You are on page 1of 295

Javne finansije

I MAKROEKONOMSKE VARIJABLE I PROBLEMATIKA JAVNIH FINANSIJA

10

Javne finansije

1. ŠTA JE MAKROEKONOMIJA?
1.1. Ciljevi i instrumenti ekonomske politike Imajući za predmet proučavanja ekonomiju kao celinu, makroekonomija (grč. makros, oikonomia) ispituje opšti nivo proizvodnje, zaposlenosti i cena. Nasuprot makroekonomiji, mikroekonomija proučava pojedinačne ekonomske pojave, analizirajući pojedinačne cene, količine i tržišta. Samim tim, unutar istraživanja složenog korpusa ekonomskih pojava, makroekonomija i mikroekonomija se fokusiraju na različita pitanja. Ovu razliku ćemo pokušati da ilustrujemo navođenjem nekoliko primera: • makroekonomija traga za odgovorom na pitanje zašto rast cena nafte na svetskom tržištu uzrokuje pojavu ili porast inflacije i nezaposlenosti u nacionalnim ekonomijama; makroekonomija ispituje stopu nezaposlenosti mladih; mikroekonomija proučava da li je odlazak na studije dobra investicija vašeg vremena; mikroekonomija proučava pojedinačne stavke inostrane razmene, odgovarajući na pitanje zašto određena zemlja uvozi automobile, a izvozi teške kamione; makroekonomija istražuje sveukupna kretanja u uvozu i izvozu, nastojeći da odgovori na pitanje zašto je npr. Srbija u kontinuitetu ostvaruje veliki trgovinski deficit. Ciljevi makroekonomske politike su: 1. visok i rastući nivo proizvodnje, tj. realnog BDP-a; 2. visoka stopa zaposlenosti i, sledstveno tome, niska stopa nezaposlenosti; 3. stabilan ili blago rastući nivo cena.
11

• • •

Javne finansije

Iznalaženje odgovora na pitanje koja sredstva ekonomske politike stoje na raspolaganju njenim kreatorima, a u cilju smanjenja stope inflacije ili nezaposlenosti, ubrzanja ekonomskog rasta ili korigovanja neravnoteže razmene, jeste u samom središtu naučnog interesovanja makroekonomije. Primenom instrumenata ekonomske politike, koji su predstavljeni kao varijable pod nadzorom države, vlade utiču na jedan određeni makroekonomski cilj, na više njih, ili na makroekonomsku aktivnost u celini. Dakle, promenom monetarne, fiskalne i drugih oblasti ekonomske politike, vlade mogu usmeriti ekonomiju prema boljoj strukturi proizvodnje, kao i ka stabilnosti cena i zaposlenosti. Najznačajniji instrumenti ekonomske politike države, a u nastojanju ostvarenja makroekonomskih ciljeva, jesu: 1. fiskalna politika (izdaci države i oporezivanje); 2. monetarna politika (nadzor nad ponudom novca, koja utiče na kamate); 3. politika dohotka (politika nadzora nad nadnicama i cenama). FISKALNA POLITIKA. U domen fiskalne politike ubrajaju se izdaci države i oporezivanje. Izdaci države se, u okviru makroekonomske prakse, javljaju u dva oblika. Prvi oblik, kupovina koju vrši država, obuhvata izdvajanja i izdatke za dobra i usluge (nabavke aviona, izgradnju infrastrukture, primanja sudija). Transferna plaćanja države, koja podrazumevaju isplatu dohodaka određenim grupama, kao što su stari i nezaposleni, takođe se ubrajaju u izdatke države. Potrošnja države određuje relativnu veličinu javnog i privatnog sektora, direktno uslovljavajući nivo BDP-a, koji biva potrošen kolektivno, umesto privatno. Sa aspekta makroekonomije, izdaci države utiču na ukupni nivo potrošnje u ekonomiji i, stoga, na nivo BDP-a. Druga oblast fiskalne politike, oporezivanje, dvojako deluje na sveukupnu ekonomiju, imajući udela u određivanju visine ličnih dohodaka i utičući na cene dobara i faktore proizvodnje. Uvođenjem obaveze plaćanja poreza, primanja stanovništva se smanjuju; posledično, niži je nivo potrošnje pojedinaca na dobra i usluge, čime je potražnja za dobrima i uslugama manja i, konačno, manji je stvarni BDP. Visina i vrsta poreza imaju udela u određivanju cene dobara i faktora proizvodnje, kao i u ponašanju privrednih subjekata. Primera radi,
12

Javne finansije

ukoliko se u većoj meri oporezuju profiti preduzeća, utoliko se ista obeshrabruju da ulažu u nova kapitalna dobra. Znatan broj propisa, iz oblasti poreskih zakona, ima bitan uticaj na ekonomsku aktivnost. MONETARNA POLITIKA je drugi glavni instrument makroekonomske politike. Monetarna politika, koju vode vlade, upravljajući novcem, kreditima i bankarskim sistemom, drugi je instrument ekonomske politike. Ponuda novca ima direktan upliv na ekonomska kretanja. Menjajući ponudu novca, centralne banke deluju na mnoge finansijske i ekonomske varijable, kao što su: kamate, cene deonica, stanarine, devizni kursevi. Ograničavanje ponude novca implicira porast kamatnih stopa i smanjuje broj i obim ulaganja, a ovo, pak, smanjenje BDP-a i nižu inflaciju. U slučaju suočavanja centralnih banaka sa recesijom, one mogu pribeći povećanju ponude novca i sniženju kamata, kako bi podstakle ekonomsku aktivnost. Svojstva monetarne politike, način na koji centralne banke nadziru novac, te veze između novca, proizvodnje i inflacije, predstavljaju jedno od najvažnijih i najprotivurečnijih područja makroekonomije. POLITIKA DOHOTKA. U situaciji kada inflacija preti da se otrgne kontroli, vlade pribegavaju opreznom traženju načina da stabilizuju cene. Uobičajen put za otklanjanje inflacije jeste preduzimanje koraka iz područja fiskalne i monetarne politike, i to, smanjujući obim proizvodnje i povećavajući nezaposlenost. Pri tome, važno je napomenuti da je, između svih makroekonomskih nedoumica, najdelikatniji i najteži izbor između niske stope inflacije i niskog nivoa nezaposlenosti. Očekivanja biračkog tela jesu usmerena na nizak nivo nezaposlenosti i visoku stopu proizvodnje, a ovi utiču na porast cena i nadnica, te inflacija biva veća u razdobljima brzog ekonomskog rasta. Stoga, tvorci ekonomske politike bivaju prisiljeni da obuzdavaju ekonomiju, u slučajevima njenog brzog rasta ili kada stopa nezaposlenosti padne suviše nisko, sprečavajući, na taj način, nekontrolisanu inflaciju. Vremenom se tradicionalna strategija pokazala kao izuzetno skupa; da bi inflacija bila niža za svega nekoliko procenata,

13

Javne finansije

potrebne su milijarde dolara gubitka BDP-a. Suočene sa potrebom primene neuralgičnih mera, vlade su težile da iznađu manje neugodne metode sprečavanja rasta inflacije, imajući, u tu svrhu, čitav niz postupaka na izboru, od radikalnog, nadzora nad nadnicama i cenama, do manje drastičnog, mekšeg postupka, u vidu dobrovojnih sugestija za određivanje visine nadnica i cena. Politike nadzora nadnica i cena poznate su kao politike dohotka. Znatan broj ekonomista ispoljava naglašeni skepticizam u pogledu efikasnosti mera politike dohotka, dok ih drugi «terete» za uplitanje u funkcionisanje slobodnih tržišta i narušavanje kretanja relativnih cena, pri tome, ne uspevajući da smanje nivo inflacije. Najveći broj zemalja, čije nacionalne ekonomije odlikuje visok nacionalni dohodak, poseže za primenom mera iz domena politike dohotka, isključivo u vanrednim okolnostima.

2. DEFINICIJE AGREGATNE PONUDE I POTRAŽNJE
Jedno od temeljnih pitanja, na koje odgovara makroekonomska nauka, jeste pitanje načina na koji raznorodni faktori međudeluju, kako bi odredili celokupnu ekonomsku aktivnost. Slika 1.1 prikazuje veze između različitih varijabli u okviru makroekonomije, deleći varijable politike i egzogene varijable u dve kategorije: na one koje utiču na agregatnu ponudu i one koje utiču na agregatnu potražnju. Pomenuta podela varijabli od bitnog je značaja za razumevanje faktora koji određuju nivo proizvodnje, cena i nezaposlenosti. U donjem delu slike 1.1 prikazani su faktori koji manifestuju uticaj na domen agregatne ponude, koja predstavlja ukupnu količinu dobara i usluga, koju preduzeća neke države žele da proizvedu i prodaju u datom vremenu. Na nivo agregatne ponude (označene skraćenicom AS) utiče nekolicina elemenata: nivo cena, proizvodni kapacitet ekonomije i nivo troškova. Naravno, preduzeća žele da prodaju sve što mogu da proizvedu i to po visokim cenama.
14

ne bi li izašli u susret svim narudžbama. zajedno sa fondovima kapitala i radom.Javne finansije Slika 1. oličeni u proizvodnji. u uslovima ekspanzije. nivou cena i razmeni sa inostranstvom. budući da preduzeća nastoje da proizvode dovoljno. tako i potražnje. ponuda i potražnja određuju glavne Na dijagramu su predstavljeni ključni faktori uticaja na sveukupnu ekonomsku aktivnost. prezentovani su glavni rezultati. Pod određenim uslovima. Na desnoj strani. te će preduzeća ustanoviti posedovanje viška kapaciteta. poput monetarne i fiskalne. 15 . moguće je snižavati nivo. u četvorouglovima.1-Agregatna makroekonomske varijable. U središtu. Suprotno. zaposlenosti. kako cena. Na levoj strani su prikazane varijable. biće konstantovano korišćenje kapaciteta u potpunosti. suštinske u definisanju agregatne ponude i potražnje: varijable ekonomske politike. istaknuto je međudelovanje agregatne ponude i agregatne potražnje.

kojom se ti faktori kombinuju. Ukupne kupovine uključuju: automobile. • ekonomska politika države. • egzogene snage. koje preduzeća mogu zaračunavati. koju su različiti faktori u ekonomiji spremni da potroše u datom vremenu. P. str. Agregatna tražnja (koja se obeležava skraćenicom AD) predstavlja zbir trošenja potrošača. podmornice i računare. preduzeća i države. Zagreb: MATE. agregatne ponude i agregatne potražnje. koja se odnosi na ukupnu količinu. Pomoću obe oštrice makaza. kapacitetom ekonomije i potencijalnom proizvodnjom. monetarne politike. hranu i druga potrošna dobra.koji određuju potencijalnu proizvodnju. neophodno je odgovoriti na pitanje činilaca. opremu i fabrike. 393-395. od kojih su rad i kapital od prevashodne važnosti. 2000. Ekonomija. Na sledećem koraku.2). po kojima se nude dobra. koje kupuje država. fiskalne politike i drugih faktora. Agregatna tražnja određuje ukupno trošenje svih raznorodnih ekonomskih entiteta. Druga oštrica predstavlja agregatnu potražnju. ključni su elementi određenja potencijalne proizvodnje.Javne finansije Iz svega navedenog. Centralni činioci uticaja na nivo ukupne kupovine su: • cene. jasno proizilazi da je agregatna ponuda uslovljena: nivoom cena.1 1 Samuelson. kao i tehnička efikasnost. ostvaruje se ravnoteža (slika 1. oštrice makaza agregatne ponude i potražnje određuju sveukupni nivo cena i proizvodnje.. kao i neto izvoz. i direktno je zavisna od: nivoa cena. 16 . koja kupuju potrošači. koje kupuju preduzeća. Raspoloživi faktori proizvodnje. Dakle.

000 3. Krivulja AS pokazuje koliko će preduzeća proizvoditi i prodavati. određuje ukupnu proizvodnju. Na horizontalnoj osi je predstavljena ukupna količina proizvodnje (realni BDP). Proizvodnja i nivo cena nalaze se na onoj tački. koja preduzeća dobrovoljno prodaju. pri različitim nivoima cena. nezaposlenosti i visinu neto izvoza. pri različitim nivoima cena. na kome preduzeća dobrovoljno proizvode i prodaju ono što potrošači i drugi kupci dobrovoljno kupuju.000 4.2-Međudelovanje agregatne ponude i agregatne potražnje određuje agregatnu cenu i agregatnu proizvodnju. Pomenuta ravnoteža se ostvaruje na opštem nivou cena.000 Realni BDP (milijarde) Slika 1. Presek krivulja agregatne ponude i agregatne potražnje u tački E. Slika 1. Krivulja AD prikazuje količinu ukupne potražnje. Nivo proizvodnje i nivo cena određuju stopu zaposlenosti. na kojoj kupci dobrovoljno kupuju ona dobra. kao i nivo ukupnih cena. 17 . dok su drugi faktori nepromenjeni.000 5. dok su drugi faktori nepromenjeni.Javne finansije P AS 300 Indeks cena za sve robe 250 200 B 150 E C 100 50 AD Q 1. dok je na vertikalnoj osi prikazan opšti nivo cena. Opadajuća krivulja je krivulja agregatne potražnje (AD krivulja).000 2.2 prikazuje krivulje agregatne ponude i agregatne potražnje.

Kada.000). u situaciji kada cene beleže nivo od 150. preduzeća bi želela da prodaju više nego što bi kupci želeli da kupe. Kada bi preduzeća proizvodila više nego što potrošači kupuju. a na određenom nivou kupovine. 18 . dobra bi se gomilala na policama. država) kupuju. sve do trenutka uspostavljanja makroekonomske ravnoteže (P = 150 i C = 3. MAKROEKONOMSKA RAVNOTEŽA. nivo cena počne da opada. pri čemu ni kupci ni prodavci ne žele da menjaju nivo nijednog od ova tri faktora.000 milijardi $. naposletku.000 milijardi $ na godišnjem nivou. Rast cena na 200. odnosno. došlo bi do pada ukupne potrošnje na 2. Rastuća krivulja. preduzeća bi bila prinuđena da smanje nivo proizvodnje i.300 milijardi $. dok kupci žele da kupe samo količinu B. i željene prodaje. uočava se da bi se. javlja se makroekonomska ravnoteža. prouzrokovao bi spremnost preduzeća da prodaju veće količine. U slučaju da nivo cena zabeleži rast na 200. pri svakom nivou cena. U međudelovanju agregatne cene i agregatne količine. ukupna potrošnja javila u iznosu od 3. Rast nivoa ukupne tražene proizvodnje praćen je spremnošću preduzeća da prodaju više dobara i usluga na višem nivou cena. Preduzeća žele da prodaju količinu C. na jednoj. pri različitim nivoima agregatnih cena. a za sumu od 3. a pri postojanju konstantnih vrednosti ostalih odrednica agregatne ponude. stranci. krećući se od suviše visokog. dolazi do smanjenja raskoraka između željene potrošnje. prikazuje količinu dobara i usluga.300 milijardi $. na drugoj strani. Iz grafičkog prikaza jasno se dâ uočiti spremnost preduzeća da prodaju u vrednosti od 3. posegnula bi za merom snižavanja cena. U slučaju da je nivo cene viši od ravnotežne (hipotetički. koju su preduzeća spremna i voljna da proizvedu i prodaju. P=200). a tom prilikom ostali faktori uticaja na agregatnu potražnju ne beleže promene.Javne finansije koja pokazuje koliko različiti subjekti kupovine (potrošači. prodaje i cene. preduzeća. Konačno. krivulja agregatne ponude (AS krivulja). Posmatrajući krivulju. pri indeksu cena od 150.

faktori uticaja na nivo neto izvoza su: domaći i inostrani dohodak. koji određuje potrošnju (C). Državne kupovine dobara i usluga (G) podrazumevaju kupovine dobara. ovu komponentu agregatne potražnje neposredno određuju odluke o trošenju države. relativne cene i devizni kursevi. relativne cene i devizni kursevi. 1. Investicija. Agregatna potražnja je ekvivalent poželjnih trošenja u svim proizvodnim sektorima. kupovina države i neto izvoza. Kupovine države. 19 . koja je dobrovoljno kupljena. Neto izvoz (X) je jednak razlici između vrednosti izvoza i vrednosti uvoza. kao i usluga sudija i učitelja u javnim školama. jeste raspoloživi dohodak. 2. Slika 1. Potrošnja. Domaći dohodak i proizvodnja. pri datom nivou cena. Čine je četiri komponente. prisutan je nivo potrošnje.Javne finansije 3. Shodno tome. dok su glavni činioci određenja stope izvoza: dohoci i proizvodnja u inostranstvu.3 prikazuje krivulju AD i njene četiri glavne komponente. a ostali faktori uticaja na kretanje potrošnje su: dugoročni trendovi dohotka. određuju nivo uvoza. Za razliku od potrošnje i investicija. Investicijska potrošnja (I) uključuje kupovine zgrada i opreme. Pri nivou cena P. pri čemu ostali faktori uticaja na proces bivaju nepromenjeni. 4. 3. investicija. bogatstvo domaćinstava i agregatni nivo cena. poput tenkova ili opreme za izgradnju puteva. AGREGATNA POTRAŽNJA I JAVNA POTROŠNJA Agregatna potražnja (AD) jeste ukupna ili agregatna količina proizvodnje. Neto izvoz. odnos domaćih i inostranih cena i kurs valute. te povećanje zaliha. Primarni činilac. koji zajedno iznose Q.

Iz svega pomenutog. Ekonomija. promena rashoda države.. U situaciji kada BDP raste. koji utiču na trošenje. dolazi do pomeranja unutar agregatne tražnje. i obrnuto: nivo javne potrošnje može ostati isti. 442-444. domaće privatne investicije (I). a da društveni proizvod istovremeno opada. stalni pad BDP-a mora dovesti do pada javne potrošnje. str. sa sigurnošću se može tvrditi da ona nije neposredno povezana sa visinom društvenog bruto proizvoda. 2000. Sa prisustvom promena u makroekonomskoj politici. naravno. koji određuju potrošnju države. pri tome. može se reći da o visini javne potrošnje odlučuju politički i vanekonomski faktori. njen pad može biti niži u poređenju sa padom BDP-a.3-Komponente agregatne tražnje.2 Nivo agregatne tražnje (AD) čine sledeće komponente: potrošnja (C). Zagreb: MATE. 20 . Promene u makroekonomskoj politici mogu se javiti u obliku: monetarnih promena. u tom smislu. P. promene poreskih stopa ili promena egzogenih događaja. javna potrošnja može opadati. Na duži rok. 2 Samuelson. Kada se govori o faktorima. trošenja države na dobra i usluge (C) i neto izvoz (X). proizlazi da se ne može pretpostaviti da će se javna potrošnja ponašati istovetno privatnoj potrošnji i da će njeno kretanje biti u neposrednoj zavisnosti od kretanja BDP-a.Javne finansije Slika 1.

na taj način. istovremeno utiče na opšti nivo zaposlenosti i na stepen korišćenja proizvodnih kapaciteta. obavezna je da vodi stabilizacionu politiku. Posezanje za određenjem nivoa BDP-a unutar vremenske dimenzije. Sledstveno tome. u okviru koordinata prostor-vreme. 4. a za potrebe regiona ili gradova. te joj je imanentno sadržanje vremenske dimenzije. Suština stabilizacione politike ogleda se u preduzimanju mera u oblasti oporezivanja i javne potrošnje. kao takva. do nivoa društvenog proizvoda sa punom zaposlenošću ili se teži održanju takvog. Odluke o delovanju u oblasti javne potrošnje i oporezivanja. ali i političara. BDP se uobičajeno definiše na nivou jedne države. nasuprot njima. u koji se slivaju svi javni prihodi i iz koga se plaćaju sve državne obaveze. neretko se to čini na nivou manjih geografskih celina. kojima se podstiče rast stvarnog BDP-a. utiče na formiranje agregatne potražnje. ima tumačenje u činjenici da je BDP varijabla toka. kao što su zemlje EU. koja 21 . Budući da se BDP određuje dvodimenzionalno. Imajući u vidu da javni izdaci predstavljaju deo agregatne tražnje. fiskalna politika. njegov nivo se planira za određeni vremenski interval. donosi država. na koju znatan udeo ima visina državnog budžeta. Najvažnije od njih odnose se na državni budžet. potencijalno najvišeg nivoa BDP-a. štaviše. varijable fonda se mogu uporediti sa vodenom masom reke. njegovo kretanje je budno praćeno od strane menadžera i ekonomista. BRUTO DOMAĆI PROIZVOD Kako BDP predstavlja opšteprihvaćeni signifikator zdravstvenog stanja određene privrede. ali. BDP može biti definisan za čitavu grupu zemalja.Javne finansije Makroekonomska posledica ogleda se u sledećem: visina javne potrošnje je autonomno i vantržišno zadata i. koja teče rečnim koritom. čiji sadržaj čine upravo ove odluke. od koje zavisi visina stvarnog BDP-a. Nasuprot tome. najčešće za godinu ili za kvartal. sa ciljem pokrivanja javnih izdataka. kreirajući. varijable toka veoma su slične vodenoj masi. izvodi se zaključak da država može da vodi. Svojim svojstvima. fiskalnu politiku.

već o međufaznoj prodaji. prilikom kupovine tetrapaka soka ili automobila. kao i firmama. kojom je definisan ukupan prihod. koja mora obuhvatiti vrednost svih aktivnosti. Međufazne prodaje su isključene iz obračuna BDP-a. stvorenih na određenoj teritoriji u definisanom vremenu. kako bi se izbegao dvostruki obračun. što je prikazano na tabeli 1. Primera radi. Sveobuhvatna definicija BDP-a uzima u obzir činjenicu da svaka finalna prodaja jednog dobra ili usluge predstavlja poslednju instancu. a zatim prodat. firme postaju subjekti stvaranja dodate vrednosti. koje ostvari jedna zemlja. obavljenih na određenoj teritoriji u određenom vremenskom periodu. kao i u slučaju kupovine automobila od strane firme. sadržeći pri tome čitav lanac aktivnosti.Javne finansije je pregrađena branom. troškova nabavke sirovina. poluproizvoda. Unutar razlike između vrednosti prodaje. koji će ga tokom posmatranog perioda preprodati. koju ostvaruje firma. Kada je reč o aktivnosti finalne prodaje. BDP jedne zemlje predstavlja meru njene proizvodne aktivnosti. Nasuprot tome. što bi se moglo dogoditi u pomenutom slučaju automobila. koja će ga koristiti u sopstvenom proizvodnom procesu.4. kristališe se dodata vrednost. Ukoliko su međufazni proizvodi predmet proizvodnje određene 22 . Procesom prerade sirovina i poluproizvoda u proizvode koje plasiraju na tržište. s obzirom da roba napušta teritoriju zemlje. koji je najpre kupljen. usled čega je isključena mogućnost da ona bude dalji objekat u određenom kupoprodajnom procesu. od kojih se svaka tretira kao dodata vrednost. BDP jeste zbir neto finalnih prodaja. ona se odnosi na prodaju dobara i usluga potrošačima. nezavisno od toga kako će stranac kupljenu robu iskoristiti. od strane domaćinstva. označavajući sumu svih finalnih prodaja dobara i usluga. obavljena je finalna prodaja. koje su omogućile da roba postane dostupna kupcu. Nasuprot tome. kao i troškova uvoza. BDP je zbir dodatih vrednosti. koje će biti njihovi krajnji korisnici. izvoz se uvek tretira kao čin finalne prodaje. ne može se govoriti o finalnoj. BDP nikada ne treba poistovećivati sa ukupnom vrednošću prometa (prodaja). u slučaju kupovine automobila od strane preprodavca. Iz tog razloga. usled čega je njena količina definisana u svakom pojedinačnom trenutku.

itd. Prihodi. troškovi i dodata vrednost Dodata vrednost: nadnice. profiti. odbacujući sve troškove sirovina i međufaznih proizvoda. akcionara i ostalih vlasnika faktora proizvodnje. proizvedena u okviru određene privrede. biva uključena ukupna dodata vrednost.4-BDP sabira dodatu vrednost u svakoj fazi proizvodnje. 24 9 27 30 90 Faza proizvodnje Pšenica Brašno Ispečen hleb Isporučeni hleb Prihodi od prodaje 24 33 60 90 207 Troškovi međufaznih sirovina i dobara 0 -24 -33 -60 -117 Tabela 1. kao i isključivanju međufaznih dobara. predstavlja dohodak onih faktora proizvodnje. U cenu robe ili usluge. U cilju izbegavanja dvostrukog obračunavanja međufaznih proizvoda.Javne finansije firme. 23 . zarade. a upravo u ovoj činjenici leži potvrda konzistentnosti obe definicije BDP-a. neophodno je pažljivo izračunavati dodatu vrednost u svakoj fazi proizvodnje. pribegava se uključivanju samo finalnih dobara u BDP. koja se stvara u svim fazama proizvodnog procesa. te neće doći do dvostrukog obračunavanja dodate vrednosti.4 Tabela 1. Zaključivši da bi bez dodate vrednosti bilo nemoguće isplatiti dohotke. koja su upotrebljena u proizvodnji finalnog dobra. Dodata vrednost. kupljenih od drugih preduzeća. kamatu i profit. koje su zaposlile firme. dolazimo do treće definicije BDP-a. koja će biti kupljena na tržištu. kupci će ovu transakciju beležiti kao trošak. Dohoci radnika. u skladu su sa doprinosom navedenih procesa stvaranja vrednosti dobara i usluga u toku proizvodnog procesa. U svrhu izbegavanja dvostrukog obračunavanja.

Nakon što isplate zarade i ostale proizvodne troškove. sumiranje ukupne zarade različitih faktora (nadnice. 2004. Simplifikovani dijagram kružnog toka dohotka. M. nezavisno od toga da li je reč o rezidentima te iste zemlje. prikazana na unutrašnjem krugu kružnog toka. Viploš. kamate. Da bismo dali odgovor na ovo pitanje. koja preostane u postupku odbitka neto poreza od BDP-a. Država. 26-27. dolazi se do nivoa BDP-a.5. da bi se. ovoga puta prikazan kao suma finalnih neto prodaja.Javne finansije Zbir faktorskih dohodaka. Imajući na umu da vrednost potrošnje jedne osobe mora biti jednaka vrednosti dohotka druge. zarađenih unutar granica određene zemlje. Makroekonomija. koje su firme obavile u toku godine.3 Polazeći od prve i treće definicije BDP-a.. po pravilu. kao i 3 Burda. uzima (porez) i daje (u formi raznovrsnih transfera). Č. zarađenih u privrednim aktivnostima na određenoj teritoriji u definisanom vremenu. više uzimajući nego dajući. predstavljen simbolom T. uočava se da je treća definicija BDP-a konzistentna sa prvom. koji odlazi stanovništvu. str. U ovoj fazi analize i tumačenja tokova prihoda i rashoda. koja predstavlja društveni trošak proizvodnje finalnog proizvoda.. vredi podsetiti se da je drugi model izračuvanja BDP-a. 5. postavlja se pitanje kako firme postupaju sa prihodima koje ostvaruju. 24 . Konačno. vratio na tržište. zasnovan je na ovoj očiglednoj činjenici i zadire duboko u suštinske principe funkcionisanja ekonomije. nakon što ga firme zarade od prodaje. čini BDP. prikazan na slici 1. Izračunavanjem sume svih dohodaka. Razlika između nivoa poreza i transfera čini neto porez. TOKOVI PRIHODA I RASHODA Rashod jedne osobe nužno implicira rast dohotka druge osobe. odmah zatim. Beograd: Centar za liberalno-demokratske studije. dok suma. na ovom grafičkom prikazu predstavljen je kružni tok dohotka. BDP se nalazi na levoj strani slike. čini privatni dohodak. krećemo se u smeru kazaljke na časovniku. rente i profit). zapravo.

vlada pridružuje sopstvene rashode (G). Terminom apsorpcija. firme imaju mogućnost da ostvareni dohodak sačuvaju u formi štednje. koji zarađuju kao zaposleni ili kao akcionari neke firme. kojim su obuhvaćene banke. kako pozitivnim. ili da ga raspodele vlasnicima. sa namerom da troše (C) ili investiraju (I). vojnu opremu. tj. Rashodima privatnog sektora (C+I).Javne finansije poreze. predstavlja neto privrednu štednju. Posmatrano sa stanovišta agregatne ponude i potražnje. tako i usluge (svojih činovnika i ostalih zaposlenih u državnoj službi). koje žele da investiraju. uočljivo je da privatni sektor koristi svoju štednju. koja može rezultirati. Kao što je već napomenuto. Spajanjem tokova firmi i domaćinstava. koji se obrazuje razlikom između privatne štednje i investicija (S-I). firme i domaćinstva pribegavaju ulaganju svojih dohodaka. plaćajući kamatu na javni dug. kupovina nove opreme spada u domen investicije. U nastavku procesa kruženja. definisani su ukupni rashodi zemlje. a oni su označeni sumom (C+I+G) privatnih i javnih rashoda. 25 . država. utrošenih na nabavku dobara i usluga. formira se novi agregat. Vlade kupuju. dok firme tim novcem finansiraju nabavku nove proizvodne opreme. koju čini neutrošeni deo dohotka. na drugoj strani. kancelarije za administraciju). domaćinstva mogu utrošiti ili ga mogu dati na štednju. država raspodeljuje subvencije firmama i stanovništvu. Dohodak. Na dijagramu kružnog toka prikazan je način na koji agregatna privatna štednja (S) postaje depozit u finansijskom sektoru. novoizgrađene objekte. ogleda se u prikupljanju štednje i kanalisanju iste ka firmama. kako dobra (puteve. koji se naziva privatnim sektorom. tako i negativnim vrednostima. i naziva se finansijskim posredovanjem (na slici je predstavljeno donjim desnim krugom). finansijske institucije i tržište hartija od vrednosti. Uloga finansijskog sektora. Termin proizvodna oprema podrazumeva fizički kapital. Višak.

jedan deo domaćeg 26 . Ovaj segment je prikazan levim donjim krugom. koji je moguće štedeti (S) ili trošiti (C). kojim je predstavljen ostatak sveta. javne nabavke (G) i izvoz (X).Javne finansije BUDŽETSKI VIŠAK Slika 1.5-Kružni tok dohotka Gornjim levim delom točka prikazana je prodaja domaćih dobara i usluga. Treba istaći da ovde nije predstavljena isključivo robna razmena. Na taj način. suma izdataka na potrošnju (C). U ukupnu apsorpciju ubraja se kupovina uvoznih dobara i usluga (Z). privatni sektor se zadužuje. Ova suma je tretirana kao dohodak rezidenata. U cilju investiranja u proizvodnu opremu (I). već i razmena svih vrsta usluga. istovremeno isplativši privatnom sektoru različite transfere. u koje su ubrojane i usluge rada i kapitala. investicije (I). dok će ono što preostane predstavljati privatni dohodak. Država će ga oporezovati. umanjen za uvoz (Z).

umanjen za iznos (T). U situacijama kada se želi predstaviti u formi neto finalnih prodaja. a u cilju isplate za vrednost uvezenih dobara. dat je prikaz tri moguća ishoda.Javne finansije dohotka se odliva u inostranstvo. standardno je predstavljena simbolom Y. neminovno se javlja pitanje gde se odliva ovaj dohodak. a istovremeno. • prodaje ostatku sveta (X). Na desnoj strani dijagrama kružnog toka. odnosno. • prodaju investicione opreme i povećanje zaliha (I). čime zemlja-domaćin ostvaruje izvoz (X). koja se odigrala na određenom geografskom prostoru. 27 . Dijagram kružnog toka potvrđuje da se BDP može posmatrati kao tok neto dohotka proizvodnih faktora. čime je zatvoren kružni tok dohotka. koja proističe iz preplitanja činjenica. definiše se neto izvoz (X-Z). U odnosu ova dva procesa. koji može biti pozitivan i negativan. privatni sektor plaća neto porez. Zbir apsorpcije i neto izvoza rezultira nivoom ukupne finalne prodaje. Iz ovoga proizilazi druga definicija BDP-a: b) Y = C + S + T. Na ovom mestu. štedi (S). Sumarni prikaz kružnog toka može se valjano prezentirati kombinovanom upotrebom prve i treće definicije BDP-a. dakle. BDP se deli na četiri osnovne kategorije: • prodaju potrošnih dobara i usluga (C). stranci kupuju domaća dobra i usluge. troši. Definicija. bruto domaći proizvod izračunava se tako što se sabiraju nivo apsorpcije i stopa neto izvoza. navedenih u dvema definicijama. te dolazimo do prve definicije BDP-a: a) Y = C + I + G + X – Z. a koji vodi daljem porastu ukupne tražnje za domaćim proizvodima. potrebno je oduzeti vrednost uvoza (Z) od dobijene sume. • prodaju državi (G). S obzirom na činjenicu da se deo domaćeg dohotka odliva u inostranstvo. Pri tim mogućnostima.

važe. Da li je. u slučaju da nivo privatne štednje u određenoj zemlji prevazilazi stepen privatnih investicija (S>I). to će usloviti pojavu pozitivnog neto izvoza ili deficit državnog budžeta. dve bilansne jednačine daju treću: c) (S – I) + (T – G) = (X – Z). glasi: C + S + T = C + I + G + X – Z.5 prikazani kao neto priliv privatnom sektoru (domaćinstvima i firmama). Pri odnosu veličina S>I. Kada je prisutan disbalans veličina. tražnja za dobrima i uslugama mora odgovarati njihovoj ponudi. u suprotnom (G>T). Da li je budžetski deficit izazvan pozitivnom neto privatnom štednjom? 2. izdajući obveznice domaćim ili stranim rezidentima. koje su navedene. Po sređivanju elemenata. stvoren dohodak. država preduzima korake u pravcu činjenja pozajmica. koji rezidenti stavljaju na štednju? 3. Da li je pad domaće investicione potrošnje izazvao recesiju. kao odliv (u slučaju da je pozitivan) ili kao priliv (u situaciji kada je negativan). 28 . a nije isključena mogućnost da se ove dve makroekonomske pojave odvijaju simultano. relacija koja uvek važi. sa prevagom T nad G (T>G). odnosno. predstavljaju bilansne jednačine. privatni sektor jeste u ulozi neto štediše. moguće je dobiti odgovore na sledeća pitanja: 1. koja je smanjivala stopu uvoza i nivo poreskih prihoda. Svaki od ova tri neto toka može se posmatrati kao specifičan oblik štednje. Poslednja jednačina ukazuje na sledeće: sva proizvedena dobra i usluge moraju se prodati. državi i ostatku sveta. to implicira štednju države. Primera radi. po definiciji. koje. na slici 1. možemo je eliminisati. uzrokujući. stoga. na taj način. Kako se potrošnja (C) javlja na obe strane ove jednakosti. pri odnosu veličina S<I. Samo detaljnim upoznavanjem sa privrednom klimom određenog ekonomskog prostora. dok je isti na poziciji neto dužnika. rastom izvoza.Javne finansije Dve definicije BDP-a. Svrha zagrada u prethodnoj jednačini ogleda se u potrebi da se pomoću njih naglasi činjenica da su odgovarajući izrazi u zagradama.

što implicira delovanje mehanizama tržišnog prilagođavanja.Javne finansije suficit tekućeg bilansa i/ili budžetski deficit? Treća jednačina predstavlja zahtev da se bilansi tačno obračunavaju. ona se može tumačiti kao uslov ostvarenja tržišne ravnoteže. 29 . ujedno.

Javne finansije II OSNOVE JAVNIH FINANSIJA 30 .

u najopštijem kontekstu. 31 . Plejadi mislilaca. POJAM I PREDMET NAUKE O JAVNIM FINANSIJAMA Jedno od centralnih mesta u kompleksnom korpusu ekonomskih nauka. iznađe odgovore na pitanja iz domena ekonomskog funkcionisanja države. nalazimo već u delima velikih antičkih mislilaca. u srednjem veku se pridružuje Toma Akvinski. Već u samim korenima latinskog jezika. služeći se najrazličitijim metodama istraživanja i argumentima u obrazlaganju sopstvenih hipoteza. ostavljajući svetskoj duhovnoj i naučnoj riznici da baštini spise zavidnog obima.Javne finansije 1. objasnile i protumačile i. ne bi li se sagledao njihov efekat na život. a sa raznorodnim modelima društvenog i državnog organizovanja. prisutnih na većim geografskim prostorima. u okviru svojih heterogenih filozofskih stremljenja. sa svim svojim osobenostima. zakonitosti njihovog nastanka i funkcionisanja. javlja se težnja da se artikulišu intelektualni napori pojedinaca. u okviru koje oblast javnih finansija egzistira kao celovito područje i autonomna oblast istraživanja. istovetan predmet proučavanja – ekonomska sfera društvenog života. ne bi li se ove pojave opisale. ujedno. što znači plaćanje. Jedan od prvih misaonih pokušaja ove vrste. kao i model i paramteri njenog razvitka. kako mikrozajednica na mikroprostoru. kao platežnog sredstva. koji su stremili istom cilju. stvorili su objektivne uslove za funkcionisanje novca. sa začecima nauke o finansijama. počevši od njenih rudimentarnih oblika. nailazimo na postojanje termina finantio. prisutan je u fragmentima Ksenofanovog opusa. na drugoj strani. Ekspanzija robne proizvodnje. a potom je profilisan u zrelom i odmerenom intelektualnom nastojanju Aristotela da. Paralelno sa nastankom i razvojem ekonomskih pojava. te efekti koji iz njih ishode. u kojima je obrađena pomenuta problematika. kao i celokupan društveni kontekst u kome se odvijaju. a potom i u srednjovekovnom latinskom lingvističkom fondu. u starolatinskom. tako i njihovo dejstvo na organizaciju života većih društvenih sistema. Nastojanje da se analiziraju finansijski fenomeni. na jednoj. čiji kohezivni element jeste. Upravo u narečenom treba tražiti uzroke koincidiranja pojave novca. nesumnjivo pripada nauci o finansijama.

Dakle. državno gazdinstvo. u nameri da podrobnije razmotrimo etimologiju. napredujući do obuhvatanja fenomena državnih prihoda i rashoda te. da bi. ovaj pojam postaje značenjski ekvivalent za finansijskog službenika. 1830. suočavamo se sa sve značajnijim nivoom frekventnosti odrednice finansije. koji suzbija krijumčarenje i stara se o prikupljanju državnih prihoda i taksa. došle. gotov novac. U procesu evolucije latinskog jezika. u upotrebu ulazi termin državne finansije. a potom i gotovinu. odnosno.Javne finansije Na ovom mestu ćemo se zadržati. prateći napredak robnonovčane privrede. ovaj pojam je u upotrebi kao nosilac funkcije ukazivanja na celokupnu nauku o državnim prihodima i državnom gazdinstvu. biva ekvivalent celokupnom novčanom poslovanju jedne države. godine ustanovljena je sintagma nauka o finansijama. dobija status sinonima pojmovima: državni prihodi. Docnije. kružnom toku. dodirujući se u pojedinim oblastima i prožimajući se u primeni naučnih saznanja. odnosno. • monetarno-kreditne finansije. • finansije preduzeća. na koja pokušava da dâ odgovor. U savremenoj ekonomskoj terminologiji. Koncem XIX i početkom XX stoleća. Prvobitno je termin finis upotrebljavan da označi granicu. označavao imovno stanje pojedinaca. koji u sebi objedinjuje: • bankarske finansije. naposletku. novolatinskom financia. Nauka o finansijama i politička ekonomija. u terminologiji grupacije ekonomskih nauka. državna imovina. pod čijim okriljem je započela svoj razvitak i markirala obrise delokruga pitanja. do kojih su. što koincidira sa trenutkom kada finansijska nauka postaje autonomna u odnosu na političku ekonomiju. novčane prilike. jedne od najfrekventnijih reči. Termin javne finansije prvi put je zvanično upotrebljen početkom prošlog 32 . i danas ostvaruju tesnu povezanost. koje se ubrajaju među fundamentalne u spektru ekonomskih nauka. termin finansije. čiji se opseg značenja kreće od prvobitnog ukazivanja na državne prihode. prateći novčanu masu na celokupnoj njenoj putanji. kao i zakonomernosti njenog opstanka i funkcionisanja. tj. koji ima korene u latinskom terminu finis. u daljem toku razvitka jezika. svaka ponaosob.

unutar kojih je moguće razlučiti tri. da bi ona mogla zaživeti u praksi. preteći da ugrozi i same njene temelje. područja: monetarne. Sledstveno savremenim ekonomskim teorijama. svi novčani.Javne finansije stoleća. preciznije. 33 . Nauka o finansijama je jedna od bazičnih iz grupacije ekonomskih nauka. 1903. teorijska i praktična rešenja na polju definisanja delovanja državnog intervencionizma. sa ciljem da ona interveniše u oblasti funkcionisanja svekolike privredne aktivnosti. raspoređivanje i trošenje novčanih sredstava. Težište naučnoistraživačkog delovanja u sferi monetarnih finansija jeste analiza i tumačenje problematike novca. Saglasno Kejnzovom tumačenju. obeležio je sintagmom fiskalna politika. javne i međunarodne finansije. Predmet njenog proučavanja jesu novčani odnosi. inače tesno povezana. godine. znameniti britanski ekonomista. u naučnim krugovima Engleske toga vremena. odnosno. a odmah zatim i. koncentraciju. pomoću kojih se ostvaruju potrebe privrede i društva u celini. vezani za prikupljanje. kao i primenu pomenutih aktivnosti u realizovanju ciljeva makroekonomske politike. načinjenih od strane države. koja je tridesetih godina XX stoleća uzdrmala funkcionisanje svetske ekonomije. fenomena berze. Ceo opseg poteza. oporezivanja i javnog zaduživanja. te dolazi do njenog povlačenja u korist teze o neophodnosti državne intervencije u privrednom delovanju. Period Velike ekonomske krize. a u nastojanju zadovoljenja javnih potreba i ostvarenja državne intervencije u privredi. finansijski odnosi u društvu. pripadaju domenu finansija. nisu bili tako snažni. Argumenti u prilog teorijskoj koncepciji o neintervenisanju države u oblasti aktivnosti privrednog života. ukazuje se na finansijsku aktivnost države u procesu prikupljanja i trošenja finansijskih sredstava. fiskalna politika predstavlja koncept teorije organizovanja javnog trošenja. više ili manje uspešna. okarakterisale su težnje i pokušaji. Džon Majnard Kejnz. imajući u vidu da država mora da brine o pokriću državnih rashoda. Pojmom javne finansije.

Iz svega navedenog. B. funkcije i delatnosti države. Fiskalna ekonomija. kojima su. 4 Raičević. Beograd: Ekonomski fakultet. poverene određene funkcije prikupljanja i trošenja materijalnih sredstava. na osnovu ustava. brojne su. Međunarodne finansije imaju za predmet proučavanja i ispitivanja monetarni aspekt međunarodne ekonomije.4 Državna administracija. koja pripadaju javnopravnim telima države. predstavljaju jednu od ključnih ekonomskih disciplina.. kojima je zakonom dozvoljeno i povereno da obavljaju delatnost te vrste. itd. tj. Finansijska delatnost države i drugih javnopravnih tela i organa. kako bi se realizovali tzv. nedvosmisleno proizilazi da su javne finansije neraskidivo vezane za činjenicu postojanja države i novca. svrstana je u dugu grupu funkcija i delatnosti države. zakona i podzakonskih akata. 2003. predstavlja prvu grupu javnih potreba. složene i veoma razuđene. stavljene u zadatak državi i državnim organima. Skupina različitih potreba. Javne finansije. jeste objekat naučnog ispitivanja oblasti javnih finansija. zakona i drugih pravnih propisa. str. čija je prevashodna oblast istraživanja finansijska delatnost države i drugih pravnih lica. Delokrug ispitivanja. omeđen je sistemom formiranja. proučavanja i istraživanja javnih finansija. opšteprihvaćen je model označavanja funkcija i delatnosti države i njenih organa posredstvom sintagme javne potrebe. Delatnosti i funkcije. fokusiranih na ostvarenje respektabilnog stepena međunarodne bezbednosti zemlje. aktera oblasti javnog prava-javnopravnih kolektiviteta. a radi zadovoljenja potreba njenih raznovrsnih i brojnih funkcija. Sve javne potrebe. Zbornik radova. kao konstitutivna oblast nauke o finansijama. 34 . na osnovu ustava. vezane za funkcionisanje političkog i ekonomskog sistema.Javne finansije kredita. moguće je svrstati u nekoliko grupa. u svrhu realizacije opštekorisnih ciljeva. prikupljanja i trošenja novčanih sredstava. na svim nivoima državne organizovanosti. U standardnoj ekonomskoj terminologiji. opštekorisni ciljevi. 17-18. u kojoj su sabrane klasične funkcije države.

Društvene delatnosti izuzetno širokog spektra. koji bi im omogućili nesmetanu egzistenciju. Šesta grupa je koncentrisana oko funkcija iz područja ekonomske politike i privrednog razvoja. do kulture. Javni prihodi i javni rashodi predstavljaju ključne komponente finansijske delatnosti države. poseduje karakter prinude. tako i u svetu (elementarne nepogode. Proces finansiranja i zadovoljavanja javnih potreba obuhvata obezbeđivanje i prikupljanje sredstava (obezbeđivanje prihoda) i njihovu upotrebu u određene svrhe (vršenje rashoda). razvoja i unapređivanja fizičke kulture. Vanredne funkcije države i njenih organa i institucija. preko nauke. pripada izučavanju. ne raspolažu dovoljnim ekonomskim kapacitetima. čiju je pojavu i razmere nemoguće sa sigurnošću predvideti. zaštite njihove imovine. poreza i doprinosa. strateški ključno mesto u delokrugu naučnog interesovanja javnih finansija. vezane su za petu grupu javnih potreba. rat. pravnog i ekonomskog sistema i poretka. Uz javne rashode. a iz bilo kojih razloga. Jedna je funkcija obaveznog socijalnog osiguranja. u datim uslovima. državnim organima i institucijama na raspolaganju stoje prihodi. negovanja. U cilju ostvarenja javnih potreba. kao i zaštite postojećeg političkog. istraživanju i analizi javnih prihoda. kao i pravosudnih organa i organa tužilaštva i pravobranilaštva.). zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti. a njihovo ostvarenje pripada delokrugu rada i funkcionisanja organa unutrašnjih poslova. ubrajaju se u sedmu grupu funkcija države. prihoda od aktivnosti 35 . a čine je dve podgrupe funkcija. Pored toga. u rasponu od obrazovanja. manifestovane posredstvom imperativa zaštite sloboda i prava građana.Javne finansije Potrebe unutrašnje bezbednosti. najvećim delom. u koju se ubrajaju: penzijsko-invalidsko osiguranje. Četvrta grupa javnih potreba objedinjuje korpus potreba iz domena socijalne sigurnosti građana. tvore treću grupaciju javnih potreba. vezane za događaje. itd. donacija. čije ubiranje. a koji se mogu odvijati. a ostvaruje se naplatom taksa. ova funkcija obuhvata i delovanje države i njenih organa u sferi socijalnog zbrinjavanja i zaštite svih građana koji. kako u zemlji. Putem javnih zajmova.

koje budžet proizvodi. zaduženih za finansiranje javnih rashoda (u prvom redu. do podrobne analize određenih fenomena i čitavog korpusa činilaca. njihovo učešće u ostvarenju ukupnih javnih prihoda države je znatno manje. koje odlikuje federalno državno uređenje. žele ostvariti. kako rashoda. 2. najvećim delom. ODNOS JAVNIH FINANSIJA I DRUGIH NAUČNIH DISCIPLINA U svim fazama teorijskog i praktičnog istraživanja. sa znatnim brojem nauka humanističke orijentacije. primenom budžeta. u nešto manjoj meri. kako u korenima njihovog nastanka. Ovaj podatak ukazuje na težnju istraživača nauke o finansijama da 36 . iz sfere prikupljanja i trošenja novčanih sredstava. problem definisanja fiskalnog federalizma javlja se pred istraživačima javnih finansija unutar ekonomija unitarno uređenih zemalja. Fenomen fiskalnog federalizma predstavlja specifičan predmet proučavanja javnih finansija. sa elementima decentralizacije i regionalizma . koji se odlikuju neprinudnim karakterom. dobrovoljnih državnih prihoda. Fenomen fiskalnog federalizma ogleda se u specifičnim finansijskim odnosima između različitih nivoa vlasti. tako i u manifestovanju istih. fondova obaveznog socijalnog osiguranja). počev od trenutka prikupljanja podataka i procesa njihove obrade. prisutnih.Javne finansije državnih preduzeća. u odnosu na udeo koji obezbeđuju prihodi sa karakterom prinude. u još širem kontekstu. država ostvaruje prihode. tako i prihoda. te na konkretne učinke. nauka o finansijama je tesno povezana sa složenim kompleksom ekonomskih nauka i. kao i u posledicama koje navedeni fenomeni uzrokuju. Snažan akcenat stavlja se na modele donošenja. kao i odlike i način funkcionisanja drugih institucija. prihoda od državnog vlasništva. Javne finansije za objekt naučnog interesovanja imaju svojstva budžeta. Pored navedenih. javne finansije pokušavaju da podrobno analiziraju još dve velike grupacije problema. izvršenja i kontrole budžeta. od strane javnopravnih tela države. koncentrisan. a u vezi sa raspodelom. na ekonomiju zemalja. a označeni su sintagmom nefiskalni javni prihodi. koji se. kao i na planirane ciljeve.

1931. partikularni. koja u svom naučnom postupku objedinjuje ekonomske. Držeći se ukorenjene prakse da se u okviru uvodnih razmatranja tretira fenomen interakcije naučne discipline.. isključivo sa jednog aspekta – ekonomskog. Pri svemu navedenom. sveobuhvatnog pristupa naučnom istraživanju finansijskih fenomena. Tridesetih godina XX veka. 'Cours de sciences des finances et des legislations linansieres'. sve vreme podrazumevajući neminovnost njihove interakcije sa sveukupnim socijalnim.5 Teorijska nauka o finansijama jeste sintetička nauka. u vremenu multidisciplinarnih studija i multidisciplinarnog pristupa naučnom ispitivanju. koje se bave razmatranjem finansijskih fenomena: • teorijska nauka o finansijama. koji podrazumeva posmatranje. znatno slabije delotvoran. ona se drži jasnih principa i metoda u primeni raznorodnih naučnih postupaka. koji impliciraju odnos finansija i drugih ekonomskih nauka. sa stanovišta rezultata. moguć je. pored kompleksnog. predmetom. 17-18. čelno mesto u procesu analize zauzima razmatranje odnosa finansija i političke 5 Zeze. u delu francuskog finansijskog teoretičara. treba imati na umu da je nauka o finansijama autonomna naučna disciplina. pravnog ili sa aspekta finansijske politike. a u nastojanju da se što preciznije determiniše karakter razmatrane naučne discipline i utvrde elementi njene kohezije sa drugim. specifičnom terminologijom. ekonomskim i političkim okruženjem. koja predstavlja predmet proučavanja. • finansijska politika.Javne finansije fenomene iz svoga domena izučavanja sagledaju u svoj njihovoj višeslojnosti. profilisanom i razuđenom. smeštenim u dati istorijski kontekst. i ostalih naučnih disciplina. iako. pravne i političke momente. metodama i ciljevima istraživanja. parcijalni pristup. zadržaćemo se na rasvetljavanju tog pitanja. Paris. Dakle. sa jasno definisanim predmetom istraživanja. G. 37 . određene su tri osnovne naučne discipline. srodnim naukama. • finansijsko pravo. Gastona Žeza. Prilikom razmatranja obimnog kompleksa činilaca.

U ovom trenutku. sežući do njenih početaka i. Upravo su razmatranja pojedinih škola i struja. determinišući njen savremeni status. u periodu koji je prethodio zadobijanju statusa samostalne naučne discipline. u kojoj značajno mesto zauzima i tretman problematike koordinirane akcije mera monetarne i fiskalne politike. vlada princip trajne i neraskidive kohezije. u pojedinim elementima. oblasti finansijskog prava. Paralelno sa vezama između finansija i političke ekonomije. u sveobuhvatnijem sagledavanju. kroz istoriju ekonomskih doktrina. dale odgovor na brojne nepoznanice i nedoumice u razvoju finansijske misli. poželjno je imati na umu podatak da nauka o finansijama ima ishodište upravo unutar okrilja političke ekonomije. sa istorijom ekonomskih doktrina. U cilju adekvatnog sagledavanja ovog odnosa. na koje se razgranala. principa i delovanja pravnih nauka. sve je izrazitija tendencija da se svi aspekti ove materije razmotre iz konteksta zakonitosti. U narečenom leži jedan od uzroka. Kada govorimo o ovoj povezanosti. iskristalisao veći broj disciplina.Javne finansije ekonomije. prisutnog u savremenoj ekonomskoj literaturi. svrsishodno je pomenuti veze bankarstva sa pojedinim mikroekonomskim disciplinama i istaći značaj istih. potrebno je podsetiti se činjenice da savremene mere finansijske politike predstavljaju sastavni deo ekonomsko-političkih akcija svake zemlje i trebalo bi da pružaju doprinos u ostvarenju opštih ekonomsko-političkih ciljeva. u procesu razvitka. unutar ove nauke. u uslovima funkcionisanja savremene privrede. te postaje nemoguće tumačiti zakonitosti njenog funkcionisanja mimo konteksta pojedinih makro. da bi se. Ova povezanost je dominantno motivisana činjenicom da. institucija banaka sve direktnije i neposrednije prožima sve oblasti privrednog života. koje podrazumeva skup pravnih 38 . postavljanja zahteva za intenziviranjem ove zajedničke mere. sve direktnijeg. pri čemu je naročito intenzivna veza nauke o finansijama sa ekonomskom politikom. egzistiraju njene veze sa drugim ekonomskim disciplinama. preciznije. U odnosu dve pomenute naučne discipline.i mikroekonomskih disciplina. Uporedo sa razmatranjem ekonomskih aspekata finansijskih fenomena. Pojedine finansijske discipline blisko su povezane sa istorijom političke ekonomije ili. najsnažnije istaknute u vezi sa novijim tendencijama u razvoju ekonomske misli.

uočljiv je rast interesovanja za izučavanje ove naučne discipline. Iako su stanovišta o ovom pitanju još uvek neusaglašena. U procesu razmatranja odnosa i veza između pojedinih finansijskih disciplina i drugih nauka. U teorijskim raspravama često su prisutne razlike u vezi sa statusom oblasti finansijskog prava. pri kreiranju mera finansijske politike. konsultuju rezultati njoj bliskih i srodnih nauka. drugi joj pripisuju status dela određenih pravnih disciplina. sintagma nacionalno poresko pravo koristi kao ekvivalent pojmu nacionalnog finansijskog prava. formira se pitanje odnosa prema finansijskoj politici. prethodi detaljno i precizno sagledavanje problema iz pozicije nauke. objašnjenje i opravdanje u argumentima nauke. pri čemu vredi istaći tendenciju trasiranja finansijskog prava kao izuzetno dinamične naučne discipline. međunarodno finansijsko pravo definisano je kao grana međunarodnog prava. u poslednje vreme može se uočiti trend prevage teze o finansijskom pravu. nezavisno od njihovih karakteristika. širokog opsega. neophodno je da preduzimanju novih finansijskih mera. te da projekat kretanja finansijske politike ima svoje uporište. kao i osnivanje međunarodnih finansijskih organizacija. ustanovljeni u procesima: prikupljanja. a jedan od osnovnih uzroka tome. kao samostalnoj naučnoj disciplini. kao i preduzimanje odgovarajućih.Javne finansije propisa kojima se regulišu finansijsko-pravni odnosi. Nasuprot nacionalnom finansijskom pravu. Često se. a neopravdano i neprecizno. podvrgnute neprekidnim promenama u procesu razvoja. a faktor diferencijacije oličen je u području tumačenja i primene. karakterističnih za određenu zemlju. kojima je regulisana materija iz oblasti finansija i finansijskih odnosa. Nacionalno finansijsko pravo proučava propise. kao i da se obezbedi primena naučnih metoda u pomenutom procesu. kojom se regulišu međudržavni finansijsko-pravni odnosi. jeste podatak o zaključivanju brojnih bilateralnih i multilateralnih ugovora. Sledstveno tome. Od neobične je važnosti da se. raspodele i trošenja sredstava. potrebnih naučnih 39 . U poslednjih nekoliko decenija. kojima se podmiruje javna potrošnja. Na dominaciju ovog stava utiču faktori. U literaturi se često susrećemo sa teorijom o podeli finansijskog prava na nacionalno i međunarodno. Dok jedna struja teoretičara zastupa stanovište da je reč o autonomnoj oblasti prava.

Javne finansije istraživanja. o poziciji pojedinaca. vezanu za sve dominantniju ulogu države u društveno-ekonomskom i političkom životu. U uslovima funkcionisanja savremene ekonomije i ekonomskih kretanja u celini. Osnovni zadatak finansijske psihologije oličen je u nastojanju da dâ odgovore na pitanja o stavovima pojedinaca prema uvođenju i delovanju pojedinih instrumenata finansijske politike. uvažavanja i primene saznanja o odnosima pojedinih društvenih grupa prema državi. veće ili manje. delovanju i stavovima u odnosu na državu i državne institucije i organizacije. kada je reč o naplaćivanju javnih prihoda. čiji bi rezultati bitno determinisali oblikovanje plana kreiranja finansijskih mera. potrebno je istaći nespornu činjenicu. apsolutno je nesporna činjenica o neophodnosti poznavanja. sa znatnim stepenom respektabilnosti. grupe. Iz pozicije istraživanja nauke o finansijama. kao i sve značajniji obim upotrebe finansijskih instrumenata. izdvojila se finansijska psihologija. kao i o nužnom ponašanju. postalo je conditio sine qua non adekvatne i uspešne organizacije i razvoja javnih finansija. adekvatno tretiranje finansijskih fenomena postalo je nezamislivo bez poznavanja metoda statističke i matematičke analize. kao najmlađa oblast nauke o finansijama. Uz sve navedeno. a u poslednje vreme prisutan je trend ostvarivanja povezanosti i sa psihologijom. sve veću stopu učešća javnih prihoda u formiranju ukupnog društvenog proizvoda. Nauka o javnim finansijama manifestuje bliske veze sa sociologijom. u svrhu ostvarenja brojnih ciljeva iz sfere nadležnosti države. Ispitivanje i poznavanje modela funkcionisanja i primene finansijskih elemenata sa sociološkog aspekta. 40 . konsultovanja rezultata istih i njihovog inkorporiranja u kretanje celokupne finansijske politike. Iz okrilja finansijske nauke. o motivima i uzrocima koji pokreću pojedince i. kao poreskih obveznika. naukom čiji se rezultati istraživanja konsultuju. u nameri da rasvetle model adekvatnijeg tretiranja finansija. i njihovom delovanju u datom kontekstu. kao naukom o društvu.

Dve doktrine obeležavaju funkcionisanje finansija u XX stoleću: doktrina funkcionalnih finansija i doktrina finansija ekonomike ponude. pri tome. Hansen. do tada važećih. u okviru koje se najminucioznije posvećuje analizi fenomena poreza i problema oporezivanja. vezanih za karakter javnih finansija i njihovu ulogu u privrednom životu. str. Beograd: Službeni list SRJ. štaviše. stanovište poreskog pluralizma. Institucije javnih finansija. 89-90. Kalin i drugi) govore o mogućnosti. Lerner. Do tada vladajuća. U tom kontekstu.. neophodnosti upotrebe instrumenata javnih finansija. I. sučelili su se sa neprijatnošću ekonomske krize. nezavisno od namere kojom se država u takvim slučajevima rukovodi. ideja o postojanju javnih rashoda. A. zagovarajući. Adam Smit se snažno i angažovano zalaže za uvođenje poreza na proizvode koji nisu neophodni čoveku. provocirala je suočavanje sa izuzetno složenim problemima i pokušaj njihovog rešavanja. prvenstveno. Velika ekonomska kriza. • određenost poreza. kao i od razmera posledica koje iz pomenutog proizilaze. R. sabranih u četiri poreska kanona. Kejnz i njegovi sledbenici (A. po formulisanju poreskih pravila. On je oštro kritikovao odluku države da načini korak javnog zaduživanja. • ekonomičnost naplate. U svome naučnom stvaralaštvu. a među njima naročito ističe alkohol.Javne finansije 3. u koje je ubrojao:6 • opštost i srazmernost. kao i liberalno shvatanje o nemešanju države u tokove privrednog života. 41 . Smit burno negoduje protiv bilo koje vrste uplitanja države u privatni život pojedinaca. koje je neophodno pokriti. • ugodnost plaćanja. doktrina. 1993. RAZVOJ NAUKE O JAVNIM FINANSIJAMA Klasična ekonomska misao poklanja značajnu pažnju oblasti javnih finansija. pomoću kojih bi država bila u poziciji da utiče na privredne 6 Lovčević. nije bilo moguće zaobići proces preispitivanja. U teoriji finansija ostao je upamćen. koja je potresla svetsku ekonomiju tridesetih godina XX veka.

b) Shodno prethodnom stanovištu. već je neophodna njihova aktivna pozicija u procesu realizacije brojnih funkcija. Na taj način. 11-12/89. na značajno transformisanom. Prema principima njihovog učenja. a ne u sferi tražnje. postajući sredstva državnog intervencionizma na ekonomskom i socijalnom planu. na podržavanje privatne inicijative. prevashodno. javne finansije zadobijaju status sredstava usmeravanja privredne aktivnosti u željenom pravcu. a naročito provociranih Drugim svetskim ratom. potrebno je delovati. dolazi do prodora ekonomije ponude. koje je. Zahvaljujući pomenutim funkcijama. str. U području javnih finansija. pred javne finansije postavljeni su ekstra fiskalni ciljevi. pošli od stanovišta da se osnovni disbalans javlja u sferi proizvodnje. Zagovornici ovog koncepta su. pa njihov karakter poprima karakteristike funkcionalnosti. proisteklih u uslovima velike ekonomske krize. mehanizam funkcionalnih finansija ne ostvaruje očekivanu meru efikasnosti. 42 .7 a) Fiskalnom politikom. trpe sve češće i intenzivnije kritike od strane ekonomskih stručnjaka. kao i faktora stabilizacije privrednih tokova. K.. novog pravca u ekonomskoj teoriji. 615-618. od kojih su najistaknutije funkcije alokativne.Javne finansije tokove. Beograd. u oblasti fiskalne politike. br. ekonomsko-socijalnom planu. javne finansije ne smeju da budu neutralne u odnosu na tokove privrednog i socijalnog razvoja. kao i koncept funkcionalnih finansija. u svojim teorijskim razmatranjima. u kome prevagu imaju recesivni i inflatorni momenti. dva njena ključna momenta. njihovi stavovi su pozicionirani. preko redukovanja fiskalnog opterećenja. tačnije. zagovornici ove ideje teže svođenju uloge države u tolerantnije granice. redistributivne i stabilizacione prirode. Finansije. Ipak. te vladajući monetarni koncept. Nepobitna je činjenica da se doktrina funkcionalnih finansija pokazala uspešnom na području uspostavljanja poljuljanog ekvilibrijuma ekonomsko-socijalnih tokova. Nasuprot stanovištu funkcionalnih finansija. u periodu prve i druge decenije druge polovine XX veka. U ekonomskoj teoriji druge polovine sedamdesetih godina XX veka. kao jednom od glavnih poluga ekonomije ponude. po svojim 7 Bogoev.

U anglosaksonskim zemljama. U meri. javni rashodi su tretirani kao element ukupne tražnje i instrument delovanja na stabilnost privrednih tokova. tj. stabilnosti cena i ravnoteže platnog bilansa. koji je njime želeo da označi finansijsku aktivnost države u procesu prikupljanja i trošenja sredstava. koja za predmet proučavanja ima mere i instrumente za kojima poseže država. U situacijama visoke stope privredne aktivnosti. Država. Termin fiskalna politika uveden je u ekonomsku nauku od strane Džona Majnarda Kejnza. deluje na stopu nezaposlenosti. u svrhu ostvarenja ekonomskih i drugih ciljeva društva u celini. praktična nauka o finansijama. koja. 43 . nastoje da podstaknu stopu privrednog rasta. upotrebom fiskalnih instrumenata. u želji da oslabi segment ukupne tražnje. a sa ciljem zadovoljenja javnih potreba i državnih intervencija u privredi. način raspodele. makroekonomsko. javnih rashoda. javnog duga i budžeta. u kojoj svojim efektima podstiče ostvarenje ciljeva ekonomske politike. kao i inflacije. koje se odlikuju razvijenom ekonomijom. uz podrazumevajuću doziranu ulogu države. FINANSIJSKA POLITIKA Primenjena.Javne finansije bazičnim karakteristikama. u obliku: poreza. Zemlje u razvoju. državni organi. U savremenoj finansijskoj teoriji. vođenje i organizacija politike koncentrisani su oko ciljeva održavanja zaposlenosti. kao i na finansijsku stabilnost i privredni rast. čiji je karakter mikroekonomski i podrazumeva suženu ulogu države. merama i odlukama iz sfere fiskalne politike. u ekonomskoj terminologiji se uobičajeno označava odrednicom finansijska politika. predstavljaju subjekat delovanja fiskalne politike. U zemljama. termin fiskalna politika se koristi u cilju označavanja savremene ekonomske politike. država pribegava smanjenju javnih rashoda. 4. nalazi se koncepcija ekonomije ponude. U ovom konceptu. privatna inicijativa ima prevagu nad državnom. pak. fiskalna politika se može označiti kao uspešna. Javni rashodi se ne tumače kao čin «rasipanja» nacionalnog dohotka.

preciznije. država nastoji da smanji nivo agregatne tražnje. Fiskalni menadžment. smanjujući raspoloživi dohodak (npr. smajujući javnu potrošnju i to. čime se ostvaruje ekspanzivni efekat fiskalne politike. 8 Ristić. tako i samog odnosa između njih. povećanju javnih rashoda i smanjenju poreza i visine otplate javnog duga u periodu kontrakcije u kretanju konjukturnog ciklusadepresije. kompenzatornog finansiranja. čime će se prestruktuirati budžetski troškovi. i povećanjem poreza. 16-17. treba pribeći smanjenju poreskih stopa. u čemu se ogleda restriktivno dejstvo fiskalne politike. smanjenjem javnih rashoda. ispoljene u vidu disbalansa između nivoa agregatne ponude i agregatne tražnje. situacija se u ekonomskoj terminologiji označava sintagmom privreda u konjukturi. 44 . U oba slučaja. b) U poziciji prisustva fenomena ekonomske depresije. Navedene mere fiskalne politike usmerene su na ostvarenje određenih ciljeva. a u svrhu povećanja ukupnog nivoa tražnje od strane platežno sposobnih subjekata. u slučajevima kada se privreda nađe u depresiji. fiskalna politika deluje ekspanzivno. 2. nakon plaćenog poreza) i utičući na nivo cena (plaćena carina uračunava se u cenu proizvoda). 1998. uspostavljanjem.8 koje se temelji na: 1. jer će time biti oslobođen deo dohotka. uvrežena je teza da. Dakle. U tom slučaju. na jednoj. javlja se potreba za otklanjanjem neravnoteže u privredi. smanjenju javnih rashoda i povećanju poreza i zajmova za vreme „eskplozije” u kretanju konjukturnog ciklusa. na drugoj strani.. Među teoretičarima finansija. Navedeno je moguće protumačiti. država uspostavlja privrednu ravnotežu. obim ponude nadilazi obim tražnje (P>T). država povećava nivo javnih rashoda i. U želji da pronađe razrešenje. str. a) U poziciji postojanja viška tražnje u odnosu na ponudu (T>P). koristeći dva pojednostavljena slučaja. Beograd: Savremena administracija.Javne finansije Na drugoj strani. U fiskalnoj teoriji široko je prihvaćen princip tzv. kako određenog nivoa prihoda i rashoda. Posledica ovog odnosa jeste i pojava inflacije. javni prihodi imaju značajan udeo u određenju nivoa potrošnje i u kretanju investicija. Opseg navedenih mera pripada području restriktivne fiskalne politike. Ž.

pribegava smanjenju poreskih stopa.Javne finansije paralelno sa tom merom. u pokušaju da poveća nivo tražnje u privredi. kako javnih prihoda. tako i javnih rashoda. Dugoročni i dalekosežni efekti fiskalne politike reflektuju se kroz uticaj na zaposlenost faktora proizvodnje. koja pripadaju privrednoj grani od vitalnog interesa za status privrede u celini. u čijem delokrugu su: smanjenje stope nezaposlenosti. U tom slučaju. preduzeću je otvorena mogućnost ulaganja većih sredstava u proces modernizacije proizvodnje i proširenja njenog obima. dok na kratkoročnom planu značajno utiču na stabilizaciju celokupne privrede. na čije su plaćanje obavezana preduzeća. kao i uticaj na privredni rast. Variranjem u domenu visine i vrste. ostvarenje stabilnosti cena i dobro izbalansiran platni bilans. Efekti fiskalne politike usmereni su na realizaciju ciljeva iz domena stabilizacije. Državi na raspolaganju stoji mogućnost smanjenja poreza. država ostvaruje različite efekte u sferi privrednih kretanja. jer povećana tražnja deluje podsticajno na oživljavanje celokupne privredne aktivnosti. 45 .

Javne finansije III JAVNI RASHODI 46 .

što je. jer ona. profite. Ovi oblici javnih izdataka se nazivaju transfernim plaćanjima. da bi država mogla da troši.Javne finansije 1. na plate državnih i vojnih činovnika. rente i kamate). što sve daje dodatnu kupovnu snagu domaćinstvima. Naravno. stvaranje odgovarajućih faktorskih dohodaka za radnike i vlasnike u pomenutim preduzećima. U drugu grupu rashoda ubrajaju se: državna plaćanja za penzije. zajedno. regresi i subvencije preduzećima. kao i naknada gubitaka javnim preduzećima. s obzirom da ona podrazumeva prethodnu proizvodnju tih roba u preduzećima. označeno sintagmom robna javna potrošnja i obeleženo simbolom G. Putem direktnih poreza. ima dve vrste rashoda. društveni proizvod možemo da obračunamo kao zbir privatne potrošnje. Ona. što označavamo simbolom B. predstavljaju preraspodelu društvenog proizvoda na sledeći način: porezima se oduzima deo dohotka jednim licima i transferiše se drugim licima. Iz tih razloga. država oporezuje različite oblike dohotka (plate. POLOŽAJ DRŽAVE U OKVIRU KRUŽNOG TOKA ROBE I NOVCA Država je veliki potrošač i njena potrošnja mora da nađe mesto u obračunu društvenog proizvoda. takođe. Država. Na drugoj strani. neophodno je da ostvaruje prihode. carine i druge uvozne dažbine). Dakle. Postoje dve vrste državnih prihoda: direktni porezi (TD) i indirektni porezi (Tp). akcize. Transferna plaćanja ne povećavaju društveni proizvod. investicija i javne potrošnje: Y = C + I + G. izdaci za socijalno osiguranje. komunikacije i sl. robna potrošnja države stvara novi proizvod. rashodi za izgradnju i održavanje infrastrukture (putevi. dok indirektni porezi predstavljaju poreze na potrošnju (porez na promet roba i usluga. javna robna potrošnja se uključuje u obračun društvenog proizvoda. naknade za nezaposlene. kao protivtežu. jednostavno. te premije. nemaju stvaranje nove vrednosti ili proizvodnju novih roba.). Ovako određen društveni proizvod predstavlja obračunati 47 . U prvu grupu spadaju: državni rashodi na kupovinu roba i usluga.

Javne finansije društveni proizvod po tržišnim cenama. 48 . istovremeno se uvećavajući za vrednost transfernih izdataka (B). 1995. jer predstavljaju dodatak na troškove proizvodnje. tj. str. kao vrednost novoproizvedenih roba i usluga. da se od društvenog proizvoda oduzmu indirektni porezi. Slika 3. obračuna bez uticaja indirektnih poreza. oni nemaju nikakvu protivtežu u proizvodnji novih roba i usluga. Preduzeća plaćaju faktorske dohotke domaćinstvima (Y). Ovako formiran. Rezultat je obračun društvenog proizvoda po faktorskim cenama ili po cenama proizvođača: Y = C + I + G – Tp. koji se. Ovi porezi povećavaju cene proizvoda i usluga. Stoga. M. ali. na drugoj strani. 135-137. zbog obaveza prema državi.1-Položaj države u okviru kružnog toka robe i novca. Osnovi ekonomije. kao i drugi oblici indirektnih poreza. raspoloživi dohodak domaćinstva deli se na potrošnju (C) i 9 Labus. Beograd: Jugoslovenska knjiga. postoji interes da se društveni proizvod.9 u koje je uključen porez na promet.. umanjuju za iznos direktnih poreza (TD).

Na taj način se formira društveni proizvod po tržišnim cenama. a kada se pomerimo za jedno mesto. u pravcu kretanja kazaljke na satu. troše na kupovinu roba i usluga. a desna strana njegovu upotrebu. oduzimaju indirektni porezi (Tp) i formira se društveni proizvod po faktorskim cenama (Y).1 nalazi se društveni proizvod. Od njega se. tako da Y. Ta suma novostvorene vrednosti se raspodeljuje domaćinstvima. nailazimo na društveni proizvod. umanjena za iznos direktnih poreza na dohotke. obračunat po faktorskim cenama. dobijamo sledeću. Premeštanjem izraza BTD na desnu stranu. U taj dohodak. obračunat po tržišnim cenama. društveni proizvod mora biti jednak njegovoj definiciji po faktorskim cenama. veoma važnu relaciju: C + S – B + TD = Y = C + I + G – TP. ulaze i transferna plaćanja države. Na vrhu slike 3. On predstavlja meru finalne potrošnje i. tako da. Ovako određen. a drugim delom štede. potom. kojom raspolaže stanovništvo.Javne finansije štednju (S). u kojoj leva strana predstavlja formiranje raspoloživog dohotka domaćinstava. ulazi u ukupan dohodak domaćinstava. imajući u vidu da on predstavlja ukupnu kupovnu moć. formira se jednakost: Y + B – TD = C + S. Ovaj zbir predstavlja raspoloživi dohodak domaćinstava: Y + B – TD. jednim delom. Finalna potrošnja se uvećava za iznos investicija (I) i državnih robnih kupovina (G). ujedno. dobijamo sledeću jednakost: Y = C + S – B + TD. Taj raspoloživi dohodak domaćinstva. takođe. ukupnu sumu novostvorene vrednosti. izjednačavanjem oba izraza. 49 . U skladu sa tim. Raspoloživi dohodak domaćinstava je bitan. koji preduzeća isplaćuju domaćinstvima u formi faktorskih dohodaka. u daljem kružnom kretanju.

