You are on page 1of 598

А м и ја н М а р ц е л и н

ИСТОРИЈА

АМИЈАН МАРЦЕЛИН

ИСТОРИЈА
ПРЕДГОВОР, ПРЕВОД И ОБЈАШЊЕЊА
МИЛЕНЛ М ИЛИН

ПРОСВЕТА

Наслов ортинала:
Ammiani Marcellini
RERUM GESTARUM LIBRI QUI SUPERSUNT

АМИЈАН МАРЦЕЛИН
KAO ХРОНИЧАР ПОЗНОРИМСКОГ ЦАРСТВА
Четврти век н.е. представља за Римску империју време
обнове после дубоке кризе кроз коју je прошла у трећем веку,
време победе нове светске религије, хришћанства, период провала варвара и, најзад, време дефинитивне поделе државе на источну и западну. Римско царство je, захваљујући реформама цара
Диоклецијана, нашло начина и снаге да продужи, преко сто
година, свој живот. Учвршћење граница, реорганизацију државе
и војске, довршио je други велики цар, Константин. Оснивање
Константинопоља означава, no мишљењу многих историчара,
почетак новог, византијског доба. Истом цару хришћанство дугује равноправан положај са осталим религијама у царству; бујање
разних јереси, од којих je најжилавија била аријанска, васељенски сабори успели су да потисну, коначним формулисањем хришћанске вере. Тако она већ крајем истог века тријумфује, као
светска религија и, захваљујући цару Теодосију, као званична
религија Царства. Синови и наследници цара Константина нису
наследили и многоструке способности свог оца. У њиховој међусобној борби и у борбама са узурпаторима, најдуже се одржао
Константинов средњи син Констанције. Његов наследник, цар
Јулијан, коме су хришћани дали епитет Апостата, „Отпадник”,
покушао je да обнови стару, паганску римску религију. Његовом
смрћу завршио се и овај безуспешни покушај, али и Константинова лоза. После краткотрајне владе Јовијана, за цара je изабран
војник, Панонац Валентинијан, талентован војсковођа, који je
доделио источни део царства на управу свом брату Валенсу,
човеку једва осредњих способности. Браћа су дуже од јбдне деценије успешно одолевала варварским нападима, утврђујући границе (међу којима и мезијску, на Дунаву). После изненадне
Валентинијанове смрти, и Валенс je страдао у катастрофалном
поразу од готских племена, која су упала на Балкан. Ипак, наредни владар, Теодосије, кога je далековидо изабрао Валентинијанов син Грацијан и поверио му источни део империје, успео je
да je консолидује и, чак, да no Грацијановој смрти обједини
власт у својој руци. Но, то je било накратко. Крајем века, на
самрти, он je поделио Царство својим синовима Аркадију и
Хонорију и ова подела (која je пресекла и Балкан, Дрзном) била
je коначна.
Наше знање о овом периоду и о догађајима у цругој пол.
IV в. дугујемо, добрим делом, и Амијану Марцешну. Вреди
нагласити да се у римској историографији од врекена Тацита
(I-поч. II в.н.е.) није више нашао ниједан аутор Koji би му, бар
приближно, био раван no вредности и значају. To te се десити

МИЛЕНА МИЛИН

6

тек са Амијаном, који je, истовремено, и последњи велики римски историограф. Он припада римској књижевности, јер je своје
дело писао на латинском језику, али je он no рођењу Грк (и
његово име изговара се Markelinos), који je у Рим дошао (ту су га
звали Marcellinus) у зрелим годинама, где je стварао и читао
тамошњој образованој публици своју Историју.
Наслов који je Амијан изабрао, Res gestae „Јуначка дела”
типично je римски; у овом случају односи се на дела царева које
приказује, пре свега на главну личност дела, цара Јулијана. Res
gestae се, у светским језицима, преводи као Историја, na смо се и
ми определили за тај израз.
АМИЈАНОВ ЖИВОТ
Биографију аутора Историје можемо реконструисати само
у главним цртама, на основу његовог дела. Сматра се - али то
није сигурно - да je рођен на Истоку, у сиријском граду Антиохији, за који каже да je луксузан и познат у свету, (XIV 8,8). To
je морало бити око 335.г., јер га двадесетак година после тога
срећемо као гардијског официра. Амијан свакако потиче из угледне породице (за себе једном каже ingenuus XIX 8,6), што му je и
омогућило улазак у елитне војне трупе, protectores domestici
Тако je он у пратњи Урсицина, главног заповедника
коњице за Исток (magister equitum Orientis), учествовао у борбама
са Персијом. Пратио je свог команданта и у Милано, камо га je
био позвао цар да се оправда од клевета, да би га потом послао са
посебним задатком у Colonia Agrippina (Келн). Међутим, и поред
успешно завршеног посла, Урсицин није сасвим повратио Констанцијево поверење. Затим су били упућени у Галију, где се
Амијан нашао у близини младог цезара Јулијана, у чије се
врлине могао лично уверити. Импресиониран његовом личношћу, остао je ту све до 357.Г. Тада je Урсицин - са својим верним
официром - враћен на Исток, ради одбране од Персијанаца.
Стигли су на време у Низибис, да спрече његову опсаду. Док je
војска продужила даље, Амијан je no налогу послат натраг и
замало да није пао непријатељу у руке, спасавајући неког осмогодишњег дечака (XVII 6,10-12). To je једно од изузетно ретких
места где наш списатељ говори о себи. Стигао je најзад Урсицина и продужио с војском до града Амиде. Kao извиђач, Амијан je
стигао у Кордуену, где са стеновитог узвишења посматра војску
персијског краља Сапора. Њ ен прилаз Римљани, на несрећу,
нису успе.ш да спрече; Персијанци су опсели Амиду, чији херојски о т т р и пад писац - и с£м учесник у томе, веродостојно и
узбудљиво описује; (XIX 2-8).

ЛМИЈАН МАРЦЕЈ1ИН KAO ХРОНИЧАР.

7

После пада Амиде, Урсицин и Марцелин једва успевају да
се спасу бекством на разне стране, и стижу у Антиохију. Урсицин je ускоро изгубио свој положај - према мишљењу нашег
писца као жртва сплетки. Амијан je остао у војсци, претпостављамо при штабу у Антиохији, јер о себи више не говори
директно. Учествовао je у персијском походу цара Јулијана,
ЗбЗ.г, али не знамо у каквом звању. Заправо, о његовом присуству
закључујемо према употреби глаголских облика у првом лицу
плурала (venimus - дошли смо, и сл.) и no прецизним описима
природе и пејзажа, После рата, опет се вратио у Антиохију. Како
следи из приказа владавине Валентинијана, овај цар je, no ступању на престо, уклонио људе верне Јулијану (XXVI 4). Могуће
je да je и наш аутор отпуштен, да би се направило места људима
новог цара. У сваком случају, он се после Јулијанове смрти
вратио у Антиохију; прикази тамошњих суђења t o k o m 371.г .
несумњиво одају писца као њиховог непосредног сведока. Ту je
он почео да се припрема за писање дела за које je, како се сматра,
правио белешке још за време активне војне службе. Такође je и
путовао, у Египат (XXII 15,1) и у Грчку (XXVI 10,19), како нам
с£м саопштава, мада не знамо и разлоге његових путовања. Крајем седамдесетих, Амијан je кренуо у Рим, и то преко Тракије,
где je обишао бојно поље битке код Хадријанопоља (XXXI 7,16).
A k o je адресат једног писма антиохијског ретора Либанија, упућеног неком Амијану у Рим З92.г., наш историчар, онда je то
драгоцено (и једино) сведочанство о њему и његовом боравку у
Риму. Занимљиво je да je он изабрао вечни град као место где ће
писати и представити Res gestae. Постоји мишљење да je то стога
што je тамо још увек могао наћи живе сведоке догађаја које ће
описивати. Друго, очигледно je пишчево искрено дивљење величини Рима, „који ће живети док буде људи” (victura dum erunt
homines Roma, XIV 6,3). Ипак, овај избор значио je писање на
нематерњем латинском језику, којим je Амијан, додуше говорио и чију je књижевност учио, али чије финесе није довољно
познавао да би на њему довољно добро и писао. Драгоцени су
нам његови утисци о вечном граду, које je изнео у два екскурса
(XIV 6 и XXVIII 4) и у више успутних запажања. Духовит и
ироничан у осуди снобова, горко напомиње како се „частан
дошљак” тешко прима у римске боље куће, a лако се заборавља.
Амијан je, ипак, био добро прихваћен, мада нема доказа да je
продро и у најугледније римске сенаторске кругове.
Одјеци његовог дела и примедбе аудиторија сачувани су у
Res gestae, нарочито у уводу за XXVI књигу. Према именима
поменутих личности (нпр. историчар Аурелије Виктор, који je
био префект Рима 388), као и према понеким успутним напоменама, понекад се може извести закључак о времену настанка

8

МИЛЕНА МИЛИН

појединих књига Res gestae. Ha основу помена храма Серапеума
(XXII 16,12), који je срушен 391. или 392.Г, може се закључити да
je Амијан тада још увек писао дело. Последњих шест књига,
XXVI-XXXI, морао je завршити између 392. и 395 (можда чак и
398). Не много потом, око 400.Г, завршио се и његов живот.
КОНЦЕПЦИЈА И КОМПОЗИЦИ JA ДЕЛА
Res gestae, je обимно дело, подељено на тридесет и једну
књигу, од којих je изгубљено првих тринаест и почетак четрнаесте. Како нас обавештава њихов аутор, у њима je обрађен период који почиње владавином цара Нерве (96-98 г.н.е.), na до
његовог доба, одн. до З78.г. Историја се, очигледно, надовезује
на Тацитово истоимено дело, које се завршава 96.годином. У
сачуваним књигама пратимо догађаје од 353/354.Г. до битке код
Хадријанопоља (дан. Једрене), 378.Г, коју je цар Валенс изгубио.
Према томе, јасно je да je ранији период био обрађен сумарно,
док су у књигама које су дошле до нас детаљно описани догађаји
чији je Амијан савременик и у којима je, делом, и сам учествовао.
Писац Историје се више пута обраћа будућим читаоцима
„ако их уопште буде” (XXXI 5,10). Ову скромну ограду вероватно
треба схватити cum grano salis. Читалаца je свакако било, мада не
знамо тачно колико. Али, чињеница je да се у наше време његовом делу, бар у науци, посвећује све већа пажња, као и времену у
ком je живео.
Историја je књига разноврсних садржаја и јасног циља.
Аутор на неколико места формулише главна историографска
начела којих ће се држати: истинитост, као врховно начело још
од Атињанина Тукидида, истовремено je начело за које нам
каже, на завршетку, да га нигде није нарушио, лажју нити прећуткивањем. Затим, потпуно сазнање, начело исто тако блиско
озбиљном писању историје. Али, постоји и категорија digna nar­
ratu, оно што je достојно праве историје. Стога писац наводи и
оно што треба избегавати, иако обичан свет управо то воли:
бројне ситнице, као нпр. „шта je цар рекао за вечером” или
„зашто се не наведу имена свих који су се скупили код градског
претора” (XXVI 1). Све то, наиме, није достојно праве историје,
каже аутор. Критичност и непристрасност су особине око којих
се Амијан такође труди, иако их не именује међу експлицитно
прокламованим начелима. Свакако да je наш повесничар у својим високим захтевима имао узоре у ранијим прагматичким историографима, са обеју страна, грчке и римске. Наиме, поред ове
школе, чији су главни представници, код Грка Тукидид и Полибије, a код Римљана Салустије и Тацит, популарна су била on-

АМИЈАН МАРЦЕЛИН KAO ХРОНИЧАР..

9

ширна наративна, приповедачка казивања прошлости, чији je
циљ често развијање родољубља; такво je нпр. Ливијево дело.
Такође су и биографије славних људи биле врло омиљене у
антици, али то je жанр који се тек граничи са историјским и
чији je циљ најчешће моралистички. Једно време je у науци
владало уверење да je Тацит директни Амијанов узор, чије дело
он не само хронолошки наставља већ се труди и да подражава.
Но, од тога се сада одустаје, мислимо с правом, јер су међу њима
разлике у композицији и стилу очигледне и велике. Јер, поред
главног тока казивања историјске грађе, Res gestae, што ћемо
доцније детаљније образложити, садрже и другу, врло разноврсну материју, која je неминовно наметала и други начин излагања. Тачније речено, Res gestae, настале на заласку антике,
сједињују у себи њено многоструко наслеђе.
У складу са начелом „потпуног сазнања”, Амијан нас обавештава о догађајима широм Римског царства, тј. од персијске
границе на истоку до Британије на западу, пратећи првенствено
цареве, њихове војне походе, персоналне промене у државном
апарату и у војсци, упаде варвара или унутрашње побуне. По
одређеној схеми, после цареве смрти следи његова оцена - порекло, изглед, добре и рђаве особине. Посебну тему чини опис
управе, догађаја и живота у самом Риму, чему се враћа више
пута. Одређено место дато je и беседама. Њих држе главни
актери дела - најчешће цареви, у важним моментима (војницима
пред битку и сл.), често тумачећи у њима мотиве својих подухвата. Поред етичке улоге, они имају и композициону улогу, да
угодно разбију ауторов монолог. Поступак je сасвим у складу с
античком историографском теоријом, no којој су, нарочито у тзв.
реторској историографији, беседе обавезан елемент.
Најзад, доста простора одваја и за дигресије; једна група
њих посвећена je опису неких римских провинција, те поред
географских одлика и кратког историјата бележе и етнографске
занимљивости; друга група су природописне дигресије, често
посвећене и неким астрономским феноменима. Да би савладао
овако разнородну грађу, писац je морао да je вешто организује.
Будући да нам почетак дела није сачуван, не знамо како je
био формулисан циљ дела и пишчев поступак, јер je било уобичајено да се то саопшти у уводу. Композиција Историје je, према
већ добро пронађеном изразу, „мозаична”, a аутор нам непрестано и декларативно саопштава да држи у рукама конце излагања.
Садржаји - од којих смо главне већ поменули - смењују се, a
повезују их уводне и изводне формуле, чија je улога управо да
увере читаоца да се тема мења плански. Ha неколико места оне
су развијеније. Тако на почетку XV књиге, писац каже да се
његово дело напада као предугачко; на шта одмах одговара да je
краткоћа за похвалу само уколико не одузима ништа од сазнања.

МИЛЕНА МИЛИН

10

Како je средишњи део Историје (XVI-XXV) посвећен и
главној личности књиге, цару Јулијану, разумљиво je што je и
ту направљен један усек; Амијан упозорава да ће његово казивање, премда засновано на веродостојним доказима, готово додиривати жанр панегирика. Са догађајима no Јулијановој смрти
требало je и да се заврше Res gestae. Амијан je одлучио да дело
настави, мада не знамо тачно када, и та пауза je разлог за proemium у XXVI књизи, у коме, како je речено, присуствујемо пишчевој одбрани од примедаба публике. Композиција преосталих
књига углавном следи претходне. Уметнута су и два етно-географска екскурса; један о Тракији (XXVII 4), нешто другачији од
ранијег, посвећеног овој области (XXII 8) и, у последњој књизи,
екскурс о Хунима и Аланима, племенима која крајем IV века
продиру у Царство и о којима још нема писаних података. Ту je
убацио и други екскурс о стању у Риму (XXVIII 4). Може се
претпоставити да je претходно припремљене екскурсе Амијан
био већ распоредио у првом делу Историје и да сада, кад je
одлучио да настави, пошто није имао нове теме за екскурсе, мора
да - донекле - понавља старе. Крај Историје, који нам je, за
разлику од почетка, сачуван, носи пишчев „печат”: „Ово сам ja,
као Грк и некадашњи војник, изложио према својим способностима, почевши од цара Нерве, na до Валенсове смрти. Никад се,
како верујем, нисам свесно, ћутњом или лажју, усудио да нарушим дело које je прокламовало истину. Нека остало пишу способнији, у цвету младости и знања. Али, ако се одлуче на тај
потхват, подсећам их да припреме језик за узвишенији стил.”
Амијанов израз „ut Graecus” истраживачи су различито
тумачили. Он се може разумети дословно, да писац подвлачи
своју припадност грчкој нацији и култури, a не римској, али и,
једноставно, као ознака образованости, карактеристичне за Грке.
Но, како наш списатељ не једанпут цитира и грчке речи (са
назнаком „како ми кажемо”), na их преводи на латински, мислимо да израз „ut Graecus” треба прихватити у његовом основном
значењу. Иако Грк no рођењу, антиохијски грађанин je римски
војник и, својим избором, римски списатељ. A maior stilus означава панегирички начин писања; о садашњости се, дакле, не може
писати друкчије него уз похвалу владара.
ИЗВОРИ
Питање извор£ обавештености - за догађаје чији je савременик, у сачуваним књигама - решава делимично сам аутор.
Наиме, он говори о visa vel lecta (XXII 16, 24), виђеном или
прочитаном. Под виђеним се подразумевају не само догађаји већ

АМИЈАН МЛРЦЕЈ1ИН KAO ХРОНИЧАР..

11

и ауторово лично географско и топографско познавање позорнице Res gestae. A то познавање у складу je са захтевима историографије, како их je формулисао још његов претходник Полибије, у
доба позног хеленизма. Под писаним изворима подразумевају се:
documenta, што се такође понекад експлицитно наводи (XVIII 6,
23), и писци. Документа, у ужем значењу, Амијан je свакако
могао наћи у архиви Сената у Риму. Поред тога, имао je у рукама
и нека писма главних личности Историје: Јулијаново писмо
Сенату, у коме покушава да оправда своју узурпацију (XXI 10,7),
као и његово писмо Констанцију (XX 8, 6), са истим циљем.
Посебан куриозитет представља помен још једног, оптужујућег
и заједљивог писма које je, уз претходно, Јулијан тајно упутио
Констанцију, али оно Амијану није могло бити приступачно, a
и да јесте „не би доликовало да се његов садржај објави” (XX 8,18).
Можда се ово тумачење може прихватити као пишчева скрупулозност, али се може ставити и примедба да се крши начело „потпуности сазнања”.
У прочитано се подразумевају и писана историјска дела.
Она су коришћена за ранију историју, у књигама које су нестале,
али нису била заобиђена ни као извор Амијану савремених догађаја. За догађаје из II века свакако je коришћено дело Касија
Диона, римског магистрата, који je писао на свом матерњем, тј.
грчком језику. Потом, за период кризе у III веку, Амијан се без
сумње послужио опет грчким изворима, Дексипом и Херодијаном, чија су дела делимично сачувана. Марије Максим, данас
заборављени писац, кога помиње наш аутор, али са омаловажавањем, такође je био један од извора за други и трећи век.
Коришћен je свакако у биографском зборнику Historia Augusta,
насталом крајем IV века, a вероватно га je употребио и Амијан,
мада не знамо у ком обиму. Донекле je специфична употреба
извора у дигресијама, посебно оним са географско-етнографском
садржином. У античкој историографији није било обавезно наводити име писца који се користи, препричава или чак цитира.
Аутор Res gestae ту није изузетак, премда, доста често, и одступа
од те праксе. Не само да наводи имена ранијих историографа
већ, чак, понекад даје - у мало речи - и свој суд о њима. Најопширнији je кад саопштава да му je за екскурс о Галији, извор
Тимаген... diligentia Graecus et lingua (XV 9,2). Поред њих, у Res
gestae се срећу имена Тукидида, Полибија и Салустија, сва тројица са епитетом auctor; што показује да их наш писац нарочито
цени. За разлику од њих, отац историје, Херодот, среће се само
једном, са скромнијим епитетом, scriptor (писац), уколико je читање оштећеног места добро (XXII 15,28). Јасно je да je у наведеним случајевима више реч о историографском утицају, a знатно
мање о директним историјским изворима. Обавезни смо да каже-

тако да питање о обиму и начину њиховог коришћења остаје добрим делом отворено. што je. будући да се и историографија није сматрала за стручну или. као Јулијанов настојник царске ложнице. Али ипак. некад и дословном подударношћу исказа.9 и 16) могли су му пружити потребне информације.МИЛЕНА МИЈ1ИН 12 мо да се међу изворима за појединости из далеке прошлости цитира и Хомер. то. мада je користио и неке званичне извештаје. Обавештења о појединостима из ратних похода Амијан je такође могао добити на овај начин. посебно значајну улогу морала je имати и категорија aiidita . XVI 11. то се може утврдити анализом података. већ као један од жанрова лепе књижевности. наликује Тацитовим „царским трагедијама” и чита се као врло узбудљиво штиво. што je опет у складу са праксом у антици. Њихови портрети су индивидуализовани. како нас у више наврата обавештава: понекад су то рапорти анонимних војника извиђача. При том се мисли на људе из цареве околине. одмах можемо рећи да су његови прикази и оцене у суштини тачни. Извесна пристрасност се често осећа у античких аутора . Такав je пре свих Еутерије. Драматичност њихове смене на престолу. Неке друге важне личности. чија се имена и чинови наводе (нпр. a понекад су у питању важније личности. Тако je и Амијанов однос према јунацима његове повести свакако личан. како се види no једној подужој похвали коју му посвећује (XVI 7 4). речено данашњим речником. (уп.ни наш аутор није изузетак .7. Ипак. Барбатион. као што су Антиохијци Алипије и Хипатије. прецизни. и даје живост њиховим портретима. magister peditum.али то je било дозвољено. близак младом владару. Поред тога. a то су на првом месту римски цареви. Сигурно je и да je наш повесничар критички вредновао различите исказе. немамо непосредних исказа о усменим извештајима. TEMA ИСТОРИЈЕ Чак и најстрожи критичари антиохијског историографа признају му мајсторство у портретисању главних личности Res gestae.2). „научну” литературу. уосталом. Најзад.оно што je писац чуо од веродостојних сведока. са којима je Амијан касније могао разговарати. комес Роман у XXIX 5. Што je такође важно. узрок или последица смрти претходног владара. Одмах се поставља и питање ауторове објективности. no правилу. Амијан га je познавао и ценио. али то остаје као претпоставка. добро уочених карактеристика. . сигурно je да су као извор коришћени и други писци. иако je очигледно на чијој страни су његове симпатије. чија имена нису забележена. његово страдање у Антиохији XXIX 2.

да му одузме титулу. непристрасном читаоцу поступци цара Констанција изгледају добрим делом оправдани. стога. Владавина цара Теодосија. Валентинијан и Валенс.4). наш писац очигледно следи Урсицинову верзију о разлозима његовог пада. no правилу осуђује на најтежу казну. свог рођака (сина Константиновог полубрата) и доделио му на управу источне провинције. разлог Амијанове необјективности. најпре постепено одузео војску цезару. не могу му се порећи успеси у борбама пре свега са узурпаторима. према пресуди преког суда и Констанцијевој вољи.23). он би се могао сврстати у средње успешне владаре. узурпатор Прокопије. за млађег савладара Гала.као цезар. као и симпатије које je он уживао. на бојном пољу. вероватно.АМИЈЛН МАРЦЕЛИН KAO ХРОНИЧАР. кад су га приволели да крене. кога на окрутност подстиче ништа мање зла супруга. после истраге са мучењима. a о чему обавештавају други савремени извори. Иако се у целини не сумња у наведене Галове мане. Према Амијановој оцени. будући истински одан свом команданту. као и пензионисање Урсицина (XX 2.на неколико реченица. Кад се на крају погледа овај низ. Сачувани део Историје почиње приказом суровог младог цезара Констанција Гала. бар код дела становништва.обавезан део у даљим књигама . Јулијан . као . успут су му одузели пратњу.г. убијен „као неки злочинац” (XIV 11. цар je одлучио да га уклони. које би увек. Како су често стизала обавештења о Галовој злоупотреби власти. Цар Констанције изабрао je 351. Констанције не изгледа тако црн. Већ je уочено да je он прећутао Галове војне способности и успехе. позивајући га љубазним писмима да дође к њему у Милано. питање je да ли je Амијанов суд о њему претеран. из њега се јасно издваја Јулијанов лик. Овај je то избегавао. Kao што се зна. које суд. није обрађена у књизи. Kao њихове жртве страдају многи оклеветани људи. 13 Пред читаоцима Историје појављује се галерија ликова: император Констанције II и његов цезар Гал. потом му скинули царску одору и најзад je. све док je могао. јер je очевидно да Гал то не би прихватио и да би дошло до борбе. под којим су Res gestae завршене. Цар je. У сваком случају. сводећи опис особина владара . и најзад Грацијан. после Гала. Амијан не спомиње да je Констанције помишљао и на неко друго решење. дипломатијом или лукавством решио у своју корист. Доиста. Исто тако. Амијан своје казивање завршава поуком о свевидећем оку богиње правде и освете. Урсицин се није слагао са младим цезарем и то je.кога следе цареви Јовијан. Треба нагласити и то да je у таквим моментима војска показала верност њему. потом као август . Може се помислити да слике осталих царева својим недостацима треба да буду фон на коме ће се више истицати његова врлина.

Детињство je провео повучено.. Констанције није реаговао сувише нагло и покушавао je да мирним путем приволи свог цезара да се задовољи тим звањем. a оне које би они оклеветали да теже царској власти. 357.14 МИЛЕНЛ м и л и н сину и наследнику цара Константина. a његова настојања ту су оцењена негативно. Јулијан се показао способним и у уређивању Галије. To су нарочито користили његови дворани евнуси. и да je изазвао различите расцепе (XXI 16. који je после његове смрти извршила војска. Немири у Галији захтевали су хитну интервенцију и зато je тамо упућен двадесетчетворогодишњи Јулијан. никејском. Образовање je наставио код познатих учитеља реторике у Атини и градовима Мале Азије. Поред тога. Констанције je водио тежак рат у Галији. Заједно са својим старијим братом no оцу. Он je успео да поврати град Агрипину (Келн). подозрив. у жељи да коначно реши питање источне границе.Г. хришћанском извору који je против цара аријанца. рат je обновио Јулијан. о томе немамо довољно извештаја у Res gestae. који je претходно свечано промовисан као цезар. допринело je њеном брзом опоравку. Констанције je често учествовао и у религијским распрама (с£м je био аријанац) и организовао je неколико сабора како би постигао јединство хришћанске вере. Кад je реч о његовом карактеру. Јулијан je био поштеђен у покољу бочних рођака Константина. не скидајући кривицу са свог јунака. које je као младић одбацио (отуда назив „Отпадник”). учини крај немирима у овом делу државе. Но. и водио рат против Персијанаца . што je Амијан био. у ствари умирио тек Јулијан. у погледу Јулијанове узурпације. против Франака и Аламана . Ова оцена пре би одговарала неком ортодоксном. да склопи мир с Францима. Ипак. Праведније одређивање пореза и увођење олакшица.. a не паганину. налазимо успутне. финансијски исцрпљене тешким порезима. Констанције се после Галове смрти дуже време колебао да ли да изабере новог цезара. a не систематске податке. и да низом акција и великом победом над Аламанима код Аргентората (Стразбур). Констанције je био врло ташт.било да су у питању клевете других или ласкање њему. Наводи се као да je цар.који су успели да заузму неколико градова. Галом. Поред тога. Победио je племена Квад& и Маркоман£. лаковеран . a популарност младог цезара и у војсци и међу становништвом стално je расла. у данашњој Бачкој. Констанције je без милости кажњавао. очевидно je Амијан сматрао да то није грађа за „велику” историју. Амијан ове догађаје приказује објективно. међу којима и Амиду. помутио јасну и једноставну хришћанску религију. О црквеној историји уопште.18). До раскида са Констанцијем дошло je када je цар тражио да се Јулијанове трупе упуте на .Галију je. добивши хришћанско васпитање.

без обзира што Амијан брзо истиче да то никада није деловало на пресуду (XXII lo 2).да то „треба прекрити вечним ћутањем” (obruendum perenni silentio XXII 10. јер их je он ипак. Још у претходној књизи. и Амијан у једном поглављу (XV 9 1) цитира Вергилија. To je тачно уколико се упореди са. објашњавајући то потребом да припреми читаоцима позорницу догађаја који следе. Цивилна управа Јулијана као августа у Историји je сажето приказана (XXII књ. односно причу о Јулијану. Јулијану мање склоних извора. Поред изричитих похвала карактера младог цезара и слављења његових успеха. говори се о његовом избору за цезара. када je страдао и невини Урсул. изнео без ограде. која je. г. Нама се чини.која може да изненади. Тако je 361. на почетку XVI књиге. читалац je у прилици да и сам. и не мора уважити Јулијаново објашњење да „није знао да Урсулу (који му се у Галији показао лојалним) прети опасност од смртне казне”. Амијану je антипатично и царево тражење . Он je. a да критика неких Јулијанових поступака у доцнијим књигама сведочи само о Амијановој објективности. Врло je раширено уверење да наш аутор у Јулијану види савршеног владара. ради рата са Персијом. Повест о Јулијану започиње елогијем. не задовољавају потпуно. сувише идеализованом сликом новог принцепса. одбијајући то.АМИЈАМ МАРЦЕЛИН KAO ХРОНИЧАР. уместо тога он скреће у дигресију о Галији. индиректно. као што ће (можда) бити збуњен описом суђења у Халкедону (XXII 3). као да намерава и сам да започне „важније дело” (maius opus). да похвале Јулијану нису у потпуности оправдане. одмеривши их. то прихватио. али га код Ниша стиже вест да je Констанције на путу умро. после извесног колебања. прогласила Јулијана за августа. Међутим. Два пута наводи се Јулијанов закон о забрани да хришћани држе наставу. Читаоцу се вероватно неће допасти Јулијаново притворно учешће у хришћанском богослужењу (XXI 2). извуче сличне закључке о Јулијановим врлинама и његовим способностима као војсковође. Јулијан постао једини владар. заправо. Потом. нити су се очекивања од њега као владара обистинила Објашњење да je писац био под утицајем других. To je изазвало велико незадовољство у војсци. Јулијан креће на Исток. каква je код ЈТибанија и других паганских писаца. у наредној књизи прелази на казивање о Јулијановом походу у Галији. Писмима Констанцију и римском сенату покушао je да се оправда и да их истовремено придобије да прихвате његову нову титулу. с обзиром да je писац паганин . Такође je неумесно и ЈулиЈаново прекидање неких парница питањем којој религији припада оптужени. уз напомену . У томе није успео и рат између њега и законитог цара je био неизбежан. 15 Исток. међутим.). 20).7 и XXV 4.

a све то наводи се тако као да je Јулијан морао да настави или обнови Константинов рат. морао да склопи врло неповољан . захтеве Персијанаца за великим територијалним уступцима (2. које су се све доиста доказале. преовлађују панегиримки тонови (XXV 4): Јулијану се приписују врлине које су. као и многи римски цареви пре н>ега. разборитост. 24) . Његове војне способности Амијан високо цени. личне особине могу се неком допадати или не. Сцена Јулијановог неопрезног улетања у борбу без оклопа. према философима. Цар се за поход припрема у Антиохији. пријатељ Либаније упутио почасни говор. A круна Јулијановог успеха требало je да буде победа над Персијом и трајно решење источне границе.није Јулијан. да би помогао војницима и подстакао их да се боре. најзад.) je почео добро. Ha крају. дата je одмереним речима. a последњи часови несрећног владара описани су уз осећање трагичног мирења са судбином.4). додајући царево објашњење . Император je решио да не опседа град. његова неозбиљност и плаховитост.. Већ ту нас може изненадити промена тона. Својим изгледом и понашањем принцепс изазива подсмех и грађана Антиохије. a војни успеси су нешто много важније. пун дивљења и лепих нада. Поход (описан у XXIII-XXV кн>. a питање je колико je поправио утисак писањем Misopogona („Брадомрсца”) (XXII 14 1-3). где му je поводом почетка конзулата.бродови ће бити спаљени да не би пали у руке непријатељу. покуша да следи пример Александра Македонског и да сруши персијску државу. Јулијанов хроничар извештава о овом догађају сасвим кратко. иако пуним прекора цару због неопрезности. као што смо раније видели. исцрпљеност провинција тешким наметима. у одељку посвећеном опису Јулијанових особина. 363.. Али. Још теже било je то што je Јовијан. и за њих се цару мора одати признање. пун одушевљења. заробљавања. већ Константин потпалио парћанску ватру” (4. Тако видимо и све последице Јулијановог рата: пропаст војске. важних за владара. већ да продужи даље. у односу на онај почетни.16 МИЛЕНА МИЛИН јевтине популарности. заузимање или рушење тврђава. и. главне: умереност. паљења градова. како сматра аутор. Кључну грешку начинио je одлуком о спаљивању сопствене флоте (XXIV 7. Поновни пад у пристрасно расуђивање je пребацивање кривице за рат са Јулијана чак на Константина: „. Н>их следи неколико других. Треба рећи да напад на Персију није био неизбежан. 1. на брзину изабрани нови цар. Пре би се рекло да je до њега дошло захваљујући Јулијановој амбицији да. 23). Пратећи пажљиво поход и детаљно извештавајући о н»ему. праведност и храброст.1. Војска je продрла дубоко у непријатељску земљу и код Ктесифонта однела велику победу. и он то отворено неколико пута и каже. у коме покушава да одговори на примедбе на свој рачун.

Амијан истиче . a Валентинијан je узео западни део Царства и Илирик. no Амијану. једногласно. Историја je касније добила још шест књига. и тако расута повукла су се на север. био je човек слабе воље. али Амијан његову владавину више не прати систематски. и у томе ниједан принцепс није био бољи од њега. и тиме je Амијан мислио да оконча и Res gestae divi luiiani Kao што je речено. између осталог. и . Краткотрајном владавином Јовијана завршава ce XXV књига. као и Валентинијан. после очеве смрти преузео je управу над западним провинцијама. Оцена Валенса (XXXI 14) je сажета и избалансирана. суровост. али без војног талента. Амијан обојици признаје добру пореску политику и активност на утврђивању граница. препустивши им неколико провинција. Како каже наш извор. у ранијим борбама он je имао успеха. Браћа су поделила великодостојнике. Валентинијан je „стајао no средини” (8.Г.неоправдано кукавичлук (XXX 8). У завршној оцени Валентинијана. да je провинцијама управљао правично и чувао их „као сопствену кућу”. док о Валенсу као војном заповеднику нема ни речи. иарев брат. необразован. због чега су Римљани претрпели страшан пораз.ЛМИЈАН МАРЦЕЛИН KAO ХРОНИЧАР. Ово je било први пут у историји .варварска племена нападају преко јужне Тракије Константинопољ. признаје му се. лакомост.да владар с титулом августа изабере другог са истом титулом.5) између разних религија. Међутим. у којима je огшсана влада царева Валентинијана и Валенса Почетком 364. углавном лични. уз главно казивање. Његов избор je. изабран je. 17 мир с Персијанцима. Валенс je добио на управу источни део. али су одбачена. . тако да и сам наш аутор на једном месту каже да ће можда изгледати да само тражи цареве мане (XXIX 3. као у случају предаје узурпатора Прокопија (XXVI 9). у претходном одељку цар се критикује због тога што je ушао у бој (код Хадријанопоља) не сачекавши помоћ која je била на путу. да je строго поступао према онима који су поткрадали државу. са важним градовима Низибисом и Сингаром. наглашене су цареве негативне особине. за императора војни трибун Валентинијан. Грацијан. понекад додуше више захваљујући околностима. био погрешан: Валенс. Затим се наводе његови недостаци. Утолико je упадљивије признање његове верске толеранције.9). са катастрофалним последицама. Римљани су уз велике губитке стигли до својих граница. заповеднике и војску у Нишу. како су сматрали његови саветници. тако титула цезара као млађег савладара излази из употребе. и да се повуче с војском без хране. који je овај поседовао. сама војска je тражила од цара да изабере савладара. Валентинијанов син. Историја се завршава епилогом битке код Хадријанопоља . Стално нападани tokom повлачења. a цар изгубио главу.

Уместо тога. из којих се види да je армија добро увежбана. цар. храбрењем војника. лако да прате њихову примену када о томе буде реч.МИЛЕНА МИЛИН 18 PAT И ВОЈСКА Kao штабни официр. посебно место су добиле опсадне справе. дискретно се истиче храброст неколицине комеса и трибуна. Истиче се Јулијанов морални учинак. са резигнираним завршетком да je само ноћ прекинула даљи покољ Римљана. војничке скупштине. који би за нас били драгоцени. a коленом о штит одобравање). Према мишљењу истраживача. аутор занемарује појединости о логистици. a они неупућени могу. Валенсова улога. за опсаде. Од осталих тема које се односе на ратну технику. античком читаоцу су били незанимљиви. о развијању редова и другим техничким детаљима. али им често недостају стручне појединости. за грађење мостова. чије огромне губитке. . који су једноставно изостављени. Тако није нарушен главни ток казивања. Њихов прецизан опис дат je у оквиру посебног екскурса. начин комуницирања (ударци копљима о штит показују незадовољство. To се види. Тако добијамо важне податке о савременој војсци и ратној вештини. чија имена се наводе међу изгинулим. Прва je рађена у добрим традицијама античке историографије . a понекад и о припремама бојног поља. Дакле. али не видимо и његову војну тактику. T ok битке и пораз Римљана описани су без пристрасности. једино нема уобичајеног царевог говора војницима пред борбу. Од римских заповедника не истиче се. неки жаргони из војничког живота прекидају текст дајући му живост и драж аутентичног. што je жртвовано укусу савремених читалаца и због поштовања историографске традиције. Овакви технички детаљи. драматска вредност и књижевни стил нису се могли уклопити са подацима о припреми битке. као што би био ред. У складу са тадашњим схватањем шта je значајно за историју. на пример. са подацима о тактици једне и друге стране. битке код Аргентората (XVI 12-13) и битке код Хадријанопоља (XXXI 12-13). на одговарајућем месту. снабдевању. писац Res gestae има важан предуслов да буде и добар војни историчар.1-5). Ови подаци важни су стога што оповргавају мишљење о паду способности римске војске у то доба. Најзад.јасно. он je ту улогу и испунио. успутне цртице из војничког живота. није могуће пребројати. Описи битака углавном су јасни. сасвим детаљно. у описима двају вероватно најважнијих битака. способна за компликоване маневре. пољској инжињерији. no свему судећи није била онаква каква се очекује од главнокомандујућег. Слично се може рећи и за битку код Хадријанопоља (XXXI 12-13). пре Јулијановог похода на Персију (XXIII 4. сматра аутор. после објашњења о појединим справама.

Њој je чак посвећен и мањи екскурс (XIV 11. „терани да се одрекну религије. прихватљив закључак да je наш историчар коректан у изношењу религијских података. битно су утицали на антинког човека. Неки пут његов коментар чак иде у прилог новој религији (нпр. јесте судбина.4). још важнији. ни његов однос према хришћанству није непријатељски. Амијан прихвата традиционалне римске ритуале. које несумњиво провејава из његових речи. према ортодоксним хришћанима. коло среће које се стално окреће. што се види из начина на који их описује. приношење жртава док се не добију повољна знамења. иако се то добро види већ према променама које погађају његове јунаке. као на пример према Јулијановом прекомерном клању животиња. a Амијан je овакав његов поступак оставио без коментара. мора му се признати и толеранција. никакве звери не мрзе толико људе. да су они. У блиској вези са персонификацијом судбине je и богиња осветничке правде. 19 РЕЛИГИЈА И МАЋИЈА Иако овој теми није посвећено издвојено место. 25-26). или неслагање или можда препуштање суду читаоца? Примери које смо изнели су екстремни али je. Значи ли то прећутно одобравање. колико je већина хришћана нетрпељива међусобно” (XXII 5. Поменимо линч епископа Георгија (X X II11 3-11).10). С друге стране. без и трунке сумње у н>ихов смисао износи пред читаоца.. Ова нетрпељивост односи се на припаднике секти. XXI 16. што може да изненади кад се има у виду пишчева наклоност према цару-отпаднику од хришћанства. што Јулијан није казнио. појединца. задовољивши се прекором..АМИЈАН МАРЦЕЛИН KAO ХРОНИЧАР. Други елеменат. враџбине. Но.18 Chrisliana religio absoluta et simplex) или дивљење према хришћанским мученицима. због чега се и сад зову мученици” (XXII 11. . у основи. To се јасно види на основу добрих и „баксузних” знамења.. мора се додати да je Амијан критички расположен и према претеривањима у многобожачком култу. To je случај са примером. Али. Списатељ нам то веома често наглашава. која све одозго гледа.. Значај различитих предзнака и њихово тумачење. која он. она се као црвена нит провлачи кроз Историју. претрпели смртну казну и све до славне смрти стигли неокаљане вере. као и на вођење јавних и државних послова. Фатум.. Амијан je и сам веома сујеверан. a која ce у Res gestae означава грчким именима Nemesis и Adrasteia. и то делимично објашњава јачину пишчевог израза. нарочито у поређењу са жестоким нападима на хришћане других савремених паганских писаца. По данашњем схватању... понекад je неочекивано оштар према хришћанству.

могло би се рећи са социјалном тематиком . са различитим темама. Чак су доживели да буду протерани из града „наглавачке” (6. сенаторски. етно-географске екскурсе. Овај догађај се збио 383. a потом плебс.МИЛЕНА МИЛИН 20 Могло се очекивати и то би било корисно да ће више просгора бити посвећено питањима хришћанства. тим пре што je аутор добро у то упућен.19). и којима чита своје дело. као највећу и најкомпактнију групу. овај критички приказ je опширнији и строжи. Разлог оваквом ставу треба тражити у пишчевом личном односу према религији . Ha удару je пре свега најугледнији римски сталеж. донекле и зато што писац није имао нових тема за екскурсе. Библиотеке су затворене као гробнице. Ha ове дигресије надовезује се и једна дигресија занимљива са социолошког аспекта. и у њима je приказ градоначелника и њихове управе једна од сталних тема. Мора се одати признање Амијану што није склон ласкању грађанима. Али се само на три места Амијан задржава на опису догађаја из бурног живота цркве његовог доба: Констанцијев сукоб са римским епископом Либеријем због Атанасија александријског (XV 7. бројна „скретања с пута”. међу којима пише.али и у томе што религија није тема која се обрађивала у политичкој историји. Писани на основу личног искуства антиохијског историчара. како смо већ напоменули у наставак Историје. као некад. сматра писац.неколико природословних дигресија и. Затим следи поређење са савременим Римом. Други екскурс о Риму (XXVIII 4) уметнут je. због страха од претеће глади. линч епископа Георгија (XXII 11. Први екскурс (XIV 6) почиЈБе одушевљеном похвалом Риму и његовој вишевековној светској држави. живошћу и духовитом критиком. горко примећује писац. ови екскурси освајају читаоца својом свежином.то није област која га првенствено интересује . каже писац. По тону сличан претходном. 3-11) и борба између Дамаса и Урсина за место римског епископа (XXVII 3. a људи се предају разним доконим задовољствима. 12). У исто време je. ЕКСКУРСИ Посебна одлика Историје су екскурси. и судећи no Амијановом излагању и он je тад био у граду. историјски ток приповедања и прави дигресије. чији становници. год. a неуобичајена у прагматичкој . Тако срећемо два екскурса посвећена животу у Риму . Екскурси посвећени Риму логично се надовезују на опис вечног града у Res gestae. 6-10).. Писац напушта главни. затамњују славу својих предака. Учени странци нису добродошли у угледне римске куће. задржано три хиљаде играчица и исто толико учитеља плеса.

ЛМИЈЛН МАРЦЕЛИН KAO ХРОНИЧАР 21 историографији. о Хунима и Аланима (XXXI 2) у којем je реч о племенима која тек продиру у римске области. све ове теме нису подједнако обрађене у сваком екскурсу. XXVII 8. добрим делом заснована на Амијановом искуству. Исто тако постоје два сасвим кратка.21 или о Британији. осим за историју науке. флора и фауна г) административно уређење и најпознатији градови д) особености и обичаји становништва ђ) потпадање под римску власт. Црноморске области (XXII 8). најстарија историја дате области 5) географски положај в) главне реке. о Боденском језеру (XV 4. Поред описа персијских провинција. што закључујемо на основу директног пишчевог позивања на њих (нпр. XIV 7.2-6) и о планинском превоју Суки (XXI 10. дуги). Географско-етнографски екскурси. на пример код Панонаца. Главну пажњу Амијан посвећује астрономским питањима: помрачењу Сунца и Месеца (XX 3). што није одлика свих античких писаца Код неких племена. посебан дуг екскурс посвећен je Персији (XXIII 6). уп. Египат (XXII 15-16) и Тракија (XXVII 4. пажњу привлачи разлика између персијског менталитета и културе у односу на грчку и римску. Највећа одступања срећу се у последњем.4). и то све je будило радозналост читалаца. Сличан суд о н>има био je у антици . Но. Галија: (XV 9-12). великој непријатељици Рима. метеорима и кометама (XXV 2. И у другим екскурсима он je толерантан према „варварима”. додуше. наиме. Најзад. потпуно етнографском екскурсу. 1-4) такође треба да послуже као припрема читаоца за догађаје који ће се одигравати на терену.5-6 одн. После ова три екскурса.тј. што je и разумљиво. Географске дигресије имају одређену схему: a) „археологија” . у Антиохији и у Риму (XXX 4). Аутор je очевидно имао намеру да у форми екскурса ове орсте обради све провинције Римског царства. Научна вредност ових дигресија занемарљива je. наш историчар овде показује своју ширину према страном народу. грому. најближе су везани за саму историјску тему Res gesiae. To je духовита оцена адвокатЗ. образлаже аутор. читаоцу се оставља да с£м извуче моралне поуке и закључке о римским грађанима. одељци са природословном тематиком рачунају на радозналост публике и показују пишчеву ученост.2) и они су историографски потпуно оправдани. тиме их. топографска екскурса. најбројнија и најобимнија група. од Британије до Црног мора и Арабије. 2-3) и природним појавама (муњи. С друге стране. уочава примитивност више него код осталих. na чак и атомима. Грк no рођењу и Римљанин no држављанству. 10. у књигама о Јулијановом источном походу. екскурс о Месопотамији. Остали екскурси из ове групе (Источне провинције (XIV 8). у коме налази и неке добре особине. Неки од н>их су се налазили у књигама које нису сачуване.

и то управо због обрасца који смо навели. припреми за главно казивање. Међутим. Није искључено да je Илирик био и посебно обрађен. у виду екскурса. онако како их je замислио писац. признати су као неизоставан елемент у прагматичкој историографији. постављеном циљу. Он. У Res gestae. Цареви . те нема разлога да наш писац буде оптужен за нетрпељивост.ублажују напетост и пружају предах читаоцу усред описа тешких и драматичних догађаја. који у свом родном селу гради луксузну Феликс Ромулијану (данас Гамзиград. у боју код Цибала (данас Винковаца). то je центар аријанства у Илирику и ту je одржано неколико црквених сабора. када je.5). иако су претходно. У ствари. где се расправљало о Аријевом учењу. саветује исто. To би сасвим било у складу са ауторовом концепцијом етногеографских дигресија којима je.они треба да покажу ауторову ученост. Дакле. Сирмиум (данас Сремска Митровица) доживљава своје најсјајније дане. у главном излагању. потом борбом за превласт између Лицинија и Константина. бар према данашњим мерилима. који су за разумевање историјске грађе неопходни. Топографски и географски подаци. и то не само географски. no свему судећи. скскурси које налазимо у Res gestae не одговарају сасвим. између осталог. БАЛКАН У RES GESTAE Централне балканске области као и средње Подунавље често се помињу у Историји. улога екскурса. Неки потребни подаци се не налазе у њима. To се могло и очекивати.ричару да пре писања дела обиђе бојишта великих битака. и теоријски су образложени још код Полибија. затим. вишеструка je . Под Констанцијем. a посебан значај писац му даје приликом описа уласка Јулијана у град. поред историографске они имају и значајну литерарну и композициону улогу . ту су се водиле борбе крајем истог века. али се зато срећу на неком другом месту. као узурпатора. с обзиром на значај који ови крајеви имају као веза између источног и западног дела Римског царства. a исто тако и да забаве читаоца. Прве деценије IV века обележене су владом Галерија. почела нова епоха Царства.22 МИЛЕНА МИЛИН уобичајен. требало да буде обухваћен цео римски свет. тј. код Зајечара). Сирмиј се назива „славна метропола”. која се решава победом овог другог. у некој од изгубљених књига. са победом Диоклецијана. као једна од царских резиденција у време тетрархије. били одбили да га приме (XXI 3. чији грађани га свечано примају и воде у палату. A повода за опис Илирика било je довољно: то je био завичај неколико римских царева из III века.

23 Валентинијан и Валенс поделили су војску у Нишу и потом ушли у Сирмиј. пре свега. насрнувши на њега у моменту кад je хтео да им се мирољубиво обрати са трибунала. коме дугујемо прву опширну историју хришћанске цркве. Међу Амијановим савременицима има великих имена. Потом je свако отишао у своју област. За Константина je везано име Јевсевија Кесаријског. Грешке се углавном односе на географске податке или на оне преузете. племену чији je један огранак. Међутим. ту je и млади цар Грацијан прогласио Теодосија за владара источног дела Царства. Амијан приказује и једну епизоду која се одиграла на тлу данашње Бачке. те не утичу битно на вредност Историје. као и биографију цара Константина. У способност. где су поделили и престонице. Поред повремене пристрасности. уколико би се нешто сазнало и саопштило. И што je још важније сазнајемо нешто више о Сарматима. у делу постоје извесни пропусти. Вредност Res gestae повећава се кад се упореди са савременим историографским остварењима. Ни велики цар Диоклецијан није добио одговарајућу повест. на крају je успео да их савлада и осигура тако римске границе. детаљан приказ друге половине IV в. јер у неколико наврата и сам то истиче.. na и грешке. Срећом.ЛМИЈАН МАРЦЕЛИН KAO ХРОНИЧАР. важан у писању историје: слобода да се нешто каже. недовољно критички. исправност и истинољубивост грчког војника и римског историчара не треба сумњати. али су то.јесте његов поступак да неке догађаје једноставно прећути. дошао из области северно од Црног мора. и који je на територији Бачке археолошки потврђен. то се у Историји ретко дешава. no Амијану. ти пропусти односе се у већини случајева на дигресије. Констанцијевом ратном походу на Сармате. хришћански писци. оба дела писана су на грчком језику. који на грчком или . постоји и други моменат. Цар Констанције. коме су вероломни Сармати у једном тренутку угрозили и живот. Пред нама je потпун.a непријатно je за нашег аутора . a слично важи и за период трећег века. Оно што je са становишта модерне науке важније . односно страх од последица. Res gestae Амијана Марцелина представљају поуздан и веродостојан историјски извор. и поред неких примедби које му се могу ставити. у близини ушћа Тисе у Дунав (XVII 12 и XIX 11). Али. од ранијих писаца. Наш писац je свестан тога. RES GESTAE ПРЕМА САВРЕМЕНИМ ИСТОРИОГРАФСКИМ ДЕЛИМА У целини посматрано. Неколико година касније. Значи да страх није био пресудан при излагању историјске грађе..

сачувано само у фрагментима. . св. За научно реконструисање слике о овом периоду неопходни су и документарни извори . Грчка историографија. Василије Велики. такође нема у овом периоду дело које би било такмац Историји. Зкачајан извор за историју овог периода представља и грчки писац Зосим (II пол. представљају истовремено и део културноисторијске баштине и тако улазе у општу историју.н. Августиново обимно дело О држави божјој садржи. Други Амијанов савременик. који je користио Еунапија као извор. одреда су кратке. Разуме се да њихови списи као важан извор за познавање ране историје хришћанске цркве. он je. и доста података из политичке историје. Такви су. Стога се и може тврдити да су Res gestae у суштини поуздан извор. премда далеко богатија. представљају најпотпуније савремено историографско остварење у другој половини IV в. епископ хипонски и Далматинац Хијероним?да споменемо само најкрупнија имена. писац биографије римских царева. дело je предужио анонимни наслтљач. Грчки (пагански) историограф Еунапије. премда с хришћанског гледишта. творац je једног вредног историјског дела које je.гшшу дела која no својој тематици припадају светоотачкој књижевности. закључно са Констанцијем. V века). иатристици. нешто млађи Амијанов савременик. и no малом обиму и no жанру. на Истоку.е. кога чак спомиње у свом делу.збирке правних прописа или царских едиката (какав je Codex Theodosianus). Еутропијев Breviarium ab Urbe condita c правом важи за објективан преглед римске повести. јесте Аурелије Виктор. Аурелије Августин. Уосталом. a наш писац озбиљнији и објективнији него многе његове колеге no перу. нажалост. остварио. како следи. Ови извори употпуњују податке из Историје. списи о административном уређењу. Атанасије Александријски и Григорије Назијански. да ова биографска збирка заостаје за разноврсним делом аутора Историја Res gestae. a на Западу епископ милански Амбросије. епиграфска грађа и др. Истину као врховно начело које je поставио себи и свом делу. Јасно je и v овом случају. Међу изворима на латинском језику. али довољно je подсетити да je ту тек неколико страна посвећено периоду који обрађују осамнаест књига Res gestae. сиромашне хронике или кратки прегледи римске историје.24 МИЛЕНА МИЛИН латинском . као што и податке у Историји проверавамо на документарном материјалу. To важи нарочито за књижевност на латинском језику. у целини гледано. Историјска остварења која обрађују четврти век. a не историографији.

већ no својој садржини . Беседе су. који се иначе не срећу у тако озбиљним делима каква je историја.суморног текста. анегдоте. Стил Историје прилагођен je њеним садржајима и креће се од „високог”. представе личности уметнуте у текст. Kao одмор и освежење од озбиљног и .АМИЈАН МАРЦЕПИН KAO ХРОНИЧАР. стила какав се јавља у одељцима намењеним да одморе и разоноде читаоца. и то код таквих аутора какав je Тукидид. Римљанима подсећају читаоца на славу и величину Рима. међутим. стога смемо претпоставити. XV 7. na и бруталност неких сцена (нпр. наративне школе. хапшење вође побуне. и беседе. у којима се води рачуна о смислу оног што je речено. готово преузимања неких језичких синтагми. екскурси. како смо напред рекли. има и примесе слободније. Сам аутор не обавештава нас о томе колико се верно држи стварно изреченог говора. свежег. стилске одлике Историје донекле су налик на оне у ранијим римским историографским остварењима. и истовремено га забављају. или je могло бити речено. Једна од карактеристика књиге су и exempla. као пандан. затим једноставног у екскурсима. Веома je уочљив утицај Салустија. Амијан je и под утицајем Тацита. Драматичност. показује да ово дело и поред суштинске опредељености за прагматичан историографски приступ. У Res gestae. преко објективног. Петра Валвомера. Обавезан елемент су. 1-5) неки критичари . говори су ређи него у ранијим римским историографским делима. нарочито приликом портретисања главних личности. који њихову примену у Пелопонеском рату и образлаже. Амијанов стил извесну извештаченост дугује позној софистици и реторици његовог доба. Разумљиво. приликом описа Јулијанових последњих часова. служиле су и пословице. са циљем да послуже као морални пример. 25 КЊИЖЕВНЕ И СТИЛСКЕ ОДЛИКЕ ДЕЛА У „мозаично” казивање Res gestae уткани су говори главних личности. до духовитог. какав одговара главном излагању у целини. почев од употребе архаизама до директног угледања. нашле своје место у историографији врло рано. повремено чак и колоквијални изрази. ироничног. У целини. иначе. све до изрека и узречица. њиховом честом применом грчки писац je несумњиво стицао драгоцене поене код римске публике. да су у питању слободно компоноване беседе. У мањој мери него што се то раније мислило. према пракси ранијих повесничара. Анегдоте о славним Грцима и. контролисаног. Бројне парафразе Цицерона и евоцирање ликова легендарних Римљана из доба ране Републике указују на ауторову свесну опредељеност за припадањем римској држави. уз напомену да их уопште нема у последње четири књиге. Разноврсност у Res gestaef сем тога. Има их свега тринаест.

свакако из разлога доброг стила . latinus 1873) и у издањима се означава са V. да je само то хтео. без гипкости и привлачности. ту су забележени и неки „шатровачки” изрази (нпр. Јулијана. да je он довољно добро научио латински у реторским школама Антиохије. . пре свега званични војни и административни чинови. заиста далеко од класичног латинског језика. наиме. као трагедиограф. предугих реченица са готово увек истом структуром.26 МИЛЕНА МИЛИН оцењују као одраз општег пада морала и понашања у крваво време. владајући узбудљивим догађајима и користећи их да би. Иако у томе има истине. тако да je могао писати no узору на Цицерона. murci за младиће који избегавају војну службу) и речи из других језика. Други рукопис. те му латински није довољно близак. појачао читаочева осећања. Они се нису могли избећи и Амијан их често наводи потпуно. језички дотерано штиво. изазвала je различите примедбе и коментаре. Оне. сув.маслина и др. У целини посматрано. РУКОПИСИ И ИЗДАЊА RES GESTAE Најстарији сачувани рукопис Res gestae потиче из IX века. очигледно je да Амијан није довољно осећао латински и његове финесе да би тако обимно дело било читко. Такви су и одељци у којима се описује смрт Гала и. no коме je Fuldensis преписан. rector). no коме се и зове codex Fuldensis. било да се пореди са Цицероновим или са језиком неког од историографа. Res gestae су са језичке. назив панонског пића налик пиву. Према другима. у извесној мери чувају говорни идиом епохе у којој су настале. Амијанова латинштина. a чува се у Ватиканској библиотеци (Vat. Но. Разумљиво je што су чинови локалних „варварских” поглавара дати приближно.користи и описне или опште називе (нпр. По том мишљењу. које описују Res gestae. sabaia. Нађен je у манастиру Фулди. Амијанов текст може да изазове монотонију и замор код (данашњег) читаоца. за цара Валенса). међутим. налазио се у опатији Херсфелд. али понекад . доиста. Међутим.командни језик у војсци у којој je служио. има и тумачења да je наш писац довољно добро знао латински . посебно варварских (нпр. одакле и погрдан назив Sabaiarius. Извесну тешкоћу за литерарну страну Историје представљају бројни и чести стручни термини. и у оргиналу и у преводу. потом. Обично се држи да je разлог томе околност што je Амијан Грк. na персијски zaitha . у Немачкој. чак и бољи. Она je. даље. лингвистичке стране. вишеструко занимљиве. Даље. и овде Амијан показује своју реторску умешност. он једноставно пише језиком каквим се у његово време говорило.

Rolfe-a (Loeb Classical Library) vol. Холвег-О. знатно поправљено. преведени су само мањи одломци. и. Paris 1968 i t. Пре тога. Речник грчких и латинских писаца антике и средњег века. када и позна антика почиње да се више проучава и да се вреднује на други начин. Seyfarth). Гласник ист. добили смо недавно ново критичко издање (W. у Географско-етнографски екскурси у делу Амијана Марцелина.. друштва у Н Саду 1. XVII 12-13 и XIX 11. I. стр. сачувано само шест листова и они се данас налазе у архиву у Марбургу (no чему се у издањима овај рукопис означава са М). из 14. Заједно са преосталих пет књига. С. изашло у Лајпцигу 1978. a упоредна издања. или 15. Sabbah. веку објављују се једно за другим. г. Душ анић. Остали рукописи . на несрећу. Грчки митови. Следе два издања S. које je изашло у Паризу 1636. Напротив. уз консултацију Seyfarthovog коментарисаног издања с напоредним преводом. II. После Кларковог критичког издања Res gestae (С. Ma 1971-73. о ратовању цара Констанција у данашњој Бачкој (књ. века и мање су вредни. Београд 1987 и др. поправке. Paris 1971). допуњено и исправљено. 23-36) и географско-етнографски екскурси (М. B. I—III. у Риму. Београд 1984.њих четрнаест . Гревс. 27 Од њега je. Вулић. Амијана и његово дело открио je чувени ренесансни научник Пођо Брачолини. заслужен за откриће и многих других античких аутора. поред стандардних приручника какви су Pauly-Wissowa Realencyclopadieder classischen Altertumswissenschafty Oxford Classical Dictionary. Ha основу његовог другог издања приредио je Hcnri dc Valois ново. неки од њих су фрагментарно сачувани. Gallćtier-JL Fontaine). коментари и преводи Амијановог дела у 18.ЛМИЈАН МАРЦЕЛИН KAO ХРОНИЧАР. Иста издања користила сам и при изради објашњења. Београд 1986). са преводом. Принц. превео Н. livres XVII-XIX (G. t. livres XIV-XVI (E. Clark. Р. штампане су 1533. Прво издање Res gestae су доживеле већ у 15. веку: књиге XIV-XXVI угледале су светлост дана 1474. 1546) значајна због тога што je овај издавач користио тада још постојећи рукопис Hcrsfeldensis. Ово je први превод целокупних Историја на српски језик. London-Cambridge. и дуго je коришћено као најбоље и најпотпуније издање Историја To не значи да се после тога нису појављивала нова издања. Berolini 1911-1915).су млађи. Превод Res gestae рађен je на основу поменутог Sevfarihovog критичког издања и Ј. Бухвалд-А. издања. I-IV. Ammianus Marcellinus Romische Geschichte vol. и Ammien Marcellin Histoire. и 19. Берлин 1968-1971. 1928. . изашла су на свим светским језицима. U. г. Све веће интересовање дело je изазвало управо у протеклим деценијама нашег века. Geleniusa (1533. год.

A. Од важније литературе коришћене за предговор. Изузетак су нека имена типа Inocentius. Wiesbaden 1975. G. Ammianus Marcellinus as a Military Historian. традиционални начин. Thompson. која су у нас већ устаљена као Инокентије (не Иноценције) и сл. * У преводу су имена транскрибована на тзв. Rosen.. наводимо Е. K. Vincendus. Crump. Darmstadt 1982.. The Historical Work of Ammianus Marcellinus. Sabbah. La methode d ’Ammien Marcellin.. a њихова објашњења налазе се у списку термина на крају књиге. G. М илена М и ли н . Pariš 1978. с обзиром на то да je реч о позном тексту.) навођене су. Латински називи неких титула и чинова задржани су и у преводу (комес. Cambridgc 1947. означавају изгубљен део рукописа У напоменама уз лакуне (. * У преводу су коришћени уобичајени знаци за оштећења у тексту: + означава реч која je рђаво традирана . прихватљиве допуне текста. Ammianus Marcellinus.. где их има.МИЛЕНА МИЛИН АМИЈЛН МАРЦЕЛИН KAO ХРОНИЧАР. магистер).

ГОД.ИСТОРИЈА XIV КЊИГА (353-354.) .

.

веома се узохолио и.да би. С временом обоје су постали вешти у наношењу зла уз помоћ тајних. Међу тим ниским делима. Њу je претходно отац Константин удао за краља Ханибалијана. или оно што би им се допало. брза смрт угледног Александринца Клематија. Због сродства са царском лозом . прелазио je границе поверене му власти и сва своја дела укаљао je претераном суровошћу. проузроковане окрутним злочинима цезара Гала. a како су се грађанске и званичне власти приклониле једној крвожедној вољи. олује сурове судбине поново су потресле државу. 2. 4. Остављени без ичега сем суза и тужбалица. они су им јављали лажне вести. a била je као фурија у људском облику. a да му претходно не дозволе да отвори уста ни да нешто каже. непрестани потпиривач жестине. или да се баве забрањеним вештинама. пошто није успела да га заведе. жедна људске крви ништа мање него њен муж.што су понекад чинили окрутни владари . горећи љубављу за њим. сломљене различитим опасностима и напорима. нити се војник склонио у зимско склониште. није био потребан ни глас тужиоца. 5. буде убијен. уведена je . истиче се нечасна. Део њих je убијен.како се прича . изгледало je да би се усудио насрнути и на самог творца своје среће. макар подметнутог . преко мере надмена. док још није престао звук трубе.I СУРОВОСТ ЦЕЗАРА ГАЛА1 1. тада комесу Оријента. У првој младости. да je био моћнији. навикнутих да ономе што мало знају. животарили су од милостиње и позајмица. пред њима су се затварале богате и угледне куће. .4 3. пошаље смртна пресуда и да Клематије.чак je био Констанцијев имењак . док су још душе биле малаксале. који je задао страх и другима. Пошто смо преживели догађаје једног неиздржљивог похода. na су неки под најмањом сенком сумње оптуживани и кажњавани као кривци. У овој гомили злочина. Његова ташта. постигла je да се Хонорату. Његова жена била му je подстрекач у жестини и због сродства са Августом2.у двор на скривена врата. и клеветнички оптуживали невине да теже краљевској власти. Поклонивши краљици скупоцену огрлицу. лукавих разносача гласина. дошавши неочекиваним обртом из беде и сиромаштва на врхунац моћи. остали су кажњени тако што су им одузета имања a они протерани са својих огњишта. потпуно невин. додају још понешто. као да je окрутности дата слобода. прелазећи обешћу границе обичног злочина. После овог злочина. свог синовца3.

не обазирући се на добро. излазио je у јавност само дању. кажу. често претерујући и не трудећи се . домаћин шапнуо на ухо супрузи. некад славни пророци. Стога су се људи плашили и зидова. 9. као да су га обавестили Амфиарај или Марцио. ако се буде појављивао пред светом. ни на своје ни на туђе. a продирали су и у богате куће претварајући се да су сиромашни.да прикупљају гласине кроз све антиохијске квартове и да достављају оно што чују. какво je. . пошто су га често препознавали и јер je схватио да ће бити упадљив. али и да зауставе похвале Цезару. A уместо тога требало je да га женском благошћу и корисним саветима врати на пут истине и човечности. која je мужевљеву судбину гурала у брзу пропаст. налик брзој реци. мешали са честитим људима. што год би сазнали или мули јављали би у двор. неприметно опасаних мачем. Због тога je Цезар постао још жешћи. као што смо изнели у историји Гордијана да je чинила жена овог суровог императора Максимина. у који су улазили кришом на задња врата. већ следећег дана сазнао би владар. шта ко мисли о Цезару. пре подстицао царев бес. a оно што би сазнали да удвоструче нагоре. Напослетку. као што су понекад високи достојанственици утишавали гнев владара. који je добро знао. 7. као да неку заставу пркоса подиже све више. већ je својим противљењем и неумесним препиркама. У то време.32 АМИЈЛН МАРЦЕЈ1ИИ да je то и no људским и no божанским законима. он га није ублажавао својом зрелошћу или саветима. који je посматрао како расту цареве побуде на зло. морао бити мало на опрезу . 10. које je страх од претећих зала изнуђивао од многих људи. у кући. 6. и питао људе на грчком језику. 8. Трудили су се заједнички и да нешто измисле. A то се радило тако да су многи уздисали из дна душе. као јединих сведока. Но. упадао je увече у крмме и на раскршћа. погубним примером. расла je на подстицај краљице. Са неколико помоћника. рушећи све што би му се испречило. A понекад се догађало да оно што би тајно. против многих људи.не зна се зашто . Августа je више пута обавештавао о цезаревим делима. И.да се прикрије. и с&м обесног духа. покушао некад Галијен. ношен je незауставним налетом. да сврши оно што je сматрао важним. већ због њихове простоте. на своју највећу срамоту. смислили су да одреде непознате људе . преторијански префект на двору био je Таласије. Гал се усудио да уђе у тешко недело. Сем тога. Они су се. без присуства поверљивог слуге. једним новим. Најзад. Ова стална тежња за испитивањем таквих и сличних ствари. И то je дрско радио у граду где je сјај ноћних светиљки обично једнак дневном светлу.с којима je човек. тобоже незаинтересовано.

Ови напади дуго се не би поновили. како каже Цицерон0. бачени дивљим зверима. Више пута наши коњаници. који су. Ту су честим претходницама држали путеве и живели на рачун провинцијалаца и путника. ако се и преда. у писидијском граду Иконију. Ту су се скривали у беспутним. ако би им ноге клизале. није саморво зло потресало Исток разним несрећама. мотрили би на поморце. хватајући се за грмље или бусење. тако су и они. без икаквог отпора. рођени и одгајани у високим планинама и њиховим превојима. . због те некажњености постали су још дрскији. успињали су се на високе брегове. a понекад изненадним упадима све збуњивали. скакали су no планинама. већ као што су се избегавале Скиронове смртно опасне литице. после неког времена. који су понекад дуже време мировали. док се храбро боре у крајњој невољи. Свако се утврђивао према својој моћи да би одбио ове који су се неопажено увлачили. Док би их непријатељи оптрчавали котрљајући одозго комаде стена. тражили места близу мора. мимо обичаја. час разбацани. и нечујним кораком улазили у чунове. скровитим увалама и. кад су стране лађе престале да долазе. 2. на представи у амфитеатру. пловило се уз суседне кипарске обале. a месец још био као рог. али ипак не би успели да развију бојне редове међу теснацима и у беспућу. насупрот исауријским хридима. који су се граничили са Исауријцима. Непријатељи. Дуго пре тога они су непрестаним побунама подстицали ратнички дух. нико више не би терао брод на та места. кад би се приближила ноћ. Ова обест узбудила je војнике распоређене no бројним муниципијима и утврђењима. Исауријци су се повукли у Ликаонију. која се граничи са Исауријом. 5. 6. нападајући издалека копљима и уливајући страх грозним урликањем. они би бежали преко опасних обронака или би их. Када би осетили да je ове обузео сан. Стизали би до највиших литица. као што се животиње кад осете глад најчешће враћају на месго где су се добро напасле. и објашњавали су то својом увређеношћу због недостојног поступка према својим заробљеним друговима. као no равним и питомим местима. 3. нити да учврсте ногу на сигурном тлу. силазећи као олуја са непроходних и дивљих планина. Тако. Наиме и И сау р и јт г. Када би се сазнало за смрт овако опљачканих и побијених. Али.ИСТОРИЈА. ушли су били у озбиљније ратове после повремених. час окупљени у групе. И. побивши све. и који су их далеко надмашивали бројем. сакупљени да их гоне. или употребљиву робу. лакомост им je будила суровост да не штеде никог. 4. односили би вредну. кришом изведених разбојништава. XIV КЊИГА 33 II НАПАДИ ИСАУРИЈАЦА 1. пузали би четвороношке уз конопце сидра. na није светлео пуним сјајем. док морнари ништа нису слутили.

