UVODNI DEO ASA:

Po ulasku u uionicu, pozdraviu uenike i predstaviti im se. Na samom poetku asa, neophodno je sprovesti raspevavanje i to u dva vida. Pre svega, koristei dva kratka melodijska modela, uenike u upevati u smislu irenja ambitusa glasa i zagrevanja vokalnog aparata. Zamoliu uenike da sednu pravilno, isprave lea, spuste ramena i sednu na vrh stolice. aspevavanje u realizovati na sledei nain. !vaki od ova dva modela u odsvirati na klaviru dva puta, nakon ega e uenici ponoviti zadati model neutralnim slogom "#$". Prvi model zapoinje u intonaciji % & dur lestvice, zatim polustepenim nizom biva transponovan do ' & dura i na isti nain u silaznom smeru. Model za raspevavanje br. 1:

(ransponovanje drugog dvotaktnog modela e se vriti celostepenim nizom uzlazno, poev od c), do *) i na isti nain u suprotnom smeru. $kordska pratnja na klaviru bie svedena na tonini trozvuk novog, transponovanog modela.

Model za raspevavanje br. 2:

Nakon

raspevavanja

smislu

zagrevanja

vokalnog aparata i irenja ambitusa glasa, potrebno je sprovesti timovanje u tonalitet. +ako je melodijska ve,ba uz pomo koje e biti obraen '- pisana u $.duru, modeli e biti koncipirani tako da sadr,e karakteristine elemente lestvice /trihorde, tetrahorde, akorde na 0 i 1 stupnju2. Pevanjem ' trozvuka u okviru timovanja u tonalitet, uenici e utvrditi slune predstave o ovom akordu, koji e nam kasnije poslu,iti pri obradi '-. aspevavanje u smislu timovanja u tonalitet, bie realizovano po principu usmenog diktata i to na sledei nain. !aoptiu uenicima da u svaki model svirati tri puta, da prvi put pa,ljivo sluaju, da pri drugom sviranju mogu tiho pevati, a da nakon treeg sviranja, ponove model solmizacionim slogovima. 3dsvirau kadencu $ & dura, a potom odsvirati modele. Modeli za i!ovanje " onali e :

#EN$%A&NI DEO ASA:

Nakon obavljenog raspevavanja, pristupiemo obradi nastavne jedinice. Na tabli e biti istaknuta melodijska ve,ba u $. duru. Pre vokalnog reprodukovanja od strane uenika, neophodno je sprovesti analizu melodijske ve,be. 3na e nam poslu,iti kao priprema za uspeno pevanje primera. 4enici e dobiti zadatak da analiziraju ve,bu, to podrazumeva odreivanje tonaliteta, vrste takta, melodijskih kretanja unutar nje, sa obraanjem pa,nje na akordska kretanja koja se javljaju. 4pitau uenike na kom se stupnju nalaze razlo,eni trozvuci ovom primeru. 3ekujem da e odgovoriti da su to trozvuci na 0 i 1 stupnju. 3dsvirau kadencu $.dura, a potom e uenici otpevati melodijsku ve,bu uz taktiranje. 0zvodjenje primera od strane uenika bie obogaeno klavirskom pratnjom. Melodijs'a ve(ba:

Napisani primer u odsvirati jo jednom, a uenici e dobiti zadatak da pa,ljivo sluaju, kako bi uvideli da li sam u toku sviranja unela neke izmene. 'odajui septimu ' trozvuku, izveu primer ispisan na tabli.

4enicima u postaviti pitanje da li je dolo do izmena. 3ekujem da su primetili da jeste. Postaviu im pitanje da li znaju ta je ono to je drugaije u odnosu na prethodni primer. 4enici e odgovoriti da sam u taktovima dodala jo jedan ton. 4neu potrebne izmene u zapis na tabli. Postaviu im pitanje da na kom se stupnju nalazi ovaj novi akord. +ako se on nalazi na 1 stupnju, saoptiu im da emo ovaj akord zvati dominantni. !ledi izdvajanje akorda u harmonskom vidu. 4enici e dobiti zadatak da abecednim imenima diktiraju tonove novog akorda, a ja u simultano sa njihovim izgovorom ispisivati akord na tabli. Neophodno je upoznati se i sa njegovom strukturom. +ako bih podstakla uenike na logino zakljuivanje, postaviu im pitanje da li znaju kako bi se zvao ovaj akord, ako je najvii ton septima. Postoji mogunosti da dobijem odgovor da se ovaj akord naziva septimakord. 0spraviu uenike i rei im da se naziva septakord, a kako se nalazi na 1 stunju, on nosi naziv dominantni septakord. 0spisau naslov na tabli. Pre izvoenja same ve,be, zamoliu uenike da intoniraju dominantni septakord uzlazno i silazno. 3dsvirau ( akord $.dura, a zatim e uenici otpevati '- u oba smera. Nakon ove kratke pripreme, uenici e izvesti novu ve,bu uz obavezno taktiranje. Po,eljno je izvriti mutaciju novonastale ve,be, kako bi uenici zakljuili da je '- isti i u duru i u molu. !aoptiu im da u ve,bu odsvirati jo jednom, da pa,ljivo sluaju, kako bismo kasnije razgovarali o izmenama. 0zveu ve,bu u

istoimenom molu, nakon ega u uenicima postaviti pitanje da li su primetili neku razliku u odnosu na prethodnu ve,bu. Poueni dotadanjim iskustvom, uenici e zakljuiti da je dolo do mutacije i da sam ve,bu izvela u a. mollu. Postaviu uenicima pitanje da li je dolo do promene '-. 3ekujem da e odgovoriti da je on ostao nepromenjen. !aoptiu im da je 'zajedniki za dur i istoimeni, harmonski i melodijski mol. Nakon zadate intonacije, uenici e izvesti ve,bu u molu. Pojavu koju smo obradili, neophodno je uve,bati na istom asu. Za tu potrebu, koristiu pre svega 5proirenu lestvicu", kako bi se stabilizovala sluna predstava o '-, izolovana iz melodije i ritma. 5Proirena lestvica" e se nalaziti na tabli, a sadr,ae tonove od gis do e6.

Prethodno e pevati.

osmiljene

modele,

pokazivau

uenicima rukom uz prethodno objanjenje ta

4enike u potom podeliti u etiri grupe. !vakoj ovih grupa bie zadat jedan ton '-. Na moj znak, uenici e etvoroglasno otpevati akord, a nakon toga e otpevati i razreenje u tonove ( kvintakorda.

4 daljem toku asa, uenici e intonirati novu melodijsku ve,bu, odtampanu na nastavnim listiima. +ako bi ona bila to uspenije reprodukovana, neophodno je izvriti analizu, koja e obuhvatiti odreivanje tonaliteta, vrste takta, melodijskih kretanja, kao i opa,anje '- u okviru nje. Na klaviru u odsvirati kadencu ' & dura, nakon ega e uenici otpevati ve,bu, praeni akordskom pratnjom. Zamoliu uenike da u toku pevanja taktiraju i da vode rauna o *razama koje su obele,ene u ve,bi.

$naliza e biti izvrena i pre izvoenja druge ve,be.

Za kraj, pripremiu jedan usmeni diktat.