štednja predstavlja istakanje jednog dela kupovne snage iz društvene reprodukcije. ne samo u novcu. kako u teoriji. postoje termini: državni rashodi. izraženih u novcu. a transferne rashode (B) i direktne poreze (TD) na desnu stranu. sve se one mogu svesti na sledeću: javni rashodi predstavljaju sistem zadovoljenja državnih potreba. tako i u praksi. robnih i transfernih izdataka i ukupnih poreza obračunava na budžetskom računu. postoji finansijski višak kod privatnog sektora. Ta dva stanja moraju da se poklapaju. jer se deo ovih potreba može namiriti. On podrazumeva da država u većoj meri troši. U teoriji javnih finansija može se naći više definicija javnih rashoda. dok se razlika između državnih. nego što ostvaruje poreske prihode. Pomenuti rashodi učestvuju u formiranju javnih rashoda. S – I = G + B – T. POJAM I ZNAČAJ JAVNIH RASHODA Šta su. javni rashodi i kako se mogu definisati? Najpre. odnosno. Međutim. To istakanje se nadoknađuje ubrizgavanjem nove kupovne snage. Drugim rečima. u osnovi. Kada je štednja veća od investicija. 2. da država ima budžetski deficit. treba znati da. opšta potrošnja. ali. zbir svih državnih rashoda nije jednak ukupnom iznosu javnih potreba. možemo je potpuno isključiti. i pored ovako prihvaćene definicije javnih rashoda. Razlika između štednje i investicija se obračunava na kapitalnom računu. sabraćemo sve poreze (T = TD + TP) i dobićemo sledeći izraz: stanje na kapitalnom računu = stanje na budžetskom računu. Sa stanovišta kružnog toka robe i novca. deficit budžeta finansira privatni sektor. ukoliko nema razmene sa inostranstvom. a kroz investicije i državnu potrošnju (uključujući i transferne izdatke). društveni rashodi. već i na 50 . baš kao što je to slučaj i sa porezima. zatim ćemo investicije (I) premestiti na levu stranu. Budžetski deficit može da se pokrije samo kroz finansijski višak privatnog sektora.Javne finansije Pošto se potrošnja (C) nalazi na obe strane.

u zavisnosti od nivoa razvijenosti država i njenih organizacija. neophodno je istaći da su klasici javnih finansija tvrdili da javni rashodi predstavljaju čistu potrošnju dobara. ministarstva i dr. U skladu sa modernim shvatanjem javnih rashoda. već i stoga što su oni vrlo efikasan instrument privredne i socijalne politike u modernim državama. u kojoj dominiraju: odbrana zemlje. vezanom za čisto administrativnu ulogu države. kao oblici privatnih interesa i aktivnosti. ne samo iz razloga što su njihova dejstva u privredi i društvu veoma raznovrsna. pravosuđe. pri čemu se taj proces ne može zamisliti bez intervencije države.). mogu se svrstati u tri osnovne grupe. Osnovne potrebe za javnim rashodima u savremenim državama. moderno shvatanje javnih rashoda ne smatra da rashodi predstavljaju potrošnju. Otuda i postoje bitne razlike između ovih koncepcija. već ona postaje aktivni faktor u preraspodeli dohotka. koji troši deo nacionalnog dohotka. zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti) i sistem podsticaja razvoja (državne intervencije u privredi i spoljnotrgovinskim odnosima). administracija i prosveta. pa se jednostavno može utvrditi da savremena građanska koncepcija koristi slabosti suprotne strane. Za razliku od klasičnog tumačenja javnih rashoda. Za razliku od klasične. država se ne stavlja u ulogu „parazita”. a posebno se tretiraju obim. sve se više proučavaju javni rashodi. isključeni su ekonomski i socijalni zadaci. i to: opšte potrebe (državni organi i organizacije – vojska. struktura i ekonomsko-socijalni faktori. savremena građanska koncepcija javnih rashoda vezuje se za savremene procese kapitalističke reprodukcije. što je isuviše jednostrano i ograničeno gledište. Ovakav stav klasika javnih finansija zasniva se na tradicionalnom tumačenju državnih funkcija. javni poredak. Ovakvim shvatanjem. već racionalno trošenje javnih prihoda. U okviru finansija. što je njena prednost. policija. Javni rashodi podmiruju potrebe države po obimu i strukturi. korišćenje radne snage). zajedničke potrebe (socijalno osiguranje – penzijsko osiguranje. U ovom pristupu javnim rashodima. jer su pomenuti posmatrani nezavisno. Da bi se što potpunije protumačili javni rashodi.Javne finansije druge načine (upotreba državne imovine. Razlike između klasične i savremene 51 . danas se izučavaju javni rashodi.

Ristić.. Ž. uzima deo dohotka i jedan deo upotrebljava za intervencije u privredi. preraspodeli nacionalnog dohotka. Samim tim. sa jedne strane. K. sa druge strane. NAČELA JAVNIH RASHODA Da bi se problematika javnih rashoda regulisala na zajedničkim osnovama. Beograd: IGP Naučna knjiga. privatnoj inicijativi se ne daje apsolutna superiornost. U daljem toku izlaganja. U okviru ovog načela. koje poznaje savremena nauka. Ovo znači da javno 10 Pušara. kao izrazito važnog faktora u raspodeli. na direktan ili indirektan način. koja se pojavljuju kao zajednička za javne rashode. tako da javni rashodi nemaju više neproduktivni karakter. Država. koja. preko fiskalnog mehanizma. koje su u interesu društva kao celine. načelo od posebne važnosti za sve javne rashode. ograničićemo se na isticanje samo najvažnijih načela. str. već se dopušta da i država može postići pozitivne rezultate u oblasti razvoja privrede. 52 .Javne finansije koncepcije ogledaju se u sledećem: 1. 1991. 2.10 Preraspodela nacionalnog dohotka preko javnih rashoda važan je segment uloge države u upravljanju javnim finansijama i usmeravanju privrednog razvoja. a) Kao prvo i. preraspodeljuje društveni proizvod u korist lične potrošnje (ekonomski i socijalni transferi) i investicione potrošnje (javne investicije). 24. proizašao je iz tumačenja uloge država. pojavljuje se načelo opšteg interesa. postavlja se imperativ da javni rashodi služe samo za pokriće onih potreba.. finansijska teorija je ustanovila određena načela. Javne finansije – menadžment javnog sektora. i podstiče privredni rast i zaposlenost (selektivna fiskalna politika i poreske beneficije). savremena građanska koncepcija javne rashode smatra značajnim faktorom privrednog razvoja. 3. preko fiskalnih prihoda i budžetskih rashoda. na scenu stupa državna intervencija. bez sumnje. odnosno. Ovakav odnos prema funkciji javnih rashoda. Na taj način se formira teorija o reproduktivnim javnim rashodima.

primena ovog načela bi nalagala da javni rashodi. treba da bude društvena korisnost određene potrebe. u načelu. Potrebno je istaći da ovo načelo predstavlja osnovnu razliku između privatnih i javnih rashoda. ne vodeći računa o efektima. ukoliko ne postoji dovoljno finansijskih sredstava da se potrebe društva podmire. bez sumnje. pri postupku utvrđivanja pravnog osnova. ne treba da pređu visinu javnih prihoda. jeste sledeće: nijedan rashod se ne može izvršiti. sa što manje finansijskih sredstava. kao i do nenamenskog trošenja sredstava. koja je od većeg značaja za društvo kao celinu. u iznosu u kome to konkretna situacija zahteva. došlo bi do nesklada u trošenju sredstava. Prilikom utvrđivanja kojim potrebama treba dati primat. To. jeste načelo štednje. treba istaći da nije dozvoljeno da se jedan krug potreba zanemaruje na račun drugih. što znači da primat treba uvek dati onoj društvenoj potrebi. obično se. U okviru ovog načela. Drugim rečima. dalje. Pri tome. Štednja. srazmerno mogućnostima za zadovoljenje. treba uvek voditi računa. ako 53 . stoga. što bi izazvalo značajne negativne posledice. restrikcije treba sprovoditi linearno. b) Drugo načelo se ogleda u zahtevu da visina javnih rashoda bude pogledu umerena. c) Treće načelo. koje ne treba izgubiti iz vida prilikom razmatranja javnih rashoda. Jedno od osnovnih načela. do kojih bi sprovođenje ovih mera dovelo. kao neophodnost. odlučujući kriterijum. implicira da. Ukoliko ne bi postojao pravni osnovi. Međutim. treba da predstavlja jedno od načela o kome. postignemo što veći efekat. postavlja i potreba za proporcionalnim zadovoljenjem društvenih potreba. treba pristupiti određenim restrikcijama. sprovoditi štednju u trošenju društvenih sredstava ne znači ići na automatsko smanjenje obima sredstava. pri racionalnom gazdovanju društvenim sredstvima. u principu. Kada se utvrde javni rashodi u budžetu ili nekom drugom dokumentu. što znači da se potrebe društva moraju zadovoljiti. Potrebno je da. svakako. za izvršenje rashoda mora da postoji pravni osnov.Javne finansije trošenje treba da se vrši isključivo u društvenom interesu.

Izdavački centar. Sledstveno tome. postavljaju pred finansijsku teoriju problem klasifikovanja javnih rashoda u određene grupe. sve značajnija uloga u ekonomskom životu. Novi Sad: Pravni fakultet. (5) u novcu i u naturi. počiva na osnovama budžetskog i poreskog prava. sredstva se mogu angažovati samo u okvirima plana. 4. 1996. koji omogućavaju trošenje sredstava. 77-78. (3) prema subjektu trošenja. kao i njihova. Svakako da zaslužuju da budu pomenute sledeće klasifikacije javnih rashoda: (1) redovni i vanredni. a radi lakšeg proučavanja pojedinih kategorija rashoda. te da se rashodi mogu izvršavati samo u toku jedne kalendarske godine. Finansijsko pravo. na koje se mogu trošiti javni rashodi. Utvrđivanje pravnog osnova za trošenje sredstava za izvršavanje javnih rashoda. Da bi se trošila sredstva na zadatke. • utvrđuju se zadaci (potrebe. izdvajaju sledeće odrednice:11 • najpre se odobravaju svi javni rashodi (budžet). Tako javni rashodi imaju limitirajući karakter. Bitan uslov za utvrđivanje pravnog osnova za trošenje sredstava. jer ne smeju prekoračiti iznose. (6) 11 Trklja. a ovaj mora biti zasnovan na propisima. za svaki zadatak mora postojati pravni osnov. Istovremeno. kao najvažnije. mora se voditi računa da se sredstva za izvršavanje javnih rashoda mogu trošiti do nivoa odobrenih sredstava. utvrđene planom.). (2) prema objektu trošenja. (4) proizvodni i transferni. M. • rashodi (i prihodi) odobravaju se za određeni period – jednu godinu. str. jeste sledeći: svi rashodi moraju biti odobreni. KLASIFIKACIJA JAVNIH RASHODA Sve veći porast javnih rashoda u savremenim uslovima. U savremenoj nauci nalazimo veći broj različitih klasifikacija. kojim se opravdava trošenje sredstava. 54 . kao i sredstva za svaki pojedini zadatak. pri čemu se. programi i dr.Javne finansije rashod nije predviđen (planiran u budžetu) i ako za to ne postoji pravni osnov.. koje polaze od različitih kriterijuma.

jedna je od najstarijih podela. Polazeći od toga. (1) Podela na redovne i vanredne javne rashode. Ova podela se može shvatiti i kao podela javnih rashoda centralnih.). Vanredni javni rashodi se pojavljuju s vremena na vreme. po visini su relativno stabilni i redovno se javljaju. Naime. posebno u federalno uređenim državama. realne i investicione rashode. svakako je novijeg datuma i povezana je sa tendencijama jačanja državnog intervencionizma. reč je o podeli javnih rashoda na lične i materijalne javne rashode. Ona ima specifičnu težinu. koji na to imaju pravo. isplati penzija.Javne finansije produktivni i neproduktivni i (7) odgodivi i neodgodivi. Materijalni rashodi obuhvataju javne rashode. jačanja ekonomskih i socijalnih funkcija savremene države. (3) Prema subjektu trošenja. kako prenos nadležnosti ne bi bio samo formalan. Svaki proces decentralizacije je propraćen povećanjem udela nižih teritorijalnih jedinica u ukupnim sredstvima. obično se smatra da redovni rashodi imaju sledeće karakteristike: mogu se unapred predvideti. investicije i slično). u vojsci. invalidnina i raznih oblika pomoći pojedincima. koji nemaju navedene karakteristike. javni rashodi se dele na rashode koje vrši država (centralni nivo) i na rashode koje vrši neko uže lokalno telo ili samouprava. namenjene izdržavanju organa uprave (plate zaposlenih u organima uprave. kod ove podele. Lični javni rashodi predstavljaju javne rashode. (4) Podela javnih rashoda na proizvodne i transferne. namenjene vršenju javnih službi (kancelarijski materijal. regionalnih i lokalnih tela. policiji i sl. Kao kriterijum. Podrazumeva se da javni rashodi. 55 . obično kao rezultat nedovoljno predvidivih ili nepredvidivih uzroka. (2) Klasifikacija javnih rashoda po objektu trošenja prihvaćena je u mnogim podelama javnih rashoda i njen smisao je funkcionalne prirode. uzima se redovnost ponavljanja. namenjenim za javne rashode. sredstva za vojsku. spadaju u vanredne javne rashode. Ključni problem u ovim državama ogleda se u podeli nadležnosti (funkcija). odnosno. Realni rashodi predstavljaju javne rashode. U proizvodne javne rashode treba uvrstiti tzv. odnosno.

koja danas gubi na značaju. ne dovode do povećanja privrednih kapaciteta. u izuzetnim situacijama (rat. vezana je za mogućnost da se neki javni rashodi mogu ili ne mogu odgoditi na izvesno 56 . u novcu. mada pojedini delovi navedenih rashoda mogu biti izuzetno produktivni. jeste oličen u načinu na koji se oni reflektuju na povećanje proizvodnih kapaciteta. (7) Podela javnih rashoda na odgodive i neodgodive. administracija i slično). i poželjna. otplate kamata za uzete državne zajmove i slično). pomoć nezaposlenima. (5) Podela javnih rashoda na one u novcu i one u naturi. prevashodno. reč je o direktnim. U transferne rashode uključujemo i sva socijalna davanja (penzije. dobijena u ekonomskim dobrima. rentabilne i nerentabilne). elementarne nepogode i druge neželjene pojave). Transfernim javnim rashodima se ne povećava društveni proizvod. Ako javni rashodi prouzrokuju povećanje proizvodnih kapaciteta i dovode do porasta prihoda. ova podela je i danas prisutna i moguća. onda je reč o produktivnim (rentabilnim) javnim rashodima (primera radi. Neproduktivni.Javne finansije kojima država pribavlja produktivna dobra i usluge. bilo indirektno (na primer. Investicioni javni rashodi su oni kojima odgovara protivvrednost. ponekad. Međutim. jedna je od najstarijih podela javnih rashoda. niti se stvaraju nova materijalna i nematerijalna dobra. produktivnim (rentabilnim) javnim rashodima. ni direktno ni indirektno. invalidnine. U transferne javne rashode spadaju tradicionalni administrativni javni rashodi države (vojska. odnosno. plaća radnike i službenike i kupuje materijalna dobra. što dovodi (ili ne dovodi) do porasta prihoda. (6) Kriterijum podele javnih rashoda na produktivne i neproduktivne (odnosno. bilo direktno. izgradnja. namenska proizvodnja ili vojna ulaganja u izgradnju infrastrukture). porasta prihoda. koji će kasnije donositi prihode. administraciju. čak. Klasični primer su rashodi za vojsku. U ovom slučaju. nerentabilni javni rashodi jesu oni koji. što dovodi do direktnog ili indirektnog povećanja društvenog proizvoda. odnosno. rekonstrukcija ili modernizacija nekog proizvodnog kapaciteta sredstvima agrarnog budžeta). budući da se javni rashodi iskazuju i izvršavaju.

kada se problemu rashoda nije posvećivala pažnja. po mnogim shvatanjima. nezavisno od toga koliko su visoki. minimum javnih rashoda mora da bude nešto veći. kao i krug i stepen zadovoljenja javne potrošnje. Zagreb: Informator. nije tretirala pitanje njihove visine i obima. praktično. znači da moraju da budu podmirene. koji treba prikupiti. U normalnim uslovima. Problem granice javnih rashoda ima dve dimenzije: socijalnoekonomsku i finansijsku. Međutim. Određivanje gornje granice javnih rashoda je. na osnovu ustava i zakona. socijalno-ekonomski aspekt opredeljuje minimum javnih rashoda kao masu koja mora biti dovoljna da podmiri osnovne funkcije državnog aparata i vitalne funkcije stanovništva. ne prihvataju stanovište da su rashodi dobri samo kada su mali. može se postaviti pitanje da li postoji određeni minimum ili maksimum javnih rashoda. 5.isplata plata i penzija. Smatra se da je najtipičniji primer za neodgodive javne rashode . Javne finansije. kako klasične administrativne funkcije. međutim. Naime. mogli su da se kreću u rasponu od 15-25% društvenog proizvoda zemlje. tako i određeni krug socijalnih i ekonomskih funkcija države. ukloni eventualno povećana nezaposlenost i pokriju povećani socijalni rashodi. moraju izvršiti odgovarajućeg dana. 57 . U tom smislu. Stav je da su rashodi dobri kada su produktivni.. B. od veličine rashoda zavisi iznos prihoda.12 Savremene finansije. Sa svoje strane. OBIM JAVNIH RASHODA Problem obima javnih rashoda predstavlja jedno od krupnih pitanja javnih finansija. Liberalistička epoha u javnim finansijama. str. nešto 12 Jelčić. ipak. 1997. jer mora da uključi i deo potrebnih sredstava da se privreda oživi. 341. Postoje javni rashodi koji se. Razlog tome leži u čvrstoj povezanosti rashoda i prihoda. To.Javne finansije vreme. pak. Tada se smatralo da javni rashodi treba da budu što manji i. obim prihoda uslovljava obim rashoda. u prilikama koje nisu standardne. kako je njihovo izvršenje planirano.

u okviru kojih se prepoznaju određene podgrupe. • promene u tehnici iskazivanja javnih rashoda. negativnih posledica. Praktično. Ključni parametar. pa i najbolji. strukturnoj privredi. najprihvatljiviji. koji obuhvataju: • političke uzroke. I) Prividni uzroci rasta javnih rashoda. sistemski pregled uzroka stalnog rasta javnih rashoda dao je francuski teoretičar Gaston Žez. odnosno. pojavio se i tzv. reč je samo o određivanju gornje granice javnih rashoda. koji se mora uvažavati u određivanju gornje granice javnih rashoda u strukturnoj privredi.Javne finansije složenije. jeste princip maksimalne društvene korisnosti. U svim zemljama sveta je utvrđeno da javni rashodi rastu. Drugim rečima. u koje se ubrajaju: • smanjenje kupovne snage novca. Brojni su i raznovrsni uzroci stalnog rasta javnih rashoda. Vagnerov zakon o državnim rashodima. postavlja se kao problem finansijskih mogućnosti. Dok u konjukturnoj privredi potreba za rastom javnih rashoda prestaje kada nema nezaposlenih i kada tržište funkcioniše. na kome je postignuta ravnoteža između njihove socijalne koristi i nedostatka iste. koju dozvoljavaju instrumenti javnih prihoda. Kao rezultat. U slučaju prividnih uzroka rasta javnih rashoda. • ekonomske uzroke. Različita su shvatanja o gornjoj granici javnih rashoda u konjukturnoj. Finansijski aspekt određivanja visine javnih rashoda. • promene veličine teritorije i stanovništva. budući da rashodi mogu biti one vrednosti. II) Stvarni uzroci rasta javnih rashoda. Njihov rast ima svoju apsolutnu i svoju relativnu dimenziju. javni rashodi moraju biti na nivou. • finansijske uzroke. koje nastaju sa opterećenjem društvenog proizvoda. prema Žezu. ne nastaje veći 58 . pa u teoriji javnih finansija postoji više definicija ovih uzroka. Tako se. odnosno. u strukturnoj privredi postoje velika neslaganja u vezi sa određivanjem gornje granice javnih rashoda. uzroci rasta javnih rashoda mogu svesti u dve osnovne grupe. Prema oceni teoretičara.

Brojni uzroci doprinose stvarnom povećanju javnih rashoda. povećanje broja stanovnika. ranih šezdesetih godina prošlog veka. dok realni rashodi. posebno u ekonomskoj i socijalnoj sferi. odnosno. a to se nužno mora odraziti i na povećanje budžetskih rashoda. namenjene rešavanju problema životne i radne sredine. U prividne uzroke povećanja javnih rashoda spada i povećanje teritorije. Izmenjena tehnika budžeta. širenje vrsta i broja intervencija države i njenih organa. ekonomske ili finansijske prirode.Javne finansije pritisak na poreske obveznike. predstavlja prividno povećanje budžetskih rashoda. takođe. angažovanje države u rešavanju brojnih novonastalih. Među njima se ističu povećani rashodi za vojsku. iskazano u povećanom dohotku po glavi stanovnika. odnosno. u odnosu na ostale ekonomske agregate. da ne dovodi do realnog povećanja rashoda. broja stanovnika. državnih i društvenih problema. Naime. veoma značajni za realno povećanje javnih rashoda. kao što je poznato. jer postoji protivteža u rastu javnih prihoda. Primera radi. mora da se poveća državni aparat. Ekonomsko jačanje zemlje. vrši se «prebijanje» prihoda sa rashodima korisnika budžeta. pa se u budžetu iskazuju samo razlike. Tako je apsolutni rast rashoda takav. Grubo govoreći. doprinosi da se javni rashodi realno povećaju. Za naše razmatranje mnogo je važnije videti koji su to stvarni uzroci povećanja javnih rashoda. što se može utvrditi i na osnovu učešća rashoda u društvenom proizvodu. Na taj način. dovodi do širenja kruga javnih 59 . Ekonomski uzroci su. Proširivanje funkcija države. Sasvim je jasno da. Odnos između javnih rashoda i javnih prihoda ostaje nepromenjen. svakako. svakako. Na povećanje javnih rashoda najdirektnije utiču uzroci političke prirode. Smanjenje kupovne snage novca praktično je vezano za nivo cena koje. sa povećanjem teritorije. sudstvo i vojska. ostaju nepromenjeni. Danas je to nezaobilazna i rastuća stavka u budžetima skoro svih savremenih zemalja. koja se ogleda u prelazu sa neto principa na bruto princip iskazivanja podataka u budžetu. zanemarljiv broj zemalja je imao značajnije rashode. kod neto tehnike iskazivanja budžeta. oseća se samo privid rasta javnih rashoda. imaju izraženu tendenciju rasta. ti uzroci mogu biti političke.

koji se postižu putem javnih rashoda. 6. SAD. Suština je. koji se postižu preko rashoda. Finansijski uzorci stvarnog povećanja javnih prihoda su specifični. posebno. Psihološki. Ova se koncepcija. ekonomskom planu. koje su relevantne. Nasuprot tome. EFEKTI JAVNIH RASHODA Govoriti o efektima javnih rashoda. na potrebi da rashodi budu što manji. dakle. Ovakvi slučajevi su retki među zemljama koje su ekonomski slabe. odnosno. s obzirom na efekte javnih rashoda: koncepcija o neutralnim rashodima i koncepcija o aktivnim rashodima. a posebno po njegovom završetku. Ovaj uzrok je posebno prisutan u poratnim periodima. bazira na stavu o nemešanju države u ekonomski i socijalni razvoj. prema kojoj rashodi imaju neutralno dejstvo na privredna kretanja. pojavile su se dve osnovne koncepcije. funkcionalnih (aktivnih) finansija. zapravo. ali su bili dosta česti u Velikoj Britaniji. koncepcija o aktivnim rashodima. znači govoriti o koncepciji aktivnih. Istorijski posmatrano. Poznato je da ne postoji jedinstveno shvatanje o efektima. koji se u privredi mogu postići putem javnih rashoda. U 60 . vrlo su različiti. ona se lakše troše. u aktivnoj ulozi države i njenom svojevrsnom ekonomskom i socijalno-političkom intervencionizmu. odnosno. kao realne posledice ekonomskog bogaćenja zemlje. odnosno. u periodima privredne stagnacije. Reč je o tome da obilje javnih prihoda može da dovede do povećanja javnih rashoda.Javne finansije potreba. Fokus je na snažnim i značajnim efektima. Shvatanje o neutralnim rashodima je nastalo u okviru klasične gradjanske finansijske teorije. Otplaćivanje javnog duga predstavlja značajno opterećenje budžeta i znači permanentni pritisak na povećanje javnih rashoda. neutralnih javnih rashoda. zapravo. treba istaći i povećanje javnih dugova. Efekti. koja je nastala u periodu pred Drugi svetski rat. čim na raspolaganju stoji više sredstava. ostvarenim na socijalno-političkom i. Kao specifičan finansijski uzrok stvarnog povećanja javnih rashoda. predstavlja sastavni deo tzv. odnosno.

efekti javnih rashoda se ogledaju u povećanju društvenog proizvoda. Aktivni rashodi su oni koji menjaju privrednu i socijalnu strukturu države.Javne finansije poslednje vreme se. ali. specifičan ugao ocenjivanja predstavlja posmatranje tzv. Da bi se uočilo i ocenilo dejstvo rashoda na nacionalnu privredu. Postavlja se pitanje da li uopšte može biti rashoda (potrošnje). odnosno. Neutralni bi bili oni koji to ne čine. u ulaganju u državna i javna proizvodna preduzeća i slično. Ovaj uticaj rashoda može biti posredan i neposredan. odnosno. Kada je reč o oceni efekata javnih rashoda. Teško da odgovor može da bude pozitivan. treba staviti „naspram prirode prihoda. koji ne vrše bilo kakav uticaj na privredu zemlje. ne kao što bi oni činili (ovo je tzv. nacionalnog dohotka. Zapravo. imaju veoma značajan uticaj na privredu zemlje. Moderna teorija rashoda stoji na stanovištu da se rashodi ne mogu posmatrati odvojeno od javnih prihoda. Neposredan uticaj rashoda bi se ogledao u podizanju proizvodnih i drugih kapaciteta. može se govoriti o efektima u strukturnoj privredi i. U oba slučaja. socijalnu zaštitu i slično. zdravstvo. Od ukupne mase rashoda. troši sredstva pojedinaca. kao posredan uticaj rashoda na proizvodnju mogli bismo tretirati uticaj rashoda za obrazovanje. kao neutralne rashode bismo mogli smatrati sledeće rashode: na pravosuđe. Osnovna funkcija transfernih rashoda jeste raspodela i preraspodela dohotka. na upravu. umanjenih porezom. Međutim. transfernih rashoda. kao takvi. a nekih manje. Uticaj transfernih rashoda se ogleda u postojanju ekonomskih i 61 . prirodu prihoda. na povećanje njene ekonomske snage. porezima i drugim prihodima. o onima u privredi u konjukturi. na unutrašnju bezbednost i još neke slične. Grosso modo. znači. Jedna od podela rashoda jeste podela na aktivne i neutralne rashode. teorija filtra). Svi ostali rashodi su aktivni i. uzima iz privrede finansijska sredstva i preko rashoda ih vraća privredi. posebno. finansijski mehanizam savremene države treba posmatrati kao jedan džinovski filter koji. koje je rashod stvorio”. međutim. Nasuprot tome. značajno širi spektar efekata javnih rashoda. Država. činjenica je da je dejstvo nekih rashoda veće. Uticaj rashoda je posebno značajan za proizvodnju.

u toku poslednje četiri decenije. ali. Multiplikator se koristi u onim prilikama. 1. Klasični primer direktne ekonomske subvencije jeste subvencionisanje cena proizvoda i usluga (u poljoprivredi i komunalnim delatnostima). a u one objekte. politika državnih ulaganja (ali. Socijalne subvencije. izvoznicima). u kojima stagnacija ili recesija prete da ugroze privredne tokove. za razliku od ekonomskih subvencija. na primer. Za funkcionisanje multiplikatora. da dobro vođena. stoji potreba da se ocene efekti rashoda u privredi. da poprave socijalnu sliku (tzv. koji ima za zadatak da povrati izgubljenu globalnu privrednu ravnotežu. koja neće odmah i direktno dovesti do proizvodnje određenih roba i. a.Javne finansije socijalnih subvencija. time. takođe. i porast ukupne ili globalne tražnje. koji su značajni za privredu. najčešće preko značajnih državnih investicija. mogu biti direktne i indirektne i imaju za cilj. imaju za cilj da obezbede dugotrajniji porast tražnje sredstava za život. Ekonomske subvencije se javljaju u brojnim formama i mogu biti direktne i indirektne. Nasuprot oceni efekata javnih rashoda u strukturnoj privredi. Usled disproporcija u sistemu raspodele u kapitalističkom društveno-ekonomskom sistemu. dugoročnim. do recesionih ili kriznih situacija i tada se. reč je o tri vrste efekata javnih rashoda. instrument privredne politike. Praktična primena teorije multiplikatora u SAD. Ulaganja na dugi rok. ravnoteža između ponude i tražnje. uvećati postojeće probleme u plasmanu. U ovom slučaju. već i onih vojnog karaktera) 62 . privrednim i nerobnim investicijama. (2) „PUMP PRIMING POLICY” (politika 'podmazivanja pumpe') i (3) teorija akceleratora. dolazi. omogućava prevazilaženje tih teškoća i uspostavlja. i to u ciklusima. odnosno. najčešće. državnom intervencijom. između proizvodnje i potrošnje. ne samo privrednih. koja je u konjukturi. toliko potrebna. znači. u koje se ubrajaju: (1) teorija multiplikatora. Subvencije u korist potrošača su. Reč je o. Multiplikator je. preko njih. Indirektne ekonomske subvencije prisutne su u slučaju oslobađanja jednog broja obveznika obaveze plaćanja poreza ili određivanja niže poreske stope (istima) ili nižih osnovica (npr. premije i regresi (povlastica za godišnji odmor). budući da njegovo dejstvo prestaje sa prestankom rashoda. bitno je da država trajno ulaže nove rashode. odnosno. država blagostanja). pokazala je. u preraspodeli dohotka.

„Pod akceleratorom”. Politika. tako da se te dve pojave. Pored multiplikatora. koja je narušena delovanjem različitih faktora u privredi. 2. treba pomenuti i akcelerator. o kojoj je reč. teži se uspostavljanju parcijalne ravnoteže. razradio teoriju o multiplikatoru. a onda će tržište samo naći svoju ravnotežu i prosperitet i automatski se razviti. U osnovi multiplikatora stoji povećanje tražnje za potrošnom robom. akceleraciju privrednih kretanja preko državne intervencije u pojedinim privrednim oblastima i granama. značaj akceleratora je mnogo veći nego što se ponekad smatra. Razlika između multiplikatora i „PUMP PRIMING POLICY” je i u trajanju: tamo je akcija dugoročna. Sa svoje strane. multiplikator i akcelerator. Ovde državni rashodi imaju funkciju „podmazivanja pumpe”. povećanje investicija (tzv.Javne finansije ostvaruje kompleksno pozitivno dejstvo na privredu i privredne tokove. Reč je o državnom rashodu ograničenog obima i cilja. međusobno snaže i dovode do porasta dohotka i zaposlenosti u zemlji”. pomoću javnih rashoda.termin nastao u američkoj ekonomiji. Ovaj fenomen zapažen je u privredi još pre no što je Kan. godine. stavi u pokret povećanje prihoda i rashoda pojedinaca. Potrebno je praviti razliku između multiplikatora i politike 'podmazivanja pumpe „PUMP PRIMING POLICY” . Ovim intervencijama. Ta dva fenomena tesno su povezana. On se ogleda u tome da se. Dejstvo akceleratora može prethoditi fenomenu multiplikatora. izazvane investicije). dakle. „treba razumeti odnos između promena u rashodima na potrošna dobra i onih na investicije. koja posle sama radi. 3. u drugoj fazi. investicije izazivaju efekte multiplikacije. Akcelerator. a ovde kratkoročna. koji treba da obezbedi željeno ubrzavanje. 63 . koje se postiže povećanjem zaposlenosti. Takva tražnja izazvaće. kao primarnim faktorom oživljavanja privrede. indukovane. 4. pokrenute relativno malim varijacijama u rashodima na potrošnju (pod uslovom da su trajnijeg karaktera). S obzirom da je parcijalna neravnoteža često uvod u globalnu neravnotežu. ima nešto drugačiji zadatak. 5. što je lako razumeti. ima skromniji zadatak. 1931. kaže Papi.

Javne finansije IV JAVNI PRIHODI 64 .

vezanog za obavljanje određenih javnih funkcija od strane vlade. troškovi njihovog ostvarivanja se finansiraju javnim prihodima. Oporezivanje prouzrokuje pojavu tržišnih distorzija. Na osnovu položaja nove krive ponude (S'). a proizvedena i potrošena količina dobara je manja. koju. Ovaj efekat je prikazan na slici 4. u trački E. na drugoj strani. od visine njegove cene. odnosno. a položaj krive ponude će ukazivati na marginalne troškove njegove proizvodnje. oličene u direktnoj uslovljenosti nivoa ponude i tražnje određenog dobra. 65 . nužno se razlikuje od cene. Porezi uslovljavaju neistovetnost položaja: cena. ostvaruje prodavac. UVODNE NAPOMENE Od trenutka postizanja društvenog dogovora. stiče se uvid u podatak o tome ko u ovom procesu snosi gubitak i šta uzrokuje takav ishod. faktora proizvodnje i drugih aktivnosti. po odbitku poreza. U novoj ravnotežnoj tački (D). stvarajući poreski jaz između troškova proizvodnje. Javni prihodi se prikupljaju kroz procese oporezivanja: finalnih dobara i usluga. pri čemu je za primer uzet porez na promet. U uslovima savršene konkurencije. uputno je podsetiti se jedne od bazičnih ekonomskih zakonitosti.1. Na ovom mestu. kako proizvođači. U preseku ove dve krive. Dakle. tako i potrošači. Posmatranjem slike 4. cena je viša.Javne finansije 1. kriva tražnje će pokazivati marginalnu korisnost reprezentativnog potrošača tog dobra. na jednoj.1. potrošač je spreman da plati upravo onu sumu koju traži proizvođač. potpuna konkurencija implicira stanje društvenog optimuma. izvodi se zaključak da proizvođaču pripada samo deo tržišne cene. koju plaća kupac. i cena dobara i usluga. U nezavidnijem položaju su.

po ceni OG. meren iznosom GECB. pomerajući je naviše. 2004. alokativni gubitak. Državni prihodi od poreza predstavljeni su zonom ABCD. na drugoj strani. na jednoj. M. izazvan oporezivanjem. sa celokupnošću njenih integralnih procesa. površina omeđena trouglovima DEF i EFC. Ono što preostaje.Javne finansije Slika 4. koji su bili u mogućnosti da kupe količinu CE. a pomenuto stanje je praćeno smanjenim obimom proizvodnje. višom kupovnom cenom (rastojanje OA) i nižom prodajnom cenom (OB). dakle. od optimalne tačke 13 Burda. u odnosu na onu. tj. država dobija deo ABCD. Od ova dva gubitka. Č. 66 .1-Efekti oporezivanja Uvođenje i primena poreza uzrokuju rascep između cene koju plaća kupac. i cene koju je definisao prodavac. prisutnu u ravnotežnoj tački pre oporezivanja (E). PDV) uzrokuju promenu položaja krive ponude. Potrošači.13 S obzirom na činjenicu da distorzivni porezi udaljavaju privredu.. Novi trenutak balansa se ostvaruje u tački D. Makroekonomija – evropski udžbenik. Viploš. predstavlja izgubljeni deo potrošačevog i proizvođačevog viška. Beograd: Centar za liberalno-demokratske studije. Porezi (npr. tzv. str. proizvodom prodate količine i poreske stope (razlike između kupovne i prodajne cene). Slično tome.. od zone ADECB. 420. pretrpeće gubitak u iznosu ADEG. proizvođače će zadesiti gubitak.

verovatno. na nivou od 0%. Beograd. 2004. Poreske stope. Slika 4. Pri vrednosti poreske stope od 100%.2-Laferova kriva Kada prosečna poreska stopa iznosi 0%.2. opet biti jednaki nuli (tačka B). Ova kriva prikazuje teorijsku relaciju između ukupnih poreskih prihoda (na vertikalnoj osi) i prosečne poreske stope (udeo poreskih prihoda u BDP-u) na horizontalnoj osi. Ovaj efekat se u literaturi.. kada poreska stopa dostigne 100%. Maksimalni poreski prihod je ostvaren u tački D. Makroekonomija – evropski udžbenik. poreski prihodi će. M.. ne dolazi do ostvarenja poreskih prihoda (tačka A). Viploš. str. u tački C) Laferova kriva pretpostavlja da postoji jedna pogrbljena linija. 67 . Centar za liberalnodemokratske studije. sasvim je logično da će veće poreske stope. 420-421. unutar ovog intervala. kao u tački C. kojom je prikazana veza između poreskih prihoda i prosečne poreske stope. Pri kretanju vrednosti poreskih stopa unutar intervala. za rezultat. imati niže poreske prinose. više niko neće raditi niti proizvoditi. grafički prezentuje čuvenom Laferovom krivom. poreski dohodak će biti pozitivan (npr. koja tretira fenomen finansija. 14 Burda. odbacivaće pozitivne poreske prihode. Č. prihod od poreza biće jednak nuli (tačka A). te se poreski prihodi vraćaju na nulu (tačka B). Poreska stopa se kreće u rasponu od 0-100%.14 koju predstavljamo na slici 4.Javne finansije ravnoteže..

Lafer je izneo tvrdnju da su SAD već prešle ovu tačku. Javni prihodi predstavljaju novčana sredstva. • prihodi moraju biti iskazani za interval od godinu dana. Ovi prihodi imaju nekoliko osnovnih karakteristika. Cilj društva bi trebalo da bude da. kao posebno značajne. da će. koji su joj povereni. 2. • trošenje prihoda ne sme dovesti u pitanje postojeću imovinu. Laferova kriva nije od naročite važnosti u oblasti ekonomske politike.1 predstavljen trouglovima proizvođačevog i potrošačevog viška. POJAM I PRIRODA JAVNIH PRIHODA Kako bi mogla pristupiti izvršavanju brojnih zadataka. prihodi padati brže nego što same stope rastu. Početkom osamdesetih. Svaka tačka.poziciju tačke D. • prihodi moraju služiti za podmirenje troškova koji imaju opšti karakter. nije moguće sa sigurnošću utvrditi. 68 . sa manjom distorzijom. od kojih. Od trenutka kada su poreske stope u SAD smanjene. Tačka D odgovara prosečnoj poreskoj stopi. čija je elastičnost tražnje i ponude najmanja (tj. iznad određene vrednosti poreske stope. Država mora da raspolaže određenim sredstvima. budući da njen najbitniji detalj . jer se isti poreski prihodi mogu ostvariti i pri nižim prosečnim stopama. dakle. pri kojoj dolazi do maksimiziranja poreskih prihoda. kojima se finansiraju javne potrebe. Izloženi model predstavlja Ramsejev princip javnih finansija. navodimo sledeće: • prihodi moraju biti izraženi u novcu. Ovo je moguće postići najvišim oporezivanjem dobara. prikupljanjem date sume novca. država mora ostvarivati odgovarajuće prihode. koji nastaje usled oporezivanja. kojima se pokrivaju javni rashodi. zabeležen je pad poreskih prihoda.Javne finansije Pogrbljena kriva ukazuje na činjenicu da poreska stopa vrši tako jaku distorziju. biće neefikasna. koja se nalazi desno od tačke D. a koji je na slici 4. minimizira alokativni gubitak. nagib krive najstrmiji).

Na drugoj strani. koja obrađuje fenomen finansija. uz već pomenutu. koja se vezuje za zadovoljenje brojnih potreba. jesu: redistribucija nacionalnog dohotka. javni dug i slična. takse. parafiskaliteti. od kojih se. 69 . Analizirajući teoriju pokrića javnih rashoda. sredstva trezora. Ipak. ekonomska i socijalna dimenzija javnih prihoda. U uobičajene. kulture. javni prihodi indirektno deluju i na ostale sfere društvene reprodukcije (na proizvodnju. regionalni i strukturni razvoj. Ekonomske i socijalne funkcije sistema formiranja i politike javnih prihoda. kojima se finansiraju redovni rashodi. emisiju novca centralne banke i sl. ona preporučuje i podržava upotrebu ovih oblika javnih prihoda. carine. Upravo u navedenom se manifestuje društvena. kao i globalni. standardne javne prihode. Javni prihodi ostvaruju brojne socijalne i ekonomske funkcije. odnosno . ističe finansiranje državnih funkcija. alokacija privrednih resursa. izvodi se zaključak da je njihova priroda monetarna. u odnosu na javni dug.novčana. razmenu i potrošnju). «dopunska» sredstva. poistovećujući se sa ovom u davanju prvenstva upotrebi klasičnih javnih prihoda. uočili smo i definisali distinkciju između klasične i savremene teorije pokrića. takse. nisu smatrani javnim prihodima. prihodi od javne imovine. Sfera delovanja javnih prihoda je sfera preraspodele nacionalnog dohotka. poznati su sledeći oblici javnih prihoda: pokloni. takse. nova emisija novca. finansijsku. posredstvom delokruga pomenute preraspodele.Javne finansije Imajući u vidu činjenicu da se javni prihodi ostvaruju u novčanom obliku. itd. Moderna finansijska teorija jeste na tragu klasične. U literaturi. Država ih je koristila samo u izuzetnim slučajevima i za posebne namene. itd. kao najznačajnija. kao i u finansijskoj praksi. ubrajani su: porezi. stabilizacija nivoa cena i zaposlenosti. u koje su svrstani: porezi. socijalnog osiguranja. porezi. prihodi od javne imovine. doprinosi. carine. javni dug (državni zajam). u situaciji kada prvi oblici nisu dovoljni za zadovoljenje potreba ili je nužna intervencija u privredi. obrazovanja.

koji stoje na raspolaganju državi.nenamenski. Pored nabrojanih. Stoga.neporeski. namenski . Originarni (izvorni) javni prihodi jesu prihodi. Učešće javnih prihoda u nacionalnom dohotku. Javni dug predstavlja sve značajniji izvor javnih sredstava.prihodi užih društveno-političkih zajednica. U teoriji javnih finansija.derivativni (izvedeni). on dobija status redovnog izvora pokrića javnih i drugih rashoda. 3. čija privreda ima karakteristike savremene i tržišno orijentisane. prihodi u novcu . KLASIFIKACIJA JAVNIH PRIHODA Uvažavajući činjenicu postojanja značajnog broja oblika.nepovratni. postoji još čitav niz mogućih dvostrukih klasifikacija. podleže daljem grupisanju pojedinih vrsta javnih prihoda. čija je relevantnost nesporna. u funkciji dvostrukih klasifikacija javnih prihoda: originarni (izvorni) . nameće se potreba uvođenja odgovarajućih klasifikacija i sistematizacija javnih prihoda. Uprkos težnji da se ostvari preciznost u razlučivanju različitih vrsta javnih prihoda. postaje svrsishodan pokušaj grupisanja javnih prihoda.prihodi od pravnih lica. može se zaključiti koji su kriterijumi tretirani kao relevantni u procesu formiranja svake od navedenih dvostrukih klasifikacija. kao redovnim izvorom javnih sredstava u svim razvijenim zemljama. redovni neredovni. U mnogim zemljama. oduzima. dolazi do formiranja preko 85% javnih sredstava. Oporezivanjem. posredstvom instrumenata javnih prihoda. koje država 70 . prihodi od stanovništva (fizičkih lica) . javnopravni .Javne finansije Osnovni oblik javnih prihoda jeste porez. preraspodeljuje ili neposredno koristi značajan deo nacionalnog dohotka u velikom broju zemalja. a bez uplate za socijalno osiguranje. Jasno i nedvosmisleno. poreski . Ova činjenica ukazuje da se. najčešće su prisutni sledeći parovi antonima. saglasno kriterijumima koji služe kao baza. vrsta i podvrsta javnih prihoda.prihodi u naturi. U razvijenim privredama. zahvaljujući procesima oporezivanja. obuhvata raspon od 30% do preko 49%. povratni . pokriva se iznad 50% ukupnih javnih rashoda. prihodi širih društvenopolitičkih zajednica . Svaka od navedenih dvostrukih klasifikacija. moguće su i opravdane brojne klasifikacije.privatnopravni.

po osnovu nasleđivanja. ili . Prihodi od pravnih lica predstavljaju oblik prihoda. relevantan za ovu vrstu podele. U savremenim privrednim uslovima. na osnovu fiskalnog suvereniteta. odnosno. pretežno. prisutna je podela na tri vrste prihoda: prihode federacije. ili po osnovu prava vlasništva. odnosno. prihodi u naturi se. jeste nastanak i način utvrđivanja javnih prihoda. odnosno. Nasuprot njima. koji se ostvaruje plaćanjem od strane privrednih subjekata i drugih oblika pravnih lica. 71 . i prihode lokalnih kolektiviteta. U unitarno uređenim državama. dok je vid prikupljanja u naturi veoma redak ili skoro potpuno isključen. koji ostvaruju na osnovu ekonomske aktivnosti. užim društvenim i političkim celinama. prihodi savremenih država se prikupljaju u novcu. poslužila kategorija subjekata od kojih se ostvaruju javni prihodi. Ovde je klasifikacija izvršena na osnovu vrste i broja društvenopolitičkih zajednica. i to iz prihoda (dobiti). koje država ostvaruje ad hoc. najpotpuniju pažnju zavređuje fenomen podele javnih prihoda na redovne i neredovne. U federalno uređenim državama. kao i iz imovine. Derivativne prihode država ostvaruje po osnovu svoje suverene vlasti. odnosno.Javne finansije ostvaruje svojom ekonomskom aktivnošću. članica federacije. regularno je i odobreno uvođenje obaveze plaćanja javnih prihoda u naturi (poljoprivrednim proizvodima). Prihodi od stanovništva jesu prihodi koji se ostvaruju tako što građani plaćaju iz svojih prihoda. u određenim vremenskim intervalima. prikupljaju. Ipak. kao kriterijum klasifikacije u konkretnoj podeli. mogu pripadati širim. neredovni javni prihodi su oni prihodi. nedvosmisleno se dâ zaključiti da je. Iz navedenog. uvrežen je model podele na dve vrste prihoda: prihode države kao celine i prihode lokalnih kolektiviteta. tj. Načelno. dohotka i imovine. i to iz izvora koji se redovno i neprestano ekonomski obnavljaju. Kriterijum. Prihodi koji se prikupljaju. U nestandardnim uslovima i specifičnim prilikama. prihode država. u vidu poklona. neredovno. a za podmirenje javnih rashoda. u klimi liberalne. tržišno orijentisane ekonomije. činjenjem (radom). javljaju u formi vanrednih prihoda. Redovnim prihodima se smatraju oni koji se kontinuirano.

u kom slučaju država teži ostvarenju odgovarajućih. domenski prihodi. Državne ustanove i državna preduzeća mogu biti osnovani na nekomercijalnoj ili komercijalnoj osnovi. Reč je o prihodima. želi da ostvari i odgovarajuću proizvodnju. kako bi država ostvarila odgovarajuće prihode. može da pretenduje na istovetan status u savremenim državama. U minulom razdoblju ekonomskog i političkog razvoja. takse i doprinosi. Za funkcionisanje savremene države. radikalnim razlikama omeđenim od prethodno pomenutih. odnosno. prihode koje ostvaruju državne ustanove. Oni se mogu javiti u vidu poklona.prinudnim prisvajanjem kupovne snage fizičkih i pravnih lica. bliža pravim fiskalnim prihodima. ovi prihodi se vrlo često ostvaruju iz izvora koji se ne obnavljaju. nije zainteresovan privatni sektor. a na osnovu kriterijuma iz korpusa političkih. koji obuhvataju prihode od državne imovine. a razlozi njihovog osnivanja mogu biti trojaki. Redovni javni prihodi mogu biti dvojaki: nefiskalni (privredni. Ovoj grupi pripadaju tri osnovne vrste javnih prihoda: porezi. socijalno-političkih. pored ostvarivanja prihoda. u kojima se ekonomske. grupa parafiskalnih prihoda. prema kriterijumu preglednosti. ekonomskih.Javne finansije kako bi se pokrili rashodi. budući da ih država ostvaruje van tržišnog procesa. javni) i fiskalni prihodi. Naime. državne ustanove ili državna preduzeća mogu biti osnovana iz sledećih razloga: finansijskih. od većeg je značaja ostvarenje fiskalnih javnih prihoda. potčinjenih njenom fiskalnom suverenitetu. političke ili socijalne prilike ne mogu oceniti kao regularne. 72 . standardne i. uslovno rečeno. koji se izuzetno javljaju. Ova skupina je. Ovoj skupini prihoda pripadaju i tzv. moguće. prinudnim putem . za koju. po svojim bazičnim odlikama. Ovoj grupi će biti pridodata. Nefiskalni javni prihodi se mogu ostvariti po više osnova. kada država. Neredovni javni prihodi ne poseduju veliki bilansni značaj u uslovima funkcionisanja savremene države. hipotetički. prihode koje ostvaruju državna preduzeća. tj. populacionih ili ciljeva u domenu zdravstva. njihova primena je imala veću specifičnu težinu i. nego nefiskalnim javnim prihodima. Visina ovih prihoda se utvrđuje autonomno.

društvenom proizvodu). 15 Raičević. Osoben i često prisutan oblik neredovnih javnih prihoda. u cilju podmirenja vanrednih javnih rashoda. Fiskalna ekonomija. preko primarne emisije. ističemo da i one mogu biti predmet otuđenja. Oni podrazumevaju izbor između: povećanja postojećih poreskih stopa. poklona i sl. jeste otuđivanje nepokretne i pokretne imovine u vlasništvu države. zemljište i šume. odnosno. mašine. FISKALNO OPTEREĆENJE Pitanje od suštinske važnosti u uslovima vladavine specifičnih ekonomskih odnosa u savremenom svetu. B. Načelno. savremena država teži ostvarenju vanrednih javnih prihoda. bilo inostranih. poreza na ratnu dobit. Kada je reč o nepokretnoj imovini. uređaje. Pojedini autori. kako deljenika. bilo domaćih. prisutna je mogućnost uvođenja vanrednih poreza.15 Pri tome. treća struja teoretičara analizira istovetnu ekonomsku problematiku sa pozicije korišćenja sintagme koeficijent fiskalnog opterećenja. dok drugi govore na istu temu. spektra: opremu. 133. do manifestovanja u obliku reparacije. U vanrednim okolnostima. Imajući u vidu podatak da država može biti vlasnik hartija od vrednosti. nešto šireg. 2004. Vanredni javni prihodi se odlikuju izuzetno velikim varijabilitetom pojavljivanja.. razmatraju fenomen fiskalnog pritiska. uvođenja jednokratnog poreza. 4. 73 . Beograd: Ekonomski fakultet. u tom kontekstu. tako i delioca.Javne finansije normalne. ali i ratna (borbena) sredstva. kao i količnika. moguće je izdvojiti dve velike skupine neredovnih javnih prihoda: vanredne javne prihode i javne zajmove. nesreće. težnja teoretičara je istovetna: što preciznije određenje. kao oblika neredovnih javnih prihoda. u koje se ubrajaju: rat. U isto vreme. Osvrnućemo se i na. u okviru odrednice fiskalno opterećenje. velike elementarne nepogode. U vanrednim okolnostima. članova ovog odnosa. vezuje se za visinu učešća javnih rashoda i javnih prihoda u ukupnoj novostvorenoj vrednosti (nacionalnom dohotku. najčešće otuđivane. navodeći iz njenog. a u vremenskom intervalu od jedne kalendarske godine. u opsegu od forme ratne odštete. str. u geografskim okvirima određene zemlje. elemente pokretne imovine. pomenućemo: zgrade (poslovne i stambene).

kako onih najširih. svakako. prihodi po osnovu privatizacije. ne predstavljaju opterećenje društvenog proizvoda konkretne zemlje. Sintagme novostvorena vrednost i nacionalni računi. U deljenik. Predstavljanje javnog sektora u deljeniku. odnosno.Javne finansije Deljenik se definiše kao suma javnih prihoda dažbinskog. Kada je reč o ostalim nefiskalnim javnim prihodima. primljene donacije i drugi. potiču iz prethodnog perioda i prikupljena su štednjom kupca. preko naplaćenih javnih dažbina. i to. već upravo one zemlje koja je dala javni zajam. ostvarenog tokom neke od prethodnih godina. ostvarenog društvenog proizvoda. u deljenik je potrebno uključiti koncesivnu naknadu. naplaćenih na svim nivoima društvenopolitičke organizovanosti. unutar deljenika je potrebno obuhvatiti celokupan iznos poreza. Primera radi. naknada. pri čemu se u obzir uzima. donaciju. kojom se iskazuje rezultat «rada privrede i stanovništva jedne zemlje u jednoj kalendarskoj 74 . nesporno je da se ne može govoriti o dažbinskim javnim prihodima. Praktično. ne samo društvenog proizvoda ostvarenog u toku konkretne godine. donacije. prihodi koje. već o procesu preraspodele. često su u upotrebi i otvaraju značajne dileme i kontroverze. u koje ubrajamo: prihode po osnovu privatizacije. ostvaruju organi uprave (osim ako je reč o prihodima. po sistemu klasifikacije. koja se. ima za cilj da utvrdi stvarni nivo opterećenja društvenog proizvoda. fiskalnog tipa. koje iziskuju podrobnije obrazloženje. mimo kanala javnih prihoda. U slučaju iskazivanja delioca. tako i najužih zajednica. u okviru privrede određene zemlje. kao što su: javni zajmovi. kao i sumu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. naplaćenih u toku jedne godine. prihodi javnih preduzeća. ostvarenim putem taksa) i dopunski prihodi društveno-političkih zajednica. iz druge zemlje. ili. taksa. već i onog. Nasuprot tome. napred navedeni. svojim radom. Naime. prihode javnih preduzeća i dopunske javne prihode. nefiskalni javni prihodi. kazni i drugih obaveznih javnih dažbina. kako društveni proizvod određene zemlje. javlja se nekoliko pojedinosti. prihod od privatizacije je moguće ostvariti. tako i onaj. Očigledno je da uzeti javni zajmovi. reč je o statističkoj kategoriji. pak. nefiskalne javne prihode. kada je reč o inostranom kupcu. ne treba uključivati nedažbinske. kojima se kupuje preduzeće koje se privatizuje. ostvaren na prostoru neke druge zemlje. prihode državnih organa. ubraja u nefiskalne javne prihode. a da sredstva.

taj podatak je počela da obračunava i naša statistika. pri iskazivanju stepena fiskalnog opterećenja. OECD. Uostalom. definisanje sadržaja rada privrede i stanovništva i problem rada neprivrede. Od skorašnjeg perioda. Ujedno. Ipak. kao i da ga koristi u procesu analize. vezane za deljenik i delilac. nacionalnih računa. objavljuje statistička služba OECD. obračunat po tržišnim cenama. vezana za obračunske cene. kao jednog od mogućih modela iskaza novostvorene vrednosti. Time se stvara pretpostavka da se i naši podaci o fiskalnom opterećenju mogu komparirati sa odgovarajućim podacima drugih zemalja. Metodologija utvrđivanja nivoa društvenog proizvoda. vezan za definisanje novostvorene vrednosti. vezanih za opterećenje društvenog proizvoda javnim prihodima. vezanih za utvrđivanje deljenika. Fiskalno opterećenje. još uvek nema serija zvaničnih podataka za prethodne godine. omogućuje se ostvarenje međunarodne uporedivosti podataka. kao što će se kasnije videti.Javne finansije godini». kojim se iskazuje fiskalno opterećenje. Uvažavajući napred navedene napomene. uz otvaranje pitanja. internacionalizovana i predmet je veoma ozbiljnih analiza najmeritornijih međunarodnih institucija (UN. Korišćenjem podataka o bruto društvenom proizvodu po tržišnim cenama u deliocu količnika. MMF. za mnoge zemlje sveta. Pri tome. godine). nacionalnih računa. prema tome. odnosno. odnosno. izuzetno je složena. javljaju se pitanja. koristi odnos javnih prihoda i društvenog proizvoda. uporedivi. rezultati obračuna mogu biti. valja navesti da najveći broj teoretičara javnih finansija. Od važnosti za ovu raspravu jeste preciziranje da je opšteprihvaćeno da se u deliocu iskazuje godišnji bruto društveni proizvod. predstavlja količnik javnih prihoda i društvenog proizvoda jedne zemlje u jednoj kalendarskoj godini i iskazuje se po sledećoj formuli: 75 . Može se istaći da je pomenuti problem u dobroj meri savladan i da postoji zadovoljavajući stepen saglasnosti. što obezbeđuje uslove za sačinjavanje obračuna fiskalnog opterećenja na nivou pojedinih zemalja. Svetska banka). za sve zemlje OECD. u kritičnom obimu. onako kako su gore definisani. kao i metod obračuna novostvorene vrednosti. te podatke za dugi niz godina (počev od 1965. a njihovo objavljivanje se podrazumeva.

ono. društveni proizvod. Drugim rečima. putem javnih rashoda. te stanovništvu. u obliku socijalnih davanja. Valja ponoviti da ovako jednostavna formula zahteva da se. iskazano u procentima. a u deliocu treba uzimati. Reč je o fiskalnom opterećenju. odnosno BDP. u svrhu uvećanja obima proizvodnje i nivoa društvenog proizvoda. uvek na isti način utvrđen. ako se fiskalni prihodi vraćaju privredi. praktično. njihov pritisak je manji nego što bi se moglo zaključiti na osnovu visine izdavanja. a da to ne šteti ni statusu privrede. Shodno tome. To. teorijski. Sd–zbir svih javnih prihoda dažbinskog tipa.Javne finansije FO = Sd × 100 . ako se želi uočiti kako se u vremenu menjalo fiskalno opterećenje u pojedinim zemljama. u tom slučaju. osvrnućemo se na fenomen relativnog poreskog pritiska. Realna težina fiskalnog tereta nije uslovljena samo visinom fiskalnih prihoda. RELATIVNI PORESKI PRITISAK Na kraju ove rasprave. fiskalno opterećenje. može biti i povećano. dovedenom u vezu sa svim koristima koje. unapređenja privrede i obezbeđenja novih socijalnih ustanova. svodi na ekonomsko ulaganje sredstava za zadovoljavanje opštih i zajedničkih potreba. već zavisi i od načina upotrebe istih. sa korekcijama koje su napred iskazane. u obliku subvencija. odnosno. 5. zapravo. može biti visoko. a opterećenje od 45% - 76 . Dp gde Fo–predstavlja izračunato fiskalno opterećenje. jer se. U slučaju racionalne upotrebe javnih prihoda. poštuju odgovarajuća metodološka uputstva. uživaju poreski obveznici. opterećenje društvenog proizvoda od 25%. pogotovo ako se žele međunarodna upoređenja. niti položaju pojedinaca. u punoj meri. a Dp–godišnji bruto društveni proizvod po tržišnim cenama konkretne godine (BDP). znači da uvek u deljeniku valja uzimati sumu istih javnih prihoda. ali.

za većinu zemalja prihvatljivih i uporedivih. već skoro četiri decenije. u okviru njih. Konačno. počev od 1965. OECD objavljuje podatke o javnim prihodima i. podatke o fiskalnom opterećenju u našoj zemlji. Od četiri. posebno ako se ima u vidu razlika između našeg društvenog proizvoda i onoga. Ovi momenti se posebno odnose na: potrebe za proširenom reprodukcijom. u upotrebi je i. na bazi svojih istraživanja dobijene. u svetu postojeće klasifikacije javnih prihoda. 6. Fiskalno opterećenje dohotka fizičkih osoba u Jugoslaviji i nekim privredno razvijenim zemljama. 77 . posebno. M. zajedničkih potreba. Osim toga. za realizaciju zdravih i efikasnih međunarodnih ekonomskih odnosa. treba imati u vidu. najprihvatljivija je i najčešće upotrebljavana klasifikacija OECD-a. naveden je nivo fiskalnog opterećenja za jedan broj zemalja-članica OECD-a. kao i za odabrane godine čitavog posmatranog perioda. podatke o fiskalnom opterećenju. U tabeli koja je prikazana. str. stepen stabilnosti privrednih kretanja i nužnost raspolaganja dohotkom privrednih subjekata. ostvarenog u zemljama-članicama OECD-a. juni 1984. koji. što je realna baza za realizovanje sopstvenih odluka. karakterističnih za određenu zemlju. 77. sa kojima se odvija saradnja. klasifikacija javnih prihoda. ne predstavlja iznenađenje podatak da su mnoge respektabilne međunarodne organizacije pristupile sačinjavanju odgovarajućih. autor je prikazao. Uz to. izuzetno važno poznavati stepen fiskalnog opterećenja u sopstvenoj zemlji i u zemljama. Zbog toga je nužno uključiti 16 Handžeković. i razlike u ostvarenom stepenu zadovoljavanja mnogih opštih i. Od relevantnog značaja je i niz drugih momenata. Beograd: Finansijska praksa. FISKALNO OPTEREĆENJE U SVETU Odavno je uočeno da je. pored razlika u stepenu privredne razvijenosti. naravno. nisu u potpunosti uporedivi sa onima za navedene zemlje-članice OECD-a. Stoga. kao i postojanje određenih materijalnih stimulansa privređivanju. u najvećem broju zemalja sveta prihvatljiva. za sve zemlje-članice OECD-a..16 Za formiranje kompletnije ocene fiskalnog opterećenja. metodologija utvrđivanja bruto domaćeg proizvoda po tržišnim cenama (BDP). godine.Javne finansije podnošljivo.

8 7. Irska 9.4 1992.1 47. za jedan broj zemalja-članica OECD-a i za SR Jugoslaviju. godinu.4 41.3 35.3 32.članicama OECD-a.9 43.5 24.0 44.Španija 12.3 1999. Država 1.3 44.6 25.Grčka 13. Švedska 2. 2.6 42.2 34.1 58. procene.0 16.god. 50.9 31.9 32. Belgija 5. posebno sa aspekta promena.3 46. vezanih za valjanost ovoga 78 .9 45.5 36. izvršenju upoređenja fiskalnog opterećenja u SR Jugoslaviji sa onim u zemljama.4 14.7 15.0 1. Navedena tabela prikazuje fiskalno opterećenje u skoro tri i po decenije dugom periodu. Zapravo.Turska 15.1 Tabela 1-Fiskalno opterećenje u zemljama-članicama OECD-a i u SR Jugoslaviji (u%) Izvor: Za fiskalno opterećenje za zemlje OECD-a – Revenue Statistics of OECD Member Countries. uočavanju tendencija promena. Austrija 6.4 23. za 1999.5 31.SR Jugoslavija 1965.7 31.5 25.0 26. uzeti su prethodni podaci.5 39.4 37.8 1985.8 38.8 35.6 4.9 30.6 36.4 4. neutralisanju metodoloških nesporazuma.7 22.0 25.3 5.0 49.0 29.1 38. 50. Danska 3. Britanija 10. Osnovni smisao navedenih podataka ogleda se u: utvrđivanju fiskalnog opterećenja.8 40.SAD 14.8 1975.7 3. tabela prikazuje učešće javnih prihoda dažbinskog tipa u društvenom proizvodu.6 28.Javne finansije znatnu meru opreza.Portugal 11. Paris. Nemačka 7. a za SR Jugoslaviju – procene autora.0 35. 1965-1999. 43.5 5. 35.4 43.5 25.9 1.2 31.9 34.5 29. Holandija 4.4 36.4 9.2 33.6 35.6 41.7 19.5 29.1 0. V.0 49.3 7. prilikom poređenja našeg fiskalnog opterećenja sa fiskalnim opterećenjem bilo koje zemlje-članice OECD-a.9 6. 2000.4 18.4 42.8 10. Italija 8.1 28.6 0.

Mali je broj zemalja u kojima je nivo fiskalnog opterećenja stabilizovan. u kojima je. već i sveta (izuzetak su SAD i Japan). kao i većina bivših socijalističkih zemalja. kriju se različita objašnjenja. koje su u posmatranom periodu ostvarile značajne stope privrednog rasta i ekonomskog razvoja. Portugalija.Javne finansije pokazatelja. a pogotovo ne sada. uz to. sa jakim sektorom javnih dobara i usluga. To su. U Japanu i u SAD. pa je nivo fiskalnog opterećenja u ovim dvema. Drugim rečima. Turska i Grčka). u kojima je. kao jednoj od bivših socijalističkih zemalja. sa dugom tradicijom izdašne socijalne zaštite zaposlenih i ukupnog stanovništva. Valja primetiti da nije mali broj zemalja. To su najrazvijenije zemlje. Iza različitih cifara. da se. ekonomski takođe moćna zemlja. i činjenice da su mesto i uloga države u zadovoljavanju javnih potreba (tzv. imala viši 79 . Ono je rezultat. veoma prisutna i razvijena država blagostanja. stoji jedna Švedska. doskorašnja SR Jugoslavija je. dovodi do osetnijeg povećanja javnih prihoda. bili dominantniji nego u većini zemalja tržišne orijentacije. stabilizuje. ni onda. kao i ukupnog stanovništva. preko javnog sektora. između ostalog. Nasuprot tome. u realizaciji socijalne sigurnosti zaposlenih. ekonomske. No. i zemlje. Visok udeo javnog sektora u navedenim zemljama govori da tržišni mehanizam nije u stanju da uvek ostvari sve ekonomske funkcije i da je nužno prisustvo javnog sektora. što koincidira sa tezom da povećanje društvenog proizvoda per capita. političke. što rezultira veoma visokim fiskalnim opterećenjem. odnosno . zatim. Irska. u kojima je udeo javnih prihoda u društvenom proizvodu preko ili oko 50%. na početku perioda. valja napomenuti da takav nivo fiskalnog opterećenja nije nikako bio u skladu sa ekonomskom snagom zemlje. opšta i zajednička potrošnja) u SR Jugoslaviji. Povećanje fiskalnog opterećenja je naročito izraženo u zemljama. na primer. istovremeno. da bi kasnije ponovo pokazalo tendenciju povećanja. bilo na relativno nižem nivou (Španija. nezavisno od manjkavosti njegovog poređenja sa zemljama-članicama OECD-a. ekonomski veoma snažnim državama. u posmatranom periodu. Interesantno je primetiti da. ali i socijalne i druge prirode. fiskalno opterećenje u jednom broju zemalja raste do sredine osamdesetih godina. relativno skroman. Fiskalno opterećenje u našoj zemlji je veoma visoko. ne samo Evrope.beleži trend smanjenja. veoma značajnu ulogu imaju privatne korporacije.

80 .Javne finansije nivo fiskalnog opterećenja. u odnosu na svoje realne ekonomske mogućnosti i u odnosu na realni fiskalni potencijal privrede.

Javne finansije V POREZI 81 .

oduzima. Ustaljena praksa u literaturi koja obrađuje problematiku finansija. jeste. stavljanje akcenta na tri njegove osnovne karakteristike. str. koji se nalaze pod njenom poreskom vlašću. 82 Savremena . već originarnim (izvornim) javnim prihodima. kao ključni instrument javnih prihoda. kao derivativnim prihodima. dohotka. a u cilju pokrivanja sopstvenih finansijskih potreba. Na osnovu izloženog. sredstva koja ostvaruje država. nad kojima ima suverenitet. koje ga bitno razlikuju od drugih javnih prihoda. prisilnosti i odsustvu neposredne protivnaknade.17 U nastavku izlaganja. POJAM I KARAKTERISTIKE POREZA Porez. Porezi predstavljaju instrument preraspodele (putem mehanizma sekundarne raspodele. u okviru definisanja i tumačenja pojma poreza. nastupajući na tržištu. 1997. Na ovaj način prikupljena sredstva. Nauka o porezima i poresko pravo. Pomoću pomenutog instrumenta. poput drugih ekonomskih sujekata. Nasuprot porezima. kao takvi. 2) Prisilnost poreza. oduzima novčana sredstva od subjekata. Polazeći od pomenutih odlika. namenjenih finansiranju javnih dobara. Budući da je jedna od posledica naplate 17 Popović. odnosno – imovine). predstavlja najizdašniji izvor državnih sredstava. 1) Derivativnost poreza. država koristi u procesu finansiranja javnih rashoda. i to bez neposredne protivnaknade. u novčane fondove savremene države se ulivaju sredstva. ne predstavljaju rezultat njene ekonomske aktivnosti. oličene u: derivativnosti. D. ne pripadaju derivativnim. koja čine dve trećine do tri četvrtine ukupne sume sredstava. 35. Beograd: IOD i administracija. od fizičkih i pravnih lica. kao i postizanja određenih efekata na polju ekonomske i socijalne politike. preraspodele društvenog proizvoda. jednostavno je zaključiti da poreski prihodi jesu derivativni (izvedeni) prihodi države i. država. na prinudan način. bilo deo akumulirane novostvorene vrednosti iz prethodnih godina (imovina). porez se definiše kao instrument javnih prihoda.Javne finansije 1.. pristupićemo konciznoj analizi karakteristika poreza. Putem naplate različitih vrsta poreza. pomoću koga država. ostvarene tokom godine u kojoj se obavlja oporezivanje. bilo deo novostvorene vrednosti. tj. gde prodaje sopstvene proizvode ili usluge.

Otuda proces naplate poreza. predstavlja čin žrtvovanja. pristupa prinudnoj naplati. obezbeđuje se potrošnja. počiva na prinudi. prisili. unutar finansijskog sistema svake države ponaosob. istorijskim i mnogim drugim okolnostima. ostvareno je finansiranje javnih rashoda. za poreske obveznike. obima (veličine) i vrednosti imovine. ostvaruje se finansiranje javnih rashoda. čije su karakteristike bitno različite od onih koje bi potrošnja posedovala. koje su dužni da podnesu. neće rado prihvatiti obavezu plaćanja poreza. radi kojih se uvode različiti vidovi oporezivanja i ostvaruju drugi javni fiskalni prihodi. imaju legitimitet. kulturnim. U nedemokratskim društvima. Ovaj čin. Pomoću prikupljenih sredstava. istaknuto je da. kojima je pripala funkcija poreskih obveznika. uslovljen političkim.Javne finansije poreza . čiji je obim. elemenata prinude ima u obe faze procesa. unutar ekonomsko-pravnih sistema svih savremenih država. ostvaren izglasavanjem odgovarajućeg zakona u parlamentu ili. elementi prinude javljaju prilikom naplate poreza. Moguće je jednostavno zaključiti da bi. U nekoliko navrata.primenom aparata sile od strane države. ne dolazi do ostvarenja 83 . u demokratskim društvima. što podrazumeva da se. dok isti nisu prisutni u procesu uvođenja poreza. i to . ujedno. 4) Odsustvo neposredne protivnaknade. svakako. kako fizičkih. Na osnovu svega navedenog. u slučaju da u redovnom postupku ne dođe do podmirenja poreske obaveze. u poziciji izostanka podvrgnutosti oporezivanju. kao i sam čin uvođenja poreza. izjašnjavanjem na referendumu. Oporezivanjem je izvršena realokacija ekonomskih resursa. ne sledi da svaki građanin podržava uvođenje određenog poreza. odnosno. iz toga.umanjenje visine raspoloživog dohotka. moguće je zaključiti da se. odnosno. tj. 3) Porezima se finansiraju javni rashodi. privreda i stanovništvo koristili raspoloživi dohodak za određene namene i u određenim proporcijama. u slučaju naplate poreza. Jedna od bazičnih odlika poreza vezana je za činjenicu da se oni prikupljaju u opštem interesu. Premda se u demokratskim društvima teži tome da namene. u saglasju sa sopstvenim prioritetima i odlukama. pak. u slučaju izostanka javne intervencije. jasno je da pomenuta lica. niti vidove rashoda koji se njime finansiraju. tako i pravnih lica.

od kojih. vezana za iznos plaćenog poreza. u toku istorijskog razvoja. teorije žrtve i teorije suvereniteta. Njena visina nije određena visinom plaćenog poreza. ključnih teorija: teorije sile. ovom prilikom. suočenih sa potrebom navođenja razloga zahvatanja dela ekonomske snage obveznika. prisutni su primeri. teorije ekvivalencije. kao vid javnog prihoda. niti je korist. pod pretnjom državne prinude. kako bi se ista koristila mimo njihovog direktnog uticaja i merljivog interesa. 5) Porez je novčano davanje. Korist. 84 . Pored gore navedenih karakteristika poreza. izdvajamo sledeće: nepovratnost poreza. koju ostvaruje poreski obveznik. obrazloženja opravdanosti oporezivanja predstavljaju stavovi nekoliko. jeste različit u odnosu na mnoge druge javne prihode (takse i doprinose). Iz savremene ekonomske perspektive. porez. koji se podmiruju oporezivanjem. a. za razmatranje ovog pitanja. koja rezultira iz. Između plaćenog poreza i rashoda. princip teritorijalnosti poreza. 1) Teorija sile. koji potvrđuje pravilo da savremeni porezi «ubijaju u novčanom obliku». sadržana su shvatanja. porezom finansiranih rashoda. oduvek je zaokupljalo pažnju ekonomskih stručnjaka. Ipak. jeste posredna i opšteg je karaktera. U savremenim tržišnim uslovima. dok se ubiranje poreza ostvaruje u novcu. namenjene licu koje je platilo porez. TEORIJE OPRAVDANJA POREZA Pitanje opravdanja ubiranja poreza. sporodično. Upravo zahvaljujući ovoj karakteristici. prema kojima se opravdanje poreza ogleda u pravu jačeg da gospodari slabijim. 2.Javne finansije neposredne protivusluge od strane države. koji svedoče o plaćanju poreza u naturi ili u radu. nedestiniranost poreza (neafektaciju poreza). U ovoj teoriji. vrednost poreza se izražava u novčanim jedinicama. i u savremenom svetu. ovakvi slučajevi predstavljaju izuzetak. nije prisutna korelacija. Naravno. u literaturi se javlja još određen broj njih.

M. aktuelnim u razdoblju starog i srednjeg veka. a konkretizovanog u sledećem: roba za robu.Javne finansije što uključuje i prinudno zahvatanje dela njegovih ekonomskih izvora. apsolutističke. ostvarili korist. Teorija ekvivalencije. Ovo tumačenje implicira stav o prisutnosti elemenata sile i u okolnostima. Ovaj model opravdanja poreza. Međutim. inkorporirana u ovu teoriju. bitno različitim u odnosu na poziciju. Ova teorija opravdanja poreza doživela je svoju kulminaciju u XVIII veku. postoje mišljenja da su elementi sile. usluga za uslugu. jednostavno. oličenog u principu razmene. prisutni u vidu karakteristike poreza kao kategorije. upravo. Ključna teza. proistekli iz pozicije suprematije države nad obveznicima. čije je bitno obeležje. str. koju državljani određene zemlje pristaju da plate. u redovnom postupku. kako bi. Finansijsko pravo. Novi Sad: Pravni fakultet. ima hipotezu o postojanju fiskalnog ugovora između pojedinca i države. ako obveznik. 111. Dolazi do postepenog napuštanja ideja o ekvivalentnosti u razmeni usluga između države i poreskih obveznika. tako što će im biti pružene izvesne usluge od strane države. koji. po svim drugim osnovama. Pojava ove teorije vezuje se za razdoblje druge polovine XIX veka. koja karakteriše taksu. pri čemu porezi predstavljaju cenu za usluge. blagovremeno ne plati porez. Drugim rečima. saglasan je sa političkim i ekonomskim prilikama. koje čini 18 Trklja. Integralni deo ove teorije jeste ideja o specijalnoj naknadi. u zamenu. 3) Teorija žrtve. pri čemu ni jedan ni drugi element nisu u skladu sa teorijom ugovora. zanemaruje činjenicu da država jednostrano određuje poresku obavezu i da će. 85 . u širem kontekstu – prilikama.. odnosno. Teorija ekvivalencije počiva na individualističkom pristupu. koje su. u domen vladaočevih prava ubraja se i nametanje poreske obaveze potčinjenim licima. za polazište. po definiciji. period koji koincidira sa procesom preobražaja liberalnog kapitalizma u monopolski. 1995. oličena je u sledećem: porezi predstavljaju cenu. ali ne i porez. odsustvo neposredne protivnaknade licu koje snosi poreski teret. pristupiti prinudnoj naplati. koju podrazumeva robovlasnički feudalni sistem ili apsolutističko uređenje.18 2) Teorija ekvivalencije.

Prema tome. prisutne između države i njenih državljana. pri čemu se podrazumeva prisustvo poreske sposobnosti. Najtipičniji i najizrazitiji primer ovog poreza. 86 . teorije proporcionalno jednake žrtve i teorije minimalne žrtve. Plaćanje poreza omogućava nesmetano odvijanje zajedničkog života ljudi u određenoj državi.19 19 Lovčević. budući da u istom iznosu pogađa i siromašne i najbogatije. njegovoj imovini ili potrošnji. svakako. veći deo poreskog tereta. različitih ekonomskih. bivajući izražena u: obveznikovom dohotku. što implicira preporuku progresivnog oporezivanja. u kojima se nalaze. koja predstavlja izuzetno nepravičan poreski oblik. koja je danas najprisutnija unutar teorije javnih finansija. utvrđuje i naplaćuje poreze. koja se manifestuje na različite načine. Institucije javnih finansija. porodičnih ili ličnih prilika. poreska sposobnost je pojam koji je dimenzioniran. svojim sredstvima. Teorija žrtve ima svoje ishodište u stavu da porez predstavlja žrtvu. Stoga. 1993. Beograd: Službeni list SRJ. došlo je do formiranja tri varijante ove teorije: teorije apsolutno jednake žrtve. Teorija apsolutno jednake žrtve ima izvor u ideji da svi treba da plate porez u istoj . koju pojedinac čini u opštem interesu. opada sa porastom dohotka.jednakoj vrednosti. koju treba da podnesu poreski obveznici. J. insistira na dužnosti svakog građanina da. Teorija proporcionalno jednake žrtve oličena je u shvatanju da svi obveznici treba da plaćaju porez u istom procentu od svoje osnovice. odnosno. 4) Teorija suvereniteta počiva na gledištu da ovlašćenje države da uvodi.Javne finansije država. Ove ideje se zamenjuju stavovima da država može da zahteva od svojih građana žrtvu u obliku plaćanja poreza. str. U procesu traganja za odgovorom na pitanje kako utvrditi visinu žrtve. pri čemu građanin nema pravo da. nezavisno od specifičnih i. Teorija minimalne žrtve polazi od hipoteze da granična korist od dohotka poreskog obveznika. 96. što se ne može reći za subjektivni osećaj poreskog obveznika. treba da podnesu najbogatiji. zauzvrat. sposobnostima. jeste glavarina. jeste atribut njene suverenosti. Subjektivno poresko pravo izvire iz političke veze. traži protivuslugu. srazmerno mogućnostima.. doprinosi izvršavanju zadataka države. Teorija suvereniteta. prema navodima ove teze.

