesna i zaklju!uje nesigurno primirje. pre nego o%rnuto:. ne postoji %iološko zdravlje i nema na!ina da se ono dostigne psihoterapijom. pre nego što pokuša da nau!i da na pogrešan na!in prilagodi se%e društvu. norma zdravlja i “prirode . ne lekari. razlika između normalnog i neuroti!nog postala manje nego irelevantna. ali ona nije takva da %i doktor. %ave#i se psihosomatskim jedinstvom. ona nije toliko promenljiva da %i je zanemarili. Ctaviše.. jedan doktor polaže više nade u ostvarenje samorazvojne integracije pacijenta.an 'm "a# 'dra+e fun"! je 41 . a !ovek se ne može potpuno spoznati. ve#. 7 u medicini su kriterijumi zdravlja potpuno definisani i nau!no ustanovljeni( mi znamo kada neki organ do%ro funkcioniše. /mesto dinami!kog jedinstva potre%e i društvene konvencije. jer upravo su snažniji talenti društveno pogu%ni. Ipak. opustošenom individualnom selfu i društvenom pritisku. mogao postaviti za svoj cilj normalno prilagođavanje. /koliko %i psihoterapija. doktor ne %i mogao pacijentu izdati jasnu potvrdu o zdravlju. sam cilj terapije. / o%a slu!aja puno energije se troši na pomirenje i na taj na!in se žrtvuju zna!ajne ljudske snage. istovremeno. ve# gracioznost i energi!nost. i pronalaze se%e i jedni druge. naravno. iako %i ga mogao otpustiti. u psihoterapiji su ove promene stanja veoma važne. kao što izgleda !ine neki demokratski sociolozi i fašisti!ki politi!ari( ljudska priroda je takođe zapanjuju#e otporna. mi smo prinuđeni da razmišljamo o tri suprotstavljene apstrakcije: samom živom %i#u. 4od neuroti!ne oso%e suko%i dostižu ta!ku iscrpljivanja. 4ako stvari stoje. poglavlju prodiskutovali smo nekoliko ovakvih teorija. Postoji zna!ajna razlika između normalne oso%e i neuroti!ara. Pre. posmatra izvan okvira medicine. to je o%manjuju#e u pozitivnom smislu. (. jer se on i njegove okolnosti stalno menjaju. a forme individualnih simptoma su reakcije na krute društvene greške. . postaje stvar stanovišta. socijalni radnici.

mi naglašavamo nešto što je suprotno od u%i!ajenog: ne pove#anu snagu i dostignu#a koja su ostvarena na svakom koraku ljudskog razvoja. @edno ide s drugim: sposo%nost vodi u avanturu. =a %i se stekle nove mo#i neophodne su složenije integracije. vitalnost organizma. / fino prilagođenoj celini. Potre%no je da se pokaže šta je “izgu%ljeno od ljudske prirode i da se prakti!no osmisle eksperimenti za njen oporavak. /spravni položaj je dostignut diferencijacijom udova i kona!no prstiju. !ovek %i mogao re#i. ponavaljanje ' koje se !ine krajnje “ludim . .iše uvažavane funkcije orijentacije i manipulacije u svetu. ratovi. tako i za manipulaciju. dok uo%i!ajenije funkcije miruju.. naravno. ali one !esto %ivaju uništene. miris i ukus. 5ovek mora da %ude promenljiv. stara svega nekoliko hiljada godina. prose!an na!in života. te “%liska !ula.. uspravljena jedinka sada može videti na daljinu. haluciniranje i snevanje. neuroti!an i kako je to postao. dok joj je glava slo%odna( takođe je u mogu#nosti da rukuje o%jektima i sopstvenim telom. a moramo. mehani!ki pokušaji i pogreške -opsesivno ponavljanje. 7ko razmatramo organizmi!ku samoregulaciju. ali to je zato što je zvani!no o%razovanje kod ku#e.. a da ne zvu!i paradoksalno. 1a ovaj na!in psihoterapija preuzima o%razovnu funkciju. /temeljena na širokim stopalima. *ve ove %ez%ednosne funkcije. 7li s druge strane. kako %i doprla do hrane i kidala je.. : . deluju potpuno zdravo. u školi. +ascep li!nosti ' slom kao o%lik ravnoteže ' je verovatno nedavno ste!ena mo# ljudske prirode. glava se udaljila od %liske percepcije. iskrivljenje. onako kako se pojavljuju.. to je jedna od razvojnih promena u dugom procesu evolucije. koji se odvijaju kako %i se održala ravnoteža. pani!ni %eg i tako dalje. može nastati raskorak između gađenja i spontanog od%ijanja.e# smo pomenuli da je oda%rani priliv pacijenata suštinski faktor u raznim psihoanaliti!kim teorijama. 4rupna. izolacija. 7 sa uspravljanjem 42 . Us)ra+n )#l#Baj. &!igledno da trend pacijenata u pravcu “dovoljno do%rog ili !ak “%oljeg od dovoljno do%rog jeste zna!ajan faktor u trendu novijih teorija. jeste da #e o%razovanje preuzeti psihoterapijsku funkciju.. nerazumljiva umetnost i sli!no. naravno. proces kojim dominantne potre%e. ono što je zna!ajno u patološkom smislu nisu simptomati!ne društvene ekscentri!nosti -diktatori. o%ra#anje pažnje na “kao6 da i prihvatanje ne!ega “umestoZ ( takođe postoje imo%ilizacija -umrtvljivanje. iz%ijaju u prvi plan svesnosti.. signala. uz%uđenje. zato što su oni i predmet posmatranja i potvrdni dokaz o odgovoru na metod. kako u pogledu veli!ine. izolacija. izražava se pose%no u autizmu i imo%ilizaciji. celo polje organizma i njegovog okruženja je neizmerno prošireno. da u neurozi upravo ove %ez%ednosne funkcije ' isklju!ivanje. mi smo zadivljeni ne samo divnim sistemom specifi!nog prilagođavanja. Ili da ovo kažemo na drugi na!in. Pomenuli smo isklju!ivanje.ilica i njuška se degenerišu ' i kasnije postaju jedno od glavnih ta!aka rigidnosti. /. /sta i zu%i koriste se ređe za manipulaciju( z%og toga se kod izrazito manipulativne jedinke pojavljuje tendencija da doživljena svesnost i odgovor ne %udu više povezani -npr. .. sl#1#dne ru"e &la+a -8. $eđutim. sve više nepodesno. -)erapijski deo antropologije i sociologije je politika( ali mi vidimo da se politika ' možda na sre#u ' uopšte ne posve#uje ovome. ona je u mogu#nosti da koristi ruke. ve# takođe i sredstvima koja služe kao u%laživa!i i sigurnosni ventili. pose%no u društvenom svetu.. koordinacije i suptilne procene. 5ovek je organizam velike snage i efikasnosti. /kratko.. na univerzitetu i u crkvi. koji ih usmerava u pravcu na kome se nalazi teorija u ovoj knjizi. takođe. Pro%lem antropologije a%normalnog je da pokaže da je prose!an vid kulture ili !ak ljudskog stanja. ali koji je takođe u stanju da podnese surovost i teška vremena. 2aista. koji je vredan kratkog prikaza kako %i shvatili gde se nalazimo.1euroza je. igraju glavnu ulogu u mentalnim poreme#ajuima. &no !emu se nadamo. gu%e na snazi i nedelotvorne su. u razmatranju evolutivnih etapa koje vode ka savremenom !oveku i našoj civilizaciji. . a avantura u nepriliku. ve# opasnosti koje vre%aju i izložena osetljiva mesta. kada je orijentacija izgu%ljena. štite#i granicu kontakta. a manipulacija %ezuspešna. o društvenoj ili epidemskoj neurozi. tako i u sitnim pojedinostima( ali %lizina kontakta postaje pro%lemati!nija. radi oporavka. I ako opet govorimo. deo ljudske prirode i ima svoju antropologiju. %ez%ednosna sredstva postoje z%og pro%lema i nastavljaju sa radom. ve# normalno znanje i tehnika. &vo je imalo ogromne prednosti kako za orijentaciju. ali su same po se%i zdrave. na izvestan na!in odumiru. Prema tome. koji su zatim postali patološki u porazu.

ose#aja spremnosti da se %ude u skladu sa sredinom. &no što se javlja je slede#a opasnost: sla%ljenjem prvo%itnog doživljenog jedinstva. a društvene veze ja!aju. kako %i izvršio namernu diskriminaciju. 7li. u sve ve#oj meri %oji sadašnjost. rukama. sposo%nost da %ude promišljen i da na miši#nom nivou o%uzdava telo. i situacija ostaje nazavršena. sposo%nost rukovanja: ovo u zna!ajnoj meri umnožava %roj veza među utiscima i mogu#nost njihovog svesnog iz%ora. ishrane i imitacije i tako se proširuje društveno polje. jer je viđeno kao veoma “%lisko . izgleda da ukazuje na period igre i prakse. m#$#rna +e&e$a$ +na d feren! ja! ja -H. povezana sa delovanjem fino prilagođenog genitalnog aparata. ogromne: sposo%nost pažljivog posmatranja. )ada kontakt sla%i. Perspektiva. je' ". -)akozvana “adolescentska sterilnost 37shleX $ontagu3. 7 snažna emotivna veza koja se uspostavlja u periodu laktacije. u!vrš#uje ose#aj društvene pripadnosti. &no što spaja ljude i što povezuje delatnike i o%jekte. 2amislite onda koliko toga zavisi od delikatnog prilagođavanjaD +azmislite o tome da je funkcija orgazma -+ajh. iskustva se diferenciraju u o%jekte. razlikovanje o%jekata. a to znanje prenositi.. koje kao da zahtevaju neku svesnu mentalnu aktivnost višeg reda. glasnim žicama itd. %ilo je odvajanje motorno6miši#nih i senzorno6misaonih nervnih centara. javlja se potre%a za %alansom i opasnost od pada. &dređivanjem o%risa. sve fino prilagođeno u cilju rastu#eg klimaksa. zajedno sa instinktivnim situacionim pokli!ima. @asno je onda koliko je važan društveni aspekt reprodukcije i kako sve to !ini osetljivim do%ro%it živog %i#a. +azvijaju se trajna oruđa. razmišljanja. koji o%uhvata !ula i njihovo nadraživanje. ali tada može da se desi da za%oravi ili da %ude odvra#en od cilja. *like o%jekata i apstrakcije o njima mešaju se: !ovek zastaje. što je vrlo %itno u kasnijoj psihologiji. ali pravi samo prakti!ne silogizme. vreme između prve menstruacije i plodnosti. &!i i prsti sarađuju u povla!enju o%risa. stereoskopski vid. kao i od tla. 4ona!no. 43 . u vrlo dalekoj prošlosti. govor gu%i ose#ajnost. povremeno esencijalno otpuštanje napetosti. ujedno dopuštaju#i !ulima i mislima da se poigravaju i istovremeno !ine#i sitne pokrete o!ima. oruđima se deluje na njih. sada je verovatnije da #e se pojaviti povremeni gu%itak neposrednosti. -G. koji je rekao da pas ume da rezonuje. uzdržavanja. >ru8a.. a sama oruđa takođe postaju o%jekti koji se mogu usavršiti i njihova upotre%a nau!iti. kao i motorne odgovore oticanja. 4ada je glava slo%odnija i manje angažovana. alatka. @ezik se takođe u!i. 7li naravno da su društvene veze ve# %ile uspostavjene( postojala je komunikacija i manipulacija fizi!ke i društvene sredine. . naravno. tada mogu da stupe u korisne namerne fiksirane i naviknute odnose sa selfom. re! ' po!inju se smatrati prvo%itnim osnovama kontakta. sa pove#anom sveš#u. *poso%nost da se izdvoje o%jekti iz njihovih situacija. sisanja i negovanja odoj!eta. @ezik i oruđe kom%inuju se sa ranije uspostavljenim prever%alnim vezama seksa. se"sualna d feren! ja! ja dru5$+# -F. ukratko. *toga.eliki mozak se razvija i verovatno se oštrina svesti pove#ava. !ula i kretanje moraju u znatnoj meri %iti povezani( ovo je još davno istakao 7ristotel. sopstveno telo takođe postaje o%jekat ' iako kasnije. *pontana imitacija se svesno intenzivira. apstrakcije višeg reda ' o%jekat. mlada jedinka svoje ponašanje uglavnom u!i kroz imitacije. tako da %i#e u!i da vidi više o%lika i da razlikuje o%jekte u svom polju. da smo iz daleke filogenetske prošlosti nasledili izvanredno komplikovan seksualni aparat. prihvatanja i intromisije. *etite se.položaja. 7li ove nove kompleksnosti mogu poremetiti %rižljivo iz%alansirane aktivnosti koje su krucijalne za do%ro%it jedinke. 4od životinje kao što je pas. Sen'#rna. a glava izolovanija od ostatka tela. 4. -9. sada postoji umesto nje. vodi po%oljšanju se#anja i predstavlja po!etak apstrahovanja. Izvesna prošlost koja može ali ne mora %iti relevantna. =ruga kriti!na ta!ka u razvoju. Pored prednosti seksualne selekcije i ukrštanja. Prednosti sla%ijih veza kod !oveka su. 2. )akođe. 4ada stvari i druga živa %i#a postanu izdvojeni i apstrahovani o%jekti. kako %i se uspostavio kontakt. !ovek. zajedno sa ad hoc o%jektima koji su %ili spontani produžeci udova( i razvija se denotativan jezik. a ponašanje gracioznost. u razvijenijim vrstama. međuljudski odnosi postaju prvenstveno ver%alni( ili se delatnik ose#a %espomo#nim %ez odgovaraju#e alatke. nije upotre%a jezika i oruđa( oni su se ve# nalazili u doživljenom organizovanom kontaktu ' oruđa i jezik su odgovaraju#e diferencijacije kontakta koji postoji. razvija se oštriji. s druge strane. sve ove kompleksnosti zahtevaju %arem privremeno partnerstvo: nijedno %i#e nije potpuno u svojoj sopstvenoj koži. &%jekti se kontrolišu. na primer. sposo%an da pojmi perspektivu. =iferencijacija koja je postojala “uporedo sa osnovnom organizacijom. Peđa postaju manje savitljiva.

%iva saose#ajan. prilikom diskutovanja o ovoj temi: pojmovi “!ovek . 1asleđena kultura može postati %eživotan teret koji !ovek s mukom nosi. !ovek se nau!io vrlo visokim apstrakcijama. “li!nost . pogrešno je misliti o “pojedincima kao primitivnim i kom%inovanim u društvenim odnosima. jer sposo%nost da se sim%oli!no predstavi ono u !emu je !ovek nekada %io potpuno uklju!en. ta%ue. jer ga savest starijih generacija navodi na to. govorili su o%i!no o pojednicima koji u!vrš#uju društvo( posle +usoa. Ipak. za njih verovatno nije %io potre%an ose#aj posedovanja partnera kao o%jekta ili oso%e. kao što su i mane. koji odražava druge li!nosti. orijentacije. / ovakvom društvu stvaraju se ta%ui i zakoni. “oso%e su odraz međuljudske celine. *ve ovo zado%ilo je velike razmere i mo#. “self .7li u neurozi ova ista podela je ko%na. nauku i samu metodologiju.. predstava. saznanja i tehnike. sociolozi 8<. jer nesumnjivo je da se postojanje “pojedinaca javlja kao rezultat veoma složenog društva. jer je iskoriš#ena da %i se spre!ila spontanost( i kona!no prakti!no jedinstvo !ula i pokreta je izgu%ljeno. nosilac kulture. 5ovek živi u svetu sim%ola. )amo gde su postojale metode. jer “5ovek stvara se%e na razli!ite na!ine. dopušta izvesnu kreativnu ravnodušnost. do pronalaska pisma i !itanja. upotre%e jezika i o%avljanja drugih apstraktnih radnji. veku. pošto ima smisla re#i da organizmi!kom samoregulacijom !ovek oponaša. sa određenom distancom od uklju!ivanja. socijalne funkcije konstituišu društvo u našem pose%nom ljudskom smislu: vezu između li!nosti. Iz nediferenciranog doživljenog selfa apstrahuju se pojam. 7li na stupnju izrade oruđa. ve# samo kao ne!ega što se kontaktira. &vo je društvo podele rada. Prednost svega ovoga je o!igledna. a ne “uporedo sa ( neuroti!ar gu%i svesnost da se odigravaju neki sitni pokreti. &ve poteško#e mogu se. sada postoji i metodologija: sve može da %ude o%jekat hipoteze i eksperimenta. Pored toga. &vo može o%uhvatiti društvo. 7 “li!nost se naj%olje shvata kao formiranje selfa putem zajedni!kog društvenog stava. naravno. rani filozofski antropolozi savremenog do%a. -&vde %i mogli po!eti da govorimo ne o “potencijalnim opasnostima . -I. 4ontrolisane ta%uima. koji su priprema za krupnije pokrete. I ovakvo društvo je. kao i samog 5oveka. udaljene od miši#nog u!eš#a. Pi!nosti se formiraju kroz društvene kontakte koje ostvaruju i identifikuju se sa društvenim jedinstvom kao celinom. udaljene od zanimljivih doživljenih percepcija. veze seksa. naravno. 7daptiraju#i se %ogatoj akumulaciji kulture. &sim toga. u zna!ajnom smislu. 7pstrakcije manipulacije. +azmišljanje se odvija “umesto . 1a primer. koji zauzdavaju organizam u interesu nekog super6organizma ili još %olje: koji drže ljude kao li!nosti u međuso%nom odnosu. Internalizovani autoritet otvara put za institucionalizovanu eksploataciju !oveka od strane drugog !oveka i eksploataciju mnogih od strane celine. ljudsko %i#e . “pojedinac . ovi pro%lemi se delimi!no nalaze u samoj prirodi predmeta prou!avanja. kao sistem uz%uđenja. ali pre6personalne: to jest. onda izraz “animalan kontakt ne može da zna!i “samo animalan kontakt. self je. religiozne halucinacije. što ve#ina antropologa smatra određuju#im svojstvom !ove!anstva. 7ko neka teorija !esto izgleda kao z%unjuju#a i dvosmislena. ve# o stvarnim pro%lemima opstanka. supersenzorno. !ine nauku i sisteme nauke. imitacije postaju neasimilovane introjekcije. Eer1alne $e5"#<e #+#& )r "a'a /putno je primetiti da se pojavljuju ver%alne teško#e. kao da su %i#a u kontaktu. to %i moglo zna!iti da je i priroda takođe z%unjuju#a i dvosmislena. &n se sim%oli!no orijentiše kao sim%ol prema drugim sim%olima i on sim%oli!no manipuliše druge sim%ole. društvo sadržano unutar selfa koje na kraju vrši invaziju na organizam( ljudi postaju samo li!nosti umesto da su i %i#a u kontaktu. 1a ranom razvojnom stupnju. društvenog nasleđa koje opstaje generacijama. a ponekad je neophodno napraviti razliku među njima. postaje “nezavistan i može se nau!iti %avljenu umetnostima i naukama. ponašanje i ose#anje “selfa .veka vratili su se društvu kao ne!em primarnom( a psihoanaliza ima veliku zaslugu u o%novi ovih pose%nih koncepata i njihovim postavljanjem u dinami!ku interakciju. 44 . !ine sisteme proizvodnje i razmene i vlast. iako mu možda nikad samom ne#e %iti potre%an. Ipak. 6. u 8J. “organizam se ponekad mogu međuso%no zameniti. 7. i 8K. delimi!no iz%e#i preciznim definisanjem i konzistentnom upotre%om ' a mi pokušavamo da %udemo što je mogu#e konzistentniji. 1a primer. S m1#l =oveli smo sada našu istoriju do poslednjih nekoliko hiljada godina. radi njihovog daljeg delovanja. Podela rada može da se vrši na takav na!in da se radnicima njihov rad !ini %esmislen i zapravo postaje kuluk. ishrane i imitacije su društvene. 7pstrakcije orijenatacije. manipulacije i raznih identifikacija i alijenacija. u kome ljudi namerno koriste jedni druge kao oruđa. uvek originalan i kreativan.

. Potisnuta. na primer. u kojima makar ljudi kontrolišu druge ljude umesto da to !ine sim%oli. osim što %i tada i proizvođa!i i potroša!i izumrli. %ega. kako su istakli Parsifal i Pol Budman u 6ommunitas0u. / emotivnom smislu. svesnost se fokusira na svaki detalj. 0eskrajna energija se troši u manipulaciji znakova na hartiji( nagrade koje se do%ijaju su u formi papira. na žalost.. posvetili upravo glorifikaciji vrlina prethodnih epoha . preteže nad dužnoš#u nau!nika da o%javi svoje rezultate( međutim. / ovakvim uslovima nije iznenađuju#e da se ljudi poigravaju sa sadomazohizmom diktatura i ratova. a ljudi vode lju%av i uživaju u rekreaciji i tako dalje. kao što su Womer ili Cekspir. organizam pri%egava svojim %ez%ednosnim mehanizmima isklju!ivanja. sim%oli!ni predstavnici izražavaju volju naroda koja je izražena sim%oli!nim glasovima( gotovo niko više ne razume šta to zna!i pokazivati politi!ku inicijativu ili do#i do zajedni!kog dogovora. 1au!nici u o%lasti medicine i socijalni radnici nude druge sim%ole emocija i sigurnosti. niti kako. %ega.&pasnosti od ovoga su. možda joj je potre%no uz%uđenje lova. 7 zaista. a možda !ak nema ni li!nog zadovoljstva( ipak. ! + l 'a! ja n$r#je"! je /opšteno smo definisali neuroti!na prilagođavanja kao nešto što koristi novu snagu “umesto prethodne prirode. ve# da se ponašamo. neiskoriš#ena priroda tada ima tendenciju da se vrati kao nešto što se naziva Prizori zlatnog do%a ili +aj( ili kao teorije o sre#nom primitivnom !oveku. / ranim razvojnim fazama. Brađanska sigurnost i tehni!ko izo%ilje. &n ne razume šta pravi. izolacije. / politi!kom smislu. prkosa nisu uopšte u igri. neuroti!nog rascepa li!nosti. to ne može postojati odvojeno od %iološkog ili %arem li!nog interesa. osim na psihosomatski strah i samoporažavanje same aktivnosti. )ako su. ne proizvode dovoljno sredstava za život i zapravo moglo %i se desiti da. kako %i po%udila uz%uđenje. “ve!ito za%rinut . malo je onih umetnika koji crpe sim%ole iz stvarnih strašnih iskustava i !ulnog uz%uđenja( komercijalni imitatori su ove sim%ole apstrahovali i pretvorili u stereotipe( a ljudi vode lju%av ili otpo!inju avanturu u skladu sa ovakvim normama glamura. inferiornost. &stalo je da se vidi da li naša vrsta može ili ne može opstati sa ovim neuroti!nim o%rtom. kao da uopšte ne postoji uspravljeni položaj i glava( isto važi i za druge razvojne promene. ne potencijalne. kontrola prostora. a sa druge strane. jer ono što preostaje su samo z%unjenost i nedostižni standardi. s jedne strane. kao da je njihova glavna dužnost %ila da spre!e ljude da za%orave šta je nekada zna!ilo %iti !ovek. jednostavnije reakcije samilosti. seksualnost ' sa opasnoš#u i lovom. vremena i mo#i je sim%oli!no ostvarena tako što je olakšan na!in da se dođe do nezanimljivih mesta i da se do%ije manje željena ro%a. pomeranja. ili kraljevski mir ili unapređenje u!enja ' postaju ekskluzivan cilj svih aktivnosti. regresije( i !ovek pokušava. kao da glava samostalno stoji u vazduhu. ve# i racionalno neupotre%ljive. u naj%oljem slu!aju izgleda da su uslovi naprednog civilizovanog života u!inili da zna!ajne mo#i ljudske prirode %udu ne samo neuroti!no neiskoriš#ene. da ostvari novo evolutivno dostignu#e. novac ili prestiž. 1ije iznenađuju#e ako ovakva jedinka !esto komplikuje potpuno nevažnu potre%u ' npr. ver%alizam i %ezose#ajnost. ono o !emu se raspravalja jeste da li potre%a zemlje da postane superiorna nad neprijateljem. Potencijalne “opasnosti postale su stvarni simptomi: nekontaktiranje. koja je potisnuta. po pravilu. a ne odvija se “uporedo sa njom. i u kojima postoji istinska patnja tela. strah od pada. *uo!en sa hroni!nom pretnjom sveopštem funkcionisanju. ve# ostvarene. prema recepturi. haluciniranja. u ekonomskom smislu. *im%oli!ne strukture ' npr. tako da. u sim%oli!nim konstitucionalnim strukturama.. kao na!ina da se dostigne ravnoteža. da %i nešto %ilo po meri !oveka. pokrenuti snažni mehanizmi koji. nisu %aš pogodni za jedinku koja lovi i da %i oživela svoju punu snagu. u kojima nema suštinskog zadovoljstva. 45 . / o%lasti inženjeringa. niti za koga. a da se !ak ništa ne proizvede. impotencija. a imovina papira vodi ka prestižu. ali njegov rad nije izraz radnog zadovoljstva ili vokacije. 7li sada je situacija takva kao da se neuroti!ari vra#aju unatrag i isti!u ranjiva mesta prošlog razvoja rase: zadatak se ne sastoji u tome da se uspravljeni položaj integriše u %iološki život. na primer. / samoj nauci. +adnik je gru%o ili vešto postavljen na mesto u ovom mehani!kom sim%olu izo%ilja. kada se pokrene pitanje proizvodnje nekog smrtonosnog oružja. promene su %ile takve da je zdrav organizam mogao svaki put da se stopi sa novom integrisanom celinom. nastave istim u%rzanim tempom. Cla$n# d#1a. izolacija. ?eur#$ *n ras!e) )ako kona!no stižemo do nedavne tekovine !ove!anstva. 19. 11. u novoj integraciji. $ožemo videti da su se veliki pesnici.

zato što je govor sam po se%i dalekosežna spontana aktivnost. neasimilovanog materijala. da su ovi “nerazrešivi konflikti oduvek postojali. &na se može spoznati samo svojim ostvarenjem kroz dostignu#a i istoriju. lju%av prema o%jektu postoje od samog po!etka u svakom ljudskom polju. n$er)ers#naln# l *n# &no što o%i!no ljudi primete jeste emotivni konflikt koji se javlja u vezi eti!kih normi i odgovornosti: !ovek unutar se%e ose#a suko% između “li!nih želja i društvenih uloga. kulturi klasi!nih epoha. 7ko se nalazimo u tranzicionoj fazi prema !vrš#oj društvenoj pripadnosti. &vo ukazuje na izolaciju ver%alne li!nosti. neuroti!na zloupotre%a jezika ogleda se u formi govora koja se koristi “umesto . te zaslužuje pose%no poglavlje. VII VERBALIZA0IJA I POEZIJA / okviru evolutivnog razvoja !ove!anstva. 7li se medicinski psiholozi rukovode slede#im kriterijumima: -8. 4ao što je slu!aj i sa drugim aspektima razvoja. verovatno su niz retori!kih stavova. kao i agresiji i samoosvajanju. =ete koje formira svoju li!nost u!e#i da 46 . imitacija. * druge strane. !asnije itd( naše ponašanje je %aš suprotno i nedostaje mu uz%uđenja. da li je to ono što je stvarno u spontanosti dece. $eđutim. kao što su zavisnost. u herojskim delima. seksualnije. danas je poprimila razmere epidemije. mereno definisanim standardima. i na na!in kako se danas sama stvara. =efinisanje na ovaj na!in ne zna!i potcenjivanje ili opravdavanje li!nosti. izoštrenoj svesnosti i !udesnoj veštini nekih ljudi kada se nađu u opasnostiA 1euroza je takođe odgovor ljudske prirode. Posveti#emo naredno poglavlje strukturi inkorporisanih tuđih standarda: konformizmu i antisocijalnom. hra%rije.&sim toga verovatno je da danas postoji nerazrešiv konflikt između prili!no poželjne društvene harmonije i prili!no poželjnog individualnog izražavanja. konstituišu#i tako društvo. Pi!nost predstavlja strukturu koja je stvorena iz ovih ranih interpersonalnih odnosa( a o%i!no su u njenom formiranju ve# u!estvovale inkorporacije ogromnog %roja stranog. 1aši herojski eti!ki standardi -koji poti!u iz inspirativnih snova kreativnih umetnika. neuroti!ne i inferiorne u odnosu na suprotne individualne potre%e. znatno ranije nego što je !ovek sagledao se%e kao idiosinkrati!no %i#e ili se identifikovao sa drugima. Ca"lju*a" $a kakva %ila. -9. li!nije. naravno. =ruštveni odnosi. napredak pacijenta da %ude u stanju da pomogne sam se%i i -F. 11. a ne “zajedno sa osnovnim snagama. 1. zajednici o%i!nog naroda. $oglo %i se postaviti prili!no oz%iljno pitanje. telesno zdravlje. govor zauzima pose%no mesto. komunikacija. ose#anjima lju%avnika.. takođe je verovatno -!ak iako su razli!ite verovatno#e kontradiktorne. sigurno imaju tendenciju da se osvrnu unazad na nešto što je animalnije. korisno je definisati “li!nost kao strukturu govornih navika i to smatrati kreativnim !inom koji se odvija u drugoj ili tre#oj godini života( pretežni deo mišljenja !ini su%vokalni govor( osnovna uverenja u zna!ajnoj meri predstavljaju navike sintakse i stila( i gotovo sve procene koje ne poti!u direktno iz organskih potre%a. elasti!nost formiranja figure3pozadine. 0ru5$+en#. $i ne možemo da odgovorimo na ovo pitanje. shva#en je kao da se dešava između “pojedinca i “društva . &vaj konflikt. kao što smo ve# istakli. “ljudska priroda predstavlja potencijal. Bledano s jedne strane. po kom kriterijumu tre%a shvatiti “ljudsku prirodu . smatra se normalnom i možda ima održivu društvenu %udu#nost. diferencijacija pojedinca u polju organizam3sredina predstavlja pozniji stadijum razvoja. a da nisu samo svojstveni sadašnjim ljudskim uslovima( i da su prate#a patnja i pokret ka nepoznatom rešenju osnove ljudskog uz%uđenja. pra#en inhi%icijom ili ose#anjem krivice. pa !ak i materijala koje je %ilo nemogu#e asimilovati -a ovo. docniji konflikt između pojedinca i društva !ini utoliko nerešivijim. onda #e pojednici imati mnogo društvenih oso%ina koje izgledaju kao neasimilovane introjekcije.

akutnu anksioznost ' mnogo !eš#e nego što nailazimo na proteste i izvinjenja koja slede po otkrivanju važnih “moralnih grešaka. utvrđuju stroge jezi!ke norme koje su !ak još više stereotipne i %ezose#ajne( a neki psihoterapeuti odustaju u o!ajanju. ritam prikuplja urgenciju klimaksa. savremeni filozofi jezika. prever%alnih društvenih odnosa organizma. kao da su samo unutrašnje #utanje i never%alno ponašanje. zapravo lična uvreda. pri !emu se prevremenim primirjem inkorporišu strani standardi. sadržaj ili istina %ezli!nih o%jekata o kojima se pri!a. 9. 2vu!nost govora 6 fizi!ko izvođenje izgovaranja i slušanja $išljenje 6 ispunjavanje sadržajem raznih organizacionih okvira *u%vokalni govor 6 nezavršene ver%alne situacije koje se ponavljaju Pre6personalna društvena komunikacija -npr. tako da se u uslovima u kojima postoji poreme#en razvoj prvo%itnih međuljudskih odnosa. potencijalno zdravi. aktivnost nije 47 . udvaranje. a naro!ito ritam. retori!ki nefleksi%ilan. ovi nivoi se spajaju u sadašnju aktuelnost. usklici. karakter ozna!ava uglavnom re!nik i sintaksu. su -8. -c. na primer. stav i karakter. uzajamno izražavaju jedni druge. podu!avanje. zgađeni nad uo%i!ajenom ispraznim sim%olizacijom i ver%alizacijom. kao i ne razrešeni ve# zataškani konflikti. Imaju#i na umu ove psihološke nivoe govora. itd. -%. tri lica. $eđutim. sadržaj. G. formiranja ver%alne li!nosti u polju organizam3sredina. usklika i nemušte svesnosti. pokušavaju#i da potpuno iz%egnu govor. / govoru do%rog kontakta. pro%lem je u tome što. mogli %i razmišljati o sekvenci koja se sastoji od -a. kao što su. maltretiranje. dolazi do interakcija slede#ih snaga. animacija i klimaks. i propozicija se dokazuje( i tako dalje. mišljenja. kada o%uhvata govornika. %aš kao što je slu!aj sa našom kulturom posmatranoj u celini. naro!ito ako je kontakt organizma i sredine postao prisniji: 8. kao i u drugim vrstama do%rog govora. ostvaruje spektakularno dostignu#e. @a. %esmislen. G#+#r )#e' ja "#j #m#&u<a+aju "#n$a"$ Bovor predstavlja do%ar kontakt kada !ini strukturu tri gramati!ka lica. prate#ih odnosa li!nosti sa drugima. 7li aktivnost pesni!kog govora je. pesnik rešava svoj pro%lem.( -F. upravo ponašanjem koje se odlikuje otvorenim govorom. “gramatika.. %ezose#ajan. / pesmi. *tihovi su pose%an primer do%rog govora. sintaksi!ki mehani!an i kona!no. &va tri lica. izolovana od animalnog zadovoljstva i spontane društvene inventivnosti. iznikla je i jedna sim%oli!na kultura lišena kontakta ili ose#anja. stil. su%vokalnog govora. osuđivanje. &sim toga. @asno je da ono što ovu sekvencu !ini fleksi%ilno otvorenom i kreativnom u celom toku predstavlja ispravnu kultivaciju govora: to su navike koje dopuštaju da prever%alno slo%odno te!e. retorika i dijalektika ili “klasi!an ili nau!ni metod . !ine#i svojstva govornog toka. !ine#i na taj na!in strukturalno jedinstvo pesme. F. govor koji je %eživotan. “cilj sam po se%i ( to jest. 2a razliku od o%i!nog do%rog govora. a potom #emo ih o%oje uporediti sa neuroti!nom ver%alizacijom. %. izmišljanja ali%ija i kona!no. u svakom selfu rađa “ver%alizovana li!nost. $eđutim. monoton. oso%u kojoj se o%ra#a i stvar o kojoj se pri!a( govor je do%ar kontakt kada postoji potre%a ' da se komunicira ' nešto. ton i ritam. telesni ose#aj. 1a primer. stav postaje direktniji. kao što su filozofi rekli. nemaštovit. kao vrstu lepe umetnosti. )i i &no i crpi energiju iz nje( odnosno. &dnosno. sada #emo razmotriti poeziju. $išljenje je usmereno prema efikasnoj orijentaciji i manipulaciji( sadašnja situacija se vidi kao polje adekvatnih mogu#nosti za rešavanje nezavršene situacije( društveno %i#e izražava samo se%e( fizi!ko izvođenje inicira tok kao pred6zadovoljstvo i stvarnost okruženja !ini celovitom. upravo %avljenjem medijumom.. ali oni rastu i opadaju sa temom i ritmi!ki odstupaju od o!ekivanog putem ose#anja( osim ovoga. &vo predstavlja reakciju na ili identifikaciju sa prihva#enim stranim i neasimilovanim govorom.. sadržajno stereotipski. @er je skretanje pažnje na govor -ili na ode#u. koja se razlikuje od o%i!nog govora u kontaktu. a drevni filozofi su smatrali da o%razovanje prvenstveno !ini u!enje ljudskog govora i pisma. da se u!i od drugih i da se dođe do promene. koji izražavaju organsku potre%u govornika( -9. 7 ako koncentrišemo svesnost na ove “puke govorne navike. uo!i#emo izrazita iz%egavanja.govori. u nekoj društvenoj situaciji. retori!ki stav koji je efikasan u međuljudskim situacijama -npr. 7li ono što je suprotno neuroti!noj ver%alizaciji jeste raznolik i kreativan govor( to nije ni nau!na semantika ni #utanje( to je poezija. i nemušta svesnost -predstave.

. jasno#u i ver%alnu odgovornost. se#anju i mašti pronalazi sim%ol koji ga u stvari uz%uđuje. umesto da %ude sredstvo komunikacije ili izražavanja. re!i se plasti!no uništavaju i kom%inuju u pravcu vitalnije figure. antiteza ili drugi ravnomerni naleti misli -strofe i paragrafi. niti opšta populacija. to nije njegova %iografija. silogizmi. * druge strane. poezija se razlikuje od o%i!nog govora u kontaktu ' npr. sredinu i kraj( ona završava situaciju. susret itd. 1edostatak kontakta sa @a je !esto na spektakularan na!in vidljiv u podeli tela na usta koja govore. razotkrivanje ili samopotvrđivanje( i takođe dovoljan da se utroši energija govora. Iz ovoga sledi da se u poeziji ' gde se cela stvarnost mora doživeti govorom ' vitalnost govora pose%no isti!e: govor je ritmi!niji. =akle. fiksaciju i stereotip. koji apstrahuju samo oskudan deo mogu#nosti stvarne situacije. jezikom i nerezonantnim vokalizmom. kako %i ga izmanipulisao za rešenje pro%lema. dok je ostatak tela isklju!en i distanciran( ponekad se o!i i nekoliko pokreta iz zglo%ova ili lakata pridružuju %r%ljivim ustima( a ponekad samo jedno oko. ono što diktira ritam jesu puls disanja -stihovi. @a. (. koji dopuštaju da nezavršen govor te!e precizno i snažno. =ruge vrste govora u kontaktu mogu %iti gru%lje i indirektnije( mogu se osloniti na never%alna sredstva kao što je gestikulacija( i može se desiti da se jedva pomene ono što je potre%no da %ude izraženo( a to ve# postaje never%alno ponašanje. krutim.. 1jegovo @a je njegov stil koji trenutno koristi. možemo videti da on jednostavno odslikava %ilo koje i sva iskustva. ukoliko govorimo ili “mislimo da to ose#amo ili radimo.. to nije ništa drugo nego zauzimanje odgovaraju#eg stava i karaktera -%iraju#i žanr i dikciju. jer je pro%lem koji je potre%no rešiti “unutrašnji konflikt -kako je >rojd rekao. sa svojim uverenjima i stavovima. dovoljan da se održi društvena uloga i iz%egne anksioznost i neprijatna tišina. Istovremeno sa formiranjem otvorenih re!i. ona je forma koncentracije( dok ver%alizacija predstavlja govor kojim se pokušava rasuti energija kroz sam !in pri!anja i na taj na!in se potiskuje organska potre%a i ponavlja nezavršena su%vokalna scena. nema za cilj da u%edi slušaoca. slikovitiji itd( i što je najvažnije. koje je nekada davno tre%alo izre#i( i sada kona!no. da ga za%avi. pesma ima po!etak. da ga o%avesti o ne!emu. )i i &no u sadašnjoj stvarnosti. 1jegovo )i.. samoprekor. / pogledu tri gramati!ka lica. / stvari. da se vratimo prethodnoj diskusiji. / poetskom govoru. do%re konverzacione proze ' jednostavno kao da je pose%na vrsta u okviru jedne klase: stihovi rešavaju pro%lem koji može %iti rešen samo ver%alnom invencijom. on kona!no završava nezavršenu ver%alnu scenu. dok se ve#ina govora odvija u situacijama gde su za rešenje potre%ne i druge vrste ponašanja. tako da !ovek ne može !uti nezavršene su%vokalne scene.. on pronalazi re!i. -@edini pro%lem je što ver%alizovan o%rok. njegova pu%lika. crpe#i iz suštinske organske potre%e. umetni!ko delo zamenjuje simptom.. kao i iskrene stavove u pogledu društvene komunikacije. / suštini. ono što !ujemo su glasovi naše majke i oca. ose#anja. ve# kako govori. može živeti umesto nas. i sve se potom utišava. 1jegov sadržaj nije sadašnja istina iskustva koju je potre%no preneti. on u stvari izražava žaljenje. luta ili ne odo%rava pri!alicu( ili je lice podeljeno na dve polovine. ve# on u iskustvu. ver%alizacija produ%ljuje našu izolaciju i u odnosu na sredinu i u odnosu na organizam.er%alizacija dakle lako može da posluži kao zamena za život( ona je sigurno sredstvo kojim neka introjektovana stana li!nost. a ton je monoton. . i orgazmi!ko poja!avanje ose#anja -klimaks.. precizniji.. se#anja itd. %ez njegove -ili naše. ve# “idealna pu%lika : to jest. ve# je to nešto što nam sopstveni koncept o nama govori( i !esto ogor!enost i osuda imaju malo veze sa doživljenim %esom ili razumom. I tako umesto da %udu ver%alni stereotip.: pesnik se koncentriše na neki nezavršeni su%vokalni govor i prate#e misli( slo%odno se poigravaju#i prisutnim re!ima.instrumentalna. pesnik može održavati nemuštu svesnost slike. nije neka vidljiva oso%a. 1aviranje re!i je nepovezano sa disanjem. ve#ina o!iglednih uspomena i planova nisu uopšte se#anja ili anticipacije. koraci hoda i plesa -metri!ka stopa. )re%alo %i. ne pruža seksualno zadovoljstvo itd. pokretnim usnama. odgovor slušaoca i tako dalje. 1ije teško da u%edimo se%e da ose#amo ili da !ak radimo nešto. 1ije %itno ono što ver%alizator govori. dok je drugo staklasto. s druge strane. izjavu lju%avi. prema tome. on pokazuje rigidnost.. potre%e da sazna skriveni sadržaj. da ta!no uo!imo šta su pesnikovi @a. osudu. umesto da se koncentiše na nju. zato što je ona govor koji !ini organsku aktivnost rešavanja pro%lema. koje %i ina!e mogle postati glasne. +aznolikost tonaliteta i 48 . ose#ajniji. Poezija je stoga !ista suprotnost neuroti!noj ver%alizaciji. situacija pesnika je pose%na. koji su vidovi imaginacije. )i i &no. Eer1al 'a! ja )#e' ja 7ko se udaljimo od uloge govora kao instrumenta u društvenoj situaciji ili od njegovih pravila kao vitalne pesni!ke aktivnosti. ne hrani.

. Kr $ "a sl#1#dn . &n koristi %esmislene fraze kako %i do%io potvrdu “2ar ne misliš takoA . izmišlja ali%i ili opravdava se%e. to jest. a klasi!niji. / slo%odnim asocijacijama pacijentu se daje neki po!etni sadržaj “7 . u skladu sa situacijom. poremetile njegovo primirje. i zapravo ne otuđuje sopstvena ose#anja. ver%alizator je u dilemi: on mora da se drži !injenica stvarnosti da ne %i izgledao za%oravan ili smešan. kako %i %io ostavljen na miru. rekli smo. . 4ompromis se nalazi u stereotipnim pri!ama. )i. &no na šta želimo da skrenemo pažnju jeste razlika između pacijentovog i terapeutovog ponašanja pri koriš#enju ove tehnike( i preko ove kritike do#i #emo ponovo do zaklju!ka o prirodi do%rog govora. Pesnik. dok se pu%lika iskrada. mirise i zvuke. Pesnik upravo na suprotan na!in %ira sadržaj: aktuelna istina se slo%odno iskrivljuje i predstavlja sim%ol osnovnog interesovanja( on nije u dilemi da li da laže ili da %ude iracionalan( i on slo%odno razvija sim%ole aktivnom upotre%om !ula. u kojima dolazi do produ%ljivanja umetni!kog pro%lema( i zaista. saose#a u emotivnim situacijama. glas se žali.. je irelevantan za aktuelnu društvenu scenu. sonet nije samo okvir. -/ međuvremenu. -Postoji jedan središnji karakter. %udu#i da je svaka stvarnost dinami!na. kako %i izrazio %itnu organsku potre%u i došao do uvida. ve# integralni deo radnje( on je odgovoran za funkciju sitakse. “Po mom mišljenju ili tišinu prekida nakašljavanjem( on je samosvestan sintakse( on postavlja svoj govor u literarni okvir pre nego što se usudi da izrazi sopstvene primed%e. ali ton koji se !uje ukazuje na to da on fiksirano odigrava neku nezavršenu su%vokalnu situaciju. kao i ver%alizacija. a da još uvek nisu našli izgu%ljeni raj. nešto kao vrsta interpretativnog glumca %ez poetike. “2našZ . prepire se.. kao “$ožda je preterano. 0ez o%zira na priliku.er%alizator retko !uje svoj pravi glas i kada ga sluša. on pronalazi pravu pu%liku. koji ne prime#uje ništa drugo osim zvuka svog glasa. )o. ali meni se !ini daZ 7li za pesnika.er%alizatorov retori!ki stav. . stojeci tako na sredini pozornice.. 1o.n "e *ada #emo prou!iti pose%an slu!aj ver%alizacije: eksperiment slo%odnih asocijacija koji se koristi u ortodoksnoj psihoanalizi. njegov re!nik postaje sve više njegov sopstveni ' idiosinkrati!niji. naravno. ver%alizatoru je neprijatna sama aktivnost govora. aktivnost ponekad ide tako daleko da je pesnik na kraju primoran da se konfrontira sa životnim pro%lemima koje ne može rešiti samo putem umetnosti. tako što njih projektuje. -/zgred da pomenemo da ne vidimo da nam i mnoge druge aktivnosti ' pa ni psihoterapija ' vra#aju taj izgu%ljeni raj. on ne pokušava da organizuje ovaj niz kako %i 49 . što se ti!e određenih su%vokalnih pro%lema. on ih !ini !ujnima. . as#! ja! ja "a# $era) js"e $e. koji modulira ton i iskušava re!i( verovatno da on time dolazi do stvarnog oralnog zadovoljenja. &vo je i ta!no i pogrešno: pro%lem koji umetnik ne rešava je onaj koji ga upravo !ini umetnikom. niti dozvoljava se%i da ih zapazi iz%liza. 4ona!no. koji je sli!an onome koji smo ve# izložili. o%i!no neki detalj njegovog sna( on sa tim povezuje drugu re! “0 ' što god mu padne na pamet ' a zatim još jednu re! “" . nejasnim apstrakcijama ili površnim stvarima ili drugim na!inima da se kaže istina ili da se uopšte ne kaže ništa. on je iznenađen( ali pesnik koristi su%vokalno mrmljanje i šapate. . ukoliko su njegovi su%vokalni pro%lemi nejasni i teški da se o%uhvate. prekoreva. ponovo mu se vra#a i %rižljivo ga preispituje. &n “slo%odno asocira. rado zapaža prizore. iako ga one zapravo ne zanimaju.. idealnu literarnu pu%liku( on plasti!no kom%inuje jezik. preko !ula i ose#anja. oni se zaista rešavaju. crpe iz su%vokalne situacije: koncentrišu#i se na nju. do rešenja. i tako dalje. ali nesposo%nim da koristi re!i takođe i na instrumentalan na!in u %udu#im slo%odnim delima( i mnogi pesnici ose#aju opsesivnost svoje umetnosti u ovom pogledu ' po završetku rada oni su iscrpljeni. ukoliko se radi o pro%lemima koje prepoznaje i kod drugih. 5esto se !uje mišljenje da umetni!ko delo ne rešava nikakav pro%lem ili ako ga rešava.er%alizator gnjavi zato što ho#e da gnjavi. sadržaj je energizovan projekcijama njegovih nedoživljenih potre%a. jedan po jedan( dokaz za to su naredna umetni!ka dela koja se u osnovi razlikuju. / pogledu sadržaja govora. slo%odnim samo u vitalnoj aktivnosti. poezija %i ponovo %ila opsesivno trošenje energije u ponavljanju situacije. projektuju#i sebe u njih. sama aktivnost se upravo sastoji od %avljenja re!ima( forma npr. Ponavljanjem ove scene ' možda uporedo igraju#i o%e uloge ' ostatak organizma je kruto imo%ilisan.%ogatstvo gornjih tonova su potencijali zvonkosti u primitivnim pokli!ima. *u%vokalni tuđinac je tako ponovo asimilovan u njegovu sopstvenu li!nost. da je to samo privremeno. osuđuje ili naprotiv. ali slo%odouman po pitanju forme( i kako se njegovo ume#e razvija. kritikuje zvuk. zato što %i te !injenice. uništile njegove projekcije i racionalizacije i po%udile anksioznost( stvarni život %i izvršio invaziju na supstitutivni život. zato što umetnik ne poznaje latentni sadržaj svog sim%ola( a da je tako.

da ponovo doživi raspoloženje ejdetske vizije. rime. ve# da ponovo nau!i nešto o ose#anjima i stavu de!jeg govora. /. pa do rime. )ada. u pokušaju da ispuni nezavršenu figuru. koji je zainteresovan i donosi odluke. !avrlja i otkriva da mu se z%og toga ne#e srušiti svod na glavu. kao i da poveže ver%alno i never%alno. 2ato što Qznanje6oM sadrži određenu apstraktnost. ve# da postoji tendencija da se nizovi asocijacija organizuju u smisaone celine ili grupacije. sekvenca re!i %i tre%alo da sledi zakonitost: ako se “7 !esto pojavljuje sa “0 . ono nije interesantno( i opet #e se pojaviti u njegovom uo%i!ajenom kontekstu introjektovanja mudrosti autoriteta. )a aktivnost se uopšte nije mogla spojiti sa njegovim iskustvom ' naprotiv.otkrio smisao ili celo zna!enje. )akođe on ne sme da cenzuriše -da ometa asociranje tako što #e kritikovati re!i koje se pojavljuju. Benijalnost psihoanalize se ne ogleda samo u tome što je pokazala da slo%odne asocijacije prate ovu zakonitost asocijacija deo po deo. da se nižu u određenom pravcu. Prema ranijoj teoriji asocijacija.. u stvari. samo da %i udovoljio staroj ludi . 7li sa ovog stanovišta. ali takvim ga ne !ini slo%odno asociranje. &no što !ini razigranu matricu poezije jeste: dopuštanje da se govor sam razvija. Pravilo “1e cenzuriši oslo%ađa ga odgovornosti prema re!ima ' što je takođe uo%i!ajeno za mnoge ljude. *an govori jezikom slika koje poti!u iz detinjstva( prednost ovoga nije u tome da se oso%a seti infantilnog sadržaja. &pasnost ove tehnike leži u tome da %i se moglo desiti da pacijent. kako god %ilo. se#a ga se i može re#i da ga je on sanjao. od slike preko misli. ve# upravo suprotno: njihova pažljiva književna i slikarska predstava -nadrealizam. Pro%lem je u tome što se aktivnost u koju je pacijent %io uklju!en sastojala od ver%alizovanje niza %esmislenih re!i. i sa osnovnim pacijentovim pro%lemom. ili joj je sli!na. usklika. 7ko pacijent uspe da prepozna sebe kao o%jekat znanja. &vo je metod le!enja. ili je u krajnjem slu!aju sli!na onome što se !esto pojavljuje. poveže svoje novo znanje striktno sa svojom ver%alizacijom. naravno. onda se njegov jezik u znatnoj meri o%oga#uje. a nije znao da je znao ' postala %liska i krajnje zanimljiva. iako nesvesno. koja je ugodno o%ojena euforijom tople atmosfere i naklonjene. onda postoji tendencija da se izazove “0 .. ve# je. zapaža ton i izraze lica. kao jezi!ki modus. pokroviteljske pu%like. ona je %ila verna kopija uo%i!ajenog iskustva: pacijent poznaje se%i u toj ulozi. ali ovo je upravo mesto odakle smo i zapo!eli. te tako “0 izaziva “" i tako dalje. tako da može pomisliti. kao i da ove grupacije i pravci imaju zna!ajni smisaoni odnos sa prvo%itnim podsticajem. nije “mehani!ki stvarao ovakav tok. Ipak nešto %i mogli re#i o samim slo%odnim asocijacijama. 7li cilj psihoterapije nije da terapeut postane svestan ne!ega o pacijentu. Pohvalno je to što sada pacijent. umesto isceljenja rascepa. razmotri#emo koristan i lep aspekt slo%odnih asocijacija: prihvatiti ih za ono što jesu. koji je %io previše precizan i nemaštovit u svom govoru. rekao: “Popravi#u se. isklju!ivanjem selfa koji je odgovoran. onda %i ova vrsta znanja ' koje je neko znao.: on se %avi grupacijama. ali istovremeno da 50 . ve# da pacijent postane svestan se%e. vremenom i asocijacijama koje izostaju i ukazuju na otpor. 7ko je sada pacijent u mogu#nosti da poveže nove re!i i misli sa !inom. ili kako %i rešio pro%lem. Sl#1#dne as#! ja! je "a# je' *" e"s)er men$ $eđutim. sada zna o njemu -P. naime pacijentovog ponašanja u nesvesnom. 1ema sumnje da na ovaj na!in pacijent saznaje nešto znatno zanimljivije o se%i( ali pitanje je da li on time pove#ava ili ne svesnost o se%i. Prema tome. potre%no je zapo!eti proces kojim #e terapeut objašnjavati pacijentu šta on -). &vakva situacija %i se mogla nazvati ograni!avaju#im ili idealnim slu!ajem ver%alizacije. "ilj terapije je da se pacijent navede da ovo prepozna. &vo je. ova tehnika %i ga mogla još više produ%iti.. Primeti#ete da se terapeut koncentriše na tok i na kreiranje celih figura u njemu -na njihovo pronalaženje i stvaranje. detaljem iz sna. %io glavni dokaz postojanja nesvesnog( postavlja se pitanje da li je to korisno za psihoterapiju. vra#aju#i se unazad prema određenim emotivnim potre%ama.. 1a ovaj na!in terapeut postaje svestan ne!ega o pacijentu. kako je Ctekel -*tekel. Pretpostavimo da pacijent prihvata san kao sopstveni. a ne da je san došao njemu. Pacijent. "eo lanac %i mogao %iti deo po deo analiziran i “o%jašnjen na ovaj na!in. -7li možda je ovo sada neki finiji gospodin. izražavao određenu tendenciju. naj%olju vež%u možda ne %i !inile slo%odne asocijacije koje izviru iz slike i primena %eživotnog znanja na sliku. 2apo!e#emo sa asocijacijama koje se ispredaju oko detalja sna. 7li znanje koje mu nije o%jašnjeno potpuno je strano toj aktivnosti( ono pripada sasvim druga!ijoj uo%i!ajenoj aktivnosti: naime prihvatiti neprijatnu istinu i progutati je celu( i ponovo njegov otac govori užasne stvari o njemu. do slike.

