Dr. Justin Sp.

Popovi}:

DOSTOJEVSKI O EVROPI I SLOVENSTVU
Predgovor Od moje petnaeste godine Dostojevski je moj u~iteq. Priznajem: i mu~iteq. Jo{ onda me je zaneo i poneo svojom problematikom. Pokazalo se, da su wegovi problemi _ ve~iti problemi qudskog duha. Ako je ~ovek iole ~ovek, mora se baviti wima. A Dostojevski je sav u wima, zato je na svima putevima svojim istinski ~ovek. Prednost je wegova u tome, {to je u ve~ne probleme qudskoga duha uneo nadahnu}e proroka, `ar apostola, iskrenost mu~enika, setu filozofa, vidovitost pesnika. U novije vreme ni kod koga nisu ve~ni problemi ~ove~ijeg duha do{li do tako {irokog, dubokog i svestranog izraza kao kod Dostojevskog. Kroz wega su progovorile muke bi}a qudskog, i svi bolovi, i sve ~e`we. Kao retko ko, on je odbolovao problem ~ove~ijeg bi}a u svima wegovim strahovitostima. A ~ovek je beskrajnom slo`eno{}u svoga bi}a najstrahovitije bi}e u svima svetovima u kojima se kre}e qudska misao i kru`i qudsko ose}awe. U Evropi nije bilo ni mislioca, ni filozofa, ni pesnika, koji je kao Dostojevski sna`no i svestrano osetio veli~anstvenu dramati~nost i jezivu tragi~nost evropskog ~oveka i svih wegovih tekovina. Wemu je do tan~ina poznato ne samo evan|eqe nego i apokalipsis evropskog ~oveka. Apokalipsis sa svima svojim ponorima, ~udesima, strahotama, u`asima. Ako na na{oj planeti postoji ne{to stra{nije i od najstra{nijeg, onda je to, nema sumwe, apokalipsis evropskog ~oveka. Dostojevski ga je pesni~ki predosetio i proro~ki pretskazao, a mi smo ve} u{li u wega. Jedno je o~igledno: nastao je apokalipsis evropskog ~oveka; sve wegove tekovine polako zahvataju apokalipti~ke strahote i nevi|eni u`asi. Potresna je agonija evropske kulture, zidane na >>nepogre{ivosti<< i autarki~nosti evropskog ~oveka. Nad apokalipti~kim ponorima wenog samouni{tewa sve se jasnije i jasnije ocrtava titanski lik setnog proroka Evrope: Dostojevskog. Wegova se proro{tva o Evropi ispuwuju na na{e o~i. I srce se neosetno pretvara u suzarnik.. Ne tvrdimo, poput Lajbnica, da je ovaj na{ zemaqski svet _ najboqi od svih mogu}ih svetova. Ali smo sigurni u jednome: na{ zemaqski svet je nesumwivo najzagonetniji od svih mogu}ih svetova. I u tom tako izuzetno zagonetnom svetu - najzagonetnije bi}e jeste ~ovek: wegovi padovi i uzleti, wegovo zlo i dobro, wegov | avo i Bog. A svrh svega - wegov sve~ovek i Bogo~ovek. Kroz sve to mi pratimo Dostojevskog u ovoj studiji. To nije lako, ali je svakako dostojno ~oveka mu~iti se tom uzvi{enom mukom. Na Vidovdan 1940. god. Popovi} D-r Justin

Dostojevski pred ve~nim problemima
Dostojevski nije uvek savremen, ali je uvek save~an. Save~an je kad misli o ~oveku, kad se mu~i problemom ~oveka, jer strasno ponire u bezdane ~ovekove i `udno tra`i sve {to je besmrtno i ve~no u wemu. Save~an je kad mudruje o tvari, ma kojoj tvari, jer se spu{ta u tanano prakorewe kojim se svaka tvar koreni u tajanstvenim dubinama ve~nosti. Save~an je kad se grozni~avo mu~i problemom stradawa, jer se ne zadovoqava wegovim povr{nim, relativnim, qudskim re{ewem, ve} ~ezne za apsolutnim, ve~nim, bo`anskim. Save~an je kad burnom du{om svojom prohodi istoriju roda qudskog, kad se probija kroz wen haos, kad pre`ivquje wenu jezivu tragiku, jer odbacuje prolazni, vremenski, antropocentri~ki smisao istorije, a usvaja besmrtni, ve~ni, bogo~ove~ni. Nema muke duha qudskog kojom se on nije mu~io. On je do`iveo i pro`iveo ~oveka u svima wegovim dimenzijama i zato se s ridawem bacio pred noge tajanstvenog Bogo~oveka. Za wega je Bogo~ovek smisao i ciq ~oveka, smisao i ciq istorije. Wegov Sve~ovek nije drugo do istorijski Bogo~ovek: Isus Nazare}anin. ^ovek je pravi ~ovek kada iskreno i opasno postavi sebi probleme. Nijedan problem nije istinski postavqen ako nije postavqen neustra{ivo i opasno, toliko opasno da od wega u groznicu pada i razum ~ove~iji, i du{a, i srce. Tako postavqaju probleme samo ~elnici qudske misli: Jov, Solomon, apostol Pavle, [ekspir, Dostojevski. No, za takve qude kona~no re{ewe ma kog problema zavisi jedino od apsolutnog smisla i bo`anskog ciqa qudske istorije. Zdrave o~i du{e jasno vide: svaki, i najmawi problem, svojim glavnim nervom zalazi u ve~ne probleme, utkiva se u wih, jer se svaka tvar, tajnom su{tine svoje, otiskuje u beskrajnosti i ve~nosti. Kroz vaseqenu neprekidno struje i bruje bezbrojne tajne ve~nosti. A kad se susretnu, susretnu se u srcu ~ove~ijem. Tu tajna tajnu grli i zagonetka zagonetku qubi, dok kosmi~ka jeza pro`ima ~oveka. To mu~eni~ki ose}a Dostojevski i svojom vidovitom du{om netremice bdi nad tajnom svetova, bdi i tvrdi: sve je tajna, sve je zagonetka, a srce svake tajne i svake zagonetke jeste Bog. Po Dostojevskom, svi se problemi svode na dva >>ve~na problema<<, na problem postojawa Boga i problem besmrtnosti du{e. Ova dva problema nose u sebi neodoqivu magnetsku silu, kojom privla~e i podre|uju sebi sve ostale probleme. Od re{ewa >>ve~nih problema<< zavisi re{ewe svih ostalih problema, u~i Dostojevski. Re{ewe jednog ve~nog problema sadr`i u sebi re{ewe drugog. Oni se uvek kre}u u pravoj srazmeri. Ako ima Boga - du{a je besmrtna; ako nema Boga - du{a je smrtna.

Re{ewe >>ve~nih problema<< je glavna muka, kojom se voqno i nevoqno mu~e svi negativni i pozitivne heroji Dostojevskog. Kroz ove probleme oni pristupaju ostalim problemima. Bez wih, oni se ne mogu zamisliti, kao ni sam Dostojevski. >>Postojawe Boga je glavno pitawe, pi{e Dostojevski Majkovu, kojim sam se ja celog svog `ivota mu~io, svesno i nesvesno<<. Heroji Dostojevskoga su oli~ewe te glavne muke, ovaplo}ewe tog glavnog pitawa. Wihova je danono}na briga, wihovo je neizbe`no zanimawe _ re{avati to glavno, to ve~no pitawe: ima li Boga, ima li besmrtnosti? Bez tih pitawa, oni su nemogu}ni; van wih, oni su nesvoji. >>Ja ne mogu o drugom, _ ispoveda se Kirilov _, ja sam celoga `ivota mislio o jednome. Mene je Bog mu~io celog `ivota<<. Dobri, burni Mi}a pla~e, rida i stra{no se ispoveda Aqo{i: >>Mene Bog mu~i. Jedino to i mu~i<<. Poput ovih, i ostali heroji Dostojevskoga mu~e se Bogom; sve wih razjeda ta stra{na i ve~na muka. Posredno ili neposredno, sav wihov `ivot prolazi i sagoreva u mu~eni~kom re{avawu ve~nih problema, problema Boga i problema du{e. >>Tra`ewe Boga<< _ iskawe Boga _ je, po mi{qewu Dostojevskog, ciq svih, ne samo li~nih ve} i narodnih pokreta, ciq istorije ~ove~anstva. Osnovno je ube|ewe Dostojevskoga: pozitivno ili negativno re{ewe ve~nih problema determini{e sav `ivot ~ovekov, svu wegovu filosofiju, religiju, moral, kulturu. Negativno re{ewe ve~nih problema, izra`eno re~ima: nema Boga, nema besmrtnosti _ sa~iwava su{tinu negativnih heroja Dostojevskovih. A pozitivno re{ewe, izra`eno re~ima: ima Boga, ima besmrtnosti, _ sa~iwava su{tinu wegovih pozitivnih heroja. Negativno re{ewe ve~nih problema neminovno povla~i za sobom negativna re{ewa i svih ostalih problema. Ube|ewe, da ne postoji ni Bog ni besmrtnost du{e, uvek se projavquje kao nihilizam. Nihilizam i nije drugo do primeweni ateizam. Iz filosofije ateizma neminovno isti~e moral nihilizma. To Dostojevski dokazuje neodoqivom ubedqivo{}u. genijalnim psiholo{kim analizama i neoborivim dokazima on virtuozno pokazuje da je nihilizam neminovna posledica ateizma. Ako nema Boga, ako nema besmrtnosti, onda nema ni vrline, nema ni poroka. U tom slu~aju _ sve je dozvoqeno. Pozitivno re{ewe ve~nih problema omogu}uje i uslovquje pozitivno re{ewe i svih ostalih problema. Ube|ewe, da postoji Bog i besmrtnost du{e, projavquje se u transsubjektivnom svetu kao qubav. Ne treba se varati: qubav je primeweno ose}awe Boga i ose}awe li~ne besmrtnosti. Ja mogu qubiti ve~nom qubavqu samo ako sam besmrtan, i ako moja besmrtnost crpe svoju silu iz Boga. @ivog i ve~nog. Dva kompleksa vladaju du{ama pozitivnih heroja Dostojevskovih: kompleks ose}awa Boga i kompleks ose}awa li~ne besmrtnosti. Srca su wihova ispuwena Bogom i besmrtno{}u, i sve {to izlazi iz wih bo`ansko je i besmrtno. Ako ima Boga, ako ima besmrtnosti, onda je prava, ve~na qubav i mogu}na i ostvarqiva u

sferi qudskog `ivota. Bez toga, prava je qubav psiholo{ki i ontolo{ki nemogu}na i neostvarqiva. Dostojevski ne voli kratke misli i kratka ose}awa. Svaku misao, svako ose}awe, svaki du{evni pokret, on produ`uje do krajwih granica, da ih zatim stopi sa ve~nim problemima. U ~udesnoj i ~udotvornoj laboratoriji svoga duha Dostojevski preradi svaki problem u ve~ni problem, i mu~i se wime dok mu sa gledi{ta ve~nosti ne prona|e re{ewe. Ve~nost daje smisao vremenu. Zavr{no i celishodno re{ewe ma kog problema, i iznala`ewe prave vrednosti ma koga ili ma ~ega u ovome svetu, mogu}no je samo sub specie aeternitatis, no nikako i nikad sub specie temporis. Ve~ni problemi nisu nametnuti ~oveku ve} su imanentni duhu qudskom. Po svojoj prirodi, ~ovek je koliko i fizi~an toliko i metafizi~an. U samoj stvari, ni{ta nije metafizi~nije od fizi~kog. Prevedeno na jezik Dostojevskoga, to glasi: ni{ta nije fantasti~nije od stvarnosti, od realnosti. Korewe ma kakvog fizi~kog procesa uvek ostaje sakriveno u metafizi~koj su{tini kosmosa. I sama fizika je u osnovi metafizi~na, jer se osniva na hipotezi o etru koji je >>neopipqiv i nepokretan, po sebi i za sebe uop{te neopa`qiv<< (ungreifbar und undbeweglich, an und fur sich uberchaupt nicht wahrnehmbar) Qudska svest je svest ne~im bo`anskim. Ona je toliko tajanstvena i zagonetna u svojoj neposrednoj datosti, da je niko mawi od Boga nije mogao dati ~oveku. Nepodra`ivom analizom qudske du{e Dostojevski dolazi do zakqu~ka da je ideja Boga imanentna qudskoj svesti. U najunutra{wijem jezgru svom ~ovekova samosvest je bogosvest. Jer je svest, u su{tini, dar Bo`ji ~oveku. ^ovek ne bi mogao ni biti svestan sebe, da mu to nije dato od Boga. Nemilosrdniji od Kanta analiti~ar uma qudskog, smeliji od Ni~ea analiti~ar voqe qudske, Dostojevski nalazi da je ~ovek svojim psihi~kim ustrojstvom predodre|en da se stalno i intimno, svesno i nesvesno, mu~i problemom Boga. U svakom slu~aju, za Dostojevskog i wegove heroje Bog je muka, i to _ strasna muka i strasno mu~ewe. >>Stra{no je pasti u ruke Boga `ivoga<<. A ~ovek, samim tim {to je ~ovek, pada i mora pasti. Nema sumwe, u ~oveku ima ne~eg {to se stalno otima ka Bogu. To se ne mo`e ni okovati ni potpuno uni{titi. Kada ~e`wa za Bogom ne bi bila sastavni deo qudskog bi}a, bogoborci bi je lako mogli uni{titi u sebi i u celom rodu qudskom. No ~e`wa za Bogom, ideja o Bogu je srce srca qudskog. U tome je muka ~ovekova i wegova veli~ina. Dok definitivno ne re{i problem Boga i dok ta~no ne odredi svoj odnos prema Bogu, ~ovek je ontolo{ki nesposoban da re{i ma koji drugi problem. Na bezbroj na~ina Dostojevski proba da re{i ve~na, >>prokleta pitawa<<. Prometejskim plamenom ovih pitawa on do po`ara raspaquje du{e svojih heroja, i one sagorevaju u wima mu~e}i se jovovski. Bog je za wih ne samo ideja ve} strast, i to strast gorka ili slatka. Za su{i~ave umove Bog mo`e biti anemi~na ideja, ali za Dostojevskove heroje On je psihofizi~ka strast, jer se oni do krvi ili bore s Bogom ili posve}uju Bogu. Za wih Bog nije

biblioteka koja se da pro~itati ili problem koji se da kwi{ki re{iti, ve} je to `ivi @ivot koji se mora do`iveti, stradawe koje se mora otstradati, bol koji se mora preboleti. Psiholo{ka analiza Dostojevskovih heroja potsti~e nas da ih svrstamo u dve grupe. Prvu grupu sa~iwavaju negativni heroji _ >>antiheroji<<. Oni re{avaju ve~ni problem negativno, ili su skloni negativnom re{ewu. Drugu grupu sa~iwavaju pozitivni heroji. Oni isti problem re{avaju pozitivno. Prvi su bezbo`nici i smrtnici, jer za wih ne postoji ni Bog ni besmrtnost. Dakle, smrtan je sav ~ovek bez ostatka. Drugi su pobo`nici i besmrtnici, jer za wih postoji i Bog i besmrtnost du{e. Besmrtnom stranom svoga bi}a ~ovek je otvoren prema ve~nosti i misti~ki sjediwen s wom. Negativni heroji su bogoborci, pozitivni su bogoqupci. I jedni i drugi stvaraju svoju filosofiju i religiju, pravdaju}i ih i brane}i ih iskreno, mu~eni~ki, strasno. Filosofija prvih je filosofija ateizma i religioznog bunta; filosofija drugih je filisofija teizma i religiozne smirenosti. Prvi stvaraju nevi|ene i ne~uvene buntove, za kakve ne zna istorija religioznih buntova. I u starom svetu se buntovalo. Buntovali su Jov i Solomon, buntovao je Prometej. Wihov su bunt nastavili Faust i Volter, Manfred i [eli, Ni~e i Meterlink. Ali svi wihovi buntovi, uzeti skupa, samo su gluvoneme prete~e buntovnika Dostojevskovih. [ibani knutom `ivotnih u`asa, pora`eni jezovitom tragikom svetova, Dostojevskovi antiheroji stvaraju buntove koje bi s ponosom potpisao i sam vrhovni duh zla i uni{tewa. Kada bi on sam predavao filosofiju ateizma i moralizma, ne bi bio stra{niji i buntovniji od Dostojevskovih antiheroja. Osnovac je u ateizmu Faustov Mefistofel kad u~eniku Faustovom dr`i lekcije iz ateizma. Ali bez imalo uvre|enog ponosa mogao bi sam Mefistofel da slu{a lekcije iz ateizma kod >>`utokqunog<< ruskog studenta Ivana Karamazova. U wima bi na{ao svoje najboqe opravdawe, svoju najsavr{eniju _ |avodiceju. Uop{te, sve stare i nove filosofije ateizma, upore|ene sa filosofijom ateizma kod Dostojevskog, nisu drugo do Pleasant Sunday-afternoon literature. U odricawu Boga _ svi su osnovci prema Dostojevskom. U filosofiji Dostojevskovih antiheroja misti~ki u`as `ivota na{ao je svoj najsavr{eniji stil, svoj najadekvatniji izraz. U Ni~ea ima retorike, u wih je nema. Mu~eni u`asnim problemom stradawa, mrvqeni jezivom tajanstveno{}u `ivota, tla~eni besmislenom neophodno{}u prirodnih zakona, oni zaboravqaju sva znawa, preziru sve obzire, gaze sve zakone, i strasno se bacaju pred noge napa}enog ~ove~anstva, klawaju}i se stradawu wegovom. Od u`asa, oni perturbiraju sve zakone i sve vrednosti, prekora~uju sve granice postavqene od qudi, prirode i Boga. U wima se zaista vr{i Umwertung aller Werte. Oni se ne mire sa stradawem. Ono je za wih najve}a negacija Boga. Stradawe je atmosfera na{e tu`ne planete. Zar je mogu}no opravdawe Boga kada postoje besmislena stradawa? Zar iza ovako u`asnog sveta ima Boga? I ako ga ima, zar se mo`e opravdati?

Antiheroji ostaju pri faktu: stradawa je mnogo u svetu, ono je besmisleno i besciqno, ali mu to ne smeta da bude svuda prisutno. Izme|u ~ove~anstva i Boga stoji odvratno ~udovi{te kome je ime stradawe. Antiheroji ne mogu da ga uklone, ne mogu da ga }utke obi|u i zato ne primaju svet koji >>na apsurdima po~iva<<. Za wih je ovaj svet najgori od mogu}ih svetova (razume se, veliko je pitawe, da li su boqi svetovi uop{te mogu}ni). Ako ga prime, oni ga jedino mogu primiti kao kosmolo{ki dokaz egzistencije ne Boga, ve} _ | avola. A istoriju roda qudskog mogu primiti ne kao teodiceju, ve} kao |avodiceju. Besmislena tragika sveta demantuje Boga, afirmi{e | avola; osu|uje prvog, apologira drugog. Zar je mogu}an odgovor koji bi stvarno osmislio tragiku ovoga sveta, opravdao stradawe u svetu, uspokojio bogobora~ke buntovnike i pobio razloge wihovog nemilosrdnog bunta protiv Boga? Da, mogu}an je, _ izjavquje Dostojevski _, mogu}an je samo jedan jedini odgovor. I taj odgovor je >> presvetli lik Bogo~oveka Hrista<<. Bogoborni buntovnici mogu odbaciti sve sisteme, pogaziti sve principe, uni{titi sve zakone; mogu u~ewe Hristovo nazvati la`nim, osu|enim od savremene nauke i ekonomskih teorija. Ali jedno ostaje {to oni nikad ne mogu ni razoriti ni uni{titi. To je >>presvetli lik Bogo~oveka, wegova moralna nedose`nost, wegova ~udesna i ~udotvorna krasota<<. Najte`e je boriti se ne sa u~ewem, ve} sa svetlom i blagom li~no{}u Hristovom. Pobediti wu _ apsolutno je ne mogu}no. >>Galilej~e, ti si pobedio!<< Dostojevski to zna iz svog sopstvenog iskustva, jer se retko ko borio sa Hristom kao on. Zato kao odgovor svojim pobuwenim antiherojima on pru`a ~udesni i ~udotvorni lik Gospoda Hrista, koji posredno i neposredno dela kroz hristolike li~nosti Zosime i Aqo{e, Mi{kina i Makara. Svojom ~arobnom hristolikom pojavom oni smiravaju pobuwene duhove, sti{avaju burne du{e, ukro}uju mete`ne prohteve. Celokupnim svojim `ivotom, svim svojim bi}em, oni svedo~e jedno: ima Boga, ima besmrtnosti. Neka tajanstvena, mila i krotka sila neprekidno zra~i iz hristolikih heroja Dostojevskovih. Oni ne dokazuju Boga logi~ki, ve} pokazuju psihofizi~ki. Diskurzivno i dijalekti~ki ne mo`e se dokazati ni postojawe Boga, ni besmrtnost du{e. Ube|ewe da postoji Bog i besmrtnost du{e jeste plod li~nog, neposrednog iskustva. Ono se sti~e samo opitom aktivne qubavi. Od ja~ine i veli~ine tog opita zavisi i ja~ina i veli~ina ~ovekove ube|enosti u postojawe Boga i besmrtnosti du{e. [to je ~ovek bogatiji ovim iskustvom, bogatiji je i verom u Boga. Do istinskog i realnog bogopoznawa i samopoznawa ~ovek dolazi jedino putem aktivne qubavi. Qube}i Boga i qude, ~ovek realno i eksperimentalno saznaje da je wegova du{a hristolika i besmrtna. Opit aktivne qubavi, kao metod bogopoznawa i samopoznawa, jeste ~udesna blagovest kojom je Bogo~ovek obdario rod qudski. Slu`e}i se ovim metodom, ~ovek najbr`e prona|e i Boga i sebe. A na putevima mr`we lako izgubi i Boga i sebe. Prona|en i primewen

Bogo~ovekom, ovaj metod bogopoznawa i samopoznawa postao je i zauvek ostao metodom pravoslavne gnoseologije. Po svemu, on je nepomirqivo suprotan sholasti~kom metodu mehanizacije `ivotvornih istina Hristovih i protestantskom metodu racionalizacije nadracionalnih istina evan|elskih. Hristoliki heroji Dostojevskoga ~uvaju najve}u dragocenost na{e planete: lik Hristov. I u potrebnim momentima pokazuju ga pokolebanim du{ama u ovom gorkom svetu. On je jedini wihov posrednik izme|u wih i ostalih qudi. Svojom hristolikom du{om oni privla~e sve {to je bo`ansko u du{ama qudskim i pronalaze besmrtno dobro i najve}em gre{niku. Oni primaju svet, ali ne primaju grehe sveta. Oni qube gre{nike, ali ne qube grehe wihove. O~i{}en i osve}en Hristom, ovaj svet je najboqi od svih mogu}ih svetova, ali su qudi u~inili sebe gorima od svih mogu}ih qudi. Hristoliki heroji Dostojevskoga primaju svet iz ruke Bogo~oveka Hrista, koji milostivo i krotko pokriva grehe sveta. Prekrasna li~nost Hristova je jedino {to Dostojevski obo`ava bez rezerve. Za wega ona je oli~ewe svega najuzvi{enijeg, svega najsavr{enijeg, svega naj~ove~nijeg. Mimo we nema istinske blagovesti u ovom tu`nom svetu. Pomenete li ime Hristovo u prisustvu Dostojevskoga, on sav uzdrhti od uzbu|ewa i ushi}ewa. Bjelinski pi{e: >>Kad god samo pomenem ime Hristovo, u Dostojevskog se lice potpuno izmeni kao da ho}e da zapla~e<<. U ovom svetu, koji na paradoksima po~iva, Dostojevski ne mo`e bez Hrista. On svaku svoju misao zavr{ava Wime i svako svoje ose}awe proverava Wime. Gorka tajna sveta jedino u Hristu postaje slatka. Svirepa tajna stradawa postepeno prelaze u tihu, umilnu radost, jedino ako se pronese kroz Hrista i osvetli Wime. To Dostojevski ose}a apostolski sna`no, zato je ispovedni~ki odan i mu~eni~ki veran Hristu. U Bogo~oveku Hristu ima ne~eg nesravweno vi{eg od Istine, Dobrote i Lepote. On je sve to u apsolutnom smislu, pa ~ak i ne{to vi{e od svega toga. U tome je wegova izuzetna ~ar. Sve {to je najboqe u du{i qudskoj Hristos privla~i sebi nekim neodoqivim magnetizmom qubavi. On daje du{i ~ove~ijoj {to joj ne mogu dati ni apsolutna Istina, ni apsolutna Dobrota, ni apsolutna Lepota, uzete posebno u wihovoj metafizi~koj supstancionalnosti ili logi~koj opravdanosti. Pretpostavite paradoksalnu dilemu: treba izabrati izme|u Hrista i Istine. Ja i vi bismo, mo`da, izabrali Istinu a ne Hrista. A Dostojevski? On bi nesumwivo izabrao Hrista, pa makar sva Istina bila protiv wega. Evo wegove ispovesti o tome: >>Pokatkad mi Bog daje trenutke savr{enog mira. U tim trenucima ja qubim i verujem da i mene qube. U tim trenucima ja sam formulisao svoje Vjeruju, u kome je sve jasno i sveto za mene. Ovo je Vjeruju sasvim prosto. Evo wega: ja verujem da nema ni{ta qupkije, dubqe, simpati~nije i savr{enije od Hrista. Sa surevwivom qubavqu govorim sebi: ne samo nema Wemu sli~na, nego i ne mo`e biti. Ja {tavi{e izjavqujem: Kada bi mi neko mogao dokazati da je Hristos van istine, i kada bi zbiqa

istina iskqu~ivala Hrista, ja bih pretpostavio da ostanem sa Hristom, a ne sa istinom<<. Ovo je pavlovsko ispovedawe vere u Bogo~oveka Hrista. Od dana apostola Pavla pa sve do danas nije se ~ula smelija re~ o nezamenqivosti Gospoda Hrista. Jedini koji bi se u ovom pogledu mogao donekle takmi~iti sa Dostojevskim bio bi plameni Tertulijan, sa svojim znamenitim: >> Credo quia absurdum<<. Ovako neustra{ivo ispovedawe vere u Hrista sablazan je za ~ulnike, a bezumqe za racionaliste. Ali, Dostojevski je ba{ time postao u novije doba najve}i ispovednik evan|elske vere i najdarovitiji pretstavnik pravoslavqa i pravoslavne filosofije. Da, pravoslavne filosofije, jer se ona bitno razlikuje od nepravoslavnih filosofija time, {to je za wu prvi i posledwi kriterijum svih istina i svih vrednosti _ presvetla li~nost Bogo~oveka Hrista. Gle, hri{}anstva je u izvesnoj meri bilo i pre Hrista. Neke }ete hri{}anske moralne principe i dogmatske istine na}i u judaizmu, neke u budizmu, neke u konfu~ijanizmu. Ali u wima ne mo`ete na}i ono {to je najglavnije, ono {to je >>jedino na potrebu<<. A to je li~nost Bogo~oveka Hrista. Jer ona svojom ve~nom `ivotvornom silom spasava ~oveka od greha i smrti, preporo|uju}i ga, osve}uju}i ga, obo`uju}i ga, ispuwavaju}i ga svakim bo`anskim savr{enstvom. Bez li~nosti Hristove u~ewe Hristovo nema ni spasonosne sile, ni neprolazne vrednosti. Ono je samo utoliko silno i spasonosno, ukoliko je `iva emanacija wegove bo`anske li~nosti. Evan|eqa, poslanice, sav Novi Zavet, sve dogmatike, sve etike, bez ~udotvorne li~nosti Hristove pretstavqaju sobom ili zanesewa~ku filosofiju, ili romanti~nu poeziju, ili utopisti~ka sawarewa, ili zlonamerne izmi{qotine. Jedino li~nost Hristova, ~udesna u svojim bezbrojnim savr{enstvima, daje ve~nu vrednost i `ivotvornu silu celokupnom u~ewu novozavetnom. Iz we se stalno emanira neka stvarala~ka sila, koja qudima daje mo}i da bo`ansko u~ewe novozavetno pretvore u ~ove~ansku stvarnost. Sve {to treba ~oveku u ovom, i u svima mogu}nim svetovima, Dostojevski je na{ao u li~nosti Bogo~oveka Hrista. U woj on vidi re{ewe svih li~nih i svih socijalnih problema ne samo na{ega doba, ve} i svih vremena do na kraj istorije. Gde je lik Hristov, tamo je za Dostojevskog istinski progres, istinska prosveta, istinska radost, istinski `ivot, istinska mudrost i svako istinsko savr{enstvo. No ako uspitate Dostojevskog: gde se nalazi, gde se ~uva lik Hristov? On vam ne dvoume}i odgovara: u pravoslavqu, samo u pravoslavqu. _ A {ta je s rimokatolicizmom, {ta s protestantizmom? Ah, uzdi{e Dostojevski: rimokatolicizam je unakazio lik Hristov i unaka`enog Hrista propoveda, a protestantizam ga je davno izgubio. Hristolikost pozitivnih heroja Dostojevskovih dolazi otuda {to oni u du{ama svojim ~uvaju ~arobni lik Hristov. Ovaj lik je su{tina wihovih li~nosti. Oni `ive wime, misle wime, ose}aju wime, delaju wime, sve svoje formiraju i normiraju wime, i tako kroz hristodiceju stvaraju pravoslavnu teodiceju. Stoga su oni prvorazredni filosofi pravoslavni. Wihova je filosofija sve eksperimentalna i empiri~na, jer

bogo~ove~ansku istinu Hristovu neprekidno pretvaraju u svoju svakodnevnu stvarnost, u svoj svakodnevni `ivot. U wima Dostojevski do`ivquje najvi{u sintezu `ivota, u kojoj se ve~ne istine i ve~ne radosti grle zagrqajem kome nema kraja. * * * Pada u o~i: i negativni i pozitivni heroji Dostojevskoga su pre svega i vi{e svega neustra{ivi borci za li~nost. Bore}i se za slobodu, za pravdu, za istinu, za besmrtnost, za ve~nost ~ove~ije li~nosti, oni mu~eni~ki tra`e odgonetku te prastare zagonetke ovoga sveta. Strahote `ivota i smrti udaraju na wih i oni mira nemaju u kostima svojim akamoli u mislima svojim. Kroz wih Dostojevski pronosi svoju vihornu du{u i kazuje sebe potresno i strasno. Beskrajnu tajnu svoje neobi~ne li~nosti Dostojevski ovaplo}uje u svojim herojima. Po`arom ve~nih problema on pali wihove savesti, sagoreva wihovu krv, pusto{i wihove du{e. Kroz wih zadaje i re{ava prokleta pitawa, stvaraju}i tako svoju jezivu | avodiceju i sjajnu teodiceju. U svemu tome Dostojevski projavquje nevi|enu genijalnost. I mnogi se sabla`wavaju o wega, jer ne mogu da shvate gde ima vi{e wega samog, da li u wegovim pozitivnim ili u wegovim negativnim herojima. Ali, to i nije ~udnovato, jer se obi~no o najve}e li~nosti sabla`wava najve}i broj qudi. One su zaista kamen spoticawa i sablazni za mnoge. Najboqi primer za to jeste li~nost Hristova. Nema sumwe, Dostojevski je najzagonetnije iks u vrlo komplikovanoj jedna~ini slovenske kulturi. Mnogo je truda ulo`eno da se prona|e prava vrednost toga iks. Pa i na{i nemo}ni napori neka poslu`e tome, ako mogu. Da pi{emo o Dostojevskom, daje nam smelost sam Dostojevski, jer je neizmerno milostiv, iako stra{an veli~inom svojom. Svaki mo`e na}i sebe u wemu. Jer ako ste tu`ni, on svesrdno tuguje va{om tugom. Ako ste o~ajni, on je va{ drug, va{ brat, va{ blizanac, ali i ute{iteq. Ako ste ateist, on i sam pati sa vama, mu~i se va{om mukom, apologira ateizam genijalno, minira vas bogobornim buntom i bezumnim o~ajawem, da se najzad obojica s krikom bacite pred noge blagoga Isusa. Ako ste prestupnik, on vas milostivo prima pod krov svoje mnogonapa}ene du{e, va{u du{u pretvara u svoju, zajedno sa vama preboqeva va{u bolest, postavqa ta~nu dijagnozu va{e bolesti i ozdravquje vas sigurnim lekom, jer je bolnik i vi~an bolestima. Ako vas mu~e >>prokleta pitawa<<, on vas zagrli kao najro|enijeg, provodi sa vama besane no}i i svirepe dane i ne napu{ta vas dok zajedni~ki ne prona|ete pravilno re{ewe. Ako ste veruju}i, on vam umno`i veru do apostolske zaqubqenosti u Hrista. Ako ste optimist ili pesimist, on vas ubedqivo vodi najsavr{enijem optimizmu, pokazuju}i vam da je ~udesna li~nost Bogo~oveka Hrista jedini izvor svesavr{enog optimizma, jer je jedina istinska blagovest u svima svetovima.

Dostojevski se ne mo`e studirati bez muke i suza. Wega mo`e uspe{no prostudirati samo ~ovek koji se iskreno i svesrdno mu~i wegovom glavnom mukom: re{avawem ve~nih problema. Bez toga, wega je dosadno ~itati. Qude, koji ne vole da se bave opasnim problemima, spopada trepet i u`as pri ~itawu Dostojevskog, i oni mu ~esto bacaju u o~i o~ajno pitawe: reci nam, dokle }e{ mu~iti na{e du{e? _ Dok ne re{ite ve~ne probleme, glasi wegov odgovor. Iako u svemu atomski mali, samo u qubavi prema Dostojevskom veliki, mi u ovoj studiji poku{avamo da prona|emo osnovne psihi~ke zakone i glavne stvarala~ke principe koji su stvorili pozitivne i negativne heroje Dostojevskoga. I osposobili ih da dadu rodu qudskome takvu demonsku |avodiceju i takvu heruvimsku teodiceju, kakve svet nije video. Ko je zara`en povr{nim optimizmom mnogih savremenih preporoditeqa i usre}iteqa ~ove~anstva, neka ne ulazi u pakao pravoslavnog Dantea, jer }e u ogwenim ponorima wegove |avodiceje ispariti sav leptirski optimizam i sagoreti svi planovi o preobra`aju sveta i ~oveka na osnovu ~ovekomanijskih principa >>~istog razuma<< i common sense’a<<.

\AVODICEJA Od ~ovekomi{a do ~ovekoboga
NAJO^AJNIJI ME\U O^AJNICIMA
Opasno je i tu`no biti ~ovek. Jer ni jedno bi}e nije toliko potcewivano i precewivano kao ~ovek. To dolazi od nerazmrsive slo`enosti ~ovekova bi}a. U dobru, on ide do Boga; u zlu, on se spu{ta do |avola. Zato je od nekih bogotvoren, a od nekih | avotvoren. Homo homini deus, no isto tako homo homini lupus. I jedno i drugo pokazuje da su u bi}e ~ovekovo utkane raznorodne beskrajnosti i svirepe protivre~nosti. Ko }e ih pomiriti, uskladiti, ukrotiti? ^oveka rastr`u divqe protivre~nosti i neukrotive beskrajnosti. Nije li boqe suziti ~oveka, smawiti mu broj ~ula, postaviti mu granice mislima, uprostiti mu probleme savesti, uko~iti mu slobodu duha? Tada bi bilo lak{e i radosnije biti ~ovek. Ali, i mawe slavno, i mawe interesantno. U tom smeru upu}en je ~ove~anstvu ovaj apel: >>^ovek je ne{to {to treba savladati<<. Uputio ga je stra{ni sinteti~ar zapadne filosofije i nauke, nesre}ni Ni~e.

Ali, Ni~e je u mnogome oklevetan. On ni iz daleka nije samostalan mislilac. Proanalizirate li ga, u wemu }ete na}i i Kanta, i Tomu Akvinskog, i Protagoru, i [openhauera, i Darvina. No wegova je tragedija u tome, {to je izvesne apstraktne i anemi~ne ideje ovih mislilaca pretvorio u svoje strasti i krstio u svojoj krvi. Izvla~e}i smelo krajwe konsekvence iz posledwih rezultata filosofije i nauke, on je zavr{io ludilom. Wegova du{a, burna i vulkanska, nije mogla da u sebi ne do`ivi i na sebi ne oproba neke ubistvene filosofske teorije i smrtonosne nau~ne hipoteze. U svome strasnom srcu on je ven~ao [openhauerov voluntarizam sa Darvinovim selekcionizmom, i iz toga se braka rodio nad~ovek, koji je detiwski naivno prokazao svetu stra{nu tajnu svojih roditeqa. Svojim nad~ovekom, Ni~e nije uprostio problem ~oveka, ve} ga je jo{ vi{e komplikovao. Po svojoj mrtvosti nad~ovek podse}a na robota, a ne na `ivo qudsko bi}e. I daqe problem ~oveka mu~i svakog misaonog ~oveka. I ni`e se pitawe za pitawem: {ta je ~ovek? U ~emu je su{tina ~oveka? Postoji li >>~ist<< ~ovek, u kome nema ni~eg stranog, tu|eg, ne~ove~ijeg? Kakva to zagonetka putuje kroz ~oveka? [ta je ~ove~je u ~oveku? Ko se to skriva u ~oveku i iza ~oveka? Nije li ~ovek privi|ewe, koje je iz gorwih svetova zalutalo na na{u planetu i ne mo`e da se oslobodi? Gde je temeq, gde kraj ~ovekovom bi}u? Na ~emu stoji i radi ~ega postoji ~ovek? A pre svega i iznad svega: ~ime }e se zavr{iti ~ovek? ^ime? ^ime? ^ime? U re{avawu problema ~oveka Dostojevski je nenadma{an i nepodra`qiv. U svima svojim delima on neumorno traga za ~ovekom u ~oveku, za wegovom su{tinom, za wegovom svrhom. On podvgrava ~oveka neslu}enoj psiholo{koj analizi, stavqa ga na stra{ne probe, da bi psiholo{kim i eksperimentalnim putem re{io >>prokleti<<, ve~ni problem ~oveka. Bude li rezultat toga pothvata ube|ewe: ~ovek je smrtan bez ostatka, _ onda i re{ewe drugog ve~nog problema mora glasiti: nema Boga, ako pak nemilosrdna psiholo{ka analiza prona|e u ~oveku besmrtnika, onda re{ewe prvog ve~nog problema glasi: ima besmrtnosti, i re{ewe drugog: ima Boga. U zagonetnoj laboratoriji svoga ogwenog duha genijalni analiti~ar rastavqa ~ovekovo bi}e na sastavne elemente, izdvaja ~ove~je od ne~ove~jeg, zemaqsko od nebeskog, strasno od bestrasnog, gre{no od bezgre{nog, qudsko od bo`anskog. Pri svemu tome on vidovito prati zagonetne prelaze ose}awa u misli i misli u ose}awa, strasti u ideje i ideje u strasti. Na boji{tu ~ove~ijeg srca stalno biju boj sve protivre~nosti neba i zemqe. Dostojevski je usred tog boja. ^udovi{ne zagonetke udaraju na w, strele otrovnih tajni probadaju mu srce i on sav izrawavan zapoma`e: Gospodo, mene mu~e problemi; razre{ite mi ih. Dostojevski je suvi{e dubok i nemiran, da bi ga mogla zadovoqiti i umiriti povr{na re{ewa osnovnih pitawa `ivota. On ne mo`e da se smiri dok ne prona|e one neprolazne temeqe na kojima po~iva svet i qudi u svetu. Zato je tu`no nespokojan i sa bolom pita:

Kako }u da umirim sebe? Gde su mi prvobitni uzroci na koje }u se osloniti; gde su mi temeqi? Odakle da ih nabavim? U samim po~ecima svoje mislila~ke delatnosti Dostojevski predose}a da temeq ~ovekova bi}a nije u stvarima oko ~oveka ve} u samom ~oveku. Pritom intuitivno ose}a da je taj temeq pretrpan i zatrpan masom raznorodnih empiriskih naslaga. Da se do|e do temeqa, treba ukloniti sve naslage. Zato Dostojevski odvodi svog heroja u podzemqe, asketski ga usamquje i posve}uje samoposmatrawu. U podzemqu heroj misli, sav pripada sebi i svome problemu. Ni qudi ni stvari ne rasejavaju wegov um. On iskreno i smelo vr{i svoju du`nost: mu~eni~ki se ve`ba u mi{qewu i uporno tra`i temeq i prvobitni uzrok svoga bi}a. Tra`i ih u misli, u svesti, u saznawu, ali u tome dolazi do gorkog zakqu~ka: Kod mene svaki prvobitni uzrok odmah povla~i za sobom jo{ prvobitniji, i tako u _ beskona~nost. Ovakav zakqu~ak mogao bi biti tragi~an samo za podzemnog heroja. Ali, wegova je muka u tome {to je on do{ao do ube|ewa da je takva ne samo priroda wegovog saznawa li~no, ve} qudskog saznawa uop{te. On se gorko jada: Takva je nesumwivo su{tina svakog saznawa i mi{qewa. Svojom glavnom tajnom qudska misao, qudsko saznawe, otiskuje se u beskona~nost. Mi mi{qu mislimo i saznawem saznajemo, a ne znamo ni su{tinu misli ni su{tinu saznawa. To je ve~na solomonovska muka na{a. >>Sve je muka duhu<<, sve, ali pre svega: sam je duh najve}a muka sebi samom. Postoji neko ontogeneti~ko srodstvo izme|u saznawa i stradawa. Tragaju}i za poreklom saznawa, podzemni heroj nalazi da je stradawe >>jedini uzrok saznawa<<. [tavi{e, on izjavquje: Saznawe je, po mome mi{qewu, najve}a nesre}a za ~oveka. Ali, to nije sve. Podzemni heroj tvrdi: Ja sam ~vrsto ube|en da je svako saznawe bolest. Ne verujete li u to, on se kune tako: Kunem vam se, gospodo, da je saznawe _ bolest, prava pravcata bolest. ^ovek sa poja~anim saznawem sasvim iskreno >>smatra sebe za mi{a, a ne za ~oveka<<. Izgleda, saznawe je dato ~oveku da bi ~ovek osetio svoju tragi~nu nemo} pred svim {to je oko wega, iznad wega i ispod wega. ^ovek ne vre|a sebe kada smatra sebe za mi{a, pa makar bio i >>usilenno soznaju{~aja mi{<<. A {to je najglavnije to je da sam ~ovek smatra sebe za mi{a. U nedoku~noj su{tini qudskog saznawa ima ne~eg u`asnog, ne~eg nepodno{qivog, ne~eg prokletog. To mora osetiti svaki koji se ozbiqno bavi tim problemom. Saznawe treba rasvetliti i objasniti saznawem! Kakav je to potsmeh nad ~ovekom? Ta to je neki demonski circulus vitiosus! Podzemni ~ovek odlu~no ide koritom svoje mra~ne logike: zbog prokletih zakona saznawa ~ovek je _ >>misle}i mi{<<, ~ovek je _ ~ovekomi{. ^oveku je nametnuto saznawe. Saznavati je _ >>prvobitna gadost<<. Ali se nesre}ni ~ovekomi{ nije zaustavio na toj gadosti, ve} je >>uspeo da natrpa oko sebe, u obliku pitawa i sumwi, jo{ toliko drugih gadosti; pod jedno pitawe podveo je toliko nere{enih

pitawa, da se i nehotice stvara oko wega neka kobna popara, neko smrdqivo blato, koje se sastoji iz wegovih sumwi, nemira i, naposletku, iz otpquvaka<<. [ta ostaje nesretnom, ismejanom ~ovekomi{u? Ni{ta, osim da >>s prezrivim osmehom<< {mugne u svoju rupu. Tamo pak, u svome odvratnom i smrdqivom podzemqu, uvre|eni, prebijeni i ismejani mi{ se odmah zadubquje u hladnu, otrovnu, i, {to je najglavnije, ve~itu zlobu. Prvobitni uzrok nije prona|en. Svest, kojom je ~ovek svestan sebe i sveta oko sebe, nije svesna svoga sopstvenog temeqa. U svojoj empiriskoj i logi~koj datosti saznawe nije u stawu da prona|e prvobitni izvor svojih sopstvenih zbivawa i delawa. Ogor~enom ~ovekomi{u ostaje jedno: da udvostru~i svoju snagu, da se probije iza saznawa, da prodre u dubqe ponore ~ove~ijeg bi}a i tamo potra`i su{tinu svoje li~nosti, bez koje je on kao ku}a bez temeqa. Wemu je bezuslovno potrebno da na|e praizvor svoga bi}a. I to po svaku cenu. Jer saznawe, koje ni samo ne zna tajnu svoga sopstvenog postojawa, nije li dovoqan razlog za samoubistvo? Ali, ~ovekomi{u se ne umire. I on se polipski gr~evito hvata za _ razum. Ispituje ga sa svake strane; odmerava mu dubinu, visinu, {irinu; iznalazi mu granice; podvrgava ga nepo{tednoj analizi; ~etrdeset godina istra`uje u wemu pratemeq qudskog bi}a i ne nalazi. Razo~aran, on daje svoj zavr{ni sud o wemu: Razum je, gospodo, dobra stvar. To je neosporno. Ali, razum je ipak samo razum i zadovoqava samo razumne sposobnosti ~ove~je. U li~nosti ~ovekovoj razum sa~iwava >>neki dvadeseti deo<< svekolikih sposobnosti ~ovekovih za `ivot. [ta zna razum? Pita podzemni heroj. Razum zna samo ono {to je uspeo da dozna ({to{ta, mo`da, ne}e nikada ni doznati; to, istina, nije uteha, ali za{to opet da se to ne ka`e?), a ~ove~ija priroda dejstvuje sva u celini, svim onim {to u woj postoji, svesno i nesvesno, i kada la`e, ipak `ivi. Iz ovoga jasno sledi: kao dvadeseti deo ~ovekove li~nosti, kao wen neznatni fragment, razum nije wena prima causa, wena su{tina, wen temeq, stoga mu u ~ovekovom bi}u ni izdaleka ne pripada glavna i centralna uloga. Svojom nemilosrdnom kritikom qudskog razuma ~ovekomi{ je u svom podzemqu stvorio svoj sirovi i zajedqivi bergsonizam i javio se kao neelegantan, ali ipak pravi prete~a elegantnog francuskog bergsonizma. No, najzad se i odisejada ~ovekomi{a zavr{ava uspehom. On je prona{ao prvi uzrok svoga bi}a. To je ne{to i nadrazumno i podrazumno, i natsvesno i potsvesno. To je: slobodna voqa, sopstveno, voqno i samostalno htewe. >>na{e sopstveno, voqno i slobodno htewe, na{a vlastita, pa makar i najapsurdnija }ud, na{a fantazija, ponekad razdra`ena do ludila _ to ba{ i jeste ona propu{tena, najkorisnija korist koja ne ulazi ni u kakvu klasifikaciju, i koja sve sisteme i teorije stalno razbija i {aqe do |avola<<. Od svega, ~ovek je najvi{e ~ovek slobodom. >>^oveku treba _ samo jedno samostalno htewe, pa ma {ta stajala ta samostalnost, i ma ~emu odvela<<.

Upore|ena sa ~ovekovim razumom, sloboda je ne{to bitnije, neposrednije, ogromnije i neodoqivije. U woj se `ivot izra`ava sa svima svojim bezbrojnim paradoksima i jezivim protivre~nostima. ^ovekomi{ filosofira: >>Htewe je ispoqavawe celokupnog `ivota, to jest, celog ~ove~ijeg `ivota, i sa razumom i sa svim oko toga. I ma da `ivot na{, u ovom svom ispoqavawu i ispada ~esto tri~arija, ipak je `ivot, a ne samo izvla~ewe kvadratnog korena<<. Eto, na primer ja, izjavquje ~ovekomi{, ho}u, sasvim prirodno, da `ivim da bih zadovoqio sve svoje `ivotne sposobnosti a ne samo sposobnost razuma, to jest, neki dvadeseti deo celokupnih mojih sposobnosti za `ivot. Za podzemnog heroja htewe je ne{to {to ne podle`e nikakvoj kontroli. Najmawe kontroli razuma. Onakvo kakvo je u svojoj praelementarnoj stihijnosti, htewe mo`e da bude ~oveku >>korisnije od svega {to postoji na zemqi<<. Ponaosob pak, ono mo`e da bude korisnije od svih koristi i u takvom slu~aju kada nam otvoreno nanosi {tetu i protivre~i zdravim zakqu~cima na{ega razuma o koristi. Upitate li podzemnog filosofa, pa otkuda ~ovekovom htewu tolika vrednost, tolika neprikosnovenost, tolika autarkija, _ on vam bez dvoumqewa odgovara: otuda, {to nam >>~uva ono {to je najglavnije i najdragocenije, a to je: na{u li~nost i na{u individualnost<<. ^ovekomi{ je na{ao su{tinu svoga bi}a. To je _ slobodna voqa. Ona je temeq li~nosti; ona _ stvarala~ka i kohezivna sila li~nosti. U woj je prima causa; u woj kriterijum svega ~ove~jeg. ^ovek je voqa. Van voqe nema ~oveka, niti ga mo`e biti. Ali, ~ovek je opkoqen, pa ~ak i obzidan, jednim svetom u kome nemilosrdno vlada neka tiranska neophodnost. Tu kao da nema mesta za slobodno htewe. Na ~oveka sa svih strana nagr}u neki neumitni, a katkad, i qudo`derski zakoni. Uhva}en u neraskidqivu mre`u prirodnih zakona, ~ovek je u ovom svetu surove neophodnosti kao mi{ uhva}en u mi{olovku iz koje nema izlaza. To tragi~no ose}a i uvi}a nesre}ni ~ovekomi{. >>Priroda vas ne pita, s o~ajawem priznaje ~ovekomi{; we se ne ti~u va{e `eqe, ni da li vam se svi|aju weni zakoni ili ne. Vi je morate primiti onakvu kakva je, razume se, i sve wene rezultate. ^ovek je ~ovek voqom. Sve {to smeta voqi, smeta postojawu ~oveka kao specifi~nog bi}a. Priroda i weni zakoni sputavaju, a ponekad i onemogu}avaju, ispoqavawe ~ove~je voqe. Stoga ~ovekomi{ {krgutom zuba protestuje protiv prirodnih zakona. Oni ga bezdu{no vre|aju i ucvequju. >>Prirodni zakoni su me stalno, celog `ivota najvi{e vre|ali<<, ispoveda se on, i dodaje: >>nemogu}no je pra{tati prirodnim zakonima<<. I najburniji protest protiv neosetqivih prirodnih zakona nije u stawu ni da ih uzbudi ni da ih poremeti. To ~ovekomi{a dovodi do besa. I dok `estoko buntuje, on s pomamnim negodovawem i cini~nim ga|ewem tra`i re~ koja bi mogla potpuno izraziti wegov odnos prema prirodnim zakonima. I najzad je pronalazi. Evo we: napleva}! Napleva} na sve prirodne zakone.