CILJEVI OPOREZIVANJA Prilikom razmatranja osnovnih karakteristika prihoda savremene države. U ovoj aktivnosti. u periodu monopolizma i državnog intervencionizma. koji je u znatnom vremenskom razdoblju dominirao u poreskoj politici. u periodu liberalnog kapitalizma. koji se može sresti i u varijanti teorija osiguranja i teorija uživanja. što se reflektuje na koncipiranje ekonomske politike u pojedinim zemljama. pored fiskalnih. U periodu starog i srednjeg veka. poznatog i pod nazivom laisser faire. u većoj meri dolaze do izražaja shvatanja o neophodnosti primene poreza i na vanfiskalnom planu. u ovom periodu razvoja ljudskog društva. Za označavanje teorije ekvivalencije. istaknuto je da. ekonomske i političke prirode. bio poznat i primenjen postupak carinjenja. ogleda se fiskalni cilj oporezivanja. Pored ostvarenja fiskalnog cilja. u antičkoj Grčkoj. Uporedo sa nastavkom i razvojem kapitalizma. osobeno značenje u procesu realizacije ekonomsko-političkih efekata u merkantilizmu. prisutne su u literaturi. Premda je. U daljem razvoju. 3. de facto. u kojoj se javljaju pod drugim imenima. porezi. ovaj vid poreza imao i zadatke.Javne finansije Neke od navedenih teorija opravdanja poreza. teško je sa sigurnošću tvrditi da je. Tako. u najvećem broju zemalja. neodvojivo je vezano za sam fenomen poreza. u skladu sa merkantilističkom doktrinom. Ovo je. poreski prihodi predstavljaju osnovni vid prihoda. impliciralo negaciju nefiskalnih ciljeva oporezivanja. koristi se i termin teorija cene. počinju da se koriste kao sredstvo ostvarenja vanfiskalnih zadataka. imaju carine. a kasnije i u Rimu. osnovni postulat poreske politike jeste princip neutralnog poreza. budući da je osnovni cilj oporezivanja bio fiskalne prirode. u većoj meri. Pribavljanje finansijskih sredstava u korist države. usmerene na restrikciju uvoza. Teorija žrtve se označava i sintagmom teorija obaveze. bivaju prvenstveno. koja obrađuje fenomen oporezivanja. koje u ovom periodu dobijaju naglašenu ekonomsko-političku orijentaciju i. u savremenim finansijama porez 87 . Za razliku od ovog razdoblja. čin naplate poreza bio je usmeren na ostvarenje fiskalnih ciljeva.

Svakako. Od značaja je istaći da se. predstavlja realizaciju samo jednog iz korpusa ciljeva oporezivanja. poreska politika je pokazala efikasnost u mobilisanju unutrašnje akumulacije za finansiranje ubrzanog privrednog razvoja. generalno posmatrano. govore da se. povećanom stopom oporezivanja. kao i sa drugim relevantnim momentima. može aktivno delovati na regulisanje strukture potrošnje. kako institucionalnih rešenja. bilo izvoza. što. kao i drugih ciljeva. kao i ostale ciljeve oporezivanja. tako i tarife poreza na promet. koji predstavljaju izazov delovanju poreske politike. pri ovom diferenciranju tarife. ali i poreskom diskriminacijom. Posebno tumačenje iziskuje fenomen ciljeva oporezivanja u zemljama u razvoju. u akumulaciju. ostvarenje fiskalnog cilja oporezivanja. Tako. mogu grupisati u: ekonomsko-političke ciljeve.Javne finansije predstavlja efikasan instrument politike države i u realizaciji ekonomskopolitičkih i socijalno-političkih zadataka. država može preusmeriti deo dohotka stanovništva. u praksi savremenih država. u savremenim uslovima porezi se mogu koristiti kao značajan instrument antiinflatorne politike. Ovi ciljevi su prisutni. neosporno. kako carinske. Pored ostalog. vrši se u skladu sa ekonomskom politikom zemlje u datom periodu. putem oporezivanja. Vanfiskalni ciljevi oporezivanja se. Dosadašnja iskustva pokazuju da često. U ovim zemljama. može se uticati i na odnose cena pojedinih proizvoda. socijalno-političke ciljeve. Odgovarajućim diferenciranjem. može. Iskustva. ima antiinflatorne efekte. bilo uvoza. Oporezivanjem. kao i delovati na favorizovanje. može se efikasno delovati na smanjenje tražnje na tržištu. kako favorizovati. u različitom intenzitetu. kao i na nivo cena proizvoda i usluga. koncipiranje i sprovođenje odgovarajuće poreske politike. ostvarena u praksi mnogih savremenih država. Izuzev ovih mera. već su dominantni ciljevi ekonomsko-političke prirode. tako i ekonomsko-političke prakse pojedinih zemalja. a u cilju finansiranja ubrzanog privrednog razvoja. De facto. zemlje 88 . Podrazumeva se da efikasnost ovih dejstava treba posmatrati u direktnoj vezi sa poreskom strukturom u zemlji. tako i obeshrabriti razvoj određenih privrednih grana. fiskalni cilj nema primarno značenje. u zavisnosti od. koji je bio namenjen potrošnji. poreskim olakšicama i oslobađanjima. primenom diferenciranog oporezivanja.

Vanfiskalni ciljevi oporezivanja manifestuju sopstvenu svrsishodnost i van usko ekonomskog domena. II Ekonomsko-politički princip uključuje: • izbor poreskog vrela. 4. koji je neophodan za ubrzaniji privredni razvoj. Od značaja je istaći da se porezima mogu u. stimulisanje nataliteta. kojih se moraju pridržavati nadležni državni organi. prilikom izgradnje poreskog sistema.20 Nemački teoretičar A. kao i kroz personalizaciju poreza. OSNOVNA PORESKA NAČELA – PRINCIPI OPOREZIVANJA Poreska načela predstavljaju skup pravila. putem koga se može delovati i na ostvarenje socijalno-političkih i klasnih ciljeva. Porezi se mogu koristiti i za ostvarenje drugih vanfiskalnih ciljeva. sistematizovanih u četiri grupe. 350. • elastičnost poreza. Beograd: Radnička štampa. korigovati razlike u prihodima. Finansije i finansijsko pravo. 1994. upotrebom poreske progresije. Vagner. Ovo se postiže odgovarajućim olakšicama i oslobađanjima. 20 Gorčić. 89 . str. od kojih vredi posebno istaći smanjivanje nivoa potrošnje alkohola.Javne finansije u razvoju se služe poreskom politikom i radi privlačenja stranog kapitala. čija je osnovna motivacija povećanje zainteresovanosti inostranog partnera za ova ulaganja. poreskih oslobođenja. Tako se oporezivanje javlja kao instrument. određenoj meri. ekonomskih i socijalnih ciljeva oporezivanja. • vođenje računa o dejstvima pojedinih poreza.. i to. nastale u procesu primarne raspodele dohotka. I Finansijsko-politički princip podrazumeva: • izdašnost poreza. I. tvorac je formulacije devet poreskih principa. kako bi se obezbedilo sprovođenje fiskalnih. itd.

da omogućava i povećan i smanjen nivo ubiranja poreza. Novi Sad: Financing center. Za razliku od legalne elastičnosti. Na ovom mestu. te ovaj vid oporezivanja jeste reprezent ovakvog delovanja. Ovakav model reagovanja se. u toku daljeg izlaganja ćemo ukazati na ove. kako bi se osigurala ravnoteža u budžetu. • jeftin proces ubiranja poreza. čija je primarna odlika. Ukoliko se postojeći poreski prihodi pokažu kao nedovoljni. Izdašnost poreza. osigura dovoljna količina novčanih sredstava. Kada je reč o elastičnosti poreza. vezuje za porez na promet. čiji finansijski efekat automatski prati rast i opadanje nacionalnog dohotka. ekonomska elastičnost je svojstvo poreza. govorimo o nesumnjivom indikatoru fenomena legalne elastičnosti poreza. 90 . 1996. legalne elastičnosti i ekonomske elastičnosti poreza. neophodne modifikacije. str. u cilju pokrića rashoda države.Javne finansije III Socijalno-politički princip sadrži: • opštost poreza: • ugodnost plaćanja. Radičić. 21 Raičević.. zahtevu koji je postavljen pred poreze u okviru Vagnerovog finansijsko-političkog principa. M. nužno je podvući distinkciju između tzv. imperativ 'ustoličen' Vagnerovim poreskim principima. Javne finansije. pretpostavlja zahtev da se. Vagner. 257. upravo snažno izražena ekonomska elastičnost. prevashodno. a) Finansijsko-politički princip Finansijsko-politički princip nameće zahtev da porezi budu izdašni i elastični. treba istaći da njegovo ostvarenje podrazumeva da poreski sistem treba da bude tako izgrađen. primenom poreza. B. S obzirom na činjenicu da su savremena ekonomska shvatanja imala direktan uticaj na izvesne promene u principima koje je formulisao A..21 Ukoliko se elastičnost poreza ostvaruje instrumentom promene poreskih stopa. bez obzira na to da li je reč o njihovom povećanju ili smanjenju. potrebno je pristupiti povećanju poreza.

Nasuprot tome. od kojih su najznačajniji: ekonomsko-politički i socijalnopolitički. fokusiraćemo pažnju na pokušaj razmatranja opštih karakteristika ovog 91 . u regularnim okolnostima. u savremenim uslovima ekonomskog funkcionisanja. ostvarivanje vanfiskalnih ciljeva. beleži tendenciju opadanja. koji je bio svojstven ranijim teorijskim tumačenjima. s obzirom da je. U vezi sa izborom poreskih vrela. kao što su elementarne nepogode ili rat. prilikom uvođenja pojedinih poreskih oblika u poreski sistem i izgrađivanja njegovog profila. neophodno je naglasiti da porezi ne smeju da krnje postojeću imovinu i. izborio za sopstveni status u okviru poreskih sistema najvećeg broja zemalja.Javne finansije Značaj finansijsko-političkog principa oporezivanja. Po Vagneru. oporezivanje imovine se može dozvoliti samo u izuzetnim situacijama. jeste zahtev da poresko opterećenje ne bude suviše visoko. Pored toga. što implicira da je. porez na promet se. ono se može primeniti kao dopuna u poreskom sistemu. veoma značajno. U korelaciji sa navedenim. pored fiskalnih zadataka. potrebno voditi računa o dejstvima ovih poreza na proces proizvodnje i razmene. u potpunosti. porezima je povereno i. koji su upućivani osobinama ovog poreza. te se prigovori. u savremenim ekonomskim uslovima. b) Ekonomsko-politički principi U domenu ekonomsko-političkog principa. treba da se isplaćuju isključivo iz dohotka. ne pojavljuju više u onom intenzitetu i obimu. kao i na formiranje kapitala. sledstveno pređašnjim shvatanjima. kako ne bi dovelo do pomenutog plaćanja poreza iz postojeće imovine. Vagner stavlja težište na dva momenta. U savremenim ekonomskim odnosima. Potrebno je istaći da je ovaj zahtev bio usmeran na poreze na potrošnju. u poređenju sa značajem koji je uživao u periodu robovlasništva i feudalizma. Pored zahteva za izbor poreskog vrela. i to: izbor poreskog vrela i vođenje računa o dejstvima pojedinih poreza. o čemu je bilo reči u prethodnim razmatranjima. ovom porezu pripisan čitav niz nedostataka. U daljem toku izlaganja. u Vagnerov ekonomskopolitički princip je inkorporiran zahtev za iznalaženje najracionalnijih oblika poreza. prevashodno na porez na promet. ali i liberalnog kapitalizma.

Činjenica. Princip opštosti poreza je ustanovljen po završetku Francuske revolucije iz 1789. U načelu. budući da se plaćanje poreza. pred poreze se. Zahtev za primenom najracionalnijih oblika oporezivanja. poreska obaveza ima karakter opštosti. pored fiskalnih i ekonomskih dejstava koje ostvaruje. pri čemu mogućnost oslobađanja od plaćanja poreza nije isključena. evaziju. nalazi u središtu interesovanja nauke o finansijama. koja se neprekidno mora imati na umu. pred koji je postavljen zahtev da ne sme da bude predimenzioniran. zalaže za ostvarenje socijalno-političkog načela. ne samo zadatak da obezbeđuju finansijska sredstva. nije ostvaren konsenzus o suštini poreske pravičnosti. Unutar ekonomija pomenutih zemalja. u vidu imperativa. naravno. neophodno je da ispunjavaju sledeća dva kriterijuma: opštost poreza i ravnomernost i proporcionalnost poreza. godine. postavlja. reflektuje i na socijalni status poreskih obveznika. sadržana je u sledećem: suviše visok nivo poreskog opterećenja. implicira tendenciju izbegavanja plaćanja poreza. proces ekonomskog razvoja. odnosno. odnosno. jeste problem utvrđivanja visine poreskog tereta. što je od izuzetne važnosti. Finansijska teorija se. kao i na stanovište finansijske teorije o dejstvima pomenutog poreza. već izvesno vreme. koje prolaze kroz. oličenog u ideji o pravičnom oporezivanju. c) Socijalno-politički princip Socijalno-politički aspekt oporezivanja se. te je svaka epoha pružila finansijskoj teoriji svoju interpretaciju ovog problema. samo u 92 . fenomen poreske pravičnosti nije definisan na istovetnim principima. U bliskoj vezi sa procesom utvrđivanja najadekvatnijih i najracionalnijih oblika oporezivanja.Javne finansije poreskog oblika. da bi porezi mogli poneti epitet pravičnih. koja se slivaju u državnu blagajnu. već bezmalo čitavo stoleće. Prema Vagnerovom tumačenju. Uprkos ovim nastojanjima. ukoliko je svako lice dužno da plaća porez. već i obaveza da ne ugrožavaju i ne usporavaju poželjan tok privrednog razvoja zemlje. od specifične je važnosti i najveće aktuelnosti u okviru ekonomskih sistema zemalja. uvek neugodan i bolan. neminovno.

suprotan slučaj se javlja prilikom nastojanja da se utvrdi njegova gornja granica. dominiralo gledište. dok je. uglavnom. Poreska progresija mora imati sopstvene limite i. Kada je reč o oslobađanju čiji je karakter privremen. označilo je početak razvoja značajnog pravca u finansijskoj teoriji. ubrajaju se: smanjenje stepena potrošnje. po kome se ravnomernost u oporezivanju ostvaruje primenom proporcionalnih stopa. evazija poreza. treba da pređe u proporcionalno zahvatanje poreza. Među te neželjene efekte. Razdoblje druge polovine XIX veka. za relevantan parametar. koji poreski obveznici treba da izdvoje za podmirenje potreba države. Svakako da se oporezivanje. poreski obveznici su oslobođeni plaćanja poreza samo za određeni period vremena. posredstvom progresivnih stopa. može se javiti čitav niz pokazatelja štetnih dejstava suviše visokog nivoa poreskih stopa. čiji predstavnici zastupaju gledište da oporezivanje treba vršiti srazmerno privrednoj sposobnosti pojedinca. kao izrazit. ponovo suočili sa obavezom plaćanja poreza. budući da se porez zahvata. uzima stepen ekonomske snage poreskih obveznika. javlja. da bi se. stalna oslobađanja se odnose na neograničen period vremena. U ovom trenutku. Poreska oslobađanja mogu biti dvojaka: privremena i stalna. ne treba izgubiti iz vida da se. Dok je postupak utvrđivanja donje granice zahvatanja porezom relativno jednostavan. u određenom momentu. prilikom razmatranja fenomena poreske progresije. u procesu njene primene. ne može vršiti kontinuirano i da je nemoguće neprekidno uvećavati nivo poreskih stopa. po isteku tog perioda. Posredstvom odgovarajućih promena nivoa poreskih stopa. moguće je blagovremeno pristupiti otklanjanju uzroka štetnih dejstava. Generalno posmatrano. 93 . srazmerno privrednoj sposobnosti pojedinca. Nasuprot tome. primena progresivnih poreskih stopa ima nesumnjive prednosti. utvrđuje tako što se. Problem ravnomernosti poreza bio je predmet čestih diskusija u finansijskoj nauci. dominantan stav da je ovaj uslov moguće zadovoljiti primenom sistema progresivnih poreskih stopa. Međutim. U postupku praktične primene sistema progresivnih poreskih stopa. u pređašnjem periodu razvoja finansijske teorije.Javne finansije izuzetnim okolnostima. Ova teza podrazumeva da se deo. unutar razmatranja savremene nauke o finansijama. uputno je istaći da je. problem utvrđivanja visine progresije. opadanje visine štednje.

prilikom ubiranja posrednih (indirektnih) poreza. u što značajnijem stepenu. isključivo u poziciji primene tzv. U tesnoj vezi sa ugodnošću i određenošću plaćanja poreza. svakako. porez treba da bude određen. Beograd: IOD i Savremena administracija. dok se. posredstvom progresivnih poreza. 22 Popović. direktnih poreza. delimično ili u celosti. tako i sa rokom i načinom plaćanja poreza. ugodnost plaćanja poreza i jeftinoću ubiranja poreza. bude obavljen u vreme kada je to najpogodnije za poreskog obveznika. koji će proizvesti efekat neutralisanja delovanja progresivnih poreza. u načelu. i to posredstvom imperativa da poreski zakoni budu precizni i jasni. neposrednih. 1997. od neobične važnosti je postupak utvrđivanja rokova za plaćanje poreza. preporučljivo je sa rezervom prihvatiti ovo tvrđenje.. tj. zbog male elastičnosti dohotka. progresivni porezi mogu uticati na povećanje interesa poreskih obveznika za veća ulaganja. kompenzovati efekti progresivnog oporezivanja. Da li će u praksi doći do podsticaja zalaganju poreskog obveznika. 94 .22 Ostvarivanje principa ugodnosti plaćanja poreza. koji treba da budu definisani tako da. vredi istaći da zahtev za određenošću poreza zadire u oblast poreskog zakonodavstva. str. moguće je izložiti argument. naplata vrši pri svakom prenosu dobara. postavlja zahtev da celokupni postupak razreza. kako sa iznosom poreske obaveze. ovo može postaviti kao problem u savremenom ekonomskom sistemu. Ne sme se izgubiti iz vida da. vezan za podatak da progresivne stope deluju destimulativno. U vezi sa ovim principom. D. naplate i kontrole. zavisi od visine progresije i od toga da li je obveznik u mogućnosti da zaradi dodatne iznose. 204. što podrazumeva situaciju u kojoj je poreski obveznik unapred upoznat. budu u saglasju sa prirodom aktivnosti koju obavlja poreski obveznik. Uz navedeno. Potrebno je istaći da se. Ekonomija oporezivanja i poresko pravo. Pre svega. d) Poresko-tehnički princip oporezivanja Poresko-tehnički princip oporezivanja vezuje se za sledeće reference: određenost poreza.Javne finansije U prilog zastupnicima stava protivljenja uvođenju progresivnih stopa. čime se mogu.

Određivanje nivoa direktnih poreza vrši se na osnovu. poreze u novcu i naturi. jesu: porezi na prihode. Beograd: Službeni list SRJ. Celokupan postupak oporezivanja. koji se zasnivaju na samom dohotku. opšte i namenske. neposredno utvrđenog. porez na promet i carine. Unutar savremene finansijske teorije i prakse. predstavljaju direktne poreze. U našoj zemlji. 4. Usled navedenog. 6. u kojima se javlja ovaj porez. 104112. redovne i vanredne. na osnovu parametra. U grupu indirektnih poreza spada. na primer. 1993.. 5. uvrežen je model sistematizacije poreza. kao i u većini razvijenih zemalja. Direktni i indirektni porezi Porezi. postoji konsenzus o prihvatanju klasifikacije poreza. dohodak i imovinu. koja podrazumeva njihovu podelu na:23 1. Najvažniji oblici. 2. str. jesu indirektni porezi. oličenog u bitnim karakteristikama pojedinih poreskih oblika. fundirane i nefundirane. subjektne i objektne. kao i sam čin ubiranja poreza. 1. 23 Lovčević. porezi na imovinu i porezi na dohodak. ostvarenom u određenoj zemlji. J. ovaj zahtev pokriva i domen interesa poreskih obveznika. KLASIFIKACIJA POREZA U okviru finansijske nauke. a porezi. 8. Institucije javnih finansija. 95 . koji se zasnivaju na potrošnji dohotka. 9. 7. podrazumeva povećanje nivoa poreskog opterećenja.Javne finansije postavlja se zahtev da ubiranje poreza bude jeftino. sintetičke i analitičke. dok je porez na dohodak svrstan u skupinu direktnih poreza. 5. poreskog izvora i poreske snage obveznika. katastarske i tarifne. porezi direktno pogađaju njegove prihode. 3. direktne i indirektne. reparticione i kvotne.

kao sinonim za pojam indirektnih poreza. Oblici indirektnih poreza. automatski postaje poreski obveznik. izražavaju stepen poreske snage obveznika. pokazuju naznake nestabilnosti u periodima opadanja ovih aktivnosti. faktički. jesu: porez na promet i carine. Uprkos tome. kao i porodičnog i ličnog života. najčešće prisutni u savremenim fiskalnim sistemima. Ovi porezi su izdašni i obezbeđuju stabilne prihode državi. a porez će. naročito u razdobljima procvata uvoza i potrošnje. U ekonomskoj literaturi. uračunatog u cenu proizvoda. Navedeni porezi su opšti. najčešće se tretira trošenje dohotka. fiskalni monopoli i trošarine. neretko. visina poreza je određena ekonomskim položajem poreskog obveznika. obveznicima ostaje manje prihoda. niti za tretiranje ovog podatka kao realnog parametra u procesu definisanja nivoa oporezivanja. Poreski obveznici. budući da svaki kupac. relevantnih za određenje poreske snage obveznika. uz uvažavanje subjektivnih okolnosti njegove egzistencije.Javne finansije veliki deo javnih prihoda ostvaruje se ubiranjem direktnih poreza. koju poreski obveznici nerado otkrivaju. na osnovu činjenica. anonimni. postupkom ubiranja direktnih poreza. na ovaj način oporezivanih proizvoda ili usluga. pri čemu se u prodajnu cenu proizvoda uračunava iznos propisane poreske obaveze. budući da zalazi u sferu poslovnog. ostvaruju se uslovi za pravilniju i objektivniju raspodelu tereta između poreskih obveznika. nemaju saznanje da plaćaju porez ili im nije poznat podatak o visini poreza. u jednoj svojoj fazi. Proces utvrđivanja indirektnih poreza odvija se posredno. tretiranih kao osnovice za naplatu 96 . Ukoliko je poreski postupak pravilno sproveden. s obzirom da ne pokazuju interes za uvid u poresku snagu obveznika. dakle. često se javlja sintagma porezi na potrošnju. Poreski postupak se. Kao dokaz poreske sposobnosti. iz čega nedvosmisleno proizilazi da će prodajna cena pomenutog proizvoda beležiti rast. na drugoj strani. platiti kupac proizvoda. Poreska sposobnost predstavlja domet ekonomske snage poreskog obveznika. Indirektni porezi su. Određene činjenice. kao što se može zaključiti. Vlada uverenje da su porezi nepravični. porezi su izdašni. može negativno psihološki reflektovati na poreske obveznike. Kada se naplate direktni porezi. a izražava se: nivoom potrošnje. Podsetimo se. visinom dohotka i obimom i vrednošću imovine.

a koje se vezuju za: starost. prilikom čijeg se uvođenja. utvrđivanja i primene. U subjektne poreze se ubrajaju: porez na dohodak. 97 . prihod od rata) tvore grupaciju nefundiranih poreza. uz uvažavanje sveukupnosti njegovih ekonomskih i socijalnih prilika. 4. oporezuju prihodi iz fundiranih (stalnih) sredstava. dok se analitičkim porezima zahvata svaki pojedinačni prihod ili imovina. gotovo svi direktni porezi . Prilikom njihovog utvrđivanja. nezavisno od subjektivnih okolnosti. kojima se. Prilikom primene subjektnih poreza. uvažava se. javlja se neophodnost podvlačenja činjenice da su. Na ovom mestu. Sintetički i analitički porezi Sintetičkim porezima se oporezuje ukupna poreska snaga poreskog obveznika. uzimaju u obzir subjektivne okolnosti u kojima se nalazi poreski obveznik. kako ekonomski. čiji su izvori nestalni (npr. vezanih za socijalnu i ekonomsku poziciju poreskog obveznika. izvršena je na osnovu načina utvrđivanja poreske sposobnosti. zdravstveno stanje. nerazlučivo vezan za sveukupan status poreskog obveznika. Fundirani i nefundirani porezi Fundirani porezi jesu oni. svi posredni (indirektni) porezi. faktički. Porezi. ne uzimaju se u obzir subjektivna svojstva poreskog obveznika.Javne finansije svih poreza. U objektne poreze spadaju. 2. broj dece. Subjektni porezi predstavljaju vrstu poreza. 3. porez na ukupni prihod.subjektni. Subjektni i objektni porezi Podela poreza na subjektne (lične ili personalne) i objektne (realne) poreze. tako i socijalni momenat. kakva su imovina ili kapital. porez na imovinu. po pravilu. u savremenoj finansijskoj praksi.

Javne finansije 5. U slučaju posrednih poreza. 6. na osnovu koje se obračunava visina poreskog tereta. proces savremenog oporezivanja utvrđuje se i realizuje u novčanom obliku. Vanredni porezi se uvode povremeno. Reparticioni i kvotni porezi Porezi. Katastarski i tarifni porezi Grupacija poreza koja se razrezuje na osnovu katastarskih knjiga. Poreskim obveznicima je poznata visina poreske osnovice kvotnih poreza. Porezi u novcu i naturi Danas se porezi u naturi veoma retko plaćaju. koji je prikupljen njihovim ubiranjem. 8. u koje su uvedeni svi elementi oporezivanja. dok im nije unapred poznat iznos. prikupljen od njihovog ubiranja. u vanrednim prilikama. reč je o vrednosti 98 . ne utvrđuje niti je unapred poznata. pre nego što su poreski obveznici upoznati sa visinom poreske obaveze. unapred se utvrđuje. svrha naplate namenskih poreza i način upotrebe novca. a novac. 7. koji su dužni da plate. Proces utvrđivanja tarifnih poreza odvija se po osnovu tarifnih stavova ili drugih propisa. Opšti i namenski porezi Namena. čini katastarske poreze. Redovni i vanredni porezi Redovni porezi su namenjeni pokriću redovnih budžetskih rashoda i njihova naplata odvija se redovno. utvrđeni od strane države. kao i njihova svrha. namenjen je pokriću vanrednih budžetskih rashoda. jesu reparticioni porezi. 9. Poreska osnovica je vrednost. odnosno. dok se namena naplate opštih poreza. u određenim vremenskim intervalima u toku godine.

Plaćanje poreza implicira slabljenje ekonomske snage poreskog obveznika. Zakonska evazija podrazumeva preduzimanje mera i radnji. Naime. reč je o makroekonomskim efektima oporezivanja. dok kod neposrednih poreza. u ekonomskoj literaturi su označene sintagmom evazija poreza. kao i na nivo. čineći prekršaje ili krivično delo. u pomenutom slučaju. koje proizvode procesi oporezivanja. 6. dobrim delom. 99 . 24 Jelčić. može se smatrati savršeno predvidivom i očekivanom. u cilju smanjenja visine obaveze plaćanja poreza ili njegovog izbegavanja u potpunosti. Nasuprot tome. u zavisnosti od toga da li ima uporište u zakonu (zakonska evazija).. tu funkciju vrši dohodak. ili nema zakonski osnov (nezakonita evazija). reč je o nezakonitoj evaziji. • saobraćajni porez. preduzete od strane poreskog obveznika. kada poreski obveznik izbegava plaćanje poreza. vezana za izučavanje efekata. Ona može biti dvojaka. 1988. moguće je proizvesti dve vrste efekata: mikroekonomske i makroekonomske. str. Zagreb: Informator.24 Primenom propisanog korpusa mera iz domena poreske politike. U slučaju uticaja mera poreske politike na javljanje disbalansa i ponovno uspostavljanje ravnoteže na tržištu. govorimo o ispoljavanju mikroekonomskih efekata.Javne finansije robe i usluga. sa ciljem da umanji visinu poreske obaveze. 190-193. od strane poreskog obveznika. Financije u teoriji i praksi. Radnje i mere. pri čemu ne pribegava povredi pozitivnih zakonskih propisa. B. poreski obveznik krši propise. strukturu i rast društvenog proizvoda i nacionalnog dohotka. EFEKTI OPOREZIVANJA Savremena finansijska teorija je. • poreze na potrošnju. U situacijama kada mere poreske politike dovode do promena ekonomskih i drugih postupaka fizičkog ili pravnog lica. U finansijskoj teoriji važeća je i podela poreza na: • poreze na dohodak i imovinu. pri čemu nije isključena ni mogućnost promene njegovog socijalnog statusa. Reakcija oveznika na takva delovanja plaćanja poreza. Efekti oporezivanja nalaze svoju praktičnu manifestaciju na planu evazije i prevaljivanja poreza. povređujući pozitivne zakonske propise.

prevaljivanju unapred. U drugoj fazi. Difuzija je posebna faza u prevaljivanju. nije. u situaciji kada se vezuje za utaju posrednih poreza. unazad ili bočno. bilo zbog nastojanja obveznika da izbegnu neželjene efekte plaćanja poreza. Prva faza. oličena je u situaciji kada lice. Do prevaljivanja poreza dolazi. koja nosi naziv poreskog obveznika. već ga definitivno snosi. obveznik prihvata da plati porez. perkusija. i osoba koja zaista snosi teret poreza. dvostrukom ili višestrukom prevaljivanju. bilo usled namere zakonodavca da se ostvari prevaljivanje. 100 . frekventnom u ekonomskoj teoriji. vezuje se za označavanje i utvrđivanje identiteta poreskog obveznika. prevaljujući ih na drugo lice. reperkusiji (prevaljivanju). Čin nezakonite evazije ima svoj značenjski ekvivalent u terminu. čije tumačenje je predstavljalo izazov za mnoge teoretičare. reperkusiju. ne može da ga prevali. a poznatom kao defraudacija. za kontrabandu. ali ga definitivno ne snosi. već ga prevaljuje na drugo lice (unapred. obavezno da plati porez. kojom se označavaju opšti efekti oporezivanja. incidencu i difuziju. S tim u vezi. o jednostrukom. govori se o: nameravanom i nenameravanom prevaljivanju. odnosno. ujedno.Javne finansije kako bi umanjio visinu poreske obaveze ili istu. koji ima zakonsku obavezu plaćanja poreza. koji se manifestuju talasastim širenjem preko tržišta. izbegao. vezanom za čin utaje neposrednih poreza. i to: perkusiju. budući da ga je moguće posmatrati sa različitih stanovišta. u potpunosti. Prevaljivanje poreza javlja se u slučaju kada osoba. incidenca. Treća faza. uzrokujući niz drugih efekata. Prevaljivanje predstavlja fenomen izuzetne kompleksnosti. Sam čin prevaljivanja sadrži više faza. unazad ili bočno).

Javne finansije VI POREZI .DRUGI DEO - 101 .

poreskog platioca i poreskog destinatera. de facto. već su ovom sintagmom obuhvaćeni isključivo oni. pa ćemo nju podrobnije analizirati u okviru razmatranja specifičnih karakteristika narečenih poreza. sagledaćemo bazične karakteristike ključnih elemenata oporezivanja. obavezom plaćanja poreza. poreski platilac predstavlja ekvivalent za fizičko ili pravno lice. specifičan po aktivnosti prevaljivanja 102 . obavezu plaćanja poreza. PORESKI OBVEZNIK Poreski obveznik ili poreski subjekt jeste fizičko ili pravno lice koje ima. vrši plaćanje poreza ili predujmljuje novac. zakonom regulisanu. sa ciljem da ga prevali na drugo lice. integrisane u kompleksni mehanizam njegovog funkcionisanja. Ova pojava je naročito dominantna u korpusu opštih karakteristika indirektnih poreza. što implicira da sva fizička i pravna lica ne potpadaju pod kategoriju poreskih obveznika. ELEMENTI OPOREZIVANJA (Poreska terminologija) U cilju omogućavanja pristupa podrobnijem upoznavanju sa osobenostima poreske problematike. analiziraćemo sledeće činioce: poreskog obveznika. koje. nameće se potreba za raščlanjivanjem procesa oporezivanja na elemente. zakonski regulisanom. jeste poreski destinater. PORESKI DESTINATER Lice koje. snosi teret oporezivanja.Javne finansije 1. Institucija poreskog destinatera najtešnje se vezuje za fenomen indirektnih poreza. PORESKI PLATILAC U poreskoj terminologiji. U okviru razmatranja elemenata oporezivanja lične prirode. U daljem toku izlaganja. odlukom zakonodavca. Priroda pomenutih elemenata može biti dvojaka: lična i materijalna. koji su suočeni sa.

jeste određivanje stepena poreske sposobnosti. U nastavku tumačenja problematike oporezivanja. Problematika utvrđivanja poreske sposobnosti beleži aktuelnost koja ne jenjava. U razdoblju srednjeg veka. poreski platilac jeste lice koje plaća poreski teret. kao takva. PORESKA SPOSOBNOST Poreska sposobnost jeste ekvivalent ekonomskoj sposobnosti. Upravo stoga. poresku osnovicu. izdvaja onaj. ili za uvođenjem novih poreskih oblika. prisutni su heterogeni modeli pristupanja utvrđivanju poreske sposobnosti. predstavlja parametar od vrhovne važnosti u procesu utvrđivanja visine poreske obaveze. nameće se obaveza formiranja distinkcije između sledećih termina: poreskog obveznika. među kojima se. pripasti obaveza da istovremeno vrši obe funkcije. a poreski destinater snosi isti. kojom se poreski teret prevaljuje na poreskog destinatera. Dok poreski obveznik predstavlja lice. koje zakon određuje da snosi porez. 103 . poreski izvor.Javne finansije poreza. koja omogućava da se vrši plaćanje poreza i. po kome se utvrđivanje poreske sposobnosti za određene kategorije poreza. smešten u istorijski kontekst starog veka. poreski objekt. vršilo na osnovu broja vrata i prozora na kućama. a biva izrazito istaknuta u trenucima kada se javlja potreba za povećanjem poreskih stopa postojećih poreza. kao naročito interesantan. u kome je činilac od krunskog značaja bio broj muških lica. kome će. uloge poreskog platioca i poreskog destinatera biće sabrane u jednom licu. relevantni su drugi kriterijumi. u koje ubrajamo: poresku sposobnost. poreskog platioca i poreskog destinatera. dakle. U procesu istorijskog razvoja ekonomske teorije i prakse. Ilustrativan primer. poresku jedinicu. Ukoliko ne dođe do realizovanja čina prevaljivanja poreza. pažnju ćemo fokusirati na rasvetljavanje svojstava materijalnih elemenata oporezivanja. poresku tarifu i poreski katastar.

Dok poreski objekat predstavlja samo povod za pristupanje uvođenju određenog poreskog oblika. PORESKA OSNOVICA Poreska osnovica jeste vrednost koja služi za utvrđivanje visine poreza. ovaj period poklapa sa vremenskim razdobljem od godinu dana. uobičajeno. izraženih u novcu. Tokom istorijskog razvoja. na jednoj. prihod od vršenja intelektualnih usluga i dr. pri čemu se. izmiriti istu. kao i srednjeg veka. U savremenim uslovima. koja pruža osnov za uvođenje određenog poreskog oblika. prihod od zanatstva.Javne finansije PORESKI IZVOR Za upotrebom ovog termina poseže se sa ciljem označavanja materijalnih sredstava. pomoću kojih će poreski obveznik pristupiti obavezi plaćanja poreza i. naposletku. U razdoblju starog. pri čemu je prihod uobičajen poreski izvor. PORESKI OBJEKAT Poreski objekat predstavlja svaku ekonomsku činjenicu. koja svoj izvor imaju u različitim delatnostima. imovina. U finansijskoj nauci. prenos izvesnih stvari. ostvarenih u određenom obračunskom periodu. odnosno dohotka. poželjno je zadržati se na terminima prihod i dohodak. na drugoj strani. uloga i značaj 104 . Sprecifičnost oblika poreskog izvora manifestuje se u njegovoj dvojakosti. U cilju podrobnije i preciznije eksplikacije pojmova. sama fizička egzistencija je bivala poreski objekat. mogu se javiti: prinos (ili dohodak). raznorodne činjenice su se javljale u funkciji poreskog objekta. i imovine. dok imovina preuzima tu ulogu samo u vanrednim slučajevima. potrošnja. pojam prihod se koristi za označavanje dobara. pojam dohodak podrazumeva sumu svih prihoda jednog poreskog obveznika. Ilustracije radi. to može biti: prihod od poljoprivrede. oličenoj u fenomenu prihoda. u ulozi poreskog objekta. Nasuprot tome. Ovde je potrebno istaći neophodnost razlikovanja poreske osnovice od poreskog objekta.

PORESKA JEDINICA Poreska jedinica predstavlja deo poreske osnovice. čini poresku stopu i može biti izražen na dva načina: u fiksnom iznosu i u procentima ili promilima. može se pojaviti 100 ili 1000 dinara dohotka. U najvećem broju slučajeva. PORESKI KATASTAR Poreski katastar jeste pregled i opis svih činjenica. značajnih za utvrđivanje poreskog tereta. koje su ovi dužni da plate na ime poreza. PORESKA TARIFA Poreska tarifa podrazumeva pregled poreskih osnovica sa odgovarajućim poreskim stopama. podrazumeva katastar zemljišta. hektar zemlje. načinom obrade. izvesna količina robe i dr.Javne finansije poreske osnovice su neuporedivo konkretniji. izražena u procentima. a u obzir se uzimaju i drugi faktori. koji se plaća na poresku jedinicu. Prilikom razmatranja elemenata oporezivanja. U finansijskoj teoriji i praksi prisutna je podela. sa naznačenim sumama. Kao poreska jedinica. koji služi kao objektivna podloga za oporezivanje prihoda od zemljišta. vrstom kulture. kvalitetom istog. tako i na više vrsta progresivnih tarifa. PORESKE LISTE Poreske liste predstavljaju spiskove imena poreskih obveznika. neophodno je istaći 105 . pod pojmom katastar. Određenje visine katastarskog prihoda uslovljeno je sledećim činiocima: površinom zemljišta. kako na proporcionalne. Uobičajeno je da se. PORESKA STOPA Iznos poreza. pomoću koje se vrši izračunavanje poreza. primenjuje se poreska stopa.

Proporcionalna poreska stopa se ne menja. poreske stope u poreskoj tarifi mogu biti dvojake.000 dinara. obrnuta progresija. Pri razmatranju vrsta poreskih tarifa. zapravo. premda među njima nema suštinskih razlika. i to . zavisi. U samom nazivu poreza. istaknuto je da. u slučaju progresija. porez na dohodak. Pored pojma progresivnih poreskih stopa. Iz toga izvodimo zaključak o razlikovanju dve osnovne vrste poreskih tarifa: proporcionalne i progresivne. Potrebno je voditi računa o pravilnoj upotrebi ovih termina. kod degresije su poreske stope u opadanju.). kao po pravilu. paralelno sa porastom poreske osnovice.000 Poreska stopa u % 10 15 20 25 Dakle. 10% na 200. u finansijskoj terminologiji se izdvaja pojam degresivnih stopa. u prvom redu. Sledeći primer je dat. kojim će se odvijati ovaj rast.proporcionalne i progresivne. 5% na 100. kao elementa oporezivanja.000 150. progresivna poreska stopa raste.000 dinara. bez obzira na visinu poreske osnovice.Javne finansije da svaka vrsta poreza ima svoju specifičnu terminološku odrednicu. usled čega se često naglašava da je degresija. sa ciljem da potkrepi navedene činjenice. porez na promet nepokretnosti i prava i dr. prisutan konstantni porast poreskih stopa. Nasuprot proporcionalnoj. ne treba izgubiti iz vida 106 . sabrane su sve njegove bazične karakteristike (porez na nasleđe i poklone. s obzirom da to u znatnoj meri olakšava snalaženje pri razmatranju različitih poreskih sistema u pojedinim zemljama.000 250. itd. npr. u skladu sa rastom poreske osnovice. VRSTE PORESKIH TARIFA Prilikom razmatranja fenomena poreske tarife. od mera aktuelne poreske politike.000 200. u principu. Poreska osnovica 100. poreska stopa raste. Dok je. Tempo.

Dohodak 2. abatmana. Indirektna progresija se. Beograd: Službeni list SRJ.Javne finansije fenomen tzv. indirektne progresije.3 Porez Opterećenje - Navedeni primer ukazuje na bitne karakteristike indirektne progresije: konstantnost poreske stope. iako ona ne nalazi primenu u našem poreskom sistemu. Radi ilustracije. neposredne poreze (one koji se odnose na formiranje sredstava. J. Izvori mogu biti: imovina. a progresivno oporezivanje se postiže putem određenih odbitaka. kao i postojanje sistema abatmana. već ona ostaje konstantna. 2.000 2. Porez na imovinu 25 Lovčević.1. 2. tzv.0 13. podložnih oporezivanju).000 2. EKONOMSKA KLASIFIKACIJA POREZA Ekonomska klasifikacija poreza vrši se na osnovu izvora.7 10. Ovaj oblik progresije nalazi svoju primenu u Velikoj Britaniji. prihodi i rashodi. str. Porezi na rashod su posredni porezi i oni se plaćaju prilikom trošenja sredstava iz imovine. Uprkos tome.000 6. Institucije javnih finansija. i to kod poreza na dohodak (income tax). a u cilju ostvarenja sveobuhvatnosti izlaganja.25 Prva i druga grupa obuhvataju tzv. 107 . 1993. iz kojeg se plaćaju porezi. ukazaćemo na njene najbitnije karakteristike.000 Poreska stopa 20% 20% 20% 20% Odbici 2.000 2. pomoću kojih se postiže progresivni efekat u oporezivanju.000 2.000 4. navodimo jedan primer indirektne progresije. odnosno.000 4..000 3. po svojoj spoljašnjoj formi.000 1. može tesno povezati sa proporcionalnim oporezivanjem. Stoga se ova progresija naziva i indirektnom progresijom. 115120. Kod ovog vida progresije ne dolazi do povećanja poreske stope.000 Poreska osnovica 200 400 800 6. prihoda.

Radičić. budući da je ovaj porez opšti. može doći do priznavanja olakšica poreskom obvezniku.. manifestuje postojanje određene ekonomske snage.26 Konačno. Grosso modo. prilikom njegovog obračunavanja. 1996. Javne finansije. to su olakšice vrlo retke i vezuju se. Predmet oporezivanja je. Praktično. imovinu je moguće tretirati u njenoj statici. stvara osnov da se imovina poreski tretira. imovina u dinamici. s obzirom da uobičajeno tretira neto vrednost imovine (ređe njenu bruto vrednost). bilo za poštovanje 26 Raičević. činjenica da se vrednost imovine realno povećava u određenom periodu. Ovaj porez je neposredan. Porez na imovinu u statici U situaciji kada imovina u statici predstavlja osnov za plaćanje poreza. bez akcije njenog titulara. tj. a) Nominalni porez na imovinu Reč je o jednom od najstarijih poreza. već iz prihoda. 2. Svi ovi porezi imaju imovinu za osnovu.1. ono što ih razlikuje.1. Nominalni porez na imovinu jeste redovan porez. imovina. a plaća se periodično. dinamici i po osnovu njenog realnog uvećanja. tako i pokretna imovina. i to ne iz supstance. iskazanu u novcu. 108 . Pored toga. reč je o tzv. indicira istovetno postojanje ekonomske snage. bez obzira na podatak da li je u svojini pravnih ili fizičkih lica.. realnog poreza na imovinu. str. Nominalni porez je subjektan te. Finansijska teorija ovde poznaje brojne podele. Ipak.Javne finansije U skupinu poreza na imovinu ubrajaju se razni porezi. imovina može biti i izvor. M. B. koje ostvaruje poreski obveznik. Novi Sad: Financing center. Ove olakšice mogu biti ličnog i predmetnog karaktera. pri čemu treba imati na umu varijetete u definisanju sadržaja oba oblika imovine. 273. kojom prilikom dolazi do primene tzv. jeste njeno pojavljivanje u različitim pozicijama. kako nepokretna. kao što i prelaz imovine iz jednih u druge ruke (sa naknadom ili bez nje). nominalnom porezu na imovinu. u svojoj statici.

neredovan. b) Realni porez iz imovine Za razliku od nominalnog. uz mogućnost plaćanja u više rata i u dužem vremenskom periodu. kao i delatnost kojom se bavi. bilo za vrlo specifične momente socijalne prirode. odnosno. Osnovicu ovog poreza predstavlja vrednost imovine. koje mogu da obuhvate i porodičnu i ličnu situaciju obveznika. 109 . Nominalni porez na imovinu ima funkciju dopunskog poreza na dohodak. jeste niska i. progresivna stopa (10-65%.Javne finansije međunarodnih sporazuma i konvencija. imajući na umu podatak da ga. Stopi od 1% ovog poreza. ekvivalentna je stopa od oko 20% poreza na dohodak. Njegov socijalni i ekonomski značaj odnose prevagu nad njegovim značajem u fiskalnom domenu. uz određene olakšice. Jedna od osnovnih odlika ovog poreza i. Iz navedenog. u principu. oni koji se plaćaju jednokratno. uslov da se isti redovno naplaćuje. nedvosmisleno proističe da je bitna karakteristika ovog poreza visoka i. samim tim. realni porez iz imovine je neredovan porez. Ovaj porez je vanredan i. vredi istaći da su vanredni porezi. koju je često teško utvrditi. po pravilu. budući da se on plaća iz imovine. iz aktive (supstance). a ponekad i 10100%). kada treba obezbediti izuzetno velika sredstva. Pomenuti pristup najčešće se primenjuje na određenje nivoa poreske obaveze starih i nemoćnih lica. proporcionalna stopa. zaključujemo da pravi porez na imovinu predstavlja realni porez iz imovine. Podsećajući da je realni porez iz imovine . uglavnom se primenjuje u vanrednim situacijama. plaćaju sva fizička i pravna lica. Ako se podsetimo činjenice da se nominalni porez na imovinu plaća iz prihoda obveznika. kao što je uslov da njihova imovina ne prelazi određeni nivo i da nije izvor prihoda. po pravilu. Zanimljiv je podatak da ovaj porez ne nalazi zastupljenost u poreskim sistemima svih savremenih zemalja. naročito kada je reč o nepokretnostima. ujedno. uz izvesne uslove. koji odlikuju socijalni status konkretnog poreskog obveznika.

Ova teza je prožeta snažnom socijalnom komponentom. koji se odlikuje direktnošću i neprevaljivošću. te je celokupan postupak potrebno oporezovati. vezan je za stanovište da ovaj proces predstavlja vid kompenzacije za rashode države. ni porezi na potrošnju.2. ni porezi na dohodak. određenu materijalnu korist. Jedan njen deo ostaje netaknut. Treća teorija. koje se ostvaruju uz plaćanje određenih naknada (taksa i sl.) Ovaj porez je realan. Drugi argument. ovaj poreski oblik ima odlike fiskalne izdašnosti. narušena većim oporezivanjem siromašnijih slojeva regresivnim porezima na potrošnju. iz ruke u ruku (tzv. Uporište za zastupanje teze o svrsishodnosti naplate poreza na prenos imovine sa naknadom. sa naknadom i bez naknade. U pravilu. pri obezbeđivanju i garantovanju transfera i korišćenja novostečene imovine. kao i praktičnoj primeni ovog oblika poreza. u prilog naplati poreza. polazi od toga da. svaka za sebe. Opravdanost primene ovog poreza branjena je mnogobrojnim argumentima i teorijama. budući da se ovim porezom delimično uspostavlja ravnoteža. saobraćajni porez). Osim toga. on ima za posledicu ostvarenje čitavog niza dopunskih prihoda. Osnovicu prijavljuje obveznik (to može biti i jedan i drugi saugovarač). a procesu njene provere i utvrđivanja pristupa nadležni 110 . nalazi se u činjenici da. u punoj meri poreski neopterećena. koja se odražava na uvećanje njihovog bogatstva. u procesu prenosa (prodaje) imovine. koja je predmet transakcije. Porezi na imovinu u dinamici U teorijskom tumačenju. a) Porez na prenos imovine sa naknadom Nasuprot porezu na imovinu (porez u statici). za polazište se uzima činjenica da imovina prelazi sa jednog subjekta na drugog. ne zahtevaju ukupnu ekonomsku snagu obveznika. porez na prenos imovine. do tada. Njegovim aktiviranjem (investiranjem). obe ugovorne strane ostvaruju. Prelaz imovine iz ruke u ruku može se ostvariti uz naknadu ili bez nje. otkriva se stvarna ekonomska snaga obveznika. budući da mu je osnovica vrednost imovine. akumulira se i štedi.Javne finansije 2. s obzirom da podrazumeva primenu brojnih pravnih radnji.1. koja je i najrealnija. jeste prevaljiv i indirektan.

Porez na nasleđe može imati formu poreza na celokupnu ostavinu ili poreza na delove. postavlja se pitanje vrste i osobina imovine. vezane za način klasifikacije ovog poreza. nakit i drugo). Naravno. Porez na nasleđe je jedan od najstarijih poreskih oblika: međutim. Porez na ostavinu uzima u obzir celokupnu naslednu masu. nameće se pitanje koju pokretnu imovinu treba poreski tretirati (gotov novac. Kada je reč o oporezivanju nasleđenih delova od strane naslednika (tzv. koji se plaća iz imovine. sa kojim tvori grupu subjektnih poreza. U ovom slučaju. Ne upuštajući se u detalje i ne navodeći brojne argumente. porez na nasleđe u užem smislu). u postupku definisanja visine poreske stope. postoje brojne kontroverze. nezavisni od veličine i vrednosti nasleđene 111 . koja treba da bude predmet oporezivanja. već samo pojedini delovi. oporezivanje se vrši pre raspoređivanja nasleđa (ostavine) na naslednike.Javne finansije sudski organ. koja se vezuje za ovaj oblik poreza. socijalni i kontrolni. ne oporezuje se celina (ostavina). stvari od umetničke i kulturne vrednosti. bez obzira na broj naslednika i na njihov odnos prema ostaviocu. istaći ćemo da preovlađuje stav da je reč o neposrednom porezu. ovaj porez je realan i sličan je porezu na dohodak. kao i pitanje da li treba oporezovati celokupnu imovinu ili samo njen deo. koji su pravosnažnim aktom pripali pojedinim naslednicima. beležila je varijetetete tokom razvoja poreskih politika određenih zemalja. Visina poreskih stopa. b) Porez na prenos imovine bez naknade Ovaj oblik poreza obuhvata dva slična poreska oblika: porez na nasleđe i porez na poklon. kojim je naslednik ojačan. U procesu utvrđivanja objekta poreza na nasleđe. Motivi za uvođenje ovog poreza jesu: finansijski. može se javiti i dilema da li ovim poreskim oblikom treba poreski tretirati samo nepokretnu imovinu ili u postupak oporezivanja treba uključiti i pokretnu imovinu. svoju primenu našli fiksni iznosi. ujedno. Ako se uvaži stanovište o prihvatanju poreskog tretiranja pokretne imovine. nameštaj. nasleđene od strane naslednika. umanjenu za teret dugova. Najpre su.

čiji se trend beleži poslednjih godina. Porez na poklone nerazdvojan je od poreza na nasleđe. leže u činjenici da je do uvećanja supstance imovine (realne vrednosti imovine) došlo bez aktivnosti poreskog 112 . koja je predmet nasleđa. uslovljene. obično. postoji potreba oporezivanja uvećane vrednosti imovine. Argumenti za uvođenje i primenu ovog poreskog oblika. poklonoprimac. via facti. koji se oporezuje. plaća svakih 30 do 35 godina (generacijski razmak). Kada govorimo o predmetnim olakšicama. c) Porez na uvećanu vrednost imovine Pored oporezivanja imovine u statici i u dinamici. I ovaj oblik poreza u praksi poznaje brojne lične i predmetne olakšice. Poreski obveznik je. već samo u njenu uvećanu vrednost u određenom vremenskom intervalu. u zavisnosti od stepena srodstva ostavioca i naslednika imovine. odnosno. Stope ovog poreza pripadaju skupini najviših. da bi. te nisu retki slučajevi u kojima njihova visina dostiže i 50%. Ovaj porez ne zadire u imovinu kao takvu. poresko-tehničkim. u pravilu. a poreske stope su progresivne i relativno visoke. Primena ovog poreza praćena je pružanjem brojnih olakšica. On se. budući da se. motivisane kulturnim i socijalnim razlozima (donacije i zaveštanja). uprkos osetnijim sniženjima. Posebnu vrstu olakšica čine olakšice. u proseku. odnosno. startovala primena progresivnih poreskih stopa. koje se.Javne finansije imovine. olakšice najčešće imaju oblik primene nižih poreskih stopa. u drugoj polovini XIX veka. mogu svrstati u lične i predmetne. Danas se porez na nasleđe. u načelu. Minimum. eventualno. ekonomskim razlozima. Lične olakšice (potpune ili delimične) omogućene su prvom i. oporezivanje ostavine nema veći bilansni značaj. kada je reč o imovini kao izrazu ekonomske snage. predstavlja prag oporezivanja i može biti uslovan i promenljiv. Ipak. plaća po progresivnim stopama. Docnije. onda kada se njeno postojanje utvrdi. ne oporezuje se svaki iznos imovine. U slučaju drugog naslednika reda. prevashodno. pojavljuje kao nužna dopuna poreza na nasleđe. drugom naslednom redu. pri čemu je znatno fiskalno izdašniji u slučaju oporezivanja ostavine. treba istaći da se ne oporezuje sva imovina. sve češće se posezalo za upotrebom sistema proporcionalnih stopa. koja predstavlja predmet nasleđivanja.

Javne finansije

obveznika, te da je to rezultat delovanja egzogenih faktora. Ovaj porez se pojavljuje kao opšti i kao poseban porez na porast vrednosti imovine. U prvom slučaju, reč je o povećanju ukupne imovine poreskog obveznika, mimo njegove volje i bez njegovih aktivnosti (na primer, u slučaju konjukture u privredi). Tada ima mesta za primenu opštog poreza na porast vrednosti imovine. U drugom slučaju, reč je o povećanju samo jednog, pojedinačnog, dela imovine (skok vrednosti nepokretnosti, usled porasta rente). U takvoj situaciji, ima mesta da za primenu posebnog poreza na povećanu vrednost imovine. U oba slučaja, porez se utvrđuje bilansnom metodom, te je od izuzetne važanosti dužina perioda, za koji se utvrđuje porez (ne sme biti ni kratak, ali ni suviše dug). Najrasprostranjeniju primenu u praksi, nalazi porez na uvećanu vrednost zemljišta, koja predstavlja posledicu razvoja gradova (infrastrukturni radovi, usled kojih se povećava tržišna vrednost zemljišta, bez bilo kog vida doprinosa njegovog vlasnika). Porez na uvećanu vrednost imovine može se javiti u dve varijante: kao periodičan, plativ u određenim vremenskim intervalima i kao porez koji se može naplatiti prilikom prenosa imovine. Podrazumeva se da su stope, koje prate isplatu ovih poreza, obeležene karakteristikama progresivnosti i znatne visine. Na ovom mestu, osvrt zavređuje upozorenje da se uvećana vrednost imovine mora iskazati u realnim iznosima (stare cene). Neophodno je eliminisati depresijaciju novca, koja stvara iluziju o uvećanju vrednosti.
2.2. Porezi na prihode

U ovu kategoriju svrstana su dva poreska oblika: porez na dohodak fizičkih lica (građana) i porez na dobit korporacija (društava kapitala).
2.2.1.Porez na dohodak fizičkih lica (građana)

Teorija javnih finansija poznaje tri sistema oporezivanja dohotka fizičkih lica. Prvi sistem oporezivanja ima za polazište stav da svaki prihod
113

Javne finansije

fizičkog lica, nezavisno od osnova po kome je stečen, treba oporezovati odvojeno, primenom odgovarajućeg poreza i, po pravilu, proporcionalnim stopama. Reč je o tzv. cedularnim porezima (analitičkim ili parcijalnim). Drugi sistem ima uporište u postavci da sve prihode, koje ostvari poreski obveznik, treba oporezovati jednim porezom, čija je stopa, u pravilu, progresivna. U ovom slučaju, govorimo o sintetičkom (globalnom) porezu na dohodak. Ovim porezom biva oporezovana ukupna masa obveznikovih primanja, bez obzira na njenu prirodu i izvore iz kojih potiče. Za razliku od prethodnog, gde je reč o objektnom, ovde govorimo o subjektnom (personalnom) porezu. Treći sistem oporezivanja dohotka fizičkih lica jeste mešoviti. Pored cedularnih poreza, biva primenjen i komplementarni porez na ukupan prihod, koji se plaća na kraju godine u slučaju ispunjenja određenih uslova (prelaska određenog nivoa ukupnih primanja). U prethodnoj i aktuelnoj praksi, dominaciju uživaju prva dva sistema. Treći sistem je bio u primeni u malom broju zemalja, kao što je bivša Jugoslavija, a na snazi je, sve do skorašnjeg vremena, bio i u Portugaliji. U većini razvijenih zemalja sveta, posebno u zemljamačlanicama OECD-a, u primeni je sistem globalnog poreza na dohodak, budući da je, pored ostvarenja fiskalnih, pogodniji i za ostvarenje brojnih nefiskalnih ciljeva oporezivanja. Cedularni sistem oporezivanja ima veliki broj prednosti, ali i izvesne nedostatke. Među prednostima sistema cedularnog oporezivanja, posebno se ističu dve. Prva se ogleda u mogućnosti primene različitih poreskih stopa na prihode, koji potiču iz različitih izvora. Praktično, neki se prihodi mogu oporezovati nižim, a neki višim poreskim stopama, pa se na taj način može voditi odgovarajuća fiskalna politika. Naravno, to se kosi sa zahtevima za vođenjem neutralne fiskalne politike. Druga prednost se ogleda u mogućnosti da se svaki izvor prihoda utvrdi na način koji mu najviše odgovara. Za te specifičnosti se vezuje i naplata odgovarajućeg poreza. Međutim, mnogo su značajniji nedostaci cedularnog sistema oporezivanja. Prvi nedostatak leži u činjenici da cedularno oporezivanje ne omogućuje ostvarivanje principa pravičnosti, budući da ne uzima u obzir porodične i lične prilike obveznika i ne zahvata na pravi način
114

Javne finansije

njegovu ukupnu poresku sposobnost. Drugi nedostatak se ogleda, s obzirom na primenu proporcionalnih stopa, u slabijim dezinflatornim mogućnostima i nepostojanju automatskog stabilizacionog delovanja na konjukturna kretanja. Globalni porez na dohodak je, u većoj meri, usklađen sa socijalno-političkim principima oporezivanja, što, u osnovi, nije slučaj sa cedularnim sistemom. S pravom se može zaključiti da globalni porez na dohodak građana, u savremenim ekonomskim uslovima, čini okosnicu svih modernih poreskih sistema. Među zemljama u tranziciji, koje su se u pređašnjem periodu svog ekonomskog razvoja odlikovale centralnoplanskom privredom, Mađarska je prva, već 1989. godine, uvela ovaj oblik oporezivanja, dok Srbija i Crna Gora to čine u sklopu realizacije koncepcije poreske reforme (1992. godine). U teoriji javnih finansija, već duže vreme se odvija spor da li, kao obveznika ovoga poreza, tretirati pojedinca ili porodicu.27 Dileme su značajne i imaju svoju socijalnu i fiskalnu dimenziju. U slučaju kada se, kao obveznik, tretira pojedinac, relevantan je ukupan dohodak, koji on ostvari po svim osnovama, a ne način na koji on njime raspolaže. Drugim rečima, nije od značaja da li je obveznik – pojedinac stvorio porodicu i da li ima obavezu da izdržava maloletne članove, kao i druge članove porodice, ako ovi ne ostvaruju prihode, a obveznik živi u domaćinstvu sa njima. Sa druge strane, nisu malobrojni stavovi koji zagovaraju da za obveznika treba uzeti porodicu i tako valorizovati način raspolaganja ostvarenim dohotkom. Oporezivanje dohotka porodice omogućuje lakšu realizaciju principa oporezivanja prema ekonomskoj snazi, pri čemu je i evazija poreza osetno smanjena. U većini savremenih država primenjuje se sistem poreza na dohodak fizičkih lica, u kome se pojedinac javlja kao obveznik (to je slučaj u Srbiji i Crnoj Gori). Tako se pojedinac, kao obveznik ovoga poreza, javlja u 14 zemalja OECD-a, dok je u samo 7 zemalja obveznik porodica. U dve zemlje postoji mogućnost opcije. Poslednjih godina, međutim, sve su izraženije tendencije napuštanja zajedničkog oporezivanja dohotka porodice. Iako je, u većem broju zemalja, za
27

Raičević, B., Gagić B., Pantić D., Sistem i politika javnih prihoda u funkciji demografske politike, Beograd: Ekonomski institut, 1995, str. 32-45. 115

Javne finansije

obveznika ovoga poreza uzet pojedinac, treba navesti da sve te zemlje uključuju i uvažavaju porodične prilike obveznika, primenom sistema tzv. standardnih odbitaka.
2.2.2. Porez na dobit preduzeća

Značajan vid oporezivanja prihoda jeste oporezivanje dobiti korporacija (društava kapitala). U ovom trenutku, bitno je istaći da postoje dve osnovne grupe trgovačkih društava: društva lica i društva kapitala. U društvu lica, usled naglašenih personalnih svojstava, postoji neograničena odgovornost članova za obaveze tog društva, a dobit se raspoređuje saglasno učešću svakog člana, pri čemu se ista pripisuje njegovim drugim prihodima i oporezuje porezom na dohodak građana. U društvima kapitala vlada trend potiskivanja elemenata ličnog, te pravo na podelu dobitka, odnosno, obaveza snošenja gubitka postoji samo do visine uloga. U društvima kapitala, koja imaju status pravnog lica, ekonomska snaga je nezavisna od ekonomske snage njenih članica i stoga se oporezuje posebnim porezom – porezom na dobit preduzeća. Praktično, obveznik poreza na dobit preduzeća jeste društvo kapitala (korporacija), koje obuhvata: deoničko društvo, društvo sa ograničenom odgovornošću i komanditno društvo na deonice. Drugi element, bitan za definisanje obveznika na dobit preduzeća, jeste rasprostiranje poreske obaveze. I ovde se susrećemo sa potrebom da se definišu odlučujuće činjenice, koje predviđa međunarodno poresko pravo, kod utvrđivanja poreske jurisdikcije određene države. Zapravo, reč je o utvrđivanju rezidentstva i izvora dohotka. Identitet rezidenta je moguće utvrditi na osnovu mesta registracije, odnosno, na osnovu mesta iz kojeg se obavlja efektivna kontrola i uprava korporacije poreskog obveznika. Najveći broj zemalja koristi upravo ovu činjenicu. Međutim, preduzeće nerezident je, takođe, obveznik ovoga poreza, ali, samo za onaj deo dobiti, koji ostvari u zemlji u kojoj ima svojstvo nerezidenta. Izvor dohotka označava teritoriju, na kojoj je dobit ostvarena i retko se koristi kao odlučujuća činjenica za određivanje obveznika ovoga poreza (u primeni je, uglavnom, u zemljama Latinske Amerike). Svoju primenu u praksi nalaze dva koncepta oporezivanja dobiti
116

Javne finansije

preduzeća: klasični (apsolutni) sistem i sistem poreske integracije. U klasičnom sistemu oporezivanja dobiti preduzeća, nije ostvarena integracija (veza) sa oporezivanjem dohotka građana, pa se dividende (kao deo raspodeljene dobiti) dvostruko, u punom iznosu, oporezuju: jednom, kao deo dobiti korporacije, porezom na dobit korporacije i, drugi put, kada se nađu u rukama akcionara (prihod od kapitala), porezom na dohodak građana. Neraspoređeni deo dobiti korporacije se oporezuje samo porezom na dobit preduzeća. Ovaj klasični koncept oporezivanja dobiti preduzeća, rađa sistem dvostrukog ekonomskog oporezivanja. Prema tome, dvostruko ekonomsko oporezivanje se javlja kada se istovremeno uvodi isti ili istovrsni porez na isti poreski objekt, pri čemu poreski obveznici nisu, u pravnom smislu, ista lica, ali, u ekonomskom smislu, jesu, ili su bar povezana. Klasični sistem oporezivanja dobiti u primeni je u relativno malom broju savremenih država. Iako ima značajan broj nepovoljnih efekata, njegovo zadržavanje u nekim poreskim sistemima savremenih država je motivisano, pre svega, fiskalnim razlozima, budući da je jednostavan i da je fiskalno izdašan. Ipak, u savremenim poreskim sistemima, preovlađujuća je primena koncepta poreske integracije. Veliki je broj razloga, prevashodno alokativne i redistributivne prirode, koji predstavljaju argumente za prihvatanje i primenu metoda poreske integracije. Mehanizmi poreske integracije podrazumevaju skup mera, za čijom se primenom poseže na nivou preduzeća ili na nivou akcionara, u cilju smanjenja ili otklanjenja dvostrukog ekonomskog oporezivanja. Na nivou preduzeća, moguće je preduzeti dvostruke mere, u svrhu eliminisanja, odnosno, barem umanjenja dvostrukog ekonomskog oporezivanja. S tim u vezi, dozvoljeno je pribeći sistemu odbijanja dividendi, na jednoj, i sistemu dvojnih stopa, na drugoj strani. Sistem odbijanja dividendi, kao jedan od metoda eliminisanja dvostrukog oporezivanja na nivou preduzeća, u primeni je samo na Islandu. Preduzeće ima pravo da, prilikom utvrđivanja oporezive dobiti, odbije isplaćene dividende. Iznos dobiti,koji ostaje po isplati dividendi, oporezuje se porezom na dobit. Osnovna prednost ovog metoda je u jednakom tretmanu (odbijanju) oba glavna prihoda od kapitala (kamate i dividende), budući da se oba odbijaju prilikom utvrđivanja dobiti, kao osnovice za oporezivanje. Nedostatak se ogleda u činjenici da se, u ovom
117

i sistem delimične olakšice za akcionare. tj. U trećoj fazi. tako dobijene bruto dividende uključi u svoj oporezivi dohodak. akcionar je u obavezi da porez na dobit preduzeća u celini (puna imputacija. koja se sprovodi na nivou akcionara. da što više ostvarene dobiti raspodeli u vidu dividendi. 315. Raspodeljena dobit biva oporezovana nižom poreskom stopom. No. str. u određenom procentu (delimična imputacija) imputira na primljene dividende i da. prihodi od dividendi se uključuju u dohodak. naplaćen po odbitku na račun akcionara. Nameće se zaključak da je cilj korporacije. a zatim ga repatrirale. ceo iznos profita raspodelili akcionarima. Pri tome se polazi od pretpostavke da je deo poreza. akcionar. U drugoj fazi.29 Na nivou akcionara.. Zbog toga poreski kredit najčešće odgovara delu poreza na dobit preduzeća. zatim. odnosno. po zakonu o porezu na dohodak građana. ukoliko bi u zemlji. 118 28 . pri čemu ona može biti puna ili delimična. pri čemu se kombinuje sa sistemom pune imputacije (koji se realizuje na nivou akcionara). koji podleže oporezivanju. kako bi profit izložila nižem poreskom opterećenju. koji je naplaćen na nivou preduzeća. Beograd: Savremena administracija.Javne finansije sistemu. u situaciji kada iznos odobrenog kredita Popović. Sistem imputacije se realizuje u tri faze. str. profita. dobija poreski kredit na ime poreza na dobit preduzeća. 29 Popović. via facti. njenih akcionara. takođe. nalazi primenu samo u jednoj zemlji – u Nemačkoj. odnosno. a dobit koja se akumulira – višom. tj. Osnovni nedostaci ovog sistema leže u njegovoj složenosti. On. oporezivanje dobiti. puno pripisivanje). primenom progresivnih stopa. Nauka o finansijama i finansijsko pravo. koji je prethodno imputirao (pripisao) u svoje neto primljene dividende. 1991. Naime. ali i u mogućnosti da filijale inostranih kompanija izbegnu primenu viših poreskih stopa. uvodi porez na ukupnu dobit preduzeća. čime bi on bio podvrgnut nižoj poreskoj stopi. u kojoj obavljaju poslovnu aktivnost. svodi na oporezivanje akumulacije. Beograd: Ekonomski fakultet. 5455. 1997. nakon čega se dobit može reinvestirati.28 Sistem dvojnih stopa.. Porez na dobit korporacija. na nivou preduzeća. D. istovremeno. D. postoje dve varijante poreske integracije: sistem imputacije. utvrđuje sopstveni porez na dohodak građana. U prvoj fazi se.

dakle. koji se plaća u sferi prometa. nasuprot tome. Sa poresko-psihološkog stanovišta. Akcionaru je data mogućnost da primljene dividende uključi u poresku osnovicu poreza na dohodak građana. on nosi mogućnost javljanja određenih socijalno-političkih distorzija. Danskoj i Japanu. kao krajnjeg potrošača. danas primenjen u: Austriji. u procentu manjem od 100. Osnovni nedostatak. budući da akcionari – nerezidenti imaju pravo na poreski kredit. odlikuju stabilnost i sigurnost.3. Posrednost poreza na promet se ostvaruje kroz prevaljivanje tereta oporezivanja sa poreskog obveznika na poreskog destinatera. Porezi na potrošnju U različitim zemljama. Porez na promet je oblik poreza. odnosno. dok se kao poreski destinater pojavljuje krajnji potrošač. i poreski destinater).Javne finansije premašuje poresku obavezu akcionara. oporezivanje proizvoda i usluga u prometu (potrošnji). plaćajući cenu. kao poreski obveznik se javlja lice koje prodaje proizvod. je u nejednakom poreskom tretmanu domaćih i inostranih akcionara. Ovo prevaljivanje se ostvaruje tako što prodavac proizvoda. Njega. istovremeno. Uz to. pružalac usluga. pa krajnji potrošač. jeste sistem delimične olakšice za akcionare. samo u slučaju da je ta okolnost predviđena i regulisana sporazumom (ukoliko ovaj postoji) o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. međutim. Španiji. reč je o posrednom porezu. olakšice. gde sam poreski obveznik snosi teret oporezivanja (poreski obveznik je. odnosno. dok. Poreski obveznik 119 . Ovaj metod odlikuje jednostavnost primene. vrši se na različite načine. veoma izdašan oblik. 2. Drugi sistem poreske integracije na nivou akcionara. moguća je refundacija. fiskalno. Portugaliji. Porez na promet je. u okviru ovog oblika oporezivanja. Za razliku od neposrednih poreza. a zatim se akcionarima pruža poreska olakšica. predviđen zakonom. za porez na promet karakteristična je ugodnost plaćanja. Kanadi. budući da ovaj sistem zahteva od akcionara da u poresku prijavu unese tačne podatke o primljenoj dividendi. u slučaju poreza na promet. teško je precizno odrediti iznos umanjenja. odnosno. pruža uslugu. istovremeno preuzima na sebe definitivno snošenje poreskog tereta. Ukupna dobit se oporezuje na način. u cenu ugrađuje i porez na promet. Osnovna prednost sistema imputacije se ogleda u smanjivanju poreske evazije. takođe.

ekonomske i druge politike. poresku snagu poreskog destinatera. Iz tih razloga. njegovo uklanjanje u potpunosti nije moguće. porez na promet se može javiti kao opšti i pojedinačni (posebni).1. odnosno. razlikuju od poreza na promet. Porez na promet odlikuju i relativno niski troškovi ubiranja. njegova regresivnost.30 Opšti porez na promet obuhvata sve proizvode i usluge. Iako se ovaj nedostatak poreza na promet može ublažiti diferenciranim (nižim) oporezivanjem proizvoda koji su traženi od strane kupaca (potrošača). a poreski destinater nije u mogućnosti da utiče na plaćanje poreza. str. Pod pojam pojedinačnih (posebnih) poreza na promet. koji se nalaze u prometu. bar kada je reč o akcizama. Pored pobrojanih prednosti i pozitivnih karakteristika. po pravilu.. budući da se može koristiti za ostvarivanje određenih ciljeva. zaključujemo da. podvode se fiskalni monopoli i akcize (trošarine). tako i pojedinačnih (posebnih) poreza na promet. za izbegavanje plaćanja poreza.3. kako opšteg poreza na promet.Javne finansije plaća porez. Porez na promet ima veoma izraženu upotrebljivost. Prema opsegu proizvoda i usluga. 120 . što za posledicu ima nepovoljne socijalne efekte. Pošavši od tog podatka. nije moguće uzimati u obzir ekonomsku. pri njegovom ubiranju. takva klasifikacija nije u potpunosti principijelno prihvatljiva. koji se. Opšti porezi na promet dobara i usluga Opšti porez na promet obuhvata promet svih ili gotovo svih 30 Lovčević. ovaj poreski oblik u većoj meri opterećuje lica sa manjim dohotkom. porez na promet ima i određenih nedostataka. Regresivni efekti ovog poreskog oblika proističu iz njegove potpune depersonalizovanosti. tako i praksi. Za razliku od opšteg. Akcize su specijalni potrošni porezi. 119. tačno određenih proizvoda ili usluga. ili bar njihov pretežni deo. poreski obveznik nije zainteresovan. 2. ali. J. Jedna od slabih strana ovoga poreskog oblika je. po svojim karakteristikama. ali ga ekonomski ne snosi. Usled toga. pojedinačnim (posebnim) porezom na promet se vrši oporezivanje prometa isključivo pojedinačnih. svakako. kako u teoriji. Beograd: Službeni list SRJ. Institucija javnih finansija. 1993. koji se u prometu (potrošnji) oporezuju.

neprestano se kumulira. tj. Novi Sad: Pravni fakultet. svode na svefazno (višefazno) i jednofazno oporezivanje prometa proizvoda i usluga. M. trgovinu na veliko polufabrikatima.Javne finansije proizvoda i usluga. koja se dobija prodajom dobra ili usluge. brojne varijante. Na taj način se poreski teret neprestano uvećava. obično je reč o fazi maloprodaje. izvršenih u zemlji. 121 . srazmerno broju faza prometa kroz koji proizvod prođe. proizvodnju gotovih proizvoda. u kojoj fazi izvršiti oporezivanje prometa. Finansijsko pravo. na koju se primenjuju odgovarajuće poreske stope. koji se nađe u prometu. proizvodnju polufabrikata. u koje ubrajamo: proizvodnju sirovina. odnosno. novčana naknada. sve varijante se.31 a) Svefazni (višefazni) porezi na promet Svefazni porez na promet je porez koji se javlja u svim fazama prometa. poreski teret se povećava. u svakoj fazi prometa. Ukoliko je neka od faza izostavljena prilikom oporezivanja. do konačnog dospeća do krajnjeg potrošača. Bruto svefazni (ili višefazni) porez na promet. Moguće su i. Ovaj poreski oblik se može javiti u dva modaliteta: kao bruto svefazni i kao neto svefazni porez na promet. Porez na promet se javlja kao višefazni. via facti. oporezuje se onoliko puta. postoje svefazni (višefazni) i jednofazni porez na promet. koju plaća 31 Trklja.. u praksi prisutne. i za iznos prethodno plaćenog poreza na promet. 1998. javlja kao poreska osnovica. Zbog ovakvog načina obračuna. kada. da bi u ceni proizvoda. tako da se u svakoj sledećoj fazi plaća i porez na već. Kako je u cenu proizvoda uključen i porez na promet. Nije nužno oporezivanje prometa u svim njegovim fazama. kroz koliko faza u prometu prođe. trgovinu na veliko gotovim proizvodima i trgovinu na malo gotovim proizvodima). str. Konačno. to se u svakoj sledećoj fazi poreska osnovica uvećava. Kako proizvod prolazi kroz više faza (najčešće šest faza. Proizvod. plaćeni porez (porez na porez). između ostalog. u prethodnoj fazi prometa. postavlja se pitanje kako. i to u bruto ili u neto varijanti. 204. podrazumeva oporezivanje u svim fazama prometa dobara i usluga. Porez se naplaćuje tako što se.