osim ako mu se ona ne kaže. prenete pacijentu. koje potvrđuju postoje#i slu!aj i koje su istina. 2. a ne kao haos. terapeut nešto saznaje i to govori se%i i terapeut o%jašnjava pacijentu ono što zna. Predo!eni su osnovni retori!ki motivi govornika. dok pacijentu prepušta oruđe analiti!ara. odlikuje se oskudnim re!nikom sim%ola stvari. $eđutim. ispravan govor ima upravo suprotne odlike: on je pun strastvenih tonova de!jeg govora. a sada više ni za terapeuta: one nisu istinite zato što ne funkcionišu. videli smo. leži. ali šta je korisno za pacijentaA *tvar nije u tome. *a ovog stanovišta pacijent. naravno. kao i odsustvom strastvenog tona( i on %i reformisao jezik u ovom pravcu -npr. naravno. njegove re!i su kompleksne. Pacijentu se njegove asocijacije !ine isto što i %esmisleni slogovi: one su !ista ver%alizacija. / svrhu našeg izlaganja ove filozofije do%rog jezika mogli %i ukratko nazvati “empirijske . F l#'#f ja je' *"e ref#rme 7ko se uzmu u o%zir savremene epidemije sim%oli!nih društvenih institucija umesto zajednica i ver%alizacije umesto iskustva. 2a logi!ara koji se o%u!avao u o%lasti fizike. dok se slo%odno asocira ili izgovaraju %esmisleni slogovi ili neki delovi pesme. zamra!ena i nezanimljiva. u tome da je njegov uo%i!ajeni diskurs neuroti!no rigidan i predstavlja lažnu integraciju njegovog iskustva. radi se o slede#em: pacijent u!i da nešto. više nisu istinite ' niti su istinite za pacijenta. može !initi irelevantnim( on %i rekao da je to samo “psihološko pitanje. koji su empirijskim kriticizmom.. Postoji jedno %itnije svojstvo slo%odnih asocijacija. prihvatanje ili od%acivanje pretpostavki o ne!ijoj stvarnosti. jer pozadina sadrži druge potisnute figure kojih je on nesvestan. 2a jednog logi!ara se ovaj faktor. zato što je !ovek. analiti!kom sintaksom koja izražava neki kompleks putem povezivanja. pre#utkuju#i ga ili nude#i ga u pravom momentu. dolazi iz sopstvene tame. terapeut postaje svestan pacijenta. da svoju nesvesnost vidi kao terra incognita. jer je stav slo%odnog asociranja disociran od iskustva. a ova svesnost se formuliše u re!enice koje on govori sam se%i. međutim. ali one ipak odvra#aju njegovu pažnju. Iz ovoga sledi da analiti!ar ne otkriva sva svoja tuma!enja. povezano sa njihovom klasi!nom upotre%om u psihoanalizi. ve# nešto što !ovek tre%a da !ini se%i. >igura koje je svestan je konfuzna. tek samo apstrakcija( a da li postoji jedna stvarnost ili potpuno neka druga stvarnost o kojoj se može saznati “istina . Iz ovih re!i. nemaju vrednost dokaza. )erapeut ih %eleži. “operacionalne i “instrumentalne . )re%alo %i da postane o!igledno da užasni nedostatak ljudske radoznalosti predstavlja epidemiju i neuroti!ni simptom. praznim stereotipima i apstrakcijama mereni i o%ezvređeni u odnosu na standarde konkretnih stvari i ponašanja.. &vim ho#emo da kažemo da maksima “*poznaj se%e samog izražava ljudsku etiku: ona nije nešto što se !ini nekome ko je u nevolji. one su tek puke apstrakcije. od zainteresovanosti i stava sa kojim se ona spoznaje. umesto da ispri!a svoju pri!u i odgovara na pitanje. iste re!enice. &vde imamo tri razli!ita skupa re!i koje se odnose na postoje#i slu!aj. $eđutim. terapeutova zainteresovanost ili pacijentova nezainteresovanost. on pre tuma!i vrlo mali deo. zna sve( a sam !ovek nikada ne može saznati tajnu. +azlog zašto se od pacijenta traži da slo%odno asocira. kao što su re!i primitivnih naroda. moglo %i se re#i da je %ilo %rojnih pokušaja da se reformiše jezik. 1a kraju #emo uporediti tri na!ina govora koja se koriste u eksperimentu slo%odnih asocijacija: slo%odno asociranje pacijenta. $eđutim. mora da postane partner u interpretiranju. Ipak u ovom kontekstu.onaj ko pri!a oseti sebe kako pri!a. *okrat je znao da je ovo posledica straha od samospoznaje ->rojd je istakao pose%an strah od seksualnog znanja. 7li ovde %i ponovo možda naj%olja vež%a %ila ona direktnija: koncentracija na !in govora. da oseti da to nije automatski govor. za psihologa koji je zainteresovan za %ezose#ajnost našeg do%a. što nije spoznavao kao svoje. ali %ezna!ajno u logi!kom smislu. odrasla oso%a. da se nove figure mogu povezati sa njegovom uo%i!ajenom figurom iskustva. da li ili ne pacijent shvata istinu tuma!enja ili na kom nivou je shvata. funkcionalne strukture. zavisi od re!i koje se koriste u formulaciji. radije #emo ovo re!i na slede#i na!in: ovdašnji “postoje#i slu!aj je iako potencijal. a ipak ima zna!enje( time je pacijent možda ohra%ren da istražuje. u pravcu osnovnog engleskog. govor koji ima najviše smisla kada se pri!a o “stvarnosti . apsor%uju energiju i spre!avaju kreativni razvoj. *lo%odne asocijacije remete ovaj zamrznuti odnos figure i pozadine i dopuštaju drugim stvarima da prodru u prvi plan. / ovim uslovima nije mudro sprovoditi le!enja u kontekstu koji potvrđuje rascep: terapeut. “ispravna upotre%a re!i. *uprotnost ovome !ini terapeutova tajanstvenost interpretiranja. koje se taji od dece. $eđutim. posedovanjem oruđa prevazilazi se ose#aj isklju!enosti. a njegova sintaksa je poezija. retori!kom analizom i logi!kom analizom. %itno u terapeutskom. 51 .

1o.RESIJA 1. za koje ne postoje drugi direktni dokazi osim ose#anja( i dalje.. ve# strukturisani dokazi stvarnosti. never%alnog ponašanja ili namera. : 4ont. potpunom ostvarenju ljudske prirode. Postoji dakle serija koja sve više i više uklju!uje faktore kontakta( ipak nijedan ovakav analiti!ki jezik ne može da dostigne govor koji omogu#ava kontakt. ako se kriterijumi ispravnog jezika %iraju tako da ose#ajni i kreativni aspekti govora ne pružaju “smisao . kada %i se shvatilo da je složeno kreativno dostignu#e !ak ja!i dokaz stvarnosti. 0esmisleno je govoriti da organizam poseduje nagone koji su “antisocijalni u smislu da su u suprotnosti sa njegovom društvenom prirodom. @edan od osniva!a sociologije kao pozitivisti!ke nauke. .. ali ovo je metafizi!ka predrasuda( &gist 4ont : je. jer %i to predstavljalo konzerviranu unutrašnju kontradikciju( ona ne može %iti konzervirana. tonu. 0eograd -prim. može %iti potisnuto. / nekoliko narednih poglavlja raspravlja#emo o “=ruštvu u uo%i!ajenom smislu.. za “naturalisti!kom etikom . imao smisla i tada %i procena %ila logi!ki zasnovana. 8J<K68KHJ. zato što takav govor delimi!no kreira stvarnost. 7li. +e#i #emo ovo otvoreno. odrastanju.. lingvisti!ka reforma ' isceljenje praznih sim%ola i ver%alizacije ' mogu#a je samo saznavanjem strukture poezije i ljudskog pisma i kona!no pisanjem poezije i stvaranjem o%i!nog govora poetskim. 52 . 4ontakt o%uhvata orijentaciju. kada %i se shvatilo ' kao što tre%a da %ude o!igledno ' da ose#anja nisu izolovani impulsi. pre nego na same stvari.uk 4aradži#. o odnosima i institucijama ljudi.. upravo među empiristima i instrumentalistima. *tvar zado%ija filozofski zna!aj daleko izvan lingvisti!ke reforme. imitacija i u!enje. jer nijedna procena ne tre%a da %ude logi!ki zasnovana. +e!i koje ozna!avaju stvari su tada sintetizovane jednostavnom logikom kom%inovanja. &peracionalni jezik glavni naglasak stavlja na manipulaciju stvari. manipulaciju i ose#anje ' a ose#anje se ver%alno javlja pose%no u ritmu. Instrumentalni jezik zahteva da osnovna jedinstva uklju!uju takođe i namere. a kreativna upotre%a re!i plasti!no uništava i preo%likuje re!i: ne može se napraviti spisak osnovnih re!i samo iz stvari. iz%oru i iskrivljenju re!i i sintakse. pre %i mogli re#i da postoje teško#e u individualnom razvoju. . &vo makar nudi senzorno6motorno jedinstvo kao osnovu. komunikacija. Postoji neprekidna potraga.prev. &snovna društvena priroda organizma i formiranje li!nosti 'vaspitanje i zavisnost. odnosno interakcije u polju organizam3sredina.?mpirijski jezik do%ru upotre%u re!i svodi na znakove koji ozna!avaju o%jekte percepcije ili fenomene koji se mogu posmatrati ili o%jekte kojima je lako manipulisati i jednostavna ponašanja. 1orme i protokoli do%rog govora se ne mogu svoditi na jednostavne konkretne stvari i nagone ' oni nisu dovoljno konkretni( oni su dati u konkretnim i !esto veoma složenim celovitim strukturama. prema tome... francuski filozof i sociolog koji je razvio teoriju progresa !ove!anstva. &gist -7uguste "omte. tada ovakva etika u principu nije mogu#a. uzajamna pomo# i izvesna rivalstva ' sve ovo je krajnje konzervativno. 1a ovaj na!in možemo govoriti o konfliktu između pojedinca i društva i određeno ponašanje nazvati “antisocijalnim . !ije norme ne %i %ile izvan teku#eg procesa. S#! jaln# an$ s#! jaln# 1ije %ilo lako pokazati da su socijalni faktori od suštinskog zna!aja za formiranje li!nosti i da se %ez njih organizam ne %i mogao uopšte nazvati li!noš#u.. VIII ANTISO0IJALNO I A. snažna ose#anja simpatije i antipatije. * druge strane.. smatrao da društveni odnosi i institucije nude najkonkretnije protokole. motive i retori!ke stavove govora. ?nciklopedija *arousse. 1aravno da %i na isti na!in određene o%i!aje i institucije društva mogli nazvati “antipersonalnim . iz%or lju%avnog partnera i druženje. ali je neiskorenjivo. tada %i se mogla stvoriti takva jezi!ka pravila kojima %i svaki govor koji omogu#ava kontakt. ve# su “samo su%jektivni . -1ajviši nivo konkretnosti je generalno pripisan neživim “fizi!kim o%jektima. na primer.

-1aveš#emo jedan klasi!an primer: >rojd je 8K<H. promenljivo i da #e delinkventni aspekti nestati potonjom integracijom. a nikoga se ne ti!e da li mi to radimo ili ne. a ova agresija se pripisuje nagonu. jedna od reka u =onjem svetu. -c. tamo gde je neko potisnuto iskušenje %ilo prili!no univerzalno prisutno. prenošen preko ranih autoriteta. zato što se veruje da je ono do%ro. Pr#mene u an$ s#! jaln#m Prilikom razmatranja antisocijalnog. uvek se postavlja pitanje zar ne#e putem dalje integracije ono možda postati još izrazitije i zar !ovek ne#e umesto da se trudi da se prilagodi društvu. društvo prilagođavati se%i. Ispostavlja se da je impuls koga smo nejasno doživljavali kao nešto užasno ili u%istveno. jer je potiskivanje !in agresivnosti uperen protiv selfa. ako je usmereno ka uništavanju ne!ega u vezi o%i!aja. 53 .. pokušaj da se potisne mastur%acija i inhi%ira orgasti!ko zadovoljstvo.prev. tako da se mnoge stvari koje su smatrane poro!nim. koja je potisnuta u svakom društvu koje posmatramo. )eoreti!ari su otišli predaleko dokazuju#i kako su %azi!ni nagoni “do%ri i “socijalni ( oni su se tako puno trudili da %udu na strani anđela. koji je %io pravo iskušenje ili porok ' a stvarni društveni pritisak. 7li sam !in potiskivanja je -a. stvorio ideju o neprekidnoj pretnji. I naravno. neuroti!na procena je takođe ispravna. ganu#u 3heront$ -. koje prkosi društvenom artefaktu.. institucija ili li!nosti koje postoje u određenom vremenu i prostoru. u pogledu delinkventnog ponašanja koje je samo antisocijalno. &d vremena kada je >rojd prvi put pisao o tome. %. $eđutim.II. iz !etiri gore pomenuta razloga. ?nejida... &no što se dogodilo jeste da je u poslednjih pedeset godina došlo do velike revolucije u društvenim o%i!ajima i proceni. onda on izgleda u znatno manjoj meri antisocijalan( iznenada shvatamo da on nije ništa neo%i!no i da je manje6više prihva#en u našem društvu odraslih ljudi ' a destruktivan intenzitet koji smo mu pripisivali je sla%iji.. koju je o%ojio jezivom %ojom za%ranjenog i -d. 7heront ' u gr!koj mitologiji. pogrešno medicinsko podsticanje seksualnog ta%ua. / ovom smislu. do%ro je ono !emu je ljudski težiti. ve# takođe i z%og toga što su -e. 0ojimo se da je antisocijalan svaki nagon ili cilj koji imamo. međutim. ali koji od%ijamo da prihvatimo kao nešto svoje. smatrao da je mastur%acija uzrok neurastenije( kasnije je otkrio da je ono što uzrokuje neurasteniju zapravo %ila mastur%acija pra#ena ose#ajem krivice. više ne smatraju. nego što smo strepeli.. te prikrio svoj ograni!en cilj i naveo nas da ne razumemo društvenu stvarnost. oni sadržavali ostatak koji je zaista %io destruktivan za tadašnje društvene norme. $eđutim. stvorio ideju o destruktivnosti. odnosno identifikacija sa onim autoritetima koji su !inili naše prvo%itno društveno okruženje. god. samo jednostavna želja da nešto iz%egnemo ili od%acimo. &!igledno da je razlog ovome to što smo ga inhi%irali i sklonili iz svesnosti. )ako da je sam strah od štete. ako ovaj nagon oslo%odimo i prihvatimo ga kao deo se%e. je %ilo ono što je vodilo do neuroti!nog potiskivanja. kao što su i same ver%alne li!nosti. 3cheronta movebo 9 6 što %i %ila šteta.Pjudsko društvo je. stvaranje institucionalizovanih artefakta. . $eđutim. društveno opravdano ili %ezazleno. u znatnoj meri artefakt. -%. koje duše umrlih tre%a da savladaju pre ulaska u Wadovo carstvo -prim. ve# se ono sada smatra do%rim itd.. &no se u svakom pogledu neprestano menja( zapravo.. neko individualno ponašanje je u zna!ajnoj meri “antisocijalno . verovatno !ini deo osnovne konzervativne društvene prirode. +e#i #emo ovo na drugi na!in. / okviru terapije korisno je pretpostaviti da je delinkventno ponašanje neke oso%e. određeni “sadržaji ida su %ili zastrašuju#i ne samo zato što ih je potiskivanje u!inilo takvim. 1e radi se o tome da se određeno ponašanje sada vidi kao prihvatljivo. koje je kontradiktorno njenoj društvenoj prirodi. zato što je sada postalo prihva#en deo slike !ove!anstva. : %3ko ne mogu dirnuti višnje bogove. od onoga što je antisocijalno.erovatno da se on sada ne %i ose#ao pozvanim da koristi hvalisav moto: 7lectere si ne8ueo Superos. ono što je prouzrokovalo štetu. što ga ne možemo povezati sa prihvatljivom slikom o se%i. “sadržaji ida su postali pitomiji i manje zastrašuju#i. koja se sastoji od imitacija.ergilije. prvo je potre%no da razdvojimo ono što neuroti!ar smatra antisocijalnim. . koji držimo u nesvesnom ili ga projektujemo na druge. 5ovek ne teži da %ude do%ar. kada se otkrije da se radi o ne!emu o%i!nom i nekako prihvatljivom. . iniciranje društvenih promena.

4aže se da pomodarstvo i “preterano prepuštanje zadovoljstvu pojeftinjuju seksualno zadovoljstvo( ovo je ta!no. “z%og toga nemoj da radiš tako . pregalaštva i dužnosti %ili društveno štetni. 54 .erovalo se da je seksualno lišavanje neophodno za nagomilavanje napetosti( ali organizmi!ka samoregulacija tre%alo %i da %ude dovoljna da odredi vreme nagona i pražnjenja %ez spoljnih intervencija. sigurno do%ro i da nije antisocijalno.god. raniji standardi povezanosti. Pošto nisu do kraja završeni. pove#anje razmera potpuno neo%uzdane seksualnosti %ilo je propra#eno smanjenjem uz%uđenja i du%ine zadovoljstva. kada je ispravno shva#ena i opisana prihvatljivim re!ima( društvo za%ranjuje ono što je za njega destruktivno. )ada ne postoji semanti!ka greška. &vo tre%a da %ude o!igledno. 2aista je zadivljuju#e na koji na!in društvo jednoglasno dolazi do nove slike o se%i u celini( o!ekivalo %i se da neki delovi moralnog kodeksa %udu uporno konzervativni -ali naravno.. ur%anizam. I tako dalje. 7li razmotri#emo detaljnije ovu situaciju. / neravnomernom razvoju. &ne su posledica anksioznosti i šoka. *toga. 1aro!ito kad su u pitanju deca. &vde imamo zanimljiv primer neravnomernog razvoja. koji su sada poprimili razmere epidemije. 7li agresivna psihoterapija je neiz%ežno društveni rizik. te stoga ne tre%a da se suo!avaju sa otporom li%eralnih i tolernatnih ljudi. Cta ovo zna!iA . koji je skriven u svakoj novoj slo%odi ' jer nije neo!ekivano da se u svakoj slo%odi oslo%odja energija. na primer. nekada je %ilo savršeno jasno da je strogo navikavanje deteta na vršenje nužde koristan na!in za formiranje jakog karaktera( ovaj stav svakako nije odraz neukosti. !inovi se ponavljaju. ili esej “Wriš#anstvo i teatar . ve# je verovatno ta!an. @edan razlog za promenu. ali zna!enje i ose#anja su zako!eni. 7nksioznost i nedostatak zadovoljstva stvaraju ose#aj krivice. oslo%ođena seksualnost stoji naspram %lokade onoga što nije oso%ođeno( po%uđena je anksioznost( !inovi se odigravaju. što mi danas smatramo korisnim i zdravim. napredak u nekim o%lastima u pravcu samoregulacije. viši životni standard itd. ukidanje telesnog kažnjavanja. ve# pravi konflikt.tada ono iz%ija na videlo neverovatnom %rzinom( postaju#i javno i više6manje zadovoljeno. dozvola da se sisa palac. izdvoji i u!ini neškodljivom “pretnju iznutra . što %i vodilo do još ve#eg zadovoljstva i samoregulacije. prepuštanje zadovoljstvu %i %ilo manje kompulzivno i automatsko( a pitanje koje mi postavljamao je zašto postoji manje zadovoljstva. &ve promene su danas toliko rasprostranjene da %i tre%alo da %udu kumulativne( to jest. ono gu%i svoje zastrašuju#e aspekte( i u jednoj generaciji dolazi do promene društvene norme. više kontakta i lju%avi. završavanjem posla. i tako dalje. &n je uporno upozoravao na društveni otpor koji je postojao prema psihoanalizi. niti naro!ito neuk( %i#e pre da je on trezven. 5ovek #e shvatiti oz%iljnost neke promene samo ako ode u neku vrlo konzervativnu zajednicu u provinciji ili ako prelista priru!nik za vaspitanje dece iz 8K<8. 7ko naši savremeni stru!njaci koji se %ave mentalnom higijenom otkriju da je ono što su oni dopustili da se oslo%odi. nesumnjivo s razlogom. onda se radi jednostavno o tome da oni %iju %itku koja je ve# uglavnom do%ijena i zaokupljeni su. jer društveni pritisci ne deformišu organizmi!ku samoregulaciju koja je “do%ra i “nije antisocijalna . itdA 0ilo %i mudrije da se ova specifi!na de6senzitizacija posmatra kao sli!na po vrsti drugim desenzitizacijama nepostojanja kontakta i lju%avi. jeste da %i. što vodi u još žeš#u %or%u. =ruštvo !ini napor da izoluje. priznavanje potre%e za fizi!kim kontaktom i sisanjem. preteran. 7li oni su govorili “z%og toga radi tako$( a mi kažemo. više samoregulatvnih standarda u vezi ishrane. dok se istovremeno održava ili !ak pove#ava neuroti!na promišljenost u drugim o%lastima. koji %i u%lažili opšte ogor!enje i projektovanje %auka( time %i ta%ui %ili sve manje nametani. dozvola mastur%acije i sla%ljenje pravila u navikavanju vršenja nužde. 7 ono što je od kapitalnog zna!aja je slede#e: raniji stav nije o%avezno šokantan. dolazi do saradnje svih vrsta društvenih faktora: promena u ekonomiji. sve ovo tre%a da pokaže plodove zadovoljstva odgajanja nove generacije. ali kada %i %ilo više zadovoljstva. do%ro razmotren sud o tome šta je nekorisno ili destruktivno.. kako spre!ava revolucionarni dinamizam. na današnjem nivou ekonomije i tehnologije. tre%alo %i da se generalno ostvaruje dovoljno stvarnog zadovoljstva i samoregulacije -u određenim sferama. $ožemo videti kako se društvo prilagođava da %i dostiglo novu ravnotežu u neravnomernom razvoju. 1a primer. >rojd je oz%iljno shvatao ovaj neprijateljski ostatak. koji je u stvari %io društveno destruktivan. međunarodna komunikacija. (. ?era+n#mern na)reda" rea"! ja dru5$+a +azmotri#emo dve krajnje spektakularne promene o%i!aja do kojih je nedavno došlo i u kojima je psihoanaliza imala vode#u ulogu: afirmativan stav u odnosu na seksualno zadovoljstvo i permisivan stav u pogledu vaspitanja dece.

zarađivanje za život. /pravo je protiv ovakve izolacije +ank upozoravao kada je rekao da je mesto na kome se u!e životne istine ulica. 1ema sumnje da je seksualnost organski periodi!na. zar je to sveA =aleko je %olje.. Postoje državni neprijatelji i vode se državni ratovi neverovatni po o%imu. pokušavaju#i da zaštitimo njihovu urođenu snagu. ona moraju sve više i više da se svesno prilagođavaju civilizaciji nauke. kao što #emo videti. 1aravno da su pioniri seksualnog o%razovanja %ili ravolicionarni( oni su se posvetili poništavanju savremenih potiskivanja i razotkrivanju licemerja( stoga su se lukavo do!epali svih do%rih i anđeoskih re!i. 7li ove iste re!i su sada novi ta%u ' “seks je divan. 2apanjuju#e precenjivanje dece u našoj kulturi. izazivaju#i time fatalnu opasnost. da se zapo!ne do%ar. spre!avaju podelu i otvaraju put ka ogor!enosti. ali i %ogohuli ' pošto su samo pravi vernici. &vaj stav steriliše seksualnost i uti!e da ono što je po svojoj prirodi hirovito. *ada smo nau!ili da je seksualnost divna i ekstati!na. Cta psihoterapija mora da uradi da %i spre!ila ovu %irokratizovanu pristojnostA @ednostavno. koje %i mogle po%uditi du%oko ukorenjeno %untovništvo. 7 sve ovo se %rižljivo onemogu#ava kada je u pitanju prostorno planiranje. -*til ove vrste komercijalizovanog sna je uvek nepogrešiv pokazatelj stvarnih z%ivanja. ali !ovek ne može da voli po recepturi. Paradoksalno je da je glavni društveni na!in za izolaciju seksualnosti zapravo zdrav. nema nekih snažnih frustracija. mi smo preplavljeni sopstvenom inferiornoš#u i identifikujemo se sa decom. intenzitetu i atmosferi terora( a istovremeno 55 . )ako da period zavisnosti. ve# ona. jeste vid kontrole i podele. .. romanima. u!enje kroz praksu.. 7li. o!ajni!kom rizikovanju selfa. )o je savršena ilustracija $aks . može samo da izazove razo!arenje i da ih navede da se upitaju: “Cta. 2atim kako deca rastu. &vo je razlog zašto se !ini da lišavanje i za%ranjeno vode intenzivnijem seksualnom uz%uđenju( ne radi se o tome da su organizmu potre%na ova spoljna pomagala.Blavna %lokada. naša generacija nau!ila da oslo%odi veliki deo de!jeg %u!nog divljaštva( a sa druge strane pooštrili smo disciplinski poredak u našem celokupnom fizi!kom i društvenom okruženju. u %lokiranom organizmu. 7 drugi ishod %i %io.remenom se odvija dugoro!no prilagođavanje.e%erovog -$aR Ne%er. nije ništa nego reakcija na potiskivanje spontanosti odraslih -uklju!uju#i spontani nagon da podave sopstvenu decu. / velikim gradovima postoji minimalno stam%eno z%rinjavanje ' ali su tu !ista igrališta na koja nijedan de!ak koji drži do se%e. u filmovima. kojim se stvaraju do%ri. demokratska slo%oda. &vo je ionako o!igledno iz !injenice da se komercijalna eksploatacija seksualnosti. %ogohulnici. zato pazi da %ude !ist ' one su društvena od%rana. trezven nau!ni stav o seksualnom o%razovanju od strane edukatora i progresivnih roditelja. An$ s#! jaln# se sma$ra a&res +n m 1ajistaknutije strastvene karakteristike naše epohe jesu nasilje i krotkost. na veoma du%okom nivou. kao i da tu silu prilagodi se%i. iracionalno i psihološki eksplozivno -iako organski samoograni!avaju#e. potre%e celine da se prilagodi novoj sili. osim one suštinske. !ovek doživljava %ljesak spontane radosti. )akođe. koje %i z%unilo i stare Brke i renesansnu gospodu. da im se dozvoli da odrastu i pokažu ekonomsku i doma#insku inicijativu. *ama istorija psihoanalize je prou!avanje na!ina na koji se nešto može u!initi %ezopasnim putem pristojnosti. uredan i %eskrajno destruktivan rat. po pravilu postaje sve duži i duži. da izvrši pritisak na slede#i otpor koji se pojavi. takozvani zdrav stav koji preo%ra#a !injenicu života u higijensku praksu. živahna radoznalost. stripovima itd.. koncentriše na sadizam i u%istvo. -kao što je demonstrirao Pegman64eith. gde se njihova misterija poštuje. tehnike i svemo#ne vlasti. jeste inhi%icija agresije. zato što nema drugog kriterijuma. a ne “prljava ( ali naravno da je ona %ukvalno prljava. &na nikako da završe svoje školovanje. zdravi građani.. upravljanje državom. 4ontradiktorna podela je o!igledna: u progresivnim porodicama i školama ohra%ruju se samoregulacija. postane zvani!no.. koji rano doživljavaju nervne slomove i koji se žale da ih je “život mimoišao . . inter urinas et eces: a podučavanje o njenoj ekstati!nosti -umesto da se dopusti da nas situacija iznenadi. dozvoljavaju#i sve. autoritativno i gotovo o%avezno. Prirodno da se roditelji ose#aju pritešnjenim negde između. Permisivni stav u vaspitanju dece je prigodna studija neravnomernog razvoja i društvene protivod%rane( samo komi!ni genije kao što je %io 7ristofan mogao %i zaista da shvati zna!aj ovoga. koju #emo ukratko razmotriti. osnivanje porodice. s jedne strane. +azmislite jednostavno o tome da je. ve# da se udovolji potražnji i da se prodaje. @er verovatno da u trenutku kad prkosi ta%uu. zakona %irokratizacije proro!kog. =eci je dopuštena sva slo%oda. ne re#i uopšte ništa. kod ve#ine ljudi koji %lokiraju agresiju i koji se stoga ne mogu prepustiti niti savladati otpor u drugima. %esu i nesvesnoj agresiji protiv autoriteta i. ne %i ni mrtav išao. koja deluje iz pozadine. pristojan. ve# je samo prisutan uporan pritisak preo%likovanja. 7li ovaj zakon nije neiz%ežan( on je posledica neravnomernog razvoja i prate#e anksioznosti.

jer nijedan apetit nije uklju!en -pretnja dolazi spolja. povla!enju iz kontakta.. propadanje zu%a itd. / ponašanju. mora %iti analiza i oslo%ađanje agresije :. +azaranje -destrukturisanje.. / >rojdovom vremenu i okruženju. naro!ito. 56 . -Pekari ukazuju na nestanak slu!ajeva oz%iljne histerije. Un 5$a+anje ra'aranje *tav i postupci koji se nazivaju “agresivnim !ine grupaciju suštinski razli!itih funkcija kontakta. 5ovek je onda primoran da nešto poseduje %ez spontanog uživanja. telesni napad ili opasnost. Pokuša#emo makar da pokažemo da su uništavanje. dok je analiza karaktera %or%ena. samopouzdanja. / neurozi karaktera. Brupa nagona i perverzija koji se nazivaju agresivnim ' nihilizam.. /. razaranje. dominacija i samou%istvo. kako %i se oni kao delovi asimilovali u novu celinu. da grli %ez kontakta... -1eiskorenjivi faktori su zauzvrat potisnuti. neprijateljstvo upereno protiv selfa i somatski simptomi potisnutog %esa -!irevi.su prisutni neprimerena građanska poslušnost i gotovo potpuno potiskivanje li!nog izražavanja. .: naro!ito kada potre%a ili želja iziskuje postojanje o%jekta koji je takođe %olan i opasan. osvajanje i dominacija 'danas se doživljavaju kao antisocijalni nagoni par e. *imptomi su prvo%itno %ili “neurasteni!ni ( oni su %ili.. =ruge vrste agresija. seksualna %lokada se ne povezuje sa pražnjenjem. razaranje i %es od suštinskog zna!aja za rast u polju organizam 3sredina( ako se radi o razumnim o%jektima. “očigledno je da su oni antisocijalni i pogu%ni za društveni poredakD 5injenica da se društveno od%acivanje raznih vrsta agresija uopšte ne osoporava.. &vo delimi!no ukazuje na po%oljšanje tehnike. 5ini se da sada ovakvo direktno seksualno trovanje nije toliko uo%i!ajeno( na primer. osvajanje. Prvenstveno. ali ni njegovo nepostojanje nije prijatno. prema razli!itim oso%inama koje postoje u istom o%jektu. “hladnokrvno se uklanja ugrožavaju#i o%jekat iz polja. mogu se !uti primed%e.cellence. jer se ne doživljava da upotpunjuje polje( prijatnost koja se ponekad javlja ukazuje na ulazak u stanje u kome se stegnutost opušta: uzdah olakšanja. F Promena u antisocijalnom od >rojdovog do%a takođe se ogleda u promeni psihoterapijskog metoda od analize simptoma do analize karaktera i dalje. inicijativa. direktan rezultat seksualne frustracije( psihogeni simptomi su %ili transparentni seksualni !inovi. lišavanje i ogor!enje po pitanju zadovoljstva i životnog standarda u znatnoj meri su uticali na klimu snažnih ose#anja. =u%oka neuroza. koje su o%i!no dinami!ki međuso%no povezane u akciji. 4ada ni %eg ni otklanjanje nisu mogu#i. a delimi!no na prihvatanje razli!itih vrsta slu!ajeva.. totalna mešavina nije ispravno analizirana i previše je “svedena en bloc. Iz%egavanjem i %ežanjem. može se shvatiti kao prima acie dokaz da slede#i korak koje %i društvo tre%alo na!initi u pravcu zadovoljavaju#ih normi. ose#anja i kreativnosti. skretanju pogleda. / osnovi ovoga nalazi se inhi%irana mržnja prema drugima i prema se%i. a seksualnost nije toliko osuje#ena. živo %i#e se povla!i iz ugrožavaju#eg polja( u%ijanjem. uništavanje je od%ram%eni odgovor na %ol. Beštalt se završava %ez o%jekta. &vo je !esto neiz%ežna sud%ina dece. u raz%ijanju i šutiranju.. sadomazohizam. graške znoja itd. /ništavanje zna!i pretvaranje u ništa( od%acivanje o%jekta i njegovo %risanje iz postojanja. 1a površini. &vi mehanizmi postaju vrlo važni kada okolnosti zahtevaju suprotan odgovor prema “istom o%jektu -ta!nije. te tako do%ijaju zajedni!ki naziv. te uglavnom sa kontaktom i ose#anjem. je rušenje celine u fragmente. u%ijanje. koja je izgleda zamaskirana snovima kao što su komi!ne knjige i inostrana politika. protuma!i#emo kao neuroti!ne derivate.. rato%ornost.g. 1aj!eš#e. ogleda se u retroflektovanoj i projektovanoj agresiji. kako %i se konflikt razotkrio i donela odluka ili prošlo kroz patnju. &d%ram%eni odgovor je “hladnokrvan . 7nalizom je potre%no ta!no razjasniti koje svojstvo o%jekta je potre%no. 1a po!etku #emo napraviti razliku između uništavanja i razaranja. onda su oni uvek “zdravi i u svakom slu!aju se ne mogu umanjiti.. neuroza ima veze sa izolacijom i inferiornoš#u( ali to je %ezopasnije s o%zirom da se oni uglavnom doživljavaju( o%i!aji su u sve ve#oj meri o%eleženi atmosferom nadmetanja i žudnjom za društvenom pripadnoš#u. !ije su posledice gu%itak kontakta. =anas se u 7merici opšti životni standard nalazi na visokom nivou. kao što su sadomazohizam. ima mnogo više mastur%acije %ez preplavljuju#e krivice. kao i odraslih. stezanju zu%a. )ako je izmenjen terapeutski stav: raniji ortodoksni metod je %io nekako zavodljiv -što nije u redu. koliko je nezadovoljavaju#a. ve# nekako sa !inom. lov. kako je >rojd rekao -oko 8K<H. ovo se ogleda u !vrstom stiskanju usana i okretanju glave.. organizam može da pri%egne isklju!ivanju svesnosti. međutim. “7liD . Postojanje o%jekta je %olno.. a koje tre%a od%aciti. a da ne dođe do gu%itka zna!ajnih aspekata li!nosti.

Prelazak impulsa u pokret jeste inicijativa: prihvatanje impulsa kao sopstvenog i prihvatanje motornog izvršenja kao sopstvenog. @er ako mislimo da %i zajednica dve oso%e tre%alo da %ude krajnje korisna za o%oje. politici i o%razovanju takozvani ciljevi toliko strani. pod nogama nalazi !vrsto tlo: ne dvoume#i se. =e!ja izjava “4ada porastem. !esto dovodi do uzajamne koristi i lju%avi. 4ona!no. &d%ijanjem da po!ini razaranje. 4ada to odrasla oso%a ponovi. u težnji ka preteškom cilju. *ve je priprema. 1aša nespremnost da rizikujemo je o!igledno strah da ako ovo izgu%imo. %ilo da je to hrana. toplo. 2. da se. razlika između sopstvenih i partnerovih ku#nih navika. naro!ito ako se radi o u%ijanju u %ukvalnom ili fugurativnom smislu.1aprotiv. pokret ka njihovim suštinskim selfovima ' koji %i se ostvarili u %udu#oj novoj figuri( u ovom oslo%ađanju onog suštinskog. nagoni se svode na niži nivo. međutim. a ovo zahteva razaranje postoje#e forme u elemente. &vakav stav se naravno smatra surovim. self ili može introjektovati ili potpuno inhi%irati svoj apetit -odri!u#i se tako određenih aspekata iskustva. da je apetit jak i da je usmeren prema cilju. *vaki organizam u polju raste unošenjem. a ovo vodi ka neprekidnoj nesigurnosti i inferiornosti. a %es klju!a. potiskuje %ol. 7li ako frustriraju#a priroda prepreke postane 57 . javlja ili introjekcija ili se stvaraju o%lasti %ez kontakta. *ti!e se utisak da su ljudi odustajanjem od lova i %or%e potpuno prestali da se kre#u( pokreti na atletskim igrama nisu povezani sa organskim potre%ama. Pojavljuje se nedostatak vere. razaranje. veruju#i da #e pozadina o%ez%editi sredstva. Cta se dogodilo u međuvremenuA *tvar je u tome da su u našoj ekonomiji./ po!etku prepreka se vidi samo kao deo postoje#e forme koja tre%a %iti razorena i na nju se nasr#e sa prijatnom vrelinom. tako da se on manifestuje samo kao pri!ljivo planiranje ili vrsta snoviđenja. teži da uništi deo se%e ' ali pošto je ono što je od%a!eno neiskorenjivo. tada nailazi na prepreku i %iva osuje#en: napetost raste. kretanja industrije nisu pokreti !oveka. *istem o%razovanja rezultira u %rojnim neasimilovanim introjektima. 7li ono što je verovatno karakteristi!nije za savremeno do%a jeste disocijacija apetita od motornog odgovora. / isto vreme kada se inicijativa gu%i u z%unjenosti. prijatno -i ljuto. 4rajnji ishod je da se pro%lemi ne mogu rešiti. Introjektovanje je odgovor pose%no povezan sa porodi!nim nasleđem i društvenom prošloš#u( %udu#i da je nasilno hranjen. 7ko se prethodna forma potpuno ne razori i ne svari. odustaje se od pokušaja da se nešto asimiluje i javljaju se z%unjenost i mu!nina. a na!ini njihovog dostizanja previše komplikovani. lu!i se pljuva!ka. Prilazi se. prošlost uništava sadašnjost. onda je destrukcija nekompati%ilnih postoje#ih formi koje su doneli sa so%om.. razaranje je funkcija apetita. ali je inicijativa nestala. kao što se dešava prilikom zavođenja i defloracije stidljive device ili u slamanju predrasuda među prijateljima. a ne u skladu sa sopstvenom potre%om i vremenom. onda ne#emo imati ništa( više volimo lošu hranu nego nikakvu( navikli smo se na oskudicu i gladovanje. razaranje postoje#ih formi u li!nim odnosima. a da ih ne može ni uništiti niti asimilovati. tada se umesto asimilacije. neostvarena želja istrajava. Posle izvesnog vremena self gu%i pouzdanje u svoje sopstvene apetite. ona je direktno o%eshra%rena i u dostizanju jednostavnog cilja. poseže se s iskeženim zu%ima kako %i se ugra%ilo i dok se žva#e. *ve u svemu. inicijativa se gu%i. vezana energija se otpušta i prenosi se na oslo%ađaju#i !inilac kao što je lju%av. 0es sadrži tri agresivne komponente. neuroti!ni rascep. da to nije dovoljno za uspeh. Pretpostavimo. još uvek nejasnu sve dok se ne odigra. uništavanje i inicijativu. kojim #e ostvariti želju. )oplina %esa poti!e od samog apetita i inicijative. a zavisnost raste: da se %ude nahranjen i z%rinut. radi#u to i to ukazuje na njegovu inicijativu. Introjekt može da ima dvojaku sud%inu: on je ili %olna. koja se povra#a nazad -kao vrsta uništenja. 7ko se apetit inhi%ira putem ose#aja mu!nine ili straha od griženja i žvakanja. self introjektuje roditelje i kulturu. kao što je gore opisano. niti asimilovati. ako neko zakora!i. * druge strane. jer vera je znanje koje je iznad svesnosti. &!igledno je da inicijativa može %iti ugušena potiskivanjem celog apetita. varenjem i asimilacijom nove materije. 1ova materija mora %iti prihva#ena samo u skladu sa svojom ulogom u novom spontanom funkcionisanju. Postoje višestruke delimi!ne identifikacije( ovo uništava samopouzdanje i u krajnjem slu!aju. o!ev uticaj. dolazi do gu%itka emocija. koji se mogu asimilovati. tu nastaje trajni klin!. a ništa ostvarenje i zadovoljenje. predavanje. strana materija u telu. Proces uzajamnog razaranja je verovatno krunski svedok du%oke kompati%ilnosti. *trah dovodi do odustajanje od nagona. a da se ne razume na koji na!in. kao kad se dete udari zato što je “napredno . !ovek se prepušta aktivnosti.( ili se self delimi!no identifikuje sa introjektom. =estruktivan apetit je topao i prijatan. njegovu imitativnu pretpostavku ponašanja. In ! ja$ +a 1es 7gresija predstavlja “korak prema o%jektu želje ili neprijateljstva.

58 . F "sa! ja )re$. zato što je rasturanje na!in o%nove. 4. a toplom destruktivnom apetitu priklju!uje se hladnokrvna potre%a za uništavanjem. %es je saose#ajna strast( on ujedinjuje ljude zato što je pomešan sa željom -Poznato je da je mržnja am%ivalentna sa lju%avlju. koji inicira prilaženje. &va jarost -u%istvenost. pa ipak. / jarosti. lju%av stagnira i gu%i kontakt. i dodiruje sredinu. i dalje traje kada je uništenje o%jekta efikasno postignuto smr#u ili distanciranjem -npr. postoji neprekidna goru#a potre%a da se uništi “oso%a !ije postojanje vređa koncept o se%i( ali ako %i se ovaj koncept analizirao. svesnost je nekako konfuzna.. ona ipak crpe živost slikovitosti odloženog apetita.o!igledna.#dn#& sad#ma'#. inicijativa i %es su funkcije do%rog kontakta. %ez opasnosti po se%e( inhi%iranje agresije ne zna!i njeno iskorenjivanje. a ako %i se potiskivanje iznenada otklonilo ' na primer. 4od potiskivanog. 'am /ništavanje. neprijateljska agresija je !esto racionalna upravo tamo gde se smatra neuroti!nom: npr. po otvorenoj angažovanosti selfa( oso%a je ve# posve#ena situaciji. fiksacije funkcija kao što su ' mržnja. zato što propušta da pomene topao apetit u %esnoj agresiji. saznanjem da je oso%a ja!a i sigurna ' želja se iznenada kristališe u lju%av. organizam se širi.ideli smo da se one odvijaju u razli!itim kom%inacijama i postoji verovatno#a da #e %iti zadovoljavaju#e. kompulzivna potraga za lju%avnikom. stalna rato%ornost 6 nisu tako milosrdne. nesvesno. ve# samo svoju sopstvenu ideju. dispozicija %esa. kako to da njegovo nepostojanje ne izaziva ravnodušnost. vodi do potpune inhi%icije apetita i jeste uo%i!ajen uzrok impotencije. da poništimo ono što nam je potre%no. onda se self potpuno angažuje u neprijateljskom napadu. self se rasprskava pod pritiskom svojih frustriranih impulsa i zaista je z%unjuju#. da tako kažemo. ve# zato što je on opet neko ko pacijentu name#e interpretacije. &sim toga. . $rzeti nešto. zadovoljstvo i zaštitu svakog organizma u složenom polju. 7 žrtva osvete ili mržnje postaje deo oso%e koja je progoni. / tmastom gnevu ili mržnji. dete je i dalje ljuto na njih. Pokaza#e se da je uo%i!ajena formula “>rustracija vodi ka neprijateljstvu istinita. o%jedinjuju#i apetit i uništenje. / ekstremnim slu!ajevima apetit -pokret ka cilju. self po!inje da se razara u interesu svog zlo#udnog cilja( on više ne vidi stvarnost. svesnost je o%i!no vrlo oštra. nataloženog %esa. /opšteno govore#i. )ako se raz%esni !ovek koga neko udari. * druge strane. inverzije itd. 2%og ovih ustaljenih strasti žrtvuju se druge funkcije selfa( one su samodestruktivne. )ako da je ve#ina opravdanih ljutnji usmereno protiv sopstvenog iskušenja. / slepom %esu. 0ez agresije. podrazumeva vezivanje energije za ono što je po svojoj definiciji %olno i frustriraju#e i o%i!no nedostaje kontakt sa promenljivom aktuelnom situacijom.. 4oriste#i agresiju. razlikuje se od jednostavnog uništavanja -potre%e da stvar ne postoji u polju. 4ada je prelazak želje u “!ist %es zasnovan na potiskivanju želje. zašto uništenje neprijatelja u osveti i mržnji pruža zadovoljstvo . a ne želi samo da je otkloni( u%istvenost nije samo jednostavna od%rana. teku#a napetost angažovanog selfa postaje %olna. dok se self suprotstavlja o%jektu da %i ga uništio.. što je ravno samou%istvu: “0aš me %riga za njih zna!i “0aš me %riga za mene . je potpuno transcendiran i dolazi do izliva svirepe jarosti. ve# je hranljivo: neprijatelj ne samo da je uništen. +azlog za ovo je što je u po!etku frustriraju#a prepreka smatrana delom željenog cilja( dete je ljuto na mrtve roditelje zato što su oni i dalje deo nezavršene potre%e ' za njega nije dovoljno samo da razume da su oni. +ato%oran !ovek napada nekoga kao što !ini !ovek sa apetitom. $eđutim. otkrilo %i se da je drama unutrašnja. !ak iako nas to frustrira. Wladnokrvni u%ica pokušava da sistemati!no uništi svoju sredinu. *toga taj uporan %es. ono što po%uđuje tako intenzivnu krivicu u pogledu pro%lemati!nih o%jekata lju%avi jeste mešavina uništenja i %esa( jer mi ne možemo se%i priuštiti da uništimo. kao prepreke. 5ovek je okrenut onome što mrzi i drži ga %lizu. sklonjeni s puta. neophodne za preživljavanje. ili osim ovoga. ve# njeno okretanje prema selfu -o !emu #emo diskutovati u slede#em poglavlju. koje se ne mogu asimilovati i ko mu govori da greši. ve# je razoren i asimilovan. )ada postaje teško da se razume zašto %es. ona je voljena. kada o%ustavljanjem svih telesnih apetita. zato što je oso%a ve# angažovana i ne može samo da iz%egava nešto. razaranje. onda iznenada frustrira samog se%e sopstvenim ose#anjem neadekvatnosti i od%a!enosti ili sli!no( njegov gnev raste u pravcu izvora frustracije( i on projektuje “prepreku u %ilo koji mogu#i ili nemogu#i o%jekat( jasno je da ovakav !ovek želi da %ude poražen. a ovo je identifikacija sa užasnom osudom “0aš nas %riga za te%e . am%icioznost. roditelji su mrtvi. neprijateljstvo može %iti usmereno ka terapeutu ne zato što on predstavlja “oca .. ali suviše jednostavna. u%istvo s predumišljajem. osvetolju%ivost. / slu!ajevima osvete i u%istva sa predumišljajem.