Ali, prirodni zakoni sa~iwavaju neprobojni i neuklowiv zid, kobni >>posledwi zid<<. ^ovekomi{ je do{ao do wega i nema mu izlaza. Svojim razvijenim, i razdra`enim, saznawem on o~ajni~ki juri{a na posledwi zid, ali se svaki wegov juri{ zavr{ava neuspehom. >>Zid je dakle zid<<, priznaje izmu~eni ~ovekomi{. Ali, zar na tome stati, na tome ve~no ostati? Ne, borba se mora nastaviti po svaku cenu. I ~ovekomi{ zapoma`e: Gospode Bo`e, a {ta se mene ti~u zakoni prirode, i aritmetika, kad se meni, zbog ~ega bilo, ti zakoni i dva puta ne dopadaju? Naravno, ja takav zid ne}u probiti glavom, ako zaista nemam snage da ga probijem; ali se ni pomiriti ne}u s tim prosto zato {to je preda mnom kameni zid, a meni nedostaje snage. Iz tog posledweg zida neko metafizi~ko ~udovi{te svojim ma| ijskim pogledom op~iwava jadnog ~ovekomi{a kao {to je kasnije op~iwavalo ne mawe jadnog Ni~ea, koji je strasno i neumorno juri{ao na >>letzte Wande<<. Ali, mo`da bi ~ovek i mogao podneti postojawe neprobojnih zidova, samo da mu je saznawe izgra|eno nekako druga~ije. Ovako, ono ose}a bol od toga, bol koji ide do neizdr`qivosti. I {to je najte`e: bol je ne{to {to sa~iwava sastavni deo ~ovekova saznawa. A mi qudi, mi nedovr{eni sisari, ne znamo ni smisao saznawa ni smisao bola. Znamo toliko, da postoje posledwi zidovi i wihova jeziva, nepronicqiva tajna. A oko toga i od toga _ na{ bezmerni bol i beskrajna tuga. Zar samo to? Neprobojnost posledwih zidova toliko poni`ava qudsko saznawe, a besciqnost bola toliko vre|a qudsko ose}awe, da ~ovekomi{u ostaje samo jedno: da prezrivo pqune i na saznawe, i na ose}awe, i na sav sistem prirodnih zakona. I da pritom dovikne svima bi}ima koja imaju u{i da ~uju: O gadosti nad gadostima! To li zna~i: sve razumeti, sve saznavati, sve te nemogu}nosti i kamene zidove; i ne miriti se ni sa jednom od tih nemogu}nosti i kamenih zidova, ako vam je mrsko da se mirite; do}i putem najneizbe`nijih logi~kih kombinacija do najodvratnijih zakqu~aka o ve~itoj temi: da si i zbog kamenog zida odnekud ti sam kriv, premda ti je potpuno jasno da nisi kriv, i usled toga, }utke i nemo}no i {krgu}u}i zubima, sladostrasno zamreti u inerciji, sa pomi{qu: da, kako se pokazuje, nema{ ~ak ni na koga da se quti{, nema predmeta za qutwu, a mo`da ga nikad ne}e ni biti; tu je sve prosto podvala, podmetawe, prevara, jednostavno popara, ne zna se {ta i ne zna se ko. Ali, bez obzira na sve te neizvesnosti i podmetawa, vas ipak boli, i {to je vi{e nepoznatog, sve vas vi{e boli! Svirepa tajna sveta bezumno mu~i ~ovekomi{a, davi mu misao, gu{i ose}awe. I on je van sebe zbog toga. ^ak je gotov da inat proglasi su{tinom svoga bi}a. jezivo je biti ~ovek, jer je stradawe imanentno wegovoj svesti. No nenadma{ni u`as ~ovekov je u tome, {to je sav wegov odnos prema wemu samom i prema svetu uslovqen tragi~nom strukturom wegove samosvesti i samoose}awa. On je sa svih strana zatvoren svojom samosve{}u i svojim samoose}awem. Samo s wima i pomo}u wih on je samostalna individualnost i posebna li~nost. I kada bi hteo, on ih se

ne mo`e osloboditi. Zakqu~an je u wima kao u ve~noj tamnici iz koje nema izlaza. Komi~an po samoj strukturi svoje svesti i svoga ose}awa, ~ovek je komi~an i svojim saznawem i svojim ose}awem sveta. >>Jednom re~ju, ~ovek je komi~no sazdan; u svemu se zakqu~uje neki kalambur<<, ne govori ve} jau~e podzemni filosof. ^ovek je kukavna meta za smrtne uvrede i neizdr`qive potsmehe nekog ili ne~eg nepoznatog. Neko se smeje nad ~ovekom, kiwi ga i davi, ali >>prokleti zakoni<< qudskog saznawa i ose}awa smetaju ~oveku da prona|e krivca, i od svega stvaraju svirepu kob, koja bezumno mu~i ~oveka. I oja|enom ~ovekomi{u ne ostaje ni{ta drugo nego da {to ja~e udara glavom o posledwi zid. >>Rezultat je: sapunski mehur i inercija<<. ^ovekomi{a gu{i inercija. >>Ta direktni, zakonski, neposredni plod saznawa jeste inercija, to jest, svesno sedewe skr{tenih ruku<<. Ovako skepti~ko mi{qewe podzemnog filosofa o prirodi qudskog saznawa potse}a na Pirona, koji svu svoju filosofiju svodi na εποχη, to jest, na uzdr`avawe od ma kakvog suda o ma ~emu. Ali, skepticizam podzemnog filosofa je smeliji i dramati~niji od Pironovog, jer on u o~ajawu nalazi u`ivawe. >>U o~ajawu i bivaju najvatrenija u`ivawa, naro~ito kada si vrlo svestan svog bezizlaznog polo`aja<<. I kao skeptik, podzemni heroj je strasno zaqubqen u misao, ma da ona za wega pretstavqa stra{nu metafizi~ku kob. U tajanstvenoj laboratoriji svoga duha on logi~ne misli prera|uje u strast. A misao=strast je najve}e prokletstvo za ~oveka. Strasno pogru`en u misao, ~ovekomi{ potajno grize, secka, cedi sebe toliko, da najzad gor~inu pretvara u neku sramnu, prokletu slast i u pravu-pravcatu nasladu. Ta naslada dolazi od suvi{e jasnog saznawa o svom uni`ewu, i od ose}awa da se do{lo do posledweg zida i da izlaza nema. A {to je najglavnije, sve se to de{ava po normalnim i osnovnim zakonima poja~anog saznavawa, i po inerciji koja direktno proizilazi iz tih zakona. Dakle, tu se ne mo`e ni{ta uraditi. Od krvavih uvreda i potsmevawa, neizvesno ~ijih, ~ovekomi{ stvara nasladu, koja ponekad ide do najvi{eg sladostra{}a. Sr` te ~udnovate naslade on ne nalazi u hladnom, mrskom poluo~ajawu, u poluveri, u svesnom zakopavawu sebe `ivog, od muke, u podzemqe; ve{ta~ki stvorenoj, pa ipak donekle podozrivoj bezizlaznosti iz svog polo`aja; u svom otrovu nezadovoqenih `eqa koje su prodrle u dubinu; u celoj groznici kolebawa, odluka donesenih za ve~nost, i kroz trenutak opet navrelih kajawa. U svom podzemqu ~ovekomi{ stvara svoju buntovnu filosofiju. Wome se lu`i da izrazi svoju napa}enu du{u i projavi svoju smelu voqu. Da bi sa~uvao samostalnost svoje voqe, on je >>gotov da po| e protiv svih zakona, to jest, protiv razuma, ~asti, mira, blagostawa, _ jednom re~ju, protiv svih divnih i korisnih stvari<<. I sama civilizacija _ potsmeh je ~oveku. Jer >>civilizacija izgra|uje u ~oveku samo mnogostranost ose}awa i . . . apsolutno ni{ta vi{e. A razvitkom te mnogostranosti ~ovek }e do}i mo`da i dotle: da }e

prona}i nasladu i u prolivawu krvi. I toga je bilo! Jeste li primetili, da su najutan~aniji krvoloci bili skoro svi od reda najcivilizovanija gospoda. . . U svakom slu~aju, kroz civilizaciju je ~ovek postao, ako ne vi{e krvo`edan, a ono sigurno gore i odvratnije krvo`edan nego {to je bio ranije<<. Bunt podzemnog filosofa je naro~ito nepo{tedan prema nauci. ^ovek je u opasnosti od nauke, jer ona mehanizira `ivot i podvodi sve zakone pod neophodnosti. Ona u~i da ~ovek u stvari nema ni voqe, ni }udi, i da ih nikad nije ni imao. On je ne{to sli~no klavirskim dirkama ili orguqskim ~epovima. Sem toga, u svetu jo{ postoje i prirodni zakoni, tako da se ono {to ~ovek radi, ne odigrava po wegovoj voqi, nego nekako samo od sebe, po prirodnim zakonima. Zna~i, treba samo otkriti te prirodne zakone, i tada }e ~ovek prestati da bude odgovoran za svoje postupke, i `ivot }e mu postati neobi~no lak. Svi qudski postupci bi}e tada sami od sebe raspore| eni prema tim zakonima, matemati~ki, kao tablice logaritama, do 108.000, i bi}e uneseni u kalendar, ili jo{ boqe, pojavi}e se dobronamerna izdawa u obliku enciklopedijskih leksikona, u kojima } e sve biti ta~no prora~unato i ozna~eno, tako da na svetu ne}e biti ni postupaka ni doga|aja. Tada }e nastati novi ekonomski odnosi, sasvim gotovo izra~unati sa matemati~kom ta~no{}u, tako da }e za tren oka i{~eznuti sva mogu}a pitawa ba{ zbog toga {to }e se na wih dobiti svi mogu}i odgovori. Tada }e biti izgra|en kristalni dvorac. Tada . . . Nu, jednom re~ju, tada }e doleteti ptica Kagan. Razume se, dodaje zajedqivo podzemni filosof, nikako se ne mo`e zagarantovati, da tada ne}e, na primer, biti u`asno dosadno. Jer {ta }e se raditi kad sve bude prora~unato po tablici! Ali zato }e sve biti neobi~no blagorazumno. Ipak, {ta se opet sve ne}e izmisliti iz dosade! I ne}e biti ~udnovato, ako usred tog budu}eg blagorazumija odjednom iskrsne neki xentlmen i grune svima u lice: [ta velite, gospodo, da li da odgurnemo celu tu razumnost nogom u pra{inu, i to stoga, da bi svi ti logaritmi oti{li do |avola, a mi da opet `ivimo po svojoj budalastoj voqi? Nauka malo zna ~oveka; ona je previdela su{tinu wegova bi}a _ voqu, jer >>~ovek uvek i svugde, ma ko on bio, voli da radi onako kako on ho}e, a ne onako kako mu nare|uje razum i korisnost<<. U samoj stvari, ako nekada zaista prona|u formulu svih na{ih htewa i } udi, to jest: od ~ega oni zavise, po kakvim se zakonima de{avaju, kako se {ire, kuda streme u takvom i takvom slu~aju, to jest, prona| u pravu matemati~ku formulu, _ ~ovek }e onda mo`da odmah prestati da ho}e, sigurno }e prestati. I kakva je to slast hteti po tablicama _ ha}e} po tabli~ke? [tavi{e: odmah }e se on iz ~oveka pretvoriti u orguqski ~ep, ili tome sli~no, jer, ~ovek bez htewa, bez voqe i bez namere, {ta i jeste drugo nego ~ep na orguqama. Tako ~ovekomi{ apologira ~oveka i bori se za wegovu nezavisnost i samostalnost. Wemu je najglavnije da ~ovek ostane li~nost, da ne dopusti da ga priroda i nauka obezli~e, mehaniziraju, robotiziraju. Sav posao ~oveka, izjavquje on, stvarno se i sastoji u tome: da ~ovek svakog trenutka dokazuje sebi kako je on ~ovek, a

ne ~ep na orguqama. Ma i svojim le|ima, ali da dokazuje; ma i trogloditstvom, ali da dokazuje. Ako pak upitate podzemnog filosofa: u ~emu se sastoji su{tina voqe, su{tina htewa, kao sto`era li~nosti i osovine individualnosti? On }e vam odgovoriti: ta, |avo bi ga znao u ~emu se sastoji i od ~ega zavisi! Zagonetno{}u svoje su{tine i voqa se otiskuje u neku tamnu beskona~nost. Zato je i ona muka duhu qudskom, muka kojoj jedva ima ravne. * * * Podzemni filosof je zavr{io svoju smelu i nemilosrdnu analizu ~oveka. Obna`io do korena i prakorena wegove osnovne sile i potencije. Prona{ao u voqi su{tinu wegove li~nosti, i podredio joj sve vrednosti i sva merila. U neustra{ivoj borbi za li~nost, on se juna~ki borio protiv svih sila koje obezli~avaju ~oveka, a to su: priroda, razum, saznawe, civilizacija, nauka. Podzemni filosof je antiheroj, s pravom veli sam Dostojevski, jer su u wemu skupqene sve crte antiheroja. U wemu je Dostojevski doveo do kraja ono {to se drugi nisu usudili da dovedu ni do polovine. [to je najnovije, to je, da je Dostojevski doveo u wemu do kraja i samo o~ajawe. Antiheroj je novina u svetskoj literaturi i kao analiti~ar qudskoga duha i kao o~ajnik. Jer niko nikada nije do{ao do apokalipti~ki u`asnijeg zakqu~ka o prirodi qudskog saznawa i svesti uop{te. >>Saznawe je bolest<<, _ to je o~ajawe, od koga nema ve}eg na zemqi. U svom asketskom podzemqu slovenski o~ajnik je do{ao do te formule putem li~no-eksperimentalne analize prirode qudskog saznawa. Me|u o~ajnicima on je najo~ajniji, jer u samom o~ajawu nalazi nasladu koja ide do sladostra{}a. Ni sama religija o~ajawa _ budizam, koja svaku stvar cedi dok iz we ne iscedi sr` o~ajawa, nije sazdala takvog o~ajnika. Wegovo o~ajawe prelazi u delirijum, jer je sa svih strana hermeti~ki zatvoren prokletim prirodnim zakonima, a i kobnim zakonima samog saznawa. Sve mu to iznu|uje ube|ewe i priznawe da je saznawe _ >>najve}a nesre}a za ~oveka<<.

BUNT
1) NEPRIMAWE SVETA Ako i{ta, podzemni antiheroj je tragi~nom ozbiqno{}u nesumwivo pokazao da je problem ~oveka _ prokleti problem. Pristupaju}i ~oveku sa svih strana, on je uvideo da je su{tina ~ovekova bi}a obzidana ~udovi{nim tajnama. Svaka pak tajna, kao plameni ka`iprst, ukazuje na neku beskona~nost u ~oveku ili na neku beskona~nost oko ~oveka. Da bi zagonetka bila {to jezivija, u ~oveku se susre}u dve beskona~nosti: wegova, subjektivna

beskona~nost, koja je uro|ena wegovoj svesti, i beskona~nost spoqweg, transsubjektivnog sveta, koja je imanentna svetu. U saznawu podzemnog filosofa ove su dve beskona~nosti nepomirqive. Mu~e}i ga, one se takmi~e zagonetno{}u. No, on je odlu~no protiv spoqne beskona~nosti koja se do uvredqivosti osiono ispoqava kroz prirodu i wene zakone. A unutra{wa beskona~nost, iako bolno zagonetna, wemu je mila i draga, jer je nosilac ~ove~ije li~nosti. Bore}i se neumorno za ~ove~iju li~nost, on se ustvari bori za wenu beskona~nost, za wenu neprolaznu vrednost, za wenu apsolutnost. Li~nost je ono {to treba da raste, a sve {to je protiv we mora da se smawuje. Priroda ne zna za li~nost i za wene te`we, zato je priroda ne{to {to treba savladati. Ako je to nemogu}no, onda _ priroda je ne{to {to ne treba primiti, ne{to sa ~im se ne treba pomiriti. Posredno i neposredno, problem li~nosti sadr`i u sebi sve vekove~ne probleme. U samoj stvari, problem li~nosti, Boga i sveta, jesu tri aspekta, tri vida jednog istog problema. U problem li~nosti se kao u `i`u sti~u svi problemi, jer je li~nost popri{te svih suprotnosti. ^esto puta, zbog svoje nerazmrsive slo`enosti, li~nost izgleda kao neki tragikomi~an poku{aj, kojim neko nepoznato bi}e `eli da pomiri nepomirqive suprotnosti. Problem li~nosti duboko zaseca u problem sveta, jer je li~nost ~ove~ija svim bi}em svojim uvre`ena u bi}u sveta. Re{ewe jednog problema povla~i za sobom re{ewe drugog. Geneti~ku srodnost i ontolo{ku zavisnost ovih problema Dostojevski nenadma{no prikazuje u svima svojim herojima. Naro~ito u Ivanu Karamazovu koji, u izvesnom smislu, pretstavqa najpotpunije ovaplo}ewe Dostojevskovih mu~ewa oko re{ewa vekove~nih, prokletih problema. Ako je problem ~oveka postavqen ozbiqno, on se po nekoj unutra{woj neophodnosti grana u problem Boga i problem sveta. To nam pokazuje Ivan Karamazov. Da bi {to jasnije izrazio i {to vernije pretstavio su{tinu svoje li~nosti, on izla`e svome bratu Aqo{i svoj stav prema Bogu i svetu. >>Nama je pre svega potrebno da re{imo ve~na pitawa. To je na{a briga<<, izjavquje Ivan Aqo{i. A ta pitawa su: ima li Boga, ima li besmrtnosti? Ali, ~ime }e ~ovek re{iti ova pitawa? Raspola`e li on saznawem koje mo`e re{iti ve~na pitawa? Postoji li u wegovom bi}u sposobnost koja mo`e dati ubedqiv odgovor na ova pitawa? Mo}i postaviti ve~na pitawa a ne mo}i ih re{iti, bila bi kob kojoj nema ravne u svima svetovima. Um qudski postavqa ve~na pitawa, ali, da li ih mo`e re{iti? Ivan ispituje prirodu uma qudskog kao glavnog oru|a saznawa i nalazi da je um qudski sazdan >>samo sa pojmom o trima dimenzijama prostranstva<<. Pritom, evklidovski um qudski je kao atom slaba~ak i maju{an. Ako Bog postoji, i ako je On doista stvorio zemqu, onda je On wu, kao {to nam je potpuno poznato, stvorio po Evklidovoj geometriji. Me|utim, ima geometri~ara i filosofa koji sumwaju da je svet stvoren samo po Evklidovoj geometriji. Oni se

~ak usu|uju ma{tati da se dve paralelne linije, koje se po Evklidu nipo{to ne mogu sastati na zemqi, mo`da i sastaju negde u beskona~nosti. Ja sam, golube moj, izjavquje Ivan Aqo{i, re{io onda ovako: kada ja ni to ne mogu da pojmim, onda otkud Boga da pojmim! Ja smireno priznajem da nemam nikakvih sposobnosti za re{avawe takvih pitawa; ja imam um evklidovski, zemaqski, i stoga _ kako da re{avam o onom {to nije od ovoga sveta? Sve su to pitawa nesvojstvena na{em umu, koji je stvoren sa shvatawem samo triju dimenzija. Zna~i, po samoj prirodi svojoj um qudski je nesposoban za poznawe Boga. On je kao neka hermeti~ki zatvorena monada, nimalo otvorena prema Bogu. Ali, i pored svega toga, neka neodoqiva unutra{wa sila goni Ivana na re{avawe ve~nih pitawa. I on govori Aqo{i: Tako, dakle, ja primam Boga, i ne samo to, nego jo{ i vi{e: primam premudrost wegovu i ciq wegov, koji su nam potpuno nepoznati; verujem u poredak, u smisao `ivota, verujem u ve~nu harmoniju u kojoj kao da }emo se svi mi sliti, verujem u Re~, kojoj te`i sva vasiona i koja sama >>be{e u Boga<< i koja sama je Bog. . . Ali, pretstavi sad sebi: da ja u kona~nom rezultatu ovaj svet Bo`ji ne primam; iako znam da postoji, ipak ga nipo{to ne priznajem. To jest, pazi dobro, to nije da ja Boga ne primam, nego ovaj svet, {to ga je On stvorio, ne primam, niti mogu pristati da ga primim. Odmah da objasnim jo{ boqe: ja sam kao dete ube|en da }e sve muke i patwe pro}i i izgladiti se, da }e cela neprijatna komika qudskih protivre~nosti i{~eznuti kao bedna utvara, kao gnusna izmi{qotina slaba~kog i maju{nog kao atom evklidovskog uma qudskog; da }e, naposletku, u vasionskom finalu, u trenutku ve~ne harmonije, desiti se i pojaviti ne{to toliko dragoceno, da }e ga biti dosta za sva srca, za ubla`ewe svih negodovawa, za iskupqewe svih zlo~instava qudskih, za svu od wih prolivenu krv; da }e toga dragocenoga biti dovoqno da se mognu ne samo oprostiti, nego da se mognu i odobriti sve nepravde i zla koja su se desila qudima, _ ali, neka se ba{ i sve to zbude i pojavi, ja to ne primam, niti ho}u da primim. Neka se ~ak i paralelne linije sastanu, neka ba{ ja sam to do~ekam i vidim: vidim i reknem da su se zbiqa sastale, pa ipak ja to primiti ne}u. Eto, to ti je moja su{tina, Aqo{a, to ti je moja teza. Ivan {iroko i duboko ose}a svet. Kao da mu se srce stopilo sa svima tajnama a du{a usidrila u svima bezdanima. Svuda bezdan do bezdana i beskraj do beskraja. A usred wega slaba~ak i maju{an evklidovski um qudski. Kako da se sna|e me| wima? Svaki ga bezdan pla{i i svaki beskraj u`asava. Primiti svet ovakav kakav je, mo`e samo glupavi naivko. U svetu postoji bol, postoji zlo, postoji smrt. Zar ~ovek mo`e primiti i priznati takav svet? Ivan ga ne prima i ne priznaje sa mnogih razloga. Glavni je: stradawe ~ove~anstva uop{te i stradawe dece napose. Jedno je izvesno: ~ove~anstvo strada u ovom i ovakvom svetu. Ali, nesre}a ba{ i jeste u tome {to stradawa ima, a opravdawa stradawa nema. Ivan ne mo`e da primi svet u kome stradawa ima, a smisla stradawa nema. Da bi smawio razmere svoje

argumentacije, Ivan se zadr`ava samo na stradawu dece. On ~ak i o de~acima ne `eli da govori, jer su oni >>pojeli jabuku<<, poznali dobro i zlo, i postali >>kao bogovi<<. Ali, de~ica nisu ni{ta pojela, i zasad jo{ ni za {to nisu kriva. [to i ona stra{no pate na zemqi, to je, naravno, zbog otaca svojih, {to su ka`weni zbog oceva svojih, koji su >>pojeli jabuku<<. No, to je rasu|ivawe iz drugog sveta, srcu qudskom ovde na zemqi nepojmqivo. Jer je nemogu}no da nevin strada za drugog, i to tako nevin kao {to su deca! Stradawe je dubqe u prirodi qudskoj od uma. Pred jezivom stvarno{}u qudskog stradawa ~ovekov um spopada groznica. A kada su u pitawu stradawa de~ice, onda i ogromni um Ivana Karamazova pada u bunilo. I on kao u bezumqu zbori Aqo{i: Ponekad se govori o >>zverskoj<< surovosti ~oveka; no to je stra{no nepravi~no, i uvreda je za zverove: zver nikada ne mo`e biti tako surov kao ~ovek, tako artisti~ki, tako umetni~ki surov i nemilosrdan. Nema sumwe, Ivan je u pravu. Iza wegovog tvr|ewa stoje bezbrojna svedo~anstva qudske istorije. Ako se ta svedo~anstva svrstaju, ona nam kazuju tu`nu istinu: ~ovek je svesno, racionalno i dobrovoqno nemilosrdan, surov i zao; u tome je wegovo `alosno preimu}stvo nad zverovima. [tavi{e, ~ovek je zaqubqen u zlo. Ta zaqubqenost ide do sladostra{}a. Ni jedan zver ne mo`e sladostrasno u`ivati u odvratnim gadostima i umetni~kim zlo~inima u kojima u`iva ~ovek. Qubav prema zlu, to je ~isto qudska specijalnost na ovoj planeti; zverovi su po prirodi svojoj nesposobni za takvu qubav. Zemqa li~i na pakao zato {to su qudi sladostrasno zaqubqeni u zlo. Ivana mu~e ~iwenice qudskog sladostrasnog u`ivawa u zlo~inu. To sladostrasno u`ivawe vrhuni u mu~ewu nevine de~ice. Evo primera: zavojeva~i Balkana, Turci, sa sladostra{}em mu~e ba{ decu. Jedna majka, izbezumqena od straha, dr`i svoje odoj~e na rukama; oko we hala~u Turci. Prohtelo im se da se {ale: oni miluju detence, smeju se da bi ga nasmejali; to im polazi za rukom, detence se osmehuje. U tom trenutku Tur~in ni{ani na dete pi{toqem na pedaq rastojawa od detiweg lica. Detence radosno gu~e, pru`a ru~ice da uhvati pi{toq i _ umetnik odapiwe obara~ na pi{toqu pravo detetu u lice i razmrskava mu glavu . . . Umetnik sladostrasno u`iva u svome delu. A Ivan? U delirijumu od bola i u`asa on govori: >>Ja mislim, ako |avo ne postoji, a stvorio ga je ~ovek, onda ga je stvorio po svome liku i podobiju<<. Sa ivanovskih razloga Leonardo da Vin~i je doviknuo ~oveku: >>^ove~e, ti si car zverova (re delle bestie), jer je zaista zverstvo tvoje najve}e<<. Ima neke tamne su{tine u ~oveku, te je >>~ovek od prirode despot i voli da bude mu~iteq<<. ^ovek svesno i dragovoqno neguje u sebi qubav prema zlu, usavr{ava je, i najzad kruni{e sladostrasnom i intelektualnom zaqubqeno{}u u zlo. Tako, zlo postaje racionalna potreba ~ovekovog saznawa. Nimalo tu|e ~oveku, zlo se postupno pretvara u sastavni deo ~ovekove svesti.

Mu~enik i mudrac Paskal rekao je bolnu istinu: >>Nikada qudi ne ~ine zla tako mnogo i tako rado kao kad ga ~ine svesno<<. U`ivati u mu~ewu de~ice, to je tragi~na sposobnost koju je ~ovek uspeo da razvije u sebi. U svakom se ~oveku krije zver, tvrdi Ivan, zver qutitosti, zver sladostrasnog raspaqivawa usled kukwave mu~ene `rtve, zver neobuzdano pu{tenog sa lanca, zver u razvratu zadobivenih bolesti. Ivan zasniva svoje tvr|ewe na ~iwenicama, na statisti~kim podacima, na dokazima. Evo jednog od mnogih podataka: malu, petogodi{wu devoj~icu omrzli su otac i majka _ >>vrlo uva`eni qudi, ~inovnici, obrazovani i vaspitani<<. Tu su jadnu devoj~icu ti obrazovani roditeqi mu~ili na sve mogu}e na~ine. Tukli su je, {ibali, udarali nogama, ne znaju}i ni sami za{to _ sve su joj telo pretvorili u modrice; naposletku su do{li do najvi{e prefiwenosti: po zimi, na mrazu, zatvarali su je preko cele no}i u nu`nik; premazivali su joj sve lice wenom pogani i nagonili su je da jede tu pogan, i to ju je mati _ mati nagonila. I ta je mati mogla spavati dok su se no}u ~uli jauci jadnog detenceta, zatvorenog u onom poganom mestu! Razume{, li ti to, pita Aqo{u izmu~eni Ivan, malo stvorewe, koje jo{ ne ume ni da shvati {ta se sa wim radi, u onom odvratnom mestu, u pomr~ini i zimi, bije samo sebe svojom si}u{nom pesnicom u izmu~ene grudi}e, i pla~e krvavim, bezazlenim, krotkim suzicama >>Bogi<<, da ga on odbrani? . . . Razume{ li ti tu besmislicu, prijatequ moj i brate moj, isku{eni~e Bo`ji i smireni _ razume{ li? Za{to je ta besmislica potrebna i stvorena! Ka`u, bez we ~ovek ne bi mogao opstati na ovome svetu, ne bi mogao poznati dobro i zlo. Ali na{ta da se pozna to |avolsko dobro i zlo, kada toliko mnogo staje? Ta ceo svet poznawa ne vredi one suzice detenceta >>Bogi<<! Ja ne govorim o patwama velikih: oni su jabuku pojeli, i |avo neka ih nosi, i slobodno neka ih sve |avo uzme! Ali ovi mali, ovi mali! . . . Mu~im ja tebe, Aqo{ka, dodaje Ivan sa bolom, tebi kao da nije dobro. Ja }u prestati, ako ho}e{. _ Ni{ta ne mari, ho}u i ja da se mu~im, odgovara Aqo{a, a sa wim svi koje mu~i gorki problem stradawa, svi sposobni >>gornija mudrstvovati i gornih iskati<<. Stra{no je biti ~ovek. Nije li stra{nije i od najstra{nijeg: imati maju{no, slaba~ko qudsko saznawe, a biti sa svih strana opkoqen sve nekim beskrajnim problemima? ^oveku su data pet ~ula, ne znamo zbog ~ega ni vi{e ni mawe. Tako hermeti~ki zatvoren u maju{no saznawe i u pet ~ula ~ovek projavquje svoje bi}e na neobi~ne na~ine. A kada problem stradawa udari u slaba~ko qudsko saznawe, onda je ne samo stra{no nego i fatalno biti ~ovek. Nije li to tragi~na privilegija biti ~ovek i svoju ~ove~nost izra`avati kroz mu~ewe drugih i kroz pri~iwavawe stradawa drugima? I za najslepije qudsko saznawe o~igledna je ~iwenica: stradawe je svuda prisutno; sve {to postoji strada; sva je vaseqena potopqena u stradawe; stradawe je neka kobna neophodnost ovog trodimenzionog sveta. Na{a nesre}na planeta pokva{ena je suzama qudskim od kore do centra. Weno ustrojstvo je neshvatqivo.

Qudskom bi}u nedostaje organ poznawa kojim bi bio u stawu da shvati misteriju sveta. Misaon ~ovek, ako je iole iskren, mora se pridru`iti Ivanovom priznawu: Ja priznajem da ni{ta ne mogu da shvatim, za{to je sve tako stvoreno i ude{eno. . . O, po mom umu _ po mom jadnom, zemaqskom, evklidovskom umu, znam samo to: da stradawa ima, da krivaca nema, da sve jedno iz drugog proizilazi neposredno i prosto, da sve te~e i uravnote`ava se; _ ali to je samo evklidovska besmislica; ja to znam, no eto ne mogu pristati da po woj `ivim! [ta imam ja od toga {to krivaca nema, i {to sve neposredno i prosto jedno iz drugog proizilazi, i {to ja to znam? _ Meni treba odmazda, jer }u ina~e uni{titi sebe. I to odmazda ne negde tamo u dalekoj beskona~nosti _ gde bilo, i kad bilo, nego jo{ ovde na zemqi, i da je ja sam vidim! Ja sam verovao, i ho}u sam da vidim; ako u to vreme budem mrtav, onda neka me vaskrsnu iz mrtvih, jer ako se sve bez mene svr{i, to }e za mene biti i suvi{e velika uvreda. Nisam vaqda zato patio, da sobom, zlo~instvima i patwama svojim, nekome na| ubrim zemqi{te za budu}u harmoniju! Ho}u da vidim svojim o~ima kako }e jelen~e le}i pored lava, i kako }e onaj {to je zaklan, ustati i zagrliti se sa onim koji ga je zaklao. Ho}u da budem tu, kada svi najedared doznadu zbog ~ega je sve tako bilo. . . Me|utim, tu su jo{ i ona mu~ena de~ica, i {ta }u s wima tada da ~inim? To je pitawe koje ne mogu da re{im. Po stotiniti put ponavqam: pitawa ima vrlo mnogo, a ja sam naveo samo decu zato, {to je tu kao dan jasno ono {to je meni potrebno da ka`em. ^uj: ako svi moraju patiti, da bi stradawem kupili ve~nu harmoniju, {ta }e onda tu deca? Ka`i mi molim te! Sasvim je nepojmqivo za{to su morala da stradaju i ona, de~ica; za{to da ona svojim patwama kupuju harmoniju? [to li su i ona dospela u materijal, i sobom na|ubrila za nekoga budu}u harmoniju? Solidarnost u grehu me|u qudima, _ to razumem; razumem i solidarnost u odmazdi; ali vaqda ne}emo s de~icom izvoditi solidarnost u grehu! A ako je pravda u tome, da su i ona solidarna sa ocevima svojim u svima zlo~instvima oceva, onda, naravno, ta pravda nije od ovoga sveta, i meni je ona nepojmqiva. Realnost stradawa je neposrednija, dubqa, {ira i beskrajnija od realnosti uma. Po svima svojim glavnim osobinama stradawe je nepojamno za bedni um qudski. I ~ovek sa bolom mora pitati: nije li stradawe neophodnost ne samo vremena i prostora nego i beskona~nosti i ve~nosti? Ukoliko ~ovek ose}a, zna i vidi qudske i zemaqske stvarnosti, ose}a ih, zna ih, vidi ih u kategoriji stradawa. Po samoj prirodi svojoj, stradawe ili onemogu}uje ili iskqu~uje svaku racionalnu harmoniju. Jer je stradawe stvorilo bezbrojne stvarnosti koje se ne mogu uni{titi. Si}u{ni um qudski mora priznati da nije u stawu osmisliti i opravdati stradawe. Kada je tako, onda je nemogu}na neka vi{a harmonija u `ivotu. Pretpostavimo li da je takva harmonija i mogu}na u nekoj dalekoj budu}nosti, {ta }emo onda sa poni`enim i uvre|enim umom qudskim? Mo`e li on oprostiti uvrede koje su mu nanesene neshvatqivo{}u sveta i `ivota? Mo`e li zaboraviti stradawe koje se

uvuklo u same praosnove `ivota i daje pravo ~oveku da protestvuje protiv tako tragi~ne harmonije? Ivan smatra da je takva harmonija mogu}na. Ali to }e biti harmonija koju ne mo`e usvojiti um qudski, jer je stradawe qudsko ostalo neobja{weno, neiskupqeno, neopravdano. No i pored svega toga Ivan ne huli na Boga. On razume kakav }e morati biti potres vasione, kad se sve na nebu i pod zemqom slije u jedan pohvalni glas, i sve {to `ivi i {to je `ivelo usklikne: >>Ti si u pravu, Gospode, jer se otkri{e putevi Tvoji!<< Onda }e, naravno, nastati vrhunac poznawa, i sve }e se objasniti. Ali, u tome i jeste ~vor, vapije Ivan, ja ba{ to ne mogu da primim, ba{ na to ne mogu da pristanem. Dok jo{ imam vremena, `urim da se ogradim, i stoga se od te najvi{e harmonije potpuno odri~em. Ona ne vredi jedne suzice ni samo onog jednog na smrt osu|enog detenceta, {to je tuklo sebe pesnicom u grudi i molilo se u svojoj smrdqivoj jazbini neiskupqenim suzicama svojim >>Bogi<<! Ne vredi, jer su suzice wegove ostale neiskupqene. One moraju biti iskupqene, ina~e ne mo`e biti harmonije. . . Ali ~ime, ~ime }e{ ih iskupiti? Zar je to mogu}no? Vaqda time {to }e se neko osvetiti wihovim mu~iteqima. Ali na{ta meni to {to }e de~ica biti osve}ena? [ta }e meni pakao za mu~iteqe? [ta tu mo`e pakao popraviti, kada su de~ica ve} onako stra{no namu~ena? I kakva je to harmonija, kad je tu i pakao: ja ho}u da oprostim i ho}u da zagrlim, ja uop{te ne}u da se vi{e strada! I ako su patwe de~ije oti{le na popuwavawe one sume patwi koja je bila neophodna da se kupi istina, onda tvrdim unapred, da je ta istina i suvi{e skupo pla}ena, i ona ne vredi te cene! I, najzad, ja ne}u da se mati grli sa mu~iteqem, koji je natutkao pse da rastrgnu wenog sina! Ne sme ona wemu oprostiti! Ako ho}e, neka pra{ta za svoj ra~un _ neka oprosti mu~itequ za svoju materinsku neizmernu patwu; ali mu~ewe svoga rastrgnutog deteta ona nema pravo da oprosti, niti sme oprostiti mu~itequ, pa ba{ da mu ih dete samo oprosti! . . . A kad je tako, kad oni ne smeju oprostiti, gde je onda harmonija? Postoji li u celome svetu bi}e, koje bi moglo i imalo prava oprostiti? Ja ne}u harmoniju! _ iz qubavi prema ~ove~anstvu je ne}u! Boqe onda da ja ostanem sa patwama neosve}enim. Boqe da ja ostanem pri neosve}enoj patwi svojoj, i pri svom neutoqenom negodovawu, pa makar i ne bio u pravu. Suvi{e je skupa ta harmonija! _ ne mo`e na{ xep ni u kom slu~aju da plati toliko za ulaznicu. I stoga se ja `urim da svoju ulaznicu natrag vratim. Ako sam po{ten ~ovek, ja sam i obavezan da je vratim {to pre. To i ~inim. Nije to da Boga ne primam, Aqo{a, ja mu samo ulaznicu naju~tivije vra}am natrag. Mu~eni~ki se trude}i da tajnu `ivota i sveta objasni evklidovskim umom svojim, Ivan je izgubio veru u poredak i harmoniju stvari. Za wega je svet >>prokleti |avolski haos<<, nad kojim se nikakav svetli i sveti duh ne nosi. Na apsurdima po~iva svet, vapije kao u bunilu Ivan. Ja ni{ta ne razumem; sad i ne}u ni{ta da razumem. Ho}u da ostanem pri faktu. Davno sam odlu~io: ni{ta na ovom svetu ne razumevati. Kad ho}u da ma {ta razumem, ja

odmah izneverim fakat, napustim ga; ali sad sam odlu~io da ostanem pri faktu. . . Ja ni{ta ne mogu da razumem, za{to je sve tako stvoreno i ude{eno. Ma s koje strane pristupili svetu, svet je neshvatqiva tajna, jer ~ovek ne poseduje umne sposobnosti kojom bi mogao osvetliti tu tajnu u svima wenim dubinama i visinama i prona}i wen pravi smisao. Tu je glavni uzrok tragike za qudsko saznawe. Tu poreklo svih anatema koje zemqa {aqe nebu. Svi buntovi protiv Boga ni~u iz toga. Iz toga je nikao i Ivanov bunt. Jer svi mu~eni~ki napori qudski, da tragi~nu tajnu sveta utisnu u kategorije evklidovskog uma qudskog, zavr{avaju se buntom. Bunt je logi~na posledica ~ovekove vere u razum, jer razum jedva mo`e {to shvatiti od beskona~ne tajne koja prohodi svetove. Samo naivan ~ovek mo`e verovati da razum qudski mo`e odgonetnuti zagonetku sveta i re{iti problem `ivota. To je kao verovati da komarac mo`e smestiti u svoju utrobu _ Mle~ni put. I najgenijalniji um qudski beskrajno je mali prema beskrajno ogromnoj tajni sveta. Ivan je re~it primer za to. On je nepo{tedno naprezao svoj um da wime re{i jezivi problem sveta. Pri tome je li~nim iskustvom do{ao do grozni~avog saznawa i mu~nog priznawa da je atomski, zemaqski, evklidovski um qudski apsolutno nesposoban da re{i problem sveta. Racionalizam je otac nihilizma. Kada se racionalizam, ma koje boje, razvije do svog zavr{nog stupwa, on se, po prirodi svoje logike, zavr{ava nihilisti~kim buntom i anarhisti~kim neprimawem sveta. >>Vera u kategorije razuma je uzrok nihilizma<<, iskreno tvrdi Ni~e. i kada bi racionalisti, ma koje vrste, imali toliko odva`ne smirenosti, da od Ivana i Ni~ea pozajme iskrenost, oni bi javno priznali da je vera u razum qudski _ najsigurniji put koji kroz razo~arawe vodi u o~ajawe, u bunt, u neprimawe sveta, u nihilizam i anarhizam. * * * Ivanovo neprimawe sveta je zavr{na forma dugo pripremanog bunta. [to je podzemni antiheroj izfilosofirao u malome, Ivan je pro{irio do neslu}enih razmera. Ideja o neprimawu sveta za~iwe se u ~ovekomi{u, uzrasta kroz Raskoqnikova, Svidrigajlova, Ipolita, Stavrogina, Kirilova, Verhovenskog, da najzad potpuno sazri u Ivanu. Sve wih pora`ava o~igledan fakt: gorka tragi~nost i beskona~na u`asnost ovoga sveta. Ali, vrhunac u`asa je u tome, {to oni, ukoliko strasnije i o~ajnije poniru u ~udovi{nu tragi~nost ovoga sveta, utoliko dubqe i neodoqivije ose}aju i saznaju da je gorwi svet samo nastavak ovoga sveta sa svima wegovim u`asima i apsurdima. Pa i sama ve~nost nije ni{ta drugo nego _ tragi~na komika vremenskog i prostornog sveta, prenesena u ve~no trajawe. Kada Svidrigajlov razmi{qa o ve~nosti i svoj aparat poznawa upravqa na wu, ona mu se javqa u naju`asnijem obliku. I on ovako govori Raskoqnikovu: Mi

sve zami{qamo ve~nost kao neku ideju koja se ne mo`e shvatiti, kao ne{to ogromnom ogromno! A za{to ba{ neminovno ogromno? I najedared mesto svega toga, pomislite samo, a ta va{a ve~nost nije ni{ta drugo nego samo jedna mala sobica, ne ve}a od seoskog doma}eg kupatila, po~a|avela, i po svima uglovima pauci, i eto to vam je ve~nost! Neprimawe sveta izvija se neminovno u neprimawe ve~nosti. Jezivi u`as prohodi i vreme i ve~nost. Dostojevskovi antiheroji imaju u sebi neku nesre}nu magnetsku silu kojom privla~e sve {to je tragi~no i u`asno u svetu i ve~nosti. Iz prirode i ve~nosti, kao i iz zakona wihovih, bije neki neuklowivi u`as koji Dostojevskove antiheroje dovodi do ru{ila~kog i samoubila~kog o~ajawa. Izmu~en nemilosrdno{}u i tiranijom prirode i wenih zakona, Ipolit se povla~i u samoubila~ko raspolo`ewe. On to otvoreno priznaje. Wemu priroda li~i na nekakvog ogromnog, neumoqivog i nemu{tog zvera, ili ta~nije, na nekakvu ogromnu ma{inu najmodernije konstrukcije, koja besmisleno, bezose}ajno i potmulo zahvata, smrvquje i guta sve. Iako je priroda nekakvo bezobli~no ~udovi{te, ipak se privi|a Ipolitu u izvesnim oblicima. Ponekad mi se ~inilo, pri~a Ipolit, da vidim tu beskona~nu silu, to potmulo, mra~no i nemo bi}e. Se}am se, neko me je kao poveo za ruku, sa sve}om u ruci, pokazao mi neku ogromnu i odvratnu skorpiju i stao me uveravati da je to ono mra~no, potmulo i svemo}no bi}e, i smejao se mome negodovawu. Pri ovakvoj viziji ~oveku se od u`asa smrzava misao u glavi i ose}awe u srcu; nerastopqiv led opkoqava mu du{u i ~ovek gubi svoje ime. Boqe bi bilo da se zove o~ajnik, a ne ~ovek. Nema smisla, izjavquje Ipolit, ostajati i daqe u `ivotu, kad on uzima na sebe tako ~udne oblike koji vre|aju. To privi|ewe me je unizilo. Ja nisam u stawu da se pot~iwavam sili koja uzima na sebe obli~je skorpije. Izgleda, ~oveku je dato saznawe da bi mogao saznati kako je o~ajno nemo}an i bespomo}an pred besmislenom tiranijom `ivota. Nije li onda saznawe najpodrugqivija privilegija koju ~ovek ima? Obamiru}i od u`asa, Ipolit pribegava pretpostavci da je ni{tavni `ivot, `ivot atoma, prosto potreban zbog popuwavawa nekakve kosmi~ke harmonije, zbog nekakvog plusa i minusa, zbog nekakvog kontrasta, isto onako kao {to su svakodnevno potrebne `rtve `ivota nekoliko miliona bi}a, bez ~ije smrti svet ne mo`e opstati. . . Ali neka! Nastavqa Ipolit. Ja se sla`em s tim da se druga~ije, to jest bez neprekidnog me|usobnog pro`dirawa, svet nikako nije mogao dovesti u red; ja pristajem da se slo`im i sa tim da ja u celom tom ure|ewu ni{ta ne razumem; ali evo {ta ja, zato, pouzdano, nasigurno znam: kad je meni ve} jednom dato da sam svestan da >>ja postojim<<, {ta se mene onda ti~e {to je svet stvoren sa pogre{kama, i {to on druk~ije ne mo`e da opstane? Ko }e meni i za{ta posle toga suditi? Recite {ta ho}ete, ali je sve to nesmisleno i nepravi~no. Me|utim, ja, i pored najboqe svoje `eqe, nikad nisam mogao da zamislim da budu}eg `ivota i Provi|ewa nema. Najta~nije }e od svega biti: da sve to postoji, samo mi ni{ta ne razumemo od tog budu}eg `ivota i

wegovih zakona. Ali kad je ve} tako te{ko i skoro savr{eno nemogu}no da se to razume, zar ja onda da odgovaram {to nisam bio u stawu da shvatim ono {to je neshvatqivo? . . . Ja }u umreti gledaju}i pravo na izvor snage i `ivota, i ne}u po`eleti taj `ivot! Da sam imao vlast ne roditi se, sigurno ne bih pristao da postojim pod tako podrugqivim uslovima. Ali bar imam vlast da svr{im sa `ivotom. Nije velika vlast, pa nije veliki ni bunt! Bunt Dostojevskovih antiheroja je ne{to izuzetno u sferi qudske misli. Buntovno raspolo`ewe se pewe do vrtoglave visine, na kojoj se duh qudski rasipa u divqem u`asu i nemom o~ajawu. Za wih je metafizi~ki u`as posledwa su{tina `ivota i sveta. Zahva}eni ~udovi{nom silom te metafizi~ke svireposti, oni nam s bolom i o~ajawem pri~aju o u`asu `ivota kao {to nam niko nikada nije pri~ao. >>U delima Dostojevskoga, pi{e jedan engleski kriti~ar, ima vi{e u`asa i svireposti nego u svima literaturama svih vremena koja su mu prethodila. Nije to {to je on >>surov talenat<<, kao {to su neki govorili, ve} {to je u wega qudsko saznawe radilo `ivqe nego kod ostalih qudi wegovog doba, {to je na mnogo u`asniji na~in bio `rtva posledwe svireposti stvari<<. Ni vidoviti [ekspir nije dubqe od Dostojevskoga zagledao u posledwu su{tinu `ivota i sveta. U Kraqu Liru i Magbetu potresno je prikazana tragika qudskog bi}a. Pri svemu tome, najgenijalniji tragi~ar nije mogao kao Dostojevski onako mnogostrano i vidovito sagledati, ni onako duboko osetiti, posledwi u`as `ivota, iako ga je ponekad sna`no ose}ao i govorio da je `ivot _ >>pri~a koju idiot pri~a<<. @ivot je bol, `ivot je strah, i ~ovek je nesre}an, govori Kirilov kao probijaju}i neki unutra{wi duhovni led. Sad je sve bol i strah. Sad ~ovek voli `ivot zato {to voli bol i strah. I tako je u~iweno. @ivot se sada daje za bol i strah _ u tome je sva obmana. Za Kirilova je drugi, gorwi svet _ ogroman kamen koji visi nad ~ovekom i mo`e svakog trenutka pasti na wega. Stavroginu je `ivot >>beskrajna serija obmana<<. Kada bi metafizi~ki u`as `ivota bio prostije prirode, ~ovek bi ga mogao shvatiti, ako ne i savladati. Ali on je stvoren iz ko zna koliko vidqivih i nevidqivih sastojaka, od kojih svaki ima po jednu beskona~nost. A svaka beskona~nost po bezbroj zagonetki. Stoga je sav `ivot i sav svet, ukoliko mi vidimo i ose}amo, haoti~na evklidovska besmislica. U svetu ni{ta nije ni malo ni prosto. I u beskona~no malom taji se kvasac beskrajnosti. Beskona~no veliko je isto onoliko zagonetno kao i beskona~no malo. A izme|u toga dvoga _ sve sama zagonetka do zagonetke. >>Sve je na svetu zagonetka<<, objavquje Dostojevski. On je svim bi}em otvoren prema zagonetkama sveta i u`asima `ivota. I oni padaju na wega, te{ki kao vodeni~ni kamen. >>Stra{no mnogo tajni ima! Suvi{e mnogo zagonetaka ugwetavaju na zemqi ~oveka! . . . [irok je ~ovek, suvi{e {irok _ ja bih ga suzio<<.

^oveku, u`em po duhovnim sposobnostima, vaqda bi i u`as `ivota bio u`i, prostiji, sno{qiviji. Ovako, u beskrajnom haosu `ivota, ~ovek, {irok duhom, mu~i se neizmerno, kida i pati, ali ne mo`e da prona|e smisao i opravdawe ovom ~udovi{nom sazdawu {to se svet zove. Sve je zagonetka svemu, a najpre sebi samom. Maju{na re~ca >>za{to<<, veli Dostojevski, ispunila je vasionu od prvog dana postawa sveta, i cela priroda svakoga trenutka dovikuje svome Tvorcu: >>Za{to?<< I evo ve} sedam hiqada godina ne dobija odgovora. Razbijena patwama, zbuwena problemima, zapawena zagonetkama, qudska priroda nema sposobnosti da odgovori na prokleta, vekove~na pitawa. Neka tajanstvena svest nalazi se u woj. Da li samo zato, da bi ~ovek bio svestan u`asne disharmonije sveta. >>Moja svest, _ pi{e Dostojevski u svome Dnevniku, pripisuju}i to rasu|ivawe materijalistu _ , u samoj stvari nije harmonija ve}, naprotiv, disharmonija, jer sam sa wom nesre}an<<. Izgleda, ciq je svemo}nih zakona prirode da {to nemilosrdnije vre|aju i kiwe nesre}nog ~oveka. Jer za{to je data svest ~oveku pre nego {to je on pristao na to? >>U samoj stvari, kakvo je pravo imala priroda da me zbog nekakvih svojih ve~nih zakona proizvede na svet? Ja sam stvoren sa sve{}u, i te sam prirode svestan. Kakvo je pravo imala priroda da me stvori svesnim, bez moga pristanka na to? Ona me je stvorila svesnim, to jest stradaju}im. Ali, ja ne}u stradawe, jer ~ega radi bih pristao na stradawe? Strahotna tragika postojawa uop{te, stvara u ~oveku neizdr`qive misli: A {ta, ako je ~ovek bio spu{ten na zemqu radi neke bestidne probe, da bi se samo videlo, da li }e se takvo bi}e u`iveti u uslove `ivota na zemqi ili ne? Seta te misli je, pre svega, u tome {to ipak nema krivca, {to niko nije vr{io probu, {to nema nikoga koga bi prokleli, i {to se sve desilo prosto po mrtvim zakonima prirode, koji su mi savr{eno neshvatqivi, i na koje moja svest ne mo`e nipo{to pristati. Ergo: po{to na svoja pitawa o sre}i, ja preko svoje svesti dobijam od prirode samo odgovor da mogu biti sre}an jedino u harmoniji celine, koju ne razumem i, o~igledno je za mene, nikada ne}u ni biti u stawu da je razumem; _ po{to mi priroda ne samo ne priznaje pravo da tra`im od we ra~un, nego mi nikako i ne odgovara, i to ne zato {to ne}e, nego zato {to ne mo`e da odgovori; _ po{to sam se uverio da je priroda, da bi mi odgovorila na pitawa, predodredila meni (nesvesno) mene samog, i meni odgovara mojom sve{}u (jer sve to ja sam govorim sebi); _ po{to, najzad, pri takvom stawu stvari, ja uzimam na sebe u jedno isto vreme ulogu islednika i branioca, optu`enika i sudije, i nalazim da je ova komedija od strane prirode potpuno glupa, a sa svoje strane smatram da je poni`avaju}e podnositi ovu komediju, _ to ja, kao nesumwivi islednik i branilac, sudija i optu`enik, zajedno sa sobom osu|ujem na smrt ovu prirodu koja me je tako bezobzirno i drsko stvorila za patwu . . . Ali po{to nisam u stawu da uni{tim prirodu, to }u uni{titi samo sebe, jedino od dosadno nesnosne tiranije, u kojoj nema krivca.

Svest ~ini ~oveka nesre}nim. Ona ga odvaja od sveta, odvodi u samo`ivu usamqenost, dovodi do samoubila~kog o~ajawa, dok ga priroda zatvara sa svih strana i zlo~ina~ki mu~i wegovu slaba~ku svest svojom svirepom tajanstveno{}u. I jadni ~ovek `ivi u prirodi kao u nekoj ogromnoj i odvratnoj lobawi mrtva~koj. >>O, prirodo! Vapije Dostojevski. Qudi su na zemqi sami _ u tome je nesre}a!. . . Ka`u, sunce daje `ivot vasioni. Rodi se sunce _ pogledajte ga, zar ono nije mrtvac? Sve je mrtvo, i svuda su mrtvaci. Jedino su qudi usamqeni, a oko wih je tajac _ to vam je zemqa! Ba~en u >>|avolski haos<<, u ~equsti ~udovi{ta ~ije je telo prostor a du{a vreme, nesre}ni ~ovek protestvuje svojim atomskim umom, buntovno odbija da primi ovako stvoren i ovako ure|en svet, prokliwe sve i sva, i uporno ostaje pri svome prokletstvu, jer je ono >>wegova privilegija koja ga najvi{e i odlikuje od drugih `ivotiwa<<. ^ovek prokliwe, i tako se odu`uje onome koji ga je stvorio prokletim. >>Mi smo prokleti; `ivot qudski je proklet uop{te<<, stoga >>~ove~e, budi smeliji i budi gord! Nisi ti kriv!

BUNT
2) NEPRIMAWE HRISTA Ukoliko um qudski mo`e pristupiti svetu i zaroniti u wegovu svirepu tajnu, mora priznati da je ovaj svet ne{to {to qudska logika ne mo`e primiti i qudsko saznawe opravdati. Ali u ovom mra~nom i prokletom svetu postoji kao sastavni deo sveta Bi}e koje um qudski ili mora dobrovoqno primiti ili poludeti. To Bi}e je duboko i {iroko u{lo u sudbinu ovoga sveta, te ovaj svet sa Wim i stoji i pada. To neobi~no Bi}e jeste Hristos. Po svojoj neodoqivoj istorijskoj stvarnosti On sav pripada ovome svetu, ali po svojoj beskrajnoj dobroti i neizmernoj qubavi On kao da nije od ovoga sveta. [ta }emo sa Wim? Kuda }emo Ga denuti? Na{ um ga ne mo`e ni obi}i, ni prevideti, ni pore}i, a da se ne odre~e sebe i na~ela po kojima dela. Hristovo prisustvo u svetu veoma komplikuje problem sveta. Ako se iskreno i nepristrasno prstupi problemu sveta, on se ne mo`e re{iti potpuno i zavr{no, ako se u isto vreme ne re{i i problem Hrista. To `ivo ose}aju Dostojevskovi antiheroji. Wihova burna du{a nalazi da problem sveta nije re{en neprimawem sveta. Veoma probu|eni tragikom sveta, oni ne mogu prevideti Hristovu prisnu i o~iglednu vezu sa ovim svetom. Zato i pristupaju problemu Hrista svesno, smelo i iskreno. Vele: Hristos je Logos sveta, Logika sveta, Razum sveta, Smisao `ivota i Opravdawe `ivota. Ali, evklidovski um qudski tvrdi: svet je algosno, alogi~no i bezumno ~udovi{te, a `ivot je neopravdiva besmislica, u`as i haos. Razdiran apsurdno{}u ovoga sveta, ~ovek se gr~i i pita: je li mogu}no da negde postoji bi}e koje bi moglo pred qudskim saznawem opravdati postojawe ovoga sveta, zagladiti sva zla sveta i iskupiti sva stradawa sveta? Ka`u: Hristos i jeste to bi}e. Ali, ovo tvr|ewe ne spre~ava u duhu qudskom pojavu

ovakvog pitawa: je li mogu}no zagladiti sva zla i biti iskupiteq ovakvog sveta koji svojim ustrojstvom iskqu~uje svaku mogu}nost iskupqewa? No, ako se i ta mogu}nost dopusti, onda nastaje pitawe: mo`e li maju{ni, evklidovski um qudski priznati i primiti Hrista kao Logos, Logiku i Razum sveta, i kao Smisao i Opravdawe `ivota, kada wegova li~nost i wegov plan spasewa sveta ne mogu da se smeste u uske kategorije uma qudskog? Ivan Karamazov postavqa problem Hrista {iroko i opasno, {ire i opasnije nego ma ko od qudi. Hrista i wegov plan spasewa sveta on podvrgava kritici, za kakvu qudi znali nisu. Sva takozvana Visoka kritika, svi Drevsi i [trausi, Renani i Baueri, sve su to pastirske naivnosti prema strahotnoj kritici Hrista koju vr{i Ivan Karamazov. On ima sna`no ose}awe i jasno saznawe za bogo~ove~ansku istori~nost Hrista. On u Hristu vidi Bogo~oveka. Veran ~iwenicama, on ne mo`e a da Hrista ne smatra za Tvorca sveta i za Spasiteqa sveta. Od tih ~iwenica on polazi kao od ne~eg najpozitivnijeg u istoriji na{e planete. Ukopan u wih svim svojim bi}em, on nepo{tedno kritikuje Hrista _ Spasiteqa sveta, podvrgavaju}i nemilosrdnoj kritici Hrista _ Tvorca sveta. Da bi kritika bila intimnija, iskrenija i realisti~nija, Ivan joj daje karakter poeme. Poema nosi naslov: Veliki inkvizitor. U Ivanovoj poemi glavne su li~nosti: Hristos i Veliki Inkvizitor. Realizam li~nosti Hristove nosi svu neiskazanu dra` wegove evan| elske uzvi{enosti i bogo~ove~anske savr{enosti, dok realizam Velikog inkvizitora zra~i te{kom tragikom ~ovekovog bi}a, bi}a ~ija kritika odi{e logikom kosmi~kog zla i tugom zemaqskog o~aja. Susret ovih li~nosti pretstavqa najdramati~niju stranu poeme. Vrlo je zna~ajno, i verno evan|elskoj istoriosofiji, da Hristos u poemi ne govori ni{ta, nego se samo javqa i prolazi. Radwa se zbiva u [paniji, u gradu Seviqi, u najstra{nije vreme inkvizicije, kada su, u slavu Bo`iju, svaki dan gorele loma~e i kad su u velikolepnim autodafeima spaqivali jeretike. I Hristos za`ele da na jedan trenutak poseti decu svoju, i to ba{ onde gde su u taj mah spaqivali jeretike. I po neizmernom milosr|u svom, On dolazi jo{ jedared me|u qude u onom istom ~ove~anskom liku u kom je i{ao trideset i tri godine me|u qudima. Silazi na vrele ulice Seviqe, u kojoj je koliko sino}, u >>velikolepnom autodafeu<<, u prisustvu kraqa, dvora, vitezova, kardinala i divnih dvorskih dama, pred mnogobrojnim stanovni{tvom cele Seviqe _ kardinal, veliki inkvizitor, spalio skoro ~itavu stotinu jeretika ad majorem gloriam Dei _ u veliku slavu Bo`iju. On se pojavio tiho, neprimetno no _ za ~udo! Svi Ga odmah raspoznaju. Narod s neodoqivom silom leti k Wemu, okru`ava Ga, kupi se oko Wega gomilama, sleduje Mu. On }utke prolazi izme|u wih sa tihim osmehom beskrajnog sa`aqewa. Sunce qubavi gori u Wegovom srcu, zraci Svetlosti, Prosve}enosti i Sile biju Mu iz o~iju, i, izlivaju}i se na qude, potresaju wihova srca qubavqu koja se na sve odaziva. On prostire prema wima ruke, blagosiqa ih, i od dodira sa Wim, ~ak samo haqinama wegovim, izlazi lekovita sila. . .