što prouzrokuje disbalans konkurentskih odnosa. ali se nikada do kraja ne može otkloniti. bio sadržan porez na promet u celini. olakšano prevaljivanje i nevelika izraženost poreske evazije. ne ulazi u poresku osnovicu u sledećoj fazi oporezivanja. Konačno. njegova najizraženija slabost. prema tome. S obzirom da je praktično nemoguće odrediti tačan broj prometnih faza. to implicira nemogućnost preciznog rasterećenja cena proizvoda koji se izvoze. zavisno od broja faza prometa kroz koje svaki od njih prođe. koji proizvodi primena bruto svefaznog (višefaznog) poreza na promet. Zbog činjenice da će isti proizvod. Još jedan negativan efekat.. u mnogim zemljama sveta se uvodi neto svefazni porez na promet. Opšti porez na promet dobara i usluga i Ekonomija oporezivanja i poresko pravo. plaćen u prethodnoj fazi. 356-361. Neki proizvodi će u većoj. malo poresko opterećenje u svakoj. i ova slabost se svodi na negativno dejstvo na konkurentnost proizvoda i usluga na tržištu. to kumulativno dejstvo dovodi do veoma neželjenih ekonomskih efekata. svakako se ubrajaju: jednostavno utvrđivanje poreske osnovice i poreske obaveze. poznatiji kao porez na dodatu vrednost. U nepovoljne efekte ovog poreza ubraja se i njegovo negativno dejstvo na spoljnotrgovinski promet. ali.32 Kumulativno dejstvo je osnovna karakteristika bruto svefaznog (višefaznog) poreza na promet i. Među dobre strane bruto svefaznog poreza na promet. Suština ovog poreza na promet se sastoji u tome da se proizvodi i usluge oporezuju u svim fazama. niži iznosi poreskih stopa. pojedinačno posmatranoj fazi. posebno na konkurentnost proizvoda i usluga. ni tačan iznos plaćenog poreza.Javne finansije krajnji potrošač. jednostavnost naplate. a neki u manjoj meri biti rasterećeni tokom procesa izvoza. Porezom 32 Gogić. istog kvaliteta i iste početne cene. Kumulativni efekat se može delimično ublažiti primenom diferenciranih (nižih) poreskih stopa u kasnijim fazama prometa. biti različito poreski opterećen. tako da porez. 122 . Beograd: Ekonomski institut. ujedno. 1995. Zbog izraženih slabosti svefaznog (višefaznog) bruto poreza na promet. kao i za podsticanje proizvođača na razvijanje sopstvene maloprodajne mreže. str.B. vezuje se za eliminisanje korisnih funkcija specijalizovanih veletrgovaca i posrednika u prometu.

Rizik od evazije poreza je zanemarljiv. oporezivanje se vrši u svim fazama prometa. Ovim porezom je obuhvaćen veliki broj obveznika i on je nešto skuplji za naplatu. a neutralan je u pogledu vertikalnih integracija. budući da su za njegovu visinu zainteresovani i kupac i prodavac. odnosno. nema ni oporezivanja u toj fazi. već se poreska obaveza izračunava tako što se od ukupnog iznosa poreza na promet. Ovaj metod se smatra pogodnijim i češće se koristi u praksi. budući da se teret konačno i sigurno prevaljuje na njega. trgovina na malo). ni do njegovih negativnih efekata. u slučaju njegove primene. ako u nekoj fazi nema te dodate vrednosti. Kao što se može zaključiti. koja ga primenjuju. samim tim. odnosno. On predstavlja relativno kompleksan vid oporezivanja.Javne finansije se. ovaj poreski oblik odlikuje se i izvesnim nedostacima. u slučaju primene poreza na dodatu vrednost. u svakoj fazi. U slabe strane ovoga poreza ubraja se i činjenica da ovaj porez plaća privreda. Dakle. tako i poreski obveznici). dodata vrednost se ne utvrđuje. Ovaj se porez može javiti i kao višefazni neto porez na promet. državi se redovno 123 . u odnosu na bruto svefazni porez na promet. ukoliko je neka od faza izuzeta od oporezivanja (npr. Osnovna prednost poreza na dodatu vrednost – neto svefaznog poreza na promet. ogleda se u činjenici da. Pokazalo se. primenjuje odgovarajuća poreska stopa. Kod indirektnog metoda oporezivanja. Porez na dodatu vrednost ne iskrivljuje konkurentske parametre na tržištu. dakle. Poresko-tehnički gledano. usluga. da se tačno određivanje veličine dodate vrednosti teško ostvarivalo u praksi. međutim. kao osnovicu. Pored znatnog broja prednosti. pa se na nju. Poresku osnovicu predstavlja razlika između prodajne i nabavne cene proizvoda. budu stručna i sposobna (kako poreski organi. plaćen u prethodnoj fazi. usluge u određenoj prometnoj fazi. utvrđuje se dodata vrednost proizvoda. ne dolazi do kumulativnog efekta oporezivanja. pri čemu ukupni poreski teret snosi krajnji potrošač. on nema ni negativnih efekata u spoljnotrgovinskoj razmeni. pre krajnjeg potrošača. odbije porez. porez na dodatu vrednost se obračunava i naplaćuje direktnim ili indirektnim oporezivanjem dodate vrednosti. što znači da. podrazumeva da lica. u svakoj fazi oporezuje samo dodata vrednost proizvoda. praktično. Uz sve navedeno. Kod direktnog metoda oporezivanja.

Ovaj problem je utoliko izraženiji. plaća se prilikom puštanja u promet proizvoda od strane proizvođača. pa je potrebna. zavisno od namene za koju je upotrebljen. b) Jednofazni porezi na promet U svom jednofaznom obliku. od trenutka puštanja proizvoda u promet. pa sve do trenutka njegove prodaje krajnjem kupcu. porez na promet obično se može plaćati u proizvodnji. kod ovog poreza su stope više nego kod drugih oblika jednofaznih poreza. potrošaču. proda proizvod trgovcu na malo ili krajnjem kupcu. radi izbegavanja kumulativnog efekta. u ulozi učesnika u istom prometu. u osnovne slabosti ovog načina oporezivanja prometa treba ubrojati i teškoće prilikom izbegavanja kumulativnih učinaka. Takođe. Konačno. Porez na promet u trgovini na veliko. u trgovini na veliko i u trgovini na malo. jer ona. jer se pojedini proizvodi mogu javiti i kao proizvodi potrošnje (finalni proizvodi) i kao proizvodi koji ulaze u dalju preradu ( u obliku sirovine ili polufabrikata). Takođe. kod ovog poreskog oblika privreda kreditira državu. kod ovog poreskog oblika je moguće lakše sprovoditi selektivni pristup u oporezivanju. Stope poreza su. dobra identifikacija kupaca i poseban poreski tretman svakog konkretnog proizvoda. Osnovna prednost ovakvog plaćanja poreza na promet je u tome što je broj poreskih obveznika manji nego kod bilo kod drugog oblika poreza na promet. odnosno. Osnovno ograničenje ovog poreskog oblika je u izraženijim mogućnostima evazije. kontrola ubiranja je relativno lakša i jednostavnija. ukoliko je protok robe na tržištu usporeniji. ali. plaća se u trenutku prodaje proizvoda. sve dok se proizvod ili usluga ne prodaju krajnjem kupcu. u ovom slučaju. Porez na promet u sferi proizvodnje. potrošaču. to se nepovoljno reflektuje na stanje u privredi. porez se plaća tek nakon što poslednji u nizu trgovac na veliko. a u slučaju težnje ka ostvarenju istovetnog fiskalnog efekta. finansira državu. niže nego kod poreza na 124 . od strane trgovca na veliko trgovcu na malo ili krajnjem potrošaču. budući da su poreske osnovice niže. tj. S obzirom na mogućnost postojanja većeg broja trgovaca na veliko. Kod poreza na promet u proizvodnji. Pored toga. tj. nešto više nego kod poreza na promet u maloprodaji. faktički.Javne finansije obezbeđuju sigurni i stalni prihodi.

Zagreb: Narodne novine. ali. treba uključiti njegovu netransparentnost u spoljnotrgovinskom prometu. budući da i kod njega nije moguće do kraja tačno utvrditi iznos poreza. 1993. posredni porezi. on se primenjuje i u situacijama kada proizvod krajnjem potrošaču prodaje sam proizvođač ili trgovac na veliko. 150. Fiskalni monopol država koristi tako što u prodajnu cenu monopolskih proizvoda ugrađuje i fiskalnu komponentu. U izboru proizvoda. iziskuju velike troškove borbe za neutralisanje ilegalne proizvodnje i 33 34 Lovčević. To su. benzin. stope su niže nego kod drugih jednofaznih poreza. očekivanom izdašnošću prihoda. 125 .. po pravilu. str. proizvodi masovne potrošnje. Osnovne prednosti poreza u fazi maloprodaje ogledaju se u: izostajanju kumulativnih efekata. Porez na promet u maloprodaji plaća se pri prodaji proizvoda krajnjem potrošaču. 1990. monopolisala kao svoje isključivo pravo. relativno niskoj vrednosti troškova ubiranja i značajnom fiskalnom efektu. otežava kontrolu i povećava mogućnosti evazije poreza. njegovoj neutralnosti u odnosu na broj prometnih faza. J. šećer. za koji treba umanjiti cenu proizvoda koji se izvozi. ili samo prodaju. Posebni porezi na potrošnju a) Fiskalni monopoli Fiskalni monopoli (ili državni monopoli) predstavljaju posebne poreze na potrošnju. država se rukovodi isključivo fiskalnim razlozima. svakako. Kod ovog oblika poreza na promet. so i drugo. ma koliko da su fiskalno izdašni.33 Fiskalni monopoli su. Među slabosti ovoga poreza. koji su danas retko u upotrebi. broj obveznika je relativno i apsolutno veliki. Jelčić. Kod ovog poreskog oblika. Nauka o finansijama i finansijsko pravo.. što utiče na troškove ubiranja. odnosno. Institucije javnih finansija. B.2. Beograd: Službeni list SRJ. koje država naplaćuje za proizvode. kao što su: duvan. zapravo.34 Visinu fiskalne komponente čini razlika između prodajne cene i troškova proizvodnje sa prosečnom dobiti. 217. str. 2. Fiskalni monopoli. čiju je proizvodnju i prodaju. Ovaj promet najčešće vrši trgovac na malo. koja se realizuje prilikom prodaje proizvoda.Javne finansije promet u proizvodnji.3.

a. po prvi put. a kontrola obračuna i naplate jednostavna i efikasna. str. Osim fiskalnog. zbog svoje rigidnosti. nisu pogodne za primenu u vođenju ekonomske politike. proizvodi masovne potrošnje. 126 Savremena . Nauka o porezima i poresko pravo. dvostruko oporezovana: prvo -akcizama. praktično. Akcizama se oporezuje potrošnja ili upotreba tačno određenih proizvoda. u odnosu na neku jedinicu mere. njihovim uvođenjem je. Štaviše. posebno. Lako se i efikasno ubiraju. duvan i prerađevine. U mnogim zemljama. naravno. Oni su prevashodno socijalne prirode. a samo u relativno malom broju zemalja. Izražen je i prisutan njihov regresivan karakter. koji se ne mogu. oblika oporezivanja. akcize se javljaju kao najstariji oblik potrošnog poreza. b) Akcize Akcize su posebni (specijalni) porezi na potrošnju. uvode na: naftne derivate. 35 Popović. nisu omiljene kod poreskih obveznika i. sistem obračuna i naplate je jednostavan. Akcize. u upotrebi su i stope u apsolutnom novčanom iznosu. postoje i drugi razlozi za uvođenje akciza. državi najomiljenijih. alkohol i alkoholna pića. iskazanih u procentu od prodajne cene. luksuzne proizvode. ili se teško mogu supstituisati. Potrošnja određenih proizvoda je. uglavnom. koji teško može da se neutrališe i ukloni. proizvode od kože i krzna i drugo. Osnovni cilj uvođenja akciza je fiskalnog karaktera. Istorijski posmatrano. primenjena ideja oporezivanja potrošnje. i porezom na promet. destinatera. pre svega. akcizama su opterećeni.35 Akcize se. zatim. Da bi se taj cilj realizovao. D. Beograd: IOD i administracija. Akcize. Poreske stope kod akciza su prilično specifične.Javne finansije prodaje monopolskih artikala.. Pored klasičnih poreskih stopa. Poreska evazija je zanemarljiva. 843-844. 1997. Akcize predstavljaju jedan od. akcize predstavljaju jedini porez na potrošnju. akcize postoje paralelno sa porezom na promet.

Javne finansije VII OSTALI DAŽBINSKI PRIHODI 127 .

2. 7. carine. usled fiskalnog učinka koji ostvaruju. od suštinske važnosti za funkcionisanje ekonomske dimenzije svake države. koju država naplaćuje prilikom prelaska robe preko državne. odnosno. Uvodna razmatranja Uz poreze. Unutar klasifikacije prihoda. dejstvo carina se može reflektovati na formiranje i menjanje odnosa troškova i cena na domaćem tržištu. OSTALI DAŽBINSKI PRIHODI 7. takse i obavezni doprinosi za socijalno osiguranje obezbedili su. Carine se ubrajaju u grupu posrednih obaveza i imaju ulogu jednog od najznačajnijih instrumenata spoljnotrgovinske razmene. a van oblasti nauke o finansijama. Značaj carina sa fiskalnog stanovišta bio je izrazito istaknut u razdoblju starog i srednjeg veka. ostale dažbinske prihode. zaposlenost. a.Javne finansije 7. izvore fiskalnih prihoda u ekonomskim sistemima savremenih država predstavljaju i: carine. 128 . a koje se ne mogu označiti kao osobine poreza. u znatno manjoj meri. tj. dok je zanemarljiviji njihov učinak u toku realizacije čisto fiskalnih ciljeva.2. carinske granice.1. Pojam i karakteristike carina Carine predstavljaju oblik fiskalnih prihoda. Danas su carine. usled niza specifičnosti. Značajno mesto u procesu izučavanja javnih finansija. Upravo stoga.2. spoljnotrgovinske i devizne politike. tražnju. ubrzanje ili usporavanje razvoja određene privredne grane ili privrede u celini. fenomen carina neretko nalazi svoje mesto u sklopu izučavanja političke ekonomije. u službi ostvarenja ekonomskopolitičkih ciljeva. takse i obavezni doprinosi. kojima se odlikuju. Budući da predstavljaju instrument spoljnotrgovinske politike. ubrojani su u tzv. zahvaljujući činjenici da poseduju ekonomsku ili socijalnu funkciju. prevashodno. prvenstveno. posebnu dažbinu. ravnotežu trgovinskog i platnog bilansa. a preko cena i na: uvoz i izvoz. Carine 7.

putem sniženja carina na određene proizvode. samim tim. jesu u znatnoj meri heterogeni. koji su od bitnog značaja za životni standard određenih socijalnih grupa.Javne finansije potrošnju i sl. videći ih kao instrument od izuzetnog značaja za realizaciju velikog broja ekonomskih i finansijskih ciljeva. razvoja tehnike i tehnologije. Teoretičari finansija. dok druga skupina teoretičara podstiče postojanje ovog oblika dažbinskih prihoda. stavovi i ideje finansijskih stručnjaka na temu mesta i uloge carina u ekonomskom i finansijskom sistemu zemlje. koje se želi postići uvođenjem carine. na investicije i sl. od spoljne konkurencije. ekonomski. U slučaju da se carina uvodi u nameri da se zaštiti domaća privreda. Jedan od ključnih predstavlja nastojanje da se zaštiti domaća privreda u celini. teže pogađaju siromašnije slojeve stanovništva. Mišljenja. na stimulisanje njihove potrošnje. 129 . budući da carine. naglašava negativne karakteristike i neželjena dejstva carina. • izazivanje naznaka socijalne nepravde. Uvođenju carina pribegava se zarad nastojanja da se ostvare određeni ciljevi. njen karakter je. delovanje na strukturu troškova i raspodelu društvenog proizvoda. Socijalni ciljevi ogledaju se u nastojanju da se. deluje na pojeftinjenje tih istih proizvoda i. Carinom je moguće postići: povećanje nivoa cena uvozne robe. ili samo određena privredna grana. Ekonomski ciljevi su brojni i raznovrsni. potenciranje razvoja određene privredne grane. realno. koji osporavaju carine. Jedna struja istraživača nauke o finansijama i fenomena carina. primarno. u osnovi svega je fiskalni cilj. • usporavanje rasta produktivnosti rada. Oni mogu biti: fiskalni. • uzrokovanje visokih troškova proizvodnje. koje one proizvode: • ograničavanje razvoja međunarodne trgovine. Ukoliko je osnovno dejstvo. ekonomski i socijalni. ističu sledeće štetne učinke. osiguranje potrebnih novčanih sredstava za pokriće državnih rashoda. Fiskalni ciljevi se svode na prikupljanje određenih finanisijskih sredstava državi. pri čemu oni najradikalniji pokušavaju da ospore fenomen carinjenja u celini.

tako i zemlje u razvoju. Ove carine su u funkciji: ograničavanja uvoza. e) osnovnoj ekonomskoj funkciji. Sistem uvoznih carina danas primenjuju sve zemlje.2. Uvozne carine se naplaćuju prilikom uvoza robe u carinsko područje. Vrste carina U finansijskoj teoriji i praksi prisutno je nekoliko kriterijuma. • carinama se. zaštite domaće privrede i ostvarivanja fiskalnih prihoda. 7. c) načinu uvođenja. jeftino i lako dolazi do novca za finansiranje državnih potreba. izvozne i prevozne (tranzitne). itd. Izvozne carine se naplaćuju kod izvoza robe na inostrano carinsko 130 . • carinama je moguće značajno uticati na kvalitet odnosa sa drugim državama. sa znatnom merom uspeha. vezanom za pravac kretanja robe. d) visini opterećenja iz određene destinacije.2. navode sledeće argumente u odbranu svoje teze: • carine predstavljaju jedno od efikasnijih sredstava zaštite i podsticanja razvoja nacionalne ekonomije. Naš carinski sistem poznaje samo uvozne carine. • carinama se može vršiti nezanemarljiv uticaj na domaće proizvođače. brani pozicija ekonomske samostalnosti zemlje. a) Carine prema pravcu kretanja robe Prema kriterijumu podele.Javne finansije Zastupnici suprotstavljenog gledišta. na rast ili pad cena. • primenom carina se relativno brzo. b) načinu obračunavanja. kako razvijene. koje podržava i opravdava primenu ovog specifičnog oblika dažbinskih prihoda. na osnovu kojih se vrši podela carina na vrste. Danas je uvrežen kriterijum podele carina prema: a) pravcu kretanja robe. carine mogu biti: uvozne.

Danas se. istovremeno. Primera radi. rukovodeći se sopstvenim interesima i ne uvažavajući potrebe drugih zemalja. izvršena je podela carina na: specifične. Ova vrsta carina ima istorijsko značenje. jeste fakturisana vrednost robe koja se uvozi. c) Carine prema načinu uvođenja Na osnovu ovog kriterijuma. b) Carine prema načinu obračunavanja Prema kriterijumu koji se odnosi na način obračunavanja. u svim carinskim sistemima. Ovo je danas osnovni oblik obračunavanja carine. svojim pravnim aktom. Vrednost. vrednosne i mešovite. kilogram. nezavisno od stava koji druge države zauzimaju povodom toga. Ona ima slobodu da ih ukida. u ovom. zbog nepraktičnosti. tarifu autonomne carine utvrđuje država – samostalno. susrećemo sa mešovitim tipom carina. naročito u slučaju proizvoda . Danas se. a njihova carinska stopa je određena prema mernim jedinicama (metar. Vrlo retko se primenjuju. Autonomne carine su one carine koje država samostalno uvodi. čije cene beleže značajnije oscilacije u toku godine. koje se javljaju prilikom primene ovih carina. Vrednosne carine se obračunavaju na bazi carinskih stopa. Prevozne (tranzitne) carine se naplaćuju na robu koja se prevozi iz jedne u drugu zemlju – preko nacionalnog carinskog područja. Mešovite carine predstavljaju kombinaciju vrednosne i specifične carine. Teškoće. Specifične carine se obračunavaju po vrsti i količini robe. koja služi kao osnovica za plaćanje carine. litar). utvrđuje i najviši i najniži iznos carine na pomenutu robu. izvršena je podela carina na: autonomne i ugovorne (konvencionalne) carine. nešto složenijem procesu.Javne finansije područje. koje su izražene u procentu od vrednosti robe. retko primenjuju. U najvećem broju slučajeva. dok se. pristupa se određenju carine na uvezenu robu ad valorem. donosi i menja. vezuju se za realnu procenu vrednosti uvezene robe. Ugovorne (konvencionalne) carine predstavljaju rezultat 131 .

Carine se danas. u poređenju sa kretanjem cena na svetskom tržištu. čiji su domaći troškovi proizvodnje nesrazmerno visoki. e) Carine prema osnovnoj ekonomskoj funkciji Na osnovu kriterijuma. d) Carine prema visini opterećenja iz određene destinacije Na osnovu faktora visine carinskog opterećenja.Javne finansije konvencije dve zemlje ili više njih. One se najčešće uvode na luksuzne proizvode. Svrha uvođenja ovih carina vezuje se za povećanje cena uvoznih proizvoda. sistematski primenjivati najniža carinska tarifa. priznajući proizvodima dotične zemlje privilegovan položaj na svom tržištu. što deluje u pravcu snižavanja nivoa njihove konkurentne sposobnosti na domaćem 132 . političkih i drugih odnosa. niža od uobičajene. oličenog u cilju uvođenja. na proizvode. Specifična situacija se javlja kada se ovaj oblik carine kombinuje sa klauzulom najvećeg povlašćenja. uglavnom. U tom slučaju. čime se preferira uvoz iz tih zemalja. Preferencijalne carine jesu vid carina. Diferencijalnom carinom se značajnije opterećuje uvoz iz određene zemlje. koje primenjuje određena država u odnosima sa jednom ili više drugih zemalja. primenjuje se carinska stopa. uvode i utvrđuju na osnovu međunarodnih ugovora više zemalja. u ekonomskoj funkciji carina. čija je primena retka – uglavnom u okolnostima vođenja trgovinskog i carinskog rata između pojedinih država. odnosno. Svrha uvođenja fiskalnih carina vezuje se za osiguranje sredstava za pokriće državnih potreba. što implicira da će se na zemlju. Ona se može javiti i kao rezultat reakcije na takve mere. koja uživa status najpovlašćenije. koji država uvodi u cilju zaštite sistema funkcionisanja domaće proizvodnje. izvršena je podela istih na fiskalne i zaštitne carine. Diferencijalne carine predstavljaju specifičan oblik carine. Zaštitne carine predstavljaju oblik carine. odnosno. sa kojom je došlo do zaoštravanja trgovinskih. preduzete od druge zemlje. izdvajaju se dve vrste carina: diferencijalne i preferencijalne.

količinu robe i sl.Javne finansije tržištu. jedan od ključnih termina u literaturi 133 . Carinski organi predstavljaju posebne finansijske organe državne uprave. Sledeći pojam. obrascu. Jedan od često pominjanih termina u vezi sa pitanjem carina. koji nalazi čestu primenu u kontekstu problematike carina. Pojam od nezanemarljive važnosti u procesu tumačenja carina. te da obavljaju carinjenja i deviznu kontrolu na granici carinskog područja. Uprkos navedenom. u koju je potrebno uneti sve podatke. odrednice poreski obveznik i poreska osnovica imaju svoj lingvistički ekvivalent u sintagmama carinski obveznik i carinska osnovica. skladišti se bez plaćanja carine. neophodne za proces carinjenja: naziv. vrednost. da bi procesu carinjenja podlegla prilikom napuštanja skladišta. čija je nadležnost da vrše nadzor nad uvozom. jeste carinska deklaracija. a istinitost navedenih podataka se potvrđuje potpisom.3. Roba. izvozom i tranzitom robe preko carinskog područja. koji se ne mogu dovesti u vezu sa problematikom poreza. u nastavku izlaganja ćemo navesti neke od njih i sumarno analizirati njihovo značenje. oličen je u sintagmi carinski organi. smeštena u njima.2. shodno osobinama sopstvene strukturalnosti i funkcionalnosti. u tu svrhu propisanom. Carinska deklaracija se ispunjava na. Skladišni depozit je sintagma koja označava novac putnika. u okviru tumačenja fenomena carina. Ona predstavlja pismenu prijavu carinskog obveznika. predstavlja vid oporezivanja. Pojam carinskih skladišta vezuje se za smeštaj neocarinjene robe. Carinska slobodna zona. koja se plaća za smeštaj robe u carinska skladišta. Ova skladišta su pod kontrolom carinskih organa. tokom ulaska carinskog obveznika u zemlju ili njegovog izlaska iz iste. Elementi carina Budući da carina. jeste carinska ležarina. Reč je o naknadi. Služeći se kriterijumima stepena značaja i nivoa frekventnosti u ekonomskoj teoriji i praksi. deponovan kod carinskih organa. svoju primenu nalaze pojedini termini. 7.

kao vrlo značajnog segmenta privrednog sistema. Carinski sistem Srbije Carinski zakon je osnovni normativni akt carinskog sistema zemlje. Carinski obveznik je lice koje unosi robu u carinsko područje. izdvojen iz njenog carinskog područja. opterećena. šefovi stranih država i njihovi izaslanici. namenjenu pružanju humanitarne pomoći. koja se. namenjene ličnoj upotrebi. Pomenuta pitanja se vezuju za: carinsko područje. kaznene mere. nepravilno deklarisanje. dok međunarodne i druge strane humanitarne organizacije ne plaćaju carinu na robu. od odlučujuće važnosti za sagledavanje svih aspekata pojma carina i procesa carinjenja. Poslednji u nizu pojmova. Primera radi. već istom biva izložena tek prilikom napuštanja pomenutog prostora.4. Carinska dažbina predstavlja zbir svih davanja. na čije ime glasi prevozna isprava i na koje se prenosi pravo iz prevozne isprave. carinska oslobođenja. odnosno. a koji uključuje sledeće činioce: carinu. jeste carinska granica – područje. ne podleže plaćanju carine. uneta u slobodnu zonu (luku). carinskog obveznika. poklapa sa državnom granicom. Ono se... Roba. Izbegavanje mera carinskog nadzora. predstavlja deo državne teritorije. iznosi istu iz carinskog područja Srbije. nemaju obavezu plaćanja carina na predmete.2. Carinsko područje obuhvata teritoriju na kojoj se primenjuje određeni carinski sistem. kojima je roba. Njime se uređuju pitanja znatnog opsega. kao 134 . diplomatska i konzularna lica. ležarinu. u reciprocetu. namenjene službenim i ličnim potrebama. ograničeno carinskom crtom. taksu i sl. po pravilu. oslobođeni su plaćanja carina na predmete. prilikom carinjenja. 7. generalno gledano. Carinskim zakonom su propisana brojna subjektna oslobođenja od plaćanja carine.Javne finansije koja obrađuje fenomen carinjenja. poklapa sa državnom granicom. koja su od interesa za odvijanje nesmetanog funkcionisanja carinskog sistema. što važi i za putnike koji dolaze iz inostranstva. međunarodne organizacije uživaju privilegiju oslobađanja od obaveze plaćanja carina na predmete koji su namenjeni zadovoljenju službenih potreba.

istovetan onom koji se odvija tokom carinjenja robe iz drugih zemalja. zaprećene kazne. Sezonske carine se plaćaju na poljoprivredne proizvode. preferencijalne carine. pored redovnih carina. u procesu carinjenja srpsko-crnogorske robe. definisanih po sistemu jedinstvenih carinskih stopa. u slučaju da njihova redovna cena ne omogućava ostvarenje statusa stabilnosti domaće proizvodnje i domaćeg tržišta. prilikom izvoza robe. Preferencijalne carine se plaćaju na uvoz robe iz zemalja u razvoju. na osnovu kojih je moguće odvijanje procesa uvoza bez plaćanja carina. sa određenim carinskim stopama. ne primenjuje postupak. U njoj je . predviđena osnova za odmeravanje carine i stopa po kojoj se vrši obračun carine. Dodatne carine se plaćaju na robu. posebne mere carinske zaštite i dažbine za poresko evidentiranje. predstavljaju. sezonske carine. u tu svrhu određenih. u zavisnosti od stepena težine izvršenog dela: carinski prekršaj. do mere oduzimanja robe i prevoznog sredstva. Posebne mere carinske zaštite se primenjuju u cilju sprečavanja prenosa poremećaja tržišnih odnosa sa inostranih tržišta na domaće tržište. poreklom iz zemlje. van. koja se uvozi u visini od 1% carinske osnovice. 135 . carinskih prelaza. Carinski propisi predviđaju i postojanje carinskih kontingenata. U zavisnosti od ekonomskih i drugih ciljeva. Carinsku osnovicu predstavlja vrednost robe. preko zabrane obavljanja poslova uvoza ili izvoza. u rasponu od novčanih. koja. Dažbine za carinsko evidentiranje se naplaćuju na robu. Postupak.Javne finansije i prenošenje robe preko granice. za dela privrednog prestupa i krivična dela. Kod uvoza robe. vodi carinski organ. utvrđeni su modaliteti carinskog opterećenja uvozne robe. Za izvršenje carinskog prekršaja. uvećane za sve troškove do srpsko-crnogorske granice. osnovicu predstavlja fakturisana vrednost robe. U sklopu carinske tarife. kao i lišavanja slobode. dakle. a za privredne prestupe i krivična dela – redovni sudovi. vezano za učinjeni carinski prekršaj. dok. Carinska tarifa predstavlja sistematski pregled roba po usvojenoj carinskoj nomenklaturi. predviđene su i: dodatne carine. a u cilju izbegavanja plaćanja carine. carinska osnovica je oličena u ugovorenoj vrednosti robe. privredni prestup ili krivično delo. predviđene su novčane kazne. dok su.

Iz narečenog. Na robu. u njihovom sadržaju i funkciji. predstavlja osnov za plaćanje takse. osnov za plaćanje takse ima ishodište u činjenici. Dakle. koja ih koristi. u okviru svojih ovlašćenja. pred njega se postavlja obaveza plaćanja odgovarajuće naknade za pojedinačnu uslugu. pojedinačan interes. predviđene carinskom tarifom. koje tu klauzulu primenjuju na robu. koju mu je učinio državni organ ili ustanova. prihvaćen i primenjen već u razdoblju srednjeg veka. za usluge koje državni organi i ustanove. predstavljao je osnovni izvor državnih prihoda. koji ima određen stepen učešća u obrazovanju njihove strukture. Veći broj javnih usluga poseduje tzv. poreklom iz Srbije. koju ostvaruje pojedinac. Ovaj oblik javnih prihoda bio je poznat. primera radi. zajedno sa domenskim prihodima. na temelju izvršenja raznovrsnih radnji od strane državnih organa. u ovom periodu razvoja istorije. vezanoj za posebnu korist. specijalne i pojedinačne.Javne finansije ili – uz niže carinsko opterećenje.1. Budući da poseduje karakteristiku izdašnosti. vojske i ostalih institucija. snosi čitava zajednica. ne dominira poseban. sledstveno tome. imajući u vidu postojanje kolektivne potrebe za organizacijom i postojanjem sudstva. pojmu i karakteristikama taksa pripalo je privilegovano mesto. poreklom iz zemalja koje su sa Srbijom zaključile klauzulu najvećeg povlašćenja ili. 7. primenjuju se stope. Carinska tarifa Srbije bazira se na međunarodnom harmonizovanom sistemu naziva i šifarskih oznaka robe. Ostvarivanje koristi pojedinaca. Pojam i sadržaj takse U procesu izučavanja sistema javnih prihoda. koja se ogleda. Mogućnost ubiranja koristi od delatnosti određenog državnog organa. opšti karakter. sledi da takse predstavljaju novčane naknade. ima sopstvene specifičnosti. u donošenju sudske presude. obrazovnog sistema. Takse 7. 136 .3. te. koje obavljaju ove institucije.3. troškove ostvarivanja aktivnosti. Metod njihovog pokrića temelji se na naplati poreza te. takse su malobrojnije. pri čemu su zadržale funkciju izvora formiranja prihoda države. U savremenim ekonomskim sistemima.

namenjena finansiranju sopstvenih. Ilustracije radi. po nastupanju njegove pravosnažnosti. naplata sudskih taksa se može obavljati unapred ili naknadno. na drugoj strani. ukoliko građanin želi da dobije izvod iz matične knjige rođenih. prvenstveno. mereno realnim ekonomskim parametrima. radi pokrića troškova. u vidu pomenute usluge. Naplatu administrativnih taksa ostvaruju organi državne uprave i državne ustanove. u procesu određenja visine poreza i njegove naplate. Naplata taksa može se ostvarivati na dvojak način – direktno i indirektno. 7. pak. u zavisnosti od toga da li se njegovom ostvarenju pristupa po donošenju sudskog rešenja ili. indirektni model naplate vezuje se za korišćenje taksenih marki. kojima su izloženi državni organi ili ustanove. na koje se plaćaju takse. koja je pružena građaninu (izvod iz matične knjige) je nematerijalna. a koji se javljaju prilikom obavljanja usluga.3. i taksa. sakuplja novčana sredstva. Tumačeno iz vremenskog konteksta.2. u svrhu snižavanja nivoa tražnje za uslugama od strane države. mnogobrojnih funkcija. Naplata administrativnih taksa obavlja se unapred. ne postoji protivteža. Ipak.Javne finansije čine. na jednoj. vezanu za sledeći podatak: visoke takse imaju ulogu destimulativnog delovanja na fizička i pravna lica. ona se obavlja u gotovom novcu. Podela taksa Klasifikacija taksa se vrši njihovom podelom na administrativne i sudske takse. što ima tumačenje u činjenici da država. priroda usluge. visina takse nije ekvivalentna sumi troškova. U slučaju direktne naplate taksa. Usluge. već sudskih. s obzirom da. Ovo obrazloženje. Nasuprot tome. na zahtev fizičkih i pravnih lica. Pomenute usluge se ne ostvaruju aktivnošću privrednih. 137 . u čijem postojanju se ispoljava osnovna razlika između poreza. Funkciju naplate sudske takse izvršavaju redovni i privredni sudovi. ostvarene od strane konzularnih predstavništava u inostranstvu. putem taksa. kojima su izloženi državni organi. Sa ovim taksama objedinjuju se one. administrativnih i drugih organa države. dužan je da plati taksu kod nadležnog organa opštine. zahteva dopunu. jesu nematerijalne prirode. radi zadovoljavanja kriterijuma sveobuhvatnosti. dakle. Takse se plaćaju.

dok se opšte takse plaćaju u jednakom iznosu za istu uslugu. kako ciljeva.Javne finansije Budući da ovim nisu iscrpljeni svi modeli i kriterijumi klasifikacija taksa. Shodno tome. navešćemo temeljne taksene principe i sumarno razmotriti njihov sadržaj. fakultetu. bez obzira na to ko ih naplaćuje. učinjenih 138 . budući da se plaća određenom nadleštvu. ističemo podelu taksa na: • činovničke i fiskalne. sadržano je njihovo tumačenje – one se plaćaju specijalnom. posmatrano sa ekonomskog aspekta. na kome se zasniva pravo državnog organa ili ustanove na naplatu takse. govorimo o paušalnim taksama.3. u slučaju uplate određenog novčanog iznosa na račun fakulteta. za koji je specifično vezana i kome je svojstvena. Princip legaliteta podrazumeva da se takse uvode zakonom ili nekim drugim pravnim aktom. Takseni principi i utvrđivanje visine takse Taksena načela imaju funkciju izražavanja. U slučaju plaćanja taksa za kompleks usluga. • pojedinačne i paušalne. a povodom usluga. a u svrhu omogućavanja polaganja ispita. po svojim osobinama. s tim da ih ovi mogu. Ukoliko takseni obveznici plaćaju takse za pojedinačna akta javnih organa. reč je o plaćanju takse. prisvojiti u potpunosti ili uzeti jedan deo ukupnog iznosa. pripada grupi specijalnih taksa. koji čini jednu celinu. Primera radi. U samoj odrednici specijalne takse. nameće se neophodnost uvažavanja njihove višestrukosti. one pune državnu kasu. kojima se pribegava uvođenjem i naplatom taksa. • opšte i specijalne. za izvršene usluge. Primena činovničkih taksa predstavlja retkost u savremenim državama. U nastavku izlaganja. koja. 7. u ovom slučaju. kao i položaja korisnika usluga. Ovaj oblik taksa podrazumeva pružanje novčane naknade činovnicima. kao takve. • stalne i promenljive.3. shodno slobodnom nahođenju. prisutna je primena modela pojedinačne takse. tako i interesa države. posebnom organu ili ustanovi. Fiskalne takse predstavljaju direktan prihod države i.

istovetna onoj koja odlikuje poreze. Postupak utvrđivanja visine takse je relativno složen. na temelju ličnih okolnosti. a u korist fizičkih i pravnih lica. jeste osobina. što je logično. što se nedvosmisleno dâ zaključiti na osnovu obilja primera. ako se uzme u obzir činjenica da se ona reflektuje na položaj korisnika javnih usluga. 139 . predviđene su taksene olakšice. Generalnost taksene tarife oličena je u očekivanju da državni organi i ustanove. koja se nalaze u ulozi taksenih obveznika. u cilju pravilne primene naplate od strane državnih organa i ustanova. izrazito karakterističan za fenomen taksa. U slučaju podnošenja zahteva za dobijanje izvoda iz matične knjige rođenih. za iste predmete i izvršenje istovetnih usluga. Katkada je prevazilaženje nivoa realnih troškova. • ograničavanjem kvantiteta obraćanja stranaka državnim organima. • težnjom za sticanjem većih prihoda od strane države. koje se vezuju za svakog ponaosob. U svrhu različitog. Na taj način se. nezavisno od ličnih okolnosti u kojima žive i njihove lične pozicije. Takse predstavljaju davanja. može delovati na snižavanje nivoa tražnje za pojedinim javnim uslugama. čiji karakter nosi odrednicu prinudnosti. tokom kojih se pribegava odstupanju od pomenutog načela. kao što je socijalni položaj u kome se nalaze. određenjem visine takse. nameće se obaveza plaćanja propisane takse. koju su učinili državni organi. istima naplaćuju taksu u jednakom iznosu. kao i prilikom registracije poreza. Visina takse treba da bude u skladu sa troškovima usluge. Princip jednakosti taksene tarife vezuje se za zahtev da taksena tarifa bude jednaka za sva fizička i pravna lica. Element prinude. uvođenjem visokih taksa.Javne finansije strankama. Jednostavnost taksene tarife i preciznost taksenih propisa vezuje se za zahtev za zadovoljenjem ovih karakteristika. a pravednijeg tretmana taksenih obveznika. U koliziji sa ovim teorijskim principom jesu praktična postupanja. uslovljeno sledećim specifičnim razlozima: • postojanjem teškoća u postupku utvrđivanja nivoa realnih troškova.

Takseni obveznik je fizičko ili pravno lice. bez obzira da li je reč o razdoblju krize ili prosperiteta. koja se stiču na taj način. poređenjem brojčanih podataka koji predstavljaju pokazatelj udela.Javne finansije Posezanje za određenjem visokog nivoa taksa ne leži u nameri da se ostvare izvesni fiskalni ciljevi. koji su u ukupnim javnim prihodima imali porezi. U ovom kontekstu. najčešće upotrebljavanih u izlaganju sistema taksa. na čiji zahtev se obavlja radnja. budući da ne podležu promeni tako lako. Predmet takse podrazumeva radnju državnog organa ili neku drugu činjenicu ili aktivnost. zakonom ili odlukom nadležnog organa. Lična oslobađanja se primenjuju na izvestan broj taksenih obveznika. odnosno. Finansijski efekat. navešćemo postupak registracije vozila. u osnovnim crtama ćemo istaći značenje termina. teoretičari se služe osobenim terminima. Oslobađanja mogu biti dvojaka: lična i predmetna. Takse se plaćaju za obavljanje određenih radnji (aktivnosti) državnih organa. predviđeno i propisano plaćanje takse. znatno je manjeg značaja. ilustracije radi. Lična oslobađanja mogu biti ograničena. za čije je obavljanje propisana obaveza plaćanja takse. na jednoj. odnosno. Elementi takse U procesu rasvetljavanja fenomena taksa. lice koje se koristi pravom.3. u slučaju da se odnose na određene taksene predmete. predviđena u taksenoj tarifi. ostvaren taksama. Takseni obveznik je. U nastavku izlaganja. ostvarenim u procesu ubiranja poreza. u čiju korist se preduzimaju radnje. i takse. u poređenju sa onim. na temelju određenih njihovih ličnih svojstava ili socijalnih okolnosti u kojima se nalaze. 140 . takse se odlikuju neelastičnošću. kakva je. 7. overa prepisa diplome. za koju je. neograničena – kada se vezuju za sve taksene predmete. specifičnim isključivo za ovu vrstu javnih prihoda. Uvođenje taksenih olakšica i oslobađanja motivisano je višestrukim razlozima. ali i za određena prava. budući da njihov iznos nije povećan sa namerom da prihodi države zabeleže rast.4. na drugoj strani. ujedno. U poređenju sa porezima. Uvid u ovaj podatak postaje potpuniji.

od izuzetnog značaja jeste postojanje integralnog taksenog sistema. učinjene po službenoj dužnosti. manifestovanih u lošem materijalnom položaju taksenog obveznika. od izuzetnog je značaja za funkcionisanje svake savremene države. podnete u javnom interesu. predviđena naplata takse.Javne finansije predmetom ili uslugom. Pojam taksene stope vezuje se za utvrđeni iznos. koji su u upotrebi u određenoj zemlji. u gotovo svim oblastima društvenog života. definisanje korišćenja određenim pravima. Uobičajeno je njeno određenje u fiskalnom iznosu. koji će predstavljati osnovu za sprovođenje ciljeva. vezuju se za pojedine radnje. mere. U tom kontekstu. odražava 141 . od strane državnih organa i ustanova. Taksena oslobađanja mogu biti lična i predmetna. vrednosti spora. odnosno. Uobičajeno odvijanje više aktivnosti. na osnovu socijalnih parametara. primera radi. koje je iniciralo određenu delatnost državnog organa. Takseni sistem predstavlja skup svih taksenih oblika. predmetima. Taksena osnovica predstavlja vrednost usluge.. Odabir taksa i taksenih tarifa u određenoj zemlji. 7. Sistem taksa u Srbiji Celokupna oblast vršenja javnih usluga. u procentu ili paušalno. koji je takseni obveznik dužan da plati na jedinicu osnovice. u pravilu.3. sistemski izvršen popis radnji. povezanih u čvrstu celinu. koje se koristi određenim pravima ili uslugama. za čije korišćenje je propisana obaveza plaćanja takse. Lična oslobađanja su propisana. Takseni sistem predstavlja skup svih taksenih oblika. Termin taksena tarifa predstavlja. korišćenje određenih prava i ne zavise od statusa lica. uslugama. korišćenje. vrednosti radnog časa .. kao i radnje. u svrhu čijeg ostvarenja se pribegava postupku uvođenja taksa. koja služi za obračun takse i oličena je u. za čije je izvršenje. kakvi su predlozi i prijave. Predmetna oslobađanja od obaveze plaćanja taksa. podrazumeva korišćenje izvesnih usluga državnih organa i ustanova.5. a u svrhu ostvarenja ciljeva pomoću uvođenja taksenih obaveza.

U tom kontekstu. Za uvođenje pojma doprinosa (contributions) u ekonomsku terminologiju.Javne finansije određenu koncepciju taksene politike i taksenih principa. Uvođenje doprinosa na području Engleske. Na osnovu člana 11. U našoj zakonskoj regulativi. On je ovaj. docnije je proširen na finansiranje izgradnje komunalnih objekata infrastrukture. Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima. u Republici Srbiji mogu biti uvedeni sledeći oblici taksa: • administrativne. • komunalne. • sudske. vezuje se za period XVIII stoleća. unutar taksenog sistema svake pojedinačne zemlje.1. u svrhu prikupljanja sredstava. doprinosi su često prisutni kao oblik dažbinskih prihoda. posebnog dažbinskog oblika. • posebne republičke takse. Neki teoretičari su dugo oklevali da načine potez priznavanja doprinosa. • registracione. prisutan je znatan stepen razlikovanja između karakteristika i strukture taksenog sistema različitih zemalja. Postupak njihovog uvođenja započinje odlukom nadležnog 142 . kao jedinstvenog. Doprinosi 7.4. preciznije – 1897. Doprinosi predstavljaju oblik javnih prihoda namenskog karaktera. o čemu će posebno biti reči. tako i u finansijskoj praksi. zaslužan je naučnik Nojman. neophodnih za finansiranje izgradnje i održavanje kopnenih i vodenih puteva. U savremenim ekonomskim sistemima mnogih država sveta. Pojam i funkcija doprinosa Doprinosi predstavljaju oblik javnih prihoda. kako u finansijskoj teoriji. U našoj zemlji. što postaje naročito karakteristično za SAD. godine. U finansijskoj teoriji prisutna su heterogena tumačenja fenomena doprinosa. Tako su problemi propisivanja naplate i kontrole autonomno regulisani.4. takse su definisane kao oblik javnih prihoda. doprinosi imaju specifičan karakter. poznat. Opseg namene pomenutih doprinosa. načinio koncem XIX veka. međutim. za razvoj ekonomske misli značajan korak. 7.

prevashodno naglašavajući značaj opšteg interesa i zajedničke koristi. definicija. Sledstveno tome. na taj način prikupljenih. Vrativši se na slučaj meliorizacije zemljišta. zahvaljujući postupku melioracije. u slučaju uvođenja doprinosa. koja su pojedinci ili pravna lica dužni da plaćaju. železnica. U slučaju melioracije zemljišta. omogućene akcijama javnih organa. za učinjene usluge ili radove. vlasnici zemljišta će ostvariti korist. javnopravno telo traži naknadu za izvršenje radova. odnosno. imati bolji kvalitet. 3) Doprinosi predstavljaju oblik prinudnih plaćanja. 1) Doprinosi predstavljaju davanja. obaveznu naknadu. prikupljena putem doprinosa. Četiri osnovna principa se vezuju za doprinose. Doprinosi predstavljaju prinudna davanja. nakon primene pomenutog postupka. kao oblik javnih prihoda. što podrazumeva posedovanje karaktera ponude. prisutan element. Ova definicija je samo jedna od.Javne finansije državnog organa. u koja je inkorporiran element protivusluge. a u opštem interesu društva. strogo su namenska i. doprinosi imaju više 143 . Logično. što je rezultat nesaglasja u tumačenju ovog oblika javnih prihoda. Navedeni primer svedoči da je. od strane pojedinaca ili grupa. na fenomen doprinosa primenljivih. nameće se pitanje pojedinačnog interesa u kontekstu doprinosa. kako opšteg. kao namenski prihodi. zaključujemo da će ono. čime doprinosi zadobijaju status obaveznih javnih prihoda. veću plodnost i višu cenu. u aktuelnom trenutku. čije je finansiranje moguće ostvariti na pomenuti način. uvode se za izgradnju puteva. čime će biti zadovoljen i segment pojedinačnog interesa. predstavljaju vrlo specifičnu dažbinsku tvorevinu. doprinosi. javnih prihoda. 4) Sredstva. već isključivo ona. kao vid naknade za ostvarenje posebne koristi. vodovodne mreže i drugih projekata od opšteg interesa. U našoj zemlji. 2) Doprinose ne plaćaju sva lica. ne prolaze kroz budžet i budžetsku proceduru. u pravilu. koja ostvaruju korist od. tako i pojedinačnog interesa. „Na putu između taksa i poreza”. Doprinosi. koju. u potpunosti ili delimično finansirane doprinosom. ostvaruje određena grupacija stanovnika.

tačnije. invalidnošću. bolešću. koje može biti izazvano različitim faktorima: nezaposlenošću. u slučaju da imamo zdravstveno osiguranje. Upravo primenom određenih mehanizama socijalnog osiguranja. Po okončanju radnog veka. problemi suočavanja sa smanjenjem prihoda. Ovaj oblik osiguranja ima veliki značaj za celokupno stanovništvo. nimalo jednostavni. u navedenim slučajevima. Slika 1-Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje Od neobične važnosti za svakodnevni život je upravo socijalno osiguranje. ljude svakodnevno okupiraju. pri čemu se olakšavajuća okolnost ogleda u plaćanju samo dela troškova 144 . itd. pri čemu se može dogoditi da dođe do prevremenog penzionisanja. usled nekog invaliditeta. znatno lakše i jednostavnije rešavamo zdravstvene probleme. države. država. U principu. zaposlena lica se penzionišu. Reč je o vidu zaštite (osiguranja) članova zajednice (society). bezbednosti i zaštite stanovništvu. pruža izvesni stepen sigurnosti.Javne finansije specifičnosti i pretežno se vezuju za oblast socijalnog osiguranja. primera radi. Veliki broj zaposlenih svakodnevno je izložen riziku od povrede na radu ili neke profesionalne bolesti. Primera radi.

2. i to po proporcionalnim stopama. ukoliko se. Doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. zasebno prikupljenih. pak.Javne finansije usluge koja nam je pružena. od kojeg se treba socijalno osigurati. 222. Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje. u posebne fondove. 7. slivaju se u jedan fond.4. plaćaju se: • iz ličnih primanja i drugih primanja osiguranika. određenih za finansiranje različitih prava iz oblasti socijalnog osiguranja. ona se. sva prava iz domena socijalnog osiguranja finansiraju iz jednog namenskog fonda. dolazi do primene metoda usmeravanja doprinosa. po potrebi. po potrebi. prelivaju u drugi fond. Uzrok tome treba tražiti u umnožavanju troškova administracije i u nemogućnosti da se sredstva javnog fonda. u pravilu. na snazi je primena metoda unifikacije doprinosa. 36 Kanjevac. prikupljena od zaposlenih i poslodavaca. zakonom se reguliše ustanovljenje posebnih fondova javnog karaktera. Finansije. odnosno. formiraju se sredstva za njegovo finansiranje. na ime različitih doprinosa. Usled toga. pokazao se kao nepraktičan postupak parcelisanja doprinosa za finansiranje različitih prava iz domena socijalnog osiguranja. Sva sredstva. namenske fondove. Primena metoda usmeravanja doprinosa temelji se na tezi o neophodnosti obezbeđivanja samostalnog finansiranja svakog rizika. Ovaj doprinos se plaća na osnovice doprinosa. 1992.. po osnovu doprinosa za socijalno osiguranje – strogo namenska. M. kako bi se iz njega. primene metoda unifikacije doprinosa. došlo je do pribegavanja modelu objedinjavanja doprinosa za socijalno osiguranje. namenskih sredstava. slivaju u posebne. str. U određenom broju savremenih država. 145 .36 Ukoliko se svako pravo finansira iz. Beograd: Savremena administracija. • na isplaćena lična primanja. Sistem finansiranja socijalnog osiguranja Imajući u vidu da su prikupljena sredstva. Kako bi se sprečilo mešanje pojedinih namenskih sredstava.

istovremeno. Tekuće usklađivanje priliva i odliva sredstava fonda socijalnog osiguranja. dolazi do njihovog uvećavanja. U praksi savremenih država. Investiranjem sredstava fondova penzionog osiguranja u banke ili akcionarska društva. uputna je primena tekućeg usklađivanja priliva i odliva sredstava. Švedskoj. ova sredstva se štite od obezvređivanja i. Italiji. 146 . u obliku učešća u vlasništvu. pokazalo se da je metod kumuliranja sredstava penzionih doprinosa postao sigurniji put za obezbeđivanje dovoljnih sredstava za isplatu penzija. u kojima je period. Naime. Norveškoj. protekao od trenutka uplate doprinosa.37 U savremenim državama. na primer. u cilju finansiranja različitih prava iz socijalnog osiguranja. kako bi se ostvarilo ubiranje kamate. do ostvarivanja određenog prava iz socijalnog osiguranja. Sistem akumuliranja sredstava doprinosa trebalo bi da se koristi u situacijama kada je period. Sistem akumuliranja sredstava doprinosa. sa penzionim osiguranjem. na primer. do trenutka kada je počeo da ispoljava sopstvene manjkavosti. a metod unifikacije doprinosa u: V. 1950. Britaniji. ili akumuliranjem sredstava doprinosa i njihovim investiranjem u banke. odnosno – dividende. Takav je slučaj. finansiranje fondova za socijalno osiguranje. Turskoj i SAD. podrazumeva da se prikupljena sredstva fondova za socijalno osiguranje ne koriste neposredno za finansiranje prava iz socijalnog osiguranja. stoga što se odnos između broja zaposlenih i broja penzionera kontinuirano povećava. već se njihova vrednost najpre kapitalizuje. od trenutka uplate doprinosa do ostvarivanja konkretnog prava iz socijalnog osiguranja. Irskoj. metod usmeravanja doprinosa u primeni je danas u: Austriji. organizuje se na dva načina: kratkoročnim usklađivanjem tekućeg priliva sredstava doprinosa sa rashodima iz socijalnog osiguranja. godine. Finskoj.Javne finansije finansirala različita prava iz oblasti socijalnog osiguranja. Grčkoj. Francuskoj. Navedeni sistem finansiranja doprinosa iz socijalnog osiguranja. u SAD je šesnaest zaposlenih delilo troškove za 37 Među zemljama OECD-a. Švajcarskoj. u slučajevima. Belgiji. podrazumeva neposredno trošenje prikupljenih sredstava. u korist penzionera. relativno kratak. Kanadi. Nemačkoj. prvobitno je bio primenjivan u svim zemljama. Primer za navedeno jeste obavezno zdravstveno osiguranje. Portugaliji i Španiji. Luksemburgu. Japanu. relativno dug.

četiri zaposlena. ovaj teret je pao na samo tri zaposlena. jer je neminovno da se njihovi prihodi. opterećuju ovim doprinosima. povećava se ukupna štednja u društvu. 147 . u sve većoj meri. kada se primenjuje sistem tekućeg usklađivanja priliva i odliva sredstava. primenom akumuliranja sredstava.Javne finansije isplatu penzije jednom penzioneru. namenjena penzijama. akumuliraju u poseban fond. godine. Naprotiv. godine . Takođe. Naravno. uplate penzionih doprinosa dugoročno negativno utiču na štednju stanovništva. predstavlja primenu metoda usmeravanja doprinosa. 1970. a 1982. postavljanje prethodnog uslova – da se sredstva doprinosa. pokazalo se da. odnosno – omogućava se bankama i korporacijama da više investiraju u ekonomski razvoj.

Javne finansije VIII PARAFISKALNI I NEDAŽBINSKI PRIHODI 148 .

parafiskaliteti mogu biti označeni različitim nazivima. koja predstavljaju preduslov za ostvarenje celokupnog opsega javnih potreba specifičnih društvenih grupa. prevashodno ekonomskog i socijalnog karaktera. U literaturi. U ekonomskoj praksi savremenih država. PARAFISKALNI I NEDAŽBINSKI PRIHODI 8. prisutan je trend korišćenja heterogenih oblika davanja. ali. oličeni u novim zadacima. nezavisno od toga da li je reč o potrebama profesionalnog. prema svojim temeljnim odlikama. vezanim za standard života na lokalnom nivou državne organizovanosti. usled čega određene javne. kotizacije. odnosno. koje je nemoguće tretirati kao standardne fiskalne prihode. Pomenuti vid javnih prihoda nalazi širu primenu tek u periodu pedesetih godina prošlog veka. uprkos tome. ekonomskim ili socijalnim interesom. Pred savremenu državu postavljaju se izazovi. povezanih zajedničkim. podrazumevaju svi oblici obaveznih davanja. van državnog budžeta. Ovde ćemo navesti neke od njih: naknade. učešća. nalaze između poreza. odgovori potrebi finansiranja svih novonastalih javnih funkcija.1. takse ili obavezne doprinose za socijalno osiguranje. Treba naglasiti da nije ostvareno formiranje jedinstvenog teorijskog stanovišta o prirodi i karakteru ove kategorije javnih prihoda. na drugoj strani. budući da u sebi objedinjuju izvestan broj odlika obe vrste fiskalnih prihoda. svojom visinom. strukovnog karaktera ili potrebama. članarine. kao poreze.1. koja se. pomenuti prihodi se označavju terminima parafiskaliteti i parafiskalni prihodi. samodoprinosi. i taksa. doprinosi. koji je koincidirao sa tendencijom nemogućnosti državnog budžeta da.1. Pojam i karakteristike parafiskalnih prihoda Davanja fizičkih i pravnih lica. ona ne raspolaže potrebnim sredstvima. koja razmatra fenomen i problematiku finansija. te se. Parafiskalni prihodi U savremenim ekonomskim sistemima velikog broja država. polujavne i privatne institucije preuzimaju na sebe obavezu 149 . 8. pod pojmom parafiskaliteta. na jednoj. jesu ekvivalent pojmu parafiskalnih prihoda.Javne finansije 8.

sportskih. pomoću kojih se finansira izgradnja određenog infrastrukturnog objekta. ostvarenjem posebnih naknada. postoji mogućnost relativno preciznog određenja njihovih temeljnih karakteristika. dok se. str. Druga bitna karakteristika parafiskalnih prihoda vezuje se za činjenicu da oni služe za finansiranje rashoda izvan državnog budžeta te..38 Pristupa se osnivanju privrednih. njeno predstavničko telo nema ingerencije da kontroliše ova sredstva.Javne finansije ostvarenja mnogobrojnih društvenih funkcija. Iz ovoga možemo zaključiti da se izvori parafiskalnih prihoda ne vezuju za sve pojedince koji raspolažu odgovarajućom ekonomskom snagom. škole. kao posrednik. čijem plaćanju podležu samo članovi užih društvenih grupacija. prikupljena novčana sredstva mogu pripasti i 38 Tomljenović. oni obavezuju sve članove uže društvene grupe. lokalnog puta. Na drugoj strani. 150 . lovačkih. čuvaju i obnavljaju dobra od opšteg interesa. da su namenjeni isključivo finansiranju određenih zadataka ekonomske ili socijalne prirode. dolazi do formiranja zadružnih. Država. što ih bitno razlikuje od poreza. približavajući se. Konačno. posebnim doprinosima građana. na primer: vodovoda. u tom kontekstu. na različitim nivoima državne organizovanosti. D. Institucije javnih finansija. 1993. advokatskih i lekarskih komora. 69-70. Finansijska teorija i politika. kanalizacije. Stoga. prikuplja na lokalnom nivou. što predstavlja osobinu koja odlikuje i poreze. 1990. za razliku od onih koja se slivaju u budžet. treba istaći da je reč o davanjima. finansira se proces izgradnje infrastrukturnih objekata na lokalnom nivou. kakav je grad ili opština. 143. str. J. parafiskalni prihodi nisu pod neposrednom ingerencijom fiskalnih organa države.39 Kao prvo. ribolovačkih saveza. finansiranih van budžetskih okvira. na lokalnom nivou. odnosno. Beograd: Službeni list SRJ. igra ulogu posrednika u prikupljanju novčanih sredstava od strane svojih stanovnika. Premda postupak definisanja fenomena parafiskaliteta u finansijskoj teoriji još uvek nije u potpunosti zaokružen. Treće značajno obeležje parafiskalnih prihoda odnosi se na činjenicu da su parafiskaliteti uvek destinirani rashodi. taksama. ekonomskim ili socijalnim interesom. jednom uvedeni.. povezani zajedničkim. čak i u slučaju kada ih država. Beograd: Savremena administracija. 39 Lovčević.

Tumačenjima i priznavanjem parafiskaliteta na ovaj način. ko ih plaća. u zavisnosti od toga ko ih uvodi. preciznije. država ima mogućnost propisivanja naknade za čuvanje ili obnavljanje tog dobra. afirmišu kao deo poreskog sistema zemlje. Na drugoj strani. ključni kriterijum njihove podele vezuje se za nosioce ovlašćenja za njihovo uvođenje. Državni organi propisuju parafiskalitete kao i sve druge fiskalne prihode. Parafiskaliteti crpe novčana sredstva iz iste ekonomske snage. gde se sredstva. ko ih koristi. Vrste parafiskalnih prihoda Parafiskalne prihode je moguće razvrstati prema različitim kriterijumima. koje podležu obavezi plaćanja istih. parafiskalni prihodi se. uvek slivaju u budžet države. Kako se to ne bi događalo. za razliku od poreza. ovim putem. poput poreza. Na osnovu ovog kriterijuma. Oni ne predstavljaju. prikupljena njihovim ubiranjem. paralelno sa fiskalnim dažbinama. omogućava se njihova nesmetana egzistencija. ako je reč o nekom dobru od opšteg interesa. shvaćenog u širem smislu reči.1. nakon podmirenja troškova proizvodnje. obavezu opšteg karaktera. Upravo usled navedenog.2. 8. dohotka. odnosno. Posmatrano sa stanovišta finansijskog prava. U krajnjoj instanci. čin uvođenja parafiskaliteta reflektuje se na nivo fiskalnog opterećenja grupacija. U mnogim zemljama uvedena je naknada za 151 . vezano za određenu teritoriju. s tom razlikom što su parafiskalni prihodi namenjeni za podmirenje potreba konkretnog kolektivnog tela. lica koja ih plaćaju. Primera radi. izvršena je podela parafiskaliteta na one koje propisuje država i one koje propisuju vandržavne organizacije. koje je. za kakave namene se uvode. itd. na različitim nivoima njene organizovanosti. u državama koje ih koriste. iz koje se napajaju fiskalni prihodi države. parafiskaliteti egzistiraju paralelno sa fiskalnim prihodima. čine to iz istih izvora. po pravilu. parafiskaliteti se mogu predvideti kao odbitne stavke pri personalizaciji neposrednih poreza. kao i mogućnost da parafiskaliteti postanu oblik konkurencije ili smetnje državnom poreskom sistemu.Javne finansije neteritorijalnim organizmima. uslovljavajući njihov porast. iz kojih vrše obavezu plaćanja fiskalnih dažbina državi – iz sopstvenih prihoda iznad neoporezovanog minimuma.

8. koja uplatom članarine obezbeđuju svoje članstvo i sva prava u ovim strukovnim organizacijama. neophodne za njihovo nesmetano funkcionisanje kao samostalnih javnih. 1. koja gazduju šumama. preciznije – poslednju deceniju XX veka.3. • naknade za korišćenje komunalnih dobara od opšteg interesa. Vandržavne organizacije propisuju parafiskalitete. čije se uvođenje vezuje za noviji datum. Zakon propisuje i osnivanje advokatskih ili lekarskih komora.Javne finansije korišćenje šuma ili puteva. koje propisuje država. fokusiraćemo se na bazične karakteristike fenomena naknada. Parafiskaliteti. zakonom. a u svrhu ostvarenja određenih ekonomskih ciljeva. a ne u procesu njihove naplate. održavaju puteve. odnosno. budući da su oni. • naknade za korišćenje gradskog građevinskog zemljišta. a same privredne komore određuju visinu članarine za pravna lica. ustanovljene su: • naknade za korišćenje dobara od opšteg interesa. 152 . Naknade U sistem javnih rashoda Srbije. unapred prepušteni određenom kolektivitetu. Članovima 12. Ilustracije radi. ne mogu se smatrati ustupljenim prihodima države. delatnost privrednih komora propisana je zakonom. van ingerencija države. i 16. proizilazi da država koristi svoj fiskalni suverenitet isključivo prilikom propisivanja parafiskalnih prihoda. država im daje ovlašćenja za uvođenje obaveze plaćanja parafiskaliteta. koja postaju njihovi članovi. a one same određuju visinu članarina za fizička lica. a sredstva naknade neposredno koriste preduzeća. pomenutog Zakona. Naknade predstavljaju oblik parafiskalnih prihoda. Iz navedenog. U cilju obezbeđenja određenog stepena samostalnosti rada ovih institucija. U nastavku izlaganja. koje se osnivaju sa ciljem da izvršavaju poslove i zadatke. naknade su prvi put uvedene 1991. polujavnih ili privatnih institucija. utvrđene zakonom. odnosno. i to Zakonom o javnim prihodima i javnim rashodima.1. Naknade predstavljaju vrstu javnih prihoda. godine.

Nefiskalni javni prihodi Nefiskalni prihodi predstavljaju osoben. U ekonomskoj teoriji i praksi. sve one prihode. na osnovu Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima. po svojim karakteristikama. koji se. U načelu. Njihova bazična odlika vezuje se za činjenicu da se oni ostvaruju po osnovu državnog (javnog) vlasništva nad ekonomskim dobrima ili – po osnovu delatnosti države. 8. zaduženih za ostvarenje procedure njihovog uvođenja. nije moguće individualizirati stepen korišćenja pomenutih dobara. Visina naknade se utvrđuje na sledeći način: njen iznos je ekvivalentan sumi troškova održavanja i unapređivanja upotrebnih svojstava tih dobara. Republičke. odnosno. paralelno sa pomenutim terminom. Nasuprot tome.Javne finansije destinirani oblik javnih prihoda. vrši na osnovu odluka opština.2. presudno je diferenciranje naknada na republičke i lokalne naknade. 4. u upotrebi je i sintagma originarni javni prihodi. za obeležavanje ove vrste prihoda. sledeći zavređuju da budu posebno analizirani: 153 . Prema tumačenju određenog broja teoretičara. u rezultatima statističkih ispitivanja. javljaju pod zajedničkim imenom – ostali prihodi. naknade za korišćenje dobara od opšteg interesa. odnosno – grada Beograda. 5. Obavezi plaćanja naknade podležu samo određene kategorije stanovništva. odnosno. Naknade je. 2. u okvirima zakonskih ovlašćenja. 3. relativno brojna i raznolika. od nje ovlašćenih subjekata. osnovni elementi lokalnih naknada utvrđuju se zakonom. moguće uvoditi na dva nivoa: republičkom i lokalnom. dok se proces njihovog razrađivanja. U pravilu. Iz pomenute skupine javnih prihoda. naknade ne predstavljaju prihod koji se sliva isključivo u budžet javnopravnih tela. njenih organa. nefiskalni javni prihodi obuhvataju. pored već pomenutih. Ova vrsta javnih prihoda je. Shodno tome. specifičan oblik javnih prihoda. mogu se uvoditi isključivo zakonom.

Kao oblik prihoda. na taj način ostvarujući javne prihode. davanjem imovine u zakup ili. koji se ubiru prodajom ili davanjem u zakup delova državne imovine. rudnike. ostvarivale domenske prihode. po osnovu raspolaganja imovinom. Domenski prihodi Sintagma domenski prihodi40 predstavlja značenjski ekvivalent za onaj oblik prihoda. isprva označavajući prihode. a u nešto manjoj meri. rudnicima i sl. Izuzetno mali broj savremenih država poseduje značajnije komplekse poljoprivrednog ili šumskog zemljišta. Pojava ove vrste prihoda vezuje se za razdoblje starog veka. u cilju ostvarivanja državnih funkcija. integralni deo javnih prihoda. da bi. savremena država usmerava njihovo korišćenje u pravcu funkcije obavljanja određene delatnosti. 8. Čak i u slučaju da raspolaže navedenim oblicima imovine. Međutim. u izvesnom broju država. u docnijem razdoblju razvoja ekonomskih odnosa. predstavljaju prihodi. Ovaj oblik 40 Reč domen potiče od latinske reči domanium. koji je i danas u upotrebi. prihodi državnih ustanova. a naziv. prevashodno u onima koje se nalaze u tranziciji. Ovaj vid imovine nije u adekvatnoj meri iskorišćen. korišćenjem imovine. gube svoj pređašnji značaj. Dakle.Javne finansije • • • domenski prihodi (domenske finansije).). koja predstavlja svojinu države. šumom.2. i stambenog prostora. domenski prihodi. ostvarenih na područjima pomenutih država. a nešto ređe prodaju.1. prihodi državnih preduzeća. odnosno. nedovoljno iskorišćene administrativne zgrade. bivajući marginalizovani. prisutna je državna imovina. koje država ostvaruje po osnovu svojinskog raspolaganja imovinom. ekonomskom eksploatacijom. 154 . u vidu kompleksa poslovnog. Neretko državni organi izdaju u zakup. odnosno. pak. U posed ovakvog vida prihoda moguće je doći: prodajom imovine. zadire u period srednjeg veka. koji je karakterisao strukturu javnih prihoda u periodu starog i srednjeg veka. koja označava imovinu koja daje prihod. koje država i njeni organi ostvaruju po osnovu raspolaganja imovinom (poljoprivrednim zemljištem.

obrazovanja. ti prihodi ne poseduju karakter javnih prihoda. posredstvom bavljenja nizom sporednih aktivnosti. Prihodi državnih ustanova Određenu sumu prihoda. blizak ili jednak domenskim prihodima. njihovo finansiranje se ostvaruje iz budžeta. U prethodnom 155 .oporezovan normama Zakona o porezu na dobit korporacija. budući da. prihod koji ostvari osnovna ili srednja škola. državni sektor privrede često ima izuzetni značaj. ekonomski i socijalno-politički motivi. o ostvarivanju dobiti. naplatom participacija za korišćenje zdravstvenih usluga.2. nauke. koje mogu ostvarivati prihode na neki od sledećih načina: prodajom ulaznica. ipak. Prihodi državnih preduzeća U grupaciji nefiskalnih prihoda. odnosno. u uslovima ekonomskog funkcionisanja savremene države.2. Brojni su motivi i razlozi osnivanja državnih preduzeća. Reč je o javnim ustanovama neprofitnog (nedobitnog) karaktera. odnosno – javnih ustanova. najznačajniju poziciju zauzimaju prihodi koje mogu da ostvare državna preduzeća. ostvarenom od prodaje proizvoda na tržištu. država može ostvarivati posredstvom delatnosti državnih. Kako suma navedenih prihoda predstavlja tek mali deo sume ostvarenih rashoda navedenih ustanova. u svakom slučaju. dobit koju ostvari ustanova. budući da to ne predstavlja njihovu svrhu. nema karakter javnog prihoda. odnosno. Ilustracije radi. zdravstva. u režimu konkurencije sa ostalim preduzećima. po celokupnom nizu svojih karakteristika. budući da je reč o prihodu. pokrivajući ih u zanemarljivom procentu. pod određenim uslovima može biti tretiran . po tom osnovu. te je. Državna preduzeća mogu biti osnovana u vidu monopola.Javne finansije prihoda je. Državne i javne ustanove imaju mogućnost ostvarivanja drugih vrsta prihoda.2.3. 8. Na drugoj strani. a suštinsku suprematiju imaju finansijski. izdajući deo svog prostora. 8. naplatom školarine. moguće da se steknu uslovi za plaćanje poreza na dobit korporacija. kakve su: ustanove kulture. od pružanja usluga uz naknadu.

savremena država i njena javnopravna tela mogu ostvarivati i ostale tzv. budući da je reč o delatnostima koje. ekonomski razlog može biti od odlučujućeg značaja u procesu osnivanja državnih preduzeća. cenom svojih usluga. bio je veoma izražen. 156 . finansijski razlozi osnivanja državnih preduzeća imaju nižerazredni značaj. a u savremenim uslovima. pak. finansijski značaj tako osnovanih državnih preduzeća. I pored svega navedenog. uz uvažavanje navedenog razloga. privatna inicijativa neće manifestovati onaj stepen zainteresovanosti. legata i napuštene imovine. u aktuelnim okolnostima. Ostali prihodi Pored fiskalnih i parafiskalnih prihoda. što predstavlja dokaz u prilog tezi o ekonomskoj neargumentovanosti postupka osnivanja državnih preduzeća. u najvećem broju pomenutih delatnosti. odnosno – ne posluju pozitivno. dotična aktivnost zahteva značajan obim potrebnih sredstava za osnivanje. tako i u aktuelnim ekonomskim prilikama. • prihodi po osnovu koncesionih naknada. u kome dominiraju razlozi socijalno-političke prirode. pri čemu je obično reč. u saglasju je sa interesima države. nefiskalne prihode. socijalno-političke prirode. domenske prihode. naročito u vidu monopola. ubrajaju se: • prihodi od poklona. najdominantniji razlog osnivanja državnih preduzeća. Uz već navedene. a održavanje cena na takvom. Nasuprot tome. Realno je očekivati da. kako u pređašnjem razdoblju. nižem nivou. potreban za pristupanje projektu. 8. s obzirom na činjenicu da su državna preduzeća. u ostale prihode koje ostvaruju državne ustanove i državna preduzeća. pri čemu treba naglasiti da je. izgubila svoju pređašnju poziciju. osnovana od strane države. u režimu monopola. nisu u stanju da pokriju rashode poslovanja. Naprotiv.3. u praksi se znatno češće susreće suprotno. Brojna su preduzeća. o onim sektorima privrede gde privatna inicijativa ne nalazi sopstveni interes ili. To je ranije bio slučaj sa železničkim saobraćajem. Takođe. treba istaći da sva državna preduzeća ne ostvaruju dobit. u poziciji vladavine zakonitosti savremenih ekonomskih odnosa.Javne finansije periodu. u pojedinim slučajevima. sa proizvodnjom i distribucijom električne energije.

zavređuju pažnju. Uprkos tome. a. i patriotskog postupka.3. izrečenih u krivičnom. ostvareni u procesu svojinske transformacije. od vitalnog značaja za funkcionisanje zemlje. država. a iz ekonomske pomoći. pod određenim uslovima. dok. poznate u svetskim razmerama. od strane domaćih i stranih fizičkih i pravnih lica. Među najprestižnije legate. tadašnja SR Jugoslavija je. pokloni (donacije) participiraju veoma skromno. koji se upotrebljava isključivo za ostvarenje potreba i namena. oduzeta imovinska korist i sredstva. odnosno. U fazi finansiranja obnove objekata. u domaćim okvirima. najčešće u vreme sanacija katastrofalnih elementarnih nepogoda. prilikom odlučivanja da načini ovakav korak. nakon NATO agresije. Pokloni mogu biti uručeni u dvojakom obliku: u naturi i u novcu. ubrajaju se: Nobelova nagrada i Fulbrajtova stipendija. nema interesa da bude 157 . Velika Britanija. Kanada. legata i napuštene imovine U strukturi javnih prihoda. Ključna razlika između legata i poklona ogleda se u činjenici da je legat destinirani prihod. Prihodi od poklona. Teslina fondacija. ostvaren po završnom računu Narodne banke. Francuska). kao i u toku i nakon rata. u pojedinim slučajevima. mnoge zemlje u razvoju ostvarile su prihode značajnog obima. Andrićeva zadužbina. prekršajnim i drugim postupcima. Fizička i pravna lica pristupaju ovim plemenitim radnjama. taj status imaju: Vukova zadužbina. postaju državna imovina. Po završetku Drugog svetskog rata. prekršajnom i drugom postupku. po osnovu poklona. određenih od strane legatora.Javne finansije • • • • • • prihodi. prihodi od emisije novca. Država. Nemačka. 8. upravo zbog humanog. dobijena prodajom oduzetih predmeta u krivičnim. najčešće. ostvarila značajne prihode. koju su pružale međunarodne organizacije (UNRA i razne organizacije UN) i ekonomski moćnije zemlje (SAD. višak prihoda. kojim je motivisan poklonodavac. prihodi od novčanih kazni. prihodi od kamata na plasmane novčanih sredstava i deponovanih sredstava kod banaka i tržišta novca. Napuštena imovina i izgubljene stvari.1.

