You are on page 1of 11

IV

3. TEČNI NAFTNI GAS
3.1. OSNOVNI POJMOVI Tečni naftni gas TNG, međunarodno priznata oznaka LPG – Liquiefied Petroleum Gas, je prirodan gas propan i butan koji čine organski lanac zasićenih ugljovodonika, koji su jedini u gasnom stanju pod atmosferskim pritiskom i temperaturom od 15 OC. Prelaze u tečno stanje pod malim pritiskom od 1.7 do 7.5 bara. Smeša ovih ugljovodonika, ili svaki posebno, skladišti se ili transportuje u tekućem stanju, a koristi se na trošilima u gasnom stanju. U poslednje vreme, kod nas počinje da se koristi u domaćinstvima i u industriji, a kasnije, eventualno u zanatstvu i maloj privredi kao zamena za struju i naftu. Pored ekonomske isplativosti (nekoliko puta jeftiniji od električne energije i uglja), tečni naftni gas TNG ima i sledeće prednosti: Tečni naftni gas TNG se lako i ekonomično transportuje (do potrošača se transportuje bilo u čeličnim bocama, bilo u većim cisternama, odnosno svim oblicima transporta); Ima efikasno sagorevanje (gori izvanredno čistim plamenom, a sastav produkata sagorevanja odgovara i najstrožim ekološkim zahtevima); Svi osnovni parametri (pritisak, temperatura, energetska vrednost) lako se kontrolišu i regulišu; Njegov koeficijent zapremanja skladišnog prostora, prema raspoloživoj energiji koju daje, znatno je veći od istog koeficijenta drugih goriva; Zbog malog procenta štetnih sastojaka (sumpora naprimer), idealno je gorivo tamo gde aero zagađenje predstavlja problem; Energija koju daje odmah je upotrebljiva bez pripremnih faza, a time i bez gubitaka; Tečni naftni gas TNG, sastavljen od ugljovodonika sa tri, odnosno četiri atoma ugljenika, hemijski je vrlo aktivan, te predstavlja sirovinsku bazu industrije sintetičkih materijala.

Pored navedenih prednosti ima i izvesne nedostatke, koji se uglavnom svode na njegovu zapaljivost i eksplozivnost, a time i opasnost za okolinu.

39

godine u Nemačkoj za rasvetu železničkih postrojenja. a 1920. i ređe u nekim drugim slovenskim jezicima. zatim kao gorivo za grejanje u domaćinstvima. kao i prilikom dobijanja zemnog gasa. komunalnoj i industrijskoj potrošnji. Ova reč se i danas koristi u većini evropskih jezika. u domaćinstvu. koji se pojavljuju u velikim količinama kod destilacije nafte. Istorijat Prva svedočanstva o primeni gasova za gorenje datiraju još od 500. je reč “plin” izvedena od češke reči “plyn” (tečnost). koji se pri atmosferskom pritisku formiraju u gas.Ta sigurnost je orijentisana u dva glavna pravca: Preventivne mere. beznačajnim. u starom Rimu. Oni se mogu smatrati kao visokokvalitetni laki benzini. a po drugom od flamanske reči “geist” (duh). U 13. Regulacija funkcionisanja (postrojenje za TNG). današnjem Azerbejdžanu. Marko Polo je takođe zabeležio nešto slično u Zoroastrijanskom hramu u Bakuu. Znači. a kasnije se upotreba proširila i na industriju i pogon vozila. godine u Augsburgu proizveo Hermann Blau. 3.e. a za njeno poreklo postoje dva tumačenja: po jednom je nastala od grčke reči “xaos” (haos). a pri preradi nafte. Godine 1912. James Watt i njegov saradnik James Murdoch su pustili u pogon prvu instalaciju gasne javne rasvete i od tada je nastupio snažan zamah primene gasa. opreme.e. Propan i butan su nisko temperaturni ugljovodonici. pretvaraju u tečno stanje. Gas je prvi put dobio naziv 1609. vrlo objektivno se može tvrditi da po pitanju sigurnosti ne treba da postoji nikakva bojazan od primene tečnog naftnog gasa TNG. Tako proizvedeni gas je odmah korišćen kao gorivo u fabričkim pogonima. nadpritiskom. Sve do početka industrijske revolucije. Tečni naftni gas je prvi put proizveden 1870. sagorivi gasovi se nisu značajnije koristili. ali se pod malim. od prerade nafte.n. Sinonim za “gas” u srpskom jeziku. termičkom razgradnjom odnosno zagrevanjem nafte.1. godine je tečni naftni gas prvi put korišćen i za pogon motornih vozila i to u SAD-u gde i započinje 40 . kada je strujom prirodnog gasa potpaljivana večna vatra u Vestalskom hramu. 1904.5% mas. godine kada je belgijski naučnik Jan Baptista van Helmont primetio da gorenjem drva i uglja nastaje gasovita materija i imenovao je “gas”. čini prosečno oko 4% vol. Ako se proizvodi od prirodnog gasa. to je energent koji se bez energetskih transformacija može koristiti u finalnoj potrošnji. a posebno čitave instalacije Doslednom primenom tehničkih standarda (u nedostatku domaćih koriste se strani).. prosečno 4. Godine 1802. godine p. prvo za rasvetu. ali ga je u današnjem sastavu i sa današnjim svojstvima. veku n.1. je postavljena prva instalacija za snabdevanje domaćinstava. u sklopu proslave Amienskog mira.