U jedan mah, iz gomile kli~e jedan starac, slep jo{ od detiwstva: >>Gospode, isceli me, da Te i ja vidim!<< _ I gle, kao neka quska spade sa o~iju wegovih, i slepi Ga ugleda. Narod pla~e i qubi zemqu po kojoj On ide. Deca bacaju pred Wega cve}e, pevaju i uzvikuju Mu: >>Osana!<< >>To je On, to je ba{ On!<< _ ponavqaju svi; _ >>to mora biti On, to nije niko drugi nego On<<. . . On zastade na paperti Seviqske saborne crkve, ba{ u trenutku kad u hram sa pla~em unose de~iji otvoreni beli mrtva~ki kov~e`i}; u wemu le`i sedmogodi{wa devoj~ica, jedinica }erka nekog znanog gra|anina. Mrtvo dete, sve u cve}u. >>On }e vaskrsnuti tvoje dete<<, dovikuju iz gomile uplakanoj materi. Pater saborne crkve, koji je i{ao u sretawe kov~egu, gleda u nedoumici i mr{ti obrve. Ali gle, razle`e se vapaj matere umrlog deteta. Ona se baci k Wegovim nogama, pru`i prema Wemu ruke i zavapi: >>Ako si to Ti, vaskrsni dete moje!<<. . . Sprovod zastaje, kov~e`i} spu{taju na papertu kod nogu wegovih. On gleda sa sa`aqewem, a usta wegova jo{ jedared izgovaraju tiho: >>Talita kumi<< _ >>i usta devojka<<. Devoj~ica se di`e u kov~egu, seda, gleda sme{e}i se zadivqenim otvorenim o~icama, oko sebe. U rukama wenim je kita belih ru`a s kojima je le`ala u kov~egu. U narodu zbuwenost, uzvici, ridawa; i gle, ba{ u tom trenutku, najedared, prolazi pored saborne crkve preko trga sam kardinal, veliki inkvizitor. To je jedan skoro devedesetogodi{wi starac, visok i prav, sa isu{enim licem, sa upalim o~ima, ali iz kojih jo{ sija `ar, kao ogwena iskrica. O, nije sad u velikolepnim kardinalskim haqinama svojim u kojima je blistao ju~e pred narodom, kada spaqivahu neprijateqe Rimske vere, _ ne, u ovaj mah on je samo u svojoj staroj, gruboj mona{koj rasi. Za wim, na izvesnom rastojawu, sleduju mrgodni pomo}nici i sluge wegove, i >>sveta<< stra`a. On se zaustavqa pred gomilom naroda i posmatra iz daqine. Sve je video; video kako su spustili kov~eg kod nogu Wegovih, video je kako je vaskrsla devoj~ica; i lice se wegovo namrgodilo i natu{tilo. Mr{ti sede guste obrve svoje, a pogled mu seva zloslutnim ogwem. Pru`a prst, zapoveda stra`arima da Ga uhvate. I gle, takva je wegova sila, i toliko je ve} nau~en taj pokorni i trepetno poslu{ni narod, da se gomila sveta onoga ~asa sklawa ispred stra`ara, a ovi, posred grobovskog }utawa koje najedared nastupi, me}u ruke na Wega, hvataju Ga i odvode Ga. Gomila, u trenutku, sva kao jedan ~ovek, sagiba se glavom do zemqe pred starcem _ inkvizitorom; ovaj }utke blagosiqa narod i prolazi daqe. Stra`a dovodi Zarobqenika u tesnu i mra~nu tamnicu sa svodovima, u starodrevnoj zgradi Svetoga Sudili{ta, i zatvara Ga u wu. Prolazi dan, nastaje tamna, vrela i mrtva Seviqska no}. Vazduh >>na lovor i na limun miri{e<<. Posred dubokog mraka najedared se otvaraju gvozdena tamni~ka vrata, i starac, veliki inkvizitor, sa svetiqkom u ruci ulazi u tamnicu. On je sam, vrata se za wim odmah zatvaraju. Zastaje na ulazu, i dugo se, ~itav minut ili dva, zagleda u lice Wegovo. Najzad tiho pri|e, metnu svetilnik na sto i re~e Mu:

>>Jesi li to Ti? Jesi li Ti? _ Ali, ne dobiv{i odgovora, brzo dodaje: >>Ne odgovaraj, }uti! A i {ta bi Ti mogao kazati? I suvi{e dobro znam {ta }e{ Ti kazati. No Ti nema{ ni prava da {to dodaje{ onome {to si ve} kazao pre. [to si sad do{ao, da nam smeta{? Jer Ti si do{ao da nam smeta{, to i sam zna{. A zna{ li {ta }e biti sutra? Ja ne znam ko si Ti, niti ho}u da znam: da li si to ba{ Ti, ili samo slika Wegova; ali ja }u Te ve} sutra osuditi i spaliti na loma~i kao najgoreg jeretika; a ovaj isti narod koji je danas qubio Tvoje noge, ve} sutra }e, samo na jedan znak moje ruke, poleteti da zgr}e `eravicu oko Tvoje loma~e. Niko nikada nije tako smelo govorio Hristu kao Ivanov veliki inkvizitor. Po sholasti~koj logici i kazuisti~koj etici velikog inkvizitora, za stvarno evan|elskog Hrista nema vi{e mesta na ovoj planeti. Sve {to On zaslu`uje jeste smrt na loma~i. Ideolog i apologet inkvizicije, veliki inkvizitor ustvari vr{i stra{ni sud nad Hristom. Ako bi rod qudski, iz ma kojih razloga, ikada za`eleo da izmisli stra{ni sud za Hrista, mogao bi, mirne du{e, uzeti Ivanovog velikog inkvizitora kao svog nezamenqivog eksponenta. Jer on, stra{nije no iko, nemilosrdnije no iko, logi~nije no iko, osu|uje Hrista i wegov plan spasewa sveta. U svetu koji na apsurdima po~iva ne mo`e se ostvariti Hristov idealni plan o spasewu sveta. To bi mogao biti prvi tezis inkvizitorove kritike Hrista i wegovog plana o spasewu sveta. A drugi bi bio kao i prvi. I mogao bi glasiti: qudska priroda je daleko ni`a, prqavija, nesavr{enija, no {to je mislio sawalica Hristos predla`u}i svoj fantasti~ni plan za spasewe ~oveka. Istupaju}i sa tako zanesewa~kim planom o spasewu sveta, Hristos se pokazao >>najgori jeretik<< u odnosu prema qudskoj prirodi, jeretik koga treba neizostavno spaliti. Po mi{qewu velikog inkvizitora, Hristos je izneo svoj idealisti~ki plan o spasewu sveta u odgovorima koje je dao Ku{a~u u pustiwi. A u svojim pitawima Ku{a~ je izlo`io svoje shvatawe sveta i wegovih problema. Tri Ku{a~eva pitawa pretstavqaju najve}e gromovsko ~udo koje se desilo na zemqi, jer izra`avaju svu istoriju roda qudskog. U wima se susre}u sve nerazre{ive istorijske protivre~nosti qudske prirode; wima se ni{ta ne mo`e dodati ni oduzeti. Nema sumwe, i Ku{a~ i Ku{ani izra`avaju svoje filosofije o svetu i svoje planove o ure|ewu sveta; prvi kroz pitawa, drugi kroz svoje odgovore. U svoja tri pitawa Ku{a~ je genijalno izrazio sebe, otkrio svoju su{tinu, kazao svoju biografiju, definisao svoje bi}e. Da bi sablaznio Ku{anog, on je sabrao sva zla, mobilisao sve tamne sile, i javio se kao duh pametni i stra{ni, kao oli~ewe kosmi~kog zla. On je ku{ao Hrista svakim isku{ewem, i time otkrio plan i metod svoga rada u svetu. Jer sva isku{ewa pomo}u kojih Ku{a~ ku{a qude svih vremena, nisu ni{ta drugo nego podrobno razra|ena tri isku{ewa pomo}u kojih je on ku{ao Hrista u pustiwi. Kada bi mogu}no bilo pomisliti, veli inkvizitor Hristu, samo za probu i kao primer, da su ta tri pitawa stra{noga duha bez traga

izgubqena u kwigama, i da ih treba nanovo vaspostaviti, nanovo izmisliti i sa~initi, da se opet unesu u svete kwige, pa zbog toga skupiti sve mudrace zemaqske _ upravqa~e, prvosve{tenike, nau~nike, filosofe, pesnike, i dati im zadatak: smislite, stvorite tri pitawa, ali takva koja ne samo da bi odgovarala veli~ini doga|aja, nego bi osim toga, u tri re~i, samo u tri re~enice ~ove~anske, izra`avala svu budu}u istoriju sveta i ~ove~anstva _ misli{ li Ti da bi sva premudrost zemaqska, kad bi se na jedno mesto skupila, mogla izmisliti ma {ta sli~no po sili i dubini onim trima pitawima, koja Ti je tada dao jaki i pravedni duh u pustiwi. Ve} samo po tim pitawima, po samoj ~udnovatosti wihove pojave, mogao si razumeti da ima{ posla ne sa teku}im, obi~nim ~ove~anskim umom, nego sa vekove~nim i apsolutnim. Jer u ta tri pitawa, kao da je skupqena u jednu celinu, i pretskazana, sva potowa istorija ~ove~anstva; u wima kao da su javqena tri obli~ja u kojima }e se sastaviti sve nerazre{ive istorijske protivre~nosti ~ove~anske prirode na celoj zemqi. Tada se to jo{ nije moglo tako videti, nije bilo tako jasno, jer je budu}nost bila nepoznata, ali sad, kad je pro{lo petnaest vekova, mi vidimo da je u ta tri pitawa sve u tolikoj meri pogo|eno i pretskazano, i tako se pokazalo kao istinito, da se pitawima vi{e ne mo`e dodati niti {to od wih oduzeti. Veliki inkvizitor je nesumwivo u pravu kada isti~e izuzetnu va`nost Hristovog ku{awa u pustiwi. On ve{to upore|uje obadva plana o spasewu sveta: i plan Ku{a~a i plan Ku{anog; ispituje wihovu ostvarqivost u ovakvom svetu, meri wihovu korisnost po qude, i dolazi do pora`avaju}eg zakqu~ka: da bi samo saveti velikog i stra{nog duha mogli koliko toliko, u nekom sno{qivom poretku, obezbediti slaba~ke buntovnike, qude, ta >>nedovr{ena stvorewa, koja su stvorena tek kao na probu, i za potsmeh<<. Veliki inkvizitor okrivquje Hrista {to je odbacio savete >>pametnog i stra{nog duha<<. Na taj na~in, govori on Hristu, Ti si sam polo`io temeq za razorewe Svog ro|enog carstva, i ne krivi za to nikoga vi{e. Me|utim, Tebi je bilo nu|eno ne{to mnogo vi{e i boqe; zar ne? Postoje tri sile, jedine tri sile na zemqi koje mogu zanavek pobediti i zarobiti savest tih nemo}nih buntovnika, i to radi sre}e wihove. Te su sile: ~udo, tajna, autoritet. Ti si odbacio i jedno i drugo i tre}e, i sam si dao primer za to. U kritikovawu Hrista dijalektika velikog inkvizitora je zavodni~ki neodoqiva. U ime ~oveka inkvizitor se buni protiv Bogo~oveka. To je glavni motiv wegovog neprimawa Hrista. Qubav prema ~oveku nagoni inkvizitora da odbaci Bogo~oveka. Inkvizitor staje uz Ku{a~a, a ustaje protiv Ku{anog. Jer kroz prvi svoj savet Ku{a~ predla`e Hristu da kamewe pretvori u hlebove, to jest da najpre re{i ekonomsko pitawe, pa onda da krene me|u qude sa propove|u Evan|eqa. Hristos odlu~no odbija ovaj savet, naglasiv{i da ~ovek ne `ivi samo o hlebu nego i o svakoj re~i koja izlazi iz usta Bo`ijih. Ko ima pravo: Hristos ili Ku{a~? Ku{a~, odgovara veliki inkvizitor. Jer on nudi ~oveku, tom slaba~kom i buntovnom

stvorewu, ono {to odgovara potrebama wegove prirode. A Hristos? _ Suvi{e idealizira ~oveka. On ne `eli da poslu{nost i qubav qudi prema Wemu kupi hlebom, ve} predostavqa wihovoj slobodi da se sami opredequju za ve~ne vrednosti koje im On nudi. Kroz prvi savet Ku{a~ kao da govori Hristu: Ti ho}e{ da ide{ u svet, i ide{ golih {aka, sa nekakvim zavetom slobode, koji qudi, u svojoj prostoti i u svojoj uro|enoj tuposti, ne mogu shvatiti, i kojega se oni boje i stra{e _ jer ni{ta i nikada nije bilo za ~oveka i ~ove~ansko dru{tvo nesnosnije od slobode! A vidi{ li ovo kamewe u ovoj goloj i vreloj pustiwi? Pretvori ga u hlebove, i za tobom }e potr~ati ~ove~anstvo kao stado, blagodarno i poslu{no, premda ve~no u strahu da }e{ povu}i ruku svoju od wih i da }e im nestati Tvojih hlebova. Ali Ti ne htede li{iti ~oveka slobode i odbio si predlog, jer kakva bi to bila sloboda _ presudio si Ti, _ kad bi poslu{nost bila kupqena hlebovima? Ti si odgovorio da ~ovek ne `ivi samo od hleba. Ali zna{ li Ti da }e se ba{ u ime tog istog hleba zemaqskog di}i na Tebe duh zemaqski, i sudari}e se s Tobom, i pobedi}e Te, i svi }e po}i za wim, kli~u}i: >>Ko je sli~an ovome zveru? On nam dade ogaw s neba!<<. Inkvizitor su`ava dimenzije ~ovekova bi}a, a samim tim i potrebe wegove prirode. ^ovek, ~ije bi}e te`i telom, mu~i se slobodom savesti koju mu je Tvorac umetnuo u du{u. Sve muke ~ovekove dolaze od slobode, jer ~ovek ne ume da se sna|e s wom u ovom zagonetnom i prokletom svetu. Nije li boqe svesti ~oveka na telo, i sve wegove potrebe na potrebe telesne! Tako bi se lak{e moglo biti ~ovek. Parali{e li se savest u ~oveku, i sloboda wegovog opredeqivawa, onda za wega ne}e postojati ni dobro ni zlo, ni greh ni zlo~in. Takvom ~oveku bi}e lako biti ~ovek u ovom tragi~nom svetu. Ponesen tom mukom, inkvizitor govori Hristu: zna{ li Ti, pro}i } e vekovi, i ~ove~anstvo }e proglasiti ustima svoje premudrosti i nauke: da zlo~ina nema, pa prema tome ni greha nema, nego ima samo _ gladnih. >>Nahrani, pa tada mo`e{ zahtevati od qudi vrlinu i ~estitost!<< _ eto {ta }e biti zapisano na zastavi koja }e se podi}i protiv Tebe, i kojom }e se razru{iti hram Tvoj. Na mestu hrama Tvoga podi}i se nova zgrada, podi}i }e se nanovo stra{na Vabilonska kula; i premda se ni ona ne}e dovr{iti, kao ni nekada{wa, ali Ti bi ipak mogao izbe}i tu novu kulu, i za hiqadu godina smawiti patwe qudske; _ jer oni }e i tako do}i k nama, po{to se najpre hiqadu godina napate i namu~e sa svojom kulom! Oni }e nas tada opet prona}i pod zemqom, u katakombama, gde se skrivamo, (jer } emo nanovo biti goweni i mu~eni), na}i }e nas i zavapi}e: >>Nahranite nas, jer oni {to nam obe}a{e ogaw s neba, ne dado{e nam ga<<. I tada }emo mi dozidati wihovu kulu, jer }e je dozidati onaj, ko wih nahrani, a nahrani}emo ih mi u Tvoje ime, a slaga}emo ih da je u Tvoje ime. . . O, nikada, nikada oni ne}e sebe bez nas nahraniti! Nikakva im nauka ne}e dati hleba, dogod budu ostajali slobodni; nego }e se svr{iti time {to }e doneti svoju slobodu pred na{e noge, pa }e nam kazati: >>Nahranite nas, pa makar nas i zarobili!<< Razume}e najzad i sami, da se ne da ni zamisliti: da

slobode i hleba bude dovoqno za sve u isto vreme, jer nikada, nikada oni ne}e biti kadri pravi~no me|u sobom podeliti ono {to imaju! A uveri}e se i o tom: da ne mogu nikad ni biti slobodni, zato {to su slaba~ki, poro~ni, ni{tavni i buntovni. Sloboda je najzagonetniji i najstra{niji dar ~oveku od Tvorca. Da upotrebi, ali ne i zloupotrebi, slobodu svoje savesti, eto to je najprokletija muka ~ovekova `ivota na zemqi. Hristos je slobodu stavio iznad svega, jer sloboda ~ini ~oveka ~ovekom. Zato je On u ime slobode odbacio prvi Ku{a~ev predlog. Me|utim, po mi{qewu velikog inkvizitora, u tom se predlogu sadr`ala velika tajna ovoga sveta. Da je Hristos pristao i primio >>hlebove<<, On bi time odgovorio sveop{tem i vekove~itom du{evnom teretu i muci ~ovekovoj _ kako svakog pojedinog bi}a, tako i vascelog ~ove~anstva skupa: teretu zbog neizvesnosti: >>kome da se pokloni?<< jer nema neprekidnije i mu~nije brige za ~oveka nego, kad ostane slobodan, da {to pre prona|e onoga kome }e se pokloniti. U ime slobode i hleba nebeskog Hristos je odbacio jedino sigurno sredstvo pomo}u koga bi mogao pokoriti sebi sve qude. To sredstvo je zemaqski hleb. Sa tugom inkvizitor kori Hrista: Ti si odbacio jedinu apsolutnu zastavu koja Ti se nudila, da wome dovede{ sve qude dotle da Ti se poklone bez pogovora: _ zastavu hleba zemaqskog; a odbacio si je u ime slobode i hleba nebeskog. I pogledaj {ta si daqe u~inio. I sve opet u ime slobode! Ka`em Ti, da ~ovek nema mu~nije brige nego da na|e onoga kome bi {to pre mogao predati taj dar slobode, s kojim se nesre}no bi}e, ~ovek, ra| a. Ali slobodom qudskom ovla|uje samo onaj, ko umiri wihovu savest. Sa hlebom Ti se davala neosporna zastava: da{ hleb, a ~ovek ti se pokloni, jer nema ni~ega neospornijeg od hleba. Ali ako u isti mah ma ko ovlada wegovom save{}u pomimo Tebe, _ o, tada }e on baciti ~ak i hlebac Tvoj, i po}i }e za onim ko mu prevari i zbuni savest. U tom si Ti imao pravo. Jer tajna bi}a ~ove~ijega nije u tome da se samo `ivi, nego u tome: za{to se `ivi. Dok ne utvrdi i ne odredi sebi pretstavu: za{to `ivi, ~ovek ne}e pristati da `ivi, i pre }e uni{titi sam sebe, nego {to }e ostati na zemqi, pa makar sami hlebovi bili oko wega. To je istina, ali gle kako je ispalo: mesto da ovlada{ slobodom qudskom. Ti si je jo{ umno`io, i opteretio za navek wenim mukama duhovno carstvo ~oveka. Ti si po`eleo slobodnu qubav ~ovekovu, da slobodno po|e za Tobom, zanet i plewen Tobom. Mesto ~vrstog starodrevnog zakona, ~ovek je imao sad slobodnim srcem da re{ava sam: {ta je dobro i {ta je zlo, ima ju}i za rukovodstvo samo tvoj lik pred sobom; _ ali zar je mogu}e da se Ti nisi setio i pomislio: da }e on odbaciti najzad, i osporiti ~ak i tvoj lik i tvoju istinu, ako ga prigwe~i tako stra{an teret kao {to je sloboda izbora? Qudi }e uskliknuti, najzad, da istina nije u Tebi, jer bi nemogu}no bilo ve}ma ih ostaviti u zabuni i mu~ewu, nego {to si u~inio Ti ostaviv{i im toliko briga i nerazre{ivih zadataka. Inkvizitorov bunt protiv Hrista ustvari je bunt protiv Tvorca {to je stvorio ovakvog ~oveka u ovakvom svetu. Za{to je ~ovek ovako stvoren, sa ovakvim svojstvima i nedostacima? Za{to je ~oveku

data sloboda kada je sa svih strana zatvoren neophodno{}u prirodnih zakona koji qudo`derski upravqaju ovim svetom, najgorim od svih mogu}ih svetova? U slobodi, s kojom se ~ovek ra|a, skriva se glavni uzrok svih wegovih nevoqa i patwi. Inkvizitorova kritika ovako ustrojenog ~oveka u mnogome li~i na u~ewe o ~oveku moderne pozitivisti~ke nauke. Po tome u~ewu, ~ovek je neminovna rezultanta svih stvarala~kih sila koje deluju u ovom svetu po zakonima neke neumitne neophodnosti. Sloboda ~ovekova je ili iluzija, ili privid, ili neobja{wivi izuzetak, koji u carstvu neophodnosti nema naro~iti zna~aj. Po logici pozitivisti~ke nauke, sloboda je nemogu}na stvar u svetu neophodnosti. Postojawe slobode u carstvu sveop{te neophodnosti pretstavqa nerazre{iv problem za nau~nu pozitivisti~ku misao. Lak{e je za nauku sna}i se sa ~ovekom u kome nema slobode. ^ovek bez slobode je nesravweno prostije, jednostavnije i obja{wivije bi}e nego ~ovek sa slobodom. U tome upro{}avawu ~oveka do{lo se najzad do mehani~kog ~oveka: robota. Neophodnost vlada celokupnim mehanizmom sveta; ~ovek je samo deli} toga mehanizma; sve {to se u wemu zbiva _ zbiva se po neophodnosti; sve {to on ~ini _ ~ini po neophodnosti: sloboda je ne samo nezamisliva nego i nepotrebna, jer je neophodnost sve i sva. Ako se ovo prevede na jezik etike, glasilo bi: nema zlo~ina, nema greha, nema zla; ima li zlo~ina, ima li greha, ima li zla, onda su zlo~ini i greh i zlo neophodni; ~ovek nije kriv ni za {ta. Veliki inkvizitor i moderna pozitivisti~ka nauka obreli su se u strasnom zagrqaju, dok nam wihova kobna logika u bunilu pri~a: sve biva po neophodnosti: i patwe, i radosti, i smrt, i `ivot, i zlo, i dobro, i greh, i zlo~in. Ali ba{ zato {to sve biva po neophodnosti _ `ivot i jeste neizdr`ivi u`as, a ~ovek _ nepopravima pogre{ka mirozdawa. Velikog inkvizitora mu~i misao i gu{i ose}awe: ~ovek je pogre{no stvoren, jer je stvoren slobodnim. Ko uve}ava ~ovekovu slobodu, neprijateq je ~oveku. Hristos zasniva sve na slobodi ~ovekove voqe, zato veliki inkvizitor ustaje protiv Wega. Ciq drugog predloga Ku{a~evog je da Hrista nagovori da ~udo ozakoni kao jedino sredstvo za ostvarewe Svoga iskupiteqskog plana. Drugim re~ima: on predla`e Hristu da qude privu~e sebi ne qubavqu nego stra{nom silom ~udotvorstva, silom koja bi svojom ogromno{}u primoravala maju{no qudsko saznawe da Hrista primi ne iz qubavi i ne po slobodnom opredeqewu, ve} iz zaprepa{}enosti, iz straha, iz neophodnosti. U samoj stvari, Ku{a~ posredno predla`e Hristu da u ~oveku uni{ti slobodu voqe i savesti, i na taj na~in poka`e Tvorcu da je On pogre{io stvoriv{i ~oveka slobodnim. A ta Tvor~eva pogre{ka je izvor svih ~ovekovih patwi i muka. U woj je i uzrok svih Tvor~evih neuspeha sa ~ovekom i svetom. Kao zaqubqeni dvojnik Ku{a~ev, inkvizitor govori Hristu: Kada Te je stra{ni i premudri duh odveo na vrh hrama, i kazao ti: >>Ako ho}e{ da dozna{ jesi li Ti Sin Bo`ji, sko~i dole, jer je re~eno za Onoga: da }e Ga an|eli prihvatiti i poneti, i ne}e pasti niti }e se ugruvati, pa }e{ doznati tada da li si Ti Sin Bo`ji, i dokaza}e{ kakva

je vera Tvoja u Oca tvoga; _ Ti si saslu{ao to, i odbacio si ponudu; nisi se podao, niti si sko~io dole. O, razume se, Ti si postupio ponosito i velikolepno, kao Bog; ali qudi, ali to slabo i buntovni~ko pleme, jesu li oni bogovi? . . . Ponavqam, koliko ima takvih kao {to si Ti? I zar si Ti zbiqa mogao pomisliti, makar samo za jedan trenutak, da }e i qudi biti kadri izdr`avati takvo isku{ewe? Zar je priroda qudska tako stvorena, da odbaci ~udo, i da u tako stra{nim `ivotnim momentima, u momentima najstra{nijih, osnovnih i mu~nih du{evnih pitawa svojih, ostane samo sa slobodnim re{ewem srca? . . . Ti nisi znao da ~ovek, ~im odbaci ~udo, odmah }e odbaciti i Boga; jer ~ovek tra`i ne toliko Boga, koliko ~uda. Pa po{to ~ovek nije kadar da ostane bez ~uda, on }e ponastvarati sebi mno{tvo novih ~udesa, svojih ro|enih ~udesa, i pokloni}e se vra~arskom duhu, bapskim vraxbinama, makar stoputa bio buntovnik, jeretik i bezbo`nik. ^ovek je nesre}ni deli} nesre}ne evklidovske besmislice {to se zove svet. Hristos je suvi{e visoko mislio o ~oveku. On nije `eleo da ~udom poraboti i zarobi ~oveka; `udeo je za slobodnom verom, a ne za >>~udom<<. @udeo je za slobodnom qubavqu, a ne za ropskim ushi}ewima jednog zarobqenika pred silom koja ga je za navek u`asnula. Qudi su robovi, iako su stvoreni kao buntovnici. Kunem Ti se, veli inkvizitor Hristu, ~ovek je stvoren slabiji i ni`i nego {to si Ti o wemu mislio! Mo`e li on izvr{iti ono {to i Ti? Time {to si ga tako mnogo cenio i uva`avao, time ba{ kao da si ga prestao voleti, jer si i suvi{e mnogo od wega zahtevao; _ i to ko? _ Onaj koji je ~oveka voleo ve}ma nego samoga sebe! Da si ga mawe uva`avao, Ti bi mawe od wega i tra`io, a to bi bilo bli`e i sli~nije qubavi, jer bi wegov teret bio lak{i. ^ovek je slab i nizak. Qudi su buntovnici, i to nemo}ni buntovnici, koji ni svoj sopstveni bunt ne mogu da izdr`e. Kupaju}i se u glupim suzama svojim, oni }e, najzad, priznati da onaj, koji ih je stvorio kao buntovnike, mora biti da se ismevao s wima. Oni }e to kazati u o~ajawu, i {to budu kazali, bi}e hula na Boga, od koje }e oni postati jo{ nesre}niji, jer priroda ~ove~anska ne mo`e da podnese huqewe na Boga, i, na kraju krajeva, sama se sebi svagda sveti za to huqewe. Svojom li~no{}u, radom i u~ewem, Hristos je stvorio nevi|enu pometwu u savestima qudskim. Mali je, vrlo mali broj onih koji mogu da idu za Wim. A neizbe`no mno{tvo pati i propada u svojoj uro|enoj nemo}i, nevoqnoj iskvarenosti i bespomo}noj ni{tavnosti. [ta ostaje drugo inkvizitorovom >>~ovekoqubqu<< nego da ispravi delo Hristovo, podvig Hristov. To on i ~ini, skidaju}i sa srca qudskih stra{ni dar slobode, i na taj na~in osloba|aju}i qude odgovornosti za grehe, zlo i zlo~ine. Zapaqen svojom idejom, inkvizitor govori Hristu: Nemir, zabuna i nesre}a _ eto to je dana{wa ba{tina qudi, po{to si Ti onoliko stradao za wihovu slobodu! Veliki prorok Tvoj, u vi|ewu i slici govori: da je video sve koji }e biti u~esnici prvoga vaskrsewa, i da ih je bilo iz svakog pokoqewa po dvanaest hiqada. Ali ako ih je bilo

samo toliko, to kao da nisu qudi, nego bogovi. Oni su izdr`ali i otrpeli krst Tvoj, oni su otrpeli desetine godina gladi i golotiwe u pustiwi, hrane}i se skakavcima i korewem, i, naravna stvar, Ti sad sa ponosom mo`e{ ukazati na tu decu slobode, slobodne qubavi, slobodne velikolepne `rtve wihove u ime tvoje. Ali, imaj na umu da je wih bilo svega nekoliko hiqada, pa i to bogova, a ostali? I ~ime su krivi ti ostali slabi qudi, {to nisu mogli da izdr`e {to i oni jaki? [ta je kriva slaba du{a, {to nije kadra da smesti toliko stra{nih darova? I zar si Ti zbiqa dolazio samo izabranima i za izabrane? A ako je tajna, onda smo i mi bili u pravu propovedati tajnu, i u~iti qude: da nije va`na slobodna odluka wihovih srdaca, niti qubav, nego tajna, kojoj se oni moraju pokoravati slepo, ~ak i protiv svoje savesti. Tako smo i u~inili. Ispravili smo veliki podvig tvoj, i zasnovali smo ga na >>~udu, na tajni i na autoritetu<<. I qudi se obradova{e {to su ih nanovo poveli kao stado, i {to je, naposletku, sa wihovih srdaca skinut stra{ni dar koji im je doneo tolike muke. Ako u inkvizitora ima tuge, one beskrajne ~ove~anske tuge, onda se ona sva sabrala u tragi~no saznawe i bolno ose}awe: Hristos nije dovoqno znao ~oveka; On je suvi{e mnogo od wega tra`io, suvi{e mu mnogo ve~nih vrednosti nudio, i time sebe i pothvat svoj osudio na poraz. Potajni ciq tre}eg predloga Ku{a~evog Hristu sastoji se u Ku{a~evoj plamenoj `eqi da navede Hrista da primi >>sva carstva ovoga sveta<< kao sredstvo pomo}u koga bi ostvario svoj plan o spasewu roda qudskog, to jest da Carstvo nebesko zasnuje na trulim temeqima zemaqskih carstava. Hristos je odbacio Ku{a~ev predlog i metod u ime Bo`jeg metoda, u ime zasnivawa svog Nebeskog carstva na Bogu kao na temequ. Veliki inkvizitor osu|uje Hrista {to je odbio tre}i, posledwi Ku{a~ev predlog, jer je time osudio svoje Carstvo na potpuni neuspeh i uni{tavawe. Za{to si odbacio taj posledwi dar? Pita inkvizitor Hrista. Da si primio taj tre}i savet mo}noga duha, Ti bi stvorio bio sve {to ~ovek na zemqi tra`i: dao bi mu bio: pred kim da se klawa, kome savest svoju da otkrije, i na koji na~in da se najzad svi qudi ujedine u jedan op{ti i jednodu{ni mraviwak _ jer, potreba sveop{teg ujediwewa je tre}a i posledwa muka ~ove~anstva. ^ove~anstvo je oduvek u celini svojoj te`ilo da svoj `ivot udesi neizostavno vasionski, svesvetski. Mnogo je bilo velikih naroda sa velikom istorijom; ali, {to su vi{i bili ti narodi, tim su bili i nesre}niji, jer su ja~e od drugih ose}ali potrebu sveop{teg sjediwewa qudi. Veliki zavojeva~i, Timuri i Xingishani, proletali su kao vihor po zemqi tra`e}i da osvoje vasionu; ali i oni su, premda nesvesno, izra`avali onu istu veliku potrebu ~ove~anstva _ potrebu vasionskog i sveop{teg ujediwewa. Da si primio ma~ i }esarski pla{t, Ti bi osnovao svetsko carstvo i svetski mir. Po{to je Hristos odbacio sva tri Ku{a~eva saveta, pomo}u kojih bi se ~ove~anstvo, po mi{qewu velikog inkvizitora, moglo jedino usre}iti; i po{to je inkvizitorov Rim primio Ku{a~eve savete i na wima izgra|uje zgradu ~ove~anske sre}e, to Hristu nema vi{e

mesta u inkvizitorovom carstvu. Wegovo prisustvo je ne samo nepotrebno nego i opasno. Inkvizitor govori Hristu: I {to si Ti sad do{ao, da nam smeta{? I {to }utke i tako prodiru}i gleda{ u mene krotkim o~ima Svojim? Ra`quti se! ja ne}u tvoje qubavi, s toga {to i ja Tebe ne volim! I {ta imam ta krijem od Tebe? Zar ne znam s kim govorim? Ono {to imam da Ti ka`em, sve ti je ve} poznato, ja to ~itam u o~ima tvojim. I zar }u ja sakriti od Tebe tajnu na{u? Mo`da Ti ba{ ho}e{ da je ~uje{ iz mojih usta? E pa evo Ti, ~uj je: mi nismo s Tobom, nego s wim (tj. s Ku{a~em), eto ti na{e tajne! Mi ve} odavno nismo s Tobom, nego s wim. Mi smo uzeli od wega ono {to si Ti s negodovawem odbacio, onaj posledwi dar koji ti je on nudio kad Ti je ono pokazao sva carstva zemaqska: mi smo uzeli od wega Rim i ma~ }esarev, i objavili smo sebe za careve jedine, premda nam sve dosad nije po{lo za rukom da dovedemo na{e delo do punog zavr{etka. . . O, delo na{e je neprestano samo u po~etku, ali je bar po~eto. Dugo }e se jo{ ~ekati na dovr{etak tog dela, i mnogo }e zemqa za to vreme prepatiti, ali mi }emo svoj ciq posti}i, i bi}emo } esari, i onda }emo misliti o sveop{toj sre}i qudskoj . . . To {to govorim Tebi, zbi}e se, i carstvo }e se na{e sazdati. Ponavqam Ti, ve} sutra }e{ ugledati poslu{no stado koje }e, na prvi znak moje ruke, poleteti da zgr}e `eravicu oko loma~e na kojoj }u Te spaliti zato {to si do{ao da nam smeta{. Jer ako postoji iko, ko je ve}ma od svih zaslu`io na{u loma~u, onda si to _ Ti! Sutra }u te spaliti! Dixi! * * * Evklidovski um qudski ne prima svet, ne prima ni Hrista, jer je ovako stvoren i ovako skrojen svet _ besmislica koja se ne mo`e ni opravdati ni iskupiti. Hristov iskupiteqski plan i spasila~ki podvig pretstavqa >>bezumqe<<. Svirepa neophodnost je su{tina nemilosrdnih prirodnih zakona. Oni ne dopu{taju da i{ta bo`ansko u| e u ovaj svet. Oni krvolo~no uni{tavaju ne samo sve {to je qudsko, ve} i sve {to je Bo`je. >>Slu{aj veliku ideju: Be{e na zemqi jedan dan, a u sredini zemqe stajala su tri krsta. Jedan na krstu verovao je toliko da re~e drugome: >>Danas }e{ biti sa mnom u raju<<. Svr{i se dan, oba umre{e, odo{e, i ne na|o{e niti raj, niti vaskrsewe. Ne obistini se kazano obe}awe. Slu{aj: Ovaj ~ovek bio je ve}i od sviju na zemqi, sa~iwavao je ono radi ~ega ona treba da `ivi. Cela planeta i sve {to je na woj, bez toga ~oveka _ ludilo je samo. Takvoga ~oveka nije bilo ni pre ni posle wega nikada, a ~udo je bilo. U tome i jeste ~udo, {to nije bilo i ne}e biti takvoga, nikada. A kad je tako, kada zakoni prirodni nisu po`alili ni Ovoga, ~ak ni ~udo svoje nisu po`alili, nego i wega naterali da `ivi usred la`i i da umre za la`, _ onda je, dakle, i cela planeta la`, i po~iva na la`i i glupom potsmehu. Mora da su i sami zakoni planete la` i |avolov vodviq. Pa ~ega radi onda `iveti? Odgovori, ako si ~ovek! Svet, sa svima svojim jezovitim stvarnostima; ~ovek, sa svima svojim svirepim odlikama, ne samo ne dokazuju da postoji Bog nego Ga potpuno odri~u. u ovakvom svetu, i iza ovakvog sveta, ne

mogu}no je prona}i Boga. Tako zvani kosmolo{ki dokaz postojawa Boga, samo je naivna ludorija. >>I stvarno, ~ovek je izmislio Boga, veli Ivan. I ne bi bilo neobi~no, niti bi bilo ~udnovato da Bog zaista postoji, nego je ~udnovato {to je takva misao _ misao o neophodnosti Boga _ mogla zalutati u glavu tako divqe i zle `ivotiwe kao {to je ~ovek: toliko je ta misao sveta, toliko je dirqiva, toliko je premudra, i toliko ona slu`i na ~ast ~oveku! Izmu~en re{avawem vekove~nih problema o postojawu Boga i besmrtnosti du{e, slaba~ak evklidovski um qudski daje najzad jedino mogu}no re{ewe: nema Boga, nema ni besmrtnosti. - Ivane, govori: ima li Boga, ili ga nema? - Ne, nema Boga. - Ivane, a postoji li besmrtnost; nu, zna{, kakva bilo, makar mala, maju{na? - Nema ni besmrtnosti. - Ba{ nikakve? - Nikakve. - To jest najsavr{enija nula, ili bar ne{to. Mo`da ima kakvo bilo ne{to? Vaqda ba{ nije sasvim ni{ta! - Potpuna nula. - Ko se to tako potsmeva ~oveku, Ivane? Posledwi put i to odlu~no te pitam: ima li Boga ili nema? Posledwi put te pitam! - I posledwi put: nema. - A ko se to smeje qudima, Ivane? - Vaqda, |avo, osmehnu se Ivan. - A ima li |avola? - Ne, ni |avola nema.

IDEOLOZI I TVORCI NOVOG ^OVEKA
Nema Boga, nema besmrtnosti, nema |avola, ali ima prokletih prirodnih zakona, ima svirepih stradawa, ima jezivih u`asa. [ta da radi sa wima bedan evklidovski um qudski? Ne postoji Bog, ali postoji bol, postoji bolno, nesre}no, ismejano bi}e {to se ~ovek zove, bi}e obdareno atomski malim umom. Sva se priroda wegovog uma iscrpquje saznawem da je ovaj svet neizdr`qiva besmislica, koja na apsurdima po~iva. ^oveku kao da je namerno dat um koji ne mo`e ni svet da primi, ni Boga da shvati. On ne nalazi u sebi sile koje bi ga prilagodila ovakvom svetu i pomirila sa Bogom nad ovakvim svetom. U wemu tako maju{nom i slaba~kom samo je ne{to beskrajno i bezmerno. To je: stradawe od qudo`derskog ~udovi{ta {to se svet zove. Wegova je dilema o~igledna i kobna: on ili mora pobediti svet ili biti pobe|en od sveta, tre}ega nema. Avetiwska u`asnost ovako stvorenog sveta dovodi jadan um qudski do o~ajawa, koje postupno prelazi u ludilo. ^ovek se mora ili potpuno izmeniti fizi~ki i duhovno, ili primiti svet ovakav kakav je. A sve dotle, wegova je sudbina tu`na i tragi~na: neprestano podnositi

nepodno{qivu tiraniju svemo}nog ~udovi{ta i svesno robovati odvratnom nasilniku. Da bi ovladao fizisom sveta, ~ovek mora izmeniti svoj sopstveni fizis. A da bi ovladao idejom i planom sveta, ~ovek mora izmeniti svoj evklidosvski um. Ovakav kakav je, ~ovek je rob besmislene tragike i drske komike. Neki }udqivi u`as mrvi sve {to je qudsko. I kukavni ~ovek ima toliko saznawa da se u ovom svetu neprekidno ose}a kao bespomo}ni ~ovekorob. Ali, u takvom slu~aju, saznawe je najprokletiji dar. Jer na{to mi saznawe koje se sastoji u tome da me u~ini svesnim kobne ~iwenice, ~iwenice: da sam rob nekakvog odvratnog, ali svemo}nog, ~udovi{ta? Da bi se spasao gnusnog ropstva, ~ovek mora ili prestati da bude ~ovekorob i da postane ~ovekobog, ili _ drugog izlaza nema. Izme|u ~ovekoroba i ~ovekoboga postoji ogromno rastojawe. Da bi postao ~ovekobog, jadni ~ovekorob mora najpre de idea i de facto da uni{ti sve druge bogove. No ne samo to. On mora da obogotvori sebe, da bi sobom zamenio sve bogove i wihove zakone. Samo na grobqu svih prethodnih bogova ~ovek mo`e da proglasi sebe ~ovekobogom. U novom panteonu ~ovek ima da bude jedino bo`anstvo, jedini idol, kome }e se sva tvar klawati i wemu jedinome slu`iti. Qudski um ne mo`e druga~ije da misli nego: ako Bog postoji, mora biti Apsolut. Ali i kada ~ovek `eli da postane bog, on ustvari `eli da postane drugi Apsolut. Dva Apsoluta ne mogu da opstanu jedan pored drugog u ovom svetu, jer se me}usobno iskqu~uju. Da bi postao apsolutni gospodar ovoga sveta, ~ovekobog mora da uni{ti svaki drugi Apsolut. Po{to je Bog, ako postoji, jedini Apsolut, to je glavna du`nost ~ovekoboga da uni{ti Boga i da ideju o Bogu iskoreni u qudskoj du{i. Sa uni{tewem ideje o Bogu ujedno se uni{tava i ideja o besmrtnosti ~ove~ije du{e. Pred kandidatom za ~ovekoboga stoji dvostruki zadatak: uni{tewe ideje o Bogu i besmrtnosti, i upravqawe svetom po svojoj samodr`avnoj voqi i svemo}i.

IVAN KARAMAZOV
Po mome shvatawu, rezonuje Ivan Karamazov, nema {ta da se ru{i, treba samo uni{titi u ~ove~anstvu ideju o Bogu, eto s ~im treba po~eti! ^im se celo ~ove~anstvo odre~e Boga, (a ja verujem da }e se taj period, paralela geolo{kim periodima, ispuniti), onda }e sami od sebe, bez qudo`derstva, pasti i svi pre|a{wi pogledi na svet, i, {to je glavno, sav pre|a{wi moral, i nasta}e sve novo. Qudi }e se udru`iti da uzmu od `ivota sve {to im on mo`e dati, ali neizostavno za sre}u i za radost jedino u ovom ovda{wem svetu. ^ovek }e se uveli~ati duhom bo`anske, titanske gordosti, i pojavi}e se kao ~ovekobog. Svakog ~asa bezgrani~no pobe|uju}i prirodu svojom voqom i naukom, ~ovek }e samim tim svakog trenutka ose}ati u`ivawe toliko visoko, da }e mu ono zameniti sve pre|a{we nade na u`ivawa nebeska. Svaki }e doznati da je on ceo smrtan, bez

vaskrsewa, i primi}e smrt gordo i spokojno, kao bog. On }e iz same gordosti pojmiti da ne treba da rop}e na to {to je `ivot trenutak, i zavole}e brata svoga bez ikakve nagrade. Qubav }e zadovoqavati samo trenutak `ivota, ali ba{ ta svesnost o trenutnosti wenoj poja~a}e wen ogaw za onoliko koliko se pre rasipao i topio u nadama na qubav s onu stranu groba i beskona~nu. U ~ovekovoj gordosti ima neke tamne beskona~nosti. Ponesen wome, ~ovek smatra da sve mo`e, jer kontrola savesti prestaje ~im bogovawe gordosti nastane. Na nedoli~an na~in gordost potisne iz du{e ~ove~ije sva zdravija merila istine i nametne sebe za vrhovno merilo. Ivanova filosofija ~ovekobo{tva pretstavqala bi samo teorisku vrednost, ako ~ovek i ~ove~anstvo ne raspola`u stvarala~kom silom, koja je u stawu da osnovnu zamisao ove filosofije ostvari. Ali, ako ~ovek i ~ove~anstvo raspola`u in nuce tom silom, pitawe je, da li mo`e ikada nastupiti period, u kome }e ideja ~ovekobo{tva ovladati celim ~ove~anstvom i ovaplotiti se u wemu potpuno i apsolutno. Mo`e li ~ovek, mo`e li ~ove~anstvo ikada uspeti da u svojoj du{i potpuno uni{ti ideju o Bogu? Mo`e li ikada nastati takav period? Ako nastane, onda je sve re{eno, misli Ivan, i ~ove~anstvo }e kona~no udesiti svoj `ivot. Ali po{to se to, zbog ukorewene gluposti ~ove~anske, jama~no jo{ ni za hiqadu godina ne}e udesiti, to je svakome onome koji ve} sad saznaje istinu, dozvoqeno da svoj `ivot udesi potpuno onako kako se wemu svi|a, na novim na~elima. U tom smislu wemu je >>sve dozvoqeno<<. Pa ne samo to: ako taj period i nikad ne nastane, to, po{to Boga i besmrtnosti nema, novom je ~oveku slobodno da postane ~ovekobog, makar jedan u celom svetu, a tada, naravno, u novom ~inu, on }e laka srca presko~iti svaku raniju moralnu pregradu pre|a{weg roba-~oveka, ako zatreba. Za Boga zakon ne postoji! Gde stane Bog _ tamo je ve} mesto Bo`je! Gde stanem ja _ tu }e odmah biti prvo mesto. . . >>sve je dozvoqeno<<, i svr{ena stvar! Ateizam se neminovno izvija u anarhizam. Mortalizam je blizanac ateizma. Bez-bo`je je po samoj svojoj prirodi bez-zakowe. Ivan je nesumwivo u pravu kada po svim logi~kim zakonima anarhizam izvodi iz ateizma i mortalizma. Ali anarhizam je samo jedan vid amoralizma. Ivan zahvata u svetu ~ove~anskih vrednosti dubqe i {ire. Wegova smela misao virtuozno analizira ateizam i mortalizam i o~igledno pokazuje da je amoralizam wihovo ro|eno ~edo. Ako nema Boga i besmrtnosti, onda nema ni dobra ni zla. ^ovek je vrhovna vrednost i jedini tvorac svih zakona i merila. Uni{ti li se u ~ove~anstvu vera u Boga i besmrtnost du{e, ~ovek }e se obresti s one strane dobra i zla, i za wega ni{ta ne}e biti nemoralno. [ta vi{e, wemu }e biti sve dozvoqeno, pa i qudo`derstvo. Ali, Ivan je ~ovek koji voli zavr{ene i dovr{ene misli. I u ovom slu~aju on svoju misao dovodi do kraja. On tvrdi: za svakog ~oveka, koji ne veruje ni u Boga ni u svoju besmrtnost, mora se moralni prirodni zakon odmah izmeniti u potpunu protivnost pre| a{wem religioznom zakonu; i takvome ~oveku, ne samo da se mora

dozvoliti sebi~nost koja ide do zlo~ina, nego se ona ~ak mora priznati kao neophodan, najplemenitiji i najblagorodniji izlaz iz wegovog polo`aja. >>Zlo~in ne samo da se mora dozvoliti, nego se ~ak mora priznati kao najneophodniji i najpametniji izlaz iz polo`aja svakoga bezbo`nika<<. ^ovekobogu i kandidatu za ~ovekoboga >>sve je dozvoqeno<<. Ali, protiv takvog shvatawa protestuje qudska savest. >>Savest! [ta je savest? Pita Ivan. Ja je sam pravim. [to se ja mu~im? Iz navike. Po op{toj ~ove~anskoj navici, za sedam hiqada godina. Pa kad je tako _ odviknimo se od savesti i bi}emo bogovi!<<

KIRILOV
Ideja o ~ovekobogu razjeda Kirilova. Ona mu je iz uma si{la u srce, razlila se po krvi, upila u telo, pretvorila u du{u. On ne samo ima tu ideju, ve} ona ima wega, vlada wime, jer se ovaplotila u wega. Silom svoje voqe on ju je uneo u svoje instinkte, i od we na~inio svoj glavni instinkt. Svesno i nesvesno, voqno i instinktivno on se mu~i jednom neprekidnom mukom: kako ideju o ~ovekobogu u~initi shvatqivom, pristupa~nom i usvojqivom za sve qude. Ali, da bi ~ovek postao bog, treba raskrstiti sa starim Bogom, proterati Ga iz qudske prirode i iz sveta. mA kako pristupao sebi i svetu oko sebe, Kirilov svuda nailazi na problem Boga. >>Ja ne mogu o drugom, veli on, ja celoga `ivota mislim samo jedno. Mene je Bog celoga `ivota mu~io<<. Istra`uju}i poreklo ideje o Bogu, Kirilov nalazi da ne samo {to ~ovek ima tu ideju u sebi nego boluje wome. Ona je wegov glavni bol, ~iji je uzrok _ strah od smrti. >>Bog je bol, u strahu od smrti. Ko pobedi bol i strah, taj }e sam postati bog. Tada }e biti nov `ivot, i nov ~ovek, sve novo. Tada }e se istorija deliti na dva dela: od gorila do uni{tewa Boga, i od uni{tewa Boga do . . . - Do gorila. - do fizi~ke promene zemqe i ~oveka. Bi}e ~ovek bogom, i promeni}e se fizi~ki. I svet }e se promeniti, i rad }e se promeniti, i misli, i sva ose}awa<<. Kao ose}awe, bol je ne{to dubqe i prirodnije od straha. Vi{e ima ~oveka u bolu nego u strahu. Bolna ose}awa nesravweno vi{e vezuju ~oveka sa gorwim svetom i Bogom nego ose}awa straha. Zato je Kirilov u pravu kada ideju Boga spaja tako prisno sa ose}awem bola. Ako treba uni{titi ideju Boga u ~oveku i ~ove~anstvu, onda prethodno treba uni{titi ose}awe bola. Strah je stvorio prve bogove, tvrdio je Lukrecije. To je povr{na i sku~ena misao. Kirilov je mnogo dubqe zaronio u psiholo{ko poreklo ideje o Bogu. Ako bi se makar za trenutak dopustila hipoteza da je neko psihi~ko svojstvo stvorilo bogove, onda bi to svojstvo pre bilo bol nego strah. U tom slu~aju, osloboditi ~oveka od bola zna~i osloboditi ga od bogova. A ubiti bogove nije drugo do ubiti obmanu. Kirilov je sav u tom mutnom ose}awu i turobnom saznawu.

- Svaki ko ho}e {to je prvo i glavno, slobodu, taj mora smeti da ubije sebe. Ko sme sebe ubiti, taj saznaje tajnu obmane. Daqe nema slobode; tu je sve, a daqe nema ni{ta. Ko sme sebe ubiti, taj je bog. Sada svaki mo`e u~initi da Boga ne bude, i ni{ta ne bude. Ali niko jo{ ni jedanput nije u~inio. - Bilo je samoubica na milione. - No svi ne zbog toga, nego svi sa strahom, a ne radi toga. Ne radi toga da ubiju strah. Ko se ubije samo radi toga da strah ubije, taj }e odmah postati bog. Sloboda, ma kakva bila, pretstavqa ~ovekovo veli~anstvo, bilo u pozitivnom ili u negativnom smislu. Slobodom ~ovek najvi{e li~i na svoga taoca, ma ko on bio i ma kakav bio. Ona ga najvi{e vezuje sa Apsolutnim. Ako u ~oveku ima ne~eg apsolutnog, onda je to sloboda. Bi}em svojim ~ovek je najvi{e prisutan u slobodi svojoj. Vrhunac je slobode _ u~initi ono {to je iznad svih zakona i protiv svih zakona. A to je: slobodno i svesno li{iti sebe slobode, u kojoj je ~ovekova li~nost i samosvest. Sve to zna~i: izvr{iti samoubistvo. Po dijalekti~koj aritmetici Kirilova, vrhovna du`nost prvog ~ovekoboga jeste: izvr{iti samoubistvo, i kroz samoubistvo _ bogoubistvo. Gr~evito i uporno tra`e}i svojstvo koje bi izrazilo su{tinu novog bo`anstva, Kirilov ga nalazi u slobodnoj voqi, neograni~enoj i apsolutnoj. >>Ako Boga ima, veli on, onda je sva voqa Wegova, i ja ne mogu izvan Wegove voqe. Ako Boga nema, onda je sva voqa moja, i du`an sam obznaniti svoju voqu. - Slobodnu voqu? A za{to da ste to du`ni? - Zato {to je sva voqa postala moja. Zar niko na ~itavoj planeti, kad svr{i s Bogom i uveri se o svojoj voqi, ne}e smeti, bez straha, u glavnoj ta~ki, pokazati slobodnu voqu? To je kao kad siroma{ak dobije nasle|e, i upla{i se, i ne sme da pri|e kesi, smatra sebe nemo}nim da to ima. Ja ho}u da obznanim slobodnu voqu. Neka sam jedan, ali u~ini}u. - I u~inite. - Ja sam du`an da se ubijem, jer najglavnija ta~ka moje slobodne voqe jeste: ubiti sam sebe. - Dodu{e, niste vi jedini {to se ubijate, ima mnogo samoubica. - Sa uzrokom. Ali bez ikakva uzroka, nego jedino od svoje slobodne voqe _ samo ja. Pored apsolutno slobodnog Boga ne mo`e postojati apsolutno slobodan ~ovekobog. Kada ~ovek raste, Bog mora da se smawuje, dok Ga ~ovek ne satera u nebi}e. Apsolutna svevlast i savr{enstvo ~ovekoboga mo`e nastati samo na grobu ubijenog Boga i uni{tene vere u Wega. - Ja sam du`an objaviti neverovawe u Boga, izjavquje Kirilov. Za mene uzvi{enije ideje nema do da Boga nema. Uz mene je sva qudska istorija. ^ovek je samo to i radio {to je izmi{qao Boga, da bi `iveo ne ubijaju}i sebe; u tome je cela svetska istorija do danas. Ja jedini u svetskoj istoriji nisam hteo izmi{qati Boga. Neka saznadu jednom za svagda.