Ili. $eso se jede. ali zadovoljstvo je malo i prisutni su znaci akutne anksioznosti. >rustracija u pogledu fizi!kog opstanka nije velika. tehnologija i novi o%i!aji donose sa so%om do%a sre#e. rekao. a da to nije sim%oli!no. onda je re! o fiksiranom sadizmu. Sa+remen ra$ je mas#+n# sam#u1 s$+# 1e' "r + !e . a ograni!avanje je u skladu sa tim. !ini se da %i se ova situacija mogla eksperimentalno izazvati fiziološkom terapijom kao što je +ajhova.. koja zatim omogu#ava da se otkrije mnogo više ose#anja:./opšte govore#i -razmotri#emo ovo detaljnije u slede#em poglavlju. 1ikada ranije u istoriji nije %ilo ovoliko komfora. Pojedini slu!aj gladovanja predstavlja skandal u dnevnoj štampi. Cto se ti!e našeg %lagostanja. -/zgred.rati#emo se sada širem društvenom kontekstu i re#i #emo nešto više o vrsti nasilja koje karakteriše našu epohu. *indikati ne zahtevaju hle%. 1ekada se verovalo da nauka. uništava samopouzdanje i inicijativu. ljudi su razo!arani. da se prisili na nešto. ali se ipak identifikuje sa sopstvenim samokažnjavaju#im selfom. povoljnije radno vreme i više sigurnosti( kapitalisti zahtevaju manje kontrole i %olje uslove za ponovno ulaganje. 2adovoljstvo u sadizmu se ogleda u pove#anju apetita koji se oso%ađa tako što se popušta selfu( udariti. više nije opasno putovati . ali gradski !ovek nikada ne vidi klanje životinja. ono što se želi nije %ol. Pod građanskim poretkom podrazumevamo ne odsustvo kriminala. kao što je =. što je %lagostanje ve#e. !ežnja mazohiste se produ%ljuje. Brifit -Briffith. kada je apetit potisnut i po navici nesvestan. %ez kojih ne može %iti aktivnog uživanja. *ve ve#im poja!avanjem instinktualnog uz%uđenja %ez odgovaraju#eg pove#anja svesnosti da je to sopstveno uz%uđenje i takođe sopstvena namera da se ono ograni!i.N. +azmere seksualnosti su velike. “sve suze sveta umivaju naše srce . 59 . : Wteli %ismo da koncept “pred6ose#anja . ali je desenzitizacija ekstremna.. pooštreno( !ežnju za pražnjenjem mazohista neuroti!no tuma!i kao želju da mu se uradi nešto. da %ude slomljen.. pred6zadovoljstvo može doneti du%oko ose#anje koje se ne %i moglo nazvati zadovoljstvom: kao što !ini utešni dodir lju%avnika kada. po%una i naoružanih %andi. / 7merici trenutno postoji kom%inacija do sada neza%eleženog opšteg %ogatstva i neza%eležene građanske poslušnosti. malog elementa koji oslo%ađa %ujicu ose#anja. zamenimo sa frojdijanskim konceptom “pred6zadovoljstvo . porođaj retko. I o%jekat se voli zato što je on kao sopstveni pot!injeni self.. postoji manje podstreka da se uništi građanski poredak. to je ve#a produktivnost. Pudaci ne lutaju ulicama( ne preti neka pošast. pro%osti itd. self odigrava fiksirano neprijateljstvo protiv se%e. Botovo da nema tu!a. /koliko se ova agresija drži unutra. &va nada je sada izneverena. onda se radi o lepo vaspitanom mazohisti( ukoliko on pronađe neku sliku o se%i u sredini. 0olest se %rzo izoluje u %olnicama( smrt se nikad ne vidi. / poređenju sa svim drugim do%ima i prostorima. potre%no je samo da istaknemo da nijedno ekonomsko pitanje o kome se diskutuje nema veze sa životom. $anje od deset procenata ekonomije posve#uje se elementarnim životnim uslovima. senzacija koja je po navici ugušena. $azohista voli %rutalnog lju%avnika koji omogu#ava osnovno pražnjenje. 6. ve# preovlađuju#u %ez%ednost koja vlada u gradovima i selima. ve# %olje plate. / primarnom mazohizmu -. u %ilo koje do%a dana. 2ato što je o!igledno da “pred6%ol funkcioniše na isti na!in: ako !ovek prignje!i nožni prst. iz njega #e provaliti kosmi!ki gnev i tuga.ilhelm +ajh. 0ol je “pred6%ol . kako %i se oslo%odio unutrašnji pritisak.. / ekonomskom i sociološkom smislu ovo povoljno uti!e jedno na drugo: što je više građanskog reda. ve# oslo%ađanje sputavanih instinkata.. %ez%ednosti i sterilnosti.. luksuza i za%ave. nagoni postaju ekspanzivniji i pove#avaju napetost. *portovi i za%ave u kojima ljudi u!estvuju su pasivni i sim%oli!ni( iz%ori koji postoje na tržištu su pasivni i sim%oli!ni( ne postoji nešto što ljudi prave i !ine se%i. &pšta z%unjenost i nesigurnost izolovanih pojedinaca u prevelikom društvu. *vuda. je forma u kojoj sadista željno dodiruje o%jekat. iz%oden.. / psihološkom smislu cela pri!a je sumnjiva. / mazohizmu. 1ikada ranije nije postojalo ovakvo stanje nenasilja.

=anas u javnom životu. ishodu koji rešava sve pro%leme %ez ose#aja li!ne krivice. nepotre%no je re#i. zanesen teorijom li%ida. u interesu vitalnije osnovne situacije. ve# ceo sistem en bloc. 1eophodno je imati nešto što je vredno mržnje. sa razornim eksplozijama. jer je on tada još uvek mogao. u zna!ajnom smislu. sva otvorena izražavanja destruktivnosti. postoji grupacija agresija koje su antisocijalne. )ako ljudi. govoriti o konfliktu između )anatosa i ?rosa. Pjudi su željni da završe nezavršene situacije. sadomazohisti!ki. /kratko. >rojdov najvažniji dokaz je verovatno 60 . viša klasa. Yelja za kona!nim zadovoljenjem. u terminima koje mi razvijamo. Izgleda da je >rojd svoju teoriju %azirao na tri dokaza. požarima i elektri!nim šokovima( i ljudi ujedinjuju svoje napore da ovu apokalipsu dovedu do ostvarenja. zato što ona ne rešava nijedan pro%lem. da je ameri!ki san o lju%avi. naravno. postoji razlog da se stvari z%rišu.)ada. Ipak. a da ne name#e nikakav zahtev skrivenom selfu. . 7. 7li sre#om. gde ionako nije adekvatan i gde ne doživljava veliko zadovoljstvo( i ona ne!iji napor !ini znatno efikasnijim u pravcu sadisti!ke prakse i mazohisti!kog poraza. kako smo rekli. ne može o%jasniti malim frustracijama. Pjudi imaju potre%u da pronađu velike udaljene uzroke. a raspoloživa sredstva su prekomerna i nesavladiva.. da se razori ne ovaj ili onaj deo sistema -npr. @er moramo imati na umu. !ovek je ljut na 1eprijatelja. 1eprijatelj je. 4ada ih neko maltretira. prilika za ljutnju ima na pretek. jer %i to %ilo antisocijalno i nepristojno. vidimo da su ovakvi uslovi gotovo specifi!ni za %uđenje primarnog mazohizma.rsta društvenog nasilja koji smo opisali: Prvi svetski rat koji je o!igledno %io suprotnost %ilo kom principu života i kulture. $ale ljutnje se neprekidno akumularaju i nikad se ne prazne( velike ljutnje. Kr $ "a Fr#jd#+#& Tana$#sa / sli!nim okolnostima nastala je >rojdova teorija o instinktu smrti. Pjudi posmatraju pri%ližavanje de%akla. $eđutim. inhi%iraju#eg selfa -sa svojim o!iglednim sadašnjim potre%ama i sredstvima. $eđutim. Ipak. vide#i ?ros kao protivtežu )anatosa. one su do%re i socijalne. )ada je neiz%ežno da ovo postane javni san sveopšte katastrofe. &no što je po pravilu neuroti!no protuma!eno kao želja za smr#u jeste želja za potpunijim životom. a uve#ava li!nu krivicu. 7li energija neophodna za %eg ili otpor paralisana je ili opasnost postaje op!injavaju#a. okolnosti su %ile manje ekstremne nego što su danas. %irokratijama i fa%rikama. )o je “neko drugi ko je sadista( i svakako “neko drugi ko je mazohista. %esa. okrutan i male su šanse da ima %ilo šta ljudsko u se%i( %esmisleno je tretirati ga kao da je !ovek. žude#i za sveopštom eksplozijom i katastrofom. sa promenljivim stepenom jasno#e. za orgazmom. &ni slušaju racionalna upozorenja i stvaraju sve mogu#e vrste razumnih politika. na kraju krajeva. !ak i na površini. 1euroti!na kompulzija ponavljanja ili fiksiranja koju je on pripisao privla!nosti traume. koje su povezane sa velikim inicijativama. niti kako da to do%iju. oni su tolerantni. dok vođenje lju%avi kao ponašanje nije sadomazohisti!ko. onda se javljaju sitna trvenja. u ratu. 4ontrapropaganda pacifista je više nego %eskorisna. protuma!ena je kao želja za potpunom samodestrukcijom. Pjudi su ovoga !ak i svesni. &va demokratska armija odvodi !oveka sa posla i iz doma. koji su adekvatna o%jašnjenja pritiska %esa koji se. kao što pokazuje sadržaj celokupne popularne kinematografije i literature. $eđutim. &na pruža li!nu sigurnost koja nedostaje u javnom životu( ona name#e li!ni autoritet. 7li razmatraju#i stvar du%lje. 1ovi o%i!aji se tada još nisu opro%ali. situacije ispunjene %esom projektuju se nadaleko. povređivanja ose#anja. nepodnošljivo pove#anje nesvesne napetosti ' nesvesne zato što ljudi ne znaju šta žele. istovremeno. -a. lju%azni i saradljivi. te da se svaki put akumulira dovoljno organske napetosti kako %i se na!inio težak napor. &se#anje %esa se takođe inhi%ira i !ak potiskuje. -c. zato što on ne o%e#ava ništa novo. $eđutim. dokazano je da se sistem u postoje#oj formi ne može asimilovati.. uništavanja. rato%ornosti guše se u interesu javnog poretka.. Postoji neprekidna stimulacija i samo delimi!no u%lažavanje napetosti. kada je otvorenija inicijativa ograni!ena u konkurentskoj atmosferi koja vlada u kancelarijama. !ovek je samo jedinka u masi. -%. 7li. ljudi se ponašaju razumno. vode rat protiv neprijatelja koji ih zaista dovode do %esa i fasciniraju svojom okrutnoš#u i neljudskom snagom. da se kompulzija ponavljanja može na jednostavniji na!in o%jasniti kao pokušaj organizma da arhai!nim sredstvima završi svoju sadašnju nezavršenu situaciju. &ni su skloni masovnom samou%istvu. ovo ponavljanje i kruženje traume moglo %i se ispravno nazvati željom za smr#u( ali ono što se želi je upravo smrt opreznog. $asovna demokratska armija je savršeno pogodna za javne potre%e. potiskuju se. prevare. Prema tome. videli smo. koja se nesvesno doživljava. jer.

+azlog zašto ju je od%acila ve#ina teoreti!ara. promene tokom vremena. rekli %ismo. upravo kada pacijenti po!nu %olje da funkcionišu.. kao još jedan faktor. 1a kraju. kaže teorija. Predstavi#emo je u slede#oj šematskoj formi: svaki organizam. *uprotno ovome su apetiti -eros.. on može dosti#i još sta%ilniju ravnotežu( tako da kona!no. &vo predstavlja njegov instinkt smrti i svedo!i o univerzalnoj tendenciji ka entropiji. kao krajnji teleološki cilj ili kao primitivno genetsko poreklo 6 on se sve više pretvara u ništa. kao što je >rojd !inio. $eđutim. u tome što je uvredljiva. uklju!uju#i mnoge ortodoksne. . I %aš kao što +ajhov fiziološki metod eksperimentalno može da po%udi ovo stanje. zatim kao platelmint:: i kona!no postaje neživa.. kišne gliste. životinja doživljava da se uspavljuje kao anelid. ' kolo životinja %eski!menjaka koje o%uhvataju prstenaste crve -npr. :: Platelminti -lat. &vo je jedna zna!ajna spekulacija. teži da umanji napetost i da dostigne ravnotežu( no. onda je to pogrešno tuma!enje istorije evolucije( njime se !ini aktuelnim i konkretnim ono što je apstrakcija. ve# kada podu!avamo nekoga o njoj. fosili u slojevima stena.. ne kada se %avimo aktuelnom materijom. njihovi snovi -i %ez sumnje. svaki organizam teži da pređe u neživo stanje. : 7nelidi -lat. &rganizam koji raste i vrsta koja se menja. postaju katastrofi!niji( teoreti!ar je tada ovim dokazom %io naveden da izvede zaklju!ak o stanju savršenog funkcionisanja i potpunog mazohizma: tj. 0eograd -prim.uk 4aradži#. nije nešto što je dodato primatu. umreti jeste instinktualna žudnja. u suštini.. kao da je u ki!menjaku introjektovan anelid: itd. on mora da isklju!i sadašnje potre%e( a time neke druge potre%e nižeg reda strukture postaju figura. funkcioniše kao celina. o lancu uzroka. *toga. ve# je princip o%jašnjenja nekog sadašnjeg pro%lema. -4orisno je sagledati >rojdovu teoriju kao psihološki simptom: ako !ovek odustane od mogu#nosti sadašnjeg rešenja. .. Ipak kao %iološka spekulacija. “/zrok ne postoji sam po se%i. ' potkolo crva sa pljosnatim telom -npr. preko kojih saznajemo o istoriji. u cilju promene situacije ili njenog prihvatanja. ovo polje postoji( njegova prisutnost. ako se prihvate pretpostavke i misti!nost nauke 8<. pantlji!are. >rojd je govorio kao da su sukcesivne kompleksnosti %ile “dodate pojedinoj operativnoj sili “života . vra#anjem na niži nivo strukture. zato što su postoje#i organski delovi koji teže svom zaokruživanju.prev. *adašnjim !inom odustajanja omogu#ava se postojanje nižeg reda strukture. !iji je unutrašnji princip rasta izolovan od vremenske dimenzije polja i koji se nekako prilagođava uvek novoj situaciji. zato što mi tražimo uzroke da %i se orijentisali u specifi!nom pojedinom pro%lemu. i tada prestaje da nas zaokuplja. veka. 7li ako se razmišlja. sa svojim sopstvenim na!inom života( ono što jedna konkretna celina želi da zaokruži. @er >rojd je otkrio da. to su tenzije u polju sve poreme#enije i nasilnije. isti je slu!aj i sa >rojdovim anamnezijskim metodom slo%odnih asocijacija: dolazi do pražnjenja %ez integracije. moraju se posmatrati kao deo ovog uvek novog polja.o!igledna neiskorenjivost primarnog mazohizma. koji teže ka sve kompleksnijim evolutivnim strukturama. antisocijalna. Izgleda da je >rojd pogrešno razumeo prirodu “uzroka . 7nnelida. Plathelminthes. *tanje molekula ili ame%e nije nezavršena situacija za sisara. >rojdova teorija sistematski izoluje organizam iz sadašnjeg polja organizam3sredina( a takođe izoluje apstrakciju “vreme . je uglavnom. ' tako da uspavljivanjem kao ki!menjak. od suštinskog je zna!aja za njegovo definisanje. koji se sastoji od povezanih elementarnih veza koje vode ka po!etku. naime kao što su neki vidovi dokaza -npr. %ez odgovaraju#eg ja!anja sposo%nosti selfa da kreira nešto s novom energijom. 1išta ne %i %ilo rešeno za organizam rešavanjem pro%lema neke druge vrste delova. sa neprekidnom događanjem novina. daleko od toga da jenjavaju. =o%ar uzrok rešava pro%lem -specifi!ne orijentacije. )eško ju je opovrgnuti. Protok vremena. a ne zato što se smatra pogrešnom. svaka naredna faza je nova celina. >rojdovi sopstveni snovi.. to mu je omogu#ilo da nađe jednostavnije o%jašnjenje. >rojdova teorija nije nikako zanemarljiva i mora se sama po se%i posmatrati spekulativno. kao u udž%enik. 7li teorijom mazohizma koju razvijamo ovaj dokaz je %olje o%jasniti na slede#i na!in: što je ve#e instinktualno pražnjenje. kao i za definisanje “organizma . njegovo teku#e vreme.. ?nciklopedija *arousse. &no što predstavlja rast i vrstu vremena koju 61 . koju je mogu#e izolovati od svoje konkretne situacije( kao da je jedno#elijskom živom %i#u dodata duša više#elijskog živog %i#a itd( ili o%rnuto. $i postavljamo uzroke u lanac. potpuno razli!iti u pose%nim slu!ajevima. jeste njen na!in života( ona nije zainteresovana da stremi “opštoj ravnoteži . što lanac uzroka postaje duži ' delovanje u %ilo kom pravcu.. 7li.. 7li pošto je +ajh %olje kontrolisao situaciju.

&no što je suprotno potre%i za po%edom jeste “kreativna nezainteresovanost . na raspolaganju je uvek spremna žrtva. Pretpostavlja se da “unutrašnje ovde zna!i ili unutar kože organizma ili unutar psihe ili u nesvesnom( primeri su suko%i između seksualne napetosti i %ola ili između instinkta i savesti ili između introjektovanih oca i majke.organizam ima. Psihoanaliza je tradicionalno %ila posve#ena otkrivanju “unutrašnjih konflikata . %aš kao što. 1euroza se može smatrati samoosvajanjem. Yivo %i#e koje pokušava da upotpuni svoj život. kao i njihovom “otklanjanju . ne zato što . po%eđuju#i ili gu%e#i( on nije vezan za ono što može %iti izgu%ljeno. poglavlje. u onoj meri u kojoj dete nije još uvek oja!alo. 7li posmatrano na ovaj na!in. lažni. !ine#i tako da ljudski život razori i društvo i se%e. koriste#i agresiju u otvorenom suko%u( to je potre%a da se ostvari po%eda. ono što nije neuroti!no. 1a primer. &no što je esencijalno za istoriju jesu novina i nepovratnost. lišavanju kontakta. 4ona!no. koja je ovde shva#ena kao fiksacija pozadine. koji #e kasnije postati introjektovani konflikti u detetu. osnovne organske potre%e i navike iz prošlosti( pozadina mora ostati u pozadini. 4asnije #emo pokušati da opišemo ovaj jedinstven stav spontanog selfa -8L.( tada #e ono ili %iti razoreno životom ili #e povu#i život u zajedni!ku propast. koji %i dali rešenja. osvajanju i dominaciji. ono ne uspeva i umire. ve# crpi energiju iz nje. a da nije asimilovala gu%itak. %. !oveka koji je kreativno nepristrasan uz%uđuje suko% i on raste kroz njega. I2 KON3LIKT I SA"OOSVAJANJE 1. sim%oli!ni suko%i i veliki. o%jekta kao i koriš#enjem agresije. kako %i nepodržano stajalo u polju dete3roditelj ' ono i dalje sisa. )ako da se svaki međuljudski odnos i zapravo.( ali sada je vreme da se to detaljnije prou!i. zato što zna da se menja i ve# se identifikuje sa onim što #e postati. razaranju i asimilaciji ili o uživanju. Kr $ "a $e#r je :#$"lanjanja unu$ra5nje& "#nfl "$a. kako se ono %ude osamostaljivalo( ali njihova suština u poreme#enom doživljenom odnosu nije svodljiva na delove.. koji se i te kako mogu smatrati neuroti!nim.ivo bi#e teži nižem redu strukture. verovatno %i %ili svesni suko%i sa sredinom ili drugim ljudima. $eđutim. $ali. &vakav stav prati emocija koja je suprotna ose#aju sigurnosti. to zna!i da se društvo suprotstavlja životu i promeni -i lju%avi. /mesto toga ljudi se vezuju za sigurnost. odnosno self. koja se vidi kao prilika za po%edu i dokazivanje junaštva.. Bru%o govore#i. kojom se menja i organizam i sredina. jer svaki nau!ni su%jekat ima svoju sopstvenu vrstu vremena. da se vratimo na našu po!etnu poziciju. razlika između “unutrašnjih konflikata i drugih konflikata nije od zna!aja. @er. a to je vera: zaokupljen sadašnjom aktivnoš#u. %or%a za o%jekat koji je %itan i rizikovanje se%e u inicijativi koja može promeniti status Euo. &vo zna!i da je oso%a ve# u znatnoj meri gu%ila i %ivala ponižena. koji su unutar ne!ije kože ili psihe. %ilo da se radi o selekciji. propadanje zajednice u politi!kim društvima ne može se svoditi na 62 . $i %ivamo uništeni. svako iskustvo pretvara u malu %itku. ekonomski je zavisno itd. te stoga %eskrajni suko%i kao što su “/mom protiv tela . “2adovoljstvom protiv stvarnosti predstavljaju na!ine da se iz%egnu uz%udljivi suko%i. !ovek ne zašti#uje pozadinu. neuroti!na potre%a za po%edom nije potre%a za o%jektom za koji se neko %ori. mi uništavamo. 'u ovom slu!aju %espredmetno je govoriti o neuroti!nim poreme#ajima -nesvesnom gladovanju. da se %ude po%ednik kao takav. *toga se dete i roditelji moraju tretirati zajedno. kada su agresivni nagoni smatraju antisocijalnim. apsorpciji i dostizanju ravnoteže. u!i da govori. ve# zato što polje kao celina ne može više da se organizuje sa tim delom u toj formi. neprijateljstvu. on veruje da #e se ona pokazati adekvatnom. ve# uvek iznova pokušava da sa!uva o%raz ostvaruju#i male trijumfe. jer je jasno da postoje ne6“unutrašnji konflikti. Prihvatanjem sopstvenog interesa.= 'na*enje :unu$ra5nje&. neiz%ežno teži sopstvenom rastu. 7gresivni nagoni se u suštini ne razlikuju od erotskih nagona( oni predstavljaju razli!it stadijum rasta. $eđutim. K#nfl "$ "rea$ +na ne'a n$eres#+an#s$ *ada moramo nešto re#i o završnici agresije: po%edi -ili porazu. u neurozi. rastu#i. *uprotno ovome. “Pju%avlju protiv agresije . Poreme#aji su u polju( istina. jeste prilagođavanje uvek novoj situaciji. )e prema tome. oni poti!u od “unutrašnjih konflikata roditelja. upravo ono što se iz%egava jeste važan suko%. ovo je prigodna koncepcija -kao što su i druge koncepcije: “re6edukacija emocija . Pored ovoga. potre%a za po%edom je centralna( a s o%zirom na ovu potre%u.

jer je jedan od suko%ljenih aspekata. koji su prouzrokovani nesvesnim zloupotre%ama. 7li ovo je površno. 4lasi!an izraz “unutrašnji konflikt sadrži međutim. po!ev od izgladnjivanja do straha od grmljavine( ili kao što je slu!aj sa našom savremenom %oleš#u “gospodarenja prirodom. nezdrav ili antisocijalan i pre nego što mu se dopusti da izazove suko%. *vi konflikti su loši. umetnost itd. u!enje. o%a ova stava predstavljaju ružne snove. kontrole i usklađivanja. komunikacija. zato što se pretpostavlja da se unapred zna šta tre%a da se uradi. nije do%ro isticati razliku između “intrapersonalnog i “interpersonalnog . -G.. igra. zavisnosti i nezavisnosti. stanovište koje ovde zastupamo -koje je u velikoj meri. 1eki konflikti su loši. stoga i mi gladujemo . (. ve# upravo zato da %i istakli zna!ajne suko%e. magijski rituali primitivnih naroda koji nastaju gotovo u odsustvu li!nih neuroza. koji je svestan i pra#en patnjom. to je i proces spre!avanja udaljenijih nepouzdanih ekonomskih i politi!kih sila. možda i istinska vokacija. 1aro!ito su “unutrašnji konflikti snažno energizovani i interesantni i predstavljaju sredstva rasta( zadatak psihoterapije je da ih osvesti. $išljenje da je konflikt. +azmotrimo onda sam konflikt. koji mora da o%avi posao. %esa. oni mogu takvi i da ostanu. unutar psihe -suprostavljene tenzije. koji sami po se%i nisu do%ri. tako i za društvo -lju%av. kao mudrost tela( oni ozna!avaju štetne suko%e i stoga se unutrašnji konflikti moraju razrešiti. !iji su oni znak. npr. kontrola i usklađivanje fiziološkog sistema. -F. 4ao što smo ve# !esto pominjali. jeste da u osnovi nijedan konflikt ne %i tre%alo da %ude razrešen psihoterapijom.. najpre se otkriva u suko%u( to 63 . koje su od suštinskog zna!aja kako za oso%u. 7li tamo gde je konflikt od zna!ajnog interesa. da se mešaju u unutrašnji primarni li!ni sistem lju%avi. mržnja. &!igledno da u klasi!noj formuli “konflikti nisu predstavljeni kao suprotstavljene unutrašnje tenzije. uzaludno trošenje energije. novac. Primitivni narodi kažu: “2emlja gladuje. 5ak štaviše. interpersonalani ili intrapsihi!ki. Cna*enje :"#nfl "$a. pregenitalna seksualnost ili razne vrste agresije. postoje poreme#aji koji %i se mogli nazvati neuroti!nim i koji se dešavaju u polju organizam3prirodna sredina. ali površno. 2ašto je ovo neophodnoA Ctetnost konflikta izgleda da ozna!ava jedno ili sve od slede#eg: -8. na primer. tre%a da se o%avi direktno( tada je uzaludno da se jedan aspekt konflikta. ali ne isklju!ivo predlog za %olju upotre%u jezika. Pretpostavlja se da mi znamo 6 i jedan deo pacijenta zna 6 %aš ono što je do%ro i !emu tre%a težiti( u tom slu!aju protivnik je o%manut ili preterano nerazuman.( a zapravo i suprotne funkcije podele su esencijalne za o%oje: od%acivanje. a mi kažemo “$i gladujemo. *vi konflikti po%uđuju agresiju i destrukciju. 1ajnepoželjniji suko%i su svesne sitne %or%e i %eskrajni klin!evi zasnovani na semanti!kim greškama o kojima smo govorili na po!etku ovog poglavlja( mi ih tuma!imo ne da %i iz%egli suko%. koji su zaista postali “pojedinci usled propadanja zajednice( niti se može svoditi na loše institucije. /nutrašnji suko%i u ovom smislu nisu podložni psihoterapiji( ako su nesvesni. jeste opravdano. mo#.. -9. jer njih održavaju građani( ovde se radi o %olesti polja i samo %i neka vrsta grupne terapije mogla %iti od pomo#i. možemo %iti sigurni. ono !emu je potre%na psihoterapija jesu spoljašnje društvene snage koje se mešaju i tako namerno remete spontani unutrašnji sistem. kao što su konkurencija. pravi rad koji %i tre%alo o%aviti. ovde deluju prekovremeno. 7 pored ovoga. roditeljstva.neurozu pojedinaca. zajednice. %ilo da je društveni. vrlo zna!ajnu istinu. koja je po pravilu naopako formulisana. ' uglavnom pouzdani i nisu neuroti!ni( možemo %iti uvereni da su oni samoregulativni( oni sami se%e dokazuju ve# hiljadama godina i nisu se mnogo izmenili. *uprotno ovome. gde i kako energija tre%a da se utroši. *tvar je u tome da su unutrašnji konflikti ' oni unutar kože. stoga otmimo još nešto od zemlje : u pogledu sim%ioze.. a ne nekoj stereotipnoj normi. identifikacija itd.eliki deo psihoterapije sastoji se u procesu spre!avanja ovih spoljašnjih snaga da se mešaju u unutrašnje poslove i time remete organizmi!ku samoregulaciju. %avi od%ijanjem napada ili prevazilaženjem trvenja sa protivnikom( možda %i se o%a takmi!ara mogla skladno udružiti u radu. &ve snage su kao nezvani gosti i !esto su pogrešno shva#ene. . snovi. Istovremeno. jer potpuno odvojeno od li!nih i društvenih neuroza -koje. šta zaista pripada oso%i. jer se sve individualne li!nosti i sva organizovana društva razvijaju iz funkcija povezanosti. Pogrešno protuma!eni suko%i su loši i sadržaji nesvesnog su uglavnom arhai!ni i pogrešni -zamenjeni. 1jegova logika se zasniva na pretpostavci da ono što mora %iti o%avljeno. tuge. alijenacija itd. 4oncept granice kontakta je fundamentalniji nego što su intra i inter ili unutrašnji i spoljašnji. kako %i se mogli hraniti novim materijalom iz sredine i dosti#i kriti!nu ta!ku. jer uzalud troše energiju i izazivaju patnju. $eđutim. dolazi do poreme#aja u interakciji osnovnih materijalnih do%ara i nestašica. umesto da sa njom živimo u sim%iozi. tre%alo %i %iti eliminisan ili su%limiran. prestiž. upravo ono što se proverava jeste šta da se radi.

u društvenoj saradnji. I zamislite da su sve suko%ljene strane izašle na videlo. 6 oni se onda ne mogu u%lažiti. )akođe. npr. / uo%i!ajenoj ne%lokiranoj situaciji nema pro%lema: putem organizmi!ke samoregulacije fleksi%ilno se uspostavlja dominacija instinkta. nepomirljivih elemenata koji iznenada prelaze u kreativno rešenje.. dolazi do suko%a razli!itih. genitalnih strahova. da se uguši ili raskrinka jedna od suko%ljenih strana.do sada nikome nije %ilo poznato i verovatno da nije na adekvatan na!in izraženo u nastojanjima suko%ljenih strana. ve# u !injenici da takmi!ar nije zainteresovan za igru. jer postoji mnogo toga što tre%a da %ude razoreno( ali da li je potre%no da destruktivnost %ude inhi%iranaA 7ko %i rešenje 6 normalno prvenstvo 6 %ilo unapred zamišljeno i nametnuto od strane terapeuta -%aš kao što je ve# dugo radio društveni self pacijenta. ne odstupa od svog plana. ve#a je verovatno#a -sve dok ostaju u kontaktu i željno teže naj%oljem kreativinom ostvarenju. =rugim re!ima. destrukcijom. Pre svega moramo zapamtiti da ako su suko%ljene strane prirodni nagoni 6 agresije. niti ugrožavanjem ne!ijih individualnih interesa radi pretpostavljenog cilja. takozvanih “regresija i tako redom. %ude sredstvo kojim se postiže samokreativno rešenjeA &vakav konflikt je oz%iljan. / !inu stvaranja pesme. nije mudro da se konflikt u%laži. !ime %i pacijent %io osuđen na sla% i nesavršen samoregulativni sistem. / toku konflikta takmi!ari. ve# nezadovoljstvo. 4ada su sve suko%ljene strane svesne i u kontaktu. ve# se samo njihova manifestacija može svesno ugušiti. društvenog ponašanja. partneri se svađaju i razaraju jedni druge. ali konflikti su se razrešili 6 raz%ijanjem navike.. s druge strane. na primer u stvaranju umetni!kog dela ili neke teorije. Pesnik ne od%acuje sliku koja se tvrdoglavo. usled oralnih nezavršenih situacija.. jer %i to imalo za posledicu spre!avanje temeljne destrukcije i asimilacije. &dnosno. Pa$nja +azmotri#emo takođe i zna!enje patnje. 1o. da navedemo veliku taoisti!ku misao. 4ako se zapravo na kraju u%lažava %olA )ako što kona!no prestanemo da se upli#emo. neprijatnost i upornu sumnju. Postoji nada da #e u ovakvom slu!aju pro%lemati!an nagon uspeti da nađe svoju meru u novoj konfiguraciji putem kreativnog prilagođavanja i osnažene organizmi!ke samoregulacije. kako %i se konflikt pooštrio.. sve dok se žeđ ne utoli. )ako takmi!enje u igrama !ini da igra!i prevaziđu se%e. asimilacijom i novom konfiguracijom. koji u stvari pružaju zadovoljstvo itd. 1aravno. %ivaju#i u suko%u. 2ar ne %i tre%alo da ovaj konflikt. u potpunosti usmerena ka novoj figuri. da #e se zajedni!ki do#i do %olje ideje. dosadu. i kvari njegove planove( on poštuje uljeza i iznenada otkriva šta je “njegov plan. kako %i se razorio i preo%likovao u dolaze#u ideju( i kona!no oni nisu zaka!eni za interese kao “svoje . !ovek je u stanju da donese sopstvenu tešku odluku( on tada nije pacijent. %ol se ne može iz%e#i. a genitalije se uspostavljaju kao kona!ni cilj seksualnosti: genitalni orgazam postaje krajnja ta!ka seksualnog uz%uđenja. isti!u svoje interese i veštine i dopuštaju im da se suko%e. &sim toga. Isto tako i nau!nik traga za suprotnim dokazom. I u tako stvorenu “plodnu prazninu navire rešenje. oni mrze suko%. I poredak šireg o%ima odvija se na isti na!in: kroz suko%. njihove navike i interesi delimi!no se razaraju( oni su poraženi i pate. moralne krivice. u otvoreni kontakt i otvoreni suko%. seksualne prakse. Cto je izrazitija razlika između interesa i to se iskazuje. 1ajve#a efikasnost se ne ostvaruje a priori usklađivanjem suprotstavljenih interesa. sa 64 . iz%egle %i se mnoge patnje i opasnosti( ali rešenje %i %ilo kao tuđe. s jedne strane i ostvarenja zadovoljstva. / uz%uđenju kreativnog procesa dolazi se do kreativne nepristrasnosti među zara#enim stranama( a tada #e verovatno.. nego što %i %ila %ilo !ija individualna. u kreativnom !inu jedne oso%e. postaje z%unjen i o%liva ga znoj. pesnika nervira slika koja se uporno pojavljuje ili ideja koja naglo izmi!e( on se mu!i. rekli smo. zato što njegovo gušenje ne %i donelo zadovoljstvo. griženje6 žvakanje6 pijenje uspostavlja se preko sisanja. *ada zamislite jednu %lokiranu situaciju: npr. . nije poznato suko%ljenim stranama( ono prvenstveno nastaje iz konflikta. Prema tome. Protivnici se oslo%ađaju svojih pretpostavki kako nešto “tre%a da ispadne na kraju. ovo je ta!no u pogledu svake međuso%ne kreativne saradnje. ali “slu!ajno pojavljuje. 4onflikt je saradnja koja se odigrava van onoga što je %ila namera. jaka žeđ nagoni da se drugi instinkti privremeno o%ustave. -Pro%lem sa neuroti!nim nadmetanjem nije u takmi!enju. pretpostavite da genitalni primat nije snažno uspostavljen. zloupotre%iti ili ismejati. propra#en patnjom i teško#om. Postavlja se pitanje da li isto važi i za slu!aj intrapsihi!kog emotivnog konflikta. a time i manje energi!no. pose%ni talenti. on otkriva i kreira se%e samog. 4reativno rešenje. konflikt je sam po se%i %olno uz%uđuju#i. po pitanju iz%ora o%jekta. / razvoju ovih poredaka postojale su suko%ljene tenzije. oni se angažuju.

vidi svoju sadašnjost kao %eznadežno osuje#enu( on ne može zamisliti šta %i mogao da radi sada kada je sve izgu%ilo smisao( i tuga. ali se mu!i( primoran da shvati kako tre%a da se lati potpuno drugog posla. da je potre%no da opustimo %eskorisnu opreznost. Ili. da je potre%no da prepustimo pretnji sve naše snage.. ve# ja!anjem selfa i samosvesnosti. svaki takmi!ar iskazati svu svoju agresiju. ?motivna patnja je na!in da se spre!i izolacija pro%lema. 2a trenutak #emo spekulisati na temu funkcije %ola. *pontani odgovor na to je da po%egnemo. self mogao razvijati u polju postoje#eg. ali dete po pravilu. Pretpostavite da umesto da je u stanju da se identifikuje sa %udu#im rešenjem. paralisanoš#u ili nekim drugim metodama privremenog potiskivanja. kao što su gre%anje kože. pojavljuje se novi dinami!ki faktor u situaciji. ako okolnosti ne 65 . am%icija. tako i protiv svoje sopstvene strane. voljena oso%a umire( javlja se žalostan suko% između intelektualnog prihvatanja. ako se pristupi konfliktu i ako se pooštri. kako i za. 1aravno da se lekarima !ini da opasnost emotivnih suko%a i patnje leži u njihovom rasplamsavanju. kao i mnogo toga što tre%a da se asimiluje. to #e se patnja pre okon!ati. zajedni!ke ljudskim %i#imaA $i hazarderski istupamo sa pretpostavkom da je mogu#e %aviti se neposrednim sadašnjim pro%lemom tako što se ne#emo uplitati. zadovoljstvo osvajanja. 0ol je prvenstveno signal( on skre#e pažnju na neposredno prisutnu opasnost. s druge strane( prose!an !ovek pokušava da odvrati pažnju. kao da se želi poništiti osnovno poniženje. otupelim ose#anjem. &drasla oso%a. Cto je oso%a voljnija da prestane da se odupire destruktivnom konfliktu i da se prepusti %olu i z%unjenosti. 7li self se više na razara. spektakularnim gu%itkom svesti. ve# on prvi otkriva šta je to. tada pri%egavamo uništavanju onoga što preti. može patiti. dovode#i do razaraju#eg poraza. $eđutim. Yivot %i#a ne po!iva na %olu i patnji( ako se povređivanje nastavi i ništa se svesno ne može u!initi. %usanje u grudi. mada ga je teško protuma!iti. pokušava da nastavi ono što radi. Sam##s+ajanje= )reran# )r m rje =akle. suprotstavljenih društvenim standardima i %iološkim potre%ama. $eđutim. prorađujuci konflikt. 1ajzad. priziva prošlost.velikom smeloš#u i radosnom neo%uzdanoš#u. Cta je onda funkcija dugotrajne patnje. )ada. da dopustimo da suko% podivlja i da razori ono što se mora razoriti. *ada #emo napraviti razliku između dva stadijuma zadovoljstva: -8. odustaje. neuroza predstavlja prerano izmirenje konflikta( ona je klin! ili primirje ili otupelost. kako %i se pomoglo. -&vakvo tuma!enje prolaska kroz period žalosti. !upanje kose. živo %i#e otupi na %ol ili !ak izgu%i svest. organizam odgovara isklju!enjem. tako što se ne#emo uplitati. on o%ra#a pažnju na svoju %olest. kada prođe neposredna kriza. ali superioran !ovek se pokorava signalu i tone u patnju. kako %i se. a to je sam !ovek. / našim porodicama i društvu ovo je !est slu!aj. jer je kreativno rešenje !esto nedostižno. o%jašnjava zašto se u žalosti javljaju samodestruktivna ponašanja. -1euroti!na reakcija dodirivanja povređenog mesta da %i se oživeo %ol jeste želja za nadražajem u desenzitizovanom delu( i ovo je takođe verovatno koristan signal. proces žalosti se okon!ava i !ovek iz njega izlazi promenjen i postaje kreativno nezainteresovan( iznenada nova interesovanja postaju dominantna. *vi ovi konflikti su kompati%ilni sa integracijom selfa i zapravo su sredstva integracije selfa. kako %i se iz%egao dalji suko%( a sekundarno se manifestuje kao potre%a za po%edom u malim %or%ama. 4ada !ovek shvati da je to njegov sopstveni konflikt i da se to on sam raspada u parampar!ad. da se ne sastoji od jedne želje suprotstavljene drugoj ili od društvenih standarda suprotstavljenih %iološkim potre%ama ili od li!nih potre%a -npr. te se izvesno vreme on ne#e %aviti nevažnim poslovima. +azmotrite dve jednostavne ilustracije: !ovek je %olestan. unutrašnjem ili spoljašnjem.. leži i !eka( patnja popušta i !ovek uspeva da utone u san. z%unjenost i patnja se nastavljaju. koje može dovesti do uništenja pacijenta i njegovog raspadanja u parampar!ad. a ako nam to ne uspe. +azmotrimo zna!enje pomirenja sa situacijom. /. Ponovo se postavlja pitanje da li se ova ista interpretacija upotre%e i na!ina u%lažavanja %ola i patnje. s jedne strane i želja i se#anja. self gu%i nadu da #e do#i do nekog rešenja i nema nikakvih izgleda osim da #e se patnja nastaviti. /kratko to je samo6 osvajanje. &vo može %iti stvarna opasnost. ono što govorimo jeste da neuroza ne postoji u nekom aktivnom konfliktu. kao na!ina da se stari self promeni. namerno guše#i konflikt. shvataju#i situaciju. a što je uo%i!ajenije. na primer na neku pretnju organu. zadovoljstvo usled prekida konflikta i -9. jer postoji mnogo toga što tre%a %iti razoreno i uništeno. !ovek uskoro zauzima stav kreativne nepristrasnosti i identifikuje se sa nastupaju#im rešenjem. može primeniti na somatski i emotivni %ol i patnju. / trenucima krajnjeg konflikta i o!aja. 7li s njom se tre%a suo!iti ne o%avezno sla%ljenjem konflikta.

&no što je suprotno uz%uđenju konflikta jeste tupost rezignacije. one su razorene i asimilovane. 7li. z%og svoje identifikacije sa snažnim autoritetom. jer su zapravo žrtve nestale. na primer. kada se dostigne stanje nezainteresovanosti -a ta praznina je kreativnost selfa. ?motivni konflikt je teško rešiti. nedostaje. primirje pokazuje kao sta%ilno. mogu#nosti. zato što se jedna od suko%ljenih strana. 1ovi self je sumoran. jer ništa nije rešeno( po%ednik i žrtva i njihovi odnosi nastavljaju da %udu aktuelni. divno opisao kako su ponizni molioci u gr!kim tragedijama %ili snažniji od arogantnih po%ednika. kada se oso%a identifikuje sa onim koji ga takvim smatra. ali ne i uništen. umesto voljnosti da preispitamo teškog protivnika sa određenim stepenom nezainteresovanosti( a ovo zna!i da smo vezani za sigurnost. iscrpeo svaku rezervu i nije se suzdržavao od krajnjeg %esa. može udružiti sa introjektovanim autoritetom( korisni agresivni i represivni stavovi su na raspolaganju i lako ih je nau!iti. skre#u#i pažnju sa njih. kažnjavaju#i ih i tako dalje. a osvaja!ki self može decenijama da nastavi dominaciju nad svojim otuđenim delomA 2ato što je vitalnost svakog prirodnog nagona jaka( on može %iti otuđen. kao i nevoljnosti da se rizikuje neodo%ravanje 6 i tada ta oso%a postaje “mi . 4ada se suko% iz%esneo i kada je postignuto neko kreativno rešenje koje podrazumeva promenu i asimilaciju suprotstavljenih aspekata. na primer. jer se nije dozvolilo da konflikt sazri i postane neka 66 . &dnosno. Potre%no je napraviti razliku između pozitivnog i negativnog mira. !ovek se otuđuje i agresira protiv suko%ljenog selfa. ali je potpun( to jest.o%e#avaju rešenje. mir koji donosi osvajanje. Sam##s+ajanje= 'ad#+#ljs$+# #s+ajanja +azmotrimo sada mir koji je postignut. self prestaje da agresira i sta%ilizuje se podnošljivija situacija potiskivanja( !ovek je rezigniran. 4ao celina. ali %ez ose#aja osvajanja( dominantan je ose#aj oživljavanja novih mogu#nosti. 2ašto suko% ponovo ne po!ne !im nastane povoljna promena situacijeA +adi se o tome da self sada do%ija ogromno pozitivno zadovoljstvo. jer je nastala nova konfiguracija. ako je neko došao do svojih granica.. umesto da imamo veru. njegova pokretljivost je ograni!ena u novim uslovima. onaj deo koji je više de!iji i društveni. kada odustanemo od konflikta. on introjektuje ovaj drugi self. 1ije teško iz%e#i iskušenja kada neko pristane da %ude do%ar( lako je neki nagon smatrati poro!nim i se%i tuđim. Paradoksalno je da u pozitivnom miru postoji po%edni!ki zanos. figura nije oživljena novim mogu#nostima. nazivaju#i ove potre%e glupim ili poro!nim. umesto težnje ka novom selfu. i kada introjektujemo roditelja. 1ema ose#aja osvajanja i nema dominantnog o%jekta. 2. patnja popušta i doživljava se potpuno uz%uđenje usled novo kreirane celine. jer je opšti kontekst potre%e. onda je takođe i ova lju%av izgu%ljena: zato što nema kontakta sa onim za šta smo vezani i nema o%navljanja lju%avi kroz otvorenu agresiju. naime onom oso%om koja je suko% u!inila nepodnošljivim ili koja je izazvala ne!ije odustajanje. koja je ostala iza selfa koji je tu nekada %io. Po%ednik je oprezan. jeste negacija mira: patnja suko%a je u%lažena. &no što je suprotnost “plodnoj praznini . naravno. da %i dugo %io pot!injen strahom ili potre%om za lju%avlju. / skladu sa normama introjektovane oso%e. žrtva ogor!ena. 7 ono što je suprotno identifikaciji sa %udu#im novim selfom jeste introjekcija tuđe li!nosti. !ovek mu ustupa mo# svoje sopstvene agresije. 4ako to da se. ali i da je se plašimo( ipak. iz%egava se dalji suko%. a agresiju usmerimo protiv se%e. )o je dakle. Prazan prostor se sada popunjava identifikacijom sa nekom drugom oso%om. jeste praznina rezignacije. &va agresija se sada retroflektuje protiv ovih potre%a. napinju#i miši#e protiv nadražaja. &vo je lako uraditi. ali. sada isklju!enu iz razvoja sopstvenih potre%a. niti se identifikovao sa njim. prerano primirje. &!ekivalo %i se da je suviše snažan. to da nezavršen suko% i dalje ostaje nezavršen. / društvenim suko%ima vidimo da ovaj negativan mir nije sta%ilan( postoji još mnogo nezavršenih situacija. 2ato što se razjarenoš#u i procesom tugovanja uništava potre%a za nemogu#im. roditelja možemo da volimo. isti( ali samopotvrđivanje. self je poražen. gde žrtva još uvek postoji i tre%a %iti nadvladana. $eđutim. ali on nije internalizovao osvaja!a. na žalost. u samoosvajanju. Identifikacijom sa njim. )ako je Pegi:. )ako da se Po%eda prikazuje sa krilima. od sopstvenih složenih potre%a selfa i mu!ne z%unjenosti. Posledica ovoga je. u svesnosti. &vo je pozitivno. tada se javlja praznina u figuri. koji %i !ovek postao kroz nepoznato rešenje konflikta. koje zauzima centralno mesto u konfliktu. zato što onu drugu oso%u. ali on se sada manifestuje kao potre%a za po%edom u malim %itkama. teško#e itd. &vo je o%i!no neko koga se plašimo ili koga volimo ' od konflikta se odustalo usled straha. spremno gledaju#i napred. Pozitivan mir takođe postoji i u teškom porazu.

&n može sprovoditi agresiju kako %i nametnuo svoje “ideale -ideali su norme kojima je neko podlegao. oso%a se prilagodila( ali danak se pla#a kasnije. drska. ludilo koje kao %ujica ili druga iracionalna sila. ve# iz !injenice da se agresija neprekidno koristi. Poslednje i najvažnije. *vako ispoljavanje samokontrole. naravno. )aština se ogleda u tome što oso%a dokazuje da je u stanju da. &vo antiseksualno društvo koje svoju etiku zasniva na karakteru 6 možda je to nekako više %io slu!aj u prethodnim vekovima nego danas 6 svako dostignu#e pripisuje potiskivanju i samokontroli. javlja se pro%lem. pored olakšanja usled u%lažavanja patnje suko%a. poniženja( preuzimanjem druge uloge. ali ipak nije ružna. javlja se zadovoljstvo likovanja... samouverenosti i mo#i... Sam#"#n$r#la :"ara"$er. nalazi se. pogotovu u našim o%i!ajima( društvena osnova samopoštovanja je dvosmislena.. -5esto u po!etku može do#i do pravog zdravstvenog po%oljšanja. može da stvori nešto do%ro. unutrašnja napetost postane previše jaka. dolazi se do rezignacije. prava. i što nikako nije iluzija. smrvljena. 0eograd -prim. %ez samoregulacije ili interpersonalne regulacije organske potre%e ili društvene svrhe. *ta%ilnost rezigniranog karaktera ne poti!e od odustajanja “jednom za svagda . mogu i sa tim i %ez toga -seksa. Pravi osvaja! je z%unjeni tvorac koji sam se%i dodeljuje ulogu i on je odigrava.nova pozitivna stvar( ali self koji se identifikuje sada kaže: “ <a sam po%ednik . )amo gde u selfu postoji apsolutna gordost i neo%uzdana otvorena agresija. ?lementi kao što su ekspanzivnost. . uništava sve i uskoro i samo se%e( ovo je kom%inacija samolju%lja. ve# i da je “potentan . ta velika slika. Pažljivo #emo sagledati ono što je pro%lemati!no u ovom procesu. glavna žrtva agresija je sama oso%a. uživanje u samoodo%ravanju i društvenom odo%ravanju i kad se kaže: “. zgnje!ena. =rugo. u stvari. da se može seksualno uz%uditi. 1eophodno je da se dokaže ne samo da je !ovek jak. &vo snažno zadovoljstvo je arogancija. superego ismeva ego. o kojoj sanja sla% samoosvaja!( iluzija njegovog koncepta o se%i se uvek iznova ponavlja( on se ne oslanja na sopstvenu energiju. koje je vrsta taštine( u frojdijanskim terminima. uvek na raspolaganju da %ude poražena. izujedana i tako dalje. da %ude snažna. arogancija je ekspanzivna. književnik i filozof !ije se delo odlikuje epskim i proro!anskim stilom i koje svedo!i o vaskrsavanju francuskog spiritualizma. arogantni self sada može upravljati svojom agresijom i neprekidno dokazivati da je on osvaja!. pretnja iznutra se projektuje i oso%a pronalazi žrtveno jagnje: to su neke druge oso%e koje imaju ili kojima se može pripisati sopstveni ofanzivni i tuđ nagon. Ipak. dakle. &n se pripisuje žrtvi. ja sam nezavistan. 4arakterni !ovek ne podleže “sla%osti -ova “sla%ost je u stvari spontani eros koji je tvorac svih kreacija. slika postaje mra!nija.. jer je žrtva nad kojom može dominirati. jeste dokaz ne!ije superiornosti. )re#e. užasna. uvredljiva verovatno samo onima koji su razo!arani i zavidni. kao takvi ne !ine neprivla!an detinji stav: pre ga !ine sramotna gordost. Cta su njeni elementiA Prvo. a seksualnost kao na!in da se %ude kažnjen. 8KJF68<8G. stida. sve više se smanjuju pritisci prete#eg poraza.prev.. samouverena. .idi kakav sam dasaD )o je vrsta egzi%icije. zato što je njena žrtva uvek na raspolaganju. neo%uzdana agresija. 1a žalost. &vaj kontradiktorni uslov može %iti ispunjen samo ako lju%avni !in postane dovoljno sadomazohisti!ki.uk 4aradži#. a arogancija i gordost rastu. : Carl Pegi -"harles PeguX. ?nciklopedija *arousse. *amoosvajanje se u društvenom smislu poštuje kao “karakter . &vo je. 4ada se doda !etvrti element.. %ezgrešnost. mudrost. gordi self prisvaja za se%e zamišljene vrline autoriteta.. tu se nalazi stvarni osvaja!. ego6ideal i prisvajanje vrlina. snagu. kako samo ime kaže. za!uđuju#a arogancija i taština( tek ispod toga. Ispod površine potre%e za po%edom i vezivanja za sigurnost. 7ko . kako %i se agresija mogla koristiti kao oslo%ađaju#e pred6 ose#anje seksualnosti. &vakva mra!no ludilo nije %ez veli!anstvenosti( mi mu se i !udimo i pokušavamo da ga uništimo. 7 67 . kako %i se u%lažila anksioznost. *amoosvaja! odustaje i neko drugi mu dodeljuje neku drugu ulogu.. Potiskivanje stranog nagona vezuje energiju. 4. uvek na raspolaganju. )ipi!na primed%a je: “@a sam jak. )ako da o!igledno pove#anje snage i agresije postaje o%ogaljuju#a sla%ost.

dodeljuje mo# instinktima. slo%oda da se koristi agresija i najviši društveni prestiž. *ve ovo se može otrpeti. kriterijum zdravlja itd. 4asnije je ovaj koncept postao nedovoljan( rezignacija i deformacija karaktera pacijenta pojavljivali su se u središtu.određeni aspekti naše civilizacije su verovatno rezultati karaktera: naime rasplinuta prazna maska. vratiti odvojene interese. 7li. samoosvajanje se može smatrati održivom delimi!nom integracijom: ono se ogleda samo u umanjenoj sre#i. 7li. *elf održava stav protiv svog sopstvenog neprekidnog razvoja. 2a njega postoje samo dve sile. / ranoj ortodoksnoj tehnici. zavisi i od terapijskog metoda koji se koristi -a metod zauzvrat zavisi od takvih društvenih faktora kao što su priliv pacijenata. Ipak. njegovu mo# da asimiluje konflikt i stvori novu celinu. organizma( osvestiti introjekte kako %i se mogli razoriti.. npr. %ilo je normalno da terapeut prime#uje suko% ida i društvenih normi( zadatak integracije je %ilo funkcionalnije prilagođavanje. *uprotno ovome. self se vidi kao da %rani se%e od pretnji iznutraD 4oji je razlog ove neo%i!ne. agresija i tuga mogu se do izvesne mere oslo%oditi na ograni!en na!in( ali sve dok !ovek ne oseti da u njima rizikuje se%e. snaga. koji je osnovni gu%itak koji je self naneo se%iA )o je “%udu#e rešenje konflikta. iznenada potiskivanje po!inje da otkazuje. gde je pacijent pasivno. a onda %une#i se. osnovna otupelost. Primenom metoda koji je o%jašnjen u ovoj knjizi. kao “od%ram%eni oklop -. inhi%ira kreativnost selfa. društveni i dr. *misao je isto što i uz%uđenje dolaze#eg rešenja. /z%uđenje koje prati rast je ono što je potisnuto.. Š$a se n. namerno odvra#aju#i pažnju i guše#i nadražaj. . =ruštvene norme se ne mogu promeniti psihoterapijom. za!uđuju#e je da kada se u analizi karaktera po!ne govoriti o granici između selfa i tuđina. 7. %ez razmišljanja i neodgovorno izlagao sadržaj svog ida. 1 ra sam##s+ajanjem Beneza samoosvajanja odvija se na slede#i na!in. o%rnutim redom: Potre%a za po%edom .ezanost za sigurnost )aština prisvojene li!nosti Introjekcija +ezignacija Povla!enje selfa Cta je prvenstveno inhi%irano samoosvajanjem. mora#emo da istaknemo izuzetnu i gotovo smešnu kontradikciju koja postoji u uo%i!ajenoj terminologiji teorija analize karaktera.. z%og opšteg širenja luksuza i iskušenja( društvena nesigurnost i %ezna!ajnost sla%i samopoštovanje( karakter nije nagrađen( i otvorena agresija u javnoj inicijativi se osuje#uje. %olestima. autoritet i instinkti( i najpre terapeut. toplina. seksualni. ako se uzmu u o%zir glavna zadovoljstva selfa. kojim se !ini pokušaj da se pomogne selfu da se integriše i da se prošire o%lasti vitalnosti. a instinkti se uopšte ne mogu izmeniti. lepota. terapija mora agresiju odvratiti od svoje fiksirane mete. tragedija: oni su nemogu#i za ljude od karaktera. &n može pri!ati o njemu kako god mu odgovara. a to je self pacijenta i ovo %i terapeut morao oz%iljno uzeti u o%zir. self iskazuje agresiju protiv sopstvenih otuđenih nagona. gru%e greškeA *tvar je u tome da terapeut ne shvata self oz%iljno. samo je self taj koji je spreman da pomogne. straha od gu%itka ili iz%egavanja patnje. *elf je agresor( on osvaja i dominira. iznenada se ne spominje “oružje selfa .ilhelm +ajh. impozantna fasada( jer ovo pruža uvek potre%ne dokaze dominiranja nad !ovekom i prirodom. 6. naravno. $eđutim. dodeljuje mo# autoritetu. *eksualni nadražaj. ve# “od%rane selfa . dominaciji i %edi drugih i tra#enju društvene energije. glavni otpor je otkriven u nevoljnosti selfa da raste. >dn#s $e#r je me$#da &no što teoreti!ar vidi kao “središte neuroze zavisi delimi!no od društvenih uslova koje smo opisali. seksualnosti. a ne pacijenat. oni su dokaz potencije. $eđutim. 5ak i tada. radost. postoji još jedna uz%udljiva stvar. jer da ponovimo. 4ontrolišu#i motorni sistem. puki kvalitet. 7li. zato što je self praktično ništa.ideli smo da identifikacijom sa autoritetom. zdrav razum. Prerani prekid konflikta usled o!ajanja. delimi!no. tako da se agresija usmerava samo na se%e( u ovakvoj sadašnjoj situaciji samoosvajnje se pojavljuje u prvom planu kao središte neuroze. dosada i rezignacija se nastavljaju( otvorena akcija je %esmislena. ponovo u 68 .