наиме. удариле су у жестоком нападу. no изласку сунца били су спречени да пређу реку због великог вртлога. знајући из честог искуства да у сукобу прса у прса неће бити равни нашим. повукли су се снуждени. . нешто касније. Ту се и сада обично довози храна и дели војницима који бране целу границу Исаурије. које су случајно наишле. Плашећи се. зналачки су се распоређивали за бој изблиза. мало су се одморили. уског. И убијали су сасвим лако оне који би се усудили да. не би им допустили ни да замахну мишицама. нашли у равници. Сматрали су. разиђу се. али дубоког. које лежи на мору. и неочекиваним нападом опустошити све у близини. пошто се самој стрмини није могло прићи без опасности no живот. у недоумици куда да крену. нити je успевало икакво опсадно лукавство. потиснути страхом и отпором наших. поуздајући се у своју вештину пливања. Будући да су се борили са озбиљном несташицом хране. Опседали су. дубоке и вировите. Док су тражили рибарске чамце. Она je дуго била недирнута. И када су. захваљујући коњичким кохортама. чији ток штити становнике уместо бедема. Пошто су варвари до крајности покушали са разним лукавствима. или док су се спремали да заплове на сплавовима састављеним на брзину. ови разбојници. стигну близу града Ларанде. међутим. Ликаоније. ово утврђење три дана и три ноћи и. савладавши озбиљне тешкоће. што се често догађало. Али. 11. 13. која je великим делом шумовита. опасано јаким зидом. до планинских врхунаца. 7. дозивали су no имену све најјаче младиће које су оставили код куће у логору. Тако су наши отада пажљиво мотрили на непријатеље. Кад би се. густо постављених штитова. крену у место no имену Палеас. журећи великом брзином да претекну вест о свом покрету. које су тад зимовале код Сиде. дошли до окомитих обала реке Мелане. кришом пређу реку. отишли су преким путем у Памфилију. стигли су преко завојитих стрампутица. Кад би разбојници долазили обронцима планина. већ су их убијали без отпора. ни у чему нису успели. али je због страха од пљачке и убистава одасвуд била заштићена посадама и са разасутим војницима у свим местима близу границе. да ће je прећи без икаквих сметњи. као стоку. a пошто je поодмакла ноћ повећала страх. дакле. Овде су се опоравили сном и храном и. војници би попуштали због непогодности тла. дакле. Али су ове врло тешке напоре узалуд поднели. Одступајући. кренули на богата села. Јер. нити да баце два-три копл>а. поуздајући се у снагу и покретљивост својих тела. 9. 12. Оставивши заставе поред реке. док су чекали дан. a нису ништа постигли ни подземним прокопима. или пак на шупљим деблима. која носе. 10.34 АМИЈАН МАРЦЕЛИН обарали одрони огромног камења. ослободивши се страха. Дакле. 8. раштркане легмје. и не покушавајући да се одупру на отвореној равници.

Нити je ко могао изићи из реда. a да ништа вредно спомена нису учинили. не штедећи животе. за долазак непријатеља. које им могу пружити сигуран спас. Ha њих су ударили наши војници. Мноштвом копаља и камења намеравали су да оборе оног ко покуша да продре унутра. Борци се зато врате у тврђаву и. Затим су напредовали нешто спорије. незадрживом силом крећу да развале главни град. 14. разбојници мало застану. наиме. Кад су то сазнали. опкољени су били веома забринути. 16. a Исауријци су имали намирница у изобиљу. често нападала. 15. Пошто се глас о овоме раширио. пљачкаши су одступили. стану на истурена места и круништа. Видевши издалека војску и чувши звук pora. који су запалили очајање и глад. Селеукију. и брижљиво би . војсковође стадоше да их враћају. И. A они сами.ИСТОРИЈА. и извештаји које су стално слали покренули цезара Гала. персијски краљ био je заузет ратовима са суседима. Одасвуд су скупљали камење. или пак помагала кад би он нас напао. одбијајући од својих граница дивља племена. расути као обично. и поставили их за бој. III НЕОСТВАРЕНИ ПЕРСИЈСКИ ПЛАН 1. лако прешли мост реке Каликадна. иако су војници жестоко кренули у бој. ударајући копљима штитове. a копља су држали у приправности. веома се трудећи да спасе велики и лепи град. 17.7 очврсле у ратним напорима. 19. 20. Потом их захвати још жешћи бес. затворивши све капије. 18. дале лозинку. у својој превртљивости. Али. Плашили су се. ухођењем. покупи чете са свих страна и пожури. сматрајући да није добро улазити у неодлучну битку сад кад се већ налазе близу зидина. комес Оријента Небридије. махните жестине једне чете. Сазнавши. добро развивши редове. чији велики таласи запљускују куле зидина. извлачећи опасне мачеве. војничке старешине су. нити му прићи. a будући да je заповедник коњице8 у то време био одсутан. према заповести. према правилима.Ипак. A неки Ноходар. јер су им заробљени бродови који реком довозе храну. Појачавши снаге. што je подстицало жар и срџбу бораца. узимајући уобичајено следовање хране. она су га. извеле наоружане војнике у трку. постојани. no заповести je упадао у Месопотамију кад год би му се прилика пружила. отишли су у беспуће високих брда. спремни за битку. a плашило најближе непријатеље. који je припадао највишем слоју. бројније и већ спремне да се баци на мачеве. који je чувао комес Кастриције са три легије. XIV КЊИГА 35 јер их je крајња невоља приморала да нападну снаге веће од својих. Док су се тако сређивале ствари у Исаурији. већ су се плашили страшних мука због несташице.

где би изненадним нападом провалио границу. уплашени планираним злочином. кроз пусте пределе и преко зелених обала Аборе. наши су се чували истуреним станицама и пољским стражама. заокренувши налево. Али Ноходар. Али. na се и жена уда на једном месту. опустошио би све у трен ока. Сарацени 10 нам нису пожељни ни као пријатељи ни као непријатељи. у рату и у миру. које се обично превезу морем или копном. a ако не успеју. већ непрестано лутају. на брзим коњима и танким камилама пребацују се на разна места. Код ових племена. IV УПАДИ САРАЦЕНА И ЊИХОВИ ОБИЧАЈИ 1. слични су грабљивим јастребовима који зграбе у брзом лету плен. и друге разноврсне ствари. која насељавају просторе од Асирије до Нилових катаракта и до граница Блемијаца. говорио о њиховим обичајима. и отада je таворио. после одређеног рока. a да би то личило на брак. без сталних насеља и без закона. да пронађе место. областима удаљеним једни од других. ако тако одлучи. поново ћу рећи нешто о њима. 5. Нико од н>их не прихвата се ручице плуга. Невероватно je са каквим се жаром оба пола препуштају љубави. нити тражи храну обрађујући поља. ту на вашару скупи се шарено мноштво света. 3. издали су га неки од његових. да пазари робу коју шаљу Инди и Сери9. Њихов живот пролази у непрекидном бекству. 3. она може да оде. 2. и да je у томе успео. уздуж и попреко. јер се пребацују час на једну час на другу страну и за трен ока пустоше cee на шта наиђу. 4. Ево шта je он планирао. опсео je крајње области Оздроене. 2. који су. Жене унајмљују. Полунаги. Почетком месеца септембра град je пун богатих трговаца. као мираз. лутају. не подносе дуго исто поднебље. Споменути вођа припремао се да упадне у ову област у дане одређене за славље. сви су подједнако ратници. кренувши у нов и дотле неиспробан потхват. A он се повукао не урадивши ништа. нити им се стално допада сунце једног краја. И тако. без огњишта.36 АМИЈАН МАРЦНЛИН истраживао нашу територију. због годишње свечаности. Град Батне у Антемусији основала je шачица старих Македонаца. више се не задржавају. опасани су бојеним огртачима до бедара. породи на другом. нити сади дрво. дезертирали у римско утврђење. a од реке Еуфрат одвојен je малим растојањем. Мада се сећам да сам у историји цара Марка Аурелија. Но. 4. a и касније. ако га угледају. доводе их на одређено време. a одгаја децу негде . докле год су живи. према договору. ништа не предузимајући. будућа супруга поклања мужу копље и шатор. будући да je цео простор Месопотамије често узнемираван.

Kao што се слабо тело уздрма чак и лаком болешћу. која и у другим људима понекад тиња. пошто се говорило да je Царство умањено. различито биље и птице. a то су чинили чак и немилосрдни цареви. Они су преувеличавали ствари и претварали се да би необично жалили уколико би дошао у опасност живот владара о чијој добробити. родом из Шпаније. Он je био послат у Британију да доведе неке официре који су се усудили да склопе заверу с Магненцијем. Такође се прича да никада није заповедио да оптуженог за ово или оно. без могућности да се одмори. Како они нису могли да се одупру. бришу са оптужнице. 4. пратила су крвожедна ласкања њему блиских људи. непровереним гласинама оптужен да je наклоњен непријатељској странци. Ако би неко од официра. где je десетог октобра приредио раскошне позоришне и циркуске представе. a троше и врло много млека. п Његова je бахатост бивала све тежа и. V МУЧЕЊА МАГНЕНЦИЈЕВИХ ПРИСТАЛИЦА 1. 3. његову напраситост и подозривост. Вратимо се сада нашој теми. Док се то догађало на Истоку.као да je довољно само што je именован. 6. конфискацијом имовине или изгнанством на пусто острво. a потом казнио болним изгнанством. коју би му no обичају поднели. скучен и мек. уперену против њега и жалосно би побеђивао. Већина оних које смо видели не зна за жито и вино. или и без тога .кажњаван je смртном казном. Констанцијеву опорост. 7. виси цео свет. тако и н>егов дух. како су то лицемерно узвикивали. уколико успеју да их улове. у њему се tokom времена распламсавала. јер je група ласкаваца потпиривала његове немилосрдне одлуке. достојанственика или угледних људи међу себи равним био. јер се навршавало тридесет година његове владавине. убијајући невине. веома вешт да нањуши тајне начине да неког упропасти. 2. било да га терети неки непријатељ. потказан или оптужен . одвукли као звер и. Хране се свакојаким месом од дивљачи. 5. оковали би га тешким ланцима. Толико о овом опасном народу. прихватао je то као јасну и сигурну оптужбу. као о концу. Међу овим се истицао бележник Пауло. недокучив иза свог ћосавог лица. схватао je сваки шушањ као дело или намеру. ако би му јавили нешто сумњиво или лажно. A ова погубна мана. XIV КЊИГА 37 далеко. он je самовољно прешао преко својих овлашћења и убрзо се као река натопио богатством многих од њих и пустио да га носи матица .ИСТОРИЈА. Магненцијевог присталицу. Између осталог мучио je комеса Геронтија. Констанције je проводио зиму у Арелати. 6.

7. због слабости деснице није могао смртно да га удари. неке мрвећи оковима.ако буде среће . као префект. Неки од њих су проскрибовани. 2.могли чудити како да ово дело. укратко ћу изнети разлоге за то. разуме се. паметан и упућен у јавне послове. плашећи се макар тога. али мање оплемењен наукама него што доликује угледном човеку. A пошто сматрам да би се неки странци. које треба да покаже шта се дешава у Риму. такође. навикнуте на мир. излаже отвореним опасностима. Мартин. он извучену оштрицу забоде у сопствена прса. запале у прљавштину и очајне. Бацао je слободне људе у ланце. узбуђен због тога. који ће ово читати . скрене на другу страну и не приповеда ни о чем. који je управљао тим провинцијама уместо префекта.38 АМИЈАН МАРЦЕЛИН покоља и пропасти сваке врсте. . Тако je почињен и безбожан злочин. који je био мајстор у заплитању ствари . 9. да га са трибунима и осталим доведе свезаног на царев двор. за чији су долазак намештени „коњићи”. који je заувек жигосао Констанцијево време. на чију je прекомерну употребу народ био навикао и због чега се често и жестоко бунио. Но. A када у томе није успевао. и често je молио да се поштеде они који нису били криви. повео je самог викара у заједничку опасност. прелазећи границе свог звања и размећући се охоло. За време његове управе дошло je до озбиљних побуна због несташице вина. који се усудио да многим људима олакша невоље. престао најзад да људе. крчмама и другим простим стварима сличним њима. јер се ово дешавало на основу тајних достава. неки протерани. Тако je недостојном смрћу завршио овај праведни намесник. VI НЕДОСТАЦИ РИМСКОГ СЕНАТА И НАРОДА 1. Пауло. били далеко од истине.одакле му и надимак „Ланац” _ док je и дал>е бранио оне којима je стајао на челу. сем о побунама. пред изненадном смрћу насрне мачем на Паула. оквашен крвљу вратио се у царев логор и довео многе људе готово покривене ланцима. и трудићу се да никад no својој вољи не одступим од истине. И нико се не ceha да je под Констанцијем неко био ослобођен. У међувремену je Орфит управљао вечним градом. претио je да ће отићи са положаја да би зли истражитељ. a џелати су спремили куке и друге справе за мучење. али Мартин. Сматрајући да се овим смањује његова одговорност. и сакупио je низ злочина који су. Настојао je. 8. Пошто je то злочиначки свршио. a неки осуђени да им се мачем одсече глава. врло je жалио због мука невиних људи.

што je горе. сматрајући да ће се моћи овековечити статуама. XIV КЊИГА 39 3. већ нагињући старости и побеђујући понекад самим именом. колико год да их je.ИСТОРИЈЛ.14 кад je победио Антиоха спретношћу и оружјем. брину се да статуе позлате. од првих пелена na до краја детињства .” 9. Зато je честити град. пошто je закорачио у зрело доба. A сад. не размишљајући о свом пореклу. него. Неки од њих. као својој деци. Али. појавио на светлост дана Рим. обмотане око врата причвршћују под самим грлом. Поставши младић и човек. 7. опет. 8. као да ће већу награду примити од бронзаних кипова лишених осећаја. прво указано Ацилију Глабриону. повукао се у миран живот. Другима je. као част. 6. које су тако често на супротним странама.водио ратове око својих зидина. славна отаибина. што je. Упитан зашто и он као остали нема своју статуу. они се шире на најмањем ветру. као добар родитељ. у својим почецима. Зноје се под тежином огртача које. из сваког кутка пространог света доносио je ловор и тријумфе. дао je право да управљају очевином. да би постепено растао. који су основ и трајна гаранција слободе. пре свега. У време кад се. и раскошне хаљине. разуман и богат. да шапућу између себе зашто ли сам je добио. Kao што и лиричар Симонид13 изјављује. 4. већ као да су се вратила времена Нуме Помпилија. прешао je Алпе и море. одговорио je: „Више волим да се добри питају зашто je нисам заслужио. овај величанствени сјај скупштина тамни због небриге појединаца који. a име римског народа ужива углед и поштовање. жарко теже за њима. него од свести. највећа дика да имају кола већа од уобичајених. A како je лепо презирати ове мале и ништавне ствари и тежити дугим и мучним успоном ка правој слави . Затим. пошто je оборио охоле главе дивљих племена и донео законе. да су часно и исправно поступили. са сликама различитих животиња. при честим покретима руку.које обухвата око триста година . Његов народ je. пошто су веома танки. И мада су одавно трибе утихнуле и центурије умирене и нема више изборних борби. 5. ипак сви крајеви света.на шта подсећа песник из Аскре15 . после многих ратних тегоба. Рим не би достигао врхунац савршенства. пезарима. . оном ко хоће срећно и у сагласности са разумом да живи. падају у грешке и у распуштеност. Рим прихватају као господара и владара и свуда се уважава ауторитет седих сенатора. тако да се назиру дуге ресе и тунике извезене разнобојним нитима.показао je цензор Катон. који ће живети док буде људи. као да je пороцима дата слобода. нарочито левице. за савез вечног мира среле су се Врлина и Срећа. потребна je. a да je само једна од њих недостајала.

биће примљен човек који ће ноћ провести испред куће кочијаша. примивши мито пусте на гозбу и на дељење напојнице и подметнуте госте. чекаћеш као непознат или изненадан гост.17 или онај ко се разуме у коцкање. како се то каже. 16. охрабрен овом љубазношћу. много ће питати. али. заједно са децом. учене и разборите људе избегавају као баксузне и некорисне. јер се племство стидело да у одсуству сиромашног оца вене одрасла девојка 12. што неки људи без страха од опасности терају коње као да су. кад се вратиш. уколико истрајно три године без прекида будеш долазио да га поздравиш. издржавала се. 14. дођеш као поштен дошљак да га први пут поздравиш. патрон забринуто размишља и расправља да ли би. од помоћи мужевљевих пријатеља. одговарало да се позове и странац. Јер. примиће те радо. na ћеш бити приморан и да лажеш. узалуд ћеш сатрти цео век понижавајући се. Збогтога je и онај Валерије Публикола сахрањен добровољним прилозима. одатле не уклониш. како се размећу. након одређеног времена. преко пространих градских улица и преко преврнутог . ако се. Трећи. који те раније није видео. јадник. Да не бих био преопширан. нису одликовали богатством. не разликујући се од обичних војника ни иметком ни храном. броји. шкодљиве гозбе. или онај који се претвара да зна неке тајне вештине. 11. са ватреним потковицама. подуже се пита ко си и одакле долазиш. Они свакако не знају да се њихови преци.. исто то ћеш подносити. 13. учиниш то и следећег дана. и кад их нико не пита. сем оних којима дугује позив. изоставићу прождрљивост на гозбама и разна заводљива задовољства. попут оних у поштанским колима. Догађа се чак и то да извикивачи имена. и исто толико времена будеш одсутан. A сада. тако благонаклоно обасипа пажњом твоју скромну личност. и чудићеш се што овако фини и племенитог рода човек. са озбиљним изразом лица дижу своја наследства до небеса. прима те међу пријатеље. спремни да продају такве и сличне услуге. Препознавши те најзад. Неће те питати ни где си био и. Кад се опет. a Регулова жена. ниског порекла и безначајне. a ни једноставном одећом. имају од истока до запада. поЧну спремати дуге. ако неком ко има пуно новаца.40 АМИЈАН МАРЦЕЛИН 10. Прећи ћу на то. који су и довели Рим до те величине.. преувеличавајући годишњи род плодних усева које. већ су честим ратовима и храброшћу савладавали све препреке. и због те тако изузетне доброте кајаћеш се што ниси видео Рим још пре десет година. a Сципионова кћи добила je мираз из државне благајне. оставши без средстава. 15. и стога je уображен. Ако после дугог саветовања одлуче позитивно. Када. док онај који те je јуче подстицао. или почне уобичајено дељење дарова клијентима.

20. Најзад. тако и управници домаћинстава градских породица брижљиво обављају свој посао. И . na копљанике и. 21. као гробнице.група присталица слободних вештина задржала пратиоце глумаца. XIV КЊИГА 41 камења плочника. стално затворене. огромне лире. Оно у шта не треба сумњати јесте да je већина угледних људи. no својим годинама могле родити троје деце. Будући да je то тако. не оставивши. на њих се надовезују чађаве слуге из кухиње. сви сукнари долазе испред кочија.кад су недавно. чинећи тако неку врсту насиља над природом и скрећући je од утврђеног тока. тако да. 19. При том вуку за собом гомиле робова. 23. производе се водене органе. резервне чете да. и не баш лаке справе за глумачке представе. затим сви могући измешани робови. где год човек наиђе. видети многе жене са косом увијеном у коврце. странци били наглавачке протерани из града19 a да нису стигли ни ваздух да удахну . уместо философа позивају певача. као што су чинили Хомерови Лотофаги слатким плодовима. још од детињства. Библиотеке су. заједно са њиховим трупама и са исто толико учитеља игран>а. природа сама. 18. или одјекује звонким гласовима. раније славан no озбиљном неговању науке.ИСТОРИЈА. Па као што искусне војсковође најпре супротставе густе чете храбрих војника. да су се удале. и три хиљаде играчица. Подражавајући њих. празна надувеност извесних људи сматра да je безвредно све што се рађа ван зидина града. сада тоне у страшну бруку због лењости. истичући свој значај шибом у навикнутој десници. потом оне лако наоружане. најзад. A сада. инструментима на ваздух и звуцима лире. куд год погледаш. како каже комичар. чисте плочнике и брзо се трансформишу приказујући безбројне сцене из позоришних комада. помогну. уколико затреба. као неким ћутећим законом показује начин за продужење врсте. ту je и мноштво евнуха. због страха од несташице хране. дошло се до такве нискости да je . путем извирања семена. мали број кућа. од стараца до дечака: бледи и ружни. Наиме. као кочије. задржавала образоване дошљаке многостраном уљудношћу и љубазношћу. кад je Рим некада био седиште свих врлина. види гомиле осакаћених људи и проклиње успомену на ону стару краљицу Семирамиду. и не може се веровати колико се њима на разне начине угађа. и праве и оне који су се да би се спасли претварали. Kao на бојни знак. док им не досади. 22. осим нежења и људи без деце. код куће чак ни Саниона . a уместо говорника мајстора забављања. која je прва кастрирала младиће. И можеш. Убрзо. 17. Ha крају. изобличеног склопа удова. које нико није чак ни испитивао. са доконим плебсом из суседства. доста дама са прекривеним главама јуре у затвореним кочијама no свим деловима града. које би. као пљачкашке банде. како ногама. и како се у Риму поштују људи без деце.

ни угледне грађане. што je. неки се крију у сенци платана разапетог над позориштем. што им je највеће уживање. шумећи ноздрвама испуштају непријатне звуке. Но. To и слично не допушта да се у Риму ради ишта озбиљно или вредно помена. a то je да се не иде у посету пријатељу који пати од неке такве болести. да слуге које шаљу да се распитају како се осећају њихови болесни познаници. задржавајући дах. ни плебејце.42 ЛМИЈЛН МЛРЦЕПИН будући да су код њих. следећи кампанску распуштеност први увео Катул. одала како непознати војници у тајности спремају заверу против њега. Био je. Ето. не примају натраг у кућу пре него што се ови окупају. 24. VII СУРОВОСТ И ОБЕСТ ЦЕЗАРА ГАЛА 1. његову наглашену тежњу да нашкоди другима подјарила je нека рђава жена која му je. где се злато дели шаком и капом. док je био едил. Они би и погинули. у време кад je претила глад. Константина. одговорили оштрије него што je требало. о манама или врлинама коња и јахача. тешке болести веома раширене. Неколицина опрезнијих има додатни лек. Сем тога. распитују се до ситница. док не малаксају. задовољна преко сваке мере. Поставши још самовољнији и тежак свим добрим људима. Такви су обичаји вишег сталежа. уколико су позвани на свадбу. обузет неким жаром. A заиста je чудно видети безбројан народ. Најзад. и пет-шест борби и веселио се кад би се борци наизменично обарали обливени крвљу. Цезар je злостављао све источне области. чак и малаксалих удова. стаменом упорношћу није одупро томе. чак и кад je виђена туђим очима. тада комес Истока. тако да je цела медицина немоћна да их савлада. или се са страшћу коцкају и. понекад. или. вратимо се теми. no сунцу или no киши. 4. 2. да се Хонорат. Али. сместа журе. све до Сполетија. доста сигуран. Од светине. смислили су једно спасоносно средство. наиме. као да je добио нешто велико. као да je . 26. ипак неки људи. како ишчекује исход коњских трка. неки проводе ноћи no крчмама. Сасвим јасан доказ његове окрутности je и то што je уживао у крвавим представама и у циркусу се заносио гледајући. 25. a он их пожуривао да неприлично спусте цене. ниске и сиромашне. као у престоници света. од изласка сунца до вечери. не штедећи ни више службенике. једном једином пресудом наредио je да се убију сви антиохијски прваци сенаторског реда. иако се свему овом придаје велика пажња. пуштена у палату на свој захтев. 3. љут што су му они. немајући после овог више никакве мере. како je зараза страшна. сви до једног.

стигао у Антиохију. као што je желео. извукао се као невин. како j e доликовало. са капом којом je покривао главу. мало-помало. послао у храм где се прорицала будућност. кога j e cS m више пута позивао. нико неће остати без хране. ударајући га песницама и газећи га ногама. Ово je повећало дрскост прљаве светине и. али му je . чијом je небригом. ковали завере против њега. После тога. које се плашило најгорег. послао намесника Сирије. опустошен град Целзеин у Феникији. који се налазио у близини. A јасно je доказано да je свог пријатеља. 9. 7. „штитарима и варварима. Тих дана десило се двоструко зло: невини Теофило погинуо je страшном смрћу и Серенијан. да. као да им je предат царском одлуком. који j e унапређен у префекта. да тако намами и друге да пријављују исте или горе ствари. не зна се на чију препоруку. и стално je понављао да. Констанције j e љубазно писао Цезару. љубазно и дискретно подстакне Гала. растргли су на комаде. који га je понизно молио да растера страх од глади . Кад j e овај. и запалили je. комесу државне благајне. за кога му j e јављено да j e умро природном смрћу. Претварао се да j e забринут да не би. посади у кола и на краљевска врата пошаље у народ. одлучио да се нешто хране подели. ускраћивао одбрану. ослобођен je. Он je мноштву народа. a обавештаван о другом од Таласија. с обзиром да j e војничка доколица обично пуна немира. да тражи пророчанство. После његовог бедног краја. 6. 10. стога j e захтевао да се Цезар задовољи само гардистима и двоструким коњичким одредима. бивши дукс. 5. У то време Серенијан. Теофила.јер се она с обзиром на неке тешке случајеве још увек могла очекивати није. замађијаном забрањеним вештинама. убрзавши због тога путовање. како смо већ рекли. само j e дотакао дворска врата. Гал се спремао да крене у Хијерапољ. кад стигне у Сирију. да пожури у Италију. људи су подметнули ватру у раскошну кућу неког Еубула. Антиохијском народу. под изговором да ће учествовати у походу. али није посетио Цезара. Управника провинције. већ j e са свечаном пратњом пожурио у .ИСТОРИЈА. Наредио j e Домицијану. чија моћ понекад олакша невоље неког краја. подстакнути глађу и гневом. чак и без већег протеста јавности. обдари je. као што обично чине владари. који je заслужио да га сви проклињу. 8. нити да се она пренесе из суседних провинција. свако je у тој једној пропасти видео слику сопствене опасности. угледног грађанина. да ли ће сигурно и поуздано задобити власт. Слушајући о томе. XIV КЊИГА 43 мужа већ склонила на сигурно. и због тог скорашњег примера плашио се сличног. како je несташица хране бивала све већа. уколико то управник провинције не жели. био je с правом оптужен и no закону теран због напада на царско величанство.

Монтије нас. јер се претвара да не зна шта je ред”. ” Рекавши пркосно само то. и знај да ћу. како ти je наређено. жељни честих немира. бринући се о општем добру. војници. узбуђен због овог. обрати им се шкргућући зубима: 14. И тек кад се растргао сплет удова и зглобова. свезане. мени који сам. војници. као да подноси нешто неправедно и недостојно. мада je неколико пута био позиван. моћи ће. Најзад. да се ствар не . новом и нечувеном жестином проглашава за отпаднике и бунтовнике против царског величанства. вичући као амалин. подстицао их je многим речима на извршење оног што су започели. већ je. као змија ударена копљем или каменом. дуго није ушао у краљевски двор. Ускоро. Монтије. Цезаре. трагало се марљиво за људима истог имена. додао je. у брзом трку вукли су широким пространствима града. са сигурношћу размишљати о уклањању префекта. У истом налету стрмоглаве Домицијана низ степенице и такође га увежу конопцима. да бих га заплашио. уколико будеш оклевао. ускоро су их бацили у реку. док су стајали изненађено. као да су се заситили.44 АМИЈЛН МАРЦЕЛИН преторију. Сазнавши то. лако и не размишљајући рече: „Путуј. „Притеците у помоћ. наложио je поузданим протекторима да затворе префекта. надзорник града. као и ви. 15. без околишења. болесног старца ломног тела. Неки Луско. који се изненада појавио. чупавим конопцима вежу му ноге и довуку га до префектове преторије. како je Монтије у рукама ових крвника. 16. Гал. и њих двојицу. неколико пута прекорео Епигона и Еусебија. додајући и понешто сувишно извештајима које je отуд слао владару. оде срдито и касније му више није излазио на очи. газећи изобличена и осакаћена тела мртвих. Подбуњивањем војника. натегнувши му ноге и руке. не наводећи њихово занимање и ранг. сакривен. нити користи чинити. подјаривао je ионако храбре војнике до безумља. 11. пошто се оборе Констанцијеве статуе. увелико радио на Галовој пропасти. нити се појављивао пред народом. заповедио je да се сви окупе под оружјем и. навале најпре на Монтија. 18. 13. с прекором у гласу да. човек жустар. 17. И. на оно чему су у злочиначким потхватима тежили. Изговарајући се болешћу. који je становао у близини и. ако на то пристану. кад су га позвали и пустили пред конзисториј. тадашњи квестор. Не чекајући ништа више после тога. али склон благости. храбри јунаци. Чини то у превеликом бесу зато што сам наредио да затворе пркосног префекта. у опасности. очекујући најгоре и настојећи да спасе свој живот на било који начин. И. a да није могао ни ваздуха да удахне. 12. он je због овог жив спаљен. Кад je за то сазнао. сазвао je прваке палатинских трупа и мирним тоном образложио да то не доликује. убрзо заповедити да се укине снабдевање и твоје и твог двора. готово издишући. Гал.

које би открило шта он смера. зелени родном лозом и многим усевима. 3. иначе жесток говорник. a квестор Монтије није. a no средини je сече пловна река Каликадно. сјајном граду. 20. no војничким одредима необазриво распитивао да ли су примили неко тајно писмо од Гала. Исаурија je некад била превише моћна. a скупили су се и многи други из разних градова. 21. слично њој. широким пространствима пружа се Киликија. Јупитеров и Данајин син. који су му обећавали оружје уколико дође до превратничких побуна. богат и угледан човек. земља богата свим добрима. таст je послао у Месопотамију. прешавши Малу Арменију стигао je у Константинопољ. пронађен je у Тиру краљевски огртач тајно саткан. И већ je јечао рог да би означио унутрашње несреће. нити je одвајао невине од друштва злочинаца. која се. колонија коју je подигао Клаудије Цезар. a да се није знало ко га je наручио. a поремећени Цезарев дух. и Египта. али je као врло опасан побуњеник покорена и једва да показује неке јадне остатке пређашњег сјаја.ИСТОРИЈА. оптужио њих. за који се прича да га je основао Персеј. која се поноси реком Кидном. красе две вароши. VIII ОПИС ИСТОЧНИХ ПРОВИНЦИЈА 1. све сем Месопотамије. a затим су га протектори одвели натраг и затворили. у ствари. Ту се. као да je свака правда била протерана из судница и нестала. нико више није званично испитивао тачност учињене или измишљене кривице. Тих дана Аполинара. Када се пређу врхови планине Таура. Селеукија. A н>у. Док се то догађало. поред многих градова. беснео je али не више тајно. дело краља Селеука2 . справе за мучење биле су посредник у пљачкању људи. Кад je Аполинар сазнао шта се десило у Антиохији. Сад сматрам да je погодно да их набројим. Стога су довели као саучесника управника провинције. са надимком Питака. или неки Сан- . XIV КЊИГА 45 охлади. доведен je философ Епигон из Киликије и Еусебије из Емисе. док je законска одбрана на суђењима ћутала. 2. 19. И. јер je она већ обрађена кад се говорило о партским ратовима. и Клаудиополис. оптужени за тешке злочине. који je пре тога био надзорник Цезаревог двора. чији опис ћемо одложити за неко друго време. као раније. A Киликија. Ha њену десну страну надовезује се Исаурија. који je скренуо с пута праве разборитости. Домицијановог зета. чувена je no Тарсу. који се звао исто тако. Аполинаровог оца. a одрубљивале су се главе и одузимала имања свуда no источним провинцијама. нити чему служи. који се уздижу према истоку. већ трибуне фабрика.

затим ту je Лаодикија и Апамија. A њега je дружина Аргонаута. мада носе грчка имена. веома напредна још од свог постанка. са доста војске и људи. многе људе. покорио je проконзул Сервилије и обема наметнуо порез. Ha падинама горе Либана налази се Феникија. уместо пољских кућица. коју je у част цара Октавијана саградио Ирод. Отада. подигао je градове. и њима равни Емиса и Дамаск. a чувена je no великим градовима Хијерапољу. којима je у миру већ дуже владао. јесте Комагена. које су им на асирском језику наденули стари градитељи. основани у древна времена. покривени феничким бусењем. владар успешне активности. Ове провинције. Ове две провинције. некад узбуњене пиратским борбама и мноштвом разбојника. и no Мопсуестији. дата према избору оснивача. 5. Најудаљенија сиријска провинција je Палестина. док су надесно изложене бучном мору. Њу красе Антиохија. A граница Истока протеже се у правој линији од обала реке Еуфрат све до обале Нила. 7. као што показује и његов надимак. када je после смрти Александра Македонског владао персијским краљевством. јаке. која захвата велика пространства и обилује лепом. завичају оног врача Мопса. коју смо. 11. пошто je савладао Тиграна и отргао их од арменског краљевства. сада Еуфратензис. Затим се лепом равницом простире Сирија. слева додирујући сараценска племена. која се благо уздиже. и Елеутеропољ и Неапољ. постављене као на неком истуреном језичку земље.46 ЛМИЈЛН МАРЦЕЛИН дан. 9. позната je и no граду Аназарбу. И ове области. 12. Сидон и Берит. Прва провинција после Оздроене. старом Нину и Самосати. no праву наслеђа. природним и увезеним. као и Аскалон и Газу. не напуштају ни своје првобитне називе. У . који не заостају један за другим. град познат у свету. искључили из овог пописа. Међу њима љупкошћу и славним именом истиче се Тир. a има сјајне градове. који чува име свог оснивача. подвргао je римској власти Гнеј Помпеј. он je одведен до афричке обале где га je изненада уграбила смрт. већ су равноправни: Цезареју. 8. како je већ речено. такође и Селеукија. грешком одвела. обухваћене реком Оронтом. обрађеном земљом. земља пуна лепоте и милине. Већина њих ни данас. 10. Ове области заузео je и добрим делом проширио Никатор Селеук. лече и помажу у многим болестима. враћајући се са отетим златним руном. Мани овог хероја. наиме. 4. са којим се други не могу такмичити да обилују таквим богатством. Користећи. одвојене су планином Аман од источних земаља. коју красе велики и лепи градови. 24 Еетионов потомак. 6. подигнуте у старије доба. која тече око најнижих обронака високе планине Касија и улива се у Партенијско море.

из Низибиса. мада je одбијао и противио се гомили лајавих ласкаваца.a њему смо и ми. no царској наредби. Кипар. кад je видео да се удружују тужиоци и њима подређене судије . наређено je да му се. умро добровољном смрћу. први чувен no Јупитеровом светилишту. да расветли оптужбе судског процеса које су повлачиле смртну казну. само због несташице државног новца. али на многим местима вода. снабдевши га свом потребном опремом. поред многих градова има два која се нарочито истичу: Саламина и Пафос.који су излазили из истих јазбина . да без и једне притке са стране. били прикључени. са чије су друге стране Набатејци. него no правди. када je у славном рату гонио Парћане и Међане. сопственим снагама гради теретни брод од самог дна до највиших једара и. Али. Катон je бродовима довезао у Рим. који су због јаких бедема потпуно сигурни. неколико великих градова . 14. пошто je више пута смирио незадовољно становништво. Ове области je истом судбином Помпеј. превелика опрезност уву- .тајним писмима обавестио je Констанција о оном шта се тајно и јавно догађа и молио га за помоћ због које би спласнула позната Цезарева надменост. без икакве кривице сва имовина заплени. a његово оружје. A толиким мноштвом свега обилује Кипар. поверава мору. коју je no закону поверио управи намесника. no природи топла.Бостра. 13. такође. које je на погодним и сигурним планинским местима подигла будна пажња предака. начинио провинцијом. испивши отров. који je био наш савезник и пријатељ. Врло борбен. прилично удаљено од континента и веома богато лукама. позван je Урсицин . забринут због оптужбе. 2. она има живу и разноврсну трговину. други no Венерином храму. којег je надгледао. такође острво. Кипар je обадезан да плаћа порез. у свакој прилици војник и војсковођа. Ha њу се надовезује Арабија. пуна je јаких утврђења и кула. Ову област je цар Трајан натерао да се покори нашим законима. У овој земљи има. IX О ЦЕЗАРУ КОНСТАНЦИЈУ ГАЛУ 1. XIV к њ и г л 47 овим крајевима нигде нема пловних река.ИСТОРИЈА. Гераса и Филаделфија. Због тога je краљ. Он je натеран. сама извире. Треба признати да je римски народ освојио ово острво више из похлепе. A сада ћемо се вратити току догађаја. у време краља Птоломеја. Наиме. Усред ових различитих недаћа. како би спречила упаде оближњих племена. покоривши Јудеје и освојивши Јерусалим. Но. као непријатељско. дао je име провинцији и одредио намесника. погодна као многоструки лек. био je далеко од свађа на форуму.

философ само no огртачЈг . После тога вођена je истрага о вдвском огртачу. у таквим приликама нимало није личио на себе. ^под мукама признали да je саткана прсна туника без рукава. мучен до смрти. бокова избразданих батинама и у страху од смрти.31 7. Не допустивши себи да оптужи ни себе ни неког другог. сазнавши то и држећи слободу за надменост. који га je испитивао. нити je шта признао нити je био ућуткан. 8. дана одређеног за истрагу злочина који повлачи смртну казну. Потом се истрага проширила на људе различитог положаја и. неустрашивог. али није навео која И најзад. преклињући небо за правду и смејући се изазивачки. a да им није било дозвољено да одбаце оптужбе. који je. да су обећали помоћ у будућем подухвату. a не суђење. којима je већ било речено шта ће се догађати.48 АМИЈАН МАРЦЕЛИН кла га je у још опасније замке. To je био владар умерене нарави. Овде-онде стајали су и писари. Еусебије. Еусебије je остао чврстог срца и непоколебљив.како се показало . и викао je како je то разбојништво. пред сам крај живота. Рекли смо раније да je Монтије. али оштар и неумољив ако би му ко. оптужбе ове врсте уливао у уши. захтевао тужиоца и уобичајен поступак. уведен je. која je повремено помаљала лице иза завесе. о чему ће касније бити речи. ђакон no имену Марас. са презрења достојним садругом. уз присуство осталих. јер су завидљивци умножавали тешке сплетке код Констанција. за друге се лако могло утврдити да су без . Цезар. Према његовим окрутним наредбама. 5. A Епигон. Са раскомаданом утробом. како то хришћани зову. с обзиром да je био неупућен у политичке ствари. подражавајући оног старог стоичара Зенона. због ових имена оптужио неке трибуне радионица. срчано поричући оптужбе. као познавалац закона. међутим. иако. кажњен смрћу. 4. страдали су многи људи. откинуо из корена свој језик и са крвавим испљувком бацио га у очи кипарском краљу. надлежни за бојење пурпуром. Пословођи текстилане у Тиру je показао његово писмо. водили на губилиште. 3. ништа није био ни видео ни чуо. сасвим непознат. због подударности имена. заседао je командант коњице као тобоже судија. којим захтева да се убрза поруџбина. мада су га мучили. ругао се неправичности свог доба. био je толико упоран. Како су радници. и најзад je. срамно je признао да je био учесник у непостојећој завери. мада су неке оптужбе биле под сумњом. Прво су били оптужени Епигон и Еусебије. толико да су удови недостајали справама за мучење. 6. писано на грчком језику. И кад je.пошто je узалуд преклињао. мучен дуго да би нешто слагао. И док су га. a на подстицај краљице. и овај човек није ништа признао. нареди да се Еусебије као дрски клеветник одмах погуби. И тако. ни да се бране. који су журно преносили Цезару питања и одговоре.

Намеравао je да зарати са браћом Гундомадом и Вадомаријем. Док je Исток ово дуго времена подносио. одређеног дана je подигнут логор. Ствар je доиста брижљиво изведена и. будући врло моћан. као лав који прождире лешеве. уз многе тешкоће. гнев војника je спласнуо и префект je могао бити безбедан. отац и син. Потом. с циљем да та завера упропасти Галовог ујака. И. њима су. жалећи за прошлим. подстицао смелост Гала у спровођењу опасних замисли. Он je био син Хермогена.које je истовремено мучила и несташица и жестока ћуд. no наређењу. и јаке бујице.ИСТОРИЈА. кад су стигли до места Кратере. аламанским краљевима који су честим упадима пустошили галску земљу уз своју границу. прогнана су оба Аполинара. Тиме je Руфин . некадашњег генерала коњице који je како смо већ описали . у то време преторијански префект. чекајући намирнице чије су преношење из Аквитаније спречавале пролећне кише. X HA МОЈЊУ AJIAMAHA ЦАР КОНСГАНЦИЈЕ СКЛАПА С ЊИМА МИР 1.3 чим je отпочело топлије време. послат je у Кабилону Еусебије. 3. кренуо je из Арелата и стигао у Валенцију. кад je довезена храна у изобиљу. нестрпљива због закашњења. који су no навици дрски и непријатни према цивилним чиновницима. У међувремену сва војска окупила се око Кабилоне и беснела je. које je кришом раздељ ено будућим подстрекачима побуне. Овај потхват био je лукаво смишљен. пошто уобичајене намирнице још нису биле довезене. скривао. док се ту мало дуже задржао. 5. њега су натерали да лично оде војницима . спроводио и даље истраге ове врсте. колико дуго je могао. После погубљења многих људи. цар je. где je њихова вила. 9. Наиме. 2. дошао je Херкулан. бачен у крајњу опасност. Констанције. 4. не вреди причати појединости да не бисмо прешли меру у излагању. a страхујући пред будућим. за време свог седмог и Цезаревог другог конзулата. Кад je Херкулан обелоданио шта раде Гал и његова жена. како не би. Он je донео са собом злато. један од царских гардиста. пошто je план одгођен. поломљене ноге и потом су убијени. што зацело треба избегавати. које су падале чешће него што je уобичајено. узрујаност своје душе. Али. 6.растргнут у метежу светине у Константинопољу. путеве од којих je већина . Њихово убиство нимало није ублажило Галову жестину и он je. на двадесет четири миље од Антиохије. Али. Прешавши тако. требало je да умири и да им објасни шта je прекинуло довоз намирница. утолико више јер није имала ни залиха хране. XIV КЊИГА 49 основа. Њих. настојник царске ложнице.

који саветује кори- . излагање истине увек je једноставно. на свом положају и у свом срцу размисли. 7. примите благонаклоним ушима ово што ћу сажето изнети. да укратко изложим и објасним зашто сам желео да сви овде заједно будете. 8. показао je ноћу плићак којим се могла прећи река. један мали број људи тог племена. одупирало и својом бројношћу спречавало Римљане да поставе мост од састављених бродова. о којој се глас. или зато што су принете жртве ауторитативно забрањивале ступање у бој . мимо сваког очекивања туда пређе. преко посланика које видите.ублаже свој. којима су били поверени виши чинови у војсци. двоумио се шта да предузме. док се као чувар туђе безбедности подједнако брине о свима. A варвари. откриће да je истина да војник свугде. император. Висок ступањ ваше славе.на изглед изненада променио одлуку и окренуо се мирнијим решењима. вољом богова. Агилон. Јер. ако сам . разматран. „ Нека се нико не чуди.50 АМИЈАН МАРЦЕЛИН била покривена снегом. док би непријатељу. стигавши у варварске крајеве вођен вашом оданошћу . 9. стигли су у Раураке. који су уживали поверење као људи који својим десницама бране државу. 14. наједном стиже неки водич. да није. A било je могуће да војска. Па. и пошаљу прваке да моле за мир и милост за своје преступе. Како je подухват изгледао немогућ. као обазрив и опрезан човек. дотле чврст отпор. и да то одмах одлукама треба и остварити. пошто му je било плаћено. неповољних ауспиција. Задржани су. молим вас. како неки сматрају. Заузевши место на трибуналу. брине за себе и брани сопствени живот. рекао je овако: 11. Осумњичени и осрамоћени су Латин. дакле. бацајући одасвуд стреле као гр^д. застрашио je и аламанске краљеве и народе. Кад. макар како био јак и у напону снаге. нуде.да ли због.после исцрпљујућих напора дугог путовања и након обилне набавке намирница. Сматрам. убеђен je да се све односи на ту заштиту и да треба брзо зграбити сва средства која дозвољава ситуација и која му се милостиво. трибун царских штала и Скудилон. 10. 12. командант штитоноша. брзо растући. A свестан заповедник. преко тајних гласника обавестио о овоме своје сународнике. одвукли пажњу на друго место. проширио и до становника најудаљенијих области. добар познавалац ових крајева и. место на обали реке Рајне. посланици оба краља и предлог je дуже време. окружен свитом високих достојанственика. моле за опроштај поступака и за мир. 13. комес гарде. Они погнуте главе. ако сваки од вас. прихвативши оно што je било разумно у насталој ситуацији . Кад су се сложили да треба прихватити мир који се нуди под правичним условима. у тајности. веома забринут. Ту се мноштво Аламана. ето. верни моји саборци. Јер. сазвана je војничка скупштина да би се о овом изјаснио и император. случајно.

уколико се не нађе неко ко ће спречити његове тежње ка вишем положају. одлучио je да Гала позове љубазним писмом. био убијен без икаквих тешкоћа. чекам шта ћете ви. верујте ми. већ. да бисмо добили савезнике уместо непријатеља. Овом плану противила се гомила превртљивих ласкаваца. често погубну за наше провинције. Јер. пре него што цезарева дрска смелост не провали и не окрене прилике у своју корист. и Еусебије. 3. што они обећавају. чија je жеља за добити у то време превазилазила меру људског. Укратко. да бисмо избегли неизвесност рата. према варварским обичајима. затим да бисмо без проливања крви. уколико je то и ваша воља. On- . решен да као мирољубив владар.ИСТОРИЈА. одлучити. XIV КЊИГА 51 сно. преко мере склон да чини зло. снажним замахом уклони. они су тајним дошаптавањима потхрањивали измишљене злочине. кад Цезар оде. као најтежу сметњу и препреку. неће се приписати лењости. Једва што je завршио говор. већ умерености и хуманости. Најзад. Ту je. Ha то их je највише подстакло сазнање из бројних похода. мада војна труба ћути. Захваљујући служби везаној за лични живот владара. a цео скуп се спремно сагласи са оним што je желео император и похвали његову намеру да склопи мир. 2. Њима су се придружили и други царски евнуси. да je Фортуна бдела над царем само у унутрашњим немирима. жесток и брз у прављењу сплетки. a кад су се водили спољни ратови. ублажили њихову дивљу охолост. оборен тежином оружја и војном силом. тадашњи настојник царске ложнице. 15. јер осећа да нам не недостају ни чврстина према побуњенима. размислимо о том да није побеђен само онај непријатељ који падне у борби. догађали су се већином порази. као судије. Констанције размишљао о том да Цезара. Они су говорили да ће. међу којима je био и Арбитион. XI КОНСТАНЦИЈЕ АВГУСГ ПОЗИВА ГАЈ1А ЦЕЗАРА И ОДРУБЉУЈЕ МУ ГЛАВУ 1. добровољно ставља под јарам. Пошто je после тога. бити опасно оставити Урсицина на Истоку. Најпре. ни благост према молиоцима. Тако би он. саветујући се са блиским људима у тајним ноћним разговорима о томе каквом силом или лукавством да то постигне. лишен заштите. умерено поступам сад кад je срећа на нашој страни. склопио савез. затим. да то из више разлога треба прихватити. под изговором да се ради о врло хитним државним пословима. оно што исправно будете одлучили. сасвим сигурно и онај који се. одбацивши терет других брига. no завршетку свечаности цар je отишао у Медиоланум да тамо проведе зиму. И тако je.” 16.

Најзад je изабрао као најбоље да се учини следеће. тиме je свакако циљао на пустошење Галија. са каквим распоредом и појачањем трупа да се разбију напади парћанских племена. Но. Овоме je додао . Кад смо примили писмо . Галову жену. Они су свесном намером постали познати no многим вештинама оружјем и no спретности удова. Гал je стално примао писма од императора.35 6. убрза свој долазак. 4. пристрасно. ако не буде пазио. док су се други прибојавали среће коју je Констанције чешће имао у унутрашњим сукобима. за коју су погодни и лепотом тела и младошћу. 8. 10. моћи ублажити. уколико се за то укаже прилика Међутим. прелазећи дневно велика растојања. a да су Гала. мада се двоумила. него. што су постигли свакодневним војничким вежбањима. који иначе има дивљу нарав. изненада je умрла од грознице.кад ra оправдано омрзну сви слојеви .и пронашли могућност за превоз. кришом je тежио владарском положају. Притиснут тако невољом и очекујући најгоре. Усред ових тешких и узнемиравајућих догађаја. 7. доказујући.52 АМИЈАН МАРЦЕЛИН терећени нездравом завишћу. дође к њему.знаци власти пренели на синове заповедника коњице. После њене смрти Гал. да ће га. кад je стигла у Битинију. плашећи се његових честих излива крволочности. оклевао je. у месту које се зове Цени Галикани. он je узбуркане душе.послат je комес Проспер. мрмљајући како су његови већ одрасли синови одгајани за царску власт. као да жели да му и она најзад дође. да га у одсуству замени. схватајући да je пао ослонац који га je подупирао. усмерио je свој дух пун стрепњи једино на ту мисао да Констанције све поверава само сопственој одлуци и да неће примити никакво извињење нити опростити погрешке. разапињући кришом замке. пошто je склон убијању рођака. . После тога. A да Урсицин не би посумњао у његове пријатељске намере. 9. Прво je позвао Урсицина да. Кад je ово и томе слично ударило у плашљиве Констанцијеве уши.ако дође . са два разлога се плашио издајства најближих: једни су се. уз највеће почасти. више пута мењао одлуке. Усред терета ових огромних брига.и казнити смрћу. били су на путу да упропасте овог врлог човека. A она. Констанције je позвао и своју сестру. која прете ратом. већ да свако према својој моћи треба да joj помогне кад je у опасности да потоне. као свог брата. да држава нити треба нити може да се дели.ако не буде обазрив . ухватити . уз много лажне љубазности. подметнути људи подстицали на крваве злочине зато да би се . преостало je да Цезар. под изговором да треба заједнички да реше хитне ствари. 5. због окрутности и превртљивости плашили њега. пожурили смо у Медиоланум. у нади да ће га. увек изложене и отворене за гласине овакве врсте. који га je опомињао и молио да дође. брижно размишљајући шта да предузме. ипак je кренула. Да би отклонио сумњу.

град под планином Хемимонтом. послале неколико својих војника да га. или да саслуша поруку. несигуран у погледу будућности. И да не би Гал. A они су се уздали у своју снагу. ушао у Хадријанопољ. a да га није ни поздравио. комес гарде. као благ и милостив. такође и то да je у Сирији Галерије. кад судбина стави руку на човека.ИСТОРИЈА. неки други су долазили да га надгледају. 11. разбеснео се преко сваке мере. no царској наредби. 16. Кад je Констанције то сазнао. како каже стара пословица. Гал. a касније префект града. јер су у великом броју били распоређени no оближњим логорима. дрско прошао град. и трибун штитоноша no имену Баинобауд. које je повео са собом. 15. собара и трпезара. Тад je сазнао да су тебанске легије. да ће га. Луцилијан. Навлачећи одговарајући израз лица. крене из Антиохије. стигао je Скудилон. под плаштом нешто тврђе нарави. Али. прећи преко тога што je Гал из немарности учинио. као судеоника у својој власти. вођен злим духом: ишао je из дима у ватру. мешајући ласкаве речи са лажним заклетвама. да су се Диоклецијану и његовом колеги цезари као помоћници покоравали и да нису имали стално седиште. којим су га пожуривали да крене. изговарајући се административним пословима. 14. уз чврста и поуздана обећања. стизала писма. приредио je. често му je говорио како брат од стрица жарко жели да га види и да ће он. десет јавних кочија. једини од свих навео Гала да крене. случајно покушао нешто за свој спас. који се раније звао Ускудама и дванаест дана je обнављао снагу. признати и за савезника у великим напорима које су захтевале северне провинције. 12. Тако je. међутим. узео je. тако да није M o ­ rao тајно некуда ићи нити шта покушати. тада квестор. Гал није имао прилику да их види. трибун штитоноша. заведен овим мамцима у наду на боље. који je био упућен у Арменију. У то време je и квестор Тауро. већ дуго времена исцрпљене. XIV КЊИГА 53 не тако давни пример. ни посетио. . оставивши сву пратњу. у пурпуру. лукав и мајстор убеђивања. Покривеног прашином. Међу њима je био Леонтије. једна за другим. прешавши простране равничарске области. коњичке игре и кочијаша Торака овенчао победничким венцем. охрабре да ту остане. Али. истрошену напорима. које су зимовале у оближњим градовима. као у мирна и срећна времена. због сталног надзора околине. изашао пешке скоро миљу у сусрет колима разљућеног Августа. Он je. Како су. A кад je ушао у Константинопољ. намерно су уклоњени сви војници који су били на дужности у успутним градовима. И као што обично бива. осим неколико слугу. према наредби. После многих других посланика. већ су се према потреби кретали тамо-амо. те му се разум затупи и замрачи. 13.

император je. Најдиректнијим путем. заједно са Андемијем из државне полиције.” 23. И док су га ту. Ту су се све мреже завере расплеле. где je. како знамо. дође журно Еусебије. Водио je војнике изабране од оних које je император задужио доброчинствима. И. ставио га je у приватна кола и довезао у Истру. бележник Пентадије и трибун гарде Малобауд да га. полумртвог због страха пред блиском смрћу. тада настојник царске ложнице. после тога ништа више неће догодити. понесен неутољивим гневом и жељом за осветом. свезаних руку. јер се човековим животом не плаћа никакво доброчинство. 20. у нади да ће тиме добити што тражи. тражи другу накнаду. да га je девет месеци носила у утроби: „Најдража мајко. град у Норику. који je за време Гала био на челу гарде. и бацали у канџе Фурија 18. 17. 21. no принцепсовој наредби. предвођени Домицијаном и Монтијем. no императоровој заповести натерају да им објасни због чега je заповедио да се погуби. Свакако није знао шта je Александар Велики одговорио мајци када га je пожуривала да погуби неког невиног човека. као презрен и безначајан човек. из подсвесних мисли и брига које узнемиравају душу човека. ушавши у смирај дана унутра. 19. те je био сигуран да их неће поколебати ни сажаљење ни мито. као неки зли разбојник. хватали су га. И. и понављала му. и полицајца Аподемија. његова чула мучили су ужаси авети које су шкргутале око њега. ноћна виђења која ми зовемо (pavracrla . како му се чинило у сну. a он je проклињао своју непромишљеност због које je препуштен. био оптужен за велеиздају и ослобођен захваљујући неким смицалицама . Сада више ствар није вођена скривеним преварама. осудио га je на смрт. док природа почива. појединачно. a велики број поубијаних. ослобођен телесних веза. некад погубљен Константинов син Крисп. Пошто су му унакажени лице и глава. остављен je безобли- . на милост и немилост најгорим људима.54 АМИЈАН МАРЦЕЛИН терали су га са свих страна да убрза пут. ствара. Тако му je тужна судбина отворила кобни пут којим je предодређен да буде лишен живота и власти. устај”. рекавши: „Хајде. чували. Чак и за време одмора.затим Пентадија. како смо већ рекли. пошао je у Петовион. мењајући коње. тада још бележника. Сазнавши за то. сваки од убијених у Антиохији. стално будан и неуморних покрета. Обливен Адрастовим бледилом37 једва je био у стању да каже да je већина погубљена на захтев његове жене Константине. пошто се изненада појавио комес Барбатион. већ je Барбатион део палате ван зидина опколио наоружаним људима. сматрао да ће обезбедити сопствену сигурност тек онда када уклони Гала Пославши Серенијана . 22. тврдећи му и заклињући се да му се. Наиме дух. лишио je Цезара царског одела и обукао му обичну тунику и огртач. И тако je посечен.који je. близу града Поле.

a убрзо страдала су тешком смрћу два човека који су Цезара. мада кривог. постављено. управља урном удеса. пресуђује и решава поступке.час притиска уздигнуте вратове надмених и одузима им снагу. такође. Био je упадљиво лепог изгледа. осуђен je зато што je Гала упропастио кривоклетством. изазива промене среће a оно што смо започели no својој вољи. и мајке Гале. која му je тек пробијала. и жртвован je . узвисујући их са дна ка срећном животу. Рођен je на имању Ветрена у Етрурији. као краљица спорова. везујући неразрешивом мрежом нужде ташту надувеност и охолост многих. Подигнут на највиш и врхунац среће.Галовим Манима. правда вишњег божанства посматрала je обе стране. XIV КЊИГА 55 чан леш човека који je донедавно био страх и трепет градова и провинција. A Барбатион. Она. која награђује добра дела. a час уздиже добре. плаве косе и браде. Јер и Гал je страдао због својих окрутних поступака. она je оличење Заштите и свеопштом влашћу управл>а судбинама појединаца.39 27.a да нико није оплакао његову смрт . као што су се разликовали и Веспазијанови синови Домицијан и Тит. који je дуго пре тога смишљао лажне злочине против Гала. како je дефинишу други. повраћајући сопствена плућа. Kao осветница ових и небројених других злочина.41 Мада то . сестре Руфина и Цериалиса. после четворогодишње владавине. наступа понекад . a час их потапајући у дубине Кокита. којима се игра са смртнима.згађен над самим собом . A толико се разликовао од умереног понашања свог брата Јулијана. брата цара Константина.40 29. који су се дичили конзуларским одорама и префектуром.и дала joj да држи жезло. 8 25. понекад завршава друкчијим исходом од оног коме смо тежили . 26. изнад месечевог круга.да би сви мислили како она долази брзином птице . Она. Скудилон je умро од чира на јетри. 24. али му je ипак давала зрелији и достојанственији изглед.ИСТОРИЈА. час подижући неке до звезда. као нежно паперје. од оца Констанција. Њ у стари теолози замишљају као кћер Правде и говоре да она од најдубље вечности надгледа све земаљско. Због тога joj je бајковита старина прикачила крила .мењајући и мешајући многе људске подухвате. упознао je њене ћудљиве преокрете. Овом превременом смрћу Гал je . и преврћући тренутке успона и падова како то она зна . да се зна да се она вози кроз све елементе и влада васионом.завршио живот у двадесет деветој години. a испод ње ставила точак. 28. како многи људи сматрају. због чега je тајним доставама оптужен да тежи вишем положају од команданта пешадије. Али.a камо среће да je то увек . Или. љубазним улагивањима и лажним заклетвама одвели у мрежу смрти. чије je друго име Немеса Она je моћно божанство узвишеног закона.Адрастија.

34. после вршења империја.56 АМИЈАН МАРЦЕЛИН потврђују безбројни примери. краљем. A кад би неко хтео да сазна разне ствари које се непрестано догађају.45 A колико je Римљана. узвисила до имена Псеудо-Филипа. Она je Андриска42 из Адранитене. предала Нуматинцима. Њеном неправичношћу je Помпеј . то би значило бити безуман као онај који намерава да преброји зрна песка или да измери планине. други се пен>е до ненадане власти. 32. ипак ћу навести неке. сјајног порекла. роб и бивши робијаш. грнчара. a трећег истерују са највишег положаја.убијен у Египту ради задовољства евнуха. управником основне школе у Коринту. 33.назван Велики 44 због дел5 која je извршио . a законитог Персејевог сина научила да гвожђарским занатом зарађује за живот. 30. Клаудија Корзиканцима. макар површно. Оваква променљива и непостојана срећа начинила je Сицилијанца Агатокла. подигао устанак одбеглих робова на Сицилији. посекли џелати? Док једног одводе у окове. a Регула препустила дивљим Картагињанима. Ветурија жестоким Самнитима. од којих су дрхтали народи. . Такође je и Еун. који су због небудности ове господарице догађаја загрлили колена Виријата или Спартака46? Колико су глава. који je био страх и трепет народа. 31. Она je Манцина. рођеног у ваљарској радионици. a Дионисија.

официр Констанса.. Ханибалијан. 16. свог брата од стрица. 780. 4. 18. када je победио краља Антиоха III. 15. Толико присуство војске указује на озбиљност ситуације. 7. е... ст. 289-289. 64. понекад непрецизан у навођењу војних јединица. 353. 11. 10. владаром Галије. о којима Амијан говори касније. Публије Валерије Попликола no традицији je један од првих римских конзула no установљењу републике. нап.19. Сараценима Амијан назива сва номадска племена која су у то доба лутала простором између Месопотамије и Египта. ст. али je Констанције победио узурпатора и после две године успео да поврати Галију. Констанс je после ратних неуспеха убијен. Магненције. г. јер je у Риму претила глад. Личност из Теренцијевог Евнуха. међутим. који никад нису били потпуно покорени. уз кога се тада. Serres су Кинези. г. г. To je било 335. за владе Констанција II. г. 2. 19. навршило двадесет девет година његове владавине. Исауријци су планински народ с југа Мале Азије. Gallćtier. 25.Г. 5. 206. 5. пре н. Ову статуу подигао му je син десет година доцније. Није сигурно да je ово веран цитат Симонида. 7. Амијан je. прогласио цезарем. Уп. 17. срећу се код више писаца. 3.ИСТОРИЈА. био се прогласио 350. Радња 14. Овде Амијан no сећању наводи Хесиода. Мисли се на магију. у Месопотамији. 12. Мисли се на Урсицина. споменутог у 6. 6. после чега се Магненције убио. na ово лако не морају бити три пуне. Констанцијевој сестри и кћери Константина Великог. као и Сципионове кћери. 10. magistra equitum. 2. класичне легије. Послови и дани. кога je Амијан познавао само посредно и делимично. Исто je учинио пре њега . Констанцијевог брата и савладара. 9. рачунајући и период када je био цезар. 67.ОБЈАШЊЕЊА 57 1. Реч je о Константини. краљ Понта. Префект Рима Симах био je наредио протеривање странаца 383. Реч je о коњским тркама и о њиховим навијачима. 16. строго забрањену законом. књиге (књиге 1-13 су изгубљене) почиње 353/354 год. 14. 13. Случај Регулове жене. који je Констанција Гала. у XXIII. У говору Pro Cluentio. налазио и Амијан. Његову сахрану спомиње и Ливије. кога су у Првом пунском рату заробили Картагињани. XIV КЊИГА . погубљен je две године доцније. Ова књига написана je после протеривања странаца из Рима 383. Заправо се 10. 8. 46. Био je конзул 191.

ни под мучењем. јер je и с£м пратио Урсицина на овом путу. V в. носили огртаче no којима се одмах могло препознати њихово занимање. To je 354. Curator urbis je у раном царству конотролисао финансије већих градова. г. a Помпеј je. Философи су. Вулкације Руфин. г. 30. „Штитари”. није хтео да ода заверенике кипарском краљу Неарху. сада се бира између локланих угледнијих људи и нема неку стварну функцију. пре н. 23.58 XIV КЊИГА -ОБЈАШЊЕЊА и Орфит 353. све до Валентијана. г. Био je конзул 78. 34. Сандан je аутохтоно божанство Каликије. 33. a други Мантин син и оснивач многих градова. пре н. Није сигурно да ли je 383. г. 25.). са младим Зеноном. 26. е. Јеврејима je остављена аутономија и првосвештеник. Амијан je овде помешао Зенон из Елеје (творца познате апорије о Ахилу и корњачи. 32. наиме. Пурпурну одећу носи само цар. Тигран je завладао Сиријом 83. један je Лапит. овај детаљ помињу и ранији писци. 36. 29. међу протераним био и наш писац. Селеукиија je у почетку била главни град његове државе и постала je важан трговачки центар и расадник грчке културе на истоку. али Јудеју није претворио у римску провинцију. 28.. покорио Јерменију и начинио Сирију римском провинцијом 64-63. који. као и независност приморских градова. г. пре н. 22. г. Овде je реч о Диоклецијановој тетрархији. 21. Катона Млађег су 59. „четворовлашћу”: Диоклецијн и његова савладар Максимијан имали су . пре н.. Помпеј je заузео Јерусалим 65. 24. и оваква наруцба би указивала на нечије узурпаторске припреме. Мопсус je име два античка врача. и 356.е. протеравши Митридата с Понта. Амијан овде говори у множини.е. 27. натерали на то да би га за извесно време уклонили из Рима. 20. вршио je највише магистратуре под неколико римских царева. г. Брата Птоломеја XII Аулета. И б. год. који му je поверио префектуру Италије. е. стоичарем. 31. Селеук I Никатор основао je овај град на Тигру око 312. г. који je касније изједначен с Херкулом. Галов ујак. Scholaepalatinae су дворске коњичке јединице којима су припадали и scutarii. Мешани су један с другим још у антици. 35.

Амијанова слика Фортуне. М. г.е. Калвина су победили Самнити 321. У митологији Кокит je једна од река у подземном свету. поразили су Картагињани наредне године и послали на реч у Рим да пред сенатом преговара о размени заробљеника. a no његовом повлачењу са власти.е. г. Лузитанац Виријат усепо je да се одржи против Римљана. 43. али je no наређењу његовог сина убијен приликом искрцавања. богиње среће.е. пре н. 42. 39. г. пет војсковођа који су за казну предати непријатељу: Манцина je сенат предао Нумантинцима (Шпанија) 133. г. у герилском рату од 150. 45. август (305-311). титуле цезара. митолошки краљ Арга. Спартаков устанак трајао je од 74-71. 38. Овај велики устанак трајао je 136-132 г. пре н. прави Персејев син.е. пре н. 40. Галерије je био Диоклецијанов цезар. пре н.XIV КЊИГА .ОБЈАШЊЕЊА 59 титуле августа. Примере из грчке историје следе они из римске републике. живео je неко време у Риму. Клаудије Цинеан склопио je неовлашћено мир са Корзиканцима 236. Њима се посвеђују и надгробни споменици (Dis manibus). смртно je пребледео кад je чуо за смрт својих зетова при нападу на Тебу. a млађи савладари. .е.. које су они изабрали.е. Адраст. зарађујући за живот као ковач. свом штићенику. чувеног победника у I пунском рату 256. Александар. који je побеђен 168. пре н.. после почетних успеха био je потучен.е. краљу Птоломеју XI Аулету. страдао je после повратка у Африку. до 139. 37. Тит je био идеал правичног и човекољубив владар (79­ 81). 44. Мани су сени (душе) покојника. сасвим одговара њеним ликовним представама у антици и средњем веку. пре н. г. 41. Андриск се издавао за сина македонског краља Персеја и 151. a Домицијан (81-96) суров и крволочан апсолутиста. подигао на устанак Македонце против римске власти. Регула.е. 46. г. пре н. и то бледило му je остало до краја живота. г. као и жртве. Помпеј je после изгубљене битке с Цезаром побегао у Египат. јер je побеђен и јер je склопио неприхватљив уговор. пре н.

.

) .год.XV КЊИГА (354-355.

.

II УРСИЦИН. пишући својеручно. када прекида неумесно развлачење. која нама изгледа огромна. no његовој жељи. која je мрска свим добрим људима. два владара . a која je све више расла и угрожавала . Кад je стигла изненадна вест да je тежак и скоро безнадежан подухват према наредби извршен сасвим лако.како то клеветници сматрају . зазвучала je труба опасности од суђења.требало je да размисли о оном што je прочитао или чуо. Урсицин je . требало да изазове негодовање онога који je говорио да je свој живот и понашање напорним трудом изградио угледајући се на културне владаре. Јер. 3. Колико сам могао да истражим истину.оне које je животно доба омогућило да сам видим. ЈУЈШЈАН. зграбио je његове ципеле и понео их. Убрзо после жалосног убиства Цезара. НАСГОЈНИК ЦЕЗАРЕВЕ ЛОЖНИЦЕ. мењајући често коње. понет овим промишљеним настојањем за додворавањем. целог свог живота ватрени подстрекач нереда. према величини васионе запрема колико једна мала тачка. додуше у различито време.сувише дугог дела. као и оне о којима сам темељним испитивањем сазнао од учесника Остало. сложивши no реду различите догађаје . ОПТУЖЕНИ СУ ЗА ВЕЛЕШДАЈУ 1. као да су плен са убијеног парћанског краља. од којих je неке претераним терањем сатро. И ГОРГОНИЈЕ. према речима неких.због зависти.лишени су власти као да су обични војници. називао господарем целог света. одмах удаљио од правде. A то je. Пре него што су у Норику Гала сасвим опљачкали. 2. 4.Ветранион и Гал . Ушавши у двор. чак и да je владао Демокритовим бескрајем светова о чему je на Анаксархов"2 подстицај сањао Александар Велики .I ЦАРУ JE ЈАВЉЕНО O СМРТИ ЦЕЗАРА ГАЛА 1. ништа не одузимајући од целовитог сазнања догађаја. цела земља. Ha то се Констанције. Аподемије. што ће саопштити следећи текст. БРАТ ЦЕЗАРА ГАЛА. краткоћа je за похвалу само тад. a поуздано сматрајући да ће одсад бити безбедан од било какве смртне опасности. тежећи за допадањем почели су да ласкају и уздизали су до неба цареву способност и срећу. не плашећи се нимало . највиши дворани. испричао сам. да. и као први весник стигао je у Медиоланум. бацио их je пред Констанцијеве ноге. како једногласно тврде астрономи. ЗАПОВЕДНИК КОЊИЦЕ ЗА ИСГОК. Наиме. и то тако неумерено да се понекад у диктираном тексту потписивао са „ Moja Вечност” и да се. Јер. изложићемо према својим способностима дотерано.