3. 8. tako i zemalja u razvoju. odnosno. Prihodi se ostvaruju. roka u kome ima obavezu da je zadrži.3. za to pravo korišćenja. po osnovu davanja prava na korišćenje i eksploataciju određenog opšteg dobra fizičkom ili pravnom licu. koje bi bilo u obavezi da. u većoj ili manjoj meri. kako razvijenih. domaćem ili stranom. do sada nije poznato da li je. a u situaciji kada država iscrpi mogućnosti uvođenja novih dažbina. ka ostvarenju budžetskog deficita i. koji ostvaruje Republika. 8. Prihodi. te je. razvijenog sistema njegovog pokrića. potom. kada opterećenje postojećim dažbinama dostigne gornju granicu ili. usled dejstva sankcija međunarodne zajednice.Javne finansije vlasnik pomenute pokretne i nepokretne imovine. Reč je o prihodu.3. koje su stekla državna preduzeća. Prihodi po osnovu koncesionih naknada Ova vrsta prihoda je predviđena Zakonom o javnim prihodima i javnim rashodima. tako i fondova penzijskog i invalidskog osiguranja i Zavoda za tržište rada. u okviru procesa svojinske transformacije. Poslednjih decenija. ostvareni u procesu svojinske transformacije Postoje očekivanja da se. zakonom propisanog. kako prodajom preduzeća. uočljiva je tendencija gotovo svih. na bilo kom nivou društvenopolitičke organizovanosti. nije. u slučaju kada su iscrpljene mogućnosti daljeg zaduživanja.4. država pribegava postupku obezbeđivanja sredstava iz emisije novca. Prihodi od emisije novca U cilju pokrivanja planiranih prihoda. tako i prodajom akcija.3. kako u korist budžeta. otuđuje. lokalna zajednica. ostvaren prihod. ostvarujući na taj način prihode izvesnog obima. plaća koncesionu naknadu. realizuju značajni prihodi. pak. Ova vrsta javnog prihoda je poznata u praksi mnogih razvijenih. slio u budžet bilo koje zajednice. Uprkos tome.2. a naročito nedovoljno razvijenih zemalja. koji bi se. realizovana nijedna koncesija. budući da. 158 . 8. kao i Zakonom o koncesijama. nakon isteka. u bilo kom slučaju. koliko je poznato.

koja se nalaze na računima budžeta društveno-političkih zajednica. od ključnog značaja je formiranje posebne institucije – trezora. efekti njenog delovanja su relativno skromni. višeslojne i dalekosežne.5. 8. Međutim. 159 . treba pristupiti uz značajan stepen opreza. U uslovima funkcionisanja domaće ekonomije. stanovništvo. republike i opštine. pokazali su se kao izrazito negativni. ustupajući. deo svoje akumulacije za finansiranje javnih potreba. čija se funkcija ogleda u bavljenju neprekidnim ukamaćivanjem raspoloživih i slobodnih sredstava. deponovanih kod poslovnih banaka i tržišta novca. poslovne banke i drugi subjekti kupuju hartije od vrednosti. rezultati korišćenja ovog metoda. postupku upotrebe ovog izvora javnih prihoda. kao i sredstava. u kojima se zemlja nalazi poslednjih godina. pristupa se emisijom novih novčanica od strane centralne banke. Bilansni značaj pomenutog izvora prihoda. dok centralnoj banci pripada samo uloga posrednika. u našim uslovima. u okviru čije nacionalne ekonomije se primenjuju pomenuti potezi. za realizaciju ovog oblika prihoda. reflektovane na status nacionalne privrede i vrednost i stabilnost domaće valute. neprekidno vodeći računa o monetarnoj i finansijskoj stabilnosti. koje emituje država. Nasuprot tome. u cilju sticanja potrebnih prihoda. Stoga. na taj način. postupku pokrivanja nedostatka sredstava u budžetu. privreda. imaju mogućnost ostvarivanja prihoda. Razumljivo. Dakle. veoma je skroman.Javne finansije U ekonomski razvijenim zemljama. ove zemlje finansiraju budžetski deficit iz slobodne akumulacije drugih subjekata. Pomenuta institucija poseduje sopstvenu tradiciju delovanja u svim zemljama koje odlikuje jaka. bile su dugoročne. kao i o opštoj ekonomskoj situaciji na području zemlje. a njegove posledice. naročito ako se uzimu u obzir okolnosti. stabilna nacionalna ekonomija.3. u slučaju zemalja u razvoju. a po osnovu plasmana slobodnih novčanih sredstava. Prihodi od kamata na plasmane novčanih i deponovanih sredstava kod banke i tržišta novca Na osnovu Zakona o javnim prohodima i javnim rashodima.

sliva u njen budžet. 8. ta suma prihoda se.6.3.Javne finansije 8. ostvaren po završnom računu Narodne banke Ukoliko Narodna banka Srbije ostvari višak prihoda po završnom računu. saglasno Zakonu o finansiranju Republike Srbije. Ostvarenje ovog oblika prihoda nemoguće je precizno bilansno planirati. Višak prihoda. 160 . Novčane kazne Reč je o relativno skromnom javnim prihodu.3.7. a njihov bilansni značaj je izuzetno skroman. prekršajnim i drugim postupcima. ostvarenom putem naplaćivanja kazni u krivičnim.

Javne finansije IX JAVNI ZAJMOVI 161 .

Pojam i karakteristike javnog zajma Javni zajam predstavlja oblik javnih prihoda.priticanje novčanih sredstava u državnu kasu. čin uzimanja zajma implicira slivanje . najčešće vanrednih rashoda. koji ostvaruje država ili drugi javnopravni organ. država se nalazi na poziciji dužnika. • finansiranje privrednih investicija. uputno je istaći da javni dug predstavlja neredovni javni prihod. vezanih za odbranu zemlje. Pomoću javnog zajma. odnosno. država dolazi do potrebnih finansijskih sredstava u specifičnim okolnostima i uslovima. U ekonomskoj praksi. primenom postupka povećanja visine poreza. kojim se finansiraju javne funkcije države. Ekonomska realnost neprekidno opominje na kontinuirano prisustvo i tendenciju rasta javnog zajma. • ostvarivanje stabilizacione politike zemlje. u korist prvih). koristeći ga. a u cilju pokrića određenih. ujedno. JAVNI ZAJMOVI 9. ostvarenom redovnim prihodima. U ovom kontekstu.Javne finansije 9. • finansiranje aktivnosti. najčešće inspirisani koraci ka ubiranju pomenutog vida javnih prihoda: • pokrivanje budžetskog deficita (u situaciji kada postoji disbalans između javnih prihoda i budžetskih rashoda. • saniranje posledica elementarnih nepogoda. Postupak. preciznije. U ovoj situaciji. u nameri da ostvari različite ciljeve. primena ovog metoda se najčešće beleži u uslovima naglog rasta javnih rashoda (npr. koji se najčešće vezuju za situacije kada su državi neophodna finansijska sredstva. koje nije u stanju da pokrije sumom novca.1. ekonomske infrastrukture. čijom su realizacijom u budućnosti. od kojih su najznačajniji i. i to odmah ili u kratkom periodu. javne potrebe. prvenstveno. Zaključujemo da on više ne predstavlja isključivo sredstvo izbavljenja države iz finansijskih poteškoća i pokrivanja vanrednih rashoda. rashoda za naoružavanje u ratnim uslovima) i nemogućnosti obezbeđivanja potrebnih redovnih prihoda. Proces vraćanja javnog zajma od strane države. oni. 162 .

dođe do veće svote novca. već ima sve karakteristike anticipiranog prihoda države. koji ga upisuju. Najčešće je reč o javnim prihodima-porezima i drugim redovnim javnim prihodima. prihodi od državnih preduzeća. pristupa koristeći sredstva. Javni zajam se.Javne finansije odvija se postepeno. prisutna je razlika između javnog duga i javnog zajma. tako i u praksi. kako u finansijskoj teoriji. u najvećem broju slučajeva. zapravo. Javni dug predstavlja oblik javnog prihoda. poslovnih banaka. Na drugoj strani. odnosno – radi ostvarenja određenih ciljeva. Imajući u vidu činjenicu da sve češće dolazi do poistovećivanja ovih pojmova. čiju okosnicu čine porezi. realni prihod države. korišćenjem sopstvenih redovnih prihoda. Javni zajam ne predstavlja pravi. Raspisivanje javnog zajma uslovljeno je postojanjem izvesnih javnih potreba. za kojima će posegnuti država u postupku vraćanja javnog zajma. koji ostvaruje država ili drugi javnopravni organ. Izvesne razlike između javnog duga i javnog zajma mogu se uočiti i u karakteristikama sistema otplate svakog ponaosob. itd. U finansijskoj literaturi prisutna je nekolicina definicija fenomena javnog duga. carine. skup različitih oblika zajmova. čijim ubiranjem država dolazi do sredstava. Javni dug je. U ovom trenutku. Na taj način se. Posredstvom zajma. sa namerom da realizuje budžetske ciljeve. država ima mogućnost da. logično se nameće pitanje izvora. u dužem vremenskom intervalu. u svrhu pokrića rashoda. kao i 163 . što nužno ne implicira i bezuslovnu identičnost u značenju ova dva pojma. kod emisione ustanove. javni dug se najčešće formira kod centralne banke. teret vanrednih rashoda raspoređuje na više generacija. u okviru ovog izlaganja upotrebljena su oba termina. nosilaca dohotka u privredi (preduzeća). dok postupku vraćanja istih poveriocima. Dakle. takse. prikupljena u procesu ubiranja poreza. formira sredstvima: stanovništva. čije je brzo i efikasno podmirenje od vitalnog značaja za funkcionisanje države. U finansijskoj teoriji. Razlika između javnog duga i javnog zajma vezuje se za subjekte. odmah ili u veoma kratkom roku. neophodnih za vraćanje zajma i otplatu kamate. država odmah dolazi do potrebnih novčanih sredstava. posredstvom zajma. koje pravi država. posredstvom državnih zajmova. kod nosilaca dohotka ili u inostranstvu. kakvi su: porezi. što podrazumeva odsustvo jačeg poreskog opterećenja generacije koja trenutno ima ulogu poreskog obveznika.

koji se formiraju za potrebe državne blagajne. 164 . Javni zajmovi su. 1993. dok je nemoguće odbaciti javni dug.. korišćenih u specifičnim privrednim uslovima i okolnostima. država može menjati uslove pod kojima se ostvaruje zaključivanje zajma. pri čemu izuzetak čine leteći zajmovi. na drugoj strani. ostvarenim primenom poreza i ubiranjem drugih javnih prihoda od strane države. Na bazi suverenosti. u pravilu. budući da ekonomska praksa poznaje slučajeve prinudnih zajmova.41 što podrazumeva da se vlade mogu menjati. Otplata zajmova iz sredstava. Ukupna suma novčanih sredstava. na jednoj. J. na drugoj strani. kada joj to ekonomske prilike dozvole. Država ima mogućnost zaključivanja javnih zajmova na neodređeno vreme i vraćanja istih. Upravo smo došli do bazične veze između javnih zajmova i poreza. Dakle. 176. str. Institucije javnih finansija. Dobrovoljnost zajma nije njegova. prikupljena tokom naplate poreza. U poređenju sa zajmom. Javni zajmovi predstavljaju destiniran prihod države i koriste se u svrhu podmirenja određenog javnog rashoda. dok njihova država predstavlja dužničku stranu. Beograd: Službeni list SRJ. zaključivši da se javni zajmovi konačno podmiruju sredstvima. javni zajam je «vezan za princip dugoročne egzistencije države. karakteristika. porez je uvek prinudno davanje. uz plaćanje kamate. na strani poverilaca. definiše se ugovorom. moguće je sagledati uvidom u izvore otplate zajmova. naročito je karakteristična za one zajmove. a odnos između države. na jednoj. Najbitnije karakteristike zajma vezuju se za: dobrovoljnost.). stoje državljani. i poreza. usmerena je ka pokriću ukupnih javnih prihoda. blisku vezu između javnog zajma. koja 41 Lovčević. zaključen u razdoblju mandata vlade. i pravnih i fizičkih lica. ugovoreni oblik i povratnost. za njenu večnu imovinu. prisutna je mogućnost izvesnih intervencija (demonstracija flotom zemlje poverioca i sl. U osnovi. što nije slučaj sa porezima. ostvarenih oporezivanjem. U situaciji kada. koji su utrošeni u neproduktivne svrhe. teško je zamisliti prinudu. nužno prisutna. Ipak. dobrovoljni. Javni zajam je destinirani oblik prihoda koji ostvaruje država. u slučaju zaključivanja zajma sa drugom državom. kao mogući metod naplate.Javne finansije ostvarenjem drugih redovnih javnih prihoda. razlike između poreza i zajmova precizno su definisane. Uprkos tome. a ne za ovu ili onu vladu».

u Sovjetskom Savezu je 1917. Neophodno je istaći razliku između dugova države. Kako u teorijskim ostvarenjima mislilaca starog veka. Nakon revolucionarnih promena. prisutna je tendencija ka neproduktivnoj upotrebi sredstava javnog zajma. Javni zajmovi u ekonomskoj teoriji 9. u izlaganju pomenute. naglašavaju stav o neopravdanom opterećenju budućih generacija. uočljiv je element kritike. 9. kroz istoriju finansija. godine došlo do odbacivanja svih ugovora. na drugoj strani. reč je o zloupotrebi državnog zajma. vezan za izvor otplate zajma. a za potrebe ratovanja. U osnovi.2. velike ekonomske škole. ističući da bi bilo uputno da aktuelne troškove države snose njeni aktuelni državljani. koje je prethodno zaključio carski režim.Javne finansije više nije aktuelna. saznaćemo iz analize razvoja javnog duga kroz istoriju. Prilikom upoznavanja sa gledištima kritičara fenomena javnog zajma. odnosno. Procesu vraćanja javnog zajma najčešće se pristupa posezanjem za sredstvima. Takva shvatanja i zaključci značajnog broja vrsnih ekonomskih teoretičara. dugo je bila prisutna dominacija argumentovane osude javnog zajma. odlukom o uzimanju državnog zajma. zanemarićemo činjenicu da je ulogu pomenutog izvora nekada imao i ratni plen. na jednoj. i dugova režima. 165 . ostvarenim u postupku naplate poreza. U slučaju trošenja sredstava javnog zajma na raskošno življenje. Klasično shvatanje javnog zajma U procesu razvoja ekonomske misli. Neretko se veliki deo sredstava javnog zajma usmeravao na pribavljanje značajnog arsenala naoružanja i vojne opreme. upućene procesu pozajmljivanja od strane države. tako i u analizama i tumačenjima istovetne problematike u delima predstavnika merkantilističke. posvećenim fenomenu ekonomskog funkcionisanja države. fiziokratske i klasične škole. imaju ishodište u objektivnom sagledavanju finansijskih prilika.2. upečatljive su negativne ocene. Da li je ova teza primenljiva bez izuzetka. U ovom kontekstu.1. kao i njihovog rasipanja u svrhe luksuznog dvorskog života. Uz podvlačenje teze o neproduktivnoj upotrebi sredstava javnog zajma. predstavnici tri.

koje može dovesti do bankrotstva državne kase. a ne kredita vladara. U slučaju slivanja dela privatnog kapitala u državnu blagajnu. čije se uporišne tačke vezuju za isticanje sledećih negativnosti: • rasipništvo u korišćenju sredstava javnog zajma. Savremena finansijska teorija javnog zajma U kapitalizmu. dolazi do smanjenja akumulacije privatnog sektora.2. predstavlja integralni deo klasične teorije javnog duga. U duhu klasičnog tumačenja prirode i opravdanosti javnog zajma. Ukoliko dođe do pojave vanrednih rashoda. Stanovište o prednosti privatnog kapitala nad javnim kapitalom. čija se uloga ogleda uspostavljanju budžetskog ekvilibrijuma. • ograničavanje ili sprečavanje privrednog razvoja. čime njegov karakter postaje javno-pravni. što je odlika koju je zadržao i u uslovima savremenog ekonomskog funkcionisanja. klasično shvatanje javnog duga moguće je sagledati posredstvom argumentovane kritike javnog kredita. kao redovnim prihodima države. • nepostojanje štednje u državnom gazdovanju. ostvarenih vanrednim prihodima. u odnosu na javne zajmove. ili će dugovi uništiti narod». imajući status kredita države. što bi se u optimalnoj meri ostvarilo davanjem prilika. troškovi sadašnjeg života države prevaljuju se na buduće generacije. Navedeni stavovi su u saglasju sa klasičnim tumačenjem funkcija javnog zajma. U nastavku izlaganja.2. Dejvida Hjuma: «Ili će narod uništiti javne dugove. U osnovi. Iz svega navedenog. 9. javni zajam je izgubio privatnopravni karakter. fokusiraćemo se na ključne uzroke nastanka 166 . sledi da prednost treba dati porezima. postupak njihovog pokrivanja ostvaruje se pomoću sredstava. • često i lako zaduživanje. jeste i čuvena rečenica znamenitog engleskog empiriste.Javne finansije sadašnje generacije. u kome bi bila omogućena njegova najracionalnija upotreba. Posezanjem za javnim zajmovima.

Javne finansije i razvoja javnog zajma iz ugla savremene finansijske teorije. sredstva za otplatu zajma. ovaj model upotrebe javnog zajma pozitivno se reflektuje na proces razvoja privrede u celini. svedoči i Kiršenkovo shvatanje ekonomske politike kao promišljene intervencije vlade u privredi. biva omogućeno funkcionisanje savremene države.. 3) Sredstva javnog zajma delimično se usmeravaju i u proizvodne investicije. Suma sredstava.. Ukoliko se oblast fiskalne politike tumači kao sastavni deo ekonomske politike. koji je u početku korišćen u procesu finansiranja investicionih radova neproizvodnog karaktera.42 1) Javni zajam jeste integralni element ekonomske politike i privrednog sistema te. u procesu efektuiranja proizvodnih investicija. Po okončanju Drugog svetskog 42 Komazec. prikupljenu u procesu naplate poreza. 4) Sve je prisutnija tendencija upotrebe javnog zajma u proizvodne svrhe. formirajući. Ž. prisutan je izazov. 1994. dođe do većeg iznosa novčanih sredstava. 549. J. što je od naročite važnosti u periodima.. Beograd: NIGP Glas. Fiskalna politika potencira domen ekonomskih i socijalnih delovanja javnog zajma. visinom može znatno premašiti sumu. na drugoj strani. Pored navedenog. S. Finansije. u situacijama kada je država dosegla gornju granicu oporezivanja. str. zaključenim u inostranstvu. ostvarena posredstvom javnog duga. M. Kovač. Ristić. ali. 167 . 2) Javni zajam predstavlja efikasan način da država.. dok je država do potrebnih sredstava dolazila na finansijskom tržištu. Radičić. 5) Dugovima. odnosno. o neophodnosti opreznog i promišljenog trošenja sredstava zajma. jačajući njen potencijal. što implicira jačanje materijalnih snaga države. povećava se nacionalna akumulacija. u vidu planiranja trošenja pomenutih sredstava na odgovarajući način. u kratkom roku. koje karakteriše visok nivo poreskog opterećenja. njegovom upotrebom.

kao prihoda države. Javni dugovi imaju anticiklična dejstva u kapitalističkim privredama. što. ulažući u izgradnju železnica. država povećava rashode. Na drugoj strani. pokrije deficit. i to. na jednoj. Problem pokrivanja budžetskog deficita samo se delimično rešava javnim dugom. Period krize i depresije karakteriše nedostatak tražnje. u cilju stimulisanja privredne aktivnosti. refleksno. država ima na raspolaganju mogućnost da. gde je prisutna neprekidna smena ciklusa: kriza. a oduzima. u situaciji niske privredne aktivnosti. prisutno je naglašeno opiranje širenju državnih funkcija. rešavajući problem nezaposlenosti. pribegava se povećanju rashoda. «silom profita». Posredstvom sopstvenih aktivnosti. zastupa novo shvatanje javnog zajma. često dovodi do smanjenja poreza. pomoću javnog duga. prisutna je upotreba javnog zajma u svrhe regulisanja celokupnog privrednog života. Pomenuti uslovi stvaraju pogodno tlo za nastanak i razvoj teorije deficitnog finansiranja. sa svoje strane. reaguje ponuda i oživljava proizvodnja. depresija. škola. Deficitno finansiranje implicira i sve češće pokrivanje budžetskog deficita sredstvima javnog zajma. prosperitet. premda je tada došlo i do bankrota mnogih zemalja. Finansijska teorija. Paralelno sa takvom tražnjom. putem kreditnih operacija i preko širenja javnog kredita (duga države kod banaka). Teorija deficitnog finansiranja za polazišnu tačku ima agregatnu tražnju.Javne finansije rata. deo štednje 168 . Sa druge strane. Na prvom koraku. U savremenim ekonomskim uslovima. odnosno. formirajući dodatnu tražnju za proizvodnim i potrošnim dobrima. u periodu velike ekonomske krize. država ima mogućnost formiranja dodatne tražnje. shodno aktuelnim prilikama. dolazi do smanjenja nivoa poreza. budući da je njegova konačna posledica formiranje još izraženijeg jaza između državnih prihoda i rashoda. čija je veličina i struktura od odlučujućeg značaja za proces funkcionisanja privrede. Pri odnosu snaga u kome budžetski rashodi imaju prevagu nad budžetskim prihodima. Dakle. Njegova uloga u privrednim tokovima gubi svojstvo neutralnosti. postajući sredstvo za regulisanje konjukture. sa ciljem da se podstakne privredna aktivnost i potražnja. privlači. na drugoj strani. u težnji za ostvarenjem određenih efekata na planu privrednog funkcionisanja. prisutan je nagli rast javnog zajma. fabrika. između ostalog. poprimajući karakteristike dinamičkog faktora sprovođenja ekonomske politike. oživljavanje.

luka. javni dug se može javiti u funkciji balansiranja budžeta. moguće je obezbediti značajna sredstva. kupujući i prodajući obveznice javnog duga na finansijskom tržištu. ovde je prisutna i nova pojava – stvaranje novca. 1. Uzroci.Javne finansije stanovništva ili deo akumulacije od privrednih subjekata. 2. Prodajući obveznice zajma. Na taj način. ukazuju na. • izgradnju železara. brojni su i raznovrsni. u praksi često ostvarenu. javni dug može imati ulogu sredstva za pokriće budžetskog deficita. podrazumeva formiranje novog duga. U slučaju kada je. što podrazumeva: • izgradnju železničkih pruga i autoputeva. koji često svedoče o prelasku stope inflacije i stope rasta nacionalnog dohotka. država ostvaruje višak platežno sposobne tražnje. elektrana. kada je reč o njegovoj upotrebi u svrhu odbrane zemlje. 3. U velikom broju zemalja može doći do disbalansa između javnih rashoda i javnih prihoda. Posredstvom javnog duga. • regulaciju rečnih slivova. 4. zaduživanjem države kod centralne banke. Dakle. Međutim. u cilju obezbeđivanja materijalne baze za otplatu dospelog duga. mogućnost kumuliranja dugova. • izvođenje melioracionih radova. U tim okolnostima. U periodu prisustva inflacije. koja će država uložiti u privredne investicije. Elementarne nepogode mogu predstavljati uzrok potreba za većom sumom novčanih sredstava. Empirijski podaci o porastu javnog duga. kao sredstvu za ostvarenje solidarnosti. Javni zajam može biti upotrebljen i za ostvarivanje ciljeva stabilizacione politike. država pribegava emisiji javnog zajma. U takvoj situaciji. na ekonomskom planu 169 . u ekonomskoj terminologiji poznato kao monetarna emisija. koji utiču na odlučivanje na potez zaključivanja javnog zajma. odnosno. zapravo. monetarno delovanje javnog duga. ali i patriotizma. pre svega iz domena ekonomske infrastrukture. država reguliše količinu novca u opticaju. Kumuliranje dugova. država može pribeći formiranju javnog duga.

ostvaruje se trend rasta efektivne tražnje. poznat u ekonomskoj praksi. odnosno. koja bi. ujedno. pri čemu je moguće mesto upisa zajma: centralna banka. pozivom na upis zajma. kako bi se otplatili dospeli dugovi i povećanje poreskog opterećenja budućih obveznika. država pristupa ubrzanoj amortizaciji javnog zajma.3. u privredu se slivaju novčana sredstva. svojim poveriocima. 9. bila manja u odnosu na ponudu. Javni zajam proizvodi i određene negativne efekte. Emisija i amortizacija javnog zajma 9. velike vanredne javne rashode i državnu intervenciju u privredi. a) Direktni metod emisije javnog zajma Osnovna karakteristika metoda direktne emisije (supskripcije ili javnog upisa) ogleda se u direktnom obraćanju države fizičkim ili pravnim licima. javni zajam preuzima funkciju generatora sopstvenog rasta. Naime. preterano zaduživanje i neracionalna upotreba javnog zajma mogu da izazovu sledeće posledice: finansijsko opterećenje budžeta. Na taj način. u pozivu za upis se precizno određuju uslovi emisije: 170 .Javne finansije zemlje. koje država uručuje nosiocima dohotka. prisutna deflacija. pokazuju spremnost da državi stave na raspolaganje deo svog dohotka. ostvarena plaćanjem obveznica zajma. Podatak. koji je nemoguće finansirati redovnim javnim prihodima.1. poslovna banka ili neka finansijska organizacija. sa svoje strane. ogleda se u činjenici da isplate kamate po zajmu. koji.3. ulazak u novi dug. Na taj način. Emisija javnog zajma Formiranje javnog zajma vezuje se za proces emisije obveznica. otkupljujući obveznice od korisnika duga. Naime. stalni budžetski deficit. rastu znatno bržim tempom od onog koji karakteriše rast zajma. Finansijska teorija i praksa poznaju dva metoda emisije javnog zajma: direktni i indirektni. Poziv za upis sadrži podatke o mestu i uslovima zajma. Ključni uzroci stvaranja javnog zajma vezuju se za: vremensko nepoklapanje formiranja javnih prihoda i javnih rashoda. inače.

Ovaj metod emisije ima svoje prednosti. prisutna je diferencijacija između ograničene i neograničene emisije javnog zajma. a u pozivu na upis precizirani su mesto i uslovi upisa zajma. u takvim uslovima. 171 . u kome mogu da vrše upis zajma. mesto i vreme upisa zajma. dakle. unapred utvrđene. kao i o određenim ratama. Ovaj podatak se direktno reflektuje na smanjenje troškova. pri čemu je. ostvarenih ubiranjem poreza. Zajam se upisuje javno. onemogućavanjem špekulacija od strane obveznika. Zajam se upisuje do. Neograničenoj emisiji javnog zajma država pristupa u vanrednim okolnostima. u pomenutom primeru. budući da se one direktno uključuju licima koja su upisala zajam. a država je u situaciji da pristupi formiranju javnog zajma. javni zajam predstavlja osnovni izvor javnih prihoda.Javne finansije • • • • • visina zajma. između njih nema posrednika. Upisnici zajma su informisani o određenom roku. U finansijskoj teoriji i praksi. pristupa se zaključivanju zajma. rok vraćanja. reč o ograničenoj (određenoj) emisiji zajma. Predstavnici države direktno uručuju obveznice upisnicima zajma. budući da. Država ima mogućnost raspisivanja zajma za potrebe finansiranja konkretnih razvojnih socijalnih ciljeva. način amortizacije zajma. Metod direktne emisije (supskripcija ili javni upis) jeste model vršenja emisije zajma od strane države. visina kamatne stope. Kada se zemlja preorijentiše na organizovanje ratne privrede. Tada dolazi do smanjenja prihoda. kao što je rat. visine. nemoguće je prikupiti potrebna sredstva naplatom poreza. a u trenutku kada je ta suma dostignuta. pozivom na upis zajma. kao i za povećanje stepena sigurnosti kontrole i to. ali i nedostatke. imajući u vidu činjenicu da banke obično uzimaju proviziju za usluge posredovanja. koji podrazumeva direktno obraćanje države pravnim i fizičkim licima.

država može doći do sredstava javnog zajma. Motiv za posredovanje. ispod parteta i iznad pariteta. tako i indirektna. Gašenje javnog zajma ostvaruje se otplatom kamate i anuiteta. nedoumice. Banka ima mogućnost da docnije prodaje obveznice zajma trećim licima. u vezi sa rezultatima ove aktivnosti. ali. ostvarujući zaradu na razlici između plaćenog kursa i kursa po kojem prodaju obveznice. prodajući obveznice zajma na berzi. budući da država odmah dolazi do celokupnog iznosa zajma.2. banke dolaze do novčanih sredstava. vezan za dosezanje punog iznosa zajma. u prvom redu. redovni javni prihodi (sredstva od naplate 172 . Nosilac funkcije zajmodavca jeste jedna ili više banaka. i to. na drugoj strani. Primena ovog metoda naročito je izražena u finansijskoj praksi SAD i Velike Britanije. ustupa bankama ili konzorcijumu banaka. Po ovom modelu.Javne finansije b) Indirektan metod emisije javnog zajma Posredovanjem jedne ili više banaka u procesu emisije zajma. kako direktna. U postupku indirektnog sistema emisije javnog zajma. čijom primenom država ostvaruje mogućnost dolaženja do sredstava javnog zajma. Primenom ovog metoda. bivaju otklonjene. po određenoj ceni. Upravo u ovome se ogleda prednost indirektnog metoda emisije javnog zajma. od strane banaka. odnosno. 9. predstavljaju. Emisija javnog zajma. dolazi odmah. Izvor sredstava za vraćanje javnog zajma. postupkom javnog upisivanja. pružajući državi potrebna novčana sredstva. koje otkupljuju obveznice zajma.3. njegova slabost vezuje za opterećenje poreskih obveznika. do isplate zajma. Preprodajom obveznica. može biti ostvarena: po paritetu. Indirektnom metodu emisije javnog zajma država pristupa u situaciji kada je prisutan element neizvesnosti. banke temelje na interesu ostvarivanja zarade u određenom iznosu. u ograničenoj količini. država odmah dolazi do celokupnog iznosa zajma. dok se. javni zajam se. Amortizacija javnog zajma Amortizacija javnog zajma predstavlja vraćanje zajma otplatom glavnice sa kamatom. Postoji i treći model. koji će bankama platiti razliku u kursevima obveznica.

1. Lišena sredstava javnog zajma. navešćemo stožerne argumente u vezi sa pomenutom aktivnošću. 4. prikupljenih putem dažbina i privredne delatnosti države. kako bi se stvorila mogućnost pozajmljivanja u periodu ratova ili u drugim kriznim uslovima. Argumenti. pod bitno nepovoljnijim uslovima. zajmovi imaju karakter neelastičnosti. privreda bi se našla u opasnosti od suočavanja sa kriznim situacijama. Posezanje za sredstvima. od izuzetnog je značaja za stanje u privrednim tokovima države. što bi se.Javne finansije poreza).3. Vrste amortizacije javnog zajma U finansijskoj teoriji i praksi došlo je do razlučivanja nekolikih oblika amortizacije javnog zajma. u prilog neophodnosti amortizacije javnog zajma. Ekonomski razlog amortizacije ubraja se u najznačajnije. kao posledicu.3. ostvarenim posredstvom javnog zajma. koje imaju epitet neophodnih. 3. U datim okolnostima. Stoga je od izuzetne važnosti pristupanje amortizaciji javnog zajma u mirnodopskim uslovima. ovaj čin bi. od kojih najpogubnije dejstvo imaju pad proizvodnje i nezaposlenost. nije moguće finansirati pomoću redovnih prihoda. Pozicija države. budući da znatan broj aktivnosti države. a to su: 173 . proizveo značajan porast dugova. 2. 9. koji imaju razvojnu tendenciju. U nastavku izlaganja. ovaj put. U slučaju vraćanja zajma zajmodavcima. a od strane države. podrazumeva neophodnost traganja za drugim izvorima sredstava. Javni zajam predstavlja značajan izvor sredstava u slučaju izbijanja ratnih sukoba ili u drugim vanrednim situacijama. Ukoliko bi došlo do neprisvajanja javnog zajma. kod zajmodavca će se javiti otklon. sa svoje strane reflektovalo na nivo budžetskog opterećenja. brojni su i veoma ubedljivi. koja ima ishodište u navedenome. Do amortizacije javnog zajma dolazi posredstvom otplate glavnice sa kamatom. vezan za spremnost za buduće upise javnog zajma.

Javne finansije

• • • • • •

direktna amortizacija javnog zajma; indirektna amortizacija javnog zajma; ugovorna amortizacija javnog zajma; automatska amortizacija javnog zajma; fakultativna amortizacija javnog zajma; monetarna amortizacija javnog zajma.

U situaciji kada se državni zajam vraća neposredno upisnicima zajma, putem lutrijskog izvlačenja, odnosno, posredstvom anuiteta, reč je o direktnoj amortizaciji. Indirektna amortizacija javnog zajma vrši se kroz kupoprodajne transakcije obveznica na berzi, dakle – pomoću postupka njihovog otkupa. Amortizacija javnog zajma, na osnovu ugovorne amortizacije, vezuje se za otplaćivanje zajma od strane države, uz uvažavanje amortizacionog plana otplate, što podrazumeva da su uslovi vraćanja zajma određeni ugovorom o zajmu i stoga se navedeni rokovi otplate moraju poštovati. U slučaju fakultativne amortizacije, država zadržava pravo da proces amortizovanja zajma otpočne, nakon što ponovo uspostavi, do tada narušen, ekvilibrijum ekonomskih tokova u zemlji. Ovo se, prevashodno, vezuje za višak prihoda u budžetu. U razdoblju rata ili privredne krize, država nema mogućnosti da čini korake u smeru amortizacije javnog zajma; ipak, paralelno sa konjukturnim razvojem privrede ili njenom stabilizacijom, odnosno, prestankom rata, država ponovo pristupa pomenutoj aktivnosti. Oblik automatske amortizacije podrazumeva funkcionisanje specijalne amortizacione kase, stvorene i finansirane od strane države, u svrhu otplate javnog zajma. Amortizaciona kasa vrši otkup obveznica zajma na berzi. Pomenute obveznice moguće je čuvati, u kom slučaju dolazi do naplate kamate po kuponima, ili uništiti. U poziciji opredeljenja za čuvanje obveznica, država ima mogućnost da unovči povučene obveznice, prodajom na otvorenom tržištu, čime dolazi do njihove ponovne pojave u opticaju. Za primenu narečenog metoda, država se najčešće opredeljuje u kriznim situacijama. Ponovno pojavljivanje amortizacionih obveznica proizvodi negativne efekte, budući da dolazi do poništenja zamisli amortizacije. Stoga je preporučljivo odlučiti se za
174

Javne finansije

uništenje, tako prikupljenih, obveznica javnog zajma. Monetarna amortizacija javnog zajma sprovodi se posredstvom smanjenja vrednosti nacionalne valute, pojave, u ekonomskoj terminologiji poznate kao depresijacija novca. Ovaj postupak implicira čitav niz negativnih posledica.
9.3.4. Konverzija i konsolidacija javnog zajma

Posredstvom amortizacije, država teži da smanji obim javnog duga, otplaćujući zajam. Samim tim, dolazi do smanjenja nivoa godišnjeg opterećenja javnog zajma u budžetu. Konverzija javnog zajma podrazumeva postupak, kojim se smanjuje visina kamate javnog zajma, dok vrednost duga ostaje nepromenjena. U uslovima savremenog ekonomskog funkcionisanja, u svrhu pokrića kamate, odliva se preko 16% budžetskih prihoda. U ekonomski razvijenim zemljama, od 30% do 70% ukupnih javnih prihoda vezuje se za podmirenje obaveze po dugu. Ovaj fenomen je poznat kao tzv. služba duga. U finansijskoj teoriji i praksi razlikuje se konverzija u širem i konverzija u užem smislu. Konverzija u užem smislu svodi se na sniženje kamatne stope, sa ciljem da se postigne smanjenje tereta javnog zajma, premda se obaveza, vezana za javni zajam, ne menja, a u nekim slučajevima može doći i do njenog povećanja. Pomenuti model konverzije u užem smislu, pokušaćemo da preciznije protumačimo, analizirajući promenu kamatne stope na tržištu kapitala. Pretpostavimo da je kamatna stopa na tržištu kapitala pala na niži nivo, usled promene opšteg stanja u privredi. Država plaća kamatu, ustanovljenu ugovorom o zajmu, a koja može biti viša od kamate na tržištu kapitala. U tom slučaju, u dogovoru sa partnerima obveznica, država može da snizi kamatnu stopu, ranije zaključenog zajma. Zajmodavci (poverioci) tada mogu tražiti da im se pozajmljeni resursi vrate (ukoliko ne prihvate kamatne stope) ili da im se stare obveznice zamene novim, koje imaju niže kamatne stope. U slučaju konverzije javnog zajma u užem smislu, država teži da smanji budžetski teret po osnovu kamatnih troškova. Finansijski razlog konverzije vezuje se za snižavanje kamatnih stopa.

175

Javne finansije

Konverzija u širem smislu zapravo je konsolidacija javnog

zajma. U situaciji kada predmet konverzije javnog zajma predstavljaju: kamatna stopa, rokovi otplate, način amortizacije i poreske beneficije, reč je o konsolidaciji duga. Cilj konsolidacije oličen je u sjedinjavanju, tj. spajanju više zajmova, koje karakterišu različiti uslovi otplate, u jedan zajam, sa novim, jedinstvenim uslovima otplate, pri čemu govorimo o tzv. unifikaciji zajma. Na drugoj strani, cilj konsolidacije može predstavljati pretvaranje (konvertovanje) zajmova sa kraćim rokovima otplate. U pomenutom slučaju, govorimo o fundiranju dugova. Konsolidacija, u izvornom značenju, a u kontekstu ekonomske terminologije, zapravo označava pretvaranje letećih zajmova u konsolidovane zajmove. Zemlje u razvoju, koje se, u pravilu, nalaze u poziciji prezaduženosti, koriste konsolidaciju i konveriju zajma kroz sistem zahteva za: • sniženjem kamatne stope; • odlaganjem početka otplate zajmova, prolongiranjem rokova vraćanja ino-zajmova (reprogramiranje zajmova); • refinansiranjem zajmova (uzimanje novih zajmova za isplatu dospelih obaveza po inostranom dugu). Pri upisu zajma, država sebi obezbeđuje pravo da obavi konverziju, i to posebnom klauzulom o konverziji. Vlasnici obveznica (upisnici zajma) nemaju interes za konačnom isplatom zajma, budući da, prateći situaciju na finansijskom tržištu, dolaze do saznanja da, na primer, kamatna stopa za plasman na finansijskom tržištu iznosi 5%, dok je kamatna stopa na javni zajam 10%. Samim tim, oni, zapravo, ne mogu unosnije plasirati svoja sredstva, nego što to već čine, stoga, daju saglasnost na nove uslove zajma, pri čemu se realizuje osnovni cilj konverzije, vezan za rasterećenje budžeta. Postoji nekoliko osnovnih razloga za konverziju državnih zajmova. Njih je moguće klasifikovati kao: ekonomske, političke i pravne razloge: 1. Ekonomski razlozi. Usled promene privredne situacije, može
176

Javne finansije

doći do smanjenja nivoa kamata na tržištu kapitala. S tim u vezi, država dolazi u poziciju da duže vreme plaća višu kamatu, u odnosu na onu koja je formirana na tržištu kapitala. Na taj način se stvaraju uslovi za rast javnih rashoda. Država, potom, posredstvom konverzije zajma, direktno pristupa ostvarenju cilja, vezanom za snižavanje rashoda u budžetu. Snižavanje nivoa budžetskih rashoda, pomoću konverzije javnog zajma, odnosno, smanjenjem visine kamatne stope, podrazumeva i mogućnost smanjenja poreskog tereta. 2. Politički razlozi. Država ima obavezu izvršenja konverzije zajma, u situaciji kada svojim zajmodavcima treba da plaća kamatu, višu od kamate, formirane na finansijskom tržištu. 3. Pravni razlozi. Sa pravnog stanovišta, konverzija podrazumeva postupak koji se odvija u sklopu dve odvojene aktivnosti, koje čine: • otkazivanje i ponuda isplate starog zajma; • stvaranje novog zajma u istom iznosu, uz nižu kamatu. U većini slučajeva, sklapanje novog zajma vrši se sa vlasnicima obveznica starog zajma. Bitno je istaći da se suština konverzije ne ogleda u vraćanju zajma, već u smanjenju rashoda u budžetu, kako bi se postiglo rasterećenje budžeta. Ako za polazište uzmemo činjenicu da ugovor o zajmu povezuje zajmodavca i zajmoprimca (državu), moguće je nedvosmisleno zaključiti da će smanjene kamate po javnom zajmu uticati na finansijski status zajmodavca, budući da je reč o njihovim prihodima. U praksi, vlasnik obveznica se nalazi pred problemom logičnog ekonomskog izbora: u situaciji kada kamata zajma iznosi 9%, dok kamata za plasman na finansijskom tržištu ima vrednost od 7%, unosnije je posedovati obveznice zajma i prikupljati prihod do konačne isplate zajma. Dakle, u procesu konverzije zajma ne dolazi do povećanja starog zajma, već vlasnici obveznica starog zajma prihvataju nove uslove zajma, pri čemu su ponovo dali svoje prihode na raspolaganje državi, odnosno, nisu povukli uložena novčana sredstva. Ipak, potrebno je naglasiti da
177

Javne finansije

država, prilikom zaključivanja zajma, tj. pri upisu zajma, posebnom klauzulom o konverziji, sebi, zapravo, daje mogućnost konvertovanja zajma nakon određenog perioda.
9.4. Klasifikacija javnih zajmova

U finansijskoj teoriji i praksi prisutni su brojni pokušaji klasifikacije javnih zajmova. U zavisnosti od kriterijuma podele, razlikuju se sledeći oblici javnih zajmova: 1. unutrašnji i spoljašnji zajmovi; 2. kratkoročni, srednjoročni i dugoročni zajmovi; 3. dobrovoljni, patriotski i obavezni zajmovi; 4. leteći i konsolidovani zajmovi; 5. novčani i robni krediti; 6. produktivni i neproduktivni zajmovi; 7. zajmovi po paritetu, ispod pariteta i iznad pariteta; 8. međunarodni zajmovi, zajmovi od finansijskih institucija i zajmovi od stanovništva; 9. zajmovi sa javnim upisom, prodajom obveznica i zaduživanjem, na osnovu ugovora o kreditu; 10. zajmovi užih i širih teritorijalnih zajednica; 11. zajmovi države i zajmovi od šireg interesa, sa garancijom države.
9.4.1. Unutrašnji i spoljašnji javni zajmovi

Podela javnih dugova na unutrašnje i spoljašnje zasnovana je na teritorijalnom principu. U slučaju nastojanja da se preciznije sagledaju elementi ove podele, neophodno je posedovati informacije u vezi sa mestom, gde je zajam zaključen, kao i sa vrstom valute, pri čemu se misli na domaću, odnosno, stranu valutu. Pored navedenog, relevantan je i kriterijum razlikovanja unutrašnjih i spoljašnjih zajmova, temeljen na podatku o sedištu, to jest, prebivalištu zajmodavca. Država pristupa zaključenju spoljnih zajmova kod: • vlada stranih zemalja;

178

dominantni u procesu definisanja nivoa društvenog bruto proizvoda. Jedan od bazičnih motiva za odluku o zaključivanju inostranog zajma. 179 . Na drugoj strani. stanovništvo.Javne finansije • • • međunarodnih i regionalnih finansijskih institucija. mogu se usmeriti ka finansiranju budžetskog deficita. a tokom procesa stvaranja nacionalnog dohotka. koje se odlikuju visokom koncentracijom slobodnih novčanih sredstava. za privredne prilike zemlje. obezbeđena posredstvom inostranih zajmova. kako bi se aktivirali nedovoljno iskorišćeni ljudski i prirodni resursi. jesu: prirodno bogatstvo. u svrhu korekcije obaveza u međunarodnim ekonomskim odnosima. u razvijenim zemljama. kao i visokorazvijenim sistemom štednje. dat nekoj od zemalja u razvoju. karakterističan je nedostatak novčanih sredstava. prevashodno kada je reč o vojnim i drugim neprivrednim rashodima. Postoji mogućnost upotrebe ovih sredstava. namenjenog finansiranju privrednog razvoja. koja se odlučuje na zaključivanje inostranog zajma. Zajmodavci se. što podrazumeva da zemlja ne mora nužno biti u finansijskim neprilikama. pa i stanovništvo. kako bi se postiglo smanjenje deficita u platnom bilansu. koje ostvaruje određena zemlja. U pomenutom slučaju. što je od prvorazrednog značaja. Spoljni zajmovi se koriste. komercijalnih banaka. bankarskih konzorcijuma. uvažavajući činjenicu da se servisiranje spoljnog duga vrši sredstvima iz nacionalnog dohotka. traže pretežno u krugovima ino-partnera. prisutna je težnja ka unosnom ulaganju slobodnog kapitala. Sredstva. odnosno. Faktori. Ulogu spone u realizaciji ovih interesa. stavilo u funkciju uvećanja društvenog proizvoda. od velike je važnosti adekvatna kapitalna oprema. Ne može se zanemariti činjenica da je nemali broj južnoameričkih zemalja bio kreditiran od Velike Britanije i da su formirale kapitalnu opremu sredstvima spoljnog duga. premda je spoljni dug moguće zaključiti i u situaciji kada je spoljni zajam jeftiniji od unutrašnjih zajmova. u takvim slučajevima. često predstavlja upravo zajam. U osnovi. predstavlja formiranje dodatnog izvora akumulacije. Spoljni zajmovi se zaključuju radi ostvarivanja brojnih ciljeva i zadataka nacionalne (domaće) ekonomske politike. Kako bi se prirodno bogatstvo. nivo razvijenosti sredstava za proizvodnju.

tokom njihove upotrebe. koja će docnije biti upotrebljena u svrhu vraćanja duga. mrtvim zajmovima. usled postojanja povezanosti domaćeg i spoljnog duga sa realnim i očekivanim ekonomskim položajem zemlje. ostvarena spoljnim zajmovima. međutim. 1980. problemu servisiranja spoljnih zajmova pristupa se posredstvom odlaganja otplate dospelih obaveza sa povećanjem troškova. ne dolazi do povećanja nacionalnog dohotka. zemlje poput Švajcarske. što pretpostavlja dodatna izdvajanja domaće akumulacije. a za otplatu starih dugova. naglašena eskalacija spoljnih dugova učinila je da se nacionalni dugovi čitavog niza zemalja nađu u drugom planu. odnosno.2. racionalna i efikasna upotreba javnog zajma je od izuzetne važnosti. kojima se otplaćuju dospele obaveze prema drugim zemljama. modernizacije privrede. kao i za obezbeđenje monetarnih i deviznih rezervi zemlje. koriste se u procesima: finansiranja privredne infrastrukture.Javne finansije govorimo o tzv. Sredstva. a iz porasta društvenog proizvoda. Uporedo sa navedenim. beleženjem novih. postupkom refinansiranja dugova. smanjenja stope uvoza. Sa aspekta nacionalne ekonomije. Tokom 1982. budući da. uporedo sa tim.4. prisutna je tendencija rasta značaja postupka upravljanja dugom. 9. smanjenje deviznog priliva i deviznih rezervi. koje karakterišu: niska stopa privrednog rasta. obezbeđenja deviznih sredstava. godine. u ekonomskoj terminologiji poznat kao reprogramiranje duga. Blagovremena otplata javnog duga temelji se na materijalnim mogućnostima privrede. Početkom devedesetih godina. potrebno je pretočiti u devize. dogoditi da zemlja dođe u stanje prezaduženosti. Tokom procesa ekonomskog prilagođavanja zemlje. to jest. sniženje cena primarnih proizvoda i sirovina. Pomenuti model jeste najsvrsishodniji i najefikasniji u procesu formiranja sredstava. što predstavlja proces. U tim okolnostima. Upravljanje unutrašnjim zajmom Unutrašnji i spoljašnji dugovi vrše opterećenje državnih izvora finansiranja. opadajući izvoz. 180 . godine. kako bi se eliminisala opasnost od prezaduženosti. potrebno je usmeriti pažnju na mogućnosti zemlje za vraćanje anuiteta. Švedske i SR Nemačke nisu imale javni dug. Tako povećane transfere domaće akumulacije. Može se. posredstvom povećanja stope izvoza i.

koja implicira svakodnevno slabljenje kupovne moći nacionalne novčane jedinice. za jedno i za drugo. Ekvador. logično je izvesti zaključak da ona može dovesti do obezvređenja javnog duga. kao i do njegovog smanjenja. D.Javne finansije nameće se neophodnost upravljanja javnim dugom. iskazane u domaćoj valuti. zbog neuspele realizacije adekvatnog fiskalnog prilagođavanja zemlje. nastavak tendencije povećanja unutrašnjeg duga proizvodi ozbiljne negativne posledice. Posredstvom indeksacije. str. na unutrašnjem planu. javni dug je denomiran u domaćoj valuti. pri tome. Bolivija. porezi nisu beležili trend rasta i. suprotne od onih koji su priželjkivani prilikom njegovog aktiviranja. koju odlikuje visok nivo spoljne zaduženosti zemlje. Čile. moguće je da se 43 Tomljenović. desetogodišnjem periodu. Maroko. Nigerija. Krupni problemi se javljaju u trenutku kada unutrašnji zajmovi pređu prag od 25% društvenog proizvoda i kada servisiranje duga otvori put reprogramiranju jednog njegovog dela. s obzirom da je ostvarivanje programa prilagođavanja privrede u direktnoj zavisnosti od uspeha sprovođenja navedenog postupka. istovremeno. U ovom. Brazil. a da. Filipini. došlo je do povećanja nivoa unutrašnjeg duga. Potrebno je imati na umu da ovaj proces može imati efekte. u situaciji kada se vodi neodgovarajuća fiskalna politika. Uz sve navedeno. godine. Putem indeksacije. usled činjenice da se država. te nije indeksiran. U okviru sistema upravljanja javnim dugom. U razdoblju od 1982. čiji je dug beležio visok nivo. ili. Peru. vrednost glavnice. prevashodno. 1990. na vantržišnoj osnovi. Meksiko. U poziciji. 156. kakve su: Argentina. U slučaju da nacionalna ekonomija određene zemlje beleži inflaciju. može se vezati za indeks potrošačkih cena ili za devizne kurseve. u ekonomskom trenutku za koji se vezuje odsustvo finansijskog priliva iz inostranstva. zaduživala kod privatnog sektora. čija slojevitost zahteva da budu posebno naglašeni.43 Postoje izvesni ekonomski problemi. u cilju održavanja opšteg nivoa cena. stanje unutrašnjeg duga se pogoršalo u odnosu na stanje spoljnog duga za sve zemlje u razvoju. Venecuela i Jugoslavija. Beograd: Savremena administracija.. moguće je prekinuti pomenuti spoj između inflacije i javnog duga. do 1992. U modernim privredama. 181 . Urugvaj. Obala Slonovače. koeficijent odnosa poreskih obaveza i društvenog prihoda imao je suviše visoku vrednost. Kolumbija. Finansijska teorija i politika.

na taj način što će se davati zajmovi i krediti. Dugoročni zajmovi se zaključuju. Spoljna zaduženost se udvostručila u zemljama u razvoju. deficit platnog bilansa i prezaduženost. • širenju međuekonomske saradnje u okviru istočne i centralne Evrope. i to plasmanom dugoročnog kapitala. krećući se od 839 milijardi dolara. petnaest godina.4. odnosno. koja podrazumeva: visoku stopu inflacije. uz uvažavanje roka vraćanja. Upravljanje spoljnim zajmovima Period krize dugova zemalja u razvoju.3. kao i u infrastrukturu.4. srednjoročni i dugoročni zajmovi Polazeći od kriterijuma vremena vraćanja zajma.Javne finansije pojave i drugi problemi. • širenju spektra izvoznih tržišta razvijenih zemalja. Kratkoročni zajmovi se zaključuju na period od jedne do tri godine. domaćinstava. smenilo je nastupanje porasta dugova preduzeća. s tim što se i u ovom slučaju javlja tendencija skraćenja. i to na dvadeset. treba tražiti u: • porastu domaće tražnje. koji se kreće u rasponu od deset do trideset godina. uz prisustvo tendencije skraćenja roka na sedam. 182 . posredstvom ulaganja materijalnih sredstava u procese socijalnog staranja. Model prevazilaženja dugova krize u zemljama u razvoju. Rok vraćanja srednjoročnih zajmova kreće se u intervalu od tri do deset godina. što je vrednost koju je dostigla u 1992. 9. U uslovima ekonomske krize zemalja u razvoju. koliko je iznosila 1982. razlikuju se kratkoročni. srednjoročni i dugoročni zajmovi. 9. godine. vezanog za prilagođavanje strukture dospeća.4. ka zemljama u razvoju. godini. osamdesetih godina XX veka.700 milijardi. pet godina. finansijskih institucija i vlada u razvijenim zemljama. kao i posredstvom povećanja kapitala. do 1. odnosno. otvorena je mogućnost generalnog skraćivanja rokova. poput onog. Kratkoročni.

preciznije. određuje rok u kome će zajam biti vraćen zajmodavcima. vezuje se za prerogative koje država nudi. i to u vidu visine stope kamata i poreskih beneficija. logično se nameće pitanje definisanja njihovih sličnosti. koja je niža od tržišne kamate. razlikuju se: dobrovoljni. u državnoj represiji. Država nudi korist potencijalnim zajmodavcima.4. država određuje upisnike zajma– zajmodavce. na jednoj. koja se nalaze u ulozi zajmodavaca. Dobrovoljni zajmovi temelje se na sporazumu između upisnika zajma i države. Patriotski dugovi između države i upisnika zajmova. patriotski i obavezni zajmovi. spoljni dug je uvek i dobrovoljni dug. Obavezni. kao i kamate vezane za postupak vraćanja dobrovoljnog zajma. uz poštovanje principa dobrovoljnosti i solidarnosti. tj. odnosno. Motiv zaključivanja patriotskih dugova obično se vezuje za viši interes zajednice. U ovom trenutku njihovog međusobnog poređenja. Primera radi. tj. i razlučivanja karakteristika. 183 . mogućnost da se na kamate obveznica ne plaća porez. Dobrovoljni. Država. koje ih čine različitim. kao i visinu iznosa.5. prilikom upisa prisilnog zajma. Zapravo. kao što su: kamate na obveznice zajma. U zavisnosti od raspoloživog dohotka. mogućnost da se izmiri poreski dug obveznicima zajma. na drugoj strani. koje su više od kamata na tržištu. kao i visinu kamate. motiv upisnika zajma. zaključuju se na bazi apela i patriotske dužnosti svih u društvu. te mu se pristupa u slučajevima kao što su: epidemije.Javne finansije 9. Ukoliko je reč o prinudnom zajmu. u zavisnosti od načina zasnivanja kreditnog odnosa između države i upisnika zajma. patriotski i obavezni zajmovi Prema modelima. odbrana zemlje ili saniranje posledica elementarnih nepogoda. prinudni zajmovi imaju utemeljenje u prisili države. biće preciziran stepen njihove finansijske obaveze prema javnom dugu. od materijalnih mogućnosti pravnih i fizičkih lica. Ovi zajmovi se često nazivaju i poreskim zajmovima. u ovom slučaju. koju će u te svrhe izdvojiti upisnici zajma. putem kojih država dolazi do potrebnih sredstava.

što se. prikupljenih putem letećeg zajma. 9. nasuprot tome. najčešće kada sredstva. što predstavlja okosnicu njihovog razlikovanja od poreza. koja nisu blagovremeno formirana. 184. u jednom trenutku će se vratiti u ruke zajmodavca. nemaju slobodu opiranja u slučaju upisa javnog zajma. koje država zaključuje. dok. za državne zajmove sa rokom otplate do godinu dana. nisu ostvarena u potrebnoj visini. u situaciji kada su redovni rashodi veći od U domaćoj finansijskoj terminologiji. šest ili devet meseci. U osnovi. Leteći (kratkoročni) i konsolidovani (dugoročni) javni zajam Prema kriterijumu vremena. najduže na period do godinu dana. Beograd: Službeni list SRJ. odnosno. i njihova namena nije unapred utvrđena. moguće je ostvariti pomoću sredstava. 45 Lovčević. uglavnom na tri. manifestuje u neusaglašenosti priticanja i trošenja budžetskih prihoda. 1993. Oni zapravo. Leteći zajmovi su privremeni dugovi. u nedostatku budžetskih sredstava.6. unutrašnji državni zajmovi se dele na leteće i konsolidovane.4. pokrivanje realnih budžetskih deficita45 jeste funkcija finansiranja letećih zajmova. koriste u svrhu pokrića privremenog nesklada između priticanja budžetskih prihoda i izvršenih budžetskih rashoda. prikupljena dobrovoljnim zajmom. Institucije javnih finansija. pod imenom prisilnog zajma. Upravo ova karakteristika formira temelj sličnosti ovog modela zajma sa porezima. Ipak. sredstva koja.. 184 44 . između ostalog.Javne finansije U slučaju da država unapred utvrđuje upisnike zajma. J. preuzet je francuski termin la dette flottante (leteći dug). Prinudni zajmovi se zaključuju u posebnim prilikama. a) Leteći (kratkoročni) javni zajmovi44 U funkcionisanju budžeta države mogu se javiti poteškoće. u pravilu. to implicira njihovu obavezu da pomenuti zajam upišu. Premošćavanje ove neravnoteže između budžetskih prihoda i rashoda. Oni se. str. uvećana za visinu iznosa kamata. cirkulišu ka državnoj blagajni. poreska davanja imaju obeležje bespovratnosti.

ista bivaju ponovo stavljena na raspolaganje. te se dug kod poslovnih banaka pretače u dug kod emisione banke. dok joj. Leteći zajmovi se mogu koristiti u slučaju rata. pri čemu imaju ulogu nosilaca funkcije. pri čemu je obavezna da vrati pomenuta sredstva na kraju fiskalne godine. unapred isplaćuje. M. država ima mogućnost beskamatnog dobijanja i korišćenja obrtnog kapitala. sinhronizaciji prihoda i rashoda. u ovom slučaju. Sledeći ekonomsku logiku. Tako otkupljene obveznice. ovde je neophodno stvaranje izvesnih pretpostavki. Leteći zajam se može javiti u tri oblika. Pored toga. uticati na tražnju. koji se kreće u rasponu od tri.. Poslovne banke imaju obavezu da precizirane iznose sredstava upisuju kao javni zajam.. tj.. sledeće godine. 1994. mobilišu svoj neiskorišćeni kreditni potencijal.Javne finansije budžetskih prihoda. odnosno. da otkupljuju određene državne obveznice. koje opravdavaju upotrebu javnog zajma. preko šest. Radičić. Beograd: NIGP Glas. kao i za objektivnu procenu porasta prihoda u narednim mesecima (najčešće u intervalu od dva do tri meseca). leteći zajmovi mogu biti i administrativni. odnosno kamate. javni zajam kod poslovnih banaka i javni zajam u vidu blagajničkih zapisa i bonova. J. i to u obliku avansa. Banke. str.46 Javni zajam kod centralne banke podrazumeva čin zaduženja države kod centralne banke. U tom slučaju se zaključuje leteći zajam. blagovremeno se pokrivaju državni rashodi. poslovne banke koriste u svrhu plaćanja ili se javljaju kod centralne banke sa namenom da podupru proces refinansiranja. uz nisku kamatu i na kratak rok. kroz blagajničke zapise. a pozajmljena sredstva se vraćaju iz redovnih državnih prihoda. Finansije. oličene u otklanjanju deficita državne kase. u koje se ubrajaju: javni zajam kod centralne banke. Ristić. U pomenutim uslovima. U svakom slučaju. 185 . vezanih za trenutno postojanje viška rashoda nad prihodima. Kovač. do devet meseci. 559. odnosno.. Ž. Kamata se. S. prodaju 46 Komazec. zaključujemo da će visina kamatne stope.

ovde se nameće pitanje mogućnosti da upotreba blagajničkih zapisa proizvede negativne efekte na državne finansije. porast cena. leteći zajmovi moraju biti otplaćeni u toku jedne godine. uz nepovoljnije uslove. kao i likvidnosti banaka. Stoga oni predstavljaju. mora se ispoštovati. u postupku formiranja. duži od jedne budžetske godine. prikuplja potrebna novčana sredstva. dolazi do odvajanja jedne funkcije blagajničkih zapisa – regulisanja količine novca u opticaju. Država ima mogućnost da. duži od jedne budžetske godine. Dugoročni (konsolidovani) javni zajam zaključuje se na period. izazivaju promene. 1. i u našoj privredi. javiće se neželjene posledice: izdavanje novca bez robnog pokrića. u ovom slučaju. b) Konsolidovani (dugoročni) javni zajmovi Namena sredstava javnog zajma može biti unapred utvrđena (primera radi. konsolidovanim dugovima države. postoje dva moguća rešenja: nekontrolisana emisija novca i pretvaranje letećih zajmova u konsolidovane (dugoročne) zajmove. Ukoliko se država nalazi u nepovoljnoj privrednoj situaciji i nije u stanju da reguliše obavezu letećih zajmova.inflacija. Ova opasnost postaje realna u slučaju da se ne limitira kvantum izdatih blagajničkih zapisa. U suprotnom. Ipak. Analizirajući efekte letećih zajmova. ali. promenama u kamatnoj stopi na blagajničke zapise. odnosno. Obaveza države. Ako se. korišćenja i vraćanja letećih zajmova. u vidu povećanja ili smanjenja slobodnih novčanih sredstava banke. 2. u značajnoj meri zastupljen. odnosno. Promene u kupoprodajnim transakcijama blagajničkih bonova.Javne finansije blagajničkih zapisa. možemo izvesti određene zaključke. a najčešće podrazumeva 186 . U tom smislu. reč je o dugoročnim. pad vrednosti nacionalne valute. odnosno . zajam zaključuje na period. Stoga se blagajnički zapisi izdaju na osnovu zakonskih propisa. država raspisuje javni zajam za izgradnju važne saobraćajnice ili za potrebe zemlje u ratnim okolnostima). instrument ekonomske politike u mnogim razvijenim zemljama.

u periodima postojanja budžetskog suficita. amortizuje – otplati. amortizacioni zajmovi se nazivaju otplatničkim zajmovima. Amortizacioni zajmovi se mogu podeliti na: zajmove sa utvrđenim rokom otplate i zajmove sa promenljivim rokom otplate. Od značaja je istaći da država utvrđuje fiksne rokove vraćanja. redovno plaća ugovorene kamate. zapravo. Zajmovi sa utvrđenim rokom otplate sadrže obavezu države da zajam. donosi država. anuiteta. očigledno. odnosno. Dakle. koji se kreće u intervalu od pet do dvadeset godina. sa rokom otplate u rasponu od dve do pet godina. poznata je podela amortizacionih zajmova na: kratkoročne. dužnik. tj. a od strane zajmoprimca. kao što postoji i mogućnost otkupa obveznica javnog zajma od strane države. U finansijskoj teoriji. Amortizacioni zajmovi predstavljaju oblik konsolidovanog javnog zajma. čime se. Suština rentnih zajmova sadržana je u obavezi države da. uz plaćanje kamate u određenom iznosu. čiji je rok otplate preko dvadeset godina. gasi zajam. prema utvrđenom amortizacionom planu. koji podrazumeva obavezu države. da zajam vrati. c) Večita renta Ugovor o zajmu ne mora sadržati precizno određene rokove 187 . Ipak. Zajmodavci nemaju mogućnost traženja povraćaja svojih sredstava u određenom roku. Kriterijum podele. sledstveno utvrđenom planu. koji uključuje kamatu i otplatu zajma. kao i njihovog poništavanja. dugoročne. kao zajmoprimac. koje su obično više u odnosu na tržišne kamate. Takođe. ne preuzimajući obavezu unapred. preuzetu prilikom samog formiranja zajma. srednjoročne. koje karakteriše termin za otplatu.Javne finansije razdoblje od nekoliko godina do nekoliko decenija. pri čemu je zajam moguće otplatiti i pre dospeća roka. Država će pristupiti otplati zajma kada se za to stvore potrebni uslovi. tj. predstavljaju rokovi za vraćanje zajma. Do tog trenutka. Postoje dva oblika dugoročnih zajmova: amortizacioni (zajmovi sa rokom) i rentni (zajmovi bez roka). njegova namena je unapred određena. upisnicima javnog zajma će uredno staviti sredstva plaćanja na ime kamate javnog zajma. konačnu odluku o tome kada će otplatiti zajam. država otplaćuje anuitete. saglasno utvrđenom amortizacionom planu.

prilikom okorišćavanja sredstvima. što podrazumeva njen status predmeta kupovine i prodaje. već na mogućnost da se oslobodi obveznice rentnog zajma njenom prodajom na berzi. 186. bilo putem rasta poreza. nastaviće kontinuitet ubiranja kamate. koje. jer. 9. koji podrazumeva mogućnost nedefinisano dugog trajanja javnog zajma. J.Javne finansije vraćanja. str. do trenutka kada će država vratiti pozajmljena sredstva. proces. 188 . 1993 . stabilizuje. isplaćene od strane države. U ovom trenutku. realizovan pod navedenim uslovima. neminovno. udeo duga u BDP-u: • kresanje deficita. tangira i problematiku rizičnosti ulaganja u hartije od vrednosti. uloženi u obveznice državnog zajma. bilo putem kresanja javne potrošnje. Institucije javnih finansija. Ovaj oblik zajma je sve češće zastupljen u razvijenim zemljama. bazirajući svoju ekonomsku računicu na tezi da su kapitali. • finansiranje kroz emisiju novca. u pomenutom kontekstu finansijskog tržišta. zajmoprimac ima obavezu plaćanja večite rente. došli smo do pitanja poverenja. kao i obezbeđenje redovnog primanja kamate. od strane poverioca. upisnik zajma ne mora čekati na momenat povraćaja uloženih sredstava. posredstvom državne otplate zajma od strane države. u ekonomskoj terminologiji je poznat kao večiti zajam.47 U uslovima savremenog tržišnog funkcionisanja. uz eventualno stvaranje primarnog viška. koje stoje na raspolaganju vladi koja želi da. Tri načina stabilizovanja javnog duga Postoje tri opcije. kao i potencijalni kupci obveznica rentnog zajma. ili do momenta prodaje obveznica zajma na efektivnoj berzi. u ekonomskoj teoriji i praksi poznat kao monetizacija. Zajam. Potpisnici ugovora su napravili sporazum. obračunate po nešto višim stopama. Novi vlasnik obveznice rentnog zajma. neuništivi – nemoguće ih je izgubiti. obveznicu rentnog zajma je moguće unovčiti. a potom i smanji visoku i eksplozivnu stopu zaduženosti. Beograd: Službeni list SRJ. Takav stav ima uporište u shvatanju o večitom postojanju države. najpre. Sledstveno tome. ostvarenim njegovim formiranjem.. odnosno. imaju visok stepen poverenja u status državnih finansija.5. bez sumnje. 47 Lovčević. upisnici rentnog zajma.

godine bila je negativna. državni dug se vodi u formi nominalne neindeksirane aktive. On je tradicionalno bivao najzastupljeniji u zemljama koje su. poput Španije i Italije. 9. dok se. ogleda se u primeni inflacionog poreza na nominalnu aktivu. Uprkos svemu navedenom. u drugom slučaju se oporezuju vlasnici nominalne aktive (novca. koja se prilikom konstituisanja principa funkcionisanja nacionalne ekonomije. Emisiona dobit i inflacioni porez Inflatorno finansiranje na dvojak način uzrokuje smanjenje tereta duga. uvele relativno veliku obaveznu bankarsku rezervu. oporezuju krajnji poverioci javnog duga. Ilustracije radi. kretala u suprotnom smeru. koji će se boriti za svoje radno mesto). u Portugaliji. uzrokuje proteste interesnih grupa (na primer. Danska. hartija od vrednosti). očekivano.1. Kada cene rastu. U prvom slučaju.2. veštački stvarajući uslove za visok nivo tražnje za primarnim novcem. Međutim. Neke od zemalja. državnih službenika. Inflacioni porez i kapitalni gubitak odnose se 189 . za čije je nacionalne ekonomije vezan problem zaduženosti (Belgija. preokrenule su saldo na svom budžetskom računu. ovaj prihod je suviše mali. Smanjenje javne potrošnje. vrednost duga erodira. u pravilu. u trećem slučaju. Irska i Italija). izaziva negodovanje obveznika. Prvi model se vezuje za emisionu dobit. a vlasnici duga trpe kapitalni gubitak. U najvećem broju slučajeva. emisiona dobit u toku 1995. da bi se u njegovim okvirima mogla realizovati temeljna stabilizacija duga. ovaj metod je najteže realizovati. Rast poreza. Kresanje deficita Kresanje deficita predstavlja najkorektniji metod stabilizacije zaduženosti. kao i tokom njenog sprovođenja.5. Sva tri načina predstavljaju svojevrsne metode oporezivanja. reč je o standardnom modelu oporezivanja.5. posmatrano kroz prizmu politike. Premda nije beznačajan. 9. Drugi model delovanja na smanjenje tereta duga. nekolicina evropskih zemalja je istrajala u sprovođenju i primeni ove akcije. snižavajući nivo obavezne rezerve.Javne finansije • objava moratorijuma na deo ili na čitav iznos duga.

zaustavljanje hiperinflacije je izuzetno skupo i stoga se koristi isključivo u ekstermnim 190 . hiperinflacija izmiče kontroli. koji je nominiran u lokalnoj valuti. dolazi do potpunog topljenja vrednosti nominalne aktive. U navedenoj činjenici nalazi se ishodište tumačenja teze. U budžetskim računima najpreciznije se ogleda značaj realne kamatne stope. u kome bi moglo doći do promene postojeće aktive: ex post realna kamatna stopa pada. vezanoj za reakcije vlasnika duga. Naravno. kreatori ekonomske politike zemlje moraju permanentno proizvoditi neočekivanu inflaciju. u slučaju da dođu do zaključka da će nastupiti period inflacije. kako bi prikupili porez. reč je o redukciji realne vrednosti državnog duga. U stanju hiperinflacije. Ex ante realne kamatne stope uvek imaju pozitivnu vrednost. Emisiona dobit i inflacioni porez proizvode međusobono isprepletena dejstva. potom. posredstvom mehanizma inflatornog oporezivanja. ex post realne kamate predstavljaju samo odraz inflatornih kretanja. pad realne kamatne stope mora prethoditi ovom činu.Javne finansije kao lik i njegov odraz u ogledalu. Nominalna kamatna stopa raste zajedno sa inflacijom. konstantno zadržavajući preciziranu vrednost. te se realna kamatna stopa ne menja. koji će. nema dobitka za državu. Emisija novca izaziva rast novčane ponude i inflaciju. niti gubitka za vlasnike nominalne aktive. inflatorno oporezivanje može da uzrokuje smanjenje samo onog duga. proizvela tendenciju smanjenja duga. Međutim. Nadalje. nominalna kamatna stopa na dugoročnu aktivu ne trpi promene. nije zadovoljen uslov postojanja potrebnog perioda vremena. Na drugoj strani. prema čijim navodima. da bi. ovaj mehanizam funkcioniše isključivo ukoliko je reč o neočekivanoj inflaciji. Upravo na pomenuti način. Uzrok leži u činjenici. U situaciji neočekivanog i dovoljno brzog rasta stope inflacije. Negativna kamatna stopa podrazumeva da se vlasnici obveznica nalaze u poziciji koja ih primorava na plaćanje. Kako bi došlo do aktiviranja mehanizma inflacionog oporezivanja. budući da je fiksno definisana ugovorom. te. tražiti da nominalna kamatna stopa pokrije očekivane troškove erozije glavnice. Upravo navedeno predstavlja pravu meru inflatornog oporezivanja. a u cilju sticanja prava da sopstveni novac daju na zajam (!). U tom slučaju.

kakve su vladale u istočnoevropskim zemljama. pitanja akumulacije. to jest. koji će biti oporezovani u budućnosti. što vodi slomu kredibiliteta zemlje i ostavlja dugotrajne posledice na reputaciju zemlje. što podrazumeva pojavu suficita na tekućem računu. Moratorijum Najdrastičniji način stabilizacije duga. Otplata spoljnog duga uzrokuje transfer domaćih resursa u inostranstvo. U tom slučaju. koji bivaju oporezovani danas i onih. nedopustiv potez. stranaca. između onih. sličnu onoj koja se javlja u uslovima inflacije. tj. Moratorijum može biti poptun. Do sada smo implicitno pretpostavljali da javni dug drže rezidenti.Javne finansije političkim okolnostima. Vlasnici novca i držaoci obveznica oporezuju se inflatornim finansiranjem. Delimični moratorijum u potpunosti je ekvivalentan porezu na akcije ili na dohodak. poput akciza. koji bi nastupili kao posledica uvođenja poreza na kamatu i otplatu glavnice. pasive ministarstva finansija. odnosno. ili kada je za takav. odnosno. vlade se odlučuju za ovu opciju jedino u situaciji kada se nađu pod izuzetnim pritiskom. poreza na dohodak ili na potrošnju. Osim u posleratnim. Situacija je sasvim drugačija u slučaju da su vlasnici duga stranci. vlada pristupi smanjenju vrednosti duga na polovinu. Ono funkcioniše tako što smanjuje vrednost primarnog novca. postrevolucionarnim periodima. u vreme pada komunističkih režima. 9. Kada se dug nalazi u domaćem vlasništvu. kao i vrednost javnog duga. kada je reč o izuzetnim okolnostima. monetarno finansiranje deficita samo oličava drugu formu oporezivanja. pak. U slučaju da. Problem moratorijuma će proizvesti različite posledice. jednake onima. Konačno. pasive centralne banke. koje vlasnike duga stavlja u situaciju.5. primera radi.3. u zavisnosti od toga da li je dug u vlasništvu rezidenata ili. tj. ogleda se u nepristupanju procesu njegovog isplaćivanja ili zaustavljanju istog. odnosno stabilizacije duga. S druge strane. vlada uvek može da koriguje efekte raspodele 191 . svode se na preraspodelu dohotka između generacija. i ovo predstavlja jednu vrstu poreza. navedeni potez bi proizveo efekte. moguće optužiti prethodni režim. zahteva da visina troškova bude niža u odnosu na visinu ostvarenih zarada.

192 . kada nastupi vreme izazova. radije odlučuju na potez stavljanja moratorijuma na isplatu spoljnog duga. takođe. tako što će menjati visinu poreza i transfera. U slučaju inostranog duga. može objasniti zašto se suverene države često. ova opcija nije dostupna.Javne finansije dohotka. Time se. te je to jedan od razloga da se ova pozicija definiše kao znatno kompleksnija i teža.

Javne finansije X FISKALNI FEDERALIZAM 193 .