radi toga se skladišni rezervoari za TNG nikada ne smeju puniti do samog vrha. kao gorivo u domaćinstvima. TNG je bez mirisa. kao što su azot. radi toga se TNG jedino sigurno skladišti u zatvorenim posudama pod pritiskom. izrađenim i opremljenim prema posebnim propisima. za propan (C3H8). Za vreme Drugog svetskog rata proširuje se proizvodnja i primena tečnog naftnog gasa zbog njegovih odličnih svojstava pri prevozu i upotrebi. SIGURNOST RUKOVANJA TEČNIM NAFTNIM GASOM Sa stanovišta sigurnosti rukovanja TNG-om.5 vol%.3. nepostojanje domaćih proizvođača specijalne opreme za TNG. DGE: 2. on može izazvati gušenje samo pri visokim koncentracijama i to usled smanjenja količine kiseonika u vazduhu. kod nas je mala primena TNG-a. parni pritisak TNG je veći od parnog pritiska benzina.24 mbar. kvalitet smeše propan-butana. u skladišnom rezervoaru ekspandira tečna faza TNG. TNG ima nisku granicu eksplozivnosti. boje i ukusa. i za pogon motornih vozila uz očekivanje njegove sve veće primene. strah od nesreća. poljoprivredi. iako jačina njegovog dejstva slabi usled vrlo male rastvorljivosti u krvi. njegove glavne karakteristike mogu da se svedu na sledeće: gasna faza TNG-a je teža od vazduha.njegova organizovana trgovina. Razlozi bi bili sledeći: nedovoljno poznavanje TNG-a kao goriva. nego se mora ostaviti odgovarajući prostor neophodan za očekivanu ekspanziju TNG-a. u ugostiteljstvu. 41 . ali je u kritičnom stepenu jako narkotičko sredstvo. nedostatak domaćih propisa za sigurno i pravilno rukovanje TNG-om. DGE: 1. ugljen-dioksid ili vodena para. - - 3. odnosno za izgradnju sistema i njihovu primenu. zato je TNG pri normalnim uslovima (atmosferski pritisak) fiziološki indiferentan. za butan (C4H10). TNG nije otrovan. 3. kada temperatura okolnog vazduha raste. njegovih prednosti i nedostataka.2.5 vol% i GGE: 8.5 vol%. mogućnost paljenja mešavine vazduh-gas može biti smanjena uz pomoć fino raspršene vodene pare.1 vol% i GGE: 9. politika cene ovog energenta u odnosu na ostale energente. granica eksplozivnosti u vazduhu pri 20OC i 1013. Na kraju. a prekidanje plamena je moguće mešanjem sa velikim količinama inertnih gasova. PRIMENA U poređenju sa ostalim zemljama u Evropi. danas se tečni naftni gas najviše koristi u industriji. mešavina vazduh-gas se pali otvorenim plamenom. difuzija gasne faze TNG u okolnu atmosferu je vrlo spora. proizvodnja samih rezervoara kao i sigurnosno regulacione opreme.