7li razvijaju#i se. planove i am%icije( self rizikuje i to je uz%udljivo. njegov jedinstveni stil. jer postoje samo konzervativni na!ini( niti %i to moglo %iti u novoj sredini kao takvoj. niti je on pasivan primalac sredine. zato što on ne može pothranjivati ne!iji tuđi rast ' on je jednostavno deo polja. &tkri#e je originalno( to je organizam koji raste. koji je naro!ito izražen u vitalnosti neuroze. sadašnje situacije. sigurnost. &dmah se javljaju mnoga pitanja. introjekte. jer je znanje forma onoga što se ve# dogodilo( naravno da terapeut to ne zna. *elf je sistem kontakta u polju organizam3sredina( a ovi kontakti su strukturisana iskustva aktuelne. privrženosti fiksiranoj prošlosti. &vde #emo samo pomenuti glavnu poentu. ne %i je prepoznao kao svoju sopstvenu. 4reativnost zna!i izmisliti novo rešenje( izmisliti ga u smislu pronalaženja i stvaranja( ali ovaj novi na!in se ne %i mogao pojaviti u organizmu ili njegovom “nesvesnom .kontakt i konflikt( i osloniti se na integrativnu mo# selfa. samo ako može prihvatiti da živi u sadašnjosti. 69 . asimiluju#i novu materiju i crpe#i novi izvor energije. je puno potencijalnih novina. a kontakt predstavlja njihovu aktuelizaciju. self rizikuje ' rizikuje patnju koju je dugo iz%egavao i stoga mora razoriti mnoge predrasude. )o nije self organizma kao takvog. postoje#e polje. jer !ak i da !ovek naleti na nju. Ipak. kako #e se self uopšte održati i manje6više rastiA Cta je to “*elf A Pokuša#emo da odgovorimo na ova pitanja u narednim poglavljima. prelaze#i u slede#i trenutak. a self sve više dezintegriše. *elf ne zna unapred šta #e prona#i. 2ar nije “nastupaju#e rešenje nešto %udu#e i nepostoje#eA 4ako nešto što ne postoji može u zna!ajnoj meri %iti inhi%irano i naneti puno šteteA 4ako self se%e iznova kreira( od kog materijalaA kojom energijomA u koju formuA 2ar “oslanjanje na intergrativnu mo# ne predstavlja stav terapeutskog nemešanjaA 7 ako se konflikt sve više raz%uktava.

Tre< d # TE>RIJA SELFA 70 .

2atim. kontaktiranje je rast organizma. mišljenje i emocije. pokretati se.. *ada #emo krenuti od po!etka i razvijati naš pojam selfa i njegove neuroti!ne inhi%icije. ID I LIČNOST 1. da dostigne što je mogu#e jednostavniju ravnotežu za određeni nivo polja. koriste#i aktivnost selfa kao temporalnog procesa. jezika i formiranja li!nosti i društva. 4ona!no. o ideji spoljašnjeg sveta. suko%ljavati se.. Plan naredn . . %./ svemu tome. voleti i voditi lju%av. 71 .ideli smo da je u svakom %iološkom ili sociopsihološkom istraživanju. dostignuta delimi!na ravnoteža je uvek nova( njoj se mora dorasti. ljudske %iološke prirode i sazrevanja. konkretan predmet prou!avanja uvek polje organizam3sredina. =alje. pokušavamo da pokažemo zašto se previđalo naše mišljenje i zašto su druge nepotpune i pogrešne perspektive izgledale opravdane. idu i li!nosti.. nova sredina. &rganizam se održava samo rastom.. egu. Self je s s$em sada5nj . kritikom raznih psiholoških teorija. destrukcija prethodne delimi!ne ravnoteže i asimilacija ne!eg novog. Prvo. 4ontaktirati zna!i uzimati hranu i jesti. odlu!ili smo da diskutujemo uglavnom o onim pro%lemima i situacijama ' npr. u!iti. *amoodržanje i rast su polarni. jer je održanje mogu#e samo ako se raste kroz asimilaciju i samo ono što neprekidno asimiluje novinu. u stanju je da se održi. 1e postoji nijedna funkcija %ilo kog živog %i#a koja %i se mogla definisati druga!ije nego kao funkcija ovakvog polja:.. o%jasni#emo razne neuroti!ne konfiguracije kao razli!ite inhi%icije procesa kontaktiranja sadašnjosti. gde je novo kreirana celina “neuroti!na i uopšte ne izgleda kao delo kreativnog prilagođavanja. Polje kao celina ima tendenciju da se upotpuni. kontakta.O.2 SEL3. finalnog kontakta i postkontakta( a ovo je o%jašnjenje prirode rasta kao kreativnog prilagođavanja. o%jekti i oso%e predstavljaju apstrakcije koje imaju smisao samo ako ih povežemo sa interakcijama polja. 2apravo. posedovati tehnike i uopšte o%avljati sve funkcije koje se pre svega odigravaju na granici u polju organizam3sredina. mi self vidimo kao funkciju kontaktiranja aktuelne prolazne sadašnjosti( pitamo se koje su njegove oso%ine i aktivnosti( i govorimo o tri glavna sastavna sistema. )#&la+lja / prethodnom tekstu diskutovali smo o nekim pro%lemima osnovne percepcije stvarnosti. komunicirati. )ako da materiju i energiju rasta !ine: konzervativni pokušaj organizma da ostane onakav kakav je. opažati. o infantilnom ili antisocijalnom ' !ije nerazumevanje zamagljuje pravu prirodu selfa. 7li pošto se uslovi stalno menjaju. govorimo o stadijumima predkontakta. kada prvo pojasnimo i pokušamo da u!inimo koherentnom poznatu >rojdovu analizu potiskivanja i geneze neuroze. agresirati. a da se ne degeneriše.. !esto u situacijama opasnosti i izazvane rezignacije. E. &rganska fiziologija. / opštem smislu. pokušali smo da prikažemo self kako izražava svoju funkciju kreativnog prilagođavanja. kako je mi vidimo. "#n$a"$a * n la! ras$a . pozivaju#i se na tekst iz uvodnog poglavlja “*truktura rasta -koji preporu!ujemo da sada ponovo pro!itate. koji u pose%nim okolnostima izgleda da predstavljaju self.

ne postoji lepota i veština pokreta %ez interesa i propriocepcije miši#a i percepcije sredine. jeste uz%uđenje( uz%uđenje je ose#aj formiranja figure6pozadine u situaciji kontakta. Prilikom uzimanja hrane. motorno6miši#ne funkcije i organske potre%e. -c. &%rnuto. ovo pitanje je apsurdno.: &vo %i tre%alo da %ude o!igledno. Ishrana i rast su asimilacije selekcioniranih novih materijala koji se grizu. agresira i manipuliše i emocionalno doživljava prigodnost sredine i organizma. *tajanje. retori!kim stavovima( a društvo se. -a. %udu#i da self ne postoji kao fiksirana institucija. kao kad se kaže da !ovek “jede da %i %io zdrav . *elf. hodanje. Isto tako. varenje i asimilacija odigravaju se sa manje ili %ez selfa. Ili drugim re!ima: ono što opaža jeste !ulni organ. interesi i drugo su funkcije kontakta. -%. održava intrapersonalnim potre%ama. konfrontacije. kako se pri%ližava asimilacija. nazivamo “selfom . kao i alijenacija su na!ini funkcionisanja u polju. self jeste proces figura3pozadina u situaciji kontakta. self se umanjuje. što manipuliše i ose#a jeste organizam6kao6celina u kontaktu sa sredinom. kao što poti!u iz njega. 4ontakt je dodir kojim se dodiruje nešto. sistem kontakta. $eđutim. ne!ije stvarno lice izražava strah( ako postoji nešto interesantno. %ez izdisaja i udisaja. koje se mogu definisati samo kao odnosi potre%a i o%jekata. 1e postoji do%ra percepcija %ez uklju!enoti muskularnosti i organske potre%e( opažena figura nije svetla i oštra ukoliko oso%a nije zainteresovana za nju. te!noš#u . zavisnost itd. &va integracija nije pasivna( ona je kreativno prilagođavaje. u ovakvim slu!ajevima postoji tendencija da se apstrahuje “sredina ili “stvarnost i da se tada vidi kao da predhodi “organizmu ' podsticaj i !injenice se vide kao da predhode odgovoru i potre%i. ali su apstrakcije toliko ukorenjene. nekako apsurdan( ono što se misli jeste “%udi u kontaktu sa sadašnjoš#u . uvek integriše perceptivno6proprioceptivne funkcije. sisaju i vare. žva#u. postaje smisaona. )ako da je savet koji !esto !ujemo od terapeuta “0udi ono što jesi . *ložen sistem kontakta neophodan za prilagođavanje u komplikovanom polju. Pravo lice koje je u osnovi lica koje doživljavamo kao masku. te da se naknadno prekom%inuju. imitacija. “&%jekti !ula vida i sluha postoje usled zainteresovanosti. 4omunikacija. Posedovanje unutrašnje ili spoljašnje kože ili omota!a su interakcije sa temperaturom. sa gasovitim i !vrstim pritiscima i gustinom osmotske mem%rane. !ine organsku društvenu prirodu određenih živih %i#a. u ovakvim slu!ajevima. $ožemo smatrati da se self nalazi na granici organizma. dinami!kog odnosa figure i pozadine. prakti!nog interesa. *elf ne tre%a shvatiti kao fiksiranu instituciju( on zapravo postoji gde god i kad god postoji interakcija granice. $eđutim. &no što je vidljivo -vidokrug. onda kada su ove situacije u stanju mirovanja ili dostignu ravnotežu. -=akle. nije fokusirana na nju i pažljivo je ne posmatra. &se#aj ovog formativnog procesa. ležanje su interakcije sa gravitacijom i podlogom. koje doživljavamo kao masku i pitamo se koje je njegovo “stvarno lice. kao što je slu!aj sa muzikom. )o se dešava u snu ili u %ilo kojoj vrsti rasta. Pi!nost se razvija u interpersonalnim odnosima. vremenskim prilikama. Parafrazira#emo 7ristotela: “4ada priklještimo palac. upravo prenošenjem ritma i pokreta na ono što je opaženo. jer je self samo taj kontakt. &n je svestan i orijentiše se. Identifikacija. =isanje je neodvojivo od vazduha. ono !ini vid( zvu!nost -zvu!ne sfere. $eđutim. / situaciji kontakta self je sila koja formira geštalt u polju( ili još %olje. selekcija i jedenje su puni selfa( gutanje. ono što podnosi višak ili deficit jeste vegetativni organ( ali ono što je svesno. o%rnuto. *va opažanja i mišljenje su nešto više od pukog odgovora i idu ka polju. imaginacija. pokret. staranje o nekome. ono što pokre#e jeste miši#. ali se on ne povezuje sa hranom( ili !ovek pokušava da se “opusti . /zroci promene i forme nepromenljivosti su rešenja orijentacije i manipulacije. to je zainteresovano lice itd. zato što je ne!ije stvarno lice odgovor na neku sadašnju situaciju: ako postoji opasnost. pa %i %ilo korisno da insistiramo na o!iglednom i istaknemo opšte klase grešaka. %ilo %i odgovor na situaciju koja se nalazi u nesvesnom( i to je ta stvarnost držanja ne!ega u nesvesnom. u ovim slu!ajevima postoji opšta tendencija da se pose%no apstrahuju i “organizam i “sredina . self se nalazi u tom %olnom palcu . i sredini i organizmu. pošto nezavršena situacija teži svom završetku. koja se izražava maskom: jer je maska tada pravo lice:. ali sama granica nije izolovana od sredine( ona kontaktira sredinu( ona pripada o%ema stranama. dodiruje uši u slušanju i dodirnuto je njima. 1o. glad. ve# naro!ito kao prilagođavanje intenzivnijim i složenijem pro%lemima. pretpostavimo da smo se koncentrisali na lice nekog !oveka. kao i u lju%avi: 72 . diskriminacije. ?mocije. je dodirnuto o!ima. *im%ioza organizama i neživih sila je interakcija polja. 7 organska nadraženost se izražava. a da nije u odnosu sa zemljom( ili pokušava da “diše . postoji opšta tendencija da se “organizam apstrahuje. 7 tako je i u kontaktu koji se ostvaruje usled %lizine naelektrisanih površina.

u pravcu jedne nove figure -$oramo ista#i da ovde postoji kontaktno iskustvo “nepromenljivog o%jektivnog stanja. *pontanost nije ni usmeravaju#a ni samousmeravaju#a. tada je self najizraženiji( kada dođe do “konfluencije -međuso%nog stapanja. &no što je važno zapaziti jeste da stvarnost koja se kontaktira nije nepromenljivo “o%jektivno stanje stvari koje se prisvaja. niti ona zna!i %iti nošen dalje. “ve!ni stvarni uslovi se doživaljavaju ne kao nepromenljivi. &!igledno da je sposo%nost zauzimanja ovakvog stava prožetog oživotvoruju#im erosom. &vo je ta!no.. 0udu#nost. izolacije ili ravnoteže. *elf postoji tamo gde postoje promenljive granice kontakta. 4ako se koncentracija nastavlja. zato što se self može doživeti samo kao potencijalnost( %ilo šta određenije mora da se pojavi u aktuelnom ponašanju.. ono što odlikuje !uvene prirodnjake. satima posmatra cvet. . (. ve# kao stalno o%navljanje istog. ve# je ona otkrivanje6i6pronalaženje duž puta kojim se ide.. kada postoji najintenzivniji konflikt. prilaženje. iako ona o%uhvataju jedno drugog. koji je imao o%i!aj da fasciniran. nalazi se u srednjem modusu -kao temelj akcije i strasti. kao što je %io =arvin. Self "a# a"$uel 'a! ja )#$en! jala *adašnjost je put koji vodi iz prošlosti ka %udu#nosti i ovo su stadijumi delovanja selfa u njegovom kontaktiranju stvarnosti. ose#aj da smo ne samo njegov tvorac i artefakt... 7 tako je isto i u konfliktima: destrukcija i uništavanje su puni selfa. u neurozi.. 73 . ona zna!i uklju!enost i prihvatanje. S+#js$+a selfa *elf je spontan. koja se pomalja iz pozadine potencijalnosti: self se doživljava kao identifikacija sa nekom od mogu#nosti i alijenacija nekih drugih. u samom trenutku koncentracije.eruje se da je inhi%icija selfa.. zavodljiv. iskustvo “o%jekta . )o je doživljaj koncentrisanog posmatranja neke stvari. . : )ako da apstrakcije i nepromenljivi apstrakt “stvarnost predstavljaju konstrukte fiksiranog prošlog iskustva. ali se pri tom !ovek uzdržava od intervencije ili njenog prilagođavanja na %ilo koji na!in. ve# i da rastemo u njemu. +azmotri#emo ova svojstva. )i i &no. želja. 7ko fokusiramo svesnost na aktuelnu situaciju. ve# potencijal koji u kontaktu postaje stvaran. dodirivanje i potpuno oslo%ađanje energije su puni selfa. jeste usmeravanje ovog procesa iz mnogih mogu#nosti. tada je self umanjen.. ali gde god postoji granica i gde se odvija kontakt. identifikacija i alijenacija odigravaju se sa umanjenim selfom. kreativni dolazak do nove figure( ona je diferencijacija između “zastarelih odgovora i jedinstvenog novog ponašanja koje je potre%no. za sada. / suštini. kasniji tok odvija se sa umanjenim selfom..... : &no izražava: “@a sam neko ko ne želi da ose#a ili “Yelim da sakrijem ono što ose#am . *pontanost je ose#aj teku#eg delovanja polja organizam3sredina. ove mogu#nosti se reformišu u novu figuru.. kontakt i figura3pozadina. koje može iskrsnuti iz praznine. Ponovo ovde možemo videti kako je uo%i!ajen savet “0udi ono što jesi . prošlost ove situacije je data kao stanje organizma i sredine( ali iznenada. ono što dolazi. . /kratko. nepromenljiva datost se razlaže u %rojne mogu#nosti i vidi se kao potencijal. jeste strah od praznine i konfuzije od tako neodređene uloge( neuroti!ar tada ose#a da je %ezvredan u poređenju sa nekim uo%raženim konceptom ega( a u osnovi ovoga nalazi se strah od potisnutog ponašanja. 7nksioznost koju po%uđuje ovaj savet. tu. ali funkcija selfa o%uhvata više od prihvatanja mogu#nosti( ona je takođe njihova identifikacija i alijenacija. -.erovatno da metafizi!ki doživljaj vremena prvenstveno ozna!ava o!itavanje funkcionisanja selfa. kao u neurozi.. Prošlost je ono što se ne menja i što je u suštini nepromenljivo:. i zaokupljen je datom situacijom -kao @a.. a zapravo %iti suštinski isklju!en. postoji kreativni self. Podru!je kontakta može %iti ograni!eno. nesposo%nost da se situacija shvati kao promenljiva ili druga!ija( neuroza predstavlja fiksaciju nepromenljive prošlosti..

ili boulomai. '.. ona je u srednjem modusu. %ilo da self nešto !ini ili mu se !ini. koji se razlikuje od doživljavanja date situacije. promišljenost. naj!eš#e je smatrana osnovnim selfom ili “dušom ( tako se mislilo. mo#i. ona je kreativna nepristrasnost( ona je nezainteresovanost. ve# ono što se%e pojašnjava tokom planiranja i o%rade materijala. npr. a s druge strane. “talking -govoriti. . a ne istinsko ose#anje selfa. što je !est neuroti!an mehanizam. naravno i pokret i percepcija mogu %iti spontani i u srednjem modusu ' kao u razigranom plesu ili u estetskom opažanju( i sama namera može %iti spontana. -2a!uđuju#e je da je ovo ose#anje nepristrasnosti ili nezainteresovanosti. prisutno i integralno uklju!uje percepciju. Br!ki jezik ima regularan srednji modus sa. &vo je %olest jezika. /. 1o. trenuci intenzivne kreativnosti nisu retki.. ve# je svestan se%e kako kontaktira nešto. : “*ve stvari koje pružaju mogu#nost kom%inovanja moraju %iti sposo%ne za uzajamni kontakt: a ovo isto važi za %ilo koje dve stvari od kojih je jedna aktivna. ?kstremi spontanosti su s jedne strane. o kome svedo!e kreativne oso%e. muskularnost i nadražaj.. &sim ovoga. strastveno ose#a i uživa u %or%i. d l *n#s$ "a# as)e"$ selfa 7ktivnost o kojoj diskutujemo ' aktuelizacija potencijala ' i svojstva ' spontanost. ve# u smislu jedinstva koje postoji pre -i posle. kao što je uživanje na suncu ili u zagrljaju voljene oso%e. nezainteresovanim zna!enjem o kome mi ovde govorimo: npr.. E&#. tako što isklju!uje ili fiksira neke od svojih mo#i. a druga trpi akciju u pravom smislu te re!i . ne postoje puka sredstva i ciljevi( u pogledu svakog dela procesa postoji do%rouo%li!eno. spontano zaokupljen sadašnjim interesom i prihvataju#i ga onako kako se razvija. za%avljati se. ali teku#e zadovoljstvo( traženje puta je samo po se%i manipulacija i predose#aj. et 6orrupt. a potom stizanje do cilja sa kojim #emo %iti zadovoljni. / kontaktu sa zadatkom. jer %i se !ovek spontano zaustavio i po!eo da traga za ne!im što zaista %udi ose#anje. izvanredna promišljenost nadahnutog herojskog dela( a isto tako je i sa relaksacijom. ona deluje i na nju se deluje( ili %olje re!eno... )ako je možda u engleskom jeziku sa izrazom “posvetiti seZ $iši#ni pokreti su !esto preovlađuju#e aktivni. 4e . ali mi #emo uskoro pokušati da pokažemo kako se ovo dešava.. prethodno aludiraju#i na strukturu koja postoji u prirodnim 74 . kao da ukazuje na kretanje.. ose#anja. ratnik koji je zaokupljen %or%om na život ili smrt. 1jegovo “@a je u polarnom odnosu sa “)i i sa “)o . jer su ose#anja uvek spontana i u srednjem modu( !ovek niti ho#e niti može %iti nateran da nešto ose#a. o%uhvataju#i o%oje:. &se#anje je neposredno. i tako doživeti. 4ona!no. *elf uglavnom kreira pose%ne strukture za pose%ne namene. @edna od glavnih klasa funkcija kontakta. /poredi#emo dva stava: kada nas naša percepcija i propriocepcija orijentiše u polju. pod uslovom da imaju i sre#e. “)o je ose#aj materijala. 1aveš#emo jedan dramski primer -po Yidu. Pod “%iti zaokupljen situacijom podrazumevamo da ne postoji ose#aj se%e ili drugih stvari. aktivnosti i pasivnosti. u analiti!kom smislu protuma!eno upravo kao gubitak selfa. srednji modus itd. *rednji modus pre zna!i da. on pripisuje proces se%i kao totalitetu. dok slo%odno koristi druge( u tom smislu spomenuli smo %rojne neuroti!ne strukture. plan osvetljavaju fragmentarni od%ljesci završnog produkta. ili može %iti konkretno doživljena kao da smo idu#i putem u izvesnom smislu stigli negde i sada znamo gde smo. a percepcija je ponekad prvenstveno pasivna. s>amuser. ova orijentacija se može apstraktno posmatrati.*pontanost je i aktivna i pasivna. nagona i pozadine( “)i je usmerenost interesovanja( “@a je preduzimanje koraka i progresivna identifikacija i alijenacija. naravno da ne postoji takav trenutak -mada za oso%e snažnih ose#anja i suptilne veštine. =a nije tako. ili se promener. Isti je slu!aj sa nekim francuskim povratnim o%licima. relaksacija::. želeti.. 7li moramo pažljivo napraviti razliku: ono što nije srednji modus jeste aktivnost na selfu ' ovo #emo kasnije nazvati “retrofleksija . on ga doživljava kao svoj sopstveni i uklju!en je u njega. self nije svestan se%e u apstraktnom smislu. što je logi!no. / engleskom jeziku uglavnom postoje aktivni i pasivni glagoli( naši neprelazni glagoli “Talking -hodati. a sa druge. krajnji produkt nije ono što se apstraktno zamišljalo. ništa se ne %i moglo o%aviti spontano. ne u smislu odsustva uz%uđenja ili kreativnosti. -7ristotel. dunamai. =5 :: 4ada govorimo o srednjem modusu.ene. ponovo se pojavljuje zna!ajna jezi!ka poteško#a. jer je ona upravo to. konkretno.. izgu%ili su srednji modus i samo su aktivnosti %ez o%jekta. ' pripadaju selfu koji je uklju!en u neku opštu sadašnju situaciju( no. šetati se.

ujedinjuju#i je sa rezultatima prethodnog rasta. kao i u rastu#em uz%uđenju koje se pojavljuje u prvom planu. uklju!uju#i motorno ponašanje. iz razli!itih razloga kao što su vrste pacijenta i terapijske metode. $otorni impulsi se mogu proveriti suparni!kim motornim impulsima. ograni!avanje i razvoj teku#eg kontakta. Postoji visok stepen apstrakcije perceptivno6motorno6afektivnog jedinstva i totalnog polja. kao “spoljašnji svet . pose%no kroz introspekciju. jer se. Plan. a identifikacija i alijenacija se odvijaju u skladu sa ovim ograni!enjima. da učestvujemo u iskustvu. ?go predstavlja progresivnu identifikaciju i alijenaciju mogu#nosti. nalazi se u aktivnom modusu.. restriktivno i apstraktno( tako da u teoretisanju o selfu. Ipak naravno. I kona!no. !ulno je %udan i motori!ki agresivan i svestan je se%e kao izolovanog iz situacije. ve# se %ira ili od%acuje u skladu sa interesom sa kojim se identifikovalo. Prilaženje sredini se pre doživljava kao kreativna agresija. a sredina se ne kontaktira kao da je pol ne!ije egzistencije.. &ve apstrakcije se povezuju u !vrš#e i jednostavnije jedinstvo. sistema identifikacija. svesnost sla%i i zadovoljstvo je opet spontano. percepcija i pokreta. agresiranje. &!igledno da je ovo upravo sam proces figura3pozadina i u ovakvom jednostavnom slu!aju. E&# /o%i!ajeno zdravo iskustvo je. Percepcija i propriocepcija su ograni!ene tako što se “ne prime#uju npr. slede#e: oso%a je opuštena. Id i Pi!nost. u toku perioda delovanja namerne koncentracije. u jednostavnoj spontanoj aktivnosti.-&vo je predmet prou!avanja >enomenologije. a ovo je upravo sam akter.. 75 . u odnosu na koji je oso%a spoljni !inilac. kako %i se omogu#ila koncentracija na jednostavnije jedinstvo koje je tu. kao što smo rekli. a naro!ito introspekcija. &no što je %lisko doživljeno jeste jedinstvo cilja. sredstava. svi su prihvatljivi i svi su prili!no nejasni ' self je “sla% geštalt . -/ međuvremenu. 2a naše potre%e. ?go. kao i mo%ilizacije sredstava koja nisu sama po se%i interesantna. u ovom o%i!nom iskustvuA &n je oprezan. jer se ovde opet stvarnost ne susre#e u skladu sa njenom spontanom jasno#om. postavljaju se namerna ograni!enja u totalnom funkcionisanju selfa. naravno. i tako dalje. &dnosno. 4ao aspekti selfa. ?go je taj koji se pojavljuje kao središnja struktura selfa. 4akva je samosvesnost ega. u vezi procene sopstvenog vremena i resursa. uklju!uju#i organsku nadraženost i prošle nezavršene situacije koje postaju svesne. 4oriš#enje volje i tehnike impresioniraju svojom o!iglednom energijom. kao i da se %ude oprezan. iza%rani interes se razvija i uz%uđenje se pove#ava. 2drava promišljenost je svesno ograni!avanje određenih interesovanja. nego što “pronalaze ili “odgovaraju . 1a kraju. 1adraženost se može zako!iti tako što se izoluje. a muskularnoj inicijativi se onemogu#ava pokretanje. fiksiranje određenjih delova. međutim. ego. kao i sredinu koja se nejasno opaža i po!etna ose#anja koja povezuju organizam i sredinu. Id i Pi!nost predstavljaju glavne stadijume kreativnog prilagođavanja: id sa!injavaju data pozadina koja se razlaže u svoje mogu#nosti. ?go. opis i analizu mogu#ih struktura selfa. ve# se drži na distanci. u teorijama psihologije a%normalnog ove odvojene parcijalne strukture smatraju celokupnim delovanjem selfa. određene slike postaju jasnije. percepcija se kontroliše. zna!ajna apstrakcija koja se doživljava kao stvarna u situaciji promišljenosti jeste sam ego: jer je organska potre%a ograni!ena na cilj. Predmet prou!avanja formalne psihologije o%uhvatao %i iscrpnu klasifikaciju. pri !emu se potencijalni suparni!ki interesi povla!e. prodiskutova#emo u kratkim crtama tri ovakve strukture selfa. &vi mehanizmi nam sada po pravilu daju ose#aj da smo “aktivni . 5ovek je svestan se%e u određenoj izolaciji. / ovom !asu. 5ovek ima ose#aj da stvara situaciju. kontrole itd. u skladu sa prethodnim znanjem iz sli!nih situacija: oso%a tada ima ose#aj da koristi i usavršava. postoji mnogo mogu#ih interesa. spontanost je prisutna u pozadini i u kreativnom !inu svesnosti. a ne da otkriva6i6pronalazi. Pi!nost je kreirana figura onoga što self postaje i asimiluje u organizam.. namerno. 2. sredstva i cilj su odvojeni jedan od drugoga. ne uvek u kontaktu sa ne!im drugim. orijentacije. -7pstrakcije su. o%jekat percepcije gu%i jasno#u. a motorni odgovori se iniciraju. pažnja se može motori!ki odvratiti ili ako je organska nadraženost zako!ena. 5ula su pre %udna i tragaju. *ada je celokupno teoretisanje. nije potre%no da se stadijumi pose%no imenuju. na vrhuncu uz%uđenja. naj!eš#e. nego kao srastanje sa njom.. *redstva se %iraju isklju!ivo kao sredstva. a da se nešto drugo iza%ere -kao i da se pojave spontane dominacije. )ada jedan interes preuzima dominaciju i sile se spontano mo%ilišu. ne nude#i joj o%jekat koji %i je po%udio i pooštrio.opservacijama i tako dalje. )akođe je neophodno da se obrati pažnja. kako %i se drugi delovi mogli kretati i dospeti u prvi plan. ono što je potre%no jeste da se nešto namerno isklju!i. orijentaciju i manipulaciju. jer se self identifikovao sa jasno iza%ranim interesom i !ini se da je u ovoj poziciji spoljni !inilac u polju.

4. )elo postaje veliko zato što se razum i pokreti o%ustavljaju. self ne#e da oživi i odigra impulse( motorna inicijativa je potpuno zako!ena. Id *vesne primed%e neuroti!nog pacijenta ne zna!e. @edan za drugim trenutni signali preuzimaju dominaciju i gase se. teoreti!ar traga za suprotnim i otkriva da je Id važan energizuju#i deo “mentalnog aparata( ali Id je uglavnom “nesvestan ( introspekcija nam ne govori ništa o njemu( on se može posmatrati u ponašanju. 1o. tako da se ova navika selfa utiskuje u se#anje kao preovladjuju#e ose#anje selfa./mesto toga. dok spontani kontakti teže da završe situaciju i %udu za%oravljeni. ego %i %io samo jedan stadijum funkcije selfa. Pošto su i senzorna orijentacija i motorna manipulacija inhi%irane. suspenduje senzornu %udnost i opušta miši#e iz srednjeg tonusa. uklju!enosti i prihvatanja distrakcija kao potencijalno privla!nih( relaksacija se dezintegriše.. L *n#s$ Pi!nost kao struktura selfa se u velikoj meri pronalazi6i6otkriva u samom analiti!kom postupku. a telo se pojavljuje kao veliko. 2a mali centar introspektivne aktivnosti. nespokoj itd( ali ako su one sla%e -u zavisnosti od dnevnog zamora. naravno. *like koje se pojavljuju !ine sa kao halucinacije. 1jihova energija dolazi od nezavršenih situacija takve vrste da se %ude zadovoljen podsticanjem same granice kontakta -F. međutim. !ovek pada u san. 7li kada se terapija završi -a isto važi za svaki terapijski metod. 7li u introspektivnoj teoriji. 6. Pi!nost je sistem stavova koji se zauzimaju u interpersonalnim odnosima( li!nost je pretpostavka onoga što neko jeste. 7 ako se posmatra samo ponašanje. &vakvo mišljenje o svojstvima Ida je.. pravi o%jekti i celokupni dramati!ni događaji kontaktiraju se sa minimalnim utroškom snaga. li!nost se sastoji od %rojnih pogrešnih koncepcija. &dnosno. ako se takvo o%jašnjenje zahteva. &se#aj pasivnosti poti!e od !ina prihvatanja %ez uklju!enosti. u idealnom svetu spontane identifikacije i alijenacije. ništa nema “smisla i sadržaji se !ine misterioznim. &ne su namerno %ile prigušene( sada oslo%ođene. onda je odmor nemogu#: pokušaj da se on isforsira vodi u nesanicu. postoji slede#i važan neuroti!an faktor: promišljenost se neprestano iznova pojavljuje u smirivanju nezavršenih situacija. posledica terapijskog metoda: opušteni pacijent. on se po pravilu pojavljuje kao veliki( a tamo gde je su%jekat neuroti!an. koja služi kao osnova za o%jašnjenje ne!ijeg ponašanja. G. *elf izgleda rasplinut i on se u stvari dezintegriše i nestaje u puki potencijal. )ada se !ini da je Id pasivan. &no što je karakteristi!no za teoreti!are koji se %ave interpersonalnim odnosima. Po prirodi stvari. onako kako ih neko razume i koji se mogu koristiti u svakoj vrsti interpersonalnog ponašanja. ego6ideala. gde ne postoji namerna restrikcija. ego. a propriocepcije uzurpiraju polje. jeste da nemaju mnogo toga 76 . a ne pacijentova koncentracija -J. kuljaju u svesnost. Yeljan odmora.&sim ovoga. !injenica je da se u ortodoksnim psihoanaliti!kim teorijama svesnosti. !ak iako postoji snažna namera. sa kojim je povezana samo rudimentarna svest. 4ako god %ilo. jer on postoji i aktuelizuje se samo kontaktiranjem. / ovoj situaciji self. maski itd. rasplinut i iracionalan( njegov sadržaj je halucinatorski.. Pi!nost predstavlja neku vrstu okvira koji !ine stavovi. hipnagogne slike ili fantazije o mastur%aciji. J. puno ortodoksnom frojdijanski orijentisanom teoreti!aru( ono što nedostaje svesnim naporima pacijenta jeste energija. kako %i se odmorio. ego se još uvek ne pojavljuje. @er ako su organske nezavršene situacije urgentne. 7ko hitno ne o%ez%ede središte koncentracije. ništa više ne postoji u svesti osim promišljenog ega. a ujedinjuje je jedino pomaljaju#i ose#aj tela. slo%odne asocijacije i zna!enja koja kreira terapeutova. uklju!uju#i ver%alno ponašanje.. ovo je kona!no dostignu#e psihoanaliti!kog intervjua( a krajnji ishod svega ovoga je da ovako dostignutu “slo%odnu strukturu teoreti!ari smatraju selfom( on je taj koji odgovara na pitanja ili samopitanja. introjekcija. npr. /predi#emo ego. 4ada je interpersonalno ponašanje neuroti!no. mogu više ili manje %iti zadovoljene halucinacijom. razmotrimo pre strukturu selfa u o%i!noj svesnoj opuštenosti. naro!ito ako je metod koji se koristi interpretacija i korekcija interpersonalnih odnosa. isklju!uju#i svaki pokušaj odvra#anje pažnje( spontanost se odlikuje fleksi%ilnim konkretnim jedinstvom rasta. ove mogu#nosti izgledaju kao “utisci ( oni su dati i ostavljeni na nekoga. Pasivna seksualnost mastur%acije kom%inuje ove pasivne fantazije sa aktivnom samoagresijom koja umiruje potre%u za motornim odgovorom. zato što nisu dalje kontaktirani. a ne self proglašava centralnim -o !emu #emo opširnije diskutovati u slede#em poglavlju. self i id: promišljeni ego poseduje !vrsto apstraktno jedinstvo i usmeren je ka cilju.

zadivljuju#e je kako ego izvršava svoju ulogu posmatranja ida. uopšte ne ulazi u sliku. kakva !udna upotre%a re!i da %i se reklo da impuls “kr!i se%i put kao “uljez i da se ego “ne protivi . &go i mehanizmi odbrane: “4ada su odnosi između dve susedne sile ' ega i ida ' mirolju%ivi. / autonomiji !ovek slo%odno %ira i uvek ima ose#aj primarne neuklju!enosti. gde o%ez%eđuju pristup u motorni sistem. Isto tako. %ivaju#i u sve %ližem i %ližem kontaktu sa re!ima. jer je u principu ono ve# dostignuto i asimilovano. 7utonomiju ne %i smeli mešati sa spontanoš#u. Pi!nost je “transparentna . zato što sve ovo nije osnovni predmet tuma!enja. kako prepreke i 77 . ako pristane na impuls. o tehni!koj o%radi fizi!kog materijala. izre!ena je zna!ajna istina: impuls preuzima dominaciju putem organizmi!ke samoregulacije. +azli!iti instinktni impulsi neprestano kr!e se%i put od ida ka egu. uvek iznova igraju#i određenu ulogu u stvarnoj situaciji. ne uprkos se%i. može ugovoriti da napiše sonet. zato što je ona sistem onoga što je priznato -u terapiji. $eđutim. Pi!nost je odgovorna i može se%e smatrati odgovornom u smislu da kreativni self nije odgovoran. 4asnije #emo videti -u 8F. @er je odgovornost ispunjavanje ugovora( ugovor je sa!injen u skladu sa onim što neko jeste i odgovornost je dalja konzistentnost ponašanja u ovim okvirima. ve# je ona slika Pi!nosti u ogledalu 6 tako da znamo da je to naša stvarnost i ose#amo se sigurni. &va koncepcija je prisutna i u svakodnevnom i u klini!kom iskustvu. kojim postižu zadovoljenje. da je sam >rojd na adekvatniji na!in tretirao funkciju selfa. ego je progresivni stadijum funkcije selfa. kreativnu mo# pripisivao uglavnom nesvesnom. z%og pogrešne teorije potiskivanja. niti ose#aja sigurnosti koji dolazi od saznanja šta je i gde je neko. *lo%oda se ogleda u !injenici da je osnova aktivnosti ve# dostignuta( !ovek se posve#uje u skladu sa onim što jeste. *elf uopšte nije transparentan u ovom smislu ' iako je svestan i može se orijentisati ' zato što se njegova svest o se%i javlja u terminima drugog u stvarnoj situaciji. Kr $ "a $e#r je )as +n#& selfa >unkcija selfa je proces figura3pozadina u kontaktima na granici u polju organizam3sredina. 7li. poglavlju. posto smo govorili o samosvesnosti ?ga i IdaA &na je autonomna.. to je struktura svih “aha iskustava. odgovorna i samospoznaju#a. I tako je ceo pasus nelogi!an: umesto da se po!ne sa pred6diferenciranim kontaktom percepcije6pokreta6ose#anja koji se dalje razvija. 1o. ve# mu ustupa svoju sopstvenu energiju. seksualnosti. ve# prevazilaze#i se%e. u ovom pasusu. iz koje sledi posve#enost.da kažu o organskom funkcionisanju. : Prvo. ona se uvek iznova spoznaje. 4akva je samosvesnost Pi!nosti.. pasivnom u terapiji u prakti!nom smislu ' ona ne radi ništa. srednji modus spontanosti ne uživa luksuz ove slo%ode. %ez svesnog napora( javlja se identifikacija sa onim što je dato. tako da se name#e pitanje zašto je ona od%a!ena ili potpuno prene%regnuta u postoje#im teorijama. / povoljnim uslovima. 1aveš#emo nešto što je više primer nego analogija: pesnik. / ovom poglavlju #emo stoga diskutovati o nedostacima ovih teorija svesti -koje su generalno unapređene )eorijom ega. !ista kreativnost se ne može ugovoriti na ovaj na!in( njena konzistencija se pojavljuje u toku procesa. Pro%lemi sa ortodoksnim teorijama po!inju sa isticanjem razlike između zdrave i %olesne svesti( pri !emu se zdrava svest smatrala pasivnom ' dinami!ki pasivnom u teorijskom smislu. i on odgovorno ispunjava ovu metri!ku formu( ali on kreira slikovitost. 2I KRITIKA PSI4OANALITIČKI4 TEORIJA SEL3A 1. Prema tome. -/ našim terminima. kao da u povoljnim okolnostima ne postoji jedinstveni proces selfa kao pozadine. Pi!nost predstavlja odgovornu strukturu selfa. +azmotrite slede#i pasus iz knjige 7ne >rojd. osim što je. “*tvarna situacija zapravo nije nova. nego što je to promišljenost i naravno manje je pasivna prema spolja nego relaksacija 6 jer je to ne!ija sopstvena situacija u koju se neko uklju!uje u skladu sa svojom ulogom( !ovek niti deluje na nešto niti se na njega deluje( stoga se slo%odna li!nost smatra spontanom i u srednjem modusu. sve je novo i progresivno se prisvaja( u autonomiji ponašanje je sopstveno. te prema tome. to jest.. shvataju#i šta se traži u pogledu vrste situacije i stava komunikacije. ego nema ništa protiv ovog uljeza. 7utonomija je manje aktivna prema spolja. šta je postao. a se%e ograni!ava na opažanjeZ ?go. 7li u spontanom ponašanju. *amo je %olesna svest ona koja je efikasna i na koju se o%ra#a pažnja u cilju njenog otklanjanja. a takođe je vrlo korisna za terapiju. nejasnim fantazijama ili uz to. emotivni ritam i zna!enje. niti da li se može uklju!iti ili ne( oso%a je uklju!ena i nastavlja dalje.

1eT Uork. neprili!ne. uzgred %udi re!eno.. a impuls potisnut. kada su id i ego usklađeni.. predstavlja zna!ajni doprinos ' je slede#i: svest je ono što je najdostupnije za tretman( ona predstavlja fiksirane “ego6od%rane . 4ant smatrao suštinom empirijskog ega. 4ontekst knjige 7ne >rojd ' knjige koja. 7lternativa je ono što mi sve vreme sugerišemo. kreativni posao svesnosti je najizraženiji. %iranje tehnike( i ona se nalazi svuda u funkcionalnoj međuigri sa manipulacijom i rastu#im uz%uđenjem prisnijeg kontakta. Prema tome. dok živo %i#e vegetira u snu %ez snovaA $eđutim. "itira#emo drugi pasus kako %i pokazali na koji na!in je ova teorijska greška o pasivnom sistemu svesnosti. 7 pro%lem. *a ovim tezama mi se. ne posmatranje( jer iako je potre%a organizma konzervativna. a “ina!e ne ulazi u sliku . to je z%og toga što kontaktiranje nove sadašnjosti zahteva jedinstveno funkcionisanje sila. kako ga ona vidi. *vesnost nije pasivna: ona je orijentacija. slažemo -mada %i radije govorili o ego6agresijama. koje konstituišu neurozu. neophodno je da ego “ustupi svoju energiju drugome na raspolaganje itd.. . rame uz rame. !he &go and ?echanisms o 4e ense. )okom celog procesa postoji otkrivanje i pronalaženje. Percepcije nisu samo percepcije( one pojašnjavaju. formiranje geštalta. nego o ego6od%ranama. na primer: “+eakciona formacija ' neuroti!ni mehanizam ega ' može se naj%olje prou!avati kada su ove formacije u procesu dezintegracijeZ Instinktni impuls i reakciona formacija se na trenutak mogu videti u okviru ega.. tako da ona ponovo postaje uz%uđenje kroz koje se može prodisati. &na smatra da to nije mogu#e u nekoj zdravoj situaciji. ne zao%ilaze#i sinteti!ku tendenciju. sve do ta!ke finalnog kontakta i opuštanja. /pravo u povoljnim okolnostima. nejasne i kako %i im dopustio da se potpuno razviju. International /niversities Press. Inc.. teorija selfa razvija se direktno sa terapijom selfa.. istovremeno pacijent je sve više u stanju da se nosi sa anksioznoš#u. izoštruju i privla!e.. iskrivljene. pa ipak. da %ude svestan. po ortodoksnom shvatanju situacija je suprotna: ne koncentrišu#i se na pacijentovu integrativnu mo#. a ne “van slike . sla%e. u funkcionalnom smislu. ono što angažuje pacijentovu saradnju. 1eT Uork. jeste na koji na!in uhvatiti ego na delu. traje samo nekoliko trenutaka. na primer. zadovoljenje potre%e može pote#i samo iz novine u sredini: funkcija ida postaje sve više funkcija ega... ne postoji impuls koji ujedno nije i percepcija i miši#ni pokret. naravno. ve# neuroti!nu nesvesnu promišljenost( . a to je da se upravo analizira struktura sinteze: kako %i se pacijent mogao koncentrisati na to kako su njegove figure nepotpune. ve# pokušavaju#i da je prevarom ukloni s puta što je više mogu#e.. $eđutim. sinteti!ko jedinstvo apercepcije. : &%ratite pažnju da je “tendencija ka integraciji nazvana “drugom funkcijom dostupnog ega. 8<GI.. 1e znamo kako da shvatimo odnos organizma i sredine koji se implicira re!ima “ego ograni!ava se%e na opažanje . razumevanje i prilaženje. nije svesnost ono što je najdostupnije za tretman. / ovom pasusu. : 7nna >reud. International /niversities Press. ve# je još više mo%ilišu#i( u ovom procesu anksioznost raste i pojavljuju se konflikti. što je pomenuto u zagradi na kraju poglavlja( ali ova tendencija je ono što je. međutim. jer je tada ego pasivan. 2ahvaljuju#i drugoj funkciji ega ' njegovoj tendenciji ka sintezi ' ovo stanje stvari koje je naro!ito povoljno za analiti!ku opservaciju. upravo suprotno onome što tvrdi g6đica >rojd. @er. štetna za terapiju. Inc.pro%lemi postaju određeniji.( ali. 1iti to može %iti kada je ego uspešno defanzivan .. : 7nna >reud. jer su tada njegovi mehanizmi skriveni. svesnost uopšte %ila potre%naA 2ašto ne dođe do zadovoljenja i popuštanja napetosti.. pretpostavimo da ovo nije slu!aj: zašto %i onda. u stvari. $eđutim.. no. a to je ono što i mi smatramo glavnim poslom selfa. !he &go and the ?echanisms o 4e ense. ova sinteti!ka tendencija se vidi kao nezgodna prepreka posmatranju ' !egaA ?gaD @asno je da ovde g6đica >rojd pod egom uopšte ne podrazumeva sistem svesnosti. analiti!ar saznaje nešto o tome kakav %i pa tada cijent %io da je potpuno dezorijentisan i 78 . 8<GI.