1787. Dakle. ogledaju se u formiranju modela raspodele javnih funkcija i izvora sredstava. javlja se paralelno sa pojavom država. raspodelu i 194 . namenjenih njihovom finansiranju. prisutna je podela javnih funkcija između: federacije. poznat je podatak da SAD predstavljaju prvu zemlju ovog tipa. preciznije. živi preko trideset procenata. Ovo uređenje.Javne finansije 10. na jednoj. namenjenih njihovom finansiranju. svaka od njih dobija sredstva u određenom iznosu. u kontekstu raspodele javnih funkcija i izvora sredstava. po pojedinim nivoima državne organizovanosti. U savremenim državama. Temeljni problemi. raspored i namena javnih rashoda. i užih političko-teritorijalnih jedinica. u zavisnosti od načina na koji su uređeni ukupni odnosi između centralnih. neophodna za proces finansiranja aktivnosti. federalnih jedinica. federalnih jedinica i lokalnih zajednica. finansijski federalizam podrazumeva odnose federacije. odnosno. Opšte napomene Problematika finansiranja fedralno uređenih država. koje su se. godine. federalnih i lokalnih vlasti. Shodno navedenom. a u nekim državama i lokalnih zajednica. različito se pristupilo u različitim zemljama. vezani za funkcionisanje finansijskog sistema unutar federalno uređenih država. na drugoj strani. kao i za raspodelu javnih prihoda i za finansiranje pomenutih potreba. budući da su osnovane u poznom XVIII stoleću. U istoriji osnivanja federalno uređenih država. odnosno. koje odlikuje pomenuti tip državnog uređenja. tokom procesa raspodele našle u njihovoj nadležnosti.1. FISKALNI FEDERALIZAM 10. Rešavanju pitanja davanja ovlašćenja za utvrđivanje potreba u oblasti javnih rashoda. federalne. hronološki posmatrano. uslovljeni su modelom raspodele javnih funkcija između centralne. oformljene u vezi sa ovlašćenjima za utvrđivanje. U pomenutim zemljama. u teoriji javnih finansija poznato je pod nazivom finansijski federalizam. trećina ukupne svetske populacije. za koje se vezuje federalno uređenje. U zavisnosti od modela konkretne raspodele javnih funkcija.

on podrazumeva uspostavljanje odnosa između fedracije i federalnih jedinica. u vezi sa pitanjem utvrđivanja izvora i raspodele fiskalnih prihoda.. dakle. prevashodno. str.48 Savremena teorija javnih finansija ispoljava naročito interesovanje za raspodelu ovlašćenja u federalnoj državi. uspostavljene između federacije. prema tome. podrazumeva regulisanje odnosa između centralne vlasti i regionalnih. 1997. nameće se potreba preciznog definisanja pomenutih pojmova. U ovom trenutku. pitanja su sa kojima se neminovno suočavaju sve federalno uređene države. obuhvaćeni su samo odnosi. ovaj pojam se vezuje isključivo za odnose u federalno uređenoj državi. na temelju pitanja. Nasuprot tome.49 Sa Raičević. sa sličnim problemima susreću se i države koje ne odlikuje model federalnog uređenja. odnosno. a u vezi sa raspodelom fiskalnih prihoda. u vezi sa ovlašćenjima za ustanovljavanje. Stoga. usled prisustva visokog stepena decentralizacije javnih funkcija. odnosno. odrednicom fiskalni federalizam. kako za javne funkcije. 26. Međutim. uvođenje i određivanje visine fiskalnih prihoda. a ne finansijskog federalizma. te. federalnih jedinica i lokalnih vlasti.. Beograd: Ekonomski institut. u kom obimu i na koji način raspodeliti između federacije. federalnih jedinica i lokalnih zajednica. fiskalne prihode. 1998. o raspodeli fiskalnih kompetencija i izvora prihoda u federalnim državama. pojam fiskalnog federalizma. federalnih jedinica i lokalnih zajednica. tumačen u širem kontekstu. Beograd: Finansije. Fiskalni federalizam u SR Jugoslaviji. 3. Shvaćen u užem smislu. Reč je. Koje izvore fiskalnih prihoda. problemom fiskalnog. Sam pojam fiskalnog federalizma moguće je definisati i tumačiti u užem i širem smislu. javne rashode. u kojima su poreski obveznici uključeni u područje funkcionisanja dva. str. 195 48 . baveći se. tri fiskalna suvereniteta: saveznog. ali se za njih vezuje razvijen sistem regionalne i lokalne samouprave. br. u domenu fiskalnih prihoda. Sintagma finansijski federalizam vezuje se za odnose. u nekim državama i lokalnih zajednica.Javne finansije razgraničenje funkcija u domenu javnih rashoda i javnih prihoda. vezani za javne. 49 Trklja. 1-2. M. kao i lokalnih kolektiviteta. uspostavljene između različitih nivoa njene organizovanosti. vezanih. tako i za izvore finansiranja javnih funkcija – javne prihode. Osobenosti razvoja fiskalnog sistema u uslovima federativnog uređenja Jugoslavije. B.

jer su opšti troškovi i troškovi kontrole niži. pre svega ekonomskih. odnosno. transferiše vlast sa centralnog na supcentralni. Ključni argument. prilikom izbora različitih javnih dobara. u teorijskim tumačenjima dominantno je gledište o postojanju jednake mogućnosti da fiskalna decentralizacija. Jedan od njih. dovede do povećanja 196 . Empirijske analize nude argumente. Razlozi za fiskalnu decentralizaciju Postoji nekoliko. kojima su neophodna novčana sredstva za finansiranje aktivnosti. obezbeđivanje usluga na lokalnom nivou je manje skupo. 10. razloga koji objašnjavaju potrebu da se izvrši fiskalna decentralizacija. Sem toga. u cilju čijeg izvršenja su ove integracije i osnovane. svaki pokušaj da se povećaju poreske stope u jednoj jurisdikciji. odnosi se na promene u individualnim preferencijama potrošača. jednostavno. Uz to. čime se podstiče njihovo učešće u upravljanju javnim rashodima. koji govori u prilog fiskalnoj decentralizaciji.Javne finansije svojevrsnim problemima fiskalnog federalizma suočavaju se i međunacionalne ekonomske integracije. decentralizacija pruža mogućnost lokalnim vlastima da preuzmu odgovornost. Alokativna funkcija nameće potrebu da se lokalnim nivoima vlasti u zemlji dozvoli da vode takvu politiku javnih rashoda i javnih prihoda. Fiskalna decentralizacija dovodi poresku administraciju u neposredniju vezu sa obveznicima. ne samo za svoj ekonomski. Međutim. što može da doprinese boljem kvalitetu zadovoljavanja javnih potreba. koji dokazuju da sistem sa više nivoa vlasti može ostvariti značajan uticaj na alokaciju resursa na makroekonomskom planu. Decentralizovana vlast je u stanju da bude bolje i potpunije informisana o potrebama i zahtevima pojedinaca. oličen je u nastojanju da se ostvari poboljšanje alokacije resursa. što se temelji na pretpostavci da fiskalna decentralizacija implicira uvećanje stepena lokalnog uticaja nad javnim sektorom. lokalni nivo. a time i na ekonomsku efikasnost i privredni rast. te da ostvarenje unapređenog pristupa lokalnih zajednica vlasti javnim resursima. imao bi za posledicu seljenje rezidenata u druge jurisdikcije. koja će najbolje odgovarati interesima i potrebama njihovih rezidenata.2. Ukoliko veći stepen fiskalne decentralizacije poveća broj alternativnih poreskih jurisdikcija. već i za ukupni društveni razvoj.

Nasuprot argumentima.Javne finansije mogućnosti korupcije. ona dovodi do erodiranja fiskalne autonomije i odgovornosti lokalnih nivoa vlasti. kao što su porez na dodatu vrednost i sintetički porez na dohodak građana. sa podjednakim stepenom adekvatnosti i svrsishodnosti. to bi moglo značajno da umanji njenu sposobnost korišćenja mera fiskalne politike za ostvarivanje makroekonomskih ciljeva. 10. primeniti na sve zemlje. Centralna vlast je ta koja. u isto vreme. kao što su: nivo ekonomskog i institucionalnog razvoja. kao i od funkcionisanja institucija u određenoj zemlji i. Da bi to bila u stanju efikasno da čini. postoje i određena ograničenja. Principi fiskalne decentralizacije Zdrava i efikasna fiskalna decentralizacija predstavlja uslov za efikasno pružanje javnih usluga. pre svega. zavisi od kvaliteta institucionalne strukture. koji govore u prilog fiskalnoj decentralizaciji. politički faktori. u velikoj meri. koja bi bilo moguće. vezuje se za ubiranje ekonomskih pogodnosti decentralizacije poreskog sistema i. Stoga se. sa kojim je bio suočen najveći broj zemalja u tranziciji. upliv koji fiskalna decentralizacija može ostvariti na nivo prisutnosti korupcije. uslovljenih osobenošću institucionalnog delovanja. uključujući i fiskalne. jedan od najdelikatnijih izazova. zahteva intervencija centralne vlasti. koje fiskalna decentralizacija ima na ekonomski rast. koja implicira proces njene primene. zahtevaju određeni stepen centralizacije fiskalnih sistema. Gledano kroz prizmu ostvarenja potencijalnih efekata. neophodno je imati na umu da ne postoji jedinstveni. ali. ciljevi stabilizacione ekonomske politike i veća mogućnost za administriranje složenijim poreskim oblicima. u nekim slučajevima. budžetsku ravnotežu i korupciju. Načelno. kao i za makroekonomsku stabilnost i za uspešno funkcionisanje fiskalnog sistema u celini. obnavljanje privrednog rasta i unapređenje odgovornosti lokalnih vlasti.3. unapred propisan set pravila o regulisanju procesa decentralizacije. Pri tome. Naime. u najznačajnijem stepenu. Ukoliko bi centralna vlast u velikoj meri decentralizovala poreski sistem. karakteristične za svaku državu ponaosob. za održanje kontrole nad funkcionisanjem sistema javnih rashoda. u cilju suzbijanja korupcije. od nivoa odgovornosti lokalnih vlasti. Specifične okolnosti. njoj su potrebni odgovarajući instrumenti. ima odgovornost za upravljanje makroekonomskim tokovima u zemlji. veličina 197 .

kakvi su porezi na imovinu. nepokretnosti. koju lokalna vlast ima na prihodnoj i rashodnoj strani. u literaturi. uz jasno i transparentno određivanje pripadnosti javnih prihoda. finansira javne rashode na sopstvenom nivou.Javne finansije državne teritorije. gde je efektivno poresko opterećenje niže. Na strani javnih prihoda. koja rasvetljava fenomen finansija. reflektujući se na pojavu narušavanja efikasne alokacije proizvodnih resursa. dok su drugi porezi. U nameri da se izbegnu značajni troškovi za društvo. Prvi princip je oličen u potrebi za jasnim definisanjem funkcija i odgovornosti različitih nivoa vlasti u zemlji. etnička heterogenost.50 1. broj stanovnika. porezi. to jest. Beograd: Ekonomski fakultet – Zbornik radova. Određeni porezi. U tom smislu. Moguće je identifikovati tri bazična principa. treba da budu centralizovani. delegiranje funkcija. Značajan stepen fluktuacije poreske osnovice. str. Progresivni porezi. koja je neophodno ostvariti. a u cilju izbegavanja preseljenja poreskih obveznika u one lokalne zajednice. koja ima opšti karakter. po svojim karakteristikama i ciljevima. 2003. kako bi se izbeglo seljenje u one političko-teritorijalne jedinice.. vezane za različite poreske jurisdikcije. podesniji za uvođenje na lokalnom nivou. utvrđena je određena grupa pravila. lokalnim nivoima vlasti. kako bi se postigla zdrava i efikasna fiskalna decentralizacija. 198 . neophodno je poveravanje. 2. bitno komplikuje proceduru oporezivanja na lokalnim nivoima vlasti. Upravo usled navedenog. Fiskalna ekonomija. sopstvenim sredstvima. koji se njima realizuju. izraženi kroz gubitak ekonomske efikasnosti i pravičnosti. Ova pravila opredeljuju pripadnost javnih prihoda različitim nivoima vlasti unutar jedne države. kojima se ostvaruju redistributivni ciljevi fiskalne politike. podesniji su za primenu na lokalnim nivoima vlasti. u većoj meri odgovaraju nivou centralne vlasti. 50 Raičević. prevashodno. B. u kojima su poreske stope niže. 78-79. to podrazumeva da lokalna vlast ima ovlašćenje da. Drugi postulat se ogleda u postupku određenja stepena autonomije. pak. čija se osnovica za oporezivanje odlikuje manjim stepenom mobilnosti. imaju značajan uticaj na stepen ostvarenja fiskalne decentralizacije. od strane centralne vlasti.

Naposletku. ostaje da sačinimo rezime na bazi podataka. uvedeni od strane lokalnih organa vlasti. budući da bi. moglo bi da se dogodi da jurisdikcije. postoji puno ekonomsko opravdanje da centralna vlast oporezuje ekstra dohodak. kako bi režijski troškovi imali niži iznos. u težnji ka izbegavanju suboptimalnosti u alokaciji proizvodnih činilaca. finansiraju javni rashodi lokalnog karaktera. Naime. kojima se ostvaruju ciljevi stabilizacione politike. potrebno je da javni rashodi budu finansirani upravo od strane korisnika. a proces kontrole njegove naplate bio pojednostavljen. Štaviše. jer je. 199 . porez na dobit korporacija. 1) Poreska osnovica lokalnih poreza ne sme biti mobilna u procesu primene na međuregionalnom planu. izvor nafte ili prirodnog gasa). do kojih smo došli u prethodnom toku izlaganja. potrebno je da bude dovoljno stabilan izvor prihoda.Javne finansije Porezi. u protivnom. usled posedovanja potpune autonomije u određivanju poreske stope i poreske osnovice takvih poreza. budu u mogućnosti da ostale poreze postave značajno ispod prosečnog poreskog opterećenja. 3) Lokalni porez treba da obezbeđuje prihode. moguće obezbediti najefikasnije ostvarivanje pomenutih ciljeva. čije su teritorije bogate prirodnim resursima. što bi narušilo alokaciju resursa. 4) Lokalni porez treba da bude što jednostavniji u poreskoadministrativnom smislu. ako su takvi resursi neravnomerno raspoređeni između federalnih jedinica. koji neće biti izložen uticaju konjukturnih kretanja u privredi. jer bi to moglo da dovede do odlaska moćnijih poreskih obveznika iz zajednica u kojima se oni naplaćuju. došlo do tendencije ka iseljenju poreskih obveznika iz lokalnih zajednica u kojima su poreske stope više. na taj način. a kakvi su: porez na dohodak fizičkih lica. u zajednice u kojima su one niže. 2) Lokalni porez treba da bude transparentan. u visini koja je dovoljna da bi se odgovorilo potrebama lokalne zajednice. opšti porez na promet. Uz to. treba da pripadnu centralnoj vlasti u državi. imajući u vidu činjenicu da se sredstvima. 5) Lokalni porezi ne bi trebalo da budu progresivni porezi. Nejednaka raspodela poreske osnovice ukazuje na činjenicu da je ekonomski efikasno da federalne jedinice oporezuju prirodne resurse (npr. ostvarenim njegovim ubiranjem. Kako bi nivo evazije poreza bio niži.

koje odlikuje nekoliko 200 . bilo sakrivanja lokalnih izvora prihoda u vanbudžetske fondove. bilo smanjenja sopstvenih nastojanja da ostvari svoje prihode. tako i u tehničkom pogledu. podrazumeva da ovi nivoi vlasti moraju da budu ekonomski sposobni. Po mišljenju Oatsa. tj. ne samo da donose sopstvene odluke o pružanju javnih usluga. način na koji se one pružaju i sredstva kojima se finansiraju. značajno slabi budžetsko upravljanje na subcentralnom nivou vlasti. imaju ključnu ulogu u procesu funkcionisanja sistema.Javne finansije Na strani javnih rashoda. odlučuju o prioritetima u pogledu realizacije javnih rashoda. efikasnih lokalnih organa za naplatu javnih prihoda. efektivna fiskalna decentralizacija zahteva da lokalni nivoi vlasti mogu. drugim rečima. kako bi lokalne vlasti bile u poziciji da efikasno izvršavaju poverene aktivnosti i zadatke. kako u političkom. Budžetski sistem postojećih. uspostavljen na zdravim osnovama. u pokušajima. «svaka javna usluga treba da bude obezbeđena od strane one jurisdikcije. kao i odgovarajući mehanizmi za obezbeđivanje koordinacije i saradnje između različitih nivoa vlasti. u okviru postavljenih budžetskih ograničenja. Stvarna. Jedan od nužnih preduslova za uspešan ishod procesa decentralizacije. oličen je u neophodnosti postojanja administrativnih i tehničkih mogućnosti na zadovoljavajućem nivou. sopstvenim izvorima prihoda. Fiskalna decentralizacija ima značajne implikacije na funkcionisanje javnog sektora: ona utiče na listu javnih usluga koje se pružaju. koji su im neophodni za izvršavanje javnih rashoda. stvarajući izrazito kontraproduktivne podsticaje za lokalnu vlast. fiskalna autonomija pretpostavlja izvesnu fleksibilnost lokalnih vlasti da. koja ima kontrolu nad određenom teritorijom i koja bi bila u poziciji da internalizuje koristi i troškove takvog pružanja». Održiva fiskalna autonomija i ekonomska efikasnost iznose zahteve. usmerene na smanjivanje vertikalnih budžetskih neravnoteža. Do takvih neravnoteža dolazi u situaciji kada lokalni nivoi vlasti u jednoj zemlji ne mogu da povećaju prihode. ukoliko žele da efikasno funkcionišu. da raspolažu dovoljnim. To. Svaki nedostatak jasno definisanih. kao i na izvestan stepen ujednačavanja mogućnosti za dozvolu lokalnim vlastima da izvršavaju poverene im funkcije i zadatke. već i da sami snose značajan deo troškova njihovog pružanja. stabilnih i jedinstvenih pravila za utvrđivanje pripadnosti javnih prihoda između centralne i lokalne vlasti.

a u manjoj meri. ekonomske i državne strukture. str. 10. Reč je o uspostavljanju određenog stepena centralizacije. Vertikalna raspodela funkcija definiše se u zavisnosti od društveno-političkog sistema i rezultat je.4. u okviru istih nivoa administrativno-teritorijalne organizovanosti (razgraničenje. vrši se njihova raspodela na tri postojeća nivoa: centralni(federalni). Raspodela prihoda Raspodela funkcija. budžetske potrošnje pojedinih federalnih jedinica). Horizontalna raspodela funkcija se vrši uz uvažavanje. u najvećoj meri. u velikoj meri. na primer. premda se mora istaći da se u obzir uzimaju i politički momenti. nivo federalnih jedinica i nivo lokalnih kolektiviteta. Raspodela funkcija (rashoda) Raspodela i razgraničenje funkcija u federalno uređenim državama. koja nalaze svoju primenu u praksi. odnosno -rashoda. B. iskazanih u ustavima i zakonima konkretnih zemalja. u sistemu postojećih finansijskih institucija. 10. ostvarene prilikom podmirivanja istih potreba. potrebno je razlikovati vertikalnu i horizontalnu raspodelu funkcija. i razgraničenje rashoda za pojedine funkcije. odnosno. ustanovljenog stepena centralizacije. 1996 . Inače. Ta zavisnost se ogleda u činjenici da različiti nivoi vlasti mogu imati različite rashode. Javne finansije.Javne finansije nivoa vlasti.. ovo razgraničenje se odvija u dva pravca: razgraničenje rashoda budžeta od rashoda socijalnog osiguranja i drugih. prevashodno. Horizontalna raspodela funkcija ima manji značaj i. dominantno se vezuje za problem definisanja i uspostavljanja političkih odnosa. zavisi od vertikalnog raspoređivanja. kriterijuma funkcionalnosti. političkih kriterijuma.5.51 Principom vertikalne raspodele funkcija (rashoda). decentralizacije funkcija i nadležnosti u svakoj od zemalja ponaosob. kriterijuma funkcionalnosti i efikasnosti u organizaciji države. odnosno. odnosno rashoda. Nezavisno od konkretnih rešenja. Novi Sad: Financing center. 345. značajno deluje na proces 51 Raičević. 201 .

1-2. Sistem slobodne separacije podrazumeva potpunu odvojenost prihoda svih nivoa administrativno-teritorijalne organizovanosti države. jeste u nadležnosti centralne vlasti. putem posebnih propisa. Centralni problem. Ograničenje je moguće proširiti i uspostaviti i u sferi javnih prihoda. kao i proces osnovnog regulisanja materije javnih prihoda. koji se javlja prilikom sprovođenja pomenutih aktivnosti. vezanih za funkcionisanje vlasti na nižim nivoima. Svaki nivo ima podjednako pravo da uvodi javne prihode i da određuje njihovu visinu. Nasuprot sistemu separacije.Javne finansije raspodele sredstava . ogleda se u odabiru modela vertikalne raspodele prihoda. Prema postavkama sistema vezane separacije. U praksi. uvođenje javnih prihoda. 1998. vrši proces raspodeljivanja prava na uvođenje pojedinih javnih prihoda.. gornje i donje granice stopa javnih prihoda lokalnih organa vlasti. nastao procesom kombinovanja prethodna dva sistema. odnosno. To. Fiskalni federalizam u SR Jugoslaviji. ilustracije radi. U saglasju sa navedenom činjenicom jeste postojanje vertikalne i horizontalne raspodele prihoda. br.prihoda. 4. Sistem separacije prihoda javlja se u dva osnovna oblika: kao sistem slobodne (čiste) separacije i kao sistem vezane separacije. uz napomenu da se. sistem zajednice prihoda podrazumeva postojanje sprege između centralne vlasti i vlasti federalnih 52 Trklja. njegova primena dovodi do značajnih fiskalnih dispariteta i nejednakog poreskog opterećenja privrednih subjekata i stanovništva. u smislu određenja. nasuprot sistemu vezane separacije. što u velikoj meri remeti zdrave konkurentske odnose. 202 . • sistem zajednice prihoda.52 Generalno. Beograd: Finansije. znači da se isti prihod može uvesti potpuno samostalno na sva tri nivoa. koji je našao široku oblast praktične primene. Jasno je da je sistem čiste separacije moguć samo u federacijama koje imaju visok nivo fiskalne decentralizacije i u kojima su javne funkcije slabije razvijene. sistem čiste separacije nije prihvaćen. • mešoviti sistem. Inače. ekonomska teorija i praksa poznaju tri sistema vertikalnog raspoređivanja prihoda u federalno uređenim državama: • sistem separacije ili sistem odvojenih prihoda. str. M. praktično. sistem participacije.

u velikoj meri. te potrebna sredstva dobijaju posredstvom primene sistema doprinosa (kvota).Javne finansije jedinica. po svojim karakteristikama. postavlja se pitanje izbora kriterijuma i modela za utvrđivanje učešća u podeli zajedničkih prihoda. koje se vrši od dole na gore». iskazane u znatno izraženijem stepenu. Ostali. od nižih jedinica. Izdašni javni prihodi pripadaju centralnim nivoima vlasti. prisutan je metod automatskog. Ovaj sistem je poznat kao «sistem plaćanja. odnosno. najznačajnije: sistem doprinosa i sistem doznaka. odnosno. Sistem zajednice prihoda ima brojne varijante. i to sistemom doznaka ili dotacija. u velikoj meri. javni prihodi pripadaju nižim nivoima vlasti. dotiranja pojedinih političko-teritorijalnih jedinica. ili samo najznačajniji. uz pravo na participiranje u određenom procentu. Sistem zajednice javnih prihoda omogućava primenu politike finansijskog izravnanja i ujednačenije finansiranje u okviru cele zemlje. Sistem zajednice javnih prihoda u potpunosti ograničava fiskalnu samostalnost nižih nivoa vlasti. svakako. izvršenje 203 . suprotan od navedenog sistema doprinosa. budući da su one. Reč je o sistemu u kome se «plaćanja vrše od gore na dole». Sistem zajednice javnih prihoda podrazumeva. imaju nedovoljne sopstvene izvore prihoda. jedinstvenih javnih prihoda. Ostali nivoi vlasti dobijaju potrebna sredstva. postojanje sistema subvencionisanja. u zavisnosti od njihovih potreba. zavisne od odluka viših nivoa o stepenu njihovog učešća u formiranju zajedničkih javnih prihoda. u ukupnim javnim prihodima ili samo u nekim od postojećih javnih prihoda. ali su. u prvom redu viši. Ovaj sistem se temelji na postojanju zajedničkih. Učešće pojedinih nivoa vlasti moguće je odrediti u svim. Automatizam u raspodeljivanju zajedničkih javnih prihoda primenjuje se u slučaju kada se želi. nivoi vlasti nemaju ili. Kod ovog sistema. odnosno. U okviru sistema zajednice prihoda. Sistem doznaka ili dotacija jeste. nezavisno od toga da li je reč o sistemu doprinosa ili o sistemu doznaka. na duži rok i unapred. Sistem doprinosa podrazumeva da svi. u kojima tri nivoa učestvuju. metod diskrecionog raspodeljivanja zajedničkih javnih prihoda. pak. nezavisno od fiskalnog kapaciteta pojedinih područja i teritorija.

jeste primena brojnih varijanti mešovitog sistema.6. 10. zapravo. određuje se posebnim zakonom. do izražaja dolaze politički momenti i kriterijumi. godine. Na temelju tako utvrđenih veličina. a u manjoj oni koji su finansijski jači. do maja 2004. po vrstama i veličini. nivo. činilo petnaest evropskih država (Austrija. diskreciona metoda je znatno kompleksnija. Mešoviti sistem. deluje u pravcu uslovljavanja i prejudiciranja horizontalne raspodele. Svakako. Vertikalna raspodela prihoda. u okviru ovog drugog. kombinacija ova dva oblika raspodele prihoda potpuno je logična i opravdana. nad jednim delom. pretpostavlja izvršenje preraspodele sredstava u okviru istog nivoa vlasti. nesporna je činjenica da mešoviti sistem omogućuje ostvarenje racionalnih fiskalnih. Nezavisno od toga. da li je reč o sistemu doprinosa ili o sistemu doznaka. koju je. i sistema separacije prihoda. odnosno. a. Drugi model raspodele prihoda – horizontalni. u znatnoj meri. nad drugim delom javnih prihoda. U njenoj strukturi. Za razliku od automatske raspodele zajedničkih javnih prihoda. Velika 204 . prihodima višeg nivoa vlasti. na određeni način. u zavisnosti od toga da li osnovu mešovitog sistema čini sistem separacije ili sistem zajednice javnih prihoda. Njena polazna osnova vezuje se za utvrđivanje potreba pojedinih nivoa vlasti. Belgija. pomenuta pomoć pruža se tako što se u većoj meri pomažu oni koji su finansijski slabiji. u raspodeli zajedničkih javnih prihoda. u prvom redu. pomaže se funkcionisanje nižih nivoa vlasti. Jednostavno je zaključiti da su moguće brojne kombinacije. obično u korist finansijski manje snažnih nivoa vlasti. ima fiskalni monopol.Javne finansije raspodele zajedničkih prihoda na pojedine nivoe vlasti. odlikuje postojanje zajednice prihoda. Participacija pojedinih nivoa vlasti. Ilustracije radi. koji je nosilac finansiranja i. utvrđuje kriterijume raspodele. finansijskih odnosa u zemljama sa federalnim državnim uređenjem. Prihodi budžeta evropske unije Evropska unija je nadnacionalna organizacija. čime je korišćen i model horizontalne raspodele. po unapred dogovorenim i utvrđenim kriterijumima. pri čemu je reč o primeni modela vertikalne raspodele. Ono što karakteriše ekonomsku praksu svih federacija.

uvođenjem zajedničke politike u oblasti poljoprivrede i saobraćaja. Luksemburg. u pomenutom periodu. Evropska unija ima dva budžeta: budžet Evropske zajednice za ugalj i čelik i budžet Evropske zajednice. izgradnjom transevropske saobraćajne mreže. odrekle dela svog fiskalnog suvereniteta. slobodnim kretanjem ljudi.Javne finansije Britanija. Za finansiranje svojih rashoda. marta 1957. 25. ne samo sopstvene izvore prihoda. iako nema status pravnog lica i premda su se.2. formirano: uklanjanjem carina i kvantitativnih ograničenja na uvoz i izvoz robe između država-članica. u svrhu ostvarenja pomenutog cilja. Holandija. iz koga se finansiraju Evropska ekonomska zajednica i Evropska zajednica za atomsku energiju. U ukupnim budžetskim sredstvima Evropske 53 Evropska zajednica za ugalj i čelik osnovana je Pariskim ugovorom. već i doprinose država.54 Finansijski odnosi između Evropske unije i država-članica. Irska. To je uzrok razlikovanju procesa finansiranja Evropske unije. EU ima tri integracione celine: Evropsku zajednicu za ugalj i čelik.aprila 1951. uređeni su primenom mešovitog sistema prihoda. Švedska i Španija). Evropska zajednica za ugalj i čelik koristi isključivo sopstvene izvore prihoda. Grčka. Danska. ovoj organizaciji pristupilo još deset evropskih zemalja. jedinstveno tržište. zajedničke socijalne politike i politike očuvanja životne sredine. godine. između država-članica. Italija. Činjenica da Evropska unija obezbeđuje deo sredstava kao sopstvene prihode. čl. države-članice. da bi. a Evropska ekonomska zajednica i Evropska zajednica za atomsku energiju Rimskim sporazumom. koje se finansiraju isključivo doprinosima država-članica. prostor EU predstavlja visoko integrisano. unapređenjem naučnih istraživanja i tehnološkog razvoja zemalja-članica. 205 . u odnosu na finansiranje svih drugih međunarodnih organizacija. harmonizacijom poreskih sistema država-članica i uvođenjem jedinstvene valute. U svom sastavu. ukidanjem prepreka. 18. dok Evropska zajednica koristi. Mastriht. Finska. robe i kapitala.članica. Nemačka. Francuska. koje se nalaze van njenog sastava. implicira da ona uživa delimičnu finansijsku autonomiju. 54 Ugovor o Evropskoj uniji. Evropsku ekonomsku zajednicu i Evropsku zajednicu za atomsku energiju. februar 1992. godine. uspostavljanjem zajedničke carinske tarife i zajedničke privredne politike prema zemljama. zapravo. Portugalija.53 Danas. 7.

a. u proseku. godine. zasnovanog na sopstvenim izvorima prihoda. 1957. Sistem doprinosa je. a u znatno manjoj. dok visina doprinosa zemalja-članica iznosi tri četvrtine ukupnog budžeta. članica Unije. Evropska zajednica počinje da naplaćuje poljoprivredne dažbine i carine. godine. odražavao političke. Prihodi od takse na ugalj i čelik direktno se slivaju u budžet Evropske zajednice za ugalj i čelik. oporezivanih proizvoda. Od trenutka osnivanja. do kraja 1970. a) Takse Evropske zajednice za ugalj i čelik. Imajući u vidu da pomenute tri vrste dažbina naplaćuje isključivo Evropska unija. 1. Učešće sredstava za finansiranje Evropske unije u ukupnim fiskalnim prihodima država-članica.6. njihovi sopstveni izvori prihoda učestvuju u visini od jedne četvrtine ukupne sume. Stoga je došlo do uspostavljanja novog sistema finansiranja budžeta Zajednice. te nije omogućavao uslove za stvaranje i održanje finansijske samostalnosti Zajednice. odnosi između Evropske unije i zemalja – članica uspostavljeni na osnovu sistema vezane separacije prihoda. Evropska zajednica za ugalj i čelik vrši naplatu takse na ugalj i proizvode od čelika.1. a ne i zemlje-članice. Sopstveni izvori prihoda Sopstvene izvore prihoda Evropske unije. Evropska ekonomska zajednica je bila finansirana isključivo iz doprinosa država-članica. predstavljaju dažbine.Javne finansije zajednice.0%. godine. 1951. koje neposredno snose poreski obveznici država. u većoj meri. relativno je malo i ono iznosi. 10. godine. poštujući pravilo da stopa takse ne sme preći 1% prosečne vrednosti pomenutih proizvoda. izvodi se zaključak da su. b) Poljoprivredne dažbine Evropske zajednice. Od trenutka osnivanja. od 1. na osnovu njihove prosečne tržišne vrednosti. makroekonomske interese zemalja-članica. u ovom domenu. 206 . u procesu realizacije ambicioznih planova politike privrednog razvoja. kao i konkretnom visinom taksene stope. Visina prihoda od takse na ugalj i čelik uslovljena je konkretnom količinom proizvedenih. Evropska zajednica za ugalj i čelik naplaćuje takse na ugalj i proizvode od čelika. januara 1971.

carine su predstavljale najizdašniji izvor prihoda Evropske zajednice. tradicionalni sopstveni izvor prihoda Zajednice. kao što su prelevmani. koje nisu članice pomenute organizacije.članica Evropske ekonomske zajednice. c) Carine Evropske zajednice. preko čije granice roba ulazi na teritoriju Zajednice. po cenama nižim od domaćih. Visina prelevmana odgovara razlici između više domaće cene i niže uvozne cene konkretnog poljoprivrednog proizvoda. prikupljena kotizacijama.6.Javne finansije Osnovni. Istovremeno. kotizacije su dažbine. iz države. Prelevmani predstavljaju dažbine. Osnovna uloga prelevmana ogleda se u podržavanju konkurentnosti evropskih farmera i njihovih proizvoda na tržištu Evropske unije. Drugi tradicionalni. naplaćene na uvoz robe iz zemalja.55 Na drugoj strani. ni na koji način. The Budgetary Procedure of the European Economic Community. koja nije njena članica. carine. služe za pokriće troškova skladištenja šećera. Budžetska sredstva. Finansijski doprinosi država članica Uz sopstvene izvore prihoda. ostvareni u procesu carinjenja. on je fleksibilniji instrument zaštite poljoprivredne proizvodnje državačlanica. 89. S. Prelevman ima funkciju zamene uvozne carine.2. predstavljaju poljoprivredne dažbine. jesu carine. kao i do primene jedinstvene carinske tarife prema zemljama koje nisu članice EU. Evropska zajednica redovno raspolaže i doprinosima 55 Walder. sopstveni izvor prihoda Evropske unije. kao i za pokriće troškova njegove prodaje na svetskom tržištu. uspostavljanjem carinske unije. postati prihod budžeta države. dok se prihodi. 207 . Nastankom carinske unije zemalja. 10. dobile su ulogu budžetskog prihoda Zajednice. kotizacije za šećer i carine. Proizvodi iz tih zemalja bivaju ocarinjeni prilikom ulaska na teritoriju Zajednice. budući da automatski izjednačava nižu uvoznu sa višom domaćom cenom. Do 1980. koje se naplaćuju prilikom uvoza poljoprivrednih proizvoda u Zajednicu. slične carinama. p. koje plaćaju proizvođači šećera. koje se sastoje od prelevmana i kotizacija.. Pored toga. direktno slivaju u budžet Zajednice i ne mogu. godine. došlo je do ukidanja carina u trgovini između državačlanica. namenjenog izvozu van granica Evropske unije.

dok danas. godine. godine ostvarile sporazum. b) Sredstva od dodatnog izvora prihoda. Već 1980. a sredstva dodatog izvora prihoda – primenom metoda diskrecione raspodele zajedničkih prihoda. u situacijama kada prihodi od prelevmana. od strane svake od njih. Ova sredstva predstavljaju najizdašniji izvor prihoda Evropske zajednice. zemlje-članice su 1970. prikupljena u procesu naplate poreza na promet. Ukoliko se pokaže da oni nisu dovoljni da pokriju planirane rashode Zajednice. predstavlja okosnicu finansijske autonomije Evropske zajednice. godine. primenom metoda automatske raspodele zajedničkih prihoda.članica u obliku: sredstava od poreza na dodatu vrednost i sredstava od tzv. države-članice ustupaju Zajednici. Od 1988. utvrđuje se nivo nedostajućih sredstava iz dodatnog izvora prihoda. primenom odgovarajuće stope na bruto domaći proizvod svih država članica. zakonom utvrđenog. procenta pomenutog fiskalnog prihoda. Primenom automatizma u procesu raspodele prihoda od poreza na dodatu vrednost. Prema odredbama važećeg zakonodavstva. koju ona obezbeđuje ostvarenjem sopstvenih izvora prihoda. kao određeni 208 . čiji stepen nije ništa manji od stepena autonomije. učestvuju u iznosu od dve trećine. dakle. kao i carina od poreza na dodatu vrednost. Evropska zajednica raspolaže novim izvorom prihoda. ustupljena Zajednici. čije je ostvarenje planirano iz tradicionalnih. u formiranju ukupnih budžetskih prihoda Zajednice. Dodatni izvor prihoda izračunava se. ne mogu da pokriju planirane rashode. Činjenica da su sredstva. po potrebi. države-članice su obavezne da svake godine ustupe Zajednici 1. sopstvenih izvora i iz poreza na dodatu vrednost. Prilikom usvajanja budžeta Zajednice. dodatnog izvora prihoda.4% sredstava. automatizma. na osnovu.Javne finansije država. prikupljenih na osnovu poreza na dodatu vrednost. ostvarenih tokom postupka ubiranja carina. koji se koristi za izravnanje prihoda od strane budžeta Zajednice. zakonom utvrđenog. vrednost pomenutih prihoda je premašila vrednost sume prihoda. najpre se pristupa sagledavanju ukupnih predviđenih prihoda. koji podrazumeva redovno ustupanje Zajednici. a) Sredstva od poreza na dodatu vrednost. kotizacija za šećer. Sredstva od poreza na dodatu vrednost.

U praksi se pokazalo da je uvođenje dodatnog izvora prihoda pružilo Zajednici srednjoročnu stabilnost finansiranja sopstvenog budžeta. kao i iz ostalih prihoda. ostvarenog na teritoriji Pokrajine. ustupa drugim političko-teritorijalnim jedinicama. visina sredstava dodatnog izvora prihoda utvrđuje se primenom diskrecionog metoda. U 2001. umanjenog za 18%. a u obliku doprinosa. 18% prihoda od poreza na promet. a na iznos ostvarenog poreza na promet.članica. pripadaju budžetu Republike Srbije. učešće je iznosilo 10% poreza na dobit preduzeća. predviđeno je da se finansiranje Republike ostvaruje posredstvom prihoda od poreza. Porez na dobit preduzeća predstavlja zajednički prihod Republike i Autonomne pokrajine Vojvodine.7. pripada deo poreza na promet. određen je Zakonom o budžetu Republike Srbije. gradu. koja se primenjuje na bruto domaći proizvod država-članica. utvrđenom posebnim Zakonom o obimu sredstava i učešću opština i gradova u porezu na zarade i porezu na promet. Porez na zarade predstavlja zajednički prihod Republike i jedinice 209 . godini. dok druge prihode Republika.Javne finansije procenat bruto domaćeg proizvoda svih država. naplaćenog na teritoriji Pokrajine. Iznos dela prihoda od poreza na dobit preduzeća. Valja napomenuti da. i 2003. u celini ili delom. tako što se svake godine obračunava odgovarajuća stopa. Pripadnost i raspodela javnih prihoda u Srbiji Zakon o budžetskom sistemu predstavlja jedini zakon iz oblasti oporezivanja. i to Autonomnoj pokrajini Vojvodini ili jedinicama lokalne samouprave. godine. koji utvrđuje pripadnost različitih vrsta javnih prihoda. koji su one dužne da ustupe Zajednici. 10. u kom slučaju je reč o zajedničkim prihodima. Akcize čine sopstveni prihod budžeta Republike Srbije. Porez na promet proizvoda i usluga predstavlja poreski oblik. ovaj iznos se kretao u visini od 50% pomenutog poreza. U 2002. čiji se prihod deli između budžeta Republike Srbije i budžeta jedinica lokalne samouprave. Neki od ovih prihoda predstavljaju isključivo prihode republičkog budžeta. koji se donosi za svaku godinu. godini. kao što su naknade i prihodi privatnopravnog karaktera. taksa. Opštini. koji su do tada pripadali budžetu federacije. koji Republika ustupa Autonomnoj pokrajini. kao i Zakonom o lokalnoj samoupravi. od aprila meseca 2003. u procentu. Naime. Prema tome.

i to u celini. na čijoj teritoriji je prihod ostvaren. od 2001. koji je u 2002. relativno je malo. Kada je reč o porezu na dohodak građana. dakle. 92. ne samo u procesu ubiranja poreza na zarade.Javne finansije lokalne samouprave. Porezi na upotrebu. činio je porez na dohodak građana. postao zajednički prihod Republike i Pokrajine Vojvodine. na dobitke. Glavni izvor finansiranja Republike jesu porezi. i 2002. naknade i ostali javni prihodi. Učešće taksa je najveće kada je reč o administrativnim taksama na republičkom nivou. čamci. već i u slučaju naplate poreza na prihode od poljoprivrede i šumarstva. grada. odnosno. od 2001. koju čine: poreski prihodi i neporeski prihodi. od strane Republike. godine važeća je praksa ustupanja prihoda od poreza na imovinu. držanje i nošenje određenih dobara. izrečene u krivičnom. godini. Drugi značajan izvor prihoda Republike Srbije predstavlja porez na promet proizvoda i usluga. ostvarenog na teritoriji Vojvodine. glavni prihod republičkog budžeta u proteklim godinama. u vrednosti od 100%. Sledstveno tome. grada. kao i porez na finansijske transakcije. učešće ovog poreskog oblika u budžetu Republike je značajno manje. ustupljeni budžetu opštine. kao i na prihode od samostalne delatnosti. Udeo ostalih prihoda. kao i raspodele sredstava. tj. u 2001.3% iznosa poreza na zarade. kako u statici. Pokrajinskom budžetu pripada suma u vrednosti od 16. ploveća postrojenja i jahte. tj. jednog dela prihoda od poreza na zarade. čak. godine. Međutim. zajednica prihoda između Republike i jedinica lokalne samouprave. odnosno. da bi. iznosilo je. bila započeta praksa ustupanja Pokrajini. godini. Učešće prihoda od poreza na dobit preduzeća. godini iznosio 32. ostvarenih ovom aktivnošću.7%. kao što su: motorna vozila. najveće je učešće poreza na zarade. vazduhoplovi i letilice. U okviru poreza na dohodak građana. lokalnim budžetima. u iznosu od 100%. ostvarene u igrama na sreću i prihode od osiguranja lica. prihode od davanja u zakup pokretnih stvari. Pomenuti prihodi bivaju u potpunosti. registrovano oružje. ovi prihodi predstavljaju zajednički prihod Republike i opštine. predviđena je. U okviru poreskih prihoda. prekršajnom i drugom postupku. koji se vodi pred državnim organom. oduzeta imovinska korist 210 . Njihovo učešće u ukupnoj strukturi prihoda. kao što su: novčane kazne. godine. predstavljaju sopstvene prihode Republike. godine. tako i u dinamici.8% u 2002. u periodu od 1995-1999. tim pre što je ovaj porez. Od 2001. prihode od nepokretnosti.

pokrajinski budžet je bio finansiran iz dela prihoda Republike. prihodi od davanja u zakup. između ostalog. Autonomna pokrajina Vojvodina predstavlja oblik ostvarivanja teritorijalne autonomije. Počev od 2001. kao i. odnosno. ostvaruju organi Pokrajine. Do 2001. ka davanju većih ovlašćenja nižim političko-teritorijalnim jedinicama. porez na dobit preduzeća i porez na 211 . Saglasno tome. deponovana kod banaka. prihodi od prodaje nepokretnosti i pokretnih stvari. precizno su utvrđeni i izvori prihoda. prihodi od davanja u zakup. prihodi koje. godini -7. kao i iz sredstava. svojom delatnošću. Kao što je poznato. uključujući i teritorijalne autonomije. zadataka iz domena prava i nadležnosti Republike. godini. prihodi od prodaje državnog kapitala. nepokretnosti u državnoj svojini. odnosno. U 2001.2%. Precizno određivanje izvora prihoda. sa druge strane. U ostale prihode su ubrojani: prihodi od kamata na sredstva Autonomne pokrajine. u formi dotacije. eventualno. iz kojih su finansirani javni rashodi budžeta Autonomne pokrajine. prihodi od donacija. prihodi od kamata na plasmane novčanih sredstava i deponovanih sredstava Republike. godine. od prihoda koji su zajednički za Republiku i Pokrajinu. a u svrhu izvršavanja. deo poreza na zarade.2%. prihodi od koncesione naknade. prihodi od akcijskog kapitala Republike i hartija od vrednosti. koje koriste organi autonomne pokrajine. jeste relativno mali. davanja na korišćenje nepokretnosti u državnoj svojini. prenetih Pokrajini iz budžeta Republike. iz kojih se vrši finansiranje Pokrajine. odnosno. godine. koje koriste organi Pokrajine. a u 2002. ustupila Autonomnoj pokrajini. na korišćenje. Pomenuto rešenje je. u budžetu Republike Srbije. sa jedne strane. prihodi od dotacija i prihodi od prodaje akcijskog kapitala Pokrajine. zakonom poverenih. predviđeno je da prihode pokrajinskog budžeta čine: deo poreza na dobit preduzeća. teritorijalne decentralizacije na području Republike Srbije. odnosno. dobijena prodajom oduzetih predmeta u krivičnom. naknade za korišćenje dobara od opšteg interesa. koje svojom delatnošću ostvaruju republički organi i organizacije. prihodi od prodaje nepokretnosti i pokretnih stvari u državnoj svojini. koji je ona. organizacijom svoga budžeta. usmereno ka ostvarivanju fiskalne decentralizacije.Javne finansije i sredstva. prihodi. omogućava da se jasno razdvoje sopstveni prihodi Pokrajine. za lokalnu samoupravu. iznosio je 22. pokrajinske administrativne takse i ostali prihodi. prekršajnom i drugom postupku.

mogućnost da Autonomna pokrajina ima svoje sopstvene prihode.3% ukupnog iznosa. Pomenuti zajednički prihodi predstavljaju bitan izvor finansiranja pokrajinskog budžeta. u visini od 16. ostvaruju organi Pokrajine. godini. sopstvenom delatnošću. u 2002. koji su dodeljeni jedinici 212 . u varijanti vezanog oporezivanja. bio detaljno uređen odgovarajućom odlukom opštine. u visini koja iznosi 50% ukupne sume. zasniva se na fiskalnoj decentralizaciji i novim osnovama prihodovanja sredstava lokalne samouprave. kao što su: prihodi od prodaje nepokretnosti i pokretnih stvari. ipak. o transfernim sredstvima. Reč je. predstavljao je zajednički prihod Republike i Autonomne pokrajine. da bi. zapravo. Autonomnoj pokrajini Vojvodini. godine. To ukazuje na činjenicu da je. Zakon o lokalnoj samoupravi predviđa pripadanje određenih izvornih javnih prihoda jedinici lokalne samouprave. u 2003.52% od ukupne sume. Naime. kako javnopravnog. pripao je deo prihoda od poreza na dobit preduzeća. beležila visinu od 65. čija je vrednost u 2002. tako i privatnopravnog karaktera. Uprkos tome. Međutim. što čini neophodne pretpostavke za obezbeđenje realne autonomije lokalne samouprave. uveden Zakonom o lokalnoj samoupravi. na izvesno finansijsko osamostaljivanje Pokrajine. godini. i pored nastojanja da se ostvari što veći stepen fiskalne decentralizacije Pokrajine.Javne finansije zarade. ostvarene na teritoriji Vojvodine. prihodi od prodaje akcijskog kapitala Pokrajine. prihodi koje. ostvarenog na njenoj teritoriji. značajnu novinu predstavlja ustupanje Autonomnoj pokrajini dela prihoda od poreza na dobit preduzeća i poreza na zarade. koja je.37% od ukupne vrednosti. U sopstvene prihode budžeta Pokrajine. koje koriste organi Autonomne pokrajine. još uvek prisutna značajna finansijska zavisnost Pokrajine od Republike. kao i deo poreza na zarade. sistemu vlastitih prihoda. U ovom članu nabrajani su i svi javni prihodi. ukoliko su pomenuti prihodi ostvareni na njenoj teritoriji. Novi model finansiranja lokalne samouprave. ubrajaju se pokrajinske administrativne takse i ostali prihodi. iz februara meseca 2002. ukazuje. Kada je reč o finansiranju pokrajinskog budžeta. ostvarenog na teritoriji Vojvodine. godini iznosila 30. prenetim iz republičkog budžeta. Reč je o tzv. potom. status najznačajnijih prihoda i dalje imaju transferi od drugih nivoa vlasti. uvažavajući činjenicu da se proces uvođenja ovih prihoda reguliše republičkim zakonom. i to.

Pod sopstvenim. 213 . naknada za korišćenje prirodnih lekovitih izvora. naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine i samodoprinos. podrazumevaju se: opštinske administrativne takse. uveden na teritoriji opštine. vlastitim prihodima jedinice lokalne samouprave.Javne finansije lokalne samouprave. lokalne komunalne takse. naknada za uređivanje građevinskog zemljišta. boravišna taksa. odnosno.

Javne finansije XI BUDŽET 214 .

budžeta. a u cilju otkrivanja bitnih podataka: ko je. dokument. koji mogu imati ekonomski. osnovni javni akt. Nauka o finansijama i finansijsko pravo. koju „otvara” 56 Jelčić. Termin budžet vodi poreklo od keltske reči bulga. vremenski period.Javne finansije 11.. Zagreb: Narodne novine. biti usmerena na njegovo suštinsko značenje. odnosno. Funkcije države su precizno definisane ustavom i zakonima. tj. 485. čije značenje. praćen je. dokument. sudstvu. Naša pažnja će. glasi: mala (kožna) torba. politički ili socijalni karakter. Naša analiza počinje. Ukoliko percipiramo budžet kao pravni akt. nećemo naći direktnu vezu između budžeta i kožne torbe. budući da svi mi činimo njen integralni deo. preko preduzeća. str. posredno dolazimo do saznanja o delovanju elemenata budžetske strukture na subjekte u određenom društvu. ispunjen je iščekivanjem različitih subjekata u društvu . Kako bi bilo obezbeđeno finansiranje državnih funkcija. 1990. kojim je definisan i uređen proces finansiranja svih državnih obaveza. kojim je uređeno finansiranje državnih funkcija. od radoznale javnosti. odnosno. u prevodu. kojim su obuhvaćene. od starofrancuske reči bougette. na starofrancuskom jeziku. Uvažavajući činjenicu da se postupak donošenja budžeta odvija u nekoliko etapa. 215 .od stanovništva u celini. B. Ovo je. Pojam i suština budžeta Proces donošenja i usvajanja budžeta u svim državama sveta. upravo. do zaposlenih u vojsci. odvija se proces permanentnog informisanja celokupne javnosti o aktivnostima države u postupku donošenja budžeta. Budžet je najznačajniji i. od strane javnosti. samo polazna osnova u analizi budžeta. u ovoj analizi. međutim. određenim pravnim aktima. Posredstvom medija. BUDŽET 11. tj.56 Postupak finansiranja državnih funkcija uređen je posredstvom nekolicine dokumenata: finansijskih programa. država mora imati poseban dokument. prosveti. ujedno. ova reč označava kožnu torbu. Ipak. Na taj način. finansijskih planova. državnih institucija. sa izuzetnim interesovanjem. u kojoj meri i zašto zainteresovan za donošenje budžeta.1. budući da primena ovog dokumenta ima više efekata.

predviđeni prihodi i rashodi.jula do 30. koji utvrđuju nove obaveze budžeta. za jednu budžetsku godinu. ili sa zakonima. rashodi za finansiranje. regulisani su finansijskim i budžetskim pravom.marta sledeće godine. u Velikoj Britaniji počinje 1. U 57 Raičević. str. odnosno. i niz drugih definicija. Ipak. kao akt od izuzetne važnosti. kojim su. izdvojićemo zajedničke elemente različitih definicija:57 • budžet je javni akt. budžet je pravni akt. kojim se iskazuju prihodi i raspoređuju sredstva. po zasebnoj zakonskoj proceduri. Zbornik radova. 236. Po ustavu. koji određuju izvore prihoda. pre svega. ali i opisa budžeta u finansijskoj literaturi. Postoji. Budžet predstavlja sistematski prikaz prihoda i rashoda određene države ili uže društveno-političke zajednice. čije se pripremanje i usvajanje odvija po proceduri. plan prihoda i plan rashoda države. pre svega. Njegovo donošenje. Većina savremenih finansijskih teoretičara definiše budžet kao finansijski plan uprave. Fiskalna ekonomija.. budžetska godina traje od 01. Budžet. predviđenoj i za druge zakone. Kako bismo razumeli prirodu budžeta. 216 . kakvi su poreski zakoni.Javne finansije ministar finansija. Budžetska godina se ne mora poklapati sa kalendarskom. ustavom utvrđenih funkcija i zakonom utvrđenih obaveza. naravno. ima zakonsku i administrativnu snagu. • budžet je planski akt. istovremeno. finansijski instrument javne vlasti. U našoj zemlji. plan prihoda i rashoda države za uređen (godišnji) period. 2003. • struktura budžeta sadrži sva obeležja društveno-ekonomskih i političkih odnosa zemlje u kojoj je budžet donet. a završava se 31. izvršenje i kontrola. budžet je. odnosno. Budžet je. donosi redovno. Beograd: Ekonomski fakultet. tj. Istina je da on dobija formu zakona. • budžet je utvrđen za vremenski period od jedne godine. iznoseći pred parlament predlog prihoda i rashoda države. Postupak pripreme i usvajanja budžeta obavlja se u „paketu” sa drugim zakonima. za predviđeno razdoblje. a ne kao zakon. kao javni akt. jer se. B. budžet predstavlja instrument. U SAD.aprila.juna sledeće godine.

deluje se na zaposlenost. koji regulišu postupak donošenja. visinu i način korišćenja dohotka određenih subjekata i. 11. uopšte. Osnovne karakteristike budžeta Budžet poseduje sopstvene osobenosti. međusobno povezanih na način. na kompleks ekonomskih aktivnosti u državi. na kojima se temelje razlike.Javne finansije Nemačkoj. na osnovu specifičnih svojstava.da li je budžet samo administrativni akt. Osobenosti društvenih. SCG. a po proceduri. upravo.2. budžetsko pravo. karakterističnoj za donošenje zakona. Budžetski prihodi predstavljaju javne prihode. koji je u poziciji zavisnosti u odnosu na funkcije budžeta. Jedan deo oblasti finansijskog prava čini. može uvrstiti među zakone. 1. ostvarivanja i korišćenja javnih prihoda. Formiranjem budžetskih prihoda. obrazovanje. prisutno je poklapanje budžetske i kalendarske godine. čiji se zadatak vezuje za aktivnosti predviđanja. ili se.takse i prihodi od državne imovine. kojima se vrši finansiranje budžetskih rashoda. Francuskoj. skupom normi reguliše odnose onih organa. Finansijsko pravo. kao i podsticaji u privredi. socijalnu zaštitu. zdravstvenu zaštitu. pojam budžetskog prava je poznat i pod sintagmom budžetsko pravo parlamenta. u delu koji se odnosi na budžet. Dugo su vođeni sporovi i traženi odgovori u mnogim raspravama. U budžetske rashode se ubrajaju rashodi za: vojne svrhe. ekonomskih i političkih odnosa. U standardnoj ekonomskoj i pravnoj terminologiji. Državni budžet je sačinjen od budžetskih prihoda i budžetskih rashoda. Veliki značaj u budžetskim prihodima imaju porezi i javni zajmovi. isplate kamata po javnom dugu. kao i strukturom budžeta. U okviru budžetskog prava. itd. izvršavanja i kontrole budžeta. biće direktno reflektovane na strukturu budžeta. a nešto manji . vezani za dilemu . Uvažavajući činjenicu da budžet donosi najviše predstavničko telo unutar svake države. donet je skup propisa. koje ovaj instrument finansijskog funkcionisanja države manifestuje u odnosu na ostale finansijske instrumente. vezanih za određenu zemlju. 217 .

i planiranih iznosa. Tek na osnovu bilansa se. Budžetska godina se najčešće poklapa sa kalendarskom. dok su u budžetu iskazane planirane veličine rashoda i prihoda. izraženi su u novčanim (nominalnim) iznosima. ali ne i po osnovu sadržaja. koja predstavljaju bazično svojstvo ostalih zakona. u procesu rešavanja i preciziranja ovog detalja. može uvrstiti među administrativne akte sui generis. Pored toga. koji. u tom domenu. na osnovu kriterijuma oblika. na drugoj strani. Ova činjenica je od izuzetne važnosti. na jednoj. u poređenju sa bilansom. Proces donošenja budžeta ostvaruje se pre početka budžetske godine. na temelju sopstvene sadržine. Bilans je finansijski instrument. S tim u vezi. Država. s obzirom na okolnost da je.vrste i iznos sredstava. logično se nameće pitanje ishoda 218 . 4. preciznije . zapravo. posredstvom budžeta. dok u budžetu nije neophodno da dođe do poklapanja između stvarno izvršenih. Budžet se može svrstati među zakone. Budžet je finansijski instrument. Planirani prihodi i rashodi u budžetu. Budžet je finansijski instrument. čijem se donošenju pristupa za period od jedne godine. kao i visinu njihovog iznosa. 5. Budžet se. bez pomenutog odobrenja. koja uključuje planiranje rashoda u sledećoj budžetskoj godini. 2. država predviđa visinu prihoda. čin odobrenja budžeta. a ne administrativni organ. dolazi do saznanja u kojoj meri su izvršeni prihodi i rashodi. budući da ne sadrži set opštih obaveznih pravila. stoga što je za njegovo donošenje zadužen zakonodavni. 3. ipak. nemoguće vršiti bilo kakve izdatke iz budžeta. precizno određuje strukturu rashoda. kao obavezan. 6. namenjenih pokriću sopstvenih rashoda. Postupku primene njegovih odredbi prethodi. ispoljava bitne različitosti. koji se odnosi na prethodni period vremena.Javne finansije izvodi se zaključak da budžet. ima sve bitne karakteristike zakona. svaka država uživa slobodu sopstvenog izbora.

Shodno navedenim činjenicama. sačinjen od grupe odredaba. u kojoj budžet nije donet u predviđenom roku. tako i funkcije uticaja države na privredu. • instrument ekonomske politike. • pravni akt. značajna odrednica u procesu uobličenja saznanja o osobenostima države i njenoj strukturi. Upravo pomenuta specifikacija prihoda i rashoda. istovremeno. definisanje njihove svrhe. predstavnički organ može doneti posebne odluke. odlikuje budžet. vrsta i iznosa pojedinih oblika sredstava. zadatak budžeta je vezan i za osiguranje usklađivanja potrošnje države sa njenom ekonomskom politikom. koje se odnose na proces izvršenja budžeta. budući da je proces kontinuiranog finansiranja javnih potreba od izuzetne važnosti za funkcionisanje svake države. grupisanih na osnovu kriterijuma vrste i svrhe korišćenja. • instrument socijalne politike.3. a na osnovu njihove visine i strukture. ekonomskoj i socijalnoj dimenziji i. • politički akt. on je u literaturi. na osnovu kojih će biti regulisan postupak privremenog finansiranja. tumačen kao: • predmet finansijske analize.Javne finansije situacije. 8. 11. kao i rashoda. neophodno je potpuno usaglašavanje i dinamičko raspoređivanje prihoda i rashoda. vezanoj za navedene domene. U tom slučaju. 7. političkoj. 219 . Budžet je sistematizovan pregled prihoda. Integralni deo svakog budžeta predstavlja finansijski zakon. Dakle. On je značajan indikator statusa države u finansijskoj. u cilju nesmetanog finansiranja javnih potreba. Opšta obeležja budžeta Državni budžet predstavlja kompleksan instrument funkcionisanja javnih finansija. kako klasičnih. imajući na umu podatak da isti predstavlja preduslov za izvršenje njenih funkcija. Uz sve navedeno. posredstvom ekonomske politike. tj. koja obrađuje oblast javnih finansija. odnosno.

država poseže za sredstvima stalne budžetske rezerve. utvrđeni su izvori i obim finansijskih sredstava. procedure izrade i utvrđivanja u parlamentu. koji učestvuju u postupku njegovog donošenja i izvršavanja. Na osnovu Zakona o budžetu. koristi 220 . saniranje posledica elementarnih nepogoda. paralelno sa pomenutom sintagmom subjektivno budžetsko pravo. ilustracije radi. ne samo da bude računski predstavljena. Budžet kao predmet finansijske analize. a od strane državnih organa. budući da se nakon. budžetska specifikacija pojedinih javnih rashoda podrazumeva da svaka stavka budžeta mora. Posredstvom budžeta. kao što je. pak. njegovom donošenju pristupa u formi zakona. budući da predstavlja računski izraz finansijskih akata. njihovu raspodelu i trošenje javnih rashoda.Javne finansije 1. Imajući u vidu da celokupna društvena sredstva treba da budu upotrebljena za aktivnosti. u kojima je dozvoljeno njihovo trošenje u određenom periodu. Savremeno budžetsko pravo predstavlja integralnu oblast finansijskog prava. u određenom procentu ukupnih predviđenih prihoda. ne budu obezbeđena dovoljna novčana sredstva u planiranom roku ili. Podeljeno je na oblast subjektivnog i oblast objektivnog budžetskog prava. nastaju. i korisnika budžetskih sredstava. Stoga je budžet moguće definisati kao skup pravnih odnosa. Subjektivno budžetsko pravo podrazumeva skup ovlašćenja najvišeg narodnog predstavničkog tela. Pored toga. kao i proporcije. ono je fokusirano na pravo odlučivanja o javnim prihodima i o javnim rashodima. nastalih između državnih organa. Naravno. mobilisanih radi postizanja opštih društvenih ciljeva. odvijaju se i prestaju konkretni pravni odnosi između različitih budžetskih subjekata. za finansiranje određene namene u budžetu. 2. koja je svake godine planirana u okviru budžeta. sa druge strane. sa jedne. Državni budžet ima status predmeta finansijske analize. U tom slučaju. već i da ukaže na gornji limit mogućih utrošaka državnih sredstava. zakonom utvrđene. Budžet predstavlja pravni akt. čija je namena i svrha precizno utvrđena. da se javi potreba za finansiranjem nekog vanrednog rashoda. budžetom je utvrđen planski raspored i namena društvenih sredstava. vezanih za: ostvarivanje prihoda. vezanih za postupak donošenja budžeta i kontrole njegovog izvršenja. moguće je da se dogodi da. Budžet kao pravni akt. Stoga se u finansijskoj teoriji.

upravlja se veličinom kupovne moći na tržištu. a posredstvom politike javnih rashoda. Budžet je moguće koristiti u funkciji instrumenta politike javnih prihoda i politike javnih rashoda. čija realizacija zahteva znatna društvena sredstva. Postupkom usvajanja novog budžeta. genetskog inženjeringa i kosmičkih istraživanja. Lišena sredstava iz državnog budžeta. utvrđena je zapravo. poput robotike. delovalo na nivo agregatne tražnje na tržištu. ostvarenje dugoročnih ekonomskih ciljeva postaje neostvarivo. o čemu odlučuje predstavničko telo u skupštinskoj debati o novom budžetu. osvaja i gubi vlast. kao i razvoj grana budućnosti. na taj način. tokovima privrednog rasta i strukturom privrede. koja podrazumeva finansiranje programa politike regionalnog razvoja i subvencionisanja poljoprivredne proizvodnje iz državnog budžeta. ali i za politiku trošenja sredstava. na osnovu koga se. Građani. Budžet kao politički akt. ukoliko za njihovu realizaciju nisu obezbeđena odgovarajuća novčana sredstva. zahteva periodično planiranje porasta ili smanjenja dažbina. kao poreski obveznici. između ostalog. Posredstvom politike javnih prihoda. između ostalog. budžet je. vezana za proces sastavljanja. Politika javnih rashoda predstavlja neophodno sredstvo u procesu ostvarivanja dugoročnih ciljeva privrednog razvoja. na osnovu kojih je regulisana materija tehničke prirode. politika prikupljanja i trošenja državnih sredstava. u demokratskoj proceduri. ne bi li se. uobičajena je praksa. 3. Takođe. Objektivno budžetsko pravo predstavlja skup propisa. Budući da predstavlja sastavni deo političkog programa. i politički akt. Budžet kao instrument ekonomske politike. donošenja i izvršavanja budžeta. finansijski zahtevna naučna istraživanja. u uslovima koje diktira savremeni tehničko-tehnološki progres. poznatija kao poreska politika. 221 . Politika javnih prihoda. ispoljavaju izuzetno interesovanje za model vođenja poreske politike. Izuzetan politički značaj imaju prioritetni ciljevi državne politike. kao i materija budžetske kontrole.Javne finansije i termin pravo parlamenta. postaju nezamislivi. 4. Tokom nekoliko decenija unazad.

kao i svi planirani rashodi države. koja obuhvata: različite vidove socijalnih izdataka. Budžetska načela Prilikom izrade i izvršenja budžeta. Novčana sredstva. došlo bi do povrede suverenog prava predstavničkog tela da odlučuje o utvrđivanju visine javnih potreba za pojedine namene. Preraspodelom dohotka. 11. klasično budžetsko načelo. namenski su planirana za svaku godinu. pristupa se primeni određenih pravila.4. dok se dinamička budžetska načela vezuju za proceduru formiranja i utvrđivanja budžeta.1. • načelo budžetskog jedinstva. nemoguće je nesmetano funkcionisanje savremenog društva. Načelo univerzalnosti (potpunosti).4. 11. U okviru budžetskih načela. Statička budžetska načela U kontekstu izučavanja teorije javnih finansija. Bez izgradnje socijalne infrastrukture.Javne finansije 5. U protivnom. izdatke. koje izražava zahtev da svi planirani prihodi. izuzetan značaj imaju sledeća budžetska načela: • načelo univerzalosti (potpunosti). obezbeđuje se preglednost. racionalnost i efikasnost planiranja javnih prihoda i javnih rashoda. • načelo budžetske neafektacije. • načelo realnosti budžeta. zavisni su od strukture ciljeva socijalne politike konkretne zemlje. Njihovom primenom. izdatke za finansiranje stambene izgradnje i komunalne privrede. dolazi do stvaranja uslova za izgradnju socijalne infrastrukture. 1. Budžet kao instrument socijalne politike. u odnosu na ostala budžetska sredstva. izvršena je podela na statička i dinamička budžetska načela. budu uneti u budžet. kao i o 222 . namenjena izgradnji socijalne infrastrukture. Statička budžetska načela se odnose na sadržaj i formu budžeta. Njihov apsolutni iznos i visina. posredstvom budžeta. namenjene razvoju obrazovanja i nauke. Ovo načelo predstavlja bazično. poznatih kao budžetska načela. u sklopu državnog budžeta.

tj. u bruto novčanom iznosu i tom prilikom se ne odstupa od načela potpunosti budžeta. potom. za svakog korisnika budžetskih sredstava. moguće je ostvariti primenom dva različita metoda. o metodu neto budžeta. specijalnih budžeta. nezavisno od izvora iz koga potiču. Prema načelu budžetskog jedinstva. svi prihodi i svi rashodi države treba da budu prikazani isključivo u jednom budžetu. omogućava se ravnomerno zadovoljenje javnih potreba. dolazi do odstupanja od načela njegove potpunosti. tj. U tom slučaju. za svaku javnu delatnost. najpre se pristupa prebijanju planiranih prihoda i rashoda. ubrajaju se: dvojni. Primenom načela budžetskog jedinstva. potom. Nastanak dvojnih budžeta. ostvarenje potrebne političke kontrole parlamenta nad prikupljanjem i trošenjem društvenih sredstava.Javne finansije visini i vrsti sredstava za njihovo pokriće. kao i sprovođenje jedinstvenih finansijskih mera u domenu nacionalne privrede. odnosno. Primenom načela potpunosti. Reč je o metodu bruto budžeta. putem formiranja tzv. da bi. univerzalnosti. ako je primenjen metod neto budžeta. rashoda nad prihodima. kao i praksa njihove primene. česta je pojava odstupanja od primene načela budžetskog jedinstva. Oni se javljaju kao izraz potrebe za razdvajanjem tekućih od investicionih rashoda države. svi planirani javni prihodi i javni rashodi iskazani su u ukupnom. Načelo budžetskog jedinstva. novčana sredstva bila raspoređena za određene namene. odnosno. Posredstvom primene metoda bruto budžeta. međutim. vezuje se za vreme državnog kapitalizma. utemeljen i izražen u načelu budžetske neafektacije. i to. Preteče modernih dvojnih budžeta povremeno su se javljale u periodu liberalnog 223 . 2. 3. da bi. U praksi savremenih država. Prikazivanje javnih rashoda i javnih prihoda u budžetu. obezbeđuje se pozicija u kojoj budžet predstavlja ogledalo celokupne finansijske privrede. što predstavlja zahtev. U slučaju primene metoda bruto budžeta. Načelo budžetske neafektacije. U specijalne bužete. ostvaruje se sprečavanje vezivanja pojedinih budžetskih prihoda za određene budžetske rashode. bio prikazan samo višak prihoda nad rashodima. aneksioni i autonomni budžeti. odnosno. Nasuprot tome. Pomenuto načelo podrazumeva slivanje svih javnih prihoda u jedinstvenu kasu.

Principi budžetskog jedinstva u teoriji i praksi. str. 58 Aneksioni budžeti. koje. nacionalna štedionica. dok se svi eventualni viškovi unose u osnovni budžet. 58 59 Hicks. u suštini. 342. Prvi moderni dvojni budžeti pojavili su se tridesetih godina dvadesetog veka. Cambridge: University Press.K.Javne finansije kapitalizma. Poznata po velikom broju aneksionih budžeta jeste. na primer. Pokrivanje svih eventualnih manjkova aneksionog budžeta vrši se iz osnovnog budžeta. p. 224 . kao i prihoda iz domena državne delatnosti. Ovim državnim institucijama je dozvoljeno da vode samostalno knjigovodstvo. Na drugoj strani. u svojoj delatnosti. nastala u vreme već aktivne uloge države u privredi. odnosno. u kojoj su. uvele i investicioni budžet. državna preduzeća u oblasti energetike. Prema klasičnoj teoriji dvojnog budžeta. svojevremeno. telekomunikacije. u vanredni budžet ubrajani su neredovni rashodi. za čije pokriće je bio neophodan javni kredit. pošta. u redovni budžet ulazili su redovni rashodi države. državna radio-televizija. 11-12/96. Beograd: Finansije. kada je trebalo razdvojiti redovne od vanrednih prihoda i rashoda države. Takva su. U. ali. deo jedinstvenog budžetiranja zemlje. pored redovnog. u isto vreme kada i redovni budžet.59 Praksa formiranja autonomnih budžeta započeta je nakon Drugog svetskog rata. Paović-Jeknić. imaju izražene privredne i komercijalne elemente. kada su Danska i Švedska napustile praksu formiranja jedinstvenog budžeta i u budžetski sistem. zalagala se za razdvajanje tekućih od investicionih javnih rashoda.budžet kapitala. fondovi penzionog i zdravstvenog osiguranja. železničkog i drumskog saobraćaja. samim tim. pre svega. poštanskog saobraćaja i telekomunikacija. Autonomni budžeti se razlikuju od aneksionih. ono je. na primer. koje je bilo moguće pokrivati posredstvom redovnih dažbinskih prihoda. a kao izraz potrebe da određeni javni fondovi. G.. Savremena teorija dvojnog budžeta.. koji su ustanovljeni kao specijalizovani budžeti pojedinih državnih institucija. Francuska. pored strukture samog budžeta. i za razdvajanje redovnog od investicionog budžeta. 942. po tome što ih odobravaju organi upravljanja konkretne državne institucije. 1955. Public Finance. Anekse odobrava predstavničko telo. aneksione budžete vodile: državna štamparija. sadrže i priloge (anekse). paralelno sa jačanjem socijalne funkcije države. odnosno . ostvare finansijsku samostalnost u poslovanju.

Javne finansije fonda. na način koji omogućava da razlika između tih stavki i pokazatelja o izvršenju budžeta. neodgovarajućoj kvalifikovanosti budžetskog planera. • načelo javnosti. Saglasno tome. koja podrazumeva vođenje autonomnih budžeta od strane fondova socijalnog osiguranja. inače. u kojima takvi fondovi figuriraju kao zasebne institucije. u direktnoj je zavisnosti od: metodološke ispravnosti finansijske evidencije javnih prihoda i javnih rashoda. podrazumeva planiranje pojedinih budžetskih stavki. stalnom pratiocu nerazvijene privredne statistike. koji bi bio ostvaren u autonomnom budžetu. koji podrazumeva da svaki budžetski kredit mora da bude iskorišćen za precizno utvrđene namene. U osnovi ovog načela. istaknut je zahtev. Jedan od imperativa korektne finansijske politike države. bude svedena na minimum. ključnim dinamičkim budžetskim načelima smatrani su: • načelo budžetske specijalizacije (specifikacije). metodološkim nepreciznostima. dok se pokrivanje eventualnih manjkova vrši iz sredstava redovnog državnog budžeta. stepena razvijenosti privredne statistike u zemlji i profesionalnih sposobnosti planera. Načelo realnosti.4. nerealna predviđanja mogu imati osnov u slabosti operativne evidencije javnih prihoda i javnih rashoda. kao i u nedovoljnoj. ostaje na raspolaganju autonomnom budžetu. Stepen realnosti predviđanja. Dinamička budžetska načela U okviru finansijske teorije. 1) Načelo budžetske specijalizacije (specifikacije). 4. kako bi budžet bio izvršen u skladu sa voljom i odlukama najvišeg 225 . Eventualni višak. vlada ustaljena praksa. Ostvarenje pomenutog budžetskog načela. • načelo prethodnog odobrenja. a koja se postiže primenom načela realnosti. U uslovima savremenog ekonomskog funkcionisanja. 11. • načelo ravnoteže budžeta. odnosi se na ostvarivost predviđenih cifara. i to u svim savremenim državama. odnosno. vezanih za prihode i rashode.2.

smatran znakom prevelikog fiskalnog opterećenja i nepotrebnog tezaurisanja novčanih sredstava u državnoj kasi. 2) Načelo ravnoteže budžeta.Javne finansije predstavničkog tela. Prilikom donošenja budžeta. Duverger. međutim. Pri tome. 237. da bi se. Beograd: Službeni list SRJ. uporedo sa nastankom i razvojem funkcionalnih finansija. M. od strane zastupnika klasične finansijske teorije. u funkciji privredne ravnoteže.. tako i na njihovu maksimalnu visinu. u pogledu visine prihoda. odnosno. specifikacijom. 60 61 Lovčević. na račun budžetske ravnoteže. Finances publiques. specifikacija se ograničava na različite vrste prihoda. do danas je razvijeno više teorijskih modela neravnoteže budžeta. ova neravnoteža prevazišla. koja je nastupila tridesetih godina dvadesetog veka i. 226 . str. a u svrhu pokrića budžetskog deficita. Institucije javnih finansija. u kojem su javni prihodi i javni rashodi klasifikovani u skladu sa. primat je dat privrednoj ravnoteži. to jest. ne samo pojavu budžetskog manjka. modeli cikličnog i kompenzacionog budžeta. dok se. treba žrtvovati budžetsku ravnotežu. parlament glasa za budžet. u okviru neokejnzijanske ekonomske doktrine.60 Klasičari su negativno tumačili. na primer. Tokom utvrđivanja javnih rashoda. J. status zlatnog pravila finansijskog gazdovanja države. model stabilizacionih budžeta. Kejnz i njegovi sledbenici su smatrali da. Ravnoteža prihodne i rashodne strane budžeta uživala je. Međutim. u uslovima privremene neravnoteže. Međutim. inicira stalni porast budžetskih rashoda za servisiranje javnog duga. posle Velike ekonomske krize. koje ga je izglasalo. Suficit je. tokom pedesetih. u domenu klasične finansijske teorije.61 U okviru teorije funkcionalnih finansija. specifikacija se odnosi.. 1993. u procesu utvrđivanja javnih prihoda. a. pa do ovakvog povećanja može doći samo u slučaju odobrenja od strane parlamenta. suficita. 1966. smatrajući da su deficiti štetni za državne finansije. zakonom utvrđenom. 224. već i pojavu budžetskog viška. utvrđuje isključivo njihova donja granica. smatra se povredom prava najvišeg predstavničkog tela. kako na namenu rashoda. str. kao što su. merama aktivne fiskalne politike. živeći sa budžetskim deficitima. iznad visine utvrđene specifikacijom budžetskih rashoda. stoga što uzimanje javnog kredita. Povećanje budžetskih rashoda. Paris: Presses Universitaires de France. deficita.

budući da implicira pojavu i porast inflacije. Ovim načelom je postavljen zahtev da formiranje i usvajanje budžeta. kao i prihodima od državne imovine i državnih preduzeća i ustanova. preciznije . klasično načelo budžetske ravnoteže doživelo je svoju reafirmaciju u teoriji javnih finansija. str. br.. formalna i materijalna ravnoteža postignute na različitim nivoima javnih rashoda. Beograd: Finansije. Problemi definisanja i primene principa budžetske ravnoteže. za postizanje formalne ravnoteže budžeta. Dakle. Sve navedeno podrazumeva da. nema značaja podatak o izvorima prihoda. dovoljan uslov jeste obezbeđena podudarnost planiranih prihoda i planiranih rashoda. pod kojima se podrazumevaju samo bespovratna sredstva. pak. kao izvorima prihoda. Kada su. Do ostvarenja materijalne ravnoteže budžeta dolazi. Kada su formalna i materijalna ravnoteža budžeta ostvarene na jednakom nivou javnih rashoda. to predstavlja indikator za pribegavanje deficitnom finansiranju od strane države. 62 Trklja. a ne i sredstvima javnog kredita. Na taj način. 227 . 3) Načelo prethodnog odobrenja. nedažbinskim prihodima države ili sredstvima javnog kredita. na drugoj strani. 190-192. preduzetim u toku godine. isključivo pokrivanjem rashoda prihodima. Ravnoteža prihoda i rashoda budžeta sadrži. i ukupnog iznosa rashoda. To podrazumeva neophodnost odobrenja budžeta od strane najvišeg predstavničkog tela. posredstvom javnog kredita. utvrđenih u budžetu. prikupljena posredstvom javnih dažbina.nebitno je da li je reč o javnim dažbinama. pak.Javne finansije sedamdesetih godina. predstavnici neoklasične ekonomske misli zauzeli su stav da je budžetska neravnoteža štetna za privredu. ostvarenim iz realnih izvora. 3-4.62 Za ostvarenje formalne ravnoteže budžeta. tako i materijalnu dimenziju. kako formalnu. iz kojih će se pokriti predviđeni rashodi. kao akta predviđanja nivoa javnih prihoda i javnih rashoda. prethodi svim budžetskim radnjama. utvrđenih u budžetu. za postizanje formalne ravnoteže budžeta. kao i prekomerno zaduženje države. odnosno. novčana sredstva. M. oličen u zahtevu za jednakošću između ukupnog iznosa prihoda. neophodan je preduslov. država predviđa finansiranje celokupnih planiranih javnih rashoda iz realnih izvora. parafiskaliteta. na jednoj. za koju je budžet donet.

onda kada je on predložen najvišem predstavničkom telu na odobrenje. ministar finansija. izlaže rezultate proteklog finansijskog perioda. mora biti odobren od strane parlamenta. mesec dana. u sažetom obliku. Svaki mesec produžetka privremenog finansiranja budžetskim dvanaestinama. u mnogim zemljama. s tim što. kao i o visini i nameni izvršenih budžetskih rashoda. makar i na jedan dan. Metod budžetskih dvanaestina podrazumeva produženje budžeta iz prethodne godine za. o toku izlaganja budžetskog ekspozea od strane ministra finansija. kao i planove finansijske politike. nije dozvoljeno finansirati javne potrebe. podrazumeva da. obaveštava posredstvom sredstava javnog informisanja. Privremeno finansiranje moguće je sprovoditi metodom budžetskih dvanaestina ili metodom budžetskih akontacija.Javne finansije pre nego što se pristupi postupku njegovog izvršenja. kreirane od strane vlade. periodično se. U budžetskom ekspozeu. ne izglasa budžet do početka nove fiskalne godine. ovo produženje može trajati najviše dvanaest meseci. 4) Načelo javnosti. javnoj kontroli trošenja 228 . što podrazumeva nastavljanje procesa finansiranja javnih potreba prema utvrđenoj i. Primena načela javnosti omogućava da se građani upoznaju sa sadržinom budžeta. koje se odvija u parlamentu. U takvim uslovima. a u fazi njegovog izvršenja. specifikaciji prihoda i rashoda prethodnog budžeta. najpre. javnost budžeta doprinosi boljoj kontroli planiranja budžetskih rashoda. U praksi savremenih država uobičajeno je da se javnost. država je prinuđena da pribegne privremenom finansiranju. sve do izglasavanja novog budžeta u parlamentu. bez prethodnog odobrenja budžeta. a naročito. Metod budžetskih akontacija sprovodi se tako što parlament odobrava kredite pojedinim resorima. a. načelo javnosti se sprovodi tako što se u službenim vladinim publikacijama objavljuje zakon o budžetu. za finansiranje konkretnih namena. teorijski posmatrano. Striktna primena načela prethodnog odobrenja. a do usvajanja novog budžeta. kada je budžet definitivno prihvaćen. od parlamenta odobrenoj. iz određenih razloga. Kada parlament odobri budžet. najmanje. U fazi utvrđivanja budžeta i njegovog izglasavanja u parlamentu. tokom godine. nije dozvoljeno odstupanje od načela prethodnog odobrenja budžeta. objavljuju i podaci o prilivu sredstava u državni budžet. Čak i u situaciji da parlament.