komercijalno zagrevanje (preko direktnih grejnih tela. Time su stvorene osnove za pravilno i sigurno rukovanje TNG-om. To su uglavnom propisi na nivou nacionalnih organizacija koje se preko odgovarajućih udruženja i inspekcijskih organa brinu o njihovoj primeni. butan.132 i propan-butan smeša po standardu JUS B. prehrambena industrija i poljoprivreda (peći.). Glavni potrošači su: domaćinstva.4.H2. industrija sintetičkih materijala (aceton. kao gorivo u SUS motorima na vozilima. U zemljama sa velikom primenom TNG-a postoje tehnički propisi koji pokrivaju kompletno područje: proizvodnja. sušare). primena. neophodni su odgovarajući propisi izdati od ovlašćenih institucija. 3.H2. 3. ili u nacionalnim standardima – propan po standardu JUS B. propen. etilenski i izopropilenski alkohol. u tabeli 3. sintetički kaučuk i sl.5. tekstilna industrija. ZAHTEVI KVALITETA ZA TEČNI NAFTNI GAS Zahtevi kvaliteta za tečni naftni gas trgovačkog kvaliteta nalaze se u standardu DIN 51622 – ’’Tečni gas propan. Tabela 3. PROPISI Za sigurno i pravilno rukovanje TNG-om kao i za izgradnju i primenu instalacija TNG. distribucija. buten i njihove mešavina’’. primena TNG-a je vrlo raširena (preporuka i za našu zemlju). rashladna tehnika.134. butan po standardu JUS B. industrija stakla i keramike. ili preko sistema centralnog grejanja).1 Naziv Metan Etan Propan Butan pentan Formula CH4 C2H6 C3H8 C4H10 C5H12 Strukturna formula CH4 CH2 – CH2 CH3 – CH2 – CH3 CH3 – CH – CH3 CH3 CH3 – CH2 – CH2 – CH2 – CH2 – CH3 42 .H2.1 su prikazani nazivi i formule parafinskih ugljovodonika.130. u gradnji puteva (asfaltne baze. transport. finišeri).U Evropi.

43 .i butenisomeri. Često se u literaturi. heptan. C2.i pentenisomeri.2. 3. eten. nonan.i butenisomera. Opšta hemijska formula parafinskih ugljovodonika je CnH2n+2.1). na primer u cevovodima kroz koje prolaze gasoviti ugljovodonici.1. undekan … Termin ’’gas’’ (’’plin’’) ili ’’gasna faza’’ (’’plinska faza’’) upotrebljava se u slučaju ako ne postoji tečna faza. Pri normalnim uslovima C1. Parni pritisak pri 70OC maksimalno 13 bar. propen.1. pentan. C3 – propan. Stvaran raspored atoma može da se prikaže u molekularnom modelu (slika 3. 3. a međusobno su povezani jednom molekularnom vezom u formi otvorenog lanca. Molekularni modeli propana C3H8 i butana C4H10 Imena ugljovodonika parafinskog reda završavaju se sufiksom ’’an’’. od kojih u TNG ima najviše propana i butana. Svi viši parafini do C15 pa dalje su čvrsta tela.5. Viši članovi ovog reda svoja imena su dobili vezivanjem prefiksa broja atoma ugljenika na grčkom jeziku i sufiksa ’’an’’. U parafinskim ugljovodonicima atomi ugljovodonika su četvorovalentni. radi jednostavnijeg prikazivanja. oktan. Slika 3. C3 i C4 su gasovi.5. C4 – butan. dekan. s tim što sadržaj butanisomera mora da prevagne. i tako redom heksan. C2 – etan. Propan Propan trgovačkog kvaliteta je mešavina od najmanje 95% masenog udela propana ili propena. C5 – pentan. s tim što sadržaj propana mora da prevagne. butan.Osnovne komponente TNG su zasićeni ili parafinski ugljovodonici. Butan Butan trgovačkog kvaliteta je mešavina od najmanje 95% masenog udela butana. U ostatku sme da se nađe propan. a C5 i neki drugi parafinski ugljovodonici višeg reda su tečnosti specifične težine manje od 1. Parni pritisak pri 70OC maksimalno 31 bar. parafinski ugljovodonici označavaju hemijskim simbolom za ugljenik i indeksom koji označava broj atoma ugljenika u molekulu: C1 – metan. U ostatku sme da se nađe etan.