. @ulX. -$i tvrdimo. nalazi se van mentalne i fizi!ke granice ega . kao što su apstrakcija ili konceptualno mišljenje. 1a primer. %udni.: &sim ovoga. na neki na!in sistem svesnosti mora direktno kontaktirati “spoljašnje stvarno( samoose#aj mora i#i van propriocepcije !ovekove individualnosti. apsurdnost %i postala o!igledna. 79 . 8<G<. str. “misli i “stvarnog A 2ar se to ne postiže putem svesnostiA Prema tome. on deluje i doživljava se kao postoje#e sinteti!ko jedinstvo. )eorija koja !ini da sistem svesnosti %ude prakti!no neupotre%ljiv. self %aš ne doživljava sopstveno postojanje kao jedinstvo svog kontaktiranja. &vo je davnašnji pro%lem: kako. 4ao takav.. ovo mora %iti u!injeno pacijentovom integrativnom snagom. ali ostaju#i isto ose#anje sopstvene egzistencije u jasnim granicama . :: . I šta ondaA Wo#e li analiti!ar tada sastaviti pacijenta od njegovih potpuno razli!itih delovaA $eđutim. / skladu sa savremenom filozofijom. da je suština kontakta %iti u dodiru sa situacijom( funkcija selfa je funkcija polja. propriocepcija !ovekove individualnosti u okviru jasnih granica. Kr $ "a $e#r je "#ja '#luje self f "s ran m &ran !ama . ova vrsta formulacije !ini se savršeno razumnom. Po ovoj teoriji ego nije pasivan. kao da stvarnost ima odvojeni kvalitet.( a terapija se sastoji u njihovom osnaživanju kroz vež%anje ega. više namerne muskularnosti. -1aredni citati su uzeti iz rada ?entalna higijena psihotičnog ega. nazvali Pi!nost. 3merican <ournal o )s/chotherap/. K. ve# on i dalje ne zna ništa o njoj. a pose%no u ovom slu!aju. ve# integracijom više svesnosti u aktuelnoj situaciji. $ental WXgiene of the PsXchotic ?go. 2a sada je ovo u redu. više ose#aja telesnosti. vi znate da ste sanjali i da sada ne sanjateA 7 i odgovor je klasi!an: to nije uz pomo# neke pose%ne “konotacije “stvarnosti . 4ad %i dr >edern takođe govorio o motornom ponašanju kao delu ego6ose#aja. =r >edern zatim pokazuje kako da se koristi ova energetska jedinica u terapiji. :: Paul >edern. onda kako je mogu#e da !ovek stupi u kontakt sa stvarnoš#u van tih granicaA Pro%lem se jasno name#e u slede#im re!enicama dr >ederna: “Cta god %ila puka misao. kao i o percepciji i propriocepciji. teorija ega i njegovih granica.. specifi!ne operativne funkcije svesnosti. 7li ne samo da je analiti!ar uopšte ne koristi. više konzistencije. 7li pro%lem sa ovakvim shvatanjem je slede#i: ako je sistem kontakta u suštini -a ne povremeno i kao pose%na struktura. ionako nije važno da li ste %udni ili sanjate. @er kako !ovek postaje svestan razlike između unutar i van. to je usled mentalnog procesa koji se nalazi unutar mentalne i fizi!ke granice( šta god da ima konotaciju %iti stvaran.i možete da se uštinete da %iste proverili da li ste %udni( to ne zna!i da takođe ne možete da sanjate da se štipate. a ako se svi raspoloživi dokazi ove vrste slažu. koja se menja sa svakom aktuelnom mišlju i percepcijom. naravno. ali ona je apsurdna. “?go se sastoji od ose#anja jedinstva. ali ovo prvo je ja!i dokaz. kontigviteta i kontinuiteta tela i uma pojedinca u propriocepciji !ovekove individualnostiZ ?go je funkcionalna jedinica katekse. zato što tada “telo pojedinca ne %i moglo %iti ograni!eno od drugih stvari u sredini. dr >edern upozorava na grešku pasivnog: “Postoji iskušenje da se poveruje da neko prezentuje ego psihologiju koriš#enjem re!i “ego umesto “li!nost ili “pojedinac Z *vaka tautologijska terminologija lako može poslužiti samoo%mani. daje lažnu sliku zdrave situacije i ne pomaže u neuroti!noj situaciji. %.paralisan. i ne samo da je još više osla%ljuje. $anje tipi!na je Pol >edernova -Paul >edern.e#ina ortodoksnih teorija svesnosti imaju prethodni o%razac.. mogu %iti osla%ljene -u šizofreniji. -. : &vo je do%ar opis onoga što smo u prethodnom tekstu -8L... pa !ak i prepreka.FHI6FJ8. $oramo imati na umu da je ego specifi!na psihosomatska jedinica katektirana mentalnom energijom..

tela i spoljašnjeg sveta. onda self nije samo o%jekat. imamo “puke misli. onda postoji sistem svesnosti koji je van nadzora ega -naime svesnost koja nije introspekcija. kada se isklju!i sredina( i tada ograni!en self i njegov aktivni centar !ine do%ar geštalt. misli jesu stvarnost: one su aktuelna situacija. svestan self nema fiksne granice( on postoji u svakom slu!aju kontaktiranja neke aktuelne situacije i ograni!en je kontekstom interesovanja. 2ar ne tre%a da zaklju!imo da za teoriju selfa i njenog odnosa sa “@a .#dn . “@a i self #e se stopiti. ve# o%jekat6u6 datoj6situaciji. određen nekim telesnim apetitom. pa šta onda ostaje od jedinstvaA &%a zaklju!ka su ta!na i o%a su nekompati%ilna sa >edernovom teorijom. >ilozofska misao koja zastupa podelu uma. 7li u kontekstu svesne introspekcije. 1aravno da ne uvek. kao što !ini >edern. kao što je poznato. Ili -%. istinita situacija je o!igledna: da je introspektivni ego promišljen restriktivan stav psihosomatske svesnosti. kao i identifikacijom i alijenacijom koje slede. &dnosno. a kao o%jekat zovemo ga Qself Q . upotre%a ovakvog jezika je razumna. tela i spoljašnjeg sveta. 7li ove dileme su razrešive ako imamo na umu da ono što je prvenstveno dato jeste jedinstvena osnova perceptivnih. motornih i ose#ajnih funkcija i da je funkcija selfa kreativno prilagođavanje u polju organizam3sredina. 80 . koji privremeno isklju!uje svesnost sredine. dominantnim interesom. telo se doživljava kao malo i okrenuto spolja. pravo osnovno jedinstvo može se demonstirirati jednostavnim eksperimentom: introspektuju#i. tada postoji ose#aj fiksirane granice selfa i izolovanog aktivnog centra. $eđutim. ali se sinteti!ka mo# selfa proglašava pasivnom. međuigra organizma i sredine -instinkt i zadovoljenje. razlika između su%jekta i o%jekta #e nestati. ose#aj neizdržljivosti. *ituacija od zna!ajnog interesa pojavljuje se u svesnosti mnogo ve#a nego što je doživljeno telo. takođe. a “mentalni i “telesni self je pasivan( a pošto se svesnost tela ne može kontrolisati 6 osim ako se introspekcija ne pretvori u živu fantaziju ' o%jektni telesni ose#aj je ve#i od introspektivnog su%jekta. $e#r ja =iskusija o prethodnim teorijama iznosi na videlo suprotne dileme koje postoje u savremenim psihološkim pravcima: -a. nervoza.. tako što se self -misli. jer je tada “mentalni ego aktivan. 4ao što !ini 7na >rojd. a “@a delimi!no nije su%jekat. prekida odvojenost uma.. a svesni self #e dota#i stvarnost kao neku percepciju ili zainteresovanost za neki “spoljni pro%lem. *ada možemo shvatiti izjavu: “?go kao su%jekat prepoznajemo po zamenici Q@aM. 7 tada. da li je ona “@a ili neA 7ko je telesna svesnost “@a . prema interesu. (. introspekcija predstavlja sla% prvenstveni metod posmatranja. teorija ega najnerazvijeni deo psihoanalizeA *pomenu#emo !etiri međuso%no povezana razloga: -8. isti!e se funkcionalno polje. P#re8enje )re$. 7li ono na šta autor verovatno misli jeste momenat introspekcije( i ta!no je da je u ovom !inu “um unutar “tela ' naro!ito ako se telo opire da %ude pozadina i ako se pojave dosada. 4ada je promišljena restrikcija nesvesna -kada je ego funkcija alijenacije nauroti!na. 7li ovakvo stanje je kreirano stavom. o!iš#ene od “stvarnosti . um i telo #e se najednom sjediniti. !ine#i telesnu svesnost pasivnim o%jektom.. *ada %i mogli dota#i pitanje koje je postavljeno na po!etku poglavlja: kako to da je funkcija selfa u tolikoj meri pogrešno shva#ena i da je.ide#emo kako se u dinami!kom smislu dolazi do logi!ne slike koju daje dr >eder. /koliko tehniku posmatranja !ini introspekcija. *re#om. odvaja od sredine -stvarnosti. svestan u srednjem modusu. 7ko telesna svesnost nije “@a . 7ko tada nastavimo sa introspekcijom. uopšte govore#i. self. 7li razmotrimo logiku ovakvog jezika u pogledu opšte upotre%e: u introspekciji. +azmotrite slede#e propozicije: “$entalni i telesni ego se doživljavaju odvojeno. telo se ose#a kao deo nje ili to uopšte nije “telo koje doživljava. jer ona stvara pose%no stanjeA $oramo po!eti sa istraživanjem širokog raspona zanimljivih situacija i ponašanja. %ez intervencije “pukog mišljenja. isti!e se sinteti!ka mo# selfa.. / takvom trenutku. telesna svesnost nije aktivna( i šta onda. ali se u %udnom stanju mentalni ego uvek doživljava da je unutar telesnog ega. pokušajte da uklju!ite kao o%jekte aktivnog “@a što više delova ve#eg pasivnog telesnog selfa( postepeno zatim..

7 ovo se dokazuje !injenicom da izolovan ego zaista nema energiju i na njega se ne može puno ra!unati. * druge strane. razmotri#emo pro%lem na koji jedan lekar nailazi. -G. istorije itd. &%jekti ovakvog spoljašnjeg sveta su takvi da zahtevaju da se njima %avi agresivna volja -umesto da postoji interakcija u procesu rasta. situacije kontakta se vide kao kontradiktorni nagoni. 2animljivo je zapaziti šta se dešava kada jedan deo ove filozofske podele nestane.ideli smo u F. )elo i *poljašnji svet odvojeni. potisnuto jedinstvo polja se apstraktno projektuje do ne%a i svuda naokolo. $ogu#nost kreativnog rešenja površinskih kontradikcija. izolovanog aktivnog ega. )ada dolazimo do perspektive 81 . što !ini deo organske duše. ne može se gledati na kreativnu sintezu selfa. ego se tretira kao da je pasivan. ako postoji. u za!aranom krugu. done#emo pogrešne zaklju!ke o mo#ima iskustva. 7li tada. sinteti!ka mo# ega shvati oz%iljno... suprotno svim dokazima društevnih nauka.. preskakanjem granice kontakta. direktno energizuju#i -i direktno napadaju#i. a one daju defektan o%jekat i tada ako krenemo iz ovog pogrešno opaženog sveta. od posmatranja do zaklju!ka. =ruštveni strah od kreativne spontanosti. 4om%inacija ovih razloga stvara uo%i!ajene dileme koje postoje u teoriji ega. ve# se socio6%iološka površina mora napustiti i istraživati u %iološkim du%inama( sva ljudska energija dolazi “iznutra . Istorija podele du%inske i opšte psihologije. u relativnom zdravlju napravljena je kona!na razlika između “pukih misli i “stvarnog ( ego je fiksiran u okviru svojih granica. ako uzmemo u o%zir ovu teoriju -i ose#anje. a greške pospešuju jedna drugu. zato što #e se ego pre mešati nego prihvatati i razvijati se( ali uplitanje u samoregulaciju uzrokuje psihosomatsko o%oljenje( stoga. .. *elf za koga se smatra da doživljava ovakve o%jekte. racionalizacija i snova( prema tome. umetnosti. kao da mogu %iti spoznati samo preko podro%ne apstraktne racionalizacije. onda imamo svet psihoti!ara. >aktori depresije. to što se svet opaža kao da su /m. *li!no je i sa odnosom /ma i )ela: samoosvaja!ka agresija potiskuje apetite i anksioznost( medicinska opservacija i teorija šire se u pravcu invazije spoljašnjih otrova i mikro%a( a medicinska praksa se sastoji od sterilne higijene. &vo je logi!na sekvenca. pretpostavimo da je podela društvene sredine razrešena.-9. psihološki metod polazi od o%jekta iskustva. sekundarno. a da se delovi geštalta nalaze “u umu . preko aktuelizacije vida do sposo%nosti da se vidi. a da ne mora da prođe kroz kanale o%i!ne ljudske asimilacije i rasta. ovo %eznađe je %ilo jedan od uzroka teoretskog povla!enja sa površine. ali drugi deo ostane. / teoriji i u terapiji. $eđutim. u kulturi ili politici. Cta se onda dešava u njegovoj teorijiA 1a granici. ve# su to samo prazne pri!e. pogađa metu. 7li ako je doživljavanje neuroti!no.ilhelm +ajh je uspeo da u potpunosti ponovo uspostavi psihosomatsko jedinstvo( ali uprkos određenim ustupcima !istim dokazima. / terapiji. orgazam se poredi sa pulsiranjem u %ešici( “organizamM se ne shvata kao apstrakcija iz postoje#eg polja. a da %i se otkrilo njihovo jedinstvo. javlja se zanimljiv pro%lem: a%normalne sposo%nosti dovode do poreme#enih radnji. 4reativna mo# selfa pripisuje se potpuno nesvesnoj organizmi!koj samoregulaciji. fragmentirani itd. hemijskih lekova. može %iti direktno efikasna. ali da psihosomatsko jedinstvo nije shva#eno. . 7ktivne i pasivne psihoterapijske tehnike. -&vim ne tvrdimo da je +ajhova %iofizi!ka sila o%avezno iluzija. vitamina i analgetika. svet projekcija. napetosti i osetljivosti su prene%regnuti. nedostaje kontakt i !ini se da energija poti!e “iznutra . =akle. to okon!ava organizmi!ku samoregulaciju. on u osnovi i dalje gleda na živo %i#e kao da funkcioniše unutar svoje kože ' npr. kao %io6 izička mo#. a u kognitivnom smislu. *li!no ovome. teorijski i prakti!no. oni su strani. organizam “spolja . ponašanje koje se ne oslanja na jedinstvo polja spre!ava pojavu dokaza protiv postoje#e teorije. ide se od prirode vidljivog. &va apstrakcija i projekcija ' teorija orgona 6 je pra#ena uo%i!ajenim opsesivnim nau!nim pozitivizmom. previše %udna percepcija i smanjena propriocepcija stvaraju ose#aj voljnosti i preteranu svest: suštinski self kao izolovan promišljeni ego. pa ide preko aktivnosti do sposo%nosti ... da je reakcija na epidemiju hroni!ne niskostepene opasnosti. ovakav zaklju!ak je potkrepljen !injenicom da hroni!ni hipertonus nesvesne muskularnosti.( ali ono što je iluzija jeste mišljenje da ovakva sila. Postoji malo vidljive kreativnosti. %io %i promišljeni ego koji smo opisali. poglavlju. jer ve#ina projekcija u stvari.)ako da generalno. metod se na kraju koristi samo u pokušaju da se pro%udi mudrost tela. 7ko se u pogledu fiziološkog funkcionisanja. ako se u pogledu stvarnosti sinteti!ka mo# ega shvati oz%iljno. F l#'#fs"e )#dele / klasi!nom smislu. sa tim da je ovo poslednje pravi predmet prou!avanja ' npr. -F. kao da je posmatra!. npr. . je sve više %eznadežna -ali naravno. kod relativno zdrave oso%e.

ve# se o pro%lemu misli kao da je “stvaran . 7li mi konsultujemo priru!nike. a kamoli da je kreativan( on introjektuje. &vakvo ponašanje se može videti u porodicama. tako što se otkriva ili pronalazi neki novi. na univerzitetima.interpersonalnih teoreti!ara -. napise novinskih kolumnista. što niko ne želi da predo!i. lako ne reše njihovi pro%lemi. Le)e ume$n#s$ u anal $ *"#j $e#r j &dli!an primer isklju!ivanja spontanosti iz analiti!ke teorije može se videti u tretmanu lepih umetnosti i poezije. 2. pridodaje i preživa nesvareno. %ez predviđanja istinskog zadovoljstva. izgledale vrlo glupo u izvesnim pogledima. a ne sam pro%lem. samo ako je formulisan u o!ekivanom okviru. onda se za njega govori da %eži od pro%lema. neki pro%lem: i da postoje suprotstavljene partije( termini kojima se izražava pro%lem preuzeti su iz politike. ukoliko zaista nismo zainteresovani. spontanosti selfa. #d "rea$ +n#s$ )oliko o rascepima u polju. o!ekivanih do%iti i istorijata ovih partija. -&vo %i tada zna!ilo pravu politika i pravu partiju. jer se ne uzima u o%zir takozvana “stvarnost ( to je neodgovorno. -)ako da posle svega možemo primetiti da su prošle epohe. &sim toga. da je neprakti!an. Prirodno je da ovakav iz%or ne izaziva entuzijazam ili inicijativu. 4ad god je iz%or samo i ekskluzivno “manje zlo . Wornaj itd... +azmotri#emo društveno ponašanje u vezi nekog uo%i!ajenog politi!kog pitanja i vide#emo šta ovi termini zna!e. kao i %lokade njihove kreativnosti -o !emu on govori u svom eseju o Peonardu. autoritete. 1ajužasnija vrsta nesigurnosti nije strah od instinkta. 4reativni pristup pro%lemu je upravo suprotan: to je pokušaj da se pro%lem sagleda na razli!itim nivoima. ma koji novi pristup da je tada predložen. %aš tamo gde %i se o!ekivalo da kreativna spontanost %ude u prvom planu. &ni svode self na ono što smo mi prethodno nazvali Pi!noš#u. ali praznih Pi!nosti. $eđutim. tre#i pristup koji je od suštinskog zna!aja za dato pitanje i koji se spontano name#e. postoji zarazan strah od spontanosti( to je “infantilno par eRellence. 7li u drugim stvarima -gde se o%raz mora sa!uvati. 0ru5$+en s$ra.ašingtonska škola.. poglavlju. jednostavno nije %io “realan .. gde su one najizraženije.. u politici. &krenimo se sada formiranju geštalta u polju. 4ao što smo pokušali da pokažemo u I. svaka vrsta pokušaja. 1ajve#i deo stvarnosti Principa realnosti sastoji se od ovakvih društvenih iluzija. !ije smo društvene forme prevazišli. kada !ovek spontano izražava svoju stvarnu muku ili jednostavan zdrav razum i teži kreativnom prilagođavanju datog pitanja.. >rojd je još davno izjavio da psihoanaliza može da prou!ava teme kojima se %ave umetnici. itd. &vo je ono što se zove %iti “realan . verovatno da se ne radi o pravom konfliktu. >rom. +ecimo da postoji neko pitanje. spre!e katastrofalni ratovi itd. i oni su shva#eni kao jedini mogu#i pristupi pro%lemu. &no što se smatra “stvarnoš#u jeste prihva#eni na!in postavljanja pro%lema. kako ve# istorija pokazuje. a zatim ' što je zaprepaš#uju#e. Partije se ne konstituišu iz stvarnosti pro%lema -osim u velikim revolucionarnim momentima. opasna ili psihoti!na( potisnuto uz%uđenje okre#e se agresivnije protiv kreativnog selfa( a “stvarnost neke norme se tada doživljava kao zaista nešto stvarno. u pozadini kontakta. njihove konstrukcije su %ez vitalnosti i originalnosti( i upravo tamo gde smo se mogli nadati da #e se oni kao inventivni i revolucionarni društveni inicijatori pokazati u naj%oljem svetlu. nerealan. ve# strah da nešto uradimo na svoj sopstveni. 7li u stvari nijedna od suprotstavljenih politika se ne preporu!uje spontano kao stvarno rešenje stvarnog pro%lema( i !ovek je neprekidno suo!en sa iz%orom onoga što je “manje zlo . &vo je o!igledno ako razmislimo da u prirodnim naukama i tehnologiji. *ada vidimo da nije postojao razlog da se spontanim pristupom ili sa malo više zdravog razuma. u raznim profesijama. ve# se on posmatra fascinirano i sa njim se prenagljeno eksperimentiše. nailazimo na slede#i zatvoreni krug: Princip realnosti !ini da kreativna spontanost %ude pasivna. /.. 4akvu sliku o selfu %i !ovek mogao da tada stekneA &n !ak ne asimiluje. utopista. ali ne i kreativnu 82 . niti od nanošenja štete. stru!na mišljenja. želje. nade i projekta sprovodi se %ez trun!ice krivice ili anksioznosti( nema “povinovanja pravom predmetu prou!avanja. ve# o njegovoj maski. ali neiz%ežno ' govore da je %iološka priroda pretežno neuroti!na i “infantilna . 1aši društveni pro%lemi su o%i!no postavljeni tako da prikriju prave konflikte i da spre!e prava rešenja ' jer %i ovo moglo da izazove velike rizike i promene. a takvo stanje se održava putem samoosvajanja. novi na!in( ili da to ne uradimo. nalazimo da je njihova socijalna filozofija izrazito neukusno predvorje ogledala slo%odnih. $eđutim.

inspiraciju. ali nipošto umetnosti.. pa ma šta ona %ila( ono što !ini umetnika i pesnika jesu upravo kreativna mo# i tehnika( tako da je takozvana psihologija umetnosti psihologija svega drugog. &noliko koliko smo u mogu#nosti da.. koja je misteriozna. u o%i!nom zdravom kontaktu.. $eđutim. 1a granici dva sveta. Ipak. koja su predmet umetni!ke kritike i istorije umetnosti.. a ne %analno potisnute želje ili dnevne novosti. utoliko možemo da predvidimo celinu koja #e spontano %iti zapažena ili izvedena( ali u svim %itnim interesima u umetnosti i drugim o%lastima života. psihoanaliza ne može da izvu!e smisao o vrsti kontakta koji je uz%udljiv i koji menja stvarnost. kako je to izvanredna koncepcijaD 2ato što su tema i inhi%icija prisutne u svakoj aktivnosti.. *til je on sam. / ovom procesu uopšte ne postoji misterija. a da uopšte nisu psihoti!na.( ali tehnika je njegov na!in o%likovanja stvarnog kako %i %ilo još stvarnije( to zaokuplja prvi plan njegove svesnosti. ali ako vas zanima kako to radim. transformacija vidljive ili po!etne teme u materijalnom medijumu. osim a posteriori( ali on stvara nešto o%rađivanjem materijalnog medijuma i rešavanjem sirovog novog pro%lema. odvija se ono što je 83 . jer on ne stvara ništa. “$isterija kreativnog. primirje koje je postignuto. a pose%no tehniku. koje su domen istorije umetnosti i umetni!ke kritike.( a kada nije %ilo tako.( za se%e je uzeo svet snova. Prema tome. kao da je pripadala nekom drugom svetu( i zapravo. . sigurno nisu *ezanove ja%uke ' mada one svakako nisu nevažne ' ve# njegova umešnost i ono što je on zapravo stvorio od ja%uka. a živopisni slu!ajevi smatraju se misterioznim ili zarazno neuroti!nim. ona poti!e iz proseka. ali ne i psihologije. normalni. 5ak i da je to mogu#e. haluciniraju o stvarnosti. 7li gde možemo o!ekivati da je nađemo u klasi!nim psihoanaliti!kim konceptimaA 1e u superegu. to jest. celina nastaje kroz veoma o%i!na -svakodnevna. 1e u egu. infantilna.#l#& je Istorijski posmatrano. koji su -u ovom pogledu. &no što je kreativno ne može %iti ego. sad #u vam re#iZ i on tada zapo!inje sa dosadnim tehni!kim o%jašnjenjima. koji se rafinira u toku procesa. 2a umetnika. kako je vidi psihoanaliza. &d tada je ovaj princip uglavnom %io poštovan -mada ne uvek sa humanisti!kom gracioznoš#u kojom se >rojd odlikovao. i koja se igraju sa stvarnoš#u i menjaju je.. percepcije. jer on inhi%ira kreativno izražavanje( on razara. jer umetnik ne može se%e o%jasniti( on kaže: “1e znam otkuda je to došlo. +azvijaju#i teoriju na osnovu samoosvajaju#eg ega. o!igledno iz +oršah -+orschach. zna!ilo je podelu ovih svetova. razmotri#emo upravo ova dva za%ranjena predmeta prou!avanja. ne poti!e od traganja za njom na o!iglednom mestu. : Izvanredan izuzetak %io je +ank. osim možda ver%alna misterija koja nije nešto što %i neko znao unapred. gde snovi izranjaju u javu. ispravna teorija %i se mogla takođe izvesti posmatranjem spontanosti dece koja sa savršenom samouverenoš#u. Pa ipak. izolujemo jedan zadatak i ponovimo sli!ne delove. pro%lem i delovi su uvek nekako novi( celina se može o%jasniti. 7li deca su. *vet svesnog >rojd je ustupio psiholozima asocijacija -i %iolozima. a ipak je prepoznaju. /mesto da se teorija o egu razvija na osnovu najsnažnijih slu!ajeva kreativnosti. iskustva. kao u psihološkom eksperimentu. !ije je delo @metnost i umetnik iznad svake pohvale. stil zna!i sve( on ose#a kreativnost kao prirodno uz%uđenje i svoju zainteresovanost za temu -koju uzima “spolja . &no što je interesantno. tako da se !ini da je ono što umetnik radi neo%i!no. manipulacije. Ipak. >unkcionalna i dinami!ka >rojdova teorija toliko se razlikovala od ovih koncepcija. psihoanaliti!ar nagađa da %i kreativno moralo %iti u idu ' a tamo je ono do%ro skriveno. naravno. naravno. jeste kreativnost. umetnik nije nesvestan onoga što radi( on je potpuno svestan( on to ne ver%alizuje niti teoretiše o tome. ->ormalna tehnika je prvenstveno ono što se komunicira i to je. naravno. u kome je ispravno ozna!io funkcionalne signale. to je ono što on pokazuje i komunicira: stil. tehnika. rezultat toga je %io da se na umetnost gleda kao na pose%no zarazan neuroti!ni simptom:. psihoanaliza je nastala na vrhuncu psihologije asocijacija i po!etnog zanosa da refleksni luk i uslovni refleks !ine osnovu asocijacija. onda spozanje i može da pri!a o tome. iz nezavršene prošle situacije i iz dnevnih događaja. 4. ve# nešto što neko radi. Ras!e) 'me8u du1 ns"e #)5$e )s . ali ne i predvideti. =olazak do prave površine. ve# ili posmatra i izvršava ili guši i %rani se%e. ili drugih projektivnih testova. 7li ovo važi za svaku percepciju i manipulaciju koja se sre#e sa novinom i formira geštalt. 7 nesre#a naše generacije ogleda se u tome da je ovakva vrsta ega prava epidemija. niti tehnike.

>rojd u svom %riljantnom nastupu -preziraA. nazvao “sekundarnom ela%oracijom ( to sigurno nije %ilo ono što je primarno i ispunjeno energijom, ali je %io pokušaj da se nađe smisao kroz pokoravanje “zakonitostima realnosti , naime asocijacijama. -,rati#emo se >rojdovim primarnim i sekundarnim procesima u 8F. poglavlju.. / međuvremenu, psiholozi su sve više dokazivali da su ovo zaista %ile zakonitosti stvarnosti, konstruisanjem eksperimentalnih situacija koje su sve manje %ile od vitalnog zna!aja, u kojima je odgovor postajao zapravo refleks: lavirinti i šokovi, reakcije koje nisu %ile sekundarne, ve# tercijarne ili kvartarne, do ta!ke nervnog sloma. -7ko je psihologija prou!avanje kreativnog prilagođavanja, onda je psihologija refleksa penološka grana fizike.. >rojd je povremeno ukazivao na to da zakonitosti snova mogu %iti zakonitosti realnosti 6 ali nije video na!in na koji %i premostio jaz među njima. Pa ipak, u logi!kom smislu, ako se uzmu u o%zir dva sveta, svet snova sa svojim zakonitostima zadovoljstva i fantasti!nim iskrivljenjima i svet svesne stvarnosti sa svojim nezadovoljstvom i dodatnim asocijacijama, teško %i se moglo iz%e#i ponovno postavljanje epistemološkog pitanja: sa kojom jedinstvenom svesnoš#u !ovek razlikuje ova dva sveta i koje su zakonitosti ovog unitarnog sistemaA / opštoj psihologiji došlo je do Beštalt revolucije ' koja je uglavnom %ila povratak starih koncepcija. -@er delovanje mišljenja i ponašanja nije neznatan i nejasan predmet prou!avanja i stari narodi, iako nisu %ili oduševljeni eksperimentatori, nisu mogli odoleti eksperimentu... Percepcija, apstrakcija i rešavanje pro%lema po!eli su da se shvataju kao postoje#e i nastaju#e celine, kao završavanje nezavršenih neophodnih zadataka. 5ovek %i sada o!ekivao da je odmah došlo do z%ližavanja geštalt psihologije i psihoanalize, da je došlo do sinteze kontakta i du%inske psihologije, pa prema tome, da je došlo do funkcionalne teorije selfa, ida, ega i li!nosti. 7li, ovo se nije dogodilo. 1edostatak hra%rosti da se to uradi mora se pripisati geštaltistima, jer psihonanaliti!arima nije nedostajalo kuraži. Prvo, da %i opovrgli psihologe asocijacija, geštalt psiholozi su se godinama posve#ivali tome da dokažu da su opažene celine “o%jektivne i u suštini fizi!ke, a ne “su%jektivne , niti rezultat emocionalnih tendencija. I te kakva po%eda da se ostvariD @er geštaltisti su, kako %i u!vrstili svoju psihologiju, širom fizi!kog sveta oduševljeno tragali za celovitim tendencijama, insistirali na kontekstu i međuodnosima svih delova( ali postojao je jedan jedini slu!aj gde se geštalt princip nije primenjivao, a to su ljudska ose#anjaD ?mocija nije smatrana za pravi deo percepcije koju je pratila( emocija nije ulazila u figuruD =rugo, am%iciozni da ostvare ovu po%edu, geštaltisti su %rižljivo sterilisali -kontrolisali. eksperimentalne situacije, !ine#i ih što je mogu#e manje zanimljivim za %ilo kog su%jekta( pa ipak, oni su sa zadivljuju#om genijalnoš#u, %ili u stanju da demonstriraju geštalt. $eđutim, sam njihov uspeh tre%alo je da ih alarmira i da posluži kao suprotni dokaz, jer je %io protivan njihovom osnovnom principu konteksta: kada stvarna potre%a mo%iliše sve funkcije, onda je geštalt najuo!ljiviji. &no sa !im je tre%alo da eksperimentišu %ilo je upravo suprotno: pokazivanje da formativna tendencija slabi, kada je zadatak samo puki la%oratorijski zadatak, apstrakt, kada je izolovan i nezanimljiv. -7 ovo je oduvek %ila taktika koja se primenjivala u eksperimentima sa životinjama.. )re#e, geštaltisti su se od samog po!etka držali nau!nog metoda formalne la%oratorije. $eđutim, razmislite o slede#em pro%lemu: Cta se dešava kada sama stvar koja pruža suštinsko o%jašnjenje, kreativna mo# živog uz%uđenja, %ude povu!ena iz situacije ili interveniše u eksperimentu, poremeti kontrolu, desteriliše situaciju, možda od%ije da uopšte %ude prou!avana, i insistira na postoje#em pro%lemu, a ne na njegovoj apstrakcijiA / ovakvom slu!aju, u interesu nauke, !ovek mora da se odrekne fetišizma prihva#enog “nau!nog metoda . ?ksperiment mora %iti stvaran i značajan, u smislu da pravi li!ne razlike, da predstavlja soficistirani pokušaj ostvarenja zadovoljstva, te stoga, partnerstvo u kojem su i “eksperimentator i “su%jekat o%oje ljudi. &vakva prou!avanja svakako nisu nemogu#a. / politi!kom smislu, ovo se dešava u kooperativnim zajednicama( u socijalnom i medicinskom pogledu ovo se dešava u takvim projektima kao što je 2dravstveni centar Pekam( i ovo postoji u svakoj psihoterapijskoj seansi. 0ilo kako %ilo, mi sada ve# dve generacije imamo poreme#enu situaciju sa dve najdinami!nije psihološke škole, koje se paralelno razvijaju, ali uz malo interakcije. I neiz%ežno je da upravo njihova dodirna ta!ka, teorija selfa, trpi i da %ude najnerazvijenija. 6. Ca"lju*a" 1a kraju, sam metod koji se koristi u psihoterapiji u!inio je da prave teorije selfa i rasta %udu nerazumljive i imao je tendenciju da potvrdi one teorije u kojima je ego ili pasivan ili samo rezistentan, id je nesvesan, li!nost je puka formalnost itd. *tvorena je takva situacija posmatranja ' i uvedeni kriterijumi le!enja ' u kojima je dokaz prima acie potvrda ovih teorija. Cirom ove knjige navodili smo primere kako se ovo dešava.

84

Ipak, %ilo %i nepravedno da zaklju!imo ovo neprijateljski naklonjeno poglavlje, a da ne kažemo slede#e: *a svim svojim manama, nijedna druga disciplina savremenog do%a nije toliko zastupala ideju o jedinstvu polja organizam3sredina, kao što je to !inila psihoanaliza.7ko pogledamo širu sliku, a ne samo detalje, možemo videti da je u medicini, psihologiji, sociologiji, pravu, politici, %iologiji, %iofizici, antropologiji, istoriji kulture, prostornom planiranju, pedagogiji i drugim domenima, psihoanaliza pronašla i otkrila jedinstvo. / svakom slu!aju, nau!nici iz određenih o%lasti su s pravom od%acivali simplifikacije i redukcije( ipak, vidimo da u samom njihovom odgovoru na greške psihoanalize, oni po!inju da koriste psihoanaliti!ke termine, dok su dokazi koje sada koriste za opovrgavanje psihoanalize kao irelevantne, potpuno %ili prene%regnuti pre pojave psihoanalize.

2II

KREATIVNO PRILA,OĐAVANJE5

67 PREDKONTAKT I KONTAKT 1. F ' #l#& ja )s ,#l#& ja

Iako ne postoji nijedna funkcija organizma koja u suštini nije interakcija u polju organizam3sredina, ipak uvek ve#ina %ioloških funkcija imaju tendenciju da se okon!aju unutar kože, da %udu zašti#ene i nesvesne( ovo nisu funkcije kontakta. 4ontakti se odvijaju na “granici -no, naravno, granica se menja i može !ak, u %olnim stanjima, %iti du%oko unutar organizma. i u suštini, kontaktiraju novinu. &rganska prilagođavanja su konzervativna( ona su ugrađena u organizam u toku duge filogenetske istorije. Pretpostavlja se da je nekada svaka unutrašnja funkcija takođe %ila i funkcija kontakta, da je %ila izložena riziku i trpela delovanje sredine -npr. peristaltika6kretanje, osmoza6dodir, mitoza6seksualnost itd..( ali sada, !ak i u opasnosti, regulacija se odvija sa neznatnim kontaktiranjem novine. &vaj sistem konzervativnog nasleđenog prilagođavanja !ini fiziologiju. &na je, naravno, integrisana i regulisana kao celina, a nije z%ir elementarnih refleksa: ovu celovitost fiziologije stari narodi su nazivali “dušom , a “psihologija -nauka o duši. je takođe o%uhvatala i raspravu o fiziologiji. $eđutim, mi više volimo da predmetom psihologije smatramo pose%an niz fizioloških prilagođavanja koji je takođe u vezi sa onim što nije fiziološko: naime, kontakte na granici polja organizam3sredina. &no što definiše razliku između fiziologije i psihologije jeste samoregulišu#i, relativno samoo%uhvatni konzervatizam “duše i konfrontiranje i asimilacija novine, koju o%avlja “self . Iz ovoga se može videti da prisutnost u situaciji i kreativno prilagođavanje konstituišu funkciju selfa. / određenom smislu, self nije ništa drugo nego funkcija fiziologije( ali u drugom smislu, on nije deo organizma uopšte, ve# je funkcija polja, to je na!in na koji polje uklju!uje organizam. +azmotri#emo ove interakcije fiziologije i selfa. %. Pred"#n$a"$= )er #d *n# a)er #d *n# >iziološka funkcija se završava interno, ali definitivno se takva situacija ne može nastaviti -organizam se ne može “održati . %ez asimilacije ne!ega iz sredine, %ez rasta -ili oslo%ađanja ne!ega u sredinu i umiranja.. *toga, nezavršena fiziološka situacija periodi!no po%uđuje granicu kontakta usled nekog deficita ili prezasi#enosti i ova periodi!nost se može odnositi na svaku funkciju, %ilo da je to meta%olizam, potre%a za orgazmom, potre%a za odvajanjem, potre%a da se vež%a ili odmori itd( a sve ovo se dešava u selfu, u vidu nagona ili apetita, kao što su glad, potre%a za pražnjenjem, seksualnost, umor itd. Iz ovoga možemo videti zašto disanje igra tako zanimljivu ulogu u psihologiji i terapiji. -“Psiha ili “animus zna!i dah.. =isanje je fiziološka funkcija, a ipak periodi!nost njegove potre%e za sredinom je vrlo !esta i zapravo neprekidna, tako da je ono stalno na ivici da postane svesno, tj.vrsta kontakta. I kod disanje se može videti par eRcellence da je živo %i#e polje, sredina je

85

“unutra ili suštinski prožima svaki trenutak. I tako anksioznost, poreme#aj disanja, prati svako ometanje funkcije selfa( stoga prvi korak u terapiji !ini kontaktiranje disanja. 4onzervativne funkcije postaju kontakt takođe i onda kada se dešava nešto novo z%og svesne disfunkcije. &vo je slu!aj sa aperiodi!nim %olovima. /poredi#emo periodi!ne nagone i aperiodi!ne %olove. 4od nagona i apetita, figura kontakta se razvija ' na primer, žeđ i mogu#nost dolaska do vode ' a telo -neravnoteža. je pozadina i sve više %ledi. -Isti je slu!aj i sa nagonom za pražnjenjem, koji predstavlja zdrav nagon da se nešto “pusti .. / %olu, pažnja se sve više o%ra#a na telo, koje postaje figura u prvom planu. )ako da klasi!na terapeutska maksima glasi: “2drav !ovek doživljava svoje emocije, a neuroti!ar doživljava svoje telo ' i time se naravno ne pori!e, ve# se pre podrazumeva da u terapiji !ovek pokušava da proširi o%last svesnosti tela, jer zato što se neke o%lasti ne mogu doživeti, druge su prekomorno napete u toku uz%uđenja i doživljavaju se kao %olne. =ruge novine dešavaju se u konzervativnoj fiziologiji z%og nadražaja iz sredine, percepcija, otrova itd. &ni su aperiodi!ni. &ni se ili susre#u sa nekim nagonom ili apetitom ili se na njih odgovara, pri !emu postaju središte nastaju#e figure kontakta, dok telo sve više postaje pozadina( ili to mogu %iti neke irelevantne smetnje ili sli!no, i u tom slu!aju one #e prerasti u %olove, a telo #e se na#i u prvom planu i javi#e se pokušaj uništavanja novine iz figure, kako %i sve ponovo postalo nesvesno. 4ona!no, postoje takve novine u fiziologiji koje se naro!ito fatalne za neurozu: poreme#aji konzervativne organizmi!ke samoregulacije. Pretpostavimo, na primer, da nagon ili apetit nije zadovoljen iz sredine i da funkcije u slu!aju opasnosti -izliv %esa, san, isklju!ivanje itd.. ne mogu da se sprovedu ili su iscrpljene, tada #e do#i do ponovnog prilagođavanja fiziologije, pokušaja da se uspostavi novi nesvesni konzervatizam u novim uslovima. Isto #e se desiti ako postoje hroni!ni %olni zahtevi iz sredine ili nesavladiva strana tela u organizmu. &!igledno da se sva ova ad hoc fiziološka prilagođavanja ne mogu lako povezati sa konzervativnim nasleđenim sistemom( ona su disfunkcionalna, prouzrokuju o%oljenja i %olove. Ipak, jasno je da je ovo sekundarna fiziologija, jer novina ne vodi ka svesnosti i kreativnom prilagođavanju( ve# sama postaje nesvesna i -loša. organska samoregulacija. Primer za ovo je nepravilno držanje tela. * o%zirom da više nisu novine, ove strukture se ne pojavljuju u selfu, u kontaktu, ali one su evidentne, kao što #emo videti, upravo u poreme#ajima i fiksacijama funkcionisanja selfa. Poše prilagođavanje između nasleđene i nove fiziologije koje se dešava u selfu, opet se ogleda u periodi!nim nagonima ili simptomima prožetim %olom. =akle, sa pojavom novine, fiziologija postaje kontaktna. +azlikujemo slede#e klase: 8. Periodi!ni nagoni i apetiti, kontakt se razvija u pravcu sredine. 9. 7periodi!ni %olovi, kontakt se razvija u pravcu tela. F. *timulacije, koje se razvijaju ili kao apetiti -emocije. ili kao %olovi. G. Ponovna prilagođavanja fiziologije z%og uslova u sredini, koja se pojavljuju kao deficiti u strukturi kontakta ili periodi!no kao simptomi. &vi nadražaji ili predkontakti iniciraju uz%uđenje procesa figura3pozadina. (. P#*e$n s$ad jum "#n$a"$a 1adražaji na granici kontakta ustupaju svoju energiju za formiranje oštrije i jednostavnije figure o%jekta, pristupaju#i mu, uvažavaju#i ga, prevazilaze#i prepreke, manipulišu#i i menjaju#i stvarnost, sve dok se nezavršena situacija ne okon!a, a novina ne asimiluje. &vaj proces kontaktiranja ' dodirivanje voljenog, ineresantnog ili ukusnog o%jekta( ili isklju!ivanje iz polja opasnog ili %olnog o%jekta, putem iz%egavanja ili poništavanja ' uopšteno gledaju#i jeste kontinuirana sekvenca pozadine i figure, pražnjenje pozadine koja ustupa svoju energiju nastaju#oj figuri, koja #e potom postati pozadina za neku jasniju figuru( ceo ovaj proces je svesno rastu#e uz%uđenje. 2apamtite da energija koja je potre%na za formiranje figure dolazi iz o%a pola polja, i iz organizma i iz sredine. -1a primer, pri u!enju ne!ega energija poti!e iz potre%e da se u!i, iz društvenog miljea i iz nastave( a takođe i iz unutrašnje mo#i samog predmeta prou!avanja( o%i!no se misli, a mi smatramo da je to je pogrešno, da je “zanimljivost predmeta prou!avanja potpuno katektirana od strane u!enika i njegove društvene uloge.. Proces kontakta je jedna celina, ali po potre%i ovu sekvencu pozadine i figure možemo podeliti na slede#i na!in: 8. Predkontakt: telo je pozadina, apetit ili stimulans iz sredine je figura. Postoji svesnost “datosti ili Ida situacije, koja se razlaže u svoje mogu#nosti.

86

supstitutivne aktivnosti itd. &va vrsta “nepotre%nog !ina je krajnje zanimljiva. !esto se može videti da neki nejasno svestan apetit navede !oveka da prepozna neki stimulans u odgovaraju#em momentu. dolazi do %iranja ili od%acivanja mogu#nosti. -&vo se. u %egu iz stvarnosti.9. 7li u slu!aju ekstremne potre%e. ekstremnog fiziološkog deficita ili zasi#enja.. asimilacija prave novine. nešto ne %i moglo %iti podsticaj. haluciniraju#i o cilju i usmeravaju#i svoju tehniku.. uz%uđenje apetita postaje pozadina. %ivaju#i uz%uđen novinom. )elo se umanjuje. F. 4ontakt: -a. self razlaže ono što je dato -u sredini.( ali takođe dolazi i do izražavanja nezadovoljstva usled ograni!enosti selfa. jer veoma naglašava kreativnost. se#a se i anticipira. ali je samo neuroti!ar doživljava kao nesmotrenu. poduhvati koji zahtevaju mnogo angažovanja. ali ona privla!i našu pažnju ka onome što se dešava u uo%i!ajenom slu!aju. ve# o%jekat koga su stvorili percepcija i imaginacija. to je verovatno normalna funkcija: jer ako se uzme u o%zir da ljudska %i#a žive u tako komplikovanom i suptilnom polju. @er u povoljnijem slu!aju. u odnosu na pozadinu rastu#eg uz%uđenja. ali. 1aravno. *vesnost je sada najizraženija. kako %i isforsirao rast. / ovom poglavlju diskutova#emo o prva dva. apetit je o%i!no nejasan. Postkontakt: dolazi do stapaju#e interakcije organizma3sredine koja nije figura3pozadina: self se smanjuje. I'l 5na "rea$ +n#s$ =ešava se zaista !esto da self uopšte ne odgovara na organske nadražaje i podsticaje iz sredine. 7 osim toga. priklju!uju se i određuju ono što je opaženo kao “o%jekat .. spontani apetit može da postane definitivan. ona je u figuri koja je )i. 87 . kao i da se o%ustave korisnost i igra. iako je mudrost uglavnom plod rešavanja o!iglednih potre%a. telo postaje figura. ono što je najkarakteristi!nije jeste da se u po!etku sva ljudska mudrost i glupost uvek !ine izlišnim. motorno ponašanje dodaje druge novine celini koja se u%rzano menja: o%ra#anjem pažnje i prilaženjem. -Ili naprotiv. naravno. ali %ez “znanja kako i otuda dolazi do nesmotrene avanture. onda je logi!no da je za spektakularan uspeh potre%na sposo%nost da se povremeno ostvari potpuno nepotre%an projekat. &vo su identifikacije i alijenacije ?ga. ne postoji dostojanstvo i poezija koji u se%i nemaju makar trunku nesmotrenosti. umeo da kaže. -%. sredina ne %i mogla da nadraži. nemogu#e. &sim toga. koja je u stvari !esto savršeno razumna i integrativna. 7li. kako je @ejts -Ueats. moramo razlikovati dva aspekta: prvi je %ez%edno izražavanje nesvesnih nezavršenih situacija 6 to su planovi o kojima se opširno pri!a. )rima acie to se !ini neuroti!nim. u mogu#nosti i iz njih kreira stvarnost. a vrlo malo prilagođavanje( ovo li!i na %eg iz stvarnosti. nau!ene mogu#nosti manipulacije. kad je potre%a tako preovlađuju#e uticajna. . %es i uništavanje menjaju stvarnost. želje za promenom. &no što se konfrontira nije ono što je %ilo malopre. "elokupna promišljenost je relaksirana i javlja se spontana unitarna akcija percepcije. dok ne pronađe neki o%jekat kojim #e se %aviti( ono što pove#ava svesnost želje jeste delo kreativnog prilagođavnaja. u telu i u svojm navikama. ne!ija tehnika ili stil. da se stvori o%jekat. uglavnom iz fragmenata se#anja. u neuroti!noj neopravdanoj radnji. a figura je neki “o%jekat ili niz mogu#nosti. self funkcioniše na slede#i na!in: tendencija da se halucinira. &dgovor poseže napolje prema stimulansu. I uopšte. da je uo%i!ajeno kreativno prilagođavanje. a sredstva prilaska tako arhai!na i irelevantna. pokreta i ose#anja. &vakva figura je ve# kreirana stvarnost. $eđutim. pustu halucinaciju. ono što je figura je živi cilj i dodir sa njim. / slu!aju poreme#enog o%jekta. dešava u neuroti!nom “ponavljanju . javlja se agresija u prilaženju i u prevazilaženju prepreka. u %olu. ali nejasan apetit i mogu#nosti u sredini. da se “samom se%i napravi pro%lem . ukoliko organizam nije spreman za odgovor( a osim toga. / međuvremenu. a u narednom o preostala dva stadijuma. naravno. kao i promišljena orijentacija i manipulacija. Izgleda da je apetit ili podstaknut ne!im iz sredine ili se spontano pojavljuje iz organizma. 4ako god %ilo. u kome postoje snažan. *tvarnost je put koji vodi iz prošlosti ka %udu#nosti: to je ono što postoji. deluje kao da spontano se%i stvara pro%lem. spontani apetit stvara o%jekat. Walucinacija koja je dovedena do ta!ke isklju!ivanja sredine predstavlja funkciju u slu!aju opasnosti. >inalni kontakt: u odnosu na pozadinu nezanimljive sredine i tela. što pronalazi i otkriva. to je ono !ega je self svestan. jasan i oštro istaknut do ta!ke halucinacije. Postoji agresivna inicijacija novih mogu#nosti( ako postoje prepreke. oživljava ono što se zapravo zapaža: self se spontano fokusira. u po!etku i tokom procesa. Pojavljuje se emocija. &dnosno. G.

niti u!enje kako da se ispravno protuma!i sopstveni slu!aj. -&na je istaknuta figura razli!itih kom%inacija propriocepcije i percepcije. 4ao takva. sre#a nagrada za do%re namere.+azmotri#emo ponovo ogromni utrošak ljudskih snaga u kreiranju poželjnijih površnih stvarnosti. &na je nekorisna za organizam. pa !ak ni doživljavanje sopstvenog tela i emocija: na kraju ne rešavaju nikakav pro%lem. ve# je to prilagođavanje celog polja selfu. u slu!aju meta%oli!kog deficita.: mišljenje da je kreativni momenat intuicija celine. delimi!no iz sredine koja može pružati otpor. jer je odnos prema terapeutu prava društvena situacija. kada skre#e agresiju od se%e prema svojim introjektima. međutim. gladi i ishrane. &vo se može eksperimentalno pokazati u psihoterapiji: koncentracijom i miši#nim vež%ama mogu#e je 88 . pa ipak suštinski neta!no. a ruže %ez trnja ( da. na primer. Ipak. naravno. =a li možda postoji funkcija za toA / pro%lemati!nom i konfliktnom polju. %iti uništena ili se nametnuti. postoji ose#aj svrhe. 7 sam !in je ništa drugo nego self. * druge strane. niti zadovoljavaju#e okon!avanje organskog nagona u sredini. Em#! je =a %i ilustrovali tranziciju od nadraženosti i stimulansa predkontakta ka kreativnoj formaciji figure kontakta. jer je zadovoljstvo nezainteresovano i spontano( organizam je u privremenoj o%ustavi. Krea$ +n#s$ 3 Pr la&#8a+anje 4reativnost selfa i prilagođavanje polja organizam3sredina. a tako je i sa drugim apetitima( ali to se ponekad previđa kad su u pitanju -sekundarno fiziološke. iz percepcija i predstava u umetnosti ili iz suštine i tuma!enja spekulativnih nauka. >rustracija. =a opet napravimo poređenje sa lepim umetnostima: 4ro!eovo -"roce. nezavršene neuroti!ne situacije. kako %i mogli da dišemo. %ez svrhe. 2. prilagođavanje ne %i %ilo mogu#e samo konzervativnom nasleđenom samoregulacijom( kontakt mora da %ude kreativna transformacija. -*vrsishodan aspekt u umetnosti je. a sama zainteresovanost za kontakt jenjava. opreza i napora. jeste ta!no. %es. gde gotovo ništa ne može postojati %ez svesnosti. delimi!no zadovoljstvo pothranjuju uz%uđenje ' ono je delimi!no hranjeno iz organizma. dakle. ?mocija je integrativna svesnost odnosa između organizma i sredine. &ni rešenje samo !ine mogu#im( oni transformišu nesvesnu sekundarnu fiziologiju u pro%lem kreativnog kontakta( ali tada se rešenje mora proživeti. sredstvo kojima se istražujemo i otkrivamo šta zaista nameravamo. 4reativnost %ez otvorenog prilagođavanja ostaje površna. možemo uglavnom smatrati polarnim( jedno ne može postojati %ez drugog. 7 promena pacijentovog stava. naivni sud o lepom i istini ' uo%i!ajeni sud u antici. kako %i ih asimilovao ili iz%acio. nije korisna za organizam. * jedne strane ovaj napor je potpuno nepotre%an( to je rad same granice kontakta. umetnik ne razume san. Intuicija zaista nagoveštava finalni proizvod( on je od po!etka projektovan kao halucinacija( no. jeste promena stvarnosti. koji je 4ant analizirao jednom za svagda ' ima veze sa samom površinom( to nije prilagođavanje organizma sredini. on ne zna šta namerava( o%rada materijala je ono što prakti!no otkriva nameru i navodi ga da je ostvari. površini kontakta: kao što je 4ant to do%ro rekao. /zimaju#i u o%zir novinu i %eskrajnu raznolikost sredine.. onda on mora ponovo se%e prilagoditi sredini i održavati svoju neurozu.. lepota iznenada postaje sim%ol +aja. razmotri#emo emocije. /. kako je 4ant rekao. prvo zato što se ne koristi uz%uđenje nezavršene situacije. =rugo. katarzi!ko oslo%ađanje. moramo oti#i dalje i re#i slede#e: da ni relaksirana opreznost. a da je sve ostalo samo izvršenje. jer se nezavršene fiziološke situacije ne mogu okon!ati %ez novog materijala iz sredine koji je potre%no asimilovati. kreativnost koja nije kontinuirano razaranje i asimilacija sredine date u percepciji i koja se opire manipulaciji. &rtodoksno insistiranje na “transferu u le!enju je ispravno. )ada je ova izlišna kreativnost svesnosti zaista preporađaju#a za %i#e kome je potre%an preporod( ona pomaže da popustimo našu uo%i!ajenu o%azrivost. gde je sve spontano ' gde su “zveri %ez o!njaka. 7ko se društvena sredina i dalje opire po pitanju kreativnog prilagođavanja. Ipak. &vo poslednje je o!igledno. self po!inje da se uklju!uje i angažuje manipulacijom otpora( znanje i tehnika ste!eni u prošlosti sve više ulaze u igru i preispituju se( i uskoro se pokazuje da su “irelevantne teško#e -iracionalnost stvarnosti. ona je funkcija polja. te ostaje površna i %ez energije( ona ne postaje du%oko uz%uđuju#a i uskoro vene. ako je pacijent ne može se%i prilagoditi. lepota koja služi kao predose#anje oslo%ađanja potisnute nezavršene situacije( a spekulativna nauka je korisna z%og pragmati!ne primene. ili gde postoje zveri sa o!njacima i heroji koji mogu po%editi ili izgu%iti veli!anstveno( i gde je.

filozof i istori!ar. -)ako da je =žejms6Pangova -@ames6Pange. stiskanjem pesnica. -prim. ustupaju svoje motivacione snage još ja!im i određenijim ose#anjima. ' i na oslo%ađanje telesne mo%ilnosti i apetita. emocije. u psihoterapiji. da od oduševljenja usled nekog otkri#a dođemo do uverenja. 1a kraju. ?mocije su takva vrsta motivacionog znanja.uk 4aradži#.. +e#i #emo nešto više o emocijama. ve# jasno diferencirane funkcionalne strukture. pojavljuju se žalost. emocije preuzimaju motivacionu snagu nagona i apetita( ali motivacija. vide#emo da je potre%a za ovakvom integrativnom kom%inacijom... jer su. o!igledna. nije samo tr!anje. psihološka potre%a i nadraženost još uvek nezavršeni. / ovoj tranziciji. @asno je da emocije nisu konfuzni niti rudimentarni impulsi. 0es se pretvara u ispad. ve# pokušajem da saznamo da li se mogu razviti u određenija ose#anja..mo%ilisati određenu kom%inaciju telesnog ponašanja i ovo po%uđuje vrstu uznemiruju#e nadraženosti i ose#aj frustriranog %esa ' npr.prev. rezervisanost i znatno o%jektivniju odrednicu. ve# je tr!anje od. da se zaštiti itd. ali se daju ispraviti.. &%rnuto. odvažnosti. 7ko razmišljamo o funkcionisanju organizma u sredini. to zahteva ose#aj za nijanse. fantaziju. ?mocije su sredstva spoznaje. pošto omogu#avaju jedinki da sredinu doživi kao sopstvenu. osveti i zadovoljenju. $eđutim. teorija emocija ' kojom se tvrdi da je emocija stanje tela. kako %i se savladala daljina ili neke druge prepreke( žalost je napetost koja se javlja usled gu%itka ili nesposo%nost da se prihvati odsustvo o%jekta iz polja. naravno. 4ao spoznaje one mogu %iti pogrešne. a takođe i na strukturu tre#e stvari.. koja slede namernu orijentaciju ' npr. u%rzanim disanjem i tako dalje. be. i više sredine. zlovoljnosti. zauzvrat. !ežnja je poja!avanje apetita suo!enog sa nekim udaljenim o%jektom. U'1u8enje an"s #'n#s$ /z%uđenje se nastavlja i uve#ava u toku sekvence kreativnog prilagođavanja i najja!e je u finalnom kontaktu. ponovo možemo videti da u!estvuje i više organizma -vrline i poroci su navike. naro!ito kada su namerni. *matrao je da umetni!ki !in predstavlja jedinstvo intuicije i ekspresije. ono što je zastrašuju#e. da raste. =ela likovne i muzi!ke umetnosti su !ist jezik emocija. 7ko oso%a ose#a gru%u emociju.. 7li. da tek %ežanjem oso%a postaje uplašena ' delimi!no ta!na( ono što joj se mora dodati jeste da je stanje tela takođe relevantna orijentacija i potencijalna manipulacija sredine( to jest.anje od nečega. iznenada %i se javila emocija u svojoj punoj snazi i jasno#i. stezanjem i opuštanjem vilice. kako %i se iz%egla potpuna kapitulacija( saose#anje je iz%egavanje ili poništavanje sopstvenog gu%itka tako što se pomaže drugoj oso%i( i tako dalje. osim u slu!aju veoma jednostavnog prilagođavanja. ela%orirani u iskaze uverenja. naravno da su re!i koje se odnose na emocije gru%e i malo%rojne( da %i se izrazila emocija koja je doživljena u senzitivnom iskustvu. 1a primer.. vidimo da je koristan samo kom%inovan unitaran metod: moramo %iti koncentrisani i na svet “o%jekata 6 međuljudske odnose. Postoje funkcije u slu!aju opasnosti koje oslo%ađaju napetost i !oveku omogu#avaju da slede#i put po!ne iznova.. a to je emocija selfa. se#anje itd. ostvarenim vrlinama i porocima -npr.. u “emocionalnom treningu . 4. 0enedeto -8KII68<H9. &nciklopedija *arousse. %ilo da je to fantazija ili percepcija neke stvari ili oso%e koji izazivaju ljutnju. &vaj 89 . kada stegne pesnice. / sekvenci pozadine i figure. 0gd.. odlu!nosti itd. iscrpljenost i možda halucinacija -sanjarenje o po%edi. onda to zna!i da je njeno iskustvo kao celina. : 4ro!e. koja je definisana svojom o%jektivnom odrednicom. gru%o. &vo je tako !ak iako prepreke i izgu%ljeni suko%i spre!avaju završnicu( ali u ovom slu!aju uz%uđenje drasti!no remeti sam organizuju#i self.. kako %i se mogli povu#i i oporaviti( %es je razaranje prepreke z%og apetita( inat je napad na neiz%ežno snažnijeg neprijatelja. Yivo %i#e mora poznavati neposredne i stvarne odnose u polju( i mora tim znanjem %iti navedeno na nešto. time postaje ja!a. 7ko %i se sada ovim propriocepcijama dodala svesnost sredine. koji navode na komplikovanije orijentacije i manipulacije. emocija se ne doživljava sve dok oso%a ne prihvati telesno ponašanje ' to zna!i da oso%a po!inje da ose#a %es.. ili od požude do lju%avi. u emotivnoj situaciji. ne njihovim od%acivanjem. one su jedinstveni nosioci stanja polja organizam3sredina i ne postoji zamena za njih( one su na!in kojim postajemo svesni adekvatnosti naših interesovanja: na!ina kako doživljavamo svet. =aleko od toga da su prepreka mislima. .