Nema Boga. >>Ako nema Boga, onda sam ja bog<<, objavquje Kirilov. Cela la` dolazi otuda, {to je dosada{wi Bog postojao. Celo spasewe za svakoga jeste: dokazati tu misao. No ko } e to dokazati? Ja! Ja ne razumem kako je ateist dosad mogao znati da nema Boga, pa se opet ubio? Saznati da nema Boga, a ne saznati da se u taj isti ~as postaje bog _ to je apsurd, ina~e ~ovek mora ubiti sebe; nikako druk~ije! Ako ti to sazna{, ti si car; i ne}e{ se ubiti; nego }e{ `iveti u slavi najslavnijoj. Ali jedan, onaj ko je saznao prvi, mora se ubiti, odmah, nikako druk~ije; ina~e ko }e da po~ne i da doka`e? Ja }u se ubiti neminovno, da bih po~eo i dokazao. Ja sam jo{ samo po nevoqi bog, i ja sam nesre}an, jer imam du`nost da objavim svima svoju slobodnu voqu. Svi su nesre}ni, zato {to svi strahuju da objave svoju slobodnu voqu. ^ovek je dosad zato i bio nesre}an i kukavan, {to se bojao da objavi najglavniju ta~ku svoje voqe, i pokazuje svoju voqu iz prikrajka, kao |ak. Ja sam stra{no nesre}an, jer se stra{no bojim. Strah je prokletstvo ~ovekovo. . . Ali ja objavqujem slobodnu voqu, i du`an sam poverovati da ne verujem. Ja }u po~eti i dovr{iti, i otvoriti vrata. I spa{}u. Spas }e biti za qude samo to, to jedino za sve qude, i budu}i nara{taji bi}e ve} fizi~ki preporo|eni; jer u sada{wem fizi~kom obliku, koliko sam ja mislio, ~ovek ne mo`e da bude bez dosada{wega Boga nikako. Ja sam tri godine tra`io atribut moga bo`anstva, to je: Slobodna voqa! To je sve ~ime ja u glavnoj ta~ki mogu pokazati nepokornost, i novu stra{nu slobodu svoju. Jer je ona veoma stra{na. Ja se ubijam, da poka`em nepokornost, i novu stra{nu slobodu svoju. Kriteriologija podzemnog filozofa nalazi u Kirilovu svog novog apologeta. Slobodna voqa postaje apsolutna vrednost i nepogre{iv kriterijum svega qudskog i bo`anskog. Mere}i wome sve {to sa~iwava ~oveka i {to dolazi od ~oveka, Kirilov izvodi zakqu~ak da je sve u svetu i u ~oveku _ dobro. On, prvi ~ovekobog, ne pravi razliku izme|u dobra i zla. Na visinama wegovih nebesa dobro i zlo se prelivaju jedno u drugo. On nije s one strane dobra i zla nego izjedna~uje dobro sa zlom. Za Ivana _ sve je dozvoqeno; za Kirilova _ sve je dobro. I krajwi racionalizam i krajwi voluntarizam, u svojoj zavr{noj formi, negiraju svaku mogu}nost i svaku realnost etike. - Sve je dobro, sve, veli Kirilov. Sve je lepo, sve. ^ovek je nesre}an, jer ne zna da je sre}an; samo zato. To je sve, sve! Ko to uvidi, odmah postane sre}an, odmah . . . Sve je dobro. Najednom sam prona{ao. - I ko umre od gladi, i ko devojku uvredi i obe{~asti, je li i to dobro? - Dobro. I ko razmrska glavu za dete, i to je dobro, i ko ne razmrska, i to je dobro. Sve je dobro, sve. Svima je dobro koji znaju da je sve dobro. Kad bi oni znali da im je dobro, onda bi im i bilo dobro; ali dok ne znaju da im je dobro, bi}e im r|avo. To je cela misao, sva, sem te druge nema! . . . Ko bude qude nau~io da su svi dobri, taj }e dovr{iti svet. - Ko ih je u~io, Toga su raspeli. - On }e do}i, i wegovo }e ime biti ~ovekobog.

- Bogo~ovek? - ^ovekobog; u tome je razlika.

STAVROGIN
Stavrogin je, izgleda mi, najjezovitija li~nost u svetskoj literaturi. Ni svirepijeg uma, ni ledenijeg srca. Po drskosti misli i cini~nosti postupaka, niko mu nije sli~an, ~ak ni Ni~eov nad~ovek. Bodlerovo >>cve}e zla<<, ta to je slatki miomir raja prema satanski umetni~kom zlu Stavroginovom. Svaka mu je misao, i svako ose}awe, kao pupoqak, pun smrdqivog gnoja. Sam bog zla mogao bi se u wega u~iti raznobraznosti, dubini i ve{tini zla. Stavrogin je >>gord kao bog<<, i `ivi kao bog. Za wega nema zakona; on gordo i hladno potire sve. Za wega ne zna~i ni{ta da `rtvuje tu| `ivot ili svoj. On se odlikuje neobi~nom sposobno{}u za zlo, sposobno{}u koja ide do genijalnosti. Wegovo bi}e ne mo`e da ushiti i zanese nikakva qudska strast. Ni pri najgnusnijem zlo~inu on ne mo`e da izgubi zdrav razum. I najgore stvari on ~ini sa planom, potpuno svestan do kraja. Nikakav bol i ni~ija patwa ne mogu da uzbude Stavrogina, niti ga i{ta mo`e da baci u o~ajawe. U wemu je utrnulo ose}awe za razliku izme|u zla i dobra. On ne zna za{to je zlo _ r|avo, a dobro _ lepo. On ne zna za razliku u lepoti izme|u kakve sladostrasne zverske podlosti i ma kakvog velikog podviga, ~ak i davawa `ivota za ~ove~anstvo. Obe krajnosti su mu podjednako lepe, podjednako slatke. Tajna zla kao da se ovaplotila u Stavroginu. On di{e i odi{e wome. On ne zna ni za kakve prepone, ni za kakav strah. Na duelu on ume hladno da otstoji ispred protivnikova metka, a sam da ga|a i da ubija skoro divqe spokojno. Da ga neko udari po obrazu, on ne bi uvredioca ni pozvao na duel, nego bi ga smesta, odmah, ubio: naime, takav kakav je, ubio bi ga s potpunom prisebno{}u, a nikako ne tako kao da je izgubio glavu. Izgleda da on nikada nije znao za slepe nastupe gneva u kojima se ne da ni{ta misliti. U beskrajnoj zlobi, koja ga pokadkad obuzme, on je uvek umeo potpuno sobom da vlada. Stavrogin je ateist i ~udotvorac u zlu. Kao oli~ewe krajweg ateizma i amoralizma, on je nov tip ~oveka. Najekstremniji ispadi ateizma i amoralizma wemu su svoji, li~ni, obi~ni. Za wega ne postoji iznena|ewe, on ne pada u razo~arewe. I duh i telo su mu zale|eni u nekom strahovitom u`asu. Nema sunca optimizma koje mo`e rastopiti taj led. Sve je tu|e Stavroginu, i on je tu| svemu. Izme|u wega, smrznutog od `ivotnog u`asa, i sveta ne postoji ni jedan nerv qubavi. On ne mo`e da se sa`ivi sa ovakvim svetom. Ne{to beskrajno kobno i tamno ne da mu da izme|u sebe i vaseqene ustanovi misaonu ili ose}ajnu vezu. On je >>~ikawe zdravog smisla _ vizov zdravom smislu<<. U wemu su sram i besmisao do{li do genijalnosti. On ne brodi kajawem, nego smelo strmoglavce leti dole.

Stavrogin je ledeno i jezivo Nicht-Sagung ovome svetu; iz wega se jedino odricawe emanira. Zlo}a je wegova hladna, mirna, i, ako se tako mo`e re}i, razumna, dakle najodvratnija i najstra{nija zlo}a {to mo`e biti. On je kao neki ovaplo}eni demon ironije koji sav svet tretira na ne~uveno ironi~an na~in. Ponekad se wegov demon ironije projavi tako naglo, tako cini~ki, tako odvratno, da se od u`asa sledi sve u ~oveku, naro~ito ono {to se zove um i razum. Neki Stavroginovi poznanici uspeli su da donekle defini{u wegovu li~nost kada su ga nazvali >>mudra zmija<<, lukava zmija. On je vrlo pametan, ali mo`e biti i umno poreme}en. Lice wegovo je bledo i sumorno, ali sasvim hladno i nepomi~no; obrve malo skupqene i natu{tene, prosto li~i na mrtvu vo{tanu figuru. Kosa mu je mnogo crna, sjajne o~i nekako vrlo spokojne i vedre, boja lica vrlo bela i ne`na, rumenilo suvi{e `ivahno i ~isto, zubi kao od bisera, usne od korala _ reklo bi se lepota kao upisana, a u isti mah sve to nekako odbija. Lice wegovo potse}a na masku. Stavrogin je bezgrani~no gord; on ili ne govori ili vrlo malo govori, ali o wemu govore svi. On kao da se s najve}im prezrewem odnosi prema svima qudima re~ima i izrazima, jer nisu u stawu da izraze wegovu zagonetnu li~nost. Iako neobja{wivo }utqiv, on je ipak inspirator i ideolog svih besova. On sobom nosi atmosferu koja je prepuna nekog misti~kog i u`asnog eksploziva. Wegove ideje se kao zarazni mikrobi uvla~e u du{e wegovih poznanika i tamo izazivaju ~udna i neobi~na vrewa i oboqewa. U samoj stvari, Stavroginovi prijateqi drugo i ne rade nego do krajwih granica razvijaju wegove ideje. On `ivi kroz wih `ivotom pravog ~ovekoboga. Pokajani ateist [atov, nekada u~enik Stavroginov, ovako govori Stavroginu: Ja sam u Americi tri meseca spavao na slami pored jednog . . . nesre}nika, i od wega sam doznao da ste vi, u ono vreme, kad ste u mene osu|ivali veru u Boga i otaxbinu, u to isto vreme, mo`da u iste dane, trovali srce toga nesre}nika, toga manijaka, Kirilova . . . Vi ste utvr|ivali u wemu la` i klevetu, a wegov razum doveli ste do manitosti, do ludila. Idite, pogledajte ga sada, to je va{e delo. Ali, nemilosrdno iskren, [atov i o sebi govori kao o Stavroginovom sazdawu. Stavrogine, uzvikuje on, za{to sam ja osu| en da ve~ito verujem u vas? Da li bih mogao s drugim ovako govoriti? Ja imam ~ednosti, ali se svoje nagote nisam pobojao, jer sam Stavroginu govorio. Nisam se pobojao da veliku misao svojim dodirom iskarikiram, jer me je Stavrogin slu{ao. . . I, kad vi odete, zar ne}u qubiti tragove nogu va{ih? Ja vas ne mogu iz svog srca istrgnuti, Nikolaje Stavrogine! Stavrogine, vi ste lepota od ~oveka! _ uzvikuje gotovo u zanosu Petar Verhovenski; _ znate li da ste divni! Lepotan! A najlep{e je {to vi pokatkad kao da ne znate za to! O, ja sam vas prou~io! . . . Ja volim lepotu. Ja sam nihilist, ali volim lepotu. Zar nihilisti lepotu ne vole? Oni samo idole ne vole; e, a ja volim idola! Vi ste moj idol! Vi nikoga ne vre|ate, a svi vas mrze; vi na svakoga podjednako gledate, a svi vas se ipak boje, i to je dobro. Niko vam ne

sme pri}i da vas potapka po ramenu. Vi ste veliki aristokrat. Kad aristokrat silazi u demokratiju, zanosan je! Za vas ni{ta nije: `rtvovati `ivot, i svoj i tu|. Vi ste upravo takvi kakvi treba da ste. Meni, meni je ba{ takav ~ovek potreban kakav ste vi. Ja ne znam ni za kog drugog osim za vas. Vi ste vo|, vi ste sunce, a ja va{ crvi} . . . Vi, vi ste meni potrebni, bez vas sam ja nula. Bez vas, ja sam muva, ideja u staklencetu, Kolumbo bez Amerike. Zapaqen idejom o preobra`aju sveta, Verhovenski izjavquje Stavroginu da je on li~nost od koje zavisi ostvarewe wihovog plana za reorganizaciju sveta. Jedan reformator, [igaqev, ~iju razuzdanu ma{tu pusto{i zloduh nasilnog preobra`aja sveta, stvorio je novi plan sveta i Verhovenski saop{tava Stavroginu da wegovo ostvarewe zavisi jedino od wega, Stavrogina. Slu{ajte! _ uzvikuje Verhovenski, papa }e biti na zapadu, a kod nas, kod nas bi}ete vi! Po planu [igaqeva, svaki ~lan dru{tva motri drugoga, i mora da potkazuje. Svako pripada svima, a svi svakome. Svi su robovi, i u ropstvu jednaki. Glavna je jednakost. Na prvom mestu, spu{ta se nivo obrazovanosti, nauke i dara. Velike sposobnosti svakad su zauzimale vlast i bile despoti. Velike sposobnosti ne mogu ne biti despoti, i svakad su vi{e kvarile nego {to su koristile; wih progawaju ili ka`wavaju. Ciceronu se otseca jezik, Koperniku se o~i sagorevaju, [ekspir se kamenuje _ eto to je [igaqev{tina! Robovi moraju biti jednaki: bez despotizma jo{ nije bilo ni slobode ni jednakosti; a u stadu mora biti jednakosti, _ i eto [igaqev{tine. Slu{ajte Stavrogine, uzvikuje Verhovenski, ja sam za [igaqeva! Obrazovawe nije potrebno, dosta je nauke. I bez nauke ima}e materijala za hiqadu godina, ali vaqa se pripremiti za poslu{nost! U svetu nedostaje samo jedno: poslu{nost. @eqa za obrazovawem ve} je aristokratska `eqa. Malo porodice ili qubavi _ ve} je `eqa za svojinom. Mi }emo ubiti `equ: pusti}emo pijanstvo, spletke, potkazivawe; da}emo maha ne~uvenom razvratu; svakoga genija } emo ugasiti jo{ od ranoga detiwstva. Sve }emo svesti na isti imeniteq _ potpuna jednakost! Samo, neophodno je neophodno _ to je otsada deviza zemaqske lepote . . . . .Ali danas je potrebno imati jedan ili dva nara{taja razvrata; razvrata ne~uvenog, gadnog, kada se ~ovek pretvara u gnusnu, pla{qivu, surovu, samo`ivu gadost _ to nama treba! . . . Mi }emo proglasiti ru{ewe . . . za{to, za{to je ta ideja tako ~arobna! Ali treba, treba ko{~ice malo prigwe~iti. Mi } emo pustiti po`are. . . Pusti}emo legende. . . I po~e}e pometwa! Nasta}e takvo quqawe kakvo svet jo{ nije zapamtio! . . . Zamagli}e se Rusija, zaplaka}e zemqa za starim bogovima . . . I mi }emo ba{ tada izvesti . . . Koga? - Koga? - Carevi}a Ivana. - Koga-a? - Carevi}a Ivana; vas, vas! Ima u ~oveku neke dubinske tame i praiskonskog mraka. U tu tamu i u taj mrak Dostojevski je za{ao dubqe no iko od qudi. I otkrio tamo neke jezive sile koje ~ovekov duh neosetno pretvara u zloduh i

~ovekovo bi}e potapaju u nebi}e. Tamo, u tim nedoglednim dubinama, ~ovekova tama se tajanstveno preliva u neku metafizi~ku tamu koja ima sve odlike apsolutnog i beskona~nog. Ti tamni ponori i jesu laboratorije u kojoj zlodusi, ti qubomorni ideolozi ~ovekobo{tva, neumorno pronalaze sredstva pomo}u kojih }e ostvariti svoj plan na na{oj planeti. Osnovno pravilo wihove celokupne delatnosti jeste: sve je dozvoqeno kada je u pitawu ostvarewe ciqa. Smelo kao bogovi oni prekora~uju sve granice i preska~u sve prepone. Za sve i sva oni su sebi i najvi{a vrednost i vrhovno merilo. Upotrebqavaju}i sva sredstva, wima nije potrebna ni~ija dozvola i sankcija. Sam zlo~in, za wih >>nije vi{e ludilo, nego pravi i zdravi smisao, gotovo du`nost, u krajwem slu~aju _ plemeniti protest<<. Radi ostvarewa svoga plana o preure|ewu sveta, oni polaze od bezgrani~ne slobode a zavr{avaju neograni~enim despotizmom. Kao zavr{no re{ewe pitawa oni predla`u: podelu ~ove~anstva na dva nejednaka dela. Jedna desetina dobija slobodu li~nosti i neograni~eno pravo nad devet ostalih delova. A ovi moraju izgubiti li~nost, i pretvoriti se u neku vrstu stada koje mora `iveti i raditi u neograni~enoj poslu{nosti. Za sve tvorce ~ovekoboga postoji samo jedna vrhovna stvarala~ka sila, svemo}na, neograni~ena i nezamenqiva. To je: slobodna voqa. O~arani wome kao jedinim bo`anstvom, oni joj prinose na `rtvu sve i sva. Oni se svim silama trude da pomo}u we postignu vrhunac razvi}a li~nosti. Zato bezobzirno stresaju sa sebe sve okove moralnih, religioznih, kulturnih shvatawa i tradicija. Oni su u tome verni svome praroditequ _ podzemnom antiheroju: izgra|uju sebe na slobodnoj voqi kao temequ. Za wih je slobodna voqa sinonim ~oveka, sinonim li~nosti. Ako bi se re~ ~ovek, kao ime specifi~ne vrste bi}a, mogla adekvatno zameniti kojom drugom re~i, onda bi ta re~ bila: voqa. U tom smislu, moglo bi se s podjednakim pravom re}i i: ~ovek je voqa, i: voqa je ~ovek. Svaki tvorac ~ovekoboga jeste ~ovek kao voqa, ne >>svet kao voqa<<, jer bi ovo posledwe zna~ilo potpunu negaciju ~oveka kao slobodnog bi}a.

RASKOQNIKOV
Raskoqnikov je _ ~ovek kao voqa. On je pravi i prvi odgovor na pitawe podzemnog antiheroja: {ta je voqa, od ~ega zavisi? Smelo, duboko i {iroko je Raskoqnikov u{ao u re{avawe postavqenog problema. On je prvi ozbiqno i mu~eni~ki poku{ao da problem re{i li~no i eksperimentalno. Voqa se privi|a kao neki neodgovorni lon~ar koji po svome slobodnom naho|ewu mesi i uobli~ava ovo crno blato {to se zove svet. Ako ima vrednosti, voqa je najvi{a vrednost; ako ima merila, voqa je najve}e merilo. Svako bi}e i svaka stvar se imaju posmatrati sa gledi{ta voqe, sub specie voluntaris. >>Sve je u rukama ~oveka<<, to je Raskoqnikovqeva vrhovna i rukovodna aksioma. Ona zna~i: ~ovek je u ovom svetu

svoj jedini i apsolutni gospodar. Ako to nije, sam je kriv. Jer je ogradio sebe baucima i bajkama, zakonima i du`nostima. Uhva}en u svoje vlastite mre`e, ~ovek se pla{i svakog novog koraka, nove re~i, novog dela. Takav ~ovek je obi~an ~ovek; takvi qudi su obi~ni qudi. Ali osim wih postoje novi qudi, neobi~ni qudi. Sve qude Raskoqnikov deli na >>obi~ne<< i na >>neobi~ne<<. Obi~ni qudi mora da `ive u pokornosti, i nemaju prava prekora~ivati zakon, stoga {to su oni obi~ni. A neobi~ni imaju prava ~initi svakojake zlo~ine i na sve mogu}e na~ine gaziti zakon, zato {to su oni neobi~ni. Svi zakonodavci i ustanovqa~i ~ove~anstva, po~iwu}i od najstarijih, pa nastavqaju}i Likurzima, Solonima, Muhamedima, Napoleonima itd., svi su oni do jednog bili zlo~inci. I to time {to, daju}i nove zakone, tim samim su naru{avali stvari, koji je dru{tvo kao svetiwu po{tovalo i od otaca nasle|ivalo. Oni se, razume se, nisu zadr`avali ni pred krvqu, ako im je krv, nekiput sasvim nevina i juna~ki prolivena za stari zakon, mogla {to pomo}i. Zna~ajno je, da su ve}inom ti dobrotvori i ustanovqa~i ~ove~anstva bili naro~ito stra{ni krvoloci. Jednom re~ju, ja izvodim zakqu~ak, veli Raskoqnikov, da i svi drugi, ne samo veliki, nego i takvi qudi koji makar najmawe izlaze iz op{teg koloseka _ to jest takvi koji su tek-tek u stawu kazati {ta bilo novo, _ da svi oni neizostavno moraju, po prirodi svojoj, biti zlo~inci, _ naravno, vi{e ili mawe. [to se ti~e deobe qudi na obi~ne i na neobi~ne, Raskoqnikov izjavquje: Ja samo u svoju glavnu misao verujem. A ona se sastoji u tome, da se qudi, po prirodnom zakonu, dele uop{te na dve klase: na ni`u (na obi~ne), to jest, tako re}i, na materijal koji slu`i jedino za zametak i ra|awe sebi sli~nih; i _ na qude u pravom smislu re~i, to jest na takve koji imaju dar ili talent da ka`u u svojoj sredini novu re~. Tu, naravno, ima beskona~no mnogo podrazreda, ali osobene crte obeju klasa su dosta o{tre: prva klasa, to jest, materijal, govore}i uop{te, to su qudi po prirodi svojoj konzervativni, pristojni, `ive u poslu{nosti i vole biti poslu{ni. Oni su i du`ni biti poslu{ni, jer im je to poziv, i tu savr{eno nema ni~ega {to bi ih poni`avalo. Druga klasa _ tu svi gaze zakon, to su ru{ioci, ili su nakloweni tome, prema sposobnostima. Zlo~ini tih qudi su naravno relativni i mnogo razli~ni; oni ve}inom zahtevaju, u veoma raznolikim izjavama, obarawe onoga {to ve} postoji, u ime ne~ega boqega. Ali ako je takvom jednom potrebno da, zbog svoje ideje, prekora~i makar i preko mrtvog tela, preko krvi, on, sam u sebi, po ~istoj savesti, mo`e dati sebi dozvolu da prekora~i preko krvi. Genijalni dijalekti~ar Raskoqnikov smelo razvija svoju glavnu misao. Qudi sa novom mi{qu, ~ak i takvih koji su tek-tek sposobni da ka`u {ta bilo novo, takvih qudi se ra|a neobi~no malo, ~udnovato malo. Samo je jedno jasno: poredak ra|awa qudi _ svih tih klasa i podrazdela, _ mora da je veoma pouzdano i ta~no odre|en kakvim bilo prirodnim zakonom. Zakon je taj, razume se, sada nepoznat, ali ja verujem da on postoji, i da docnije mo`e postati poznat. Ogromne mase qudi, materijal, samo zato postoji na svetu,

da se, naposletku, usled nekog naprezawa, nekim sve do danas tajanstvenim procesom, posredstvom nekakvog ukr{tawa rodova i rasa, _ napregne, i da rodi najzad na svet, no . . . makar iz hiqade jednog koliko-toliko samostalnog ~oveka. Sa jo{ {irom samostalno{}u ra|a se, mo`da, iz deset hiqada jedan. A sa jo{ {irom _ iz sto hiqada jedan. Genijalni qudi iz miliona, a veliki geniji, zavr{ioci ~ove~anstva, mo`da tek po{to mnogo hiqada miliona qudi pro`ive svoj vek i nestane ih sa zemqe. Neobi~nom ~oveku >>sve se dozvoqava _ vsjo razrje{aetsja<<, tvrdi Raskoqnikov. Idejni naslednik Raskoqnikova, Ivan Karamazov genijalno razra|uje ovaj Raskoqnikovqev eti~ki princip i pretvara ga u kategori~ki imperativ koji glasi: >>sve je dozvoqeno<<. Ali stra{na originalnost Raskoqnikova sastoji se u tome, {to on >>po ~istoj savesti<< dozvoqava prolivawe krvi. Do ovog principa Raskoqnikov dolazi sam, ponesen dra`ima svoje sopstvene dijalektike. On se kao pauk zavla~i u ugao i natenane ispreda svoju filosofiju i etiku. Le`e}i u mraku, on re{ava svoj mu~ni problem, koji obuhvata svu wegovu li~nost. On do posledwih sitnica analizira sebe, u mislima prelazi sav put svoje glavne ideje od wenog za~e}a do rascvata, uporno se prepire sam sa sobom, sve sa ciqem da dozna: da li je i on va{ka kao {to su ostali qudi ili je ~ovek koji vlast ima; da li mo`e pogaziti sve zakone i presko~iti sve moralne prepone, ili ne; da li je on obi~no drhte}e boja`qivo stvorewe ili ima pravo da vlast ima. Svaka Raskoqnikovqeva misao pretvara se neprimetno u `equ, a sve misli skupa spajaju se u jednu ogromnu, zavodni~ku, neodoqivu `equ: da postane neobi~an ~ovek, da postane Napoleon. A za to: >>Sila, sila je potrebna; bez sile ni{ta ne}e{ izvojevati; a silu treba dobijati opet silom<<. Ako tome stoje smetwe na putu, treba ih na svaki na~in ukloniti. >>Daqe sa privi|ewima, uzvikuje Raskoqnikov, daqe sa izmi{qenim strahom, daqe sa avetima! . . . Sad _ carstvo razuma i svetlosti! I . . . i voqe, i sile!<< Ko je jak i silan umom i duhom, taj je gospodar! Ko se mnogo usudi, ko mnogo sme, taj je u pravu. Ko najvi{e mo`e pqunuti, taj je zakonodavac, a ko se najvi{e usudi, ko najvi{e sme, taj je od sviju ve}ma u pravu! Tako je dojako bilo, tako }e uvek biti! Vlast se daje samo onome, ko se usudi da se sagne pa je uzme. Tu je potrebno samo jedno, jedno: treba samo smeti! >>Uzeti slobodu i vlast, kli~e Raskoqnikov, a {to je glavno: vlast! Nad svim slabim drhte}im stvorewima i nad ~itavim ovim mraviwakom: to je ciq!<< Da bi ostvario ovaj ciq, Raskoqnikov mobili{e sve svoje sile, i sve svoje bi}e stavqa u sudbinsku zavisnost od osnovne aksiome svoje filosofije `ivota: >>sve je u rukama ~oveka<<. Za Raskoqnikova ima ne~eg opijumskog u ovoj aksiomi. Svojom suptilnom dijalektikom on uspeva da taj opijum razlije po celom svom bi}u. Zato on uporno odri~e svaku apsolutnu vrednost i odlu~no relativizira sve. Po wemu, za neobi~nog ~oveka: >>sve je uslovno, sve je relativno<<.

Sav pod neodoqivim uticajem osnovnog na~ela svoga bi}a: >>sve je u rukama ~oveka<<, Raskoqnikov izvla~i neizbe`an logi~ki zakqu~ak da, ubiti jednu babu, >>nije zlo~in<<, ako neko `eli da pomo}u toga postane neobi~an ~ovek. Do ovog zakqu~ka on je do{ao po{to je svu analizu, u smislu moralnog pitawa, ve} bio dovr{io: wegova se kazuistika, ve{tina dokazivawa, be{e izo{trila kao brija~, i on sam u sebi ve} nije nalazio svesnih razloga protiv donesene odluke. . . I Raskoqnikov ubija babu. . . Ali, umesto da postane neobi~an ~ovek, da se ispuni titanskom silom i ven~a vla{}u velikih genija, on u u`asu bunca: >>Gospode! Da li ja ovo silazim s uma?<< Mu~na, mra~na misao narastala je u wemu, misao, da je poludeo, i da u ovaj mah nije kadar ni razmisliti, ni sebe za{tititi. Sav kao u bunilu, on ne mo`e da sabere svoje misli, svoja ose}awa, da bude svoj i vlada sobom. Stoga u o~ajawu vapije: >>Gospode, {ta da radim!<< >>Bo`e moj, {ta je ovo meni? O~igledno, mene razum ostavqa<<. Ubijaju}i babu, Raskoqnikov kao da je udarcima sekire razmrskao svoju du{u a ne babu: sve je u wemu po~elo da se trese, raspada, rasipa, drobi. Mo} mi{qewa mu je oslabqena i razdrobqena, um mu je pomra~en. On svim silama opomiwe sebe, da se pribere i ohrabri. Wemu nedostaje snaga za integralnu misao; sve su mu misli u nekim otpacima, kraji~cima, mrvicama. U celom bi}u svom on ose}a stra{an nered. S wim se de{ava ne{to wemu sasvim nepoznato, novo, iznenadno, skroz neobi~no. Jo{ nikad do ovog trenutka nije imao takvo ~udno i stra{no ose}awe. I, {to je najmu~nije, to je bilo vi{e ose}awe nego svesnost, nego pojam; to je bilo neposredno ose}awe; najmu~nije ose}awe od svih ose}awa {to ih je dosad `ivotom pre`iveo. To novo, katastrofalno ose}awe bolom svojim rastavqa kost od kosti, otkida nerv od nerva, udaquje misao od misli, razdvaja du{u od tela. U Raskoqnikova se to ose}awe postepeno pretvara u po`ar, u kome sav Raskoqnikov gori ali ne sagoreva. Sve se u wemu osipa i rasipa u neke atomske sitne deli}e, kao da se celo wegovo bi}e pretvorilo u `ivi pesak koji mira nema niti za mir zna. Wegova je li~nost izgubila svoj centar, i on ne mo`e ni na ~emu da se koncentri{e, niti da sabere sebe oko ma ~ega. Raspadawe Raskoqnikovqeve li~nosti vr{i se postepeno, ali nezaustavqivo. Wegova du{a je razbijena u legion du{ica, wegov duh u legion duhova, wegovo ja u legion ja. Jednom re~ju: Raskoqnikov je postao legion. Stoga je svaka wegova misao: legionmisao, svako wegovo ose}awe: legion-ose}awe, svaka wegova re~: legion-re~, jer iza sebe imaju bezbroj zna~ewa. Ni u jednoj misli, ni u jednom ose}awu, ni u jednoj re~i on nije prisutan sav bez ostatka, nego je svim bi}em razbijen, rasut, dezintegriran. To je razlog {to su kriti~ari u velikoj nedoumici, da li se Raskoqnikov zaista pokajao ili nije. A istina je u ovome: on se delimi~no pokajao, a delimi~no nije. Na dnu svoga bi}a, u svom osnovnom samoose}awu on se stvarno pokajao, ali racionalno i logi~ki to nije u~inio.

Ova razdvojenost li~nosti je centar Raskoqnikovqeve tragedije. Dok s jedne strane svojom kazuisti~kom argumentacijom on uporno uverava sebe da ubistvo babe nije zlo~in nego prirodan postupak neobi~nog ~oveka, dotle s druge strane ne{to praosnovno u wegovom bi}u silno protestvuje protiv takve argumentacije i ru{i mu temeqe du{e. To ne{to, to praosnovno razraslo se brzo u svima dimenzijama i uobli~ilo u jedno odre|eno, sveobuhvatno i dominantno ose}awe, u jednu `ivu, nepobitnu i neuklonqivu psiholo{ku silu. I to ose}awe i ta sila svedo~ili su Raskoqnikovu nepobitno i jasno: ubistvo je zlo~in, ubistvo je neprirodan postupak, ubistvo je greh za koji se ~ovek mora pokajati, jer qudska priroda ne mo`e da izdr`i zlo~in i podnese greh kao ne{to prirodno i logi~no. Niti ih opravdati kao neophodnost ~ovekova `ivota u ovakvom svetu. Rawena i izmu~ena zlo~inom, Raskoqnikovqeva du{a nije mogla da izdr`i ogwene muke svoga greha. Ono {to je bogo~e`wivo i bo`ansko u woj potsticalo je, nagovaralo i vuklo Raskoqnikova da ispovedi svoj greh, svoj zlo~in. I zaista, no{en nekom neodoqivom unutra{wom silom, on odlazi sudiji, priznaje svoj zlo~in, ispoveda svoj greh. Iz celokupne Raskoqnikovqeve drame name}e se kao dominantna stvarnost ova ~iwenica: osnovna aksioma Raskoqnikovqeve filosofije `ivota: >>sve je u rukama ~oveka<< _ potpuno je krahirala i bankrotirala. Ne samo to, nego je ona kao rukovodni princip `ivota i mi{qewa _ ubijena. I to ubijena od samog Raskoqnikova. On izjavquje: >>Ja nisam ~oveka ubio, ja sam princip ubio<<. Ali i to nije sve; Raskoqnikov je ubistvom babe ubio sebe. On se Sowi ispoveda: >>Zar sam ja babu ubio? Ja sam sebe ubio, a ne staricu! Prosto sam uzeo i sebe na veki ucmekao!<< U Raskoqnikovu je do`iveo potpun poraz i sasvim bankrotirao >>~ovek kao voqa<<. Pokazalo se o~igledno da u ~oveku i u svetu oko ~oveka postoji ne{to nesravweno ja~e od qudske voqe. Raskoqnikov je sam ubio svoj princip i princip svog duhovnog prete~e, podzemnog antiheroja, po kome je slobodna voqa prima causa i temeq ~ove~je li~nosti. Kirilov je u~inio to isto, samo na na~in koji dolikuje wemu. On, prvi ~ovekobog, ubio je sebe da bi eksperimentalno i o~igledno pokazao i dokazao: da je slobodna voqa najpotpunija manifestacija ~ove~je li~nosti, a samoubistvo najvi{i stupaw ~ove~je slobodne voqe. Ali, po svima zakqu~cima normalnog qudskog mi{qewa, samoubistvo nije ni{ta drugo do besmislena dezintegracija ~ove~je li~nosti. Stavrogin, oli~ena tajna bezakowa i posuvra}ene slobodne voqe, obesio se, i time uni{tio princip svoga `ivota. Zavodni~kim ~arima svoje originalne dijalektike on je ubio mnoge du{e, razorio mnoga srca, pomra~io mnoge umove. Ali je svojim samoubistvom pokazao da ko druge du{e ubija mora najzad ubiti svoju sopstvenu du{u, i tako pretrpeti potpun raspad svoje li~nosti.

Ivan, genijalni tvorac i ~udesni apologet ~ovekoboga, nije mogao da izdr`i buntovne antinomije svoga evklidovskog uma, i _ poludeo je. Stra{na stvarnost koja je nastala kada je primeweno u `ivotu rukovodno na~elo wegove filosofije i etike: >>sve je dozvoqeno<<, potresla je do dna wegov duhovni svet, i on je poludeo. Poludeo je kada je otkrio da je Smer|akov ubio wegovog oca Fjodora Karamazova, potstaknut i ohrabren wegovim na~elom. >>Vi ste ga ubili, veli Smer|akov Ivanu, vi ste glavni ubica, a ja sam samo va{ pomo}nik bio, verni sluga Li~ard, i po va{oj sam re~i tu stvar izvr{io . . . Vi ste govorili: sve je dozvoqeno . . . Prema samim tim va{im re~ima to je bilo u~iweno na najprirodniji na~in<<. Potresna je sudbina svih ideologa i tvoraca ~ovekoboga. Svi se pothvati wihovi zavr{avaju krahom i porazom. Wihove misli zavr{avaju ili time {to se izgube u pra{umi svirepih protivre~nosti ili time {to izumiru u pustiwi o~ajnih nemo}i. A du{e wihove jedna do druge, kao le{ do le{a i mrtvac do mrtvaca. Gde li je puno}a wihova bi}a i svemo} wihovog ~ovekoboga? Tamo _ u potpunoj dezintegraciji wihovih li~nosti i u jezivom paklu wihovih savesti.

TAJNA ATEISTI^KE FILOSOFIJE I ANARHISTI^KE ETIKE
Ne postoji mera kojom se tragika ~ovekova mo`e izmeriti u ovom svetu. Ali ta tragika neosetno prelazi u neizdr`qivu komiku, kada bedni ~ovek poku{a da bezbroj beskrajnih zagonetki sveta svede na nekoliko sitnih problema i u wihovom re{ewu vidi re{ewe celokupnog problema `ivota. Umoran od tragike, ~ovek pribegava raznovrsnim bajkama: religioznim, filosofskim, nau~nim. Ali nigde ne nalazi pokoja svom uznemirenom srcu i pometenom umu. A odasvud odjekuje ironi~ni kikot i razle`e se sarkasti~ni potsmeh. To kao da se neko potsmeva ~oveku i ismeva sve wegove napore i pothvate. ^ovek ne mo`e, i ne}e, da bez protesta i bunta podnese taj potsmeh. Ako ni{ta drugo, on odgovara na wega bar _ {krgutom zuba. I to je ne{to, zar ne? Da li je to stvarna uteha, neka ka`u neute{ni. Bezo~no uvre|eni i odvratno poni`eni svirepom zagonetno{}u sveta, mnogi qudi protestuju na razne na~ine. Ali je stra{no, ako je wihov protest _ protest gluvonemih. Da bi se koliko-toliko osvetio, evropski ~ovek je poku{avao da zagonetnost sveta i ~oveka suzi do izvesne sno{qive mere. U nervoznoj nadmetqivosti i svet i ~ovek su`eni su toliko, da su od nekih svedeni na ciglo >>sedam zagonetki<<. Svet i ~ovek su na taj na~in upro{}eni do nepodno{qive komike. No i pored svega toga, iole probu|eno saznawe i uznemireno srce ose}a kako se nad ~ovekom i daqe prolama grmqavina nebeskih tajni, kako ga i daqe {ibaju muwe kosmi~kih zagonetki, kako i daqe nema gromobrana koji bi ga za{titio od wih. Ako ni u ~emu drugom, `ivot uvek izobiluje u zagonetkama i iznena|ewima. Misao ~ovekovu pora`ava vazda nova ~iwenica: granica `ivota je u nemawu nikakvih granica, kraj `ivota je _ beskrajnost, a granica _ bezgrani~nost.

Tvorci ~ovekoboga su poku{ali da uproste i suze ~oveka, da bi mogli uprostiti i jezivu zagonetnost sveta. Da bi mogao podneti uvredqivu tragiku sveta, ~ovek treba da bude prera|en iz slo`enog u prosto bi}e, iz dubokog u plitko, iz {irokog u usko. Ali, uprkos svima naporima, oni nisu uspeli u tome. [tavi{e, dosada{woj zagonetnosti sveta i ~oveka oni su dodali jo{ jednu veliku tajnu, jo{ jednu stra{nu zagonetku: svoju tajnu i svoju zagonetku. Mo`da nam niko nikada ne bi mogao objasniti ovu wihovu tajnu i odgonetnuti ovu wihovu zagonetku, da to nije u~inio vidoviti Dostojevski u romanu Bra}a Karamazovi, u poglavqu koje nosi naslov: \avo. Ko{mar Ivana Karamazova. Tu nam Dostojevski otvara najskriveniju odaju Ivanove du{e, u kojoj se skriva glavna stvarala~ka sila ~ovekoboga. Iako neobi~no individualan i zavidno samostalan, Ivan u isto vreme pretstavqa svojevrsnu kolektivnu li~nost, u kojoj su idejno zastupqeni i podzemni antiheroj, i Raskoqnikov, i Stavrogin, i Kirilov, i Ipolit, i Smer|akov. Tajna wihove misli je u Ivanovoj misli. Ivanova filosofija sveta i ~oveka je i wihova filosofija, samo razra|ena do genijalnog savr{enstva. Ko otkrije tajnu Ivanove li~nosti, istovremeno otkriva i tajnu wihove li~nosti. U pomenutom poglavqu Dostojevski nam proro~ki vidovito otkriva i pokazuje koliko je Ivan bio samosvojan i samostalan pri izgra|ivawu svoje filosofije i etike: neprimawu sveta i Hrista, i stvarawu ~ovekoboga. Do ubistva Fjodora Karamazova Ivan je mawe-vi{e teorijski i apstraktno `iveo trostrukom dogmom ateizma: nema Boga, nema besmrtnosti, nema |avola, i kategori~kim imperativom anarhizma: sve je dozvoqeno. Ali kada je Smer|akov, odu{evqen wegovom filosofijom, primenio u `ivotu wegov kategori~ki imperativ, u Ivanu se desio stra{an unutra{wi zemqotres, koji je ispreturao sav wegov duhovni svet i razbudio na novu javu i novu stvarnost sva wegova ose}awa, sve wegove misli, svu wegovu li~nost. Iz nesaglednih i za evklidovski um nedose`nih dubina Ivanove du{e, kroz ru{evine i pukotine wegovog razorenog unutra{weg sveta, pokuqala su neka neslu}ena nova ose}awa i poplavila wegov razbijeni, nemo}ni um. Osnovni princip anarhizma, prenesen iz oblasti ideja u oblast zemaqskih realnosti i ostvaren u krugu qudskog `ivota, izazvao je pora`avaju}u anarhiju i u Ivanovom srcu, i u Ivanovom umu, i u Ivanovoj voqi. I on nikako ne mo`e da ugu{i u sebi anarhi~ni bunt protiv sebe; nikako ne mo`e da ovlada svojim srcem, svojim umom, svojom voqom, svojim bi}em. Sve se u wemu razbudilo i uzbudilo, i nasumice krenulo nekud, nekim novim putevima, koji ko zna kuda vode i odvode; sve je kod wega u nekom divqem pokretu i derilijumu, kao i kod Raskoqnikova posle ubistva starice. Ukaqana svetost li~nosti i povre|ena neprikosnovenost wenih moralnih osnova protestuje i usplahiruje celokupno Ivanovo bi}e, dovodi wegov evklidovski um do ko{marnog bunila, do halucinacije, do stra{nog unutra{weg po`ara u kome sagoreva sva wegova ateisti~ka filosofija i anarhisti~ka etika, i on, kao nekad

Raskoqnikov, odlazi da izda i preda sebe, i da pred sudom izjavi kako je on stvarno ubio Fjodora Karamazova. U stra{nim ~asovima `ivota, kada pretrne um i premre srce, ~ovek skoro i ne ose}a fizi~ke granice svoje li~nosti, ne ose}a telo na sebi. Tada na neki neobja{wiv na~in sav ~ovek postaje duhovniji; pa i ono {to je najve{tastvenije u wemu, telo wegovo, gubi od svoje fizi~ke sirovosti i surovosti i postaje neka vrsta duhovnog tela. U takvim ~asovima ~ovek je najsposobniji da do|e u dodir sa onim {to je duhovno u svetu oko wega i u svetovima iznad wega, da se oslobodi robovawa vremenskom i prostornom i da se kosne ve~nosti i ve~noga. U tim ~asovima ~ovek eksperimentalno saznaje da je wegovo bi}e {ire no {to um wegov zna i dubqe no {to srce wegovo sluti, i da on ima ne samo dodirnih ta~aka nego i nesumwivih veza sa ne~im {to prevazilazi prostor i vreme. Jezivost tajne ~ovekovog bi}a ba{ i dolazi otuda {to qudi ne znaju ko sve i {ta sve, i u kolikoj meri, u~estvuje u wihovom `ivotu i sara|uje pri stvarawu i uobli~avawu wihovih misli, ose}awa, planova, `eqa. U najstra{nijem ~asu svoga `ivota Ivan je saznao na najubedqiviji na~in da je u stvarawu wegove filosofije i etike u~estvovala nad~ove~anska, nadvremenska i natprostorna sila, koja postaje ko{mar ~im poku{a da u|e u krug qudskih vremenskoprostornih zbivawa. Ivan ose}a prisustvo te ne`eqene sile, koja svoju realnost pokazuje na tajanstven pa ipak skoro ~ulno opipqiv na~in. Odlika je te tajanstvene sile da se postepeno objektivira i postupno konkretizira. Kada se ve} dovoqno objektivirala, ona silom svoje neuklonqive konkretnosti primorava izmu~enog Ivana da je prizna za objektivnu realnost. ^ak su i Ivanova ~ula prinu|ena da je prime za realnost. Na Ivanove o~i ta se nevidqiva sila postepeno pretvara u vidqivu; od jedva primetne ta~ke ona se razrasta u ne{to ve}e i stvarnije, u neko polu-realno bi}e, u neku polu-realnu li~nost, i to polu-realnu u fizi~kom, ali nepobitno realnu u duhovnom, metafizi~kom smislu. Ivanova muka nad mukama i u`as nad u`asima sastoji se naro~ito u tome {to on svim bi}em ose}a svoje prisno psihi~ko srodstvo sa ovom ko{marnom li~no{}u u kojoj se na wegove o~i vr{i tajanstven prelaz iz ovostranog u onostrano, iz fizi~kog u metafizi~ko, iz vremenskog u ve~no. On, zilotski poklonik evklidovskog uma qudskog, ogor~eno protestuje svim bi}em svojim protiv ove ko{marne li~nosti. Drugo mu ni{ta i ne ostaje, jer je svega sebe ogradio i obzidao zakonima zemaqske qudske logike, koja ne dopu{ta da i{ta nadzemaqsko, nadvremensko, nad~ove~ansko u|e u carstvo qudskih evklidovskih ideja i stvarnosti. Ivanu je dosta muka koje mu svojim zagonetkama i tajnama zadaju prostor i vreme, i niko nema prava da mu name}e nekakve vrednosti sa wihovim ve~nim tajnama i zagonetkama. Ivan ima svoj evklidovski svet; on ho}e da wegov svet bude hermeti~ki zatvoren odasvud, bez ikakvih prozora koji bi gledali u nekakve ve~nosti i wihove beskona~nosti. Ali wegov tajanstveni ko{marni posetilac ne

obra}a pa`wu na wegove `eqe, niti tra`i od wega dozvolu da u wegov evklidovski svet ubaci {to{ta onostrano, natprirodno i beskona~no. Na neobja{wiv, ali o~igledan, na~in on u~estvuje u Ivanovom duhovnom `ivotu: misli wegovim mislima, sara|uje na wegovim idejama. [tavi{e, on se toliko saovapol}uje Ivanovom duhu, da dovr{ava misli koje Ivan po~iwe, daje definitivne oblike Ivanovom haoti~nom psihi~kom stawu, obla~i u re~i Ivanove probleske misli, udvaja Ivanovo saznawe, filosofira Ivanovom filosofijom, do{aptava Ivanu nove misli, nove ideje, nove teorije, genijalno brani Ivanovu ateisti~ku filosofiju i anarhisti~ku etiku. Uspitate li: ko je taj ko{marni, pa ipak stvarni, posetilac Ivanov, mo`e li se okarakterisati i okategorisati? _ Ivan odgovara pravo i prosto: |avo. A Dostojevski odgovara: ko{mar-|avo. I jo{ dodaje: sva se tajna Ivanove filosofije i etike sastoji u Ivanovom intelektualnom savezu sa ko{mar-|avolom. Wihovi su se intelekti toliko zbli`ili i srodili, da su im i filosofija i etika zajedni~ki. U jednom od najinteresantnijih dijaloga za koje svet zna, Dostojevski izla`e tu wihovu filosofiju i etiku. Ko{mar-|avo je eksponent te filosofije. Ona ima ~etiri osnovna dogmata: 1) neprimawe ovog Bo`jeg sveta, 2) neprimawe Hrista, Bo`jeg Logosa, 3) sve je dozvoqeno i 4) stvarawe ~ovekoboga. Prvi dogmat svoje filosofije, neprimawe sveta, ko{mar-|avo obrazla`e i brani na virtuozno lukav i logi~an na~in. On pretstavqa ovaj svet kao ne{to na~iweno od najgoreg materijala. Svojim nakaznim ustrojstvom ovaj svet izgoni i uni{tava sve {to je dobro, uzvi{eno, an|elsko, bo`ansko. Obrete li se u ovom svetu neko dobro bi}e, ono ne mo`e da du`e ostane dobro, ve} se ranije ili kasnije preobra}a u r|avo bi}e. Jer je ovaj svet toliko r|av i zao, da u wemu i sam an|eo postaje |avo. Opkoqeni u`asima, nepravdama, nasiqima, u ovom stra{nom svetu i an|eli se od o~ajawa i po nekoj fatalnoj neophodnosti pretvaraju u |avole. Obi~no je me|u qudima primqeno kao aksioma, veli ko{marni posetilac Ivanu, da sam ja pali an|eo. Tako mi Boga, ja ne mogu da zamislim, na koji sam to na~in mogao ikada biti an|eo. Ako sam nekada i bio, to je bilo tako davno da ne bi bio greh i zaboraviti. Sad se zadovoqavam i u`ivam kad me smatraju za uredna i po{tena ~oveka, i `ivim kako se mo`e, trude}i se da budem prijatan. Ja qude volim iskreno! _ o, ja sam i suvi{e oklevetan! Ovde, kad se na neko vreme me|u vas doselim, moj `ivot proti~e kao ne{to stvarno, i to mi se najvi{e dopada. Jer ja, kao i ti, stradam od fantasti~noga, pa stoga i volim va{ zemaqski realizam. Tu kod vas je sve ocrtano, tu je formula, tu je geometrija, a kod nas sve nekakve neodre|ene jedna~ine. Beskrajna prostranstva opkoqavaju zemqu i zjape nepodno{qivom prazninom. Pritom, u wima je takav mraz, da se tamo mora smrznuti i slediti ne samo sve {to se ~ovek zove ve} i sve {to se duh zove. >>U tim vasionskim prostranstvima, u tom etru, u toj vodi >>ja`e bje nad tverdju<< _ takav je mraz. . . to jest kakav mraz! To se ni mrazom ne mo`e nazvati; zamisli samo: sto

pedeset stepeni ispod nule! Poznata je ona zabava seoskih devojaka: na mrazu od trideset stepeni nude nekom, koji to ne zna, da lizne sekiru; jezik se u trenutku smrzne i prilepi za gvo`|e, a onaj zvekan zdere ko`u i okrvavi jezik; i to je na trideset stepeni, a ono je stopedeset! Ta tu samo prst staviti na sekiru, pa bi ga nestalo kao da ga nije ni bilo, kad bi. . . samo mogla tamo da se desi sekira. . . - A zar se tamo mo`e desiti sekira? Zapita najedared Ivan Fjodorovi} rasejano i gadqivo. On se otimao iz sve snage: da ne poveruje svome bunilu i da ne padne kona~no u ludilo. - Sekira? - Pa, da; {ta bi tamo bilo sa sekirom? Povika Ivan Fjodorovi} najedared sa nekakvom svirepom i energi~nom uporno{}u. - [ta }e biti u prostranstvu sa sekirom? Kakva ideja! Ako dospe nekud podaqe, onda }e, mislim, za}i pa leteti oko zemqe, kao saputnik, ni sama ne znaju}i za{to. Sekira _ satelit, saputnik zemqin! Nije li to najsatanskija ideja koja se mogla za~eti i roditi u na{em ~ove~anskom svetu? Kru`e}i oko zemqe, ona bi nemilosrdno sekla i uni{tavala svako qudsko bi}e koje se usudi da uzleti iznad zemqine sfere i vine u carstvo nebeskih ideja i stvarnosti. ^ovek je zemqin zarobqenik. U zemqinoj atmosferi on je zatvoren kao u ~eli~noj lopti. Granice zemqine atmosfere ~uva sekira koja neumoqivo smrvquje sve zemqine begunce. Svet je tako glupo stvoren i tako odvratno ustrojen, da ko{mar-|avo ne nalazi u svome umu nikakve logi~ke razloge za postojawe ovakvog sveta. On nalazi u sebi i dovoqno logike i dovoqno osetqivosti, da ovakav svet odbaci strasno i bezuslovno. On bi mo`da i mogao podneti nasiqe koje ovaj svet pretstavqa svojim postojawem, kada bi ono bilo samo neka spoqna, transsubjektivna stvarnost. Ali je wegov najstra{niji u`as u tome {to je samovoqni Tvorac namerno u~inio odricawe svega imanentnim wegovom samosaznawu, {to je u~inio da za wega: odricati zna~i biti, postojati, `iveti. Tako, da bi ko{mar-|avo mogao re}i za sebe: Ja odri~em, dakle _ postojim. Sa setom, iz koje proviruje neka nezemaqska ironija, on govori Ivanu: >>Nekakvim tamo praiskonskim, prevremenskim nare|ewem, koje ja nikako ne mogu da shvatim, ja sam odre|en da sve >>odri~em<< <<. Odricati sve {to je stvoreno, sve {to postoji; ne primati svet; uvek ose}ati, uvek saznavati, uvek tvrditi da je svet >>herzlich schlecht<<, _ to je sr` Ivanovog ko{mara i Faustovog Mefistofela, to je sr` svakog demonizma uop{te. Ja sam duh koji stalno odri~e! I to sa pravom, jer sve {to postaje Vaqa da propadne. Stoga bi bilo boqe, da ni{ta ne postaje. Glavni poziv i posao |avola u svetu jeste: kritikovati Bo`ju tvorevinu i odricati je. Ustvari, |avo je prvi kriti~ar i osniva~ kriticizma. Ovako kako je stvoren i ustrojen, svet je ve~na i neoprostiva uvreda za |avola i wegovo samosaznawe. U tome on ve{to apologira sebe: on nije ni kriv ni odgovoran za ovakav svet, jer

ga on nije ni stvorio ni uredio. [tavi{e, ko{mar-|avo tvrdi da je on od nasilni~kog Tvorca odre|en i predodre|en za odricawe, jer bez odricawa nema kritike, a bez >>odeqka za kritiku<< kakav bi to bio ~asopis {to se zove `ivot? Bez kritike bilo bi samo >>osana!<< A za `ivot je malo >>osana<<; treba da >>osana<< prolazi kroz ogaw sumwe. >>Elem, tada izabra{e nesretnika na kojem se kola lome, natera{e ga da pi{e u kriti~kom odeqku ~asopisa, i tako se eto dobi `ivot. Mi tu komediju razumemo, produ`ava svoju misao ko{mar-| avo. Ja, na primer, otvoreno i prosto zahtevam svoje uni{tewe. Ne, ti mora{ `iveti, ka`u oni meni, jer bez tebe ni{ta ne}e biti. Kad bi na zemqi bilo sve blagorazumno, onda se nikad ni{ta ne bi dogodilo. Bez tebe ne bi bilo nikad nikakvih doga|aja, a treba da bude doga| aja. Te tako ja, _ kako mi je, da mi je _, slu`im, stegnuv{i srce, da bi moglo biti doga|aja, i ~inim nerazumne stvari _ po zapovesti<<. @ivot je komedija, _ to je osnovna postavka |avolove filosofije sveta. Tragedija qudi sastoji se u tome {to tu komediju smatraju za ne{to ozbiqno. Ko{mar-|avo razume potpuno besmislenost sveta, zato i ~ezne za samouni{tewem. Ali wemu ne dopu{taju da uni{ti sebe, jer je, takav kakav je, neophodan `ivotu ovakvom kakav je. I stoga sve {to ~ini, ~ini >>po zapovesti<<. >>Jedino po slu`benoj du`nosti, veli on Ivanu, i po svom socijalnom polo`aju, primoran sam ostati pri pakostima. Svu ~ast dobra neko uzima za sebe, a meni su pale u deo same pakosti<< Vrlo oprezno ko{mar-|avo prelazi na glavni razlog Ivanovog bunta: stradawe. Stradawe i jeste `ivot, govori on Ivanu. Kakvo bi zadovoqstvo bilo bez stradawa? Sve bi se pretvorilo u jednu beskona~nu molitvu; bilo bi sveto, ali i dosadno. No stradawe bi se moglo i podneti, kada bi postojalo samo u granicama ovog na{eg trodimenzionalnog sveta. Ali je strahota u tome, {to ono prelazi granice ovog vidqivog sveta, i zalazi u onaj svet, nevidqivi, beskona~ni, ve~iti. Da bi upotpunio svoju bogobora~ku kosmologiju, ko{mar-|avo pri~a Ivanu kako i oni u onom svetu imaju sve {to i mi u ovom svetu: praznoverice, spletke, potkazivawa, gluposti, naro~ito mnogo stradawa, muka, mu~ewa. >>Sve {to imate vi, veli on Ivanu, imamo i mi, to ti iz prijateqstva odajem, tu na{u tajnu, premda je zabraweno<<. - A kakvih muka jo{ imate u onom svetu, prekide Ivan, odjednom ~udno `ivnuv{i. - Kakvih muka? Ah, boqe ne pitaj. Pre je bilo i ovako i onako, a sad uzele maha sve neke moralne muke, >>gri`e savesti<<, i tome sli~ne besmislice. A to se prvo kod vas zavelo, kao >>ubla`ewe va{ih naravi<<. I ko je pri tome u dobitku? U dobitku su jedino besavesni, jer kakvih oni mogu imati gri`a savesti, kad savesti uop{te nemaju. Zato stradaju sad qudi ispravni, koji jo{ imaju savest i ~ast. Ivanov ko{marni posetilac govori o besmrtnosti i onostranom, zagrobnom `ivotu, kao o ne~em {to je za wega o~igledno, {to on neprestano posmatra i {to je sastavni deo wegovog samosaznawa i

samoose}awa. Za wega to nije stvar logi~kih dokaza i dijalekti~kih visprenosti ve} stvar neposredne o~evidne realnosti, koju on najkonkretnije do`ivquje, vidi, slika, opisuje. Tek ne{to od svega toga on uspeva da utisne u uske ~aure qudskih pojmova i prevede na ~ove~anski jezik. O toj ve~noj temi, >>o na{oj temi<<, kako on veli Ivanu, on ima jednu anekdotu ili, boqe, legendu. Ta legenda je legenda o raju. Bio jednom na zemqi, veli ta legenda, jedan mislilac i filosof, koji je sve odricao: zakone, savest, veru, a pre svega _ budu}i `ivot. I on umre, misle}i da }e pravo u mrak i smrt, a ono pred wim _ budu}i `ivot. On se prenerazi i po~e da negoduje. >>To je u suprotnosti s mojim ube|ewima<< _ re~e. E, zato mu sta{e suditi, i on bi osu|en. Bi osu|en: da u pomr~ini pro|e jedan kvadrilion kilometara, i tek kad taj kvadrilion pro|e, otvori}e mu se vrata raja i bi}e mu sve opro{teno. Ali osu|eni postoja malo, pogleda, pa le`e na put popreko: >>ne}u da idem! Iz na~ela ne}u da idem!<< . . . Odle`ao je skoro hiqadu godina, a zatim ustao i po{ao, i pre{ao kvadrilion kilometara. Onda su mu se otvorila rajska vrata. I tek {to je u{ao u raj, a nije proveo tu ni dva sekunda, on je uskliknuo, da bi za ta dva sekunda vredilo pre}i ne samo kvadrilion kilometara, nego kvadrilion kvadriliona kilometara, pa jo{ podignut na kvadrilioniti stepen. U ovu legendu ko{mar-|avo uple}e misao o ponavqawu zemqe, da bi {to ja~e otrovao izmu~enog Ivana, kao {to je ta misao kasnije trovala nesre}nog Ni~ea. Ta dana{wa zemqa mo`da se sama bilion puta ponavqala, veli ko{mar Ivanu; to jest, pre`ivqavala se, ledila se, rasprskavala se, raspadala na sastavne elemente, opet voda >>ja`e bje nad tverdju<<, zatim opet kometa, opet sunce, opet iz sunca zemqa, _ taj se razvitak mo`da ve} beskona~no mnogo puta ponavqa, i sve u jednom istom vidu, do najmawih sitnica. Jedna dosada, da gora ve} ne mo`e biti! Ali po{to je zemqa glupo sazdana i tragi~no ure|ena, po{to je sve sam |avolski haos, po{to svet na apsurdima po~iva, po{to je sve i sva samo bezmerna i beskrajna besmislica, to i ve~ito ponavqawe sveta ne bi bilo ni{ta drugo nego ve~ito ponavqawe svih besmislica, svih haosa, svih gluposti, svih gadosti. Prisustvo ko{marnog posetioca strahovito mu~i Ivana. Wemu bi se htelo da logi~ki shvati, objasni i defini{e to stvorewe koje tako smelo filosofira o vasioni i zemqi, kao da su to neke bezna~ajne sitnice. Posetilac ose}a to nemo pitawe i poku{ava da defini{e sebe na jasniji, ~ove~anskiji na~in. - Ja sam iks u neodre|enoj jedna~ini, govori on Ivanu. Ja sam nekakva utvara, privi|ewe `ivota, koje je izgubilo sve krajeve i po~etke, pa je naposletku zaboravilo kako da nazove samo sebe. Ti se smeje{. . . ne, ti se ne smeje{, ti se opet quti{. Ti se ve~no quti{; ti bi samo da ti je uma i pameti, a ja ti opet ponavqam: da bih dao sav ovaj nadzvezdani `ivot, sve ~inove i po~asti, samo zato da se ovaplotim u du{u neke bakalkiwe, pa da Bogu sve}e u crkvi pripaqujem. - Pa zar ti u Boga veruje{? Osmehnu se Ivan sa mr`wom.