moguće ih je koristiti u gasnoj fazi sa svim prednostima koje pružaju gorivi gasovi.28 44. skladištiti i distribuirati sa svim prednostima koje pružaju tečnosti.6. Parni pritisak kod ove gorive smeše pri 70OC maksimalno 31 bar. 1013. ili tečnost (TF). propena.2 su prikazane osobine tečnog gasa za hemijski čiste gasove. U tabeli 3.09 1. 2.5.55 1.09 18. U rezervoaru u kojem je uskladišten tečni naftni gas. butana i butena.66 17. % Tež.3. Smeša koja se koristi kao gorivi gas za domaćinstva i industriju ne treba da sadrži više od 60% masenog udela butana. Osobine Hemijska formula Strukturna formula Sadržaj ugljenika Sadržaj vodonika Molekularna težina Gasna konstanta Molska zapremina Gustina tečnosti pri 0OC Gustina gasne faze 273.96 n-butan C4H10 CH3 – CH2 – CH2 – CH3 85.2 Jedinica Tež.94 0. Ovaj proces apsorpcije toplotne energije proizvodi gas čije se karakteristike znatno razlikuju od onih koje ima zasićena para.00 21.12 14. Smeša Smeša se sastoji iz propana. 3. Oni se mogu transportovati. S druge strane.3.97 1.25 mbar Relativna gustina Specifična zapremina tečnosti pri 15 OC Tabela 3. tečna faza. Moguće su i druge mešavine gasova u zavisnosti od zahteva za upotrebu. ili gas (GF). To je osobina koja ugljovodonike TNG ili mešavine ugljovodonika determiniše kao dobre gorive gasove. OSOBINE TEČNOG NAFTNOG GASA TNG se lako pretvara u tečnost na temperaturi okoline ali pod izvesnim pritiskom.34 58. % g/mol mkg/kgOK cm3/mol kg/l kg/m3 vazduh = 1 l/kg Propan C3H8 CH3 – CH2 – CH3 81. ili parna faza u svom ravnotežnom stanju sa tečnom fazom u zatvorenoj posudi pod pritiskom (rezervoaru).16 K.60 2. Prelazak iz tečno u gasovito stanje uvek se ostvaruje preko apsorpcije toplotne energije. ova tečnost se vodi kroz isparivač kako bi primila dodatnu toplotu da bi se stvorila gasna faza. gasna faza. ili para (pri ravnotežnom stanju) (PF). ostatak čini propan. Ako je količina toplote iz okoline nedovoljna da ispari dovoljna količina tečnosti. 3.76 21. Iz okoline tečnost apsorbuje toplotu i isparava se. moguće je posmatrati tri razne faze: 1. iznad tečne faze egzistira parna faza.72 18.59 2. Radi toga u daljem razmatranju TNG. odnosno ugljovodonika koji ulaze u njegov sastav.50 0.72 44 . parna faza.53 1.

