You are on page 1of 2

Dobrica osid (1921- ) ivot i dela Dobrica CDosid, savremeni pisac, u prvom redu romansijer koji de obeleiti posleratni

period(drugu polovinu dvadesetog veka), prvo se javlja romanom Daleko je sunce(1951), sa temom iz revolucije u kojoj je uestvovao kao politiki komesar. Iako je zavrio samo poljoprivrednu kolu, zahvaljujudi knjievnom talentu, ratnom iskustvu I izuzetnom poznavanju kako kolektivne psihologije svoga naroda tako I pojedinanih dudi pojedinaca sa kojima se susretao, uspeva da napie roman koji se razlikovao od svih dotadanjih romana o revoluciji. U njemu se javljaju borci, romantini po herojstvu I neustraivosti, predani slobodi I borbi, ali su prisutni I borci ideolozi(politiki komesari) koji, sem ideje za koju se bore, drugo kao da nita ne zapaaju. Ali meu njima ima I onih koji, pored potpune odanosti ideji(komunistikoj), pored osnovnog cilja da se treba boriti do pobede, vide I neto vie: narod koji neprijatelj satire, pali sela, strelja, vea. To su pojedinci koji poinju da sumnjaju u izvrenje postavljenih ideala po cenu tolikih rtava, pitajudi se kome je potrebna sloboda ako je toliko rtava izgubljeno I ako de ko zna jo koliko stradati, i treba li mrtvima sloboda. Naravno, to je u tim dramatinim istorijskim danima donosilo I druge drame: nesporazume I sukobe meu ljudima istih opredeljenja (partizani), zatim dramu u samim ljudima I deobe, velike deobe u samom narodu na branioce (partizane) I izdajnike (etnike), ime se istorijska drama srpskoga naroda jo vie uvedava. Temu revolucije, sumnje, dileme I deobe koje su nagovetene u romanu Daleko je sunce on de preneti u veliki roman Deobe(1961), ispisujudi jednu vrstu naeg Tihog Dona, po veliini nacionalnih deoba I masovnih meusobnih ubijanja. Posle rata, vrlo angaovan, kao ovek politiar, mnogo radi na svom sociolokom, filozofskom I svestranom humanistikom uzdizanju. Pokrede radna pitanja, razmatra nove teme koje su obeleile novo drutvo I nastavlja sa novim pisanjem. Suoen sa dogmom vladajude elite koja ravnop ravnost(ekonomsku, ljudsku I versku) pretvara u masku, la I obmanu, ustaje u obranu prava svoga naroda, ukazuje na egzodus Srba na Kosovu, koji je poeo jo ezdesetih godina; ukazuje na favorizaciju svega to je iptarsko I na satiranje srpskog I istorij skog, na cepanje srpskog jedinstvenog prostora I minimiziranje njegovih svetlih tekovina, zbog ega biva politiki anatemisan I iskljucen iz javnog ivota. Ali pre nego to de se to desiti, on je ved napisao jo jedan roman koji de postati temelj modernog srpskog posleratnog romana, napisao je roman Koreni(1954), sa kojim su dola I velika priznanja. Kada je dolo do sukoba izmeu njega I postojedih vlasti, povuen u sebe I svoju tiinu, Dosid zapoinje sa stvaranjem romana koji de initi niz od vietomnih dela. Zametak I poetna ideja svih tih dela u romanu Koreni, iji se potomci javljaju I u velikoj prozi Deobe. Istorijski prostor izmeu Korena, koji govore o korenima(pojavi) srpskog graanskog drutva s kraja 19. I pocetkom 20. veka, I Deoba, Dobrica Dosid popunide velikom prozom Vreme smrti(etiri knjige), objavljenom u periodu od 1972. do 1975. godine, ime je genealoka veza izmeu Korena I Deoba uspostavljena. Junaci iz Korena, lanovi porodice koji nose taj roman, nadi de svoje mesto I u romanu Vreme smrti, iji je predmet pripovedanja Prvi svetski rat, borba, stradanje I tragedija srpskog naroda. Zatim su dola nova dela da popune meuprostor izmeu Prvog I Drugog svetskog rata, vreme komunistikog pokreta Kominterne I meusobnih istki pod nazivom Vreme zla: Vernik(1984), Grenik(1985) I Otpadnik(1986) u kojima lanovi porodinog stabla iz Korena I ovde bivaju aktivni. Na kraju, kao kruna svega, dolazi delo Vreme vlasti(1995) da obelei sva politika ustrojstva, politike igre I rtve u posleratnom periodu. Sve ove romane, Koreni, Vreme smrti, Vreme zla, Deobe, Vreme vlasti-vezuje sled hronolokih dogaaja, ali su svi oni povezani I porodinim stablima, pojedincima, njihovim potomcima, ije sudbine doseu do naih, posleratnih dana, otkrivajudi nam se kao utemeljitelji porodica, kao ljudi velikih ideja, zabluda, poraza I stradanja. Iz ovog konteksta izdvajaju se dela Daleko je sunce I parabola o oveku I avolu Bajka(1966), zatim filozofske meditacije Mod I strepnja(1971), Stvarno I mogude(1982). Stvaralaki gigantizam Dobrice Dosida je neprevazien, ne samo po broju dela I njihovom obimu, nego I po vremenskom opsegu I ulanavanju ljudskih sudbina, prolazedi put pisca od poetskog realizma, sa nizom modernih pripovedakih postupaka, pa sve do poslednjih proznih ostvarenja u kojima je komponenta filozofskih I politikih promiljanja u prvom planu u odnosu na neodoljivo poetsko, tako prisustno u prethodnim delima. U tome treba, verovatno, videti potrebu pisca da promisli I ukae na neke korene pogubne politike, kao I na neke antropoloke(ljudske) probleme tako odreujude I bitne za srpski narod I njegovu sudbinu. U pitanju nije samo prolost I njena raskona poetizacija, nego I filozofska vizija, onespokojavajuda vizija srpskog naroda, koja se ti*;e I njegove bududnosti.