- To jest, kako da ti ka`em, ako ti ozbiqno. . . - Ima li Boga, ili nema? Viknu Ivan sa energi~nom uporno{}u. - A, pa ti to ba{ ozbiqno? Sokole moj, ja to, bogami, ne znam; veliku si re~ kazao. - Ne zna{, a Boga vidi{? Ne, ti ne postoji{ sam po sebi, ti si ja, ti si ja, i vi{e ni{ta! Ti si _ trice, ti si moja fantazija! - To jest, ako ho}e{, ja i ti se dr`imo jedne filosofije, eto to }e biti istina. Je pense donc je suis. Mislim, dakle postojim _ to znam pouzdano, sve pak ostalo {to je oko mene, svi ti svetovi, Bog, pa ~ak i sam satana, _ sve to za mene nije dokazano da li postoji samo po sebi, ili je samo moja emanacija, dosledno razvi}e moga ja koje postoji preiskonski i jednoli~no. . . >>Ja i ti se dr`imo jedne filosofije<<, veli ko{mar-|avo Ivanu, i time otkriva tajnu celokupne Ivanove filosofije. Srodnost wihovih intelektualnih sila projavquje se jasno u wihovom zajedni~kom pogledu na svet i `ivot. Na neshvatqivo tajanstven na~in ko{marna demonska sila pro`ima Ivanovo bi}e i struji kroz wegove misli, ose}awa, `eqe. Ona se toliko upila u wegovu du{u, da se gotovo polu-ovaplotila u wemu, i on je potpuno nesposoban da sebe jasno razlikuje od we. Izme|u svojih i ko{mar-|avolovih misli i re~i on ose}a ne samo sli~nost nego i geneti~ku srodnost. - Slu{aj! Obra}a se Ivan svome ko{marnom posetiocu. Ja sam kao u bunilu. . . Ja te nekiput ne vidim, i glasa ti ~ak ne ~ujem, ali uvek naga|am ono {to mi ti meqe{, stoga, {to to ja, ja sam govorim, a ne ti! Ti si la`, ti si bolest moja, ti si utvara! Ja samo ne znam ~ime da te uni{tim, i vidim da }u se neko vreme morati mu~iti i trpeti. Ti si moja halucinacija. Ti si ovaplo}ewe mene samog _ uostalom samo jedne moje strane. . . mojih misli i ose}awa, i to samo najgadnijih i najglupqih. . . Ti si _ ja, ovaj isti ja, samo sa drugim licem. Ti govori{ ono {to ja mislim. . . Samo uzima{ moje gadne misli, i {to je glavno _ glupe. Ti si glup i prostak. Ti si stra{no glup. Ne, ne}u te mo}i izdr`ati! [ta da radim, {ta da radim! Interesantno je, zna~ajno je i dostojno svake pa`we: misao o neprimawu sveta i Boga Ivan ubraja u svoje najgnusnije i najglupqe misli. To je signal da se u wemu pomaqa ne{to novo, ne{to {to potiskuje stare vrednosti i stara merila. Iz haosa, u koji je Ivan uvu~en svojim ateizmom i anarhizmom, pojavquju se neke nove vrednosti i nova merila; stara kriteriologija postepeno ustupa mesto novoj. Ali proces ra|awa novih vrednosti i novih merila bezmerno je mu~an i bolan za tako iskrenu i celovitu prirodu kao {to je Ivan. Ko{marno prisustvo demonske sile, koje on ose}a svim bi}em, primorava i wegov um, i wegovo srce, i wegova ~ula, da priznaju postojawe nove realnosti: postojawe |avola. Za Ivana pak, priznati postojawe |avola, koje on nije priznavao niti `eleo da ikada prizna, neizrecivo je mu~no i te{ko. - Ni jednog trenutka te ne primam za realnu istinu! Nekako besno dovikuje Ivan svom ko{marnom posetiocu. . . Ne, ti ne postoji{ sam po sebi, ti si _ ja, ti jesi ja, i vi{e ni{ta!. . . Ti si glup, ti

si stra{no glup! . . . Ho}e{ da me pobedi{ realizmom, da me uveri{ da ti postoji{, ali ja ne}u da verujem da ti postoji{! Ne}u poverovati! - Nazadwa~ki je, odvra}a Ivanu ko{marni posetilac, u na{e vreme, verovati u Boga, a ja sam |avo, u mene se mo`e verovati. Ivan se svim silama trudi da ne poveruje u realnost polufantasti~ne i polu-realne pojave svoga posetioca. Naviknut na qudsko dijalekti~ki i qudsko empiriski metod dokazivawa zemaqskih istinitosti, Ivan ne mo`e da shvati i primi metod koji wegov posetilac upotrebqava da bi dokazao svoju realnost. Ali mu posetilac priti~e u pomo} i otkriva tajnu svoga metoda. - Ti si san, i ti ne postoji{ dovikuje gnevno Ivan svome posetiocu. - Po `estini, sa kojom me odbacuje{, smeju}i se odgovara posetilac Ivanu, ja dolazim do ube|ewa da ipak u mene veruje{. - Nimalo! Ni stotiniti deo ne verujem! - Ali hiqaditi veruje{. Ta homeopatski delovi su mo`da najja~i. Priznaj da veruje{, no, makar na desethiqaditi deo. . . - Ni na trenutak! Jarosno uzvikuje Ivan. Ja bih, uostalom, voleo da mogu da poverujem u tebe! Dodaje on najedared nekako ~udnovato. - Oho! Gle, pa ti priznaje{! No ja sam dobar, ja }u ti pomo}i. ^uj! Ja sam tebe uhvatio, a ne ti mene. Ja sam ti ba{ naro~ito tvoju pri~icu ispri~ao, koju si ti zaboravio, da se kona~no u pogledu mene razuveri{. - La`e{! Ciq je tvoje pojave da me uveri{ da ti postoji{. - To jeste. Ali kolebawa, ali borba vere i neverovawa, _ to je neki put takva muka za osetqiva i savesna ~oveka, kao eto ti, da je boqe obesiti se. ja sam ti, znaju}i da mal~ice veruje{ u mene, ja sam podmetnuo potpuno neverovawe, ispri~av{i ti onu legendu. Vodim te izme|u vere i nevere naizmence, i tu imam svoj ciq. To je nov metod. Jer kada se u pogledu mene sasvim razuveri{, ti }e{ me u o~i po~eti uveravati da nisam san, nego da u samoj stvari postojim, ja tebe ve} znam: i eto tada }u posti}i svoj ciq, a ciq je moj blagorodan. . . - Ostavi me, udara{ mi po mozgu kao neotstupna mora, bolno jau~e Ivan, nemo}an pred svojim privi|ewem. Dosadno mi je s tobom, neizdr`qivo i mu~no. Mnogo bih dao kad bih te mogao oterati! Nemogu}no je, ontolo{ki nemogu}no, da se ~ovek oslobodi svoje samosvesti. Ali i kada bi uspeo u tome, on bi prestao biti ~ovek, jer ne bi bio u stawu da ose}a sebe kao sebe. Ako bi se me|u u`asima ovoga sveta tra`io najve}i i najsvirepiji, onda bi takav u`as bio ovaj: u svojoj samosvesti gledati najstra{niju i naodvratniju realnost. Ivan bi se mo`da i mogao osloboditi ko{marnog prisustva svoga posetioca, kada ovaj ne bi na jedan neobja{wiv na~in pro`imao wegovo samosaznawe i bio skoro polu-ovaplo}en u wegovom bi}u. Vijano tragikom sveta, razdra`eno u`asom `ivota, Ivanovo samosaznawe se poja~alo do krajwih mogu}nosti i pro{irilo do

posledwih granica, a ko{marni posetilac ve{to i neprimetno vodi Ivana kroz o~ajawe u bezumqe: kroz neprimawe sveta u neprimawe Hrista. On to ~ini, jer je na to odre|en i primoran samom prirodom svog nesre}nog hristoborskog saznawa; kriv je ne on, ko{mar-|avo, ve} svemo}ni Tvorac koji ga je sazdao zlim! Ukoliko ima slobode, on je dobar i predobar! Kada se Mefistofel javio Faustu, veli on Ivanu, zasvedo~io je o sebi da ho}e zlo, a ~ini samo dobro. On, neka ~ini kako ho}e, a ja } u sasvim protivno. Ja sam mo`da jedini ~ovek u celoj prirodi koji voli istinu i iskreno `eli dobro. Ja sam bio prisutan kada je, na krstu umrla, Re~ uzletala na nebo, nose}i na grudima svojim du{u s desne strane raspetog razbojnika; ja sam slu{ao radosnu vrisku heruvima koji pevahu i klicahu: >>osana<<, i gromoglasno prolamawe usklika serafima, od koga se treslo nebo i sva vasiona. I evo, kunem ti se svim {to je na svetu, hteo sam da se pridru`im tom horu pa da kliknem sa svima: >>osana!<< Ve} je sletalo, ve} mi se otimalo iz grudi. . . Jer ja sam, ti zna{, vrlo osetqiv i umetni~ki prijem~iv. No zdravi smisao, _ o, ta najnesretnija osobina moje prirode, _ zadr`a me i tu u potrebnim granicama, i ja propustih trenutak! . . . Jer {ta bi, _ pomislih u istom trenutku, _ {ta li bi izi{lo iz moga >>osana<<? Onog ~asa bi sve utrnulo na svetu i ne bi se zbivali nikakvi doga|aji. Te tako, jedino po slu`benoj du`nosti i po svom socijalnom polo`aju, bio sam primoran ugu{iti u sebi dobar momenat i ostati pri pakostima. ^ast dobra uzima neko svu za sebe, a meni su pale u deo same pakosti. . . [to li sam od svih stvorewa u svetu samo ja jedan osu|en na prokletstvo? . . . Ta ja znam da je tu posredi tajna, ali tu tajnu ne}e nipo{to da mi otkriju, jer, kad bih ja video u ~emu je stvar, ja bih graknuo: >>osana!<< i odmah bi i{~ezao potrebni minus, te bi u svem svetu nastala razboritost, a s wom, naravno, i kraj svemu. . . Znam da }u se na kraju krajeva i ja pomiriti, do}i }u i ja do mog kvadriliona, i dozna}u tajnu. Ne dok se to ne desi, ja gun|am, i, ste`u}i srce, vr{im svoju zada}u: upropa{}ujem hiqade, da bi se spasao jedan. Koliko se du{a, na primer, moralo upropastiti, i koliko po{tenih imena osramotiti, da bi se dobio samo jedan pravedni Jov, sa kojim su me tako quto nasamarili vo vremja ono! Ne, dok se ne obelodani tajna, za mene postoje dve istine: jedna tamo{wa, wihova, meni zasad sasvim nepoznata, a druga moja. I jo{ se ne zna koja }e biti lep{a. Ova ~udna apologija i ovo neobi~no raspolo`ewe neprimawa Hrista ima tako mnogo Ivanovog, da se ~ovek mora pitati: ama, gde ovde prestaje ko{marni posetilac a nastaje Ivan; {ta je u svemu tome Ivanovo a {ta posetio~evo; mo`e li se povu}i jasna i odre|ena granica izme|u onoga {to pripada jednome i onoga {to pripada drugome? Jedno je nesumwivo: sve {to ko{marni posetilac govori, mo`e biti poznato samo onome koji je Ivanovu filosofiju neprimawa Hrista posmatrao iznutra, iz Ivanovog samosaznawa, i pratio je u wenom razvi}u od po~etka do kraja. I ne samo posmatrao i pratio, nego i sam aktivno u woj u~estvovao.

>>Zdravi smisao<<, a to zna~i: zdrav razum, evklidovski um i jeste ona nesre}na osobina koja ne da i Ivanu i wegovom ko{marnom posetiocu da prime Hrista i poveruju u Wega kao Boga i Logosa sveta. No Ivana naro~ito uzbu|uje i boli to {to se ko{marni posetilac bezo~no i drsko zavla~i u najskrivenije odaje wegove du{e. Stoga sa tugom on srdito i nemo}no prebacuje svome posetiocu: >>Svekolike gluposti, koliko ih god ima u mojoj prirodi, i koje sam ja ve} odavna pre`iveo i premleo u mom umu i odbacio kao nepotrebnu crkotinu, _ ti mi to sad podnosi{ kao nekakvu novost! Posredi je Ivanova pokajni~ka ispovest: svoje neprimawe Hrista Ivan naziva glupo{}u i davno odba~enom nepotrebnom crkotinom. Razume se, on to ~ini posredno. Ali to niukoliko ne umawuje karakter same ~iwenice: Ivan je svim bi}em osetio i nekim prozorqivijim vidom sagledao svu katastrofalnost i ubita~nost neprimawa Hrista od strane qudske prirode. I kada mu |avo objavquje da je svojom apologijom neprimawa Hrista imao u vidu pisca poeme koja nosi naziv >>Veliki inkvizitor<<, Ivan, sav crven od stida vi~e: - Zabrawujem ti da govori{ o >>Velikom inkvizitoru<<!. . . ] uti, ili }u te ubiti! I ne obra}aju}i pa`wu na Ivanove pretwe, ko{marni gost smelo i podrobno obrazla`e Ivanu Ivanov plan o uni{tewu u ~ove~anstvu ideje o Bogu, o razorewu dosada{weg morala, o smrtnosti ~oveka i wegove du{e, o preobra}awu ~oveka u ~ovekoboga, o novom moralu, zasnovanom na principu: sve je dozvoqeno. Sve to gost govori zanose}i se svojom krasnore~ivo{}u, sve ve}ma podi`u}i glas i podrugqivo pogledaju}i na Ivana. Ali Ivan, ne mogu}i vi{e da izdr`i, naglo uzima sa stola ~a{u s ~ajem i baca je na govornika. - Ma to je sasvim glupo! _ uzvikuje ovaj, ska~u}i sa kanabeta i stresaju}i prstima prosuti ~aj sa sebe, _ setio se ~ovek Luterove mastionice! Ovamo me smatra za san, a baca se ~a{ama na svoj san! To je sasvim `enski! U tom ~asu dolazi Aqo{a sa ve{}u da se Smer|akov obesio. _ Ja sam znao da se on obesio, progovori zami{qeno Ivan. - A od koga si znao? - Ne znam od koga. Ali sam znao. Da li sam znao? Da, on mi je kazao. On mi je koliko malo~as govorio. - Ko on? _ zapita Aqo{a, i nehotice osvrnuv{i se unaokolo. - Strugnuo je. . . Od tebe se upla{io, od tebe, goluba. Ti si >>~isti heruvim<<. Tebe Dimitrije heruvimom naziva. Heruvim. . . Gromoglasno prolamawe ushi}ewa serafima! [ta je serafim? Mo`da ~itavo sazve`|e. A mo`da je ~itavo sazve`|e svega samo kakav mali hemiski molekil. . . - Brate, sedi! _ progovori Aqo{a u strahu. _ Sedi, tako ti Boga, na kanabe. Ti si u bunilu. . . - Ne, ne, ne! _ povika najedared Ivan, _ to nije bio san! On je bio, on je tu sedeo, eto na tom kanabetu. Kad si ti lupao u prozor, ja sam se bacio na wega ~a{om. . . eto tom. . . ^ekaj, i pre sam ja spavao, ali taj san nije san. I pre je to bivalo. Ja sad, Aqo{a, imam

snove. . . no to nisu snovi, nego java: ja idem, govorim i vidim. . . a spavam. On je tu sedeo, on je bio tu, eto na tom kanabetu. . . On je stra{no glup, Aqo{a, stra{no glup. . . - Ko je glup? O kome govori{, brate? - \avo! Navadio se pa mi dolazi. Dvaput mi je dolazio, upravo triput. On me jedi tvrde}i da se ja qutim {to je on prosto |avo, a ne satana sa oprqenim krilima, sa grohotom, tutwavom, i sjajem. On nije satana, on la`e. On je samozvanac. On je prosto |avo, _ jedan tri~av, neznatan |avo. On i u kupatilo ide. Skini mu haqine pa }e{ sigurno na}i rep, duga~ak, gladak. . . - I ti si ~vrsto uveren da je neko tu sedeo? _ zapita Aqo{a Ivana. - Eto na tom kanabetu, u uglu. Ti bi ga oterao. Pa ti ga i jesi oterao; i{~ezao je ~im si se ti pojavio. Ja volim tvoje lice, Aqo{a. Jesi li znao, da ja volim tvoje lice? A on _ to sam ja, Aqo{a, ja sam. Sve nisko, sve podlo i prezreno {to je u meni!. . . On je stra{no glup, no on ba{ tim pobe|uje. On je lukav, `ivotiwski lukav, on je znao ~ime } e me dovesti do pomame. Neprestano me je jedio: kako ja u wega verujem, i tim me je nagnao da ga slu{am. Podvalio mi je, kao kakvom detetu. On mi je uostalom rekao o meni mnogo istine. Ja to nikad ne bih sebi rekao. Zna{, Aqo{a, zna{, ja bih vrlo voleo kad bi on u samoj stvari bio on, a ne ja! Iako beskrajno samopouzdan, Ivan `eravi~no ose}a i saznaje da je |avo na najintimniji na~in utkan u wegovo samosaznawe. On uvi|a najzad da je |avo glavna stvarala~ka sila i wegovog ateizma i wegovog anarhizma. Ali jedno ose}awe sa`i`e mu du{u i jedna misao sagoreva mu srce: ose}awe i misao da wegova priroda nije u stawu dugo podnositi takvu intimnu zajednicu sa |avolom. Sva wegova osramo}ena, poni`ena i uvre|ena priroda ustaje protiv wegove, i |avolove, filosofije, protiv wegove, i |avolove, etike. I on, primoran nekom unutra{wom neodoqivom neophodno{}u, odlazi u sud gde se vr{i isle|ewe o ubistvu wegovog oca Fjodora Karamazova. I pred svima objavquje da je Smer|akov ubica, a ne Dimitrije Karamazov. - Na{eg oca je ubio Smer|akov, a ne brat. On je ubio, a ja sam ga nau~io da ga ubije, _ veli Ivan. - Jeste li vi pri ~istoj svesti? _ pita ga pretsednik sa ~u|ewem. - Ta to ba{ i jeste, {to sam pri svesti. . . pri podloj svesti, pri takvoj kao i vi. .. . Umirite se, ja nisam lud, ja sam samo _ ubica!. . . - Ko je va{ svedok? - Onaj s repom, va{e prevashodstvo. . . Le diable n’existe point! Ne obra}ajte pa`wu: tri~av, si}u{ni |avo. . . Tajna Ivanove li~nosti je obelodawena. Sastoji se u Ivanovom intelektualnom savezu i intimnom drugovawu sa |avolom. Kao {to | avo veli Ivanu: Satana sam, i smatram da mi ni{ta qudsko nije tu|e, _ mo`e i Ivan sa istim pravom re}i |avolu: ^ovek sam, i smatram da mi ni{ta satansko nije tu|e. ^ovek i |avo kao da su sinonimna bi}a, te mogu sara|ivati jedan sa drugim i zamewivati jedan drugog u

na{em ~ove~anskom svetu, a mo`da i u jo{ ponekom od postoje}ih svetova. Obelodaniv{i tajnu Ivanove li~nosti, Dostojevski je u isto vreme obelodanio tajnu i ostalih svojih negativnih, ateisti~kih i anarhisti~kih tipova, jer je Ivan wihov nezamenqivi pretstavnik i apologet. Prima causa wihovih li~nosti je prona|ena: intelektualni savez i drugovawe sa |avolom. Toga je donekle svestan i Stavrogin. Na re~i Darije Pavlovne: >>Neka vas Bog sa~uva od va{ega demona!<< on odgovara: >>O, kakav moj demon! To je prosto malo, gadno, skrofulozno |avol~e s kijavicom<<. Raskoqnikov je tako|e u izvesnoj meri svestan |avolovog u~e{}a u wegovom zlo~inu. On sa ispoveda Sowi: >>Sowa, ja znam da je mene |avo vukao. . . Sowa, ja sam hteo samo jedno da ti doka`em: da me je tada |avo naveo, a tek posle mi je objasnio da ja nisam imao prava onamo i}i, jer sam i ja ta~no onakva va{ka kao i svi. On me je ismejao, i evo me do{ao sam sad k tebi!<< Tajna ateisti~ke filosofije i anarhisti~ke etike je otkrivena i objavqena: |avo. Podzemni ~ovekomi{ je zavr{io krug svoga usavr{avawa, uspeo se na posledwi vrh svojih ~e`wi, ostvario puno}u svoje li~nosti, postao je _ ~ovekobog. A to u svetu na{ih zemaqskih stvarnosti zna~i: postao je ~oveko|avo. Tako, na tajanstvenim granicama ~ovekova bi}a, gde se vidqivo raspliwuje u nevidqivo i nevidqivo zgwu{wava u vidqivo, odigravaju se najkomplikovanije drame: neke nevidqive sile, `eqene ili ne`eqene, potajno se i ve{to uvla~e u svet ~ovekovih misli, ose}awa, `eqa, namera, sudeluju u wima na neosetan na~in, sara| uju ~oveku pri stvarawu filosofije i etike, u~estvuju u celokupnom `ivotu ~ovekovom i ostavqaju vidqive i nevidqive tragove na svemu {to pripada ~oveku. Dostojevski je svojom proro~kom vidovito{}u otkrio tajanstveno u~e{}e nevidqivih sila u `ivotu savremenog ~oveka, naro~ito u izgra|ivawu wegove ateisti~ke filosofije i anarhisti~ke etike. U tome je wegovo genijalno prozrewe i proro~ko otkrivewe.

DOSTOJEVSKI _ LEGION
Ako bi se htela ta~na dijagnoza bolesti od koje boluje ~ove~anstvo novijeg doba, onda je ve} imamo. Postavio ju je Dostojevski, ta~nije i smelije nego iko. Ona glasi: vera u ~oveka je najopasnija bolest od koje je evropsko ~ove~anstvo smrtno obolelo. ^ovek! Kakve sve neizvesnosti, i mogu}nosti, i haose sadr`i u sebi to bi}e! tu tek nastaje rojewe sve novih beskrajnosti i beskona~nosti: tu`nih, sivih, crnih, zlatastih, plavih. A u wima i raj i pakao. Vera u ~oveka ne samo da pro`ima nego i determini{e celokupno stvarala{tvo evropskog ~oveka. Sva evropska kultura i civilizacija ispilila se iz te vere. I zasnovala na woj kao na kamenu stancu. Tip evropskog ~oveka razvio se i formirao na toj veri.

Prirodno je i logi~no {to se vera u ~oveka izvila u obo`avawe ~oveka koje u ~ovekomaniji dobija svoju zavr{nu formu. Proglasi li se ~ovek za centar sveta, on se ma kad mora proglasiti za centar bi}a. Antropocentrizam se neminovno zavr{ava antropolatrijom. Vera u ~oveka ima svoje zakone. Osnovni je ovaj: ~ovek je jedino {to treba uva`avati, jedino {to treba obo`avati, stoga _ nemoj imati drugih bogova osim ~oveka! Svestranu primenu vere u ~oveka, i sve {to ona izaziva i stvara u ~oveku i u dru{tvu oko ~oveka, Dostojevski nepodra`qivo i besprimerno opisuje u svojim negativnim herojima, u svojim smelim borcima za ~oveka i wegovu li~nost, u svojim odva`nim tvorcima ~ovekoboga. Prate}i vidovito{}u proroka razvi}e te vere od za~e}a do potpunog rascvata, on nam ne samo o~igledno pokazuje nego i nepobitno dokazuje, da ~ovek kao ~ovek, u svojoj empirijskoj datosti, ne poseduje mo} koja bi ga osposobila da bude jedini tvorac, obra|iva~ i zavr{iteq svoje li~nosti. Sam po sebi, ~ovek nije u stawu da pomo}u organa ose}awa i saznawa, kojima raspola`e, oseti i sazna sebe u svima dimenzijama svoga bi}a. Jo{ mawe je u stawu da prona|e centar i periferiju svoje li~nosti ili da u woj izdvoji ~ove~je od nad~ove~jeg, prirodno od natprirodno i ovostranog od onostranog. [tavi{e, on je savr{eno nesposoban da sam sebi bude pravo merilo i da sobom objasni i razume sebe. U tom pogledu, svi Dostojevskovi antiheroji, tvorci ~ovekoboga, mogli bi se smatrati kao vanredno obja{wewe duboke misli apostola Pavla: Oni, mere}i sebe sobom i obja{wavaju}i sebe sobom, ne razumeju (sebe). Ali glavni i najglavniji pronalazak Dostojevskoga, koji ima sve odlike otkrivewa, sastoji se u tome {to je on prona{ao i otkrio osnovne psihi~ke i metapsihi~ke uzroke modernog ateizma, anarhizma i nihilizma. Jednom re~ju, {to je prona{ao nat~ulni, metafizi~ki koren zla. ^ovek proro~kih vidika i dubokih sagledawa, Dostojevski se nije mogao, i nije hteo, zadr`ati na kori savremenog individualnog i socijalnog zla. Vo|en proro~kim nagonom, on je neustra{ivo zaronio u neispitane dubine i pradubine svekolikog zla ~ove~anskog, i, na veliko i ne`eqeno iznena|ewe mnogih, prona{ao, otkrio i objavio: da je glavni psiholo{ki uzrok modernog ateizma i anarhizma _ |avo, koji na neobi~no ve{t i zagonetan na~in upotrebqava evklidovski um qudski kao svoj medijum. ^ovek, po samoj ograni~enosti svoga bi}a i svojih mo}i, nije, niti mo`e biti, samostalan i jedini uzrok svekolikog qudskog zla. On jeste, i mo`e biti, samo sauzrok toga zla. I kada bi svesrdno hteo, on ne bi mogao na}i u sebi tako neiscrpnu i beskrajnu mo} koja bi ga osposobila da sam bude jedini uzrok svekolikog zla. Qudska priroda je zla i ne~ista, ali zla i ne~ista zato {to je, svesno ili nesvesno, pro`eta metafizi~kim zlom i metafizi~kom ne~istotom: |avolom. Nat~ulno i nadumno, pa ipak osetno i realno, ova metafizi~ka ne~istota tajanstveno pro`ima ~ove~ji duh. I kada ~ovek misli misao, onda i ta ne~istota u~estvuje u tome kao stvarala~ka sila. Onda: Je pense donc je suis = mislim, dakle _ postojim, zna~i: Je pense donc je suis et le diable est = mislim, dakle postojim, i |avo postoji. Jer

utom slu~aju qudska misao nije ni{ta drugo do psiholo{ki dokaz postojawa |avola. [tavi{e, sva tvorevina, sva vaseqena, postaju kosmolo{ki dokaz postojawa |avola, kada se takvom qudskom mi{qu izu~avaju, obja{wavaju i tuma~e. Problem ~ovekova zla neminovno se otiskuje u problem kosmi~kog zla. Otuda se i problem ~oveka jednom svojom stranom neizostavno izvija u problem |avola. Ovakvo postavqawe i vezivawe problema ~oveka i |avola mo`e rasrditi qude sa kratkim mislima. Jer oni vole da bezbri`no `ive na maju{nom ostrvcu svog egoisti~kog individualnog `ivota. Wihove kratke misli ne tra`e ni po~etak ni kraj takvim stvarnostima kao {to su ~ovek i svet, i takvim pojavama kao {to su ateizam, anarhizam i nihilizam. Ali kada se radi o Dostojevskom, radi se o ~oveku koji je svaku svoju misao dovodio do kraja i svaki svoj problem re{avao integralno. Wegovo se srce rastapalo u ogwu vekove~nih problema, i nije se smirilo dok ih nije re{ilo kona~no i zavr{no. Ako ikome, Dostojevskom se ne mo`e sporiti bezobzirna iskrenost i nevi|ena smelost u izlagawu i apologirawu svojih ube| ewa. Ako se iko mo`e nazvati velikomu~enikom ateizma i anarhizma, onda je to _ Ivan Karamazov. Niko nikada nije tako velikomu~eni~ki smelo i iskreno ispovedao osnovne dogme ateizma i anarhizma: neprimawe sveta, neprimawe Hrista, sve je dozvoqeno, stvarawe ~ovekoboga. Ali isto tako niko nije kao on imao toliko uma da prona|e i toliko smelosti da prizna i objavi da su te dogme, u stvari, osnovne dogme |avolove filosofije i etike, koje on ve{to i lukavo do{aptava ~oveku. Psiholo{ka analiza Ivanove li~nosti to nam jasno pokazuje. Sam se Dostojevski eksperimentalno i realno uverio u postojawe |avola. Zato on odlu~no objavquje: >>Neverovawe u |avola je francuska misao, to je plitka misao<<. Svirepa realnost fizi~ke i metafizi~ke sile zla, svojom bezmernom dubinom i nesaglednom visinom, toliko prema{a sve {to se ~ovek zove, da je lakomisleno gledati u ~oveku wen po~etni i zavr{ni stvarala~ki uzor. ^ovek je zao u svome empiriskom `ivotu, ali nije zao u su{tini svoga bi}a. On je zao, jer uzima u~e{}a u zloj logici, u zloj voqi, u zlom umu |avolovom. Wegova se logika na neki neobi~an na~in sjediwuje sa logikom zlog duha, i um s wegovim zloumqem. To ~ini da je za logiku o|avoqenog ~oveka zlo~in ne samo ne{to dozvoqeno i zakonito, nego pretstavqa >>najneophodniji i najpametniji izlaz<<. Za o|avoqeni intelekt qudski, logi~nost i racionalnost greha je prirodna i o~igledna istina, jer je greh, po nenadma{noj definiciji svetog Makarija Velikog, >>logika i su{tina Satane<<. Otuda svi heroji zla u Dostojevskovom romanu Zli dusi vide u zlo~inu i grehu _ logiku i su{tinu svoga `ivota, i svakog `ivota uop{te. Otuda je aksioma: sve je dozvoqeno _ logi~na i neophodna za sve ideologe i tvorce ~ovekoboga. Kao {to je logi~na i neophodna i za Ni~ea, ideologa i tvorca nad~oveka, koji objavquje: alles ist erlaubt. Samo i u ovome principu Dostojevski je prete~a Ni~ea. Isto tako je, za Faustovu logiku, koju je Mefistofel op~inio, >>erlaubt<< da

upropasti prostodu{nu Margaretu. Po{to je greh racionalna i logi~na neophodnost ovako ustrojenog sveta, to Veliki inkvizitor dozvoqava svaki greh, u~iwen sa wegovom dozvolom. Dobrovoqno pot~iwavawe svoga uma duhu zla, odvla~i u ropstvo i voqu ~ovekovu, fermentira je zlom, te je duh zla ~esto upotrebqava kao svoje oru|e. Otuda svi tvorci ~ovekoboga kru`e oko samovoqe i u woj vide sto`er svoga bi}a. A samovoqa u wihovom izdawu nije ni{ta drugo do qudska voqa, pro`eta zlom voqom duha zla. Ni{ta tako kao o|avoqena samovoqa ne zatvara ~ove~ju li~nost u solisti~kom egoizmu. A |avo celokupnim svojim bi}em pretstavqa i jeste savr{eni solipsisti~ki egoizam. Genijalni analiti~ar i daroviti poznavalac |avolove psihologije, Dostojevski je naro~ito podvukao | avolovu nesposobnost da se ovaploti, to jest da izi|e iz uske i zagu{qive ~aure solipsisti~kog egoizma i da se samopregornim podvigom qubavi ovaploti. Koren greha, greh u svojoj metafizi~koj su{tini, sastoji se u upornom tvr|ewu: Ja=Ja. >>Greh je u nehtewu da se izi|e iz stawa samoidenti~nosti, iz identi~nosti: Ja=Ja, ili ta~nije iz Ja. Osnovni greh, ili koren svih grehova nalazi se u upornom neizla`ewu iz sebe, u utvr|ivawu sebe kao sebe, bez ikakvog odnosa prema drugom, to jest prema Bogu i celokupnoj tvorevini. . . Drugim re~ima, greh je ona sila ~uvawa sebe kao sebe koja ~ini li~nost >>samoistukanom<<, idolom sebi, obja{wava Ja pomo}u Ja a ne pomo}u Boga, i zasniva Ja na Ja a ne na Bogu. Greh je ona korenita te`wa kojom Ja utvr|uje sebe u svojoj izdvojenosti i usamqenosti, i pravi od sebe jedinu ta~ku realnosti. Greh je ono {to skriva od Ja svu realnost, jer videti realnost upravo i zna~i: izi}i iz sebe i svoje Ja preneti u ne-Ja, u drugo, u vidqivo, to jest zavoleti, poqubi}. Otuda je greh onaj me|uzid koji Ja stavqa izme|u sebe i realnosti. . . Greh je neprovidnost, mrak, magla, tama, zbog ~ega se i veli: tama mu zaslepila o~i (1 Jn. 2, 11). Greh u svome besprimesnom, krajwem razvi}u, to jest gejna jeste tama, bez-svetlosnost, mrak, σκοτο Svetlost je manifestacija realnosti, naprotiv, tama je _ usamqenost, rascepqenost realnosti, ne mogu}nost manifestovawa jednoga drugome, nevidqivost jednoga za drugog. Sam naziv Ada ili Aida ukazuje na takav gejenski prekid realnosti, na izdvajawe realnosti, na solipsizam, jer tamo svaki govori: Solus ispe sum! U samoj stvari, Αδηζ, Αιδηζ, _ prvobitno Αφιδηζ proizilazi od Fid (ravno ruskome i srpskome vid), koje obrazuje glagol ιδ−ειν, vid-eti, i α privativum. Ad je ono mesto, ono stawe, u kome nema vidqivosti, koje je nevidqivo i u kome je nevidqivo<<. Analiziraju}i li~nosti svojih negativnih heroja do posledwih psihofizi~koh praelemenata, Dostojevski je svojom umetni~kom vidovito{}u prona{ao da su greh i zlo ona tajanstvena sila koja razara, rasipa i dezintegrira celostnost i celishodnost ~ove~ije li~nosti, i podvrgava je obezli~ewu. Naj`ivqu, najrealniju i najgenijalniju sliku toga Dostojevski nam daje u Raskoqnikovu. On sa besprimernim realizmom opisuje kako se u Raskoqnikovu za~iwe greh, kako se postepeno razvija, neprimetno sro|uje sa wegovom du{om, srcem, voqom i neodoqivo {iri po celokupnom bi}u

wegovom, dok potpuno ne ovlada wime i ne pretvori ga u svoje oru| e. Uporedo sa tim, Dostojevski vidovito prati i opisuje kako razorna sila greha, postepeno ali sigurno, razara, dezintegrira i um, i srce, i du{u, i voqu, i celokupno Raskoqnikovqevo bi}e. Mikrobi greha se po`udno razmileli po celokupnom bi}u Raskoqnikovqevom, zarazili ga i potpuno ogrehovili. Od malog kvasca greha uskislo je sve testo Raskoqnikovqeve li~nosti. U Raskoqnikovu se doista izvr{io stra{an raskol. Uzrok je tome wegovo dragovoqno i razumsko podavawe i pot~iwavawe grehu. Raskoqnikov je postao raskolnik, jer je greh kobna raskolni~ka sila koja u ~ove~ijem bi}u stvara raskol, rascep, raspad, smrt. Tu raskolni~ku silu greha Dostojevski je rastavio na wene sastavne elemente, proanalizirao do wene atomske si}u{nosti i prona{ao da je ona _ obdarena razumom i voqom. I kao takva, ona ulazi u ~oveka, dela i odoma}uje se u wemu pomo}u wegovog razuma i voqe. I samo pomo}u wih ona razara i ~oveka i dru{tvo. A wen je krajwi ciq: pomo}u ogrehovqenog qudskog razuma i voqe potpuno razoriti i uni{titi ~oveka i ~ove~anstvo, to jest dovesti ih do ludila i smrti. Raskoqnikov se, posle bolesti, se}ao svojih snova dok je le`ao u vatri i bunilu. U bolesti mu se pri~iwavalo kao da je ceo svet osu| en na `rtvu nekakvoj ~udnovatoj, ne~uvenoj i nevi|enoj kugi, koja ide iz dubine Azije na Evropu. Kao da svi moraju propasti, osim vrlo malo wih izabranih. Pojavi{e se nekakve nove trihine, nekakvi novi mikrobi, bi}a mikroskopska, koja su ulazila u tela qudska. No ta bi}a behu duhovi, obdareni umom i voqom. Qudi koji su ih u sebe primili, postajali bi odmah besni i ludi. Ali nikad, nikad qudi nisu smatrali sebe za tako pametne i pouzdane u istini, kao {to smatrahu sebe ti zara`eni. Nikad nije svet svoje presude, svoje nau~ne zakqu~ke, svoja moralna ube|ewa i verovawa smatrao za pouzdanija i nepokolebqivija. ^itava sela, ~itave varo{i i narodi su se zara`avali i zalu|ivali. Svi behu nespokojni i ne razumevahu jedan drugog, svaki mi{qa{e da samo u wemu jedinom boravi istina, i mu~io se je, gledaju}i druge, udarao je sebe u grudi, plakao i kr{io ruke. Nisu znali koga i kako da sude, niti su se mogli slo`iti: {ta smatraju za zlo, a {ta za dobro. Nisu znali koga da okrive, koga li da smatraju za pravog. Qudi su ubijali jedan drugog u nekakvoj besmislenoj srxbi. Skupqali su se jedni na druge ~itavim armijama, ali te armije, ve} na putu za bojno poqe, najedared su po~iwale same sebe rastrzati, redovi su se rastrojavali, vojnici juri{ali jedan na drugog, klali se i ubijali, ujedali i jeli jedan drugoga. Po varo{ima se po vazdan zvonilo na uzbunu, pozivali su sve, ali ko zove i za{to zove _ to niko nije znao, a svi su bili uznemireni. Poostavqali su najobi~nije zanate, jer je svaki predlagao svoje misli, svoje popravke, i nisu mogli da se slo`e na jednom; zaostala je zemqoradwa. Ovde-onde qudi su se skupqali u gomile, slo`ili bi se zajedni~ki na nekakav rad, kleli bi se da se ne}e rastajati, _ ali bi odmah po~iwali ne{to sasvim druk~ije od onoga {to su jo{ malo~as sami nameravali; po~iwali bi se me|

usobno okrivqavati, tukli su se i sekli. Po~eli su po`ari, nastala glad. Sve i sva je propadalo. Bole{tina je rasla i {irila se daqe i daqe. . . Ovo raskoqnikovqevo privi|ewe ima sve odlike vidila~kog predvi|awa. Stoga se s pravom mo`e smatrati kao proro~ki prolog Dostojevskovog romana Zli dusi. U ovom romanu Dostojevski sa dramati~nom potresno{}u prikazuje i sa pora`avaju}om ubedqivo{}u pokazuje kako ateizam i anarhizam, kao mikrobi besnila, smrti i uni{tavawa, zara`uju qudsku prirodu, ovla|uju wome, dovode um do bezumqa, du{u do ludila, li~nost do uni{tewa. Jednom re~ju, kako od qudi stvaraju zle duhove, besove, i od heroja antiheroje. Svi zlodusi rade na socijalizaciji zla anarhisti~ki bezna~elno i ateisti~ki neustra{ivo. Kao da je wihov poziv i wihova misija: biti zao do besnila i {iriti zlo dok sve i sva ne zahvati i zavitla sveop{te besnilo. Da se to ostvari, sredstava ima dosta. To su svakovrsni zlo~ini koje zlodusi o{troumno izmi{qaju i darovito apologiraju svojim ogrehovqenim umom i o|avoqenom voqom. [tavi{e, mo`e se re}i da je ovaj Dostojevskov roman vanredno psiholo{ki razra|ena i genijalno realisti~ki obra|ena moderna biografija starog evan|elskog legiona. Nema sumwe, Dostojevski je sa naro~itom namerom i stavio na ~elo ovog romana kao moto evan|elski doga|aj o legionu. ^itaju}i ovaj roman, ~ovek ima ose}awe kao da se evan|elski legion uselio u Dostojevskove heroje, te `ive wegovim `ivotom. Zadahnuti legionom, wihovi se umovi rasipaju, besne i legioniziraju borave}i u grobovima solipsisti~ko-egoisti~kog racionalizma. Wihove voqe, posednute legionom, besne, legioniziraju se, raslabquju i ru{e, hrane}i se sobom, svojom bezumnom pomamom i gordo{}u. gledaju}i u svom legioniziranom umu najve}u vrednost i wihovo merilo svega, Kirilov izvodi logi~ki zakqu~ak da je samoubistvo, to jest potpuno ludilo i integralna dezintegracija li~nosti, jedini put da ~ovek postane ~ovekobog. Stoga on i ubija sebe >>s razsudka<<, a to zna~i: ubija sebe po diktatu logi~kih, opravdanih i neizbe`nih razloga zdravog razuma. Ako je iko prosledio individualno i socijalno zlo modernog ~ove~anstva do najtanijeg prakorewa, to je nesumwivo Dostojevski. On je genijalnom psiholo{kom i ontolo{kom analizom pokazao i dokazao: da je glavni tvorac svekolikog zla _ |avo, koji pomo}u ogrehovqenog uma ateista i ogrehovqene voqe anarhista ve{to stvara svoju |avodiceju. Jer je glavni ciq vrhovnog duha zla: pokazati da je postojawe |avola logi~ka i prirodna potreba qudskog `ivota, i dokazati da je greh ne{to neophodno i normalno u sferi zemaqskih stvarnosti i do`ivqaja. Uporedo s tim, Dostojevski je na jedan potpuno nov i savr{eno realisti~an na~in dokazao da je |avo _ okoreli racionalist. To se naro~ito pokazuje u metodu kojim |avo osvaja ~oveka i ovla|uje ~ovekom. Taj metod je kontracionalizirawe, to jest neprimetno zbli`avawe i sro|avawe |avolovog uma sa ~ove~ijim umom. A prvi, glavni i postojani znak toga jeste intelektualna gordost. Intelektualni savez izme|u ~oveka i |avola uvek se projavquje kao bezmerna

gordost u svima oblastima qudskog `ivota. On naro~ito vrhuni u oholom buntu protiv Boga i anarhisti~kom ustanku protiv ~oveka. ^im ~ovek umom uzrop}e na Boga, znak je da se zarazio satanskom gordo{}u. o gordosti satanskoj, veli Dostojevski, ovako mislim: nama na zemqi je te{ko wu shvatiti, i stoga je tako lako pasti u pogre{ku pa se zdru`iti s wom, i jo{ pritom dr`ati da ne{to veliko i lepo radimo. Ako se ~ovek zarazi satanskom gordo{}u i ima udela u `ivotu metafizi~kog zloumqa, onda se iz wega neizostavno emanira bogobora~ki bunt, koji se obi~no zavr{ava odricawem Boga i wegove tvorevine: sveta. Takav ~ovek, voqno ili nevoqno, svesno ili nesvesno, dopu{ta da natprirodna zloumna sila upotrebi wegov um i srce kao oru|e svoga bogobora~kog bogoslovqa, jer je bogoslovqe demona uvek bogoborstvo: θεολογια των δαιµονων _ θεοµαχια. Zahvati li ~oveka bogobora~ko raspolo`ewe, ono mu potrese sav unutra{wi svet, poremeti ustrojstvo duha, raslabi ja~inu voqe, izopa~i um i odvede potpunom bezumqu. Bez-bo`nik je neminovno bez-umnik; bez-bo`an mora biti bez-uman. To Dostojevski najubedqivije dokazuje sudbinom svojih antiheroja, posvedo~avaju}i nepobitno istinitost psalmopev~eve mudre misli: Re~e bezuman u srcu svom: nema Boga. Qudska priroda je uvek gladna i uvek `edna beskona~nosti, ma kakve beskona~nosti. Stoga ne podnosi rado ni psihi~ku ni fizi~ku relativnost. Ako je i podnosi, ona to ~ini po{to je proglasi za svoj apsolut. Qudi bezbo`ni~kog pogleda na svet, po nekom neodoqivom nagonu za beskona~nim i apsolutnim, trude se svim silama da svoje bezbo`no raspolo`ewe obeskona~e, poapsolute, {to i ~ine pretvaraju}i ga u svoje bo`anstvo. Da, svoje bezbo`no raspolo`ewe pretvaraju u svoje bo`anstvo, u svoj idol, u svoj kumir. Jer qudska priroda ne mo`e da izdr`i ni `ivot ni svet bez bo`anstva, bez ma kakvog bo`anstva. To svedo~e Dostojevskovi negativni heroji. Wihovo gordoumqe, zasnovano na wihovom intelektualnom savezu sa |avolom, razrasta se postepeno u wihovo bo`anstvo, kome oni prinose na `rtvu sve i sva. Poneki qudi idu u svom gordoumqu i bezbo`nom raspolo`ewu do satanske bezmernosti i bezobzirnosti. Dostojevski zna i takve qude, koji namerno i svesno ovekove~uju u sebi satansko raspolo`ewe, potpuno se pot~iwavaju Satani, i dobrovoqno odlaze u crnu paklenu ve~nost. >>O, ima nekih koji i u paklu ostaju gordi i svirepi, kraj sveg neospornog znawa i posmatrawa neotklowive istine; ima ih stra{nih, koji su se sasvim zdru`ili sa Satanom i sa gordim duhom wegovim. Za wih je pakao ne{to dobrovoqno i nenasitno; to su dobrovoqni mu~enici. Jer oni su sebe prokleli, proklev{i Boga i `ivot. Zlobnom se gordo{}u svojom hrane, kao kad bi gladan u pustiwi svoju sopstvenu krv iz tela sisati po~eo. Ali ve~no nenasitni, oni i opro{taj odbacuju; Boga, koji ih zove, prokliwu; Boga `ivog bez mr`we gledati ne mogu, i zahtevaju da ne bude Boga `ivoga, da Bog uni{ti sebe i sve stvorewe svoje. I oni }e goreti u ogwu gneva svoga ve~no, `ude}i za smr}u i nebi}em. Ali ne}e dobiti smrti . . .<<.

Zlobna, bogobora~ka gordost ima svoju ve~nost, solipsisti~ku i egoisti~ku ve~nost. Jer je nemogu}no biti ~ovek a ne eternizirati, a ne u~initi ve~nim makar jedno svojstvo svoje prirode. Hteo ~ovek ili ne, ne{to ~ove~je se stalno otima ka ve~nosti i najzad postaje ve~no. U gordoj lakomislenosti svojoj ~ovek mo`e ne priznavati postojawe ve~nosti, ali ne mo`e spre~iti sebe da ba{ to samo nepriznavawe ve~nosti ne postane ve~no svojstvo wegovog samosaznawa i samoose}awa. Tragedija ~oveka je nesumwivo u tome, {to ne mo`e da uni{ti svoje samosaznawe. U tajanstvenoj su{tini qudskoga bi}a uvek ima ne~eg ve~nog. To ve~no je razliveno po celom bi}u ~ovekovom, pro`imaju}i i wegovo saznawe do nesaglednih pradubina. Ustvari, ono {to je najglavnije u ~oveku hrani se ve~nim. Kada Dostojevskovi antiheroji odlu~no i ozbiqno tvrde: nema Boga, nema besmrtnosti, nema | avola, _ oni daju izraza ne~em ve~nom u sebi. Dostojevski je najnespornije dokazao da to ve~no jeste glavna stvarala~ka sila wihove filosofije o svetu i `ivotu. Toj sili ime je _ |avo. Kad je u pitawu demonologija, Dostojevski nema takmaca u svetskoj literaturi. On je i pisac i vidilac. Wegove o~i vide u bi}u ovoga sveta ono {to ni najobdareniji qudi ne vide. No izuzetna zasluga wegova sastoji se u tome {to je otkrio metod |avolova delawa u sferi qudskog `ivota. Taj je metod virtuozno savr{en: | avolska sila se potajno razliva po ~ovekovom bi}u, neprimetno utkiva u tkiva du{e, postepeno osvaja jedno psihi~ko svojstvo za drugim. Najzad se do|e dotle da ~ovek nesvesno ose}a tu silu kao deo sebe, kao sadr`inu svoga samosaznawa. I kada misli, i kada ose}a, i kada dela, ta sila neopa`eno u~estvuje stvarala~ki i u wegovim mislima, i u wegovim ose}awima, i u wegovim delima, iako on samopouzdano smatra da je autohton, autonoman i autarki~an i u mislima, i u ose}awima, i u postupcima. Sve svoje stra{ne mo}i | avo upotrebqava umetni~ki savr{eno, da bi na neprimetan na~in postao imanentan ~ovekovom saznawu. Kao vidilac, Dostojevski je sve to do tan~ina sagledao i potresno opisao. Da li mu ima ravna u poznavawu |avolove psihologije i metodike? \avo bi bio i suvi{e glup, kada bi se javqao qudima s grmqavinom i hukom, kao Mefistofel Faustu. Ima neke praiskonske lukavosti i grandiozne >>racionalnosti<< u |avolovom opho|ewu sa qudima. Dostojevski to i sna`no ose}a i jasno zna. Za wega bi se s pravom moglo re}i: on zna >>dubine Satanine<<. Najzavodqivije sablazni i najneodoqivija ku{awa kojima Satana ku{a, i mo`e ku{ati, Sina Bo`ijeg i sinove ~ove~je, wemu su dobro poznata. To svedo~i wegov Veliki inkvizitor. U wemu se ose}a ko{marno prisustvo Satane. On pleni, pora`ava i zaprepa{}uje ne~uvenom i nevi|enom kritikom Hrista i nenadma{nom apologijom greha i zla. Upore|en sa Satanom Dostojevskoga, Geteov Mefistofel je pre biblioteka nego oli~ewe apsolutnog zla i neu}utnog bunta protiv Boga _ Satana. Gete govori o Satani, u Dostojevskog se ose}a prisustvo Satane i satanskog. Otuda neki smatraju Dostojevskog za | avonosca. Tako, V.Verjesajev veli da je Dostojevski _ >>podvi`nik |

avola<<. Oto Birbaum pi{e da je Dostojevski _ >>ruskog |avola u telu imao! I jo{ kakvog |avola! U koliko oblika! Legion |avola! Zato su wegova dela pravi pandemonium<<. To je istina, tu`na istina. Ali je isto tako istina i to, da je samo kao takav, Dostojevski mogao onako savr{eno poznati tajnu |avolove prirode, wegovu psihologiju, logiku i metodiku. Samo kao takav, Dostojevski je mogao prona}i da je |avo jedina sila koja razara, ru{i i obezli~uje ~ovekovu li~nost. Samo kao takav, Dostojevski je mogao pomo}u svojih antiheroja i tvoraca ~ovekoboga napisati |avodiceju kakvu ne vide svet. Dostojevski _ neustra{ivi borac za qudsku li~nost, Dostojevski _ buntovni bogoborac i nepo{tedni hristoborac, Dostojevski _ anarhist i nihilist, Dostojevski _ ruski legion, _ samo takav Dostojevski mogao je onako realno osetiti i stvarno sagledati svu odvratnost, svu gadost, svu nakaznost fizi~ko-metafizi~kog ~udovi{ta: |avola, i o~ajni~ki strasno potra`iti Onoga koji je jedina nada svih o~ajnika, jedino uto~i{te svih prokletnika i jedina uteha ~oveka i ~ove~anstva. . .