2 1925 26.4 – 9.9 47.811 378.565 92.495 -42 0.05 0.43 3.343 93. pri: -30 -20 -10 0 10 20 30 40 50 60 70 Toplota isparavanja pri 0OC Kritična temperatura Kritični pritisak Kritična gustina Specifična toplota tečnosti pri 0OC Specifična toplota pri konstantnom pritisku gasa u normalnom stanju Gornja toplotna moć Ho Gornja toplotna moć Hu Wobbe indeks Wobbe indeks m3/kg O 0.31 13.785 4.980 50.3 45.09 1.702 5.358 7.7 – 10.795 12.758 16.826 12.84 0.68 Maksimalni sadržaj ugljendioksida u suvim sagorelim Vol % 13.58 96.289 0.25 mbar Tačka ključanja pri 1013.690 45.1 38.001 5.740 49.512 -0. 1013.8 14.308 1.26 4.519 1.16 K.36 1.059 0.180 81.104 6.53 85.01325 bar) Lmin Vt min - 1.8 42.370 -0.29 74.353 9.86 152.491 133. suva Vt min Koeficijent sagorevanja 5.56 0.289 19.Specifična zapremina u gasnom stanju pri 273.3 29.424 3.220 2. vlažna Količina sagorelih gasova.844 2.443 2.228 2.707 123.45 C bar natpritisak kJ/kg O C bar kg/l kJ/kg OC kJ/m3 OC kWh/kg MJ/kg MJ/mn3 kWh/kg MJ/kg MJ/mn3 MJ/m3 MJ/m3 3 mn 3 mn 3 mn Wo = Wu = Ho d Hu d Teoretski potrebna količina kiseonika Teoretski potrebna količina vazduha Lmin Granica paljenja u vazduhu Kod sagorevanja sa vazduhom: maksimalna brzina plamena.22 13.09 45 .244 32. pn=1.159 383.686 -0.2 1895 34.205 12.907 24.16 K. maksimalna temperatura sagorevanja Količina sagorelih gasova.5 -0.1 gasovima CO2 max *prikazane jedinice u m su u normalnim kubnim metrima (Tn=273.25 mbar Parni pritisak OC.691 1.709 C 3 mn 3 mn 3 mn 3 mn 22.089 1.870 46.769 Vol % cm/s O 3 mn 24.337 101.394 7.

Da bi se povećala količina isparenog TNG. tačnije propan.6. Kako brzo pritisak u rezervoaru pada. a teže frakcije (pentan. odakle u parnoj fazi preko regulatora pritiska odlazi do potrošača. Zato se mora pri oduzimanju gasne faze. 46 . Isparavanje TNG Tečni naftni gas (po nemačkom propisu). Ona iznosi pri referentnoj temperaturi od 15 OC oko 371. u rezervoaru se akumulirana toplota potroši i temperatura. Isparavanje se vrši u skladišnim rezervoarima.slabijem radu gorionika. U tim slučajevima treba izvršiti analizu opravdanosti sa gledišta investicija i sa gledišta sigurnosti postrojenja. . rezervoaru za tečni gas ili boci za tečni gas.5 kJ/kg za butan i za propan 352. Nedostatak ovakvog sistema je u tome što tečna faza TNG u rezervoarima isparava po frakcijama. se koristi za domaćinstva i zanatstvo isključivo u gasnoj fazi. To isparavanje se vrši pod uticajem toplote koju TNG apsorbuje iz okoline – Sunce. Praktično oduzimanje prestaje ranije pošto regulator pritiska radi besprekorno na diferencijalnom pritisku od 0. a time i pritisak u rezervoaru opada. propilen i razne primese) ostaju u rezervoarima. a kod ukopanih rezervoara pomoću toplote zemlje. Kod nadzemnih rezervoara i boca ovo se ostvaruje pomoću okolnog vazduha. Koncentracija težih frakcija vremenom može postati tako velika da se rezervoari moraju čistiti. Zemlja. dograđuju se novi rezervoari na postojeće instalacije. 3. dovesti odgovarajuća (potrebna) količina toplote. Oduzimanje gasne faze Za isparavanje tečnog gasa nužna je toplota. s obzirom da je TNG sastavljen od više raznih ugljovodonika.povećanju sadržaja ugljen monoksida u produktima sagorevanja i .5 kJ/kg. a prema tome i do pogoršanja rada potrošača. opada i akumulirana toplota u rezervoaru. Oduzimanje gasne faze teoretski prestaje onda kada se pritisak u rezervoaru spusti na pritisak okoline.5 bar u odnosu na atmosferu.1. Ako se potrebna toplota ne dovodi ili u dovoljnoj meri ne dovodi.2. Prvo isparavaju lakše frakcije. vazduh. koji se ogleda u: . Ovo je povezano sa veličinom rezervoara i stepenom punjenja. butilen. Ova toplota isparavanja se u termodinamici takođe označava kao entalpija isparavanja. Prirodno isparavanje dovodi do promenljivog sastava isparenog gasa.6.promenljivom sadržaju odoranta u TNG.3.