"Koreni"-u fabuli romana uspeno preplidu dve drame: porodina drama seljakog radikalskog prvaka Adima Katida i brana drama njegovog sina ora.Ugledni bogati politiar ima dva sina Vukaina i ora.Vukain je kolovan u Parizu na Sorboni, i u Beogradu, oenjen derkom fabrikanta, stidi se seljakog porekla i priklonio se uticajnoj eninoj familiji.Gradi karijeru kao vladin inovnik i na suprotnoj politikoj strani od svog oca.Oca veoma boli to se on priklonio njegovom politikom neprijatelju i otac nikad ne dolazi u Beograd i ne poznaje svoje unuke Ivana i Milenu.oru kao mlaem namenjeno je da ostane na selu i uveda imanje koje de jednog dana i brat da nesledi i on je pomalo ljubomoran na brata.ore je ljubomoran i na svoju suprugu Simku , lepu i jedru enu sa kojom nakon 15 godina braka nema dece. Za neplodnost braka je kriv ore i pisac se naroito zadrava na slikama intimnih branih odnosa izmeu Simke i ora.On je bezmuno utuen, napija se do besvesti, preti da de je oterati ako mu ne rodi sina naslednika, zazire od svakog mukarca u dvoritu, sve dok nespretna Simka iz tajnog odnosa sa slugom Tomom Daidem ne zatrudni i rodi sina naslednika Katidevoj lozi.Najtraginiji lik je ore bogata i oajnik koji godinama putuje, spava pod kolima i svestan je svoje krivice za neplodnost.Snano je prikazano psiholoko muenje kada eli da otera Simku i njen strah ta de biti s njom ako se vrati u sirotinju.Tragian je lik gospodara Adima Katida pojma bogatstva, seljaki radikalski voa, ugledan, apsolutan gospodar u Prerovu i okolini i nepreza ni od zloina.Simka je uzeta iz siromane kude samo zato to je trebala da svojom rasnom lepotom i vitalnodu ojaa lozu Katida.Krajnja beda u oevoj kudi naterala je da se uda za bogatog nemodnika i da ivi u paklu od braka muena materinskom enjom za porodom.