5. struktura i dinamika opštedruštvenih potreba. izvršavanje budžeta. utvrđivanja. Planiranje rashoda i prihoda budžeta • • Naša pažnja. • cena. 11. Ova delatnost sadrži nekoliko faza. • ekonomske mogućnosti nacionalne privrede. tokom ovog izlaganja. • potrebe obezbeđenja državnih funkcija.Javne finansije državnih sredstava. zakonski određenu. koje podrazumeva: • privremeno finansiranje. oličenu u postupcima: sastavljanja. • ostvarivanje prihoda i rashoda. donošenja i izvršenja budžeta. Aktivnosti. 11.5. i to: • izradu budžeta. po završnom računu iz prethodne godine. • donošenje budžeta. koje se odnose na sastavljanje i izradu predloga 229 . • izradu nacrta i predloga budžeta. biće usmerena na sledeće faze u izradi i donošenju budžeta: • planiranje rashoda i prihoda budžeta. • donošenje budžeta. • planiranje rashoda i prihoda budžeta. kontrolu izvršavanja budžeta. koja obuhvata: • budžetsku inicijativu. • odobrenje i donošenje budžeta.1. U našem sistemu planiranja budžetskih prihoda i rashoda. polazne elemente predstavljaju: • obim. Budžetska procedura Budžetska procedura predstavlja. delatnost državnih organa. • izradu nacrta i predloga budžeta.

trgovinskog bilansa. • metod direktnog procenjivanja. U nemalom broju zemalja. javnih rashoda i prihoda iz prethodnog perioda. Od izuzetne važnosti jeste precizno i detaljno planiranje prihoda i rashoda. Primena metoda automatskog planiranja prihoda i rashoda.Javne finansije budžeta.iznos. predviđenih prošlogodišnjim budžetom. • strukturu i visinu planiranih javnih rashoda. neophodno je uvažiti činjenice. na osnovu kojih je formiran najveći deo budžetskih sredstava. Dakle. 230 . U postupku planiranja javnih prihoda i rashoda. Metod direktnog procenjivanja je oličen u postupku korekcije iznosa. u procesu planiranja javnih prihoda. obavljaju upravni organi. Ovaj metod ispoljava čitav niz slabosti. dohotka. ostvarena različita rešenja. primenjuju se tri metoda: • metod automatskog planiranja. potom. kojim su predviđeni budžetski prihodi i rashodi. Ilustracije radi. koje je. u drugim zemljama. namenjen finansiranju planiranih javnih rashoda. polazišnu tačku predstavljaju prihodi. Pomenuto pravo budžetske inicijative u našoj zemlji. • indirektni metod. potrebno ostvariti. njegovim donošenjem i primenom. vezane za: • društvene potrebe. ciljevi. predviđenom za narednu godinu. korigovani za očekivane indekse kretanja proizvodnje. realno ostvarenih. Predlog budžeta predstavlja akt. nadležni za poslove budžeta. koje će biti finansirane iz budžeta. dok. u procesu planiranja prihoda i rashoda budžeta. predstavlja funkcija budžeta. su. Polaznu osnovu planiranja budžetskih prihoda i rashoda. Prilikom planiranja prihoda i rashoda. izvršilac ovih funkcija jeste ministarstvo za finansije. pristupa se analizi strukture prihoda i rashoda u prošloj godini. te su mnoge zemlje odustale od njegove primene. u značajnoj meri je nesiguran. podrazumeva neposredno apliciranje nivoa prihoda i rashoda. odnosno. u procentu. ostvareni u prethodnoj godini i. i njihovo direktno unošenje u budžet. pripada upravo Ministarstvu za finansije. odnosno . • vrste redovnih prihoda. kao i ostalih parametara.

koji se. od izuzetne važnosti jeste predviđanje njihovog prikupljanja u toku godine. zakonom predviđene.Javne finansije • ciljeve poreske politike. neophodne u procesu izrade nacrta budžeta. namenjenih tekućem i investicionom održavanju. Istovremeno. Korisnici budžetskih sredstava. kao i nivo sredstava za nove investicije. koji se izrađuje na osnovu. Uz to. raspolaže podacima. zajedno sa potrebnim obrazloženjem i dokumentacijom. kao i njihovu visinu u prošloj budžetskoj godini. Članovi vlade detaljno razmatraju nacrt budžeta i parlamentu upućuju predlog parlamentu na usvajanje. dostavlja vladi. metodologije. veoma bitan podatak predstavlja informacija o dozvoljenom nivou javne potrošnje. koji mora biti usklađen sa dozvoljenim rastom potrošnje. dovoljnom za pokriće planiranih rashoda. Oni imaju obavezu da naprave predračun rashoda. ovako utvrđeni rashodi. ministarstvo za finansije. Planirani rashodi se moraju vezati za planirane prihode. Ovi predračuni se svode na uporedive pokazatelje.2. svode se na mogući planirani rast rashoda. Nadležni organ za pripremu budžeta. U predračun se unose svi propisani elementi: • obim i struktura zaposlenih radnika. 11. Izrada nacrta i predloga budžeta U ministarstvu za finansije odvija se proces izrade nacrta budžeta. u iznosu. Nadležni organ za poslove budžeta mora pripremiti sve elemente.5. Predviđanje rashoda podrazumeva analizu njihove strukture. vezanim za nivo društvenog proizvoda. kao što su javne službe i budžetski fondovi. • nivo i vrste materijalnih troškova. Stoga je od izuzetne važnosti izvršenje realne procene budućih prihoda. Vlada donosi odluku o budžetskoj politici i konačnu odluku o budžetu za narednu godinu. valorizovane koeficijentom planiranog rasta cena. • nivo sredstava. 231 . U procesu planiranja prihoda. takođe uzimaju učešće u procesu pripreme budžeta.

ako se donosi republički budžet). odnosno. U fazi donošenja budžeta. Budžet odobrava najviše predstavničko telo (Skupština). možemo zaključiti da nacrt budžeta sadrži osnovne elemente. pružaju mogućnost da poslanici detaljno raspravljaju o ekonomskoj i socijalnoj politici vlade. U svim savremenim državama. njihov bilans. za svaki državni organ.5. zatim. kada je raspušten parlament. on objavljuje u Službenom glasniku Republike Srbije. budžet koji je vlada predložila. Dakle. na primer. sudove. kao i o privrednoj situaciji zemlje u celini. prosvetu. oni imaju mogućnost da predlažu izmene ili dopune budžeta. Dakle. može se dogoditi da nisu ispunjeni uslovi za donošenje budžeta.3. kada predstavničko telo usvoji budžet. mogu da se izvrše promene. Tada se. zapravo. odobrenje budžeta i procedura. To nikako ne sme da znači prestanak finansiranja javnih potreba. poseban deo i normativni deo. budžet Autonomne pokrajine. u okviru kojih je izražen predračun prihoda. kao. izlažući ih u formi amandmana. izvršni organ Autonomne pokrajine. parlament. kao i predračun rashoda. Budžet Republike. Predlog budžeta utvrđuje Vlada (republička. saglasno načelu javnosti. određen je dozvoljeni nivo javne potrošnje. 232 . Odobrenje i donošenje budžeta Najviše predstavničko telo jedne zemlje (kongres. U određenim situacijama. U toku razmatranja predloga budžeta u skupštinskoj sali. Reč je. vezana za odobrenje. 11. u skladu sa usvojenim amandmanima. opštine i grada. Poslanici mogu da stavljaju primedbe na pojedine predloge budžeta. Razmatranje predloga budžeta podrazumeva dinamičnu i korisnu analizu mnogih aspekata i elemenata ovog finansijskog plana. može doći do žučne i dinamične diskusije o tzv. o problematici. U našoj zemlji je uobičajeno da se. privredu. policiju. a kod nas Narodna skupština) razmatra predlog budžeta. mogu se planirati prihodi i rashodi samo u okviru dozvoljenog nivoa potrošnje. životnim pitanjima vezanim za: vojsku. Prihodi i rashodi budžeta moraju biti uravnoteženi.Javne finansije U fazi izrade nacrta budžeta. budžet opštine i grada. Dakle. odnosno. Takođe. itd. za koju su zainteresovani svi građani. ne mora biti identičan sa budžetom koji će odobriti narodna skupština. donosi se za jednu kalendarsku godinu.

nastupa faza njegovog izvršavanja. U zavisnosti od toga koju funkciju obavljaju u procesu izvršenja budžeta. u osnovi. čime se izbegavaju moguće nepravilnosti u naplati i utrošku sredstava. izvršenje budžeta podrazumeva prikupljanje planiranih javnih prihoda i njihovog trošenja. tj.Javne finansije umesto budžeta. Izvršenje budžeta povereno je organima državne uprave. Ukoliko budžet nije donet pre početka godine. na jednoj strani. na drugoj strani. finansiranje se vrši privremeno. koja uključuje ostvarivanje javnih prihoda. Pomenuti oblik finansiranja moguće je produžiti. Ovaj vid finansiranja obavlja se. jedne četvrtine ukupnih prihoda. • isplatama iz budžeta.4. propisane naredbom. da ih troše u datoj budžetskoj godini. na rok od tri meseca. Iz perspektive dinamičkih načela budžeta. donosi akt o privremenom finansiranju. Saglasno tome. sve do donošenja novog budžeta. izvršenje budžeta predstavlja sprovođenje usvojene budžetske politike. čime se formiraju budžetska sredstva. kao i uplatom taksa na posebne račune. oni imaju pravo da izdaju naredbe 233 . odnosno. u predviđenom roku.5. od strane poreskih obveznika. Naredbodavce predstavljaju državni organi. srazmerno ukupno korišćenim sredstvima u istom periodu. ovakvim trošenjem sredstava. najviše. i finansiranje određenih društvenih potreba. Proces izvršenja budžeta započinje uplatom prvih sredstava ili prenošenjem viška prihoda iz prethodne godine. u budžetu za prethodnu godinu i ograničen je na nivo od. Posmatrano kroz prizmu statičkih načela budžeta. proces izvršavanja budžeta može biti predstavljen: • uplatom javnih prihoda. Izvršenje budžeta Nakon usvajanja budžeta od strane predstavničkog tela. u saglasju sa budžetom. 11. koji imaju pravo da raspolažu (upravljaju) sredstvima u budžetu. čiji iznos ne može prevazilaziti nivo ostvarenih prihoda. ne postiže se ostvarenje budžetske ravnoteže. računopolagača. Pored ostalog. organi državne uprave mogu imati ulogu naredbodavca. Postupak izvršenja budžeta regulisan je posebnim pravnim propisima.

• pravo kontrole dokumentacije. postupak izvršenja budžeta počinje kada naredbodavac ustanovi zakonski osnov za prenošenje sredstava određenom korisniku budžetskih sredstava. on daje odobrenje za isplatu. u toku budžetske godine. koji: • prikupljaju sredstva. • stavljanjem na raspolaganje ostvarenih prihoda. na način određen zakonom i drugim propisima. javnih sredstava. oličenog u državnom organu ili organizaciji. stvaraju se uslovi za finansiranje određenih javnih potreba. po nalogu naredbodavca. dolazi do prekoračenja budžeta. Budžet se izvršava: • ostvarivanjem prihoda. Budžetski kredit predstavlja ovlašćenje naredbodavca da. Uprkos činjenici da su jasno razlučene funkcije naredbodavaca od funkcije računopolagača. na račun korisnika budžetskih sredstava. tačno u određenoj visini i za određene namene. ujedno. o pravilnom rukovanju istima. a izvršava je računopolagač. Kada naredbodavac ustanovi da je stvorena obaveza za budžet. Oni imaju obavezu čuvanja javnih prihoda. • izvršavaju rashode. osim po prethodnom nalogu naredbodavca. Budžetska sredstva se koriste namenski. prisutan je fenomen solidarne odgovornosti između vršilaca pomenutih funkcija. Faktički. • rukuju budžetskim sredstvima.decembra. Računopolagači ne poseduju pravo samostalnog raspolaganja budžetskim sredstvima. Računopolagač poseduje sledeća prava: • pravo kontrole utroška sredstava. kojom naredbodavac daje naloge za isplatu sredstava. godine za koju se donosi. Prenošenjem sredstava sa računa budžeta. Naredbodavac vodi računa o pravovremenoj i potpunoj naplati prihoda. većem od predviđenog planom prihoda i rashoda budžeta. u okviru raspoloživih sredstava (odobrenog kredita). Ukoliko naredbodavac utroši sredstva budžeta u iznosu. korisnicima 234 .januara do 31. Računopolagači su organi državne uprave. troši sredstva. Budžet mora biti izvršen u periodu od 1.Javne finansije za isplatu. brinući se. njima poverenih.

zakonski definisana odgovornost za izvršenje budžeta. U ovom slučaju. izvršni organ lokalne samouprave. odnosno. nisu obezbeđena sredstva. Ustaljena je i obavezna praksa vođenja evidencije o izvršenju budžeta. Model korišćenja sredstava tekuće budžetske rezerve određuje Vlada. Planove za izvršenje budžeta donosi organ. opštine ili grada. u okviru rasporeda. u budžetu. njihov iznos nedovoljan. pripada Vladi. mora se obezbediti deo prihoda. opštine ili grada. nadležnog za poslove budžeta. Republika se može zadužiti kod Narodne banke Srbije. nadležan za poslove budžeta. vrše se samo na osnovu akta. predviđena budžetom. prenosom na njihove račune. raspoređena u ukupnom iznosu. koji predstavlja tekuću budžetsku rezervu. opštine ili grada. organa. premda mogu da se raspodeljuju i na osnovu mesečnih planova za izvršenje budžeta. odnosno. U procesu korišćenja sredstava. koji se ustupaju. Ostvareni prihodi se raspodeljuju na osnovu tromesečnih planova za izvršenje budžeta. od strane Ministarstva finansija. Vlada. • sredstva. koja se prenose na akreditiv ili na posebne račune. Isplate na teret budžeta. koja su raspoređena na osnovu tromesečnog. Svi planovi moraju biti uravnoteženi. nadležni organ Autonomne pokrajine. mora se ispoštovati princip njihovog namenskog trošenja. Sredstva. pak. konsolidovanim bilansom javnih rashoda i javnih prihoda. ili je. za koje. Logično. Upravo za zakonito i 235 . odnosno.Javne finansije sredstava. koriste se sredstva stalne rezerve ili druga sredstva. u skladu sa opštim. na nivou Pokrajine. odnosno. u kome su ustanovljene obaveza i visina isplate. ima odgovornost za izvršenje budžeta. a za funkcije koje su finansirane iz državnog budžeta. koja su raspodeljena iz prihoda ili dela prihoda. izvršnom organu Autonomne pokrajine. u skladu sa zakonom. kao i sredstva. Tim sredstvima se finansiraju potrebe i zadaci. na koje saglasnost daje Vlada. raspoređena za posebne namene. a čine ih: • sredstva. U okviru budžeta. utvrđenog budžetom. mesečnog plana za izvršenje budžeta. Ukoliko je prisutno neravnomerno priticanje prihoda u budžet. stavljaju se na raspolaganje korisnicima. odnosno.

11. • za isplatu dospelih obaveza. na zahtev Vlade. • organu za budžetsku inspekciju i reviziju. odnosno.5. epidemija. izazvanih posledicama poplava.5. za istu svrhu. koji se šalju: • Vladi. Proces izdvajanja sredstava odvija se do trenutka kada je obezbeđen iznos. Sredstva stalne budžetske rezerve U budžetu Republike postoje sredstva stalne budžetske rezerve.Javne finansije namensko trošenje budžetskih sredstava. ukoliko se one ne mogu podmiriti iz redovnih sredstava. Nadležni organ sastavlja izveštaje o izvršenju budžeta. 1. grada. u slučaju da za to postoji zakonsko ovlašćenje. koja se koriste u izuzetnim situacijama. opštine ili grada. za poslove budžeta.rashoda. 236 . odgovorni su ministar i funkcioner koji rukovodi posebnom organizacijom. opštine ili grada. na nivou opštine.5% ukupnih prihoda budžeta. a iz budžeta. izdvaja iznos u identičnom procentu. koja je moguće kratkoročno plasirati kod banaka i drugih finansijskih organizacija. obaviti kontrolu izvršenja budžeta u toku godine. odnosno. najviše. suša. izdvaja se iznos od. koji predstavljaju posledice vanrednih okolnosti i za koje nisu obezbeđena sredstva u budžetu. požara. u okviru koga se formira budžetska rezerva. dakle . zemljotresa i drugih elementarnih nepogoda. dok se. odnosno. izvršnom organu Autonomne pokrajine. preciznije: • za finansiranje rashoda. koji može. Na računu budžeta mogu postojati privremeno raspoloživa sredstva. jednak maksimumu koji je određen zakonom. rukovodilac organa Autonomne pokrajine. U svrhu formiranja stalne rezerve budžeta Republike.

koji se. kao i svih faza.5. U uslovima savremenog finansijskog funkcionisanja. Proces izmena i dopuna budžeta. smanjenim obimom rashoda budžeta. • potrebe da se planirani prihodi usklade sa povećanim. na osnovu. moguća su u slučaju: • ostvarenja prihoda. odnosno. ovlašćenja. određenog visinom kredita ili. Kako bi brojne državne funkcije bile ostvarene. 11. uz njihovo racionalno i namensko trošenje. pak. Približno 50% nacionalnog dohotka. međutim. zahteva se izuzetno veliki deo nacionalnog dohotka. u većim ili manjim iznosima. potom. Povećanja ili smanjenja budžeta. preraspoređuje se i troši posredstvom budžeta. Može se. do nenamenskog trošenja sredstava. po postupku koji je propisan za donošenje budžeta. u okviru ukupnog obima rashoda. Za ove izmene budžeta nije potrebno odobrenje Narodne skupštine. usmerava u različite svrhe. 237 . angažovanih u izvršenju budžeta.6. u ekonomskoj terminologiji je poznat kao rebalans budžeta. • potrebe da se.Javne finansije 11. kroz koje prolaze budžetska sredstva. izvrši preraspodela planiranih budžetskih rashoda za pojedine namene. što predstavlja ingerenciju Vlade.6. odnosno. Pomoću sredstava javnih prihoda pristupa se ostvarenju raznovrsnih društvenih potreba. Izmena budžeta Budžet je moguće menjati i dopunjavati tokom godine. Kontrola izvršenja budžeta Pomoću mehanizma primene budžeta. neophodno je blagovremeno prikupljanje javnih prihoda. njihove neracionalne upotrebe. Neophodna je kontrola izvršenja budžeta u svim fazama budžetskog ciklusa. dogoditi da u toku izvršenja budžeta dođe do prekoračenja novčanog limita. uz obuhvatanje svih organa. budžetom predviđenih. a ciljevi ekonomske politike sprovedeni u delo. delovanje finansijske privrede je nezamislivo bez aspekta kontrole novčanih tokova. niti one predstavljaju aktivnost budžetskog rebalansa. u odnosu na planirane.

reč je o pisanoj kontroli.Javne finansije U svim državama sveta. Računsko-sudsku kontrolu izvršava posebna komisija. budući da se obavlja nakon prikupljanja i trošenja sredstava. obično se određuje posebno telo. kojima je povereno rukovanje budžetskim sredstvima. Stoga ćemo. u cilju onemogućavanja nezakonitog trošenja budžetskih sredstava. 11. računsko-sudska i knjigovodstveno-računska kontrola. u ime parlamenta. može biti redovna i povremena. odnosno. kontrolisati proces izvršenja budžeta. koje će. politička kontrola predstavlja naknadnu kontrolu. U osnovi. Prema kriterijumu vremena i načina delovanja. Ona može biti: administrativna. a zatim pristupiti sažetom tumačenju povremene budžetske kontrole. analizirati osnovne karakteristike završnog računa budžeta. dakle.1. U vidove preventivne kontrole uvrštene su administrativna i računsko-sudska. vezana za prikupljanje i trošenje budžetskih sredstava. bila zakonita. najpre. završni račun budžeta jeste instrument. Parlamentarna.6. Postoji nekolicina oblika kontrole izvršenja budžeta: administrativna. odnosno. u većini slučajeva. prethodnu (ex ante). Kontrola izvršenja budžeta. U najvećem broju slučajeva. Administrativnu kontrolu obavlja administrativni organ kontrole. računsko-sudska i politička. izvršena je podela osnovnih oblika kontrole izvršenja budžeta na: • preventivnu. S obzirom na činjenicu da. kojom su obuhvaćeni svi organi i sve osobe. • naknadnu (ex post). U većini slučajeva. ne bi li utvrdio način korišćenja budžetskih sredstava. pomoću koga predstavnički organ obavlja proces redovne kontrole budžeta u celini. formirana od strane parlamenta. zakonodavac zadržava pravo kontrole izvršenja budžeta. funkcija pripada parlamentu. pravo kontrole ima organ koji je doneo budžet. Završni račun budžeta Završni račun budžeta predstavlja instrument vršenja redovne 238 . Naknadna kontrola ima za cilj da proveri da li je učinjena radnja.

Javne finansije

kontrole izvršenja budžeta u celini, a od strane predstavničkog organa. Po isteku godine, za koju je donet budžet, započinje se sastavljanje završnog računa budžeta. Budžet, prevashodno, podrazumeva plan prihoda i rashoda. Uvažavajući taj podatak, jednostavno je zaključiti da on, u sopstvenoj strukturi, sadrži više elemenata, koji predstavljaju latentne izvore nesigurnosti i neizvesnosti. Stoga se primenjuje praksa izrade završnog računa budžeta, pomoću koga je moguće sagledati način na koji su ostvareni planirani prihodi i rashodi. Završni račun budžeta potrebno je posmatrati sa: • aspekta odnosa izvršnih organa prema predstavničkom telu; • aspekta pravilnosti, zakonitosti i vrednosti u poslovanju javnim sredstvima. Završni račun omogućava uvid u način poslovanja svakog organa, finansiranog iz budžeta, tokom budžetske godine. Usvajanjem završnog računa, izvršnom organu je dato odobrenje za politiku pribavljanja i trošenja javnih sredstava, odnosno, rukovanja istim. Zadatak izrade nacrta završnog računa, dodeljen je Ministarstvu za finansije, odnosno organu, nadležnom za poslove budžeta. Bazu za sastavljanje nacrta završnog računa, predstavljaju: • podaci iz evidencije o izvršenju budžeta; • podaci o korišćenju sredstava, deponovanih na posebnim računima, kao i podaci organa. Vlada, odnosno izvršni organ, utvrđuje predlog završnog računa i dostavlja ga Skupštini, gde se završni račun budžeta usvaja, po proceduri koja važi i za usvajanje Zakona o budžetu. Nacrt akta o završnom računu budžeta, Ministarstvo za finansije dostavlja Vladi Republike Srbije. Nacrt akata o završnom računu budžeta Autonomne pokrajine, opštine i grada, dostavljaju se odgovarajućim izvršnim organima. Rok za dostavljanje jeste februar naredne godine, u odnosu na godinu za koju je donet budžet. Na pomenuti nacrt moguće je stavljati amandmane i nakon rasprave, a Skupština usvaja završni račun u načelu i u pojedinostima. Završni račun budžeta sadrži sledeće elemente:
239

Javne finansije

1) bilans stanja; 2) bilans prihoda i rashoda; 3) izveštaj o kapitalnim rashodima i finansiranju; 4) izveštaj o novčanim tokovima; 5) izveštaj o izvršenju budžeta, sačinjen tako da prikazuje razlike između visine odobrenih sredstava i onih, upotrebljenih u procesu izvršenja; 6) objašnjenje velikih odstupanja između odobrenih sredstava i sredstava, utrošenih u toku izvršenja; 7) izveštaj o primljenim donacijama i kreditima, domaćim i inostranim, kao i o izvršenim otplatama dugova; 8) izveštaj o korišćenju sredstava iz tekuće i stalne budžetske rezerve; 9) izveštaj o garancijama, datim u toku fiskalne godine; 10) izveštaj eksterne revizije o finansijskim izveštajima. U toku budžetske godine, može doći do ostvarenja prihoda, u iznosu većem od planiranog. U tom slučaju, višak prihoda se prenosi u sledeću godinu. U suprotnom, ukoliko ne dođe do ostvarenja prihoda u planiranom iznosu, Vlada mora da predloži: • model pokrivanja deficita; • stavke (pozicije), koje neće biti izvršene; • rashode, koji neće biti izvršeni u potpunosti. U pomenutim okolnostima, Vlada je prinuđena da izvrši selekciju obaveza i da predloži Skupštini, praktično, izvršenje rebalansa budžeta, budući da je ukupan obim budžeta smanjen na nivo ostvarenih prihoda. U suprotnom, ukoliko dođe do ostvarenja viška prihoda, Vlada može predložiti model trošenja sume, formirane razlikom između planiranih i ostvarenih prihoda. U ovom slučaju, obim budžeta je uvećan, što, u osnovi, podrazumeva neophodnost pristupanja planiranju njegovog rebalansa. Saglasno načelu javnosti, završni račun budžeta se objavljuje u Službenom glasniku. Na taj način, svim građanima je omogućeno upoznavanje sa činjenicama, vezanim za prihode i rashode budžeta. U skladu sa principom potpunosti, završni račun budžeta sadrži sve prihode i sve rashode u bruto iznosima, bez prebijanja.
240

Javne finansije

Završni račun budžeta predstavlja, dakle, deo redovne kontrole budžeta. Pored redovne, primenjuje se i povremena kontrola budžeta.
11.6.2. Povremena budžetska kontrola

Posredstvom budžeta, ostvaruje se aktivnost trošenja i raspodele velikog dela nacionalnog dohotka. U ovom procesu, od izuzetne važnosti je postupak kontrole svih subjekata koji učestvuju u prikupljanju i trošenju javnih prihoda. U okviru povremene budžetske kontrole, prisutna je kontrola korisnika budžetskih sredstava. Budžetska inspekcija vrši kontrolu upotrebe budžetskih sredstava, vodeći se principom da ona mora biti zakonita i namenska. Poslovi kontrole, utvrđivanja i naplate javnih prihoda, uređeni su posebnim zakonom. U okviru Ministarstva finansija, formirana je budžetska inspekcija, čije poslove obavlja budžetski inspektor. Svaki korisnik budžetskih sredstava dužan je da, na zahtev budžetske inspekcije, stavi na uvid dokumentaciju o finansijskom i materijalnom poslovanju. U slučaju da je došlo do povrede zakona u procesu korišćenja budžetskih sredstava od strane budžetskog korisnika, budžetski inspektor donosi rešenje, kojim se nalaže korisniku sredstava da: • vrati u budžet nenamenski utrošena sredstva, odnosno – nezakonito isplaćena sredstva; • preduzme mere, u cilju otklanjanja načinjenih nepravilnosti. Uz predlog završnog računa budžeta Republike, podnosi se i izveštaj o kontroli, izvršenoj u toku godine. Na taj način, formira se celovit sistem kontrole raspolaganja kompletnim budžetskim sredstvima.
11.7. Savremene teorije budžeta

Već je istaknuto da između klasičnih i savremenih pogleda na probleme budžetske ravnoteže, postoje značajne razlike. Za klasičnu finansijsku misao, rešavanje problema postizanja budžetske ravnoteže, predstavljalo je imperativ, što nikako nije slučaj sa savremenim shvatanjima. Ravnoteža, koja se forsira po svaku cenu, postaje potpuno

241

Javne finansije

neodrživa.63 U savremenoj finansijskoj teoriji, pojavilo se nekoliko stanovišta o problemima budžetske neravnoteže. 1. Hansenovo stanovište zagovara teoriju sistematskog budžetskog deficita. Saglasno njenim postulatima, budžetski deficit predstavlja redovnu pojavu; država treba da se služi deficitnim finansiranjem, u cilju kompenzovanja situacije, proistekle usled nepovoljnih kretanja u opštoj tražnji, pri čemu trajanje budžetskog deficita nije vremenski ograničeno. 2. Teorija cikličnih budžeta ima za polazište čvrstu vezu između budžetske i ekonomske politike. Prema ovim tumačenjima, nemoguće je budžetsku ravnotežu ograničiti na jednogodišnji period, već je istu neophodno produžiti, vezujući je za kompletan ekonomski ciklus, koji podrazumeva vremenski interval, duži od jedne godine. U razdoblju prosperiteta, država, naravno, treba da teži ostvarenju budžetskog suficita, koji će, u periodu depresije, imati ključnu ulogu u procesu kompenzovanja budžetskih deficita. 3. Teorija stabilizacionog budžeta se temelji na principu automatski ugrađenih stabilizatora, karakterističnom za pojedine javne prihode i javne rashode. Naime, jedan deo javnih prihoda i rashoda ispoljava izuzetnu prijemčivost, vezanu za fluktuacije u kretanjima osnovnih makroekonomskih parametara, kao što su: društveni proizvod, cene, zaposlenost. Prema teoriji stabilizacionog budžeta, porast društvenog proizvoda automatski implicira porast određenih javnih prihoda, dok, istovremeno, izvesni transferni prihodi manifestuju tendenciju pada, i obrnuto. 4. Teorija kompenzatornog budžeta za glavni cilj ima ostvarenje pune zaposlenosti faktora proizvodnje. Kako bi se realizovao pomenuti cilj, trošenje sredstava države tretira se kao irelevantno. Osnovni princip teorije kompenzatornog budžeta temelji se na nastojanju da se, u periodima depresije, postigne povećanje nivoa potražnje, i to do
63

Tomljanović, D., Finansijska teorija i politika, Beograd: Savremena administracija, 1990, str. 192. 242

Javne finansije

stupnja, na kome agregatna tražnja dostiže visinu, odgovarajuću društvenom proizvodu, koji bi bio ostvaren u uslovima pune zaposlenosti. U tom smeru, mogu delovati: povećanje rashoda, pri neizmenjenim poreskim obavezama, smanjivanje poreza i povećanje transfernih rashoda, uz nemenjanje ostalih rashoda, kao i smanjenje poreza, praćeno povećanjem rashoda. 5. Hansen razvija teoriju čistog ciklusa, pomoću koje nastoji da utvrdi efekte budžetske politike na rast društvenog proizvoda, bilo da je reč o dejstvu automatskih ili dejstvu diskrecionih mehanizama, koji su izazvali dato stanje. Poreklo ove teorije vezuje se za teoriju budžetskih efekata multiplikatora. U oba slučaja, cilj se ogleda u oceni upliva budžetske politike na funkcionisanje privrede, a naročito na stanje u njenom privatnom sektoru. 6. Na teze, utemeljene unutar teorije B. Hansena, nadovezuje se, uz odgovarajuće dopune i preciziranja, grupa ekonomskih teoretičara, okupljena oko Hallera. Njihovi stavovi se ogledaju u potrebi delovanja budžetske politike, odnosno, politike neravnoteže budžeta, prevashodno, u funkciji postizanja ukupne ekonomske ravnoteže, a ne samo ravnoteže privatnog sektora privrede.

243

Javne finansije XII FONDOVI I BUDŽETSKI SISTEM SRBIJE 244 .

Javne finansije. FONDOVI I BUDŽETSKI SISTEM SRBIJE 12. razvoj i zaštitu šuma. koje čine njegov izvorni prihod. B. Direkcija za puteve). fond podrazumeva novčana sredstva. Fond za poljoprivredno zemljište. fokusiraćemo se na dva segmenta finansiranja: finansiranje javnih rashoda. budžetu ili javnom zajmu. str. jednim delom. kontinuirani je predmet analize ove knjige. vezanih za uzgoj. kao i prihode od novčanih kazni i sredstava za reprodukciju šuma. U pomenutom slučaju. to jest. Radičić. koji imaju status obavezne organizacije socijalnog osiguranja.64 U ovom poglavlju. Zavodu za zdravstveno osiguranje i Zavodu za tržište rada. ali i prihode. formirano je šest budžetskih fondova: Fond za vode. Fond za šume ima prihode iz budžetskih sredstava. ostvarene preko naknada za posečeno drvo. ostvaruje se posredstvom: budžetskih fondova. ali. Kompleksni sistem aktivnosti. Svaki od ovih fondova ima sopstvene prihode i rashode. u 64 Raičević. čija je svrha. Fond za puteve. naknada za korišćenje šumske paše i zakupa zemljišta. Fond za vode predstavlja izvor finansiranja različitih objekata. reč je o posebnim pravnim licima: Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje. unapred određena. Podsticaj razvoju privrede u Srbiji. U ekonomskoj terminologiji. i na osnovu niza naknada. 245 ... posredstvom organizacija obaveznog socijalnog osiguranja. U te svrhe. Direkcija za puteve finansira i organizuje razvoj i održavanje magistralnih i regionalnih puteva. Njihovo funkcionisanje ima izuzetan značaj u procesima ostvarivanja širokog kruga javnih potreba. Pojam i vrste fondova Finansiranje javnih potreba. stimulacija. bilo da je reč o doprinosima. Reč je o: izgradnji šumskih puteva. 1996. 373.1. putem budžetskih fondova. kao i finansiranje javnih potreba. premija. Fond za puteve (odnosno.Javne finansije 12. Novi Sad: Financing center. ostvaruje svoje prihode iz budžeta. M. regresa. melioraciji zemljišta i šuma. finansiran je iz ovog Fonda. namena. Fond za šume. Fond za geološka istraživanja i Republički fond za razvoj. kao i o proizvodnji šumskog semena.

2. potiču iz budžeta Republike i. Sredstvima iz ovog Fonda. Sredstvima ovog Fonda. u tom slučaju. delom. Republički fond za razvoj formiran je. i to: 246 . U okviru organizacija obaveznog socijalnog osiguranja. svojim funkcionisanjem. poboljšanje kvaliteta poljoprivrednog zemljišta i više drugih aktivnosti. koje se odnose na korišćenje. postoje i oblici dobrovoljnog osiguranja. Fond za geološka istraživanja finansira geološka istraživanja na čitavoj teritoriji Republike Srbije. • zdravstvenog osiguranja. unapredjivanje. finansira se navodnjavanje. Finansiranje društvenih potreba posredstvom organizacija obaveznog socijalnog osiguranja Veliki deo javnih potreba finansiran je posredstvom institucije budžeta. Iz sredstava ove organizacije. finansirani su: supstitucija uvoza. Prihodi ovog Fonda. finansirani su rashodi za ostvarenje prava u oblasti: • penzijskog i invalidskog osiguranja. materijalni troškovi). kao i posebnog Fonda za razvoj Kosova. specifičnih za našu teritoriju u proteklom periodu: fondova za razvoj nedovoljno razvijenih republika i pokrajina. U njemu su obezbeđena sredstva iz budžeta Republike. namenjeni su unapređivanju vodosnabdevanja i zaštiti od štetnog dejstva voda. a delom se finansira i iz budžeta. Na osnovu Zakona o vodama. kao i posredstvom organizacije za obavezno socijalno osiguranje. ovi fondovi imaju i izvorne prihode (naknade za odvodnjavanje). zameni delatnost fondova. nedovoljno razvijenih opština. • osiguranja za slučaj privremene nezaposlenosti. Sredstva ovih organizacija čine doprinosi. regionalni razvoj i finansijska konsolidacija preduzeća na jugu Srbije. sa namerom da. Ovaj Fond je osnovan posebnim zakonom. 12. dok je jedan deo njih finansiran preko fondova. zaštitu i uređivanje poljoprivrednog zemljišta. Fond za poljoprivredno zemljište ima svoje izvorne prihode. pored obaveznog osiguranja.Javne finansije oblasti vodosnabdevanja. održavanja postojećih vodoprivrednih objekata i funkcionisanja samog Fonda (plate zaposlenih.

380. u kojoj se ostvaruju prava iz oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja i obezbeđuju sredstva za pomenuta osiguranja. 2) Zavod za zdravstveno osiguranje.1. doprinos za osiguranje u slučaju privremene nezaposlenosti.. samo na osnovu pribavljene saglasnosti Vlade Republike Srbije.. 12. radi dobijanja saglasnosti. koji moraju biti uravnoteženi.3. Novi Sad: Financing center.3.Javne finansije • • • doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje. imaju: 1) Fond za penzijsko-invalidsko osiguranje. organizacija obaveznog socijalnog osiguranja dostavlja Vladi. Uvažavajući mogućnost dobrovoljnog penzijskog osiguranja. odnosno. već funkcionišu pod nazivom Zavod za zdravstveno osiguranje. Javne finansije.65 Finansijski plan. Zavod za tržište rada. što je bio slučaj u pređašnjoj praksi. Status organizacije za obavezno osiguranje. U slučaju nedostatka potrebnih sredstava. 1996. B. izveštaj o poslovanju i završni račun. Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje Mnogobrojna prava iz oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja. 3) Zavod za tržište rada. Radičić. Organizacija obaveznog socijalnog osiguranja iskazuje svoje prihode i rashode. ostvaruju se u republičkim fondovima za penzijsko i invalidsko osiguranje. M. 247 . Fond je pravno lice. koje ima status organizacije za obavezno socijalno osiguranje. treba istaći da se sredstva za obavezno socijalno osiguranje obezbeđuju u 65 Raičević. Prihodi fondova i potrebe koje se iz njih finansiraju 12. str. Ostale organizacije obaveznog socijalnog osiguranja ne nose naziv fond. organizacije socijalnog osiguranja imaju mogućnost zaduživanja. ali. posredstvom finansijskog plana. doprinos za zdravstveno osiguranje.

u kojoj se: • ostvaruju sredstva iz penzijskog-invalidskog osiguranja. • obezbeđuju sredstva za to osiguranje. – podatke od značaja za sticanje prava iz ovog oblika osiguranja. • organizovanja i sprovođenja dobrovoljnog osiguranja. uređena su statutom. Republika je. obavezno osigurana. Organi fondova su upravni i nadzorni odbor. funkcije: • osiguranja na penzijsko i invalidsko osiguranje. koji su u skladu sa zakonom. brige o uvećanju sredstava na ekonomskim osnovama. kao i sva važna pitanja. garant za 248 . • Fondu za penzijsko-invalidsko osiguranje samostalnih delatnosti. značajna za rad upravnog odbora. Zakonitost rada i akata Fonda. Fond je pravno lice. • utvrđivanja stope doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje. donetim za svaki fond ponaosob. kao i organizovanja sprovođenja osiguranja. – pravilnost obračuna i uplatu doprinosa.Javne finansije Fondu za penzijsko-invalidsko osiguranje. kao i obavljanja drugih poslova. sa statusom organizacije za obavezno socijalno osiguranje. nadležno za poslove penzijskog i invalidskog osiguranja. kao i osnovice za plaćanje doprinosa. vezanih za: – prijavljivanje za osiguranje. • obavljanja poslova kontrole. Način rada fondova. • Fondu za penzijsko-invalidsko osiguranje zemljoradnika. po zakonu. u zavisnosti od toga da li je reč o: • Fondu za penzijsko-invalidsko osiguranje zaposlenih. pak. nadzire ministarstvo. • obezbeđivanja namenskog i ekonomičnog korišćenja sredstava. Ovi organi imaju različit broj članova. stvaranja rezerve sredstava od osiguranja. svih lica koja su. zakonom određene. Fond za penzijsko-invalidsko osiguranje ima. • obezbeđivanja zakonitog osiguranja prava iz domena penzijskog i invalidskog osiguranja.

novčane naknade ovim licima. koje se ostvaruju u ovom Fondu. tokovi priliva i odliva sredstava Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje. predstavljaju suštinu procesa njegove finansijske aktivnosti. može doći do uvida u proces formiranja prihoda ovog Fonda. Tako se. Slika 1-Fond za penzijsko-invalidsko osiguranje Ilustrativno prikazani. 249 . • prava koja ostvaruju lica u slučaju invalidnosti i telesnog oštećenja. kao i za ostvarenje prava. itd. • pravo za slučaj opasnosti od nastanka invalidnosti (novčana naknada). itd. kao i u način na koji se ova sredstva koriste. a obuhvataju: • starosne i porodične penzije. • pravo na novčanu naknadu za pomoć i negu.Javne finansije ispunjavanje obaveza Fonda. Izuzetno je širok dijapazon potreba.). na neposredan način. po osnovu preostale radne sposobnosti • prava (prekvalifikacija ili dokvalifikacija i zaposlenje invalida rada sa preostalom radnom sposobnošću.

• zaključenje ugovora sa nosiocima zdravstvene službe o pružanju zdravstvene zaštite i praćenje procesa izvršavanja zaključenih ugovora. Zaposlena lica. u skladu sa Zakonom o zdravstvenom osiguranju. osnovan je Republički zavod za zdravstveno osiguranje. U cilju obezbeđivanja i sprovođenja zdravstvenog osiguranja. Ovaj oblik osiguranja može imati obavezan i dobrovoljan karakter. predstavlja segment od izuzetne važnosti.2. regulisano je Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju. • ostalih prava. izdvojiti: • obezbeđivanje uslova za sprovođenje zdravstvenog osiguranja. od kojih ćemo. ovim vidom osiguranja. • utvrđivanje stope doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje. • obezbeđuju sredstva za pomenute namene. • donošenje godišnjeg programa za sprovođenje zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja. 12. 250 . u celokupnoj oblasti osiguranja. kao i njegovo izvršavanje. prisutan je oblik obaveznog zdravstvenog osiguranja. • prava na novčane naknade. u kome se: • ostvaruju prava iz oblasti zdravstvenog osiguranja. obezbeđuju sebi i članovima svojih porodica mogućnost ostvarenja: • prava na zdravstvenu zaštitu. sa sedištem u Beogradu.Javne finansije Ostvarivanje i korišćenje prava iz oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja. U okviru zdravstvenog osiguranja u Srbiji. koje ima status organizacije za obavezno socijalno osiguranje.3. utvrđenih Zakonom o zdravstvenom osiguranju. Zavod za zdravstveno osiguranje je pravno lice. Zavod obavlja čitav niz poslova. Zavod za zdravstveno osiguranje Zdravstveno osiguranje. kao i niz osiguranika. kao najvažnije.

u vezi sa korišćenjem zdravstvene zaštite. nadzorni odbor i direktor. prikazana je struktura prihoda Zavoda i namena. Pri tome. Na slici 2. locirane u sedištu okruga. • troškovi posebne opreme. tako formiranih. Zavod za zdravstveno osiguranje ima svoje organizacione jedinice – filijale.Javne finansije • utvrđivanje onih osnovica za plaćanje doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje. koja se ostvaruju iz zdravstvenog osiguranja. Organi Zavoda za zdravstveno osiguranje su: upravni odbor. koje nisu utvrđene Zakonom o zdravstvenom osiguranju. sredstava. sledeća: • zdravstvena zaštita. Ministarstvo zdravlja vrši kontrolu nad zakonitošću rada i akata Zavoda za zdravstveno osiguranje.Finansiranje zdravstvenog osiguranja 251 . • naknada zarade u vreme privremene sprečenosti za rad. važno je istaći da su prava. dok su ispostave locirane u opštinama. Slika 2 . • naknada putnih troškova.

obezbeđuje ostvarivanje prava nezaposlenih lica. koje ima status organizacije za obavezno socijalno osiguranje. medicinskih mera za suzbijanje. za vreme privremene sprečenosti za rad. Zavod za tržište rada je pravno lice. • obavljaju drugi poslovi. itd. upotrebe lekova. primera radi.3. kao i namena sredstava. u kojoj se: • ostvaruju prava za slučaj nezaposlenosti. Problem zapošljavanja i ostvarivanja prava nezaposlenih lica. imaju zaposleni. sprečavanje i utvrđivanje bolesti. usled bolesti. osiguranje za slučaj nezaposlenosti. vezanih za zapošljavanje. Veliki broj pitanja. Noseća institucija. u okviru koje se ostvaruju prava iz ove oblasti. 12. On donosi i sprovodi i programe rada.Javne finansije Obaveznim zdravstvenim osiguranjem. osiguranicima je obezbeđena zdravstvena zaštita. 252 . ako su. uređen je Zakonom o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica. i sličnih. prikazani su na slici 3. Naknadu zarade. privremeno nesposobni za rad ili su sprečeni da obavljaju posao. Struktura prihoda Zavoda za tržište rada. Zavod za tržište rada ima više nadležnosti. itd. višestruko je važan i izuzetno slojevit u svakom društvu. zbog toga što se nalaze u fazi određenih medicinskih ispitivanja. stvara rezerve za ostvarivanje prava za vreme privremene nezaposlenosti. posreduje pri zapošljavanju. posredstvom: lekarskih pregleda. prava nezaposlenih lica. jeste Zavod za tržište rada. utvrđuje stope doprinosa za osiguranje u slučaju nezaposlenosti. Zavod za tržište rada Zavod za tržište rada predstavlja oblik organizacije obaveznog socijalnog osiguranja. • obezbeđuju sredstva za pomenute namene. organizuje i sprovodi dobrovoljno osiguranje.3. u skladu sa zakonom.

kao i finansiranje različitih potreba. vezuje se za usklađivanje ponude i potražnje na tržištu rada. koja na drugi način ostvaruju pravo na rad. zapošljavajući na sezonskim poslovima. finansirajući nove programe. Obavezno se osiguravaju lica. Konačno. kao i o broju nezaposlenih lica. premda svaka od njih ima svoje specifičnosti. koje uključuje i profesionalnu orijentaciju i pripremu za zapošljavanje. Nadzor nad zakonitošću rada i akata Zavoda. Uz to. deo sredstava Zavoda izdvaja se u svrhu posredovanja pri zapošljavanju. Zavod sprovodi program zapošljavanja. u skladu sa zakonom. stvarajući uslove za zapošljavanje u preduzećima u svim oblicima svojine. samo uopšteno prikazuje fundamentalne prilive (prihode).Javne finansije Slika 3 – Finansiranje Zavoda za tržište rada Ilustracija globalnih finansijskih tokova Zavoda za tržište rada. 253 . i to: informisanjem o slobodnim radnim mestima. Potrebe. bazična aktivnost. nadzorni odbor i direktor. koje se finansiraju sredstvima Zavoda za tržište rada. vrši ministarstvo. mogu se kategorizovati u četiri grupe. nadležno za poslove zapošljavanja. Organe Zavoda za tržište rada predstavljaju: upravni odbor. obezbeđujući uslove za zapošljavanje. u okviru Zavoda. vrši se osiguranje za slučaj nezaposlenosti. finansirana sredstvima Zavoda za tržište rada. Druga. koja su u radnom odnosu i lica. njihovim obrazovnim profilima i stručnoj spremi. itd. istražujući mogućnosti zapošljavanja.

4. Budžetski sistem Republike. u kome su ustrojstvo i funkcionisanje institucija. Zakon o budžetskom sistemu Zakon o budžetskom sistemu predstavlja jedan od najznačajnijih reformskih poduhvata. Neke od odrednica su potpuno nove (trezor. 5. Stoga. Trezor predstavlja organizacionu jedinicu u sastavu Ministarstva 254 . budžet Autonomne pokrajine. koje imaju. preuzimanje obaveza.2. čine: 1. kao i procedure. Trezor Jednu od velikih novina u Zakonu predstavlja uvođenje institucije trezora. 3. na nov način. regulisane u skladu sa.). kojim je. dok je. Budžetski sistem Srbije 12. tako i na nivou lokalnih vlasti. a postoje i slučajevi vezivanja novog termina za već poznatu sadržinu (aproprijacija). budžet gradova. poreski rashodi. načinjenih u Srbiji u poslednjih nekoliko godina. kao i novo značenje (fiskalni plan). najšire prihvaćenom. kako na nivou Republike. budžet Republike. itd. finansijski planovi organizacija socijalnog osiguranja. već poznatim terminima pridodata nova dimenzija. 6.Javne finansije 12. budžet grada Beograda. saglasno preovlađujućem pristupu u zemljama u tranziciji. 4. međunarodnom praksom. Trezor je uveden. Zakon o budžetskom sistemu je uveo novine u terminološki aparat finansijske teorije i prakse. uređena oblast upravljanja javnim finansijama u Srbiji.4. Reč je o pravnom aktu. direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava. u drugim slučajevima.4.1. kako terminološku. ovaj pravni akt sadrži brojne novine. 12. 2. Zakon o budžetskom sistemu je opšti pravni akt. Njegove funkcije su definisane. tako i sadržinsku dimenziju. budžet opština.

kao i da obuhvate i protumače ceo. ovaj termin se vezuje i za zatvoreno. namenjeno pohranjivanju i čuvanju različitih vrednosti. kao i druge javne blagajne. Trezor predstavlja ključni element u procesu izvršenja budžeta. str. sve složeniji. standardne funkcije državnog blagajnika. nadležnog za finansije. koja pripada svakom od korisnika. specijalno osigurano (obezbeđeno) mesto (prostoriju). a u svrhu obezbeđenja ravnoteže prihoda i rashoda na tržištu kapitala. Ovaj pojam nije jednostavno definisati.66 On je „jedan od nosećih stubova finansijske armature”. najčešće godinu dana. dragog kamenja.. odnosno. Fiskalna ekonomija. projektovan za određeni period vremena.Javne finansije finansija i ekonomije. Termin trezor vodi poreklo od latinske reči thesaurus. Sistem konsolidovanih računa Trezora Republike. vodi se u Narodnoj banci Srbije. tako i sa ekonomskog aspekta. blago. koncepcijski različito postavljenom u različitim zemljama. Zbornik radova. hartija od vrednosti. 2003. B. budući da je reč o fenomenu. kasu. Pri tome. na kojem svi korisnici sredstava odgovarajućeg budžeta deponuju svoja sredstva. Beograd: Ekonomski fakultet. Odrednica trezor vezuje se i za državne. a u zavisnosti od celokupnog društveno-političkog i ekonomskog uređenja 66 Raičević. 255 . u pokušajima da sveobuhvatno definišu trezor. poput: novca. kao računsko-pravni akt. čija su značenja višeslojna. kako sa pravnog. Na konsolidovanom računu nalaze se i sredstva organizacija obaveznog socijalnog osiguranja. nedoumica i nedorečenosti. Uz navedena tumačenja. trezor označava: riznicu. trezoru se pridodaju funkcije i poslovi kreditnih operacija na kratki rok. kontrole kredita na deviznom tržištu i u javnim preduzećima. Najpre. kao plan prihoda i rashoda države. Budžet. kao i trezora lokalnih vlasti. odnosno . svaki korisnik budžetskih sredstava ima svoj sopstveni podračun. kompleks njegovih funkcija. tako da je obezbeđena evidencija o sumi sredstava. kako tvrde pojedini teoretičari javnih finansija. pretinac banke. dobijena iz budžeta ili ostvarena kao sopstveni prihod. Pored uobičajene. plemenitih metala. Svaki trezor ima svoj konsolidovani račun. relikvija. 269-277. lokalnog organa. Savremena finansijska teorija i praksa susreću se sa čitavim nizom poteškoća. nemoguće je pravilno izvršavati bez postojanja institucije kao što je trezor.sef.

2. • definisanje tromesečnih. Na taj način. koji dospevaju na račun trezora. Druga funkcija trezora ogleda se u upravljanju gotovinskim sredstvima. plaćanje rashoda (što podrazumeva analizu gotovinskih tokova. U nastavku izlaganja. neophodno je održavanje i planiranje maksimalnog stepena likvidnosti. izložićemo pregled osnovnih funkcija trezora. na koji se uplaćuju sva primanja i iz kojeg se vrše sva plaćanja iz budžeta. konsolidovanog računa trezora. 1. on premošćuje kratkoročnim pozajmicama. mesečnih i dnevnih kvota preuzetih obaveza plaćanja. uvek je reč o instituciji. Međutim.Javne finansije konkretne države. kao i zahteva za izvršenje ukupnih zadataka i tekućih rashoda. Dakle. plana izvršenja budžeta i servisiranje duga). Realizacija ove funkcije podrazumeva: • sačinjavanje projekcije i praćenje priliva na konsolidovanom računu trezora. preko koje se obavljaju budžetska primanja i izvršavaju svi budžetski rashodi. kako ne bi dolazilo do iznenadnih. kao i praćenje novčanih tokova i tokova prihodovanja i plaćanja. Jedna od bazičnih aktivnosti trezora vezana je za finansijsko planiranje. koja se odnose na otvaranje i kontrolu bankarskih računa i podračuna i upravljanje bankarskim odnosima. da se eventualni višak likvidnih sredstava plasira uz kamatu i da se. Realizacija navedene funkcije pretpostavlja: (1) upravljanje konsolidovanim računom trezora. i to – putem jedinstvenog. usled tekuće nelikvidnosti. trezoru je omogućeno da se za plaćanje koriste raspoloživa sredstva na konsolidovanom računu. nepredviđenih kratkoročnih deficita. (3) razradu postupaka 256 . Pomenuta funkcija podrazumeva projektovanje i praćenje priliva ukupnih primanja i tekućih prihoda. (2) upravljanje likvidnošću. u slučaju postojanja kratkoročnog deficita. trezor ostvaruje značajnu ulogu u procesu efektivnog upravljanja budžetom. U cilju obezbeđivanja likvidnosti.

4. vođenje dnevnika. na osnovu donetog i. konačno. Najpre. tako se mora voditi evidencija o povraćaju datih sredstava na zajam. (3) računovodstvenu metodologiju. Realizacija pete funkcije podrazumeva: (1) računovodstvene poslove za obradu plaćanja i evidentiranje primanja. kao i o evidencijama o dugovanjima. odnosno. 257 . (2) finansijsko izveštavanje. uključujući i održavanje sistema klasifikacije. Ova funkcija naročito obuhvata upravljanje procesima preuzimanja obaveza. a posebno o poštovanju rokova. je veoma značajna aktivnost trezora. međunarodne donacije i druge vidove pomoći. kada se neki od korisnika zaduži. proveru prijema poručenih i odobrenih proizvoda i usluga i odobravanje plaćanja na teret budžetskih sredstava. Prevođenje na GFS metodologiju je moguće. što će. Upravljanje dugom. mora se voditi računa. Jedna od ključnih funkcija trezora. propisivanje pravila budžetskog računovodstva i propisivanje zahteva u pogledu internog i eksternog izveštavanja. jeste kontrola rashoda. koja obuhvata tri ključne operacije. u potpunosti se prevodi na međunarodno prihvaćenu. GFS metodologiju (statistika državnih finansija). 5. mora se upravljati prilivima po osnovu pozajmljivanja. drugo. Pravilnika o standardnom klasifikacionom okviru i kontnom planu za budžetski sistem. izdatke. sistem državnih finansija u Republici Srbiji učiniti znatno transparentnijim. (4) upravljanje finansijskim sredstvima. 3. u praksi već primenjenog. za koju se naknadno ispostavi da treba da bude plaćena iz budžeta. kao što se mora voditi evidencija o dugovanjima. glavne knjige i odabranih pomoćnih knjiga za sva primanja. odnosno.Javne finansije za naplatu primanja preko bankarskog sistema. vezane za javni dug. samo po sebi. kako bi se sprečilo da država bude stavljena pred svršen čin. tzv. Budžetsko računovodstvo i izveštavanje. pre svega. blagovremena kontrola preuzimanja obaveza od strane budžetskih korisnika. koje je od važnosti za funkcionisanje celokupnog Trezora Republike. preuzme obavezu. o svim elementima. mora se voditi računa o novim pregovorima o zajmovima.

koji ostvaruju sopstvene prihode (participacije. obavezama i izvorima finansiranja. neophodno je razviti odgovarajući informacioni sistem uz korišćenje kompjuterske osnove. Konsolidovani račun trezora predstavlja jedan ili više računa. vezane za održavanje stabilnosti. pojavili su se prvi problemi i nedoumice. poverene trezoru. U okviru konsolidovanog računa republičkog Trezora. tako da će biti obezbeđena evidencija o visini sredstava koja pripadaju svakom korisniku. Reč je o korisnicima sredstava budžeta. svaki korisnik budžetskih sredstava ima (imaće) sopstveni podračun. U toku dosadašnje primene odredaba o trezoru. na kojima se prihodi drže i sa kojih se izvršavaju budžetski rashodi. svedoče o značaju uloge koja mu pripada. Kako bi trezor mogao da uspešno obavlja navedene funkcije. u skladu sa Zakonom o platnom prometu. tako i na lokalnom nivou. donacije i slično) i koji se protive njihovom držanju na konsolidovanom računu Trezora Republike (na njihovom sopstvenom podračunu). kod organizacija za obavljanje platnog prometa. na koje budžetski prihodi pritiču. Glavna knjiga trezora jeste knjiga dvojnog knjigovodstva. efikasnosti i discipline u vođenju politike javnih rashoda. Treba očekivati da.Javne finansije 6. odnosno. Navedene funkcije. (mart 2004. primanja. na osnovu kojih jedno ministarstvo ili organ lokalne vlasti stavlja svoja sredstva u banku. olakog preuzimanja obaveza ili privatnog ugovaranja uslova. Zakon je predvideo otvaranje konsolidovanih računa trezora i vođenje glavne knjige trezora. stanje i promene u imovini. izdaci. dok drugi budžetski korisnici u tom trenutku ne mogu da izvrše svoje dospele obaveze. Upravljanje finansijskim informacionim sistemom je izuzetno bitno iz nekoliko razloga. prihodi. kako na državnom. rashodi. Taj utisak pojačava potreba da 258 .godine bio je krajnji rok). implementacijom trezora u celinu budžetskog sistema Republike. u koju se beleže: sve transakcije. budući da smatraju da im nije omogućeno da njima slobodno raspolažu. budu eliminisane prevaziđene metode ad hoc isplaćivanja budžetskih rashoda. Da bi praćenje naplate prihoda i izvršavanje rashoda bilo organizovano na celovit i celishodan način. Ovi računi se otvaraju kod Narodne banke.

Indirektni korisnici budžetskih sredstava jesu: pravosudni organi.Javne finansije se. vezan za postupak donošenja budžeta. nije ga osnovala Republika. prilikom raspolaganja sredstvima sa konsolidovanog računa Trezora. odnosno . ustanove. to jest. ministar finansija i ekonomije. po pravilu.5. ne menja njihov položaj. budžetskog kalendara. sprovodi. Postupak donošenja budžeta Postupak donošenja budžeta vremenski je omeđen u formi tzv. one nisu ni direktni ni indirektni korisnici budžetskih fondova. Kalendar republičkog budžeta organizovan je na sledeći način: 1. budžetski fondovi. ono nije indirektni korisnik budžetskih sredstava. nadležnim za ekonomski razvoj. do 30. vezana za upravljanje i finansiranje.4. ma koliko značajni bili prihodi određenog kulturno-umetničkog društva. zakonom utvrđena. pa i sopstvenih računa. njeno trajanje je duže nego što je to bilo trajanje izvršenja prethodne procedure. tako i indirektni korisnici budžetskih sredstava predstavljaju novu kategoriju. pojavljuju kao nosioci razdela u godišnjim budžetima. jeste dvostruk: jedan važi za Republiku. u saradnji sa organima. Direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava Kako direktni. budući da ne pripada opštem državnom sektoru. a drugi za lokalne vlasti. Okolnost.lokalna vlast. Zajednička im je odgovornost za sopstvene budžetske operacije. koji se. osnovane od strane Republike. Organizacije obaveznog socijalnog osiguranja imaju specifičan status. poštuje nova procedura – drugačija i složenija u odnosu na prethodno važeću. Primera radi. nad kojima osnivač. niti ista nad njim ostvaruje prava na osnovu upravljanja. odnosno.aprila. 12. priprema Memorandum o 259 .3. Direktni korisnici budžetskih sredstava jesu organi i organizacije Republike. u kojoj neko pravno lice prima transfer iz budžeta. preko direktnih budžetskih korisnika sredstava. a uz sve to. 12. Budžetski kalendar. prava. njihova sredstva se konsoliduju na računu Trezora Republike. odnosno. po osnovu budžetskih transfera. lokalne vlasti. ali. lokalnih organa vlasti.

oktobra. 6. 8. decembra. aprila ažurirani. do 01. juna. 3. Narodnoj skupštini. do 01. nadležan za finansije.Javne finansije budžetu. 4. do 15. lokalni organ uprave. 3. lokalni organ uprave. oktobra. u kojem lokalne vlasti mogu učestvovati u prihodima od republičkih poreza. Narodna skupština donosi budžet Republike. kao i procenu za budžetsku godinu i dve naredne fiskalne godine. ministar donosi uputstvo za pripremu nacrta budžeta Republike. ministar dostavlja Vladi nacrt budžeta Republike i finansijske planove organizacija obaveznog socijalnog osiguranja. 7. direktori. do 01. do 15. makroekonomski okvir. oktobra. dostavljaju predlog finansijskog plana Ministarstvu. kao i predlog okvira. 2. uzimajući u obzir. u kojem lokalne vlasti mogu učestvovati u prihodima od republičkih poreza. Vlada usvaja Memorandum o budžetu. posle 30. koji sadrži podatke o ekonomskoj i fiskalnoj politici. maja. 4. Lokalne vlasti. u postupku donošenja budžeta. nadležan za poslove finansija. do 01. 2. dostavlja nacrt budžeta izvršnom organu lokalne vlasti. izvršni organ lokalne vlasti je dužan da utvrdi 260 . juna. ministar dostavlja taj dokument lokalnim vlastima. 6. do 15. zajedno sa Memorandumom o budžetu i finansijskim planovima organizacija obaveznog socijalnog osiguranja. direktni budžetski korisnici su dužni da dostave predloge svojih finansijskih planova. juna. moraju da ispoštuju rokove na sledeći način: 1. 9. maja. ministar revidira Memorandum o budžetu. septembra. izdaje uputstvo za pripremu budžeta. 5. novembra. kao i organizacije obaveznog socijalnog osiguranja. Vlada usvaja predlog budžeta Republike i dostavlja ga. do 15. jula. juna. Vlada Republike Srbije mora da usvoji Memorandum o budžetu. do 15. kao i predlog okvira. do 01. do 15. avgusta. ministar dostavlja Memorandum o budžetu lokalnim vlastima i organizacijama za obavezno socijalno osiguranje. 5. do 01. korisnici budžetskih sredstava. do 05. do 15.

redovno prati izvršenje budžeta i. dato je ovlašćenje da «Vlada bliže uređuje budžetsko računovodstvo. 12. U postupku donošenja budžeta lokalnih vlasti. do 25. nadležan za poslove finansija.6. Sistem budžetskog izveštavanja Funkcionisanje sistema budžetskog izveštavanja do sada nije bilo regulisano. kontrolom i revizijom. najmanje dva puta godišnje. odnosno. lokalni organ vlasti. U skladu sa 261 . dostavlja usvojeni budžet ministru. Integritet budžetskog sistema u Srbiji.Javne finansije predlog budžeta i da ga dostavi lokalnoj skupštini i Ministarstvu finansija i ekonomije. propisana je obaveza da ministar. kao i način iskazivanja informacija (podataka) o prihodima i rashodima. s tim u vezi. informiše Vladu. Ovim Pravilnikom. sistem glavne knjige Trezora i način vođenja konsolidovanog računa Trezora». Za izvršenje finansijskog plana organizacija obaveznog socijalnog osiguranja. jedinstvenim sistemom budžetskog računovodstva. koje je daleko intenzivnije nego do sada. do 15. 7. od značaja je uspostavljanje čvrste komunikacije između višeg i nižeg nivoa vlasti. uređen je standardni klasifikacioni okvir i sadržaj konta u kontnom planu. Zakonom o budžetskom sistemu. lokalna skupština donosi budžet lokalne vlasti. Navedeno će za posledicu imati ustanovljenje jedinstvenog funkcionisanja budžetskog sistema i upravljanja javnim finansijama. od naročite je važnosti funkcionisanje finansijskih službi direktnih korisnika budžetskih sredstava. odnosno. koje predstavljaju značajnu kariku u sprovođenju Zakona o budžetskom sistemu. nadležni organ odgovara Vladi. decemra. jedinstvenom budžetskom klasifikacijom. obezbeđen je zajedničkim pravnim osnovama. lokalni organ. izvršni organ lokalne vlasti. Kako bi sve ove aktivnosti bile izvršene u skladu sa odredbama zakona. 8. Kako bi bila obezbeđena standardna klasifikacija. decembra. U sklopu odgovornosti za izvršenje budžeta i finansijskog plana organizacije obaveznog socijalnog osiguranja. nadležan za poslove finansija. ministar je doneo Pravilnik o standardnom klasifikacionom okviru i kontnom planu za budžetski sistem.

podnosi ministru završni račun budžeta lokalne vlasti. odnosno. lokalni organ uprave. konsoliduju navedene izveštaje i sastavljaju konsolidovani godišnji izveštaj. Postupak usvajanja završnog računa budžeta Postupak usvajanja završnog računa budžeta. sastavljanja i podnošenja završnih računa direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava. sastavlja završne račune budžeta i organizacija obaveznog socijalnog osiguranja i podnosi ih Vladi. takođe je vremenski omeđen. odnosno . nadležan za finansije. do 31. koji se nalaze u njihovoj nadležnosti. budžetskih fondova. vezane za postupak pripreme. februara. indirektni korisnici budžetskih sredstava i budžetskih fondova pripremaju završne račune za prethodnu godinu i podnose ih nadležnim direktnim korisnicima budžetskih sredstava. lokalnom organu vlasti. Naime. decembra.nadležnom izvršnom organu lokalne vlasti. direktni korisnici sredstava budžeta kontrolišu i sravnjuju završne račune indirektnih korisnika budžetskih sredstava. budžeti lokalnih vlasti. do kojih je neophodno izvršiti pojedine faze u budžetskoj proceduri. ministar donosi uputstvo o zatvaranju evidencija i o pripremi završnih računa. organizacija obaveznog socijalnog osiguranja i budžetskih fondova Republike i lokalnih vlasti. organizacije obaveznog socijalnog osiguranja sastavljaju završni račun i podnose ga Ministarstvu. juna. do 1. koji podnose Ministarstvu. 2. Ovaj postupak je vremenski organizovan na sledeći način: 1. marta. do 28. kao i njihovi. do 15. Ministarstvo. u skladu je sa međunarodnom GFS metodologijom. maja. odnosno lokalni organ. Pravilnik primenjuju i organizacije obaveznog socijalnog osiguranja. nadležan za finansije. do 1. 5. 4. nadležnom za finansije. Izvršena klasifikacija podataka u kontnom planu.7. precizno su određeni rokovi. marta. do 31. 3.Javne finansije kontnim planom za budžetski sistem. 12. budžetski korisnici za odgovarajuću fiskalnu godinu. 262 . 6. direktni i indirektni budžetski korisnici sredstava republičkog budžeta primenjuju Pravilnik i iskazuju izvršenje budžeta za odgovarajuću fiskalnu godinu. direktni i indirektni. odnosno.

Javne finansije 7. u ime Republike. uz neophodnost razmatranja svih činjenica. do 1. Kada je reč o zaduživanju lokalnih vlasti. i to pod strogo definisanim kriterijumima. izuzev Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. 12. u skladu sa zakonom. Najveća i najšira ovlašćenja su data Republici. to pravo je njima. u čemu ključni momenat predstavlja gledište. jula. izuzevši deo kapitalnih ulaganja iz budžeta. mogu uzimati pozajmice iz budžeta Republike. u cilju finansiranja deficita tekuće likvidnosti. 263 . vezanih za zahteve za refinansiranje unutrašnjeg duga i finansiranje budžetskog deficita. Direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava ne mogu ovlastiti drugo lice. osim ministra finansija i ekonomije. po kome je moguće zaduživanje svih nivoa vlasti. uskraćeno.novembra tekuće godine. koja ima isključivo pravo zaduživanja kod domaćeg i inostranog poverioca. iz kojeg proističu ili mogu da proisteknu obaveze plaćanja iz budžeta.8. uključujući i organizacije obaveznog socijalnog osiguranja. kao i procenu. koja može zaključivati ugovor o kratkoročnim zajmovima ili emitovati hartije u vrednosti. Od izuzetnog značaja je i odredba. Vlada dostavlja Narodnoj skupštini konsolidovani završni račun Republike i organizacija obaveznog socijalnog osiguranja. u obliku predloga zakona. Državni dug i državne garancije u budžetskom sistemu Srbije Jedna od značajnih novina u oblasti javnih finansija. odnosno. makroekonomskih indikatora. na osnovu koje Ministarstvo finansija i ekonomije pregovara o ugovoru o zaduživanju i donošenju odluke o davanju garancija. koji se može zaduživati radi nabavke lekova. pri čemu je isključivo ministar finansija i ekonomije ovlašćen da potpiše sporazum o državnom dugu i garanciji. pri čemu su vrlo precizno definisana ograničenja duga i garancije. zakonom utvrđenih. Republika može davati i garancije. Isto važi i za organizacije obaveznog socijalnog osiguranja. Dopušteno je da lokalne vlasti. utvrđenim od strane Vlade. da potpiše ugovor ili drugi sporazum. koji ima oblik zaduživanja. koje moraju biti vraćene najkasnije do 30. odnosi se na transparentno regulisanje materije državnog duga i zaduživanja. u osnovi. zbog tekuće likvidnosti.

Javne finansije Mogućnost zaduživanja lokalnih vlasti. predstavlja čin značaja i diverzifikacije prihodne strane njihovih budžeta. 264 .

Javne finansije XIII FISKALNA POLITIKA KAO DEO MAKROEKONOMSKE POLITIKE 265 .

u savremenoj literaturi sreću se i sinonimi. a u vezi sa ulogom fiskalne politike u uslovima savremenog ekonomskog funkcionisanja. 266 .1. tridesetih godina prošlog veka. odnosno. koje iz pomenutog odnosa proizilaze. fiskalna politika postaje značajna komponenta ukupne ekonomske politike.finansijske politike. Premda se značaj fiskalne politike reflektuje. odnosno. Fiskalna politika Oblast fiskalne politike predstavlja relativno novu disciplinu. fiskalni intervencionizam. neophodno je imati na umu i njena mikroekonomska dejstva. kako javnih prihoda. koje izlažu različiti autori. kroz koje je prošla svetska privreda u poslednjih 50-60 godina. Ipak. kao i uvažavanje činjenica. tako i poratnih) perioda. zahteva poznavanje odnosa fiskalne i monetarne politike. ekonomski teoretičari su saglasni u jednom . aproksimativne verzije ovog termina. itd. ekonomskih i socijalno-političkih ciljeva. prevashodno. tako i javnih rashoda. Iskustva brojnih recesionih (kako ratnih. pomenuta disciplina se vezuje za razdoblje koje je usledilo nakon Velike ekonomske krize. posebno tzv. Ključni doprinos nastanku i razvoju ove ekonomske discipline dao je Džon Majnard Kejnz (1883-1946). po status javnih finansija. efekte stimulacije. Paralelno sa terminom fiskalna politika. funkcionalne finansije. Hronološki. novi pravac unutar finansijske teorije i politike. kao što su: kompenzatorne finansije.pod sintagmom fiskalna politika. u domenu ekonomske politike. na polje makroekonomije. FISKALNA POLITIKA KAO DEO MAKROEKONOMSKE POLITIKE 13. i pored razmimoilaženja u tumačenjima ovog. vitalnog segmenta. koja je vođena instrumentima i merama. U savremenoj finansijskoj literaturi nije došlo do uobličenja jedinstvene definicije fiskalne politike. engleski ekonomista i filozof. kao delova subceline . Shvaćena i tumačena na ovaj način. posredstvom kojih se efikasno deluje na obim i strukturu ponude. ne bi li se postiglo ostvarenje određenih fiskalnih. pomenuta činjenica ima ishodište u nesaglasju u stavovima. Ocena realnog dometa fiskalne politike. koju bi jednoglasno zastupali svi teoretičari javnih finansija. podrazumeva se savremena politika.Javne finansije 13.

U sklopu svoje bazične doktrine. U domenu politike javnih prihoda. 4. U tom kontekstu. sa druge strane.. u 67 Raičević. U središtu Kejzovih tumačenja jeste ukupna agregatna tražnja. grosso modo. 267 . Đ. u prevladavanju depresije. a u slučaju primene mera monetarne politike. globalni učinci fiskalne i monetarne politike zaslužuju da budu detaljnije sagledani. fiskalna politika deluje efikasnije na regulisanje unutrašnje javne potrošnje. posebno dohodaka. vrši uticaj na štednju. imajući za cilj stimulisanje potrošnje. Ukupnu agregatnu tražnju potrebno je stimulisati svim merama (povećati sklonost ka potrošnji). kao i politiku državnih investicija. Kejnz naročito naglašava potrebu da se. njihova primena treba da bude sinhronizovana i medjusobno usklađena. 5. U tom smislu. država treba aktivno da utiče na stvaranje dodatne investicione i potrošne tražnje. Javne finansije – osnovi. 2. str. i investicija. namenjenih štednji. fiskalna politika efikasnije deluje. 39. kao i raznim oblicima rashoda. konstatuje sledeće:67 1. Pavlović. Kejnz je pristalica progresivnog zahvatanja. sa jedne. veoma značajni segmenti ekonomske politike. kako bi se kompletirala i podržala privatna inicijativa. (4) ekonomskih stručnjaka na početku devedesetih godina i (5) Programa rekonstrukcije monetarnog sistema i strategije ekonomskog oporavka Jugoslavije. 3. u slučajevima smirivanja cikličnih kretanja. Beograd: Ekonomski institut. fiskalna i monetarna politika su. posredstvom javnih prihoda. Ovi. kao politiku koja. efekat je obrnut. Kejnz tumači termin fiskalna politika. nego na regulisanje investicija.Javne finansije dozvoljavaju da se. B. a monetarna pokazuje veću efikasnost u savladavanju inflatornog buma. fiskalna politika pokazuje efikasnije dejstvo na nivo potrošnje. 1995. u oba slučaja.. (2) postkejnzijanaca. (3) koncepta ekonomije ponude. i to politikom javnih radova. sačinjena od potrošnje. ukazaćemo na osnovne stavove: (1) kejnzijanaca. finansiranih javnim zajmovima. a ne investicijama i potrošnji. svakako.

a ne u domenu tražnje. Koncept ekonomije ponude. pak. Pojedini teoretičari zastupaju stanovište da se mere fiskalne (i monetarne) politike ne mogu usmeravati samo na aspekt ukupne agregatne tražnje. prevashodno. Kejnzov pristup intervencionizmu temeljen je na principima anticiklične ekonomske politike. uz smanjenje nivoa oporezivanja stanovništva. odnosno. odnosno. kako bi bio smanjen obim proizvodnje. koje se temelji na tumačenju da fiskalna politika ima tri bitne funkcije: 1. Kejnzovo shvatanje nije univerzalno prihvaćeno. 2. koji je ravan onom koji ima monetarna politika. odnosno. U uslovima paralelnog delovanja recesionih i inflatornih faktora (stagflacija . koje ima različite dohotke). za polazište ima stav da osnovni uzrok disbalansa treba tražiti na strani ponude. pretežno. usmeriti na sprečavanje pada u privrednom ciklusu. Politiku javnih prihoda i javnih rashoda potrebno je. Mere aktivne fiskalne politike potrebno je preduzeti nakon preduzimanja mera iz domena monetarne politike. Među postkejnzijancima. stvoreni su uslovi za pojavu nove doktrine ekonomije ponude. monetarnu. a. potrošnja i investicije. dok stav postkejnzijanaca (kojima i sami. U slučaju „pregrejane” privrede. redistributivnu (preraspodela dohotka među stanovništvom. ex post delovanje i ad hoc karakter. koje se odlikuje visokom stopom zaposlenosti. faktički. odnosno. na održanje takvog stanja u privrednom životu. u prvi plan stavljaju mere monetarne politike.stagnacija praćena inflacijom). proizvodnje. stabilizacionu (delovanje na nivo agregatne tražnje). neminovno je izgrađivati ekonomsku politiku. i fiskalnu. alokativnu (finansiranje ponude javnih dobara i usluga). 3. Na taj način. u njenim okvirima. bez izražene inflacije. deflacije. zaposlenost. baziranu na potpuno novim principima. Postkejnzijanci. međutim. krajem sedamdesetih godina. preporučuje se politika smanjivanja javnih rashoda i povećanja poreza. pripadaju) upotpunjuju tezom o značaju fiskalne politike. uz. Zastupnici ovog koncepta odbaciju kejnzijanski stav. preduzimaju mere u pravcu povećanja rashoda. 268 .Javne finansije periodima depresije. prisutno je i gledište.

posredstvom redukovanja fiskalnog tereta. relativno skromni. naročito. opterećen je brojnim teškoćama. U osnovi. Krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina prošlog veka. Funkcionisanje savremene privrede je vrlo kompleksno. makroekonomski pristup. i to. Jugoslavija se sa fiskalnom politikom susrela tek u drugoj polovini šezdesetih godina. dopunjen je. jasno je da je preduzetnički duh jači nego ikada do sada. To nedvosmisleno govori u prilog neophodnosti kombinovanja i istovremenog preduzimanja mera. usled činjenice da. tako i one koje pripadaju domenu ekonomije ponude. koji se danas javlja pred fiskalnom politikom. a rast javnih rashoda je teško održavati pod kontrolom. Svi navedeni stanovi i doktrine poseduju sopstvene prednosti i nedostatke. delimično realizuje već nekoliko godina unazad. koje je nemoguće blagovremeno obezbediti. postaje nesporan status fiskalne i monetarne politike. via facti. na planu redukovanja javnih rashoda. pak. koje su. Iz navedenog. prisutan u teorijama kejnzijanaca i postkejnzijanaca.Javne finansije Zapravo. pogodnom za 269 . kako postkejnzijanske i monetarističke. od kojih su mnoge egzogenog karaktera. zaposlenosti i potrošnje. uz prisustvo velikog broja informacija. Analize. isto tako. Uprkos činjenici da nije reč o miljeu. Takođe. primenjivanog tokom tridesetih ili pedesetih godina dvadesetog veka. vezane za održavanje određenog nivoa proizvodnje. privatna inicijativa daje pozitivne impulse rastu nivoa investicija. nego smišljeno i planski. pokazuju da dosadašnja dejstva mera i instrumenata fiskalne i monetarne politike daju izvesne efekte. u većoj meri spontano. kao vodećih segmenata ekonomske politike u procesu savladavanja stagflacije. svojstvenog tržišnoj privredi. kada se nova koncepcija fiskalnog sistema. Glavni izazov. nepobitno proističe potreba za svođenjem uloge države u tolerantnije okvire. Zemlje sa savremenom tržišnom privredom su prezadužene. međutim. nesporna je činjenica da se aktuelni intervencionizam države razlikuje od onog. treba delovati na porast privatne inicijative. Na ovaj način pokrenuta. pozicionira se u oblasti fiskalnih deficita i u potrebi za redukovanjem rashoda. Aktuelni trenutak. fiskalna politika predstavlja jedan od glavnih instrumenata u domenu ekonomije ponude. dimenzijom mikropristupa. dok su učinci na planu smanjivanja fiskalnog deficita i. kao i obimu proizvodnje i stopi zaposlenosti.