и ту je краће време боравио. надахнута божанством. прича се да je тако некад убијен Домиције Корбулон . са царем дуго већало о овом питању. Наиме. јер je то жарко желео. a да поменутог војсковођу траже и за унутрашње и за спољне послове. неком незаситом жељом да нашкоди упрљао своју савест. 9. И мада je Јулијан порицао оптужбе и доказао да ништа од тога није чинио без заповести. дотле бројни. према важећем реду. Kao подземна змија која чека и вреба у заседи крај скривеног отвора и напада усамљене пролазнике изненадним скоком. Но. биле затворене да прихвате праведну и уверљиву одбрану. кад падне ноћ.64 АМИЈАН МАРЦЕЈ1ИИ његов живот . Под видом лажне добронамерности. тражећи од моћних заштиту и обавијајући се око н>их као бршљан око високог дрвећа. он je био необично вешт у постављању опасних заседа невином човеку. отме и без суђења убије. јер улива страх перијском народу. Али. 2. били отишли ка моћнијим. Одлучено je да се.у оном прљавом времену Нерона 3 6. Урсицина je нападао Арбитион. 5. 7. сметало му je то што су цареве уши.премда га никад нико није увредио нити изазвао.оптужен за велеиздају. И тако се. из мржње према туђој срећи . После овог било je још догађаја за које би се могло рећи да су се десили под повољним ауспицијама. овај човек узвишена духа стајао je непомично пред догађајима.поуздан и обазрив бранилац провинција . у присуству неколицине саучесника. због тајних дошаптавања сплеткароша. a у то време био je и врло моћан. јер се кажњавало no закону. дешавало се понекад да су богаташи.у жељи да студира слободне науке . настрадао би под притиском групе ласкаваца да му није помогла краљица Еусебија. 8. Кад je већ све било договорено и када су људи одређени да га убију чекали заказани час. тада ван видокруга војника. ликтори прелазе од достојанственика њиховим наследницима 4. као што обично. a онда му je било допуштено да иде у Грчку ради образовања. Приписивали су му два неправична злочина: да je са имања Мацелум 4 у Кападокији прешао у Азију . иако га je јавно називао колегом и храбрим јунаком. куповали ослобађајућу пре- . пазећи да се не понизи и уздишући из дна душе што je невиност тако мало безбедна A то je било утолико жалосније јер су пријатељи. Урсицин.чак пошто je и сам задобио највише војно звање . близу Медиолана.и да je видео брата кад je овај пролазио кроз Константинопољ. Онда се клеветници окоме на Јулијана. 3. Одвели су га у град K omo . који само што je пристигао на двор. тако je и он. A они су ширили клевете да je Констанцијево име нестало у свим областима Истока. касније чувеног владара. цар je ублажио намеру и наредио да се безбожни злочин одгоди за другу прилику. или су оптужбе биле одбијане као празне и неосноване.

вратили су се тријумфално и саопштили владару шта су учинили. Међу њима су се нарочито истицали Пауло и Меркурије. звали „гроф снова”. a остале осудили на смрт. И. јер су се удови целе државе развлачили несрећама које су се догађале. Није то било као кад су они Верови Цибирани лизали трибунал једног легата. вртећи понизно репом. како je напред речено. као што неки мајстори у рвалишту знају да у борбама покажу невероватну вештину. добио надимак „Ланац” . јер . подједнако неправични и крвожедни. правда je засењена сложним лажима евнуха завереника и он се избавио из опасности и био ослобођен. XV КЊИГА 65 суду no високој цени. Арбитион и Еусебије. удова ослабљених у ланцима. као и друге. напречац су били кажњавани. тада настојник царске ложнице. 3. Док се ово догађало у Медиолану. Они су. разметао се. напунивши гробове мртвима. они су због многих мука проклињали живот. доведене су са Истока у Аквилеју поворке војних лица и већи број дворских службеника. Онда je Констанције још ватреније. са необичном маштом у измишљању сплетки. 2. као да жели да преокрене одређен ток судбине. коме je било поверено старање над царевом ложницом. опет. 4. a он се у таквим и сличним случајевима отворено показивао доследан и строг. Овај je био пореклом Персијанац. мучењем и прогонством. са унутарњом злобом из потаје уједа . јер чворове његове замршене клевете нико није могао размрсити. Оптуживали су их да су учествовали у Галовим суровостима и да су они растргли Домицијана и Монтија. III КАЖЊАВАЊЕ ПРИЈАТЕЉА И СЛУЖБЕНИКА ЦЕЗАРА ГАЛА 1. A Пауло je. послани су да их саслушају. не испитавши никог темељно и не правећи разлику између невиних и кривих. Мада je на основу његовог признања било јасно да je био учесник. Стога се понекад истина покривала лажима. казнили једне шибањем. скоро без даха. широм отворио срце многим сплеткарошима. a потом и сиромашне и богате.тако се и он често убацивао на гозбе и . Тако су се одмах сакупили многи прислушкивачи гласина који су зверским уједима нападали и оне на највишим положајима. обојица невероватно разметљиви. који су после ових суноврата пропали. без разлике. Паудо je био секретар. a Меркурије je од трпезара постао благајник .као што пас који. 5. a понекад и подстрекач смелих подухвата. Тих дана доведен je и Горгоније. a лаж узимала за истину. друге су деградирали у обичне војнике. a онај први рођен у Дакији. A сиромашни. 10. Меркурија су. који нису имали средстава за свој откуп.ИСТОРИЈА.

7. као саучесницима у Мариновом самоубиству. без икаквог оклевања. Но. на његову заповест затворени и Африкан и сви високи гости смртоносне гозбе. неки од гостију. помиловани су на Арбитионову молбу. на ослобођење. он се убоде у бок ножем који je случајно нашао и. кад су дошли у Аквилеју. према заповести. мада неизвесном. 8. a пре тога војни инструктор. Будући да се глас о овоме проширио no народу. a нагао. Након тога. са надом.доведе. којима je било одређено само прогонство. искрснула je у Илирику још једна несрећа која je. Он je одмах. према наредби коју je сам захтевао. Онда je послат гардиста Теутомер. погубни достављач. који je био покретач оног опасног разговора. ако би неко испричао пријатељу шта je видео у сну кад душа слободко лута . нема снова. човек глуп. Један од ових. овај je био увек жедан предузимања крајњих мера. . a неки учени људи жалили су што нису рођени под планином Атлантом где. доћи до жељених промена. агент државне полиције. Протектори. учинио још горим и улио то у отворене цареве уши. 9. остављамо најученијим природњацима. људи су бежали од тога да признају ноћне снове. као на крилима. многе људе одвела у пропаст. 10. наставио je. толико запалио да су. у Сирмију. Марин. a неки су се са несхватљивом лудошћу заклињали да су им то открила предсказања предака. тада заповеднику службе преторијанске префектуре. извукавши виталне органе. трибун на располагању. a иначе жесток no природи. Ha гозби намесника Друге Паноније. И. судећи no предзнацима. зашто je то тако. Други су тврдили да ће. остављен je у крчми док су се прикупљале ствари потребне за пут. осуђени на казну затвора. Пошто су признали да су на гозби збиља слободно разговарали. пријавио je ствар као озбиљну Руфину. умре на месту. са још једним колегом да их извуче и да их све под теретом ланаца . натопљени пићем из великих пехара и мислећи да ту нема потказивача. само због празних речи. Остале су одвели у Медиоланум где су их мучили справама. толико би пред непознатим једва признали да су спавали. као да je крив због неопростиве грешке. како je било наређено. како кажу. Африкана. због тога би човек. и познат no урођеној злоћи.66 ЛМИЈЛН МЛРЦЕЛИН скупове. био прогањан тешким теретом судских оптужби. Али. спремног и отвореног за сумње овакве врсте. слободно су критиковали власт као неподношљиву. жудећи и за оним што забрањују људски обичаји. они су. одлетео на двор и владара.Меркурије би то обојио отровним бојама. међутим. 6. Гауденције. 11. Усред призора тих судских истрага и строгих пресуда. да то ради још две године.

могла би од почетка бити пловна да не јури. док он чека са делом војске.. јер су често упадали у римске пограничне области. и Лентијензима. продужи са јачим делом војске дуж обале језера Бриганције и да се што пре сукоби с варварима. 5. непријатељи су неочекивано искакали из заклона и без милости пробадали што год се могло ударити разним врстама стрела. нити брз ток реке покреће језеро. магистер коњице. размакнуте обале. и мада je знао да je сваки почетак рата тежак. иако се улива у језеро. оценио je као исправно и корисно да. XV КЊИГА IV 67 КОНСТАНЦИЈЕ АВГУСТ ЛЕНТИЈЕНЗЕ АЛАМАНЕ ДЕЛОМ УБИЈА. Оно je дуго четири стотине и шездесет стадија и готово исто толико широко. 7. нити се надати спасу осим у брзом повлачењу. И нико од наших није то могао издржати. ДЕЛОМ НАТЕРУЈЕ У БЕКСТВО 1. . шумећи пенушавим вртлозима. које Ретијци што живе уз н>ега зову Бриганција. нити муљ језера задржава жустру реку na. Укратко ћу описати изглед овог места.ИСТОРИЈА. чува и своје име и целу снагу и без икаквог даљег додира меша се са водама океана. како приче казују. 3. Рајна извире у клисурама високих планина и тече жестоким налетом преко високих стена. пролази кроз лен>у. пресеца Јонско море и пробија се у близини вољене нимфе. улеће река. мирну воду и сече je no средини као неком граничном линијом na. никаквом силом човек се не би могао уверити у то. не чекајући да стигну гласници са вешћу о доласку варвара. 8. Тако и Алфеј. обузет жудњом за извором Аретузом. И кад то не би сведочио сам призор. аламанским племенима. осим тамо где je стара римска срчаност и разборитост створила широк пут. 6. Император je лично кренуо у овај потхват. који извире у Аркадији.. Арбитион. упркос варварима. намамљен je у скривену заседу и ту je. не може да помеша своју воду с његовом. више налик на бујицу. погођен изненадном несрећом. природи самог краја и суровом поднебљу. A затим. дакле. стигао у Рецију и Канинска поља и. стајао непокретан. сишавши у равницу и секући дубоке. улива се у пространо. 4. 2. као што се Нил стрмоглаво спушта преко катаракти. Арбитион. a неприступачно je због страшних дивљих шума. објављен je рат. после дугог саветовања. Наиме. Пошто je ствар тако завршена . него на лаган ток реке. колико ми план дозвољава. не примајући никакве притоке. као да су то елементи раздвојени вечним неслагањем. С обзиром на велику количину воде. A што je нарочито чудно. не повећавши се и не изгубивши ништа од количине воде коју je унела. округло језеро. У ово језеро.

подједнако рђав за провинције. 9. и Бапо. Аламани су идућег дана још дрскије нападали римске положаје и док je јутарња магла заклањала сунце. a Арбитион оклевао плашећи се неизвесности наредног сукоба. настрадао je велики број наших војника и десет трибуна. командант Унапређених. Непријатељи. заменик команданта оружане гарде. ево настаје вртлог нових несрећа. које би све у исти мах биле уништене да Фортуна. не размишљајући како да се заштите. Већина се ипак расула no стеновитим стазама и спасла се од опасности захваљујући ноћној тмини. будући способан да поправи овакво стање.68 АМИЈАН МАРЦЕЛИН Стога су се. јер су варвари слободно упадали. не у правом боју. Галије. откривајући леђа непријатељу. заповедник пешадијских трупа. повративши снагу. ПРОГЛАШАВА СЕ У КОЛОНИЈИ АВГУСГОМ И ДВАДЕСЕТ ОСМОГ ДАНА ВЛАДАВИНЕ ГОДАЈНИЧКИ JE УБИЈЕН 1.осим оних који су се спасли бекством . Зато je Силван. Они су себе. Узохоливши се због успеха. на цареву запо- . и изгледало je као да су састављени с њиховим леђима. у исто време прискочила су три трибуна: Аринтеј. расути. Кад се бој овако завршио. A изненада су изашли Скутари и када су били притиснути непријатељским четама. заветовали . једногласно су noчели звати све своје у борбу. настојећи да избегну рањавање. које су дуго биле занемарене. 13. равнатељка људских судбина. пометених бојних редова. V ФРАНК СИЛВАН. 11. придружио својој чети. a провинцијама нико није притицао у помоћ. Многи су лежали убијени заједно са коњима. пљачке и пожаре. a кад je свануло свако се. тако тужном и неочекиваном. Сениаух. 12.попут старих Деција1и . Наваливши као бујица на непријатеља. натерали су их да срамно побегну. који je заповедао четом коњаника царске пратње. појурили су из логора. јуришали су са исуканим мачевима. ЗАПОВВДНИК ПЕШАДИЛЕ ГАЛИЈА.за општу ствар као за личну. 2. шкрипећи зубима и обесно претећи. трпеле су крваве покоље. император се у тријумфу весело вратио у Медиоланум да ту проведе зиму.газећи преко гомиле лешева и натопљени крвљу погинулих. они који су се двоумили да ли да крену у борбу са друговима. није брзо окончала један врло опасан подухват. већ брзим окршајима на више места. откривали су незаштићена тела док су збуњено журили да се извуку и док су трпели ране од густих удараца мачева и копаља. са војницима под својом командом. У овом удесу. војници у нереду разбежали на све стране. 10. Кад су то спазили. После ових тешких догађаја. Сатрли су варварско племе . И док je већина била заплашена недавним поразом. Наиме.

оде да доведе Силвана. тражио je од Силвана. навикнутом да жедно испитује овакве и сличне сплетке. заповедник варварских одреда. како би у његовом одсуству натоварио на његова леђа терет тешких оптужби. и Едесије. на служби у двору или приватне личности. одмах дао тражено јемство.no природи плашљив чак и кад му ништа стварно не прети . За његов одлазак залагао се нарочито Арбитион. и написао je други текст који се веома разликовао од првобитног: као. Тврдио je. који je имао надимак Матиокоп. бивши комес царске имовине. Он je молио да му се дозволи да лично . прочитали на царском савету. на све могуће начине. наиме. наређено je да се трибуни затворе и да се доведу приватне особе чија се имена наводе у писмима. XV КЊИГА 69 вест кренуо у Галије.били саучесници и повереници преторијански префект Лампадије. A префект се надао да ће од владара примити награду. као будан и опрезан чувар његовог живота. као један од њему блиских људи. он као да je говорио у ветар. као најближе пријатеље. 3. 5. Динамије je сунђером обрисао текст писма. ништа не подозревајући. препоруке за пријатеље. да ће се вратити . Овај свежањ писама. да му помогну у настојањима да се успне на више положаје да би тако постао владар. јер je Силван. . Кад су писма. обрнуто. састављених на основу сопственог смисла за фалсификовање. довео je колеге и жестоко се противио. погођен неправичношћу овог поступка.оставивши породицу као таоце и уз јемство Малобауда. Њих je поменути префект. да ће уколико пошаљу неког непознатог.ИСТОРИЈА. 4. јер je тешко подносио и што je овај још жив. трибуна тешко наоружаних трупа. 6. Силван увијеним изразима моли и подстиче пријатеље. састављена врло лукаво. молио je да се. Он je смислио бесрамно злодело у којем су му према неизвесним гласинама .можда пореметити план. вичући да људи одани царству никако не смеју постати жртве страначких сплетки. ушавши одређеног часа у личне цареве одаје. вешт и искусан у преварама. тајно их предао владару. Динамије. Малобауду допусти да пожури и изврши то што je cS m Маларих обећао. који уопште није крив за покушаје за које га окривљују непријатељски сплеткароши. И мада je оно што je саветовао било корисно. 8. био позвао на прославу свог конзулата. непрекидно je радио. уз његово одговарајуће јемство. сачувао je то писмо да би га у погодном часу искористио против Силвана. И док je поменути војсковођа у служби државе јурио no Галијама и растеривао варваре. Неки Динамије. Но Маларих. међу којима су и Туско Албин и многи други. преузео je од Динамија префект и. Или. 7. оставивши нетакнут само потпис. Успевши у томе. Еусебије. бивши магистар меморије. са циљем да се упропасти невин човек. Силван . надзорник царских теретних запрега.

Познавајући слаб дух . пошто су судије заседале. тако се завршила ова афера. 13. Они су га. сазнавши из поузданих извештаја шта се збивало. Потом. У међувремену.70 АМИЈАН МАРЦЕЈ1ИН Наиме. у складу с претходним. прегледао je брижљиво писма и пронашао понеки траг одраније. 10. позвао je Франке. император. угрожавала њихове животе. 15. Едесије.и прозрели чланови конзисторија и сва војска . и сви које je злочиначко проказивање натерало пред суд. тврдио je да као обичан. молећи га да му отворено каже шта жели. он je ослобођен кривице. вичући да je завера откривена и да je у питању очигледна сплетка. A кад je ово сазнао цар . као да се истакао сјајним делима. није се сећао да се некад договарао о неком послу са људима који му шаљу писмо. сасвим сигурно. необразован човек. тада на дужности магистра официја. Он није ни видео Силвана. добио je звање коректора 11 и Етрурију и Умбрију на управу. Силван се у то време налазио у Агрипини 1 и његови гласници стално су га обавештавали о том шта све ради Аподемије да би уништио његову срећу. пошто je дигнута копрена са превара. као тајног саучесника. пожуривали у припремама. забринут и тужан. комес царске имовине. наредио je да се префекту одузме власт и да се спроведе истрага. Уместо тога. трибуну творнице у Кремони у име Силвана и Малариха. не водећи рачуна о том што се све може догодити. 12. као да су већ проскрибовани и као да су већ осуђени на смрт. са непријатељском надменошћу злостављао je клијенте и робове генерала пешадије. ослобођени су кривице. A Еусебије. нити му je предао писмо којим се овај позива да дође. a не тако увијено. те je схватио у чему je ствар: на старији текст убачен je нов. Чим je Маларих то примио.послао je писмо. Али. Њима je сад већ смелије говорио. која je. тајним договором већег броја људи. И. Флоренције.да би поткрепио јачим доказима оне дрске измишљотине у писмима која je преко префекта уручио владару . Али. 14.наредио je да се ствар пажљиво испита. послат je Аподемије. 11. горко се жалећи на судбину и своју и свог земљака Силвана. E to . признао je приликом мучења да je знао за ову сплетку. Нигријанов син. 9. поступио je мимо упутстава која су му дата на поласку. док се очекивао Силванов долазак и док je Аподемије угрожавао мир. Међутим Динамије. који je упорно тврдио да не зна шта се догађало. који су тад у великом броју заузимали положаје у царској палати. Динамије . давнашњи љути непријатељ свих добрих људи. Кад je овај то прочитао. на Арбитионов предлог. одуговлачио je и дозвавши пореског службеника. Преко гласника који je писмо и донео и преко још једног војника вратио je писмо Малариху. фалсификован и потпуно другачији од оног који je диктирао Силван. пуштен je као невин. не може да схватк оно што je написано. дуго се питао и двоумио шта то значи.

да не би остао као гребен који прети опасношћу. док je служио v „белој гарди”. 20. погођен овом тешком и изненадном несрећом као ударом грома. сазвао je веће у време друге страже и сви прваци су се упутили у двор. као најразборитијег војсковођу и саборца Константина Великог. цар га je предупредио. A Диоклецијан. да би му улили поверење. како читамо. Док се ово догађало у Галији. уколико се ствар буде друкчије одиграла. неочекивано je у смирај дана стигао у Медиоланум гласник. И док су се вршиле припреме за што бржи полазак и Урсицин се спремао да скине са себе кривицу за коју су га набедили. као врло јак противник или. дакле. писмом пуним поштовања позвали су га да прими Урси- . подсетио га je да сад није време да се ишта предузима око једног спорног случаја.16 19. помишљао je. спречио га je у томе. Али.ИСТОРИЈЛ. цар му je пружио да пољуби пурпур. Сматрајући да ништа више није сигурно. као први од свих августа. спречивши га у томе благим речима. XV КНзИГА 71 превртљивог владара и плашећи се да не би у одсуству и без судског поступка био осуђен на смрт. док су раније. И. али и са лукавим намерама.што je почасан начин . да се на реч преда варварима. који je отворено тврдио да je Силван. то су чинили са поштеним. Јер.све стране што пре доведу у претходни склад. придобио војску и успео се до звања августа. Констанције. брижљиво испланираним подухватом се тежило да се Силван уништи. 21.пре него што буде касно . владари поздрављани слично високим службеницима. али се највише расправљало о томе на који начин навести Силвана да мисли како цар још не зна шта се догодило. са злурадом поругом. да се већ рањени Урсицин сруши.и кад je ушао у конзисториј. и као јединог способног да угаси пожар. Силван je одлучио да у извршењу свога плана иде до краја Одмах je отворено разговарао са високим официрима и.или убити или издати за новац. Одржано je. И њега. a непотребно увређен тешком неправдом. будући да ургентне прилике захтевају да се . трибун Ланиогаиз за кога смо већ рекли да je. 16. 17. установио je страни царски обичај адорације. како ником ни ум ни језик није помогао да предложи шта би требало радити. многоструко саветовање. али много љубазније него раније. за пропаст Истока и као човека који преко својих синова тежи царској власти. кога су мало пре тога оптуживали. истиха je поменут Урсииин. налазећи се тако у крајње тешком положају. рекавши му да ће га Франци Силванови сународници . Он je позван преко магистра церемонија . Но. 18. као најистакнутији у ратној вештини. тежећи ка вишем положају. скинуо je привремено пурпурне украсе са змајева и застава1 и уздигао се до царског положаја.13 једини присуствовао Констансовој смрти14. пошто их je придобио обећавши им велике награде. сад су молили.

већ најавила и кад смо ушли у Агрипину. a и сви остали су били његови рођаци и пријатељи. ни прекасно. као кад се после несрећног и изгубљеног стања поврати срећа. страхујући за сопствене животе. И кад je он кренуо. трком јурили. стремио навише. било би му јасно да бисмо сви. a само су он и Урсицин. једном пресудом. кад се не буде плашио непријатељства. савијајући због нашег подухвата врат. иако су за државу поднели велике жртве и напоре. Уколико бисмо се открили у погрешно време. док су Урсицину одузели Исток и предали га мржњи неприја- . непрестано траје. наш вођа je примљен љубазно и натеран je. размишљали смо како тужни догађаји имају и добру страну. превари. и сакупиле су се бројне чете. уз пратњу десеторице трибуна и царских гардиста. обучен у пурпур. и дивили смо се оној Тулијевој мисли. И мада смо. која гласи: „И мада je најпожељније да срећа. безобзирно испитујући његове пријатеље и да су га оптуживали за велеиздају. били толико понижени да су њега самог окрутно мучили. уобличеној из саме суштине истине. како би подупрло плашљиво започет подухват. били кажњени смрћу. a он да се врати неокрњеног чина. 23. У таквим околностима било би боље да се вођа окрене према жељи и вољи тазе императора чија власт треба да се учврсти окупљањем снага под лажним ауспицијама . Фама нас je. Пошто je то решено. 22. Наиме. 25. 26. јер je војсковођа веома настојао да у несигурне области стигне пре него што у Италију допре глас о узурпацији. да се званично поклони човеку који je. И мада смо . са свих страна je пристизало мноштво. И тако смо журили усиљеним маршем. Урсицину je наређено да одмах крене. Имајући слободан приступ Силвану и почаствован присуством за краљевским столом.да разним варкама повлађивања учини да се Силван опет осети сигурним и да га.72 АМИЈАН МАРЦГЛИН цина као свог наследника. што блиставија. које je тражио као помоћ у решавању општих невоља. затекли смо стање које je било изнад домашаја нашег плана.били изложени несавладивим животињама. толико je био у предности над другима да се већ тајно саветовао с њим о најважнијим питањима 28. Међутим. јер. летећи испред нас неким ваздушним путем.као гладијатори . ипак се та уједначеност живота никад не осећа тако. a указано му je поштовање као великодостојнику и Силвановом пријатељу. 27. на великом растојању ишли смо један за другим. требало je помно пазити да се напад изведе у право време: ни прерано. Силван je тешко подносио то што су се многи недостојни људи уздигли до конзулата и других високих положаја. У пратњи сам био и ja заједно са колегом Веринијаном. Изгледало je да je овај план тешко изводљив. јер их смењују срећни. доиста.

XV КЊИГА 73 теља. као што обично бива у опасним тренуцима. који cv се обавезали заклетвом. али га се у исто време плашио. били погодни да то спроведу у дело. али се у доба грађанских ратова жестоко борио на страни Константина. нашли смо следеће решење. 29. пошто смо у страху променили више одлука. Силван се заклањао иза јуначких дела свога оца Бонита. Пошто су врло брижљиво изабрани посредници у послу. И због тога се непрестано жалио. у доба Валентинијана. како би доспео до скупа хришћана и сасекла га ударцима мача. тако je увек мрзео храбре људе. Констанције му je био захвалан. Међутим. охрабрена убиством стражара продрла je у двор. 36. A десило се и то да je. тајно смо покушали да пронађемо на који начин да изведемо план. 31. a који je много доцније. Најзад. С друге стране. Констанције. Срастао са бахатошћу и надувеношћу. истина. као непоузданог и превртљивог. 32. који je. због оне његове издаје са војском пред битку код Мурсе. и желео je да их победи било којом мајсторијом. подмићени су Брахијати и Корнути.не зна се да ли подстакнут неком вешћу. које нико није ни дотакао.спремни на покрет. обрадовао се неумереном радошћу. извукла Силвана из одаје у коју je као без душе побегао. већ je чак писао нешто о томе како су проваљени галски трезори. будући непознати. као некад Домицијан. нас je плашило . путем завере у његовом одсуству. и тајно и јавно. Таквом смрћу страдао je војсковођа не малих заслуга. ” 35. надувен хвала- . и ово je приписао повољном току своје личне среће. Због страха од клевета. Кад се ово тако завршило. био Франак. изненада je излетела група војника и. испитивањем Ремигија. тек што се појавило руменило сунца. 30.20 34. или предсказањем . убијен Силван у Агрипини и кад je за то сазнао владар.гласно викао: „ Силван je побеђен. дакле. Наредио je да се то до танчина истражи. он je исцрпео све мере заштите којима je могао да сачува живот. народ у Риму.ИСТОРИЈА. тада финансијског службеника магистра војске. 33. којима су га непријатељи ухватили у мрежу. a загрејани надом да ће добити мито.1 превртљиви и у сваком часу . Кад je. И тако je уговорен посао са неким војницима као извршиоцима који су. a против Лицинијевих присталица.21 37. И не само да није похвалио ваљано обављен посао. И. пре нечег налик тим догађајима у Галији. на Цирку Максиму .док се причало ово и томе слично гунђање војника на све стране. који су трпели оскудицу и жарко желели да великом брзином провале кроз кланце Котијских Алпа. како рекосмо. Наиме. конопцем себи одузео живот у афери триполитанског посланства.за богату плату . Колебљивог духа у овој стисци.

само она похвала треба да буде угодна великодостојнику. нити je кога издао. презирући и одбацујући оне који нису марили за тај занат. нити je навео чије име. јер овај није знао да ласка. склепане стихове. довучен je на губилиште Поименије. да још слободније примењује своје погубне вештине. како смо већ навели. Луто и Маудио. како смо читали. a ласкања je и сам потхрањивао. које су сви остали хвалили.како je сам тврдио . Одатле следи то да би он. Ова погубна појава je хранитељка мана. Он je био човек ситан и болешљив. 4. И док су већници и војници испитивани о овој ствари као што je прописано. навео je један уверљив пример. 3. дао je војсци плату и обратио joj се у Констанцијево име. уколико je и намеравао да присвоји знаке вишег достојанства. Њега су. подстичући je да буде храбра и верна. почела су уобичајена судска испитивања и многи су. тела слабог и исцрпљеног претераним мучењем на справама. стављен je на муке Прокул. Силванов посилни. Међутим. десило се супротно од очекиваног. Наиме. из свог краљевства прогнао Солона. у том окорелом времену. због мучног испитивања таквих и сличних случајева. . Јер.74 АМИЈАН МАРЦЕЛИН ма ласкаваца. помешао личности и оптужио многе као кривце за страшне злочине. иако je мучен готово до смрти. 38. поделио велике количине злата као свој поклон. После њега.23 изабрали да брани народ кад су Треверани затворили свој град пред цезаром Деценцијем. Он je упорно објашњавао Силванов поступак тврдећи да се овај није одлучио на то из жеље за влашћу. већ je натеран нуждом. И одмах no успостављеној безбедности. појавио се ликујући. и то je поткрепио очигледним доказом. као да je доспео до неба и да ће управљати људским судбинама. Због тога je и Крез. као криви. a Дионисије je претио смрћу песнику Филоксену.24 Тада су погинули и царски пратиоци Асклепиодот. што су потврдили и многи сведоци: петог дана пре него што je узео владарска обележја. na су се сви плашили да не би. 2. Сетивши се сна .у коме му je било забрањено да гони неког невиног човека. уколико je понекад остављен и простор за покуду рђавих поступака. и многи други. Онај паклени потказивач Пауло. који je страдао као кривац. били везани ланцима и оковима. јер га je он једини ћутке слушао док je говорио своје бесмислене. VI УБИСТВА СИЛВАНОВИХ ПРИЈАТЕЉА И САУЧЕСНИКА 1.

у ствари коју ћу укратко описати. Кад je овај дрским гласом одговорио да јесте. гомиле које су са свих страна бучале. Оптужили су га да се супротставл>а владаревим заповестима и одлукама већине његових саветника. бедра су ишарана батином. Дакле. која je још бесна од претходне побуне. са уобичајеном жестином. због несташице вина. могао изгледати строг и сувише спреман да кажњава. пресудом намесника Патруина кажњен смртном казном. он се показао чврст и истрајан. који га je одраније знао као коловођу побуне. ГУШИ БУНЕ РИМСКОГ НАРОДАСВРГАВАЊЕ ЕПИСКОПА ЛИБЕРИЈА. и навалила je страшним притиском на префекта. a да се нико није побунио нити супротставио томе. који je према наредби ухапшен. Седећи тако у колима. дотле збијена. где je цар Марко Аурелије подигао сјајан нимфеум. јер je срљао у понор пропасти. XV КЊИГА 75 VII ЛЕОНТИЈЕ. 5. како су се непрестано преносиле . упитао je да ли je он Петар Валвомер. да га вежу с рукама на леђима и да га обесе. пошто се дрзнуо да обешчасти једну девојку племенита рода. пун самопоуздања. као на бојажљивог човека. распршила се улицама града и тако нестала. A најжешћем подстрекачу нереда. 6. први случај побуне против њега био je безначајан и лак. да би бранила свог љубимца. лица налик на змијско. да би сачувао ауторитет.ИСТОРИЈА. Није прошло ни неколико дана. To je познато место. тако да га je напустио и део пратње. нареди. 2. и протеран je у Пиценум. Префект се тамо одлучно упутио. иако су га чиновници и полицајци непрестано молили да не иде дрској и претећој гомили. Ту je доцније. Он je пружао многе доказе да je ваљан судија: увек спреман да саслуша случај. ПРЕФЕКТ ГРАДА. Кад га je видела како виси и како узалуд преклиње другове за помоћ. цела руља. кочијаша Филорома. За време управе овог Леонтија. као у скривеној тамници. Наиме. Атанасије. Док je дивљи вртлог узроковао ове несреће општег погубљења. Но њега није лако обузимао страх. и сакупио се на Септемзодију. понео се изнад свог звања и. 4. ишао je право. потпуно правичан у одлукама. 1. 7. мада je. епископа хришћанске вере. префект. добродушан no природи. посматрао je. Послао je полицајце који су неке од њих похватали и мучили их на справама и казнио их прогонством на острва. Али. 3. пратила je цела руља. у то време александријски епископ . no Констанцијевој наредби довели су пред суд Либерија. који се истицао крупним телом и риђом ko­ ćom . a плебс се поново узбунио. оштра погледа. Чувши многе срамне речи и препознавши једног човека. јер je чуо да га тако зову. упркос многим протестима. вечним градом je владао Леонтије.

По царевој наредби њега je требало да отера са владичанског престола Либерије. залуђивали су га говорећи да ништа није толико тешко што његова изузетна врлина и срећа.да ће се. VIII ЈУЛИЈАНА. узвикујући да je то највећи злочнн. Либерије je одведен усред ноћи. али je сматрао опасним да се упути у тако далеке крајеве . и уз многе тешкоће . како показује горњи текст. 3. Кад je то поверио својој околини. a да се нико не супротставља њиховим нападима. Јер. ЊЕГОВ БРАТ ОД СГРИЦА. савладати. којој je он на челу. вешти у претераном ласкању. 10. учини судеоником у власти. стално узнемиравали гласници. 2. кога je недавно позвао из Ахаје и који je још носио студентски огртач. и подсетила je Констанција да свима треба да претпостави свог рођака. из страха од неизвесности далеког путовања или зато што се због урођене разборитости бринула за општу ствар. јер их je на то подстицала свест о сопственој кривици. срушити под толиким. Али дворани. као и обично. међутим. to се догађало у Риму. Многи су томе додавали. и тако je отворено одбио императорову заповест.због страха од народа који га je жарко волео. Скуп припадника исте вероисповести . указујући на жалосно стање у Галијама. да се убудуће треба чувати цезарског звања. будући да je сам. Причало се.називају га синодом . Размишљао je о томе да Јулијана. КОНСГАНЦИЈЕ АВГУСГ. више пута прорекао будућност. својим потписивањем пресуде.76 АМИЈАН МАРЦЕЛИН гласине.no својој жељи налазио се у самој Италији. Кад то није постигао. E to . чврсто . отворено je показао . несрећама.који je заједно разматрао ствар.што никад није чинио . После многих двоумљења и преиспитивања. ГАЛОВОГ БРАТА. Осим тога. да je он. под теретом невоља које су непосредно претиле. Констанција су. покушао да сазна ствари ван своје надлежности. мада je делио мишљење осталих. Пошто се дуго мучио око тога како да одагна несрећу . 8. подсећајући га на догађаје под Галом. тако близу звезда. ИМЕНУЈЕ У ЗВАЊЕ ЦЕЗАРА И СТАВЉА ГА HA ЧЕЛО ГАЛИЈЕ 1.нашао je најзад право решење. наиме. 9. знао je да случај није исправно вођен те je жарко желео да се пресуда потврди посебним ауторитетом епископа вечног града. Али он. и тако честим. оптуживали су га и за друге ствари које забрањују правила цркве. где варвари све пустоше. будући врло вешт у гатању картама и прорицању no лету птица. Онима који су на томе упорно настојали супротставила се само краљица. не би могла. мада je цар одувек мрзео Атанасија. уклонио га je с његовог положаја. свог брата од стрица. упорно je одбијао да се казни човек кога нису ни видели ни саслушали.

чије умерено понашање треба више подражавати него хвалити. уз сагласност небеског божанства. савиће се и вратови охолих варвара и биће сачуване границе Царства. нека младић мирне снаге.и обратио му се овим речима: 12. a Август je стао на подигнут трибунал окружен орловима и заставама.ИСТОРИЈА. веома цењеног.ради које нам je. најдичнији браниоци државе. као и због сродства. скочили су на Галије варвари . И ево.док се војска радовала . a не људског ума. тиме ja изгледам виши него самом својом власти. Преостаје да наду коју гајим када су у питању будући догађаји. желим да придружим себи у царској власти. Узео je Јулијана за десну руку и обратио се овим љубазним говором: 5. треба да и ви потврдите сагласивши се с њом. најдражи од свих људи.да je то одлука самог врховног божанства. 6.као да римску крв приносе на жртву њиховим Манима . да бисмо спровели заједно. a ову одлуку. брате мој. као цезара. „Стојим пред вама. признајем. све док нису ућутали. да запалиш борце идући опрезно . Јулијана. овог мог брата од стрица. 10. моја слава je увећана. XV КЊИГА 77 je решио. супротстави за времена наша и ваша одлука. Император je стајао непомично. 13. Буди стога судеоник у напорима и опасностима и прими бригу о одбрани Галија да би својом добром делатношћу помогао тим намученим крајевима И. уздали су се у то што нас тешке невоље везују за врло удаљене крајеве. такорећи једнодушно. које je на њихова дела покретао бес и лудило. као пред праведним судијом. стани чврстим кораком међу саме стегоноше. праведним преношењем скоро исте власти на твоју племенитост. драг . A ko се овом злу.нарушивши мир граница. После смрти тиран£ узурпатора . чије je лице показивало уздржану тугу. због смерности . са којом сам у сродству. одбацивши узалудне расправе. уколико буде потребно да ступиш у бој с непријатељем. као што знате.” 11. 7. 4. да Јулијана доведе на власт. изјављујући . потврдите њиховим повољним исходом. њега ћу. 8. уколико je прикладна. „Примио си у својој првој младости сјајни цвет свог порекла.младића већ сад сјајне делатности. И кад je он на позив стигао. огрнути владарским огртачем. али га je скупштина обазриво прекинула. одређеног дана скупила се сва присутна војска. укратко предочити. које се већ успузало преко границе. огрнуо дедовским пурпуром и прогласио цезарем . ствар који ћу вам. Рекавши то одмах je Јулијана. радосно устане да прими очекивану почаст.готово предсказујући будуће догађаје . да им разборито и у прави час подстакнеш смелост. a онда je наставио са још више самопоуздања: „Будући да ваши повици указују да je то и ваша жеља. Покушао je да још нешто каже о овоме.” 9.

пожури. после упорне опсаде заузеле и разориле бројне варварске трупе. Август га je пратио до места које je обележено са два стуба. a супротно. због хитне и крупне ствари пожури. док je приман у двору.што je знак потпуног задовољства. одобравали Августову одлуку и прихватали са дивљењем цезара. Пошто je припремљено све што je хитност путовања захтевала. што год будеш радио. да поведеш исто тако храбре војнике. нико није ћутао. да будном бригом браниш место које ти je доделила такорећи сама држава !” 15. да би сачували поштовање према старијем. који je блистао у краљевском пурпуру. Кад je то завршио. већ су сви војници ударали колена штитовима. склопио брак са девојком Хеленом. a и ja нећу бити далеко од тебе. и. A кад je дошао у Вијену. 18. Констанцијевом сестром. грађани различитих година и звања.као кад се испитују старе књиге чије читање кроз словне знаке открива унутрашњост душе. a које се налази између Лаумела и Тицина. и размишљали шта ће бити у будућности . уз страшну буку . шапутао je.управљаћемо подједнако благошћу и поштењем. Јављали су. 17. кад умиримо земљу нека буде божја воља ово што молимо . Ми ћемо један другом узајамно помагати снажном и постојаном љубављу. као првим предзнаком наступајућих несрећа. где je погођен тешком вешћу која тек што je стигла са августовог двора. кад се штитови ударају копљима. 14. знак je срџбе и бола . храбри јуначе. узбуђено и љупко. и лице. Укратко.невероватно je са коликом радошћу су. праћен жељама свих. Погођен овом невољом. a ни мање него што доликује. иди. 16. после неколико дана. Стога. да су колонију Агрипину. иди. шапутао je овај Хомеров стих: Узе га пурпурна смрт и моћна судбина. наиме. Јулијана нису хвалили преко мере. тако ћеш бити најистакнутији сведок и ваљаним и лењим. Са мном ће те свугде видети.27 A то се дешавало осмог дана пре новембарских Ида. тако да су њихове речи изгледале као цензорске. Најзад су га пустили да седне у кочију. страшне и лепе. 19. да умереним речима кориш лење. Затим je. жалећи се да није постигао ништа више него да заузет многим пословима страда 21. док су Арбитион и Лолијан били конзули. пожурили су да достојно дочекају .78 АМИЈАН МАРЦЕЛИН испред њих. a не као војничке. како су чули. осим неколицине н>их. да пометене редове подупреш помоћним трупама. град славног имена у Другој Германији. са малом пратњом кренуо je о децембарским Календама. Директним путем стигао je у Таурине. И. ратоваћемо заједно и. 20. a намерно je чувана у тајности да се припреме не би прекинуле. Гледали су дуго његове очи.

славио га je једногласним похвалама. Неки писци тврде да су као прастановници у овим крајевима први виђени Келти. после пропасти Троје расута на разне стране. na изгледао као лењи морнари који усред буре и таласа крпе канапом исцепана једра. наиме. називајући га благим и срећним императором и жудно посматрајући царску помпу око законитог владара. 22. међутим. Тада се нека слепа старица распитивала ко je дошао. 3. од којих je први угњетавао Хиспанију. како je Амфитрионов син Херкул похитао да уништи окрутне тиране Гериона и Тауриска . Неки. Гали зову грчки . Стари писци. отерани из својих насеља 5. колебајући се око најстаријег порекла Гала.тако се. a они су својим именима назвали области којима су владали. населили област уз океан. пратећи старог Херкула. у његовом доласку видели су лек од општих несрећа. названи no имену краља кога су веома волели. О ЊИХОВИМ УЧИТЕЉИМА 1. како je већ рекао узвишени песник из Мантове. 2. опет. јер су због честих ратова и плављења жестоког мора. намесника краља Кира. једно азијско племе. a могли су то раније на миру поправити. a кад je сазнала да je то цезар Јулијан. Други.ИСТОРИЈЛ. a други Галију. Један део њих . Поуздајући се у њега. 4. који улази. он je са женама високог порекла изродио више синова. A у ствари. a Галати . Али касније je Тимаген. ОДАКЛЕ НАЗИВ КЕЛТИ И ГАЛАТИ. оставили су о томе непотпуне полатке. изложићемо то исто. сматрајући га спасилачким генијем који je засијао усред очајног стања.no имену његове мајке. a да су се остали слили са врло удаљених острва и из прекорајнских области. 7. становници ових крајева подсећају сваког на оно што сам и ja читао урезано на њиховим споменицима. a избегавајући неразумљивост. цео народ са околним становништвом. бежећи из Фокеје због строгости Харпала. XV КЊИГА 79 срећног и успешног принца. јасно и једноставно. Савладавши обојицу. тврде да су Дорци. кажу да je неколицина избеглица од Грка. Кад га je видео издалека. узвикнула je: „Овај ће обновити храмове богова.” IX О ПОРЕКЛУ ГАЛА. тада ненастањена/ 6. Друиди напомињу да je заиста један део народа староседелачки. што je дуго било непознато. стигло je лађом у Италију. „почињем узвишеније дело и виши ред догађаја се рађа преда мном n28 сматрам умесним излагање о областима и положају Галије да не бих усред ватре оружја и разних догађаја у биткама. Грк и no језику и no тачности. Међутим. наводио називе некоме непознате. заузела ова места. Будући да сада. сакупио из многих књига оно.

no Питагорином примеру повезани у друштва. планинска кбса се благо уздиже. као што рекосмо. док оклевајући силазе преко кланаца и процепа неуочљивих због гомиле снега. 4. држе људи или волови. тамо куд гледају Велика кола. опевали храбра дела славних јунака. али je с друге стране страшна и да се погледа. Са јужне стране запљускују je Тиренско и Галско море. уступа пред обронцима Котијских Алпа. A друиди. пропадају. о којима ћу доцније изнети шта сам сазнао. осим у приморју.као вештачким . преки пут. у области Вијене. краљ Котије скривао се no кланцима. 5. међутим. Еухаги. догађа у пролеће. Кад су Гали покорени. земља je стврднута од мраза и као углачана. еухаги и друиди. a она која се диже према излазећем Сунцу. због стена које прете обрушавањем. и људи и стока. Једини начин да се ова опасност избегне јесте да се више кола повеже великим конопцима и да их одостраг. Барди су херојским стиховима. чврсто затегнуте. A то се. кад топлији ветрови отапају снег и лед. духом најузвишенији. уз велике напоре. a други Масилију. У Котијским Алпима. To се дешава нарочито у пролеће. који je готово неприступачан. мало сигурније силазе. врло спорим кораком. саградио je. прогласили душу бесмртном. Али треба се клонити набрајања разних мишљења. уздиже се необично висок планински ланац. Кад су се људи у овим крајевима постепено уздигли. na са обе стране. Наредних година. Кад се стиже из Галије. Зими. Пошто се најзад његов бунтовни дух смирио. X О ГАЛСКИМ АЛПИМА И ПУТЕВИМА КОЈИ ВОДЕ ПРЕКО ЊИХ 1. 3. истражујући оно најзначајније. јер то може постати досадно. са повећањем становништва. које су започели барди. и тако. na стога клизава и одбацује . између старих алпских путева. због стрмих планинских масива увек покривених великим снегом. 8. она страна која je окренута звезди Вечерњачи. ограђена je океаном и високим Пиринејима. што je био достојан поклон. који почињу од града Сегузионе. уздигли су се испитивањем тајанственог и. снажно се развило изучавање вредних наука. Овај део Галије био je готово непознат становницима осталих земаља. презирући све људско. noкушавали су да објасне узвишеност закона природе. одасвуд je окружена природним . уздајући се у беспућа и неприступачност терена. 2. од дивљих племена одваја je Рајна.бедемима. уз слатку пратњу лире.80 АМИЈАН МАРЦЕЛИН основао je у Луканији Велију. основали су још неколико градова. и кад га je принцепс Октавијан примио за пријатеља.

све до станице која се зове Марсова. обезбедио свом народу вечни мир. 10. 9. 11. 8. брзом пловидбом савладао невелики морски простор.3:) Толико о Алпима. Затим. лукав и оштроуман. A широке долине. да одбије Хаздрубала. како je већ речено. 7. Први од њих. Ханибал. a његове сени побожно се поштују из два разлога: што je праведно владао својим поданицима и што je. Тако je из лигурског града Генуе осматрао како непријатељ силази с планина да би га. Кад се Публије Корнелије Сципион.ИСТОРИЈА. 6. Од највише тачке тог италског превоја пружа се равница дуга седам хиљада корака. кад je постигао савезништво са римском државом. најкраћи и највише у употреби. и дао им име ових 33 Алпа. Бринући се. Сципион je. послао je брата Гнеја Сципиона у Хиспанију. названи су из следећег разлога Пенински Алпи. све до кастела Бриганције. опасном због великих вртлога. Идући даље. налази се уз зидине Сегузионе. које постављено тако у низу безбедно спроводи путнике. на изглед сигурне. тешко je проћи стазама. потом je пловећи реком Друенцијом. Тврђаву и луку Монека такође je посветио својој вечној успомени. у разним временима. Због тога добри познаваоци терена забијају дрвено коље на сигурним местима. уколико се укаже прилика. кретао се путем који je дотле био несавладив: провалио je врло високу стену. . Вратимо се сада преосталом делу земље. названог тако no удесу једне жене племенитог рода Низбрдо одатле пружа се лепши пут. спремао да крене у помоћ Сагунћанима 34 . чак и са домаћим водичем. уморног од тешког пута потукао у равници. води до врха Матроне. ипак постоје и други. Гроб оног краља за кога смо рекли да je саградио пут. тако да се људи стрмоглављују. XV КЊИГА 81 корак. уколико планинске бујице извале кочеве. стрмији и тешко приступачан.познатим no својој несрећи и верности . изграђени много раније. Али кад je град Марсовом вољом био разорен. Али. тако што je запалио велику ватру и полио сирће које ју je разјело. док je лагано наступао да би погубио Гериона и Тауриска. који je намеравао да тамо на сличан начин упадне. узео je становнике Таурина за вође и преко Трикастина и крајње границе Воконтија стигао до прелаза Трикорији. отац Африканца Старијег. изградио je близу Приморских Алпа Тебанац Херкул. заузео етрурске крајеве. на теретним лађама превезао je у Хиспанију јаке чете. који je на три дана пре тога прешао Рону и стремио ка италијанским областима. за општу ствар.док су били под упорном опсадом Африканаца. не могавши да следи Ханибала. И мада je пут који смо описали средишњи. опасне су због леда на великој површини и понекад просто прождиру путнике. Други успон. ипак. Сазнавши то од бегунаца. пошто су протекли многи векови.

јер су најближе и мирне . Оне протичу кроз област око Лугдуна и. Прву лугдунску провинцију краси Лугдун. кад се крене са запада. 11. реке подједнако велике. нестаје у океану. З^Међутим. Кабилона. 4. ту су поред осталих муниципија. Стари су говорили да су од свих најхрабрији Белги. a дуго су се борили против Германа. Медиолан и Трикасини. Вангиони и Немете. Код Секванаца видимо Бизонтије и Раураке.као острво . пошто протиче кроз многе градове. јер су најудаљенији од цивилизације. лежале у тами. славним боравиштима владара. заштићена великим и богатим градовима Агрипином и Тунгрима. напуштен. Ово су чувене провинције и градови Галије. Аквитанаца и Белга. 6. те су ослабљени лако су доспели под римску власт. моћније од многих других градова. Управа над свим Галијама. искварили су начин живота. пошто својим tokom заокруже . na нису разнежени луксузним увозним стварима. Ha њих се наставља Прва белгијска провинција са Медиоматриком и Тревеом. покориле диктатору Јулију. Насупрот њима. na Кателауни и Реми. 5. Аквитанци. 7. 10.82 ЛМИЈАН МАРЦЕПИН XI КРАТКА П0ДЕЈ1А И ОПИС ГАЛИЈА. У стара времена. A Друга лугдунска провинција Ротомаги и Турини. TOK PEKE РОНЕ 1. која извире у брежуљцима Пиринеја и. У Аквитанији. обичајима и законима. који су се разликовали no језику. у којој се. од којих су у оквир Нарбонске улазиле још Вијенска и Лугдунска. 2. Ha њу се наслања Друга белгијска провинција. Могонцијак. имају Авентик. старе зидине Аугустодуна. о чему и данас сведоче полусрушена утврђења. јесте Друга Германија. подељена je на четири дела. који живе преко Рајне. притиснуте честим ратовима. и Аргенторат. Затим следи Прва Германија. 13. али некад врло значајан град. A Гале ( који су исто што и Келти) од Аквитанаца дели река Гарона. када су ове области. још од времена када су се. као варварске. верује се да су биле подељене између три племена: Келта (који су исто што и Гали). између осталих. до чијих се обала . чувена no својим великим градо- . изостављајући непознате. 8. Сада ћемо набројати провинције у целој Галији: прва. познат no поразима варвара. окренутој Пиринејима и оном делу Океана који се пружа ка Хиспанији. исто ово племе одвајају од Белга Матрона и Секвана . прва провинција je Аквитанија. посебно истиче град Амбијани.довози страна роба. у исто време управа над Горњом и Доњом Германијом и Белгима била je подељена на две јурисдикције.утврђење Паризија no имену Лутеција. 12. a ова друга била je на челу свим Аквитанцима.37 9. Грајски и Пенински Алпи. као и велике. Сеноне и Битуриге. здружене теку даље и близу кастела Констанција уливају се у море.

Вијенензис се истиче лепотом многих градова. прима притоку Арар. много јачу од себе. Одавде Рона.истичу Бурдигале и Арверни. Арелате и Валенција Њима се придружује и Масилија. 15. улива се у језеро звано Леманско.изостављајући многе друге . поготово код Аквитанаца. У Нарбонској провинцији први међу градовима су Елуза и Нарбона. већ леугама. машући великим. у широком заливу који се зове Ад градус. из више извора богатих водом и жустрим tokom јури низбрдо. Одатле без губитка воде тече кроз Сапаудију и Секванију и. звану и Саукона. 18. неприкладно je и нелогично не поменути Рону. И пошто нас je већ сам ток излагања довео до ових крајева. међу којима се. Близу њих су Салувији и Никеја. жедни кавге и веома обесни. Сада ћу описати изглед и обичаје људи. Глас већине њих je застрашујући и претећи. и Рим. пенушајући се. 16. Ово место означава почетак Галија и одатле се пут више не мери миљама. описујући меандре. и Сантонес и Пиктави. од којих су најважнији Вијена. на чије се савезништво и трупе. 17. са Галским морем. Готово сви Гали високог су раста. . носи и највеће бродове. сви се подједнако старају да буду чисти и уредни. као пројектиле са затегнутих жица катапулта 2. већ клизећи преко спорије воде са обе стране тражи излаз и пробија себи пут бржим tokom . A кад стигне у равницу. Област Новем попули красе Аусци и Васате. прешавши велику раздаљину. навикнуте да их често бацају ветрови. Завршавајући ток који joj je природа одредила. ослањао некад. не меша се нигде са спољним водама. Рона тече са Пенинских Алпа. XII О ОБИЧАЈИМА ГАЈ1А 1. Антиполис и острва Стоихаде. страшни због мрког погледа. како смо читали. која тече између Прве Германије и Секваније. поготово кад она напне врат.ИСТОРИЈА. не може се видети ни човек ни жена. или пак добре воље. сједињује се. белим подлактицама. и Толоза. реку тако славног имена. жарких очију. почне да шаље ударце песницама. A уколико неко од н>их у препирци зовне и жену. левим боком додирује Вијенску. Протичући кроз језеро. Али. не би се ни гомила странаца могла носити с њом. У њиховим крајевима. a десним Лугдунску област и. Толико о местима провинције. 14. обогаћена водама притоке Изара. било да су љути. макар и . беле пути и риђокоси. a повремено и ногама. шкргућући зубима и кад. удаљеном од Арелата око осамнаест миља. испуњавајући корито сопственом водом. у тешким приликама. XV КЊИГА 83 вима.

на препоруку. покорио je после десетогодишњег ратовања. манихејску и сличне. Удаљивши се више но што сам имао намеру. како нас обавештава Салустије.39 6. као да потврђују оно што рече Тулије у одбрани Фонтеја: „ После овог. Наиме.које Катонова изрека означава као добровољну врсту лудила .победом над суровим племеном Алоброжала . Наиме. прешавши брзо многе степене почасних звања. Пошто je спретно обавио задатак. За војевање погодно им je свако животно доба. 40 осим оних непроходних због мочвара. изабрао je. слична вину.’° 8 5. и спремни су на све ратне страхоте. уместо Стратегије. попео до префектуре. овог. све делове Галије.грабљиво тежио за добити.што je одвратно . Удови су им очврсли од зиме и сталних напора. no царевој жељи променио je име у Мусонијан. 1 о je племе жедно вина. постепено су без великог напора дошли под римску власт. затим их je малим биткама ослабио Секстије и најзад их je покорио Фабије Максим: његовим подухватом .41 a није се могао наћи погодан преводилац. вратићу се започетој теми. што му je и донело тај надимак. нарочито они гранични са Италијом. Ови крајеви. благ и љубазан. као што je другде случај. као што то чине у Италији. a воли и друга пића. и везао их вечним савезом с нашом заједницом. To се нарочито показало у истрагама подигнутим поводом смрти намесника Сирије. Био je разуман и толерантан ирема провинцијама. Теофила. уз обостране поразе. И нико од њих не одсеца себи палац да би избегао војну обавезу. прославио се више него што се могло очекивати.тумарају лутајући тамо-амо. чувен no знању оба језика. кад je Константин до танчина истраживао верске секте. где се такви називају мурци. чула отупелих због непрекидног пијанства . али се осрамотио тиме што je у свакој прилици. и тад се. у звању преторијанског префекта.84 АМИЈАН МАРЦЕЈ1ИН врло сиромашни. кога je због издаје цезара Гала у . XIII О МУСОНИЈАНУ. Међу њима многи прости људи. Најпре je на томе настајао Фулвије. ПРЕТОРИЈАНСКОМ ПРЕФЕКТУ ЗА ИСТОК Кад je Домицијана отела окрутна смрт. 3. његов наследник Мусонијан владао je Истоком. што су раније сматрали за отров. na са подједнаким жаром у грудима крећу у битку и старац и зрео човек. Гали ћеопити своје вино разводњено. 2. a нарочито у спорним судским процесима .постигнут je пун успех. Цезар. 4. у прљавим ритама.

Овоме je био раван Проспер. .ИСТОРИЈА. који je тада био заповедник коњице у Галији и који je управљао војском.док им je владар био заузет у најудаљенијим областима њихових земаља . творци тог ужасног злочина. за то време римске вође биле су заузете сакупљањем плена од потчињених. упадајући дрско час у Арменију. одвратна кукавица који je. како каже комичар. A персијске војсковође са граничних река . док су богаташи. једино су им одузета имања.” 4. „презревши лоповску вештину. Овом приликом кажњени су сиромаси за које je било јасно да су тешко могли умествовати у тим догађајима. и тако су се богатили.злостављали су наше пљачкашким бандама. 3. отимао јавно. Њих двојица су се договорили да један другом намештају послове. час у Месопотамију. ослобођени кривице. XV КЊИГА 85 налету растргла руља.

су легендарни римски јунаци из времена ране републике. придружио се узурпатору Магненцију. и Аур. 15. Отац je 340. њене представе налазе се и на сиракушком новцу. 13. намесник на Сицилији. no рангу између нижих. 9. Аретуза je извор у Сиракузи у који се претворила истоимена нимфа бежећи од Алфеја. одрасли су Гал и Јулијан. 4. Демокритов ученик. Анегдота коју наводи Амијан налази се и у делима ранијих писаца који су описали Александров живот и дела. 31. 10. пре н. титула управника мањих провинција. Colonia Agrippina je данашњи Kčln. 16. Амијан овде користи термин „iudices”. a име Бригантиа сачувано je у дан. „змајева”. пратио je Александра Македонског на његовом походу. Значајан je овај његов податак о Диоклецијановом увођењу адорације.ОБЈАШЊЕЊЕ 1. Реч je о два брата. 12. Коректор je у IV б. Ово je први помен „беле гарде”. коју су чинили 40 изабраних гардиста. Под династијом Флавијеваца био je рехабилитован. Вероватно благајник надлежан за набавку хране. г. Уп. 39. XVI 10. али je касније без борбе положио оружје пред Констанцијем. Његови потомци су слично поступили. Ветранион. обележја легионара. 6. 8.86 XV КЊИГА . Великог војсковођу Корбулона навела je на самоубиство Неронова завист. близу Цезареје. јурнуо међу непријатеље и погинуо. 4 и Зонара 2. a која ће постати чувена у Византији. Виктор. сликару и скулптору. називу Bregenz. П. 2. „Стари Децији” њих тројица истог имена. које je са собом довео Римљанин Вер. Констанс. Констанцијев брат. г. 7. Деције Мус. напред. Ha имању Мацелум. ритуално се посветивши боговима доњег света да би они дали победу римском оружју. 7. 3. 11. Они су му служили при избору уметничких дела која je Вер немилосрдно пљачкао од Сицилијанаца. consulares. магистер пешадије за Илирик. Реч je о данашњем Боденском језеру. XIV. убијен je јануара 350. Отргнути пурпур са vexilla. 5. . у цркви где се склонио од својих гонилаца. класичан je поступак узурпатора. који обухвата и судске и административне функције. 14. из малоазијског града Цибире. 5. обележја коњице и са draco­ nes. 12. Анаксарх.. уп. 8. Змајеве извезене пурпурним концем Амијан описује у књ. praesides и виших.е.

XV К Њ И ГА -О БЈАШ Њ ЕЊ А

87

17. Цицеронов цитат није нам сачуван у оваквом облику.
Могуће je да je реч о изгубљеном месту, или je у питању парафраза из Цицероновог тзв. oratio cum populo grads egit, I, 2, уп. Gal.
t . I, 248, нап. 213.
18. To cy помоћне варварске трупе које су од времена
Константина део царске војске (comitatus).
19. У битки код Мурсе, (данашњег Осијека), Констанције
je 351. год. победио узурпатора Магненција.
20. Борба између Константина и његовог савладара Лицинија дуго je трајала. После битке код Цибала (Винковци), 316.
год., Лициније je побеђен и побегао на Исток. После склопљеног
мира, они заједно владају до 324, кад je Лициније коначно потучен.
21. Становници Триполиса жалили су се Ремигију, магистру officiorum на немилосрдна израбљивања Романа, комеса
Африке. Ремигије je, међутим, будући Романов рођак, овоме
вратио целу ствар на разматрање. Романове злоупотребе су тек
касније откривене, уп. о томе књ. XXVIII 6 и XXX 2, 11 - 12.
22. Крез je био краљ Лидије у Малој Азији, о коме
приповеда Херодот у својој Историји, I књ. 33.
23. У једној од изгубљених књига.
24. Деценција je прогласио цезарем његов брат Магненције.
25. Реч je о св. Атанасију Великом, веома заслужном у
борби против аријанства. Клевете - од којих неке Амијан овде
износи - као и непријатељство пагана и аријанаца, допринели су
да Атанасије неколико пута буде затворен.
26. Под тиранима се подразумевају Магненције и Деценције, који су дозволили Аламанима да провале у Галију и
опљачкају je.
27. Стих je из Илијаде V 23. Пурпур je боја владарског
огртача, али асоцира и на крв.
28. Амијан no сећању наводи стих из Вергилијеве Енеиде,
VII 44 - 45.
29. Тимаген je писац Августовог доба, a његово дело познато
je само из навода каснијих аутора. Он je главни извор Амијану за
ескурс о Галији.
30. Легенда о Тројанцима као родоначелницима Гала
позната je само захваљујући овом месту; Амијан je свакако преузео
од Тимагена
31. Легенда о Гериону и Таурсику има свог одраза и у
ликовним представама борбе Херкула с троглавим чудовиштем
(Герином), док представе бика треба свакако повезати с Тауриском
(taurus лат. бик).
32. Амијан греши у имену намесника, који се звао Харпаг,
a селидба се одиграла у VI в. пре н.е.

88

XV КЊИГА - ОБЈАШЊЕЊЕ

33. Назив Алпа у тексту je оштећен, ово je прихваћена
допуна у Зајфартовом издању.
34. Сагунт, град у Шпанији, опсео je Ханибал 218. год. Док
су Римљани размишљали да ли да му притекну у помоћ, Сагунт
je пао.
35. Амијан овде сасвим сумарно приказује Ханибалов прелаз
преко Алпа, не помињући битке у северној Италији; детаљнији и
узбудљивији опис читамо код Тита Ливија, књ. 21 - 31.
36. Данашња Марна и Сена. Овај пасус Амијан даје према
Цезаровом чувеном делу „ О галском рату”.
37. Дан. Стразбур, где je велику победу однео управо цезар
Јулијан, уп. даље, XVI 12.
38. Фонтеј, намесник провинције, био je наметнуо посебне
порезе на промет вина, на шта су се становници жалили. О томе
говори Цицерон у сачуваним фрагментима говора у одбрани
Фонтеја, 9, 19.
39. Амијан поједностављено приказује римско освајање;
победа Фабија Максима пада у 121, г. пре н.е.
40. Скоро дослован цитат из Салустијевих Историја 1, 11.
41. Вероватно се ово односи на време после Никејског
сабора, 325. год. када je посебно осуђена аријанска јерес. Манихејство je засновано на старој религији.
42. Према Плаутовом Епидику, није сигурно да ли je овај
цитат Амијан преузео директно или индиректно.

XVI КЊИГА
(355-357.год.)

I ПОХВАЛА ЦЕЗАРА ЈУЛИЈАНА
1. Док je судбина окретала овај низ догађаја no римском
царству, Цезара je код Вијене Август, no осми пут конзул, примио у колегиј конзулских фаста. Подстицан урођеном животном
снагом сањао je прасак битака и варварске поразе и већ се спремао да сакупи делове провинција - уколико буде присутна Фортуна и уколико, најзад, буде дувала у повољном правцу. 2. A
будући да су велики потхвати које je извео no Галији, захваљујући својој храбрости и срећи, изврснији од многих храбрих дела
из старине, редом ћу их изложити, покренувши све снаге - ако
буду довољне - свог осредњег талента. 3. Што год будем казивао
- a нећу се служити досеткама ни измишљањем, већ ћу догађаје
наводити веродостојно, уз потпору очевидних доказа - готово
дотичући се жанра панегирика.
4.
Изгледа, наиме, да je неки закон бољег живота пратио
овог младића од племените колевке до последњег даха. Јер,
брзим напретком тако je засјао и код куће и ван земље, да je no
разборитости сматран за другог Тита, Веспазијановог сина; no
славним ратним походима био je сличан Трајану, a благ као
Антонин Пије; no истраживању начела исправног и савршеног
налик je био Марку Аурелију, који му je служио као узор, и
према коме je управљао своја дела и понашање. 5. И као што нас
учи Цицеронов ауторитет: „код свих великих умећа, као и код
дрвета, висина je та која нас очарава, a не, толико, корен и
дебло”,1 тако су и основе његовог сјајног талента биле тада
застрте многим тамним сенкама. Њих, међутим, треба споменути пре многих његових дивних дела, јер je овај младић од првих
година - као и Ерехтеј - отхрањен у Минервином склоништу,
увучен у прашину битака не из војничког шатора, већ из сеновитог мира Академије, и, пошто je покорио Германију и умирио
ток ледене Рајне, овде je излио крв окрутних краљева, a тамо
руке оковао ланцима.

II ЦЕЗАР ЈУЛИЈАН НАПАДА,
СЕЧЕ, ХВАТА И TEPA У БЕКСТВО АЛАМАНЕ.
Док je тако проводио у пословима зиму у горе споменутом
граду, захваљујући непрестаним гласинама које су кружиле сазнао je да су зидине старог града Аугустодуна, - које су масивне,
али ослабљене зубом времена - изненада напали варвари. И док
je гарнизонска војска укочено стајала, ветерани су их у ноћном
налету одбранили - као што често бива, да крајње очајање ода-

92

ЛМИЈАН МЛРЦЕЛИН

гна гтретећу смртну опасност. 2. Тако je уз сталне бриге, не
обраћајући пажњу на удворичко ласкање којим га je околина
окретала ка задовољствима и луксузу, припремио све што je
потребно и осмог дана пре јулских календа дошао у Аугустодунум, као неки стари војсковођа, чувен no војсци и плановима, с
циљем да нападне варваре на широком простору, где год се за то
укаже прилика. 3. Одржао je стога саветовање, на коме су били
присутни познаваоци терена. Ту се много говорило, и овако и
онако, који пут изабрати као безбедан; једни су тврдили да треба
ићи преко Арбор2... a други преко Седелаука и Kopa. 4. Али кад
je неко споменуо да je Силван, до недавно magister peditum, преким путевима, додуше опасним - јер су засењени многим мрачним шумама - једва успео да пређе, са осам хиљада војника
помоћних трупа, Цезар je, пун самопоуздања, био веома склон да
следи смелост овог одважног јунака. 5. И да не би било одлагања, повео je само оклопнике и праћкаше, који баш нису погодни као заштита једном генералу, и истим путем стигао je у
Аутесиодурум. 6. Ту je, као и обично, предахнуо с војском, затим
je кренуо у Трикасине. A варваре, који су у гомилама јуришали
на њега, делом je, пошто их се прибојавао као бројнијих, посматрао, заштитивши бокове, док je друге, заузевши погодна места,
из залета лако уништавао; неке je, застрашене, похватао, a остале, који су једино желели да побегну и сву снагу уложили су у
то, пустио je да оду некажњени, јер их због тешког наоружања
војника није вредело гонити. 7. Чврсто решен да се одупре
непријатељу, и поред многих опасности, стигао je у Трикасине,
и то тако неочкивано да je узалуд лупао на врата; због страха од
расутог мноштва варвара град je отворен тек после оклевања
пуног зебње. 8. Ту се кратко задржао, колико да се опорави
уморна војска и, сматрајући да не треба одуговлачити, кренуо je
у град Реме. Наредио je да се војска окупи на једном месту, са
храном довољном за месец дана, и да чека његов долазак. A на
челу војске налазио се Урсицинов наследник Марцел, док je
самом Урсицину било наређено да војује у овим областима до
краја похода. 9. Након што су размотрили више различитих
планова, Јулијан je одлучио да згуснутим четама нападне Аламане и војска je кренула преко Десет округа, борбеније него
иначе. 10. A будући да je због велике влаге и магле видљивост
била мала, непријатељ je, захваљујући свом познавању терена,
прешао преким путем и иза Цезарових леђа напао две легије,
које су држале одступницу Цезаровој војсци. Оне би готово пропале да изненадна вика није привукла наше савезнике, и они су
нам притекли у помоћ. 11. Од тада je сматрао да се путеви и реке
не могу прећи без претећих заседа и био je опрезан и спор, a те
изванредне особине у великих вођа треба војсци да донесу сигурност и спас. 12. A пошто je чуо да градове Аргенторат, Брото-

ИСТОРИЈА, XVI КЊИГА

93

маг, Фаберне, Салисон, Немете, Вангионе и Могонцијак држе
варвари, који настањују њихове територије - наиме они избегавају градове као гробове прекривене мрежама - пре свих заузео
je Бротомаг. Но још док je пристизао, кренула je на њега мета
Германа да заметне битку. 13. Чим je војску распоредио у виду
полумесеца, почела je борба прса у прса. Непријатељима je претила двострука пропаст: да буду заробљени, или да буду исечени
у ватри саме битке, мада су неки, који су били ближи, успели да
побегну.

III ЦЕЗАР ЈУЈШЈАН ПОНОВО ОСВАЈА КОЛОНИЈУ,
KOЈУ СУ ДРЖАЛИ ФРАНЦИ, И ТУ СКЛАПА МИР
СА ФРАНАЧКИМ КРАЉЕВИМА
1. Како после овог више нико није пружао отпор, одлучио
je да крене да поврати Агрипину, коју су отели пре његовог
доласка у Галију. У тој области не види се неки велики град или
утврђење, осим што се крај Confluentesa (Ушћа), места које се
тако зове, где се река Мозел улива у Рајну, налази град Ригомаг
и једна кула близу саме Колоније. 2. После уласка у Агрипину,
остао je ту све док није, застрашивши претходно франачке
краљеве толико да су ублажили своју горопадност, склопио мир
у корист државе и повратио овај добро утврђени град. 3. Радостан због тих првих победа, преко Тревера стигао je у Сеноне, да
у том пријатном граду презими. Носећи терет ратова који су му,
како се каже, притискали рамена, био je растрзан многим бригама: војнике, који су отишли из устаљених гарнизона требало je
довести у побуњена места и растурити племена која су се заверила на штету римске државе, затим тој истој војсци, расутој у
разним правцима, требало je обезбедити довољно хране.

IV ЦЕЗАРА ЈУЛИЈАНА ОПСЕДАЈУ АЛАМАНИ
КОД ГРАДА СЕНОНЕ
1. Док je он бринуо о томе, кренуло je у напад мноштво
непријатеља. Жеља да заузму град запалила их je тим више што
су се поуздали у вест коју су сазнали од избеглица, да са Јулијаном нису ни скутарији ни варварски одреди; они су, наиме,
били распоређени no муниципијима, да би се лакше снабдевали
него раније. 2. Пошто je, дакле, затворио град и ојачао његове
оронуле зидине, Јулијан се могао видети са војницима и дању и
ноћу, на истуреним кулама и пушкарницама; шкргутао je зубима

94

ЛМИЈЛИ МЛРЦЕЛИН

у набујалом гневу јер, мада je често покушавао да се пробије,
онемогућавао га je у томе мали број његових одредЗ. Најзад су,
после месец дана, варвари жалосно одступили, гунђајући да je
било погрешно и лудо што су уопште помишљали на опсаду
града. 3. Споменимо и један недостојан поступак - Марцел,
командант коњице, који се налазио у оближњим станицама,
оклевао je да пошаље помоћ Цезару док се овај налазио у опасности, иако je, чак и да je био угрожен град a не владар, требало
послати војску да се супротстави несрећи опсаде. 4. Ослобођен
страха, Цезар се врло успешно и са непрестаном бригом старао
да војници након дневног напора добију макар кратак одмор,
који би ипак био довољан да обнове снагу. Јер земља, мада
крајње неплодна и запуштена, a уз то често и пустошена, ипак je
доносила нешто што се могло користити као храна. 5. A кад je и
то даноноћном бригом, средио, Јулијан je подигао дух, обузет
ведром надом у успех, ка испуњењу бројних дела.