%espotre%no je re#i ' uprkos mišljenju mnogih roditelja ' koristan da %i se nešto nau!ilo. u stadijumu opažanja o%jekta u sredini. +azmotri#emo ponovo ovaj proces. 1ajjasniji slu!aj zdrave anksioznosti je strah. uz%uđenje koje je iznenadna zaro%ljeno na miši#nom nivou. . predviđena je pojava opasnog o%jekta( !ovek je promišljen i defanzivan u odnosu na njega( prema tome. pa %i ovo vodilo do projekcija. jer jedan deo energije poti!e iz sredinske pozadine. u sekvenci. pod uslovom da pozadine poseduju energiju i mogu#nosti. “Prihvatanje impulsa kao sopstvenog zna!i. pozadina. &vaj proces je i dalje potpuno svestan( %avljenje telom umesto sredinom je pokušaj kreativnog prilagođavanja. 7li pretpostavimo sada da je uz%uđenje prekinuto. žele da iskažu. te se deca angažuju tamo gde postoji najve#a verovatno#a da dožive iznenadjenje( a kada se to desi.rlo je verovatno da #e ovakva situacija %iti traumati!na. koje je faktor u svakom uz%uđenju: uz%uđenje se prekida. -Ponovi#emo da ovo ne zna!i samo “katektiranje figure. a %ez svoje figure. poglavlja. strah i ovi drugi na!ini su povezani. u kreativnosti. odnos između pozadine i figure je dinami!an i promenljiv. al jena! ja 90 . posledica %i %ila da !ovek postaje o%azriv po pitanju prvo%itnog apetita i da ga kontroliše tako što skre#e pažnju. ali sada. zainteresovanost odvra#a drugim stvarima. Iden$ f "a! ja I= K#nfl "$ *ada možemo u !inu kontaktiranja. ali nije ni. *eksualnost -koju deca. steže rektum itd. Prekid putem kažnjavanja agresivnog uz%uđenja u stadijumu konflikta ili izliva %esa. =iskutova#emo o razli!itim vrstama prekida u 8H. nesvesne opreznosti. poglavlju. -)ako da >rojd kaže: “?go koji je deo ida je snažan. &vo je anksioznost. nastavlja da je potresa još dugo nakon toga. naravno. . pozadina je samo deo ve#e. naravno. to je iz%egavanje prethodne %or%e kao da “nije %ila vredna truda . >igura se može doživeti samo u odnosu na svoju pozadinu. 4od %ojazni. jer je self poreme#en i ništa nije ostalo da %i se asimilovalo. o%avijena je velom tajne. strah i anksioznost. sa neurasteni!nim simptomima. definisati funkciju ega. iz%e#i je ili uništiti. &vakvo identifikovanje je !esto namerno( a ego #e do%ro funkcionisati ' u svojim orijentacijama i manipulacijama ' ako se identifikuje sa pozadinama koje #e zapravo razviti do%ru figuru. identifikaciju i alijenaciju i određivanje granica ili konteksta. jer je opasnost prevelika. pošto ono što okon!ava nezavršenu situaciju može %iti samo nova energija. 7li ako se ova namerno gušenje nastavi. verovatno je da #e do#i do potiskivanja. to je %olno ' jer nagoni i apetiti imaju tendenciju da %udu ekspanzivni. kada je neophodno da se povu!e. prilaz sredini je još uvek otvoren( a kasnije sa porastom znanja i snage. a ego odse!en od ida je sla%. 1a kom god stadijumu kontakta da su se dogodili prekid. &vakvo društvo je %rižljivo postavljena zamka. odgovor se svodi na odsecanje sredine.. uvla!i karlicu. kazna nema veze ni sa !im što je u njihovom iskustvu uzroka i posledica. nejasne figure. te %i stoga mogla %iti fatalna. ->rojd je mislio na ovo kada je rekao “ego je deo ida . nije nezdrav. što možemo videti ako je uporedimo sa o%i!nom %ojazni. gušenje ose#anja i pokreta. sve dok se normalno disanje ponovo ne uspostavi. >rojd je istakao coitus interruptus. prete#i %ol i kazna iznenada se pomaljaju i postaju preovlađuju#e veliki. 7nksioznost. stiska zu%e. u svojoj strukturi motorno aktivnog i promišljenog ega. gr!i stoma!ne miši#e. sada je došlo do promene sekvence u kojoj je telo služilo kao umanjena pozadina za self u razvoju( sada telo postaje figura( a self je. što je neiz%ežno. jedinka se pretvara da je mrtva ili se povla!i unutar svoje kože. 7li. /z%uđenje može da se prekine još i ranije. dah se zadržava. da je on deo pozadine u kojoj #e se slede#a figura razviti.proces potpune frustracije i neograni!ene eksplozivnosti. 6. pošto je ograni!en na miši#nom nivou. 4ad je u pitanju strah. =isanje. prekid vrhunca kontakta. &dnosno. 1agon ili apetit #e se svakako pojaviti. %i#e mogu#e ponovo se suo!iti sa opasnoš#u. !ini se da je verovatan uzrok rezignacije i samoosvajanja. 7ntiseksualno društvo je stvoreno tako da se deci događaju ovakve traumati!ne situacije i to sa maksimalnom u!estaloš#u i efikasnoš#u... to jest. &krenimo se du%ljem disanju. Priroda potiskivanja #e %iti tema 8G. +astu#e uz%uđenje te!e iz pozadine u pravcu sve ve#e i jasnije definisane figure. može %iti prekinuto i izazvati anksioznost na druge na!ine osim straha( uopšte. otvoreni. / njemu su pozadina i figura polarni. kao pose%an uzrok primarne anksioznosti -aktuelne neuroze. zadržava dah. u kome se oso%a potpuno angažuje kako %i se suo!ila sa iznenadnom opasnoš#u.

ve# koji je motiv za ovakvu upotre%u re!iA =a li je nekoga uopšte %riga da li je to ta!no ili nijeA Ili da li je to manipulacijaA 4ogaA =a li je to napadA Protiv kogaA =a li je to popuštanjeA Ili skrivanje. &no što ego prihvata je svestan konflikt i upotre%a agresije. +astu#e uz%uđenje je progresivno. da trpi gu%itak i promenu. 91 . 7nksioznost je neprijatna. &va patnja je %olna i iziskuje du%oko disanje kao kod porođaja. konflikt #e razoriti ovaj sla% “self ' self #e izgu%iti organizaciju koju ima( stoga. na primer. 7li zapravo self je samo navodno investiran u sla%u figuru. ali #e %iti puna destrukcije i patnje. kao u opsesivnoj sumnji. kažu. Pretpostavite.. *nažan konflikt u prvom planu je znak da je pravi konflikt u pozadini alijeniran i skriven. ve# %olno tranziciono uz%uđenje kreativnosti.. a isklju!e ostali. 1o. naro!ito inteligentnih ljudi. )erapeutsko pitanje mora %iti. i iz organizma i iz prošlosti. ' dakle. fascinacija. 7. pojavljuje se iznenada novi nadražaj. -&no što je skriveno može %iti želja da se uopšte ništa ne do%ije ili da dođe do rascepa na dva dela. *a ovog stanovišta. o%jektom ili sredstvima spontano i o!igledno ' kao u fascinaciji ili koriš#enju ekspertske veštine ' i kada ništa drugo ne dolazi u o%zir.?nergija potre%na za formiranje figure oso%ađa se kada haoti!ni delovi sredine “susre#u instinktualno uz%uđenje. da se iza%ere jedan od takmi!ara. &vo je suprotno od anksioznosti. te da menja ono što je dato. naprotiv. *lu!aj 0uridanovog magarca koji je imaju#i jedan apetit nasmrt izgladneo dvoume#i se između dva sli!na o%jekta. 4onfliktu pozadina pristupa se destrukcijom i patnjom( lažni konflikt o%jekata. -4ada ne postoji prava razlika između o%jekata ' nekoliko sli!nih kola!i#a na tanjiru ' apetit smesta formira geštalt %iranja “predstavnika klase . promišljenost se relaksira. kao što je konflikt potre%a. aktivan ose#aj ega se gu%i i momentalno se pojavaljuje samo figura i ose#aj spontanosti. %ez daha. 4onflikt je poreme#aj homogenosti pozadine i njime se spre!ava pojava slede#e jasne i snažne figure. 4ada je identifikovanje sa impulsom. kako %i se nastavilo dalje i došlo do lakog rešenja -to jest. Iden$ f "a! ja al jena! ja II= :S &urn#s$. !ega. 7li ako se figura poveže sa svojim motivom. Ipak. stavi u odnos prema svojoj pozadini. tre%a osla%iti novu nadraženost. definišu ga i transformišu. Bu%i se interesovanje za sla%e figure i one postaju konfuzne. sama sli!nost postaje pozitivan kvalitet. ako je ono što je oda%rano sam konflikt. vodi u %eskrajnu prepirku( a pacijenti verovatno nisu tako opšte o%avešteni kao terapeuti. tada ne postoji ta!ka u kojoj %i se razlikovao self. 7ko se prihvati novi nadražaj iz alijenirane pozadine. kao i terapijski metod suo!avanja sa ovakvom opasnoš#u. terapijski metod. ali su ipak racionalizacije. $eđutim. mi govorimo o prihvatanju ne!ega samo kada postoji tendencija da se to od%aci. Prema tome. zamišljenih ciljeva( a funkcija selfa je da ih proživi. self gu%i “sigurnost i pati. ovakav pokušaj mora rezultirati u sla%om geštaltu. zapravo ta!ne propozicije. telo kao pozadina se smanjuje i pojavljuju se mogu#nosti sredine( potom se sredina ograni!ava i namerno prisvaja kao sopstvena( na kraju.. prigodnih sredstava ili pravila( pre se dešava da se odmah otkrije ili pronađe nešto što je %olje od %ilo koje alternative. kome nedostaje energija. *vrha lažnog konflikta je da prekine uz%uđenje( anksioznost kao emocija je strah od sopstvene smelosti. stati!ka. ne da li je ta propozicija ta!na ili pogrešna -!ime se stvara konflikt o%jekata. Izvor opasnosti je u tome da je navodno veliki deo selfa ve# investiran u neku sla%u figuru. self je dinami!ki odnos figure i pozadine. ova patnja ne ozna!ava sla%ljenje selfa. ostavljaju#i za so%om pozadinu. od kogaA 1eophodnost ovakvog metoda je o!igledna ako vidimo da su mnoge racionalizacije. da je u prvom planu ver%alna racionalizacija koje se oso%a drži. onda #e figura %iti uz%udljiva i energi!na. nije tako !est. koji može samo da osnaži self. slika o se%i. jer sel nije igura koju stvara. 4ada su pozadine usklađene. da se pozadina potpunije dovede u svesnost. u lak iz%or koji je prethodno napravljen. retko da postoji stvarni konflikt u iz%oru figuralnih o%jekata. id i ego. razmotri#emo ponovo zna!enje pretpostvke “Izazivanje konflikta osla%ljuje self . sastoji se u insistiranju na tome da se sla%a figura prvog plana -npr. sredstava ili ideja zamrzava se u dilemi pra#enoj anksioznoš#u. 1apad na %ilo koju propoziciju. 4onfliktno uz%uđenje !ini da neke alternativne figure postanu dominantne. ve# stvaranje igure : odnosno. !ovekov koncept o se%i. 1a stadijumu emocija. *vaki konflikt je u osnovi konflikt u pozadinama akcije. te sami %ivaju razoreni i transformisani. dok je pozadina prazna. kao i iz novih stvari koje se prime#uju u sredini. Pokušaj da se jedna figura ujedini kada je pozadina prenatrpana. ili da se iza%ere lak kompromis i da se od ovog iz%ora na!ini pozadina teku#e aktivnosti. želja.

tamo gde self ima snagu koju može da koristi. on se identifikovao sa onim što aktivira ili mo%iliše pozadinu. samokontrole i “sigurnosti . -&va spremnost je možda ono što teolozi nazivaju verom. u tome se otkrivaju nove mogu#nosti i iznenađuju#e je kako stvari dolaze na svoje mesto. tako da nijedan apetit nije ostao u telesnoj svesnosti -G. upravo prihva#eni poraz služi da se ose#amo mo#ni i adekvatni.. da ne pretrpi ništa novo i da ne na!ini nijednu promenu: sve što je potre%no jeste da se iz%egava svaka stvarna situacija koja je zanimljiva ili riskantna. *ada su mo#i selfa ostvarene. strah od razaranja i promena( ova dva se uzajamno pove#avaju i u krajnjoj liniji su isti. I self je prihvatio i okon!ao dominantnu nezavršenu situaciju organizma. -9. &n možda ima ose#aj spremnosti: prihvatanje uz%uđenja. ?nergija držanja za status Euo samrtnim stiskom poti!e od nezavršenih situacija. snage. da se skrene pažnja od svega onoga što %i naš posao u!inio druga!ijim nego što je %io ju!e( a ovo se može uspešno ostvariti ako ono što je novo. Jed ns$+# f &ure )#'ad ne >inalni kontakt je cilj kontaktiranja -ali ne i njen funkcionalan “završetak . >igura otelotvoruje sve interese selfa. za stanje prilagođenosti koje je dostignuto u prošlosti. zato što se ništa novo ne#e pojaviti. “strah od instinkta . self nije %io samo aktivni pronalaza! rešenja. koje i dalje teže da se okon!aju. 4ada ne postoji iracionalni strah. koji !ine asimilacija i rast. ali agresija se ne okre#e ka sredini gde se rešenje može na#i. a da ne nau!i ništa. $eđutim.. a oso%a je ve# pretrpela poraz. koja se odvija sa neasimilovanim identifikacijama. @asno je da se ova ta!ka može dosti#i samo pod slede#im uslovima: -8. te stoga self jeste figura. rast i ose#aj da smo živi. 0or%a se nastavlja i po%uđuje ose#anje. ve# se pro%lemu pristupa konfrontiranjem. on %aš tu nema ose#aj sigurnosti. i strah da se od%aci ili da se %ude od%a!en. tako da nijedan relevantan interes nije ostao nepromenjen u sredini. *elf se posvetio stvarnosti sredine i menjao je. u stvari. jer organizam nastavlja da stvara potre%u. &se#aj sigurnosti je znak sla%osti( oso%a koja je ose#a. 92 . ose#aj “sigurnosti se sti!e vezanoš#u za status Euo. / popularnom jeziku ovo se zove “do%ro se prilagoditi . a alijenirao ostatak. @edine stvari koje nedostaju su uz%uđenje. )akođe ' ako se radi o do%roj “društvenoj identifikaciji '!esto je mogu#e prona#i dosta prividno sli!nih stvarnih pro%lema. koji se mogu rešiti po istim o%rascu kao prethodni poraz( o!igledno je da !ovek može sasvim lako da se nosi sa stvarnoš#u. self ima malo snage na raspolaganju. / finalnom kontaktu self je neposredno i potpuno zaokupljen igurom koju je otkrio6i6 pronašao( u tom !asu prakti!no ne postoji pozadina. )ako uz divno ekonomisanje. a da se na kraju ne#e iscrpsti i eksplodirati. niti samo njegov pasivni artefakt -jer ovo ukazuje na nešto spoljašnje. 1aprotiv. !emu se suprotstavlja agresija usmerena prema se%i putem stranih identifikacija introjektovanih nakon prethodnih poraza: ovaj klin! pruža nešto kao ose#aj !vrstine. jer %i tada self %io fiksiranost. a self nije ništa drugo nego trenutna zainteresovanost. *elf je izvršio selekciju stvarnosti u pravcu sopstvene stvarnosti ' odnosno. jer je situacija nezavršena i uvek se iznova javlja( ali to je “%ez%edno ose#anje.. ve# je on sve više i više preuzimao središnji modus. 1ovo uz%uđenje preti da ovu sigurnost protrese iz temelja. &dgovor na pitanje “$ožeš li da to uradišA može samo da %ude “)o je zanimljivo. određeni %lesavi optimizam po pitanju promenljivosti stvarnosti i naviknuto se#anje da organizam reguliše se%e. tako da self postaje nešto -ali ovim on prestaje da %ude self. 7 u toku ovog procesa.1esigurnost koja je pojavljuje u vezi kreativnosti ima dva izvora: %ol rastu#eg uz%uđenja -prvo%itno. / međuvremenu.. 2 III KREATIVNO PRILA. &vakva %or%a je takođe pouzdana( ona ne može %iti prekinuta. -F. &no što moramo shvatiti jeste da ne postoji takva stvar kao istinska sigurnost.. sta%ilnosti. nazovemo “nerealnim . ne postavlja se pitanje da li je oso%a sigurna ili ne. stalno iš!ekuje da se dokaže suprotno.OĐAVANJE5 27 3INALNI KONTAKT I POSTKONTAKT 1. &se#aj adekvatnosti i mo#i raste kako se određeni pro%lem susre#e i stvara sopstvenu strukturu. rastu#i u rešenje. *igurna oso%a koristi svoje mo#i u %ez%ednoj %or%i u kojoj nema iznenađenja.

)ako je oso%a u “fascinaciji spontano privu!ena uprkos se%i. Ili ako pogledamo sumorniju stranu. +elaksacija promišljenosti i nestajanje granica su razlog za dodatnu jasno#u i energi!nost ' npr. In$eres#+anje nje&#+ #1je"a$ 2aokupljenost u finalnom kontaktu pokuša#emo da analiziramo kao jedno ose#anje -iako se moramo izviniti z%og siromaštva jezika. nema identifikacija i alijenacija. &no što ose#a jeste interakcija između organizma i sredine. pomenuli smo sekvencu motivacija: tu su prvo nagoni. motornih i ose#ajnih funkcija: lepota. koji pripremaju organizam da krene ka sredini -npr. %ola itd. jer druge mogu#nosti ne postoje( !ovek ne može druga!ije %irati. “@a se potpuno gu%i u svom ose#anju predusretljivosti: govorimo o tome da smo se “pretvorili u o!i i uši . / poređenju sa apetitima i emocijama. sve po!inje da dolazi na svoje mesto( a nakon uvida. / svakom kontaktiranju. pri !emu se svaki deo neposredno doživljava kao da uklju!uje sve druge delove i celinu. požuda. jer su sva ose#anja spontana. neugodnost. glad. spontani pokret karlice pre orgazma i spazam ili spontano gutanje hrane koja je do%ro natopljena pljuva!kom i okušana. saose#anje:. / ovakvoj celini6delova. manipulacije i konflikte. i novinu u sredini. svi resursi su iscrpljeni( u ovom slu!aju figura nije ništa drugo nego prazna pozadina u kojoj ne postoji ništa što %i to u%lažilo i ovo se doživljava kao da je potre%no. estetsko uživanje. ustaljenija aktivacija vrlina ili poroka -npr. &dnosno. ali ona je za njih više od pozadine( ona je istovremeno figura ovih delova. on je to !emu se o%ra#amo. lju%av.G. ali u “apsor%ciji ona je potpuno “u o%jektu. a celina je upravo sazdana od ovih delova. figura o%ez%eđuje sopstvenu granicu. nego kontakt. mogu#e je da su samo u finalnom kontaktu. $eđutim. radost. “%ljesak uvida ili “šok prepoznavanja ' jer se energija koja je utrošena na sopstveno povla!enje ili na agresivno povezivanje sa sredinom. što po%uđuje agresivni nastup( tre#e. 93 . ne postoji alternativa( !ovek se ne može povu#i. pogledati negde drugde itd. i on ose#a da #e zavoleti %ilo koje nove oso%ine koja se mogu pojaviti kod voljene oso%e ili #e one %iti potpuno ne%itne i %ezna!ajne.( drugo. po!inje da ose#a se%e. %. a oni su pozadina. jer je svesnost figura u odnosu na pozadinu. interesi imaju izvesni stati!ki ili kona!ni kvalitet. *li!no tome. self -koji nije ništa drugo. koja se ose#a kao “)o . Prema tome. lišenog selfa. sada iznenada priklju!uje kona!nom spontanom iskustvu. jer !ovek vidi kako delovi funkcionišu zajedno -!ovek je shvatio “suštinu . energi!nost i vi!nost pokreta ne postoje %ez orijentacije i interesovanja( oštar vid ne postoji %ez fokusiranja( ose#aj privla!nosti ne postoji %ez posezanja itd. !inovi selfa -vidi 8L. “o%jekat kojim #emo se %aviti. ove funkcije potpuno u prvom planu. ne pojavljuje se potre%a za ovakvom motivacijom. međutim.. 1aveš#emo neke primere: u trenutku uvida ne pojavljuju se neke nove hipoteze. i neke situacije u sredini -npr. Iskustvo je potpuno unutrašnje. kada oso%a voli. kada slušamo do%ru muziku “za%oravljamo na se%e i pretvaramo se u uši ( a svako mogu#e “)o jednostavno postaje interesovanje za “)i .. Bledano s lepše strane.. emocija ili ose#anje odnosa između apetita. one su figura( pojavljuje se svesnost jedinstva. spokoj. / toku spontane apsorpcije: u finalnom kontaktu. zlovoljnost. jer je nemogu#e vrsta potre%e. kao na primer. u trenutku krajnjeg o!ajanja. što !oveka vodi kroz komplikovane orijentacije. jer oni nisu motivacije. i nema dalje promišljenosti. sa svojom spontanoš#u i zaokupljenoš#u. apetiti i odgovori na draži. !ovek uopšte ne uti!e na to.+azmotri#emo prirodu svesnosti !ija pozadina nije sredina ili telo. zato što je ono potre%no i stvarno( ono što je stvarno jeste potre%no( ovi delovi u ovom !asu ne mogu zna!iti ništa drugo. kako se pro%lem sve više %liži trenutku uvida..( poenta je dakle u tome da se u motivaciji pojavljuje ose#aj se%e koji se razvija.( pa prema tome. nema ego funkcija: nijedna granica nije iza%rana. &vakva svesnost je mogu#a samo ako se sastoji od celine6i6delova. Prilikom analize sekvence kontakta.. *pontanost se najlakše opaža u ponašanjima kod kojih postoji namerni muskularni pokret ' npr. 4oristi#emo re! “interesovanje za ovu vrstu ose#anja @@@@@@@ : Poenta ovde nije u spontanosti. >ormulisa#emo ovo na drugi na!in: u iskustvu nema mesta za neke druge mogu#nosti. postoji osnovno jedinstvo percepcije. &se#anje apsorpcije je “samoza%oravno ( priklanjanje o%jektu je potpuno( i pošto ovaj o%jekat ispunjava celo polje ' sve drugo se doživljava kao da je u interesu o%jekta ' o%jekat postaje “)i . primena na druge slu!ajeve postaje neposredna i !ini se iz navike 6 pro%lem je kontaktiran jednom za svagda. odlu!nost. $oglo %i se re#i da cela figura predstavlja pozadinu za delove. %es. @asno je da u procesu kreativnog prilagođavanja moraju postojati takvi nagoni ili motivacije koji povezuju organizmi!ki ose#aj se%e kao “@a -prihva#ena pozadina.

jedino mogu#e delo ili %arem najvišeg kvaliteta i to iskustvo je od neprocenjive vrednosti( to jest. 1estajanje tela kao pozadine je još zna!ajnije. 7li kada se. saose#anje nije neki interes koji pripada “@a . &vo se naravno razlikuje od savremenog pozitivizma. u orgazmu. )o nije trenutak za apstrakciju ili predstavu nekih drugih trenutaka i mesta( na postoji alternativa. jer ne!ije lice ispunjava vidno polje i sitni zvuci ispunjavaju sluh.. !ini se da je upravo motivaciono i trenutno prisutno. vidi donji odeljak %r. takođe.. govorom. *aose#anje je %lagonaklono prepoznavanje6defekta6kao6potencijalno6perfektnog. jer svesnost prodire u dodir. &rganski %olovi postaju nesvesni. ose#a se da ono nije samo neiz%ežno po svom delovanju.. jer nema mesta za nju( živa figura se pomalja pokušavaju#i da se potpuno oslo%odi pozadine i svi njeni delovi su uz%uđuju#i. figura nestaje i asimilacija je nesvesna. Ipak. pozadina u odnosu na koju vršimo komparativne procene nestaje.. što je mogu#em prisnijem kontaktu. za koje su zainteresovani lekari. F. )ako se i u antici i u srednjem veku smatralo da se re!i “%ivanje i do%ro mogu međuso%no zameniti -ipak. ve# da je na neki neo%i!an na!in.. mi pretpostavljamo da je svaka stvarnost zanimljiva( ona je stvarna kao o%jekat apetita. pri !emu se druga oso%a ne razara.. -)rijumf ili Po%eda su zanimljivi primeri. . ukus. / prakti!nom smislu. Po našem mišljenju nezanimljiv o%jekat i uz%uđenje %ez o%jekta su apstrakcije zanimljive figure kontakta. kastracijom. -0irali smo primere kontakta i finalnog kontakta uglavnom iz domena apetita. /opšte govore#i.enju.. užasavaju#i. kontakta koji se sastoji od destrukcije i inkorporacije. u analiti!kom smislu. 7li to nije motiv. su pre stanja nego pokreti ose#anja. &no što je kušano i sažvakano. a njegovo postojanje je zamena za potencijal o%jekta. a pozadina nestane. miris i dodir sa!injavaju pretežni deo figure. da tako kažemo. Pozadina je neznatna. / pravcu vrhunca. u celoj ovoj knjizi. *amo interesovanje je kona!no i nepromenljivo. 7 “%liska !ula. Paradoksalno je to što ne!ije sopstveno telo postaje deo )e%e. granica “ruši . a self smanjuje. 4ada se proces formiranja figure završi i iskustvo postane zaokruženo. po kojoj je uz%uđenje povezano sa o%jektom ' koncepcija koje je zvu!ala logi!no kad se radilo o neo%i!nim energetskim na%ojima u fetišima. prisustvom itd. &vde stvarna prostorna %liskost na spektakularan na!in ilustruju smanjenje i nezanimljivost pozadine. ovo se tuma!i kao od%ijanje !oveka da se pomiri sa sopstvenim gu%itkom. >igura nije “o%jekat “su%jekta . 1o. po kome je stvarnost neutralna. ve# integracija “)i koji je u pokretu. o !emu #emo diskutovati u slede#em poglavlju. npr. mada ne %aš na isti na!in. ali takođe i od analiti!ke koncepcije “katekse . ve# opstaje. koja je na kraju. jer %i “)i u ovim slu!ajevima verovatno mogao da %ude samo ?go6ideal.uvid itd. /z%uđenje i %liskost kontakta se doživljavaju kao jedna i ista stvar( ve#e uz%uđenje je jednostavno %liži dodir. Pr mer se"sualn#& d#d ra sl *n# Pju%av teži %lizini. figura se sastoji od dva tela( ose#aja dodirivanja i %iti dodirivan( ali ova “tela sada su samo sistem kontaktnih situacija na granici( ose#aj osnovnih fizioloških organa smanjuje se. životno je i jedinstveno( ali to se spontano guta. primarna spontana svesnost stvarnosti. te kona!no cela figura. žalost itd. ovo može da se odnosi i na takvo kontaktiranje kao što je 94 . Iste karakteristike finalnog kontakta su uo!ljive prilikom ishrane.. 1a vrhuncu svesnosti. *elf radi na svom zaokru. /daljena “!ula ose#aju se kao sam dodir -dodirivati i %iti dodirnut. &vaj arhetipski kontakt takođe pokazuje kreativnost selfa. kao da je granica odvojena i postavljena preko puta.. a mogu#e da je i od samog po!etka. : *aose#anje. emocije ili interesovanja. prever%alan( ono što je važno u njemu jeste ton i primitivna konkretnost re!i. u toku intenzivnog doživljavanja umetni!kog dela. jer ako ne postoje ni ?go ni )i. tada možemo videti koliko su o!aj. &sim toga..idimo takođe da je kontakt spontano prolazan. ali ne na svom ovekovečenju. velikom delom. 7ko stvar posmatramo sa mra!nije strane. !ovek ima ose#aj konzervativnog instinktualnog zadovoljenja svog sopstvenog poznatog tela. Bovor je. referentnim o%jektima itd. arhetipski trenutak kontakta je seksualni zagrljaj. iskustvo je novo. postaje odmah o!igledno da je kontaktna situacija kao celina samo jedan trenutak interakcije u polju organizam3sredina. Pju%avni kontakt odvija se gledanjem.. I pokret je kona!no spontan. jedinstveno i originalno. . (. !ovek ima ose#aj da pada u %ezdan. -4ako smatra =žekels -@ekels. ako !ovek sudi po pozadini nesvesne promišljenosti i nejasnog %ola. odnosno. Izgleda da apstrakcije prvenstveno postoje u iskustvu.

. rast ima razli!ita imena: porast u veli!ini. a ne celo progutano( tada ga možemo koristiti kao svoju muskularnost. >igura kontakta je preplavila svet. promenjeno.. koju smo pomenuli ranije. oponašali smo druge ili se identifikovali sa njima. u prepevu $ilana *avi#a. u!enje. hladnokrvno uništavanje ne dovodi do rasta.. Inhi%icija doživljavanja klimaksa je figura mazohizma par eRcellence: to je zadržavanje maksimalnog uz%uđenja koje izaziva %ol i želja da se prisilom oslo%odi tog %ola. ona je !inila celokupno postoje#e uz%uđenje( ali kad je sve okon!ano. &n mora da ponovi: ne isto delo. kao kod opažanja i lju%avi. a ne “krivica usled smelosti. kada neko kaže: “)renutku ako kažem kad: lep siD 0i l hteo ostatiA :. jer uvek s jedne strane postoji nešto što je razoreno. a sa druge. govorimo o asimilaciji( ipak. koji više ne konfrontira zanimljivu situaciju ' osim ako se ne pojavi ose#aj trijumfa: uz glorifikaciju ego6ideala. $i više volimo da kažemo “stvarnost je uz%udljiva ili zanimljiva . navika. višak se iz%acuje.. 4od uništavanja figuru !ini odsustvo isklju!enog o%jekta iz pozadine( na svom vrhuncu. 7li ovakvim ponašanjem umetnik se lišava mogu#nosti kona!nog završavanja i nikada nije zadovoljan.. str. &vaj proces je nesvestan i njeni detalji pripadaju fiziologiji ' ukoliko su oni uopšte shva#eni. uo!ava se da je došlo do male promene u polju. / zavisnosti od vrste novine kojoj se prustupilo i koja je transformisana. Pju%av6smrt se veli!a. @er da je self samo aktivan. )ada se veli!ina lju%avi ose#a isto kao i poziv na smrt. rađanje. identifikacija. &vaj prekid i prate#a anksioznost. ne smemo %iti o%manuti o!evidnim jezi!kim izvrtanjem. podmlađivanje. Wrana. Prosveta. P#s$"#n$a"$ Posledica kontakta je -osim uništavanja. a ne%itni deo se prakti!no od%acuje. kako nam je +ank ukazao. : @ohan . gutanje ili u!enje. a da je zlo negacija stvarnosti( jer odsustvo onog što je isklju!eno !ini stvarnost u psihološkom smislu( to otklanja strah. >ilozofsko shvatanje percepcije je druga!ije: vid postaje isto što i %oja koja se vidi. &snovni pojam na kome se temelje je određena unifikacija ili stvaranje identiteta u interakciji između organizma i sredine( i ovo je delo selfa. @er umetnik insistira na svom ovekove!enju. prelaz od svesnog kontakta ka nesvesnoj asimilaciji odlikuje se du%okim patosom. a ono što ima je samo du%oko naporno disanje i hladno ose#anje selfa. jesu izvor onoga što je +ank nazvao “krivica stvaranja . Posledica orgazma je razmnožavanje i podmlađivanje putem sistemati!nog oslo%ađanja napetosti. deo još uvek potencijalno zanimljiv.. $eđutim. o%nova. -1a ovoj ta!ki.. dok je ne%itan -od%a!eni. 1o. ve# %i trpeo introjekciju. /koliko se kontakt odvija putem %lizine ili dodira. *ve su to rezultati kreativnog prilagođavanja.uništavanje. osnovni neuroti!ni mehanizam umetnika stupa na scenu. rekreacija. ali kad %i se ovo ostvarilo to %i %ilo isto što i zaustaviti orgazam. govorimo o postajanju neko drugi ili o identifikovanju6sa. nešto što Qizlazi6van6da6%iM i što je Qstvoreno6putemM. kažemo prisilom.. on ne %i rastao. asimilacija. +azmatranjem posledica kontakta. prema tome. 1aravno.. hemijski elementi se održavaju. na svojoj “%esmrtnosti . ali i dalje postoji itd. nego proces stvaranja umetni!kog dela. makar u psihološkom smislu. da je stvarnost “do%ra -poželjna.#l#5"#& "a f ' #l#5"#m / psihološkom smislu. . -+ajh smatra da ovde takođe postoji i izvesno %iofizi!ko hranjenje. on %i samo projektovao( kad %i %io samo pasivan. kao da je self nešto drugo od ovog prolaznog kontakta. pa prema tome on projektuje deo se%e u materijal koji trpi proces izrade. “u!injena kao . i formirali naše li!nosti po njihovom modelu. asimilacije i identifikacije naj%olje možemo shvatiti zna!aj srednjeg modusa spontanosti. 0eograd -prim. Ipak. kada je svareno. jer se self plaši da “umre . naravno.. ostvareni rast. *matra se da je u!enje asimilovano. je %ukvalno asimilovana. on ne %i mogao takođe postati taj drugi. 8LI. !ovek ostaje %ez o%jekta uz%uđenja. . kod koje ono što “nije sli!no postaje “sli!no . self spontano nastavlja dalje i gasi se. /koliko se kontakt odvija preko inkoroporacije. od%a!eno. kao da je to naj%olja vrsta lju%avi. pam#enje. Prela' #d )s . 1avike su “pokupljene iz našeg ponašanja u društvu. uništavanje je pozitivno ponašanje i ose#anje. 7li u 95 .olfgang Bete 7aust. )o je >austovski patos.. /.prev. imitacija. i !ovek se stoga ne može složiti sa drevnom i srednjovekovnom tvrdnjom.

/ etici to nije jedini kriterijum ' ne postoji jedini kriterijum ' ali njegova pojava je uvek pozitivni dokaz za ponašanje. takozvane “regresije su svesne lojalnosti i %esmisleno je poricati ili nipodaštavati ono što pacijent zaista ose#a kao svoje( zadatak je da se otkriju nesvesne nezavršene situacije koje oduzimaju energiju sadašnjim mogu#nostima. )o jest. prima acie dokaz vitalnosti i rasta.. stide#i ga se ili napadaju#i ga -jer to je još uvek nezavršen posao. Ipak. iako je pove#anje fiziološkog rasta malo. F#rm ranje l *n#s$ = m#raln#s$ 4ao posledice kontakta. &vo izgleda kao da je self postao deo )i. povezuju dve vrste asimilacija: -a. naro!ito pošto su na kreativan na!in prevazišli mnoge društvene prepreke kako %i to ostvarili. $etod se mora sastojati od osvetljavanja onoga što li!nost nesvesno alijenira. ako se uopšte nau!i u povoljnim okolnostima. 4ao takve one su fleksi%ilne. lojalnost prema jeziku. podložne modifikaciji u promenljivim okolnostima. lojalan svom detinjstvu. isto važi i u pogledu u!enja. 7ko je to neki veliki jezik. gnušamo se lojalnosti lokal6patriotizmu. kao što je engleski. nagađanja onoga što vodi ka uspehu. @asno je da metod ne tre%a da se sastoji od napada na homoseksualno prilagođavanje. !ine nam se apsurdnim mišljenja koja smo nekada imali. potpuno druga!iji. * druge strane. !esto od%ija da u!i engleski. / pogledu percepcije. I sada kada je naše prošlo dotignu#e. to je do sada asimilovano. na lju%av koju smo doživeli u prošlosti !esto kasnije pomišljamo sa odvratnoš#u. a njegovo odsustvo uvek %udi pitanje. a inhi%iraju#a sila introjektovana. za polovinu ljudskih %i#a na svetu. ose#anje kontakta. 7li ovakve reakcije predstavljaju nemogu#nost da prihvatimo sadašnju stvarnost naše dostignute prošlosti. odlju%ljivanje je vrtoglavo . ono je dokazani doživljeni kontakt i identifikacija. -4ada je kreativnost prekinuta. @asno je da se u ovakvim slu!ajevima kontakt nikada ne okon!ava. 2. ali je razumno pitati: “Cta je to odvratno. 4reativno prilagođavanje ne može prevariti !oveka. 4ao što je $oris 4oen -$orris "ohen. na primer.. jer je ono rezultat integrativne mo#i selfa. uvek. 96 . -)ako da je zadovoljstvo. onakvo kakvo jeste. jeste navika lojalnosti koju je *antajana: nazvao prihvatanjem “izvorišta našeg %i#a . kao da imitira govor i stavove koji su zapravo tuđi i neprili!ni( a ovo se zaista i dešava. u koji je urastao. ono je apsolutno sigurno( možemo uvek na to ra!unati. umesto da smo u stanju da ga koristimo kao deo našeg trenutnog oruđa ili da ga od%acimo kao ne%itno. kao da smo u sadašnjosti se%i dati tek takvim. u %ilo kojoj formi i pod %ilo kojim uslovima. nemoralno. jer je sada lep trenutak koji se mogu#. to se ne ceni( naprotiv. 4lasi!an primer je nemogu#nost “menjanja homoseksualaca koji su doživeli zna!ajno seksualno zadovoljstvo. Identifikacija sa grupom koja zadovoljava potre%e i pruža ose#aj mo#i i koja je izvor snage za dalju akciju. iako interpretacija može %iti pogrešna. moralne procene. mi trošimo energiju %rane#i se od njega. opasno u ponašanju jednog dvanaestogodišnjakaA 4ako god da se ponaša.. $eđutim. %esmisleno je re#i: “2ašto se ponašaš kao jedanaestogodišnjakA . lju%avi i drugih društvenih identifikacija. oso%a kao da oponaša ljude oko se%e. $eđutim. od%acujemo kao sentimentalnu. u ovom slu!aju. muziku na koju smo reagovali kao adolescenti. sudovi o ispravnom ponašanju.stvari lju%av6umiranje nastavlja da živi na organskom nivou( uz%uđenje %ledi( lju%avnici pokušavaju da povrate lep trenutak i po pravilu ne uspevaju. li!nost jedne oso%e se formira pod snažnim uticajem duha engleskog jezika i literature( jedan pisac ose#a svoju lojalnost z%og zadovoljstva pisanja engleskih re!enica. iako njegovo neznanje ometa njegov sadašnji život: stvar je u tome da je on %io pre%rzo i iz korena otrgnut i postoje mnoge stare situacije koje nisu završene. situacija se ne završava( neka inhi%iraju#a sila je introjektovana kao deo iskustva i sada je deo koncepta ega u odnosu na koji se procenjujemo. o%avezno druga!ije od našeg sadašnjeg cilja. iz%eglica iz Witlerove 1ema!ke u!i engleski za nekoliko nedelja i potpuno za%oravlja nema!ki jezik( on ima potre%u da iz%riše prošlost i %rzo stvori novi život kojim #e ispuniti prazninu. / terapiji. *vaki jezik na adekvatan na!in izražava elementarne društvene potre%e. a ne onakvim kakvim smo postali i kakvi #emo dalje %iti. govorio: “7ko je zalju%ljivanje slepo. pouzdanost kreativne identifikacije je opšte priznata: sama senzacija je neo%oriv dokaz. interesovanje za drugi pol. to su samo tehni!ke veštine koje je neko nau!io. F#rm ranje l *n#s$ = l#jaln#s$ Posledica kreativnog društvenog kontakta je formiranje li!nosti: grupnih identifikacija i održivih retori!kih i moralnih stavova. * jedne strane. 4. Italijanski seljak koji se doselio. +azmotrite.