PRAVOSLAVNA TEODICEJA
JEDINO RE[EWE VE^NIH PROBLEMA
Dostojevski je nesumwivo i nepobitno dokazao jedno: |avola ima. Ali, ne doka`e li sa istom takvom nesumwivo{}u i nepobitno{}u da i Boga ima, onda _ te{ko wemu! Boqe bi mu bilo da je iz kolevke odnesen u grob. I mi ne bismo znali za pakao stra{niji od Danteovog i za muke nepodno{qivije od Prometejevih. Ovako, te{ko wemu, ali jo{ te`e nama, jer se bez Boga ne mo`e izdr`ati jezivo prisustvo stra{nog |avola Dostojevskovog. Dostojevski je od vrha do dna zagor~ao qudski `ivot nekom ~emernom metafizi~kom gor~inom, kojoj je izobilno dodao otrov ubita~ne skepse. Iz svoje burne du{e, kao iz neugasivog vulkana, neustra{ivi ispovednik ateizma bquje lavu `eravi~nog o~ajawa, i wome zatrpava si}u{ne umove nemo}nih bi}a, koja se zovu _ qudi. Slovenski |avodicejist ima uza se sna`ne dokaze: svet i ~oveka. Postojawem ovakvog sveta i ovakvog ~oveka on ne samo neoborivo dokazuje postojawe |avola, nego i apologira greh, zlo i |avola, kao niko pre wega. Ovakav kakav je, svet je ili delo o~ajawa, ili delo bezumqa, ili delo pakosne {ale. A ~ovek? Ovakav kakav je, ~ovek je sve to, i ne{to gore od toga: on je prelaz i prolaz za neko zlokobno o~ajawe, koje se na svome pomamnom putu obla~i u wega kao u svoje telo. Reklo bi se da je neko metafizi~ko o~ajawe do{lo u ~oveku do svoje najve}e tuge i najpotresnijeg ludila. U ovakvom svetu jedno je sigurno: |avola ima. Ali, zar se mo`e `iveti u svetu u kome |avola ima a Boga nema? _ Mo`e, veli

Dostojevski. Samo se takav `ivot neminovno zavr{ava ludilom ili samoubistvom. Tre}ega nema. To nam svedo~e ideolozi i tvorci ~ovekoboga. Da bi se omogu}ila i osigurala bar minimalna celishodnost ~ovekovog postojawa u ovakvom svetu, mora se prethodno makar u izvesnoj meri savladati crna, bezumna tragika `ivota. To ~ovek mo`e posti}i samo tako, ako mu se srce zapali ose}awem a duh saznawem: da je nemogu}no `iveti u svetu, u kome |avola ima a Boga nema. Takvo ose}awe plamti u Dostojevskovom srcu i takvo saznawe gori u wegovom duhu. On ne mo`e da `ivi u svetu u kome |avola ima a Boga nema. Ovakav svet ne da mira Dostojevskome. Sve se u wemu slilo u jedan nagon: nagon tra`ewa Boga. On mora ili proma}i Boga ili wega ne}e biti. To je osnovna `ivotna dilema Dostojevskoga. Sve {to je u wemu, kao neki neodoqivi nagon, krenulo je u tra`ewe Boga, Boga koji bi mogao objasniti, osmisliti i opravdati i ovakav svet i ovakvog ~oveka. Ako nad svetom i u svetu nema Boga, onda je svet ludnica. Ako nad ~ovekom i u ~oveku nema besmrtnosti, onda je ~ovek glavni ludak u ludnici {to se zove svet. Bez Boga _ svet je neizdr`qiva besmislica; bez besmrtnosti _ ~ovek je ovaplo}ewe ne~ijeg zluradog potsmeha. >>Nema Boga, nema besmrtnosti, ~ega radi onda `iveti?<< vapije Dostojevski. Nema smisla `ivotu, ako se u svetu i u ~oveku ne prona|e ni{ta bo`ansko i besmrtno. Stoga se Dostojevski probija kroza sve {to je vremensko i prolazno u svetu i ~oveku, roni u bezdane tmine i dubine, tra`e}i iskrice bo`anskog i besmrtnog. I posle dugog i mu~nog tra`ewa on ih pronalazi. I na tom li~nom iskustvu on formira svoje nepokolebqivo uverewe koje glasi: >>Bez vere u svoju du{u i wenu besmrtnost, `ivot ~ovekov je neprirodan, nezamisliv i nepodno{qiv<<. U samoj stvari, tek kad po~ne verovati u svoju li~nu besmrtnost, ~ovek po~iwe biti ~ovekom. Samo u besmrtnosti ~ovek otkriva besmrtni smisao svoga `ivota; i samo u Ve~nom nalazi svoje potpuno re{ewe ve~ni problem ~ove~ije li~nosti. >>Na kraju, jasno je ovo: samoubistvo, posle gubitka ideje o besmrtnosti, postaje stvar savr{eno neizbe`na, ~ak i neophodna, za svakoga onoga ko se malo uzdigne nad `ivotiwama. Naprotiv, besmrtnost, obe}avaju}i ve~ni `ivot, ja~e vezuje ~oveka sa zemqom. U tome, na izgled, le`i protivre~nost: ako ve} ima tako mnogo `ivota, to jest, osim zemaqskog jo{ i besmrtni `ivot _ ~emu onda ceniti toliko zemaqski `ivot? Ali izlazi ba{ naprotiv: samo sa verom u svoju besmrtnost ~ovek shvata razumni ciq svoj na zemqi. Bez ube|ewa u svoju besmrtnost kidaju se veze ~oveka sa zemqom, postaju tawe, trulije, a gubitak vi{eg `ivotnog smisla (ma se on ose}ao u obliku nesvesne tuge), nesumwivo vodi u samoubistvo. . . Ako je uverewe u besmrtnost toliko potrebno za ~ovekov `ivot, onda je ono normalno stawe ~ove~anstva; a kad je tako, onda besmrtnost qudske du{e nesumwivo i postoji<<. Jednom re~ju: ideja o besmrtnosti je `ivot, `ivi `ivot, wegova krajwa formula, i glavni izvor istine i pravilnog saznawa za ~ove~anstvo.

Nema sumwe, ideja besmrtnosti vezuje ~oveka sa svim onim {to je besmrtno, trajno i uzvi{eno u svima svetovima. Ona pro{iruje ~oveka u mnoge beskrajnosti i potapa u ~udne tajanstvenosti. [to je glavno, ona ga spaja sa neiscrpnim izvorom Sve`ivota, iz koga struji `ivot kroz sva bi}a i sve svetove. Jedino iz vere u besmrtnost du{e, veli Dostojevski, proizilazi sav vi{i smisao i zna~aj `ivota, proizilazi `eqa i voqa za `ivot. Vera u besmrtnost du{e je jedini na zemqi izvor `ivog `ivota, zdravqa, zdravih ideja i zdravih pogleda i zakqu~aka. Besmrtnost ne mo`e postojati bez Besmrtnoga. U Besmrtnom je wen izvor i uvor. Ona pretpostavqa postojawe Boga kao najnu`niju neophodnost. Bez Boga ona ne bi mogla ni postati ni opstati, nego bi sva ostala nerealna i apstraktna. >>Li~na besmrtnost i Bog su jedna ista _ istovetna ideja<<, pi{e Dostojevski. Bez Boga li~nost je i ontolo{ki, i psiholo{ki, i fenomenolo{ki nemogu}na. U svima svojim dimenzijama i odlikama ~ovekova li~nost je uslovqena Bogom. Mo`e se postaviti neoboriv princip: bez Boga nema li~nosti. Ili: bez Boga nema ~oveka. Besmrtnosti du{e ima, jer Boga ima; Boga ima, jer besmrtnosti du{e ima. Jedno pretpostavqa drugo, i jedno se dokazuje drugim. Ako Boga igde nesumwivo ima, ima Ga u besmrtnosti du{e. Ako pak besmrtnosti igde ima, ima je u Bogu. Jedno se sadr`i u drugom. Stvarno, besmrtnost je u Bogu, ali je i Bog u besmrtnosti. Jer je Bog na tajanstven na~in imanentan besmrtnoj su{tini ~ove~ije li~nosti. Prisustvo Boga u qudskoj prirodi najboqe se projavquje u obliku ose}awa li~ne besmrtnosti. Kada se to ose}awe preobrazi u saznawe, onda samopoznawe postaje najsigurniji put u bogopoznawe. Od du{e qudske nema boqeg, ja~eg i ubedqivijeg dokaza za postojawe Boga. Ako postojawe Boga treba dokazivati, onda ga postojawe besmrtnosti du{e najboqe dokazuje. Kada besmrtnost ne bi bila imanentna bi}u qudskom, lako bi uragan Dostojevskovog bunta oduvao iz ~oveka ideju o Bogu. Ali, ona je imanentna duhu qudskom, zato i prirodna, i logi~na, i neuklowiva. U svemu {to je ~ovekovo u~estvuje Bog kroz besmrtnost. Svako uzvi{enije ose}awe i svaka besmrtnija misao plod su tajanstvene delatnosti Bo`je u besmrtnom tajniku ~ove~ije li~nosti. Bo`anstvene sile se neprimetno prelivaju u sve {to je ~ovekovo, te se ~ovek sve vi{e i vi{e obesmr}uje, dok naposletku besmrtnost ne postane du{om wegove du{e i bi}em wegovog bi}a. Bez Boga pak _ sve {to je ~ovekovo tone u smrt. >>Ako Boga ima, onda sam ja besmrtan<<, s pravom tvrdi Dostojevski. Ose}awe li~ne besmrtnosti savla|uje u ~oveku sve {to je prolazno i tro{no, razorava tamnicu egoisti~ke usamqenosti, bri{e me|e izme|u kona~nog i beskona~nog, vezuje ~oveka sa Besmrtnim i sjediwuje wegovo maju{no ja sa Ve~nim. Razmi{qajte o ~ove~ijem Ja, preporu~uje Dostojevski u jednom pismu. Ako Ja mo`e da obuhvati ideju vasione i wenih zakona, onda to Ja stoji iznad i izvan svih drugih bi}a i stvari, procewuje ih, ispituje ih. U tom slu~aju, Ja je ne samo slobodno od zemaqskih zakona, nego ima svoj vlastiti zakon koji prevazilazi sve zemaqsko. Otkuda, dakle, dolazi taj

zakon? Sigurno ne od zemqe, gde sve ima svoj kraj i bespovratno i{~ezava. Ne ukazuje li to na li~nu besmrtnost? Kada ne bi bilo li~ne besmrtnosti, da li bi se vi Nikola Luki}u, mu~ili oko toga, tra`ili odgovor, pisali ovakva pisma? Vidite dakle, vi ne mo`ete da se oslobodite svoga Ja. Va{e Ja ne}e da pot~ini sebe zemaqskim zakonima, nego tra`i ne{to {to prevazilazi zemqu i sa ~im ose}a svoju srodnost. U svemu {to ~oveka ~ini izuzetnom vrstom bi}a prisutno je ose}awe besmrtnosti. Ono pro`ima ~oveka od najvi{ih vrhova saznawa do najtamnijih dubina nagona. Hteo ~ovek ili ne, ono raspola`e neverovatnom vitalno{}u. Istina, ~ovek ga mo`e namerno i svesno paralisati, ali nikada sasvim iskoreniti ili potpuno uni{titi. Ni qudi ni demoni nisu u stawu da izmisle smrt koja bi mogla potpuno umrtviti ose}awe besmrtnosti u ~oveku. U tom pogledu, moderan evropski ~ovek, kao svojevrsni kulturni tip, pretstavqa karakteristikum. U wega je paraliza ose}awa besmrtnosti skoro potpuna. Vaqda se misli: ~ovek je suvi{e slo`eno, {iroko i beskona~no bi}e; treba ga uprostiti, suziti i smawiti. To }e se najlak{e u~initi, ako se u wemu paralizuje ose}awe besmrtnosti. Na to se dala Evropa svojom kulturom i civilizacijom. Ali ma kako suzbijano i paralizovano, ose}awe besmrtnosti se projavquje kod evropskog ~oveka ili u obliku kosmi~ke tuge (Weltschmerz, mirovaja skorb), ili u obliku dosade, du{evnog nemira i raznovrsnih nezadovoqstava, ili u obliku ~e`we za beskrajnim progresom u ma kom pravcu. Na kraju krajeva, paralizovano ose}awe besmrtnosti strahovito se sveti svome zlotvoru: li{ava ga vi{eg `ivotnog smisla i odvodi u idolopoklonstvo. I ~ovek neumorno stvara idole i bogove. Jeziva je ironija `ivota: ~im ~ovek paralizuje svoje ose}awe besmrtnosti i prestane verovati da je besmrtan, odmah stane stvarati nove bogove i idole. To nam Dostojevski vrlo ubedqivo pokazuje u svojim buntovnim antiherojima, odlu~nim moralistima. U wima prisustvujemo bankrotstvu svega ~ove~jeg, pre`ivqujemo samrtni~ku krizu svih bogova i ru{ewe svih idola, sazdanih po slici i prilici evropskog ~oveka. Bogovi Evrope ne mogu da otstoje svoje bo`anstvo, niti da re{e prokleta pitawa Dostojevskome. To su si}u{ni bogovi za si}u{ne vernike; u wih veruju lakoverni i maloverni. Ali gde je Bog u koga bi mogao verovati jedan Dostojevski? Ima li takvog Boga? Ako ga ima, ne bi li ga Dostojevski stavio na najsvirepiju probu, ku{ao najsabla`wivijim isku{ewima i, mo`da, sablaznio i pobedio? Lako je bogovati lakovernima, ali ko }e bogovati Dostojevskome? Ko odgovoriti na wegov strahoviti bunt? U rasko{nom panteonu Evrope ima mnogo bogova, ali ni jednog koji bi mogao re{iti ve~ne probleme i smiriti buntovnu i burnu du{u Dostojevskoga. Vitlan uraganom besmislene tragike ovoga sveta, da ne bi poludeo od u`asa i o~ajawa, Dostojevskom je neophodan Bog, istiniti Bog, neophodniji nego [ekspiru ili Kantu, Tolstoju ili Wego{u. Vi{e nego ikom wemu je neophodan Bog koji je bio u ~oveku, i bio

~ovek, a nije od ovosvetovskih u`asa zaboravio da je Bog. Vi{e nego ikome wemu je neophodan Bog koji je gledao o~ima kojima ~ovek gleda i nije se izbezumio, Bog koji je bio zakqu~an u pet ~ula i nije poludeo, Bog koji je odbolovao sve qudske bolove, otstradao sva qudska stradawa i nije pao u o~ajawe, Bog koji je pre`iveo smrt i nije se prepao, Bog koji je `iveo u ovakvom svetu i nije ga prokleo, Bog koji je osmislio, opravdao, oblagovestio, sazladio i svet, i ~oveka, i smrt, i `ivot. Gowen o~ajawem, kao nekom nemilosrdnom a`dajom, Dostojevski se s krikom i ridawem bacio pred noge takvoga Boga: krotkoga i blagoga Gospoda Isusa. Ja sam iz bunta, objavquje on, izveo i dokazao neophodnost vere u Hrista. Presvetli lik Bogo~oveka Hrista zaneo je i zanavek osvojio izbezumqenog bogoborca. Bogoborac je postao bogoprimac. Blagi pogled krotkoga Isusa pro{ao je wegovu mete`nu du{u: uti{ao buru, ukrotio duh, osvojio srce, iscelio rane. Nekada |avoiman, Dostojevski je postao Hristoiman. Svr{ila se velika tajna, re{en je prokleti problem: Bogo~ovek je jedino sigurno i nepogre{ivo re{ewe svih vekove~nih problema: problema sveta, ~oveka, dobra, zla, `ivota, smrti. On je jedini smisao i ciq sveta i ~oveka, On _ jedini smisao i ciq istorije, On _ jedina blagovest i opravdawe `ivota. Buntovni i besprimerni Hristoborac rawen je slatkom strelom Hristove qubavi; pobedio je >>presvetli lik Bogo~oveka, Wegova moralna nedosti`nost, Wegova ~udesna i ~udotvorna krasota<<. Sav Dostojevski krenuo je novim putem. Osetio je svim bi}em da je Hristos ne{to beskrajno novo i beskona~no dragoceno za sve {to ~oveka ~ini ~ovekom. Zagledane u lik Bogo~oveka Hrista, wegove misli su bujno rasle u sve bo`anske beskona~nosti, a `eqe pretvarale u hristo~e`wive strasti. Ponesena qubavqu prema ^udesnome, ose}awa su letela kroz beskrajnu radost: presvetli lik Bogo~oveka je u svima svetovima jedina ~ar koja stalno i neodoqivo sve vi{e i vi{e o~arava, i nikad ne razo~arava. O~aran Wime do bespovratne zaqubqenosti, i spasen od ateisti~kog o~ajawa i anarhisti~kog bezumqa, Dostojevski apostolski nepokolebqivo i ispovedni~ki neustra{ivo propoveda i ispoveda istinu: Bogo~ovek je sve i sva u svima ~ovekovim svetovima; On je najneophodnija neophodnost na{e planete; On _ jedini spasiteq od bezizlaznog o~ajawa i samoubila~ke skepse; On _ jedini Prosvetiteq i Osvetiteq u svima tamama; On _ jedini Logos, jedina Logika, jedini Smisao, jedini ciq `ivota u svima svetovima. Vele: nema Boga. Ali, otkuda ~udesna li~nost Hristova? Zar je na{a kukavna planeta mogla svojom silom sazdati tako ~arobno bi}e? Zar su qudi mogli izmisliti, akamoli o`ivotvoriti tako svesavr{enog ~oveka? Iako u svemu ~ove~anski realan, Hristos je po svemu bo`anski savr{en i idealan. On ne samo dokazuje, ve} stvarno pokazuje Boga u telesnom obliku. Svakim svojim ose}awem, svakom mi{qu, svakom re~ju, svakim pokretom, svakim delom On pokazuje da je istiniti Bog i pravi ~ovek. U Wemu nema ni~eg fantasti~nog, utopisti~kog, nerealnog. On je ne{to >>{to ~usmo,

{to videsmo o~ima svojim, {to razmotrismo i ruke na{e opipa{e: Logos `ivota<<. Sve je u Wemu i bo`anski `ivo i ~ove~anski realno. Svako bo`ansko savr{enstvo u Wemu je postalo ~ove~anskom stvarno{}u. Ako je re~ o Istini: u Wemu je bo`anska Istina postala ~ove~anskom stvarno{}u. Ako je re~ o Pravdi, o Qubavi, o Dobru, o Lepoti, o Ve~nosti, mora se re}i to isto: u Wemu su i bo`anska Pravda, i bo`anska Qubav, i bo`ansko Dobro, i bo`anska lepota, i bo`anska Ve~nost postali ~ove~anskom stvarno{}u. U svakom trenutku svoga zemaqskog `ivota On je i bo`anski savr{en i ~ove~anski realan, i bo`anski bezgre{an i ~ove~anski pristupa~an. Ko mo`e prona}i u Wemu ma i najmawe zlo i optu`iti Ga ma i za najmawi greh, kada to nisu uspeli u~initi ni najlukaviji {pijuni srca qudskog _ fariseji i sadukeji? Oni, ~ije su o~i, uperene na Wega, ~as razrastale u teleskop, ~as pretvarale u mikroskop, e da bi na neki na~in prona{le u Wemu makar jedan molekil greha. Ako i~ega ima nesumwivog u na{em ~ove~anskom svetu, onda je to, na prvom mestu, bezgre{nost Hristova. To mora osetiti svaki ko se ozbiqno zagleda u Wegovu ~udesnu li~nost i zamisli nad wom. Svojom bezgre{no{}u On nesumwivo dokazuje svoje Bo`anstvo, a svojom zemaqskom konkretno{}u _ svoje ~ove~anstvo. Svim i sva~im On savr{evo pokazuje i nepobitno dokazuje da je Bog i ~ovek: Bogo~ovek. Sva izuzetna dra` Hristove li~nosti sastoji se u tome, {to je On u isto vreme i Bog i ~ovek, a ne samo Bog ili samo ~ovek. Dostojevski je kao retko ko sna`no osetio tu centralnu tajnu Hristove li~nosti, stoga i stoji za wu velikomu~eni~ki smelo i apostolski mudro. On odlu~no izjavquje: Najve}a je besmislica smatrati Hrista samo za ~oveka; Hristos = ~ovek, kao protivnost: Hristos = Bogo~ovek, ne mo`e biti ni Iskupiteq ni Izvor `ivota; sama nauka nikada ne}e mo}i da ostvari sav qudski ideal; izvor `ivota, umirewe ~oveka i spasewe svih qudi od sumwe, i uslov _ sine qua non _ bi}a celoga sveta sadr`i se u ovim re~ima: >>Logos postade telo, i obitava{e me|u nama, pun blagodati i istine, i mi gledasmo slavu wegovu, slavu kao jedinorodnoga od Oca<<, _ i u veri u ove re~i. Bogo~ovek je ne samo sine qua non svega {to postoji, nego i Logos sveta i Logika sveta. Kao takav, On je osovina sveta; surva li se sa we, svet se pretvara u |avolski haos, u neizdr`qivi u`as, u svirepu besmislicu. Dostojevski blagovesti: Sve se sastoji u tome da Logos zaista postade telo. U tome le`i sva vera i sva uteha ~ove~anstva, uteha koja se ono nikada ne}e odre}i. U tome le`i i opravdawe Boga pred qudskim saznawem {to je stvorio svet i ~oveka u svetu. Ako je ~ovek nepo{tedno iskren pred sobom, mora priznati da je Bogo~ovek Hristos jedino logi~ki usvojqivo opravdawe Boga. U svakom pogledu On pretstavqa savr{enu teodociju u svetu ~ove~anskih misli, ose}awa, do`ivqaja i stvarnosti. Filosofske teodiceje, u krajwoj liniji, grani~e apstraktnim i fantasti~nim. @ele}i da opravdaju pred qudskim saznawem transcendentnog Boga, one se lome, krhaju i ru{e o gudure nesavladqivih protivre~nosti. No

transcendentnog Boga nemogu}no je opravdati, jer ne postoje za to ni logi~ki ni empiriski argumenti. I to je malo. Transcendentnog Boga ne treba opravdavati, jer nije zaslu`io. Bog, koji nije bio u ~oveku, nema prava da bude Bog izmu~enom ~ove~anstvu. Samo Bog koji je bio u ~oveku, `iveo `ivotom ~oveka, otstradao sva stradawa, prepatio sve muke, savladao sve smrti, osmislio svet i ~oveka, a pritom nije izgubio nijednu od svojih bo`anskih osobina, _ samo takav Bog mo`e opravdati sebe pred napa}enim ~ove~anstvom {to je stvorio svet i ~oveka u svetu. Takav Bog bio je, jeste, i bi}e samo Hristos. On je svojim ~ove~anstvom opravdao Boga, i svojim Bo`anstvom opravdao ~oveka. On je pre svega i iznad svega Bogo~ove~anska li~nost. A to zna~i: `iva, vidqiva, opipqiva, ovaplo}ena i ovaplotqiva bogo~ove~anska realnost. Realna kako za Boga tako i za ~oveka. Hristos nije neka apstraktna ideja ili fantasti~na bajka, ve} ~ove~anski `iva i zemaqski realna Bogo~ove~anska li~nost. U Wemu su Bog i ~ovek tako zbli`eni, da sa~iwavaju nedeqivo li~no jedinstvo. Ali, to jedinstvo je ne samo potpuno, nego pretstavqa savr{enu ravnote`u izme|u Bo`jeg i ~ove~jeg. U Bogo~oveku je tajanstveno i divno postignut mnogo`eqeni bogo~ove~anski monizam li~nosti. >>U Wemu obitava sva puno}a Bo`anstva telesno<<, ali i sva puno}a ~ove~anstva. On je istiniti Bog i istiniti ~ovek, jedina li~nost u kojoj je postignuta i ostvarena savr{ena ravnote`a izme|u Boga i ~oveka, u kojoj je ~ovek postao ^ovek, dostigao svesavr{enstvo svoje li~nosti i postao Li~nost. Bogo~ovek Hristos ima op{te~ove~anski zna~aj: sve {to je bio, bio je da bismo i mi bili; sve {to je ~inio, ~inio je da bismo i mi ~inili; sve {to je do`iveo, do`iveo je da bismo i mi do`iveli. On je `iveo bogo~ove~anskim `ivotom, da bi ga u~inio pristupa~nim i ostvarqivim za svako qudsko bi}e. Kad je Bog postao ~ovek, onda nema ni~eg Bo`jeg {to ne bi moglo postati ~ove~jim. Kada se Bog ovaplotio, onda je i sve Bo`je postalo ovaplotqivo. Sve Hristove re~i i misli ostvarqive su i ovaplotqive u qudskom `ivotu, jer su bogo~ove~anske. Za mnoge je to neshvatqivo, zato govore: Hristos je veliki ~ovek, veliki filosof, ali ovako sazdani qudi ne mogu ostvariti ni polovinu wegove filosofije. A drugi dodaju: Hristos je zanesewak i idealist; wegov idealizam nije biqka za na{u planetu. I jedni i drugi govore neoprostivu hulu, jer razovaplo}uju Bogo~oveka i time uni{tavaju najve}u dragocenost ~ove~anskog sveta. Ali Dostojevski, izuzetno nadahnuti realist, odlu~no tvrdi da je Bogo~ovekov idealizam dosti`an i ostvarqiv za ~oveka i ~ove~anstvo. Nemogu}no je verovati, veli Dostojevski, da >>Logos postade telo<<, to jest da ideal be{e prisutan telesno, a ne verovati da je dosti`an za celo ~ove~anstvo. Zaista, mo`e li ~ove~anstvo istrajati bez ove utehe? Ali Hristos je zato i do{ao, da bi ~ove~anstvo saznalo da se i zemaqska priroda, duh ~ove~iji, mo`e zacelo ovde telesno javiti u tako nebeskom sjaju, a ne samo duhovno, kao ideal, i da je to i mogu}no i prirodno. U~enici Hristovi,

koji ovo prosvetqeno Telo obo`avahu, pod najve}im mukama dokaza{e kakva je to sre}a ovo Ovaplo}ewe u sebi nositi, savr{enstvo ovog Lika podra`avati i u Wegovo Ovaplo}ewe verovati. A drugi, koji posmatrahu kakvu sre}u ovo Ovaplo}ewe daje ~im ~ovek po~ne da stvarno ima udela u wegovoj krasoti, divqahu se, ~u|ahu se, i najzad za`ele{e da i sami u`ivaju u ovom bla`enstvu: oni postado{e hri{}ani i unapred se radovahu mu~ewu. Ovde se sve sastoji u tome da Logos zaista postade telo. U tome le`i sva vera i sva uteha ~ove~anstva, uteha koje se ono nikada ne}e odre}i. Po svemu {to daje ~oveku i ~ove~anstvu, Hristos je nezamenqiv za na{ zemaqski svet. On jedini unosi smisao u na{ ~ove~anski `ivot i daje mu bo`ansku vrednost. Jer kad je On `iveo na ovoj planeti, zna~i da vredi `iveti na woj, i da se ima ra{ta `iveti. ^ovek, koji kao Dostojevski sna`no oseti jezivu tragiku `ivota, mora ili poverovati u Hrista ili izvr{iti samoubistvo. Tre}eg izlaza nema. Kao iskren mu~enik misli, Dostojevski je poverovao smelo i neustra{ivo. Sva svoja ose}awa, sve svoje misli, on je poveo novim putem, putem odlu~ne i beskompromisne vere. I na tom putu svim bi}em osetio i li~nim iskustvom saznao da je Bogo~ovek Hristos najpre{nija i najnu`nija neophodnost ~oveka i ~ove~anstva i da se On nikim i ni~im ne mo`e zameniti. Zato podvi`ni~ki revnosno brani nezamenqivog Boga i Gospoda. >>Vi, gospodo, _ obra}a se on hrisoborcima, _ koji odri~ete Boga i Hrista, niste nikada pomislili, kako bez Hrista najedared sve postaje gadno i gre{no. Vi osu|ujete Hrista i ismevate Boga, ali kakve uzore vi dajete ~ove~anstvu? Kako ste sitni, kako nevaqali, kako zlobni, kako slavoqubivi! Otstrawuju}i Hrista, vi uni{tavate u rodu qudskom nedose`ni ideal krasote i dobrote. I {ta vi od sli~ne vrednosti predla`ete u zamenu? U ovakvom svetu nema utehe ~oveku i ~ove~anstvu mimo Hrista. Oduzeti to rodu qudskom zna~i: oduzeti mu ono na ~emu stoji i radi ~ega postoji. >>Uostalom, _ izjavquje Dostojevski, _ vi biste mogli oduzeti to ~ove~anstvu, kada biste bili u stawu da pru`ite svetu ne{to boqe od Hrista. Pitawe je sada: imate li vi tako {to?<< Dajte mi drugi ideal i ja }u po}i za vama, _ veli Dostojevski onima koji `ele da bez Hrista i mimo Hrista usre}e ~ove~anstvo. _ Uostalom, vi me mo`ete li{iti vere u Bo`anstvo Hrista ako samo poka`ete ne{to boqe od Hrista. De, poka`ite! Ruskoj inteligenciji, zara`enoj ateisti~kom ideologijom Evrope i anarhisti~kim moralom evropske pozitivisti~ke nauke, Dostojevski se obra}a sa zahtevom: >>Gospodo, prosve}eni ruski Evropqani, poka`ite mi svoje pravednike, koje }ete staviti mesto Hrista! Dostojevski zna u {ta veruje; on se klawa Bogu poznatome: Hristu Bogo~oveku, koji je silno i nepobitno za Boga od tolikih svetih i pravednih qudi u toku tolikih vekova. Na sebi samom Dostojevski je li~no osetio i opitno poznao bo`ansku mo} Hristovu, jer ga je milostivi ^ovekoqubac spasao skepse, o~ajawa i samoubistva. Da to naglasi, wemu je malo re~i u qudskom re~niku. Pa ipak,

svedo~anstvo wegovo o bo`anskoj sili Hristovoj je apostolski sna`no i ispovedni~ki neodoqivo. Dostojevskova vera u Bogo~oveka Hrista je tako izuzetno velika, da je skoro besprimerna u istoriji sveta. Za wega je Bogo~ovek Hristos ne{to ve}e i vi{e i od Istine, i od Pravde, i od Qubavi i od svega najuzvi{enijega {to qudi zamisliti mogu. A kada bi se ~ak postavila dilema: Hristos ili Istina, _ Dostojevski bi izabrao Hrista a odbacio Istinu. Takva je wegova vera. Sa wom se mo`e takmi~iti samo vera jednoga apostola Pavla. Takva vera sa~iwava Dostojevskovo Vjeruju. Evo wegovih re~i o tome: >>Pokatkad mi Bog daje ~asove savr{enog mira; u tim ~asovima ja volim i verujem da i mene vole; u tim ~asovima ja sam formulisao svoje Vjeruju, u kome je sve jasno i sveto za mene. Ovo Vjeruju je sasvim prosto; evo wega: ja verujem da ne postoji ni{ta divnije, dubqe, simpati~nije, razumnije, qudskije i savr{enije od Hrista. Sa surevwivom qubavqu ja govorim sebi, da ne samo nema Wemu sli~na, nego da i ne mo`e biti. [tavi{e, ja izjavqujem: kada bi mi neko mogao dokazati da je Hristos van istine, i kada bi istina zaista iskqu~ivala Hrista, ja bih pretpostavio da ostanem sa Hristom a ne sa istinom<<. Hristos je vi{e nego istina, jer je otac istine, vi{e nego `ivot, jer je davalac `ivota, vi{e nego vasiona, jer je tvorac vasione. U Wemu su date na{em ~ove~anskom svetu sve ve~ne vrednosti. Zato On jedini mo`e dati, i daje vrednosti svemu i sva~emu. Gde je On, tu je smisao i `ivot, tu ve~nost i besmrtnost, tu svaka vrednost i svaka radost. On je merilo svega, ma da sam ne podilazi ni pod kakve mere qudske. Za Dostojevskog, koji je do`iveo krah svih qudskih merila, ~udesni lik Hristov je jedino nepogre{ivo merilo svega vidqivoga i nevidqivoga. >>Na zemqi, zbiqa, kao da lutamo, _ u~i Dostojevski; i da nema dragocenog Hristovog lika pred nama, mi bismo propali i zalutali sasvim _ kao nekada rod qudski pred potopom<<. Van bogo~ove~anskog lika Hristovog ne postoji ni{ta ni u svetu ni u ~oveku, {to bi qudima moglo poslu`iti kao sigurno i nepogre{ivo merilo ma koga ili ma ~ega u svetu zemaqskih stvarnosti, ideja i zbivawa. Naivno je i plitkoumno smatrati savest, u wenoj empiriskoj datosti, za sigurno merilo dobra i zla. Jer u svojoj empiriskoj stvarnosti, savest je uprqana, ogrehovqena, bolesna. Samo kada se o~isti, osveti, isceli i obogo~ove~i bo`anskom silom Hristovom ona mo`e biti sigurno i nepogre{ivo merilo dobra i zla. Pri tome, postoji samo jedna provera savesti. To je Hristos. Zato Dostojevski izjavquje: >>Savest bez Boga je u`as. Ona mo`e zabludeti u krajwen nemorali. Nije dovoqno da se moral defini{e kao vernost svojim ube|ewima. ^ovek mora neprestano da stavqa sebi pitawe: jesu li moja ube|ewa pravilna? Za wih postoji samo jedna provera; ta provera je Hristos<<. >>Ja ne mogu da priznam, _ nastavqa Dostojevski, _ da je moralan ~ovek koji spaquje jeretike, jer ne priznajem tezu da je moralnost: saglasnost sa svojim unutra{wim ube|ewima. To je samo ~asnost, ali ne moralnost. Za mene je Hristos moralni obrazac i

ideal. Ja pitam: da li bi Hristos spaqivao jeretike? _ Ne bi. Onda zna~i da je spaqivawe jeretika jedan nemoralan postupak. Inkvizitor je ve} samim tim nemoralan {to dopu{ta da se u svom srcu i savesti pomiri sa idejom spaqivawa jeretika. Brane}i tezu da je Bogo~ovek Hristos jedini izvor i merilo pravog morala, Dostojevski vrlo uspe{no obara gledi{te svoga oponenta. >>Vi velite da je moralnost _ raditi po ube|ewu. . . Prolivawe krvi vi smatrate za nemoralno. Ali prolivawe krvi iz ube| ewa vi smatrate za moralno. Molim vas, recite mi, za{to je prolivawe krvi nemoralno? Ako nemamo autoritet u veri i Hristu, onda }emo u sva~emu zalutati. To su moralne ideje. One izrastaju iz religioznog ose}awa, ali se nikada ne mogu opravdati samo logikom. . . Jezuit la`e po{to je ube|en da je la` korisna za dobar ciq. Vi ga hvalite, jer je veran svome ube|ewu, to jest on la`e, i to r|avo, ali po{to to ~ini iz ube|ewa, onda je to dobro. U jednom slu~aju wegovo lagawe je dobro, u drugom _ r|avo. [ta to zna~i? Na zemqi{tu na kome stojite, vi }ete uvek biti tu~eni. Jedino ako usvojite postojawe moralnih ideja, koje izrastaju iz ose}awa, iz Hrista, vi ne}ete pretrpeti poraz<<. ^ovek je mera svih stvari, _ to je osnovno na~elo evropske kulture, na~elo, formulisano od sofista, a usvojeno i sistematski primewivano od evropskog ~oveka. Na wemu, kao na dijamantskom temequ, zida sebe evropsko ~ove~anstvo, a ne sluti da zida sebe na dinamitu. Dostojevski je neustra{ivo oprobao to na~elo; ovaplotio ga je u mnogobrojne li~nosti; primenio u `ivotu svojih heroja; proveo kroz wihov krvotok; proneo kroz wihov um i srce, i rezultat je bivao uvek isti: ~ovek takvog na~ela, na kraju svih krajeva, zavr{avao je ili ludilom ili samoubistvom. U svemu tome Dostojevski se mnogo namu~io, ali je wegova muka nagra|ena time, {to je eksperimentalno i sveubedqivo dokazao da na~elo: µετρον παντων = ~ovek je mera svih stvari, zna~i: διαβολοσ µετρον παντων = |avo je mera svih stvari. Zaprepa{}en tim u`asnim otkri}em, on je odlu~no odbacio ~ovekoboga i svesrdno prigrlio Bogo~oveka, koji je u svemu i po svemu potpuno suprotan ~ovekobogu. Bogo~ovek zna~i: Bog je uvek na prvom mestu, a ~ovek na drugom; Bog je tvorac, ~ovek wegovo stvorewe; Bog pro`ima ~oveka, i ostaje Bogom, ~ovek formira sebe po Bogu, i ostaje ~ovekom. ^ovekobog zna~i: ~ovek je tvorac, bog wegov stvor; ~ovek je sve i sva, bog emanacija ~oveka. Za Dostojevskog, Bogo~ovek Hristos je jedini nerazoriv temeq ~oveka i ~ove~anstva. Nazidaju li sebe na Wemu, nazidali su se na ve~nom temequ, i sa wega ih ne mo`e oboriti nikakav uragan isku{ewa i napad zla. U ovakvom svetu jadnom ~ove~anstvu mimo Hrista nema spasewa od u`asa smrti i greha, jer >>u celoj vaseqeni nema imena osim Wegovog, kojim se ~ove~anstvo mo`e spasti<<. Qubav Dostojevskoga prema Hristu je izuzetna i jedinstvena: on je svagda i u svemu za Hrista, pa makar sva logika ~ove~anstva bila protiv Hrista. Je li ne{to Hristovo, samim tim mora biti savr{eno i

idealno. Poneka misao Hristova mo`e umu qudskom izgledati nemogu}na i besmislena, ali {ta je um qudski prema presvetlom liku Hristovom. {ta je to atomski si}u{no bo`anstvo prema ~udesnom Bogo~oveku? Mo`e li to samozvano bedno bo`anstvo zameniti Gospoda Hrista? Mo`e li to maju{no stvorewe smestiti Nesmestivog, shvatiti Neshvatqivog, izmeriti Neizmerqivog? Ne mo`e, odgovara Dostojevski svim bi}em svojim. I naslowen na iskustvo najboqih, najpravednijih, najsvetijih, kao i na svoje li~no, on pori~e umu qudskom da bude vrhovni sudija Hristovih ideja. On tvrdi: >>Sve Hristove ideje unakazio je qudski um, te sad izgledaju neizvodqive. Okrenuti obraz, voleti druge vi{e nego sebe, ne zato {to je to korisno be} zato {to ~ovek to vi{e voli, voli plamenim ose}awem, strasno. Hristos je ~inio pogre{ke, _ to je dokazano! Ali plameno ose}awe govori: ja }u pretpostaviti da ostanem sa pogre{kom, sa Hristom, nego sa vama!<< Kod pavlovski sna`nih li~nosti, ideje sa nekom neodoqivom silom pretvaraju u strasti. To je slu~aj i sa Dostojevskim. Wegova ose}awa za Hrista i wegove misli o Hristu slivaju se u jednu divnu i svepobednu strast, koja vlada i upravqa wegovim bi}em. To mu daje divovsku snagu da lako odbaci sve varqive, ~isto racionalisti~ke i ~ovekobo{ke, ideje, vrednosti i merila, i da ~arobnu li~nost Hristovu usvoji kao ovaplo}ewe svih ve~nih vrednosti i neprolaznih dragocenosti. U na{em zemaqskom svetu ~oveka rastr`u relativne vrednosti: relativna dobrota, relativna lepota, relativna istina, relativna pravda. Ali, iole duhovno probu|en ~ovek ne zadovoqava se time, nego tra`i apsolutne vrednosti: apsolutnu dobrotu, apsolutnu lepotu, apsolutnu istinu, apsolutnu pravdu. I ne mo`e ih nigde na}i osim u Bogo~oveku Hristu. Jer je ~ovek jedino u li~nosti Hristovoj do{ao do svoje apsolutne dobrote i lepote, istine i pravde. >>Lepota je ideal, _ pi{e Dostojevski _ Ali, ideali su se davno pokolebali kod nas kao i u civilizovanoj Evropi. U svetu postoji samo jedna jedina pojava apsolutne lepote: Hristos. Ta beskrajno divna pojava je, razume se, beskrajno ~udo. Celo Evan|eqe sv. Jovana je ispuweno ovom mi{qu: Jovan vidi ~udo Ovaplo}ewa, vidqivu pojavu Lepoga<<. >>Gospod Hristos je u sebi pokazao svakome od nas wega samog u wegovoj neprolaznoj prvobitnoj lepoti. On nam je dao da svaki od nas, kao u ~istom ogledalu, vidi svetlost svog sopstvenog lika Bo`jeg. U >>^oveku<< ili >>Sinu ^ove~ijem<< objavqena je svakome sva puno}a wegove sopstvene li~nosti. . . Kod nas, u empirijskoj qudskoj datosti, ni{ta nije apsolutno, ~ak ni savest. Samu savest treba proveravati i ispravqati prema apsolutnom obrascu. Ali pot~initi je formuli, ma i odozgo datoj, uni{tilo bi jedinstvenost i nezamenqivost li~nosti, wenu apsolutnu vrednost: svetiwu li~nosti, koja se i sastoji u wenoj `ivoj slobodi, u `ivqewu iznad svake sheme. Li~nost mo`e i treba da ispravqa sebe, ali ne prema nekoj spoqa{woj ma i najsavr{enijoj normi, nego jedino prema sebi samoj, i to u svome idealnom vidu. Primer za li~nost

mo`e biti jedino ona, i samo ona, jer bi se ina~e pru`ala mogu}nost da joj se mehani~ki nametnu i dadu norme iz ne~ega {to joj je tu|e i strano. Jedinstvenost svake li~nosti, wena apsolutna nezamenqivost ni~im drugim, zahteva da sama li~nost bude primer sebi. No da bi bila primer sebi, treba da dostigne idealno stawe. . . To je mogu}no u Hristu, koji u telu svom pokazuje svakome Bo`ju ideju o wemu; to jest, to je mogu}no samo pomo}u opita, pomo}u li~nog op{tewa, pomo}u neprestanog zagledawa u lik Hristov, pomo}u tra`ewa u Sinu ^ove~ijem svoga originala, svoje praosnovne ~ove~nosti. . . Samo je Gospod Isus Hristos ideal svakoga ~oveka, to jest, ne apstraktni pojam, ne prazna norma ~ove~nosti uop{te, ne shema svake li~nosti, nego lik, ideja svake li~nosti sa svom wenom `ivotnom sadr`inom<<. >>Prokleti problem<< ~ove~je li~nosti dobija svoje potpuno i zavr{no re{ewe u li~nosti Bogo~oveka Hrista. U woj su zemaqski realno i ~ove~anski telesno prisutni i Bog i besmrtnost; ako igde, u woj su na najsavr{eniji na~in pokazani i dokazani i Bog i besmrtnost, a time i ve~ni smisao i bo`anski ciq svake qudske li~nosti uop{te. Idealno savr{enstvo i apsolutnu puno}u li~nosti ~ovek posti`e kada se potpuno sjedini sa ~udesnom li~no{}u Bogo~oveka Hrista. Zato Dostojevski tako plameno voli Gospoda Hrista i tako strasno propoveda. Zato on ogwenim ma~em vere tako revnosno ~uva svoj raj: presvetli lik Bogo~oveka Hrista. Van toga lika nema izlaza, nema utehe, nema spasewa. Gde je On _ tamo je radost, tamo blagovest, tamo bla`enstvo. Ali, gde je taj Lik? Gde se ~uva? _ U pravoslavqu, jedino u pravoslavqu, odlu~no odgovara Dostojevski. Rimokatolicizam je gori od ateizma, jer je unakazio lik Hristov, jer unaka`enog Hrista propoveda, a protestantizam je wegovo zakonito dete. >>Udubite se u pravoslavqe, _ preporu~uje Dostojevski, _ to nije samo crkvenost i obrednost, to je `ivo ose}awe. . . U samoj stvari, u wemu se nalazi samo lik Hristov<<. Da bi poznao pravoslavqe, ~ovek mora najpre postati pravoslavan. A da bi postao pravoslavan, mora svim bi}em, svom du{om, svim srcem zaroniti u pravoslavqe. A to zna~i: mora ose}ati pravoslavno, `iveti pravoslavno i misliti pravoslavno. Li~ni pravoslavni opit je jedini put koji vodi presvetlom liku Hristovom. Samo li~nim opitom Dostojevski je mogao, i svaki ~ovek mo`e, doznati da se >>lik Hristov sa~uvao u svoj svetlosti svoje ~istote u pravoslavqu<<. Gde je lik Hristov, tamo su sve ve~ne vrednosti i sve neprolazne dragocenosti koje qudsko srce po`eleti mo`e. uzalud se qudi i bogovi mu~e da bez lika Hristovog osmisle i opravdaju sebe i svet oko sebe. Samo u li~nosti Bogo~oveka potpuno je opravdan i Bog pred ~ovekom i ~ovek pred Bogom. Zato Bogo~ovek jeste, i zanavek ostaje, jedina istinska teodiceja. U to se mo`e uveriti svaki ko se iskreno mu~i problemom ~oveka i sveta. Samo se pri tome mora ispuniti jedan uslov: li~nim opitom usvojiti bogo~ove~anski, pravoslavni metod `ivota i mi{qewa. To je svesrdno u~inio

Dostojevski, i wegov je mu~eni~ki podvig nagra|en re{ewem vekove~nih, >>prokletih<< pitawa. Li~nim podvigom on je poznao apsolutnu Istinu, i ona ga je spasla. A {ta je Istina? _ Bogo~ovek Hristos, wegov ~udesni i ~udotvorni Lik. Dostojevski je svom du{om svojom upio u sebe taj ~arobni Lik, i On mu je dao sva blaga koja mu niko ni od bogova ni od qudi nije mogao dati. Zato je on sa apostolskom revno{}u i `arom voleo, ~uvao i propovedao Bogo~oveka Hrista, objavquju}i svakome i svima: da je jedino u Wemu spasewe, smisao i ciq ~oveka i sveta. A kroz to i opravdawe Boga pred ~ovekom i ~oveka pred Bogom. Otuda se wegova dela mogu nazvati: Odbrana pravoslavnog lika Hristovog, ili: Pravoslavna teodiceja. Svoju beskrajnu qubav prema Hristu Dostojevski je ovaplotio u svojim pozitivnim herojima: Aqo{i i Zosimi, Makaru i knezu Mi{kinu. Lik Hristov je glavna stvarala~ka sila u wihovim du{ama. On zra~i iz wih, iz wihovih lica, misli, ose}awa, re~i, dela. Sve {to je wihovo, u su{tini je hristoliko. Sva neodoqiva dra` wihovih li~nosti je u wihovoj hristolikosti. Oni su nov tip ~oveka, pravog ~oveka, ~oveka formiranog po liku Bogo~oveka. Ako bi se htela ozna~iti kategorija wihovog celokupnog `ivota i delatnosti, onda je to bogo~ove~nost. U svojim hristolikim du{ama oni svesrdno i sveto ~uvaju ~arobni lik Hristov, `ive Wime, ose}aju Wime, delaju Wime, i tako stvaraju pravoslavnu teodiceju.

NAD TAJNOM P[ENI^NOG ZRNA
^ove~ija li~nost je u svakom trenutku svoga postojawa strahovito slo`ena i jezivo beskrajna. Stoga je i veli~anstveno i opasno biti ~ovek. Ima tu neke tajanstvene i nezasladive, pa ipak privla~ne gor~ine. ^ovek je gorka tajna, mo`da najgor~a u svima svetovima. Mnoge je ta tajna trovala, mnoge do ludila i samoubistva dovela, mnoge u neizle~ive bogoborce pretvorila. Ona je i Dostojevskog trovala, ali ga nije otrovala; ona je i Dostojevskog do samoubistva dovodila, ali ga nije ubila; ona je i Dostojevskog u nevi| enog bogoborca pretvorila, ali ga nije osatanila. Svirepo mu~en tajnom ~ovekova bi}a, Dostojevski je kroz svoje antiheroje poku{avao na sve mogu}e na~ine da je zasladi i ubla`i. Primewivao je sva qudska sredstva, ali je posle svakog gorka tajna postajala jo{ gor~a i u`asnija. Kada su, najzad, sva qudska sredstva krahirala, kada je sve qudsko bankrotiralo, Dostojevski je bio primoran da ostavi ~oveka i ~ovekoboga i potra`i Bogo~oveka. Tra`io Ga je svuda, ali Ga je na{ao jedino u pravoslavqu. I na svoju najve}u radost otkrio, da u ~udesnoj li~nosti Bogo~oveka gorka tajna ~oveka postaje slatka i blaga. U to svoje radosno otkri}e Dostojevski je uneo svu du{u svoju. I ona je svim bi}em osetila i saznala: da je u ovom gorkom svetu

jedina istinska i nezagor~iva blagovest za ~oveka _ Bogo~ovek. Ta blagovest zra~i iz hristo~e`wivih heroja Dostojevskovih i struji iz hristolikih li~nosti wihovih. Svi oni do`ivquju tajnu ~oveka kao slatku bo`ansku tajnu, kao jedinstvenu Bo`ju blagovest. Svi oni potvr|uju i objavquju kao va`niju od svih istina ovu istinu: ~ovek je slatka tajna Bo`ja i divna blagovest Bo`ja. Za wih je ova istina najneposrednija i najsigurnija stvarnost. Oni to pokazuju i dokazuju na teoriski, ne racionalisti~ki, ne sholasti~ki, nego empiriski, eksperimentalno, `ivotno. Sve {to je wihovo, di{e i odi{e tom istinom. Oni wome postoje i na woj sve stroje. Neka slatka hristo~e`wiva sila izliva se iz wih i razliva na sva srca oko wih. Ako sagledate su{tinu wihove du{e, wihovog srca, wihovog uma, wihovih dela, na}i }ete da je presvetli Lik Bogo~oveka Hrista wihova glavna stvarala~ka sila. Ni{ta nije tako o~igledno kao wihova hristolikost. To ba{ i potsti~e ~oveka na pitawe: kako su oni do{li do te hristolikosti? Kako su formirali sebe likom Hristovim i postali Hristoliki? Da bi odgovor na ovo pitawe bio objektivan, i da se ne bismo ogre{ili o Dostojevskog, neizostavno je potrebno da se Dostojevskovi hristoliki heroji podvrgnu psiholo{koj analizi, da se prona|u wihove `ivotvorne sile i zakoni koji vladaju wihovim bi}em. Pritom treba imati na umu, da su ove li~nosti beskrajno slo`ene, te ne podilaze ni pod kakvu racionalisti~ku analizu. U wima se na nerazmrsiv na~in isprepletalo zemaqsko sa nebeskim, prirodno sa natprirodnim i ~ove~je sa Bo`jim. Du{a im je sva izatkana od evan|elskih vrlina: vere i molitve, smernosti i krotosti, qubavi i nade, dobrote i milosr|a, bratoqubqa i bogoqubqa. Svaka od ovih vrlina, pre no {to postane sastavni deo ~ovekova bi}a, izaziva u du{i vrlo slo`en psihi~ki proces i podvig. U tome podvigu u~estvuje sav ~ovek. Velikim naporom i istrajnim trudom, on postepeno pretvara evan|elske vrline u sastavne delove svoga bi}a, dok najzad ne postanu du{a wegove du{e i srce wegovog srca. Sva se li~nost takvoga ~oveka nalazi u neprekidnom hristo~e`wivom podvigu i poletu, neumorno se usavr{ava po liku Hristovom, postepeno postaju}i hristolika. Posredi je ~itava nauka, zasnovana na mnogovekovnom iskustvu najboqih sledbenika Hristovih: pravoslavnih podvi`nika i svetiteqa. Oni su svojim trudom stvorili i savr{eno obradili naro~itu opitnu nauku, nauku o moralnom preporo|aju i duhovnom usavr{avawu ~oveka. Centar je te nauke ~udesni lik Bogo~oveka Hrista: Wemu se ide kroz sve hristo~e`wive podvige, Wemu gravitiraju sve ~ovekove misli i sva ose}awa, Wemu stremi ~ovek svim svojim bi}em, dok se najzad ne sjedini s Wim, i tako postigne svoj pravi ciq i ve~ni smisao. U ovoj nauci Dostojevski je na{ao ono {to nije mogao na}i na putevima evropskog humanizma i ~ovekobo{tva. Na{ao je sigurna sredstva za pravilno razvijawe ~ove~je li~nosti od wenih za~etaka do potpunog savr{enstva. Drugim re~ima, na{ao je re{ewe >>prokletom<< problemu ~ove~ije li~nosti, a time i re{ewe

ostalim glavnim problemima qudskoga duha. On izjavquje: >>Sve tajne, kako dovesti sebe do savr{enstva i bratstva, date su pravoslavqem i wegovom disciplinom: samousavr{avawem<<. Samousavr{avawe Hristom i po Hristu jeste jedini put ne samo za pravilno i besprekorno re{ewe problema li~nosti nego i problema zajednice, dru{tva, naroda, bratstva. Dostojevski tvrdi: samousavr{avawe u Hristovom duhu jeste osnov svemu; li~no usavr{avawe je ne samo po~etak svega, nego i nastavak svega, i ishod. To je put Hrista Bogo~oveka i pravoslavqa, put stare hri{}anske Crkve. Samo taj put ne zavr{ava pra{umskim bespu}em. Idu}i wime i ~ovek i ~ove~anstvo idu putem bogo~ove~anske besmrtnosti i ve~nosti. Zato se Dostojevski dr`i toga bogo~ove~anskog puta. Po wemu: sve moralne ideje i ideali, sve socijalne ideje i ideali osnivaju se na ideji li~nog apsolutnog samousavr{avawa. A ta ideja moralnog samousavr{avawa ishodila je uvek, i ishodi, iz misti~kih ideja, iz ube|ewa da je ~ovek ve~an, da nije prosto zamaqska `ivotiwa, nego da je vezan sa drugim svetovima i sa ve~no{}u. Usavr{avaju}i sebe silom Hristovom, qudi su preobra`avali sebe iz r|avih u dobre, iz dobrih u boqe, iz boqih u najboqe. Sve {to je najve}e, najboqe i najlep{e u rodu qudskom i{lo je tim putem. Taj su put pro{li i najsavr{eniji qudi: svetiteqi. Oni su najo~igledniji primer, kako od gre{nika postaju pravednici i od nesvetih svetiteqi. Svetiteqi su pro{li taj put, da bismo im i mi sledovali. Stoga Dostojevski i veli: >>Svetiteqi svetle i osvetqavaju put svima nama<<. Oni su >>pozitivni karakteri neiskazane lepote i snage<<. Oni su ideal za sve; oni su vo|i koji treba da nas vode kao bludne sinove<<. Za Dostojevskog: svetiteq je najpozitivniji i najboqi tip ~oveka, najlep{i i najsavr{eniji izraz bi}a {to se ~ovek zove. Zato Dostojevski jo{ izrana izu~ava psihologiju svetiteqa, istra`uje wene zakone, ponire u wene tajne. On ima izuzetno po{tovawe, molitveno divqewe i naro~itu qubav prema svetom Tihonu Zadonskom, ruskom svetitequ iz osamnaestoga veka. U wemu on nalazi sve {to je potrebno ~oveku {irokih vidika i velikih problema. Za wega je sv. Tihon >>pozitivan ruski tip koji ruska literatura tra`i<<. Opisati svetog Tihona, uvesti ga u rusku literaturu i u~initi ga wenim pozitivnim tipom _ postaje zavetni ideal Dostojevskog. Smi{qaju}i plan za Bra}u Karamazove Dostojevski pi{e 1870 g. Majkovu: >>Mo`da }u uspeti da stvorim jednog veli~anstvenog, pravog svetiteqa. . . Razume se, ja ni u kom slu~aju ne}u stvoriti, nego izneti, opisati stvarnog Tihona, koga odavno nosim u svome srcu. [tavi{e, smatra}u kao veliki uspeh ako budem dao makar ta~an, veran nacrt<<. Da bi {to uspe{nije ostvario svoju zavetnu misao, Dostojevski obilazi ruske manastire, pose}uje savremene podvi`nike, duhovne starce, me|u wima i ~uvenog op}inskog starca _ duhovnika _ Amvrosija. I uspeva da na jedan besprimerno savr{en na~in da u licu starca Zosime pravog, stvarnog svetiteqa, i na taj na~in stvori u