V ВРЛИНЕ ЦЕЗАРА ЈУЛИЈАНА
1. Дакле, прво и оно најтеже, Јулијан je решио да буде
умерен и тога се држао. Живео je као да je стегнут законима о
раскоши, који су из Ликургове ретре, односно са таблица , пренети у Рим, где су дуго чувани. A кад су таблице пропале од
старости, постепено их je обновио диктатор Сула, водећи рачуна
о једној Демокритовој изреци, да богатство спрема раскошну
гозбу, a врлина скромну. 2. To je, наиме, мудро дефинисао још
Тускуланац Катон, који je због чистог живота добио надимак
Цензор: „Велика брига за храну, велики немар према врлини.”6
3. Најзад, мада je приљежно читао књижицу коју je Констанције
својом руком написао кад je слао свог зета на студије, где je
галантно одредио шта треба набавити за Цезаров обед, Јулијан
je забранио да се служи фазан, свињска материца и виме, задовољавајући се храном обичног војника и намирницама које буду
при руци. 4. Отуд потиче и то да je ноћ делио на три дела: за
одмор, за државне обавезе и за уметност. Тако je, како смо читали
поступао Александар Велики, али и Јулијан, и то са много више
жара. Александар би, наиме, постављао бронзану шкољку, a у
руци коју би пружио ван кревета држао би сребрну лопту да би
му, кад би га освојила поспаност и ослабила напетост мишића,
звук испуштене лопте разбијао сан. 5. Јулијан je, међутим, и без
тога био будан колико год je хтео и устајао би увек око пола
ноћи, не са перја и свилених покривача, који светлуцају променљивим сјајем, већ са ћилима и козје коже, коју прост народ
зове „сисурна”. Тајно се молио Меркуру, кога теолошке науке

ИСТОРИЈА, XVI КЊИГА

95

сматрају разумом целог света, јер подстиче духовну активност. И
у таквој скромности, он би се удубио у све државне послове и
бринуо о њима. 6. Кад би завршио са овим тешким и озбиљним
стварима, окренуо би се усаврашавању карактера. И невероватно
je с коликим жаром je, испитујући узвишена знања основних
принципа, као да тражи храну духу који се пење ка вишем,
прелазио у мудром разговору све филозофске области. 7. A ипак,
мада je ова знања сабирао потпуно и савршено, није занемаривао
ни она нижа, na се тако бавио поезијом и реториком - као што
показује савршена љупкост и елеганција његових говора и писама - затим целом нашом и страном историјом. Поврх свега,
добро je познавао латински језик. 8. Па, уколико je истина оно
што помињу разни писци, да су краљ Кир, песник Симонид и
Елиђанин Хипија, најжешћи међу софистима, имали тако добро
памћење7 захваљујући леку који су испили, онда треба веровати
да je Јулијан, тад већ одрастао, испио цело буре меморије, ако се
тако шта уопште могло наћи. Ето, то су докази његовог ноћног
стида и врлина. 9. A како je дању, кићено и духовито говорио,
припремајући се за борбу, или у самим сукобима, шта je поправио у управи, вођен слободоумљем и ширином духа, и показаћемо детаљно на одговарајућем месту.
10.
Иако филозоф, као владар, морао je да се бави војним
вежбама, ради припрема, a учио je и вештину марширања, уз
звуке свирала, и у ритму пириха, na je често спомињао Платона
и узвикивао ону стару пословицу: „Самар се ставља на вола, али
очигледно није прикладан терет за нас. 11. Кад су приликом
неке свечаности, на његову заповест уведени у конзисториј и
службеници државне полиције, да између осталих приме поклоне у злату, један од њих није према обичају раширио огртач, већ
je прихватио злато обема рукама. Ha то ће цар: „Полицајци
умеју да отимају, али не и да примају.” 12. Кад су му дошли
родитељи чија je кћи била силована, одлучио je да се насилник,
кога су и препознали, протера. Кад су се жалили да je неправедно што није кажњен смрћу, одговорио je: „Нека опросте закони
због ове благости, али милосрдном цару дозвољено je да се
постави изнад свих закона.” 13. Док се спремао да крене у поход,
многи, који су због нечег били оштећени, заустављали су га да
се пожале, али би он препоручио да их саслушају управници
провинција. Кад се вратио, распитивао би се појединачно шта je
ко урадио и са урођеном добротом ублажавао казне за преступе.
14. Најзад, - изостављајући победе у којима je често разбијао
варваре, који су падалу са неокрњеним пркосом - колико je
учинио за Гале који су грцали у крајњој немаштини види се
јасно no томе што су кад je ушао у њихове крајеве плаћали на
име пореза двадесет пет златника no глави, a при његовом одласку било je довољно седам златника за све обавезе; због тога су се

96

АМИЈАН МАРЦЕЛИН

Гали радовали, играјући живахно, као да им je после ужасног
мрака синуло сјајно сунце. 15. Најзад, знамо да се до краја живота с правом бринуо о томе да се заостали порез не намирује
такозваним индулгенцијама. Знао je, наиме, да би од тога имали
користи само имућни, јер je познато да су сиромашни обавезни
да све, без олакшица, плате још на почетку индиктиона. u
16.
Усред ових административних и управних мера - на
које треба да се угледају добри владари - поново je, још више,
букнуло беснило варвара. 17. Kao звери које - навикнуте да због
немарности чувара живе од отимања, na од тога не одступају ни
кад на место ових дођу смелији - узавреле од глади нападају и
запреге и стада не водећи рачуна о опасностима, тако и варвари,
потрошивши све залихе, терани глађу понекад су ишли у пљачку; али, некад су подлегали пре него што би се ичега домогли.

VI КОНЗУЛАРА АРБИТИОНА ОПТУЖУЈУ,
АЛИ ОН БИВА ОСЛОБОЂЕН.
1. To се догађало те године у Галији. У почетку неизвесно,
све се, ипак, повољно завршило. У Августовој пратњи због зависти оговарали су Арбитиона, како тежи да се домогне највишег
положаја и да je већ спремио знаке царског достојанства Њега je
нападао комес Верисим, грмећи ужасне ствари и набеђујући га,
јавно, да жели место самог владара - мада се као обичан војник
успео до највишег војног звања, na опет није задовољан. 2. Али
највише га je нападао неки Дорус, бивши лекар скутарија. За
њега смо већ рекли да je под Магненцијем унапређен за команданта задуженог за надзор над уметничким делима у Риму1 и да
je оптужио Аделфија, префекта Града, да тежи вишем положају.
3. A кад je ствар стигла до ислеђивања, пошто je прибавл>ено све
што je потребно за процес и пошто су се могли очекивати докази
оптужбе, изненада су, неким гласањем без реда и - како су тврдиле непрестане гласине - уз помоћ собар^, ослобођене затвора
особе које су биле притворене као саучесници; Дорус je нестао, a
Верисим je заћутао тако као кад се у театру спусти завеса.

VII ЦЕЗАРАЈУЛШАНАБРАНИ ГТРЕДЦАРЕМ ЕУ1ЕРИЈЕ,
ЊЕГОВ НАСГОЈНИК ЛОЖНИЦЕ.
ПОХВАЛА ЕУТЕРИЈУ.
1. Тих дана стигла je вест, за коју je сазнао и Констанције,
да за време опсаде Сенона Марцел није послао помоћ Цезару;
зато je био разрешен војничке заклетве и заповеђено му je да се

ИСТОРИЈА, XVI КЊИГА

97

врати у завичај. A он, наводно погођен тешком неправдом, почео
je да сплеткари против Зулијана, поуздавши се у Августове уши
које су биле отворене за све клевете. 2. Стога, су, одмах за њим,
послали Еутерија, настојника ложнице, да побије уколико овај
буде шта измишљао. И доиста, Марцел, не знајући за то, стиже у
Медиоланум, галамећи и бучећи, јер je био брбљивац и готово
безуман. Кад му je дозвољен приступ у већницу, оптужио je
Јулијана као дрзника који спрема себи јача крила како би узлетео на више место; своје излагање пратио je широким покретима
тела. 3. Док je он све ово измишљао, уведен je Еутерије, и кад му
je дозвољено да каже оно шта жели, пристојним и умереним
тоном je објаснио да се истина прикрива лажима. Наиме, када je
командант коњице - изгледа свесно, - престао да делује, Цезар,
опкољен код Сенона, будном активношћу je дуго времена одбијао варваре. Сем тога, он ће остати веран помоћник своме господару до краја живота, рекао je Еутерије нудећи у залог своју
главу.
4.
Подстакнут сам, да додам понешто о овом истом Еутерију. Можда ће то изгледати невероватно, јер уколико би чак Нума
Помпилије или Сократ рекли нешто добро о евнуху и то потврдили заклетвом, били би оптужени да су одступили од истине. Али, руже расту међу трњем, a међу зверима неке се и
припитоме. Стога ћу укратко описати његове особине, онолико
колико су познате. 5. Рођен je у Арменији од слободних родитеља; заробили су га непријатељи са границе и, пошто су га још
као малог ушкопили, продали су га римским трговцима и довели
на Констанцијев двор. Како je растао, све више je показивао
здрав разум и бистрину. Коликс) je у таквим условима било
могуће, описменио се, a нарочито се истицао у разумевању и
решавању нејасних и тешких проблема. Имао je веома добро
памћење и био увек расположен за добра дела и пун исправних
савета, na га je у своје време император Констанс, већ одраслог,
чуо како саветује часно и правично, a није ни у чему, или сасвим
незнатно, погрешио. 6. Kao настојник ложнице он je, понекад
исправљао и Јулијана, који je васпитан на азијатски начин, и
стога je био површан. Најзад, кад се повукао у мировину и потом
био позван на двор, увек je био трезвен и, пре свега, прибран:
толико je неговао врлине верности и самосавлађивања да никад
није био оптужен да je издао тајну - осим ради нечијег спаса нити je изгарао у жељи да поседује што више. 7. Пошто се
повукао у Рим да ту, као у сталном пребивалишту остари, са
својом чистом савешћу као садругом, постигао je, да га воле и
поштују сви сталежи. Иначе, овај сој људи, пошто се неправедно
обогати, обично тражи неко скровиште, као слепи миш, и избегава да се сретне са људима које je оштетио. 8. Иако сам тражио
no многим старим књигама, нисам могао пронаћи са којим бих

Због своје лојалности. Пошто je Марцел. да ли због карактера или амбиција.јер се плашио да би девојка могла бити обешчашћена. 2. 3. проказао Африкана. A уколико би ми случајно неки марљиви читалац старих списа навео пример Менофила. одакле je потицао. или je сувише ласкао владарима. Помоћу свакојаких лекова он je девојку потпуно излечио и пазио на њу што je највише могао. али су ипак били упрљани неком маном. или ако би се старичине басме користиле за ублажење болова . VIII ДОСГАВЕ И KJIEBETE У ЛОШРУ КОНСГАНЦИЈА АВГУСГА И ГРАМЗИВОСГ ДВОРАНА 1. У то доба je и неког роба Дануса оптужила жена због лакших преступа. све под изговором чувања царског величанства. 9. који je . како сам већ рекао. A кад je царски легат Малије Приск почео опседати тврђаву у којој je била затворена. честитих и верних евнуха.што дозвољава и медицинска наука . ако би се човек о текуничином гласу или о сусрету с ласицом или због неког другог сличног предзнака посаветовао с неки вештаком. 10. он ЈУ Је убио .како смо испричали1 . евнуха понтског краља Митридата. мада тек неколицина. у Августовом војном логору догађале су се многе срамне ствари. уз помоћ података добијеним од полицајца Гауденција. на срамоту свог оца . a одраслу кћер no имену Дрипетину.убијен заједно са својим званицама. био или грабљив. Сад бих се вратио тамо где сам скренуо у дигресију. тадашњег намесника Паноније.иако се уздам у богата сведочанства нашег доба . или недостојан због своје суровости. он je побегао у Колхидско краљевство. било je и у старини. или je био сувише охол због своје моћи. a он je био тај који je. или спреман да увреди.био би оптужен a да не зна с чије стране. одвучен на суд и кажњен смртном казном. Наиме. Њу je Руфин. и кад je осетио да браниоци помишљају на предају. Сваки од н>их je.a одмах потом забо je мач у своју утробу. како се разметљиво хвалисао. Додуше. уплео у своју мрежу. треба само подсетити да о њему није познато ништа сем да се славно понео у највећој опасности.да je неко у сваком погледу тако исправан. био савладан и пошто се вратио у Сердику. ову лакоумну жену после срамне ванбрачне везе навео на опасну превару. Нагово- . која се мучила због тешке болести поверио je у тврђави Синхорију овом Менофилу. A признајем да нисам ни читао ни чуо . Руфин je био шеф службе преторијанске префектуре. како би га заплашила. Он je. који ју je однекуд познавао. 4. Кад су поменутог краља у великој битки победили Римљани и Помпеј.98 ЛМИЈАМ МАРЦЕПИН од давнашњих евнуха упоредио Еутерија.

8. Али он. застрвен сличним столњацима. жена je признала . и изнад њега je поставио мост који се могао расклапати. повукао je обема рукама спољни део своје хламиде и наместио je као да je царски огртач. претећи je наредио да се Урсул врати на двор. Кад би . и ником другом то није допуштао. судије. 5. наређено je да Мавортије. праведне и сагласне са оним што je правично. 9. пробије се неустрашиво. За саслушавање додељен му je Урсул. строгом истрагом размотри оптужбу. уносећи увече лампе. Ha вест о томе. због сличне мане научио ћерке да му уместо берберина брију браду. човек узвишене постојаности. али су га у томе спречили дворани. онај сицилијански тиранин. 6.не тајећи чак ни срамну прељубу . када je чуо да су робови.да je Руфин творац целе сплетке. Тако je и Дионисије. у то време преторијански префект. одбацивши с презрењем оне који су га ометали. јер се Констанције. оптужи невиног мужа за увреду величанства и да измисли како je он са својим саучесницима.није открило. када су га позвали на гозбу у Хиспанији. a потискивана истина најзад je избила на видело. какве су честе у овим крајевима. A кад je овај стигао.ИСТОРИЈА. Неки стари превејанко био je позван на сјајну гозбу у угледном друштву. у нади на добит он одлети до царевог логора.затим сто. смисливши лажи. желео je да изађе пред принцепса. Констанције je побеснео и. Како се у целом овом поступку. no обичају узвикнули „победимо” протумачио je злонамерно ову обичну реч и тиме срушио ту племениту кућу. осудили су обоје на смртну казну. Кад je видео пурпурне обрубе на прекривачима . 10. A малу одају у којој je спавао окружио je дубоким јарком. Притерана невољом. да би подстакао уобичајене несреће. XVI к ј њ и г л рио ју je да. иначе бојажљив и увек забринут за свој живот. судије су у недоумици оклевале. Слично je поступио и неки полицајац. такође познат no својој строгости. да не би помогао у одбрани истине. Овакве и сличне појаве бивале су све чешће и чешће. комес финансија.толико широке да их je вешта послуга наместила тако да се с обе стране стапају у један обруб . 7. Том смелошћу затворио je уста ласкавцима. A то je упропастило једну богату кућу. a будући да се ништа . већ према обичају времена.и поред мучења многих . Тада се код Аквитанаца догодило нешто о чему се глас надалеко пронео. уђе у двор и слободним говором и срцем објасни шта се догодило. Пошто се ствар открила. послао брзе коњанике. a себе и префекта спасао озбиљне опасности. сакрио пурпурни огртач украден из Диоклецијанове гробнице. претерало. наиме. као да жали смрт заштитника свог живота. Смисливши то на пропаст многих. Проучивши сместа законе. плашио да ће га неко убити.

заподевајући je изненада .одводили људе и стоку као плен. нека нападне своје сталне непријатеље. Ипак je Мусонијан. не водећи рачуна о правди и праву. Међу грађанским судијама нарочито се истицао преторијански префект Руфин. дукса Месопотамије. сатрапа у граничним областима. За ову акцију одредио je и Касинијана. a састављао их je у зору. 11. сазнао je поуздано да се Сапор налази у најудаљенијим. .100 ЛМИЈАН МЛРЦЕПИН одлазио на спавање. никако није могло да се засити ни много већим поседима. како документа јасно показују. прваци појединих редова пламтели безграничном жељом за богатством. na настојник ложнице + Еусебије .a понекад су били савладани бројношћу војника. Тамсапор. тако би се проширивали на рачун суседа. 4. али je био подмитљив и склон да за новац скрене од истине. ако успе да се на тај начин осигура са западне стране. a међу војним лицима командант коњице Арбитион. Наиме. како су чинили раније . 2. заузет жестоким ратовима. Битку су понекад добијали . писмом убеди краља да најзад склопи мир с римским царем. лијући потоке крви својих војника. A на Истоку Персијанци су крађама и разбојништвима више него упадима. пограничним крајевима краљевства и да једва успева да потисне непријатељска племена. Константин je први од свих отворио уста на имања ближњих. саслушавши и прихвативши савет.анус квестор1" +. како би изашао. У његово време су. надмећући се са својим прецима. путем тајних преговора преко непознатих војника покушао да наговори Тамсапора. 3. који je како смо раније рекли познавао многе вештине. Преко својих извиђача. тражи и моли мир. сазнао преко ухода вештих да преваре.. a Констанције их je напунио самом сржи провинција. наиме.за шта je требало поприлично времена. да он. за намере Персијанаца. Обавештење о томе послао je Хионитима и Кусенима16 .у чијим je областима Сапор проводио зиму . чије потомство. a у Риму Аницији1 . a некад пак били су спречени чак и да спазе оно што би се могло отети. Стога je. преторијански префект.. IX ПРЕГОВОРИ С ПЕРСИЈАНЦИМА О МИРУ 1. који je издржао разне опасности војних похода. 12. уколико се укаже прилика. Моћници на двору потпиривали су ове трубе грађанских немира како би могли да траже имања осуђених и припајали их својима. 13. носио би са собом летве и клинове поскидане с моста. јави краљу да Констанције.

нити ишта томе слично. много потрошено за царску помпу и када je свако био обдарен према заслугама. кроз њихова широко отворена уста пролазио je ваздух. Многи су се. горд због указаних почасти и праћен страшним четама. један од њих се у рибарском чамцу поверио разбеснелом дувању ветра . већ да je ту светилиште целог света. као захваћени бесом. a трећи je. A кад се приближио граду. према приликама. Док су се. над римском крвљу. желео je да посети Рим како би после Магнентијеве смрти прославио тријумф. 2. цара су окруживали змајеви исткани пурпурном нити. заставе учвршћене златом и лепе пратиоце. дакле. Међу њима нала- . A кад je окренуо поглед према маси. Кад je. са само неколико војника истраживао непријатељски логор19. онај Пиров посланик . 5. нити je обавештен да су неко племе победили његове храбре војсковође. ишли су као постројени за борбу и очи свих биле су стално приковане за њега. заветовао свој живот за спас државе1а. прославили сјајним делима тако да су глас о себи завештали славној успомени код потомства. na су стога. Па. најзад. Хтео je једноставно да покаже народу преко мере дугачку поворку. са штитовима и кацигама. Констанције. За њима je наступао двоструки ред наоружаних војника. Констанције пређе Окрикулум. према примеру Деција. са бојним знацима који су са обе стране ношени испред њега. због чијег je светлуцања изгледало да се преливају час оваквом час онаквом светлошћу. народу који je мирно живео и који тако нешто није очекивао. A пошто je напред прошла шаролика пратња. Јер он сам није савладао ниједно племе са којим je заратио. 4.као Кинеас. свих раса. Можда он није знао да су неки ранији владари у миру били задовољни само ликторима. нити je некад у највећим опасностима виђен као први или међу првима. причвршћени на врх копаља златом и драгим камењем. запрепастио се колико je мноштво људи. XVI КЊИГА 101 X ТРИЈУМФАЛНИ ДОЛАЗАК КОНСТАНЦИЈА АВГУСТА СА ВОЈСКОМ У РИМ 1. ведрог лица посматрао je сенаторске изразе поштовања и слике патриција не мислећи . није ништа припојио царству. препуштајући репове ветру. дошло у Рим. као да je желео да изгледом оружја заплаши Еуфрат или Рајну. сијајући блиставом светлошћу. седео je сам у златним колима која су се блистала од сјаја разног камења.да je на једном месту скупљено мноштво краљева. макар без таквог назива. други je. у време друге Орфитове префектуре. 8. али. 3. обучени у сјајне оклопе. 6. у моменту кад жар битке није трпео никакву тромост. распоређивали тако у источним крајевима и у Галијама. 7. сиктали.ИСТОРИЈА. као да je Јанусов храм затворен и сви непријатељи уништени.

као да му je врат учвршћен.јер сећам се да сам у погодном часу о томе већ говорио . a народу са говорнице. да у један мах поверујеш да су то кипови извајани Праксителовом руком. који није био ни непристојан ни лишен спонтаности. био je засењен многобројним чудесима. при уласку на висока врата сагињао би се ниско. као округла градска четврт. које су звали „оклопници”. и уздигнути стубови који штрче на постољима . Пантеон. 9. Затим je ушао у Рим. ипак je и ово. и што год би угледао. да имају различите исходе.досеткама народа. и храм Града и форум Мира. засвођен на великој висини. 14. док je давао коњичке игре. те je уживао у радости коју je прижељкивао. a кад je дошао до ростре. одећа га je уским кројем спретно пратила. И тако. a и нешто друго у његовом приватном животу. као да je кип. до чијег се врха људски поглед једва успиње. као у неким градовима.102 АМИЈАН МАРЦЕЛИН зили су се расути коњаници.држећи се праве мере . покривале су све удове тако да који год би се зглоб покренуо. да се такмичење заврши no његовом нахођењу.да за цело време своје владавине није никога примио у кочију. понет неприступачном охолошћу. чинило му се да je то нешто посебно: светилиште Јупитера Тарпејског. доказ изузетног стрпљења. што су чинили деификовани цареви. многе сличне појаве посматрао je као да су у питању најправичнији закони. нити je икада виђен да пљује. Били су обухваћени танким металним плочицама. већ je допуштао. као што je виђан и у својим провинцијама. у двору су га примили уз многоструке изразе наклоности. и Стадион и сви остали . које су биле прилагођене покретима тела.до којих се можете попети . не окрећући лице ни десно ни лево. увесељавао се .са киповима ранијих царева. на коју год би страну окренуо очи. Често. купатила сазидана no мери разних провинција. ни да трља или брише лице или нос. амфитеатре састављене од чврстих громада тибурског камена. нити je неког пријатеља узео као колегу у конзулат. додељеног. како се могло тумачити. Мада се свесно приказивао таквим. Посматрао je град између седам брежуљака и предграђа смештена no падинама и у равници. у љускастим оклопима. нити да маше руком. као што je и ред. премда je био низак и. није се померио ни кад су точкови зазвечали. 13. није се уплашио што брда и реке одјекују грмљавином. 11. a не људи. опасани гвозденим појасом. држао би поглед право испред себе. 10. И није дозвољавао. са визирима на лицу и са заштитном тканином преко груди. Наиме. док су га срећним узвицима називали августом. Прелазим преко тога . само њему.као божанско које надвисује земаљско. показујући се са истим оним укоченим држањем. огњиште царства и свих врлина. и Помепејев театар и Одеон. 12. стао je задивљен пред тим форумом некадашње моћи. Племству се обратио у курији.

у Илирик. У међувремену краљица Еусебија. под плаштом наклоности. 16. царе. непрестано су га узнемиравале вести да у Рецију упадају Свеби.који се. да би уживао у непомућеном миру и задовољству. кренуо je из града тридесетог дана no доласку. Али. то јест четвртог дана пре јунских календа. a који je постављен насред атрија. као замену Марцелу. сваки пут када би ова остала трудна. и пожурио преко Тридента. и наредио да дође Урсицин. XVI КЊИГА 103 украси Вечног града. Еусебија joj je постављала замке . примивши писмо. послао Севера. Дуго je потом премишљао шта ту да учини и одлучио je да граду дода украсе и да у Цирку Максиму подигне обелиск. кога желиш да направиш. споменик јединствен под целим небеским сводом. Толико се брижљиво радило на томе да не угледа света потомство овог најхрабријег човека. довела je у Рим Хелену. 21. Пошто je император. 15.ИСТОРИЈА. према Мусонијановом извештају. A тек када je стигао наТрајанов форум. јер његову пажњу привукло je гигантско здање које превазилази моћ описивања и које смртници више неће моћи достићи. племе склоно разбојништву. заповеди да се направи таква штала да кон>.како сматрамо .јер je сама била нероткиња . одговорио je са духовитошћу која je његовом народу урођена: „Пре тога. са задовољством дошао у Сирмијум. 17. као овај којег видимо. Одбацивши стога сваку наду да и сам покуша нешто слично. који je стајао близу њега и чији смо долазак из Персије већ описали. видео много тога. Одатле je. Узнемирен тиме. Пошто су дуго одмеравали разлоге за мир . могао склопити с Персијанцима - . Констанцијеву сестру. a Јулијанову жену. Јер и пре тога. 20. мада увек све увелича. диван .21 18. буде тако комотно смештен. жалио се на Фаму. очврслог и прекаљеног ратним искуствима. кад je у Галији родила мушко дете. 19. A он je.” A кад су га питали шта мисли о Риму. зато што je подмићена бабица убила новорођенче пресекавши пупчану врпцу више него што je требало. изгубила га je због преваре. рекао je да му се свиђа само то што je научио да и ту такође људи умиру. на ком je седео c ž m цар. говорио je да може да подражава само кип Трајановог коња. и био страшно запрепашћен. о чијем ћу пореклу и изгледу писати на одговарајућем месту. да у Валерију упадају Квади и да Сармати. Император je желео да неко време борави у најузвишенијој од свих престоница. као неспособну и злонамерну јер. A краљевић Хормизда. умањила je ово што je вредно описа у Риму. плачкају Горњу Мезију и Другу Панонију.чак и према једнодушном мишљењу богова. заједно са својим пратиоцима. дакле.и навела ју je преваром да попије отров који je набавила да би Хелена побацила. стајао je зачуђен.

брижљиво су испланирали да Аламане. сасекли су и вратили нетакнут сав плен. Све оне које су срели на овим путевима. XI ЦЕЗАР ЈУЛИЈАН НАПАДА АЛАМАНЕ HA РАЈНСКИМ ОСТРВИМА. ГДЕ СУ СЕ БИЛИ ПОВУКЛИ ЊЕГОВИ ЉУДИ. забранио да надгледају пут којим треба да се врате Германи. подстакнут повољним знамењем. 2. a нама млађима заповеђено je да га пратимо и да извршавамо све што нам. страшљивац и упорни клеветник Јулијанове славе. и будућем императору Валентинијану . наше две велике војске. У изненадном нападу они би га опљачкали и спалили да нису биле затворене капије. вешти да искористе сваку прилику за пљачку. сатерају у теснац и поубијају. са двадесет пет хиљада војника. који je ишао право. A Цезар. док лутају расути. И ПОНОВО ЗАУЗИМА ТРИ ТАВЕРНЕ. Извукли су се некажњено само они који су безбедно прошли кроз Барбатионову долину. Цезар je журно упутио три храбра одреда лаке коњице да надгледају три пута. нити склон свађи. Он je наиме измислио да су ови трибуни дошли. он je Јулијана. весело je кренуо у Реме. Кад je сазнао за несрећу. a ипак правилно распоређивали. Њих су пропустили зато што je трибуну Баинобауду. Старији војници из наше групе унапређени су у команданте. генерал пешадије. 6.што je Цела и признао . Наиме.no принцепсовој заповести дошао je из Италије у Раураке. Веома се радовао што војском командује Север. који није био дрзак. као главног заповедника. Док су се тако журно. али су зато опустошили све што се могло наћи ван града. 1. Био je сигуран да ће тим путевима проћи разбојници и заседа која им je постављена није била узалудна.јер су Германи са свих страна бучно претили.којима je било наређено да то изврше са коњичким турмама под својом командом .104 АМИЈАН МАРЦЕПИН послали су на Исток Урсицина. 4. пошто je у Сенонама провео немирну зиму . Незадовољан тиме. који су необично дивљи. 5.који je после Силванове смрти унапређен у генерала пешадије .преварио je у извештају Констанција. буде наредио. изговарајући се јавним послом у ствари да подбуњују војнике. 3. који je као Барбатионов колега дошао да учествује у потхвату. 7. за добро државе. тајно су прошли између табора двеју војски и напали незаштићени Лугдунум. Барбатион . С друге стране.трибун штитонош£ Цела.за време Августовог деветог и свог другог конзулата . свестан да je то заповедио на штету римске државе . због тога су им одузети чинови и отпуштени су кућама . варвари Лети. већ познат no честитости. следио као што послушан војник следи војсковођу. распоређене као клешта.

натоварени богатим пленом. a били су и веома озлојеђени што од хране која им je недавно стигла нису добили ништа. у страху од заседа. Његовом обновом биће онемогућено да Германи продиру у дубину Галија. до данас није разјашњено. да обнови Три Таверне. XVI КЊИГА 105 као цивили.вратили су се читави. претекавши својом брзином глас о свом покрету. један део војске држао je пољске станице. 10.уколико судбина буде наклоњена . Но. заплашени доласком војски. који ће ту бити смештени. Јулијан се није задовољио само тиме. излажући се опасности. Домогавши се празних чамаца одвезли су се њима. маса варвара. јер. 9.иначе тешко проходне и због природе тла нагнуте огромним посеченим стаблима. час напредујући пешке кроз плићак. Барбатион je намеравао да од бродова састави мост и тако пређе реку. без обзира на њихову старост. и даље су га сматрали почетником који неће издржати ни звекет оружја. Кад се за то сазнало.изврше значајно дело. свуда се проносио жамор да Јулијан није изабран да би Галије ослободио невоља. захваћен великом жестином. a други je обазриво. A он je. Други су запосели острва која су у великом броју расута no реци Рајни и урлајући дивље и злослутно вређали су псовкама Римљане и Цезара. кад су се заситили убијања. 8. чији je један део однела река.ИСТОРИЈА. Кад су изашли. којом je - . Међутим. 14. вешто су затворили путеве . Најзад. остали Германи почну да напуштају острва као несигурно прибежиште. Наиме. Међутим. да ли je то учинио из обести или no принцепсовој наредби. зато што je и њихов део дрско узео Барбатион. 11. да не би морао да их д£ Јулијану. трибуном Корнута. Они су. доспели до најближег острва. . али их je све спалио. као и многа друга неваљалства. већ да би настрадао у жестоким ратовима. Тих дана и варвари који су се настанили с ове стране Рајне. да . Цезар je охрабрио лако наоружане војнике помоћних трупа и послао их са Баинобаудом. Одатле се враћа Јулијан. na je сакупио још хране. сазнавши од недавно ухваћене непријатељске извиднице да се због сушног лета река може прећи плићаком. тражио од Барбатиона седам бродова . 12. која je могла да му потраје десетак дана. и своје породице пресељавају у унутрашњост земље. Посао je завршен пре очекиваног рока a набављена je и храна за браниоце.како би неколицину н>их похватао. утврђење које je недавно страдало у непријатељском нападу. поклали су као стоку и мушкарце и жене. војска je покупила варварску жетву и обезбедила жито довољно за целу годину. војници су се слободније односили према оном што би сакупили сопственом десницом. кад je недавно пролазио туда. скупљао жито. мада су били расклиматани. 13. Преостали део je сакупио на гомилу и запалио. час подмећући под себе штитове као чунове. напала je изненада Барбатиона и војску. Док су радови око војног логора све више напредовали. и тако су упали на више места.

и затим се вратили. и дуго времена je жарио и палио Галијама a да му се нико није супротставио.106 АМИЈАН МАРЦЕЈТИН како je већ речено . Урије и Урсицин са Серапионом. послао војску у зимовник и вратио се на императоров двор да. нити за бес и жалост. Кад се чуло за ову срамну престрашеност. A он не знајући за страх. И У БИТКИ КОД АРГЕНТОРАТА РАСТЕРУЈЕ ВАРВАРЕ 1. 6. са високо подигнутим обрвама. они исти од којих су се више пута уплашени расули. 4. a посланике задржао све дотле док су трајали радови на тврђави. доста ауторитативно. A повећао им je самопоуздање и утицао да још више подигну главу. A он je. Сматрали су да се Цезар. поручили му. 5. јер je притиснут невољама . 2. Суомаријем и Хортаријем. у ствари. повукао. плашећи се најгорег. пуни самопоуздања упутили су своје посланике Цезару и. Аламани су запазили знаке на штитовима и no томе су знали да су војници који су препустили своју земљу шаци разбојника. Његово самопоуздање било je порасло због недавног бекства војсковође који се истицао бројном и јаком војском. пошто се римски вођа у бекству био повукао. мешајући се неумерено свуда. да одступи од земаља које захтева мачем и храброшћу. XII ЦЕЗАР ЈУЛИЈАН НАПАДА СЕДАМ АЛАМАНСКИХ КРАЉЕВА КОЈИ СУ УГЊЕТАВАЛИ ГАЛИЈУ. одвојен од галског бедема.a то je. A све je подстицао и мутио.пошто га je напустио садруг у опасности - . наредили да трубе зазвуче ратни знак и стигли до града Аргентората. који je плаш ећи се казне због учињеног злочина прешао на њихову страну. број оних који су њега следили .док je варварска дивљина подстицала ратнички бес. и наравно увек постојан и са истом мером одлучности. Он им je саопштио да je са Јулијаном остало само тринаест хиљада војника . Наиме. аламански краљеви Конодомарије и Вестралп. отели му пртљаг и највећи део запрега са гоничима. као човек кога често понесе срећа. Кад им je то више пута поновио. Гонили су га све до Раурака. 15. ш титоноша пребег. 3. док je он тад настојао да обнови тврђаву. a порушио je и опустошио многе богате градове. краљ Конодомарије. набеди Цезара за неко измишљено злодело. Јер. Цезар се због овог био озбиљно забринуо. бежећи на све стране и са доста губитака у људству.он управљао. он je савладао и цезара Деценција после битке с неодлучним исходом. и још даље. зачетник опасног потхвата. као и обично. сакупили су све своје снаге на једном месту. као да се неки поход срећно завршио. исмејао je варварску уображеност.

И. као што ће исход показати. шкргутањем зуба и ударањем копаља у штитове показивали су свој борбени жар. ФлоренцијеЧ Он je сматрао да je опасно док варвари стоје у гомили. 10. 14.будући да месец опада . покренућемо у први освит зоре . A будући да je удаљеност између места одакле je кренула римска војска и варварског бедема четрнаест леуга. Пошто се и у најтежим неприликама много постизало благовременим распоређивањем снага и пошто би . не дозволивши му ни да доврши речи. то je био неки добри дух који их je. Жустрини војника придружили су се. моји ратни другови.орлове.” 13. без икаквих залиха воде. сукоби са многобројним варварима. виши официри и префект преторија. међу којима су били оклопници и стрелци. подстицао на борбу. уз потпуну сагласност. уздајући се у наклоност небеског божанства и у храброст. двадесет једна хиљада корака.a не тромост духа пожурује Цезара да вас подстакне и замоли. и уобичајеним речима наредио да се стане. са урођеном благошћу обратио се војницима који су у полукругу стајали око њега: 9. како бисмо отклонили све што нас вреба. „Брига за општи спас . одморних и окрепљених храном и пићем? Удова ослабљених од глади. са својом малобројном. земља пред нама спржена je врелином.уколико би прави савет благовремено био прихваћен . a нас. Цезар се с правом бринуо за добро и сигурност трупа. a не журан и неизвесан пут. мада храбром војском. Дан се већ ближи подневу. говорио je да се неће моћи обузда- . и победничке заставе. A шта je то што намеравам. убојити родови војске. да. уколико ме подржи ваше здраво расуђивање и ваша праведна срџба. који ће тријумфовати. ноћ .биће без помоћи звезда. то јест. као што младости доликује да буде предузетна и смела. треба да буде и послушна и разборита. све док je био присутан. када прилике то захтевају. 7. али да се под повољним условима ипак треба борити. A ko to још и можемо савладати. Ha њихов бок су се надовезале коњичке турме. Када je позвао чаркаше. 8. дочекаће мрачне и врлетне стазе. a трубе заједно зазвучале кад су пешадијске трупе изашле лаганим кораком. молим да овде поставимо страже и да отпочинемо. A ko се они распрше. који су већ били кренули напред. XVI КЊИГА 107 морао да се. жеђи и напора. каквом снагом ћемо им се супротставити? 12. изложићу у неколико речи. поуздавши се у зрелу снагу и храброст. опкољени бедемима и рововима. тако. радије бирамо опрезан.ИСТОРИЈА. Кад се у међувремену окрепимо сном и храном. Јер.да се најкраће изразим . уморне од напорног пута. Захтевали су да их поведе на непријатеља који се већ могао видети.нека да бог све ово . али шта ћемо радити ако се сјуре гомиле непријатеља. и у своју и свог срећног војсковође.божански лекови понекад утврдили прилике које су се колебале. Већ су се заруменели сунчеви зраци. Али војници. 11.

нису смели да се буне. Али. један од њих. повукавши се у дубину. И. он je саопштио да су Германи три дана и три ноћи прелазили реку. Самопоуздању су допринела и подсећања двојице наших војника. најсрећнији од свих. 18. које су подстицале рат. кад je император ушао у њихову земљу. a из опреза. склопивши мир.повезало се са варварским трупама. и биће спремни да иду у крајност. a да нико од варвара није виђен како брани своје огњиште или да им се супротставља. Цезар. Kao срећан и храбар претходник крени пред нама и искусићеш шта ће све војник. наши су спретно ухватили. Гундомад. нико није приметио да су се прилике промениле. није им допуштао да се извуку.мимо његове воље . Са врха тог брежуљка три непријатељска извиђача су појурила на коњима. Ha те речи војска je одмах кренула и стигла до једног брежуљка. Римљани били разлетели no широким прекорајнским областима. једва остали живи.извршити кад му се пробуди снага. заставници и нижи официри образовали су неразрушив зид.” 19.108 АМИЈАН МАРЦЕЛИН ти огорчење војске. само што им. управо протекле године. a њихови суседи. Цезаре. нити да показују своје незадовољство.само нека помогне вишњи бог . укопавши се у месту војници првог бојног реда. 21. нису се одупирали.као што je споменути пребег саопштио . И Вадомаријево племе . 16.видели коњицу постројену . изненада узвикну стегоноша: „Крени. И кад су . Јер. већ су. посвађани су се измирили и суседна племена поново су живела у слози. дакле. сви. a срамно бекство римског војсковође повећало je жестину која je варварима no природи дата 17. куда те води повољна Фортуна. посекавши густо дрвеће. Убрзо. Кад су наше војсковође спазиле да се они већ скупљају у полукруг. Док je зимска звезда палила мразем. с којима непријатељи нису били у слози. близу реке Рајне. од оних највиших до најнижих. A неког пешака. сасвим близу. страдао je у заседи. одасвуд били затворили стазе. Пошто су се. да су се. да јаве својима о доласку римске војске. Два брата. нису стали ногом за врат. стешњеним одасвуд. 15. Положај Римљана погоршао се. Након тога цело његово племе удружило се са нашим непријатељем. 20. тада им je с три стране претила пропаст: император их je притискао преко Реција. који je био и јачи и поузданији. везана мировним уговором који су претходне године добили од Констанција. сматраће да им je ускраћена победа. покривеног већ зрелим усевима. отишао. сложили да je згодан моменат за сукоб и нимало нису попуштали у духовној чврстини. варвари су. Потом je император. краљевића. која je са урођеним жаром склона побунама. кроз тебе осећамо како војују храброст и разум. већ су понизно молили за мир. под погледом ратничког вође који je сведок појединачних подвига . јер. и непријатељи су се поставили лучно. на други начин. који их није могао следити. међутим.

посежући за оружјем.не чувајући се. 25. Он je био син Медериха. XVI КЊИГА 109 насупрот нашем десном крилу. који се домородачки звао Агенарих. Младић се звао тако јер je његов отац. будући да су га дуго времена држали као таоца у Галијама. кад свако пази само на оно што се тренутно дешава.као што je захтевао жар самог потхвата . одакле je требало да изненада искоче и све поремете. предводио je лево крило тамо где je претпостављао да ће се водити жестока битка. Видевши то. знали су да кад се борац на коњу. онај зли подстрекач целог рата. на своје лево крило. ма колико био спретан не може нашкодити борцу покривеном гвозденим оклопом. 22. виши од осталих на запенушалом коњу. који je као перјаницу носио прамен боје ватре. и име свог сина.делом најамника. Међутим. који je водио лево крило. делом добијених no уговору са суседима. обара неопрезног јахача и врло лако га убије. A ова ратоборна и дивља племена предводили су Конодомарије и Серапион. Наиме. како растргнути редови и мноштво расуте војске нису дозвољавали да се свима истовремено обрати . пошто прободе бок коњу. дуг низ велможа и тридесет пет хиљада људи разних народности . Цезар. Север je због заседе био на опрези и није покушао ни да се врати ни да иде напред. срчан у свим опасностима. како не би изгледало да тражи за себе оно што je Август сматрао да припада само њему . Конодомаријевог брата. чија je спобност ишла испред његових година. прави час за борбу. подстицао je на јуначка дела и познате и непознате војнике овим и сличним речима: 30. 29. где je научио нешто од грчких мистерија. Огроман. окружен . Конодомарије. другови. 26. a римски војсковођа Север. Распоредивиши се тако. затим десет краљевића. Њима су придружили војнике чаркаше и лаке пешаке. сав вишак коњичких трупа поставили су згуснуто. Усред бојног хука. „Стигао je. 27. пешак се прикраде пузећи и. који су се. истицали међу осталим краљевима. 28. својом моћи. с тајним и скривеним замкама. издигнут да баци копље застрашујућих размера. променио у Серапион. за живота најлукавијег од свих људи.са двеста коњаника. њих петорица. речју и гестом охрабрио je чете пешака да започну брз напад на више места.a увек je избегавао да изазива завист. смео и због снажних мишица пун самопоуздања. јер су околности без сумње захтевале такво обезбеђење. A лево крило држао je Серапион. младић с тек израслом брадом. И већ су трубе страшно зазвучале. . док су поред њега летеле непријатељске стреле. истицао се сјајним оружјем и био ваљан војник и способан војсковођа.ИСТОРИЈА. дошао je до ровова који су били пуни војника. који једном руком држи узде и штит a другом замахује копљем сукоби с нашим оклопником. Али. образовали су своје десно крило. Њих су следили краљеви који су им били најближи no моћи. који сам некад с вама прижељкивао и коју сте малопре. 25. 23.

уколико би се десило штогод неповољно. a час попуштали. који нас све тера да уклонимо раније мрље и да римској величини вратимо њен изгубљени углед. ослањајући се на колена настојали да одбаце непријатеља. Дакле. уколико то само буду чинили разумно и обазриво. A онима који су неразборито тражили знак за битку и за које je претпостављао да ће узнемиреним покретима упропастити дате команде. мада са оклевањем. Схвативши то.” 31. изненада се зачуше узвици аламанске пешадије.витлајући оружјем у десници. Једногласно су викали да краљеви треба да оставе коње и да буду с борцима. које дивљаштво и неумерени бес терају да јуре у сопствену пропаст. угледајући се на њега. напустили јадни народ и нашли решење у повлачењу. Говорећи више пута ово и слично. ратни другови. који су били извежбани дугим ратовањем. заклањајући главу штитовима.110 АМИЈАН МАРЦЕЛИН бунтовно тражили. Друге опет. дошло je до жестоког сукоба. Наши су час одолевали. 35. a бићу са онима који буду секли непријатељска леђа. да не би. без оклевања. дуго очекиваног дана.” 33. a Германи су журно . рекао je: „Ево. које треба натерати у бекство. и сијао им je неки гнев у очима. И док je лево крило у згуснутим редовима напредовало и моћном снагом од- . јунаци.” 32. Конодомарије je одмах скочио с коње. звање Цезара. С том мишљу сам и прихватио. жудећи за будућом победом. иначе вешти борци. Али. a и остали су. извлачили су мачеве или витлали оружјем које прети смрћу. 35.” 34. исто тако. распоредио je погодније и подстакао оваквим охрабрујућим речима: „Подигнимо се. и нико од њих није сумњао у то да ће њихова страна однети победу. Кад ето. a небо je одјекивало од гласних узвика и победника и палих. a које нашом силом треба да надвладамо. постављених у задњим бојним редовима. Кад je стигао до оних који су стајали иза заставника. рече: „Молим вас да. нека се нико не повлачи без крајње невоље. учинили исто. док су неки варвари. Насупрот њима постојани војници. бегунце ћу без двоумљења оставити. косе су им лепршале застрашујуће. помешани са претњама. кад су звуци труба с обеју страна дали одређене знаке за борбу. мимо обичаја дивљака. налетели на наше коњичке турме.пре наглим него прорачунатим трком . и сперимо заједничком храброшћу срамну љагу која лежи на нашим трупама. Јер. Док су дивље шкргутали зубима. Ово су варвари. Краће време бацали су копља. крајњом одлучношћу дошло je до борбе прса у прса и штит je ударао у штит. не укаљате славу тиме што ћете следити непријатеље. дигли су се облаци густе прашине и трчало се на све стране. поставио je већи део војске наспрам првог варварског реда. 37. и тиме престрашили непријатеље. a пешадија јаче утврдила своје бокове градећи прочеље збијеним штитовима. A кад се у пресудном тренутку битке коњица одлучно постројила у ескадроне.

ослањајући се једни на друге. и она се уморила од жестоког боја. показује глупост узалудног покушаја? Вратимо се нашима. извео војску против Митридатовог вође Архелаја. почиње тихим шапатом. Док се обнављао бојни ред. Потом су Аламани. храбри јунаци? Зар не знате да бекство. коњаници-оклопници. видевши свог команданта лакше рањеног и неког свог друга како пада низ коњски врат. и онима који буду хтели да знају где je остављен војсковођа. другови. ви који сте изабрани да делимо onaсности. уништивши жељу за отпором. у нереду повукли. уколико њих. затим постепено расте и диже се као бујица која се ломи о гребене.”24 42. И као што често бива у опасним ситуацијама. сви војници су га оставили. навалили на први ред пешадије да би je. узмичемо. кад je дошло до борбе прса у прса. фијучући. дуго су се борили са подједнаком силом. И док су први бегунци ометали последње. растурени услед жестине и беса.” 41. XVI к њ и г л 111 било све чете Германа које су надирале. очврснули дугим војевањем. у виду корњаче. 43. Познавши га no грбу са пурпурним змајем . притиснут тежином оружја. 40. Цезар их je благо опоменуо: „Куда. Потом су. Сазнавши за то. 39. да ови нису били згуснути и да. нису остали непокретни. рече. И пореметили би пешаке. Батави су са краљевима у брзом трку дошли у помоћ својим друговима. na престрашен отрчао да се бори. Корнути и Брахијати. бар као судеоници у будућој слави. одбацивши и растеравши наше коњанике. наши коњаниии на десном крилу су се. подражавајући донекле старог Сулу. A то се десило из следећег разлога. зграбио заставу и бацио je на напријатељску страну. полетела многа копља са свих страна и од равномерних покрета дигла се прашина која je заклањала видик. . ови су нашли заштиту у крилу легија и зауставивши се обновили битку. плашили су непријатеља већ самим покретима тела и испуштањем врло гласних ратних поклича: ова вика настаје у самом жару битке. Али. a он je утрчао у први бојни ред. које никад не пружа спас. запалили су се као ватра и непрестаним ударцима мачева почели сећи састављене штитове којим су се. задржи. Но. 45. одговорите без преваре: сам се у Беотији бори за све нас проливајући своју крв.трибун једне турме je застао и пребледео. 44. газећи их. потиснули. 38. неком врстом бране. наиме. разбежали су се куд je ко стигао. наши заклањали. кад je Цезар издалека видео да коњаници налазе спас у бекству. неразборито не оставимо. говорећи: „Идите. Тим обзирним речима вратио je све војним обавезама. који се боре за државу. док се сукобљавало оружје с оружјем и тело са телом. мимо очекивања. подстакне коња да их. Али варвари. Кад je он.који je био причвршћен на врх дугог копља и ширио се као змијска кошуљица .ИСТОРИЈА. са застрашујућом четом.

Изненада je искочио сплет жестоких поглавара. 46. хотећи да одбаце све наспрам себе. нити се смиловао и пустио оног који би га за то преклињао. 50. Тако je велики број непријатеља лежао смртно погођен и тражио смрт као најбржи лек. што je знак крајње упорности. као у налету беса. они дивљи и у нереду. која je била смештена у средини . Неколико пута су Римљани. 52. Но. потиснути са свог места притиском оружја. њима се већ гасио дах и они су умирућим погледом тражили светло дана. покушали су да пробију наше чврсто састављене редове. Али. јер су их Римљани. напали су наше чете пре осталих. a они у огромна телеса. куд их одвуче ветар. дахтали су јако. поново наваљивали. признаће свако ко je био присутан. уколико им срећа помогне. чврсти као куле. Непријатељи. несигурни на уморним ногама. седали су на савијену леву потколеницу и нападали даље непријатеља. уморни од толиких невоља и сад већ склони бекству. морнари и путници журе да се домогну копна. и са још већом одважношћу. поново су започели бој. ови поуздавши се у храброст. обарали. 51. устајали су да покушају да учине још неко сјајно дело. a рањеници. И нико од ових војника није утолио срџбу њиховом крвљу нити заситио десницу многобројним убиствима. у жељи да победе no цену живота. у густо састављеним редовима стајали непомично. Стрелице и копља без престанка су летели и гвоздене стреле одапињале. међу којима су били и краљеви и. збуњени и уплашени. пазећи да се заштите од рањавања. Јер. и док су трубе страшно звучале. пошто су непрестано трпели губитке. преостали варвари долазили су на места убијених. мушки су се борили.a овакав облик зове ce castra praetoria. док je истовремено бодеж ударао у бодеж и мачеви расецали оклопе. a да je за то било више жеље него наде. док им још није истекла крв. слушајући честе јауке умирућих. Искривљени мачеви понекад нису могли да наносе ране. стајали су укочено. . наши војници вешти због дугог вежбања. одважнији. Други су били полумртви. који су ови у ватреној срцби открили. уз пратњу пука. сукобили су се на неки начин равноправни противници: Аламани. ушавши жустро у битку. 47. Најзад су.112 АМИЈЛН МАРЦЕЈ1ИН како би оне опкољене извукли из крајње опасности. Крчећи себи пут стигли су све до Прве легије25. покрили су се као мирмилони27 и извученим мачевима секли су непријатељски бок. a варвари. 53.као што из дубина бесног мора. пожурили да се што пре растуре no разним стазама . Аламани пак. na су војници отимали стреле од самих варвара и њима урањали у њихову утробу. 49. 48. 6 Ту су наши војници. наши мирни и на опрези. крупни и високи. уз нас je било благонаклоно и добронамерно божанство и војници су секли с леђа непријатеље који су одступали. Но.

Наоружани војници опколили су шумовити брег и обазриво га окружили. стојећи на обалама. Због тога je Цезар .који je смело подигао. пошто су их они бржи напустили. A кад се већ приближио обали. која je такорећи додиривала њихова леђа 55. чудећи се свом неуобичајеном терету. Потом се могло видети како војници. већ одавно припремљене за случај опасности и да би се у тајности повукао. пожурио je великом брзином у логор . победник je снажно наваљивао. И као у некој позоришној представи. 59.наиме. покрио je лице. и тако након многих опасности стизали на супротну страну. будући да je на своју земљу могао стићи само преласком реке Рајне. тежином свога тела падао би на дно реке. Док се то догађало. Но. натерани у смртну опасност.реку.сместа je кохорта. обилазећи бару у којој се мешала вода из мочвара. потражили су једини преостали заклон .забранио. тако да су му већ и врхови мачева отупели од честих удараца. Но. Најзад се и безбојно корито реке запенило варварском крвљу. неки од ових. плашећи се да начине пробој. уз сагласност трибуна и војсковођа да се наши војници. док на сцени промичу зачуђујући призори. a онај ко би био смртно погођен. краљ Конодомарије пронашао je могућност за бекство: склизнувши са неколицином пратилаца низ гомилу лешева. гонећи непријатеља сувише жустро предају опасним вртлозима. пошла за трибуном. трчећи задихано. неки су на блатњавом и клизавом тлу пали у крв рањених и . која као да се ломила. 56. и висиле су држећи се још за грло. који су мислили да се пливачком вештином могу спасти. могло се видети како се неки неуки пливачи држе за веште пливаче. Варвари. одмах je пожурио у заклон оближњег брега.да би се укрцао на чамце. гађају Германе разним врстама стрела. како су наши војници не знајући за умор у трку јурили бегунце. коњ му je нагазио на меку и блатњаву земљу и оборио га.ИСТОРИЈА. није се могао сакрити јер га je издала велика претходна слава . Кад се ово успешно окончало. неки су пловили у штитовима и мењајући правац избегавали таласе који су се обрушавали. и обазриво се повукао. како не би упали у тајну заседу. скривену . Мада je био крупан. други су плутали као дебла. Али чим су га препознали . нису могли да се повуку. 54. 57. 58. огромним попут греде. поверили су своје животе таласима.предвиђајући хитрим умом будућност . да га не би препознали. пошто због огромне гомиле лешева. XVI КЊИГА 113 Некима су главе биле пресечене копљима.мада су им тела била нетакнута оружјем гушили су се под гомилом оних који су се на њих обрушавали. неке je одвлачила речна струја и гутала силина реке. a сјајне кациге и штитови котрљали се око ногу. у близини римских утврђења Трибунка и Конкордије .

62. Но. Па.чему je он и no својој природи нагињао и што год се no земљином шару догађало. да се томе није надао.114 АМИЈАН МАРЦЕЛИН у шумској тами. Тако je. затим неки трибун на располагању. у едиктима које je повремено издавао. 66. звук pora повукао je војску уназад. И да би весеље због успешног исхода било још веће. 60. најпре сагнут. После неколико дана одведен je на императоров двор. у касарни за странце. сазвао je скупштину и у присуству свих наредио да му доведу Конодомарија. Потпуно се разликовао од оног који je . 69. притешњен страхом до крајњих граница. цела војска једнодушним узвицима назвала августом.пошто je дивљим и жалосним злоделима повредио пепео Галија . језик je држао за зубима. A код Аламана избројано je шест хиљада лешева који су покривали бојно поље. A овај.и борио и победио. A двеста његових пратилаца и три најближа пријатеља. Када се ово уз помоћ вишњег божанства окончало. Видећи то. трибун Корнута. Претерујући у празним хвалама и у показивању очевидних и јасних ствари. a потом понизно прострт no земљи. приписивзли су његовој срећној звезди. 63.да би забавили императора . понесен празним речима ласкаваца. он je корио војнике да поступају олако и тврдио. вође оклопника. и краља су вукли као туђег роба збуњеног од страха. много тога дрско слагао. извештавајући постепено о походима којима je командовао. пишући да се он сам . сматрајући да je злочин живети после краљеве смрти. Ту je. зато што je. Утаборили су се близу обале Рајне. предали су се као заробљеници. пошто je био бољи од своје судбине и вреднији својим заслугама него влашћу. и уздигао племенске краљеве који су молили за милост. молио je за милост аламанским језиком: наређено му je да се смири. или пак не умрети за краља ако тако судбина додели. на пример за . чијег се имена не сећам. често саопштавао да je победио Германе. 64.много и страшно претио. утврдили вишеструким редом штитова и окрепили храном и сном. И ако се. У овој битки погинуло je двеста четрдесет три Римљанина и четири команданта: Баинобауд. свестан своје кривице. и да не жели титулу августа. док су таласи реке носили безбројне гомиле мртвих. Конодомарије изађе и преда се. a савим друкчији у добру. Тада je Јулијана. После таквих и толиких подухвата са срећним исходом. такође и Лаипсо и Инокентије. 65. 68. 67.иако није ни присуствовао доагађајима . a одатле je послат у Рим. мада мимо њене воље.и назвали га подсмешљиво Викторином . и како се дан већ примицао крају. заклињући се. умро од старачке изнемоглости. учинили су да се император узохоли . како су варвари no природи понизни у несрећи. неки Констанцијеви дворани оптужили су Јулијана . 61.

A ћути о славним Јулијановим делима.и не помињући га у врло дугом тексту .о срамоте . нетачно. чак и кад их многи затамњују. да je њему .ИСТОРИЈЛ.доведен Конодомарије. кад би Фама знала да ћути о великим делима. . које би скоро и покопао. 70. Најзад. као и. постоје његове речи похрањене у државним архивама. описујући бој он тврди да je управљао стројем. XVI КЊИГА 115 време његовог боравка у Италији неки војсковођа храбро борио против Персијанаца. то су хвалисави извештаји у којима приповеда и уздиже себе до неба. Иако je у време битке од Аргентората био удаљен четрдесет станица. Констанције je .посланице украшене ловором слао на пропаст провинција/0 У њима je са одвратном разметљивошћу наводио себе као једног од првих у боју. стајао међу заставницима и натерао варваре стрмоглавце у бекство.

Службеник задужен за res nitentes. 9. Оне су понекад стављене у случајевима где je постојао страх од повампирења покојника. Он je у овој тврђави. у променљивим односима са Персијандима. Амијан га je очевидно помешао са Солоновим законима. али je. Тако je поступио Јулије Цезар. двојица њихових припадника no женској линији примају хришћанство и постају вође хришћанске мањине у Сенату.116 XVI КЊИГА . говорећи о Хунима. 4. 4. Брумат. . до 64. Слично поређење Амијан прави и доцније. стр. Уп. 15. Спир. 2. може се нагађати да je реч о г. и завршен je поразом Митридата. Овај податак Амијан je могао наћи код Квинтилијана. 38. Овде je оштећен топоним. 10. Средином IV в.арском двору на Палатину. Полицајци су се огрешили о правило понашања. међутим потврђен je у спису Notitia dignitatum осс. 291. XXI 2. 270. може се помишљати да je у питању Arbor felix. 269. на граници између провинција Понта и Велике Арменије скривао своје благо. уп. или о предметима од драгоценог метала. I стр. 13. Селц. Inst.ОБЈАШЊЕЊА 1. 7. након његовог бекства. Изрека je сачувана у збирци Dicta Catortis. нап. његова жена предала трвђаву Помпеју. Цитат из Цицероновог Oratora. 17. која се у разним варијантама налази и код више римских писаца. Плутарх. Ово су данашња места Стразбур. 4. XV 3. за који се утврђује порез. I. 11. 6.3. no коме се пред цара излази са покривеним рукама. 43. место на југу Боденског језера 3. т. Gal. 7. Саверне. 2 како сматра Gal т. 295. где je потврђено истоимено место. Ликургова ретра представља најстарији спартански закон. 16. Хионити су кавкаски народ. 147. уп. Грчка пословица. Вормс и Мајнц. 2 . Трећи Митридатов рат трајао je од 74. 17. 12. покушавајући да пређе Јадранско море. који су у Атини били изложени на таблицама. 14. Индиктион од Диоклецијана означава период од петнаест година. Анији су једна од најбогатијих и најутицајнијих римских аристократских породица. 8. али без помена мрежа на гробовима. Вероватна допуна овог оштећеног имена je Lucillianus квестор царске палате под Јулијаном и таст будућег цара Јовијана. нап. пре н. г. напред. Еусени су можда живели на јужно обали Црног мора.. Цезар. 11. Није јасно шта се под res nitentes подразумева.е. 5.

antepilani. 23. Флоренције je врло утицајан комес Констанција II. хастати су исто што и draconarii.ОБЈАШЊЕЊА 117 18. нешто измењеном значењу. 22. како показују даљи догађаји. виших официра. Анегдота из Плутархове биографије Пира. 21. гл. 1. назван после победе Готски. Ф лоренције je пребегао Констанцију. О овом обелиску биће речи у кн>. пред битку у којој je победио персијског краља у Великој Арменији. за разлику од трибуна. . Клаудије II. 19. 269. Антепилани одговарају борцима првог реда уопште. Ha основу тога може се препоставити да je био хришћанин. 20.XVI КЊИГА . г. у царево име писао je епископу Атанасију молећи га да се врати у Александрију. 23. XVII 4. a primi ordines су нижи официри. Са Јулијаном je био у доста рђавим односима. хастати и ординум прими Амијан користи у новом. Војне термине из раније римске историје . учинио je то пред одлучујући бој са Готима. који га je именовао преторијанским префектом и конзулом за 361. јер je притискао његове галске поданике. г. После Јулијановог проглашења за августа. заставници. Реч je о Галерију.

.

год.) .XVII КЊИГА (357-358.

.

они су нашима претили жестоким ратом. куд су се повукли. пошто су се варвари. забринуто су размишљали . A млади Марсов штићеник. навикнутог да већи напор како се јасно показало . о којима je управо било речи. пошто ниједног није оставио у нашим. ОБНАВЉАIPAJAHOBO УТВРЂЕЊЕ И ДАЈЕ ДЕСЕТОМЕСЕЧНО ПРИМИРЈЕ ВАРВАРИМА. повео je . Наредио je да се одатле превезу у Медиоматрик сви1 заробљеници и сав плен и да се чувају до његовог повратка. пренели неке дрске поруке. 4. брзе барке. пређе реку и потражи варваре у њиховим крајевима. нису ни на ког наишли. Требало je да они узводно пређу две хиљаде корака. и вођу сјајног угледа. притешњени овако великим подухватом. подстакла их je да радо прате садруга у сваком труду. . како рекосмо. прешли реку преко састављеног моста и заузели непријатељску земљу.наметне себи него војнику. да се искрцају и. Пошто je обавештен о томе из поузданих извора. на више места. Убрзо су стигли до поменутог места. да начини мост. да помогну својим рођацима. која je након доживљеног искуства била још ватренија. Они су напустили заседе које су no уским и сеновитим местима поставили нашима и прешли су преко реке no имену Мен. 2. већ били повукли.I ПРЕШАВШИ РАЈНУ ЦЕЗАР ЈУЛИЈAH РАЗАРА И ПАЈШ AJIAMAHCKA СЕЛА. јер нису очекивали да ће их неко узнемирити у тихом склоништу. Уредивши то тако. али спретним и лепим речима успео je да je придобије. 3. Али. забринут што се птице сурово госте телима палих. A варвари. Цезар je у први ноћни сумрак укрцао око осамсто војника на мале. 6. Претварајући се да траже мир. како би избегли удар првог напада. У томе га je спречило противљење војске. Љубав према њему. што год нађу. A то je потресло душе Германа.каква их судбина чека.орну војску. Сам je намеравао да оде у Могонцијак. Тако су се завршили ови разноврсни догађаји.јер je Рајна после битке код Аргентората мирно текла . да сви. уколико не напусте њихову земљу.тек што je грануло сунце .наредио je. У даљини су се видели велики облаци дима.не зна се с којим циљем . јер су се no врховима брда видели варвари. који су показивали да су наши продрли у непријатељске крајеве и да их разарају. вратио се у Три Таверне. 5. упутили су посланике са притворном поруком. Пошто je разрешио дужности легате који су му пре битке. пун самопоуздања .на основу пропасти других . Али . која je изражавала њихову једнодушну постојаност у савезу. предвидевши то. без разлике буду сахрањени. да униште огњем и мачем.на брзину су променили мишљење и натерали неке посланике да дођу у брзом трку.

упутили су преговараче који су. обновили утврђење. Хитро су. Уздајући се у овај уговор. Најзад су се одважили и кренули пуни самопуздања. A они. које je Трајан подигао на аламанској земљи. Како je јесења равнодневица већ била прошла и снегови који су пали у том крају покривали су и брда и поља. преклињући. спалили би све домаћинство. који се може поредити са пунским и тевтонским. престрашени. предузели су једно значајно дело. 10. букве и огромне јеле. И може се веровати онима који су из зависти измислили да je Јулијан све . војници су слободно наступали и пљачкали виле. 8. Пошто je на све начине проверио њихове планове и навео многе прихватљиве разлоге. 14. на римски начин брижљиво устројено. уплашени да ствар не узме маха. дивља краља. већ да ће чувати савез до одређеног дана. брзо су. Но. Ту су дуго стајали. И заклели су се свечано. својим врло проницљивим умом досетио се да логор . Наиме. али како се могло напредовати само уз дуга и тешка обилажења. с једне стране. 13. али који je с обзиром на губитке био лакши за римску државу. да неће започињати буне нити дирати тврђаву. сматрајући да све то ради на њихову пропаст. са крајњом понизношћу молили за мир. a које je већ било жестоко нападано. познавајући терен. према обичају своје отаџбине. И као што често бива у тренуцима недоумице и збуњености. где буде згодно. У овом значајном рату. најзад су дошла три врло стара. због оштрине климе безуспешно су се трудили и то уз највеће опасности.122 ЛМИЈЛН МЛРЦЕЛИН 7. чак ће на раменима носити жито. A и једно и друго су чинили јер им je страх умртвио лукавство. 11. оклевајући. Они су и даље били престрашени. Кад би извукли заробљенике. једва су успели да обуздају љутњу која им je обузимала срца. јер су наши тако одлучили. нашли спас у бекству. 12. без икаквог отпора. јер су припадали онима који су послали помоћ јадницима побеђеним код Аргентората. али су на стазама наишли на разне препреке. 9. никог не штедећи. јер су од пребега сазнали да ће непријатељи кроз неке тајне разгранате подземне ровове. уколико им браниоци ставе до знања да им je потребно. Ту су привремено поставили браниоце и отимали су варварима храну из уста. треба утврдити оруђем за зидине и снажним ратним справама. Стога су обазриво пошли даље.3 желећи да га назове својим именом.који je мимо очекивања заузет без тешкоћа. посечене церове. Прешли су отприлике десет миља пре него што су стигли близу шуме. Пошто су се они распршили. Цезар се истакао успехом и срећом. отети већину војника са бока. брзо су се скупили и. a са друге неочекиваним нападом пешадије која се довезла баркама. богате стоком и плодовима. налетом наше коњице. Цезар им je одобрио мир у трајању од десет месеци. застрашујуће због грозне таме.

II ЦЕЗАР ЈУЈШЈАН ОПКОЉАВА ШЕСГО ФРАНАКА. пустошили незаштићене области. из бојазни да варвари у ноћи без месечине не би упали преко залеђене реке. A ево шта je подстакло њихову смелост на злочин. чак и после Констанцијеве смрти. Цезар се вратио у Паризије. 3. КОЈИ ПУСТОШЕ ДРУГУ ГЕРМАНИЈУ. Узбуђен овим преокретом и нагађајући како ће се ствари одвијати уколико не дође до сукоба. да ту проведе зиму. вратио се у зимовник. Домишљати Цезар. сматрали су да ће моћи да се домогну богатог плена. 1.. Пошто смо очекивали да ће бројна племена сакупити велику силу против нас. наставио да се истиче сјајним подвизима тако нешто могао je и очекивати. тј. Захваљујући томе варвари су се. Уредивши то добро. онемогуће сваки упад. Север. Но. 4. и да није подједнако одлучно. идући преко Агрипине и Јулијака у Реме. у месецу децембру и јануару. Надао се да ће се у току примирја . поред којих тече река Моза Цела педесет четири дана. који су са шесто лако наоружаних војника.ма колико да je кратко и пуно немира - . Но. према тадашњим околностима. где су га чекали даљи напори.. сами предали и одмах су упућени на Августов двор. како се касније испоставило. И ГЈ1АЋУ ИХ TEPA HA ПРВДАЈУ. разбивши слојеве леда. будући да je Цезар био заузет у аламанским областима и нико им се није супротстављао. III ЦЕЗАР ЈУЛИЈАН ОДЛУЧУЈЕ ДА ПОМОГНЕ ГАЛИМА KOJE СУ ПРИТИСЛИ ПОРЕЗИ 1. XVII КГБИГА 123 ово постигао јер je више волео да славно падне у боју него да буде убијен на сличан начин као његов брат Гал. Завршивши овај подухват. 2. изнурени глађу. Јулијан je задржао војску и распоредио je за опсаду. наредио je да војници на извиђачким баркама крстаре реком од заласка до изласка сунца и да. због страха од војске која се већ враћала. бдењем и крајњим очајањем. јер су се варвари одупирали са невероватном упорношћу и одлучношћу. генерал коњице. A мноштво Франака je изашло да их избави из опасности. кад су сазнали да су ове заробили и да их спроводе. заузели су два напуштена утврђења и одатле осматрали шта би се могло догодити. трезвени вођа je наслућивао ратне неизвесности и био притиснут великим теретом брига. оклевало се са опсадом. ни на шта више се нису одважили.ИСТОРИЈА. већ су се вратили кућама. напао je снажне франачке одреде.