7li.. . jeste %uđenje nostalgije za proro!anskim i apsolutnim.. jer vitalni nagoni za tim uvek iznova iskrsavaju i agresija prema tome mora se stalno gajiti. “zlo . 97 . a to joj omogu#ava da nešto svoje agresije usmeri spolja i oseti nešto. : @ezekilj ' jedan od !etvorice velikih jevrejskih proroka. postoji neki osvetolju%ivi žar. @oš od 1i!ea. onog što može unaprediti %udu#e dostignu#e i onog što mora %iti uništeno u polju( ali . na žalost. to su lojalnosti prema grupi. 7 ono što delimi!no unosi za%unu u pogledu moralnih pitanja koja jednostavno mogu da se ti!u prilagođavanja pojedina!nih i društvenih tehnika.. poglavlje.uk 4aradži#. -d. 6. koje smo opisali: !ovek se ponaša na određeni na!in. / određenoj sadašnjoj situaciji naša tehnika se modifikuje našim trajnim opredeljenjem da ostanemo !lanovi grupe. : =žordž *antajana -Beorge *antaXana.. &vakva procena je zanimljiva i nadahnjuju#a( ona ide dalje od onoga što !ovek “želi u skladu sa sopstvenom ostvarenom li!noš#u. Predskazao razorenje @erusalima posledica ovoga je da je ono što je od%a!eno... Blavna dela: "se#anje lepog.. ova dva suko%ljena stanovišta. prisila i kazna u osudi “lošeg . 6arstvo bi#a. !ovek pronalazi nove saveznike. postoji zainteresovana procena do%rog i zla. da koristimo tehniku grupe. koji su doveli do divnih postignu#a( zato što su u kreativnom smislu strani. 4ao posledica.. $eđutim. što se može posmatrati koncentracijom na ne!iji glas.. od kojih nijedna nije asimilacija.*vaki trenutni pro%lem konfrontira se u skladu sa njegovom težinom. glavni uzrok konfuzije je uo%i!ajena moralnost samoosvajanja: ponašanje se “procenjuje kao “do%ro z%og nekog introjektovanog autoriteta ili se osuđuje kao “loše zato što !ovek u se%i napada impuls za sli!nim ponašanjem. u trenutku zainteresovanosti. / stvaranju ne!ega. uklju!uju#i sopstvena o!ekivanja formirane li!nosti.. %rkaju se sa dve potpuno razli!ite vrste procene. razmatra se kao da ga je %aš sada izmislio @ezekilj:. &tkazivanjem jedne lojalnosti. 8KIF68<H9. ne!iji na!in manipulacije međuljudskih odnosa.. jer je to društveno o!ekivano. viđeno kao arhai!no. ameri!ki filozof realisti!ko6naturalisti!ke orijentacije. uopšte ne služi kreativnoj funkciji. potre%no je prona#i novu. sugrađani slave i dodeljuju mu odlikovanja z%og njegovih vrlina. -%. mudrosti i veštine življenja. jer u novom poduhvatu od%a!ene stvari ponovo postaju verovatne mogu#nosti. . &%i!no je tehnika grupe nefleksi%ilnija nego individualna tehnika i postoji verovatno#a da #e se pojaviti konflikt između ovih polazišta akcije. ono što odoleva jeste ono što je “loše . nova figura #e %iti tehnika i %i#e ili samoostvarenje lojalnosti novoj grupi ili #e povesti napred i prido%iti grupu. )o je figura koja se pojavljuje i po njenom pojavljivanju !ovek rizikuje da %ude apsurdan ili usamljen. =o sada nije %ilo teorijskih poteško#a. ve# nešto mora da se uradi. 4ristalizovana opreznost je deo pozadine iz koje !ovek pristupa pro%lemu. 0eograd -prim. &vi stavovi mogu %iti prigovaranje. %espomo#nost. jer neka vrsta društvene pripadnosti uvek !ini deo naših potre%a. što je isklju!eno. introjektovani standardi %eskorisni. @ednu od njih !ine nova otkri#a6i6pronalasci koji se pojavljuju u toku svake kreacije. /pravo u konfliktu.prev. 1e %i se %aš reklo da !oveka koji je %io “do%ar i koji nije pola svog veka proveo po zatvorima. !ovek mora da odlu!i da li je grupa iracionalna ' da li je vezana za prošlost 6 i tada on ili menja grupnu tehniku ili prestaje da %ude lojalan. 5ovek shvata da stari na!in. razum i lojalnost. $oralni iz%or koji je ste!en još davno i koji predstavlja osnovu uo%i!ajenog ponašanja.. revolucionaran. ovakva moralnost se ispravno tuma!i kao ogor!enost( njeni efekti su uglavnom nihilisti!ki i negativni. -c. proro!anski. naro!ito kod ljudi koji inhi%iraju sopstvenu kreativnost. %ilo da je razuman ili uo%i!ajen. maltretiranje. $eđutim. 2aista. $eđutim. prepredenost ili iskrenost. sintaksu i manire -vidi J. F#rm ranje l *n#s$ = re$#r *" s$a+#+ =ruga vrsta u!enja kojom se formira li!nost jeste retori!ki stav. iz%or je smeon.. sla%a samoosvajaju#a li!nost veliki deo svoje stvarnosti proživljava tako što projektuje žrtveno jagnje. ?nciklopedija *arousse. * druge strane. 1o. u samoosvajanju. 7ko do ovakvog konflikta dolazi suviše !esto.. u diskusiji o moralu.

međutim. 7. a koji ne. Ca"lju*a" / idealnim okolnostima self ne sadrži puno li!nosti. ve# pripada drugom govorniku koji je introjektovan: to su majka ili otac koji prigovaraju. uprkos se%i. u sadašnjem momentu guši svoj sopstveni identitet. 4ada je retori!ka tehnika neefikasna ' kada. Psihološko je ono što je promenljivo. kao u lažnoj lojalnosti i ogor!enoj moralnosti. / ovakvim slu!ajevima tehnika predstavlja do%ru asimilaciju. &vo se ne dovodi u pitanje kada se radi o asimilovanom hranjenju. / pogledu o!iglednih motornih navika.. !ovek kaže: “)o je ovo. to je zato što su oni skloni da. dostupno se#anje se oživljava kao rezultat spoljne stimulacije. svesnost ne!ije tehnike %udi snažna ose#anja ili anksioznost. %udu njima izmanipulisani( za druge ljude ovi stavovi su jednostavno neefikasni i dosadni -mada. /!enje da se hoda. koji su introjektovani. nešto što je slično onome što je nau!eno. nije psihološko pitanje. Bovor je organski( govoriti maternji jezik nije ništa manje od toga. / drugim slu!ajevima. identifikacije sa grupom konstituišu ispravne navike. 1a kraju. jer ima potre%u da po%edi. uklju!uju#i novu energiju i “organ druge prirode . izgleda da nije ništa manje od toga. prolazan kontakt sa novinom. ali nesavršen izraz -“su%limacija . to je zato što on nosi sa so%om mnogo nezavršenih situacija. npr. “kao voda koja zado%ija o%lik posude u koju je sipana. anksioznost se pojavljuje kada !ovek !uje glas koji uopšte nije njegov sopstveni glas. sada se reformiše. *pekulativno #emo opisati rast na slede#i na!in: -8. &no što je asimilovano sada je deo fiziološke samoregulacije. ali oni su mali. Izgleda da one postaju deo nesvesne fiziološke samoregulacije. =a li ovakav proces “ima smisla ili da li je “vredan truda ili šta on zna!i. 98 . 7 kada se ovi stavovi smatraju asimilacijama -kao što je slu!aj sa lojalnostima i moralom. terapeut od%ije da na njega uti!e pacijentov dosadni glas ili krokodilske suze 6 onda ona jednostavno može %iti od%a!ena( tako da !esto možemo videti decu kako se smeju svojim prevarama i pokušavaju nešto druge. )amo gde self sadrži mnogo li!nosti. zato što jeste %espomo#an i sada je ponovo od%a!en( ili !ovek je dosadan. *nažna ose#anja se javljaju kada “tehnika nije zapravo uopšte tehnika. ne ti!e se !oveka i ne stvara mu pro%lem. kao što je %iskup 0atler -0utler. koji energiji organizma priklju!uje nove elemente asimilovane iz sredine. tehnike. lukavost. Branica kontakta koja je “srušena . >iziološka “prva priroda . on je opet vidi kao deo širokog polja. uklju!uju#i ne6svesno neuroti!no uplitanje u “prvu prirodu . poštenje itd. *elf je pronašao i stvorio svoju stvarnost. ali priznanjem onog što je asimilovano. rekao: “*vaka stvar je ono što jeste. -F. naravno. pulsiranje kontakta i njegovih posledica je nastavak onog filozofskog ose#anja da je !ovek dotakao suštinsko do%ro. $eđutim. jedino pitanje je da li su oni korisni za sadašnji pro%lem ili moraju %iti modifikovani ili od%a!eni. kada postoji ograni!ena i specifi!na pu%lika kojoj se o%ra#amo i uskoro otkrivamo koji su na!ini uspešni.davanje i uzimanje. pogu%nih lojalnosti( ili se self potpuno povukao i doživljava se u stavovima o se%i. situaciju samoosvajanja( i !ovek postaje anksiozan. -9. jer želi da ga ostave na miru. a ne nešto drugo . “organska priroda u!enja je gotovo o!igledna. 7ko ljudi snažno potcenjuju određene stavove. na primer. vratimo se odnosu psihološkog i fiziološkog. Prema tome. &n je. Wvatanje lopte. klizanje.. -G. Branica kontakta sada je “izvan asimilovanog u!enja. nefleksi%ilnih stavova koji se uvek iznova pojavljuju. kako %i rekli taoisti.6 npr. ne6svesna samoregulacija. a ne ono i sada: “)o je samo ovo. smatralo %i se prvom prirodom. potre%a za novinom. *ve su ovo tehnike manipulacije koje se %rzo sti!u u detinjstvu. %udimo otvoreni za to . Posle do%rog kontakta sigurno dolazi do pove#anja rasta i u!enja. ve# direktan. a sada je ponovo osuje#en i %esan( !ovek %ira da %ude %espomo#an. logi!no je da se fiziološko definiše kao konzervativna. videli smo.. =ruštveni protokol i etikecija su sli!ni ovome. a !itanje i pisanje. ali da posle svega. 7similacija. Posle kontakta uspostavlja se energetski tok. na primer. takođe. važne nezavršene potre%e( !ovek %ira da maltretira. &dnosno. opet. vi!u ili su pravedni. a ne uopšte navikom( ipak plivanje. jer ponovo. / žaru kreativnog kontakta. %iti dosadan je takođe mo#na tehnika kažnjavanja i odvra#anja pažnje. vožnja %iciklom !ini se gotovo organskom i ne mogu %iti za%oravljeni. apetit i glas. >iziološka “druga priroda se aperiodi!no kontaktira 6 npr. %ilo da je nasleđena ili ste!ena. navike. uklju!uju#i i samog se%e. jeste periodi!no kontaktiranje. &no što raste jeste organizam. u smislu da je “navika druga priroda . svareno u!enje. uslovnog refleksa itd. &vo opet predstavlja. a ne self.

razo!arenje itd. procenio. manipulisao itd. da u svakoj od ovih faza proces može %iti prekinut. 5ovek smanjuje kontrolu i pokušava ponovo. dakle.e razviti. a o ovom aspektu #emo diskutovati u slede#em poglavlju. %udu#i da je motorni o%razac( ako je inhi%icija hroni!na. -9. *va dalja dešavanja se okre#u u drugom pravcu. jer više ne predstavlja novi pro%lem. )akođe smo videli -89. koje ko!i određene ego funkcije. Pozadinu !ini namerni pokušaj kontrole. 1a ovom prvom koraku. -F. )ako se uspostavlja o%rnuta sekvenca koju %i tre%alo da prou!imo. . =akle. &va uporna poreme#enost spre!ava finalni kontakt kod novog prilagođavanja. >inalni kontakt: spontani. Cta razlikuje ovu vrstu navike od nekih drugih i kakva je priroda neuroti!ne nesvesnosti -potiskivanja. !eli!i se%e. Predkontakt: u kome je telo pozadina. F &ura3)#'ad na u neur#' 1euroti!no ponašanje je takođe ste!ena navika. kako %i pristupio. a neki njegov nagon ili neki podsticaj iz sredine !ini figuru( ovo je “datost ili id iskustva. *ve dok se ništa ne menja u osnovnoj inhi%iciji. Više od ovoga. odagnava potre%u iz misli. +azlog za to je što se telo ne može poništiti. -9. što dovodi do anksioznosti. niz o%jektivnih mogu#nosti( on je aktivan i promišljen i u pogledu tela i sredine( ovo !ini ego funkcije. *elf po!inje da se %avi novom figurom. )ako je pozadina kontaktiranja nove figure poreme#ena postojanjem %olnog potiskivanja. &no je %olno jer nadraženost teži otvorenom pražnjenju. Ipak. nezainteresovan. jer je ovo najpodložnije kontroli. te on uvek ostaje kao nešto što daje pe!at svemu onome što se pojavi u prvom planu interesovanja. 1adraženost ne može da se potisne. jer svako novo rešenje mora takođe “irelevantno rešavati nezavršenu situaciju. stezanje pesnica itd. 1adraženost ne može %iti za%oravljena( ali namerna kontrola može %iti za%oravljena i ostati nesvesna. što je potre%no da %i se umanjio %ol. u novoj situaciji. Perceptualne i miši#ne mo#i su vezane u održavanju namernog potiskivanja.. >iguru !ine nadraženost ili odgovor na stimulans koji su inhi%irani( to je %olno telesno ose#anje. srednji modus interesa za formiranu figuru. stara nezavršena situacija je po pravilu zagušena: !ovek guta svoj %es. a kontrola je kontrakcija ekspanzije -stiskanje zu%a. dok je stara još uvek nezavršena. na!in na koji se uti!e na nju nije više nov i kontaktiran( on je vrsta %eskorisnog znanja koji #e da zaokupi pažnju o!igledno %ez funkcije. 7 sada #emo razmotriti kako svaki prekid i anksioznost takođe dovode do pokušaja da se inhi%ira prvo%itni nagon ili odgovor na stimulans. / susretu sa novom situacijom. &vakva figura3pozadina ne vodi nikuda. $otorne i perceptualne snage uklju!ene u inhi%iciju prestaju da %udu ego funkcije i postaju samo napeto telesno stanje. konfrontiranju novog pro%lema. a uz%uđenje ugušeno. &vo se dešava jednostavno zato što se situacija posle izvesnog vremena nau!i. ali on ne može da koristi one snage koje su angažovane na potiskivanju zagušenog nadražaja.UBITAK E.2IV . usled opasnosti ili neiz%ežne frustracije. pojavljuje se nova situacija. rezultat kreativnog prilagođavanja( i kao što je slu!aj sa drugim asimilovanim navikama.J. %olni zagušeni nadražaj nastavlja da postoji kao deo pozadine. 1ova situacija može %iti ili neki novi stimulans ili nešto drugo što skre#e pažnju. koja se razlikuje od o%i!nog za%oravljanja i se#anja koja se mogu prizvatiA / procesu kreativnog prilagođavanja opisali smo slede#u sekvencu pozadine i figure: -8. self nastavlja dalje. ve# samo da se drži van pažnje. pošto se okre#e novom pro%lemu. ono se dalje ne kontaktira.ažno je na kom stupnju je došlo do prekida z%og određene ste!ene neuroti!ne navike. postaje akutan kad god se akumulira dovoljno napetosti ili kad se pojavi stimulans. 4ontakt: prihvatanjem onoga što je dato i crpljenjem snage iz toga. -8. ne postoji ništa zna!ajno u vezi tranzicije od svesnog ugušivanja do potiskivanja( to je o%i!no u!enje i 99 .O 3UNK0IJA5 67 POTISKIVANJE8 KRITIKA 3ROJDOVE TEORIJE POTISKIVANJA 1. jer se celokupno interesovanje ne usmerava ka figuri. 7li pretpostavimo sada da su opasnost i frustracija hroni!ni i !ovek ne može da popusti kontrolu( u međuvremenu se pojavljaju neke druge stvari kojima %i se tre%alo %aviti. 2agušen nagon pripada fiziološkoj samoregulaciji i konzervativno istrajava. &vim se onemogu#ava da se novom pro%lemu pristupi u skladu sa njegovom prirodom. sekvenca se ne mo. Postkontakt: self se smanjuje. -G. self za%oravlja da je promišljen. osim što je proces sada otežan poreme#enom pozadinom nezavršene situacije.

kao da su one vitalni organi. $i stoga izlažemo slede#u teoriju potiskivanja: Potiskivanje je za%oravljanje namernog inhi%iranja koje je postalo stvar navike. direktna. &vo je ono što !ini kulturu Pi!nosti. terapija neuroze. drzak i samosvestan. potre%no je malo filozofije. -&vaj opis se može odnositi na mnogu decu koju je. koja #e međutim %iti podnošljiva. a neophodna je takođe i promena u društvenim odnosima. da je inhi%iranu nadraženost iznenadio neki neo%i!ni stimulans ili o%rnuto. 5ovek koji se spontano prepušta može da ne dostigne finalni kontakt: figura je poreme#ena frustracijom. &ve navike se mešaju sa fiziološkom samoregulacijom i uzrokuju %ol. / ovom slu!aju on #e pre da se ose#a jadno nego sre#no. 100 . predstavlja reakcionu formaciju. sve dok ne postane o!ajan. )ako naše držanje tela. niti u znatnoj meri ose#a se%e. 4ao poreme#aj funkcije selfa. naizmeni!no ogor!en i kriv. 2a%oravljena navika postaje nepristupa!na usled daljih agresivnih reakcionih formacija. prati#emo dalje ovaj proces. 1eke od njih su istaknute u prvom delu ove knjige. *tav i interpretacija od%rane ranijih ego funkcija. 1ema potpunog pražnjenja. ?eur#'a "a# &u1 $a" e&# fun"! ja 1euroza je gu%itak ego funkcija u vezi sekundarne fiziologije koju !ine nedostupne navike. 7li nesvesna inhi%icija se odlikuje time da svaki pokušaj da se položaj tela relaksira. uništavanje jednog dela datosti iskustva. na primer. / onoj meri u kojoj nagon održava svoj prvo%itan kvalitet i može proživeti o%jekte u prvom planu.. teško navesti da se ponašaju filozofski. tako profilisanih da po%ude anksioznost. srce nam u%rzano lupa itd. ugrožen slepilom. kao da je stvar otrovna. da je kontrola privremeno osla%ljena terapijskom vež%om: tada se !ini da nam je vid. preosetljivost i %olest. $eđutim. &noliko koliko uopšte postoji integracija. a ne selfa. jer se situacija uz%uđenja oživljava i mora smesta %iti ugušena. nema kona!nog zadovoljstva( poreme#en neispunjenom potre%om i nesvesnim održavanjem nefleksi%ilnog stava o se%i. je namerno kontaktiranje ovih navika putem vež%i. okrenutih protiv selfa. ali nesavršena zadovoljenja. iscrpljenoš#u. perceptivne ili proprioceptivne nadraženosti.za%oravljanje na!ina na koji je nešto nau!eno( ne postoji potre%a da se postulira “za%oravljanje onog neprijatnog . 1a pola puta nalazi se neuroza koja je iz%egavanje spontanog uz%uđenja i ograni!avanje nadraženosti. a ne ste!ene navike. međutim.. %ilo pravilno ili ne. gušenjem i sekundarno svesnom promišljenoš#u kako %i zaštitio telo. utoliko postoje “su%limacije .. . neuroti!ar ne može postati zaokupljen nekim otvorenim interesovanjima. a !ekaju#i to. %. toliko self ispunjava iskustvo: on je ili apsolutno o%ezvređen ili neizmerno grandizan. &no što nije i ne može %iti za%oravljeno jeste sam nagon ili apetit( ali on istrajava kao pozadina %ola. ona je deo tela. %esom. itd. Primarna fiziologija po!inje da trpi. neuroza se nalazi na pola puta između poreme#aja spontanog selfa. izgleda “prirodno i pokušaj da se promeni uzrokuje neugodnost( to je napad na telo. ali što je nekada %ilo opasno. 1jegove dispozicije su sla%e i on se okre#e protiv sveta( ali on se još uvek ne okre#e protiv se%e. *elf je nesvestan da su ovo efekti proste kontrakcije i da sve što je potre%no jeste podneti %lagu nelagodnost. miši#u preti fatalni gr!. *uprotno. odmah vodi u anksioznost. )erapija koja je potre%na ovom !oveku jeste u!enje prakti!nijih tehnika. -/ toku celog ovog procesa uo!ljiv je agresivan pokušaj da se uništi %azi!nija fiziologija. &na predstavlja održavanje senzornih i motornih stavova onda kada ih situacija ne zahteva i zapravo kada uopšte ne postoji situacija kontakta. pruža otpor terapiji( nesvesno zatvaraju#i usta za nešto što je ukusno. self sada reaguje povra#anjem. kako %i njegovi napori urodili plodom. /poredi#emo ove tri klase. jer je za sada sredstvo inhi%icije dostupno se#anje. što predstavlja patnju i poreme#aja funkcija ida. -&vo je “konverzija afekta . ali se njegova sopstvena li!nost pomalja u svesnosti: on je postiđen. zvoni nam u ušima. !ovek %rzo po!inje da se %avi potpuno drugim stvarima i stoga %rzo za%oravlja. &n iz%egava iskušenje. niti ih on može uspešno sprovesti. dolazi do ekstremne interpretacije. =ruga krajnost je psihoza. locirati kontrakciju i namerno je opustiti 6 self umišlja da je samo telo u opasnosti i odgovara strahom. što predstavlja psihozu. pošto je uz%uđenje koje se rađa svakako %olno. osim što pati. zato što nije oslo%ođen i što je opstruiran. -Ctaviše. kao kada se nepravilan položaj tela održava u toku sna.. Povreda koju njegovo telo trpi jeste gladovanje. npr. koji je po navici %io zamagljen. u svakom zna!ajnom slu!aju potiskivanja. iscrpljenost. sujetan i inferioran.ideli smo da je svaka nekontaktirana navika “druga priroda . Pretpostavimo. o%jekat totalne zavere itd. &sim toga.

Ipak ako je ta!no ono što mi tvrdimo. onda celokupno svesno iskustvo nastavlja da %ude o%ojeno nepotisnutim %olom. &vakve tendencije su. kao kod %avljenja umetnoš#u ili u živahnoj konverzaciji. / uslovima relaksacije. te su stoga %olni i potiskuju se. &sim ovoga. uznemiravaju#i %olovi i pro%adanja. ve# neutralni. koje su neuništive i ne mogu se inhi%irati. potiskuje. hroni!na kontrola #e se nakon svega pokazati funkcionalnom( oslo%ađanje u toku terapije ne o%ez%eđuje ništa nego a%reakciju %esa i tuge ili što je još gore. mogu %iti za%oravljeni. 0ol postoji. &vo se može ponavljati sve dok se ne uspostavi spontano kreativno prilagođavanje. iznenada sve vrste !udnih slika. to jest. oni se smesta pokazuju u punom zna!enju. (.. &vo ga je zatim dovelo do neo%i!no komplikovanog i po opštem priznanju. od razlike standarda onoga što je poželjno: šta #emo nazivati “%olom . 4akvu je organsku transformaciju predo!io >rojd. oprezan pokret. “nesvesno privla!i i on je takođe zahtevao nesvesnu cenzuru( mi smatramo da mišljenje o privla!enju i cenzuri sadržaja nije ta!no i da se potiskivanje može dovoljno o%jasniti namernim suz%ijanjem i jednostavnim za%oravljanjem i spontanom aktivnoš#u figure3pozadine selfa. ve# %ola: i upravo ova konverzija afekta !ini suštinu onoga što smatramo “potiskivanjem . Ipak je tako. da opet ponovimo. 1eslaganje koje se ovde javlja opet je ver%alne prirode i zavisi. oni su ose#anja oslo%ađanja ili napetosti. predstavljaju deo njegovog pokušaja da pruži o%jašnjenje 6 mada kao i svaki ad hoc entitet to otvara gomilu novih pro%lema. ideja. >rojd je mislio da se “želja . nadraženost. ukoliko životni uslovi uklju!uju hroni!nu opasnost i frustraciju. nejasna percepcija.4roz asimilaciju iskustva u uslovima hroni!ne opasnosti. ali je zagušen: koncentrišite se na neko svoje ose#anje i ono #e smesta sve o%ojiti. neuroti!ni self je izgu%io deo svojih ego funkcija( terapijski proces tre%alo %i da promeni uslove i o%ez%edi drugu osnovu iskustva. ali direktnoj koncentraciji daju jezik i miši#na sredstva. mi tvrdimo. Potiskivanje je proces koji je on najintenzivnije prou!avao i %ilo %i mogu#e napraviti ceo sistem frojdijanske psihoanalize koja koristi “potiskivanje kao primitivan termin. impulsi su nesposo%ni za inhi%iciju. pogotovu potiskivanja. ve# se naprotiv.: &dnosno. kako mi tvrdimo( kasnije oni se “suprotstavljaju drugim ciljevima. kod koje “kontradikcija stvara promene u afektuA 1aprotiv. %ezuspešni impulsi i gestikulacije. >rojd je smatrao da s jedne strane ego od%acuje potisnute sadržaje. -7li. osnova svake analiti!ke seanse( kako je mogu#e da ih >rojd nije video kao zna!ajne dokaze da se id ne može potisnutiA +azmotrite tipi!an >rojdov tekst: $eđu impulsima želja koje poti!u iz infantilnog života. iako svaka određena misao ili ponašanje povezani sa željom. kao i sve važne semanti!ke razlike. Ipak u poređenju sa standardom 101 . da je želja %olna jednostavno z%og napora da se inhi%ira ' neispražnjena napetost i miši#na stegnutost: ova transformacija je stvar o%i!nog iskustva. teškog pokušaja da o%jasni na koji na!in konzervativan organizam inhi%ira se%e. kao što su slo%odne asocijacije ili dremanje ili u uslovima spontane koncentracije. da se razviju. dok ih sa druge strane. pošto se smatraju “infantilnim . 7li zadovoljstvo i %ol nisu predstave. Kr $ "a Fr#jd#+e $e#r je= 1. “ <a namerno iz%egavam ovo uz%uđenje i koristim ovu agresiju . razlikuje se od >rojdovog. ili kontrolisano ose#anje svakodnevnog života odrasle oso%e nisu “%olni . a šta “zadovoljstvom A 2a >rojda. naravno. $i ne dopuštamo da tako izgleda kada nameravamo da se %avimo svojim poslom sa stoi!kom rezignacijom i pokušavamo da maksimalno iskoristimo impulse koje prihvatamo. "eo sistem nesvesnog mišljenja i Id koji se nikada ne mogu doživeti. sve dok self ne otkrije6i6pronađe figuru. povra#anje situacija koje oso%a “ne može svariti . tako da #emo morati razjasniti ovu razliku. dok mi smatramo da se ona ne može potisnuti. &!igledno je da inhi%irani nadražaji nisu potisnuti. o%jasniti njegovo gledište i izneti dokaze za naše sopstveno. P#$ snu$e Belje 1aše tuma!enje. &!igledno da >rojdu ovo nije izgledalo tako. koji konfrontira nove pro%leme u starim okolnostima. Poznato je da je >rojd pesimista po pitanju ostvarenja sre#e u životu !oveka( ipak on ni iz%liza nije toliko sumoran koliko %i tre%alo da %ude kad su u pitanju stvarne ljudske okolnosti. postoje impulsi !ije je ispunjenje kontradiktorno sa ciljnim predstavama našeg sekundarnog mišljenja. izražavaju na takav na!in da se mora re#i da oni žele da %udu izraženi. Ispunjenje ovih želja ne %i više stvaralo ose#anje zadovoljstva. dolaze u svesnost i zahtevaju pažnju: to su potisnuti nadražaji koje žele da se razviju( a ako se nezainteresovanoj.

“4oliko je satiA . da %i zadržao san. umor. halucinacijama drugih ljudi. poglavlje. kao imitacija stvarnog interesa i vokacije. svi nadražaji su znatno opštiji u praksi( ono što ih definiše i određuje jeste promena o%jekata i situacija. 0rila.spontanog ponašanja. @oš jedno svojstvo o%i!nog %uđenja koje isklju!uje snove jeste da je ono ver%alno i apstraktno ' po %uđenju mi odmah ver%alizujemo naše apstraktne ciljeve: “Bde se nalazimA . *amo se sopstveni snovi potcenjuju. spremna da se pokrene. str. . &vo nas dovodi do drugog razloga zašto je >rojd mislio da se nadražaji potiskuju. niti u pokušaju da se aktivira ono što je “nesvesno . !ini da san %eži ' jer je osnova o%i!nog pokušaja %uđenja nekompati%ilna sa osnovom doživljavanja sna. sa infantilnim mislima i scenama( i zapravo da ako je uopšte mogu#e povratiti ovakve situacije i misli. onda se to odvija vrlo teško( one se ne nalaze u pozadini svesnosti. : *igmund >rojd. zato što od%ijamo da ga prihvatimo kao stvarnog. te #emo razmotriti poznati primer “%ežanja kraja sna( jer ta!no je da ovo ne izgleda samo kao da je nešto smetnuto s uma. !ovek ne o%ra#a pažnju na njega.7. HHH inhi%icije. da je san zaista negde odvu!en..aji infantilni. nezadovoljstvo. oni %i se %arem morali nazvati “neprijatnoš#u : oni nisu neutralni. “Cta nameravam da radim ovog jutraA . senzoran ' 102 . ose#anje neispunjenosti itd. $i “odagnavamo naše snove i oni “%eže od nas. &n je uporno smatrao da su određeni nadra.. postoji. z%og !injenice da u određenoj situaciji !ovek namerno ograni!ava i guši nadražaj 6 a ovaj stav uskoro postaje navika i za%oravlja se( prema tome. prevod 7.. 1ekompati%ilnost sna i o%i!nog %uđenja je poznata. 7li kao što smo ranije pokušali da pokažemo -H. ve# mu pristupa nezainteresovano. pri%egava se izmeni uo%i!ajene formacije figure3pozadine 6 promeni okolnosti u kojima je kontakt mogu#. ve# u promeni pozadine stvarnosti selfa. &!igledna suštinska veza sa specifi!nim za%oravljnim mislima. kako smo tvrdili. uo!ljiva kada se potiskivanje misli otkloni. *an ne nestaje namernim potiskivanjem( uglavnom spontano sintetizovanje selfa uništava san što je mogu#e više u !inu formiranja najjednostavnije figure3pozadine u %udnom stanju: ovo je razlog zašto san nestaje tako lako -uništavanje je spontano.. da su pose%no povezani sa infantilnim situacijama. 7 san je konkretan. oso%a po!inje da ose#a da je aktivna. kao %eg od stvarnosti i o%aveza( ali ono nije toliko spas koliko je zloupotre%a: želja u dnevnom sanjarenju. zato što sami grešimo po pitanju prirode stvari( mi ne možemo zadržati san. nesposo%ni za inhi%iciju. $etod se ne sastoji u pokušaju da se nešto namerno zapamti. pojavi. ostaje nejasna i neiskoriš#ena( ne dopušta joj se da postane konkretna u aktivnoj igri. niti se koristi kao tuma!enje ne!ijih namera. pa prema tome. na kraju. -Ipak deca. da %i se omogu#ilo da se san ili %ilo koji nagon izrazi.. Ili razmotrimo uo%i!ajeni stav prema voljnom dnevnom sanjarenju: ono se vidi kao spas. ve# namerno potiskivanje. ako ho#e. )akođe o%ratite pažnju da se prethodnim pasusom implicira da ne postoji fiziološka samoregulacija. Ipak pre svega moramo primetiti da u praksi. “Cta sam sanjaoA ( putem ovih apstrakcija mi organizujemo svoje iskustvo. 0uđenjem. san je isklju!en iz onoga što se smatra stvarnim svetom.. &no što u suštini oslo%ađa impuls nije se#anje. Kr $ "a Fr#jda= II Sn#+ *ada #emo se poza%aviti >rojdovom teorijom “privla!enja određenih sadržaja od strane nesvesnog. Walucinacije nisu prihva#ene kao naše funkcije. spontani život je !esto “infantilniji nego što se to dopušta( gu%itak infantilnog nije organska promena.. 7li san pripada klasi želja koje mogu %iti zadovoljene samo u njihovoj nepokretnoj halucinaciji( po!etak miši#nog pokreta navodi san da %eži -ovo se tuma!i kao “cenzurisanje želje pre nego što ostvari motorno pražnjenje . !umačenje snova. stimuliše staro se#anje kao svoju raspoloživu tehniku.. jer su “infantilni “ impulse nasumi!ni. tako da se san takođe pojavljuje kao stvaran. sa stanovišta naporne introspekcije. naravno. kao u halucinaciji. puštaju#i ga da se. 1ajjednostavniji mogu#i kontakt u o%i!nom iskustvu %udnosti spontano isklju!uje san. ve# se pre !ini kao da je privu!eno nekim nevidljivim magnetom. Ili o%rnuto. prvi slo%odan razvoj nadražaja u pravcu oslo%ađanja . ve# razvoj impulsa stimuliše se#anje. rezignacija. a svrhovitost pripada sekundarnom mišljenju. never%alan. &vo se ostvaruje zauzimanjem stava nezainteresovanosti. Cto je još važnije. i zašto se.. svoju halucinatorsku igru smatraju delom stvarnog sveta( a odrasli posve#uju puno vremena i pažnje umetni!kim delima. jer ih potvrđuje uznemirenost. =akle. a ovo %i %ilo %esmisleno.

kako %i se. str. san je nemogu#e iskustvo ne toliko z%og svog sadržaja. *a tako puno oružja upereno protiv njega. sa tako sakupljenom koli!inom nadražaja. koji %rani uo%i!ajen koncept ega i tela. Potre%no je samo setiti se pojave gađenja. a takođe i zna!ajne razlike: “Primarni proces teži pražnjenju nadražaja. z%og nesvesne navike inhi%iranja. 8<FF. prvo%itno odsutne u infantilnom životu. “4onverzija afekta -suština QpotiskivanjaM. 5ini se da je za >rojda detinjstvo u psihološkom smislu %ilo najstvarnije. da %udemo pripravni. niti su pogrešno mišljenje. !umačenje snova. su primarni procesi psihi!kog aparata( oni se dešavaju kad god su predstave napuštene od predsvesne katekse. “Primarni procesi su od po!etka prisutni u psihi!kom aparatu. potre%no je da se pozadina koliko je mogu#e zadrži praznom i o%i!nom( znatna energija uništavanja uložena je u ovaj rad. ve# z%og svoje forme:. a ne san u terminima %udnog stanja. ve# su načini rada 103 .7.anja. 8<G<. Kr $ "a Fr#jda= III S$+arn#s$ =a %i %ili jasni u vezi >rojdove teorije potiskivanja. *vi ovi faktori deluju pose%no snažno ' tako da san %rzo %eži i nepovratan je. preuzimaju#i punu kontrolu nad njima. u svom eseju “& se#anju .“ejdetski . ve# u terminima situacija iz detinjstva. da %i uopšte neka figura %ila dostignuta. &vaj pritisak !ini sistem reakcionih formacija. 1eT Uork. *ve u svemu. u Studiji interpersonalnih odnosa. odvija se u toku razvoja. 1eT Uork. &to +ank kaže da su Irokezi zastupali suprotno mišljenje: san je %io stvaran.ava tu stvarnost. Wermitage Press. /.. dok se sekundarni procesi postepeno o%likuju u toku života. kao mnoge spontane reakcione formacije koje se suo!avaju sa opasnoš#u ugrožavaju#eg stava sna. kao i z%og namerne odluke šta #emo smatrati stvarnoš#u. verovatno tek u cvatu života “1epravilni procesi zamene snova itd. te je stoga cilj %io da se %udno stanje interpretira u terminima sna. *a ovog stanovišta možemo posmatrati potre%u da %udemo %udni i da delamo. F6G<. da se orijentišemo u vremenu i prostoru i po pitanju svrhe. umesto da samo %ledi i gu%i dominaciju jer je nevažan ' onda kada je self neuroti!an i ve# postoji napetost u uo%i!ajenim odnosima figure i pozadine. ve# poreme#ena. &vo #emo dalje razmotriti. :: *igmund >rojd. u prevodu 7. :: @@@@@@@ : *li!nu odli!nu analizu za%oravljanja snova ponudio je Cahtel -*chachtel. HHF )re%alo %i da kažemo da primarni proces ' jedinstvo perceptualnih. inhi%iraju#i i preklapaju#i primarne. misli sna se smesta uništavaju. na osnovu kojih nesvesna želja izaziva oslo%ađanje afekta.. /opšteno govore#i. 0rila. motornih i ose#ajnih funkcija koje je pogrešno nazvano “mišljenjem ' kreira stvarnost( sekundarni proces koji apstrahuje iz ovog jednistva jeste mišljenje koje odra. mora#emo ponovo da prou!imo njegovu raspravu o stvarnosti -vidi F. str. *ekundarni proces od%acuje ovu nameru i umesto toga ima za cilj identitet mišljenja. san %eži i %iva odgurnut z%og spontanog formiranja figure3pozadine koja je mogu#a u datim okolnostima. / nekoliko narednih odlomaka vide#e se osnovna sli!nost između onoga šta on kaže i naše propozicije. zapravo nisu falsifikati naših normalnih procesa. >rojd je razlikovao “primarni proces i “sekundarni proces mišljenja. želja sna se snažno potiskuje. Pošto je pozadina po navici ne prazna. *e#anja. uspostavio identitet opa. nikada nisu %ila pristupa!na predsvesnom i iz tog razloga oslo%ađanje se ne može inhi%iratiZ. =uševno zdravlje selfa i %ez%ednost organizma izgleda da su neposredno ugroženi kada dođe do konfrontacije sa spontanoš#u snevanja. &no je vezana za aktivnost sekundarnog sistema.. $acmillan "o. prepuštene same se%i i mogu %iti ispunjene neinhi%iranom energijom koja te!e od nesvesnog i teži pražnjenjuZ Procesi koji su opisani kao “nepravilni .8F. jer je kona!no on san interpretrao ne u terminima %udnog stanja -ostaci dana.

naravno da postoji neodređeni %roj spontanih celina koje nisu halucinatorske( ovde se radi o pitanju ispravnog teoretisanja o tome šta se dešava u iskustvu. a sve druge spontane formacije figura potpuno se previđaju. 1e uzimaju#i ništa od ovoga u o%zir. svi delovi ' izolovani opažaji.. naravno. >rojd se upravo oslanjao na disocijacije pacijenata( on im je za%ranjivao da traže smisao ili primenu( tako da je %io zainteresovan samo za snove kao spontane celine. a potom oslo%ođeni. prema >rojdu... prakti!nim i li!nim razlozima. te on pokušava da kaže: “Procesi snova nisu uopšte nepravilni( oni su put do stvarnosti( a ono što gu%i stvarnost upravo u cvatu života. “nesvesno . da %i se stvarnost uopšte shvatila. jer je u detinjstvu postojao zna!ajan neinhi%irani proces. 7li o!igledno je da su jedine spontane celine kontakta koje je >rojd mogao zapaziti %ili procesi snova. @er ako je svaka orijentacija u stvarnosti data u izolovanim !ulima i opažajima i ako je svaka manipulacija stvarnosti data izolovanim motornim navikama. $acmillan "o. u prevodu 7. detinjstvo se i potcenjuje i precenjuje( precenjuje se kada se smatra nepovratno izgu%ljenim( a potcenjuje se u terapiji. može i da je oslo%odi. “interpretiraju i redukuju. >rojd uopšte nije %io zadovoljan ovim. / teorijskom smislu. &grani!enje je projektovano kao prili!no “surova stvarnost . I zato što je on hteo ovo da kaže. a oni zapravo nude sla%u . odrastanje po pravilu o%uhvata “konverziju afekta .. $eđutim. &no što je %ilo neta!no jeste mišljenje da se kasnije razvio nov.. )ako je rezultat njegove prakse %io da on nije mogao povezati dinami!ko spontano “mišljenje koje je zapažao. jer u!enje. )uma!enje snova. pošto self ponovo spontano deluje. jer je to dovelo do razvoja neuroza. )ada. koji je %io spontana prakti!na celina. a ne o njihovom zdravom jedinstvu u sistemu dostupnih se#anjaA $ogli %i govoriti o teorijskim. umesto da se smatraju delovima vitalne stvarnosti i zaista esencijalnim u svakom kreativnom delovanju. 104 .psihičkog aparata oslobođenog od inhibicije. &sim ovoga. Ipak. izjedna!ava samo sa procesima snova.. kojim su se %avili geštalt psiholozi i pragmati!ari. 8<FH.7. jeste @a . Cta je navelo >rojda da misli o sekundarnom procesu kako preklapa primarni na ovaj na!in. jer je on nasumi!ne impulse smatrao izolovanim nadražajima mehani!kog organizma. u!enje. te prema tome. ve# takođe i negova psihologija fiziologije. -&n je uporno smatrao ' kao da mu je %ilo neprijatno ' da je transfer. / prakti!nom smislu. >rojd se ograni!io na !isto ver%alnu. nikada ne mogu da %udu jednostavno upotre%ljeni. ceo sistem frojdijanske psihoanalize je zaokupljen “infantilnim .. str. koja nije istovremeno %ila samo san. : *igmund >rojd. / ovoj konstrukciji. 7 snovi i simptomi se ponovo napadaju.. samo ostatak detinjstva. 0rila. zdrav entitet. sekundarni proces. >rojd je imao pogrešan koncept stvarnosti koji je poticao od njegovog prihvatanja pogrešne psihologije svesnog. koji je nudio stvarnost. mora postojati apstraktni misaoni proces kojim %i se povezivali delovi i rekonstruisala celina. Po našem mišljenju. a ne na psihosomatsku terapiju. /metnost. kao da celokupno u!enje i namerna kontrola koja ga prati. Pojam “sekundarni proces je izraz gu%itka svesnosti selfa da ovaj proces vrši inhi%iciju. nije ništa drugo nego inhi%iranje. tada naravno. se#anje i odrastanje su radikalno odvojeni od primarnog procesa. -&vo je @ungova kritika. kao i motivacije za akciju( telo se izražava do%ro konstruisanom serijama ciljeva i kompleksima želja. 1eT Uork. ni sa sredinom ni sa telom( stoga ga je smelo smestio u nezavisno carstvo.$ 9 Primarni proces -stvaranje identiteta opažajne stvarnosti. 7 reakcionom formacijom spontani proces se prkosno ocrnjuje i postaje “samo san i neuroti!no iskrivljenje. u terapiji. navike i apstraktni ciljevi ' su utemeljeni u inhi%iranju jedinstva spontanosti. propriocepti. nije samo >rojdova psihologija svesnog %ila pogrešna. I na kraju. prema ovom konceptu.HHF6HHI orijentaciju i nikakvu manipulaciju. gde se ceo zadatak analize svodi na povratak ovog nepovratnog. telo je puno nasleđene mudrosti ' ono je od samog po!etka gru%o prilagođeno sredini( ono poseduje sirovi materijal za stvaranje novih celina i u svojim emocijama ono sadrži vrstu znanja o sredini. &vo je ispravno. je spontano kontaktiranje( ali on se.

ve# da se reši nezavršen pro%lem( ali one se mogu protuma!iti kao retrofleksija( !ovek želi da izmori onog “drugog koji ima neku potre%u i da ga pošalje na spavanje. %u!nu za%avu na spratu niže( i on usmerava svoju agresiju kako %i ovo uništio. psa koji zavija. zamišlja dosadne prizore itd. zna!enje potre%e je za%oravljeno. &n odustaje od pokušaja da zaspi. jedino što !ovek ose#a jeste da želi da ne %ude ovde i da ne radi ovo. =ominantna potre%a ne može da se pro%ije u prvi plan. )ada oso%a zapo!inje proces disociranih fantazija i misli. Prema frojdijanskoj teoriji konverzije afekta i prema tome. ve# neki drugi glas koga se plaši ili želi da !uje.( ili o%rnuto. upravo tada. koje se sve zaista odnose na potisnut pro%lem. 4. Pr mer )#$ s" +anja= ?esan !a d#sada +ezimira#emo sada našu raspravu i da#emo jedan primer potiskivanja. !ovek može %udan sanjariti ili zaspati i snevati. )ako se može desiti da ako se nagonu za uništavanjem dopusti da postane dominantan. pažnja opada( nijedna figura ne postaje jasna. Ironi!no je da kada !ovek ne pokušava da zaspi. 7kutna nesanica ilustruje ovaj metod funkcionisanja na najjednostavniji na!in: jer pokušavanjem da se zaspi. dođe do nasilne akcije ' psa gađamo cipelom. Ispravna orijentacija vodi do dalje relevantne aktivnosti: !ovek se o%la!i i pridružuje se društvu u komšiluku. &vo se zove dosada. ve# mu!no slede jedna drugu. &ve namerne imitacije spavanja su naravno ne%itne za pravu potre%u. nespokoj i napetost. potiskivanja nadražaja. sada kada je iscpljeno nešto energije usmerene prema unutra. Yelja da se uništi o%jekat je vrlo %liska istinskoj osnovnoj situaciji pokušaja da se uništi pro%lem. ali nesavršeno zadovoljenje iste potre%e. )re#i stadijum je kada se !ovek fiksira i koncentriše na neki %esmislen razlog svoje nesanice. 2a razliku od distrakcija koje ne mogu postati atraktivne i privu#i pažnju postoje one koje uspešno organizuju zanimljive aktivnosti. pojavljuje se nesanica. 7ko je potisnut nadražaj takav da može u znatnoj meri %iti zadovoljen u fantaziji. !ovek sklapa o!i. pro%lem ne postoji. kada nije “vreme za spavanje. 2ato što postoji želja da se %ude negde drugde i da se radi nešto drugo -ali ona se ne može prepoznati. !im se neko prepusti želji da spava i legne. dalja kreativna prilagođavanja su minimizirana. jer mu nije dopušteno da se razvije i orijentiše. $eđutim. *am napor da se zaspi tada postaje sredstvo kojim se potre%a guši. )o su interesovanja koja poti!u od nadražaja koji se ne može jednostavno izraziti jer mu je zna!enje potisnuto. &vo su takozvane “su%limacije ' interesovanja koja zadovoljavaju potre%u na “na!ine koji su društveno prihvatljivi i štaviše poštovani . &vo može imati alternativne konsekvence: !ovek #e sada još više kontrolisati potiskivanje i u!ini#e ga dovoljno !vrstim kako %i zaspao -u ortodoksnim terminima. / nesanici. proces su%limacije tre%alo %i da %ude nešto nedoku!ivo misteriozno. ustaje iz kreveta. 105 . a figure u prvom planu su poreme#ene i pošto ne mogu da privuku dovoljno energije i nisu atraktivne. potiskivanje pro%lema i upornost nadražaja pojavljuju se kao nepažnja. self želi da se opusti i dezintegriše. 7li !esto. ali ga nezavršena potre%a drži na okupu. &no što se zove “su%limacija jeste direktno. ali on ne želi da shvati vezu i zato se fantazije ne povezuju u jednu želju. dosada. Ponekad se dešava da zapravo jedan ovakav niz fantazija ima isto afektivno zna!enje kao i potisnuta potre%a i u tom slu!aju misli oslo%ađaju deo nadražaja i !ovek tone u lak san zaposednut snovima( ali uskoro se %udi ukoliko napetost postane snažna. piše pismo ili radi što god da je potre%no. !ovek može iznenada prihvatiti nezavršenu potre%u kao svoju sopstvenu. a %ol nezavršene potre%e se snažno doživljava kao pose%no nezadovoljstvo. ali koja “indirektno zadovoljavaju potre%u. +ekli smo da kod potiskivanja nadražaj nastavlja da postoji u pozadini i svaku novu formaciju %oji %olom. koja nije da se spava. jer ako je organska želja suštinski promenjena. suprotstavljanjem lažnom pro%lemu.2. na žalost. / ovakvim uslovima self se okre#e drugim kreativnim prilagođavanjma i dalje ulažu#i napor da za%oravljena inhi%icija ostane za%oravljena. 2a%oravlja se da je inhi%icija %ila namerna. potiskivanje #e pre uspeti nego ne. )a!nije govore#i. Prvo. ili shvata da to nije zavijanje psa. 7li oso%a koja se dosađuje prisiljava se%e da o%rati pažnju ' ona se iscrpljuje pokušavaju#i da održi napeti odnos sa nejasnom figurom i poreme#enom pozadinom( uskoro je savladana umorom i o!ni kapci padaju. i tako se spontano ostvaruje snažni afekt ' pri ovome se crpi upravo ona energija koju !ovek nesvesno snažno ispoljava. umor -a ponekad i kao spavanjeD. priznaje da ga za%ava u komšiluku više privla!i nego od%ija. :Su1l ma! ja. uopšte ne postoji takav pose%an proces kao što je “su%limacija . šta je to što je zadovoljeno supstitutivnom aktivnoš#uA Po teoriji koju mi izlažemo. lupamo po podu ' tada dolazi do delimi!nog oporavka ego funkcije. jer joj nije dopušteno da se razvije..

7li neko #e se po%uniti i re#i da nije to ono što je potisnuto i su%limirano. gde je to podjednako relevantno. evidentno je da su%limacija nije zamena za direktno zadovoljenje. daljim pokušajima da se uništi nadražaj ili njegovo iskušenje. kako je ovo %ilo tako efektnoA 7li %aš suprotno. to jest.. te ne %i %ilo ni potre%e da se ona povrati. 7ko se za trenutak osvrnemo na društvenu efikasnost mnogih su%limacija. -4ako je to smatrao 0ergler. ve# zato što mu se u određenim uslovima hrana gadila. je od%ojno jer je apetit inhi%iran !vrstim zatvaranjem usta( gađenje je odgovor na nasilno stavljanje hrane u !vrsto stisnuta usta ' ali oso%a nije svesna !injenice da može da otvori usta. Psihoanaliti!ka teorija “su%limacije . %io je njegov neo%i!an stav prema hrani: da li je Bandi prihvatao ili od%ijao da jede. ve# prisustvovanje primalnoj sceni i pokazivanje de!jih genitalija. potre%a se pojavljuje suviše !esto. 7li mnogo je verovatnije da su suprotnosti dinami!ki povezane: jedna suprotnost je reakciona formacija drugoj( ono što postoji je dinami!ka hijerarhija nagona. neo%i!niji primer. ali ne ose#a i ne dela. ve# ostvaruje njihovo direktno zadovoljenje. ova spontana fiziološka procena i konsekventni !in. oso%a se ne identifikuje sa apetitom za hranom( ali na stadijumu reakcione formacije. a ono što je dete želelo jeste da iskaže svoju sopstvenu prirodu i želje. 1aravno da pisac zaista viri i pokazuje se. su%limacija se kompulzivno ponavlja. namerne inhi%icije. 7ko ostavimo za so%om frojdijansku teoriju konverzije afekta i potiskivanja nadražaja. 4ako god. ako postoje. pokaza#e se da one zaista pružaju direktno zadovoljstvo( jer ono što je spontano i neinhi%irano jeste snažno i efikasno. gađenje. Rea"! #na f#rma! ja +eakciona formacija je iz%egavanje anksioznosti koja se može pojaviti slomom potiskivanja -putem ja!anja inhi%iranog nadražaja ili relaksacije inhi%icije. gordost. hrana se jednostavno alijenira od se%e.. koji su !esto njegovi poznanici i vrlo !esto !lanovi njegove porodice( on prikazuje svoja sopstvena ose#anja i za%ranjeno znanje.2adovoljenje je nesavršeno jer gu%itak ego funkcija u nesvesnoj inhi%iciji spre!ava efikasno kreativno prilagođavanje( zato što je sam nadražaj o%ojen %olom. razmotrite uživanje u hrani i gađenje. @er upravo romanopisac uspeva u tome da ne potisne svoje nagone. Pitanje je šta se ovde potiskujeA &n zadovoljava svoju radoznalost u vezi seksualnih i drugih radnji i likova. međutim. 1ama se !ini da je ovo pogrešno tuma!enje ne!ega što se tada dogodilo: de!ja zainteresovanost za primalnu scenu sastoji se od željne radoznalosti u vezi onoga što rade najzna!ajnije oso%e u njegovom životu. Potiskivanjem se iz%egava uz%uđenje( reakciona formacija iz%egava anksioznost ugušenog uz%uđenja ' koja je izgleda još opasnija nego što je %ilo prvo%itno uz%uđenje. nastala je iz toga što je >rojd ponovo previše %lisko povezivao nagone sa njihovim prošlim situacijama i mišljenjem. Prema tome. a ne u okruženju de!jeg vrti#a. dalja agresija protiv nagona i identifikacija sa introjektom koji agresira protiv nagona. mogle %i se o%jasniti kao nepotpune konverzije afekta: stvar koja je na de!ji na!in pružila zadovoljstvo. teško#om. takli su sva!ije srce. kao i poja!avanjem inhi%icije. tvrdoglavost. 1a stadijumu potiskivanja. organizam ne dostiže potpunu ravnotežu. na primer o do%ro poznatom tuma!enju da umetnost romanopisca predstavlja delimi!nu su%limaciju potisnutog infantilnog virenja i pokazivanja. suprotnim ose#anjima prema istom o%jektu u istoj situaciji. ve# zato što je to %io spontani odgovor na stvarnost. 4. @edan od važnih aspekata Bandijeve mo#i da pokrene milione svojom !uvenom detinjom li!noš#u. )o je %ilo efektno ne zato što je %ilo sim%oli!no ili neka vrsta zamene. jer ona samo pri!a jednu pri!u. =a#emo drugi. te krivica poti!e iz tog do%a. &vo su upravo one potre%e koje oso%a sada zadovoljava ' ali zadovoljstvo nije savršeno. i kona!no. do%ijalo je politi!ki zna!aj. hrana ne %i više %ila na silu gurana. oso%a uopšte 106 .. moralno osuđivanje( primeri poja!avanja inhi%icije su pravedništvo. prkos. -&vakve suprotnosti. nema potre%e da dalje pri!amo o “am%ivalencijama . =okaz da ništa od ovoga nije potisnuto vidi se u stvari u njegovom ose#anju krivice u vezi toga što radi. / svetu odraslih. Primeri uništavanja provociraju#ih stimulansa ili nadražaja su iz%egavanje. namerna glupost. /živanje u hrani -iskušenje. Wo#emo li sada ovo protuma!iti kao infantilnu mrzovoljuA 7 zatim. $astur%acija do%rim delom ilustruje ova svojstva su%limacije. poštovano. ali sveopšte potcenjeno. 1a primer. ipak ne pruža samo %ol. “od%rana inhi%icije. inhi%icija nagona. sno%izam. Bandi je verovatno postio ne da %i prevashodno uputio prora!unatu pretnju. +azmislite. ovo je %ilo izvanredno direktno oživljavanje de!ijeg istinitog ose#anja da je od suštinskog zna!aja to da li neko jede u uslovima lju%avi ili mržnje. mazohizmom( a njima je o%ojen zadovoljavaju#i interes( zato što postavljena ograni!enja uti!u na interesovanje da uvek %ude nekako apstraktno i odvojeno od potre%e( i zato što nesposo%nost da se %ude spontan spre!ava potpuno pražnjenje. kao da su suprotnosti postojale na istom nivou i kao da su o%e %ile otvorena ose#anja. i da u!estvuje.

usamljenost. *ada #emo izložiti ideju da se razli!iti mehanizmi i “karakteri neuroti!nog ponašanja mogu posmatrati kao stadijumi kreativnog prilagođavanja u kojima se uz%uđenje prekida. razoriti i uništiti prepreke i kreirati primerenije navike. koje zauzvrat pokušava da ih uništi.O 3UNK0IJA 27 TIPIČNE STRUKTURE I . Pravedništvo. gde je u po!etku odnos pacijenta i terapeuta vrlo osetljiv( i potre%no je da se na %olan na!in mo%ilišu ove reaktivne crte i sitni trijumfi. šta god da se dešava u toku terapijske seanse. self kao da pita: “ Cta mi je potre%noA Wo#u li da se poza%avim timeA Cta me podsti!eAZ Cta ose#am prema tomeAZ Wo#u li to da pro%amA Bde sam ja u odnosu na toA 4oliko sam snažanA Cta imam na raspolaganjuA =a li da navalim ili da se povu!emA 4oje tehnike koje sam nau!io mogu sada koristitiA *elf spontano vrši ove namerne funkcije i one se o%avljaju uz punu snagu selfa.&va kreativnost #e spontano delovati u svakoj teku#oj sadašnjosti( terapeut ne mora da ide ispod “o%i!nog ponašanja ili da ga na prevaru ukloni. /mesto toga. "ara"$era. 2V . ali je njihovo prilagođavanje nemogu#e z%og potiskivanja. ve# ono što dodiruje. kao što se dešava kod svake vrste u!enja. / ovom poslednjem poglavlju pokuša#emo da o%jasnimo najvažnije neuroti!ne mehanizme i “karaktere kao na!ine kontaktiranja stvarne teku#e situacije. promišljenost u vezi određenih želja. ono što spoznaje. )ako da apetit koji se ponavlja i gađenje ne stvaraju pravi konflikt( ne postoji prava “am%ivalencija : suprotnosti su “*viđa mi se ova hrana i “1e#u da jedem ono što mi se ne sviđa ( one naravno nisu nekompati%ilne. S$ra$e& ja $era) je :neur#$ *n . +eakcione formacije su o!igledno razorne i negativne( i niko ne želi da ih prizna. &dnosno. do%ru volju. interesa i mo#i koji imaju definisanu. $eđutim. spontano nestaje u interesu i tada su granice nevažne. a alijenira druge delove kao da mu ne pripadaju. promišljenost. &n se doživljava kao aktivni proces.)erapeut %i više voleo pacijenta koji je do%ar neuroti!ar sa strogim moralnim na!elima. tvrdoglava gordost.RANI0E 1. 0ivaju#i progresivno uklju!en. jer !ovek ne kontaktira granicu. svi ovi stavovi se zamenjuju uništavanjem uništavanja i tako do%ijamo ispraznu pristojnost. ono u !emu uživa. +azlog ovome je stanje neravnomernog društvenog razvitka koje smo ranije opisali -K. I na kraju. kako %i otkrio mehanizam. ose#aj “@a .an 'm :"ara"$er . Ae. neuroti!ar gu%i svoje granice. / terapijskom smislu. "a# s$ad jum )re" da "rea$ +n#s$ 7nksioznost je prekid kreativnog prilagođavanja.( ovo je samoosvajaju#e društvo koje takođe poštuje otvorenost i seksualnost. ali promenljivu granicu.nije u kontaktu sa hranom ' iz%or nema nikakve veze sa hranom. uo%i!ajene reakcione formacije su takođe omražene u našem društvu. štedljivost. u toku %liskog i finalnog kontakta. =efinisali smo neuroze kao gu%itak ego funkcija. ve# sa za%oravljenim interpersonalnim odnosima. ono što stvara.F. 1euroti!na ponašanja su kreativna prilagođavanja polja u kome postoje potiskivanja. *a terapeutskog stanovišta. uz%uđenje i kreaciju nove figure. 4rajnji ishod ovoga se vidi u terapiji. %ezose#ajnost. 1jegov zadatak je jednostavno da postavi pro%lem koji pacijent ne rešava na adekvatan na!in i gde je nezadovoljan svojim neuspehom( tada #e potre%a pacijenta./pravo tako se inat i zavist 6 agresivnost %espomo#nih i eros osuje#enih 6 ne odo%ravaju. on ne nastavlja dalje i više nije u stanju da se nosi sa tim. ovaj pro%lem selfa je prepreka za rešavanje drugih pro%lema i postaje o%jekat namerne pažnje. gu%i ose#aj gde se nalazi. / ego stadijumu kreativnog prilagođavanja self se identifikuje sa nekim delovima polja kao svojim sopstvenim. opsesivna pedanterija. želimo da ela%oriramo jednu tipologiju na osnovu doživljavanja 107 . šta i kako nešto radi i više nije u stanju da se nosi sa tim( ili on ose#a svoje granice kao da su nefleksi%ilno fiksirane. u toku ovog procesa. moralna cenzura ismevaju se i ne odo%ravaju( oni izgledaju ništavni umesto da su grandiozni. uz svesnost.UBITAK E. uz određenu pomo#. toleranciju itd. *amo u krizi i opasnostima dopušteno im je da prodru u prvi plan. Pitanja koja se sada javljaju su: “/ kom momentu <a prestajem da rešavam ovaj jednostavan pro%lemA 1a koji na!in ja se%e spre!avamA Cta zna!i anksioznost koju ose#amA %.