ruskoj literaturi >>pozitivan ruski tip<<, tip ~oveka neiskazane krasote i ~ari. Starac Zosima mnogo li~i na svetog Tihona Zadonskog i starca Amvrosija Op}inskog. To je prirodno, jer je starac Amvrosije sa drugim op}inskim starcem Makarijem poslu`io Dostojevskome kao `ivi primer, `ivi original za starca Zosimu. Nema sumwe, starac Zosima je pozitivan tip Dostojevskoga. U wemu on daje najsavr{enije i najcelishodnije re{ewe problema li~nosti, re{ewe bogo~ove~ansko i pravoslavno. Za wega je starac Zosima >>svetiteq i ~ovek vi{i od nas; on zna i ima istinu, on zna pravdu i . . . ~uvar je pravde Bo`ije. . . On je svetiteq, u wegovom je srcu tajna preporo|aja sviju nas, ona mo} koja }e naposletku vaspostaviti pravdu na zemqi, i bi}e svi sveti, i vole}e jedan drugog, i ne}e biti vi{e ni bogatih, ni siroma{nih, ni nadmenih, ni poni`enih, nego }e biti svi kao deca Bo`ija, i nasta}e pravo carstvo Hristovo<<. Duhovnik, sveti starac zna tajnu ~ovekova bi}a; ni{ta mu qudsko nije nepoznato: od najgnusnijeg pada do najidealnijeg uzleta. Zato i mo`e voditi svakog ~oveka najsigurnijim putem moralnog preporo|aja i usavr{avawa. Izla`u}i ulogu svetih, duhovnih staraca u Pravoslavnoj Crkvi, Dostojevski odgovara na pitawe, {ta je to starac i veli: >>Starac _ to je ~ovek koji uzima va{u du{u i va{u voqu u svoju du{u i u svoju voqu. Izabrav{i sebi starca, vi se odri~ete svoje voqe i predajete je wemu u potpunu poslu{nost, sa potpunim samoodricawem. To isku{ewe, tu stra{nu {kolu `ivota, onaj, koji se predaje, prima dobrovoqno, u nadi da }e posle dugog isku{ewa pobediti sebe, ovladati sobom u tolikoj meri, da mo`e, naposletku, poslu{no{}u u toku celog `ivota, posti}i potpunu slobodu, to jest slobodu od samoga sebe, da izbegne sudbu onih koji su ceo vek pro`iveli a sebe u sebi nisu na{li. Taj pronalazak, to jest stara{tvo _ nije pronalazak teorijski, nego je izveden na Istoku iz prakse danas ve} hiqadugodi{we. Obaveze prema starcu nisu to {to obi~no >>poslu{awe<<, isku{eni{tvo, koje je oduvek postojalo i u na{im ruskim manastirima. U stara{tvu se priznaje ve~na ispovest svih onih koji se trude i vr{e podvige kod starca _ i nerazru{iva sveza izme|u onoga koji je svezao i svezanoga. . . Stara{tvo je ispitano i ve} hiqadugodi{we oru|e za moralni preporo|aj ~ovekov od ropstva ka slobodi i ka moralnom usavr{avawu. Omiqeni heroj Dostojevskoga, dvadesetogodi{wi Aqo{a Karamazov, o~aran hristolikom li~no{}u starca Zosime i ponesen nekom hristo~e`wivom silom, ostavqa sve, odlazi starcu u manastir, i u wemu blagom, krotkom i mudrom nalazi idealan izlaz za svoju mladu du{u, koja se otimala iz mraka svetske zlobe na svetlost qubavi. On `ivi u samoj }eliji starca Zosime, i, predav{i mu potpuno svoju du{u, prolazi podvig apsolutnog poslu{awa. Starac Zosima vaspitava Aqo{u ne`no i mudro. Ispuwuje mu du{u evan|elskim vrlinama, preobra`ava srce hristo~e`wivim ose}awima i zaliva slatkim Hristovim tajnama. Kroza sve zra~i preporo|ajna i preobra`ajna, blaga i tiha svetlost ~udesnog lika Hristovog. Tom blagom i sveprodirnom svetlo{}u starac Zosima obasjava svakoga ~oveka, otkriva u svakome ono {to je bogoliko i hristo~e`wivo,

besmrtno i ve~no, i na tome zasniva preporo|aj sva~ije li~nosti. Ako se tra`i neprolazna su{tina ~ove~ije li~nosti, ona je nesumwivo u bogolikoj besmrtnosti du{e. sjediniti tu besmrtnost sa besmrtnim Bogom _ smisao je i ciq ~ovekova postojawa na zemqi. To se posti`e hristo~e`wivim podvizima, od kojih je prvi _ vera. Sa verom po~iwe pravi `ivot ~ovekov na zemqi, `ivot besmrtne bogolike du{e. Vera izaziva u celokupnom bi}u ~ovekovom potpun preobra`aj i potpunu promenu svih vrednosti: sve qudsko i smrtno ~ovek zamewuje Bo`jim i besmrtnim; odbacuje sve {to je dotle smatrao za smisao i ciq svoga `ivota, a usvaja Bogo~oveka Hrista kao ve~ni smisao i ciq svoga postojawa u svima svetovima. Iako vrlo slo`en, vera je ipak jasan i odre|en hristo~e`wiv podvig: ona zahvata celog ~oveka, stavqa ga u pokret od smrtnog ka besmrtnom, od prolaznog ka ve~nom, i vodi evan|elskim putem, sa krajwim ciqem: da ga potpuno sjedini sa Bogo~ovekom Hristom. U svemu tome dominira ~udotvorni lik Hristov. Takvo je evan|elsko shvatawe vere. Takvo i Dostojevskovo. To on izra`ava i potvr|uje svojom shemom vere. On ka`e: >>Shema vere: Pravoslavqe sadr`i u sebi lik Isusa Hrista<<. Ako ovu skicu vere ra{~lanimo i pro{irimo, mogli bismo re}i: pravoslavno verovati zna~i: smatrati lik Isusa Hrista za ve~ni smisao i ciq svoga bi}a, `iveti Wime, misliti Wime, ose}ati Wime; sve svoje normirati Wime u svima svetovima i biti ve~no Wegov svom du{om svojom, svim srcem svojim, svom snagom svojom. Samo takva vera u Bogo~oveka Hrista je prava vera, jer jedino ona mo`e osmisliti `ivot ~ovekov u svima svetovima. Ili takva vera u Bogo~oveka ili _ treba spaliti sve, jer je bez Wega sve besmisleno, glupo i u`asno i na nebu i na zemqi i pod zemqom. Do takve odlu~ne i mu~ne dileme do{ao je Dostojevski, tra`e}i smisao i ciq ~ovekovom bi}u u na{em zemaqskom svetu. Podvigom vere ~ovek vaskrsava sebe iz groba egoizma. Hristocentrizmom podviga vere on pobe|uje egocentrizam svoga oholog razuma, podivqale voqe i ogrehovqenog srca. Qudski razum, ovakav kakav je u svojoj empirijskoj datosti, ograni~en, egoisti~an, ogrehovqen, nadmen, jeste ne{to {to treba savladati. Savladati i pokoriti Razumu bezgrani~nom, ~istom, bezgre{nom, ve~nom i bogo~ove~nom. Jednom re~ju: razumu Hristovom. To je prvi zahtev evan|elskog, pravoslavnog podviga vere. Po uverewu Dostojevskoga, nije najvi{a stvar posedovawe razuma, saznawa, nauke, nego posedovawe vere u Bogo~oveka Hrista i u zagrobni `ivot. ^oveku je svojstveno neverje stoga {to stavqa razum iznad svega. Ali po{to je razum svojstven samo ~ove~ijem organizmu, to on ne mo`e i ne}e da razume `ivot posle smrti, i zato ne veruje da je taj `ivot vi{i. S druge strane, ~oveku je od same prirode svojstveno ose}awe sumwe i prokletstva, jer je qudski razum tako ude{en da ne veruje u sebe neprekidno, niti zadovoqava sebe sama, te je stoga sklon da svoje postojawe smatra za nedovoqno. Otuda dolazi te`wa ka veri (Drang zum Glauben) u `ivot s one strane groba. Qudi su, o~igledno, prelazna bi}a, i wihovo

postojawe na zemqi, nema sumwe, jeste proces ili neprekidno bitisawe jedne larve koja se pretvara u leptira. ^ovek je prelazno bi}e, ali on postaje prolazno bi}e, ako podvigom vere ne probije ~auru svoga egoizma i ne sjedini se sa neprolaznim i ve~nim Bi}em. Drugim re~ima, ~ovek je kao zrno, koje samo onda mnogo roda rodi, ako umre. Jer je Bezgre{ni rekao: >>Zaista, zaista vam ka`em: ako zrno p{eni~no pav{i u zemqu ne umre, jedno ostane; a ako umre, mnogo roda rodi<<. _ Tajna ~ovekova bi}a je ravna tajni p{eni~nog zrna: ako se ~ovek uvu~e sav u ~auru samo`ivog i sebi~nog samoqubqa, i zatvori se u woj, onda _ ostane jedan, ostane sam i usamqen, zbog ~ega se sasu{i i ugine; ako pak zrno svoga bi}a podvigom vere poseje u Hristu, te ono umre u Wemu, onda _ ono `ivi, poraste i mnogo roda rodi. Jer je Bezgre{ni rekao i ovo: >>Koji qubi du{u svoju, izgubi}e je; a ko mrzi du{u svoju u ovome svetu, sa~uva}e je za `ivot ve~ni<<. Tako sveznaju}i Bogo~ovek obja{wava tajnu ~ove~ijeg bi}a; tako je obja{wava i Wegov neustra{ivi sledbenik Dostojevski. Jer wegovo glavno delo >>Bra}a Karamazovi<< i nije drugo nego proro~ki vidovito obja{wewe gore navedenih Hristovih re~i iz dvanaeste glave Jovanovog Evan|eqa. Dostojevski je to naro~ito istakao, stavqaju}i ove Spasiteqeve re~i kao moto ovog svog remekdela. Ako igde, u wima treba tra`iti Dostojevskov kqu~ za obja{wewe tajne ~ove~ijeg bi}a. U podvigu vere umire sav ~ovek radi Hrista, da bi u Wemu o`iveo besmrtnim i ve~nim `ivotom. ^ovek umire da bi o`iveo. Takva je antinomija vere. U podvigu vere umire i razum, ali umire da bi, preporo|en i prera|en verom, na{ao u Hristu svoj ve~ni smisao i svoju besmrtnu stvarala~ku silu. Prvi zahtev vere je: ~ove~e, ne veruj svome ograni~enom, ogrehovqenom, gordom razumu; mrzi razum svoj, du{u svoju, jer dok ne omrzne{ sebe, ne}e{ zavoleti Hrista. I ~ovek, mrze}i sebe, du{u svoju, razum svoj, u posledwem o~ajawu vapije svim bi}em svojim: >>Credo, quia absurdum est. Ni{ta, ni{ta svoje ne}u, ne}u ~ak ni razum. Ti jedini, samo Ti! Dic animae meae: salus tua Ego sum! Uostalom, ne moja nego Tvoja voqa neka bude. Trojice jedinice, pomiluj me! . . . Verujem uprkos je~awu razuma; verujem, jer u samom neprijateqstvu razuma prema mojoj veri ja vidim zalog ne~eg novog, ne~eg ne~uvenog i najvi{eg. Ja se ne}u spustiti u dubodoline razuma, ma me on pla{io najstra{nijim baucima. Ja sam ve} video da, ostaju}i sa razumom, propadam u εποχη, sada ho}u da budem bez-razuman. Po{to sam se podigao na novu visinu i osigurao da ne skliznem u racionalisti~ki pli}ak, ja govorim sebi: sada verujem i nadam se da }u shvatiti ono u {to verujem. Sada ne}u da beskona~no i ve~no pretvaram u kona~no i vremensko. . . Sada vidim da je moja vera izvor vi{eg razumevawa i da u woj razum dobija svoju dubinu. I, odmaraju}i se od podnesenih napora, spokojno ponavqam sa Anselmom Kenterberiskim: Credo ut intelligam. . . Sada znam zato {to verujem.

Posle toga prelazim na tre}i stepen. Ja razumem veru svoju. Vidim da je ona klawawe >>Bogu poznatome<<, i da ja ne samo verujem nego i znam. Granice znawa i vere se stapaju. Pregrade razuma se gube i i{~ezavaju; sav se razum pretvara u ne{to novo. I ja, radostan, kli~em: Intelligo ut credam! Hvala Bogu za sve! >>Sada vidimo kao kroz mutno staklo, nejasno, a onda }emo licem k licu; sad znam ne{to, a onda }u poznati kao {to sam samog sebe poznao<<. Podvigom vere ~ovek predaje Bogo~oveku Hristu svu svoju li~nost. Pred Wim, svesvetim i krotkim, on smirava svoj gordi um, divqu voqu i burno srce. @eravi~no ose}a da je wegov duh beskrajno siroma{an prema svebogatom Duhu Hristovom. Radosno osloba|a sebe od robovawa stvarima i pot~iwava sebe evan|elskim idealima. Trudoqubivo i istrajno on hristolikom smireno{}u potiskuje iz sebe bogobora~ku gordost i ~ovekobo{ko bezumqe, dok ih najzad sasvim ne potisne. U takvom podvigu smirene vere Dostojevski vidi rusko re{ewe >>prokletog problema<< li~nosti, zato u svome znamenitom Govoru o Pu{kinu apostolski vatreno poziva rusku inteligenciju na ovaj podvig: >>Smiri se, gordi ~ove~e, i skrhaj pre svega svoj ponos. Smiri se, besposleni ~ove~e, i pre svega potrudi na ro|enoj grudi. . . Istina nije van tebe, nego u tebi; na|i sebe u sebi, pot~ini sebe sebi, ovladaj sobom, i ugleda}e{ istinu. Istina se ne nalazi u stvarima, nije van tebe, i nije negde daleko preko mora, nego je pre svega u tvom sopstvenom radu nad sobom. Pobedi{ li sebe, smiri{ li sebe, posta}e{ slobodan kako nikad nisi ni sawao, po~e}e{ veliko delo, oslobodi}e{ i druge, vide}e{ sre}u, jer }e ti se `ivot ispuniti; shvati}e{ najzad narod svoj i wegovu veliku istinu<<. Podvig vere ima dve strane: odre~nu i potvrdnu. Odre~na se sastoji u odricawu od sebe, od du{e svoje, i u raspiwawu sebe na krstu Hristovom; potvrdna se sastoji u pronala`ewu sebe u Hristu, i u vaskrsewu svoje bogolike du{e Hristom. Jer je Sveistiniti rekao: Ko ho}e za mnom da ide, neka se odre~e sebe i uzme krst svoj i ide za mnom. Jer ko ho}e da sa~uva du{u svoju, izgubi}e je; a ko izgubi du{u svoju mene radi, na}i }e je. ^ovek se odri~e sebe, kada se odrekne svoga gordog razuma, svoje greho~e`wive voqe, svoje ogrehovqene du{e, svoga samovoqnog ja. A uzima krst svoj, kada raspne svoju voqu, svoju du{u, svoj razum, svoje ja. Samo takav ~ovek mo`e i}i za Hristom, koji svojom bo`anskom silom osloba|a svega grehovnog i smrtnog i du{u ~ovekovu, i srce, i voqu, a ispuwuje ih besmrtnim i ve~nim. Pogubquju}i radi Hrista i Hristom sve {to je grehovno, zlo i smrtno u du{i wegovoj, i voqi, i srcu, ~ovek nalazi u Hristu i du{u svoju, i voqu, i srce, samo o~i{}ene, obnovqene i obesmr}ene. @ivot hristo~e`wivih heroja Dostojevskovih je `ivot neprekidnog samoodricawa i samoraspiwawa i odlu~nog idewa za Hristom. ^im se Aqo{a, razmisliv{i se ozbiqno, uverio da Bog i besmrtnost postoje, odmah je rekao sebi: >>Ho}u da `ivim za besmrtnost, a na polovwa~ki kompromis ne pristajem<<. Wemu je izgledalo ~udnovato i nemogu}no da `ivi kao pre. Re~eno je:

>>Razdaj sve pa po|i za Mnom, ako ho}e{ da bude{ savr{en<<. Stoga je Aqo{a i rekao sebi: >>Ne mogu ja, mesto >>svega<<, dati dve rubqe, a mesto >>idi za Mnom<<, odlaziti samo u crkvu na slu`bu<<. Starac Zosima je ~arobno ovaplo}ewe pravoslavnog beskompromisnog i bezrezervnog idewa za Hristom i `ivqewa radi Hrista. I no}i wegove i dani wegovi ispuweni su hristo~e`wivim podvizima i ~ovekoqubivim naporima. O~aran prekrasnim likom Hristovim i vo|en Wime kroz tamu ovoga sveta, on kao sunce svetlo i tiho prohodi tajnu svoga `ivota, zagrevaju}i promrzle du{e i odu{evqavaju}i ih za novi `ivot po Hristovom Evan|equ. Svoju beskrajnu veru u Bogo~oveka i dirqivu qubav prema Wemu, knez Mi{kin je doveo do evan|elske ekstaze, do potpunog samozaborava, do >>idiotstva<<. On je toliko odan Hristu, toliko `ivi Wime, misli Wime, ose}a Wime, `eli Wime, da svojoj okolini izgleda zanesewak i idiot. I zaista on je idiot, ali idiot u uzvi{enom, apostolskom smislu, jer Hrista voli vi{e svega, uzdi`e iznad svega, pa makar sav svet bio protiv wega i smatrao ga za nenormalnog ~oveka, za idiota. On mo`e mirne du{e re}i sa apostolom Pavlom: >>Mi smo budale Hrista radi<<. Makaru je du{a izatkana od najfinijih evan|elskih ose}awa. Wegova krotost je neizmerna, wegova blagost beskrajna, wegova `alostivost dirqiva, wegovo ~ovekoqubqe svemilostivo. On ide po svetu ne`no i tiho kao da je izgra|en od materije od koje i san. A to samo stoga da ne bi nekom nehoti~nom grubo{}u ranio izmu~ena srca qudska ili rawena ozledio. On ne`no{}u Najne`nijeg le~i i vida bolne i tu`ne du{e i kroto{}u Najkrotkijeg pokriva tu|e grehe. Za hristo~e`wive heroje Dostojevskoga verovati u Hrista zna~i: qubiti Hrista svom du{om svojom i `iveti Wime svim bi}em svojim. Jer Hristos tra`i celoga ~oveka, a ne deli} wegove du{e ili par~e wegova bi}a. Vera na par~e, vera uslovna _ nije vera. Ako se carstvo ~ove~ije li~nosti razdeli _ propada. Za Hrista i Pravoslavqe ne postoji >>zlatna sredina<<. >>Zlatna sredina je, veli Dostojevski, ne{to kukavi~ko i bezli~no, i u isto vreme ne{to nadmeno i ~ak izaziva~ko<<. ^ovek istinski veruje u Hrista, ako svom du{om svojom, svim srcem svojim, svom voqom svojom, svim bi}em svojim ide za Wim, pa makar se wegov razum nemilosrdno bunio i burno protestvovao. Samo takva vera spasava ~oveka od du{egubne sumwe i samoubistvenog o~ajawa. >>A takozvana >>razumna<<, >>racionalna<< vera, vera >>sa dokazima razuma<<, vera po Tolstojevoj formuli: >>Ja ho}u da tako razumem, da mi sve ono {to je neobja{wivo izgleda kao neophodnost razuma<<, _ takva vera je stvrdnut, opak, ~vrst i kameni izra{taj u srcu, koji ne dopu{ta srcu da pristupi Bogu; takva vera je bunt protiv Boga, ~udovi{ni porod qudskog egoizma koji `eli da i Boga pot~ini sebi. Ima mnogo vrsta bezbo`ni{tva, ali je najgora me|u wima takozvana >>razumna<<, >>racionalna<< vera. Najgora, jer osim toga {to ne priznaje predmet vere (>>stvari nevidqive<<), ona je i dvoli~na: priznaje

Boga, da bi odbacila samu su{tinu wegovu: >>nevidqivost<<, to jest >>nadrazumnost<<. [ta je >>razumna vera<<? >>Razumna vera<< je gadost i smrad pred Bogom. Ne}e{ poverovati dok se ne odre~e{ sebe, svoga zakona. A >>razumna vera<< upravo i ne `eli da se odrekne egoizma, pa jo{ i tvrdi da zna Istinu. Ali, ne orekav{i se sebe, ona mo`e imati u sebi samo sebe. Istina se poznaje pomo}u sebe, ne druga~ije. Da bismo poznali Istinu treba da je imamo, a za to je neophodno da prestanemo biti ono {to smo i da se pri~estimo samom istinom. >>Razumna vera<< je na~elo |avolske gordosti, `eqa da ne primimo Boga u sebe, nego da izdajemo sebe za Boga, _ samozvanost i samovoqa<<. Pravoslavnim podvigom vere Dostojevski je preobrazio egocentri~ni razum, savladao ubita~nu skepsu, pobedio samoubistveno o~ajawe svojih antiheroja, i smirio svoju burnu du{u pred blagim i krotkim likom Bogo~oveka Hrista. Razum je ne{to {to treba smiriti i preobraziti verom. Dostojevski je to u~inio odlu~no i smelo. I prvi znak toga je _ smirenost pred stra{nom tajnom Bo`jom i pred ne mawe stra{nom tajnom ovoga sveta. Vera i smirenost su blizanci: zajedno se za~iwu, zajedno rastu, zajedno `ive, a ako umru _ zajedno umru. Podvigom vere ~ovek prenosi centar svoga bi}a iz vremenskog u ve~no, iz smrtnog u besmrtno, iz prirodnog u natprirodno, iz qudskog u Bo`ije. Tu sve odi{e ne~im beskrajnim i ve~nim. Na dogledu tajanstvene beskrajnosti i zagonetne ve~nosti ~ovek se ispuwuje smireno{}u i strahom. I bolno ose}a da ga ni wegov um, ni wegova voqa, ni wegovo srce ne mogu voditi kroz neispitana prostranstva novih realnosti. Ali po nekoj prijatnoj neophodnosti vera i smirenost se izvijaju u molitvu koja preuzima vo}stvo u novom `ivotu. I ~ovek se s tihom rado{}u poverava molitvi da ga ona vodi kroz tajanstva besmrtnih realnosti. Molitva caruje i vlada. Vo|en molitvom, si}u{ni duh ~ovekov naslu}uje realnost ve~ne Istine. On veruje molivom i moli se verom. Molitva postaje za wega oko kojim on zagleda u dubine ve~nosti i u pradubine svoga bi}a. Kroz stra{no zamr{ene tajne ve~nih i beskrajnih stvarnosti moliva vodi i um ~ovekov, i srce, i voqu. I ~ovek svom du{om ose}a da je molitva najvidovitije oko wegovog bi}a, oko kojim mo`e videti i poznati {to dotle ni slutio nije. U pravoslavqu molitva je vo|, u~iteq i vaspita~. Svojim pravoslavnim srcem Dostojevski je to osetio i saznao. >>Mladi}u, ne zaboravqaj molitvu, savetuje starac Zosima. Svaki put u molitvi tvojoj, ako je iskrena, sine novo ose}awe, a u wemu nova misao, koju ranije nisi znao, i koja }e te iznova ohrabriti, i razume}e{ da je molitva vaspitawe<<. Dostojevski je uspeo da da najkra}u i najsa`etiju definiciju evan|elske, pravoslavne pedagogike. Ona glasi: molitva je vaspitawe. Ako ima svemo}nog sredstva kojim ~ovek mo`e preraditi i preobraziti sebe iz r|avog u dobrog, iz dobrog u boqeg, i iz boqeg u najboqeg, onda je to molitva. Glavni metod i glavna sila evan|elskog, pravoslavnog vaspitawa jeste molitva. Wome komponuje svoja

raspolo`ewa svaka hristo~e`wiva li~nost. Ako je iskrena, svesrdna i mudra, kroz wu se uvek spu{ta u du{u ~ovekovu pone{to od Najvi{ega, Najboqega i Najlep{ega. Molitva stvara nova ose}awa; nova ose}awa se izvijaju u nove misli; a sve se to sliva u nova raspolo`ewa, bogoqubiva i ~ovekoqubiva. ^ovek stalno vezuje sebe sa Bogom i qudima na najboqi na~in. molitveno raspolo`ewe postaje wegovim stalnim raspolo`ewem. Stalna molitvenost neprestano stvara nova ose}awa i nove misli, te je ~ovek uvek bogat sve`om qubavqu prema Bogu i prema qudima. U samoj stvari, molitvom se stvara evan|elska, pravoslavna filosofija `ivota. Ako bi se htelo, ona bi se s pravom mogla nazvati molitvenom filosofijom. Molitva je vaspitawe. A po{to je hram _ >>dom molitve<<, onda je i dom vaspitawa. Po ube|ewu Dostojevskoga, istinsko se vaspitawe i prosve}ewe dobija u hramovima. Bo`anska Istina hri{}anstva obavijena je bo`anskim misterijama. Woj se pristupa samo molitvom. Ona se saznaje, ona se sti~e, i wome se `ivi opet samo molitvom. Otuda se pravi hri{}anski karakter mo`e izgraditi, ako ~ovek formira sebe molitvom. Hristoliki heroji Dostojevskoga vaspitavaju se i izgra|uju molitvom. Molitva je atmosfera u kojoj se oni stalno kre}u, `ivot u kome oni stalno `ive. Oni su molitveno raspolo`eni i prema Bogu i prema qudima. Svakog susre}u sa beskrajnom molitvenom kroto{}u i smireno{}u. Oni smiravaju sebe u crva, nipoda{tavaju do ni{tavila. Sveti starac Zosima govori o sebi: Ja sam gori od svih qudi, od svih i od svakoga na zemqi. Gospode, ja sam gr|i od sviju i svega. To ose}awe i saznawe gre{nosti postepeno se razvija i raste u ~oveku, dok se ne pretvori u neprekidno ose}awe i saznawe svoje li~ne svegre{nosti i sveodgovornosti. Na tajanstven, ali vrlo realan na~in, ~ovek ose}a da ne~eg wegovog ima u grehu svakog gre{nika i da on u~estvuje u svima gresima roda qudskog. Zato se i ose}a li~no odgovoran za svaki greh i za svako zlo u ovom svetu. To ose}awe i saznawe li~ne svegre{nosti i sveodgovornosti neophodno je svakome ~oveku, ne samo podvi`niku i monahu, za wegovo pravilno orijentisawe u ovome svetu. >>Oci, veli starac Zosima bratiji u manastiru, mi nismo za to svetiji od svetovwaka, {to smo ovamo do{li, i {to smo se u ovim zidovima zatvorili, nego, naprotiv, svaki koji je ovamo do{ao, tim samim {to je do{ao ovamo, doznao je o sebi da je on gori od svih svetovwaka, i od svih i od svakoga na zemqi. I {to monah du`e `ivi me|u zidovima svojim, tim osetqivije treba to da ose}a. Jer, u protivnom slu~aju nije imao ra{ta dolaziti ovamo. A kada sazna da on ne samo da je gori od svih svetovwaka, nego da je i pred svima qudima za sve i za svakoga kriv, za sve grehe qudske, svetske i li~ne, tek }e se tada posti}i ciq na{e mona{ke usamqenosti. Jer znajte, mili moji, da je svaki pojedini od nas nesumwivo kriv za sve i za sva{ta na zemqi, ne samo usled op{te svetske krivice, nego i li~no svaki za sve qude i za svakog ~oveka na ovoj zemqi.

^ovek je tek onda potpun ~ovek, kada oseti u sebi tajanstvenu vezu sa svima qudima svih vremena i svoju sudbinsku zavisnost od sviju i svakoga. Takav ~ovek je vrlo osetqiv za sve {to je qudsko: grehe svih qudi pre`ivquje kao ne{to svoje i ose}a se odgovoran za sve i sva. Zato i smirava sebe smirewem koje celo bi}e wegovo vodi evan|elskim putem spasewa. Spasewa od ~ovekobo{kog egoizma i satanskog solipsizma. >>Jedini je tu spas: uzmi i u~ini sebe odgovornim za sav greh qudski. A to, brate, zbiqa i jeste tako: jer ~im ti sebe iskreno na~ini{ odgovornim za sve i svakoga, onoga ~asa }e{ uvideti da tako i jeste u samoj stvari, i da ti i jesi odgovoran za sve i sva. A zbacuju}i i tovare}i svoju ro|enu lenost i svoju nemo} na qude, svr{i}e{ tim da }e{ se satanskom gordo{}u opasati, i na Boga }e{ uzroptati<<. U svemu ovome potreban je li~ni opit, li~no iskustvo, zasnovano na `ivom ose}awu i vedrom saznawu. Tajnu `ivota najboqe shvata i najradije podnosi ~ovek koji qude i svet prima kroz saznawe svoje li~ne svegre{nosti i sveodgovornosti. Savr{ena je pravda u onog sudije koji za sve grehe qudske osu|uje najvi{e sebe. Najsavr{eniji je sud _ ne suditi i ne osuditi, nego sebe u~initi odgovornim za sve grehe i zlo~ine qudske na ovoj zemqi. Prokleti problem zlo~ina i kazne dobija svoje savr{eno re{ewe u ~ovekovom smirenom ose}awu li~ne svegre{nosti i u neugasivom saznawu li~ne sveodgovornosti. U ose}awu i saznawu: da je svaki ~ovek li~no odgovoran za sve qudske zlo~ine i grehe. >>Naro~ito imaj na umu da ne mo`e{ nikome sudija biti. Jer niko ne mo`e biti na zemqi sudija zlo~incu, pre nego {to i on sam _ sudija _ ne pozna da je i on isti onakav zlo~inac kao i onaj {to stoji pred wim, i da je on mo`da vi{e nego iko drugi kriv za zlo~instvo toga {to stoji pred wim. Kad postigne to, onda }e mo}i postati i sudija. Ma kako da to izgleda bezumno, istinito je. Jer kad bih ja bio pravedan, tada mo`da ne bi bilo ni zlo~inca {to stoji preda mnom. Ako bude{ kadar primiti na sebe zlo~instvo onoga {to stoji pred tobom, i kojega tvoje srce osu|uje, primi odmah i postradaj ti za wega _ wega pak bez ukora otpusti. I ba{ da te i sam zakon postavi za wegovog sudiju, ti, koliko ti samo bude mogu}no, i tada postupi u tom smislu; jer }e optu`eni oti}i i osudi}e sam sebe gore, no {to bi ga tvoj sud osudio. Ako li pak tvoj bratski poqubac ne dirne u srce, ako ne izazove u wemu dobro ose}awe, i on ode od tebe smeju}i ti se, ne daj se zbuniti ni time: zna~i, jo{ mu nije rok do{ao, ali }e do}i u svoje vreme; a ako ne do|e, svejedno: ako ne}e on, drugi }e mesto wega do}i do poznawa, i postrada}e, i osudi}e i okriviti sebe sam, i pravda }e biti zadovoqena. Veruj ovome, nesumwivo veruj; jer ba{ u tome le`i sve uzdawe i sva vera svetiteqa<<. Bezdana tajna `ivota gnezdi se u duhu qudskom i prema{a sve ~ove~ije sposobnosti saznawa. Nijedna misao qudska nije u stawu da sagleda sve do kraja, niti ose}awe qudsko da oseti sve do dna. Dostojevski pi{e u svome Dnevniku: >>Jasno je i razumqivo do o~iglednosti da se zlo skriva u ~oveku dubqe nego {to pretpostavqaju socijalisti koji ho}e da le~e; da se zlo ni u kakvoj

dru{tvenoj formaciji ne mo`e izbe}i; da }e qudska du{a ostati uvek ista; da nemoralnost i greh proisti~u iz we; i da su, najzad, zakoni qudskoga duha jo{ toliko nepoznati, toliko jo{ nauka za wih ne zna, toliko su neodre|eni i toliko tajanstveni, da nema, niti zasad mo`e biti lekara, pa ni sudija krajwih. Nego postoji Onaj jedan, koji ka`e: >>Moja je osveta, ja }u odmazditi<<. Samo tome Jednome poznata je sva tajna ovoga sveta i krajwa sudbina ~ovekova. I tako se ~ovek ne sme hvatati da re{ava {ta bilo sa ponosom u svoju nepogre{ivost _ jo{ nije do{lo vreme niti ~as. ^ovek koji sudi drugim qudima treba zato da zna da on nije sudija krajwi, nego da je i on gre{nik, da su terazije i mera sveta u wegovim rukama apsurd, ako se i on sam, dr`e}i u rukama tu meru i terazije, ne priklawa pred zakonom jo{ neodgonetnute tajne, i ne pribegava jedinom izlazu _ milosr|a i qubavi<<. Ovo hristovsko shvatawe tajne ~ovekova bi}a i zavr{nog suda o woj imaju hristoliki heroji Dostojevskoga. Wih potpuno pro`ima ose}awe i saznawe li~ne svegre{nosti i sveodgovornosti za sve i sva. Oni ne sude, nego qube. Ako sude, sude qubavqu i milosr|em. Molitvenom smireno{}u oni pokrivaju grehe gre{nima i zlo~ine zlo~incima. Oni iskreno smatraju sebe odgovornima za grehe svojih bli`wih. Starac Zosima s beskrajnom qubavqu susre}e svakog gre{nika; blago ulazi u wegovu du{u, ~ini je svojom, wene grehe ose}a kao svoje, i naro~ito priawa srcem onome ko je gre{niji. Divni Aqo{a je oli~ena blagost i smirenost. Sva wegova li~nost svedo~i i pokazuje da on ne `eli da bude sudija qudima i na nipo{to ne}e da osudi nikoga. To ~ak i sladostrasni Fjodor Karamazov ose}a, zbog ~ega i govori Aqo{i s ushi}ewem: >>Gle, ja ose}am da si ti jedini ~ovek na zemqi koji me nije osudio, mali{ane moj mili, ja ose}am to, i ne mogu ne ose}ati to<<. Ne`ni i tu`ni knez Mi{kin vrlo sna`no ose}a beskrajnu slo`enost ~ovekova bi}a i `ivota uop{te. On do samozaborava pati zbog grehova svojih prijateqa i poznanika, ali ih ne osu|uje. On ima razumevawa za sve; sa svima se ophodi smireno; sve smatra da su boqi i vi{i od wega; vrlo duboko i {iroko gleda `ivot i vidi wegovu ~udesnu tajanstvenost. I ba{ stoga ose}a da je i on sam nekako kriv za sve grehe i patwe qudske. Tako se jednom prilikom i izra`ava: >>Najverovatnije je da sam za sve samo ja kriv! Ja jo{ ne znam zbog ~ega sam kriv, ali _ kriv sam. . . _ Zbog takve evan|elske smirenosti i takvog ose}awa li~ne sveodgovornosti, qudi u`ih shvatawa smatraju Mi{kina za idiota, i nazivaju ga idiotom. Ali je Dostojevski celim svojim romanom genijalno pokazao i dokazao: da je idiot ne Mi{kin nego oni koji ga smatraju za idiota. Hristo~e`wivi Makar sav odi{e nekom blagom i setnom smerno{}u. Svojom milom pojavom on smirava burne du{e svojih bli`wih. Ako gordost nagriza srce drugih qudi, ili im gnev pusto{i du{u, on im pristupa sa toliko ne`nosti, dobrote i samilosti, da gordost neosetno i{~ezne iz wih i gnev se izgubi. Razne`en molitvenim raspolo`ewem prema svima i svakome, on iskreno i

radosno svima opra{ta sve. Wemu je sasvim tu|a svaka gordost i oholost, jer je evan|elsku smirenost i samilost u~inio prirodom svoje prirode i du{om svoje du{e. Ako ~ovek istinski i ozbiqno tra`i pravi smisao `ivotu qudskom na zemqi, ne mo`e ga na}i dok ne za~ne i ne razvije u sebi ose}awe i saznawe svoje li~ne svegre{nosti i sveodgovornosti. Dostojevski to pokazuje na jedan besprimerno umetni~ki na~in, daju}i ta~an opis razvi}a tog bezmerno komplikovanog psihi~kog procesa i podviga. Primera ima mnogo, potresno ubedqivih i realnih. Mladi brat starca Zosime Markel, otvoreni ateist i bogohulnik, do`ivquje unutra{wu krizu, prohodi podvig vere i sav se du{evno izmewuje i preobra`uje. Nekada osion i gord, sada se s umilewem i rado{}u smirava ~ak i pred slugama svojim, kojima govori: >>Mili moji i dragi, {to vi mene slu`ite? I zaslu`ujem li ja, da me slu`ite! . . Svi treba jedni drugima da slu`e<<. >>Mamo, radosti moja, veli on svojoj majci, nije mogu}no da ne bude i gospodara i slugu, ali neka i ja budem sluga mojih slugu, kakvi su oni meni. I jo{ da ti ka`em, majko, da je svaki od nas pred svima kriv za sve, a ja najvi{e od sviju<<. Nekada ohol prema Bogu i qudima, sada pla~u}i tra`i opro{taj i od ptica: >>Pti~ice Bo`ije, pti~ice radosne, oprostite mi i vi, jer sam i pred vama zgre{io. . . Maj~ice, radosti moja, ja to od radosti, a ne od `alosti pla~em; ja sam ho}u da sam pred svima kriv, samo ne mogu da ti protuma~im, jer ne znam kako da ih volim. Neka sam gre{an svima, ali zato }e mi svi i oprostiti, i eto ti raja! Zar ja sad nisam u raju?<< Starac Zosima je do mona{tva bio oficir i imao povr{an pogled na svet i `ivot. Ali za vreme jednog dvoboja u wemu se doga|a du{evni prevrat, i on svim bi}em do`ivquje istinitost Markelovih re~i o ~ovekovoj odgovornosti za sve i sva u svetu. Neka nova i neslu}ena, ali vrlo jaka i jasna ose}awa, zahvataju mu du{u, i on li~nim opitom dolazi do saznawa velike i neoborive istine: >>Vaistinu je svaki ~ovek svima i za sve kriv; samo {to qudi ne znaju, a kad bi doznali _ odmah bi nastao raj! . . . Gospode, ja sam mo`da zbiqa krivqi od sviju za sve, i gori sam od svih qudi na svetu!<< Koliko ju~e on je istukao svog slugu Atanasija, a danas se sa u`asom pita: >>Zbiqa, ~ime ja zaslu`ujem da me slu`i drugi ~ovek, ~ovek isti kao i ja _ slika i prilika Bo`ija?<< I on tr~i Atanasiju, i u mundiru i epoletama pada pred noge wegove, ~elom udara u zemqu, pla~e i moli ga govore}i mu: >>Atanasije, ja sam tebe ju~e udario dvared po licu, oprosti mi, oprosti mi!<< Pun radosti i odu{evqewa zbog pokajni~kog prevrata koji se desio u wegovoj du{i, on veselo odlazi na dvoboj, na koji je uo~i tog dana pozvan, i veli svome sekundantu: >>Jesi li ikada video pobediteqa? _ Evo ga, pred tobom je!<< Na ugovorenom mestu, Zosima stoji na dvanaest koraka pred svojim protivnikom, veseo, ni okom da trepne, sa qubavqu gleda u wega, znaju}i {ta }e u~initi. Protivnik prvi puca na wega i proma{uje. Zosima uzvikuje: >>Hvala Bogu! Niste ubili ~oveka!<< Zatim, umesto da sam puca, on baca svoj pi{toq u {umu, dovikuju}i mu: >>Sre}an ti put!<< Potom se

obra}a svome protivniku re~ima: >>Po{tovani gospodine, oprostite mi, glupom i mladom ~oveku, {to sam vas svojom krivicom uvredio, i naveo vas da na mene pucate. Ja sam i deset puta gori od vas, a mo`da jo{ i vi{e<<. Ove re~i izazivaju oficire-sekundante _ i oni burno protestuju: >>Kakav je to na~in! sramotiti puk! Na barijeri stojati i moliti za opro{taj!<< Zosima na to odgovara: >>Gospodo moja! Zar je zbiqa u dana{we vreme ~udo: nai}i na ~oveka koji bi se pokajao zbog svoje gluposti, i javno priznao svoju krivicu?<< Posle ovog doga|aja Zosima podnosi ostavku na oficirsku slu`bu i sprema se za manastir. Ama kako je mogu}e, _ smeje mu se svaki u o~i, _ da sam ja za sve kriv? Eto, zar ja mogu, na primer, biti kriv za vas? _ A otkud }ete i vi da doznate, odgovara im Zosima, kad je ceo svet ve} odavno na drugi put iza{ao, i kad pravu la` za istinu smatramo, pa i od drugih qudi takvu la` zahtevamo. Eto, ja sam jedanput u `ivotu postupio iskreno, i {ta se desilo? Za sve sam vas ispao ba{ kao nekakva luda. Tajanstveni posetilac Zosimin spasao je sebe o~ajawa i samoubistva time {to je uzeo na sebe podvig pokajawa i smirenosti. On je ~etrnaest godina nosio u sebi stra{nu tajnu svoga zlo~ina: ubio je jednu `enu, i stoga `iveo kao u paklu. Pokajni~ki podvig Zosimin ga je ohrabrio; on dolazi Zosimi, i posle dugih kolebawa i stra{nih muka ispoveda mu svoj zlo~in. Zosima mu daje savet kako da se spase svojih paklenih muka: >>Idite, pa saop{tite qudima. Sve }e pro}i, samo }e istina ostati<<. I Zosima otvara Novi Zavet i ~ita mu tajanstvene re~i Spasiteqeve: Zaista, zaista vam ka`em: ako zrno p{eni~no pav{i u zemqu ne umre, jedno ostane; a ako umre, mnogo roda rodi (Jov. 12, 24). I tajanstveni posetilac donosi sudbonosnu odluku: da kazni sebe javnom ispove{}u. I on, na svoj ro|endan, za obedom, u prisustvu svojih mnogobrojnih prijateqa i poznanika, ustaje i objavquje svoj zlo~in, opisuju}i ga u svima pojedinostima. I svoju ispovest zavr{ava re~ima: >>Kao izroda izbacujem sebe iz sredine qudi; Bog me je posetio; ho}u da postradam!<< _ Svi su zapaweni, ali niko ne veruje wegovim re~ima da je ubio `enu. [tavi{e, svi se sla`u sa lekarima da je usled rastrojstva nerava poludeo. A on, posle tako potresnog unutra{weg prevrata i duhovnog napora, pada u postequ, i pred smrt govori Zosimi: >>Bog se sa`alio nada mnom i zove me k Sebi. Znam da umirem, ali radost ose}am, i mir _ posle toliko godina, prvi put. Odjedared sam osetio u du{i raj, tek {to sam u~inio ono {to je bilo potrebno. Sad ve} smem da volim svoju decu, i da ih qubim. Ne veruju mi, i niko nije poverovao _ ni `ena, ni sudije moje; ni deca nikad ne}e poverovati. Milost Bo`iju vidim u tome prema deci mojoj. Umre}u, a ime }e moje biti za wih neokaqano. A sada predose}am Boga, srce mi se kao u raju raduje. . . du`nost sam izvr{io. . . Gospod moj pobedio je |avola u srcu mom<<. Ose}awe iskrene smirenosti i sveodgovornosti je glavna odlika i drugih Dostojevskovih heroja koji se ili nalaze na putu li~nog samousavr{avawa ili uznemireno tra`e vi{i smisao ovom `ivotu u svetu. To vidimo kod Mi}e i Gru{ewke, Raskoqnikova i Sowe, Vawe i

Weto~ke, Razumihina i Stepana Trofimovi~a, [atova i Versilova. To ose}awe projavquje se u mawoj meri skoro i kod svih ostalih li~nosti u delima Dostojevskoga. Ali to je tako nesumwivo stoga, {to je to ose}awe bilo sastavni deo du{e Dostojevskove. Ono je bilo razliveno po celom bi}u wegovom, ono _ neobi~no `ivo i neodoqivo realno ose}awe li~ne svegre{nosti i sveodgovornosti. To ose}awe Dostojevski je, zbog neke unutra{we nagonske potrebe, razvio u jasno i odre|eno saznawe svoje li~ne svegre{nosti i sveodgovornosti. I to objavio kao San sme{noga ~oveka. Tu on opisuje qude u zemqi u wihovom bezgre{nom stawu, kakvi su bili pre no {to su pali u greh i poznali zlo. Wihova sre}a je beskrajna i dirqiva. Ali tu sre}nu i bezgre{nu zemqu razvratio je _ on, sam on, Dostojevski! >>Znam da sam samo uzrok greha bio _ ja, izjavquje on. Kao gadna trihina, kao bacil kuge, koji zara`ava ~itave dr`ave, tako sam i ja zarazio sobom tu sre}nu i do mog dolaska bezgre{nu zemqu<<. I sve je utonulo u sladostra{}e, u svirepost, u razdor, u nemir, u tugu, u patwu. Bezmerno stradawe i jezivo o~ajawe postali su udeo svih qudi na zemqi i svih tvari. Samo su najre|i izabranici roda qudskog, me|u kojima nesumwivo spada Dostojevski, mogli tako duboko osetiti tragiku ~ovekova bi}a i u sebi samima sagledati uzrok te tragike. To je vrhunac sve~ove~nosti. Tu se ~ovek na tajanstven na~in ose}a stvarno kriv za sva stradawa roda qudskog i stvarno odgovoran za sve i sva na zemqi. To Dostojevski ispoveda posredno i neposredno: posredno kroz svoje heroje, neposredno _ kroz San sme{noga ~oveka. Kad govori o sebi li~no, on to svoje ose}awe i saznawe svegre{nosti i sveodgovornosti, koje je za wega surova stvarnost i o~igledna java, objavquje kao san sme{noga ~oveka. On to ~ini, vaqda, stoga {to, na prvom mestu, ima u vidu rusku inteligenciju, koja je ve}im delom vaspitana i obrazovana na evropski na~in. A to zna~i: na gordosti kao na temequ i na ube|ewu da je ~ovek merilo svega vidqivog i nevidqivog, svega poznatog i nepoznatog, svega vremenskog i ve~nog. Za takvu inteligenciju smireno ose}awe i saznawe li~ne svegre{nosti i sveodgovornosti je ne samo san, nego san koji mo`e sawati jedino sme{an ~ovek. Ali za qude evan|elski, pravoslavno vaspitane i obrazovane, ~ije su du{e izatkane od hristolike smirenosti i krotosti, vere i qubavi, molitvenosti i milostivosti, Dostojevskovo ose}awe li~ne svegre{nosti i sveodgovornosti je ne san, nego stvarna java i o~igledna stvarnost. To qudi pravoslavnog vaspitawa znaju iz iskustva, jer ~ovek ne mo`e biti istinski pravoslavan a da u du{i ne nosi `ivo ose}awe i jasno saznawe svoje li~ne svegre{nosti i sveodgovornosti. Tu nam je svedok mnogovekovno pravoslavno iskustvo i opit, ~ija je glavna odlika vaseqenskost, sveop{tost. Do poznawa tog vaseqenskog pravoslavnog iskustva dolazi se li~nim opitom, li~nim pogru`avawem u molitveno iskustvo Pravoslavqa. Ovu mnogozna~ajnu istinu Dostojevski je saznao svojim li~nim pravoslavnim opitom: osvojen i o~aran ~udesnim likom Bezgre{noga, on nije mogao a da se ne ose}a svegre{nim pred

Jedino Bezgre{nim, nije mogao a da svoje ose}awe smirenosti pred Hristom ne razvije u saznawe svoje li~ne sveodgovornosti za sve i sva. Smirenost je neophodna du{i qudskoj kao zenica oka i krv srcu. Bez smirenosti nema du{i `ivota kao ni vida oku bez zenice. Izuzetnu va`nost smirenosti i li~ne sveodgovornosti Dostojevski je podvi`ni~ki ose}ao i apostolski propovedao. Ono, druga~ije i nije mogao ~initi ovaj sjajni filosof pravoslavni. Za evan|elsku, pravoslavno-molitvenu filosofiju, smirenost je >>temeq hri{}anstva<<, >>znak hri{}anstva<<, i koji god nema taj znak _ >>nije hri{}anin<<. >>Nemogu}e je spasti se bez smirenosti<<. Spasewe se posti`e verom i smireno{}u. Smirenost je nepogre{ivi putovo| kroz neobi~no zagonetna i zamr{ena tajanstva `ivota na zemqi. >>Pred nekom mi{qu stane{ u nedoumici, naro~ito gledaju}i greh qudski, pa se zapita{: >>Da li treba pobe| ivati silom, ili smernom qubavqu?<< Svagda odlu~uj ovako: >>pobedi}u smernom qubavqu<<. Odlu~i{ li se tako jedared za svagda, ceo svet }e{ mo}i pokoriti. Qubavna smernost je stra{na sila, od svih najja~a, nema joj ravne na svetu!<< Smernost je jedina sila koja mo`e pobediti svaku vrstu satanizma: satanizam uma, satanizam srca, satanizam voqe. >>Smernost je jedina vrlina koju | avoli ne mogu podra`avati<<. Bez smernosti se ne mo`e biti hri{}anin. U stvari, hri{}anstvo po~iwe od smernosti. Evan|elska smernost je vrlo slo`en kompleks ose}awa i misli. Tu se skriva ogromno bogatstvo duhovnih vrednosti, iako se u Evan|equ smernost naziva siroma{tvom duha. Jer {ta je to siroma{tvo duhom; i {ta to zna~i biti siroma{an duhom? Siroma{an je duhom ~ovek koji svim svojim bi}em ose}a da je wegov ~ove~anski duh krajwe siroma{an prema Duhu Bo`jem, da je wegov ~ove~anski `ivot puko siroma{tvo prema bogatstvu `ivota Bo`ijeg, da je sve qudsko u pore|ewu sa Bo`jim _ beskrajno ubo{tvo. Siroma{an je duhom ~ovek koji potpuno uni{ti u sebi gordost, koji gordoumqe zameni smirenoumqem i sav svet primi kroz kategoriju smernosti. Kao {to su gordost i gordoumqe po~etak svakog greha i zla, tako su smernost i smirenoumqe po~etak svake vrline i dobra. Ali, ni to nije sve. Kroz siroma{tvo duhom ~ovek se pri~e{}uje neprolaznim bla`enstvom. Dok je u ~oveku ma i najmawa gordost, wegovu du{u, ako ne pusto{i, a ono sigurno pose}uje ili o~ajawe, ili tuga, ili seta, ili ~amotiwa. A kad iz sebe smerno{}u potisne gordost, u wegovu se du{u useli i krotost, i radost, i umilewe, i sa`aqewe, i qubav, i molitva, i sva evan|elska bla`enstva redom. Jer, siroma{tvo duhom je prvo bla`enstvo, i ono uvodi u sva ostala evan| elska bla`enstva. Ono ima takvu silu, da i carstvo nebesko svodi na zemqi i ~ini ga ~oveku bliskim, svojim, realnim. Jer je Sveistiniti rekao: Bla`eni siroma{ni duhom, jer je wihovo carstvo nebesko. Wihovo je carstvo nebesko jo{ ovde na zemqi; oni sa zemqe na ~udesan na~in vladaju nebom. Zato Sveistiniti i nije rekao: wihovo } e biti, nego: wihovo je. Samo beskrajna smernost pora|a u du{i ~ovekovoj ose}awe li~ne svegre{nosti i sveodgovornosti. A u tome ima mnogo nebeske

istine, mnogo nebeskog carstva. Sve je tu povezano: jedno drugo izaziva, jedno drugim raste. Zato Dostojevski odlu~no zastupa misao: da je svaki ~ovek kriv, ne samo za svoje grehe, nego za sve i sva {to biva na svetu. Kada qudi tu misao shvate, veli on, onda }e za wih nastati carstvo nebesko, i to ne u ma{ti, nego u samoj stvari. >>Ako ~ovek nema krajwu smernost, smernost u celom srcu svom, u celom umu svom, u celom duhu svom, u celoj du{i i telu svom, ne mo`e naslediti carstvo Bo`je<<. Smernost je svoje vrste svevide}e oko du{e, kojim ~ovek nepogre{ivo razlikuje prave od la`nih vrednosti u sebi i u svetu oko sebe. ^ovek istinske smernosti ose}a i jasno saznaje svoju ~ove~ansku si}u{nost i ni{tavnost. I to projavquje kroz neprekidnu samoosudu, kroz istrajno nepoverewe u svoj ~ove~anski razum, kroz opravdanu mr`wu prema svojoj ~ove~anskoj voqi, jednom re~ju: kroz odlu~no odricawe od svega svog, qudskog, egoisti~nog, samo`ivog. Duh smerne svegre{nosti i sveodgovornosti pro`ima sve {to je uistini evan|elsko, uistini pravoslavno. Ose}awe i saznawe li~ne svegre{nosti i sveodgovornosti pobu|ivalo je mnoge qude na neobi~ne podvige smernosti i pokajawa. To ose}awe i to saznawe potstakli su najve|eg ruskog podvi`nika sv. Serafima Sarovskog (+ 1833) na retko te`ak podvig: on je hiqadu dana i hiqadu no}i proveo neprestano se mole}i Bogu molitvom evan|elskog carinika: Bo`e, milostiv budi meni gre{nome! No} je provodio u {umi kle~e}i na kamenu, a dane u svojoj }eliji, opet kle~e}i na kamenu. To ose}awe svegre{nosti, te pokajni~ka tuga, to surovo samobi~evawe, ta nemilosrdna samoosuda, po mi{qewu Dostojevskoga, pro`imaju du{u ruskog naroda, karakteri{u rusku istoriju, odlikuju sve {to je pravoslavno. To ose}awe zra~ilo je iz celog bi}a velikog op}inskog starca Amvrosija koga je Dostojevski pohodio. To ose}awe vlada celokupnom evan|elskom delatno{}u znamenitog ruskog duhovnika oca Jovana Kron{tatskog (+ 1907). On u~i: >>Smatraj sebe za najve}eg od svig gre{nika, od onih koji ti izgledaju gre{nici ili su u samoj stvari takvi. Smatraj da si gori i ni`i od svih<<. Kao i svi istinski pravoslavni filosofi, i Dostojevski je svojim hristo~e`wivim srcem osetio i shvatio: da se ~ovek jedino samoodre~nim podvigom vere spasava otrovnog muqa relativizma i izlazi na svetao i {irok put, koji kroz hristoliku smernost i krotost, molitvu i milostivost, vodi u besmrtnost i `ivot ve~ni, gde ~arobni lik Bogo~oveka Hrista caruje i vlada.