објашњавао je да тако ни префектов ни намесников службеник неће моћи утеривати од некога новац. јер ће изгледати да нема поверења у Флоренција. 1. Но. Цезар je успео да му префект повери разрез у Другој Белгики. некад славан no масивним зидинама и no стотину улазних капија. он. већ га je бацио на земљу. како ће се касније показати. Наиме. дају бар редовне порезе. који се никаквим молбама не могу исцедити од људи у оскудици. 2. Ha то га je Август . 2. a не тражити ванредне. И кад je преторијански префект Флоренције све израчунао или се бар претварао . a Орфит no други пут био префект. ипак му je. готово упропастило Илирик. јер je погодан тренутак. И тада je чврсто и једнодушно одлучено да убудуће нико не покушава да Галима неправедно узме више од утврђеног. Али Јулијан није прихватио ни да прочита нити да потпише.кога je о овом догађају обавестио префект .често нанело неизлечиве ране провинцијама. 4. IV ПО ЗАПОВЕСТИ КОНСТАНЦИЈА АВГУСТА ПОСТАВЉА СЕ ОБЕЛИСК HA ВЕЛИКОМ ЦИРКУ У РИМУ.4 Јулијан je изјавио.писмом опоменуо да не поступа тако двосмислено. након дужег времена. знајући за ту праксу. 3.6 подигнут je обелиск на Великом цирку у Риму. Флоренције донео индикционални вишак. О њему ћу нешто рећи. 5.124 АМИЈАН МАРЦЕЛИН поседници опоравити од тешких губитака. Јулијан му je одговорио да треба бити задовољан ако провинцијалци. доводећи их до крајње немаштине. 3. коме je Август поверио целокупну ствар. Тражећи мимо уобичајене праксе. Ha ово je префект преторија узвикнуо да не може поднети да тако изненада буде проглашен непоузданим. који су са свих страна опљачкани. Ова олакшица помогла je онима које je примио под своје окриље и они су доносили порез пре одређеног дана. 6. притиснутој разним недаћама. na je разрезао порезе. оснивачи су назвали „стоврата Теба”. Јулијан га je благо умирио и прецизним и тачним рачунима показао да не само да имају довољно средстава од главарине за снабдевање потребним намирницама него да она чак и претичу. разориле пунске војсковође у . Њу су. на почетку картагинског ширења.и захтевао да све што недостаје за главарину буде надокнађено насилним одузимањем. Град основан у старо доба. По томе називу провинција се и сад зове Тебаида. да ће пре дати живот него дозволити да до тога доће. Док се тако почињало са обновом Галија. не чекајући да им га затраже. он je знао да je овакво прикупљање или да кажем тачније одузимање . О ОБЕЛИСЦИМА И ХИЈЕРОГЛИФИМА. To je.

трагајући за њима чак код најудаљенијих народа на свету . 6. пренео два обелиска од којих je један постављен на Великом цирку. упознали су ауторитети првобитне мудрости. којима je император дао на разматрање тај предмет. без престанка су брујали како je Октавијан Август из египатског града Хелиопоља. нашавши се међу огромним удубљењима и гомилом различитих кипова који представљају египатска божанства. 9. a сликом медоносне пчеле означавају краља. или из поноса због срећног и повољног стања у држави. A стари Египћани нису писали као сада . To су казивали завети који су краљеви обећали и испунили. који je носио причвршћен уз десну бутину и који je.в постепено се тањи. да би до следећих нараштаја допрла и проширила се успомена на њихова достигнућа. 10. Дуго времена после тога.кога je. исцрпео je град многим пљачкама. саплео се о широку одећу. које видимо урезане са свих страна обелиска. бацио се на свој уперени мач. наређивали су да се обелисци изрежу из планинских жила . од којих су неки били оборени и оштећени. да би био налик зраку. У овом граду. a други на . када би у рату покорили нека племена. пак. пао и повредио се готово смртоносно на сопствени бодеж. Смисао овог уочљив je већ на основу ова два примера: сликом јастреба означавају појам природе.а. Корнелије Гал. не штедећи чак ни заветне поклоне божанствима. да би ту опљачкао непроцењиво благо. страхујући од жестоко разљућених нобила. назване хијероглифи. пошто je продро у Египат. који се у облику некаквог чуња диже на велику висину и. 12.сиров и жељан туђег догод je био жив . XVII КЉ ИГА 125 изненадном нападу. To je исти онај песник Гал . поред пријатности. вајали су многе врсте птица и животин. A обелиск je врло тврд камен. a понекад су слова означавала целе реченице. оплакујући нежним стиховима. због изненадног пада. намесник Египта у време Октавијанове владе. искочио из корица. Потом je обновљена. Стари краљеви. чак из другог света. угланан руком уметника. A будући да су ласкавци no свом обичају потхрањивали Констанцијеву надменост.ако се не варам . 7. Кад су га no повратку оптужили због крађе и пљачке провинције. да има и урођену жаоку.већ су појединачна слова служила као појединачне именице и глаголи.и онда су их усправљали и посвећивали вишњим боговима као знак побожности. јер природне науке уче да међу овим птицама уопште нема мужјака. сличних примера има врло много. 11. a онај персијски краљ Камбиз . Наиме. показујући да владар треба. Док je он са пљачкашима бесно јурио.ИСТОРИЈЛ. опевао Вергилије у завршном делу Буколика. 5. прелазећи из квадратне основе у узан врх. 8. видели смо више обелиска. Безбројне знаке.када одређен број јасних слова изражава све што може замислити људски ум .напао ју je.

13. Ha њега je одозго стављена бронзана лопта са блиставим златним листићима. вечни Хелијев син. Овај текст урезан je хијероглифима на старом обелиску који смо видели на Цирку. Обелиск je искрцан у Александровом селу. a са извршењем тога се оклевало. a два у Августовом маузолеју. Ту je постављен на ваљке. И Аполон. A оставио га je да лежи на земљи док не буду спремне справе за превоз. удаљеном три миље од града. Први ред гласи: 18. и како je био учвршћен у светилишту сјајног храма . na je зато скинута. Али. кога Хелије воли. и донесен на Велики цирк. како застире небо својом густином. моћни краљ Рамест. После тога требало га je још само подићи што je изгледало једва. рођен од бога.11 није се усудио ни да дотакне. 16. нити да га помери. виши од свега. Но. Нека знају необавештени да je тај стари владар. истргао из основе. Сматрао je. a причвршћена je бронзана представа бакље. која je светлела као велики пламен.13 До опасних висина повезана je дебела и дугачка ужад са усправним гредама (могао си видети праву шуму оруђа) налик многострукој грани. Краљ Рамест. да донесе до зидина својих штићеника ово што му je послао готово непознати Нил. коме je захваљујући његовој способности и храбрости подређена цела земља. Побринувши се за то. оснивач васељене. Будућа поколења пренела су друге обелиске. уплашен његовом величином. не обазирући се на то. као посебан дар. кога je Хелије изабрао. прилажемо његов грчки превод:15 Превод почиње с југа. Кад je превезен Нилом. у Александрији саграђена je лађа дотле невиђене величине.10 Али тај недавно довучени обелиск. преко огромног празног простора затегнуто. Константин га je. поменути владар je преминуо. . Хелиос краљу Раместу: дао сам ти да срећно владаш над целом земљом. такође са златним листићима. моћни и истинољубиви Херонов син.14 17. ти. Дуго je тако обелиск висио. преневши остале. који као да се плашио да с£м неће моћи. и кад су га искрцали. или никако остварљиво. од којих се један диже у Ватикану. Њ има je обухваћено оно брдо исцртано сликовним писмом које je no мало.126 АМИЈАН МАРЦЕЛИН Марсовом пољу. оставио нетакнут овај обелиск зато што je био посвећен богу Сунцу. њу je одмах дотакла сила божанског огња. други у Салустијевим вртовима. коју je требало да покреће триста весала. док je више хиљада људи котрљало камење налик воденичном и најзад je постављен насред Цирка. текући уз опасност no себе. Најзад je укрдан на лађу и преко мора и токова Тибра. да неће учинити светогрђе уколико из једног храма пренесе ово чудо у Рим који je храм целог света. 14.12 пажљиво превучен преко луке Остије и државног базена. Следећи Хермапионову књигу. 15.у које се није могло доспети штрчао je као шиљак. Аресов син.

свој посед. господар Египта.ИСТОРИЈА. кога je Хелије заволео. Хелијев син. свесјајни. и Хефест. Бог Хелије. господар времена. Поклонио сам ти живот којег се не можеш заситити. који влада над целом земљом. који седи на истини. који je сачувао Египат победивши друге народе. Велики бог Хелијевог града. Херонов син. Краљ свељупки. краљ васељене. моћни господар Дијадеме. Први ред са истока: 23. владар весељене. страх од претходних догађаја ослабио je варварске упаде. господар Дијадеме. неупоредиви. Аполон. Рамест. ПИСМИМА И ПРЕКО ИЗАСЛАНИКА 1. господар неба. Трећи ред: 22. њега који je испунио храм плодовима палми и коме су богови подарили дуг живот. изабрали због Ареса. Моћни Аполон. коме богови указују част. којим му јавља да римски владар тражи и моли за мир. кога Амон воли. 2. склопио уговор о савезништву. моћни крал> захваљујући Аресу. Моћни Аполон. и свесјајни.16 док се све разборито и брижљиво уређивало у Галијама. који je украсио Хелијев град и створио остали део света и веома почаствовао богове који су подигнути у Хелијевом граду. Бог Хелије. кога Хелије воли. кога je Хелије изабрао и јаки Арес обдарио. У време конзуловања Дацијана и Цериалиса. Намеравао je да се врати у своју земљу кад je примио Тамсапорово писмо. краљу Раместу: обдарио сам те силом и влашћу над свима. и већ je са Хионитима и Геланима. Други ред с друге стране: 21. који си одабрао вечног краља итд. он који je у овом краљевству подигао кипове богова. Њега Амон љуби. небесни моћни Аполон. Завршио je добро дело Хелијев син. велики владар неба. Његова добра остају за сва времена. господара неба. који je прославио Египат. Хелијев син. отац богова. Стога. Рамест вечно жив. кога су истинољубиви Аполон. кога Хелије воли. пошто je подозре- . V КОНСТАНЦИЈЕ АВГУСТ И ПЕРСИЈСКИ КРАЉ САПОР БЕЗУСПЕШНО ПРЕГОВАРАЈУ О МИРУ. A персијски краљ и даље je био у пограничним областима најудаљенијих племена. XVII КЊ ИГА 127 Други ред: 19. кога je Хелије изабрао. кога Хелије воли. Трећи ред: 20. најжешћим од свих бораца. моћни Хермов син. Аполон. и украсио Хелијев град исто као и самог Хелија. вечно живи краљ. ти. коме су богови подарили дуг живот.

занемари ту малу област. али je. цару Констанцију.опасан свом силом и темељећи наду у успех на Фортуни и на повољним условима . A то чине и животиње: када примете зашто су . Радујем се и задовољан сам што си се вратио. Најзад. После дужег одмеравања овог писма. Стога морам да повратим Арменију са Месопотамијом. уколико желиш. поставио тешке услове. 4.128 АМИЈАН МАРЦЕЈ1ИН вао да се тиме само искушава снага краљевства. 7. да би осталима безбедно владао. која je моме деди одузета лукавом преваром. на најбољи пут и што си упознао неподмитљиви суд правичности. како смо обавештени. то . краљу Сапору. a у томе сам се вежбао од ране младости. будући да изражавање истине треба да буде слободно и отворено и да онима на високим положајима доликује исто говорити и осећати. Упутивши са поклонима легата no имену Нарзеса. Дакле. код нас никад неће бити прихваћено: јунаштвом или преваром. „Победник на земљи и мору. 6. A овакво начело које ви разметљиво усвајате. пожурићу.чији je смисао. која je све већа. и на то да вештаци у лечењу понекад спаљују. Помисли. Но. 9 био овај: 3. без разлике. садруг звезда. размећући се. разумно. 5. брат Сунца и Mecena. вечни Август. да би од тада могле да живе без страха.великим трудом ухваћене у кљуса. краљ краљева. упућујем много поздрава свом брату. 11. 8. изнећу свој предлог у мало речи.да не буде надмено ово што тврдим . Чак и ваши стари извори сведоче да су моји преци држали земље све до реке Стримона и до македонских граница. уколико желиш да поступаш no исправном савету. и саветујеш да се од целог тела одузму неки удови. упућујем много поздрава своме брату. Тражиш Месопотамију као своју. „Ја. Ево шта јасно изјављујем: ако се ово моје посланство врати без успеха. послао je Констанцију писмо . али одлучно одбацујем твоју неукротиву похлепу. имајући на уму да сам ово што ћу рећи већ више пута поновио.да би стигао докле год разум допушта. никад ништа нисам учинио због чега бих се кајао.јер no сјају и no низу одличних врлина стојим испред старих краљева. Констанције. Умесно je да ja то захтевам . a исто тако и Арменију. ja. кад прође зимски одмор .” 9. као будући пријатељ. прихватио je термин „мир”. режу и одсецају поједине делове тела да би преостали делови добро служили. мирне душе (како се каже) и разумно je овако одговорио: 10. Сапор. И докле год ми допире сећање. најзад. сви ратни успеси заслужују похвале. искусивши сам до каквих пропасти je некада доводила упорна жеља за туђим. Радујем се твоме добром здрављу. која увек доноси тугу и крв.никако не одступајући од урођене охолости . одговарајући део тела губе својом вољом. да би се његов спас ставио на чврсту подлогу у будућности.

Мада непредузимљив. док се уз натчовечанске напоре не утчрде северне провинције. жестоко je поразио бројне непријатеље. мислећи да предузима дело корисно no државу. која није затамњена никаквим смицалицама. дакле.мада ретко . већ умереност. који je касније постао конзул^" . погрешно je и лудо сад кад нас je низ догађаја (нека се умире завидљиве уши) овако многоструко обасјао и кад се. са комесом Проспером.римска сила поклекнула у боју. Јер није у питању тромост. мимо обичаја. Ми не одбацујемо и не одбијамо овај мир: нека само буде прикладан и частан и нека ништа не одузме нашем поносу и величанству. покушали и са опсадом градова 2. тако да je један мали део. 13. био je вешт на речима. Они су носили императорова писма и поклоне. због које смо понекад радије прихватали него наметали битке. Па нека престану. преко неких безначајних посредника. духом најхрабрије оданости. који се граничи са италичким областима . Усред ових неизвесних догађаја. молим. Moj преторијански префект. чак су.ИСТОРИЈА. 14. преговарао je са твојим војсковођом. XVII КЊИГА 129 je смешније него што се може потврдити икаквом сагласношћу. 12. цео римски свет нама покорава.пренебрегли су мировни споразум.део Аламана. већ јасна и неподложна застраишвањима и празним претњама. У овој битки. чак и сабијени у тесне границе Оријента . ужаси којима нам се no обичају прети. и своју земљу угледао са сузама и плачем. шта се и могло одговорити на краљеву разуздану похлепу. бранимо своје. Наиме. После неколико дана уследило je ново посланство. VI ЈУТУНГЕ. да je понекад . али да у целом свом ратовању заиста никад није претрпела пораз. о миру. И кад год смо нападнути. како се тврди. a да ништа није постигло. на Мусонијанов предлог. истину. Јер. у настојању да неким лукавством успоре Сапорове припреме. 3. Ово посланство отпуштено je. Еустатијем филозофом. трибуном и нотаријем Спектатом и. 1. који су били добили на велике молбе. учествовао je и храбро се понео заповедник коњичке турме Невита. као мајстором убеђивања. Јутунзи . и бесно су почели пљачкати Реције. предати области које смо. једва утекао. пошто су уништени тирани. Барбатион. у чин магистра пешадије. Подигавши борбеност војника. дуго чували нетакнуте. AJIAMAHCKO ПЛЕМЕ. KOJE СУ ОВИ ПЉАЧКАЈШ. послат je са снажном војском да их одбије. који се из страха од опасности дао у бекство. који je унапређен на место Силвана. РИМЉАНИ УБИЈАЈУ И РАСГЕРУЈУ ПО РЕЦИЈAMA.” 15. Чуј. знајући из искуства и из књига.

чак уколико бисте им се сасвим примакли. оне су падале једне преко других. где ће умрети од страха и глади. док je све бучало због огромног рушења. Једни су. такође и људи. што je из темеља срушило град и предграђа 4. која су штрчала. из којих би се могли избавити да им je неко помогао. који су се дизали са крајњих тачака света Налетало je мноштво бесних олуја. скупиле су се масе црних облака и застрле дотле ведро небо. чији ћу удес укратко и тачно испричати. 7. неки су висили прободени врховима стабала. A могао je остати читав велики број јавних и приватних зграда. неки опет. сад већ чисто и јасно. Како je замагљен сунчев сјај. небо. други су били до грла затрпани рушевинама. . Најзад je после другог. Други. 1. на земљу je легла густа тмина помешана са прљавштином. нису се могли распознати оближњи предмети. За овим су следили ковитлаци и стубови воде са застрашујућим земљотресом. упркос многим молбама.130 ЛМИЈАН МАРЦ1£Ј1ИН VII НИКОМЕДИЈА РАЗОРЕНА У ЗЕМЉОТРЕСУ. који су се сада могли видети као измешане гомиле лешева. a много пре Tf ећег часа. изненада притиснути великом масом. Тако. још и сад су покривени њеним теретом. У први освит дана 24. 3. A будући да су куће због нагнутости брда већином клизиле. метрополе Битиније. Међу примерима разноврсних несрећа. пресечених рамена или голени. као да je само божанство завитлало смртоносне муње и ветрове. настрадали под његовом тежином. притешњени великом снагом камења које се котрљало одозго. Азији и Понту. разбијених глава. 5. на граници између живота и смрти. децу и друге са којима су везани сродством. Тих дана непрестаним ударима страшног земљотреса уздрмани су многи градови и планине no Македонији. истиме се пропаст Никомедије. али су умирали лишени сваке помоћи. открило дотле скривене гомиле пострадалих. НАСТАНАК ЗЕМЉОТРЕСА. били напуштени. 2. августа. Истовремено високи врхови одјекивали су од разних узвика оних који траже супружнике. у част своје жене Еусебије . 6. да се није нагло распламсала жестока ватра и tokom пет дана и ноћи сажегла што год je могло да гори.однедавно викар дијецезе коју je Констанције назвао Пиетас. Нагнута прочеља кућа повукла су неке неповређене унутра. Потом. преклињали су за помоћ оне који су исто то подносили и. 8. од чијег се удара чуло како стењу планине и како се ломи разбијена обала. У оваквом удесу je и Аристенет . до недавно људи.испустио дуго мучену душу. пошто je очима одузет поглед. Једним ударом убијени су многи.

Отуда се може приметити да све док се земља тресе. или због натапања кишом. 14. 13. не осећа се код нас никакво дување ветрова. трусови са пукотинама. и да се његовим жестоким дувањем потреса земља и покреће се из сопствених седишта. окорелом масом. XVII КЊИГА 131 9. чија се претећа тутњава чује кад се распада састав елемената и они прескачу на ову страну или поново падају кад се земља смири. већим од Европе. јер су они задржани у најдубљим одсецима земље. подвукли. na Елеусина у Беотији и Вулкан у Тиренском мору и неколико острва. опет.или у уским шупљинама земље. отварају велике пукотине. стари писци и теолози назвали Еносигеос (сушилац земље) и Сисихтон (земљотресац). Или су то „нагнути потреси”. постоје и „ричући” земљотреси. A земљотреси настају на четири начина: или су то кључања која у дубини узбуркавају земљу и истерују огромну масу. даноноћне расправе природњака још нису исцрпене. и са острвима Хелике и Бура у Крисејском заливу. снагом ветрова који продиру у дубину земље. или. Поред ових трију врста земљотреса. и који je некад обливен златном кишом. земљотреси се догађају . под честим притиском вода које надолазе. Отуда се поштују обредне и свештене књиге. немају куда да провале. . у ранијим вековима често називан Офијуса и Пелагија. у тајну истине не само да није продрло ово наше опште незнање. Наиме. који има моћ над воденом стихијом. такође са градом Сакумом у италијанској области Циминији. Кад се они сукобе са чврстом. Анаксимандар тврди да се на земљи због великих летњих суша. 10. Али. Због тога ужаси ове врсте догађају се или кад je ваздух прегрејан или кад су падавине преобилне. на горе као што су у Азији испловили Делос и Хијера и Анафе и Родос. у ствари. To се десило са једним острвом у Атлантском океану. великим потресом. пуни влаге.ИСТОРИЈА. тако што би се један бог назвао именом другог. Наиме. 11. 12. Они су потонули у дубоке бездане Ереба и тамо их скрива вечна тама. већ потресу оне делове тла под које су се. планине и зграде. кроз које снажно продире спољни ваздух. већ ни вечне. и свештеници брижљиво надгледају да се не погреши при жртвама умирницама. које ми на грчком називамо avpiyyai (сиринге). вратимо се започетом казивању. Мислим да je сад време да се наведу претпоставке које су о земљотресу стари сакупили. који јуре укосо једном страном и сравњују градове. ломљава и стењање земље одјекују као воловска рика. Тада. како тврди Анаксагора. или то можда бива. који изненада. отворе ждрело и прогутају делове земље.према мишљењима између којих се Аристотел зноји и мучи . јер се још не зна који од богова тресе земљу. Стога су Нептуна.

захваћени безумљем после битке код Аргентората. као на својој земљи. дуго мучио у недоумици. бацио je у окове.као и претходни пут .сматрајући да ће за пет или за шест месеци моћи да изведе два хитна и неопходна похода. да неочекивано крене на варваре. оним који се обично зову Салији и који су се једном дрско усудили да учврсте сво. једак део њих je побио. чим попусте хладноћа и мразеви. али су. погодивши их као ударом грома. чекајући месец јули. Јулијан je. и пр#хватио je њихову предају. Они су мг слили да je император још у зимовнику и нудили су мир под овим условом: да их. под условом да се безбедно врате кућама. свима њима. кад су они кренули. довози жито. ЈЕДАН ДЕО ХАМАВА УБИЈА. изненада их je све напао. Јулијан je победу окренуо у пригодну благост. заједно са децом и иметком. отпустио je те посланике обдаривши их и рекавши им да ће се задржати у овим крајевима док се они не врате. простртим на земљи под његовим погледом. A ОСТАЛИМА ДОДЕЉУЈЕ МИР. дозволио je мир. како то каже народ. 2. И док су они више преклињали него што су се одупирали. они су послали легате да моле и да бране њихове интересе. 3. дође му посланство горе поменутих. није могао кренути пре лета. међутим. Али. Убрзо. док они мирују. Неке. нико не узнемирава и не злоставља. кад почињу галски походи. наиме. ДРУГИ ДЕО ОДВОДИ У РОПСТВО. a друге. како брижљиво размишљање готово увек побеђује све тешкоће. од оног из зимовника било je припремљено тако да траје дуже време. отишао je најпре Францима.132 ЛМИЈАН МАРЦЕЛИН VIII ЦЕЗАР ЈУЛИЈАН ПРИХВАТА ПРЕДАЈУ ФРАНАЧКОГ ПЛЕМЕНА САЛИЈА. Учврстивши се у тој намери.а станишта на римском тлу. као „букелат”. преврћући no памети многе различите науме. када се из Аквитаније. Али. пустио je да оду некажњено кућама. И тако се. Цезар je. Хамаве/3. натоварио je на леђа својих орних војника жита за двадесет дана. После ових припрема. 4. пославши Севера као вођу дуж обале. најзад схватио да треба одмах не сачекавши право годишње доба. кренуо je после других ауспиција . да не би војску замарао дугим маршем. Пошто je потпуно размотрио предлог и насупрот њему поставио сложене услове. који су се упустили у сличан подухват. напао je истом брзином. Они се још нису били ујединили. који су дрхтали у стрмоглавом бекству. код места Токсандрије/4 Кад je гтигао у Тунгре. пошао je одмах за њима. 1. Уздајући се у ту залиху. . проводио зиму у Паризијима и са великим трудом радио на томе да претекне Аламане. који су се оштро одупирали и били заробљени. сви били дрски и дивљи.

нигде није налазила нову. усред толиких догађаја вредних хвале и усред толиких неноља и неизвесних часова.када смо непријатељу ставили нож под грло. гинемо од глади. десило се сасвим друкчије. и похранио га у самом логору. Но. исцрпљени напорима у Галији. истражујући Јулијанове поступке. надао се да ће тај одузети део надокнадити хамавским усевима.о срамоте .ИСТОРИЈЛ. бунио се овим и сличним речима: 4. изразито спретан у говору. Тврдимо да говоримо само за голи живот. варалицом и глупаком који се прави мудар. тако нам je ускраћивано као да смо осуђени да смо против државе поднели толике напоре и опасности”. напао клеветама и увредама Гауденције je већ дуго боравио у Галији. неки од војника. . Јер. који су војници носили на леђама. Разлог незадовољству заиста je био оправдан. Претећи најгорим. тражио нешто новца да обрије браду. Док се све то догађало no његовој жељи. a војска. кроз снег и планине no окрутном мразу. KOJA СУ ПОРУШИЛИ ВАРВАРИ. a Констанције није дозвољавао исплату no уобичајеном реду. A то стога што ни сам Јулијан није нигде могао набавити новац. И нека нас нико не држи за подстрекаче буна. пошто je на извесно време одложено оружје. 7. називајући га азијским Грчићем. откако je Јулијан онамо послат. тадашњи нотар. будним настојањем журио je. Стога je размишљао о благовременој оправци трију утврђења која су у низу стајала на обалама Мозе. 5. већ одавно разрушена упорним нападима варвара. одвојио je део намирница за седамнаест дана. Када би неко. сад кад смо изгубили наду на боље? Некад смо подносили муке и најтежа искушења. не тражећи злато нити сребро. нису примили ни награду ни редовну плату. A јасно je да се ово догађало пре из лукавства него из шкртости. XVII КН)ИГА 133 IX ЦЕЗАР ЈУЈШЈАН ОБНАВЉА ТРИ УТВРЋЕЊА HA МОЗИ. на најсрамнији начин. да на сваки начин обезбеди добробит провинција. које одавно нисмо ни дотакли ни видели. што ћемо изложити на одговарајућем месту. ”Куда нас то вуку. 6. ВОЈНИЦИ КОЈИ ТРПЕ ГЈ1АД НАПАДАЈУ ГА УВРЕДАМА И ПРЕТЊАМА. Јулијан ће касније наредити да се он убије. A будући да разумна брзина чини намеру сигурном. Усеви још нису били сасвим зрели. Тад би га Гаудентије. И као што обично бива. према војничком обичају. И одмах су обновљена. потрошивши храну коју je носила. војници. 3. 1. 2. A сада . Цезар би му дао нешто ситнине. нападали су Јулијана псовкама и поругама.

Кад je то тако праведно уређено и спроведено без сметњи. који je обећао да ће показати путеве. Можда се плашио смрти која долази. и сам je почео молити за милост. уколико га пусте на слободу. одједном попустио. Најзад су другим. no имену Хортарије. не без улагивања различите врсте.134 АМИЈАН МАРЦЕЛИН X АЛАМАНСКИ КРАЉЕВИ СУОМАРИЈЕ И ХОРТАРИЈЕ ВРАЋАЈУ ЗАРОБЉЕНИКЕ И ДОБИЈАЈУ МИР ОД ЦЕЗАРА ЈУЛИЈАНА. 4. нека зна да ће поново бити изложен пропасти. Цезар je наредио скутарија трибуну Нестики и Хариетону. као што пише у књигама Тагеса и Вегоје: они које ће ускоро ударити гром. Пошто се метеж најзад смирио. Плашећи се тежине казне. сматрао да су то стигли последњи ударци судбине. све док им се на путу нису препречила посечена висока стабла која су им почела сметати да иду напред. који су ишли испред њега брзим темпом. Тако je он ишао напред. преко понтонског моста прешли су Рајну и ступили у аламанску земљу. тако je споро напредовао у путу да je водиче. претећи им најгором казном уколико не буду сви заједно. као и израз лица. палили су поља. 2. И добио га je. A уколико их не покаже на време. Усред тог одуговлачења. no договору. уз опроштај прошлих поступака. Он. уколико би се одупирали. отимали стоку и убијали људе без икакве милости. они од тада уопште нису напредовали. уколико му дозволе да задржи своје власништво. Он je раније био жесток и суров у наношењу губитака Римљанима. Требало je да попут осталих обичних предузимача прима потврде за испоруке. Убрзо су ухватили и довели младог Аламана. требало je тражити земљу другог краља. Мимо обичаја. аламански краљ Суомарије неочекивано je надирао са својом војском. човеку необичне храбрости. 3. али тада се понадао неочекиваној добити. Уз . Све војнике обузео je ратни бес. a војска за њим. који je толико пута све заједно и појединачно подстицао на јуначка дела. застрашио. деловао молећиво. магистар коњице. дотле ратоборан и предузимљив. И будући да je његов наступ. он je на коленима молио за мир. 7. Како није изгледало да било шта недостаје. према потреби. Погођен овим невољама краљ je. тврдили да слабо познају терен. посматрајући многобројне легије и згаришта спаљених села. сада je одговарао од борбе и изгледао као кукавица достојан презира. под условом да врати наше заробљенике и да. Тад je Север. 1. ослабе толико да не могу чути ни грмљавину ни другу јачу буку. 5. заобилазним путем стигли до циља. 6. снабдева нашу војску храном. да му на сваки начин ухвате и доведу заробљеника. осим војсковођа. дочекали су га и позвали га да се охрабри и орасположи не постављајући никакве услове.

и војску распоредио no уобичајеним местима. навикнути да се богате пљачкајући наше. вратове. ЦЕЗАРА ЈУЛИЈАНА ЗАВИДЉИВЦИ HA ДВОРУ КОНСТАНЦИЈА АВГУСТА ИСМЕВАЈУ И НАЗИВАЈУ МЛАКОЊОМ И КУКАВИЦОМ. у чију се снагу и верност краљ највише уздао. дршћући. „грчким неспретњаковићем” и још многим сличним именима. исмејавали су Јулијана због браде. који je томе био склон.уколико учини неко кривоклетство треба да плати крвљу . И као што обично бива велика слава je подложна зависти. 8.ИСТОРИЈА. XI ПОСЈ1Е УСПЕШНОГ ГАЛСКОГ ПОХОДА. надвладан изгледом победника. Јулијан je задржао четири његова пратиоца. поклонио до земље. кад je краљ no обичају дошао да прими поклоне. сад већ укроћене. Пошто je ово обећао и потврдио заклетвом .уколико заклетву не одржи . јер je његова земл>а била потпуно опустошена. морао je прихватити један тежак услов. дошаптавајући без мере неслане изразе: „досађује са својим победама ова коза. да донесе жито. нападајући га као млаког. na читамо како je злоба измишљала мане и грешке . Кад je то сазнао. Ha овоме je увелико радио. A кад je позван на разговор са Цезаром. некад дивљи и надмени краљеви.обећао je да ће учинити што му буде наређено и да ће вратити све заробљенике. 1. a мањи број њих вратио. Они су као прапорци одзвањали у ушима принципа. „мајмуном у пурпуру”. Цезар се вратио у зимовник. који велича своја дела кићеним фразама. спремно су се покорили заповестима Пошто je то на овај начин решио. односно од својих поданика набави кола и сав потребан материјал. И.ако и нису постојале .чак и . искусни и вешти у ласкању. A то се није догађало први пут. окретали су на шалу и смех оно што je било исправно замишљено и успешно изведено.морао je да обнови градове које су варвари силом разорили и да из својих залиха. које плаћају порез. пред којим се. као Суомарија. Покушавали су да Јулијанове врлине униште бесрамним речима. 10. што je после толиких Јулијанових успеха било и разумљиво . Ha Констанцијевом двору брзо се сазнало за ово јер je Цезар као дворски службеник био обавезан да извести Августа о свим догађајима. Наиме. 9. Тако су ови. бојажљивог и као ленштину. називајући га „брбљивом кртицом”. као да су рођени и одгајани у нашим областима. XVII КЊИГА 135 заклетву и проклињање самог себе . не човек”. 2. Сви моћници у палати. И. и није их пустио све док се сви заробљеници нису вратили. али je ипак више људи задржао. Јулијана je обузео оправдан гнев. na се ништа није могло наћи. A нису га могли натерати.дозвол^ено му je да се повуче у своје области. ставили у јарам римске власти своје.

Углавном користе уштројене коње. Тако je Кимон. тврдили да није важно који део тела je обмотао знаком краљевског достојанства. из честих и озбиљних извештаја да Сармати и Квади. Август. уместо Баса. 1. Милтијадов син. 5. честим рзањем. копља су им дугачка. Они јуре no огромном простору. одали јахаче. ИЗГНАНИМ САРМАТИМА ВРАЋА СЛОБОДУ И ЗАВИЧАЈ. која су упорно радила на пропасти Р им а/ 4. пратећи друге. од кога нико није био ни храбрији ни обазривији према отаџбини. A ПОТОМ ИЗШАНИКЕ> KAO И КВАДЕ. 8 Исто тако. док у поводу воде још једног . који je у међувремену мирно проводио зиму у Сирмију31. повезаних степенасто. XII КОНСГАНЦИЈЕ АВГУСГ ПРИМОРАВА САРМАТТ. да понизно моли за мир. a није било ничег значајног што би вредело приповедати. злобни такмаци оптуживали су Сципиона Емилијана као непредузимљивог. увек понет охолошћу. a оклопи начињени од иструганих и углачаних рогова. a послушне коње. KOЈИ СУ ПУСГОШИЛИ ПАНОНИЈЕ И МБЗИЈЕ. скренули су пажњу на ове две смешне и безначајне појединости: то што je Помпеј имао обичај. реке у Памфилији. оптуживан више пута. или им окрећу леђа. упадају са расутим четама у Паноније и у једну од Мезија. a друго јер je жељан преврата. A то су чинили људи завидни због н>ихових величанствених дела. ДА ДАЈУ ТАОЦЕ И ВРАТЕ ЗАРОБЉЕНИКЕ. него у отвореној борби. или да не би у заседи. 3. мада je код Еуримедонта. како сјајно потврђују доказиЈ0. као на ланеној одећи. Они су спретнији у заседама. да се једним прстом чеше no глави и што je већ дуже време носио завој на потколеници да би сакрио ружан чир. И то све против таквог човека. да се ови не би узбудили и отели кад угледају кобиле. Па чак су и против Помпеја неправични клеветници много тражили. НЕКАДАШЊЕ ШШОДАРЕ. уништио огромну персијску силу и натерао народ. још од детињства. који je умро чим je био изабран за префекта града. али како нису ништа нашли што би се могло кудити. Док се ово догађало. у Риму je Артемије вршио дужност префекта. 3. јашу брзе. Његову управу потресале су буне и немири.136 АМИЈАН МАРЦЕЛИН сјајним војсковођама. сазнао je. уз слаб доказ. при том су.3" 2. И ПОСГАВЉА ИМ КРАЉА. мада су уз његова настојања срушена два врло моћна града. Тврдили су да оно прво чини јер je распуштен. зближени суседством и сличним обичаји^а.

сакривени у тамним планинским удолинама видели су како им пропада од мача отаџбина. док га je ропац прекидао.која их je притисла до грла. палећи и отимајући варварске залихе. XVII КЊИГА 137 или чак два коња да би им. A ови су. да објасни шта у ствари они траже. нити да стану. измењујући их. који je према овим и сличним предлозима био благ. упутио je Сармате. нити ће се уклањати од рањавања. 10. што je последњи излаз у шкрипцу. после пролећне равнодневице. A они које je од смрти спасла брзина. са прсима на земљи. да сада моле. тако да ови нити ће моћи напредовати оружјем. Али. и ушао у варварске земље да их пустоши. претварајући се да ће затражити мир. који je због отапања леда био у порасту. плашећи се губитака . сви су се дали у бекство. У свим овим опасностима учествовали су и Квади јер су често били нераздвојни савезници Сармата у пљачкању.с обзиром на годишње доба нису веровали да je такву могуће скупити . преко моста начињеног од бродова прешао je реку Дунав. нити ће кренути у бекство. император сакупио снажну војску и кренуо. одбацио je оружје и. a део оних што су се могли спасти повукли су се на брежуљке који су им били познати. ни н>има није помогла спремност и одлучност. млад човек. вођен срећном звездом. размишљали су да крену на наше у троструком реду. 5. Такав исход подстакао je снагу и дух наше војске и она je. простревши се пред њим. Ово се догађацо у оном делу Сарматије који je окренут према Другој Панонији. угледавши императора. сабивши се у гушће редове. 7. али њихова уста затворио je неми страх.слободно дошли пред лице владара. настрадали су. Сармати су одустали од скривања и.33 A са подједнаком храброшћу вртлог наше војске пустошио je све на шта je наишао и око Валерије.поучени претходним искуством . док су јуришали у очевидне опасности. пожурила у краљевство Квада. Утом je пуштена и маса осталих да моле. лежао je без даха. 9. коју би свакако били спасли да су се одупрли истим жаром којим су се разбежали. окрепили снагу и наизменичним одмором сачували свежину. да понизно моле за мир. Зизаис. Најзад се повратио и на заповест се подигао. 4. 6. постројене као за борбу. Наши су поубијали већину. Онога дана који je био одређен за утврђивање услова. И тако je. Не усуђујући се ни да узму даха. крупан. клечећи на коленима вратила му се и моћ говора. те je молио за милост и опроштај грехова. Многи чији je корак спутао страх.ИСТОРИЈА. побудио je још веће милосрђе и у више наврата покушао je. 8. Овим журним маршем претекли су варваре који су посматрали велику ратничку војску . Кад je стигао на најпогодније место. A пошто je изгубио глас због страха. због опасности која je и . Погођени и овом великом невољом. него избегавајући неочекивану пропаст. тада кад je требало молити.

брже него што се може и помислити. 14. тако да се доиста може прихватити оно мишљење да владарева воља побеђује или обликује судбину. Румона. што им je причињавало исту такву жалост као и губитак њихових људи. изненада дочепају оружја. И на сличан начин и они су добили мир који су тражили. Некад су моћни и богати били становници овог краљевства. чувши да je Арахарије некажњено отпуштен.138 АМИЈАН МАРЦиЛИН даље претила. Они. A невероватно je колико им je среће донео следећи случај.премда нижег ранга . кад je ово питање расправљено. 12. 17. он им je дао дугоочекивани знак да моле. Када je Зизаису наређено да устане. Синове угледних великаша. са свим својима. 13. на шта их раније нико није могао натерати. растуривши масу. Зинафра и Фрагиледа. дозволио je Узаферу да изложи своје молбе. Довели су и тражене таоце и обећали да ће се од тада спремно покоравати наредбама. Први од њих био je на челу Трансјугитана и Квада. Но. док се разматра ствар Арахарија и Квада. са осталим војницима. да они који су молили за Сармате. и велики број поглавица . како се нису могли оправдати за велика злодела. вратили су наше заробљенике. плашећи се смртне казне. 15. 18. као залог очувању мира. После ових наредби Римљани су се побринули за Сармате. 11. Заповеђено им je да без страха задрже своја станишта и да врате наше заробљенике. заједно са својим иметком. стајали пред њим повијених леђа. Охрабрени овим примером благости. женама и децом. Цар je спречио да се они у гомили. дали су тражене таоце. После тога почео je стизати огроман број племена и краљева који су. постепено одступе. a други на челу Сармата. који су им суседи и врло слични no варварству.који je био навикао да се покорава његовим наредбама. савезника . захвално су прихватили да дају таоце. да исто то моле. радо су понудили римској власти и себе. прихватили су терет обавеза да ће надокнадити штету К0ЈУ СУ учинили. достојне пре сажаљења него непријатељства. Осим тога. и истакну ги поглавица Узафер. A он je. no свом обичају. преклињали да им се отклони мач са грла. довели су чак из најудаљенијих крајева краљевства. био довео и вазалне краљеве. као и целом својом земљом. али су се њихови робови тајном завером наоружали и припреми- . Будући увек римски клијенти. Ha то су сви побацали штитове и копља и пружили руке. понети радошћу што су спасени. Сарматима je наређено да се ослободе стране власти. претварајући се да утврђују уговор. у том циљу je наредио. надајући се повољном исходу. 16. И. краљевић Арахарије. који су тражени као таоци. док се Арахарије упорно бунио и тврдио да мир који je он закључио мора да важи и за Узафера. преклињући и проналазећи више начина да понизношћу мољења превазиђу свог краљевића. Кад се с њима правично и поштено споразумео. И као што je било одлучено. долетеле су и племенске вође. A ови су.

као знак да прихватају постављене услове.ИСТОРИЈЛ. бацили су се под ноге војника и. као да су заборавили претходне догађаје. пошто им je страх помео разум. и Агилимундус. ПОТОМ ДРЖИ ГОВОР СВОЈИМ ВОЈНИЦИМА. сарматским робовима. који су узнемиравали те области. који je свакако био погодан за знамења нарочитог положаја. син краља Видуарија. Сматрали су. Оплакујући тај свој удес. начинио je краљем оног Зизаиса. као што су показали догађаји. 19. ПРИСИЉАВА ИХ ДА СЕ ОДСЕЛЕ СА СВОЈИХ СГАНИШТА. Па.како смо изложили . који су стајали на челу различитим народима. његов вазални краљ. наиме. поступили no наређењу. 1. заклели да ће остати верни. 20. 2. свест о злочинима које су дуго времена . обративши им се благим речима. Сем тога. као и остали прваци и поглавице. које поштују као божанства. Пошто je то у варварској земљи окончано. a бројем јачи. логор je померен у Бригетион. Предали су своју децу као таоце. САРМАТСКИМ РОБОВИМА. a који je био и веран. доста удаљеним од њих. него служити робове. пред очима целе војске наложио им да се не покоравају ником осим себи и римским вођама. као што варвари одувек сматрају да je право у сили. и они сами су ухватили погодан час да упадну преко римске границе. извукавши мачеве. Њихов краљевић Витродор. Јер они су некажњено извршили велику неправду и многа злодела. победили су господаре којима су no суровости били једнаки. Дирнут неправдом. 21. примљени су под нашу заштиту. И како повратак слободе доноси и више титуле. побегли су ка Виктохалима. ником није допуштено да се повуче пре него што се. задобивши опроштај. После ових славних дела. остатке рата Квада. Па. сагласни у овом неваљалству са својим господарима и непријатељима. да би и ту спрали крв и сузе. XVII КЊИГА 139 ли за злочин. A они. Потом су се. цар их je сазвао и. Донета je одлука да се Лимиганти казне блаже него што je захтевала величина злочина: да ће бити довољно ако се преселе далеко и тако изгубе могућност да пљачкају наше. према одлуци. По срећном завршетку овог догађаја . XIII КОНСТАНЦИЈЕ АВГУСТ ПОШТО JE ИЗВРШИО ВЕЛИКИ ПОКОЉ МЕЋУ ЛИМИГАНТИМА. врате наши заробљеници. да je боље покоравати се браниоцима у несрећи.за добро државе било je неопходно да се бојни редови одмах пребаце ЈТимигантима. кад су нападали Слободни Сармати. видећи војску у срцу краљевине. пошто су тражили милост и захтевали гарантује за своју слободу. на свом родном тлу.

уздали су се у заштиту коју je пружало само место. 3. оштро претили императору. Али. у ствари. клонећи се заласку. због река које надолазе. крали простор. 9. опоменуло да се прекине са оклевањем. na je стога неопроходно. Они пак. ломили између различитих намера: лукавством помешаним са бесом хтели су да покушају и са борбом. како je речено. чврсто поставили своја огњишта. 5. на левом крилу коњаници су се бацили на окре- . где су. пуштајући при том дивље крике. и војска je са подигнутим заставама кренула у жесток напад на непријатеља. Овде je тле већином влажно и натопљено. 6. a и са молбама. Поред тога. не да би извршили оно што им je наређено. усмерили су свој напад на самог цара. који се још нису покренули. И док су на десном крилу пешаци сасецали гомиле пешака.и разнела их у жестоком нападу. 7. и молбе. поређани у згуснуте бојне редове.'8 To су учинили. они су истовремено припремали и замке и оружје. на подстицај владара. 8. они су се двоумећи се. Већ je дан прелазио у вече.140 ЛМИЈЛН МАРЦЕЈ1ИН вршили. Дакле. тајно je распоредио војску у јединице са више редова и невероватном брзином опколио je варваре. Близу ушћа сужава их у теснац и коритом Дунава брани становнике од упада Римљана. чим су угледали војску. снажне младиће и робове. показујући да су се приближили зато да би одбили заповести. као погођени громом и помишљајући на најгоре. 4. како je речено. A гневна војска није могла да поднесе њихов безумни бес и док су они. са урођеном надменошћу стигли су на ову страну обале. Но. поставила се у облику клина . пркосно. на узвишенијом месту. већ да не би изгледало да су се уплашили присуства војске. који je стајао. Стајали су тако.како су показивали гестовима и изразом лица . налази се ада око које тече моћнија од двеју река и одваја je од копна. И. молили су да им се поштеде животи и обећали су годишњи данак. истеравши господаре. A кроз ове земље пробија се Тиса и кривудавим tokom улива се у Дунав. кад je сунце. како je исход показао. Били су спремни . осим онима који добро познају терен. благо je упозорио Лимиганте да не дивљају. уколико им то буде заповеђено. Док je сама.да прихвате чак и пресељење. Императср. заштићен гардом. мочварно je и покривено врбама. намерно су бацали штитове далеко да би. Онда je стао на узвишен насип и. припремајући напад на наше изблиза. прилазећи да их поново узму. гледали су га претећи. у близини ушћа Тисе. опомињала их je да се не упуштају у опасности. a од варварских упада штити их препреком коју представља она сама. a да то не личи на превару. Подозревајући да ће се према њима окренути терет борбе. она тече слободније и лагано оилакује дуге и широке просторе.што обични војници зову „свињска глава” . предвиђајући и сам такав изазов догађаја.

после кратког времена. опкољавајући брижљиво Августа. 17.и стога без могућности да побегну . 11. И да не би малаксала бојна готовост. које je преварио њихов изненадан долазак. заповеђено je да се сакупе барке како би се пронашли они које je од наше војске одвајала супротна обала. Преторијанска кохорта. разбацивали су лаку сламу и убијали дезертере. макар саграђена и од најчвршћих греда. различитог пола и старости. избегавши пламен. излазили и. Кад су стигли до њих. Нико од њих. већ су. јер све оно што je могло заштити било je уништено. није спасла живот. као да су срасли с њим. 13. Осим погинулих. спасивши се једне врсте смрти. 14. неки нетакнути мачем. Тако су Сармате уништила два узрока: бес и храброст победника. док су други били прободени копљима. одмах су се укрцали на скеле лако наоружани војници. извучени су из скромних колиба и доведени у гомилама рођаци погинулих. људи су у својој тврдоглавости или умирали захваћени ватром. жедни варварске крви. кад je већ све било спаљено и када се нико више није могао сакрити. али притиснути тежином оних који су падали одозго. Напустивши ранији начин живота. XVII КЊИГА 141 тне коњичке одреде. војници. варвари су ужасним урликањем показивали да не жале толико што умиру. Вођени скровитим стазама. могле су се видети само гомиле лешева и поворке заробљених. ником од њих кућа. И тако су. Чим су непријатељски народи сатрвени. нико није молио за брзу смрт.други опет са одсеченим рукама. a потом и бегунце с леђа. 10. и сви су подносили своје муке у потпуној тишини. јер су видели чамце свог племена и познати начин . Након свега овог одлучено je да се свима одузме свака утеха и нада на живот. бацали у вртлог оближње реке. заузели су склоништа Сармата. или. многобројни непријатељи лежали су сломљених голени . 12. И. сматрали да je боље да их победи туђа сила. пошто су им запаљена огњишта и заробљене породице. најпре je нападала браниоце спреда. са ненадмашним пркосом. И док су плодови победе подстицали борбени жар. Док су падали. нити je одбацио мач.ИСТОРИЈА. да je сама победа казивала како се ту водила битка. A покаткад се чуло како мрмљају да нису заслужили од судбине то што им се десило. тако да се крв обилно разливала и пенио се надошли ток реке. дошли су тако до најниже робовске послушности и. бивали оборени на тле непријатељским мачем. усред разних патњи. војска je стала да уништава оне који су били напустили битку или су се скривали у колибама. него пресуда сопствене савести. у року од пола сата прошли кроз све опасности битке и толико je много варвара лежало на земљи. 15. 16. Најзад. држећи се грчевито оружја. колико што се наши веселе. није молио за милост. Ипак су се неки. у нади да ће се вештим пливањем докопати обале. Већина њих je потонула и удавила се. бежећи од стрела и великог пожара.

40 24. Император се ухватио у коштац са двема великим тешкоћама и обе их савладао. Али. Лимиганти. расуте no пространим пољима. мирна и безбедна. повукли су се у заклон мочварног земљишта. престрашени примерима оних подјармљених и потучених. Тако je разним победничким палмама придодато и преклињање оних који су оружјем освојили слободу. држава јамчила безбедност.будући да су распуштено безумље сматрали слободом . Под притиском збора стараца. . Пошто им je. 21. нити ишта постићи. будући да су и за једно и за^руго постојали озбиљни разлози. војска je изабрала за себе област уз М езију Тајфали су држали област најближу својим седиштима. заједно са родитељима. који се тако зову no граничним областима. a праћење je отежавало и наше слабо познавање терена .било их je напорно пратити јер су били расути у разним правцима. a потом их je урођена жестина нагнала на погубни злочин. Kao врхунац милости.савио вратове пред много јачим од себе. децом и женама. Примивши дакле.пристали да се покоравају наредбама. Уместо вероломних племена настанио je прогнана .мада су и она no непоузданости била готово једнака. њих су учиниле обазривим несреће њихових савезника. Да би их савладали . Али кад су no светлуцању копаља схватили да им се приближава оно чега су се плашили. Пошто су Амицензе готово уништили и распршили.како je бар изгледало мало су мировали. прихватили су друга станишта.затражена je помоћ од Тајфала и Слободних Сармата. за које су сазнали захваљујући непрестаним гласинама. ту одлуку .презирући нератоборне господаре као савладане . И тако су они за које се сматрало да ће пре изгубити живот него прихватити нову земљу . 22. A преостали део je уз молбе . 19. 20. пошто су најзад враћени у завичај. која неће моћи лако да мењају нити да се тамо муче ратовима. дакле. заштита Илирика je с разлогом била удвостручена. али ће се ипак понашати са више поштовања. на крају je ипак победио предлог да се предају. Но. није им поставио за краља неког безначајног човека. Неки су сишли у римске логоре. већ оног кога су сами хтели начинити краљем и који се одликовао снажним духом и телом. 23. изашли су из заклона које су им пружале планине. кренули су без оклевања на Пинкензе. и безначајним иметком који су у журби стигли да дограбе.AMHJAII МЛРЦЕЛИН 142 веслања. победивши на месту за које се није веровало да се ту може са сигурношћу зауставити. што ћемо саопштити на погодном месту.Ј док су Либери заузели земљу насупрот својој. војници су их упорно следили и мноre од њих побили. Након овог повољног исхода догађаја. дуго су оклевали двоумећи се да ли да нападну или да моле за милост. како су помоћне чете због конфигурације тла биле раздвојене. . 18.

После низа успешних дела. Но. Разним упадима пустошили су области уз границе.да утврдимо пољуљано. a вођа разумним плановима? 27. чиме су још од свог настанка задавали страх нашим прецима. обратио се војсци овим речима: 26. Све ово. подстиче ме. док су Сармати. центурије и манипуле. не штедећи животе. Најпре. да би се склонили пред опасношћу. дошли смо у Паноније . победили смо и Лимиганте. наиме. XVII КЊИГА 143 25. клекли су пред ноге милостивог Августа. јунацима драже од сваког задовољства. учинили и пре боја и у самом жару битака. јурили на редове наших славних легија. за чије су битке чули да су често имале срећне исходе. прелазећи реке час у издубљеним чамцима час пешке. оружје или снагу. a сатрли смо и Кваде. Констанције. угледавши непријатељске земље. не остављајући никакву опасност за леђима. „Сећање на славна дела. Схватајући да им je једини спас у молбама. Кад се то без много муке завршило. него да се војник похвали окретношћу у акцији.тако je било угодно вишњем божанству . потукли смо их без губитака. Чим смо њих одстранили. општом благонаклоношћу. Но. разним лукавствима и замкама. и кад je пролеће освојило. a остали су. да споменем .ИСТОРИЈА. прегазили смо их. Већ се спремао за одлазак кад je. одбацивши заштиту оружја. окружен бојним знацима и орловима.водећи рачуна о скромности . сталном стражом осигурали безбедност Галија и. везали су руке иза леђа. a да мноштво стрела не угрози његову изградњу. no други пут je назван „Сарматски”. верни браниоци римске државе. били приморани да потраже заклон у мочварама. ухватили смо се у коштац са огромним теретом послова. као што знате. 30. уздигнут изнад сваког страха уз једнодушну сагласност војника. већ су се навикавали на разбојништва из потаје. Многе смо поубијали. уздали у борбу. надајући се да ће деловање наших војсковођа спречити лакше нападе. стао на трибунал и. будући далеко. После тешких губитака. сличном храброшћу. усред налета и задиханих претњи. Лимиганте смо присилили да се одселе у удаљене .шта смо. они су искусили колико вреди наша храброст и. док смо штитили Итале и Гале. који су са истом обешћу. Нису се. Кад се и ово срећно окончало. као и четом бројних великодостојника. да би помогли Сарматима. према имену покорених. A шта може тако лепо и тако вредно да се преда успомени потомства. подносили смо како се то могло поднети. упорно покушавали да се одупру. утврдили смо прилазе Рецијама. дошло je време прикладне благости. кренули смо да саставимо мост из делова. 28. 29. Кад смо све припремили. окупивши све кохорте. како je њиховом обешћу зло постајало све веће и довело до погубних и честих разарања провинција. уз помоћ божанства које нам je доделило срећу да победимо. Илирик je прегрмео бес непријатеља који су у таштој надмености презирали наше одсуство.

како смо већ поменули. јунаци треба да буду задовољни оним што су у зноју заслужили својим десницама.144 АМИЈАН МАРЦЕЛИН области. Наше могућности су велике. Најзад. no обичају. чврсто заступајући став да пријатељски савез треба тек да се потврди. a кад су видели да краљ врло упорно ради на томе. a потом. подигао буну. И водећи рачуна о упутствима. јер су га они претходно изабрали и прихватили као племенског вођу. војници су се вратили у шаторе. богом да Констанције не може бити побеђен. Тако смо из само једног похода заслужили четвороструку награду. живље него обично и са већом надом на бољитак и добит. Пошто се цар довезао у двор 42 и два дана се одмарао. да не би касније наносили зло нашима. осим уколико му се не призна власт над овим земљама. Најпре. и ми и држава. Сматрали смо да je боље изабрати краља варварима. осећајући сви исто. XIV РИМСКО МИРОВНО ПОСЛАНСТВО ВРАЋА СЕ ИЗ ПЕРСИЈЕ НЕЗАВРШЕНА ПОСЛА. нигде нису одступали од интереса римске државе ни од њене величине. да до мира не дође. 33. пред краља. него наметнути га. Спектат и Еустатије. 1. ЈЕР САПОР ЗАХТЕВА АРМЕНИЈУ И МЕСОПОТАМИЈУ. Ha чело Слободних Сармата ставили смо Зизаиса. и ja пред собом носим непријатељски плен. са називом . који сте ми ви. веселим узвицима упућивала похвале императору. После оваквог завршетка говора. док су се војни одреди повукли у одређена седишта. a наши напори и храброст сачували су нетакнуто наследство свих. многе смо и поштедели. и он ће се показати веран и поуздан. посланици који су били упућени Персијанцима. 3. вратили су се незавршена посла. то je било у складу са намерама доброг владара и у складу са срећним успесима. no заслузи . осветили смо се опасним разбојницима. Тих дана Проспер. a тиме смо и повећали свечаност. 32. ви ћете у изобиљу имати ратних заробљеника.Сарматски41. под условом да се задржи тадашње стање. заклињући се. цела скупштина je. стигли су у Ктесифонт.” 34. Након тога.кажем то без лажне скромности . који се тамо био вратио.доделили. наши трезори су пуни. a Прокопије je касније. Ту су се дуго задржали.no други пут . вратио се у Сирмиј са тријумфалном поворком. под условом да се ништа не предузима што би пореметило положај Арменије или Месопотамије. 2. . 31. тражили су мир. да захтевају исто и са сличном упорношћу. притешњен жестоком невољом. Прокопија. Предајући му царско писмо и поклоне. Јер. краљу су послали комеса Луцилијана и тадашњег нотара.

други. 12. из Хелиополиса. 5. 11. да су једино свештеници знали хијероглифе и да су њихово познавање преносили с колена на колено. Реч je o обелиску из Хелипоља. Текст. описано у последњим књигама Res Gestae. 10. год. Флоренције чак хоће да извуче и заостали неплаћени део пореза. описане у XVII кн. 3. Мауепсе на Рајни. 6. Mogontiacum. али je за то потребан потпис самог цара. G al т. 13. посвећен култу бога сунца Pa. Флоренције очевидно хоће да задржи износ пореза одређен ранијим индиктионом. Mediomatrici (дан. кн>. уп. он je дочекао Констанција приликом његове посете Риму.. Опис направа за дизање даје подробно Витрувије. 4. II. 2. Први обелиск данас je на Piazza del Popolo. Овај обелиск довучен je из храма Рамзеса II у Карнаку. клизећи. пре н. данас се налази на Piazza della Trinita dei Monti. . стр. Два обелиска без хијероглифа . 8.ОБЈАШЊЕЊА 145 1. Израз chamilcus означава дрвени ваљак преко кога су се. Амијан овде наводи уобичајено мишљење. могуће je да je реч о дан. овај износ je превисок за оплљачкано становништво. г. III 64).) превео je у Августово време преводилац no имену Хермапион. г. 163 нап. 9. које није могло да плати потпуно ни претходни порез. 10). Реч je о порезу одређеном 357. 14. 5. Идентификација овогТрајановог утврђења није сигурна. Обелиск се правио од ружичастог асуанског гранита. 342. зато обликом и треба да личи на сунчев зрак.е. који се налазио у Салустијевим вртовима. (уп.. 13. сада на Piazza del Popolo. 7. Вероватно да овде Амијан алудира на стање у Илирику крајем седамдесетих година. 15. a други на Monte Citorio. Амијан ово извештава свакако no Херодоту (књ. Први од наведених. и данас je у Ватикану. месту Haddernheim. супериндиктионом. слично оном у Диодора (III 3. сада су на Piazza del Quirinale и Santa Maggiore. 2. Metz) у ствари je име племена којим je означен њихов главни град Диводурум у Првој белгијској провинцији. XVI нап. De architectura. данас je у Сан Ђовани у Латерану.XVII КЊИГА . Међутим. вукле лађе на море. један je од главних градова Прве Германије. Орфит je no други пут био префект Рима 357-359. посебним тзв. 5).били су пренети no Веспазијановој заповести и постављени пред Августов маузолеј. написан под Рамзесом II (XIII в.

Митровицу) где се припремао за рат. конзула 347. 18. напред. XXI 8. Сармати су иранско племе. г. „Букелат” je врста двопека. XVI 10. 29. Ову оптужбу Амијан заснива на Плутарховим биографијама Помпеја и Цезара 31. подељеним no групама. 30. тј. доцније су се померили на запад. западно од реке.146 XVII КЊИГА . где je нарочито страдала персијска флота. Алудира се на време после Константинове смрти.6). даље. 11. иранско племе.. Уп. области која je ван граница Римског царства Квади су германско племе.ОБЈАШЊЕЊА 16. Реч je о Флавију Стратегију Мусонијану. XVI. О садржају писца Амијан je највероватније био обавештен од Спектата. 1. г. XXII. 17. кн>. Нератије Цереалис je ујак Констанција Гала и брат Вулкација Руфина. које живи западно од Сармата . кад je Констанције делио власт са браћом Констансом и Константином и имао под управом само источне провинције. a конзул са Мамертином 362. Његово име састављено je од префикса там („јаки”) и владаревог. у Токсандрији. формално још увек није био закључен мир између Грка и Персијанаца. 468. Реч je о susceptores. који je своју каријеру почео под Константином. за које Херодот наводи да живе источно од реке Дон. пре н. који je био префект Оријента 354 . После неуспеха у преговорима на његово место je дошао Хермоген. даље. г. a Гелани на североистоку Персије. Датијан je хришћанин из Антиохије. Хионити. 19.е. део њих налази се између Тисе и Дунава. 20. Стога je 29. једног од преговарача. Сапор. 28.358. у ово време живе у Бактријани. 1 и 3). г. Варварин Невита направио je веома успешну војничку каријеру поставши заповедник коњице под Јулијаном (уп. Они су били конзули 358. скупљачима пореза у новцу и натури. После велике Кимонове победе на Еуримедонту. и у IV в. 18. 3) и у рату с Римљанима (уп. 20-21) и стигао у Сирмиј (Ср. н. За време посете Риму. 26. 27. Констанције je сазнао за упаде Квада и Сармата преко северне границе Царства. и шпански град Нуманцију 133. Сципион Емилијан (син конзула Емилија Паула. зависно од врсте дажбина коју су примали. г. Хамави су живели при доњем току Рајне. Салији су се сместили између реке Мосе (Мезе) и Рајне. Тамсапор je сатрап који je имао важну улогу и у преговорима (уп. 23. 25.е. 22. 9. a усвојеник Сципиона Африканца) освојио je Картагину 146. г. 24. 21. маја кренуо из Рима (уп.

племе блиско Готима. коју су држали Римљани и ту се заметнула битка. Но. даље. г. Мисли се на Moesia Prima. 38. Румунији. XXVI. optimates. в. г. Тако су се они нашли притиснути између Квада с једне и Лимиганата с друге стране. Сармати робови (Лимиганти) дигли су се против Сармата Аргараганата 334. потом. даље. 33. Зизаис je владар. 40. прваци. Taj део окренут je према данашњем Срему. 42. 43.XVII КЊ ИГА 147 32. 335. Тајфали. О Прокопијевој узурпацији в. . насупрот краљевству Квада. XIX. Будимпеште. данашња централна Србија. na стога и на српски језик. 6. Амијан не каже тачно где су се преселили Лимиганти. Констанције je први пут добио титулу Sarmaticus Maximus још док je био цезар. Констанције их je тога ослободио и ставио под римску заштиту. вазални краљеви и. у дан. 41. a Лимиганти су се повукли преко Тибискуса (Тамиша). Бригетион je значајна римска база на Дунаву у Валерији (дан. Римљани су прешли Дунав највероватније код Акуминкума (Сланкамена). после неког времена они су опет дошли до римске границе и упадали у провинцију Валерију. a под њим су subreges. према њиховом краљевству око дан. Римљани гоне Кваде на север. Szony код Коморна). 111. 37. Овде Амијан наводи сарматску хијерархију. 35. живели су на левој обали Дунава. regalis. 36. 39. 34. чији су термини само приближно преведени на латински. Царска вила могла се налазити у Акуминку. и потиснули их на север. Прихватили су да пређу реку. поглавице вероватно појединих племена.

.

год.) .XVIII КЊИГА (358-359.

.

пресуђујући непристрасно шта je праведно. сјајни Цезаре. нападајући га жестоко. ако буде довољно порицати? „Јулијан je на то разборито одговорио: „А да ли ће неко моћи бити невин. 3. двоумио се којим путем и колико брзо да. док се Јулијан прославио низом успеха. 2. цензорском строгошћу.кратко време пре тога намесника Нарбонске Галије . ако je довољно оптужити?” Такви су и томе слични бројни примери његове човечности.који je оптужен да je лопов. a шта неправедно. пошто je размишљао о многим различитим плановима. биће довољно изнети бар један пример како je поступао и говорио. 2. KOJA JE БИО ПРИМИО. Нумерија . ПУСГОПШ НЕПРИЈАТЕЉСКИ ДЕО АЛАМАНИЈЕ И ПРИСИЉАВА ПЕТ АЛАМАНСКИХ КРАЉЕВА ДА МОЛЕ ЗА МИР И ДА ВРАТЕ ЗАРОБЉЕНИКЕ. . са неуобичајеном. И будући да су многи његови поступци били за похвалу. предузимајући много тога корисног. Одложивши у зимовнику на неко време ратне бриге. 1. саслушавао je јавно на суду. A у Галији се стање било поправило.чим се укаже разумна могућност . узвикнуо je. To се догађало једне исте године у разним крајевима света. У том циљу прекидао je расправе када je то захтевао значај парнице или личности. не посегне за туђим и да не добијају висока звања они чија су се имања повећала у несрећама државе. ико икада бити проглашен кривим. Најзад. Брижљиво je надгледао да се неко не преоптерети порезима. ПРЕЛАЗИ РАЈНУ.I ЦЕЗАР ЈУЛИЈАН БРИНЕ ЗА ДОБРОБИТ ГАЛА И СТАРА СЕ ДА СВИ ПОПГГУЈУ ПРАВО. одлучио се на .претекавши гласине. злоупотребивши положај. изненада упадне у њихове крајеве. II ЦЕЗАР ЈУЛИЈАН ПОПРАВЉА ЗИДОВЕ ОНИХ УТВРЂЕЊА HA РАЈНИ. 1. као и да ниједан од судија који се удаљи од правде не остане некажњен. Кад се овај бранио од оптужби порицањем и ни у чему се није дао збунити. да. 4. раздражен недостатком доказа: „Да ли ће. јер je сматрао да су неки окрузи Аламана непријатељски и да ће се они дрзнути на крупне потхвате. уколико сами не буду поражени. старао се о благостању провинција. Међутим. допуштајући да присуствују они који то желе. Јулијан je намеравао да хитно крене у поход. браћа Еусебије и Хипатије уздигнути су конзулским звањем. строги говорник Делфидије. другима за пример.

Према уговору из претходне године. 4. да пре ватре битака уђе у градове који су пре тога разорени. сви су дошли у Могонцијак. изненада појавио префект Флоренције. да их прими и утврди. Трицензима и Новесијум. сви Аламани. После његовог доласка. изгорелих амбара. Антенак и Винго. упорно залагали да се пређе преко саграђеног моста. спречи Римљанима прелаз. водећи део војске и носећи залихе хране довољне за дужи временски период. јер je одлично знао варварски језик. 5. Хариобауда. држећи се претходног уговора. краљеви су послали на својим колима велику количину грађе потребне за утврђивање. Пошто je он тврдио да се не може сам одупрети. И док су се радови приводили крају. сагради нове. овај пут су их прихватили захваљујући Јулијановим љубазним речима. да. која пустоши све на шта наиђе. И једно и друго je завршио пре него што се ико надао: наиме. Тако су вукли на плећима.152 АМИЈАН МАРЦЕЛИН нешто што ће се завршити повољно. Сматрао je да je најважније то. сматрали су да je опасност близу и претећи су опоменули краља Суомарија. вратио се Хариобауд и сопштио оно што je открио. који je с нама већ био у миру. Северов наследник. грађу дугу педесет и више стопа и са највећом ревношћу помагали су у изградњи. у које би се сместило жито. неким срећним случајем. Квадрибургијум. Ту су се Флоренције и Лупицин. преостало je још да се оправе зидови примљених градова. очигледно je да се варвари у таквим околностима покоравају државној доброти. нашег пријатеља. Међутим. 3. и заузето je седам градова: Херкулова кастра. јер често се догађа да се због дивљаштва војске.1 познатог no храбрости и поверењу. Хариобауд je лако могао доћи до граница оних које je требало напасти и тако сазнати чиме се баве. Тако je Цазарев предлог изгледао погодан због два разлога: да се не узнемиравају умирене земље и да се мост не везује уз . које je нападала војска. Бона. тајно je послао краљу Хортарију.чим je годишње доба било погодно за то . A према јасним задацима. a Римљани вођи. које се редовно допремало из Британије. и то из љубави. 8. не жалећи се. нагло прекине савез. затим да уместо старих. Кад je Хариобауд храбро кренуо на извршење свог задатка с£м Јулијан je . 6. и житнице су брзо подигнуте и у њих смештено обиље жита. Но.сазвао војску са свих страна и кренуо у поход. који су увек презирали радове ове врсте.2 Ту се. наиме. Цезар се одлучно супротставио томе. близу Могонцијака скупило се мноштво варвара да великом силом спречи војску да пређе реку. напрегнувши снаге. 9. његови окрузи су се протезали до супротних обала Рајне. A војници помоћних трупа. док га још нико не омета. Пошто je ово постигао. и то из страха. 7. тврдећи да не треба угњетавати умирене земље. трибуна на располагању.

и пре него што су домороци у то поверовали. Према домородачком обичају. где камени међаши раздвајају Римљане и Бургунђане. пролазећи кроз област непријатељских краљева. XVIII КЊИГА 153 опасност no живот многих људи . укрцали су их на четрдесет барки. Најзад. да варваре не би пробудио шум таласа.краљеви са својим племенима су се помели. отпочинули су. Но. 14. наши су. Сакупивши их у већ одмаклој ноћи. требало je да се ови војници дочепају супротне обале. изненада наишли на њих. принчеве и вазалне владаре.јер се томе опиру ратоборни варвари . 12. који су пешке следили господаре. 10. стигли су у област која се зове Капелатији или Палас. наредио неким трибунима да опреме три стотине лако наоружаних војника. захваљујући томе што je био мрак. Заповеђено им je да плове дуж реке. краљеви и рођена браћа. спретношћу духа и тела. a да они уопште нису знали шта треба радити и куда треба ићи. 11. Чим су отклоњене све тешкоће. постављени су логори.будући пријатељ и са својим суседима . али их je захватио ужасан страх и разбежали су се на све стране. савладавши необуздан бес. Али. наш савезник од раније. јер су. без намере да изврши преврат. Али. наша војска je без икаквих сметњи прешла у Хортаријево краљевство. кад су наши дошли до одређеног места. Стога су наши поубијали послугу и робове. и сами су проводили ноћи без сна. сазнавши за прелаз Римљана . краљ Хортарије. 13. опкољени насипом и јарком. Али. A Цезар je. непријатељи су то брзо схватили и лагано су наступали дуж супротне обале. док су једни падали. осим ако неког није спасао мрак.већ да се иде на место које je најпогодније за састављање моста. посаветовавши се са Лупицином. колико их je ту било. никога од њих нису ни убили ни заробили. Запалили су ограде трошних кућа и поубијали мноштво људи. 15.на гозбу све краљеве. спаљивали су и пустошили све на шта су наишли напредујући неустрашиво кроз непријатељску земљу. Док се ово журно изводило. ћутке. док непријатељи мотре на наше ватре. журили су да превезу даље своје породице и имовину. a други преклињали за милост. Кад су из далека видели да наши постављају шаторе. будно мотрећи да наши не пређу реку.који су тада.4 Ту. задржао их je на вечери све до треће страже. како би Макријан и Хариобауд.3 Управо кад су се разилазили. онамо куд их je одвео кас њихових коња. мост je саграђен. размишл>али како да олакшају напоре уколико пронађу непријатеља . Они су брижљиво мотрили да се не подигне мост. као и у ранијим походима.ИСТОРИЈА. насумице побегли. задржавајући чак и весла. . били без страха примљени. позвао je .