nekompati%ilne. naravno. prekid odražava na organizam i 108 . 7ko je terapeut u mogu#nosti da pronađe svoje koncepte u procesu kontaktiranja. &na se sastoji od organizma. kriterijima zdravlja. ve# prepreka. u odnosu na pozadinu potiskivanja. @er organizovani prelazak nije ništa drugo nego ponovna mo%ilizacija fiksacija u celine iskustva. ili pokušajem da se otkriju veze koje nedostaju onome što mora %iti “pravi nagon -anamneza.. postoji isti pro%lem kao u svakoj drugoj umetnosti: kako koristiti ovu apstrakciju -pa prema tome i fiksaciju. Pozadina ove umetnosti je ste!ena navika. ve# da se njima više ništa ne postiže: njihovo zna!enje se promenilo. =iskutova#emo o prednostima ovakvog pristupa i svojstvima tipologije koji mogu %iti korisni za terapiju -jer. sada #e on alijenirati svoje slepilo i identifikova#e se sa svojim vidom( ako mu je potre%no da posegne napolje. Pacijent #e saznati da nema jedan “tip mehanizma. da pokažemo kako se. * druge strane. koliko se tek onda odnosi na slu!aj u kome pacijent za svoju kreativnost ima na raspolaganju !itav niz ljudskih iskustavaA na koji terapeut cilja -analiza karaktera. terapijskog metoda. -d. 2adatak terapeuta je da pacijentu postavi pro%lem u okolnostima u kojima njegove uo%i!ajene -nezavršene. ali shva#ene kao celine oni su opisi neuroti!nog “ega u procesu. kako %i postali sredstvo kojim #e se mo%ilisati proces u!enja i doživljavanja terapeutske umetnosti. a ne prošla istorija ili propozicije %iološke ili socijalne teorije. možemo o!ekivati da #e se. G.. kada %i im se samo dopustilo da o%ave svoj posao. on je kreativan 6 da ostvari svoju sopstvenu jedinstvenost pomirenjem o!iglednih nekompati%ilnosti i menjanjem njihovog zna!enja:. a ne njenim otkrivanjem u stvarnosti. ako naše koncepte određujemo iz momenata sadašnjeg procesa -naime njegovih prekida. 1o. &no što je najvažnije da se zapamti jeste da su svaki mehanizam i karakteristika zna!ajno sredstvo za život...anrova . a ne tip %olesti. Aamletu. sa svesnoš#u. =ijagnoza i terapija !ine isti proces. 4njiževni kriti!ar po!inje da radi sa sistemom . tada #e %arem pacijent koji je pred njim %iti stvaran. a pose%no tok aktuelnosti i kako 6 što je pose%an pro%lem koji terapija deli sa pedagogijom i politikom 6 ne nametati standard. Prema tome. ve# pomo#i drugome da razvije sopstvene potencijaleA -a. $oramo se setiti da je aktuelna situacija uvek primer celokupne stvarnosti koja je uvek postojala ili koja #e postojati. da ukažemo na normalno funkcionisanje prekida. ako ovo važi za jednostvane muzi!ke i likovne medije. korak po korak. )ako da u svakom slu!aju mi pokušavamo -8. -%. &sim ovoga.( ali poenta nije u tome da su slepilo i paralisanost “neuroti!ni .. Potre%no je da terapeut ima sopstvenu koncepciju radi orijentacije. *vaka tipologija zavisi od teorije ljudske prirode. da su neke ili !ak sve oso%ine koje oso%a poseduje. 7 šta %i se moglo o!ekivatiA )o je priroda kreativnog ' i sve dok pacijent ima ma kakvu vitalnost.aktuelne situacije. možemo postaviti uo%i!ajena pitanja koja se ti!u strukture ponašanja: kako se ono uklapa sa organizmomA 4ako se uklapa sa sredinomA 4ako se njime zadovoljava potre%aA -c. situacije nisu više najadekvatnija mogu#a rešenja. kreativno prilagođavanje koje nastavlja da rešava pro%lem hroni!ne frustracije i straha. u terapiji ili drugde. ili o%rnuto. nudimo slede#e skice “karaktera kao neku vrstu mosta između terapije aktuelne situacije i terapeutovih koncepata. *hema koju ovde nudimo nije izuzetak. +adi se o tome da primenom %ilo koje tipologije. oni nisu više tehnika. kao u svakoj drugoj umetnosti. ovi koncepti moraju na prepoznatljiv na!in %iti povezani sa terapeutovim poznavanjem ljudskog razvoja i njegovom somatskom i socijalnom teorijom. šta je to tragedija. doživljavamo apsurdnost da nijedan tip ne odgovara nijednoj određenoj oso%i. )ada je pacijentovo ponašanje. Bomeu i <uliji. : Potkrepi#emo ovu o!iglednu istinu primerom iz druge društvene discipline. -9. naravno. a on to ne !ini jer je nezanimljivo i ne%ez%edno da ih koristi. ve# zapravo niz “tipova i da se zaista svi “tipovi pojavljuju u logi!nim serijama.I.. &vi karakteri i njihovi mehanizmi nisu tipovi oso%a.. da zapo!nemo od trenutka stvarnog prekida. da %i znao gde da gleda. -F.. ono što je potre%no jeste da samo pomognemo pacijentu da razvije svoj kreativni identitet organizovanim prelaskom od “karaktera do “karaktera . oda%rane grupe pacijenata -vidi prethodno. šta je to farsa itd. )ada umesto napadanja ili redukovanja kontradiktornih crta !ime se dopire do “pravog osnovnog karaktera . 7ko je potre%no da pacijent koristi svoje o!i. =akle. ono što se tretira jeste jedinstvena oso%a. on #e sada postati svestan svoje muskularne agresije uperene protiv posezanja i relaksira#e je itd.. =a rezimiramo. njegove sredine i trenutne potre%e. ovi prekidi razviti u druge prekide( tok procesa ne#e %iti izgu%ljen. 7li on otkriva da su ovi nekompati%ilni tipovi ne samo kom%inovani u Aenriju 'V. a da se pri tome ne izgu%i sadašnja aktuelnost. ve# da se samo zna!enje tragedije ili komedije transformiše u svakoj jedinstvenoj celini.

Projekcija. dete 109 . te stoga ... -G. dolazi do sadašnjeg prekida -gu%itka ego funkcija.ilica je spremna za zavisni!ki ugriz kojim se sisa zu%ima. *tav koji se zauzima prema sredini sastoji se od spre!avanja da se dostignuto ponašanje oduzme -od%ijanje od sisanja. ali ono što je staro nije zanimljivo i razli!ito. Introjekcija.. dostupno se#anje. -9. o!igledno je da su nesagledive o%lasti relativno stalne konfluencije neophodne kao osnovna nesvesna pozadina svesnih pozadina iskustva. 7ko se !ovek navede da postane svestan ovih temelja kona!ne sigurnosti. mi govorimo o reakcionoj formaciji. 4ona!no. +azlika između zdrave i neuroti!ne konfluencije je u tome da je zdrava konfluencija potencijalno kontaktna -npr. ali !ije je odsustvo u!inilo da se ona zamrzne. na primer.. : “Potiskivanje . 4onfluencija. A#men$ )re" da Pitanje koje se postavlja u vezi gu%itka ego funkcija je. kako smo videli. nesavršeni kontakt koji je mogu# u prose!noj situaciji. zavisni: gde ne postoji potre%a ili mogu#nost za promenu. asimilacija. hroni!na inhi%icija koja je za%oravljena i !uva se u za%oravu:.ideli smo da se posledica kontakta. potiskivanje je jednostavno fiziološka funkcija. / neuroti!noj inhi%iciji. a da ne postoji posredništvo uo%i!ajenom sekvencom kontaktiranja. odrasla oso%a sa svojom zajednicom. stimulacija iz sredine itd. ?gotizam. Pacijent se nada da se ništa novo ne#e dogoditi. =ete je u konfluenciji sa svojom porodicom.. ve# samo ose#aj sigurnosti.. pošto je to drugo ponašanje ostvareno i pošto je postalo navika. sadašnji stav ' uopšte ne priznaju#i novi zadatak 6 je držanje za nesvesnost.. nepro%lemati!no ili nepopravljivo. Ipak. / toku nadražaja. 2animljiv je slu!aj sa reakcionom formacijom. “/ kom trenutku <a prestajem da rešavam ovaj jednostavan pro%lemA 4ako ja se%e spre!avamA . . / finalnom kontaktu. a anksioznost koju ose#a je metafizi!ka. diskutova#emo o mo%ilizaciji sekvence karaktera.. odgovor na opasnost je srazmeran pretnji ' iako !esto mala povreda može da izazove šok. +azlike u tipovima sastoje se od toga da li se prekid događa: -8. -H. 7rhetipski primeri su nesvesno sisanje ili težnja za toplinom i telesnim kontaktom koju oso%a nije doživela. onesveš#ivanje. 4ada pretnja ima veze sa anksioznoš#u koja rezultira iz oslo%ađanja hroni!ne i za%oravljene inhi%icije. za%oravljanje %eskorisnih informacija. šok. iako se druge važne interakcije odvijaju. naravno. / odnosu na ovu pozadinu. nekriti!nu i totalnu interakciju između fiziološkog signala i ego funkcije opreza.ratimo se ponovo našoj shematizovanoj sekvenci figura3pozadina u uz%uđenju i o%rnutoj sekvenci u inhi%iciji -8G. . +etrofleksija. gu%i se smisao . pani!no %ekstvo itd. *u%limaciju smo shvatili samo kao normalnu funkciju. -F. da ga povežemo sa kulturnom i somatskom istorijom. -G. ne postoji svesno zadovoljstvo u vezi sa njim. “su%limacija i “reakciona formacija pomenuti u prethodnim poglavljima su sami po se%i. K#nfluen! ja 4onfluencija je stanje %ez kontakta -%ez granice selfa. Pre novog primarnog nadražaja. $i smo u konfluenciji sa svim onim od !ega smo fundamentalno. / toku konflikta i razaranja.sredinu i kako dovodi do pozitivnog zadovoljstva. / neuroti!nom smislu. sekvenca je promenila pravac i telo je postalo krajnji o%jekat agresije: u pozadini je potiskivanje. fiziološko funkcionisanje. (. ..8.. . 1ormalno. / normalnim okolnostima. a neuroti!na ne može %iti kontaktirana z%og potiskivanja. / normalnim okolnostima. 5ini se da sve ovo implicira neposrednu. !ovek sa univerzumom. reakciona formacija je automatizovan odgovor na opasnost od pretnje telu: to je vrsta odgovora kao što su umrtvljivanje. normalne funkcije prilagođavanja. kao da se radi o vezanosti za zadovoljstvo z%og nekog dostignutog ponašanja i kao da #e ga neki novi nadražaj oduzeti( ali naravno. normalno odvija sa smanjenim selfom i da su sve navike i u!enje konfluentni. Prilikom suo!avanja sa sredinom. -H..

zadovoljstvo je mogu#e samo u slu!ajnoj spontanosti. da %i se iz%egla povreda nepripadanja -da ne govorimo o daljim suko%ima. 1euroti!na situacija je ona u kojoj je pravilo nasilno i nekompati%ilno sa živim nadražajem.. Cta !ini zadovoljstvoA / okviru muskularne paralisanosti i desenzitizacije. 7li nepovezano zadovoljstvo koje se tada javlja. uvu!ena karlica. 7ko dođe do prekida u ovom stadijumu. nezavisnoj od nadzora ega -histerija. odvratno itd. dok alijenira sopstvene potencijalne standarde. 2. pojavljuje se emocija ' povezivanje apetita ili drugog nagona sa nejasno shva#enim o%jektom. Intenziviranjem identifikacije i daljim okretanjem protiv se%e. pravila nekada su %ila izuzetna kreativna dostignu#a( ali mi ih uglavnom koristimo tako što ih zapravo ne asimilujemo niti nas ona slamaju. a !ovek se konstituiše tako što se identifikuje sa njenim standardima. konfluentni odgovori #e %iti na najrudimentarnijem detinjastom i nepovezanom nivou. doživljava se kao nezrelo. *va prirodna -nenasilna. pošto se guta celo i isklju!uje se. institucije. ona se !ine izvešta!ena i smešna. &va zamena se postiže jednostavno njihovim inhi%iranjem. ali z%og pozajmljenih svojstava koja nose.. %ili %i nezamislivi. ali ona je neodređena. ne ra!una se. nepovezana sa aktivnim ose#ajem selfa koji se pojavljuje u daljem teku#em ponašanju. 0udu#i da emocija ne izvire u !oveku. zamenjuje svoj sopstveni potencijalni nagon ili apetit sa ne!ijim tuđim. $eđutim. itd. i self tada introjektuje. / neuroti!nom smislu. ali koji nisu puno važni: jezi!ka pravila. velike ljudske kulturne tekovine i gradovi koji nam izgleda pripadaju. 1ormalno. Pr#je"! ja 4ada se nadražaj prihvati i sredina konfrontira. *tav koji se zauzima prema sredini je odustajanje -karlica se snažno uvla!i. &tvoreno zadovoljstvo introjektovanja je mazohizam ' inhi%irana mu!nina. neke želje. /. )akozvana regresija pretežno služi kao teku#i stav u kome slu!ajni impulsi mogu da pronađu svoj na!in kako da se izraze re!ima i ponašanjem( ovo uklju!uje zamenu ose#anja i reinterpretaciju zna!enja zadovoljstva kako %i se u!inili prigodnim. itd. -Pro%lem je u tome da se uo%i!ajena upotre%a smatra suštinskom. ovo je naš stav prema !itavom širokom spektru stvari i oso%a kojih smo svesni... i on zatim postaje detinji i prihvataju#i. !ak iako je to suprotno od onoga što on misli da veruje( !ak #e se pojaviti sekundarno zadovoljstvo z%og uništavanja sopstvenih prethodnih autoriteta( on mazohisti!ki !ezne da %ude od%ijen. 1jegova sopstvena ispravna mišljenja su dirljivo detinjasta. da je to upravo ono što on želi. "ilj je da se neka druga oso%a navede da sve uradi. $azohisti!ko ponašanje je mogu#nost kreativnog prilagođavanja sredine u okviru nanošenja %ola samom se%i uz pristanak sopstvene lažne identifikacije. to ne zna!i da ga drugi ljudi govore na neuroti!an na!in. &vakva muskularna paralisanost spre!ava svaku senzaciju. =ruštvena sredina o%uhvata celu stvarnost koja je u njoj. @er neophodno je imati neku li!nost. intojektor se miri sa sopstvenim osuje#enim apetitima tako što izvr#e njihov afekat pre nego što ih može prepoznati. &no što oso%a želi. neku tehniku. vilica uko!ena u osmehu. sama želja inhi%ira ' a mrsko okruženje se kako uništava tako i prihvata. o%la!enje. da ljudska %i#a nisu u stanju da imitiraju i prihvate opštu uniformnost %ez mnogo uživljavanja. 7 pro%lem je naravno u tome što se u “otvorenom ponašanju javljaju sli!ne teško#e ' nešto zahteva da %ude kontaktirano ' i onda !ovek po!inje opet da se ka!i. dešava se da tek posle niza godina pesnik asimiluje engleski jezik( ipak. ali ne#e( ili oso%a ima medveđi zagrljaj u snošaju( ili održava samrtni stisak u interpersonalnim odnosima. kritici. $eđutim. !ovek se prepušta sadisti!kim ujedima. rezultat je projekcija: !ovek ose#a emociju. on je 110 . / kulturološkom smislu. 7ko nije u stanju da se identifikuje i alijenira ono što on nije u pogledu sopstvenih potre%a. 5ovek #e prihvatiti svaku autoritativnu poziciju. !ovek se u%eđuje da je ono što ne želi.. ali niti ga žva#e niti mu ose#a ukus. In$r#je"! ja Prekid može da se dogodi u toku nadražaja. +egresivno ponašanje nije samo po se%i neuroti!no( ono se jednostavno javlja pre ili izvan konfluencije. prostorno planiranje. i gde se. 1a primer. zadržan dah. ako se radi o impulsu da se od%aci ono što je inhi%irano -suprotstavljanje prisilnom hranjenju. I on to odgriza.može da pređe na drugu hranu. iako može %iti dalekosežna. Ili o%rnuto. kultura koja se sti!e ovim stavovima je uvek površna. )ako da !ovek doživljava frustraciju i strah. !ovek se suo!ava sa prazninom. do%ro za njega.

. koja se onda nastavlja kako %i se odredila o%jektivna korelacija sa nejasnom emocijom ili intuicijom( u uo%i!ajenom kreativnom prilagođavanju.pripisuje drugoj mogu#oj stvarnosti. može %iti asimilovana samo ako po!ne da uklju!uje novi materijal iz sredine( poništavanjem prošlosti. Intuicija ili predznanje upozoravaju nas ili pozivaju svojim zna!enjem koje još nije vidljivo. &vo poništavanje je opsesivno i ponavlja se po prirodi stvari( jer reformacija. projekcija je faktor halucinacije neophodan u po!etku. 7ko je uklju!ena u neki poduhvat. on pokušava da izazove da to drugi u!ini. njegovoj sopstvenoj li!nosti i telu. Ponovnim stvaranjem neodrživih o%jekata u fantaziji. premišljaju#i. uz%uđenje se guši( a anksioznost i pretnja verovatno #e se pripisati upravo onome što je “najo%jektivnije .. ili da %ude povređen( on #e o%avezno %iti frustriran: tada se angažovana energija okre#e prema jedinom sigurnom o%jektu na raspoloaganju u polju. Ipak ako drugi protuma!i signale i priđe. sumnji!avoš#u ' jer na ta!ki gde fantazije i ose#anja mogu da do%iju informacije o sredini i nau!e nešto. %ilo da je to lju%av. sredini ' on je ose#a “u vazduhu ili usmerenu protiv njega od strane drugih. 4oje stvarno zadovoljstvo !ovek ostvarujeA )o je odigravanje zastrašuju#e dramati!ne scene kao u snu. 1jene ideje i planovi su !esto do%ro razmotreni. premišljamo itd. 1ormalno. sve su više o%ojene %olom i pretnjom. Premišljanje je puno preterivanja. 7li on time ne doživljava zadovoljstvo. javlja se snažna anksioznost. žalost. itd( ali !ovek to ne može podneti i mora prekinuti. do%ro razrađeni i doživljavaju se sa izuzetnom oz%iljnoš#u ' ali oni se o%ustavljaju usled nedostatka akcije jer je 111 . kao %ilo šta drugo. &no što du%oko želi jeste prilaženje i kontakt. )ako da se mi kajemo. 1euroti!ar koji projektuje. &vo je mogu#a aktivnost selfa u rigidnom okviru odsecanja sredine. !injeni!nom stanju. samo što umesto relaksacije. 5ovek se uglavnom %avi apstraktnom moralnoš#u i grehom. on se plaši da povredi -razori. nepogrešivi provokativni stav. ne nastavlja da se identifikuje sa nejasnim ose#anjem kao da je njegovo( umesto toga. ve# komunicira !ekaju#i “u zasedi . svoje greške. 4. !ine#i ponovno prilagođavanje polazištem dalje aktivnosti. on pokušava da poništi prošlost. ali “7 inhi%ira svoje prilaženje( stoga on ose#a da “0 gaji neke namere prema njemu. Projekcija u “nevidljivo je po!etak izlišne kreativnosti -89. on pokazuje -i zauzima. %es. o%lasti u kojima dolazi do projekcija odlikuju se glupoš#u. 7 u opštijem smislu. prelazi se preko istog materijala uvek iznova. kaljanje se%e. Re$r#fle"s ja Pretpostavimo sada da su teku#a energija. tako da što slike postaju ose#ajnije i privla!nije. 1a primer. )o je gotovo figura relaksacije koja stvara hipnagogne slike. onaj koji retroflektuje iz%egava frustraciju pokušavaju#i da ne %ude uklju!en uopšte. on ne miruje. iako se ne pokre#e. međutim. / odnosu na sredinu. / neuroti!nom smislu. =irektno zadovoljstvo oso%e koja retroflektuje ogleda se u njenom ose#aju da ima aktivnu kontrolu i da je zaokupljena zanimljivim stvarima ' jer ona je opsesivno zaokupljena ne!im i ose#a taj uticaj na sopstvenoj koži. Ipak normalno je da projekcija %ude neophodna. )ako. retrofleksija je proces ne!ijeg reformisanja.G. svoje re!i. &n je iznova žva#e. !ovek se okre#e se%i i uzrokuje %olest i neuspeh koji uklju!uju njegovu porodicu i prijatelje. orijentacije i manipulacije potpuno angažovane u situaciji u sredini. to jest. žalimo( mi se se#amo. &vo je retrofleksija. u tišini. želja se može ponovo pro%uditi i zadovoljiti mastur%acijom. / kulturološkom smislu. &n iz%egava frustraciju emocije tako što je otuđuje kao da nije njegova. svaki !in namerne samokontrole u toku pro%lemati!nog angažovanja jeste retrofleksija.. ve# samo dalje kajanje. &vim procesom oso%a !esto uspeva da na lukav na!in ostvari neki sekundarni ishod kojim se postiže prvo%itna inhi%irana namera: npr. )ipi!an primer neuroti!ne projekcije je da “7 ima neke namere prema “0 -erotske ili neprijateljske. sažaljenje. dure#i se. pacijentu je neprijatno z%og onoga što terapeut misli o njemu. a %udu#i da ne može da preuzme korake. da ne %i povredio svoju porodicu i prijatelje. korigovanje neprakti!nog pristupa ili ponovno razmatranje mogu#nosti emocija. na primer. &pipljiva sredina oso%e koja retroflektuje sastoji se od nje same i ona na se%e iskaljuje mo%ilisanu energiju. pogreškama. 7ko zastupa pozitivnije mišljenje. pri !emu se inhi%iraju motorne mo#i i pasivno !eka uživaju#i u slo%odnim emocijama. 7ko je ono što je po%udilo anksioznost strah od razaranja. Yao mu je što je povredio sredinu -izlu!ivanje. što ima za posledicu smešne ili tragi!ne greške. postoji okvir rigidnih miši#a. onda ono o%iluje dalekosežnim planovima i %udu#im projektima. oso%a sada sistematski mu!i svoje telo i prouzrokuje psihosomatska o%oljenja.. on ga definiše tako što ga pripisuje nekom drugom. ona radi nesvesna njegovog neuspeha. međutim.

112 . pošto spre!ava da iskustvo postane novo.. jer %ez spontanosti i rizika od nepoznatog. / neuroti!nom smislu. sporosti. on ne#e ništa %olje asimilovati analizu od %ilo !ega drugog. E&#$ 'am 1a kraju.. egotizam je vrsta konfluencije sa opreznom svesnoš#u i pokušajem uništavanja onoga što se na da kontrolisati i što može iznenaditi. -$ožemo lako razlikovati ovu sadisti!ko6analnu fazu od ranijeg introjektivnog sadizma zasnovanog na doživljenom mazohizmu. ve# za sopstvene granice i identitet. dokazuje da “može i zadovoljstvo koje do%ija je taština. 1a ovaj na!in dolazi do snažnog nadiranja uspomena i zamagljivanja stvarnosti.. 1jegov pro%lem se ne odnosi na kontaktiranje neke oso%e koja je )i. o%avljanju radnje koju !ovek može da o%avi i koju situacija zahteva ili okon!avanju onoga što pravi i napuštanju toga. za koju je zainteresovan. ve# na uve#avanje znanja i %roja poznanika. Re' me &ve momente prekida i njihove “karaktere možemo rezimirati u slede#oj shemi -“& je agresija prema organizmu. kao kod mastur%acije( mastur%acija je vrsta silovanja ' jer je verovatno da telo više ne#e da reaguje. dolazi do prekida popuštanja kontrole ili prismotre. 7. mi ovaj stav nazivamo “egotizam . tako što unosi sve više sredine u svoj prostor i pod svoju mo#. =irektno zadovoljstvo može se posmatrati u slu!aju erotskog nagona. kada je osnova za finalni kontakt adekvatno pripremljena. npr. &va metamorfoza je neuroza psihoanaliziranog: pacijent savršeno razume svoj karakter i nalazi da su njegovi “pro%lemi zaokupljuju#i više nego %ilo šta drugo 6 i postoja#e %ez%roj ovakvih pro%lema koji #e ga zaokupljati. !vrst zagrižaj *: paralisanost i desenzitizovano neprijateljstvo 2: histerija.. “* prema sredini. &vakva “sredina prestaje da %ude sredina.!ovek sve više z%unjen i kona!no razuveren nesigurnoš#u i oklevanjem. skepse. ona ne hrani i !ovek ne raste niti se menja. on može da reguliše koli!inu spontanosti. -/ potrazi za %oljim terminom. kako %i !ovek %io siguran da su mogu#nosti u pozadini zaista iscrpljene ' da ne postoji pretnja od opasnosti ili iznenađenja ' pre nego što se posveti. regresija 'ntrojekcija: neprihvatanje nadražaja &: konverzija afekta *: rezignacija -uništavanje identifikacijom. kao %ilo koje opipljivo telo u sredini( ali zadovoljstvo pripada agresivnoj ruci.. * o%zirom na određenu koli!inu lukavosti i dovoljno samosvesnosti da ne u!ini nemogu#im zahteve sopstvene fiziologije. teže#i da izoluje se%e kao jedinu stvarnost: ovo !ini tako što “preuzima sredinu i !ini je svojom. $ehanizam za iz%egavanje frustracije je fiksacija. jer ne postoji kona!no interesovanje za ono što se kontaktira. 1ormalno. rezervisanosti. 1ormalan egotizam se može videti kod sne%ivanja. egotista se lako transformiše u do%ro prilagođenu. apstrakcija kontrolisanog ponašanja iz teku#eg procesa. a “2 je direktno zadovoljstvo koje je mogu#e u fiksaciji. egotizam je neophodan u svakom složenom procesu koji zahteva ela%oraciju i dugotrajno sazrevanje( u suprotnom dolazi do preranog posve#ivanja ne!emu i potre%e da se osujeti poništavanje. )ipi!an primer je pokušaj da se održi erekcija i spre!i spontani razvoj orgazma. !oveku postaje dosadno i usamljen je. *vako ispoljavanje ovakve namerne kontrole hrani njegovu taštinu -i prezir prema svetu. 6. &vo predstavlja usporavanje spontanosti daljom namernom introspekcijom i o%azrivoš#u. kako %i sam postao neporeciv. Kon luencija: nema kontakta s nadražajem ili stimulansom &: ka!enje. 5ovek na ovaj na!in dokazuje svoju potenciju.. ali ne u neposve#enosti. seksualno zadovoljstvo je ne%itno. prepuštanja onom ponašanju koje %i dovelo do rasta. ose#anje napuštenosti. skromnu i predusretljivu “slo%odnu li!nost . 5ovek se štiti od iznenađenja iz sredine -strah od konkurencije. )ako na kraju. 7li ono od !ega se %rani je konfuzija. 1jegov metod ostvarenja direktnog zadovoljstva jeste podela: isklju!ivanjem stava koji je dostignut i %ez%edan. &rijentacija ' ose#aj gde se nalazi u situaciji ' !ini se izvanrednom( dok ne postane jasno da je prevideo jednostavnu prakti!nu mogu#nost.

kao “konfluencija introjekata . kao širenje konfluencije. ve# su one potpuno uklju!ene. nastavljanje toka. nešto nesvesno. Betro leksija: iz%egavanje konflikta i razaranja &: opsesivno poništavanje *: samodestrukcija. 7li njegov standard je da %ude potpuno prisutan i pažljiv. okre#e agresiju prema selfu i samolju%ivo jeD &no što želimo pokazati ovom shemom jeste poredak u kome se. nije izgu%io ego funkcije. vež%a. Pre$. jer je svaki neuroti!an mehanizam fiksacija i svaki mehanizam sadrži konfluenciju. &vde se “ego odvaja od selfa . 7li ova “samosvesnost ga smesta !ini nespretnim( prevr#e pepeljaru. sekvenca se može direktno posmatrati. da koristi svoju mo# i prilagođava se situaciji.ema n je $ )#l#& ja neur#$ *n . ve# metod kojim se određuje struktura pojedinačnog neuroti!nog ponašanja. -9. &n prihvata ovaj standarad kao da je njegov. &vo tuma!imo kao da je iskustvo kreirano širenjem fiksacije. &nda postaje anksiozan ' %ez o%zira šta je to što je tako uz%uđuju#e. spontano izražavanje introjekata je ego6ideal.2: mazohizam )rojekcija: odsustvo konfrontacije i prilaženja &: otuđivanje emocije *: pasivna provokacija 2: fantazija -prežvakavanje. *lede#eg momenta on potpuno isklju!uje sredinu i dovoljan je samom se%i. konfluencija sa ne!ijim introjektima je ose#aj krivice. 7li naravno. a nesvesnost joj dolazi u susret iz drugog pravca. *: isklju!enost. onda %i se radilo o histeriji( ako ga vidimo kao širenje fiksacije.. %olest kao sekundarna do%it 2: aktivni sadizam. #s#1a =a ponovimo. smeška se ili se mršti.. / stvari. Isto tako svako ponašanje se prepušta nekoj lažnoj identifikaciji. izolovanost selfa 2: podela.#dna s. preplavljuju je emocije. egotizam introjekata je ego6koncept( -H. 4ompulzivna oso%a previše kontroliše( ne postoji fantazija. u odnosu na pozadinu ugrožavaju#eg potiskivanja. otuđuje emociju. prezauzetost &gotizam: odlaganje spontanosti &: fiksacija -apstrakcija. samolju%lje )otiskivanje Beakciona ormacija Sublimacija -Bornja shema mogla %i da se umnožava %eskona!nom kom%inacijom klasa jedne s drugom. da od%ije neprijataljski impuls prema drugima itd. se#anje. -G. &n postaje miši#no rigidan -okre#e se se%i. kaže nešto itd: za sada on je vitalan. &vo je vidljivo ve# na prvi pogled. i tada pomišlja da mora %iti da ga drugi vide kao savršenu %udalu. &d ovih kom%inacija mogli %i pomenuti grupu stavova prema introjektima ' superego: -8. on se smesta izoluje i fiksira situaciju: on fiksira jednu dostignutu orijentaciju. &tkuda im uopšte pravo da sude o njemuA )ako da on namerno %esno prevr#e pepeljaru. pa ipak nešto kasnije postaje paralisan. onda %i to %ila kompulzija. %ilo šta. to može %iti druga oso%a. prethodna shema nije klasifikacija neuroti!nih oso%a. projekcija introjekata je grešnost. &!igledno je da mora postojati sekvenca fiksacije u aktuelnom iskustvu. -F. akcija je 113 . njene ideje i otkri#a su kapriciozni. 19. ovo se može protuma!iti na suprotan na!in. sve je seksualizovano itd. 7ko smatramo da je iskustvo širenje nesvesnosti. Wisteri!nu oso%u odlikuje “previše spontanosti i premalo kontrole ( ona kaže: “1e mogu kontrolisati impulse koji naviru : telo se pojavljuje u prvom planu. ako vidimo da je u određenim momentima !ovek potpuno u do%rom kontaktu. retrofleksija introjekata je %untovništvo. po!inje da se stidi i slede#eg !asa mu se muti u glavi i parališe se. fiksacija širi celim procesom kontakta. toplo ose#anje ili senzacija. “projekcija retrofleksija itd. /mesto da tada nastavi da se dalje orijentiše -ono što je esencijalno jeste produžavanje. 5ovek ulazi u prostoriju. / !asu anksioznosti !ovek je van kontakta sa teku#em situacijom ' iz %ilo kog raloga( on %i želeo da je negde drugde.

snažna, ali želja je sla%a itd. Ipak ova dva ekstrema svode se uvek na istu stvar. )o je zato što postoji premalo selfa, previše površne želje i premalo spontanosti, da %i histeri!na oso%a organizovala o!igledno željeno iskustvo: ose#anja nisu dovoljno dominantna da %i organizovala funkcije orijentacije i manipulacije ' i tako ona postaju %esmislena i !ine se “neznatnim . Ili o%rnuto, usled funkcija kontrole, orijentacija i manipulacija su previše fiksirane i nefleksi%ilne da %i se kompulzivna oso%a mogla na adekvatan na!in nositi sa svojom uz%uđuju#om situacijom( prema tome, ona ne može kontrolisati svoje impulse i okre#e se protiv njih i tada se !ini da su njena ose#anja “neznatna . +ascep selfa i ega je uzajamno pogu%an. &vo mora da je ta!no jer je neuroza stanje i hroni!nog straha i hroni!ne frustracije. 2ato što je frustracija hroni!na, željom se ne u!i da se aktiviraju važne prakti!ne funkcije, jer !ovek koji je okovan razo!arenjem i tugom ne#e se oz%iljno uklju!iti u sredinu. Ipak, osuje#ena želja se ponovo pojavljuje i nastavlja da stvara fantazije i kona!no impulsivne !inove koji su prakti!no neefikasni( i tako je !ovek ponovo neuspešan, povređen i podložan hroni!nom strahu. * druge stane, !ovek koji je hroni!no uplašen kontroliše se%e i direktno frustrira se%e. Ipak, nagon nije uništen, ve# je samo izolovan od ega( on se ponovo pojavljuje kao histeri!an impuls. >rustracija, impulsivnost, strah i samokontrola međuso%no se pogoršavaju. / svakom pojedinom iskustvu, celokupne mo#i selfa su mo%ilisane kako %i se situacija okon!ala onako kako je mogu#e, %ilo u kona!nom kontaktu ili fiksaciji. 7kumulacija ovih iskustava u toku života rezultiraju u jasno omeđenim li!nostima, karakterima i tipovima. 7li ipak u svakom pojedinom iskustvu, koje se smatra jedinstvenim !inom selfa, celokupne mo#i su mo%ilisane. 7 %udu#i da je u terapiji self taj koji mora razoriti i integrisati fiksaciju, tre%alo %i razmotriti “tipologiju ne kao metod razlikovanja ljudi, ve# kao strukturu pojedina!nog neuroti!nog iskustva. 11. Pr mer #1rnu$e se"+en!e f "sa! ja Izmisli#emo jedan primer: da %ismo ilustrovali terapijsku sekvencu: -8. >iksacija: Pacijent je “potentan ( on može da uradi vež%u na svoje sopstveno zadovoljstvo. Pro%lem je u tome da kada dođe do završnice, kada tre%a da uzme nešto iz toga za se%e ili da time nešto da terapeutu, on nije u stanju da to pusti. Postaje anksiozan. 4ada mu se skrene pažnja na !injenicu da prekida u ovoj fazi, on postaje svestan svoje uo%raženosti i egzi%icionizma. ;;;;; : &vaj primer je izmišljen. / ovoj knjizi iz%egavali smo upotre%u “pravih istorija slu!aja. @er, iako oni imaju atmosferu i konkretnost literarnog dela, nisu u%edljivi. &ni su samo primeri za tuma!enje i o%avešten !italac odmah ima potpuno razli!ita tuma!enja i smeta mu što je autor izostavio relevantne dokaze. Prema tome, prema našem mišljenju poželjnije je da direktno damo intelektualni okvir, a izostavimo referencu “stvarnosti .

-9. +etrofleksija: Pacijent prekoreva se%e z%og li!nih neuspeha. &n navodi primere da pokaže kako su ga ometali lju%av prema samom se%i i hvalisanje. 1e može nikog drugog kriviti, osim se%e. Postavlja se pitanje: “/mesto da se%e prekorevate, kog drugog %iste hteli da prekorevateA =a( on želi treapeutu da kaže re!6dve o tome. -F. Projekcija: *eanse su %ile %ezuspešne, jer terapeut zapravo nije hteo da napreduje. &n iskoriš#ava pacijenta( da je tarifa viša, !ovek %i pomislio da ho#e da izvu!e pare od njega. 4ako stvari stoje, situacija je neprijatna( niko ne želi da tavori ovde i da neko zuri u njega. ,erovatno je ortodoksni metod %olji, kada je terapeut van vidokruga. Postavlja se pitanje: “Cta ose#ate kada neko zuri u vasA -G. Introjekcija: Pacijentu je neprijatno. +azlog zašto se hvališe jeste što želi da mu se terapeut divi( on ga smatra jednom vrstom ideala ' u stvari, on ima fantaziju o njemu -što je suprotno snu koji smo diskutavali.. Pitanje: “=a li sam vam zaista privla!anA 1e( ali prirodno je da !ovek tre%a da voli ili da %arem %ude naklonjen oso%i koja pokušava da mu pomogne. &vo je re!eno sa nešto ljutnje. -H. 4onfluencija: Pacijent je ljut, jer su eksperimenti -videti prvi deo knjige. dosadni, %esmisleni i ponekad %olni( a njemu je dosadilo da ih radi( terapija mu postaje odvratnaZI tada za#uti( nezainteresovan je za %ilo koji dalji napor. 1eko drugi mora da ga u!ini.

114

)erapeut od%ija da sarađuje i ostaje miran. Pacijent iznenada ose#a kako ga %oli stegnuta vilica i prise#a se, sede#i mirno, kako mu se glas pro%ijao između zu%a. &n stiska zu%e. Pretpostavimo sada da je energija vezana u ovoj konfluentnoj karakteristici, postala dostupna. =ok je #utao, pacijent se naizmeni!no ose#ao krivim, jer nije sarađivao i %io je ogor!en jer terapeut nije ništa uradio da %i mu pomogao -kao i njegova žena.. *ada možda vidi da je %espotre%no pokazivao svoju sopstvenu zavisnost( i on se smeje slici koja se time pojavila. Ipak, energija koja je oslo%ođena iz konfluencije ponovo #e se kontaktirati i fiksirati u skladu sa drugim karakterima. Prema tome: 'ntrojekcijaC 5ovek tre%a da %ude nezavistan i da radi ono što želi. 2ašto ne %i potražio drugu ženuA Pitanje: “=a li postoji neko određen za koga ste zainteresovaniA )rojekcijaC Pre terapije nikada ranije nije imao ovakve misli. &se#a se kao da da su mu gotovo stavljene u um. “2aistaA Betro leksijaC )o je greška u njegovom vaspitanju. &n prepoznaje cenzorsko lice majki iz srednjeg staleža, %aš kao što je %ila i njegova majka. Prepušta se davnim uspomenama. Pitanje: “ Cta je sa njom sadaA &gotizamC *ve mu je savršeno jasno. &no što ljudi ne znaju, ne može ih povrediti. *amo tre%a da igraš po pravilima igre. “4o igra tu igruA Kontaktiranje situacijeC &n ponovo pokušava da eksperimentiše i da vidi da li #e nešto time do%iti. 1%. >se<aj &ran !a >unkcionisanje ega, kao što smo videli, može se opisati kao postavljanje granica selfa u pogledu interesa, mo#i, itd.( identifikacija i alijenacija su dve strane granice( i u svakom živom kontaktiranju granica je definisana, ali uvek promenljiva. Cta to zna!i imati ose#aj granice sada u terapeutskoj situaciji namernog kontaktiranja karakteraA /klju!en u zanimljivu akivnost, self kontaktira svoje izgu%ljene ego funkcije kao %lokade, otpore, neo!ekivane neuspehe. &so%a se identifikuje sa interesantnim angažovanjem, koje je sa jedne strane granice, ali ono što se alijenira nije ' kao u normalnom funkcionisanju ' nezanimljivo i ne%itno, ve# upravo strano, ugrožavaju#e, neo%jašnjivo, nemoralno, tupo( ne granica, ve# ograni!enje. &se#aj nije ravnodušnost, ve# neprijatnost. Branica se ne menja putem volje ili iz potre%e, kao kad neko pokušava da vidi, da se seti, da se pokrene, ve# ostaje fiksirana. Posmatrano topološki, kao fiksirane granice u promenljivom polju organizam3sredina, neuroti!ni karakteri koje smo opisali su slede#i: 4onfluencija: identi!nost organizma i sredine. Introjekcija: nešto iz sredine nalazi se u organizmu. Projekcija: nešto iz organizma nalazi se u sredini. +etrofleksija: deo organizma na!inilo je sredinom drugi deo organizma. ?gotizam: izolacija i od ida i od sredine ili: organizam je u velikoj meri izolovan od sredine. 1a!in na koji se ove situacije doživljavaju kada postoji neuroti!na potre%a da se one održi fiksiranim je potpuno suprotan od na!ina na koje se one doživljavaju kada je kreativni self koncentrisan na njih: / konfluenciji neuroti!ar nije ni!ega svestan i nema šta da kaže. 4oncentrišu#i self se ose#a zaro%ljenim u ugrožavaju#em mraku. / introjekciji neuroti!ar opravdava kao da je normalno ono što koncentrišu#i self ose#a kao strano telo koje želi da povrati. / projekciji neuroti!ar je u%eđen u nešto, kao da za to poseduje !ulne dokaze, tamo gde koncentrišu#i self ose#a rupu u iskustvu. / retrofleksiji neuroti!ar je zauzet svojim angažovanjem, tamo gde se koncentrišu#i self ose#a izostavljenim, isklju!enim iz sredine. / egotizmu, neuroti!ar je svestan i ima šta da kaže o svemu, ali se koncentrišu#i self ose#a praznim, %ez potre%e ili interesovanja. Iz ovog se može videti da tretmani podru!ja konfluencije i podru!ja egotisti!ke fiksacije predstvaljuju suprotne poteško#e. 4onfluentno pomra!enje je previše o%uhvatno( self je rutina( nijedan novi predlog nije prihva#en kao relevantan ' upravo kao što je u histeri!nom ponašanju mogu#e da sve momentalno postane relevantno -na zadovoljstvo pacijenta, ne postoji manjak simptoma koje %i terapeut mogao da interpretira.. / istoriji psihoanalize krajnja suprotnost ovog stanja je shva#ena kao zdravlje selfa, naime kao stadijum celokupnog ega koji svuda ose#a granicu mogu#eg kontakta. *uštinski self je definisan

115

kao sistem svojih ego granica( nije se videlo da je ovo teku#i stadijum selfa. Izazovi ovakve teorijske koncepcije su neodoljivi, jer u terapiji svesnost granica razlaže neuroti!nu strukturu, a lekar nešto definiše u skladu sa onim šta funkcioniše u terapiji( dalje, svaki određeni “pro%lem koji se pojavi u terapiji može se kona!no sagledati i “rešiti u egotizmu, njegovom podelom i upotre%om svih ego funkcija u okviru %ez%ednog okvira, a da se ose#anja uopšte ne uklju!e. &vo je stanje prenaglašene svesnosti, koja se nikada ne#e odlikovati %riljantnim kreativnim trenucima, ali je potpuno adekvatno za terapijsku seansu. 2a self, sve je potencijalno relevantno i novo ' granica svuda postoji i nema ograni!enja za akciju ' ali ništa nije zanimljivo. 5ovek je u psihološkom smislu “ispražnjen . &vo je, kao što smo ve# rekli, “analiza neuroze ( verovatno je da #e svaki terapijski metod koji se predugo koristi, imati takav rezultat koji se u anti!ko do%a veli!ao kao stoi!ka apatija, a među savremenicima se shvata kao “slo%odna li!nost ' ali ovakva slo%oda pojednica, lišena %iološke i društvene prirode ili u uslovima savršene higijenske i pravne kontrole %iološke i društvene prirode, ovakva slo%oda je, kao što je 4afka rekao, samotna i %esmislena ra%ota. 1(. Tera) ja &ran !a 2a terapiju koncentracije, pro%lem kontaktiranja izgu%ljenih ego funkcija ne razlikuje se od %ilo kog drugog pro%lema kreativne orijentacije i manipulacije, jer se svesnost ili nezadovoljavaju#i nivo svesnosti jednostavno doživljavaju kao još jedna prepreka u polju organizam3sredina. 1eophodno je imati potre%u, pri#i, razoriti kako %i se identifikovalo, kontaktiralo i asimilovalo. )o nije stvar vra#anja ne!ega iz prošlosti niti njegovog spašavanja iz oklopa, ve# ostvarenja kreativnog prilagođavanja u datoj sadašnjoj situaciji. =a %i se završio geštalt u sadašnjoj situaciji, neophodno je da se razori i asimiluje nesvesnost kao prepreka. )erapijske vež%e sastoje se od jasnog ocrtavanja i precizne ver%alne deskripcije doživljene %lokade ili praznine i eksperimentisanja time, kako %i se mo%ilisale fiksirane granice. *a ovog stanovišta ne postoji misterija u psihoanaliti!kom !udu, da je jednostavna svesnost nekako katarzi!ka, jer napor koncentrisane svesnosti i mo%ilizacija %lokade zahtevaju razaranje, patnju, ose#anje i uz%uđenje. -)erapeut je ujedno vrlo zna!ajan deo sadašnje situacije, ali nije neophodno govoriti o “transferu , vezanosti potisnute edipalne energije, jer aktuelnost sadrži i konfluenciju zavisnosti i po%unu protiv nje.. ,rati#emo se sada pitanju pacijenta sa kojim smo zapo!eli: “ 1a kojoj ta!ki ja prestajem da rešavam pro%lemA 4ako ja se%e spre!avamA 7 sada #emo naglasiti ne trenutak prekida, ve# njegov početak i kako se to odvija. /poredi#emo neterapeutsku i terapeutsku situaciju. &%i!no, self, pokušavaju#i da kontaktira neku zanimljivu sadašnju stvarnost, postaje svestan granica svojih izgu%ljenih ego funkcija ' nešto od sredine ili tela nedostaje, nema dovoljno snage ili izražajnosti. Ipak on vrši pritisak i pokušava da ujedini figuru, !ak iako se neuroti!na struktura pojavljuje u pozadini kao nezavršena situacija, kao nešto nesaznatljivo, nešto z%unjuju#e i prete#e telu. +astu#e uz%uđenje se guši, pojavljuje se anksioznost. Ipak, self istrajava sa prvo%itnim zadatkom i u%lažava anksioznost daljim isklju!ivanjem pozadine putem reakcione formacije, nastavljaju#i sa sve manje snage. / terapiji, naprotiv, upravo ta!ka prekida sada !ini zanimljiv pro%lem, o%jekat koncentracije: pitanja koja se javljaju su: “Cta pravi smetnjeA 4ako to izgledaA 4ako ja to ose#am na miši#nom nivouA Bde je to u srediniA itd . +astu#a anksioznost se u%lažava nastavljanjem uz%uđenja u ovom novom pro%lemu( ono što se doživljava je potpuno razli!ita emocija tuge, %esa, gađenja, straha, !ežnje. 1.. Kr $er jum 1eurozu ne !ini prisustvo unutrašnjih prepreka: to su samo prepreke. /koliko je situacija životna, kada se pojave prepreke kreativnosti, uz%uđenje se ne smanjuje, geštalt ne prestaje da se formira, ali !ovek spontano ose#a nove agresivne emocije i mo%iliše nove ego funkcije opreza, promišljenosti, o%ra#anja pažnje, koje su relevantne za prepreke. 5ovek ne gu%i ose#aj se%e, ose#aj sopstvenog sinteti!kog jedinstva, ve# ono nastavlja da se izoštrava, da se dalje identifikuje i da alijenira ono što to nije. / neurozi, suprotno, na ovoj ta!ki uz%uđenje je kole%ljivo, agresija se ne ose#a, !ovek gu%i ose#aj se%e, postaje z%unjen, podeljen, neosetljiv. &va stvarna razlika u nastavljanju kreativnosti je glavni kriterijum za vitalnost i neurozu. )o je nezavistan kriterijum koji se može posmatrati i koji takođe može %iti podložan introspekciji. 1isu potre%ne norme zdravlja za upoređenje. *elf nudi mogu#nost provere.

116

kao i otkrivanjem6i6 pronalaženjem njihovog zna!aja za o!iglednu sadašnju %eživotnu situaciju. gde je i šta je stvarnost sada.1euroti!ar po!inje da gu%i kontakt sa stvarnoš#u( on to zna. ne upli#e se. da ostane u kontaktu sa promenljivom situacijom. 5ovek gu%i deo stvarnog života. 4ada je u uslovima opasnosti self u stanju da ostane u kontaktu i da nastavi dalje. fikcijom. sa smanjenim selfom. krajnji stadijum iskustva nije stvar terapije: !ovek sam tre%a da se identifikuje sa interesom koji mu je zanimljiv i da je u stanju da alijenira ono što mu je nezanimljivo. %ez o%zira da li su njegovi pro%lemi “unutrašnji ili “spoljašnji . i u !asu postignu#a. / opasnosti. 7ko je otuđio neku od svojih mo#i. / iskustvu kontakta “@a . nude#i mu svoje usluge i znanje. tako da se interes. &no što mora da nau!i jeste da jasno prizna kada više nije u kontaktu. ali ne poseduje tehnike kojim %i nastavio kontakt( on produžava tim putem koji ga udaljava od stvarnosti i gu%i se. 117 . alijeniraju#i svoje sigurne strukture. $eđutim. on po!inje da se identifikuje sa sopstvenim alijenacijama i to je sada namerni !in( on može da kaže: “@a sam taj koji radi ovo i spre!ava ovo . 4roz svoje pokušaje i konflikte self po!inje da %iva na na!in na koji nije ranije postojao. neuroti!ar gu%i se%e. @er kreativno zna!enje situacije nije ono što neko unapred misli. ne menja situaciju. ve# ono nastaje dovođenjem nezavršenih situacija u figuru. on se identifikuje sa reaktivnim ose#anjima. rizikuje ovaj skok i identifikuje se sa rastu#im selfom. da prati. ma šta one %ile. fiksiranim interesom. kako to nije. =a %i mogao malo da živi. $eđutim. uz%uđenje i rast mogu nastaviti. pacijent po!inje da prepoznaje da je njegovo sopstveno funkcionisanje deo stvarnosti. 4ada nau!i tehniku svesnosti. !ovek nije više neuroti!an. niti oslo%ađa novu energiju i interesovanje. terapija se završava. racionalizacijom( ali to u stvari ne deluje. tako da %i mogao da nastavi da je kontaktira( “unutrašnji pro%lem sada postaje stvarnost ili verovatno odnos “unutrašnjeg pro%lema prema prethodnom iskustvu.