zove se toplota isparavanja i označava se u Wh/kg ili kJ/kg. Toplota isparavanja Količina toplote koja je potrebna da bi se 1 kg neke materije preveo iz tečnog stanja u gasovito. Prirodno isparavanje TNG u rezervoarima Prirodno isparavanje TNG u skladišnim rezervoarima se vrši posredstvom toplote iz okoline. primenjuju se uređaji za isparavanje TNG izvan rezervoara (specijalni izmenjivači toplote – isparivači. Taj prelaz je najintenzivniji na površinama koje oplakuje (dodiruje) tečna faza TNG. 47 .013 bara) 3.4.3. koji koriste energiju tople vode.2. Toplota isparavanja u Wh/kg za propan i n-butan (1.6. bez povišenja temperature. 3. vodene pare i električnu energiju za isparavanje TNG). Slika 3.6.Za otklanjanje navedenih nedostataka prirodnog isparavanja. Što je niža temperatura neke tečnosti to se mora dovesti više toplote za njeno isparavanje. Prelaz toplotne energije iz okoline se vrši preko čitave površine rezervoara.

površina rezervora koja je oplakivana tečnošću.količina isparenog gasa. ⎣ kg ⎦ 48 . ⎣h⎦ k ⎢ ⎥ .koeficijent prelaza toplote. Slika 3. [ C ] . tU tF [ ] [ C ] .3.temperatura okoline. Specifična količina isparenog gasa za nadzemne rezervoare (propan i trgovački propan) Računsko određivanje količine isparenog gasa je moguće pomoću sledećeg izraza: G= k ⋅ F ⋅ (tU − t F ) r gde je: G ⎢ ⎥ .temperatura tečnosti u rezervoaru. o o r ⎢ ⎡ kWh ⎤ ⎥ .toplota isparavanja tečnosti.Dinamika punjenja odnosno pražnjenja rezervoara igra veoma bitnu ulogu u isparenim količinama TNG u datoj instalaciji. ⎣ m 2 hoC ⎦ ⎡ kg ⎤ ⎡ kWh ⎤ 2 F m .

Slika 3.6. Minimalna konačna masa (neisparljivi ostatak) u rezrvoaru na kraju faze oduzimanja gasa sa pritiskom priključnog voda od 50 kPa 3. a time i parni pritisak mešavine.6. Propisi i pravila za izgradnju i pogon postrojenja za tečni naftni gas uvažavaju ove osobine u posebnoj meri. podrazumeva zaostala količina Slika 3.4. Pod minimalnom konačnom masom se obogaćenog butana koji više ne isparava. Zbog toga se mora strogo paziti da tečni gas ne dospe u prostore ispod nivoa zemlje.5.6. šahtove za osvetljenje i sl. Specifične težine Tečni naftni gas (propan / butan) je u gasnoj fazi teži od vazduha.3. a u tečnoj fazi lakši od vode. Minimalna konačna masa TNG u rezervoaru Za vreme oduzimanja gasne faze iz rezervoara opada koncentracija propana.5. Oduzimanje gasne faze je moguće samo dotle dok je parni pritisak u rezervoaru (unutrašnji pritisak u rezervoaru) viši od pritiska u priključnom vodu. kanale. Specifična težina tečnog gasa 49 .