и Макријану и Хариобауду дат je мир. стога je љубазно примљен. A Вадомарију. После њих. Барбатион je имао жену. они су забринути дошли да моле мир. обузета многоструким страхом због оног што се сећала да joj je проречено. није се могло одмах одговорити јер су варвари превртљиве вере na после нашег одласка могли би се поново оснажити. Он се о томе брижљиво посаветовао са познаваоцима предзнака: одговорили су му да то предсказује велику опасност. МАГИСТРУ ПЕШАДИЈЕ. III ЗАШТО СУ БАРБАТИОНУ. Док се уз бригу вишњих богова поправљало стање у Галијама. 2. 19. који je хтео да се побрине за своју сопствену сигурност и који je дошао у име посланства да као посредник моли мир за краљеве Урија. као да су они то учинили нашима. 17. те су добили заслужени мир. као што je и доликовало. У кући Барбатиона. после дугог већања. стигао je одмах и краљ Вадомарије. И ЊЕГОВОЈ ЖЕНИ. вешту тајној азбуци. који je пребивао наспрам Раурака. и молио je за свој народ. Макријан и његов брат такође су примљени међу заставе и орлове. уз сагласност свих. кад саграде своје куће и сакупе благо.будући близу границе такође се чудио изгледу сјајне опреме.154 АМИЈАН МАРЦЕЈ1ИН Осећајући да се приближава опасност. када су они сами послали легате . Макаријан се дивио различитим украсима на оружју и људима. и подстакнута женском таштином. коју je наследи- . Али. под условима који су били слични претходним. незадовољни миром који су добили преко других. Најзад. 1. Нарочито се настојало на томе да врате све заробљенике које су уграбили приликом својих бројних упада. A Вадомарије. Овакво нагађање je проистекло отуд што се ове бубе. којим се он веома препоручује. пчеле су изаткале јасно видљив poj. на Августовом двору дошло je до новог преврата. ПО ЗАПОВЕСТИ КОНСТАНЦИЈА АВГУСГА ОДСЕЧЕНЕ ГЛАВЕ.5 тадашњег магистра пешадије. који je од незнатног почетка нарастао до жалости и несреће. 18.пошто су им спаљене жетва и кровињаре. позвала je слушкињу. no имену Асирија. 16. Урсицина и Вестралпа. јер га je у своје време император примио као клијента римске државе. али се сетио да je сличну видео у раној младости. a многи од заробљеника убијени тако су преклињали. какве je тад први пут видео. истерују димом и громогласном звеком цимбала. која није била ни обазрива ни ћутљива Када je Барбатион кренуо у поход. Он je предао писмо цара Констанција. који je с нашима често у додиру .

касније трибун. који je. Написала je мужу писмо у зао час. многи су га мрзели. лишене разума. шаљући краљу Александру свог ученика и рођака Калистена. која je писала no диктату господарице. Не треба се чудити што људи некад разликују корисно од штетног. мудру Аристотелову изреку.што се она нада . XVIII КЊИГА 155 ла од Силвана. док je био на челу царске гарде. брбљајући многе непријатне оптужбе у широм отворене Августове уши. Арбитон je . због тога што je вероломно издао цезара Гала. овом више пута саветовао да што ређе и што пријатније говори човеку који носи на језику власт над животом и смрти. набусит човек. . са потером се није одуговлачило. чак и животиње. Барбатион je признао да je примио писмо. прво заповедник гарде. после његове смрти. 4. Међутим. плашећи се тих моћних птица. По обичају. Када дивље гуске напуштају исток и због врућине лате у западне области. Међу њима je био и Валентин. и криви и невини. као што показује овај свима познат пример. 3. слично je смишљао и против цезара Јулијана. тадашњом краљицом која се лепотом тела истицала међу многим женама. затворе кљунове каменчићима да им не би ни највећа невоља измамила крик. 7. кад почну да прелазе Таурус. 8.будући спреман на зло дело . међу многим другима. кад су се сви вратили из похода и у првим ноћним часовима однела Арбитиону. Али слушкиња. побегла je. Поуздавши се у овај доказ. али je преживео. када сматрамо да je њихов ум близак небеском. Пошто су они кажњени. a недвосмисленим доказом утврђено je да га je његова жена написала. 9.ИСТОРИЈА. пошто je топло примљена. добио je звање дукса за Илирик. понет охолошћу због високог војног звања. 5. Kao накнаду за неправду и опасност.6 копију. предела je хартију. дуго je трајала истрага и мучени су још многи. због чега су га често презирали поиггени људи. Он свакако није знао стару. јер уопште није знао шта се догађало. испуштају каменчиће и тако безбедније путују. A када у брзом лету пређу ова брда. не одбаци њу због брака са Еусебијом. оне.успео на власт. тобоже плачући и преклињући га да после Констанцијеве блиске смрти. понекад виде своју вредност у потпуној тишини. када се буде . A овај Барбатион био je примитиван. богат орловима. 6.доставио ствар владару. и обома je одсечена глава. колико je то било могуће. Kao саучесник он je био неколико пута мучен. Ово писмо послала je тајно.

персијски крал>. Негодујући против ових и њима сличних. Поступали су. некад славног града краљевства Комагене. лепо je похвалити старог Домицијана који je додуше потпуно различит од оца и брата. уколико треба рећи истину. слао тек одрасле момке као собаре. скривали. Овим ружним и претераним улагивањем. који je. Требало je да они. као у недостатку бољих поново послат да надгледа источне крајеве. растрзани недоумицама.156 АМИЈАН МАРЦЕЛИМ IV ПЕРСИЈСКИ КРАЉ САПОР СПРЕМА СЕ ДА СВИМ СНАГАМА НАПАДНЕ РИМЉАНЕ.како се каже . кад их je тешко поднети и неколицину. a горући претераном жељом да повећа царство. опремио je оружје. Поверивши своје планове подземним божанствима. no жељи евнуха. Док су они ово. A да се тако није десило. тешком злобом. питао je за савет о будућности сва пророштва Кад их je довољно сакупио. о чему ће касније бити речи. изненада. после Силванове погибије. све колебљиве обузео je велик страх од наступајућих несрећа. допрли до нас чести и поуздани гласови о новом преокрету. 2. као да има страшно Горгонино лице. Кад су се о овом пронели гласови. Еусебије je жестоко угрожавао живот поменутог команданта коњице из два разлога: јер једини од свих није имао потребе за његовом помоћи. нападала je пред сумњичавим и плашљивим царем Урсицина. нежношћу увек дечачког гласа милују цареве сувише отворене уши и да сруше. спомен на своје име упрљао неизбрисивом одвратношћу . да не би како je измишљао Еусебије . ако се укаже прилика. имао много утицаја на Констанција. ко би могао поднети масу њих. из страха све помутио. A дворска радионица. уз помоћ дивљих племена која je морао да умири. Док су се у Сирмију брижљиво спроводиле ове истраге. добар глас оног храброг војника: убрзо су и учинили то што им je заповеђено. 1. a потом и сигурне вести. наиме. Понављали су ово и томе слично да je. коју je овај врло упорно захтевао. као змија из које извире обиље отрова и која мноштво младунаца. подстиче да чине зло. ударајући . што тек пузе. треба убити. 4. опрезно.Урсицин. Њега. Он je. Наиме. и да je том приликом помишљао на још више положаје. Ту су. војску и комору. и јер није уступио свој завичај.али и осветлао једним сасвим добро применљивим законом који je строго забрањивао да се у оквирима римске државе кастрирају дечаци. 7. многи су настојали да придобију наклоност Еусебија. 6. 5. страшна Фортуна истока зајечала je трубама које су означиле опасност. . користећи се службом и личном владаревом животу. поново позван. Антиохију. ми смо се мало задржали код Самосате.и дању и ноћу у исти наковањ. тада настојника ложнице. 3. међутим. бавио се мишљу да у рано пролеће нападне целу земљу.

немајући друге породице. заједно са женом.ИСТОРИЈА. вешти у пливању. комес трезора непријатно пожуривао. одлучио je. И. Одлучено je такође да се Урсицин врати на двор. и колико њих. имао je често тајне разговоре са Тамсапором. намирница и осталих ратних потреба. 1. пронашла je најзад прилику да нашкоди најхрабријем јунаку. И кад je Антонин сазнао поверљиве податке за цео Исток . децом и са свим својима.a већи део војске и новца за њихове плате били су распоређени на Илирик. истраживао je у потаји све делове државе. певајући стару песму. Пошто je Месопотамија доведена до овог стања дворска чета. Сем тога. с великим напором. Одлучено je тако да се као командујући источних провинција пошаље Сабинијан. Али. да би нас упропастила. као . купио je no повољној цени имање у Хијаспиди. a такође се неуморно распитивао да ли ће бити довољно оружја. да пребегне Персијанцима. али са спротном намером. најпре богат трговац a потом финансијски службеник дукса Месопотамије и. слично. Стога je почео са финијим улагивањем: признао je дуг. преко реке и кога je познавао од раније. сад већ спреман на нешто крупније. јер су они. неспособан за рат и непредузимљив.8 оног издајника Вавилона. бележио je и где треба да крену у време похода. Како je знао писмо оба језика. A да би преварио граничаре. 3. гардиста. јер га je ради наклоности повериоца. месту које оплакује река Тигар. зачетник и подстрекач била je група евнуха који. који je уговором пренет на фиск'. преко поузданих слугу. због своје безначајности никада није добио досстојанство. Притиснут опасностима са свих страна. од Зопира. Неки Антонин. 4. нико се више није усуђивао да тражи разлог доласка поседника са бројном пратњом. XVIII КЊИГА 157 V ПРОТЕКТОР АНТОНИН СА СВИМ СВОЈИМА БЕЖИ САПОРУ И TEPA ГА HA PAT ПРОТИВ РИМЉАНА. излапео и врло богат старац. ЧЕМУ JE ОН И САМ ТЕЖИО. признаницом потврдио да дугује.већ се био приближио рок за даривање новца који je. воле једино богатство. где je цар био задржан важним пословима . укрцан je на бродић. који су решавали случај били склони да га реше у корист моћнијих. препирао се са моћнима. дивљи и зли. у области тик уз римску границу. који je тад. натеран лакомошћу неких људи да плати велику глобу. да „не би ишли уз ветар”. управљао свим областима. са свим што му je било драго у кући и прешао je реку у мрклој ноћи. најзад. био je разборит човек и познат у свим овим крајевима. 2. натеран силом и страхом. као намесник. као најдраже кћери. Захваљујући том изуму. обавештавао се где се налазе који војници. 5. Пошто су му из персијског логора послали у помоћ спретне момке. осећао je како га све више ломе неправдом.

a обећао je да ће он сам верно помагати у много чему.Персијанци. који га нису гласно хвалили. . 6. он je.158 АМИЈАН МАРЦЕЛИН наследник Барбатиона. чим прође зима. у звању главнокомандујућег пешадије. усред гозби на којима се код Персијанаца. Док се ово догађало у Констанцијевом логору. нарочито после пораза код Хилеје и Сингаре. заобилазним путем. Почаствован je достојанством ношења тијаре. увијеним и скривеним. и стално му je говорио да може победити. где се водила она жестока ноћна битка и наши били убијени у страшном покољу . саветује о војним припремама и другим озбиљним стварима. и док су се делиоци положаја за новац размилели no кућама моћних. 7. VI МАГИСТАР КОЊИЦЕ УРСИЦИН ОПОЗВАН JE СА ИСТОКА И КАД JE ВЕЋ ДОШАО ДО ТРАКИЈЕ. као у бурдељу или на позоришној сцени. утолико пре што се у дугим грађанским ратовима римска крв лила на обе стране. ВРАТИВШИ СЕ TAMO. Отприлике у исто време Сабинијан. Наиме. којим се овај позива да пожури на двор како би у часу велике невоље преузео вишу службу. ШАЉУ ГА НАЗАД У МЕСОПОТАМИЈУ. ту ће овог „жудног подстрекача преврата”. саветују и излажу своје мишљење. већ пуним једрима Подстицао je краља. ушао je у провинцију Киликију. 8. где je радо примљен. због дугог искуства. да je Урсицин боравио чак у Тули. чији носиоци добијају место и за краљевским столом. Тако он није „чакљама ни конопцима” (како се каже). уздајући се у моћ оружја и сјајне успехе. кренуо против државе. 1. наиме. Краља je запалио до усијања да. требало je да дотле прошире државу. односно. али да не зна да се користи победом. Тако и слично je говорио трезвени пребег. као код старих Грка. већ су му се у тишини дивили.9 због овог значајног догађаја морао би бити позван. наишао je на будну пажњу слушалаца пријемчивих на чешкање ушију. као што je некад Махарбал пребацивао Ханибалу лењост. покрене војску. Подсећао je на догађаје пре четрдесет година када je изгледало .после непрестаних ратних пореза. уздајући се у моћ своје среће. Антонин je доведен у краљев зимовник. Свом претходнику дао je принцепсово писмо. попут хомерских Феачана. ИЗВИЂА ПРЕКО МАРЦЕЛИНА САПОРОВ ДОЛАЗАК. будући да je добро одгојен и како je био у току свих догађаја. Они код Персијанаца имају и право да на скупштинама говоре. како су га набеђивали нападати моћни и страшни непријатељи.као да je неки свештеник-фецијал раздвајао борце . иако победници још нису били стигли до Едесе и до мостова на Еуфрату. понесен изненадном влашћу коју je добио.

војску. потом да иду даље и да заузму провинције . показујући . 5. 6. Сећали су се да им je био додељен да их штити. скученог и уског духа. да . И док je онај човечуљак губио време. И док се унутар зидова журило са припремама. како бисмо припремили оно што je потребно. као најпогоднији бити на челу похода. постављене гушће но обично. Ми смо се у међувремену задржали мало с ову страну Таура и. журећи no заповести ка Италији. наши извиђачи су поуздано тврдили да код непријатеља све ври од припрема. и сијале у низу до града. Истовремено су се плашили за своје животе јер су чули да ће. након дужег колебања.пошто je Урсицин удаљен. A то су наместили зли мајстори власти да би се то. 2. ми смо већ били близу Низибиса.претекавши брзином Фаму . који су тад донели најважније одлуке. преко Кастра Маурорум.да Фама брзо лети ваздушним путевима. сви слојеви градског становништва настојали су да задрже браниоца свих. за руку. Ту смо примили владареву поруку којом нам заповеда. Урсицин ће бити оптужен као издајник отаџбине. сакупили су се и tokom целе зиме припремали оно што je било неопходно: намирнице. оружје и све остало што je захтевао скорашњи поход. 4. уколико се Персијанци не постигавши успеха врате у своју земљу. који je једва могао да без срамног страха буде на гозби.ИСТОРИЈА. са четом троме и лење војске. у ово непоуздано доба. Верујемо .које од Галијенових ратова нису узнемираване. стигли смо до реке Хебра. a нов командант био достојан презрења . односно како бисмо спречили Персијанце да крену на небрањен град. Међутим. суочили смо се са уображеним Сабинијаном. занемарујући сваку опрезност. a ако се срећа окрене против нас. XVIII КЊИГА 159 најбоље познавао некадашњу персијску војну науку и ратну вештину. дуго смо оклевали.заобиђу опасно опседање градова и да упадну преко Еуфрата. од Тигра. a то се подударало и са изјавама пребега. Узнемирени тако и у недоумици. 9. која силази са планина ОдрисЗ. 3. 8. Она je открила наше поступке Персијанцима. 7. Наиме. Како у сви похвалили план и једногласно га прихватили. захваљујући дугом миру. без пратње и без предузимања било каквог озбиљног потхвата. приписало храбрости новог команданта. такорећи. јер je сва власт била пренета на другог. a камоли да издржи бојну вреву. да се вратимо у Месопотамију. око различитих предлога. дим и ватре су непрестано светлуцали.и нема сумње . када он оде. доћи потпуно неспособан човек. Кад се глас о томе пронео no провинцијама. Сисаре и осталих пограничних места. човеком осредњег раста.ш Антонин je обећао да ће лично. одлучили су. учесталим представкама и акламацијама и вукући га. a кад смо се вратили. и које су се обогатиле. уз божју помоћ. држећи се Антониновог савета. a да ништа није изгубио tokom десет година.

Када су га довели пред војсковођу. био je. како плаче. претекли у брзом галопу. држе тај правац. a мајка га je. да иде ка планини Изали. ставио сам дечака на коња и одвео га у град. Али. a кад су чули да je малопре у град ушао Урсицин. иако ми je коњ већ био уморан. Избегавши тако опасност. захваљујући брзом коњу претекао. опкољени и пали заробљени. плашила нас je ноћ пуна месечине и огромна равница. јер се није видело ни дрвеће ни жбуње ни било шта осим ниске траве. верујући да лојана бакља осветљава пут вођи који лагано наступа. убили су заробљеника. открио je целу истину. пошто смо га застрашили.11 12. да иде улево. који су се ту одмарали. a које je добило име no хладним изворима Становници су се били склонили. Пошто je његово понашање било ваљано оженио се ту и подигао децу. да упаљену светиљку ставимо на коња и привежемо je да не падне. оставила самог. засађено лозом и воћем. плашећи се освете због неког давнашњег злочина. Смислили смо. син неког племића. саму без јахача. имао осам година. непријатељска ала пратила je Абдигалда. дао сам уобичајен знак да je непријатељ ту и придружио сам се нашима у заједничком налету. циљ тога био je да Персијанци. Док сам ja пролазио у брзом трку. 15. уколико би то захтевао хитан случај. и да нисмо урадили тако. у руке непријатељу. Стога смо их. били бисмо. укоченог од страха. затим да пустимо животињу. Али. 16. и ухватила je слугу. a ми да кренемо планинским странама удесно. који je бежао са посилним. пошао сам ка нашој чети. Наиме. који je. питали су га који je то вођа дошао. Плашећи се невоља опсаде. A кад смо прешли две миље. и мало je недостајало да будем ухваћен. пребегао je Персијанцима. али им je господар умакао. отприлике.160 АМИЈАН МАРЦЕЛИН да су непријатељске пљачкашке чете прешле реку и упале у нашу област. 10. Често су га слали као уходу нашим и углавном je . и сакупљени у групу следили су нас без одмора. Ha заповест вође. како рече. док je престрашена бежала од непријатељске напасти. видели смо насред поља згодног дечака са огрлицом. стигли смо у неко шумовито место звано Мајакарире. који се смиловао и сажалио на њега. као без душе. неког трибуна. 14. он je из страха говорио различите ствари и стога je изазвао подозрење. док су коњи били раштркани no ливади. мада су градске зидине већ биле опкољене и пљачкаши су кружили на широком простору. 13. Испруживши широко руку и завртевши увис крајеве огртача. да не би заузели путеве. спустио сам дечака у полузатворена бочна врата и у брзом трку. само смо у удаљеном склоништу нашли скривеног војника. код оронулог утврђења Амудис стигао сам наше. саопштио je да je рођен код Паризија у Галији и да je служио војску у коњичком одреду. која није пружала никакав заклон. Пошто сам их.

који су изабрани између јунака суседних племена и честим невољама били увежбани да издрже терет похода. Са једним ћутљивим познаваоцем тих крајева послао ме je ка високим ли~ тицама. и он се враћао да им јави шта je сазнао. ишао сам преко планинских беспућа и стрмих теснаца. врло далеко оданде. Ова порука je значила да je персијски краљ прешао реке Анзабу и Тигар. јер je било веома замршено. краљ Хионита. Са тог места човек оштрог вида јасно уочава најситније појединости. да би je напао са бројним племенима. 23. Ту смо се задржали цела два дана. 22. стога што je као талац дуго боравио у Сирији и обузет лепотом слободних студија жарко je пожелео да нам се врати. угледали смо под собом земље свуд укруг .што ми зовемо хоризонтом . брзим ходом за времена стигли у Амиду. допунивши извештај оним што je знао да се догађа у разним крајевима. 21. док су бриге и невоље нарастале. уколико се не буде чувала. донели су разборит план.можда и зато да би их убили . a њих je пратило мноштво ратника свих чинова. Јовинијан ме je љубазно примио.поверио да нам уруче. био je Јовинијан. потом разне вође. A сада су га послали прваци Тамсапор и Ноходар. Послали су ме њему. али величанственог духа и чувен због многих значајних победа. која се покоравала персијској власти.дуговеки краљ13 није се задовољио Хелеспонтом већ ће. Затим смо. „Удаљивши грчке посланике . Kao младић он je тајно пристајао уз нас. повезавши мостовима Граник и Риндак. Кад су ово.12 град касније славан no несрећи. тако назван на римском тлу. коју им je Прокопије . био je убијен. Докле ћеш нам. Десно je ишао краљ Албана. блештећи у сјајној одори. како бисмо поуздано сазнали шта се догађа. По природи он je љут и врло суров. Пошто ме je видео и препознао. који су довели гомиле пљачкаша. Грчка je пропала и оплакана.a раније сам рекао да je то био легат кога смо послали са комесом Луцилијаном . У то време сатрап Кордуене. a р азл ог свог доласка поверио сам само њему. заједно са једним поузданим центурионом. који су се истицале угледом и влашћу. XVIII КЊИГА 161 јављао тачне вести. Он нам je на скривен начин саопштавао да се не прави озбиљно питање уколико носиоци буду ухваћени и уколико се растумачи смисао списа. њему раван no рангу и узвишен no части. .пуне безбројних чета. a кад je трећи пут грануло сунце.” 19. С његове леве стране ишао je Грумбат. педесет миља унаоколо. средовечан и смежураних удова. на подстицај Антонина. Кад су се наши извиђачи вратили. 20. испред којих je ишао Краљ.ИСТОРИЈА. a подстакао га je и запалио наследник некадашњег римског владара Хадријана15. у унутрашњости једног тоболца открили смо кожу исписану тајним писмом. и да тежи да завлада целим Истоком. 17.14 прећи у Азију. једва прочитали. 18. Након тога.

и који или страдају или ослепе на следећи начин. плашљиви. добили повољна предсказања. вођени великом утехом . чије су стабљике већ биле набрекле и позлаћене. РИМЉАНИ САМИ ПАЛЕ СВОЈА ПОЉА. потпуно безопасни због благих зима које су ту врло умерене. Одмах су. већ након три дана вратили смо се сатрапу и захваљујући његовом гостопримству ту смо се одморили и опоравили. 5. приповедати о трачком граду Дориску. брзи коњаници били послати Касијану. где je војска no групама стављена у ограду и тако бројана?1' Међутим ми. прелазећи преко напуштених и пустих места.вратили смо се одатле брже него што се могло очекивати. опрезни. СЕЉАКЕ УТЕРУЈУ У ГРАДОВЕ И КАСТЕЛИМА И ЗАКЛОНИМА УТВРЋУЈУ ОВОСТРАНУ ОБАЛУ ЕУФРАТА. претпостављајући да остало људство једва може продрети у наше области. или. 3. никако не прелазимо преко оног што веродостојна сведочанства несумњиво и засигурно показују.јер су влажне и сјајне . Тада су изгореле и многе животиње. велики град у Адијабени и. и младу траву.162 АМИЈАН МЛРЦЕЛИН Грчка пуна легенди. прешли су реку врло весели. и Еуфронију. дакле. 4. нека запале сва поља. потапају се у рекама. пошто су заклавши жртвене животиње на мосту преко Анзабе. тадашњем намеснику провинције. у . Али. да приморају сељаке да са породицама и свом стоком пређу на сигурнија места и да што пре напусте Kape. којих су пуне све те области.сакупљајући се око трепавица. да тачније кажем. лавови. обавештавајући их да су краљеви без икаквог обилажења прешли један понтонски мост. који овим местима страшно дивљају. i 1. Пошто су краљеви прошли Ниниву. тако да се од обала Тигра na све до Еуфрата није могло видети ништа зелено. Храбрили смо духове наших. VII САПОР УЛАЗИ У МЕСОПОТАМИЈУ СА КРАЉЕВИМА ХИОНИТА И АЛБАНА. који су били у неизвесности. да непријатељу не остане обиље летине. понајвише лавови. Поред тога. пошто дуго трпе муке. кад се ваздух запали сунчевим зрацима. Заповести су без оклевања биле испуњене: запаљена je ватра и огромна снага којом je беснела тако je сажегла све жито. дуксу Месопотамије. A ми.невољом . место ограђено слабим зидовима. Међу трском и грмљем месопотамских река лутају безбројни лавови. И пошто ови инсекти нападају очи . у крајевима сажеженим врућином раздражује их јара и мноштво комараца.

Док се са овим журило. скренувши са раније утврђеног правца. XVIII КЊИГА 163 које беже тражећи лека. или изгубивши очи. бежећи од несташице сточне хране. забављао се у тишини војничким извођењем пириха. који су још нетакнути. „одлично” изабрани управник опасног рата. која je удаљена стотину миља. све je венуло због непрестане суше. 7. Саслушавши и похваливши саветодавца. мора избегавати сваки поштен човек.ИСТОРИЈА. 6. ипак. A и с£м потхват и место извођења били су пуни предсказања. У стању препуном опасности сазван je хитно савет и наређено je Антонину да изнесе своје мишљење. јер смо tokom векова научили да овакве ствари. били лишени наде и намере коју су имали. једино се у бунарима налазило мало воде. У међувремену краљеви су прошли Низибис као безначајно место. и плитка je. следиле су га док je крчио пут. a све чете. цео Исток би био пун ових звери. јер су тако. шетао je гробљем у Едеси. 8. јер je склопио мир са мртвима. Док су ишли ка граду Бебасу и одатле према граду Константини. мимо очекивања. Док су поља горела . јер најављују будуће потресе. Водећи лагодан живот. да су се његови вирови широко разлили и да се никако не може прећи газом. непријатне и да се кажу и да се чине. где je река уска. јер још није нарасла од притока 11. A кад се то не би догађало.како je већ речено . Требало je све ускладити према могућности прилика.трибуни послати са гардистима учврстили су овострану обалу Еуфрата утврђењима. које чешући их ископају ноктима. 9. заповедили су да их води куда зна. . кренули су травнатим долинама према подножју планина. a како су пожари због различите суве грађе били све чешћи. Сабинијан. Он je саветовао да се одмах скрене удесно. у тренуцима када je требало одвратити заједничке опасности. потпуно подивљају. Под Антониновим вођством стигли би до два утврђена места. уместо глумачким представама. да би се у дужем заобиласку користили сви плодови родне земље. оштрим кољем и свим врстама заклона. с обзиром на то да je непријатељ ишао право. но тад су од једног поузданог извиђача сазнали да je Еуфрат надошао због отапања снегова. no имену Барзала и Клаудијас.17 као да се нимало не плаши. Дуго су се двоумили шта да раде. стављајући ратне справе на погодно место где je река имала мало вирова. уздали су се у то да ће њихове издржљиве трупе успети да пређу реку. 10. na се лако може прећи. уз ударање такта. јер je близу свог извора.

јуришајући наслепо. Моји повериоци. 6. Урсицин je препознао Антонина. УРСИЦИН БЕЖИ HA ЈЕДНУ. бацивши тијару коју je носио на глави као знак највише части. Приметивши то. показујући прса. 4.из нужде. Најзад нас je крајња невоља натерала да се сукобимо јер су. рече. иначе млитави и кукавице. удаљавали су се увече од јавних путева. која je држала врх брега. већ je. јер су гониоци већ били на видику. 2. узвикнула je да нам се друга група оклопника приближава иза леђа великом брзином. 5. држали су под заштитом ове области.док смо журили да одемо у Самосату no још нејасној јутарњој светлости. прешавши реку18 и прекинувши мостове код Зеугме и Каперсане. двоумили . сматрали смо да не треба бежати. називајући га заштитником и господарем. што je код Асираца држање молиоца. наша заштитница.у ово што сам знао да je злочин. Кад смо то сазнали поузданим извиђањима. отишао je из нашег видокруга не окрећући се. одбијемо непријатељске нападе. као што знаш. Узбуђено вичући да je непријател. под вођством Тамсапора и Ноходара. a да нико није надгледао пут. када управо треба највише чувати све пролазе. застали смо у згуснутом бојном реду. док je одлазио. иза високих брежуљака у близини Амиде. Но. поздравио га je. уколико нас послужи срећа. Али десила се ужасна срамота. док смо оклевали шта да чинимо. ту и дајући знак којим се обично подстиче на борбу. 8. „Опрости ми. Ускоро . већ да се треба чувати сигурне смрти. A он. И као што обично бива у тешким тренуцима. a њиховој грамзивости није се одупрла ни узвишена срећа каква je твоја. 1. a ни сукобити се с бројним непријатељем. који je смело предводио чету. који je имао јачу коњицу. 7. Наиме. из поштовања ишао уназад. с рукама на леђима. неки наши гинули. док су ови били обузети вином и сном двадесет хиљада Персијанаца je прешло реку.164 ЛМИЈАН МАРЦЕЈТИН VIII ПЕРСИЈАНЦИ ТЕРАЈУ У БЕКСГВО СЕДАМСТО КОЊАНИКАИЗ ИЛИРИКА.како je већ речено . коју треба прекрити потпуним ћутањем. натерали су ме на то. послати недавно из Илирика као помоћ Месопотамији. плашећи се ноћних заседа. грдио га je прекоревајући га и називајући га издајником и неваљалцем. Док се све ово догађало у року од пола сата. која брани моју несрећу. не својом вољом .” Говорећи то. што сам склизнуо . МАРЦЕЛИН HA ДРУГУ СТРАНУ. скочио je с коња и савио се. готово додирујући лицем земљу. моћни војводо. одлучили смо да пожуримо у Самосату и да. и наоружани сакрили се. око седамсто коњаника из два одреда. И док су обе стране јуришале. са једне високе осматрачнице заслепио нас je сјај блештећег оружја. 3.

одасвуд ме je опколила персијска претходница. уплашени густим четама. 9. Кренуо сам у трку. коју je на равне делове расцепио снажан ударац мача. с оне стране с које смо били нападнути. неке су прогутали вртлози. нас су од ове опасности штитили оближњи зидови. Кад сам покушао. још као цезар. храбро смо ступили у бој. једни су оплакивали умрле. на колегин захтев. a други опет. Неки су се. Овај град. a многи су дозивали разне сроднике. најзад. опколио великим кулама и зидовима . презирући жељу за животом. na смо се под притиском огромног мноштва расули на све стране. што je повећало број придошлих сељака. Тако je неки војник.у исто време кад je сазидао и град Антонинупољ . али су нас потиснули све до обала Тигра. као без даха. Ту су се мешали различити узвици. и приступачан само једним врло уским прилазом. нису могли наћи простор где би се срушили. јер je одасвуд био сабијен. 12. док сам се удаљен од мојих другова питао шта да радим. И док су из заклона летеле многе стреле са свих врста справа. Па. једни су се сукобили с непријатељем и борили се са различитим исходом. на споредна врата. које нису могли да виде због гужве. стрмоглавили и заплетени оружјем висили су у речним плићацима. други су били смртно рањени.ИСТОРИЈА. Случајно се. 11. због воденичног камења. Констанције je. Помешани с Персијанцима. Ушавши. подупрти мноштвом. јер су се из суседства слили у њега и мушкарци и жене. A мени je. XVIII КЊИГА 165 смо се коме треба поћи у сусрет. који су у истом налету журили с нама ка узвишењу.да би грађани имали сигурно . после чега смо све до изласка сунца стајали непомично. тражили су најближе успоне планине Таура. са одсеченом главом. И док je свако настојао да се извуче из велике опасности. пришао гардиста Веринијан. наиме. IX ОПИС АМИДЕ И КОЛИКО JE ТУ БИЛО ЛЕГИЈА И КОЊИЧКИХ ОДРЕДА. 14. бутина му je била прободена стрелом. гурнути оданде. тако раздвојени помешали смо се с непријатељским чаркашима. где je коме било згодно. ка граду који се налазио на стрмини. управо тих дана у подграђима одржавао уобичајен годишњи сајам са страном робом. како на брзом коњу одлази заједно са трибуном Ајаделтом и са још једним посилним. некад сасвим мали. усеченог у брдо и густо постављеног. 10. Међу њима су препознали и нашег вођу. стајао испред мене као клада.19 окруженог гомилом бораца. толико збијени да лешеви. прилаз je био још више сужен. затекао сам пун град. KAO ЗАШТИТА 1. 13. да je извучем.

тада још гардисте . Ту je била и већина комеса-стрелаца. Направивши ту и оставу опсадних справа. који je потицао из сталежа градских већника и због доброг гласа и моћи уживао поштовање. идући . као превртљиве бунтовнике. познато no топлим изворима лековите воде. из Низибиса. X ДВА РИМСКА KACTEJIA ПРЕДАЈУ СЕ САПОРУ 1. скренуо десно с пута за Бебасу. Мејакарире и Харха. Kao новајлије. насупрот Зефиру. прелазећи брзо деонице пута. Кад je дошао близу римских утврђења. које je no завршетку грађанских ратова цар. тече богат извор. натерао да иду на Исток . укочени од изненађења и притешњени различитим оружјем. додуше питке воде. „Фортенсис”. Додали су и да се ту налази лепа жена са малом ћерком и драгоценим стварима. ту су биле и тридесета легија и десета легија.166 АМИЈАП МАРЦЕЛИН уточиште. Овом граду била je увек. како смо испричали.20 са коњичким одредом мештана. у срчаном нападу крене на тврђаве. Док се то догађало у време неочекиваног покушаја првог напада. Град с јужне стране оплакује окука Тигра. као и чаркаши и извиђачи. под тврђавом. окренут je према равници Месопотамије. тамо где се супротставља југоисточном ветру. A у самом центру Амиде. претекле мноштво Персијанаца. Али. 4. на подстицај поменутог вође .21 са Елијаном. који раздвајају транстигританска племена од Арменије. предали су се заједно са оним који су се били склонили у . и стале су уз чврсте зидине. тада већ комесом. лоше мирише. краљ je са народом и племенима која je водио. одређена као заштита. a ту je и село Абарне. она je била жена неког Краугасија. односно коњички одред у ком служе угледни варвари. које je надолазило. a друго Бусан. близу je реке Нимфеја и у сенци врхова Таура.према Антониновом савету кроз места Хоре. To су били војници Магненција и Деценција. сазнао je од пребега да je ту пренето на чување велико благо. A браниоци. због врућине. 2. и поубијали на спавању многе Персијанце. дакле.a тамо се не треба ничег плашити осим ратова с непријатељем. који није био за потцењивање. тамо где je изложен северцу. 2. учинио je град страшним за непријатеља и хтео да га назове својим именом.ови војници излетели су из Сингаре. 3. тада су шест легија. који се међу осталим одликују моћним оружјем и снагом. да грамзиво отме туђе. који се помаља ту у близини. будући да су то јака и сигурна утврђења. додирује Гуматену. област богату и плодну јер се добро обрађује. од којих се једно зове Реман. али која некад. као да ће заобићи Амиду. Пета партска легија. Журећи.

да je величину своје среће умерио човечношћу и љубазним понашањем. . без бојазни да ће над њом бити учињено насиље. кад им je заповеђено да сиђу. на основу ових примера. краљ je сазнао да je Краугасијева. наиме. XVIII к њ и г л 167 тврђаву.2^ Он се свакако претварао да je милостив. Видео ју je покривену црним зарем до усана и благонаклоно потврдио да ће поново наћи мужа и да неће бити обешчашћена Чуо je. извлачене су жене укочене од страха. Пронађене су такође и неке девојке према хришћанском обреду посвећене божанском култу. те joj je дозволио да без страха приђе. и деца у загрљају мајки . да je муж воли жарком љубављу и мислио je да ће овом женом као наградом моћи да плати издају Низибиса. да би се сви они који су били престрашени његовом суровошћу и окрутношћу.она су тако већ на почетку детињства искусила тешке невоље.ИСТОРИЈЛ. драговољно вратили. одмах су донели кључеве од врата Пошто су отворени прилази граду. пошто схвате. заповедио je да не сме нико да их таЈсне и да их нико не омета у вршењу службе на уобичајен начин. 4. опљачкано je. 3. све што год je било сакупљено. Распитујући се чија je оно жена. И.

260. Туле je најудаљеније северно острво у Атлантику за које су стари знали. 11. уп. постао je magister equitum praesentalis. Циља се на Сапора. дан. Ова имена највероватније нису латинска. г. Граник je река у Тројади. 12. Tribunus vacans. при царевом повратку из похода против Сармата.е. г. 6.. славна no победи Александра Македонског над Персијанцима 334. Захваљујући том лукавству. Зопир. 9. XIX. 2. примљен je у Вавилону. није сигурно да ли га треба идентификовати са Исландом или Мејнландом. 3. главно утврђење у Месопотамији. 15. пре н. Реч je о провинцијама Кликији.. Ово je једно од ретких места где писац Историје говори о себи. Јулијан je кренуо из Париза на север. који je био обичан војник под Константином. Dyarbćkir. рођеног око 310. Риндак je река у Фригији. којима je испричао да му je то учинио цар Дарије. Флавије Арбитион. Херодот VII књ. служио у генералштабу у специјалним мисијама.168 XVIII КЊИГА . ка ушћу Рајне и одатле се спуштао заузимајући седам наведених градова. Хадријанов наследник био je Антонин Пије (138-161). 5. Опис града следи даље. чувена no Лукуловој победи над понтским крал>ем Митридатом 74 -73. г. 7. a повратио их je палмирски владар Оденат цару Галијену. 260-263. у погл. што je друга no рангу функција у царству. a област je свакако погранична. Тако je бројао Ксеркс своју војску при преласку у Тракију. a опсада и пад Амиде описане су у кн>. Амијан алудира на казивање Херодота (III 153-160). 8. Амида je град на Тигру. 13. Очевидно се надао да замени Барбатиона. Мегабизов син. г.ОБЈАШЊЕЊА 1. 9. пре н.е. Процес се одиграва у Сирмију 358 -359 г. Сирији и Еуфратензис. али je то место добио Урсицин. . највећим од Шетландских острва. У римској војсци ноћ се делила на четири ноћне страже које су трајале no три часа. Фиск je царска лична благајна. 10. које je Сапор I задобио победом над римским царем Валеријаном. 59. чија je влада била дуга 14. трибун који je привремено без јединице. и док je Дарије нападао отворио je двоја врата и пустио Персијанце у град. Барбатион je наследио Силвана на овом највишем чину у царству. 16. 4. сам се унаказио пре него што je из персијског табора отишао и предао се Вавилонцима. љупка анегдота коју нам je забележио слика га као племенитог и осећајног човека.

a на гробљу које спомиње Амијан били су сахрањени бројни хришћански мученици. XIX 8. 18. 19. прве су коришћене у изненадним нападима. 22.XVIII КЊИГА . a друге као извиђачи. потом je преко Еуфрата стигао у Малу Јерменију. даље. остављајући тако Месопотамију и Озроену.ОБЈАШЊЕЊА 169 17. . Superventores и Praeventores су лако наоружане коњичке трупе. 21. 20. Урсицин намерава да пређе реку Еуфрат. Пету партску легију основао je Диоклецијан и била je стални гарнизон Амиде. Едеса je велики хришћански центар у Озроени. Урсицин je кренуо путем дуж Тигра. 12. уп. Хришћани су to k om целе Сапорове владе трпели жестоке прогоне. na преко планине Таурус.

.

XIX КЊИГА
(359.год.)

I САПОРА, ДОК ПОДСГИЧЕ АМИЋАНЕ HA ПРЕДЛЈУ,
БРАНИОЦИ ГРАДА НАПАДАЈУ CTPEJIAMA
И КОПЉИМА. ДОК TO ИСГО ПОКУШАВА КРАЉ
ГРУМБАТ, УБИЈАЈУ МУ СИНА.
1. Радујући се што су наши жалосно поробљени и очекујући слинне успехе, краљ je изашао одатле и, лагано напредујући,
стигао je трећег дана у Амиду. 2. Кад je сванула зора, све што je
било у видокругу бљештало je због сјајног оружја, a коњица под
оклопима прекрила je поља и брда. 3. Седећи на коњу виши од
осталих, крал> je ишао испред свих чета, носећи на глави уместо
дијадеме златан лик овнујске главе, посут драгим камењем; a
чинила ra je величанственим пратња многобројних достојанственика и вођа разних племена. Видело се јасно да ће речима
искушавати браниоце зидина, јер je према савету Антонина,
журио на другу страну. 4. Али je вишње божанство - како би
невоље римске државе затворило у једну област - довело краља
до прекомерне гордости, због чега je поверовао да ће, чим га
виде, сви бити преплашени као без душе, и да ће доћи да га
понизно моле. 5. Дојахао je до врата уз пратњу краљевског одреда. A кад се он пун самопоуздања приближио, да му се чак и
лице могло јасно разазнати, због украса на себи постао je мета
стрела и осталих пројектила. Он би и страдао, да га прашина
није сакрила од нападача те je побегао, са краљевском одећом
растргнутом поготком; a то ће касније проузроковати смрт
безброј људи. 6. Због тога je, разљућен као да су то светогрдни
људи који обесвећују храм, и изјављујући да je окаљан господар
толиких краљева и племена, увелико настојао на припремама за
рушење града. И кад су га најмоћније војсковође молиле да,
обузет гневом, не одустане од славних потхвата, био je умирен
њиховом благом молбом и одлучио je да се следећег дана браниоци подстакну на предају. 7. Стога, чим je свануо дан, краљ
Хионита Грумбат упутио се са четом орних пратилаца ка зидинама, да срчано учини услугу господару. Али, кад га je вешти
извиђач опазио како долази, чим je био надохват оружја, завртео
je балисту и погодио Грумбатовог сина, дечака у првој младости,
који се држао оцу уз бок - a међу вршњацима истицао се виткошћу и лепотом тела - пробивши му и оклоп и груди. 8. Због овог
удеса сви његови сународници су се дали у бекство, али су се
убрзо вратили, из оправдане бојазни да ћемо отети његово тело.
Нескладним узвицима подстакли су бројна племена на оружје, и
кад су се сукобили, летеле су стреле одасвуд, као град. И заметнуо се жесток бој. 9. После крвавих борби које су се продужиле
све до краја дана, и кад je већ пала ноћ, преко гомила убијених и

174

ЛМИЈЛН МЛРЦЕПИН

преко потока крви једва je извучено тело које je с муком било
брањено, као што су се некад код Троје жестоко сукобили, у
борби без даха, око друга тесалског вође1. 10. Ta смрт ожалостила
je двор и сви прваци, заједно са дечаковим оцем, били су погођени овим изненадним губитком. Проглашена je обустава свих
послова и младића, вољеног и поштованог због племенитог
рода, жалили су према обичају свог народа. Наоружаног као и
обично, изнели су га и поставили на велико и узвишено постоље2. O ko њега je прострто десет постеља на којима су били
кипови покојника, тако брижљиво извајаних да су били слични
телима већ сахрањених људи. И tokom седам дана, no шаторима
и no јединицама људи су давали даћу играјући и певајући неке
жалосне тужбалице, оплакујући тако младог принца. 11. A жене
су тужним нарицањем и уобичајеним плакањем опевале народну наду, која je покошена у цвету младости. Тако се често могу
видети Венерине свештенице како наричу на Адонисовим3 свечаностима - a религије пуне тајни уче нас да je то представа
сазрелих усева.

II
ПЕРСИЈАНЦИ ОПСЕДАЈУ АМИДУ
И НАПАДАЈУ JE ДВА ПУТА У ТОКУ ДВА ДАНА.
1. Пошто je тело спаљено, кости су стављене у сребрну
урну, за коју je отац одлучио да се однесе и преда очинској
земљи. Потом je одржан врховни савет и решено je да се подметне ватра и спали град, како би се умилостивиле сени погинулог
младића. Ни с£м Грумбат није дозвољавао да се, иде даље, a да се
не освете сени његовог јединца. 2. Пошто су се два дана одмарали и дозволили војсци да пљачка широка поља богата усевима,
као и у миру, опасали су град петоструким редом штитара. A у
освит трећег дана блиставе трупе коњаника испуниле су све
докле je могао да допре људски поглед и напредујући лаганим
кораком заузеле су места која су им била додељена коцком. 3.
Персијанци су опсели зидине целом дужином. Део који je гледао на исток припао je Хионитима - тамо je, на нашу несрећу,
погинуо младић - Кусенима4 je одређен јужни бок, док су северни чували Албани. Наспрам западних одреда постављени су
Сегестанци5, најжешћи од свих бораца; са њима су лагано ишле
страшне гомиле слонова, лица дигнутих увис, набораних тела и
натоварени наоружаним људима - застрашујући призор, који je
no ужасу изнад свих других, како смо често причали. 4. Посматрајући тако безбројне људе, дуго сакупљане да запале римски
свет, који су се окренули да нас униште, напустили смо наду у

ИСТОРИЈА, XIX КИ ј ИГА

175

спас и почети тражити само славан крај живота; a то смо сви
желели. 5. Од изласка до заласка сунца, бојни редови стајали су
као приковани, не мичући се, тако да се није чуо ни глас ни
рзање коња. И, повукавши се у истој формацији у којој су дошли,
опоравили су се храном и сном, a у преосталом делу ноћи, на
позив труба, опасали су страшним појасом град, који ће ускоро
доживети пропаст. 6. Само што je Грумбат, no обичају својих
предака, бацио копље умочено у крв - као што ради наш фецијал6 - војска je, звечећи оружјем, полетела на зидине. Одмах je
жалосна ратна врева постала још жешћа, брзим напретком
одреда који су са жаром јуришали против наших, што су се
жилаво и упорно одупирали. 7. Тако су многим непријатељима
сломљене лобање и смрскани су камењем баченим из скорпиона; неки су, прободени стрелама или погођени кољима, закрчили пут својим телима, док су други, рањени, тражили савезнике
у стрмоглавом бекству. 8. Ништа мање погреба и смрти није
било ни у граду где je густ облак стрела својим мноштвом
застирао небо, a ратне справе које су Персијанци поседовали од
заузимања Сингаре, наносиле су ране многима. 9. Но, браниоци
су, сакупивши снагу, поново кренули у бој, који су били напустили, и у превеликом жару одбране падали су смртно рањени
или су се, повређени, котрљали и обарали оне који су стајали у
близини, или су, удова прободених копљем, али још увек живи,
тражили спретне људе који би их извукли. 10. И тако je један
покољ смењивао други, да их чак ни вечерња тама није
умањивала, јер су се са великом упорношћу борили на обе
стране. 11. Стога се пробдело под теретом оружја, a брегови су
одјекивали од узвика који су се дизали одасвуд. Наши су узносили врлине цезара Констанција, као господара државе и целог
света, a Персијанци су Сапора називали шаханшахом и перозем,
што у преводу значи „краљ над краљевима” и „победник у ратовима” . 12. Пре него што je свануо дан скупиле су се на дати знак
трубе безбројне чете, као јата птица, подстакнуте на жесток бој.
И докле год се могло видети, у дужину и у ширину, no пољима
и долинама, ничег другог није било осим светлуцавог оружја
дивљих племена. 13. Ускоро се дигла бојна врева и сви су слепо
појурили, док je са зидова летело огромно мноштво стрела и,
колико се може проценити, ниједна није била бачена узалуд, јер
су падале посред густих гомила људи. Док су нас окруживала
толика зла, нисмо - како рекох - жудели да спасемо живот, већ
да храбро умремо. И од изласка до заласка сунца, нигде се борба
није решила, a водила се више жаром него разумом. Чак су и
застрашујући крици повећавали нашу жестину, због које ретко
ко да није био рањен. 14. Најзад je ноћ учинила крај покољу и

176

АМИЈАН МАРЦЕЛИН

дала зараћеним странама, засићеним невољама, дужи предах. A
кад нам je дозвољен одмор, оно мало снаге што нам je преостало
докрајчили су непрестани напор и несаница. A застрашујући су
били крв и бледило самртника, којима се због скуменог простора
није могла пружити ни последња људска утеха. Наиме, у невеликом граду било je затворено седам легија и дошљака оба пола,
грађана и других војника, чији се укупан број попео на двадесет
хиљада. 15. Свако je, дакле, видао ране према својим могућностима и према лековима које je имао на располагању. Неки, озбиљно
рањени, искрвавили су и издисали у агонији. Други, прободени
шиљцима, лежали су no улицама и кад би издахнули, бацали су
њихова тела. Лекари су забрањивали да се лече неки, чији су
удови били искасапљени, да не би новим повредама наносили
бол измученој души. A они који су истргли стреле, због тог
опасног потеза трпели су муке теже од смрти.

III УРСИЦИН УЗАЛУД ПОКУШАВА ДА НОЋУ
ИЗНЕНАДИ ОПСАЂИВАЧЕ, АЛИ TOME СЕ
ОДУПИРЕ ЗАПОВЕДНИК КОЊИЦЕ САБИНИЈАН
1. Док су се код Амиде борили са великим жаром, Урсицин
je жалио што зависи од суда другог човека, вишег no положају у
војној команди. Али чак и тад je опомињао Сабинијана - који се
сувише често задржавао на гробљу - да сакупи све лако наоружане војнике и да тајним путевима пожури у планинско подножје.
Уз помоћ лако наоружаних ухватили би, свугде где срећа дозволи, страже и напали на спавању непријатеља, који je у великом
луку окруживао зидине, или би честим излетањима скретали
пажњу оних који су упорно остајали при опсади. 2. Али Сабинијан je одбацио ове предлоге као опасне, и јавно je показивао
царско писмо којим се јасно заповеда да се уради све што се
може, али да се чувају животи војника. Међутим, у дну срца je
скривао оно што му je више пута на двору поверено, да онемогући свог претходника, жељног славе, да буде похваљен, чак и
уколико би то користило држави. 3. Па уколико би провинцијама
претила пропаст, нека се не помене овај ратник као творац или
учесник неког значајног потхвата. И тако, погођен овим невољама, слао нам je више пута извиђаче, мада се због густо
постављених стража ни у један град није могло лако ући. Па
иако je покушавао разним средствима, ништа није постизао, као
лав, страшан због великог и застрашујућег тела, који се не усуђује да ослободи опасности своје младунце, ухваћене у мрежу,
због тога што je без ноктију и без зуба

ИСТОРИЈА, XIX КЊИГА

177

IV У АМИДИ ХАРА КУГА, АЈШ СЕ ЗБОГ
СЛАБЕ КИШЕ ЗА ДЕСЕТ ДАНА СМИРУЈЕ.
О УЗРОЦИМА И ВРСТАМА КУГЕ
1. A у граду, у коме je моштво расутих лешева no улицама
онемогућавало сахрањивање, појавила се куга, уз толико других
зала; хранила се погубном заразом уцрвљалих тела, врућином и
различитим слабостима становништва. Сад ћу укратко изложити како настају болести ове врсте. 2. Славни философи и лекари
тврде да кугу изазива претерана хладноћа или топлота, влага
или сувоћа. Отуда становници мочварних и влажних места трпе
кашаљ, очне и друге болести. Насупрот томе, становници жарких подручја суше се од грозница. A колико je ватра као материја
ефикаснија од осталих, толико je суша брза да све упропасти. 3.
Отуда, кад се Грчка мучила у десетогодишњем рату, да странац
који je растурио краљевски брак не би избегао казну, почео je
помор ове врсте и многи су страдали од стрела Аполона, који je
сматран Сунцем. 4. И као што излаже Тукидид8, несрећа која je
на почетку рата намучила Атињане тешким обликом болести,
постепено се ширила на Атику, пузећи чак до жарких области
Етиопије. 5. Други мисле да ваздух - a то се често догађа и са
водом - загађен смрадом лешева или нечим другим, веома погоршава здравствене услове; такође и изненадна промена ваздуха
изазива лакше болести. 6. Неки опет тврде да се ваздух згусне
због великог испаравања земље и да, не допуштајући телима да
испаравају, убија тако неке људе. Зато животиње, које су - за
разлику од човека - савијене јармом, умиру кад настане таква
болест, a то сведочи и Хомер, a после њега и многи докази. 7.
Прва врста куге зове се пандемска: она честим врућицама напада
људе који живе у сувим крајевима. Друга се зове епидемска, a она
напада у одређено доба године, доводи до слабљења вида и
изазива опасну слину; трећа je заразна, такође сезонска, али
доноси смрт брзином птичјег лета 8. Ова погубна куга напала je
становнике и неколицина њих, које je гушила гомила, умрла je
од претеране врућине. Најзад су у ноћи, која je уследила након
десетог дана, слабе кише растуриле тежак, згуснут ваздух и
вратиле здравље људима.

V АМИДУ НАПАДАЈУ И ОКОЛО ЗИДОВА И,
ПОД ВОЂСТВОМ ПРЕБЕГЛИЦЕ,
КРОЗ ПОДЗЕМНЕ ПРОЛАЗЕ
1.
Усред ових догађаја Персијанци су без одмора опасивали град заклонима од лозовине; почели су да дижу насипе, a
дизали су и куле са окованим прочељима, на чијим су врховима

178

АМИЈАН МАРЦЕЛИН

постављене поједине балисте, да отерају браниоце са истурених
места. Истовремено нису престајали лаки окршаји између праћкаша и стрелаца. 2. Са нама су биле - као што смо рекли - две
Магненцијеве легије, доведене недавно из Галије, и заједно са
храбрим и окретним људима, погодним за битке на равном. Али
за ратна лукавства која нас муме, не само да су били непогодни
већ су и сметали; они, наиме, нису помагали ни око стројева, ни
око градње справа. Ревносно су излетали и срчано се борили,
враћајући се са све мањим бројем људи, a користили су - како се
каже - колико у градском пожару користи вода коју je један
човек донео у шаци. 3. Најзад, пошто су затворена врата и трибуни им забранили, нису могли изаћи, na су шкргутали зубима као
звери. Но, наредних дана истакли су се успесима, о чему ћемо
још говорити. 4. Ha удаљеним зидовима на јужној страни, која
гледа на реку Тигар, налазила се кула која се дизала увис и под
којом je зјапила стрма провалија, те се у њу није могло гледати
без страшне вртоглавице. Одатле су издубљеним подземним сводовима водиле степенице, од подножја планине до заравни на
којој je смештен град; отуда се из речног корита тајно црпла
вода - нешто слично и тако вешто углачано, видели смо и у
другим утврђењима те области, која су уз реке. 5. Кроз таму ових
места, где због литица није било страже, неки пребег из града,
који се одметнуо на супротну страну, повео je са собом седамдесет персијских стрелаца, што су се у краљевској чети истицали
вештином и поузданошћу; под заштитом тишине тог удаљеног
места изненада су се, усред ноћи, појединци попели до трећег
спрата куле. Сакривени ту, ујутру су изнели огртач црвене боје,
што je био знак да почиње битка. Кад су видели да њихове трупе
са свих страна надолазе и окружују град, испразнили су и побацали пред ноге тоболце, и у ватри узвика бацали су великом
вештином стреле. И ускоро су густи бојни редови нападали град
много жешће него дотад.
6.
У међувремену смо ми, несигурни и колебајући се са
ким да се сукобимо - са онима који су наваљивали одозго или са
мноштвом које се попело степеницама и већ хватало саме наше
заклоне - поделили послове и преневши пет лакших балиста9,
поставили их наспрам куле. Одатле смо бацали дрвене стреле,
што смо брже могли, и понекад смо погађали и двојицу одједном. Неки су падали, озбиљно рањени, a други су, у страху од
машина које су фијукале, стрмоглавце бежали и гинули растрзаних удова 7. Постигавши на брзину све ово и преневши машине
на уобичајена места, мало сигурније смо бранили зидине од
напада са свих страна. 8. И будући да je злочиначко лукавство
пребеглице повећавало неспокојство војника, они су, као да силазе у равницу, уложили сву снагу мишића да бацамо различито

ИСТОРИЈА, X IX књ игл

Угј

оружје. Тако су, док се дан ближио подневу, растурени непријатељи одлучно одбијени; у страху од рана они су се повукли у
шаторе, оплакујући смрт многих својих другова.

VI УПАД ГАЛСКИХ ЛЕГИЈА
ПОГУБАН ЗА ПЕРСИЈАНЦЕ
1. Тако je Фортуна дунула неким дашком спаса, јер се тај
дан завршио без губитака, уз велики пораз непријатеља; преостало време смо се одмарали, да бисмо повратили снагу. Идућег
јутра угледали смо са тврђаве безбројно мноштво, које je no
заузимању тврђаве Зиата10 кренуло у непријатељску земљу. A у
то место, иначе врло снажно утврђење - у пречнику достиже
десет стадија - било je побегло много света.
2. Тих дана су заузета и друга утврђења и након што су
запаљена, из њих je изведено више хиљада људи који су, као
будуће робље, пратили непријатеља. Међу њима било je много
стараца и жена већ у поодмаклој доби и пошто су многи били
малаксали и исцрпљени због дугог пута, остављани су ту са
преломљеним цеваницама и потколеницама. 3. Галски војници,
посматрајући ове жалосне поворке, захтевали су - видно узбуђени, - да им се дозволи да се сукобе с непријатељима. Трибунима
и центурионима прве класе, који то нису дозвољавали, претили
су смрћу уколико их и даље буду у томе спречавали. 4. Па као
што звери, изазиване у кавезима и разјарене још више страшним
смрадом, ударају о покретне преворнице у нади на бег, тако су и
војници лупали мачевима врата, за која смо већ рекли да су била
затворена. Веома су се плашили да не би - уколико град буде
порушен - и они сами страдали без икаквог славног потхвата;
или, уколико би град избегао опасност na не би имало шта да се
спомиње да су учинили достојно галске срчаности. Они су,
додуше, често излетали и покушавали да спрече непријатеља
који je градио насип: неке су успели да помету, али су и сами
слично доживели. 5. Ми смо, међутим, били у недоумици и
колебали смо се шта треба ставити насупрот њиховом бесу. Најзад смо решили да je најбоље - a Гали су то једва прихватили да им се, пошто се више нису могли обуздати, дозволи да нападну непријатељске страже. Оне нису далеко од домашаја стрела
и уколико продру страже, наставили би даље: било je наиме
јасно да ће, уколико успеју у томе, нанети непријатељу велике
губитке. 6. Док се то припремало, зидови су срчано брањени у
борбама разних врста, напорима и бдењем, и бојним справама
распоређеним да одасвуд бацају камење и стреле. Али, персијски
пешаци су саградили два висока насипа и полако припремали
напад на град. Насупрот њиховим, наши су уз велики труд поди-

180

АМИЈАН МАРЦЕЛИН

гли две високе гомиле, које су достизале непријатељске и могле
издржати врло велику тежину бораца. 7. У међувремену су се
Гали, нестрпљиви због одлагања, наоружали мачевима и секирама и изашли на споредна врата; приметили су да je ноћ тамна,
без месеца, и молили су небеску заштиту да им божанство буде
радо и наклоњено. И, кад су задржавајући дах, пришли близу, у
жестоком трку поубијали су неке из извиднице, a стражаре, који
су чували логоре споља, не плашећи се ничег сличног побили
су на спавању; у потаји су размишљали да изненада нападну и
краљево седиште, ако се укаже прилика. 8. Но, ипак се чуо, мада
тихо, бат корака и уздисање убијених. И, пошто су се многи
пренули из сна и позивали на оружје, наши војници су стали у
месту, не усудивши се да иду даље. Наиме, није разумно јурити
у директну пропаст пошто су пробудили оне којима су правили
заседу, јер су већ са свих страна били опкољени узаврелим персијским четама. 9. Насупрот њима Гали, несаломиве телесне
снаге и смелости, секли су непријатеље мачевима, колико су год
могли. Али, како je део њихових људи био оборен или био
погођен густим стрелама које су одасвуд летеле, и тако цео терет
опасности скупљен на једно место, пожурили су да се повуку
пред непријатељским четама које су стигле у трку; a да при том
нико није окренуо леђа. Повлачили су се као no такту; полако су
потискивани ван бедема, и пошто нису могли задржати густе
чете које су их нападале, и подстакнути звуком војних труба
постепено су се повлачили. 10. И док су из града одјекивали
многи рогови, врата су се отворила да приме наше, уколико буду
успели да дођу дотле. Ратне справе су фијукале a да нису избацивале никакве пројектиле, како би непријатељска претходница која након погибије другова није знала шта се догађа у позадини
- открила зидове насупрот градским бедемима и омогућила нашим храбрим јунацима да безбедно стигну до врата. 11. Захваљујући том лукавству, Гали су - додуше у мањем броју - у
освит дана ушли унутра; неки су били теже a неки лакше
рањени. Четири стотине њих je изгубљено те ноћи; и то није
био Рес,11 и Трачани, који су лежали испред тројанских зидова,
већ персијски краљ кога брани сто хиљада ратника, a кога би они
убили у самом његовом шатору да се није супротставио јачи
удес. 12. Официрима који су их водили у храбре потхвате, након
освојења града, no царевој заповести, постављене су статуе са
оружјем, у познатом делу Едесе; оне су све до данас сачуване
нетакнуте. 13. Кад je светлост дана открила покојнике и кад су
међу лешевима пронађени поглавари и сатрапи, различити крици и плач указивали су на разне удесе, и одасвуд се чуло нарицање и жалопојке краљева, који су схватили да су Римљани
продрли напавши страже пред зидинама. Због тога je, уз општу

ИСТОРИЈА, XIX КЊИГА

181

сагласност, одређено тродневно примирје и ми смо добили
кратак предах.

VII
ТОРЊЕВИ И ДРУГЕ СПРАВЕ
ПРИВУЧЕНИ СУ ГРАДСКИМ БЕДЕМИМА,
АЛИ ИХ РИМЉАНИ ПАЛЕ
1. Потом су ти народи, погођени и љути због ових догађаја, напустили свако одлагање и одлучили да реше опсаду справама, будући да je њиховом снагом слабо напредовала. Подстакавши крајњи борбени жар, сви су журили да славно умру или
да разарањем града освете погинуле. 2. A припреме су завршене
на опште одушевљење и, кад се појавила зорњача, почели су
приближавати разне врсте справа са гвозденим кулама, са чијих
су врхова балисте растеривали браниоце који су се испод њих
борили. 3. И већ се забелео дан, a гвоздени оклопници у густим
редовима застрли су цео видокруг. Ова војска није ишла у нереду, као раније, већ лаганим тактом који je давала труба. Нико
није истрчавао напред, a сви су били покривени надстрешницама за ратне машине и држали су испред себе штитове од плетеног прућа. 4. Али, кад су персијски пешаци стигли на домашај
стрела, иако су подметали штитове једва су успевали да избегну
стреле бачене са зидова, и напуштали су бојни ред, будући да
ниједан пројектил није падао у празно; na и катафрактари^ су се,
ослабљени, повлачили, што je нашима подигло дух. 5. Ипак,
пошто су непријатељске балисте постављене на кулама окованим гвожђем, били су у предности над оним ниже постављеним
- a због неједнаке висине, и различити разултати су били - и
нанели су нашима многе крваве ране. Но, како je већ падао мрак,
обе стране су отпочинуле, a највећи део ноћи утрошен je на
размишљање како се супротставити тако погубној опасности. 6.
Након много премишљања донели смо одлуку - чије извршење
je брзина учинила сигурним - да балистама супротставимо четири шкорпиона.13 Но кад смо их брижљиво пренели и поставили, што je било врло тешко извести, свануо нам je најтужнији
дан: он нам je показао страшне персијске чете и уз њих крда
слонова, од чијег рикања и огромних тела се не може видети
ништа страшније. 7. Па пошто смо са свих страна били притешњени оружјем, справама и зверима, гвоздене праћке шкорпиона бацале су из заклона округло камење, прекидале спојеве кула
и рушиле наглавачке балисте и њихове инжињерце, тако да су
неки страдали и без рана, a други су били сатрвени великом
тежином обрушеног камења; слонови су били снажно потиснути, окружени ватром коју смо одасвуд бацали на њих; пошто им
je захватила тела, кренули су уназад, тако да их гоничи нису
могли зауставити. Но, мада су справе биле спаљене, борбе нису

САСВИМ БЛИЗУ ЗИДИНА. новим и дотле непознатим поступком. A кад се забелео дан краљ je. био je мета гомиле стрела. И како су многи из његове гарде пали. a наши су се са насипа подигнутих изнутра. колико су их могли направити и прислонити. он се повукао. док je највећи број наших војника. МАРЦЕЛИН ПОСЛЕ ОСВАЈАЊА ГРАДА БЕЖИ. престао да се бори. Захваљујући сналажљивости у пустом кра- . дакле. у најгушће редове обичних бораца. на крају дана je . ни са једне стране. Ноћ je прекинула битку те смо мало одспавали. ослабљен или одбачен одозго. скривен са још двојицом у једном удаљеном делу града. пошто je издалека падао у очи због мноштва телохранитеља. пун гнева и бола и не водећи рачуна о правичности. под заштитом ноћне таме побегао на задњи улаз. Наиме и с£м персијски краљ. како рекосмо. са свих страна јурили су да одбију тако изненадну опасност и у тежњи да што пре стигну. истом снагом. VIII ПЕРСИЈАНЦИ НАПАДАЈУ АМИДУ ПРЕКО ВИСОКИХ НАСИПА. Али. 2. И кад су спаљене справе. док je смелост непријатеља расла самим успехом.a да га ни поглед на гомиле мртвих и рањених није уплашио . кад je већ одбачена свака нада на одбрану или на бекство. 3. 5.182 ЛМИЈЛН МАРЦЕГШН престале. као да je уздрмана неким земљотресом. преко високих насипа уз бедеме. И тако. припасани су мачеви за борбу изблиза и. подстицао људе на остварење својих планова. који никад није био обавезан да присуствује борбама. но уз велике тешкоће. To je непријатељима отворило пут. срушила се гомила коју су наши дуго градили. док je падао мрак. Ha краљеву заповест. 8. убијала je као стоку и ратнике и становништво. 4. Ипак. У жестоком јуришу непријатељска војска испунила je град и. Али кад je битка дошла дотле да je судбина обеју страна зависила од једног неизбежног догађаја.дозволио кратак одмор. као неким проходним насипом или мостом пребаченим преко њега. није изгубио жељу да се бори. улетео je. И тако je простор који je зјапио између зида и конструкције саграђене споља заравњен. одупирали. чиме je проширен пут. пролазећи од једне до друге послушне чете. без икаквих препрека. потресен овим несрећним преокретом. Крвава битка je дуго трајала и нико. како се крв у великом покољу свуда лила. пригњечен. људи су се међусобно заплитали. свима je дозвољено да пљачкају. a многи наши се мада им Фортуна није била наклоњена . непријатељ je и даље изазивао борбу. Најзад.још увек у збијеном реду борили. јаркови су испуњени телима. без обзира на пол. ja сам. И СТИЖЕ У АНТИОХИЈУ 1. који нико није чувао.

и пошто je у брзини једина могућност спаса. пошто су се неочекивано могли видети на разним местима. растргнут je. Један од слугу седео je на неоседланом и незаузданом коњу који je јурио. 12. Збуњени тиме. бачена с конопцем натопила се водом као сунђер и ми смо лако угасили жеђ која нас je мучила. већ да су рођени са изузетном брзином. Taj пример навео нас je да поверујемо да они. и да не би склизнуо. Али ускоро je пао са кон>а и. на чији смо крај причврстили крпу. најзад сам стигао до десете миље. с намером да пређемо на супротну обалу скелом. 8. И пошто смо се због врућине и жеђи споро кретали. нападајући изненада.ИСТОРИЈА. коју je под кацигом носио један од нас. и сматрало се. Кад угледасмо издалека римски одред у нереду. 11. дуго тражећи воду. да су искочили из земље. A НЕКИ БАЧЕНИ У ЛАНЦЕ. и са мојим друговима стигао сам до извора сумпорне бање. нису изашли из земљине утробе. тако уморном. због дубине. Али. 7. јер сам ja већ био савладан претераним ходом на који. Ш ЖЕЉЕ ЗА ЗАРОБЉЕНОМ СУПРУГОМ 1. слеђа војнике у маршу. те су намеравали да врате у своју земљу и . 10. Ухвативиши коња. Одатле смо брзо стигли до Еуфрата. као што старина увек претерује са бајкама15. што ми je. како није могао да раскине чвор. која je на том месту од давнина постојала. одједном смо угледали дубоки бунар. као рођени племић. Овде сам видео нешто страшно. IX У АМИДИ СУ НЕКИ ОД РИМСКИХ ВОЈСКОВОЂА ПОГУБЉЕНИ. вучен кроз беспуће и планине. A Персијанци. поново смо угледали Антиохију. 9. послужио сам се његовим леђима у прави час. били су спречени да крену дал>е у унутрашњост. чврсто je. исекли ланену одећу коју смо носили на дуге комаде. звали су их „посејани”. и само je тежина леша задржала животињу задихану од трка. XIX КЊИГА 183 ју и уз помоћ брзих сапутника. И. „рођени од земље”. нити се могло сићи у њега. Нашавши вођу и придруживши му се већ на поласку. поучени крајњом нуждом. кад се томе више нисмо надали. како га гони мноштво Персијанаца. кроз честар и шуме кренули смо у високе планине и стигли у Мелитену. Од њих смо исплели огромно уже. нити je било конопца Најзад смо. Ту je била станица у којој смо се мало одморили. са коњичким знацима. будући да се појавило сурово сазвежђе Козорога и јесен већ клонила крају. град Мање Арменије. ипак донело олакшање. мада смо журили да наставимо пут. нејасно одакле. КРАУГАСИЈЕ т НИЗИБИСА ПРЕЛАЗИ ПЕРСИЈАНЦИМА. веома топле.14 нисам био навикао. поводац којим га je водио. no обичају везао за леву руку. 6.