Javne finansije

aktivnu primenu fiskalne politike, u Programu rekonstrukcije monetarnog sistema i ekonomskog oporavka Jugoslavije, prisutni su brojni fiskalni parametri. Oni su usmereni, kako na smanjivanje fiskalnog deficita (realni javni prihodi), tako i na podržavanje proizvodnje i kompletniju uključenost određene grupe faktora (stimulacija privrednog razvoja, novog zapošljavanja, neoporezivanje opreme, stimulacija stranih ulaganja). Uticaj ugrađenih fiskalnih instrumenata na planu smanjivanja ukupne javne potrošnje, beleži vrlo skromne rezultate.
13.2. Upravljanje budžetskim deficitom

U autentičnu, prvobitnu kejnzijansku teoriju, inkorporirana je nova, značajna dimenzija - doktrina upravljanja budžetskim deficitom, u okviru teorije funkcionalnih finansija, a od strane Kejnzovih sledbenika, švedskih ekonomista - Mirdala i Olina, kao i američkih ekonomista – Lernera i Hansena. Pomenuta doktrina temelji se na stavu da ravnotežu državnog budžeta treba žrtvovati uvek, kada je to u interesu prevazilaženja opšte privredne neravnoteže. Preciznije, ekonomska ravnoteža treba da ima primat nad budžetskom ravnotežom, dok eventualni, planirani budžetski deficit, koji će biti finansiran sredstvima javnog kredita, upravo treba da bude u funkciji postizanja opšte privredne ravnoteže. U okviru doktrine upravljanja budžetskim deficitom, razvijeno je više teorija, od kojih su u finansijskoj literaturi najčešće navođene: • teorija cikličnih budžeta; • teorija kompenzacionih budžeta.68 a) Teorija cikličnih budžeta. Teoriju cikličnih budžeta utemeljili su, krajem tridesetih godina prošlog veka, švedski ekonomisti Mirdal i Olin. U osnovi ove teorije jeste shvatanje da država treba da planira javne prihode i javne rashode u budžetu, saglasno očekivanim kretanjima u privredi. Odluka o tome da li će budžet za konkretnu godinu biti planiran kao deficitaran, zavisi od faze u kojoj se nalazi privredni ciklus.
68

Lovčević, J., Institucije javnih finansija, Beograd: Službeni list SRJ, 1993, str. 239242. 270

Javne finansije

Empirijske analize privrednih ciklusa u liberalno-kapitalističkoj privredi, pokazale su da vreme trajanja jednog ciklusa, u proseku, iznosi sedam do deset godina. To je vreme u kome privreda prolazi kroz faze krize, depresije, oživljavanja i prosperiteta. U fazi krize i depresije, država treba da vodi politiku deficitarnog budžeta, a u fazi oživljavanja i prosperiteta politiku suficitarnog budžeta. Dakle, period u kome treba podstaći ravnotežu između prihoda i rashoda, više nije jedna godina, već vreme trajanja privrednog ciklusa. b) Teorija kompenzacionih budžeta. Teorija kompenzacionih budžeta razvijena je pedesetih godina prošlog veka. Njeni autori su američki ekonomisti, Lerner i Hansen. Prema stavovima, na kojima se temelji ova teorija, država treba kontinuirano da planira deficit u budžetu, budući da primena pomenutog modela predstavlja jedini put odbrane od deflatornog dejstva dugoročnog prisustva nedovoljne agregatne tražnje. Drugim rečima, potrebno je da država redovno finansira deo javnih potreba iz sredstava javnog kredita, kontinuirano vodeći politiku deficitnog finansiranja budžeta. Ukoliko, u kratkim periodima konjukture u privredi, kojim slučajem dođe do pojave suficita u budžetu, teoretičari kompenzacionih budžeta smatraju da ga treba tretirati kao privremenu pojavu. Imajući u vidu da teorija kompenzacionih budžeta 'računa' na stalno deficitno finansiranje budžeta, ona je poznata i pod imenom teorija sistematskog deficita.
13.3. Teorija stabilizacionih budžeta

Teorije cikličnih i kompenzacionih budžeta doživele su mnogobrojne kritike, upućene, ne samo od strane neoklasičara, već i od nekih neokejnzijanaca, budući da je primena tih teorija, u praksi kapitalističkih država, dovela do dugotrajnog održavanja deficita u njihovim budžetima, kao i do porasta njihovog javnog duga. Usled toga je, u drugoj polovini šezdesetih i početkom sedamdesetih godina dvadesetog veka, teorija upravljanja budžetskim deficitom obogaćena teorijom stabilizacionih budžeta. Teorija stabilizacionih budžeta našla je široku primenu u zemljama Evropske unije, počev od 1993. godine, u
271

Javne finansije

sklopu njihovih priprema za uvođenje jedinstvene monete. Teoretičari stabilizacionog budžeta smatraju da je, u minimalnoj meri, dopustivo zanemariti godišnju ravnotežu u budžetu, ukoliko se, za glavni cilj ekonomske politike, odabere uspostavljanje ravnoteže u nacionalnoj privredi. Pri tome, oni zastupaju stanovište da država treba da vodi neutralnu, a ne aktivnu fiskalnu politiku, te da, samim tim, ne pribegava diskrecionim merama prilikom pokušaja da izvrši uticaj na uspostavljanje makroekonomske ravnoteže. Budžet, kao instrument stabilizacione ekonomske politike, treba da poseduje svojstvo elastičnosti, kao i anticiklično delovanje, što je moguće ostvariti posredstvom stabilizatora, ugrađenih u sistem javnih prihoda i javnih rashoda.69 Primera radi, u razdoblju privredne konjukture, progresivno oporezivanje dohodaka građana i dobiti korporacija, automatski će ostvariti delovanje na ograničavanje potrošnje i tražnje, što može rezultirati porastom javnih prihoda i pojavom budžetskog suficita. U periodu krize i depresije, biće automatski povećani rashodi države (primera radi, za pomoć nezaposlenima), što može implicirati pojavu budžetskog deficita, koji će biti finansiran sredstvima javnog kredita. Stoga nije neophodno da, u vreme nedovoljne zaposlenosti faktora proizvodnje, država preduzima administrativne mere, kojima će ozakoniti planiranu veličinu deficitnog finansiranja budžeta, tim pre, imajući u vidu činjenicu da su predviđanja o konjukturnim kretanjima u privredi, na osnovu kojih se vrši utvrđivanje finansijskih potreba države, vrlo često nepouzdana, te da nisu blagovremeno na raspolaganju nosiocima ekonomske politike. Teorija stabilizacionih budžeta veoma je bliska klasičnoj teoriji uravnoteženog budžeta. Međutim, između ove dve teorije postoji kvalitativna razlika. Dok klasična teorija uravnoteženog budžeta u prvi plan stavlja ravnotežu javnih prihoda i javnih rashoda, kao cilj od izuzetne važnosti za ostvarenje nesmetanog budžetskog funkcionisanja, a nezavisno od vida uticaja, koji restrikcija javnih rashoda ostvaruje na status privrede, teorija stabilizacionih budžeta stavlja budžet, u koji su ugrađeni automatski stabilizatori, u funkciju stabilizacije privrednih tokova.

69

Coulbois, P., La politique conjoncturelle, Paris: Edition Cujas, 1971, 180. 272

Javne finansije

13.4. Stabilizacioni budžeti zemalja–članica Evropske unije

Ugovorom o Evropskoj uniji, iz Mastrihta, koji su 1992. godine prihvatile sve države-članice Evropske unije, utvrđeno je da, u toku priprema za uvođenje jedinstvene monete (evra), posebno značajno mesto treba da ima uspostavljanje i održavanje makroekonomske ravnoteže, koja će se manifestovati u uspostavljanju i održavanju dugoročne stabilnosti cena. Za jednu od ključnih poluga uspostavljanja i održavanja stabilnosti cena, odabrano je vođenje jedinstvene, restriktivne budžetske politike. Jedinstvena, restriktivna budžetska politika podrazumeva: budžetsku disciplinu zemalja-članica i korišćenje deficita budžeta u dozvoljenim granicama, kao automatskog stabilizatora u slučaju pojave recesije. a) Budžetska disciplina. Pod budžetskom disciplinom podrazumeva se uravnoteženje budžeta zemalja-članica, u srednjem roku, kao i pridržavanje referentnih vrednosti, utvrđenih za budžetski deficit i javni dug. Kada je reč o budžetskom deficitu, utvrđeno je da njegovo učešće u bruto domaćem proizvodu pojedinih zemalja-članica, ne sme da prelazi 3%, pri čemu se pod budžetskim deficitom podrazumeva potreba za neto javnim kreditom, saglasno definiciji Evropskog sistema objedinjenih privrednih računa. Sa druge strane, kada govorimo o javnom dugu, utvrđeno je da njegovo učešće u bruto domaćem proizvodu ne sme da pređe nivo od 60%, pri čemu se pod javnim dugom podrazumeva ukupno bruto zaduženje države, izraženo u nominalnoj vrednosti na kraju kalendarske godine.70 Javni dug zemalja-članica Evropske unije utvrđuje se po sektorima javnih organa, zbog čega se on sastoji od zaduženja centralnih organa vlasti, regionalnih i lokalnih organa uprave i fondova za socijalno osiguranje. Referentne vrednosti do 3% učešća budžetskog deficita i do 60% učešća javnog duga u bruto domaćem proizvodu, odabrane su stoga što je utvrđeno da one realno omogućavaju održavanje stabilnosti cena u dužem roku, pod pretpostavkom prosečnog ekonomskog rasta bruto domaćeg proizvoda od 3% i stope inflacije od 2% na godišnjem nivou.
70

Janjević, M., Evropska monetarna unija, Beograd: Međunarodna politika, 1998, str. 139. 273

Javne finansije

Na tabeli 6. prikazano je kretanje budžetskog deficita i javnog duga zemalja-članica Evropske unije, 1993. i 1997. godine.71
Tabela 6. Budžetski deficit (suficit) i javni dug zemalja EU, izražen u % BDP (1993. i 1997.)

Belgija Danska Nemačka Grčka Španija Francuska Irska Italija Luksemburg Holandija Austrija Portugalija Finska Švedska V.Britanija EU

Bužetski deficit (suficit) 1993. 1997. -7,1 -2,1 -2,8 -0,7 -3,2 -2,7 -13,8 -4,0 -6,8 -2,6 -5,8 -3,0 -2,7 0,9 -9,5 -2,7 1,7 1,7 -3,2 -1,4 -4,2 -2,5 -6,1 -2,5 -8 -0,9 -12,2 -0,8 -7,9 -1,9 6,1 -2,4

71 Commission Europeeune: Rapport sur L'Etat de la convergenci 1998, Bruvelles 1998., p.13.

274

do 1997. zemlje – članice Evropske unije primenile su mere redukovanja budžetskih rashoda i povećanja budžetskih prihoda.Britanija EU 1993.1 Kako bi odgovorile zahtevima budžetske discipline.6 48. čiji je budžetski deficit u 1993.3 121. koja nije uspela da ovaj cilj realizuje u potpunosti.7 63. sa zadatkom preventivnog delovanja u slučajevima pojave 275 .0 66. godine.0 55.2 65.1 6.1 58. do 1997. godine. započet 1993. Do kraja 1997.3 108.1 81.7 72. 135. smanjila budžetski deficit za 9.3 96.4% učešća u bruto domaćem proizvodu. učinile izuzetne napore u pravcu njegovog svođenja u dozvoljene okvire. može se zaključiti da su sve one zemlje. formirana je multilateralna kontrola na nivou Unije.0 75. premda je.2 62. godini bio iznad referentne vrednosti od 3 %. Posmatrano na nivou pojedinih zemalja. Kako bi bilo osigurano poštovanje propisane budžetske discipline od strane zemalja – članica. u periodu od 1993.3 119.0 45.6 53.1 66.6 6.4 72.6 60.9 1997.8 48. budžetski deficit na nivou Unije sveden je u okvire referentne vrednosti.1% na 2.0 11. 122.1 61.1 62. Grčka je bila jedina zemlja Unije. U razdoblju od 1993.7 68.8 58. tako što je smanjen sa 6.2 81.8 76. godine. predstavljao je prosperitet ekonomske aktivnosti. Povoljnu okolnost za primenu ovih mera.4% učešća u bruto domaćem proizvodu. godine.5 65.Javne finansije Javni dug Belgija Danska Nemačka Grčka Španija Francuska Irska Italija Luksemburg Holandija Austrija Portugalija Finska Švedska V.

restriktivna budžetska politika ostvarila je pozitivne efekte na proces uspostavljanja stabilnosti cena na komunitarnom tržištu. Ne bi li se postigao viši stepen osiguranja budžetske discipline. Luksemburga. Do 1997. godine. dok je proces svođenja javnog duga u dozvoljene okvire. što je predstavljalo jednu od ekonomskih posledica njenog ujedinjenja.9% učešća u bruto domaćem proizvodu. godine. trajao do 2001.januara 1999. 276 . Austriju – do 2004. godine. za Holandiju. koji se pridaje ravnoteži budžeta. 1. do kraja 1997. godine proces priprema za uvođenje jedinstvene monete. Procenjeno je da su Portugalija. Zemlje Evropske unije započele su 1993. Grčka ovaj proces okončati do 2007.9% iznad referentne vrednosti. 1998. u 72 Janjević. Italija – do 2016. godine. usled naglog povećanja javnog duga Nemačke. 163. ne samo da nije sveden u dozvoljene okvire. usvojen je mehanizam kaznenih mera. godine. već je došlo do povećanja njegovog nivoa. što je bilo za 5. str. pri čemu je učestvovao sa 72.72 Premda javni dug Unije i pojedinih zemalja – članica. godine. Beograd: Međunarodna politika. za Španiju – do 2003. evro. Do povećanja učešća javnog duga u bruto domaćem proizvodu. Među posmatranim zemljama. sa javnim dugom od 65.1% u bruto domaćem proizvodu. došlo je. Ovaj podatak dovoljno govori u prilog značaju. godine. Irska i Danska uspele da svedu javni dug na nivo referentne vrednosti do kraja 1998. i. Finske i Velike Britanije sveden je u okvire referentne vrednosti. javni dug na nivou Unije. konačno. predviđanja su bila vezana za rok do 2002. prema proračunima posredstvom pomenute prediktivne metode. Evropska monetarna unija. godine. počela da funkcioniše jedinstvena moneta. dok je javni dug ostalih članica Unije ostao iznad referentne vrednosti. kao faktoru stabilizacije cena i privrednih tokova u celini. procenjeno je da je inflacija. u slučaju Nemačke i Švedske. javni dug Francuske. M.Javne finansije prekomernog budžetskog deficita. Belgija – do 2011. od strane zemalja – članica Unije. Kada je. dok će. godine.. godine. koji se automatski aktivira u situaciji kada prekomerni budžetski deficit nije otklonjen u propisanom roku. još nije sveden u okvire referentne vrednosti. pre svega.

9% do 2. u trenutku pojave recesije. Beograd: Međunarodna politika. Jedinstvena budžetska politika Evropske unije sadrži stabilizacione budžetske mere. što joj omogućavaju upravo stabilizacione budžetske mere.Javne finansije okvirima Unije. to konkretna zemlja ima veći manevarski prostor da koristi budžet kao instrument ekonomske stabilizacije. Naravno.1%. sledi da je jedinstvena budžetska politika Evropske unije tako strukturirana. prinuđena je da. 1998. 232. U tom slučaju. razmera većih od referentne vrednosti. str. izdvaja više budžetskih sredstava za socijalne programe i pomoć nezaposlenima. usled jake recesije. u funkciji izlaska iz ekonomske recesije. odnosno. jednak ili veći od 2%. 13. u godinama koje slede. da može da deluje stabilizaciono samo u periodima relativno blagih recesionih amplituda privrednog ciklusa zemalja-članica.5. usled dejstva automatskih stabilizatora. Evropska monetarna unija. Što je.73 b) Stabilizaciono dejstvo budžeta. koju odlikuje pad bruto domaćeg proizvoda. pretpostavka za primenu stabilizacionih budžetskih mera jeste održavanje ravnoteže u budžetu. Zemlja. sa kojima će se suočavati privrede pojedinih zemalja Unije. predviđeno je da se takva situacija tretira kao vanredna. M. 277 . država-članica bude primorana da interveniše deficitnim finansiranjem. nastaloj u Sjedinjenim 73 Janjević. ne pokreće se mehanizam kaznenih mera. koje se automatski aktiviraju. saldo prihoda i rashoda budžeta dalje od referentne vrednosti. S toga njen uspon. ostvarenje budžetskog suficita ili budžetskog deficita. neposredno zavisi od jačine kriznih udara. Fiskalna politika i javni izbor Zahvaljujući teoriji javnog izbora. Iz narečenog. na nivou do 3% učešća u bruto domaćem proizvodu. stabilizovana na nivo od 1. koju zahvati resecija. Ove mere su temeljene na mogućnosti korišćenja budžetskog deficita. u slučaju pojave recesije u nekoj od država-članica. kao prva linija odbrane. u iznosu nižem od 3% učešća u bruto domaćem proizvodu. Ukoliko bi se dogodilo da..

Monetaristi su pošli od pretpostavke da je opšta privredna neravnoteža – monetarni fenomen. na najbolji mogući način. kada je trebalo objasniti izmenjenu ulogu državne intervencije u privredama zemalja u tranziciji. u izvesnoj meri ublažavaju kejnzijansku monetarističku isključivost. prevashodno. Pažnja kejnzijanaca tradicionalno je usredsređena na istraživanje modela idealnog delovanja mera. koje izaziva nedovoljna agregatna tražnja i da je. Arou. Idealno i moguće u primeni mera fiskalne politike Naučni temelji teorije ekonomije tražnje postavljeni su u Kejnzovim delima. savremena ekonomska analiza uopšte. Đ. kada i kako treba delovati. fiskalne politike. 278 . Kritikujući kejnzijance. šezdesetih godina prošlog veka. stoga. te. dobila je značajnu političko-ekonomsku i socijalnu dimenziju. i teorija fiskalne politike. a ne upravljanjem procesom agregatne tražnje. unutar nje.1. Neokejnzijansi i neoklasičari. Blek. Tvorci i zastupnici ove teorije prvi su upozorili na činjenicu da u svetu mešovitih privreda. koje odlikuju suprotstavljeni interesi različitih društvenih grupa. da je istu moguće otkloniti. Principi teorije javnog izbora postali su naročito relevantni početkom devedesetih godina dvadesetog veka. u svojim postavkama. poseduju saznanja o tome zašto. nosiocima ekonomske politike ne polazi uvek za rukom da primene određene stabilizacione mere. D.5. na efikasan način. izbori sa oscilacijama privredne aktivnosti. Oni uvažavaju značaj optimalnog sadejstva fiskalne i monetarne 74 Za nastanak i razvoj teorije javnog izbora u poslednjih nekoliko decenija naročito su zaslužni: K. upravljati agregatnom tražnjom i tako obezbediti opšta privredna ravnoteža. Fridman i drugi monetaristi odriču fiskalnoj politici sposobnost da povrati opštu privrednu ravnotežu. u situaciji kada zakaže tržišni mehanizam. Kejnz i njegovi sledbenici za polazište imaju tezu da tržište nije uvek u stanju da se. a.74 13. M. čak i u idealnom slučaju modela nedovoljne agregatne tražnje. primenom mera aktivne fiskalne politike. Dauns. uprkos činjenici da. zahvaljujući racionalnim očekivanjima. posredstvom kojih će se. posredstvom upravljanja novčanom masom i obezbeđenja nulte stope inflacije. Bjukenen.Javne finansije Državama. Olson i G. Dž. neophodna intervencija države. Tulak.

Ako. odnosno neoklasičare. neokejnzijance. Analizirajući pristupe makroekonomskim problemima. već i makroekonomske politike.Javne finansije politike. teoretičari javnog izbora ističu činjenicu da. u svojoj teoriji racionalnih očekivanja. očekivano nezadovoljstvo birača novom fiskalnom dažbinom ili očekivano negodovanje određenog dela biračkog tela. iako se danas. politički predstavnici imaju dobre ekonomske savetnike i znaju šta bi trebalo da čine. koja nije predviđena. nego se često generišu i novi. makroekonomska politika ne deluje efikasno. ne odriče fiskalnoj politici važnost u domenu održavanja privredne stabilnosti. zanemarivanje tzv. endogenih faktora. koja uslovljavaju stepen efikasnosti državne intervencije u privredi. za proces održavanja opšte privredne ravnoteže. demokratski izabrani. kontrolišu privrednu aktivnost. Iako izraziti kritičar monetarizma. u interesu opšte privredne ravnoteže. Tada se događa. preraspodeljuje i sliva u javni sektor mešovitih privreda. neadekvatna ekonomska politika. čak i kada. pod pretpostavkom da je državni budžet uravnotežen. Slično Semjuelsonu. zbog eventualnog ukidanja postojećih subvencija) nosioci ekonomske politike ne primene određenu meru. instrumentima i merama fiskalne politike. Zbog toga je realna efikasnost. savremena ekonomska praksa je pokazala da su nosioci ekonomske politike u toj meri prisutni u privredi. neoklasičar Lukas. tvrdi da je ciklično kretanje privrede posledica samo one inflacije. karakteristične za kejnzijance. često daleko od idealnih zahteva ekonomske teorije. na primer. dve petine njihovog nacionalnog 279 . u oligopolističkoj tržišnoj strukturi. da svakodnevno ostavljaju duboke tragove u njenom funkcionisanju. Kako u privatnom. ne samo da se zatečeni problemi u funkcionisanju privrede dalje održavaju ili produbljuju. a trebalo bi. ipak uvažava dejstvo promena kamatnih stopa na promene u agregatnoj tražnji. Makroekonomska teorija često ignoriše ovu činjenicu. postoje monopolske grupe. ima dejstva ekonomske politike. kojih ne bi bilo da se ne vodi. navedenim pristupima zajedničko. usled određenih razloga endogene prirode (kao što je. dajući primat jednim ili drugim merama ekonomske politike. u suštini. saglasno teorijskim okvirima u kojima se kreću. koji. doprinoseći ekonomskoj neefikasnosti. koje. Naime. monetariste. ali. tako i u javnom sektoru. koji daje primat diskrecionoj fiskalnoj politici u rešavanju problema nedovoljne zaposlenosti faktora proizvodnje. u proseku. neokejnzijanac Semjuelson. ne samo tržišnog mehanizma.

u kojima se odvija privredna aktivnost. Teorija javnog izbora osobena je po pristupu makroekonomskim problemima sa društvenog stanovišta. Uvažavajući pomenute činjenice. demokratski izabranih.Javne finansije dohotka. Pravovremeno reagovanje na promenjene ekonomske okolnosti U trenutku. kvalitativno različitu diskrecionu fiskalnu politiku .75 13. teorija javnog izbora upozorava da je trenutak prelaska sa jedne na drugu. odabrali nosioce određene ekonomske politike. zavisi. Naime. 3. Na koji način teorija javnog izbora tumači nastajanje razlika između idealnog i realnog funkcionisanja javnog sektora. zadužene za sprovođenje određenog ekonomskog programa. moguće je prikazati na primeru idealnog i stvarnog delovanja aktivne. i od njihovih specifičnih interesa. iza svake ekonomske odluke vlade. Teorijski posmatrano. bavi se teorija javnog izbora. Upravo pitanjima.2. 299-308. str. koji se ne moraju uvek poklapati sa javnim interesom. diskrecione fiskalne politike u zemljama u tranziciji. vezanim za realne mogućnosti efikasnog delovanja ekonomske politike i nesmetanog funkcionisanja javnog sektora. teoretičari javnog izbora ukazuju da uspeh. u prvom redu. za koji se vezuje racionalno očekivanje prestanka kontrakcije ekonomske aktivnosti i ulaska privrednog ciklusa u fazu oživljavanja i prosperiteta. Aktivna fiskalna politika u svetlu teorije javnog izbora. sa jedne strane. D.najosetljiviji. Beograd: Ekonomska misao. na jednoj strani – birači. br. kreatori ekonomske politike treba da odgovore prelaskom sa ekspanzivne na restriktivnu diskrecionu fiskalnu politiku. većinom glasova.5. a na drugoj strani – političke ličnosti. taj trenutak nastaje kada započne proces povećavanja agregatne tražnje i 75 Gnjatović. inflatornog dejstva pogrešne fiskalne politike. a potom. Posmatrajući sa stanovišta mogućeg negativnog. njeni pobornici polaze od činjenice da su. sa druge strane. koji su. aktivnu.. popunjavajući značajnu prazninu u makroekonomskoj teoriji. političkih predstavnika u vođenju ekonomske politike. 1998. od njihovog pravovremenog reagovanja na promene ekonomskih i socijalnih okolnosti. kao i specifičnih interesa pojedinih kategorija birača. 280 .

naročito je štetna u izrazito nestabilnim ekonomskim uslovima. O tome svedoči praksa zakasnelog delovanja fiskalne politike u prvoj polovini devedesetih godina prošlog veka. u mnogim zemljama u tranziciji. Međutim. važi i obrnuto . kao rezultat pomanjkanja političkog konsenzusa o pitanju vođenja fiskalne politike. vezanih za privredne tokove. pa se i nova privredna ravnoteža uspostavlja na nižem nivou dohotka nego što bi to bio slučaj da nije primenjivana pogrešna aktivna diskreciona fiskalna politika. često se dežava da nosioci ekonomske politike ne reaguju pravovremeno na promenu okolnosti. Stoga je veoma važno da nosioci ekonomske politike pravovremeno reaguju na promenjene uslove privređivanja. konkretno – fiskalne politike. Neblagovremena reakcija nosilaca ekonomske politike na promenu okolnosti u privrednim tokovima. u praksi. a) Pomanjkanje političkog konsenzusa. budući da vodi ka novoj neravnoteži između agregatne ponude i agregatne tražnje. Specifičnu ulogu u stabilizaciji ekonomske aktivnosti u prvim godinama tranzicionog perioda.Javne finansije uspostavljanja opšte privredne ravnoteže na višem nivou nacionalnog dohotka. koja je tek izašla iz faze kontrakcije ekonomske aktivnosti ili da doprinesu produbljivanju nestabilnosti. zakasnelu reakciju. jer. proizvodnje i kupovne moći. ukoliko je privreda zakoračila u fazu kriznog poremećaja. a naročito u Rusiji. trebalo je da odigra uvođenje poreza na dodatu vrednost i na dobit korporacija u poreski sistem. Kao potencijalne razloge za ovakvu. Ujedno. održavanje mera restriktivne fiskalne politike dodatno pogoršava privrednu nestabilnost. novog oblika oporezivanja. koji mu prethode. teorija javnog izbora navodi: nepostojanje političkog konsenzusa među nosiocima ekonomske politike. Kako viši nivo nacionalnog dohotka podrazumeva porast zaposlenosti proizvodnih faktora. zaziranje nosilaca ekonomske politike od reakcije birača na uvođenje nepopularnih mera fiskalne politike. Agregatna tražnja tada se smanjuje brže nego što to zahteva poremećaj tržišne aktivnosti. u protivnom. mogu da izazovu novu nestabilnost privrede.u vreme prelaska privredne aktivnosti u krizni poremećaj. po pitanju vođenja. kao i primena ovog. koje karakteriše prisustvo velikih amplituda u privrednom ciklusu. dalje veštačko stimulisanje agregatne tražnje gubi smisao. Pomenuti porezi uvedeni su u ruski fiskalni 281 .

do koje je došlo usled pomanjkanja političkog konsenzusa među članovima vlade. činjeni koraci ka ublažavanju prerogativa poreske discipline. ogledala se u pojavi problema kontinuiranog smanjenja javnih prihoda. ukoliko je marginalna poreska stopa već visoka.76 Naime. bez razlike. u teoriji proklamovanih uzora. koje su. Stoga. premda bi. zapravo. usvajala amandmane na zakone o porezima na dodatu vrednost i na dobit korporacija. povećanja budžetskog deficita i javnog duga. na taj način kreirana i vođena. potpuno derogirala njihovu stabilizacionu funkciju. Stoga nosioci ekonomske politike. aktivne diskrecione fiskalne politike. kao i produbljivanja opšte privredne neravnoteže.. pod pritiskom određenih uticajnih društvenih grupa. Beograd: Policijska akademija. str. kakve su – smanjenje državnih subvencija ili povećanje poreskih stopa. specifičnim uslovima saglasne. b) Strah od reakcije birača. analitičari teorije javnog izbora navode činjenicu da se vlada neretko pribojava reakcije birača. Sa ovim problemom suočavaju se. koje sprovode ambiciozne socijalne programe. u kojima je poreska stopa dostigla nivo od 65-70%. on je bio posebno naglašen u slučaju Mađarske i Poljske. kada se nađu pred izborom između pomenutog rešenja i onog koje se svodi na uvođenje mera restriktivne fiskalne politike. vlada Rusije je. koje nisu želele za izgube. Među njima.Javne finansije sistem 1992. vođenje izbalansirane. izdvajaju se postupci vlada Poljske i Mađarske. kada je reč o potrebi uvođenja restriktivnih mera. 233-235. prilikom kreiranja iste. sve zemlje u tranziciji.. neopopularne. 282 . fiskalna politika mogla imati stabilizaciono dejstvo u inflatornim uslovima privređivanja. Ovim amandmanima su. D. koji se svodi na novo 76 Gnjatović. godine. ali je njihova neadekvatna primena. 1999. Posledica neadekvatne primene fiskalne politike. ranije stečene. Vlade ove dve tranzicione zemlje radije pribegavaju izboru. manifestuju tendenciju ka kontinuiranom ostanku na kursu ekspanzivne politike. ekonomske privilegije. Kao drugi mogući razlog odstupanja realne fiskalne politike od njenih idealnih. tim pre. Finansije i finansijsko pravo. Čin smanjenja subvencija i povećanja poreskih stopa uzrokuje nezadovoljstvo među biračima. po definiciji. u više navrata. ne posežući tom prilikom za povećanjem poreskih stopa. predstavlja izuzetan izazov i težak zadatak za vlade većine zemalja u tranziciji.

Ostvarenje monopolskog položaja određene društvene grupe. budžetski deficit implicira produbljivanje ekonomske nestabilnosti. relevantne za njihovo ekonomsko blagostanje. budući da. Interesi specifičnih društvenih grupa Prema teoriji javnog izbora. potpuna neinformisanost birača o mnogim pitanjima. ostavlja prostor vladama zemalja. Dakle. političkog predstavnika. kao pojedinci. demokratski izabranog. podrazumeva situaciju u kojoj grupa birača. Kratkoročno posmatrano. posmatrano iz makroekonomske perspektive. da ostvari znatnu ličnu korist. dok birač. dok ostali birači zbog toga trpe relativno male. pri čemu svi ostali. ima mogućnost. uzrokuje negativne posledice po nacionalne ekonomije. međutim. praćenog tendencijom ka produbljavanju socijalne nejednakosti. kao i na štetu ekonomske efikasnosti u celini. individualne troškove.Javne finansije zaduživanje. koja. čiji je broj relativno mali. ubire znatnu ličnu korist. koje se odlikuju mešovitim privredama. donosi stanovništvu i privredi izvesne koristi. sa jedne. i ekonomske štete koju trpi. nametanjem novih fiskalnih tereta. u vezi sa konkretnom merom ekonomske politike. dolazi do opadanja ekonomske efikasnosti. nema mogućnost raspoznavanja uzročno-posledične veze između primene ovakvih mera. stalno rastući. posežu za primenom neadekvatnih mera ekonomske politike.3. predstavljaju izuzeća od poreskih dažbina u tranzicionim zemljama. nekolicina ostvaruje značajnu ličnu korist. da. zahvaljujući određenoj meri ekonomske politike. 13. Kada 283 . pomenuti model organizovanja fiskalne politike.5. sa druge strane. pod pritiskom određenih društvenih grupa. niti im je poznato mišljenje njihovog. na štetu svih ostalih birača ponaosob. pak. trpe štetu. Reprezentativan primer neuvažavanja dugoročnih negativnih ekonomskih i socijalnih posledica neadekvatne ekonomske politike. od značaja za stepen njihovog ekonomskog blagostanja. na dugi rok. moguće je stoga što većini birača nisu poznate mnoge činjenice. kao pojedinac. odbacujući mogućnost dodatnog opterećenja svojih građana. ekonomsko tumačenje pojma interesa specifičnih društvenih grupa. zahvaljujući činjenici da se izborila za određenu meru ekonomske politike. Nedovoljna informisanost ili. budući da.

u kojoj ni u jednom ministarstvu nije sačinjena lista svih izuzeća. potom. 323-328. nastojanjem da se obezbedi prostor za intenziviranje privredne aktivnosti u celini. uzrokuje rast državnog duga spram BDP-a. Naravno. upravo usled mnogobrojnih izuzeća od plaćanja dažbina. de P. pak. akcize i porez na dodatu vrednost. mnogobrojna izuzeća su pravdana potrebom da se zaštite ključni sektori privrede ili. Ukoliko je nivo kamatnih stopa viši od stope ekonomskog rasta. Tipični sektori privreda zemalja u tranziciji. Z. neretko realnost predstavlja situacija. povlašćenog položaja u privredi. radnici tih ministarstva i ne čine pokušaje u pravcu ispitivanja posledica manjeg priliva sredstava u državni budžet. vezanih za određena izuzeća. neophodno je da država interveniše. Uvažavajući činjenicu da se pomenute odluke donose u različitim resorima vlade. Takvo ekonomsko stanje dugoročno je neodrživo. u datim uslovima. str. Sad. ne posedujući uvid u celinu problema prikupljanja javnih prihoda. taj će dug država morati da servisira. kao i dobrotvorne institucije. 284 . početkom devedesetih godina. pre nego što pristupe donošenju odluka. Stojanović. istina je da u praksi često dolazi do izuzeća od dažbina. Pomenuti problem može se analizirati i definisanjem ograničenja državnog budžeta:77 77 Grauwe. to ukazuje na dinamičku postavljenost duga. Ekonomija monetarne unije. u kojima su fiskalni prihodi redovno manji od planiranih.6. opet. kao što su uvozne carine. započet proces reformisanja fiskalnog sistema u pomenutim zemljama. u odnosu na nivo koji je planiran. na osnovu koje bi bilo moguće izračunati manjak u budžetu i. što.Javne finansije je. sagledati makroekonomske posledice date činjenice. N. jesu: naftna privreda. izdavačka knjižarnica. 13. Nasuprot ponuđenim tumačenjima. Izuzeća odobravaju pojedina ministarstva. usled pritiska koji vrše uticajne društvene grupe. ODRŽIVOST DEFICITA DRŽAVNOG BUDŽETA Budžetski deficit uzrokuje povećanje državnog duga. 2004. težeći očuvanju sopstvenog. industrija gasa.

& =M m (stopa rasta GDP-a). odnosno štampanjem novca – monetarne baze (dM/dT). može se zaustaviti dinamika akumulacije duga. t = T / Y . povećaće se odnos duga prema BDP-u. akumulacija duga može se zaustaviti i. x = Y & /Y . Državni budžetski deficit predstavljen je levom stranom jednačine. Promene nastale u određenom vremenskom intervalu (jedinici vremena) predstavljene su tačkama iznad varijabli: & . Integralni činioci budžetskog deficita su primarni budžetski deficit (G – T) i iznos kamata na državni dug (rB).Javne finansije G − T + rB = dB dM + . dovoljno velikim. simbol T označava prihod od oporezivanja. Na desnoj strani prikazan je finansijski aspekt. često posezanje za takvim 285 . Ako se primarni budžetski deficit (kao procenat BDP-a) pretvori u višak (g – t). tako da postane negativan. dok je simbolom r predstavljena kamatna stopa na državni dug. Simbolom B i M iskazuju se vrednosti monetarne baze. Ipak. Budžetski deficit može se finansirati na dva načina – stvaranjem duga (dB/dT). b & /Y pri čemu je g = G / Y . Ukoliko kamatna stopa na državni dug premaši stopu rasta BDPa. Prihod od štampanja novca u ekonomskoj literaturi označava se terminom senjoraž. dM / dT = m &. Pored toga. dT dT pri čemu je simbolom G označen nivo državnih troškova koji ne uključuje kamate na državni dug. dB / dT = b Ograničenja državnog budžeta mogu se prikazati i na sledeći način: & = ( g − t ) + (r − x)b − m &. prihodom od štampanja novca.

ukoliko je nominalna kamatna stopa viša od nominalne stope ekonomskog rasta. kako bi sprečila automatski rast vrednosti koja oslikava odnos duga i BDP-a. Iz analize o održivosti fiskalnih politika proizlazi drugačije tumačenje odgovarajuće fiskalne politike država članica monetarne unije. & = ( g − t ) + (r − x)b − m & . Sledstveno principima tog Pakta. dakle. druga mogućnost ogleda se u sledećem: štampa se novac u iznosu dovoljnom da se stabilizuje odnos duga prema BDP-u. raspolaže budžetskim viškom znatnog iznosa. može se objasniti Pomoću jednačine b način stabilizovanja vrednosti duga prema vrednosti BDP-a. Iz toga sledi: &.Javne finansije modelom finansiranja uzrokovaće inflaciju. Osnovni princip Pakta vezan je za balansiran državni budžet. podrazumeva se da je vrednost b jednaka nuli (b = 0). Rezultat takvog shvatanja ogleda se u Mastrihtskom sporazumu. kreiraju se nacionalne fiskalne politike u EMU. ( r − x ) b = (t − g ) + m Kao što je istaknuto. odnosno mogu se objasniti uslovi pod kojima će taj odnos imati konstantnu vrednost. nakon toga. odnosno povećanja poreza. u primarnom budžetu mora postojati višak u dovoljnom iznosu (t > g). katkada se ti ciljevi ostvaruju istovremeno. u državnom budžetu već zabeležen značajan deficit. a dug najviše 60% od ukupne vrednosti BDP-a. Štampanje novca često rezultira hiperinflacijom. To podrazumeva reakciju države u cilju smanjenja troškova. kojim su utvrđena budžetska pravila koja države moraju implementirati kako bi ušle u EMU – deficit može iznositi najviše 3%. Pomenuto tumačenje odgovarajuće fiskalne politike iskazano je i u Paktu stabilnosti i rasta. Ukoliko je. Države u kojima je budžetski deficit premašuje 3% od ukupnog iznosa BDP-a suočavaju se 286 . tokom poslednje dve i po decenije. pogodila i ekonomije mnogih latinoameričkih i istočnoevropskih zemalja. Sa takvim oblikom inflacije suočila se Srbija tokom devedesetih godina dvadesetog veka. Hiperinflacija je. neophodno je da država. Prilikom korišćenja navedene jednačine.

morati da plate novčanu kaznu. Visina tih kazni može biti do 0. koji.75%. Ako se smanjena vrednost kreće u rasponu od 0. pristaju da se ne pozivaju na izuzetne okolnosti. Pretpostavlja se da će.5% iznosa BDP-a. u pomenutim okolnostima. Ukoliko je. 287 . odlučuje Savet. odnosno ukoliko je vrednost BDP-a u tim zemljama pala za više od 2% za godinu dana. Države koje prekorače utvrđeni limit neće biti kažnjene ukoliko su u datom periodu funkcionisale u specifičnim okolnostima (prirodne katastrofe). saglasno dogovoru. opet. pak. države. moraju dati odobrenje za primenu kazne. o eventualnom kažnjavanju odlučivaće ministri finansija EU. pad BDP-a manji od 0. u tom slučaju. o čemu.75% do 2% BDP-a.Javne finansije sa novčanim kaznama.

Javne finansije XIV PROCES HARMONIZACIJE POREZA UNUTAR EVROPSKE UNIJE 288 .

Najilustrativniji primer pomenutog otpora predstavlja neuspešno okončan referendum o izglasavanju Evropskog ustava. pak. određene zemlje – članice Unije – protive se prijemu novih država u punopravno članstvo.2. OSNOVNI RAZLOZI ZA HARMONIZACIJU POREZA UNUTAR EU Cilj poreske harmonizacije jeste uklanjanje poreskih barijera među državama članicama EU. UVOD Poslednjih godina Evropska unija se suočava sa slabljenjem podrške obliku organizacije i funkcionisanja predviđenom njenim osnivanjem. Cilj tih aktivnosti trebalo bi da bude stvaranje jednakih uslova za razvoj svih članica Unije. Kako bi se premostile te teškoće. To usklađivanje podrazumeva. Iz svega pomenutog izvodi se zaključak da zemlje članice nisu jedinstvene kada je reč o mnogim oblastima funkcionisanja Unije. između ostalog. kako u Francuskoj tako i u Holandiji. Reč je o izuzetno složenom procesu. isključuje protekciju i diskriminaciju. Najmlađe zvanice EU morale su da reformišu ili. usklađivanje porezâ i poreskih stopa.Javne finansije 14. odnosno direktiva EU. propisa i pravila. kao i brisanje razlika u poreskim sistemima tih država.1. Mnoge države suočavaju se sa ozbiljnim teškoćama prilikom implementacije određenih standarda. taj problem posebno je izražen upravo u zemljama osnivačima Unije. S druge strane. 14. da potpuno promene mnoge oblasti državnog funkcionisanja da bi bile primljene u punopravno članstvo. što. koje rezultiraju pomenutim barijerama. PROCES HARMONIZACIJE POREZA UNUTAR EVROPSKE UNIJE 14. 289 . konačno. Jedna od ključnih oblasti koju sve zemlje pretendenti na članstvo u EU moraju uskladiti sa funkcionisanjem zemalja članica jeste poreska politika. usaglašavaju se setovi zakona.

Slobodno kretanje davalaca i korisnika usluga iz bilo koje države članice u druge države članice – kako bi se usluge nesmetano pružale i koristile – pretpostavka je slobode kretanja usluga. • slobodi kretanja robe.Javne finansije Tržište EU funkcioniše u skladu sa četiri osnovna principa (četiri velike slobode) predviđena Ugovorom o osnivanju Evropske ekonomske zajednice. Sloboda kretanja kapitala odnosi se na slobodu prekograničnih tekućih plaćanja. Uklanjanje carina i taksi čini suštinu slobode kretanja robe. • slobodi kretanja kapitala. Bitan činilac koji sprečava ili otežava ostvarenje pomenutih principa vezan je za znatne razlike u visini efektivnog poreskog opterećenja faktorâ rada i kapitala u državama članicama. S druge strane. u kojem posebni poreski organi funkcionišu primenjujući različite poreske postupke. jednostavnije se izbegava plaćanje poreza. Sledstveno tome. uprkos nepostojanju značajnog evropskog 290 . te se ne može izvršiti optimalna alokacija proizvodnih resursa. reč je o: • slobodi kretanja ljudi. Cilj tog kretanja jeste zaposlenje ili započinjanje samostalnog poslovanja u drugoj državi. • slobodi kretanja usluga. Princip slobode kretanja ljudi podrazumeva nesmetano kretanje radnika iz bilo koje države članice u druge države članice. Na taj način. To uzrokuje fragmentaciju tržišta rada i tržišta kapitala. Budući da svaka zemlja članica obrazuje sopstveni poreski sistem. to dovodi do rasta administrativnih troškova. preduzeća će poslovati (podizati proizvodne pogone) u zemljama u kojima je efektivni poreski teret relativno niži.

kada je reč o pravno-ekonomskom aspektu.G. Ukoliko se analizira prosečno poresko opterećenje u SAD. Drugi model harmonizacije utvrđen je Mastrihtskim sporazumom i Paktom stabilnosti i rasta. trebalo bi očekivati upravo suprotne rezultate. imaju određene nedostatke. značajna uzročnoposledična veza između nacionalnih stopa štednje. 372. Zagreb. odnosno građani Nemačke.. Uslov za sprovođenje tog modela jeste stroga disciplina u upravljanju fiskalnom politikom. Ilustracije radi. str. U ekonomskoj praksi zabeležena je postojana. Navedeni pristup temelji se na teoriji optimalnih valutnih oblasti. Mankiw: Osnovi ekonomije. budući da je pomenuta vrednost u mnogim evropskim zemljama viša. Iz toga proizlazi pitanje modela upravljanja fiskalnom politkom unutar monetarne unije. 78 N. Mate d. Kada je reč o harmonizaciji poreza u okvirima Unije. Ekonomski ciljevi harmonizacije mogu se realizovati primenom dva – međusobno suprotstavljena – modela. s obzirom na to da je ona odlučujući činilac dugoročnog ekonomskog rasta i razvoja.78 Prvi model ekonomsko-finansijske harmonizacije podrazumeva centralizaciju nacionalnih budžeta (harmonizacijom poreza unutar EU). 291 . Ta bi centralizacija rezultirala automatskim transferima ka državama i regionima pogođenim negativnim šokovima.o. on podrazumeva određeni stepen samostalnosti i prilagodljivosti fiskalnih vlasti prilikom sprovođenja fiskalne politike. građani Sjedinjenih Američkih Država štede manji deo prihoda nego građani Japana. Razmatranjem tih dveju mogućnosti izvodi se zaključak da obe. na drugoj strani.o. na temelju pravila o iznosu nacionalnih budžetskih deficita. koje iznosi 33%. na jednoj strani.Javne finansije budžeta. bitno područje predstavlja štednja vezana za nacionalne ekonomije. 2006. u Evropi je već ostvarena monetarna unifikacija. i mera ekonomskog blagostanja.

292 . 14. kamata i autorskih naknada među kompanijama. Pri tom je. prenebregnut faktor ekonomske moći država. • usklađivanje poreskog tretmana dividendi. • uklanjanje teškoća vezanih za isplate dividendi. Drugi model je. premda su. prevashodno. jasno. poreska osnovica i poreska stopa). on je utvrđen na osnovu proseka date vrednosti u zemljama članicama EU. Razlike u poreskim sistemima država članica utvrđuju se. na osnovu dva kriterijuma – izbora metoda uklanjanja dvostrukog pravnog oporezivanja i izbora metoda uklanjanja (ublažavanja) dvostrukog ekonomskog oporezivanja raspodeljene dobiti korporacije (dividendi). pak. Razlike u iznosu poreskih opterećenja negativno deluju na tržišnu konkurenciju. narušavajući slobodu kretanja ekonomskih činilaca unutar tržišta EU. Potonji proces nije posebno pomenut u Ugovoru o osnivanju EU. kada je o neposrednim porezima reč. HARMONIZACIJA NEPOSREDNIH POREZA Proces harmonizacije posrednih poreza – opštih poreza na promet i akcize – unutar Evropske unije ima znatno snažnije pravno uporište nego proces harmonizacije neposrednih poreza – poreza na dohodak. poreza na imovinu. izuzetno rigidan – limit od 3% budžetskog deficita ne može se opravdati ekonomskim principima. distorzije uzrokovane pomenutim razlikama – manje vidljive. poreza na dobit.3. • pojednostavljenje procesa grupisanja kompanija među državama članicama. te se taj princip najverovatnije neće održati na duži rok. Osnovni argumenti u prilog potrebi za harmonizacijom neposrednih poreza u EU jesu: • ujednačavanje najbitnijih činilaca poreza na dobit korporacija (poreski obveznik.Javne finansije Princip zasnovan na teoriji optimalnih valutnih oblasti precenjuje mogućnosti nacionalnih budžetskih vlasti da koriste budžetski deficit kako bi amortizovale negativne šokove.

bez obzira na to gde je dobit ostvarena (investiranjem u matičnoj zemlji ili u inostranstvu). metoda kredita. Primena prvog principa podrazumeva da investitori iz različitih država imaju jednake uslove na tržištu kapitala u određenoj zemlji. odnosno ublažavanja dvostrukog ekonomskog oporezivanja raspodeljene dobiti korporacije (dividendi) Pomenuti izbor zasniva se na izboru između klasičnog sistema i jednog od sistema poreske integracije. U prvi princip utkan je tzv. Pri tom je izuzetno važno da investitor bude sposoban da proizvede robu uz najniže troškove. države članice mogu samostalno odabrati jedan od dva metoda – metod izuzimanja ili metod kredita. dobiti ili imovinom – reč je o dvostrukom pravnom oporezivanju. 293 .3.1. Na osnovu raspoloživih činjenica. Primenom drugog principa. Taj princip vezan je za primenu tzv. Izbor između principa neutralnosti uvoza kapitala (capital import neutrality – CIN) i principa neutralnosti izvoza kapitala (capital export neutrality – CEN) predstavlja suštinu izbora metoda eliminisanja dvostrukog pravnog oporezivanja. metod izuzimanja. 14. zemlja rezidentstva će dopustiti da se porez plaćen u zemlji izvora istakne kao kredit na račun poreza utvrđenog na svetski dohodak. investitorima će biti omogućeno da plate jednaku ukupnu vrednost poreza. S tim u vezi. Izbor metoda eliminisanja dvostrukog pravnog oporezivanja Ukoliko je više poreskih vlasti jednakog ranga oporezovalo isto lice u vezi sa istim objektom – dohotkom. iz poreske osnovice u zemlji rezidentstva. što podrazumeva isključenje dohotka. ne može se utvrditi kojem principu Komisija Evropske unije daje prednost. odnosno imovine prepuštene subjektivnom poreskom pravu zemlje izvora. Saglasno delovanju Parent-Subsidiary Directive. Izbor metoda eliminisanja.Javne finansije 14. pošto je prethodno oporezovala svetski dohodak rezidentnog obveznika.3. odnosno koji od navedenih metoda smatra adekvatnijim.2.

Usled toga. raspodeljeni deo dobiti (dividende) ponovo oporezovao na nivou akcionara. A) Poreska integracija na nivou korporacije (a) Suštinu sistema dvojnih stopa predstavlja podela dobiti korporacije na neraspodeljeni (akumulirani) i raspodeljeni deo (dividende). Nasuprot tome. Specifična svojstva tog oblika oporezivanja su: • davanje prednosti kreditiranju kao načinu finansiranja investicija. unutar klasičnog sistema primenjuje se dvostruko ekonomsko oporezivanje.Javne finansije Posmatrana iz vizure klasičnog sistema. kojom je obuhvaćena fiskalna dimenzija. kao i u jednostavnoj primeni njegovih principa kada je o poresko-tehničkom aspektu reč. Na taj način. S druge strane. porezom na dohodak fizičkih lica. • diskriminacija društava kapitala kao organizacionog oblika preduzeća. Taj pristup odabrale su i neke tranzicione zemlje. Luksemburg i Holandiju – da se opredele za pomenuti pristup oporezivanja dobiti. da bi se. i to porezom na dohodak fizičkih lica. Slovačke. poput Češke. dok finansiranje kapitalom samog investitora ima manji značaj. najznačajnije prednosti klasičnog sistema ogledaju se u njegovoj izdašnosti. Upravo je taj činilac motivisao pojedine države članice – Belgiju. Pomenuti princip – kombinovan sa punom imputacijom – 294 . • podsticanje akumulacije dobiti u fondovima korporacije (dobit se ne raspodeljuje akcionarima). Prvi korak u oporezivanju korporacije predstavlja oporezivanje celokupne njene dobiti. akcionarima se nudi poreska olakšica vezana za činjenicu da će dividende biti još jednom oporezovane. korporacija predstavlja zaseban pravni entitet koji funkcioniše nezavisno od akcionara. potom. Neraspodeljeni deo oporezuje se višom stopom. Rumunije i Bugarske. Pomenuti pristup može se realizovati na nivou korporacije ili na nivou akcionara. poreska integracija predstavlja skup postupaka i mera kojima se eliminiše. a raspodeljeni deo nižom poreskom stopom na dobit korporacija. odnosno smanjuje dvostruko ekonomsko oporezivanje dividendi.

sistem delimičnog odbijanja dividendi primenjuje samo Švedska. B) Poreska integracija na nivou akcionara (a) U savremenom ekonomskom kontekstu. Tek nakon što su te aktivnosti realizovane. pune imputacije primenjuje se u Finskoj. delimičnu imputaciju. Primarna dividenda odbija se od poreske osnovice. Primarna dividenda. (b) Od zemalja članica Evropske unije. Prilikom utvrđivanja njenog iznosa. iz ugla akcionara. Dividenda se deli na tzv. budući da akcionar stiče pravo na poreski kredit tek nakon podnošenja poreske prijave u kojoj je naveden precizan 295 . Neophodan uslov za njeno uspešno sprovođenje predstavlja stručno i tehnički odgovarajuće obučena poreska administracija. i to za zakonom propisani deo – kada je reč o delimičnoj imputaciji – odnosno za celokupni iznos poreza na dobit koji je platila korporacija – kada je reč o punoj imputaciji – predstavlja drugu etapu procesa. Kada je reč o državama članicama Evropske unije. primarnu dividendu i na višak dividendi. Prva etapa podrazumeva naplatu poreza na ukupnu dobit korporacije. Uključivanje dividendi u oporezivi dohodak akcionara. Tokom utvrđivanja oporezive dobiti korporacije može se odbiti određeni. zakonom propisani iznos isplaćenih dividendi. Nasuprot tome. predstavlja naknadu za upotrebu novca i analogna je kamati. Nemačkoj i Italiji. U trećoj etapi akcionar može ostvariti pravo na poreski kredit po osnovu dela poreza na dobit korporacija prethodno uključenog u dividende. Prednosti sistema imputacije ogledaju se u njegovoj efikasnosti u suzbijanju poreske evazije. Velika Britanija i Irska primenjuju tzv.Javne finansije primenjuje se samo u Nemačkoj. Španija. pri čemu ih akcionar mora prethodno uvećati u poreskoj prijavi. Francuska. sistem imputacije predstavlja najčešće korišćeni metod sprovođenja poreske integracije. dok se višak dividendi vid nagrade akcionaru za preduzetnički rizik s kojim se suočava prilikom ulaganja kapitala. sistem tzv. Portugalija. Primena pomenutog sistema izuzetno je složena. javljaju se problemi u vezi s arbitrarnošću. Proces imputacije uključuje tri etape. konačno se utvrđuje iznos poreza na dohodak koji akcionar plaća.

Primenom sistema integracije na nivou akcionara izbegava se pomenuti nedostatak. delimično se umanjuje porez na dohodak koji ostvaruju akcionari. koriste sistem potpunog izuzimanja po osnovu dividendi iz dohotka za oporezivanje fizičkih lica. odnosno odbijanjem (dopuštanjem odbijanja) određenog procenta dividendi primljenih prilikom utvrđivanja osnovice poreza na dohodak fizičkih lica. kakve su Hrvatska. odnosno sistem delimičnog odbijanja dividendi). Prvi korak u primeni pomenutog sistema predstavlja oporezivanje dobiti korporacije redovnom (uobičajenom) stopom. ili da plati porez na dohodak za primljene dividende i dobije kredit. što najčešće odbija partnere sa kojima je sklopila ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. (c) Pojedine tranzicione zemlje.Javne finansije iznos primljenih dividendi. odgovarajući model predstavlja integracija na nivou korporacije (sistem dvojnih stopa. poput Grčke. ali i neke ekonomski razvijene zemlje. (b) Kada je reč o primeni sistema delimične olakšice za akcionare. Kada je o poresko-tehničkom aspektu reč. 296 . Sistem delimične olakšice za akcionare u dobroj je meri regresivan – njegovom primenom diskriminišu se lica s nižim primanjima (dohotkom). Letonija i Litvanija. Efekat umanjivanja poreza može se postići na dva načina – oporezivanjem dividendi stopom upola nižom od stope kojom se oporezuje preostali dohodak. Sâm akcionar procenjuje da li je za njega isplativije da ne prijavi određeni prihod od dividendi i da tako izgubi pravo na imputacioni kredit. Dok se potonji model primenjuje u Srbiji. Osnovna manjkavost tih sistema ogleda se u činjenici da zemlja koja primenjuje takve metode poreske inegracije mora da uvede visok porez po odbitku na dividende koje se isplaćuju nerezidentima. Teškoću prilikom primene tog modela predstavlja izuzetno složen postupak imputacije. taj porez naplaćuje se na prihode od dividendi. od zemalja članica Evropske unije taj sistem primenjuju Danska i Austrija. Izbor određenog sistema poreske integracije uslovljen je različitim činiocima. Nakon toga. model oporezivanja dividendi nižom stopom koristi se u Austriji.

Ilustracije radi. Takvi ekonomski teoretičari zastupaju tezu o poreskoj konkurenciji kao najsvrsishodnijem vidu regulacije porezâ. Implicitna poreska harmonizacija zasniva se na oporezivanju prihoda ostvarenih u drugim jurisdikcijama. Oni tvrde da je kriterijum poreske harmonizacije zadovoljen ukoliko su poreskim obveznicima. zagovornici poreske liberalizacije i nezavisni ekonomisti oštro kritikuju taj model poreskog uređenja. Kritičari poreske harmonizacije ističu da. kada je o navedenom obliku neposredne poreske harmonizacije reč. kao i da te podatke razmenjuje sa poreskim službama drugih 297 . sintagmom politika svetskog oporezivanja. ulažu. nespornim prednostima harmonizacije poreza. ta organizacija pokušava da harmonizuje stope poreza na dohodak licâ i preduzećâ. odnosno primenom modela implicitne poreske harmonizacije. između ostalog. Taj postupak. nametnute istovetne ili barem slične poreske stope. Pomenuti ekonomisti zastupaju stav po kojem harmonizovane poreske stope eliminišu fiskalnu konkurenciju. označen. podrazumeva da država prikuplja podatke o investitorima koji nemaju prebivalište u datoj zemlji. 4. Zagovornici poreske konkurencije tvrde da se porezi mogu harmonizovati primenom modela eksplicitne poreske harmonizacije. Eksplicitna poreska harmonizacija ostvaruje se dogovorom država o određivanju minimalnih poreskih stopa ili njihovom odlukom da primenjuju istu poresku stopu. poreski obveznici ne ostvaruju korist koja bi trebalo da proistekne iz adekvatnije poreske politike u drugim zemljama. Evropska unija zahteva od država članica da utvrde porez na dodatu vrednost u iznosu od najmanje 15%. EU je harmonizovala poreske (akcizne) stope na gorivo. KRITIKA PORESKE HARMONIZACIJE Uprkos određenim. alkohol i duvan. te da su vlasti zaštićene ukoliko ne poštuju tržišnu disciplinu. nezavisno od zemlje u kojoj žive. kupuju ili štede.Javne finansije 14.

ukoliko se date jurisdikcije ne pristanu da izmene zakone o porezu i privatnosti. OECD predlaže finansijski protekcionizam. Taj model razmene informacija nema mnogo izgleda da se pokaže kao efikasan. tri značajne inicijative vezane za poresku harmonizaciju podstiču tri najuticajnije međunarodne birokratije – Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). U određenom stepenu. bili su predmet neposredne harmonizacije među zemljama članicama EU. Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj pokretač je inicijative protiv „štetne poreske konkurencije”. Ona je ukazala na 40-tak poreskih utočišta (reč je o sintagmi koja je u Srbiji neadekvatno prevedena kao „poreski raj”). porez na dodatu vrednost. poreski obveznici ne mogu imati koristi od bolje poreske politike u drugim državama. Švajcarska. kako u posrednom. Ti teoretičari smatraju da oba vida harmonizacije nose slične. negativne posledice – poreska konkurencija je razvodnjena.Javne finansije zemalja. Prema tvrdnjama kritičara poreske harmonizacije. adekvatno ga oporezujući. Trenutna inicijativa EU vezana je za 298 . porezi na energente. Evropska unija snažno zagovara stav o neophodnosti poreske harmonizacije. briselska administracija je zabeležila izvestan uspeh. što doprinosi utvrđivanju visokih poreskih stopa. s obzirom na to da se radna mesta i kapital usmeravaju od država s visokim porezima ka onim s niskim porezima. Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj nijednu od tih država nije stavila na crnu listu. Velika Britanija i Sjedinjene Američke Države) označene kao poreska utočišta. Protivnici teorije o poreskoj harmonizaciji tvrde da. Navedena tendencija negativno deluje na proces alokacije rada i kapitala. Evropska unija (EU) i Ujedinjene nacije (UN). kao i akcize. ukoliko su vlasti zaštićene u slučaju nepoštovanja tržišne discipline. tako i u neposrednom obliku poreske harmonizacije. što implicira smanjenje ukupnog ekonomskog učinka. kako bi države u kojima su nametnuti visoki porezi mogle jednostavnije pratiti tok odlazećeg kapitala. U tom procesu. Kao protivmeru. Premda su barem četiri članice OECD-a (Luksemburg.

budući da se. reč je o posrednom vidu poreske harmonizacije. Određene države. Kako se prvobitno očekivalo. Prema toj zamisli. budući da u toj zemlji radi veliki broj obrazovanih imigranata. među kojima su i SAD. mnoge jurisdikcije koje su se našle na crnoj listi potpisale su tzv. ali i države koje nisu članice EU. EU je morala da povuče taj predlog. nakon čega bi ti podaci bili prosleđeni vladama zemalja čiji su investitori državljani. uz poštovanje principa o sakupljanju i prosleđivanju informacija o stranim investitorima. Druga predložena mogućnost ogleda se u prikupljanju podataka o prihodima investitora koji nisu državljani date zemlje.Javne finansije direktivu o porezu na štednju. Ipak. ipak. po kojima države sa crne liste ne nameravaju da izmene zakone o porezima i privatnosti ako sve zemlje članice OECD-a ne prihvate da same sprovode takvu politiku. najveći broj tih dokumenata sadrži izjednačujuće klauzule. kako bi te vlade oporezivale dohodak investitora. 299 . prilikom sprovođenja rezervne direktive. direktiva EU o porezu na štednju trebalo je da. odbile su da se priključe kartelu koji je predložila EU. omogući jednake uslove svim učesnicima na tržištu. Njen bi uticaj trebalo da prevagne nad uticajem pojedinačnih zemalja u osmišljavanju i sprovođenju poreske politike unutar tih zemalja. Pretpostavka za ostvarenje tog predloga jeste osnivanje međunarodne poreske organizacije. Ti dokumenti trebalo bi da obavežu države u kojima su porezi niski da se upravljaju prema instrukcijama OECD-a. UN predlažu da države dobiju pravo na oporezivanje prihoda emigranata. dokumente o namerama. po kojem bi države članice. Ujedinjene nacije izložile su predlog o »finansiranju za razvoj«. Pored toga. najveći deo prihoda trebalo bi da pripadne vladi zemlje čiji je investitor državljanin. predlog kojim je potonji zamenjen implicirao je neravnopravan položaj učesnika. To ne mora imati naročit značaj. Taj bi se predlog naročito negativno odrazio na ekonomiju Sjedinjenih Američkih Država. Najznačajnije područje njene nadležnosti trebalo bi da bude sprečavanje poreske konkurencije. i dalje nailazi na čitav niz prepreka. Pod uticajem OECD-a. trebalo da uvedu poseban porez za investitore koji nisu državljani tih zemalja.

pristupe predloženom kartelu. predlog da se državi omogući trajna poreska nadležnost u vezi s emigrantima nailazi na značajne prepreke. oni. Ostale države nisu naročito zainteresovane za pomenuti proces. ako ne i presudno uticati na to da li će evropske države s visokim porezima biti u prilici da onemoguće poresku konkurenciju. Kao i pomenuti predlog. U ovom trenutku nezahvalno je procenjivati ishod pomenute inicijative. Ishod nastojanja da se uvede direktiva o oporezivanju štednje može bitno. kao i pravo na kontrolu oporezivanja ekonomske aktivnosti unutar određene države predstavlja temelj državnog suvereniteta. To će biti naročito teško ukoliko Sjedinjene Američke Države i Švajcarska. Ukoliko se pomenuta direktiva izglasa. Belgija i Austrija 300 .Javne finansije Iz svega pomenutog izvodi se zaključak da predlog o osnivanju međunarodne poreske organizacije neće biti sproveden u delo. teško je zamisliti da bi se ijedna država odrekla tog prava. procenjuju da oporezivanje odlazeće radne snage predstavlja pogrešan potez. Pravo na oporezivanje. Postoje indicije da su Luksemburg. 14. na nagovor EU. naklonjenije su indirektnim oblicima poreske harmonizacije (direktiva EU o štednji). PREDVIĐANJA KRITIČARA O BUDUĆEM STATUSU ODRŽIVOSTI PORESKE HARMONIZACIJE UNUTAR EU Proces poreske harmonizacije najsnažnije podržavaju zemlje koje odlikuju visok nivo privrednog razvoja. poreski obveznici iz zemalja s visokim porezima znatno će teže ubirati korist od adekvatnijih poreskih politika u drugim zemljama. Premda kreatori poreske politike imaju teškoće prilikom razumevanja potrebe za oporezivanjem odlazećeg kapitala. po svemu sudeći.5. najistaknutiji zagovornici harmonizacije poreske stope na prihod lica i preduzeća jesu Francuska i Nemačka. Među državama članicama EU. visok ekonomski standard i visoki porezi.

kada je o strancima reč. Svi su izgledi da razvoj situacije ne ide u prilog evropskim zemljama s visokim porezima. da izbegne njihovo protivljenje. Pored toga. Poreski zakoni najvećeg broja tih država usmereni su na privredni rast i privlačenje investicija (povećanje ekonomske aktivnosti). Pored toga. godine EU je u članstvo primila deset novih država. Kako bi izašla u susret Švajcarskoj. Pored toga. Malte. Suštinu borbe između poreske konkurencije i poreske harmonizacije mnogi ekonomski teoretičari vide u nastojanju vlasti da kontroliše proizvodne činioce (faktore proizvodnje). ne oporezuju i ne prijavljuju. pojedini elementi poreskih sistema Kipra. u Mađarskoj porez na dobit preduzeća iznosi 18%). Letonija. koja bi trebalo da zameni njihovo automatsko prosleđivanje. U maju 2004. Litvanija i Slovačka imaju proporcionalne poreske sisteme. uprkos činjenici da se kamate i kapitalni odbici. Slovenije i Mađarske veoma su privlačni ulagačima (primera radi. pak.Javne finansije zainteresovane za gašenje inicijative. Švajcarska. dok Češka planira smanjenje te stope na 24%. na taj način. Estonija. Evropska unija je ponudila uvođenje dozvole za odbijanje prosleđivanja informacija. u mnogim zemljama najavljene su ili započete promene u datoj oblasti – Poljska je najavila smanjenje poreza na dobit preduzeća na 19%. značajan činilac koji otežava sprovođenje planova o poreskoj harmonizaciji jeste glasačko pravo koje su u međuvremenu dobile novoprimljene zemlje. S jedne strane. EU je. pokušavši. ustvrdila da Sjedinjene Američke Države već sarađuju u pomenutom procesu. nameravaju da povuku taj potez. ne podržava taj predlog. Prijemom novih država u EU. očekujući korist koja proizlazi iz njima naklonjenijih poreskih zakona. visokorazvijene zemlje suočene su sa većom konkurencijom. s druge strane. budući da su mnogi preduzetnici i investitori preneli poslovanje u te zemlje ili. Neoštećenje državnog veta na poreska pitanja u novim pregovorima o usvajanju Evropskog ustava dodatno bi komplikovalo taj proces. pak. dok se Bušova administracija izjasnila da ne podržava direktivu o oporezivanju štednje. od toga da li će 301 .

Države se. s druge strane. s druge strane. države članice Unije i dalje imaju pun fiskalni suverenitet. Oslobođeni konkurencije. s jedne strane. odnosno 302 . činjenicom da su neposredni porezi sredstvo konstituisanja i sprovođenja socijalne politike svake države. ukoliko se taj proces odvija van granica date države. S druge strane.6.Javne finansije prevagu odneti konkurencija ili harmonizacija zavisi da li će vlasti ostvariti dati naum. političari bi izlazili u susret grupacijama sa posebnim interesima i ciljevima. a prevashodno pitanje mogućnosti države da prati i oporezuje odlazeći kapital. nerado odriču dela poreskog suvereniteta. Cilj međunarodnih birokratija jeste stvaranje sistema neposredne i neograničene razmene informacija između država. U pomenutoj oblasti poreskog sistema. Zagovornici poreske liberalizacije (konkurencije) tvrde da je u osnovi te debate pitanje vlasti. država može koristiti dva modela za podsticanje plaćanja poreza. 14. U oblasti poreza na dobit korporacija usvojene su dve direktive. Cilj zagovornika poreske harmonizacije jeste sprečavanje oticanja radnih mesta i investicija iz država s visokim porezima u države s niskim porezima. Mali pomak načinjen na polju harmonizacije objašnjava se. pored toga. sprovođenje temeljne poreske reforme rezultiralo bi smanjenjem podsticaja za izbegavanje plaćanja poreza. pojedinci predlažu da se državi omogući oporezivanje i drugih proizvodnih činilaca (faktora proizvodnje). uporedo s tim. prevashodno. izbegavajući neophodne fiskalne reforme. oni su i bitan instrument javnih prihoda. neretko. Drugi teoretičari su mišljenja da politika poreske harmonizacije predstavlja neophodan uslov za smanjenje tendencije neplaćanja poreza (izbegavanja plaćanja poreza – poreske evazije). nije učinjen značajan pomak na tom planu. U središtu rasprave između dve struje nalazi se kapital. ZAKLJUČAK Kada je o harmonizaciji poreza unutar Evropske unije reč. Oni su mišljenja da harmonizacija implicira više poreske stope. smanjile bi se mogućnosti za izbegavanje plaćanja. pri tom. i veću državu. budući da bi kapitalni prihod bio oporezovan na izvoru. poput rada. S tim u vezi. proces harmonizacije poreza na dohodak građana nije ni započet – od njega se odmah odustalo.

Važnost procesa harmonizacije akciza. što se objašnjava činjenicom da se harmonizacija određenog poreza ne poklapa u jednakoj meri sa interesima svake jurisdikcije unutar Unije. specifičnih poreza među državama članicama. kao i sa različitim stepenom ekonomskog 303 . ujedno. preduzetih sa ciljem da se harmonizuju porezi na dodatu vrednost. tako i odlukama izvršnih vlasti država članica Unije. na tom polju ostvareni su najbolji rezultati. uslovno rečeno. Rezultati harmonizacije uslovljeni su kako vrstom poreza. to je i logično. Tome treba dodati i nekoliko pratećih poreskih direktiva. čineći taj proces suštinski značajnim političkim ciljem. kao i poreska konkurencija između država članica. Uzevši u obzir sve izložene činjenice. Usvajanjem šeste direktive Saveta Evropske zajednice stvoren je pravni temelj za usklađivanje najznačajnijih elemenata poreza na dodatu vrednost. Važeće direktive u tom domenu predstavljaju samo uvod u harmonizaciju pomenutih. načinjen je okvir za približavanje stopa poreza na dodatu vrednost. izvodi se zaključak o neophodnosti preduzimanja daljih koraka na području harmonizacije akciza. Kada je. pak. kada je o njemu reč. bila je zanemarena u korist drugih aktivnosti Komisije Unije. o harmonizaciji posrednih poreza reč. države članice Unije imaju međusobno suprotstavljena stanovišta. Budući da je aktuelni sistem akciza unutar Unije. kao i da postoji opasnost da se broj poreskih obveznika koji ne izmiruju svoje obaveze poveća. čijim usvajanjem je omogućeno jednostavnije utvrđivanje i naplata tog vida opšteg poreza na promet. treba reći da se proces harmonizacije ne može označiti kao kontinuirano uspešan. primerenije bi bilo istaći da je reč o složenom poduhvatu čiji su pojedini segmenti uspešno okončani. kompleksan. doprinosi potrebi za usklađivanjem neposrednih poreza. Određene promene na tržištu Evropske unije – liberalizacija tokova kapitala unutar tog tržišta. budući da je reč o državama sa različitom ekonomskom i privrednom strukturom. Potonji proces jedan je od najosetljivijih u datoj dimenziji. kao i neophodnost njegove realizacije.Javne finansije dela realnih poreskih prihoda.

Stoga su neke zemlje vrlo oprezne prilikom odlučivanja o harmonizovanju neposrednih poreza. Njihove aktivnosti doprinose kolebljivosti stručnjaka prilikom izbora najsvrsishodnije poreske politike. u dobroj su meri neosnovane. koja se. Na proces harmonizacije negativno utiču pomenuti zagovornici poreske liberalizacije. savremenijih obrazaca oporezivanja. 304 .Javne finansije razvoja. kao posledice harmonizacije poreza unutar Unije. Njegovo dejstvo na privredu određene zemlje može biti blagotvorno. strepnje od mogućeg gubitka poreske jurisdikcije. Shodno tome. Na osnovu izloženih činjenica otvara se prostor za analizu Evropske monetarne unije kao prevashodno političkog koncepta. primena određenog. racionalni razlozi za zabrinutost u vezi su s fiskalnim zahvatanjem ekonomske aktivnosti. Postepenim gašenjem klasičnog obrasca poslovanja uvećavaju se mogućnosti za izbegavanje poreskih obaveza. unutar Unije harmonizovanog poreza različito će se odraziti na ekonomske prilike svake države. S druge strane. Iz toga proizlazi potreba za osmišljavanjem. Prema našoj proceni. sve češće ostvaruje primenom savremenih tehnologija – posredstvom interneta ili satelita. u prvom redu poreza na dobit. dok će iz primene tog istog poreza u drugoj zemlji proizaći negativni rezultati. razvojem i primenom novih. u savremenom ekonomskom kontekstu.