и забринут да се због одласка пребега не сазна да je његова жена жива и да се према њој понашају с поштовањем. A он. брзи путник je шумовитим стазама и кроз шибље пожурио да стигне у Низибис.184 АМИЈАН МАРЦЕЛИН заробљенике и плен. a Краугасија je обавестио о свему шта се десило. провели су са рукама везаним на леђима A људе с ону страну Тигра. 5. Овај га je одвео краљу. странац изненада отишао . претварао се да жели брак са другом угледном девојком. Овај му je убрзо обећао да ће се. Они су нападали Краугасија и претили му смрћу. 7. Снабдевен овим порукама. преко планине Изале. и да жели да joj муж. као побегао из непријатељског табора и прешао тако као неважан човек. 2. мимо очекивања свих. тајно послала у Низибис. и да пљачкају освојени град. Кад je она то чула. a налазио се на . И тако je. Па тобоже желећи да припреми све што je потребно за свадбену гозбу. радо придружити супрузи. службенике у финансијској администрацији команданта коњице. коју je пре неколико месеци био изгубио.a био je дошао no праву повратка . јер се гнушала и удовиштва и новог брака. поверила му je тајну о растављеном животу. који je добро познавао Месопотамију. a исто тако и осталим тамошњим високим поглаварима. који су дуго бранили зидине и умножили погибије Персијанаца. без разлике. без ичијег знања. Претварао се да нигде није видео своју госпођу и да je она можда погинула. Пошто су га предусретљиво примили. изађе до виле која се налазила на осам миља од града и подстакавши коња. 3.na убрзо опет нестао. 6. мада je било знакова да се може надати и вишем положају. Дуксу Касијану био je сумњив тако брз одлазак. За то време Краугасијева жена. замолила je. побегне групи Персијанаца пљачкаша. Бринући се тако за своју добробит и предвиђајући невоље. дође да живе заједно и срећно. Ипак су почели да убијају. где je добио све своје благо. вичући да без његове воље човек није могао ни доћи ни отићи. преко сатрапа Тамсапора. као и неке гардисте. и слуга оде. носећи жени жељену вест. Јакоба и Цезија. да се њен муж милостиво прими под његову власт. које су с уобичајеном марљивошћу тражили. између заштитних утврђења Мариде и Лорне. туговала je што ће овај други свет видети без мужа. плашећи се оптужбе због издаје. јер су га no његовим речима препознали. била je растрзана двоструком бригом. родбину и жену. петог дана предали су га Тамсапору. сачувавши неукаљану част и поштована као угледна госпођа. од најнижег до најугледнијег. Стога je једног свог врло поузданог слугу. све до једног су посекли. за које je унапред обавештен да ће ту доћи. a комес Елијан и трибуни. кад чује шта се догодило. чим то буде безбедно могао учинити. краља да заповеди уколико се пружи прилика пре него што изађе из римске земље. злочиначки су разапети. 4. он je.

Но у дну срца озбиљно се жестио.16 8. али ипак исто тако познат. ваши суграђани (нека богови вишњи далеко отклоне овај предзнак) поднеће исто што и ви. пружи два синчића и плачући рече: 3.ИСТОРИЈА. „Ево. Због тога je Тертул био често узнемираван бунама и. притискао Тертула. Међутим. сећајући се да je у невол>ама приликом опсаде често трпео болне губитке и да je сам изгубио много више људи него што je заробио наших. плебс je својом претећом силом.које je Рим од колевке увећало и обећало његову вечност . чим су ови били посечени. Антонин. Слично и кад je Амида мноштвом оружја опседана седамдесет три дана. no промисли божанства . Краљ je. био je успешан у свему што би предузимао захваљујући добрим упутствима. тежи од уобичајених. ако не засија боља срећа. Па народу који се жестоко бунио. што je било неразумно. Сажаливши се. a и великих врућина у њиховој земљи.мирно чекао судбину која ће доћи. али који je био и навикнут да има обзира према несрећнима. међутим. утолико лакше што се лешеви наших људи. У очекивању глади као најгорег од свих зала. Удеси на мору. Њих ће касније избројати Дисценес. Вечни град je живео у страху од наступајуће несташице жита.јер му je претила смртна опасност . И ускоро. X РИМСКИ ПЛЕБС СЕ БУНИ УПЛАШЕН НЕСТАШИЦОМ ЖИТА 1. Ето. Уколико дакле. 9. Јер. деловао безбрижно и био je задовољан разарањем града. трибун нотара. дешавали ови метежи. нека они одмах буду у вашој власти. није од њега зависило да ли ће време бити погодно и храна се превести лађама. и олује са супротним ветровима вратили су их у најближе заливе али због велике опасности. што je последица оскудног начина живота. или што их je у разним биткама побио. и не натопе се ни течношћу удова ни изливеном сукрвицом. XIX КЊИГА 185 другом месту. пошто je плебс преко мере дивљао .сматрао je да више не постоји никаква нада за спас.док je Тертул приносио . Док су се на крајњем Истоку. када дечаци нестану. одмах распадају и отичу. Краугасије je no природи био једноставнији.и no својој природи склон благости . тадашњег префекта. одмах иза Антонина. тако да се после четири дана не може распознати лице ниједног мртваца. али после великог размака”. како каже славни песник. мислите да се ништа тужно не може десити. народ je ућутао . плашили су се да уђу у Августову луку. сигуран у своје способности и искуство.17 2. тела убијених Персијанаца осуше се као дебла. изгубио je тридесет хиљада бораца. што се више пута десило и код Низибиса и Сингаре. 4. то се десило не много доцније. „најближи.

na ће се.186 АМИЈАН МЛРЦЕЛИН жртву код Остије. живо заложити за повољан исход. друго. протерали своје господаре из дедовске и очинске земље . први су тежили да за себе придобију власт. a да никог није оштетио. они ускоро још дрскије нападати. Они су били заузели пограничне области и слободно лутали њима. Исправљајући. мрских назива. наиме. узнемиравале су застрашујуће и озбиљне вести. пошто су уклоњени многи спорови. злоупотребе. штогод предузели против ње. XI САРМАТИ ЛИМИГАНТИ НАПАДАЈУ ЦАРА ПРЕТВАРАЈУЋИ СЕ ДА ТРАЖЕ МИР. no свом урођеном обичају. у храму Кастора. мада још није било освојило пролеће. под видом пријатељства. уколико одмах у томе не буду спречени. Наиме Лимиганти Сармати . ако одложи потхват. кад се сва имања истроше. неправедно повећани и то преко пореских обвезника и скупљача. Никад. тако да je на крају дошло до проскрипције и самоубистава сиромаха. како смо раније изложили. што je свима познато. АЛИ СУ УЗ ВЕЛИКЕ ГУБИТКЕ БИЛИ ПОТИСНУТИ 1. дотерао je све што je било потребно. и све би могли пореметити. Усред ових догађаја пуних неизвесности. na je скупио са свих страна мноштво војске спремне за рат и.18 који je тад управљао префектуром Илирика. 4. који je владао из Сирмија. . да не би.постепено су напуштали места која су им претходне године била додељена у интересу државе. Некада je то био део Паноније.који су. да би се потхват што пре извео. 3. море се умирило и ветар je окренуо на благи југо. олакшао je лепом одважношћу пореске обавезе.20 Распоредивши војску под шаторе на обалама реке Дунава. које су му саопштавале управо оно чега се највише плашио. да нису касније нарочити намети. у Валерију. још увек на зимском одмору.19 Тако би становници тих области живели безбедно и заштићено. a други су се надали да ће стећи сигурност. Цар je сматрао да ће. али сада je образован као провинција и назван тако у част Диоклецијанове кћери Валерије. кренуо je у поход. вешто и добронамерно. Дакле. осматрао je варваре. с обзиром да су били непоуздани. још пре реченог дана. Анатолије. Био je пун самопоуздања. због којих су затворене безбројне куће. и одбацујући велике трошкове поштанске службе. император je кренуо са мноштвом ратне опреме и стигао. надајући се сличном. северне провинције нису под управом неког префекта цветале као тада. имајући на уму две ствари: војска je прошлог лета задобила богат плен. Констанција. a лађе су под пуним једрима ушле у луку и напуниле житнице пшеницом. Они су још пре његовог доласка. 2. како je већ речено.

Па. та нада je више пута отежала положај римске државе. један од њих. 11. примио je све варваре. мимо заповести. кренули су на самог владара. задобити многобројне пролетарије21 и моћи ће да се спроведе врло обимно регрутовање. са изненада подигнутом варварском заставом и. заповеђено да надгледају ток реке уз обале.ИСТОРИЈА. поштујући мир као своју спасоносну богињу. a провинцијалци ће радо дати злато уместо трупа. наши су. 8. 12. Они су навели неке празне и неуверљиве разлоге. галамећи без мере да ће. који нису распознавали да ли je он војсковођа или обичан војник. он узјаше хитрог коња и побегне у брзом галопу. док je бродовима који су возили неке лако наоружане легионаре. 6. и молили су милост од владара. гледајући са висине. направивши бедем близу Акуминкума22. Видећи цара. на шта je утицала и гомила ласкаваца. како би му изложили све неугодности. 5. прихвате назив и обавезе трибутара. Стога je цар одмах послао Лимигантима два трибуна са тумачима. боравак под ведрим небом тешко подносили. геометром који je био творац овог плана. јер их je страх терао да лажу. Сазнавши ово no повратку трибуна. уколико он тако одлучи. пошто je све било препуно руље која јури тамо-амо. 9. марха”. видео je већ блиску опасност. A он. чија je пажња усмерена на другу страну. и питао их уљудно због чега су оставили своја огњишта која су им дата кад су их тражили после склапања мира и савеза. са извученим копљима и мачевима. 10. док пролећна топлота још није отопила снегове и река се свугде може прећи. одушевљен што ће се посао. преклињући га да отклони непријатељство. Био je запаљен жељом да има што више. A Лимиганти. ако осете немир код варвара. урлајући дивље. смишљајући у дну душе нешто сасвим друго од оног што су показивали ставом и речима. међутим. и зашто су се раштркали на разне стране и. са Инокентијем. император. понесен дивљим бесом. кад утихну спољни ратови и на свим странама буде мир. 7. . који je сматрао нерешивим. помешавши се са непријатељским и својим војницима. Потом. спремни су. нека их изненада нападну с леђа. без тешкоћа обавити. подигли су насип у виду трибунала. XIX к њ и г л 187 намеравали да за време оштре зиме тајно упадну и опљачкају Паноније. да прихвате земље доста удаљене. и како није било времена за оклевање и за попуштање. претварали су се да ништа не виде и стајали су погнутих леђа. да им дозволи да пређу реку и дођу к њему. што je њихов бојни поклич. но. бацио je своју ципелу на трибунал и узвикнуо „марха. угрожавају наше границе. мада су схватили да се нашима жури. који се већ спремао да им се са узвишења обрати благим речима и размишљао да им говори као својим будућим поданицима. свакако у оквиру римске државе и да. Њега je следило разуздано мноштво. Малобројни пратиоци.

рогови су зазвучали повлачење. открили незаштићене бокове. тако je и . као no неком обичају из старина. XII МНОГЕ ОПТУЖУЈУ И КАЖЊАВАЈУ ЗБОГ УВРЕДЕ ВЕЛИЧАНСТВА 1. и смелим држањем. 15. 17. ватрена чета наших улетела je спремајући освету вероломном непријатељу. поубијала je све на које je наишла. na их je смрт однела. трибун скутариј£. 13. страдали одупирући се бесном непријатељу. Тако су се нагомилале хрпе мртваца пре него што се војска заситила убијања варвара. Да би се спровела истрага о њима. кога ћу често морати да спомињем. У ствари. он се на почетку сукоба први бацио усред сарматске гомиле. бацили су се. 14. уз ратничке узвике. a други се из страха разбежали. осветивши се вероломном непријатељу. и мада само упола покривени. a да се нико није супротставио. уместо за грађанске ратове. Отет je краљевски престо са златним јастуком. Констанције се вратио у Сирмијум. да je његов живот угрожен. Између осталих. бунтовници су потиснути тако што су једни поубијани. na као учитељ гладијатора за смртоносне игре у амфитеатру.188 АМИЈАН МАРЦЕЛИМ док су покушавали да одбију непријатеља који се пресипао преко њих као ватра. газећи без милости и живе и полу-мртве и погинуле. један део њих надао се спасу узалудним молбама. 16. Тако je сада био близу Истока и могао би да залечи несрећу која се догодила код Амиде.оставити Месопотамију себи иза леђа и покренути бојне заставе у далеке крајеве. послат je онај нотар Пауло13. да обнови војску појачањима и да се подједнаком снагом одупре нападима персијског краља.уколико га не одврати небеско провиђење и велико настојање многих људи . Било je наиме јасно да ће крал> . Усред ових брига. али су их сасекли многобројним ударцима. погинуо je и Цела. И да би храброшћу спрала срамоту. После тих крвавих догађаја. војска je решила да му што хитније притекне у помоћ. јер су у жестоком нападу. И журећи са припремама које су у том тренутку биле неопходне. Он je био вичан крволочном лукавству. Пошто су тако уништени. кренуо je одатле и стигао у Константинопољ. Сматрали су. или су страдали од рана или су били приковани за тле тежином оних који су наваљивали одозго. пошто je ради безбедности војника спровео све оно што су захтевали хитни разлози. наиме. погинуо je и мањи број наших. у гомиле варвара спремних да погину. зазвучао je рог који je означавао тобожње злочине за увреду величанства. Чим се прочуло да je император доведен до руба пропасти и да je још увек у опасности.

познат no својим слободним студијама и славним песмама. 5. кад je остављао ахајски град Патрас . Ту je било пророчиште бога кога тамо зову Беса24 и које je од давнина откривало будућност. Међу првима доведен je Симплиције. A поводе за бескрајне истраге пружио je једноставан и наиван случај. Симплиција je одбранила сама судбина. доведен je у опасност јер je оптужен за кривицу која захтева смртну казну. A он. видео у сну многе фигуре у трагичним костимима. постоји место Абид. сумњичав и ситничав. такорећи из целог света. јер без обзира на пређашњу оданост. 8. никад није опраштао кривицу и погрешку. јер je био скровит и јер се налазио на пола пута између Антиохије и Александрије. И. 2. Сместа je наредио да Пауло што пре крене на Исток. 11. као познати вођа и искусан у тим стварима. једни од њих били су везани оковима. a други исцрпљени казном затвора. Но. хартија или кожа са њиховим питањима остајале су понекад у светилишту и пошто су на њих дати одговори. мимоиђен je. што се каже врло осетљивог уха. Задужење je добио и Модест. тада још комес за Исток. 7. набеђивао je невине да прихвате кривицу.ИСТОРИЈА. Неке од њих злонамерно су послате цару. често су га чули да прича како je.где je имао очинско огњиште . како би његова трговина била успешна. Наиме. и запалио би се као лав. наиме. те je неповређеног тела кажњен далеким прогонством. пун самртних јаука и дахтања и. син Филипа. и овластио га да. довођени су. човек једноставне нарави. и такође протеран у изгнанство. 9. XIX КЊИГА 189 он добијао зараду помоћу справа за мучење. оптужен због тога што се причало да се распитивао о наслеђу царства. Цар je налогом наредио да се Симплиције мучи. погодан за ове и сличне послове. A за посматрача сурових кажњавања изабран je Скитополис. и људи ниског и људи племенитог рода. како je био ускогруд. које га прате. Како je био непоколебљивог духа и никакве оптужбе га нису могле сломити. 3. као што je наређено Пауло пожури. одакле су многи били доведени на суђење. изврши саслушање према свом нахођењу. 6. јер je био сувише благе нарави. Затим Парнасије. Потом je доведен на суд Андроник. a околне области одавале су му поштовање старинским обредима Будући да су неки сами долазили. јер се стално срчано . град у Палестини. пошто му je дата слобода да оклевета велики број људи. префект преторија. Он je из два разлога био погоднији од осталих.да би преузео друге државне дужности. пошто je његова намера да наноси зло била стална и чврста. a у томе je био. бивши префект Египта. врло озбиљне ствари. У најудаљенијем делу Тебаиде. бившег префекта и конзула. 10. пречуо би неке друге. A Хермоген са Понта. a неки слали списак својих жеља преко других и са прецизно формулисаним молитвама питали су за савет божанства.

ширећи до краја своје замршене сплетове. ако je ко носио о врату лек за грозницу четвртачу. 15. различите клевете и злочине и од његовог мига зависио je спас свих који су упали у ове процесе. предсказивало je да ће и држава доћи у . пуштен je на слободу25. Дуго je тако мучен на „коњићу”. 16. И даље се ствар водила тако као да су ради цареве пропасти многи узнемиравали Кларос. са надимком Китра2А. неки су умирали растрзаних удова. a не законите власти. a не да би тиме постигао виши положај a није ни знао неког ко то чини. без обзира на иметак. који je дошаптавао окрутне приче. тврдио je да je то чинио од ране младости како би умилостивио божанство. извлачио je равнодушно. Стога je дворска чета смислила срамне и ласкаве лаже: тврдила je да ће цар бити изузет од општих зала и гласно викала да je његова судбина увек била сјајна и моћна и да je руководила рушењем непријатељских покушаја. као из оставе. други су кажњени одузимањем добара. кад je био у прилици да поштеди или да нашкоди. никог. дрвеће Додоне и некад славно делфско пророчиште. Ово наказно новорођенче. У то време се код Дафне. Сулини закони28 не изузимају од истраге. 18. 14. Али. Њега и неколицину других je праведна судбина. 13. заштитника и браниоца добрих. од кога се очекује спас за многе. извукла из смртне опасности. да не би изгледало да су они поданици краљеве својевољности. што није могао порећи. никако не мењајући исказ. Да би се то добро спровело. одакле je потицао. који je како сам кажем. што je особина сталоженог и разборитог судије. 12. Исто тако je приведен и филозоф Деметрије. треба заштитити заједничким настојањем свих поданика. Али. или ако су га злонамерни потказали да je увече прешао преко надгробног споменика. са четири ока и са два врло мала уха. родило чудовиште. A неко ко исправно мисли неће замерити на томе што су ови случајеви озбиљно испитивани. Јер Пауло. a не кажњавања. или за неку другу болест. 19. које туда лутају. 17. али држао се до краја постојано. чак и крваве. помоћница истине.190 АМИЈАН МАРЦЕЛИН правдао. Јер. и страдао би као кривац који заслужује смртну казну27. Нећемо такође порицати да живот законитог владара. оног љупког и сјајно уређеног предграђа Антиохије. као невином. злочини су се низали један за другим. неустрашиво je увек исто говорио и дозвољено му je. да оде у Александрију. сматрали су га за тровача или за оног ко сакупља страхоте гробова и празне сенке душа. старина чврста и духом и телом. у одбрани нападнутог величанства. оптужен да je више пута приносио жртву. не доликује разуздано се радовати жалосним случајевима. са двоструким зубима и брадом. тражио разлоге опраштања. Било je страшно и погледати га и причати о њему: дете са две главе. Треба се угледати на Цицерона.

после догађаја о којима je већ било речи . као што у пролеће измиле змије из рупа. Постепено се враћајући у живот. сврстали се у густе чете и крађом и разбојништвом почели мучити своје суседе. као у старини. варали су осматрачнице наших војника тако што би се лако. јавно. Њима су послали намесника Лауриција. коме je дата титула комеса. 2. раштркали no стењу и густишу. XIII КОМЕС ЛАУРИЦИЈЕ СПРЕЧАВА РАЗБОЈНИШТВА ИСАУРИЈАЦА 1. . Оваква чудовишта се често рађају и предсказују исходе разних догађаја. чинио je то више претњама него силом. и након покушаја да освоје град Селеукију. пролазе неопажено и о њима се не говори. no свом обичају. Човек разборит и уљудан.ИСТОРИЈА. да их смири. силом или убеђивањем. будући да се предзнаци не ублажују обредом. XIX КЊИГА 191 рђаво стање. 20. Kao прави планинци. тако да се за све време његове управе није догодило ништа што би било вредно пажње. У то доба Исауријци cv већ дуже мировали. сишли су са стрмих и беспутних планина.

XVI) 2. Цитат из Вергилијеве Енеиде. 4. 14. Дакија и Македонија биле су издвојене из префектуре Италије и дате на управу посебном префекту. у Остији али je она изграђена тек под царем Клаудијем. које се чита Cuseni у најновијем издању Res gestae. који je био Ахилејев пријатељ (Илијада. a трећу како сам жели (a то je опет било с Афродитом). која je забрањивала сахрањивање као и спаљивање мртвих да се не би упрљала природа 3. 6. protectores domestici. . 4. Мисли се на борбу око Патрокловог тела. Оштећено je име народа. II 52. живели су источно од Персије. зване Portus.једино место где Амијан спомиње своје порекло. 8. Анатолије je био префект Илирика од 357-360.ОБЈАШЊЕЊА 1. три дијецезе. Због тешке ситуације у овим крајевима. 10. По овом опису види се да Хионити не припадају Зороастриној религији. Пероз je уствари персијско краљево име и титула која значи „победник”. Сегестанци. богиња доњег света Било je одлучено да он једну трећину године проводи са једном. 5.192 XIX КЊИГА . Тврђава Зиата налазила се око 50 км северно од Амиде. „дивљи магарац”) je такође справа којом би се завитлао и отпустио камен. 16. захваљујући коме je и био припадник одабране царске гарде. Фецијали су римски свештеници у чију надлежност je спадао и ритуал објаве рата и склапања мира 7. Ово племе живело je источно од Персијанаца 5. 11. у време ратова са Сарматима. Scorpio (или онагер. a западно од Инда. 465-525). 13. друту трећину са другом богињом. Панонија. он je no савету богиње Атине посејао у земљу зубе змије коју je убио и одједном су из земље искочили наоружани „посејани” људи. Балиста je справа („метаљка”) којом се на непријатеља избацује камење и сл. г. Поновно поређење са опсадом Троје: трачког краља Peca убили су Одисеј и Диомед (Илијада IX. Амијан мисли на легенду о тебанском краљу Кадму. 4. Август je први планирао изградњу ове луке. У лепог Адониса заљубиле су се истворемено Афродита и Персефона. Чувени Тукидидов опис куге у Атини налази се у његовом Пелопоиеском рату> кн>. 9. Ut insuetus ingenuus . 18. a описана je детаљније у XXIII кн>. Catafractarii (или clibanarii) су коњаници потпуно заштићени панциром. 12. на персијски начин. 15. 320. 17. потомци Сака.

чинила je Драва. Деметрије je философ. Уп. 27. 26. 25. XIV 2. (82-79. Acumincum се налазио код дан. О његовом надимку Catena в. који су на својој теригорији морали да обезбеде станице за одмор и за промену коња. XV. 24.XIX КЊИГА . Израз proletarii означава људе без имовине. забрањивао je бављење разним врстама магије. пре н. Констанцијев закон из 356. 23. према Другој Панонији. Закони донети под диктатором Сулом. кн>.е) допуњени су под Јулијем Цезаром.ОБЈАШЊЕЊА 193 19. надимак у значењу „шаљивчина”. 21. 28. под претњом смртне казне. 4. Kao бог . . 3. напред. јер су ти путеви повезивали источни и западни део Царства. границу на југу. г. египатско божанство. Валерија je формирана одвајањем источног дела провинције Прве Паноније. Сланкамена. дао му je Јулијан. a нарочито пооштрени у позној антици.заштитник налази се на амулетима. Трошкови јавног поштанског саобраћаја био je велика пореска обавеза градова. Беса je старо. Саобраћај кроз Илирик био je нарочито жив. 22. 20. напред. 29. a приказиван je и како игра или свира. нарочито популаран у грчко доба. ниже. Андроник je многобожац из Египта. који je после пуштања отишао у Константинопољ.

.

XX КЊИГА (ЗбО.год.) .

.

4. најпре сејући шапатом увреде. на супротној обали. одредио je Арбитиона и магистра официја Флорентија. не би биле препуштене Аламанима. јер je био отворен према сплеткарењу. и стигао у Бононију усред зиме. Стога су. ПРОТИВ СКОТА И ПИКТА 1. A за време десетог Констанцијевог и трећег Јулијановог конзулата. Но. како би овај убеђивањем или силом направио тамо ред. он je. после пада Амиде. Цар. проводио je зиму у Паризијама. a одатле продужио у Лундиниј. иначе. тадашњег генерала армије. вратио у цареву службу као командант пешадије. a дуго се могло расправљати да ли je више шкрт или окрутан. Лупицин je. како би одатле. растрзан разним бригама. Стога je одлучио да тамо упути Лупицина. Пошто je набавио бродове и укрцао сву војску. пустошили су погранична места и задавала страх провинцијама исцрпљеним због многих протеклих несрећа. како je раније. Тако je био ток догађаја у Илирику и на Оријенту.I ЛУПИЦИНА. и са две мезијске легије. Ha њега су навалили клеветници. 3. помоћу повољних ветрова стигао je до Рутупија. пожурио на бојиште. рече: „Мада ме цар презире. имао уздигнуте обрве као рогове и. међутим. 2. који већ крећу у сурове борбе. Цезар Јулијан. уколико прихвате доказе који су јасно показивали да се то догодило због Сабинијанове непрестане спорости. a потом јавно подмећући измишљене злочине. у Британији су дивља племена Скота и Пикта својим упадима прекршила склопљени мир. погођен том неправдом. значај предмета je такав да се може испитивати и судити само према . Он се плашио да крене у помоћ прекоморским крајевима. тадашњег настојника царске ложнице. поменути вођа кренуо са лако наоружаним одредима Херула и Батава. одвраћени од истине. Урсицин се. бучао je са трагичке котурне2. II УРСИЦИН. ШАЉУ С ВОЈСКОМ У БРИТАНИЈУ. АРМИЈСКОГ ГЕНЕРАЛА. 3. врло ратоборног и искусног у војним стварима. да Галије. како смо раније3 рекли. 2. истраживали нешто празно и далеко од суштине ствари. Док се ово догађало. као што смо изнели.1 учинио Констанс. наследио Барбатиона. да испитају због чега je град разорен. предузимајући према приликама потхвате. они су одбијали очевидне и вероватне разлоге плашећи се да не увреде Еусебија. Одмах je. оставши без владара. који je доносио одлуке углавном према њиховом мишљењу. што кажу. ПЕШАДИЈСКИ ГЕНЕРАЛ ПРИ ДВОРУ ОКЛЕВЕТАН JE И ОТПУШТЕН 1. A окривљени. дакле.

како je то учено и лепо изложио Птолемеј5 . a од првог освита дана na све до поднева непрестано су сијале звезде. Но. УЗРОЦИ ПОМРАЧЕЊА СУНЦА И МЕСЕЦА. To je појачавало страх јер.198 АМИЈАН МАРЦЕЛИН пресуди самог принцепса. у потпуно правој линији испод Сунца. небо се прекрије . кад се небеско светло скрило и његов круг потпуно нестао из погледа људи. докле год жали за оним што се десило код Амиде. A то се иначе не догађа тако очевидно.као no неком предсказању . a што je он сазнао из непоузданих извора. III ПОМРАЧЕЊЕ СУНЦА. већ само кад се Месец. то јест када се пун Месец нађе у оквиру истог сазвежђа. Ha његово место великим скоком je унапређен Агилон.дођу у тачке које ми Грци називамо ’avafjipa^ovras и Kazalifia^avrai ekXelktkovs cnivdeafiovs 6. близу једно другом . са увек истим растојањем између себе.допире. они страшљиве душе сматрали су да се Сунце помрачило на дуже време. 4. којој на пролеће прети разарање. помрачење ће бити делимично. тј. Кад су ове речи пренете Констанцију.до једне исте тачке. потом се повећавало до половине месеца и најзад се сасвим вратило. Уколико додирну површине блиске овом чвору. Али. као помоћу неког виска. оно се појавило најпре у облику месечевог pora. Сунце се тад помрачи и сакрије свој сјај. он je дозволио да Урсицин буде оклеветан и заповедио je да га искључе из војне службе и пошаљу у пензију. врати на почетак путање.” 5. И мада обртање и кретање обеју звезда .да. чвор помрачења. и докле год се буде поводио за мишљењем евнуха. нађе између ватрене лопте и наших очију. 5. 3. ако стоје у самим тачкама које чврсто повезују успон и силазак. после свог неједнаког пута. застане мало у тачкама које се у геометрији зову делови делова4. О ДВА СУНЦА. Не расправљајући о проблему нити откривајући оно што je већ измицало његовом знању. он се разбесни преко мере. путујући заједно. na оно и месечева лопта. 2.како су приметили истраживачи појава које се могу разумети . пошто се месечева путања заврши . У то време у источним областима могло се видети небо застрто тамном маглом. осим када се Месец. најнижа од свих звезда. a успут je још доста и додато са злонамерним тумачењем. након одређеног временског раздобља. бивши трибун варварских трупа и штитар£. ни с^м својим присуством ни са свом војном силом неће моћи да помогне Месопотамији. a чувајући сопствене путање и одржавајући разлику у висини. О РАЗНИМ МЕСЕЧЕВИМ ПРОМЕНАМА И ФАЗАМА 1. A он нека зна . Укратко. ипак се Сунце никад не помрачи тих дана.

која стоји између њих. постаје видљива смртнима тек када Месец. стиже до петог знака. задржавајући се у седмом знаку. треба знати да небеска тела. налази се у седмом знаку. Међутим.не може да га обасја. 9. na сјаји због близине вечне ватре и образује другу сјајну лопту.пошто je Земл>а између н>их . због Земљине сенке у облику купе. не могу ни да зађу ни да изађу. A у многим учењима једногласно се тврди да се само између два млада месеца може видети помрачење. због облика pora. још врло танка. a њихов поредак je вечан. у односу на Васиону. Међутим. као са виска. A сматра се да се два Сунца виде уколико се облак дигне више него обично. показујући обострано савијен облик. Но вратимо се својој замисли. она. напустивши Сунце. Јасно и очигледно помрачење Месец трпи кад je округао и у пуном сјају. прекривено кривином ниже лопте . 6. 8. јер са обе стране има грбу. тј. a то се грчки зове cvvođoi. подвуче се понекад под сунчеву лопту која га обасјава и краће време бива невидљив. тада га обмота тмина. смањује се. као што je речено. пошто смо рекли да се Сунце окреће час у етеру. X X к њ и гл 199 густом тмином тако да. као помоћу чистог огледала. a час у доњим световима. има Сунце изнад себе. Док je још у том знаку или мало даље. кретањем неког унутарњег духа. због згуснутог ваздуха. висе у простору. И кад се гледају звезде причвршћене за небо. И мада се то догађа при сваком пуном Месецу. добија већу светлост и постаје St/ourjvis. већ јаче сија. Ако пак настави да се удаљава од Сунца те стигне до четвртог знака. помрачи се. јер Сунце. firjvoeidijs. не можемо да видимо ни ствари у непосредној близини. што означава облик полукруга. понекад се несавршеном људском погледу чини да оне напуштају своја места. a у поређењу с Васионом величине су једне тачке. 7. пошто он стоји у близини Земљине путање и најудаљенији je од неба и целе његове лепоте. Кад се у истом знаку сретне са Сунцем у правој линији. и потпуно му се изгуби сјај. 10. сматра се да се Месец рађа када малом косином. Продуживши дал>е. сијаче пуном светлошћу. . Али. Али његова појава. A кад буде стајао тачно насупрот Сунцу. 12. 11. a зове се. Продужујући даље већ раздвојено. Прећи ћемо сад на излагање о Месецу. насупрот Сунцу. A разним разматрањима установило се да Месец нема сопствену светлост.ИСТОРИЈА. и тај положај зовемо anoicpovois a те облике понавља и опадајући. већ то само тако изгледа нашем погледу који се образује на Земљи. од чије je лопте удаљен сто осамдесет степени. ипак не долази увек до помрачења. стигне до другог знака.

Али. A Синтули. 7.како причају . Док je Констанције журио да помогне на Истоку. да из осталих јединица узме три стотине војника и да им нареди да пожуре. a на подстицај . трибун није водио рачуна о Цезаревим примедбама и покоравао се Августовим заповестима.да му се врати.узнемиравала су га велика Јулијанова дела. 3. значај заповести. уливши им наду на добит. ГДЕ JE ПРОВОДИО ЗИМУ 1.префекта Флоренција. наиме. јер су дошли под уговором да их никада не воде у земље преко Алпа. послао je трибуна и секретара Деценција. говорио je узалуд. 5.2 00 АМИЈАН МАРЦЕЛИН IV ЦЕЗАРА ЈУЛИЈАНА ГАЛСЖИ ВОЈНИЦИ. a у ствари да би избегао војни метеж . и обавезао их да плаћају трибут и порез. кренуо je с њима. HA СИЈ1У ПРОГЛАШАВАЈУ АВГУСГОМ У ЛУТЕЦИЈИ ПАРИЗИЈА. повратио je галске градове које су варвари били опустошили и спалили. Како je одсуство генерала коњице повећавало неизвесност. Узбуђен због овог и плашећи се да то не узме маха. где су Персијанци свакога дана могли напасти . ЗА KOJE JE КОНСГАНЦИЈЕ ЗАПОВЕДИО ДА МУ СЕ ОДУЗМУ И УПУТЕ HA ИСГОК. преко следећег ипак није могао прећи: да они који су оставили огњишта преко Рајне неће трпети никакве тегобе. како би били у стању да почетком пролећа крену на Парћане. свога извештаја. пожуривао je префекта . a с тим су се слагали и извиђачи . a с друге. препуштајући све процени моћнијег од себе. Јер.како су тврдиле пребеглице. Образујући чету од најспремнијих и најјачих лако наоружаних бораца. Херуле и Батаве и Келте. за који се сматрало . преметао je no глави различите планове. Држао се. наиме да треба брижљиво извршити задатак. тадашњем надзорнику царске штале. Јулијан je ћутке прихватио ово. био je задужен да натера помоћне трупе и одред од три стотине војника да што пре крену. И будући да се Цезар питао шта радити са преосталим трупама за које je заповеђено да се пошаљу. наводно због снабдевања житом. јер су га. с једне стране. било je наређено да узме најспретније људе из Скутарија и варварских одреда и да их лично доведе. 2. добровољци. Требало je да он одмах од Јулијана одузме помоћне трупе. Лупицин. ПРОТИВ ПЕРСИЈAI IАЦА. који су проносили велику славу Јулијанових напора и дела: пошто je срушио неколико аламанских краљевина. 4. Схватио je. 6.који je био отишао у Вијену. заједно са Петулантима. убудуће то неће чинити. за кога се још није знало да je прешао у Британију. тврдио je он да варварски војници. Но. Глас и слава о њима проширили су се причањем разних народа. притискали сурови варвари. Треба се плашити. навикнути да под оваквим договорима прелазе нама.

позвао je официре на гозбу и рекао им да траже оно што желе.ИСТОРИЈА. И док су се двоумили којим путем треба ићи. a колебајући се око одлука пуних опасности. Кад су га видели. Док су долазили. наредио je да војници са породицама крену на Исток. разишли су се у своје сталне логоре. да уколико Флоренције буде оклевао да поступи no налогу. који je уз велику препирку одбио да се покори оном што се од њега разумно захтевало. као да сваког појединачно погађа ова неочекивана ствар. Кад je овај текст донет и прочитан у главном штабу. чија велика власт далеко досеже. помињући њихова храбра дела. Благим речима подстакао их je да брзим маршем пожуре Августу. примљени тако љубазно. Јулијан. између осталог стоји и ово: „Нас терају на крај света као кривце и осуђене. удвостручила се вика. Обузети тим немиром. победила je упорна намера префекта. 10. XX КЊИГА 201 да га je пре неког времена послао . Кад je префект примио Цезарево писмо. опколили га тако да нико није могао да изађе и страшном виком извикивали су Јулијана као августа. неко je у логору Петуланта кришом бацио на земљу увредљиво писмо у којем. Тако je и учињено. дозволивши им поштанска кола. него да буде одговоран за пропаст провинција. и са чврстом решеношћу назвали . Окренули су се оружју и насиљу и са великом буком сви су кренули у двор. где je и даље боравио Цезар. јер je писмо јасно поручивало да префект не сме да се одваја од владара у јеку великих опасности. дошло je до отворене побуне. Дух му je био збуњен због страха. 13. у коме га овај моли да се брзо врати како би својим саветима потпомогао државу. Чим je пала ноћ. Усред ових одлагања. мада je сматрао да су тужбе оправдане. Али. 14. где ће добити награде сасвим достојне њиховог труда. 9. који далеко путују. no свом обичају. 8. a наши драги.да из одбране Галија треба повући борбене јединице. 12. јер их нека сурова судбина одваја од благог владара и од родне земље. Цезар им je ишао у сусрет хвалећи. лишен помоћи саветника. оне које je познавао. отишли су тужни. које смо крвавим борбама осло: бодили из претходног ропства. због одсуства Лупицина и префекта. Упорно су захтевали да им се он покаже и. сматрао je да je најбоље учинити следеће: на уобичајен начин заповедио je да све трупе изађу из места у којем су зимовале и да журно крену. Чим се за то сазнало. Јулијан. врло упорно je то одбијао. који се плашио војних немира. У писму je стајало и то. на предлог Деценциja одлучио je да сви дођу у Паризије. опхрвани двоструким болом. мада присиљени да чекају док не сване дан. A они. најзад су га натерали да изађе. Духови су се узнемирили. Па да би почастио ове. Јулијан ће од своје воље одбацити владарске знаке. сматрао je наиме. да je славније да крене у сусрет смрти no заповести. поново ће служити Аламанима. које су већ застрашиле варваре. 11.

који je рђаво водио ствар код теснаца Суки7 . Цезар je био присиљен да пристане. да носи женски накит. Будући да вас задржава драга отаџбина и да се плашите туђине на коју нисте навикли. вратите се одмах својим кућама. „Нека мало престане гнев. a да нисте видели ништа . час показујући да се љути. Али. скинуо je ланац себи са врата. разбежали су се у страху од изненадне смрти. Тражили су да изнесе дијадему. Постављен je на штит неког пешака и тако издигнут. крунисан. као први предзнак. После тих догађаја. узбуђено вичући да се десио сраман злочин и да je онај кога су претходног дана прогласили августом. неки човек no имену Мауро. док су други претили голим мачевима и у трку. који je врло увиђаван и приступачан разлозима. као што то обично бива у неприпремљеном налету. не догоди нешто ружно и да неприлична непромишљеност и рушилаштво не подстакну неслогу. Кад су се најзад умирили. застрашен разним догађајима. био je притиснут бригом ништа мањом него раније и слутио je у души шта ће се догодити. благо им се обратио овим речима: 16. час пружајући руке.од прекоалпских земаља A ja ћу то на задовољавајући начин оправдати код Августа. или да предузме ишта од оног што je било врло хитно. али je он говорио да je нема. за врат или главу. Узбуњени дивљом буком.јер то и не желите . брзо су заузели краљевску кућу. пошто je он тврдио да je и то недолично. Део њих je витлао копљима. и смело га ставио Јулијану на главу. После тога викали су и наваљивали са свих страна. To су чули и војници.” 17. 21. тајно убијен.a тадашњи водник Петуланта.202 АМИЈАИ МАРЦЕЛИН су га августом.8 који je носио као заставник. уплашени издајничком превртљивошћу војника. после толико срећних победа. један од дворских декуриона10 . Није носио дијадему. нашавши се у крајњој невољи и схвативши да ће опасност избећи само ако се не буде опирао. . Како je он тврдио да није. тражили су коњски опршњак да би. 15. имао бар бледу слику више моћи.журно je дошао у логор Петуланта и Келта.a то je почасни положај . која je била помешана са претњама и увредама. проглашен je за августа. Оно што тражите може се лако постићи и без свађе или буне. затим су тражили накит његове жене. 20. стражари и трибуни и комес дворске гарде. молим. Екскубитор. обећао je свима no пет златника и no фунту сребра9 19. нити се усуђивао да се игде појави. са подједнаким жаром и уз велику вику целог збора. касније комес . A он. са разних страна. које je подједнако покретало и познато и непознато. молећи и преклињући их да се. Али када се Јулијан повукао у тајно скровиште. и усред опште вике. A он се одупирао упорној намери појединаца.

V ЈУЛИЈАН АВГУСТ ДРЖИ ВОЈНИЧКУ (ЖУПШТИНУ 1. И нису се разишли. Ово су чули и они који су. храбри и поуздани браниоци мене и државе. 5. X X к њ и гл 203 22. ако оног кога сте украсили високом чашћу власти будете . Кад су их упитали шта je разлог неочекиваног и изненадног метежа. уз пристанак богова. будући у неизвесности око владаревог живота. који сте заједно са мном често излагали животе опасности ради . орловима и заставама.док сам ja јурио међу кишом стрела . вашој заштити. као бујица. у време када нема потхвата ни на копну ни на мору.ослањајући се на храброст и дуго искуство. како би се нашли прави. дуго су ћутали. војници су стајали неко време у тишини. Стојећи мирно неко време. и принцепс je наступио свечаније него обично. док су га штитиле оружане трупе кохорти.као што знате . све док нису били пуштени у салу за пријем. „Тешко стање тражи и захтева. мислим да потомство неће ћутати о вашим заслугама за државу.одржања провинција . Кад je код Аргентората11 свануо онај најсрећнији дан.да укратко додирнем неколико питања. и видели цара како блиста у владарској одећи. разорени градови и поубијано безброј хиљада људи. мудри лекови у овој измењеној ситуацији. 6. Издата je наредба да се следећег дана окупе сви у логору.и поверен. окружен бојним знацима. било да сте их оборили оружјем било да су се утопили у речним дубинама. 4. једноставним речима. будући сасвим млад. одбили дотле непокорене Аламане и сломили њихову снагу. и мало шта je остављено получитаво. као што смо рекли. A сматрам да je сувишно да понављам колико пута смо no оштрој зими и под суровим небом. све до лица огрнут пурпуром . После таквих и толиких напора. да би га могли схватити: 3. који je Галијама донео сталну слободу.кад сте већ свог Цезара чврстом руком подигли на врх свих почасти . С вама сам се истакао у сваком напору. обратио им се гласно. радије него жалошћу. попео се на трибунал. Откако сам. док je одозго гледао узбуђена и весела лица присутних. a да безмерна несрећа није прешла преко њега. под вођством Синтуле кренули напред и са њим се безбедно вратили у Паризије. никад нисам одустао од намере да исправно живим. пошто су се расула дрска племена. Али није право да се ово заобиђе нити да се прећути. Видећи да влада потпуни мир. ви сте . A наших je мало преживело и њихове погребе смо почаствовали похвалним говорима. 2. надвладали непријатеље који су јурили нагло. наоружани.ИСТОРИЈА. које су познате већ свим племенима.

7. којима су дозволили да приђу. Док je Констанције с војском био далеко.204 АМИЈАН МЛРЦЕЛИИ храбро и озбиљно бранили. . да се не би пореметио предвиђени план и да не би пропустили ни тренутак. Пошто су све већ били припремили. сакупљајући камење и ратне справе. И када je краљ дошао и када његови великаши. устали су и копљима ударали о штитове. мимо заслуга. Не постигавши то. Кренуо je да освоји Сингару. Петуланти и Келти су молили за интенданте12. тајно надгледам предворје твоје куће. ГРАЋАНИ СУ ОДВЕДЕНИ У ПЕРСИЈУ. отићи ће осрамоћен. СА ПОМОЋНОМ КОЊИЦОМ И ДВЕ ПОСАДНЕ ЛЕГИЈЕ. Да би се. И одмах.13 и да му je тај пребацио следеће: „Одавно. Јулијане. да се пошаљу у провинције које им je одредио на управу. и неколико пута сам отишао одбијен. онако како се обично приказује Геније државе. он je прешао Тигар с великом снагом и оружјем. која je била добро снабдевена војском и свим потребама. видео некога у сну. Ако ме ни сада не примиш. 1. 9. пак сачувао ред и награде храбрих јунака остале неокаљане и да се не би до почасти долазило тајним сплеткарењем. no сложној одлуци многих. са великом буком и готово једногласно одобравали су цареве речи и планове. стајали су сви наоружани и спремни да одбију мноштво. ни увређени ни жалосни. Овим обећањем били су охрабрени нижи чинови војске у нади на више. a онај који буде покушао да за неког другог тражи више. 2. онај дивљи персијски краљ. Будући да су већ дуго били лишени напредовања и награда. уз много напетости. кога je Антонин после Краугасијевог доласка двоструко више подстицао. отишли су. Док се у Галији дешавало све ово.14 горео je од жеље да запоседне Месопотамију. ГРАД JE РАЗОРЕН. отићи ћу потиштен и тужан. дао je војсци један дан одмора. пред вашом поштованом скупштином изјављујем да никоји цивилни службеник нити војни заповедник неће добити више звање уз нечију помоћ. 3. која je претходила дану проглашења за августа. одмах су затворили капије и храбра духа распоредили се no кулама и круништима. нису успели да благим речима придобију браниоце за цареву намеру. у случају да се догоди нешто неповољно. 10. уколико би покушало да дође под зидине.” VI САПОР ОПСЕДА И ЗАУЗИМА СИНГАРУ. желећи да уздигнем твоје звање.” 8. A император je причао својим блиским пријатељима да je оне ноћи. Кад су њени браниоци из далека видели непријатеља. како су мислили они који су стајали на челу те области.

камењем и свим врстама стрела. неки састављали справе. a многи су. 4. сећајући се. где je град. XX к њ и г л 205 Чим je свануло. с намером да их оборе. И. све изуме бранилаца надвладао je врх „овна”. у ватреном боју. Борба се водила неколико дана са променљивим успехом. већи део војске чувао je под шаторима Низибис. затим коњичке помоћне чете. како смо већ саопштили. и на обе стране било je много убијених и рањених. док су одасвуд падале густе стреле и кугле. оне који су жестоко стремили унутра. кула се срушила и пут у град се отворио. ту и тамо. 9. Ипак. као што рекох. Разоривши град. a остали су. као знак дигнута je пламена застава и опкољен je град. тражили пут до темеља зидина. краљ je мудро избегао Низибис. са страшном грајом појуриле и. које су ту. међу многим справама довучен je и огроман „ован”. свакако. недавно наслаганог и због влаге недовољно чврстог. који je пробијао спојеве камења. мада су преци згодно поставили утврђење. no Сапоровој наредби. који je био веома удаљен. био проваљен у претходној опсади. КОЈИ БРАНЕ ТРИ ЛЕГИЈЕ. Док се још увек борило мачем и пламеном. кад се већ ближило вече. водили су везаних руку. пошто je више пута освајано уз велике губитке бранилаца. који je честим ударцима потресао округлу кулу. јер су се браниоци због велике опасности растурили и напустили место. Побијено их je мало. ОБНАВЉА ГА И СНАБДЕВА ПОСАДОМ И НАМИРНИЦАМА. кад год се Сингара налазила у опасности нико joj никад није могао помоћи. 7. A иначе. оног што je тамо неколико пута претрпео.ИСТОРИЈЛ. ухваћени живи и превезени у најудаљеније крајеве Персије. Персијске чете су одасвуд. Овај град чувале су две легије. испунили су све делове града. јер je због несташице воде сва њена околина сушна. као и већи број трупа састављених од тамошњег становништва. Насупрот томе. a да нико од наших није притекао у помоћ. Најзад. a бакље са запаљеним боровим гранама и ватреним стрелама долетеле су са свих страна да упале претеће зло. становници града стајали су на високим круништима и издалека одбијали. 8. АЈШ БЕЗУСПЕШНО НАПАДА ТВРЂАВУ ВИРТУ 1. Кренуо . тако да су се покрети непријатеља могли лако уочити.15 Народ се скупио око ове куле и борило се изблиза. Све н>их. због изненадне невоље. Неки су носили лествице. покривени заклонима од винове лозе и прућа. 5. VII САПОР ОСВАЈА ГРАД БЕЗАБДЕ. Прва Флавија и Прва партска. биле затворене. ипак je оно било штетно no римску државу. Наиме. пошто се нико није супротстављао.

Потом je закључено примирје на цео дан и ноћ. Браниоци зидина пустили су гласнике да приђу близу. на чијем се тлу . 6. повукао се заклоњен оружјем које je поређано као корњачин оклоп. борили су се још жешће него пре.с намером да je освоји. јер му се супротстављала махнита краљева охо- . пред победником народ! 4. првосвештеник хришћанске вероисповести гестовима и знацима показивао je да жели да изађе. једни су вукли лествице. 2. као и Друга партска. стога што су видели да они са собом воде угледне људе. погађали су војску која je збијено стајала. поштедели су им животе. гласнике. Ради његове заштите упућене су три легије: Друга Флавија и Друга арменска. отворивши капије. силом или слатким обећањима којима би завео браниоце. 5. сам краљ. бочним стазама. после толиких губитака на обе стране. Чим су стигли до самих зидина. У првом налету. 8. кад je. како je постао мета и стрела честих хитаца балистЗ. али пре почетка следећег дана сви Персијанци су жестоко навалили на бедем. узалуд се трудио. Јер. Из обзира према њима. у Безабду . борили су се са грађанима који су се жестоко одупирали. утврђење je опасано двоструким зидом. оштро претећи и вичући. a после заласка сунца. дошавши смело све до ивице јарка. саветовао je благим речима Персијанце да се врате својим кућама. као молиоци. Али. a тврдио je да ће их можда бити још. дакле. али нису одговорили ни на мировну понуду. Наиме. 3. послао je. Кад je следећег дана свануло. мада ни Персијанци нису имали мање разлога за бојазан. Ипак када je савладао гнев. a било je рањених и међу нашима. изађу и стану. са многобројним забдиценским стрелцима. док су овде-онде јечале трубе и около се виделе велике гомиле мртвих пошто су се обе стране упорно бориле. Пошто му je дата реч да ће му бити дозвољено да се читав врати. као што je уобичајено. надвисујући остале. уз опште одобравање дат одмор и кад je велики страх опколио град.ова тврђава налазила. нико није одапео стрелу. облаци стрела које су летеле. a други заклоне од плетеног прућа и као слепи јурили су унутра. објахао je логор. Кад му je дата могућност да каже шта жели.a они су тад били наши поданици .206 ЛМИЈЛН МАРЦЕЛИН je десно. заробљене код Сингаре. следећег дана. 7. љубазно подстичући опседнуте да у бризи за своје животе и будућност прекину опсаду благовременом предајом и да. дошао je све до краљевог шатора. A због овог су и многи Персијанци били рањени. Но. обе стране су се разишле са подједнаким губицима. говорећи ово и много још тога.коју су стари оснивачи звали и Фениха . Било je то јако утврђење. уздигнуто на благом брежуљку чије су се падине спуштале ка обалама Тигра. после многих погибија. како je терен низак и изложен опасностима. Но. са четом коњаника под сјајним оружјем.

Па опет. под тежином огромне масе бораца. a припремљене греде су тешко напред покретане. виши од осталих. Али. Потом je одасвуд загрмео тутањ Персијанаца. A наоружано мноштво je појурило. намазано смолом и битуменом. покривен влажном воловском кожом . И мада су уске стазе отежавале прилаз зидовима. a да нико није водио рачуна о томе. то тако . Дуго су се борили трпећи губитке и најзад изложили себе смртној опасности. који су се борили прса у прса. Стога. Убијана су мала деца.ИСТОРИЈА. справе су стајале као причвршћене дубоким коренима. други ваљали многобројно камење. ни толика проливена крв. Но. јер су танке и слабе изнутра. јер су се људи плашили стрела и камења које су браниоци рукама бацали. пронашавши сигуран успон. нешто од тога je запаљено. Краљ се наиме непрестано заклињао да неће стићи пре него што разруши тврђаву. било je мртвих на обе стране. у жељи да пре зиме освоје град утврђен и природним положајем и јаким грађевинским радовима . Како су им тела била збијена.јер су веровали да се краљев гнев друкчије неће моћи умирити. али су их потрес справа и киша тешког камења. Ипак. као да нишанџије познају унутрашњост. 15. није остале одвратио много од сличне одважности. 9. под великим притиском и пошто су дуго одолевали претећој најезди.због чега се мање плашио ватре или стрела . није био поштеђен ни онај који би се супротставио. до зида. стигао je. неочекивано нашли смрт. како мислим. епископа су осумњичили. После тога су мачеви разбеснелог непријатеља секли све на шта су наишли. a прецизно бачене ватрене стреле и бакље палиле су их. a са свих страна повађени мачеви. Међутим. 14. уз велике напоре. чије je урликање уливало страх побеђенима. као и саме мајке. истргнута из крила мајки. Како je то непрестано падало низ обронак. ни толики број смртно рањених. да je у тајном разговору поучио Сапора који део зидина да нападне. са гомилама наших и непријатеља. Како je она пала са великом буком. смрскани или затрпани. 12. 11. и балисте и скорпиони нису престајали да дејствују: први су одапињали стреле. Усред ових догађаја. јер су после тог разговора непријатељске справе одлучно ударале no несигурним местима. безразложно. Ипак су жешћи били нападачи. један „ован”. 13. Најзад. ово je на крају изгледало ипак могуће. изненадним рушењем одбацила je оне који су стајали на њој. Ударајући својим великим врхом у спојеве камења.идући испред осталих. XX КЊИГА 20 7 лост. опседнути су се расули на све стране. 10. као и различита запаљива средства спречавали да напредују. Унутар зидина водила се оштра борба. и то се радило са злурадом обешћу. срушио je већ раздрману кулу. која су се клатила јер je све ту било труло. Тако су ови.

не опреме велику силу и не опседну га. застрашујући почетак преврата. за коју се верује да ју je саградио Александар Македонски. није отишао пре него што je поправио и учврстио уздрмани део зидина. кренуо из Тракије и одмах заузео угрожена места. док j e проводио зиму у Константинопољу. наиме. јер није довољно ценио Јулијана. она се налазила у најудаљенијем делу Месопотамије. Потом се још више понео и понадао се да ће све на шта крене моћи и задобити. Плашећи се парћанских упада. сматрајући га незнатним и достојним презрења. кад гране пролеће.208 АМИЈАН МАРЦЕЛИН опасно племе. да га известе о . или као доказ пријатељства да би. A краљ. најзад je напустио залудни потхват и отишао. натоварено свим врстама плена и водећи огромну масу заробљеника. жељно пљанке. Пошто je покушао свим средствима да je заузме. дакле. У међувремену Јулијан j e поставио зимски логор у Паризијама. Легије j e појачао тако што j e довео снажне младиће који су се истакли постојаношћу у боју tokom источне кампање. али je била опкољена вијугавим зидовима. и због различитих испуста неприступачна. Освојивши неколико безначајних утврђења. Размотривши. после дугог размишљања закључио j e да Констанције никад неће пристати на оно што j e већ учињено. размећући се. час придобијајући браниоце обећањима. час претећи им најокрутнијим казнама. сакупио оружје и регрутовао војску. веома погодну тврђаву. који су тешко подносили губитак великих утврђења. како je претрпео више губитака него што их je задао. 17. Али. у свој логор. тога што се заиста и догодило . врло стару тврђаву. неколико пута се спремао да подигне насип и да приђе са опсадним машинама. 16. плашећи се исхода оног што j e започео. пошто je дуго горео од жеље да заузме Фениху. 2. Ово се догађало те године. између Тигра и Еуфрата Констанције j e сазнао за то од честих гласника. одлучио je да крене на Вирту. уз надокнаду. 18. обилно ју je снабдео намирницама и поставио војни одред племенитог порекла. са удубљењима и испупчењима. Поред тога. Оклевао je . са нарочитом бригом утврдио j e источну границу свим ратним справама. понет обесном радошћу. затражио j e од Скита помоћне трупе.да Римљани. забринут. чувен no ратној вештини. одлучио j e да пошаље Констанцију гласнике. VIII АВГУСТ ЈУЛИЈАН ОБАВЕШТАВА АВГУСТА КОНСТАНЦИЈA О ДОГАЂАЈУ У ПАРИЗИЈАМА 1. Плашио се. вратило се.

задовољан што je власт пренета на мене.ИСТОРИЈА.изашао сам напред и стао пред лице свих. 9. посвуда расутим и измешаним. 7. кад већ није било никаквог спаса. да сам увек био виђен као први у борбама са Германима. према сигурним доказима. одагнавши ласкање.да се тако изразим . кад сам покушао да њихову упорност победим молбама. војници су били необично узбуђени. a да сам био последњи у одмору од напора. Овакав je редослед догађаја. Немој сматрати да се десило нешто другачије и не допусти злобницима. придружила се неочекивана заповест. Али. повукао сам се и сакрио. одмах су ме смртно угрозили нападима изблиза. који се још раније вратио. као и од собара који су недавно туда прошли из Галија и Цезару донели део пореза. док je он трајао. Најзад. окрени се правичности. хранитељку мана. сматрајући да метеж могу умирити својим ауторитетом или лепим речима. најбољој од свих врлина и добронамерно прими подједнака . који. 11. додуше. признајем. Смисао писма je био овакав: 5. увек сам гајио исто осећање. сматрајући да ћу тако моћи умирити војну силу.који треба да се одвоје од деце и жена и да се повлаче тако без хране и одела. да иду у земље крајњег истока . штетна дошаптавања.испунила једну своју давнашњу одлуку. Сматрала je. до те мере да. 8. како ти мислиш. није писао непријатељским ни дрским речима. Још кад си ме начинио цезарем и бацио у страшни прасак битака. и докле год сам могао тражио сам спас у сакривању и тајности. Дао им je и одговарајућа писма. благонаклоно прими. XX КН>ИГА 209 оном што се догодило. молим. други драговољно прихватити проглашење за владара и пристао сам. Уплашио сам се. И мада je саопштавао о променама. то je да je војска сатирући своје животе без икакве добити. опасан зидом слободне савести . Али. у многим тешким ратовима. размишљао сам сам са собом да ће. наиме. Већ. што се јасно видело no многим мојим делима 6. уз твоје љубазно допуштење да кажем. 4. Никад нисам помињао опасности no свој живот. уколико ме прободу. да никакву надокнаду за своје дуготрајне напоре и победе не може добити од Цезара. „Ја сам остао веран своме ставу. Њиховој срцби што им се не дају виши чинови и што не добијају годишњу плату. мада je јасно. ако уопште има шта ново.a то су људи навикли на хладне области . као веран поданик пунио сам ти уши честим вестима о успешним потхватима. да je овај о томе већ доста сазнао из извештаја Деценција. Али. навикнутим да подстакну одлуке владара у своју корист. 10. Мислио je. побеђен. да не би изгледало да се одједном узохолио. како понашањем тако држећи се споразума. и нестрпљива због тога што joj je заповедник другог ранга . у којима отворено саопштава и објашњавао шта се догодило и шта треба даље чинити.

као што се могу ожалостити сећајући се претходних догађаја. предсказујући немире због сазивања вој- . нити би. Оно што je неопходно да се учини. те се одлучио за корист Рима и нас. дворски управник Пентадије и Еутерије. a то je да војници буду придружени цару чије навике и вољу не познају. већ изгубљено и оплакано. измучени тешким удесима. Ово могу да тврдим без икакве сумње: Гали. који смо здружени крвним сродством и врхунцем среће. И на ово се заветујем до краја живота. 17. не само драге воље. 12. наиме. no којима непрестано ударају невоље. војне заповеднике и пратиоце унапређујем ja. који су прешли на нашу страну. који je.. тако могу пропасти од очајања због оног што им прети у будућности. пребацити регруте у далеку туђину јер би им се омладина готово сатрла. не желим толико ja да се то оствари. већ доиста и желим да то учиним. мржња према започетом делу порасла je због бекства префекта Флоренција 18. владара који су овако или слично размишљали да би пронашли некако пут срећног и задовољног живота и да би потомству оставили пријатну успомену на себе”. 14.овим провинцијама. да je то и било могуће. они су потомци варвара с ове стране Рајне. Није згодно ни да се одавде позивају помоћне трупе које ће се супротставити Парћанима. окренуло на боље слогом вођа који су наизменично попуштали један другом. изнећу укратко. не спречити оно што се може спречити. тадашњи настојник царске ложнице. 18. Твоја милост даће нам преторијанске префекте познате no правичности и заслугама. 15. како сматрам. У међувремену. јер варварски упади досад нису могли бити спречени. будући да сам ово размотрио у души. доликовало да се то објави17. Пошто предају писмо. колико да ти потврдиш као корисно и исправно. 16 оно што тражи разум. a потом сам спреман да са жаром прихватим твоје налоге. a . Опрости . или поданика. a није било могуће испитати његову садржину. За извршење овог задатка изабрани су људи од значаја. Глупо je. To je јасно и из примера наших предака. 20. и то јака. Природно je да остале службенике. ни драговољно ни силом. тајно.уколико допушташ да кажем истину . Набавићу шпанске коње за кола и известан број младих Лета.210 ЛМИЈАН МАРЦЕЈ1ИН звања.. 13. не могу. ништа не сакривајући.да не кажем нешто охолије него што приличи мом положају . као помоћ Гентилима и Скутаријима. исправно и у својим захтевима и у молбама. Овом писму je придодао и друго. према свом нахођењу. A добро знам . и да храбро поступају у наредним догађајима. које je требало кришом предати Констанцију: оно je било пуно прекора и увреда. требало je да известе о свему што су видели. 19. као што предлажем. Подстичући на ово писао сам. 16.колико пута се тешко стање. потребна je помоћ споља.

намерно отишао у Вијену. пожури Јулијану у Галију. због мале или никакве наде на живот и. окривљивао je Јулијана. или на Јулијана. Посланици су их следили са ништа мање труда и. за многе злочине. најзад. прешли Босфор. 5. који се раније звао Мазака. Пошто je дуго оклевао и одмеравао савете. a био јс погодно смештен у подножју планине Аргеја. унапредио je Небридија. И. 4. кад je чуо да се Јулијан успео на положај августа. Потом. размисливши добро и мудро и желећи да се зна да би га он поштедео и да je остао. да ли да нареди да јединице у које je имао поверења крену на Персијанце. Да би показао да je недужан. цезаревог квестора. злонамерно су задржани a трпели су дуга и тешка задржавања у Италији и Илирику. мучила га je двострука неизвесност. IX КОНСГАНЦИЈЕ АВГУСТ НАРЕЋУЈЕ ЈУЛИЈАНУ ДА СЕ ЗАДОВОЉИ ЗВАЊЕМ ЦЕЗАРА.како се причало . носећи собом оно што смо рекли. Лагано прелазећи пут. на место Флоренција. одлучивши да његов квестор Леона са писмом. Јулијан. AЛИ ГАЛСКЕ ЛЕГИЈЕ TO УПОРНО ЈЕДНОДУШНО ОДБИЈАЈУ 1. a секретара Феликса у магистра официја. 3. уплашио се. као бунтовника. Кад су посланици уведени. император je плануо неуобичајеним гневом и. превезу на Исток. избавио се опасности којих се прибојавао. затим je извршио и неке . Напредујући малим дневним одељцима пута. Оставио je сву родбину и отишао. Чим их je прочитао.ИСТОРИЈА. 2. a Цезар се и иначе грубо опходио према њему и плашио га. стигао je у Константинопољ. гледајући их попреко. пружили су му писма. Kao разлог свог одласка навео je снабдевање намирницама. XX КЊИГА 211 ника . Писмом je потврдио да не прихвата никакве промене. После његовог одласка. не питајући их више ништа и одбијајући да их слуша. будући већ далеко. преторијанског префекта. нетакнути. 21. то je славни град. мада je био страшно потресен. приклонио се одлуци оних који су га правилно упућивали и наредио je да се крене на Исток.да остави охолу надутост и задржи се у оквирима цезарске власти. 22. као знак да се узда у своју велику моћ. били су врло ревносни у путу. заповедио je да се Флоренцијева породица и имање. већ да обавезује Јулијана . дозволивши им употребу јавног превоза.уколико му je стало до спаса свога и својих . наредио je да изађу. пре него што су. затекли су Констанција како се још задржао код Цезареје у Кападокији. A одмах je отпустио посланике. тако да су били на смрт преплашени. Па да би лако спровео своје намере застрашивањем. Али кад су стигли до виших чиновника. које му je дао.

уколико сазна за новости преко мора . Одмотавши завој едикта.подстицати људе на побуну. изненада je упао у област Франака. радостан због вишег звања на коме се сада налазио и због верности војника . наиме. Изабрао je и неке друге. Леона се неповређен вратио са Јулијановим писмом које je исто то казивало. и војска и држава. 6. 8.212 ЛМИЈАН МАРЦЕЛИН друге измене. Лупицин се вратио пре него што je ишта од овог чуо. већ раније je сам одредио Анатолија. колико су се сећали. X АВГУСТ ЈУЈШЈАН НЕОЧЕКИВАНО НАПАДА ФРАНКЕ АТУАРИЈЕ И.19 кад се још ништа није знало о оном што се догодило.a да се они не би опустили и да он не би био оптужен за немар и лењост . И тако je Леона. јер се нису плашили никаквог непријатељства и осећали су се потпуно безбедни. Наиме. Прешавши на том месту Рајну. Како су их штитили каменити и тешко проходни путеви. на којем je стајао да би се више истицао. одасвуд су се чули страшни узвици: 7. Јулијан. Гомоарија. међутим. приближио се граду Трицензими. Саслушавши то. јер je тако одлучила управа провинције. немирног племена које je и тада слободно упадало преко галске границе. Јулијан je још био у страху од Лупицина. 9. наредио je да му пруже писмо на трибунал. За магистра официја. који je пре тога био задужен да одговара на молбе.послао je легате Констанцију и кренуо преко границе Друге Германије. ушавши у Паризије. постојала je бојазан да ће. које je намерно позвао. никад још. a једино je Небридију дата префектура. Следећег дана када je принцепс изашао на трг пред мноштво војника и народа. ПОШТО JE ВЕЛИКИ БРОЈ ЊИХ ЗАРОБИО ИЈШ ПОГУБИО. HA ЊИХОВУ МОЛБУ ДАЈЕ ИМ МИР 1. који су му се чинили корисни и поуздани. Због тога je. био примљен као частан и разборит човек. који му je послан. Снабдевен свим што je захтевао подухват. Док су се ствари овако одвијале. није на њихо- . и Цезар у писму отворено рекао да то одговара и његовој жељи. унапредио je у генерала војске. почео je да га чита из почетка. Лупициновог наследника. додуше обновљена али још увек у страху од поновних варварских упада. мада je овај тада због посла био у Британији. „Август Јулијан”. na није могао проузроковати никакву побуну. Захваљујући тој мери. 2. Кад je стигао до места где се каже да Констанције не одобрава догађаје јер сматра да je Јулијану довољна цезарска власт. Њих je изненада напао. no имену Атуарији. Стога je послат нотар у Бононију 20 да брижљиво осматра и да спречи сваког ко покуша да пређе мореуз. Пошто je то био човек охол и надмен.

брижљиво je испитао погранична утврђења. Ту се задржао дуже времена. чувар благајне. прешао je Еуфрат и стигао у Едесу. преко Мелитене. да га je персијски краљ више пута искушавао преварама. Јулијан их je победио без много муке. велики број je заробио и убио. . a после јесење равнодневнице кренуо je у Амиду. јашући око логора. После тога није се усудио да ишта прекрши од оног што je обећао.ИСТОРИЈЛ. 5. 4. 2. Затим je. Док се то мудро и успешно спроводило. код Халкедона и тражила je његово погубљење 21 6. О ДУГИ 1. Констанције га je многоструко обавезао на захвалност доброчинствима. Лакотене и Самосате. Чуо je. Пошто je отпустио краља из Кападокије. XI АВГУСГ КОНСГАНЦИЈЕ НАПАДА СА ВОЈСКОМ БЕЗАБДУ И ПОСЈ1Е НЕУСПЕХА ОДДАЗИ. Пошто je повратио места која су варвари претходно заузели и држали их као своја. Кад je дошао близу зидина покривених пепелом. заплакао je уздахнувши и сетивши се страдања које je претрпео овај јадни град. опоменуо га je и подстакао да нам и даље буде поуздан пријатељ. XX КЊИГА 213 ву територију ушао неки владар. чекајући да се са свих страна сакупе чете војника и велике количине намирница. сматрајући да ће то користити и становницима уз границу. поправио их и стигао све до Раурака. 3. учврстио их je уз много труда и преко Бизонтија отишао у Вијену. Одатле je напредовао у згуснутим редовима и кад je дошао у Безабду разапео je шаторе и опколио их високим бедемом и јарком. A Арсак се стално заклињао да ће пре изгубити живот него погазити реч. који je болно узбуђен узвикнуо: „Ех. ћерку Аблабија. из казивања многих сазнао да су учвршћена и оправљена места која су пре тога страдала због старости. са колико жара су војници бранили градове. претњама и лукавствима. међу којима се истиче нарочито то што му je дао за жену Олимпијаду. Они који су преживели молили су га за мир и он им га je дао no свом нахођењу. некадашњег преторијанског префекта и вереницу његовог брата Констанса. a благајна царства нема средстава којима би могла да исплати војничка следовања!” Ових горких речи војска се сетила касније. да ту презими. наиме. 3. Констанције je позвао арменског краља Арсака и. и са својом пратњом врати се у своје краљевство. Вративши се истом брзином до реке. Случајно се ту задесио Урсул. како би прекинуо римско савезништво и укључио се у персијске планове. E to шта се догађало у Галијама. пошто га je врло љубазно примио. града у Малој Арменији.

није им недостајало ни предузимљивости ни замисли. растављени „ован” намештали за што лакши превоз. орно наступала бедемима града. са урођеном одлучношћу.да их не би опазио непријатељ . уз награде и унапређења. A како су људи са врбовим плетрима храбро ишли напред и били већ близу зидина.214 АМИЈАН МАРЦЕЛИН 7. док су стари. али им се повратила храброст. После примирја које je потрајало један дан. припремили су све што je потребно за опсаду. почели су напредовати мало сигурније. Мада су браниоци крили под покривачима од кострети . размакао се спој штитова и почели су да узмичу. са страшним раздеротинама и они су се уз највећу опасност извукли. густо камење и погоци из праћки рањавали су многе на обема странама. уз гласне повике. У згуснутим редовима војска je. После тога. браниоци су бацали одозго бурад и млинско камење и одломке стубова. свом вештином и снагом. или да пређу под римску власт. њихови покривачи су се распали. док су прилазили.ипак. јер су и трубе свирале повлачење. Настојали су највећом снагом да их све спале и стално су . Наиме. дане и ноћи проводили су у бден>у. пошто су њиме разорили Антиохију. који су били готово спремни да спас траже у предаји. те су припремали средства насупрот претећој справи. 10. гађали одозго свим врстама стрела. И да би поправио све што je требало поправити још пре бојне ватре. одлучено je да се донесе велики „ован”. После тога. a да би се могли препознати скидали су кациге са глава. Десетог дана од почетка опсаде. покушали су успон са свих страна. Кад су се легије скупиле у различите „корњаче”. и огромним стројем. без проливања крви. A Персијанци су били престрашени насипом који се већ дизао високо. иза којег су наступали мањи. Многи наши војници страдали су зато што су се борили пред очима цара и надали се награди. 11. A како су их. артиљерија. што je допринело да обе стране постану обазривије. Масивни насипи су брзом градњом расли и опсада je сваким даном постајала све опаснија. напустивши туђе. под чијим су огромним теретом опсађивачи падали. и покушали су да поткопају зидине. уз подстицаје труба. пренели код Kapa и ту оставили. 12. A како су они то одбили. будући да су племенитог порекла и очврсли у опасностима и напорима. 9. послао je разборите људе да поставе две врсте услова: да се браниоци зидина врате својима. храбро су помаљали деснице и камењем и стрелама нападали оне испод. Кад су га наши изненада спазили и вешто поправили. кад год je то било потребно. те су их лако погађали вешти непријатељи. који су Персијанци. трећег дана ујутро војници су се брижљивије заклонили и. обесхрабрили су тиме опседнуте. 13. 8. и док су га нападачи штитили врло чврстим покровцем. кад je нада наших у успех опала и све испунила жалошћу.

И како се на обе стране број бораца смањивао a Персијанци били потиснути до крајњих граница. сем тога. мада врло тешко. све je било узалуд. Далеко од зида уклонили су опсадне стројеве. из праћки и ватреним пројектилима. Али. покушали су . Будући да су тамни облаци дима замаглили поглед. 20. војсци je дат кратак одмор. XX КЊИГА 215 бацали запаљиве пројектиле и ватрене стреле. затим грање и све друго што je згодно за потпалу. 15. великом снагом бацали су на стројеве бакље и гвоздено посуђе с ватром. Да би браниоце зидина лако одбили. изненада су бацили бакље и запалили све стројеве. већином су падали без успеха. полуспаљеног једва извукли. веровало се да плашећи се њих нико од непријатеља неће . на самим врховима насипа поставили су две балисте. кад се највећи „ован”"' већ приближио да удари кулу.у већем броју него што je било наређено . примакли. Мноштво војника . A кад je ноћна тмина учинила крај борбама. 17. који су већ били саграђени и који су надвисивали зидове.да уз брижљиве припреме изјуре из тврђаве. Њега су .покидавши ужад која je била бачена са зидина и која га je обмотала . И.храбри јунаци. 14. С друге стране браниоци.и која заправо има облик овнујске главе . великом храброшћу.тако да није могао да се враћа уназад да узима залет. дугим конопцима задржали су у вештој замци његову гвоздену главу која штрчи . наступале брзим кораком. са насипа које су подигли нападали Персијанце који су стајали на истуреним местима стрелама. Пошто се опоравила са мало хране и сна. док су неке биле брижљиво намазане стипсом.ИСТОРИЈА. Довучене справе су дуго стајале. Кад су дошли на дохват руке. нити да честим ударцима знатније погоди зидове. пробудила се на позив заповедника.начинило je изненадан јуриш и унело ватру међу борце. како су насипи порасли још више браниоци су већ очекивали пропаст. 18. јер су справе углавном биле покривене влажним кожама и тканинама. сипали су и врелу смолу. осим оног највећег. згуснуте. a борбени жар им je све више растао. Римљани су их бранили. и из жеље да се домогну града презирали су претећу опасност. највећи број je био одбачен натраг на зидине. гвоздене корпе пуне ватре бацали су дрвена постројења. Убрзо су Римљани. После битке са променљивом срећом. a да ништа нису постигли. 16. и јурнули су у одважан и опасан подухват: изненада су излетели на капију и напали наше прве редове. уколико не буду на опрезу. труба je звала у бој и легије су. 19. припремајући се за борбу на високим насипима. Али. који су летели кроз покровце на кулама. изложене ударцима камених блокова и стрела. уз велики напор. тако да кад ватра падне на њих не може им нашкодити. Пошто су их.пошто им боља помисао није падала на памет . јер je било спремних људи који су гасили ватру.

док су их следили остали. у срчаном сукобу. И већ je звечало оружје и трубе. помешана . a последња je плава. Непрестане кише су натопиле тло na je меко. небо се овлажило и дошли су кишни облаци са претећом тмином. много више су рањавали Персијанце разни погоци балиста. Пошто су то успешно спровели. од рогози и свежњева трске: чим би сува потпала ухватила пламен ово би се одједном запалило.216 АМИЈЛН МАРЦЕЈ1ИН смети ни да провири. жута. Њ ена прва боја je. извлачили са неоштећеним оружјем. стоји на две полулопте. Неопходни разлози терали су га. пред саму зору постављен je троструки бојни ред наших и. A како долази до ове појаве. 22. 21. Одатле се расипају у ситне капи које сунчеви зраци учине сјајним. носили жар у посудама убацивали су жеравице у спојеве насипа. уз велику опасност. сматрајући да ће Персијанци због несташице хране можда попустити. удари грома и муње застрашивали су плашљиве људске душе. трећа црвена. и са подједнаким жаром борили су се на обе стране. Стога су Персијанци помислили да им je већ дошао судњи час и јурнули су у сигурну смрт. 27. a војници би се. Сем тога. час се супротстављали нападачима. 26. који су са саграђених рампи долетали у правој линији. утврђење које je као несавладива препрека стајало на путу непријатељским упадима. и ударала je „овном” кулу. 23. Док су се они тако без жара борили. Одлучио je да остане ту и да се бори. да разруши Фениху. разделивши терет борбе како je невоља захтевала. који су били начињени од грана различитог дрвећа. који су носили скривену ватру. излегела са исуканим мачевима. Она je зато савијена у велики лук. a са мотикама. већ дуже времена. Кад je наступајуће вече учинило крај борби. непрестано се указивала дуга. a једна јака чета je. Како се римска војска даље протезала. према учењу природне науке. a многи вукли лествице. обе стране су се повукле на кратак починак. 24. четврта пурпурна. оставили су војнике да чувају зидине. јер се простире изнад нашег света који. сагнути и пузећи. Топла испарења из земље и napa од влаге образују облаке. Поврх свега. покушали су напад на зидине. Ипак. A император je преметао и одмеравао у себи различите замисли. 25. укратко ћемо изложити. видела je да се Персијанци сакривају због страха од справа постављених на насип. десило се друкчије него што je мислио. у тој области богатој травом. Но. отворивши тајно задња врата. како то види смртно око. оне се брзо крећу насупрот самој огњеној лопти и образују дугу. секирама и гредама приближавале су се и лествице. људи који су. док су им се перјанице на кацигама претећи тресле. друга je златна или јарко жута. лепљиво блато све пореметило. но од тога га je одбијало поодмакло доба године. док су са обеју страна летели густи пројектили. И док су Римљани час гонили оне који се повлаче.

трпећи тешке муке. губици које су нам нанели Персијанци нису били лаки. четврта je пурпурна. Стога je желео да победи бар преко својих војсковођа. зато што се најпре види њен први. заобли се и сија од превеликог трења. требало се плашити заседа у беспутним крајевима. јер журимо да се вратимо тамо одакле смо скренули од тока приповедан>а. сабира од сунца које je изнад. A пошто je дуга знак промене времена. зеленкаста боја долази због сличности са облацима. или обрнуто. Постоје још многа различита мишљења. Због свега тога император je напустио узалудни покушај и вратио се у Сирију. тако да je Констанција. како рекосмо. који су виши. како сматра људски ум. где су таласи који ударају у обалу бели. . такорећи. 28. трећа je црвена. како се сећамо. кроз које сија светлост зрака и преко којих и настаје ова појава. Како je зима постајала све тежа. његов брижан дух мучила je помисао што се враћа не истрајавши у намери. Поврх свега. разређени део. и убаце у њега чисту светлост. плави. 32. и побуна огорчених војника. Стога често читамо код песника да Ириду тада шаљу с неба. У тој лепој мешавини показује се. јер густе капљице. увек пратила рђава срећа. као да je неки кобни положај звезда управљао различитим догађајима. a боје које су најближе белој. то јест мало живља од жуте. неколико пута и догодило. To се догађа и у мору. показују боју сличну ватри. који je исте боје као ваздух унаоколо. 31. она после сувог времена дотерује масе облака. XX КЊИГА 217 са зеленом. која je. наоблачено небо мења у ведро и пријатно. без икаквог мешања. Како она не налази излаз. јер je потребно променити постојеће стање ствари. да проведе зиму у Антиохији. 29. кад су. већ страховити. a ова боја. Због ових и сличних разлога император je био разапет између наде и страха. na сразмерно са способношћу примања ваздуха сабира најчистији сунчев сјај из околине. јер je тачно наспрам сунчевог сјаја. док се борио с Персијанцима. за дуго оплакивање. што се више расипа. Наиме. Следи јаркожута. прелази у плаву и зелену. који лебди високо. Неки сматрају да се дуга тада показује свету када сунчеви зраци продру кроз густи облак. 30. што се. a они даљи су. Јер.ИСТОРИЈА. већ била отворена врата богате куће. сад сувишно набрајати.

17. 1. О битки код Аргентората уп. XVIII 10. 7-8. 4. 10. чешће називан magister militum. поклон који дели новоизабрани владар. no једног за Галију. У некој од изгубљених књига Лсторије: реч je о Констансу. 6. После коруптне прве речи. Специјална обућа врло високог ђона коју су носили трагички глумци да би били виши и уочљиви. XVIII 5. који су одржавали ред пред царским одајама 11. Уп. 13. 5. О њему в. Torquis. 21. 18. 15. брату Констанција II и догађајима из 343.увијен ланац који се носи као украс око врата. детаљнији опис даје Амијан у XXI 10. тиме Јулијан дефинитивно прихвата своје нелегално проглашавање за августа. Ово je једно од места које говори о Амијановим историографским принципима. To се догодило 348. VI 6.. 14. која у неким рукописима гласи ignosce.ОБЈАШЊЕЊЕ 1. О томе в. Ову титулу узео je у фебрару 360. Три декуриона. донатива. . Мисли се на делове степена. torques . следи лакуна (опет не у свим рукописима).218 XX КЊ ИГЛ . 9. уп XXI 6. постао конзул и преторијански префект у Илирику. 2. моралним скрупулама. XVI 12. 3. већ само „знаке” које je тражио и добио од богова. Сличан опис даје и сам Јулијан у свом говору Атињанима (284 Д) мада не спомиње изричито Генија. XXII 3. очевидно његово начело истинољубивости овде уступа пред извесним. У делу Mathematike syntaxis. 16. a описано je у једној од изгубљених књига. 7. напред. 22. 19. 4. напред. 5. Тј. Ратна справа „ован” јасно je већ и на овом месту насликана. док су завреме Константина била два магистра. као цареви ађутанти. г. Данашњи Bolougne. peditum i equitum. 8. Констанције им je додао још тројицу. 5. можда погреш но схваћеним. кн>. Илирик и Оријент. минуте. Magister armorum. детаљан опис различитих опсадних и ратних справа Амијан даје у XXIII 3. одн. r. Превој Суки налази се између планина Haemus (Балкан) и Родопи. год. 12. Флоренције je 361. To je тзв. за чију попуну нема засад одговарајућег предлога. еклиптички чворови који се пењу и силазе. Actuarii су задужени да примају сакупљене намирнице и да их потом распоређују војнииима. 20. заповедали су тридесеторицом силентиарија. г.

) .год.XXI КЊИГА (360-361.

.

док je на почетку владавине имао јефтину круну и. како je једном ученом човеку запала у део и та . и не прихватајући унапређење. да ће Констанцијев живот ускоро бити окончан. био преварен тајним замкама. подигао упркос многим недаћама. према Констанцијевој одлуци. увек и свугде има моћ предосећања и оним што добијамо преко различитих дисциплина чини нас судеоницима у дару прорицања. налик на управника вежбалишта био огрнут пурпуром. његову жељу да нападне Констанција оштрио je и подгревао дух који je наслућивао. Не обраћајући пажњу. снабдевају смртнике пророчким речима. Премишљајући брижљиво о томе. KAKO JE САЗНАО ДА ЋЕ КОНСТАНЦИЈЕ АВГУСТ УСКОРО УМРЕТИ. али се стално двоумио да ли да покуша да придобије Констанцијеву сагласност или да га изненада нападне. 6. ни за ког сем за Небридија.као и на основу снова. Неколико пута се. под видом лажног пријатељства. Док je Констанције био заузет преко реке Еуфрата тешким ратним усудом. Тада je послао у Рим и посмртне остатке супруге Хелене. пошто ученом и у сва знања упућеном владару злобници приписују рђаве вештине у предсказивању будућности. као вечних тела. A будући да су Галије биле умирене. петогодишње игре. како би га преплашио. заједно са преварама и кривоклетством неких људи. у својству августа. Па.1 Хеленина сестра. a још више његову душу забрињавао je случај брата Гала.научна дисциплина.2 треба се ускоро осврнути и на то. и када се елементарне силе умире различитим ритуалима. кога je упропастила сопствена немарност. дао je. онолико колико je то дозвољавала његова скромна снага. Његово самопоуздање je расло. Сада je носио раскошну дијадему.у које се разумевао . сматрајући да ће бити много безбеднији ако се јасно покаже као непријатељ ономе чије je потезе. ипак. Проводио je дане и ноћи у утврђивању планова за будућност. 7. на основу многих предзнака .не лака . О РАЗЛИЧИТИМ НАЧИНИМА ПРЕДСКАЗИВАЊА БУДУЋНОСТИ 1. са сјајним драгим камењем. као из непресушних жила извора. и плашећи се да не би. 8. где je покопана и Галова жена Констанција. као разборит. на писмо које je Констанције послао no Леони. Каже се да њима руководи богиња Темида. Јулијан je боравио у Вијени. 5. 3.I ЈУЛИЈАН АВГУСТ ПРОСЛАВЉА У БЕЧУ ПЕТОГОДИШЊЕ ИГРЕ. бојао се следећег: Констанција као окрутног пријатеља и Констанција као честог победника у грађанским ратовима. дакле. лако предвиђао. 4. Дух свих елемената. да буду сахрањени у предграђу на Номентинском путу. 2. она се зове тако јер открива будућност .

зашто онај који ће пасти у рату или претрпети ово или оно. наиме. рекао Тулије: „Знацима богови показују будућност. било да то људи заслужују или што je дирнуто њиховом љубављу. Оно што ће доћи открива се и онда када људска срца узавру и говоре божанске речи. 14. како кажу природњаци. често горе. већ гледа право. 10. и кад их жестоко запали. још као дезар. да. осовине којима je штит био спојен раздвојиле су се и остала je само дршка. јер их пали велика сила ватре. што се каже. Због тога Сибиле4.што се на грчком језику каже r edei/ueva . такође знају шта ће се догодити. много значи и јека гласова и знаци на које се наиђе. душа света. вратимо се планираном казивању. a очна зеница се не помера. na громови и муње и путање звезда. већ летом птица управља бог. Док je у Паризијима Јулијан. да им се на овај начин открије оно што их чека.222 ЛМИЈАН МАРЦЕЈ1ИН из оног што je одређено законом судбине . У ЦРКВИ МЕЋУ ХРИШЋАНИМА 1. овако мрмља. снажно je тресући. II АВГУСГ ЈУЛИЈАН СЕ У ВИЈЕНИ ПРЕГВАРА ДА JE ХРИШЋАНИН. A учитељ ове дисциплине je неки Тагес. Вера у снове била би чврста и несумњива да се њихови тумачи понекад не варају у нагађању. 13. A будући да празним говором светина често. наше духове распршује из себе као искре. због неупућености.a стари теолози стављају je у ложницу и на трон Јупитера. то није учинила природа богова. KAKO БИ ПРИДОБИО НАРОД И HA ПРАЗНИК СЕ МОЈШ БОГУ. не зна то унапред. Довољно je рећи да и граматичар понекад каже нешто погрешно. ни музика. ако постоји нека вештина предсказања. тако да звук кљуна или крило у лету. 11. 9. Стога je сјајно и ово. предсказује будућност. A снови .поуздани су и сигурни када je човек у дубоком сну. бурном или лаганом. 2. виђен како je. која се може показати у безброј облика. као што се прича. изненада искочио из земље. у етрурским областима. ваљда. ни луд не би помислио. Јер сунце. кажу. прешао својим говором преко мере и досадио будућем читаоцу. ни медицина. већ људско тумачење”. Они који верују у предсказања преко утробе животиња. Поред тога. али због тога нису престале да постоје ни граматика. тресао штитом у разним вежбањима на пољу. творца животне снаге. Аугурије и ауспиције не добијају се према суду птица .то. као и друго. коју je задржао. Добро божанство воли. 12.5 Па да не бих. a музичар нескладно отпева и да лекар не зна лек.како тврди Аристотел . A k o у томе неко погреши. И кад су се сви присутни уплаши- . чини их свесним будућности.3 који je.

3. бавио се гатањем према утроби животиња и према лету птица. Његова смрт подигла je смелост варвара. да су Аламани кренули из Вадомаријеве области . послао je неког комеса Либинона. који су с њим проводили зиму. . поуздавши се у н>их. и пљачкали. мада малобројни. У време док се ово догађало. како je налагао разум. понављајући их више пута. Ha почетку боја погинуо je Либинон. он je сматрао да му не предстоји више никаква тешкоћа: Кад Зевс до границе славног Водолије дође. као и осталим вештинама no обичају обожавалаца богова.ИСТОРИЈА. први од свих. a нико противан. 5. са неколико тајних саучесника. Сазнао je. Констанције. тако je пораст снаге одговарао повећању његовог звања. да би то сакрио. не штедећи никога растурили су се no широком простору. Па да би му сви били склони. били ипак обузети жарком жељом за борбом . КРШЕЋИ САВЕЗ. Тако није предузимао ништа што би изменило тадашње стање. XXI КЊИГА 223 ли тога као рђавог предзнака. цар Азије. приближавало се пролеће. претварао се да припада хришћанској религији. Да то не би поново изазвало рат. помишљајући већ на битку. Кад je стигао до града.6 3. a Јулијана je потресла неочекивана вест и бацила ra у тугу и жалост. тад ће имати тежак и жалостан крај драгог живота.који су.” Исто тако. 4. на дан празника. удаљио се. КРАЉ AJIAMAHA. да среде стање. варвари су га издалека угледали и. изрецитовала му следеће херојске стихове.одакле се после склапања савеза није надао ничем непријатном . Охрабривши војнике . од које je још раније тајно отпао. усред страшне ноћи појавила се нека сјајна прилика и док још није био сасвим будан.да пустоше крајеве у суседству Реције. бистре главе. посакривали су се у долинама. већ je мирног и спокојног духа сређивао све на шта je наишао. a Кронос стигне до двадесет петог ступња Девице. наиме. са одредима Келта и Петуланата.необазриво je напао Германе. дошао je у њихову цркву и пошто се свечано молио Богу. постепено je јачао. ПУСТОШИ ГРАНИЦЕ ПРЕКО СВОЈИХ ИЗАСЛАНИКА И СА НЕКОЛИЦИНОМ ЉУДИ УБИЈА КОМЕСА ЛИБИНОНА 1. који хришћани славе у јануару и зову га Богојављење7. кад je једном код Вијене доцкан легао да спава. рекао je: „Молим да се нико не плаши: држим чврсто оно што сам држао. Али. 2. III ВАДОМАРИЈЕ.

плашећи се тога. Покоравајући се томе . ПОШТО JE НЕКЕ АЛАМАНЕ ПОБИО. нашли су Вадомаријево писмо. Наиме. A НЕКИ СУ СЕ САМИ ПРЕДАЛИ. Ако се може веровати само гласинама. августом и богом. измењао je с њим неколико речи. никуда не крене да не би оставио Галије без заштите. поред осталог. у коме j e . као и обично. како je наређено* и кад je стигао бацио се на различите послове. писало: „Твој цезар се не држи дисциплине”. на коју je био позван и . Али. 3. Са Вадомаријем и његовим братом Гундомадом. да Јулијан. као намесник Феникије. ПРЕОТЕВШИ ВАДОМАРИЈЕВО ПИСМО КОНСТАНЦИЈУ АВГУСТУ. 4.ако се може веровати Вадомарије j e извршавао ово и слично. пошто j e неколицина њих била убијена или рањена. Вадомарије je прешао реку. сматрајући да j e Вадомарије поуздан. Сматрајући да je то опасно и несигурно и да ће из тог букнути погубно зло. Он j e од најраније младости био вешт да невероватним начинима обмане и превари. закључио мир. После тога Гундомад j e умро. ОСГАЛИМА JE HA ЊИХОВУ МОЛБУ ДАО МИР 1. што j e касније. Послао je у ове крајеве секретара Филагрија. заподенула се упорна борба и под притиском велике масе. ЗАРОБИО ГА JE HA ГОЗБИ. учинио га je скривеним и успешним извршиоцем својих тајних наума. отме силом. стражари су ухватили бележника кога j e Вадомарије послао Констанцију. коју je од раније познавао и . 2. као што j e већ речено. такође краљем. A иначе j e Јулијана у писмима називао господарем. 5. каснијег комеса Оријента. a Констанције. Да би тако осигурао и себе и безбедност провинција. IV ЈУЈШЈАН АВГУСГ.дао му je писмо са потписом и наредио да га не отвара и не чита све док не види Вадомарија с ове стране Рајне. Видевши да je ту и заповедник војске. a што je налагало хитно стање ствари . na да на растанку не би изазвао никакво подозрење.9 и доказао. претварајући се како j e прекршио споразум.1 Поуздавао се у његову разборитост. Констанције je . наши су се распршили.22 4 АМИЈЛН МАРЦЕЈ1ИН a Римљане навела да освете вођу. и претварајући се да ништа не зна о променама.између осталог што je овај требало да уради. Претраживши га. све мисли je усмерио на једно и пожурио да Вадомарија будући да je без страже. обећао je да ће доћи не његову гозбу. самим tokom догађаја сарадња j e била прекинута. Филагрије je отишао. писао му j e да напада области уз границу. смислио je следећи план. као да влада мир и да нема чега да се плаши.

5. уколико се Јулијан повуче из Галија. без отпора. прочитао je писмо и. одлучио да крене на варваре. ухваћен брже него што се надао . Неке. док je стајао на каменом постољу већ се јасно видело да му се вратило самопоуздање a говор који je одржао био je јаснији него обично: . овај дивљи краљ не поремети. мада бриге нису попуштале. пошто je сазнао шта треба да ради. у муклој тишини. Јулијан je сместа долетео и многе поубијао. вратио се и легао са осталима за сто. И да глас о његовом доласку не би одвео варваре у још удаљеније области. TEPA ИХ ДА МУ СЕ ЗАКУНУ HA ВЕРНОСГ. који су преклињали за милост и нудили плен. XXI КЊИГА 225 Филагрије. A краљ je одведен у принцепсов логор и. сазнао je да je ухваћен секретар и да je обелодањено оно што je он сам писао Констанцију. и. како рекосмо. A они су. Јулијан. Кад су се они због звекета непријатељског оружја пробудили и почели да траже своје мачеве и стреле. Наиме. сетио се цареве наредбе и.Јулијан je. 8. изгубивши већ сваку наду на милост. a осталима на њихову молбу дао je мир. извинивши се неком озбиљном и хитном ствари. 7. ЈЕР НАМЕРАВА ДА ЗАРАТИ С КОНСТАНЦИЈЕМ 1. 6. вратио се у шатор. међутим. јер су обећали да ће се чврсто држати споразума. Вадомарије je само послат у Хиспаније.што je краљ. чим je ушао и угледао краља. на то да. примио je као заробљенике. Вадомаријеви пратиоци морали су да се врате. A он. размишљајући колике je муке грађанског рата изазвао и мудро закључујући да ништа није тако погодно за неочекиване потхвате као брзина. заједно са групом лако наоружаних војника из помоћних трупа. прешао je Рајну ноћу. на чување у логору. убили комеса Либинона заједно са неколицином војника. чак без икаквог прекора. чијег се поласка у далеке земље плашио.ИСТОРИЈА. снажно je зграбио Вадомарија и предао га војном заповеднику. Несигуран у погледу верности војника. 4. V ЈУЛИЈАН АВГУСГ ОБРАЋА СЕ СВОЈИМ ВОЈНИЦИМА. прочитавши му писмо с наредбама. које je с тешком муком доведено у ред. јер за њих није било никаквих заповести. Док се ово одлучно спроводило. Понет овим успехом . прво je тајним ритуалом умирио Белону. сматрао je да je најбоље да јавно призна своје одметништво. Када се гозба завршила. Тако je опколио непријатеље који се ничег нису плашили. стање у провинцијама. a онда je бојном трубом сазвао војску на скупштину. пазило се с великом бригом.

ако ко буде питао.пут моје намере. јер ништа нећу предузети нити покушати осим оног што доприноси заједничком добру. да слуша него да говори.226 АМИЈЛН МАРЦЕПИИ 2. сада опорављене од дугих и тешких пустошења. мешајући застрашујуће узвике са дивљим лупањем у штитове. сведоци напора које смо поднели. једнодушно су се сагласили и. поуздајући се. мислите на то колико су нас прославили безбројни покољи непријатеља. закунете и обећате трајну слогу. 9. Наиме. A ja ћу се марљиво трудити и старати да се ништа не ради непромишљено нити лењо и показаћу. A за ово нарочито преклињем и молим: пазите да неко од вас. A сада кад сам. 3. у налету ватреног заноса. која се прославила правичношћу и величином оружја. који je примљен са одобравањем . крајње делове Дакије. сједињени у души. следите. дакако. заједничким трудом. кренимо путем без препрека и заузмимо. Да бисмо предупредили неповољне догађаје. исправан . доспео до врхунца. успешним укро- . према обичају срчаних војсковођа. 8. више доликује војнику. Толико пута сам. ћутећи размишљам и схватам да ви. пренеће потомству кроз векове ова достигнућа. Царев говор. 7. С вама сам no вољи вишњег божанства. као и напредак провинција и њихов спас. 4. називали су Јулијана великим и истакнутим вођом и. a у честим ратовима против сједињених варварских чета разуман и обазрив. a одатле ће нас добри успеси научити шта треба даље радити. храбри моји саборци. тежићу још вишем. Жељни преврата. Стога ћу одбацити опширност. као што су сами искусили.како мислим . Будући да je неповредивост државе у складу с нашим плановима и вољом и будући да су илирске области без веће заштите. a заповеднику потврђене правичности да не мисли на друго сем на оно што je вредно похвале и одобравања. a ви благонаклоно саслушајте то што ћу укратко изложити. чекате да вам се открије план како бисте предстојеће догађаје могли проценити и од њих се сачувати. овлашћен вашом одлуком и натеран неопходношћу стања.као неко пророчанство покренуо je и узбудио скупштину војника. стасалом у великим и славним делима. 6. до августовске титуле. ако ми срећа буде наклоњена. отворено истичем да војска. „Већ дуго. у међувремену. који je већ познат no примерима срчаности. да бих завршио оно што сам започео. Галије. и њихову непресушну пљачкашку страст. збуњени великим збивањима. у потпору ваше храбрости. стојећи непомичан пред бучним гунђањем и жестоким налетима снажних варвара. још од најраније младости одбијао упорне нападе Аламана и Франака. Молим да се на ово. не нанесе штету приватним лицима. своју чисту савест. учинио могућим прелаз преко Рајне римским четама. уз помоћ божју и вашу. сматра да сам у миру благ и умерен.

11 13. Свима je заповеђено да се званично закуну на верност и примакавши мачеве својим вратовима.да ће све поднети и пролити крв за њега. Пошто je предузео мере које je захтевала величина потхвата. Констанције био заузет овом обавезом. Кад je. заклели су се . ако теби дам руку? A што се тебе тиче. кад се вратио у палату и видео да му je Небридије изашао у сусрет и да лежи преклињући за милост. рече: „Престаните да наваљујете на човека кога. препознат je и спречен у томе. ПОКЛОНИМА ПРИДОБИЈА ПОДРШКУ КРАЉЕВА АРМЕНИЈЕ И ХИБЕРИJE 1. као да и њега треба пустити да на сличан начин искаже послушност. Он je изјавио да се ни на који начин не може обавезати заклетвом против Констанција. XXI к њ и г л 227 титељем варварских народа и краљева. no повратку из Месопотамије. били су и неки истакнути трибуни. чијим je многим и честим доброчинствима задужен. Јулијан je. Констанције. Међу многим угледним личностима којима je наређено да поздраве цара. УВЕЋАВА ВОЈСКУ НОВИМ ПОЈАЧАЊИМА. пришао му je неки бивши трибун. војници који су стајали у близини жестоко су се разбеснели и појурили да га убију. Подигавши војни логор и заставе. додуше. кад дође. пред чија je колена пао. али га je цар. иди безбедно. A сетите се и тога . 10. сматрам кривим. будући да je окорели издајник. издао je наредбу^ о путу у Паноније. Само један од њих je одбио. и моли га да му пружи десницу.понављајући речи заклетве и проклињући себе уколико je прекрше . префект Небридије. он се неповређен повукао у свој дом у Етрурији. дакле.ИСТОРИЈА. да би му отклонио страх. Међутим. Док су многи бучали и викали да он не треба даље да гледа светлост дана. али чија кривица још није јасно доказана. Време je да се вратимо уназад и да укратко испричамо шта je урадио Констанције. знајући колико je важно претицање и пресретање у бурним временима. Он je војевао још под Констансом. који je зимовао у Антиохији. VI КОНСТАНЦИЈЕ АВГУСГ ЖЕНИ СЕ ФАУСПШОМ. одлуком више одважном него разборитом. док се у Галији догађало оно што смо већ изложили. Усудивши се да приђе нешто дрскије. 12. ако буде потребно. a био je осумњичен да je посејао узроке неслоге међу браћом13. заштитио огртачем. Чувши то. 2. блаже него обично. 11. потпуно се предао неизвесној Фортуни.” Чувши то. Амфилохије Пафлагонац. рече: „А шта ћу онда сачувати за пријатеље.

У то време изабрао je за жену Фаустину. дигла се граја. 3. како би се у нестабилним збивањима одметнули од Персијанаца. изненада. примио je знаке највише државне службе. Заједно са Тауром. Али. a сада je настало благо годишње доба . за време игара у циркусу.22 8 ЛМИЈЛН МЛРЦРЛИН да. и поломила се ограда на коју се он с другим људима наслањао. који би наносили штету римској ствари. Овим су оптерећени сви сталежи и занимања. он je једини изгубио живот. na чак и злато и сребро. 4. што год се овако догоди преда мном биће кажњено пресудом саме савести. мада на високом положају. чија су браћа била конзулари Еусебије и Хипатије. Но. била ie човечна.16 6. Следећег дана. прост no изгледу и no језику. да их опомену и подстакну да нам буду одани и да не покушавају никакве лажи и преваре. од које се не може сакрити. A будући да су се плашили јаког напада персијског краља . пошто je отишао из Галије плашећи се преврата. Рођен у Пафлагонији. . у своје области. И тако су се разишли. недавно преминулог преторијанског префекта за Илирик. Са подједнаким настојањем пописивана су појачања легија. 8. Пре свих Арсак и Мерибан. преторијанским префектом за Италију. a на место префекта je унапређен Хелпидије. no обичају. Она се међу многима истицала лепим телом и понашањем и. Он je послат на место Анатолија. без обзира на све. оружје и справе. коме више одговара. Амфилохије je. она додели другом. био je једноставне природе. 9. док je мали број њих лакше повређен. били су поткупљени сјајним оделима и разноврсним поклонима. кад je Констанције наредио да се пред Хелпидијем мучи неки невин човек.Римљани су упутили посланике с великим даровима краљевима и сатрапима у областима преко Тигра. 7. и обиље намирница. Јер. незлобив и благ. седео на месту наспрам царевог. како смо већ рекли.1^ Јулијан je спасен и проглашен за цезара. владаревом одлуком.14 пошто je пре тога изгубио Еусебију. када je почела очекивана битка. због унутрашњих повреда. Ових дана и Флоренције je поднео извештај. Но. спровођењем регрутације no провинцијама. Хермоген je умро. наставило се са припремама справа за спољне и унутрашње ратове и са повећањем коњичких одреда. њеном оправданом наклоношћу. 5. као да има способност да предсказује будућност. јер су морали набавити одело.који je због тешке зиме био сатеран. молио je мирно да га разреше власти и да се. A Констанције се томе обрадовао. Усред толико хитних догађаја. краљеви Арменије и Иберије. као и разне врсте запреге. те je он заједно са осталима пао.

која би брзо прешла. И. град утврђен и . коју je увредио. Сакупивши коњицу и најбоље пешачке трупе. ширио je свуда страх од свог доласка. Надао се да ће Гауденције увек послушан. како je мислио. под вођством охолог краља. Констанције се није преварио у овом плану. прикупивши одасвуд моћне одреде. 3. за кога je без трунке сумње веровао да ће бити победник. код Каперсане. да су се персијске чете ујединиле и да су. према стању ствари. Констанције je сместа изашао из зимовника како би могао дејствовати изблиза и како би предупредио будуће догађаје. да би умирио страх својих људи. и зато што je журио да искористи ову прилику како би се препоручио Констанцију. Најзад. КОЈИ JE ТАДА БОРАВИО У АНТИОХИЈИ. Много се и дуго колебао: да ли да крене издалека на Јулијана. смишљајући како да га пређу. како смо већ поменули. ПРЕКО СЕКРЕТАРА ГАУДЕНЦИЈА ЗАДРЖАВА АФРИКУ ПОД СВОЈОМ ВЛАШЋУ. ПРЕЛАЗИ ЕУФРАТ И ПРИБЛИЖАВА СЕ С ВОЈСКОМ ЕДЕСИ 1. после оклевања и честог саветовања са војсковођама. или да не би изгледао да je занемарио други фронт. 7. који je. забринут због предстојећих тешких послова. Констанције. као да намерава кренути из источних крајева. нико се тада није одвајао од овог општеприхваћеног гледишта. плашећи се да у његовом одсуству непријатељи не провале у Африку . 4. Узбуђен због овог. 2. XXI к њ и г л 2 29 VII КОНСТАНЦИЈЕ АВГУСГ. у које се поуздао.прелети преко Илирика и Италије и да ухвати Јулијана на самом почетку његовог потхвата. из два разлога: јер се плашио супротне стране. уколико би се пружила прилика 6.која je за владаре у свим приликама била погодна . превео je лако наоружане чаркаше из обе Мауретаније и помно надгледао супротне обале Аквитаније и Италије. Додуше.послао je.пошто заврши или бар умири претходно започети рат не остављајући иза леђа никога ко би га могао угрозити . Кад je Гауденције стигао тамо. нико од непријатеља није дотакао те земље. 5. Тако je Констанције наредио да се. учини и ово и друго мање важно. да не би поступао сувише млако. Тако je. Ипак. што je сматрао корисним. затим продужио у Едесу. решио je да . или да одбије Парћане који су већ претили да ће прећи Еуфрат. као ловачки плен. морем секретара Гауде« нција. И. од Лилибеја до рта Пахина17 чувала je многобројна војска.ИСТОРИЈА. стално говорио. наиме. сицилијанску обалу. обавестио je писмом комеса Кретиона и остале војсковође шта треба да раде. прешао je Еуфрат понтонским мостом. сећајући се владаревих упутстава. све извршити. Наиме. већ стигли близу обала Тигра. преко писама и гласника војсковођЗ. двоумио се шта да предузме. У међувремену je сазнао. јер догод je био жив. неко време уходио Јулијана у Галији.

БИВА ПОТУЧЕН 1. урадивши оно што смо већ саопштили. Ту je остао све док га извиђачи или пребеглице нису обавестили о покретима непријатељске војске. И многе друге. КОЈИ СЕ ПРИПРЕМАО ДА СЕ ОДУПРЕ ЈУЛИЈАНУ. Намеравао je да крене преко Марцијанских шума и путевима у близини реке Дунав. све су испунили страхом. Такође je овима на одласку саветовао да иду обазриво. Тако je својевремено поступио и Александар Велики. као да ће се одмах сусрести са непријатељем. 2. ЛУЦИЛИЈАН. КОМАНДАНТ КОЊИЦЕ. будући да je био врло несигуран у себе због изненадних промена. плашећи се Гомарија. Салустија je унапредио у префекта18 и вратио га у Галије. оне са Јовином и Јовијем послао je познатим путевима Италије. Кад je дошао до . издао свог принцепса Ветраниона19. побринуо се за вешт план. они су се раштркали no различитим путевима Реција и. нападали и узнемиравали. Германијану je наредио да заузме Небридијево место док je Невити поверио положај генерала коњице. 3. кога смо спомињали у опису Магненцијевих дела20. старог издајника. no свом нахођењу. VIII ЈУЈШЈАН АВГУСТ. Распоредивши чете. магистру коњице. ДРУГИ КРОЗ ИТАЛИЈУ.. БЕЖЕ ПРЕД ЈУЛИЈАНОМ АВГУСТОМ. A Јовију. журио je да крене даље. онако како je често упадао у варварске области. У међувремену. Пошто je све. Јулијан je напустио Раураке. a Дагалаифу командовање гардом. било добро организовано. Али. поставио je. за чије je заслуre и верност знао. као вођа скутарија. потцењујући га што je с малом пратњом. како изгледа.230 ЛМИЈАН МАРЦЕЛИН добро снабдевен намирницама. 4. за кога je чуо да je. за војне заповеднике. IX ТАУРО И ФЛОРЕНЦИЈЕ. плашио се да га не нападне мноштво народа. Мамертину управу над царским поклонима. Друге je поверио Невити. КРЕЋЕ KA ОБАЛИ ДУНАВА И ДЕО ВОЈСКЕ ШАЉЕ КРОЗ ИТАЛШУ И РЕЦИЈЕ 1. КОГОУЛИ И ПРЕТОРИЈАНСКИ ПРЕФЕКТИ.. и да ноћу постављају страже да их не би. И да се то не би десило. a потом и друге веште војсковође. поверио je квестуру. ЈЕДАН КРОЗ ИЛИРИК. 2. ПОШТО JE УРЕДИО ПРИЛИКЕ У ГАЛИЈИ. стварајући утисак велике бројности. поуздајући се у низ успеха од раније. када су то прилике захтевале.

8. који je командовао војском ове области и боравио тада у Сирмију. одговорио: „Само хлеб. Престрашивши се кад je чуо царево име. A комес Л уцилијан21. да позове Луцилијана. задовољивши се са мало једноставног јела. чим je угледао Јулијана и чим je схватио да му се пружа прилика да се поклони пурпуру. Јер ja ти нисам пружио царске знаке као саветнику. са малом пратњом. туђим областима. као муња или блештећи гром. a уколико се овај буде опирао.” . јер се надам да ћу ручати близу реке. кад дође. на хиљаду језика надува истину. рекао: „Необазриво си и слепо. покорио се наредбама. путујући државним поштанским колима уз честу промену кон>а. сигуран за свој живот. било у изобиљу. поверио себе. 7. водећи са собом. како je сазнао. колико je то било могуће.” 3.искрцао се изненада из барке. прешао je Јулијске Алпе. колико je за тако кратко време било могуће позвати из оближњих станица. видео да je опкољен непознатим људима. како кажу. и намеравао je да се одупре Јулијану. нека га довуку. журећи хитро ка одредишту.месец je опадао na je највећи део ноћи био таман . повратио се и. поступио je no туђем нахођењу. и коритом реке. угледајући се на изванредну изреку старог Кира. Луцилијан je тада још спавао и кад je.” Јулијан се горко осмехнуо. био je такође узнемирен извесним показатељима о Јулијановом кретању. 5. XXI КЊИГА 231 места где je. Одмах je послао Дагалаифа. рекавши му: „Те разумне речи чувај за Констанција. Но. свративши у гостионицу и на питање гостионичара шта треба да спреми за обед. мада потпуно против своје воље. Флоренција. Фама. са лако наоружаним војницима. схватио je свој положај. река била пловна. срећом. тајно je пловио. до малочас охол и пркосан. Пролазио je поред градова и утврђења. Али овај. која. попео се на бродиће којих je ту. удаљене од Сирмијума деветнаест миља . Но. Узрујан због те вести. Сакупио je војнике. брзо се повукао и. чим je стигао до Бононије. доведен je принцепсу као обичан заробљеник. Нису га опазили стога што се трпељиво и храбро лишавао боље хране. који je. једва чувајући присебност престрашеног духа. као да бежи од државног непријатеља. проширила се и разгласила no целом Илирику . који je с бројном војском покорио многе краљеве и племена у Галији. царе. 6. И генерал коњице. Стављен на коња. преторијански префект Таурус.ИСТОРИЈА. већ да би престао да се плашиш. такође префекта. пробуђен буком и звекетом. 4.да долази Јулијан.

прелетео je државним путевима. која се далеко пружају. на обе стране лежи пространа равница. Но. писца историје. A део који je окренут Илирику лако се може савладати. отворен je пут чак и за кола. 5. кад je касније наша моћ порасла до величине и сјаја. но.и поставио Невиту. a доња je толико отворена и равна да je насељена без икаквих препрека све до Мореуза и до Пропонтиде23. Прва планина се уздиже од самих обала Дунава. Горња се пружа све до Јулијских Алпа. ЗАЈЕДНО СА ПОСАДОМ. како je сматрао. . на велико задовољство народа. Одатле je без сметњи могао да издаје наредбе у своју корист. Испод ових високих масива. С једне стране гледају на Средоземну Дакију и Сердику. као у овој многољудној и славној метрополи бити примљен и у другим градовима као спасоносна звезда . Врхунци високих планина Хема и Родопа стешњени су један уз други.приредио je следећег дана трке колима. Пошто je удаљио Луцилијана. Кад се приближио пространим предграђима.232 ЛМИЈАН МАРЦЕЛИН X ЈУЈ1ИЈАН АВГУСГ ПРИМА ПОД СВОЈУ ВЛАСГ СИРМШУМ. Међутим. Kao да je сама природа знала да ће околна племена доћи под римску власт. већ био покорен. ЗАУЗИМА СУКЕ И ПИШЕ СЕНАТУ ПРОТИВ КОНСГАНЦИЈА 1. император се вратио у богати град Наис.a да се нико није усудио да му се супротстави . 6. Оне се спуштају валовитим бреговима у теснац који дели Илирик од Тракије. као поузданог човека да их надгледа. na je незаштићен. кренуо je брзо ка граду који je. чак и када то нико не спречава. гомила војске и људи сваке врсте одвела га je у двор. јер се постепено уздиже. ни успоравати. Кад je свануло треће јутро. a с друге на Тракију и Филипопољ. a друга од ове стране реке Аксија22. 3. кога je видео у Сирмију и наложио му да отуд дође. 2. уз много бакљи и цвећа и уз много жеља за срећу. учинио намесником конзуларом Друге Паноније и почаствовао га бронзаним кипом. A сада je згодно да се у кратком екскурсу опише положај овог места. 4. Обрадован овим догађајем и предзнаком. Овако смео и пун самопоуздања. ПРЕСГОНИЦУ ЗАПАДНОГ ИЛИРИКА. Тад je и Виктора. заузео посадом Суке . na je отуда тешко пењати се неравним стазама. и учвршћен у нади на будућност . сматрао je да не треба ништа одлагати. део окренут Тракији одсечен je стрмим нагибом. превој je обликован тако да се некад скровито отварао између сабијених брда. Пошто je то хитно средио у таквим околностима и оставио тамо магистра коњице. велике и славне градове. називајући га августом и господарем. нестрпљив због одлагања. понекад се прилаз могао и затворити да би се одбили напади великих вођа и народа.да ће.

И кад су стигли у Аквилеју. XI ДВЕ КОНСТАНЦИЈЕВЕ ЛЕГИЈЕ. Јулијану je сад већ порасло самопоуздање и. да су се неки људи дрзнули на ужасна дела. 3. уколико их он не спречи у томе. да je први од свих уздигао варваре до конзулата и конзулске одоре.дошла je до изражаја благонаклоност племства. Оне су се лагано кретале. приписујући му и нека срамна дела и мане. Напротив. није био сличан оним којима je Константин поверио највишу власт. написао je Сенату оштро писмо. која могу да угрозе његово сјајно напредовање. Тада je грдио и спомен на Константина као смутљивца и мењача закона и обичаја. изненада су je. под изговором да су томе неопходне. И ево. саопштена му je страшна и неочекивана вест. припремали су се за скорашњи сукоб. a много касније постаће и префект града24. на високом положају био je страшно окрутан. који ни no рангу. Наиме. рођен у Месопотамији. затворили. И мада je требало да избегава оно што je жестоко нападао. 8. Отворено га je оптуживао. 7. ЗАУЗИМАЈУ АКВИЛЕЈУ УЗ ПРИСТАНАК СГАНОВШШПБА И ЗАТВАРАЈУ ВРАТА ПРВД ЈУЛИЈАНОВОМ ВОЈСКОМ 1. a због дужине пута и због страха од Германа. a зачетник и подстрекач тога био je Нигрин. пуно оптужби против Констанција. укратко ћемо то саопштити. Кад су то прочитали у већници a Тертул je и даље био префект . Две Констанцијеве легије заједно са кохортом стрелаца. 2. a у чију верност je још сумњао. што je најгоре. Становниш тво им je помагало у побуни. Мамертину je ускоро придружио у конзулату Невиту. окружену јаким бедемима. дивљих и сталних непријатеља. трибун коњичке трупе. подстакнуте су на побуну. које je он затекао код Сирмијума. плашећи се и самог Констанцијевог имена. послао je у Галију. KOJE СУ КОД СИРМИЈУМА ПРЕШЈ1Е ЈУЛИЈАНУ АВГУСГУ. сувише неукусно и лакоумно.ИСТОРИЈА. ни no гласу. заједно са лепом одважношћу. био je неодгојен и примитиван и. ни no искуству. примљених из старине. Док je Јулијан размишл>ао о свему овоме и док je бринуо о важним и озбиљним стварима. снажну и богату. И KOJE JE ОН ПОСЛАО У ГАЛИЈУ. са непријатељ ским намерама. Затворивши улазе и поставивши наоружане људе на куле и бедеме. Завера je договорена путем тајних разговора a учвршћена дубоком тишином. У међувремену су . не верујући у то да ће се моћи сложити с Констанцијем. сви су у један глас повикали: „Тражимо поштовање за твога творца”25. XXI КЊИГА 233 Виктор je због своје трезвености био човек достојан угледа.

дижући вику. обе стране су се окрепиле сном и храном. било преваром било разним врстама ласкања. Читао je и слушао да je овај град неколико пута био опседан. Стога je наредио да се Јовин. да би. Овај први сукоб подигао je морал опседнутих. али да ипак никад није био порушен. не плашећи се никаквих непријатељстава с леђа. Јулијан je сазнао за то док се још налазио у Наису. Заповедио je још да Јовин напусти то место. Многи су вукли лестве удешене према висини зидова и. придобије за себе. која ће победити. 7. они су повукли за собом и остале. идући преко Алпа већ био стигао у Норик. Чим je свануло. 5. Напредујући лагано и обазриво. који je. И да ништа не би недостајало. заповедио je и да се задрже сви војници који пролазе кроз тај град. брзо врати и да на сваки начин угуши побуну која je планула. разишли су се без договора. Уредивши то. кад су их већ готово дотакли. KOJA ПРИСТАЈЕ УЗ КОНСТАНЦИЈA АВГУСТА. један део њих се срушио под камењем које се котрљало одозго. више жестоко него разборито. Тако je Аквилеја опкољена двоструким редом штитова. прелетевши Тракију.2 34 АМИЈАН МЛРЦЕЛИН живели без обавеза и слободно. они су појурили. 3. да су чак подстицали становништво Италије да приђу Констанцијевој странци. 4. који прате дворске трупе или трупе под заставом. убрзо je сазнао за Констанцијеву смрт26 и. Одлучна срца на погодним местима постави- . покушали су да мноштвом гвоздених справа поткопају темеље зидине. Нападачи су носили испред себе кровове и густо плетене заклоне. ПРЕДАЈЕ СЕ ЈУЛИЈАНУ 1. a упорност се продужила до у бескрај. 6. И како су му често говорили да ће ова опсада бити више дуга него страшна. који су се понадали бољем na нису много држали до оног што je остало. већ према својој снази пружили помоћ. Стога je пожурио да га великим настојањем. магистер коњице. 2. ласкавим и претећим подстаћи браниоце на предају. a део je погођен стрелама које су фијукале. САЗНАВШИ ЗА ЊЕГОВУ СМРТ. Идући уназад. пре него што се изроди нешто крупније. нити се икад предао. Па пошто je много тога речено и с једне и са друге стране. XII ОПСАДА АКВИЛЕЈЕ. које je страх одвратио од наума да се боре. ушао je у Константинопољ. зазвучао je звук труба и подигао их на узајамно убијање. и били су толико смели због овог злочина. a војсковође су сматрале да треба различитим говорима. одредио je за њу Имона и друге пратиоце. И будући да се више ништа сем битке није очекивало. јер то захтевају прече потребе.

мада забринути и уплашени због неуспеха. без икакве препреке. из отвора кула.пошто силом нису могли напредовати. 12. и поставили их на три чврсто везана брода. тужбалице опсадника који су жалили за друговима. 13. Радили су заједнички. после смрти својих другова помораца.ИСТОРИЈА. Неки су изнад глава подигли штитове. тако да су се они који су стајали горе са обе стране. Журно су саградили дрвене куле. пожурили су да пређу. опсадници. погођени издалека оружјем. нити за подешавање машина и за копање подземних пролаза. Наиме. Но. XXI КЉИГА 23 5 ли су ратне справе и неуморно су држали страже. изблиза настојали да разбију браниоце. али су с друге стране били нападани ватром или су гинули смрскани камењем са зидина. мада су и сами оплакивали губитке. сакупивши снаге. захваћене ватром која се брзо ширила. или су се. учвршћивале су браниоце у нади да ће их савладати. да би се лакше борили. Али. на њих су бацане запаљиве стрелице. излагали груди ударцима многих стрела. војска на обе стране разишла се и преостали део дана провела je у различитом расположењу. предузимајући и остале заштитне мере. овај разборити потхват завршио се неочекивано. a пошто je река Натесион протицала близу града. трчећи у жестоком нападу. Ha крају. кад су довучене куле. пошто нигде нису могли наћи згодно место за покретање „овнова”. Ипак се није журило и. замочене у смолу. носили на раменима лестве и. A испод. Неки су смело покушали да пређу јарак. порушили део зидина и отворили прилаз у унутрашњост града17. Наиме. пошто се борба продужила до вечери и no правилима дат je знак за повлачење. на позив трубе обновљена je борба у освит дана. 8. које су биле више од непријатељских утврђења. које су раније саставили. као и трске. Насупрот томе. рањени. узајамно нападали стрелама и камењем. и под теретом оних који су немирно стајали на њима. A повратак у зидине био je безбедан и бедем пред њима . Пешаци. 9. изашли су лако наоружани војници и пребацивши мостиће. нагле су се и пале у реку. додуше малобројне. пошто су добили целу ноћ за обнављање снаге одмором и храном. уследило je лукавство које je. вредно дивљења. да би ови који су прешли мостове. грање и разне запаљиве ствари. A куле. Неки од војника погинули су на самим њиховим врховима. повукли. заједно са оним старим.прешли су на средства опсадне вештине. 10. да не би изгледали млаке кукавице . били су остављени на цедилу и сатрвени огромним камењем. други су. Једни су наваљивали да сломе гвоздене преворнице врата. Ha њима су стајали војници који су са подједнаким жаром. али због изненадних напада оних који су из потаје искакали на задња врата неопрезно су страдали. 11. будући да су се већ окушали у отвореној борби . сем малог броја њих које су брзе ноге кроз непроходне стазе спасиле од смрти. као и раније.

иначе врло познатог. све док нису. за које je доказано да су. Нигрин je. преторијанским префектом. нудили су као зачетника читавог безумног поступка. Нико му није веровао док je причао шта се догодило. који je и даље боравио у Константинопољу.236 ЛМИЈЛН МАРЦЕЛИН подупрт je бусењем. задовољавајући се водом из бунара. Па. Јер. стигао je Агилон . Одмах je послао Агилона. као лажова. силом или лукавством. уз доста јела и пића. a они се одупирали и даље са једнаком храброшћу. известио их о Констанцијевој смрти и о Јулијановом учвршћењу власти. уз велики труд окренут je ток реке.који осим зидина нису имали других помоћних средстава . али су га непрестано ућуткивали. Стога су. 16. омлитавили. 17. A опсадне трупе напустивши стражарнице и постаје пљачкале су оближња поља. појурили да весело прихвате мирољубивог вођу. живели су штедљиво. 14. додуше без погрда25. и то се je показало узалудним. A после њега су већници Ромул и Сабастије. доста немарно.и заштићен густо постављеним штитовима храбро je пришао близу. 19. са исходом који смо већ изнели. Обавештен о овоме од Имона и његових сабораца. na je бранио од сваке опасности оне у заседи. одвели само њега у утврђење где je поновио. велики део плена давали су и својим друговима. Чувши то сви су. a с њим и неколицину других. После неколико дана. 20. због многих тешкоћа. брижљиво испитујући где би могла. Тражили су да се они казне. 18. без обзира на опасности. ииак војска сакупљена из бољих јединица није могла да трпи одлагање. Она je опколила сва подграђа. Нигрина. Док се ово догађало. као најжешћи подстрекач рата. под свечаном верском заклетвом. na су имали свега у изобиљу. Кад се показало да je то немогуће. правдајући се. да се опсада Аквилеје не би прекинула. 15. јер je сматрао да ће непријатељи кад виде угледног човека и сазнају од њега за Констанцијеву смрт. са опсадом. они које je затворила сопствена непромишљеност.били надмоћнији у погледу издржљивости и ратних вештина. У међувремну. И мада су браниоци . почело се. кад je случај брижљиво испитан пред Мамертином. Но.како му je било наређено . престати са опсадом. Рекао je много тога тачног. оно што je већ саопштио. одлучио je да се жестоки браниоци жеђу натерају на предају. Али. да начини отвор и да продре у град. жив спаљен. отворивши врата после дуге тескобе. a будући да су сви покушаји били узалудни. кад су смањене могућности за расипање воде за пиће. Остали су отпуштени као не- . магистра пешадије. за злочин увреде величанства и да се тако отклони несрећа са града. саветовао им je домишљат лек за невољу. зајамчивши му безбедност. Јулијан. кад су водоводи пресечени. сејали неслогу кажњени смрћу одсецањем главе.

Њих je на повратку примио с почастима и. XIII САПОР ВРАЋА ВОЈСКУ КУЋИ. јер их je на ратне ужасе натерала невоља. Јулијан се тада још налазио у Наису. Колебао се између два правца: час je спремао војску за пољску битку. ако одмах крене на север. навикнутог да се често буни. XXI КЊИГА 237 вини. у том бурном времену. ЈЕР АУСПИЦИЈЕ 3АБРАЊУЈУ PAT. 24. a час. 25. Слушао je њихове свађе и расправе. A ево шта се догодило касније. Тако je наиме. поставио je Максима за префекта вечног града. које je аристократија упутила Констанцију као посланике. Није. Разборито je настојао да не остави незаштићен бок Месопотамије. уколико би се пружила прилика. јер je знао да je то његов сестрић. под вођством комеса Марцијана. Док се Јулијан налазио између наде и страха. одлучио милостиви и благи император. смерао другу опсаду Безабде. a за љубав Руфина Вулкација. Бојао се. Плашио се такође источне војске. обузет дубоким бригама и плашећи се много чега са обе стране. изненадном побуном могли заузети пролаз у Јулијским Алпима и он тако изгубио и провинције и потпору којој се свакодневно надао. Ту je Јулијан срео Симаха29 и Максима. јер je чуо да су војници расути no Тракији. поступио делотворно. угледне сенаторе. Под његовом управом било je намирница у изобиљу и престале су жалбе народа. нарочито муниципалних већника. Тада je. ОБРАЋА СЕ ВОЈНИЦИМА У ХИЈЕРАПОЉУ 1. наиме. Но ипак je и сам. да би војници. који je недавно преко мере оптужио Константина као творца унапређења простих варвара. 2.сраслу са бојним прахом . КОНСГАНЦИЈЕ АВГУСГ. унапредио у конзуле Мамертина. и Невиту. na je многе неправедно оптеретио јавним дужностима. затворени у Аквилеји.ИСТОРИЈА. 21. Констанције je боравио у Едеси. одмеривши правду. уместо Тертула. занемаривши неке значајније. a не жеља. 23. У НАМЕРИ ДА ДИГНЕ ОРУЖЈЕ ПРОТИВ ЈУЛИЈАНА. којима je био више наклоњен. брзо сакупљени како би се супротставили изненадној сили и да су већ близу границе превоја Суки. да би унео сигурност у стање препуно бојазни и да би потхранио поуздање поданика. A многострука одлагања . под сложним теретом претећих брига. забринут због различитих извештаја својих извидника. предузимајући овакве и сличне мере.која je била спремна да се у борбама придружи ратоборном војсковођи. Сакупио je војску из Илирика . занемарио ни интересе појединца. 22. преторијанског префекта за Илирик.

9. Осим тога. без тешкоћа би продро до Еуфрата. Док je Констанције био заузет тиме. молећи га да им пошаље помоћ. И тако. кренули су лако наоружани војници. Овај план прихваћен je уз општу сагласност и. вратио кући. од којих се јасно и сигурно сазнало да je Јулијан прошао Италију и Илирик у брзом маршу. да сам не би био пасиван и да га не би прекоревали због лењости. опозвао je све осим оних који су били одређени за уобичајену заштиту Месопотамије. будући да je с оне стране Тигра персијски краљ још чекао да му предсказања дозволе да крене. са свом силом коју je био довео. Ипак. брзо крену са великом војском. Ta вест je много ожалостила Констанција. позвао je све центурије. како би се што пре сусрела са претећом опасношћу. да je позвао са свих страна помоћ. 3. 5. јер код Персијанаца код којих се чак поштује и бог Ћутања нико не зна за планове осим великодостојника. доносили су супротне вести. Јер. 8. Међутим. ћутљивих и поузданих. манипуле и кохорте31 на скупштину. Како му je то ублажило страх. да je у међувремену заузео теснац Суки. 7. Док су војсковође no заповести чувале пограничне области и осматрале тајне намере тог најпревртљивијег народа. и да je очекује. ако би овај прешао реку и нико му се не би одупро. наредио je да Арбетион и Агилон. извидници и пребеглице. следећег дана стигне вест да се персијски краљ.238 АМИЈАН МЛРЦЕЛИН задржавала су га у овој неодлучноети. пешадијски и коњички генерали. као да je најбоље да постепено шаље војску јавним превозом. учестали су сасвим поуздани гласници. Тврдили су да неће моћи издржати напад жестоког краља уколико не окупе све снаге. чим се скупила војска. Зазвучале су трубе и пољана се напунила мноштвом . Тешило га je само једно: увек je побеђивао у грађанским ратовима30. сам Констанције са већим делом војске бринуо се о хитнијим стварима. Но. већ да овострану обалу Тигра повежу истуреним стражама да би осмотрили где ће силовити краљ навалити. a градове je штитио повременим испадима војске. садашње стање било je тешко за доношење одлуке. Ипак. 6. Решио се. чувао je војску за грађански рат и плашио се да je не изложи опасностима опсаде. поменуте вође су непрестано позивале цара. Њихов циљ није био да изазивају Персијанце на борбу. у неизвесности како ће се завршити започети подухвати. Били су неупућени у погледу будућих догађаја. брзо повуку уколико непријатељско мноштво почне да прелази реку. јер су му предзнаци прекидали даљи потхват. како би уз потпору великог броја војника продро у Тракију. јер je добро знао чврстину зидова ове тврђаве и способност њених бранилаца. Констанције je више пута додао опомену и писмену наредбу да се. који су покаткад долазили. У току ових забрињавајућих догађаја. као што je наређено. као да се припрема за борбу. и одмах се вратио у Хијерапољ. 4.

15. пре него што постане још јачи? A нема никакве сумње да je уз нас наклоност вишњег божанства. „Бринући се увек да не учиним. тако дрхтати од страха да неће моћи да поднесу ни жар ваших сјајних очију. ja сам. која ће надуване духове одувати као прах и казнити их потом као осветница злодела. 12. за коју сам веровао да ће користити заједничким интересима. Мач безбожно припремљен треба окренути на пропаст оних који су се. присиљен сада пред вама. до положаја цезара и послао га да заштити Исток. дакле. Јер. безумно се поневши. то je. кога je срушила ваша храброст. већ уздигнути многим доброчинствима. Камо среће да се тиме задовољила завист. Зато. да би се лакше схватило шта je повод за сазивање ове скупштине. узевши на лице ведар и самопоуздан израз: 10. У време кад се у несређеним приликама упорно одржавао Магненције32. да признам своје грешке. тај најљући подстрекач побуне. a што ће ваша урођена храброст и небеска помоћ савладати. ма и малим поступком или речју. бесно витлајући копљима. нешто што се не слаже са неокаљаном честитошћу. Шта. најдражи моји другови. у ствари. али безопасно. и Правда. на погибељну смелост. уз већу заштиту него обично. која ће помоћи праведним циљевима. Заверио се на штету државе и погазио правичност. XXI КЊИГА 239 војника. сви су били на његовој страни и. подигли уз пропаст невиних. сломимо растући бес рата. попео се на узвишен трибунал. спремних. преостаје него да се супротставимо бури која се подигла и да брзином. да би их подстакао да спремније извршавају наредбе.срамним да се виде и да се о њима говори . 11. мога брата од стрица. У то чврсто верујем. и нас жалостило само једно. A сад се десило и друго. кад им се дође на рукомет. Он се осоколио због неколико лаких победа. 13. ни први звук ваших бојних поклика. уздигао сам Гала. као противсредством. због њихове дивље природе и безнађа.” 16. болно сећање.послао да чува Галију. молим. мајку и хранитељку римске државе. Ако смем рећи истину. кад се он удаљио од правде многим злочинима . Констанције.кажњен je судом закона. чијим се вечним судом кажњавају незахвалници. Али. правично и благонаклоно. како мој дух предвиђа. . пре човечност. које je постигао у полунаоружаним Германијама и.ИСТОРИЈА. После ових речи. Јулијана сам док сте ви побеђивали народе који су споља узнемиравали Илирик . и овако им се обратио. из свог искуства и поучен старином. 14. тражили су да их одмах воде на бунтовнике. усуђујем се рећи још жалосније од претходног. пошто су одговорили многим благонаклоним изразима. тврдим да ће они. саслушајте ме. примио je у охоли савез нешто помоћних одреда. као онај опрезни кормилар који пред таласима исправља или савија крму.

Мислио je да je то неки дух. Јер. већ су то боравили уз њих породични духови. 2. Сократ. бурним приликама. 3. плашиле су га и ноћне приказе. A то je значило промену у држави. Требало je такође да се Гомоарије заједно са Летима35 у теснацу Суки супротстави непријатељу који je долазио. Марије и Октавијан. иако су овај знак тумачи објашњавали као повољан. он je био изабран између осталих због тога јер je Јулијану био непријатељ. Аполоније из Тијане41 и Плотин42. Чим je распустио скупштину. нити су били присутни и помагали борцима. постављен као заштита живота и да га напушта зато јер ће он скоро отићи са овог света. затим Хермес Трисмегистос ј. оно je истргло и бацило далеко лопту. код кога се могу прочитати ова два јампска стиха: Сваком човеку чим се роди. После тога признао je својим најближима да je као напуштен. као тајни животни вођа. и све док није утонуо у сан видео je очеву сен како му пружа лепо дете. Он je покушао да расправља о овој тајанственој појави и да на узвишен начин . које ће управљати њиховим поступцима. за шта je мислио да му се само повремено.за кога je no ранијим делима већ знао да je успешније од осталих у умиривању грађанских ратова . прославили Питагора. са Ланцеаријима и Матиаријима34 и са лако наоружаним трупама. који су увећали и умножили своје врлине. пошто се овај у Галији односио према њему с презиром. да долази тежак крај живота. Слично се може закључити и из вечних Хомерових песама. 4. како неки мисле. To су тврдила и пророчишта и славни писци. У овим несрећним. Сципион Старији39 и.иде испред њега. нејасно јавља. да нити су вишњи богови разговарали са јунацима.37 5. ослањајући се на њихову изванредну помоћ. Прича се да су се. Међу њима je и комичар Менандар. коју je он држао у десној руци36. придружи се демон. који само што нису говорили. Оно je видљиво само малом броју људи. Наиме. теолози кажу да се свим људима који дођу на овај свет придружује божанство ове врсте. који je први добио назив Август. његова звезда je већ стајала и колебала се. Нума Помпилије38. кад га je узео и ставио у крило. и јасно показујући знацима.240 АМИЈАН 1МАРЦЕЛИН Ови изрази наклоности променили су расположење императора. наредио je да Арбитион^3 . али не утичући на судбину. XIV ПРЕДЗНАЦИ СМРТИ КОНСГАНЦИЈА АВГУСГА 1. од страха у радост. јер je престао да види оно тајанствено.

Неколицина je тајно покушала да се договори око избора императора. Kao и обично. После тога. оплакивао je свој крај. додуше само гунђањем. још одлучније je наставио . што je последња станица Киликије идући одавде. и уче вишем. али га je задржала болест која се погоршавала Постепено je јака ватра обузела његове жиле. Нико се. како рекосмо. одупро покушају побуне. Умро je петог новембра. није усудио да јавно изрази неслагање или да га заустави. у своје крило.док je Судбина припремала његов крај . како се прича. негодовали. неумерено je журио да изађе. a налази се у подножју планине Таура. тадашње комесе. тридесетосме године владе43. позван je44. удаљено три миље од града. удишући последњи пут.ИСТОРИЈА. Ту га je ухватила лакша грозница. a онима који су му били драги дао завештања и поклоне. такорећи. У царској одаји великодостојници су већали шта да раде и шта треба предузети. Но. XXI КЊИГА 241 покаже којим почецима су ови генији повезани са душама смртника и примајући их. у неокаљаном споју с телом. последњи пут. Међутим. мада су многи. да му јаве за смрт рођака. 3. наиме. Требало je да га они замоле да без оклевања крене да преузме Исток. послали су му Теолаифа и Алигилда. чувају их. XV КОНСТАНЦИЈЕ АВГУСТ УМИРЕ У ГРАДУ МОБСУКРЕНЕ У КИЛИКИЈИ 1. a затим се заорио лелек и плач. И како je и дејство лекова затајило. Онда je. na je тешким путевима кренуо у Мобсукрене. са уздисањем. Уплашен предзнаком. да би се Јулијан. проносили су се несигурни гласови и приче да je Констанције начинио тестамент у коме je. који je спреман да му се покори. стар четрдесет четири године и неколико месеци. на подстицај Еусебија. желео je да се крене у грађански рат. кога je на то натерала свест о сопственој кривици45. 2. Следећег дана je покушао да продужи. сматрао je да ће путовањем моћи превазићи кризу ослабелог здравља. Но. уколико осете да су душе чисте и далеко од загађености грехом. кажу да je означио Јулијана као наследника своје власти. Констанције je тако журећи ушао у Антиохију. заћутао и дуго се борио с душом која je већ хтела да оде. већ у самргном ропцу. Оставио je . Већ je била позна јесен кад je стигао у подграђе Хипокефал.и стигао у Тарс. тако да се његово тело није могло ни дотаћи: горело je као жеравица. колико je дозвољено. И даље при чистој свести. који се налазио у близини. 5. Кад je све било спремно. У освиг дана с десне стране пута угледао je леш убијеног човека како лежи откинуте главе. 4. испружен према западу. одредио Јулијана за наследника.

T okom целог свог живота био je тако чист да ни неко злонамеран не би могао бацити сумњу на његов лични живот. биће прикладније да прво изложимо његове добре стране. Врло ретко се догађало да неко из војне пређе у цивилну службу. показују и искуство и тврдње лекара. Био je вредан изучавалац науке. нити окретао лице на једну страну. но ту није дао ништа вредно.да није никад јавно брисао уста или нос. Скромног и трезвеног начина живота. нити да се меша у цивилне послове48. 3. већ према времену и приликама. бацању копља и прецизном гађању стрелом. Био je врло шкрт у додељивању виших титула и. која je после његове смрти родила кћер названу no њему. Док се у пословима . 6. perfectissimi47 A није допуштао ни да се генерал коњице ставља насупрот управнику провинције. чак и ако се не утврди. за које смо могли сазнати. осим малог броја. За време његове владе ниједан дукс није унапређен у ранг claris­ simus. сачувао je тако добро здравље да су га ретко нападале болести. и није никад у животу окусио воће. И сви војни и цивилни положаји гледали су увек на преторијанске префекте. a узвишеног и широкогрудог духа. није дозволио новости у повећању администрације. 5. A прелазим преко тога . као на врхунац свих звања. Никад није трпео охолост војника. никада није примљен на његов двор изненада. или непознат. A ko je требало да неко врши неку високу службу. Задовољавао се кратким сном. 4. a да се то догађа телу ненавикнутом на раскош и распуштен живот. сада ћемо навести његове мане. према старом обичају. Положаје на двору додељивао je као да мери апотекарском вагом. нити пљувао. тога се чак и ми сећамо. XVI ВРЛИНЕ И МАНЕ КОНСТАНЦИЈА АВГУСТА 1. 8. или томе слично.јер je већ више пута речено . прешао je на писање стихова. Били су. 2. Истинући разлику између његових врлина и мана. често претерујући у испитивању заслуга. A тај грех. као и у пешадијским вештинама. злонамерници измишљају због неограничене слободе коју има врховна власт. 7.242 ЛМИЈАН МАРЦЕЛИИ трудну жену. Био je необично вешт у јахању. умерен у јелу и пићу. Свугде je чувао достојанство царског звања. a кад je одрасла удала се за Грацијана46. нико није ставл>ен на чело војске a да сам није прекаљен у ратној ватри. У очувању војске био je врло обазрив. али будући да није био обдарен смислом за реторику. a и супротно. већ би само онај ко je након десетогодишње службе био добро знан улазио у избор за генерала или управника трезора. презирао je популарност. Набројавши укратко добре особине. али су те биле опасне no живот.

са надимком Солунац50. Био je потпуно супротан оном поштовања достојном владару. у опаким и безбожним подухватима које je спроводио Цезар. a онај ко се тиме не служи. бацао се на истрагу са више жестине него уљудности.Ауреола. није могло бити никакве среће. Домицијана и Комода4. он je на почет