FILISOFIJA QUBAVI I SAZNAWA
^im ~ovek povede svoje misli evan|elskim putem, odmah oseti da je nedovr{eno bi}e. Sve {to je u wemu, otima se ka ne~em beskrajnom i beskona~nom. Podvigom vere, molitve, smernosti on obeskrajwuje i obeskona~uje sebe. Nigde granice wegovom

napredovawu, nigde me|e wegovom samousavr{avawu. On stalno prenosi sebe iz vremenskog u ve~no, iz smrtnog u besmrtno, iz prirodnog u natprirodno, iz kona~nog u beskona~no. Vera i nije drugo nego samoodre~ni salto mortale, skok iz smrtnog u besmrtno. Tu se ~ovek hrabro i odlu~no odri~e sebe, svoga egoisti~nog zakona: ja=ja, i predaje sebe bo`anskim beskrajnostima, gde Ve~ni caruje i vlada. Podvigom vere ~ovek baca zrno svoje li~nosti u neispitane dubine Ve~nog i Nevidqivog. Podvigom molitve to se zrno ra{~iwa, umire i uzrasta u srce Nevidqivog. Podvigom smernosti ~ovek dolazi do plamenog ose}awa i `eravi~nog saznawa da je zrno wegovog bi}a bez stvarne vrednosti i da neprolaznu vrednost dobija samo ako se sjedini sa Bogo~ovekom Hristom, koji u na{em zemaqskom svetu pretstavqa jedinu apsolutnu i beskrajnu Vrednost. No ovaj slo`eni podvig kojim ~ovek prenosi sebe u bogo~ove~anske beskrajnosti i sjediwuje sebe sa Bogom Logosom, nije ni{ta drugo do ra{~lawena i primewena >>prva i najve}a zapovest<< Bogo~oveka: Qubi Gospoda Boga svog svim srcem svojim, svom du{om svojom, svim umom svojim i svom snagom svojom. Verom, molitvom i smerno{}u ~ovek predaje Bogu i prenosi u Boga sve srce svoje, svu du{u svoju, sav um svoj i svu snagu svoju. Celokupnom sadr`inom svoga bogo~e`wivog bi}a ~ovek obitava u Bogu, molitveno se sjediwuje s Wim do ~udesne prisnosti. Vo|en verom, vaspitavan molitvom, oplemewivan smerno{}u, on postepeno sti~e sve ve}a i ve}a bogo~ove~anska iskustva, sve svetije i svetije vrline, dok najzad ne stekne najve}u i najsvetiju vrlinu: qubav. >>Qubav je ve}a od molitve<<, ve}a i od svih ostalih vrlina. I to utoliko ve}a, ukoliko je Bog ve}i od svih vrlina, jer >>Bog je qubav<<. Bog ne samo ima qubav kao svoje svojstvo, nego On jeste qubav po bi}u svom. >>Jer qubav nije ime nego Bo`anska su{tina<<. Qubav nije samo >>res Dei<<, nego >>substantia Dei<<, Wegovo >>esse<<. Kao qubav, Bog je apsolutan. On ne bi bio apsolutna qubav, kada bi bio samo qubav prema drugome, prema relativnome, prema prolaznome, prema svetu. U tom slu~aju Bo`ja bi qubav zavisila od relativnih bi}a, i ne bi bila apsolutna nego slu~ajna. Bog je apsolutno bi}e, jer je On _ supstancijalni akt qubavi, akt _ supstancija. Qubav je su{tina Bo`ja, Wegova vlastita priroda, a ne samo Wegov atribut. Po{to je tako, ~ovek ne mo`e osetiti i poznati Apsolutnu Qubav, ako li~no i opitno ne do`ivi >>prvu i najve}u zapovest<<, ako supstancijalnim aktom hristo~e`wive qubavi sve bi}e svoje ne prenese u Bogo~oveka Hrista. Su{tina Bo`ja i{te su{tinu ~ove~ju; Bog i{te ~oveka. Istina je razlivena po svima beskrajnostima Bo`anske su{tine, zato se do poznawa Istine ne mo`e do}i putem racionalisti~kim, fenomenalisti~kim, arijanskim. Samo jedan put vodi u poznawe Ve~ne Istine: to je qubav. Sti~u}i qubav, koja je su{tina Bo`ja, ~ovek se realno sjediwuje sa Bogom i na taj na~in dolazi do stvarnog poznawa Ve~ne Istine.

Qubav ispuwuje ~oveka Bogom. Po meri ispuwewa sebe Bogom, ~ovek i poznaje Boga. Ispuwuju}i se Bogom, ~ovek se osvetquje, osve}uje, obo`uje, i na taj na~in osposobquje za istinsko poznawe Boga. Usvajawem i do`ivqavawem >>prve i najve}e zapovesti<<, ~ovek postaje >>u~esnik u Bo`joj prirodi<<. Bo`anska sila qubavi uvla~i vascelog ~oveka u proces obo`ewa: obo`uje mu se srce, du{a, um i voqa; i sve {to je ~ovekovo `ivi Bogom, ose}a Bogom, misli Bogom, ho}e Bogom. Pri tome tajnu Bo`anstva qudima otkriva Duh Sveti, jer {ta je u Bogu niko ne zna osim Duha Bo`jega. ^ovek kao ~ovek, u svojoj psihofizi~koj ograni~enosti, nije sposoban da istinski i stvarno pozna Boga. Ali, kao {to je pisano: {to oko ne vide i uho ne ~u i u srce qudsko ne do|e, to ugotovi Bog onima koji Ga qube, _ i samo onima koji Ga qube, jer su qubavqu postali u~esnici u wegovoj prirodi. Qubav uvodi ~oveka u dubine Bo`je i osposobquje ga da u Bogu mo`e poznati ono {to nebogoqubivi qudi ne mogu nikada i ni na koji na~in doznati. Bogo~ovek je doneo svetu ovu istinu: qubav je put i metod istinskog bogopoznawa. Kroz veru, molitvu i smernost ~ovek kazuje sebe Bogu; kroz qubav _ Bog kazuje sebe ~oveku. Kroz veru, molitvu i smernost ~ovek predaje sebe Bogu; kroz qubav _ Bog predaje sebe ~oveku. Kroz veru, molitvu i smernost ~ovek veruje u Boga; kroz qubav _ Bog veruje u ~oveka. Kroz veru, molitvu i smernost ~ovek prima Boga; kroz qubav _ Bog prima ~oveka. Qubav je Bo`ji odgovor na ~ovekovu veru, molitvu i smernost. U odnosu prema Bogu: ~ovek je vera, molitva i smernost; u odnosu prema ~oveku: Bog je qubav, milost i `alostivost. ^ovek mo`e biti tvorac vere, ali nikada qubavi; Bog je jedini tvorac qubavi. Vera je podvig, qubav je dar. Kroz veru, molitvu i smernost ~ovek usvaja Boga za sadr`inu, smisao i ciq svoga bi}a; kroz qubav _ Bog usvaja ~oveka za sadr`inu svoga `ivota: postaje ~ovek, da bi ~oveka obo`io; sjediwuje se sa ~ovekom u bogo~ove~ansko jedinstvo. Qubav je su{tina Boga, su{tina Troji~nog Bo`anstva, su{tina hri{}anstva. Ta qubav je >>prva i najve}a zapovest<<. A druga je zapovest kao i prva: ravna woj i po vrednosti i po zna~aju. Ona glasi: >>Qubi bli`weg svog kao sebe samog<<. >>O ovim dvema zapovestima visi sav zakon i proroci<<. O ovim dvema zapovestima visi celokupno Evan|eqe Gospoda Hrista; o ovim dvema zapovestima visi sav `ivot i u~ewe hristolikih junaka Dostojevskovih, visi sav `ivot i u~ewe i samog Dostojevskog. Jedna su{tina i jedna sila prohodi ove dve zapovesti; po svemu su jednosu{ne. prva je zapovest uvek prva i uvek najve}a; druga je uvek druga i uvek zavisna od prve. Qubav prema ~oveku je samo vidqiva projava i verna objektivacija ~ovekove qubavi prema Bogu. Stekne li qubav prema Bogu, ~ovek istovremeno sti~e i qubav prema ~oveku. Qubav prema qudima je ontolo{ki uslovqena ~ovekovom qubavqu prema Bogu. Bez bogoqubqa nema pravog ~ovekoqubqa. Voleti ~oveka a ne qubiti Boga, u stvari je samoqubqe. Qubiti Boga a ne voleti ~oveka, u stvari je

samoobmana. To je osnovna bogo~ove~anska istina, silno posvedo~ena i dokazana Hristom. Ovu Hristovu istinu potpuno usvaja i strasno propoveda Dostojevski. Za wega: vrlina je ne mogu}na bez Boga; najmawe je mogu}na su{tina svih vrlina: qubav. Wegovo je ube|ewe: samo `utokquni moralisti mogu tvrditi da je qubav prema qudima mogu}na bez qubavi prema Bogu. Qubiti istinskom i neprolaznom qubavqu mogu}no je samo kada ~ovek `ivi Bogom i u Bogu. Istinska qubav sjediwuje du{u sa du{om, srce sa srcem i voqu sa voqom. Ona sjediwuje sve {to je savr{eno u jednom ~oveku sa svim {to je savr{eno u drugom ~oveku. Zato apostol i veli da je qubav >>sveza savr{enstva<<. Hristolika qubav vezuje, spaja, sjediwuje su{tinu qube}eg sa su{tinom qubqenog i gotovo ih pretvara u jednosu{no bi}e. >>Qubi bli`weg svog kao sebe samog<<. _ Kao sebe samog? A ako ja iz hri{}anske smernosti mrzim sebe samog, {ta onda? Ne bi li onda: qubiti bli`weg svog kao sebe samog, zna~ilo: mrzeti bli`weg svog kao sebe samog? _ Nema sumwe, to bi zna~ilo to, kada qubav prema bli`wem ne bi bila su{tastvena emanacija i projekcija ~ovekove qubavi prema Bogu. Ali >>kao sebe samog<< zna~i: kao tvoje >>sebe<<, kao tvoje >>ja<<, koje se svim srcem, svom du{om svojom, svim umom svojim i svom snagom svojom osvetilo i obo`ilo, obitavaju}i u Bogu i ispuwuju}i >>prvu i najve}u zapovest<<. >>Qubi bli`weg svog kao sebe samog<<, zna~i: qubi bli`weg svog kao {to qubi{ svoje o~i{}eno, osve}eno i obo`eno ja; qubi bli`weg svog Bogom i u Bogu. Takav je smisao dveju najve}ih zapovesti Bogo~ovekovih u na{em ~ove~anskom svetu. Zato {to imaju takav smisao, o wima visi, i od wih zavisi, ve~nost svakog ~oveka uop{te, kao i svih qudi skupa. Jedan je put ka ~oveku: Bog. Jer je bez Boga ne mogu}no ni pri}i ~oveku, ni qubiti ~oveka, ni poznati ~oveka. Samo Bogom i u Bogu ~ovek postaje i divan, i silan, i ve~an. Samo Bog daje sile ~oveku da mo`e qubiti bli`weg svog neprolaznom i ve~nom qubavqu. >>Qubiti nevidqivog Boga zna~i: pasivno otkrivati pred Wim svoje srce i ~ekati wegovo aktivno otkrivewe, ~ekati da u srce si|e energija Bo`anske qubavi. Uzrok qubavi prema Bogu jeste Bog: causa diligendi Deum Deus est. Naprotiv, qubiti vidqivu tvar zna~i: davati primqenoj Bo`anskoj energiji da se projavquje kroz primaoca, da se projavquje oko wega i van wega onako kako ona ~ini u samom Troli~nom Bo`anstvu; zna~i: davati joj da prelazi na drugog, na brata. Za ~isto qudske napore qubav prema bratu je apsolutno nemogu}na. Ta je qubav delo sile Bo`je. Qube}i, mi qubimo Bogom i u Bogu. Samo onaj koji je poznao Trojednog Boga mo`e qubiti istinskom qubavqu. Ako ja nisam poznao Boga, ako se nisam prisajedinio wegovom Bi}u, onda ja ne qubim. I obratno: ako ja qubim, zna~i: ja sam se prisajedinio Bogu, znam Boga; ako pak ne qubim, zna~i: nisam Mu se prisajedinio i ne znam Ga<<. Bez Boga i van Boga qubav je ne mogu}na. Isto tako, bez qubavi i van qubavi nemogu}no je poznati Boga. >>Qubav je od

Boga, i svaki koji qubi, od Boga je ro|en i zna Boga. A koji ne qubi, ne zna Boga, jer je Bog qubav<<. Da bi mogao qubiti qude istinskom qubavqu, ~ovek se mora svim srcem svojim, svom du{om svojom, svim umom svojim i svom snagom svojom roditi od Boga, od Qubavi. Ko je od Qubavi, ne mo`e ne qubiti. Sjedini li se sa Bogom, ~ovek dobija sile da se duhovno sjediwuje sa qudima. Udaqenost od Boga u isto vreme je i udaqenost od qudi. [to je ~ovek bli`i Bogu, bli`i je i qudima. A najbli`i je qudima onaj koji je najbli`i Bogu. To je bogo~ove~anska istina, posvedo~ena mnogovekovnim pravoslavnim iskustvom. Zamislite jedan krug, veli sveti filozof Ava Dorotej, u sredini kruga centar i radijusi koji izlaze iz centra. Pretpostavite sada da je taj krug _ svet, centar kruga Bog, a radijusi koji idu od centra periferiji i od periferije centru _ `ivot qudi, putevi `ivota qudskih. Ukoliko svetiteqi, `ele}i da se pribli`e Bogu, ulaze u unutra{wost kruga, utoliko postaju bli`i Bogu i jedan drugome. I ukoliko se pribli`uju Bogu, utoliko se pribli`uju jedan drugome; i ukoliko se pribli`uju jedan drugome, utoliko se pribli`uju Bogu. Tako treba shvatiti i udaqavawe. Kada se udaquju od Boga i okre}u spoqa{wosti, periferiji kruga, jasno je da, ukoliko se udaquju od Boga, utoliko se udaquju i jedan od drugoga, utoliko se udaquju od Boga. Takva je priroda qubavi: ukoliko smo van i ne qubimo Boga, utoliko je svaki udaqen i od bli`wega. Ako pak qubimo Boga, onda ukoliko se pribli`ujemo Bogu pomo}u qubavi prema Wemu, utoliko se qubavqu sjediwujemo sa bli`wima; ukoliko se sjediwujemo sa bli`wima, utoliko se sjediwujemo sa Bogom. Dostojevskova filosofija qubavi je sva u ovoj bogo~ove~anskoj istini o qubavi. Wegovi hristoliki heroji qube sve qude, qube svu tvar, jer qube Hrista Boga; wegovi hristoborski heroji ne qube qude, ne qube svet, jer ne qube Boga u Hristu. Prava qubav je podvig, i to bogo~ove~anski podvig, u kome stvarala~ki u~estvuje, s jedne strane, sam Bogo~ovek Hristos, a s druge, sam ~ovek celokupnim svojim bi}em. Da bi mogao qubiti qude neprolaznom qubavqu, ~ovek mora najpre u~initi Hrista du{om svoje du{e, srcem svoga srca, umom svoga uma, voqom svoje voqe, `ivotom svoga `ivota, qubavqu svoje qubavi. Bez Boga qubavi nemogu}no je qubiti bo`anski. U krajwoj liniji, qubav ~ini Boga Bogom i ~oveka ~ovekom. Hristos je zato jedini istiniti Bog u svima svetovima {to je qubav. >>Sunce qubavi gori u wegovom srcu; zraci Svetlosti, Prosve}enosti i Sile biju Mu iz o~iju, i, izlivaju}i se na qude, potresaju wihova srca qubavqu koja se na sve odaziva<<. U na{em zemaqskom svetu mo`e se posumwati u sve, samo u jedno ne: u qubav Hristovu. Po svemu i sva~emu On je Bog Qubavqu, jer je Bog Qubavi. Qubav je su{tina wegove qudske li~nosti uop{te. Dostojevskova qubav prema ~oveku i svetu samo je projekcija i odraz wegove qubavi prema Gospodu Hristu. Svaki Dostojevskov podvig qubavi, i ose}awe, i misao, i re~, odi{u miomirnom du{om Hristovom. Dostojevski zna osnovnu tajnu ~arobne li~nosti Bogo~ovekove. Tajna je ta _ Qubav. Celokupnim

svojim bi}em Bogo~ovek najo~iglednije pokazuje i najubedqivije dokazuje da je Qubav osnovna tajna i Boga i ~oveka. Ako bismo dopustili sebi paradoksnu `equ da defini{emo Boga i ~oveka, onda bi najverovatnija definicija Boga mogla glasiti: qubav je definicija Boga, i stil Boga. A za ~oveka moglo bi se re}i: Bogo~ovek je definicija ~oveka, i stil ~oveka. Bog je qubav, zato je bo`anska qubav svemo}na, beskrajna, besmrtna i ve~ita. A kada je Bog _ Qubav, onda u srcu ~ove~ijem nema mesta za o~ajawe, za skepsu, za mr`wu. Svim bi}em svojim ~ovek je otvoren za beskrajnu radost, za bo`ansku mudrost, za ve~nu samilost, za bezmernu qubav. Bog je qubav, zato >>ni~ega se ne boj, i nikada se ne boj, i ne tuguj, u~i starac Zosima. Glavno je da se kaje{, i Bog }e ti oprostiti sve. Nema takvog greha koji Gospod ne bi oprostio ~oveku koji se istinski kaje. Ta ~ovek nikada ne mo`e ni u~initi tako veliki greh, koji bi iscrpao beskona~nu qubav Bo`ju. Mo`e li biti takav greh koji bi prevazi{ao qubav Bo`ju! Staraj se samo o pokajawu, o neprestanom pokajawu, a bojazan oteraj sasvim. Veruj da te Bog qubi tako, kako ti ni zamisliti ne mo`e{; On te qubi sa tvojim grehom i u tvom grehu. . . Ne boj se! Ne ogor~uj se na qude; ne srdi se zbog uvreda. Pokajniku oprosti u srcu sve uvrede koje ti je naneo; pomiri se sa wim istinski. Kako se kaje{, onako i qubi{. A qubi{ li, ve} si Bo`ji. . . Qubavqu se sve iskupquje, sve spasava. . . Qubav je tako ogromno blago, da wome mo`e{ kupiti sav svet i iskupiti ne samo svoje nego i tu|e grehe>>. U prirodi svojoj qubav ima neodoqivu centripetalnu silu, bogocentri~nu silu, kojom privla~i Bogu, tom ve~nom centru velike tajne `ivota, sva bi}a i sve tvari. Ono {to bi}e ~ini bi}em i tvar tvarju jeste stvarala~ka sila misli Bo`jih koje su u wima. Jer je svaka tvar _ ovaplo}ena misao Bo`ja. To i ~ini tvar bogo~e`wivom, jer ono {to je u woj od Boga, ~ezne za svojim tvorcem. Qubav ima ~udesnu sposobnost da u svakom ~oveku i u svakoj tvari prona|e ono {to je Bo`je, {to je savr{eno. >>Qubav je sveza savr{enstva<<, sveza svega onoga {to je savr{eno u qudima i tvarima. A u wima je savr{eno ono {to je bogoliko i bogozdano, ono {to je od Savr{enog. Qubav vezuje, spaja, sjediwuje bogolike du{e, rasejane Bogom po qudima, i Bo`je misli, rasejane po tvarima. O~igledna je istina: qubav je su{tina Boga. No isto tako, o~igledna je i ova istina: qubav je neminovno i su{tina ~oveka. Jer Bog ne bi bio Qubav, da qubav nije u~inio su{tinom ~oveka. Bog je qubav, _ to je prva i glavna novina hri{}anstva; a druga je kao i ova: ~ovek je qubav. Bez qubavi _ Bog nije Bog; bez qubavi _ ~ovek nije ~ovek. Qubav ~ini i Boga Bogom i ~oveka ~ovekom. Bez qubavi _ Bog je ni{ta; u svakom slu~aju ni{ta za izmu~ene `iteqe na{e nesre}ne planete. Bez qubavi i _ ~ovek je ni{ta. Li~nost je mogu}na jedino qubavqu i u qubavi. Jer je qubav su{tina, sadr`ina i determinanta li~nosti. Bez qubavi je ~ovekovo ja ni{ta; a ako je i{ta, onda je to i{ta: haoti~na masa besmislenih senzacija i nepotrebnih bolova. >>Ako jezike ~ove~ije i an|elske govorim, a qubavi nemam, onda sam kao zvono koje zvoni ili praporac koji

zve~i. I ako imam proro{tvo i znam sve tajne i znawa, i ako imam svu veru da i gore preme{tam, a qubavi nemam, ni{ta sam<<. Neka sam sveznaju}i, neka znam sve, neka razumem sve, neka verujem sve, ako qubavi bo`anske nemam _ ni{ta sam, ne pretstavqam nikakvu vrednost ni u ovom ni u onom svetu. Kroz podvig bogo~ove~anske qubavi ~ovek prelazi iz nebi}a u bi}e, vaskrsava iz smrti u `ivot, ustaje iz groba bezli~nog ni{ta, iz groba nebi}a i ulazi u ve~ni `ivot Svebi}a. Qubavqu se ~ovek osloba|a robovawa kategorijama nebi}a i smrti, i svoju li~nost uvodi u `ivot blage i krotke Ve~nosti, te jedine kategorije qubavi. Qubavqu se ~ovek spasava jezovitog metafizi~kog ni{ta, osu{tiwuje, obeskona~uje, obesmr}uje i eternizira sebe, i tako ulazi u rasko{no carstvo bo`anskih realnosti i ve~nih vrednosti. Bez qubavi _ nema li~nosti. U podvigu vere ~ovek suvi{e ose}a svoju si}u{nost i ni{tavnost, i u wima svoju bezli~nost; a u podvigu hristolike qubavi on suvi{e ose}a Boga i nazire wegovo lice, jer je u na{em ~ove~anskom svetu qubav jedina sila koja otkriva lice Bo`je. Ni{ta tako ne pokazuje i ne dokazuje postojawe li~nog Boga, ni{ta tako ne osposobquje ~oveka za li~no op{tewe sa Bogom, za op{tewe >>licem k licu<<, ni{ta tako ne sjediwuje ~oveka sa Bogom kao qubav. ^ovek koji qubi bogo~ove~anskom qubavqu _ nikad ne prestaje, nikad ne umire, jer tu qubav nikakav bol ne mo`e razo~arati i nikakva smrt umrtviti. Sjediwuju}i ~oveka sa jedino Besmrtnim, ona ga obesmr}uje, uni{tava u wemu sve {to je prolazno i smrtno i uvodi u ono {to je bo`ansko i savr{eno, {to nikad ne umire, {to li~nost wegovu ~ini besmrtnom i ve~nom. Bog je iz qubavi i qubavqu postao ~ovek, da bi ~ovek iz qubavi i qubavqu postao bog, ali ne Bog po prirodi ve} po blagodati. Sti~u}u bogo~ove~ansku qubav, ~ovek sa wom sti~e bogo~ove~anske vrline, misli i ose}awa. Bog qubavqu misli; ~ovek koji ima bogo~ove~ansku qubav _ qubavqu misli; Bog qubavqu ose}a, qubavqu zna, qubavqu zna, qubavqu `ivi, tako i ~ovek bo`anske qubavi _ qubavqu ose}a, qubavqu zna, qubavqu `ivi. Iz svega istinski Bo`jeg i istinski ~ove~jeg zra~i qubav. Qubavqu misliti, ose}ati, `iveti, znati _ to je evan|elski, bogo~ove~anski, pravoslavni metod `ivota. Glavno Hristovo delo sastoji se u tome {to je On svoju bogo~ove~ansku qubav u~inio ne atributom nego su{tinom ~ove~ije li~nosti. Do Wega, qubav je bila tangenta na krugu qudskog `ivota; od Wega, ona postaje centar `ivota, li~nosti i qudske zajednice. Bogo~ovek je u~inio qubav su{tinom i metodom bogopoznawa i ~ovekopoznawa. Qubav je ne samo ose}awe, nego i su{tina duha, du{e i voqe. Ona je glavna stvarala~ka sila kojom novozavetna li~nost komponuje sebe. Tajna ~arobne li~nosti Hristove je u qubavi; u qubavi je i tajna novozavetne gnoseologije. Bogo~ove~anska qubav je novi put poznawa. Wen kategori~ki imperativ glasi: qubi, da bi poznao. Istinsko znawe u svemu zavisi od

qubavi: ono se za~iwe u qubavi, raste qubavqu, dosti`e savr{enstvo pomo}u qubavi. Ja qubim, zna~i: ja znam. Znawe je emanacija qubavi. Sva filosofija saznawa sadr`i se u filosofiji qubavi. Qubi li ~ovek hristolikom qubavqu, on je istinski filosof, jer zna tajnu `ivota i sveta. Bog qubavqu boguje; isto tako i ~ovek qubavqu ~ovekuje. Nema li qubavi, ~ovek nema ono {to ga ~ini ~ovekom, ono ~ime ~ovekuje i besmrtuje. Qubav je jedina sila koja ~oveka preobra`ava u istinskog filosofa i daje mu mo} da re{i najte`e probleme `ivota i sveta. Svirepo mu~en osnovnim problemima qudskog duha, Dostojevski je svojim li~nim opitom prona{ao i dokazao: da je qubav jedino sredstvo kojim se kona~no mogu re{iti vekove~ni problemi, >>prokleti problemi<<: problem postojawa Boga i problem besmrtnosti du{e. On izjavquje: >>Li~na besmrtnost i Bog su jedna i ista _ identi~na ideja<<. Diskurzivnim i dijalekti~kim putem ova se ideja ne mo`e dokazati. Pred wenom stra{nom tajnom u groznicu padaju, prestaju i skoro nestaju sva qudska znawa, qudska proro{tva, sva qudska preimu}stva. No u svetovima, koji su otvoreni za qudsko saznawe, postoji samo jedna sila koja kona~no i zavr{no re{ava problem Boga i du{e. Ta sila jeste qubav. Ali ona re{ava taj problem ne putem logi~kih dokaza, nego putem neposrednog li~nog iskustva, unutra{weg ube|ewa, koje se sti~e opitom aktivne qubavi, do`ivqavawem bo`anske qubavi kao su{tine svoga bi}a i svojih odnosa prema svetu i qudima. Sveti filosof Dostojevskov, starac Zosima u~i: postojawe Boga, besmrtnosti du{e i budu}eg `ivota ne mogu}e je dokazati, ali je mogu}e _ ubediti se. - Kako? ^ime? - Opitom stvarne, delatne qubavi. Postarajte se da volite svoje bli`we stvarno, delatno, postupcima i neumorno. Prema tome kako budete napredovali, i sve ja~e uspevali u qubavi, vi }ete se ube|ivati i o postojawu Boga i o besmrtnosti du{e va{e. Do|ete li pak u qubavi prema qudima do potpunog samopregorevawa, tada }ete nesumwivo poverovati i nikakva sumwa ne}e mo}i ni za}i u va{u du{u. To je ispitano, to je ta~no. ^ovek raspola`e jednom neobi~nom sposobno{}u: on ose}a i saznaje svoje postojawe. To ose}awe i saznawe je toliko zagonetno, tajanstveno i ~udesno, da ga sam ~ovek nije mogao ni izmisliti ni stvoriti. Wegovo poreklo je, nema sumwe, nad~ove~no, nebesko, bo`ansko. Wega je ~oveku mogao dati samo Bog. A dao ga je zato {to je Qubav. I mi, qube}i qude stvarnom bo`anskom qubavqu, dolazimo do ube|ewa da postojimo kao besmrtna bi}a. A na{a qubav, svojom neodoqivom bogocentri~nom silom, nosi na{e celo bi}e Bogu, sjediwuje ga sa Wim i stvara u nama nepokolebqivo ube| ewe da postoji Bog, besmrtnost du{e i budu}i `ivot. Opitom hristolike qubavi ~ovek sti~e istinsko samopoznawe i realno bogopoznawe. Kada ~ovek u~ini bogo~ove~ansku qubav su{tinom svoje li~nosti, onda on ose}a Bogom, misli Bogom, `ivi Bogom, saznaje Bogom; onda on ose}a da svaku wegovu misao i svako

wegovo ose}awe Bog pretvara u besmrtnu misao i besmrtno ose}awe; onda on ose}a i zna sebe Bogom, i jasno uvi|a da se wegovo samoose}awe tajanstveno koreni u bogoose}awu, i wegova samosvest i bogosvesti. Savr{eni primer i nepobitni dokaz toga su hristoliki heroji Dostojevskoga. Oni qubavqu `ive; qubavqu znaju Boga, qude, svet i sebe. Iz svakog wihovog ose}awa i misli, `eqe i dela zra~i bo`anska qubav, i u du{ama drugih qudi stvara ube|ewe o postojawu Boga i besmrtnosti du{e. Za wih su qubav, Bog, besmrtnost du{e su nerazdvojni i me|usobno uslovqeni, ali ne samo kao pojmovi nego i kao `ivo ose}awe i kao `iva i apsolutna stvarnost. Kroz hristoliku qubav ~ovek najsigurnije i najbr`e raste ka nezamenqivom idealu roda qudskog: Bogo~oveku Hristu, raste neprekidno, dok ne dostigne u ~oveka savr{ena, u meru rasta puno}e Hristove. Do potpune realizacije svoje li~nosti ~ovek dolazi ako raste rastom Bo`jim, a ne samo golim rastom ~ove~ijim. Jer ~ovek mo`e postati potpun i savr{en samo ako sve svoje sile i mo}i preobrazi i usavr{i Bogo~ovekom. Kroz bogo~ove~anske vrline ~ovek raste ka najvi{oj sintezi li~nosti: bogo~ove~anskoj qubavi. Jer je ova qubav _ najvi{a sinteza li~nosti, po{to posledwim i zavr{nim sjediwewem sjediwuje ~oveka sa Bogo~ovekom. Bez te qubavi ~ovek je polu~ovek, pot~ovek ili ne~ovek. [tavi{e, bez we _ ~ovek je >>bez su{tine, ni{ta je<<. >>Qubav i jeste >>da<< koje ja govori sebi; a mr`wa je >>ne<< sebi. R. Hamerling. Neprevodqivo ali izrazito izra`ava tu ideju formulom: qubav je das lebhafte Sich-selbst-bejahen des Seins = `ivo sebi samome >>da<< bi}a<<. Na neobja{wivo tajanstven na~in svako je bi}e uslovqeno qubavqu: i bi}e Bo`je, i bi}e ~ove~ije, i svako bi}e uop{te. U carstvu `ivih bi}a vlada na~elo: qubiti zna~i biti. Bog je Ve~no Bi}e, jer je Apsolutna Qubav wegova su{tina. To otkrivewe doneo je svetu Bogo~ovek Hristos, a proneli svetom hristo~e`wivi apostoli qubavi. Po tom otkrivewu: qubiti hristolikom qubavqu zna~i: jo{ ovde na zemqi `iveti ve~nim `ivotom, pobediti greh i smrt i biti besmrtan. Ne qubiti zna~i: biti mrtav i ostati u smrti. >>Mi znamo da smo pre{li iz smrti u `ivot, jer qubimo bra}u; ko ne qubi, ostaje u smrti<<. Hristo~e`wiva du{a Dostojevskoga sva je pro`eta ose}awem i ube}ewem da: qubiti zna~i biti. Sudbina qudske li~nosti je skrajanakraj uslovqena qubavqu. Dostojevski izjedwa~uje >>ja jesam<< sa >>ja qubim<<. Ako qubim _ ja postojim, jer sam vezan sa Svebi}em; ako ne qubim _ ne postojim, jer sam vezan sa nebi}em. Ali, i to nije sve. Za slovenskog apostola qubavi, raj je qubav, pakao je mr`wa. Ko qubi, ve} je u raju za `ivota na zemqi; ko ne qubi, ve} je u paklu, jer je pakao: ne mo}i qubiti. >>Oci i u~iteqi, veli Dostojevski kroz usta svog svetog starca Zosime, razmi{qam: {ta je pakao? Sudim ovako: pakao, to je patwa i stradawe zbog toga {to je be} nemogu}no vi{e voleti, qubiti. Jedared, u beskona~nom bitisawu, koje se ne mo`e izmeriti ni vremenom ni prostorom, dana je bila nekom duhovnom bi}u, kad se

pojavilo na zemqi, sposobnost da ka`e samo sebi: >>Ja jesam i ja qubim<<. Jedared, samo jedared, dat mu be{e trenutak qubavi delatne i `ive, i uz to zemaqski `ivot, a sa wim bremena i rokovi. Pa {ta se desilo? To sre}no bi}e odbaci taj neocewivi dar, ne oceni ga, ne zavole ga, pogleda ga podrugqivo i ostade bez ose}awa! I kad je takav oti{ao sa zemqe, video je krilo Avraamovo, i besedio sa Avraamom, kao {to nam je u pri~i o bogata{u i o Lazaru kazano; i raj je posmatrao, i ka Gospodu mogao da ide; ali se ba{ time i mu~io {to od Gospoda ode bez qubavi, i do|e u dodir sa onima koji su voleli, a on wihovu qubav nije prihvatio. Tada vide jasno, i sam sebi re~e: >>Sad znawe imam, ali ma kako `udio da volim, u qubavi mojoj ne mo`e biti nikakvog podviga, niti kakvog po`rtvovawa, jer je zavr{en `ivot zemaqski; ne}e do}i Avraam da makar kapqicom `ive vode (to jest, ponovnim darom zemaqskog `ivota, pre|a{weg i delatnog) rashladi plamen moje `udwe za qubavqu, kojom sad gorim, a prezreo sam je i odbacivao na zemqi; nema vi{e `ivota, niti }e biti vi{e vremena! Premda bih sad gotov bio i `ivot svoj dati za druge, sad je ve} nemogu}no, jer je pro{ao onaj `ivot koji se mogao u qubavi prineti na `rtvu, i sad je bezdan me|u `ivotom i ovim bi}em<<. Neki bo`anski smisao izliva se u srce koje qubi, i ~ovek svim bi}em ose}a da bo`anska logosnost dr`i svetove u ~udesnom postojawu. Zavlada li ~ovekom, qubav postaje neoslepqivim vidom wegove du{e i nepogre{ivim u~iteqem uzornog `ivota. >>Glavno je _ voli druge kao sebe, veli Dostojevski, to je glavno i to je sve, a drugo ni{ta ne treba, jer }e{ odmah prona}i kako da `ivi{<<. Kada bi se qudi re{ili da im qubav bude carica du{a, na zemqi bi se za jedan dan, za jedan ~as moglo sve urediti na najboqi na~in. To je za Dostojevskog najo~iglednija i najnesumwivija istina, istina koja ~ak ima i odre|eni lik svoj. Qubav i Istina su dva sinonimna pojma i dve sinonimne stvarnosti. Ve~na Qubav je u isto vreme i Ve~na Istina. Tu Istinu je Dostojevski ne samo osetio i poznao nego i video, zato veruje u wu strasno i svesrdno. On odlu~no izjavquje: >>Ja sam svojim o~ima video Istinu, video sam svu wenu slavu. . . Video sam Istinu, video je, i znam da qudi mogu biti divni i sre}ni a da ne izgube sposobnost da `ive na zemqi. Ja ne}u i ne mogu da verujem da je zlo normalno stawe qudi. A svi mi se smeju ba{ zbog te moje vere. Kako mogu da ne verujem? Ta ja sam video Istinu, nisam je ni prona{ao umom, ve} sam je video, i wen `ivi lik ispunio je moju du{u zanavek. Video sam je u tako potpunoj celosti da ne mogu verovati da ona ne postoji kod qudi. . . @ivi lik onoga {to sam video bi}e uvek sa mnom i uvek }e me popravqati i upu}ivati. O, ja sam bodar i sve`, idem i i}i }u ma i hiqadu godina. . . I}i }u i propoveda}u neumorno<<. [ta? _ Kako od na{e paklene planete na~ini raj. Sredstvo je za to samo jedno: qubav. I to qubav hristolika, bogo~ove~anska. Ima mnogo vrsta qubavi. Sve su one relativne, prolazne, smrtne. Samo je jedna me|u wima apsolutna i ve~na. To je _ qubav bogo~ove~anska. Pri tome, provera je samo jedna: Bogo~ovek

Hristos. Razni evropski humanizmi, altruizmi, solidarizmi, nisu drugo do su{i~avi surogati qubavi. Svi se oni izvode i svode na ~oveka, zato im je i zamah slab i dah kratak. U wima nema one beskona~ne i svemilostive qubavi koja voli ~oveka i u gresima wegovim. Tu se ~ovek sa ~ovekom duhovno dodiruje a ne sjediwuje. Po shvatawu evropskog humanisti~kog ~oveka: voleti, qubiti zna~i: apstraktno i povr{no kosnuti se qubqenog; a po evan|elskom, po pravoslavnom shvatawu: voleti, qubiti zna~i: du{om u}i u du{u qubqenog, sjediniti se sa wim su{tinski, ovaplotiti se u wega. Vidoviti Dostojevski je do dna sagledao tragi~nu prolaznost i besmislenost qubavi evropskog tipa, zato apostolski odlu~no i plameno propoveda qubav evan|elsku, qubav bogo~ove~ansku. Voleti, qubiti nekoga, veli Dostojevski, to zna~i: primiti wegovu du{u u svoju du{u, ovaplotiti se u wega, u wegovu su{tinu, u wegov lik, preobraziti se u wega potpuno. Ciq je qubavi da dvoje postanu jedno, i to _ jedno su{tinom. Bogo~ove~anska qubav je uvek time nova {to je besmrtna i ve~na i {to qube}eg i qubqenog sjediwuje do jednosu{nosti. Zato je ta qubav znak po kome se hri{}ani razlikuju od nehri{}ana. Univerzalno ostvarewe te qubavi jeste krajwa `eqa i posledwi zavet Hristov. Ono {to `ivot qudski na zemqi ~ini dragim, vrednosnim, osmi{qenim, dragocenim jeste hristolika qubav. @ivot je vredan `ivqewa samo ako je pro`et i dirigovan tom qubavqu. Gde te qubavi ima, tamo razo~arewa nema. Kao vrednost iznad svih vrednosti stoji qubav. Ne samo `ivotu ve} i postojawu ona daje i vrednost i smisao. >>[ta je dragocenije od qubavi? Qubav je vi{a od postojawa, qubav je kruna postojawa; pa kako jedno bi}e mo`e da se ne pogne pred wome?<< Te{ka tragika qudskog `ivota jedino u hristolikoj qubavi dobija smisao i svoje opravdawe. Ova qubav svojom bo`anskom silom pretvara tragiku `ivota u milu setu, i spasava ~oveka od skepse i o~ajawa. Ovu qubav Dostojevski potpuno izjedna~uje sa spasewem. Qubav spasava od svih smrti u svima svetovima, jer je sama besmrtna i ve~na. Dostojevski veli da je Bog objavio ~oveku jednu jedinu formulu spasewa; ona glasi: >>Qubi bli`weg svog kao sebe samog<<. Ako se ~ovek i~im spasava, spasava se qubavqu prema bli`wem. Jer >>~ovek se ne mo`e spasti osim kroz bli`wega<<. Ili, kako bi Dostojevski rekao, ~ovek se mo`e spasti, ako se podvigom qubavi ovaploti u svoga bli`weg, preobrazi u lik wegov. Ali, takva qubav je nemogu}na bez ovaplo}enog Boga i wegovog Bogo~ove~anskog Tela, jer istinsko i pravo ovaplo}ewe po~iwe i zavr{ava se Wime. Ovaplo}ewe Bo`jeg u sferi qudskog obavqa se silom koju ~oveku daje ovaplo}eni Bog _ Hristos. Ta sila jeste qubav. Ustvari, qubav je jedini uzrok Hristovog ovaplo}ewa. I svako ovaplo}ewe Bo`jeg u svetu ~ove~anskom jeste vidqiva projekcija nevidqive qubavi, vidqivo telo nevidqive su{tine. Hristos je stra{an svojom veli~inom, u`asan svojom visinom, ali je beskrajno milostiv, jer je iz qubavi postao ~ovek, izjedna~io se

sa nama. Nadumnim delom svoje bo`anske qubavi >>On postade od na{e su{tine<<. Iz qubavi i qubavqu >>On postade ~ovek, da bismo se mi obo`ili<<. Ovaplo}ewem Hristovim >>Bog postade ~ovek i ~ovek Bog<<. Neminovna posledica ovaplo}ewa Boga jeste obo`ewe ~oveka, jer su u li~nosti Bogo~oveka Hrista Bog i ~ovek sjediweni tako prisno, da je obo`ewe ~oveka postalo prirodni izraz toga. Svoju bezgrani~nu qubav prema qudima Hristos dokazuje svojim ovaplo}ewem. Sve {to je wegovo _ ovaplotqivo je, ima neiscrpnu sposobnost za ovaplo}ivawe. Postane li su{tinom ~ove~ije li~nosti, hristolika qubav osposobquje ~oveka da se mo`e najprisnije sjediniti sa predmetom svoje qubavi, tj. da se mo`e ovaplotiti u qubqenog. Hristo~e`wivi heroji Dostojevskog u~inili su tu qubav du{om svoje du{e, srcem svoga srca, voqom svoje voqe. Voleti, qubiti ~oveka za wih zna~i: ovaplotiti se u wega, preobraziti se u wega, postati ono {to i on: ose}ati wegovim ose}awima, misliti wegovim mislima, patiti wegovom patwom, tugovati wegovom tugom, radovati se wegovom rado{}u. Hristolika delatna qubav je posao i izdr`qivost, a za neke je ona prosto ~itava nauka. >>Qubav je u~iteqica, ali je treba znati ste}i, jer se ona te{ko sti~e, skupo se kupuje, dugim radom i posle dugog vremena; jer voleti treba ne samo slu~ajno i na jedan trenutak, nego nasvagda. Slu~ajno mo`e svako zavoleti, _ tako mo`e i zlo~inac zavoleti<<. Ovu delatnu qubav ~ovek sti~e kada pomo}u hristo~e`wivih podviga vere, molitve, posta, smernosti i ostalih vrlina useli Hrista u svoje srce i On mu postane glavni vo| kroz `ivot u svim svetovima. Sveti starac Zosima preporu~uje: >>Nikada se ne pla{ite svoje malodu{nosti u dostizavawu qubavi; ~ak se nemojte mnogo bojati ni svojih r|avih postupaka pri tom. . . Delatna qubav, kad se uporedi sa sawala~kom qubavqu _ stvar je surova i strahotna. Qubav sawala~ka ~ezne za brzim podvigom, koji se brzo zadovoqi; ona ~ezne za tim da je svi posmatraju. I zbiqa se ide dotle, da neko ~ak i `ivot `rtvuje, samo da stvar ne traje dugo, nego da se {to br`e svr{i, kao na pozornici, i da ga svi gledaju i hvale. A qubav delatna _ to je posao i izdr`qivost. . . I unapred vam ka`em, u trenutku kad sa u`asom gledate da, kraj svih va{ih napora, ne samo da se niste pribli`ili ciqu, nego ste se ~ak od wega udaqili, _ u tom istom trenutku, to vam unapred velim, vi }ete najedared dosti}i svoju svrhu, i ugleda}ete jasno nad sobom ~udotvornu silu Boga, koji vas je sve vreme voleo i sve vas vreme tajanstveno rukovodio<<. Za evklidovski um qudski, koji nije preporo|en i preobra`en bo`anskom silom podviga vere, molitve, smernosti i ostalih evan| elskih vrlina, ova hristolika, delatna qubav prema drugima, pretstavqa nemogu}no na zemqi ~udo. Ivanov bunt je miniran ovom mi{qu. On time i po~iwe svoju ispovest Aqo{i: - Moram ti u~initi jedno priznawe: nikad nisam mogao da razumem kako ~ovek mo`e voleti svoje bli`we. Ba{ bli`we, po mom shvatawu, nemogu}no je voleti; samo udaqene ~ovek mo`e voleti.

Ja sam ~itao nekad negde o >>Jovanu Milostivom<< (jednom svetitequ), kako je on, kad mu je do{ao gladan i promrzli putnik, pa ga molio da ga ogreje, _ kako je on tada legao sa tim promrznutim zajedno u postequ, zagrlio ga i po~eo mu disati u usta koja su bila zagnojena i iz kojih je izlazio smrdqiv zadah od neke stra{ne bolesti. Ube|en sam da je on to u~inio sa unutra{wim mu~ewem, sa la`nim usiqavawem, zbog qubavi koju mu je du`nost nalagala, i zbog pokajne kazne koju je sam sebi nametnuo. Da bismo mogli zavoleti ~oveka, potrebno je da se on sakrije, da nam nije na o~ima; ~im poka`e svoje lice _ ode qubav! - O tom je ne jadanput govorio i starac Zosima, _ primeti Aqo{a; _ i on je govorio da lice ~ovekovo, mnogima, u qubavi jo{ neiskusnim qudima, ~esto smeta da vole. Ali ima i mnogo qubavi u ~ove~anstvu, i ba{ sli~ne Hristovoj qubavi, to ja znam, Ivane. . . - Ja zasad to jo{ ne znam, niti mogu da znam, niti mogu da pojmim; a sa mnom bezbrojna mno`ina qudi. . . Po mom shvatawu: Hristova qubav prema qudima, to je na ovoj zemqi svoje nemogu}no ~udo. Ivan tvrdi, da na ovom svetu ne postoji ni{ta {to bi nagonilo qude da vole sebi sli~ne; i jo{ tvrdi, da ni u kom slu~aju ne postoji takav prirodni zakon: da ~ovek voli ~ove~anstvo. >>Qubiti svoga bli`weg i ne prezirati ga _ to je nemogu}no. ^ovek je stvoren sa fizi~kom nemogu}no{}u da qubi svoga bli`weg. Voleti qude takve kakvi su _ to je nemogu}no<<. Ali {to je nemogu}no za ~oveka, mogu}no je za Bogo~oveka i za qude preporo|ene i preobra`ene Bogo~ovekom. [to je nemogu}no za qudski evklidovski um, mogu}no je za um osve}en, prosve}en i obogo~ove~en Hristom Bogom. Da bi ~ovek osetio i shvatio da je hri{}anska qubav mogu}na i ostvarqiva na zemqi, mora najpre pomo}u hristo~e`wivih podviga savladati egocentrizam i solipsizam svoga evklidovskog uma i hristocentrizmom misli ste}i >>um Hristov<<, srce Hristovo. A to zna~i: mora Hristom ose}ati, Hristom misliti, Hristom hteti, Hristom `iveti. Ko to postigne, Hristos mu ispuwuje du{u ose}awem i ube|ewem: da je svaka qudska li~nost besmrtna, i da je bogo~ove~anska, besmrtna qubav ne samo mogu}na nego i prirodna me|u besmrtnim qudskim bi}ima na zemqi. >>Ja izjavqujem, veli Dostojevski, da se qubav prema ~ove~anstvu apsolutno ne da ni zamisliti, ni shvatiti, i da je sasvim nemogu}na bez vere u besmrtnost qudske du{e. Oni pak koji, oduzev{i ~oveku veru u wegovu besmrtnost, `ele da tu veru zamene >>qubavqu prema ~ove~anstvu<< kao najvi{im ciqem `ivota, ti, velim ja, di`u ruku sami na sebe; jer, umesto qubavi prema ~ove~anstvu, zasa|uju u srcu, koje je izgubilo veru, samo za~etak mr`we prema ~ove~anstvu. Ne mari {to }e mudraci gvozdenih pojmova da slegnu ramenima na takvo moje tvr|ewe. Ta misao je mudrija od wihove mudrosti, i ja ~vrsto verujem da }e ona nekada ~ove~anstvu postati aksiom. Ja ~ak tvrdim, i slobodan sam da to i iska`em, da je qubav prema ~ove~anstvu uop{te, kao ideja,

jedna od najneshvatqivijih ideja za qudski um. Ba{ kao ideja. Wu jedino mo`e opravdati ose}awe. A to ose}awe je jedino mogu}no pri istovremenom uverewu u besmrtnost qudske du{e<<. Besmrtnost svoje, i sva~ije du{e ~ovek naro~ito sna`no i jasno ose}a kada se duhovno sjedini sa Jedino Besmrtnim _ Bogo~ovekom Hristom. Jer je On _ Qubav, i u svakom qudskom bi}u Qubavqu otkriva bogoliku du{u, koja je besmrtna i kojom se svaki ~ovek koreni u Bogu. Sve mo`e biti smrtno, samo Qubav ne, jer je Bog _ Qubav, i >>ja }u vas i iz groba voleti, . . . jer qubav postoji i posle smrti<<. Kao besmrtna bo`anska sila qubav izgoni iz ~oveka sve {to je prolazno i smrtno. A to je greh i sve {to je od greha. Svojom bo`anskom silom qubav o~i{}uje od svakog greha i prqav{tine: i savest qudsku, i srce, i um, i voqu. I tako o~i{}ene, sjediwuje ih u jednu divnu, harmoni~nu i hristoliku celinu. Tu nema mesta haosu, disharmoniji, grehu, jer >>ni{ta tako nije suprotno qubavi kao greh<<. Qubav iskqu~uje greh, jer je greh jedina neprirodnost u prirodi ~ove~ijeg bi}a. Qubav je kohezija li~nosti; greh je razoriteq li~nosti. Ukoliko se umno`ava qubav, utoliko se smawuje greh. Gde je savr{ena qubav, tu greha nema. Savr{ena qubav izgoni svaki greh, svaku smrt. U savr{enoj bezgre{nosti je savr{ena lepota bi}a. Po{to je jedino u Hristu oli~ena apsolutna bezgre{nost, apsolutna svetost, to je jedino u Wemu oli~ena i Apsolutna Lepota. >>Lepota je ideal, veli Dostojevski. No ideali su se kod nas kao i u civilizovanoj Evropi davno pokolebali. U svetu postoji samo jedna jedina pojava od apsolutne lepote: Hristos. Ta beskrajno divna pojava, razume se, beskrajno je ~udo. Celo Evan|eqe svetog Jovana je ispuweno ovom mi{qu: Jovan vidi ~udo Ovaplo}ewa, vidqivu pojavu Lepoga<<. >>Lepota }e spasiti svet<<, tvrdi omiqeni heroj Dostojevskoga, knez Mi{kin. I to Lepota ~arobne li~nosti Hristove, koja se otkriva i poznaje qubavqu. Hrisos je ne samo Apsolutna Lepota sam u sebi i po sebi, nego u svom odnosu prema svima stvarima. On je ukrasiteq svih stvorewa: od heruvima do crva. U Wemu svako bi}e nalazi svoju bogoliku ili bogozdanu lepotu, nepomra~enu i neunaka`enu grehom. U Wemu i Wime svaki ~ovek sti~e ose}awe i ube|ewe, da je Bog stvorio ~oveka za besmrtnost i ve~nost, i da bude obli~je wegovog Bi}a. Pomo}u hristo~e`wivih podviga ~ovek sti`e hristoliku lepotu. Spasti se zna~i: ne samo ispuniti sebe Dobrom, Istinom i Qubavqu Hristovom, nego i ukrasiti sebe wegovom bo`anskom Lepotom. To su u najve}oj meri postigli svetiteqi, stoga su oni, po re~i Dostojevskoga, >>pozitivni karakteri neiskazane lepote i snage<<. Oni su imaoci i ~uvari Lepote koja }e spasti svet. >>Oni lik Hristov ~uvaju, divan i neiskvaren, u ~istoti istine Bo`je, kakav je od najdrevnijih otaca, apostola i mu~enika, i kada zatreba, oni }e ga objaviti pokolebanoj istini u svetu<<. Iz svega wihovog tajanstveno i milo zra~i neiskazana lepota hristonosne i hristolike du{e wihove.

Zemaqskom realno{}u svoga bogo~ove~anskog savr{enstva Hristos je postao, i zanavek ostao, nezamenqivi ideal qudske li~nosti. Postati hristolik _ ciq je qudske li~nosti. Istinski savr{ena qudska li~nost izra|uje se pomo}u hristo~e`wivih podviga vere, qubavi, molitve, smernosti, samilosti i ostalih evan|elskih vrlina. Svaka evan|elska vrlina mala pomalo od lika Hristovog u du{i qudskoj, dok najzad sva du{a ne postane hristolika. Takve hristolike li~nosti Dostojevski nam je dao na jedan nepodra`qivo realisti~an i `iv na~in u licu Zosime i Aqo{e, Makara i Mi{kina. Svi oni zra~e hristolikom lepotom i evan|elskim vrlinama. U pismu, u kome pi{e o Hristu kao o Apsolutnoj Lepoti i Idealu, Dostojevski veli da je osnovna ideja wegovog romana Idiot, opisati istinski savr{enog i plemenitog ~oveka. I u tome je on savr{eno uspeo, kao niko pre wega i posle wega. Svi wegovi hristoliki heroji najuspe{nije pokazuju i dokazuju jednu istinu: Hristos je Qubav; Qubav je Lepota; Lepota spasava svet od svih smrti, od svih grehova, od svih poroka.

NAJVI[A SINTEZA @IVOTA
Du{a evropskog ~oveka je razbijena, atomizirana; ogledan u woj, ovaj svet li~i na haoti~nu lomqavu podivqalih stihija, koje nikako ne mogu da se sliju u milozvu~nu simfoniju qubavi. Du{a hristolikog ~oveka je integralna, cela, jer je bogo~ove~anskim vrlinama iscelila sebe od tragi~ne razbijenosti i atomiziranosti; ogledan u woj, ovaj svet li~i na roj hristo~e`wivih monada, koje streme i hrle svojoj bla`enoj sintezi: ~udesnom Gospodu Hristu. Do najvi{e sinteze `ivota dolazi se kroz najvi{u sintezu li~nosti. Jer se problem `ivota re{ava istovremeno sa problemom li~nosti. Kao retko ko, Dostojevski zna beskrajnu vrednost qudske li~nosti, zato kroz sve svoje negativne i pozitivne heroje neumorno tra`i odgonetku te zagonetke. U svojim antiherojima oprobao je sve ~ovekobi{ke puteve, ali nije uspeo da re{i >>prokleti problem<< li~nosti. U svojim pozitivnim herojima oprobao je evan|elski put i na{ao: da je Bogo~ovek Hristos jedino re{ewe >>prokletog problema<< ~ove~ije li~nosti. Put koji vodi u to re{ewe jeste li~no upra`wavawe evan|elskih vrlina, li~no podvi`ni{tvo. Svoje jovovski iskreno i solomonosvski mu~eni~ko bdewe nad stra{nim problemom qudske li~nosti Dostojevski je najpotpunije izlo`io i najotvorenije izneo u Bra}i Karamazovima, u {estoj kwizi koja nosi naslov: Ruski monah. Starac Zosima je oli~ewe Dostojevskovih hristo~e`wivih stremqewa i evan|elskih shvatawa. U wemu se ogleda krasota i sila Dostojevskove du{e. U blagom i mudrom podvi`ni{tvu pravoslavnom Dostojevski je na{ao mir burnom umu svom i mete`noj du{i svojoj. Zato ga i apologira apostolski silno i ispovedni~ki neustra{ivo. Razume se, on vrlo dobro zna da put bogo~ove~anskog podvi`ni{tva nipoda{tavaju i ismevaju mnogi koji problem li~nosti i `ivota re{avaju na razne humanisti~ke i ~ovekobo{ke na~ine. Ali to nimalo ne zbuwuje niti

pla{i Dostojevskog. Jer on iz svog vlastitog iskustva, i iz iskustva svetih i svetlih podvi`nika, zna da se problem li~nosti mo`e potpuno i zavr{no re{iti samo putem evan|elskog, bogo~ove~anskog, pravoslavnog podvi`ni{tva. Oci i u~iteqi, _ obra}a se starac Zosima svojoj sabra}i, _ {ta je monah? U prosve}enom svetu tu re~ danas neki izgovaraju sa potsmehom, a neki je izgovaraju i kao psovku, grdwu. I {to daqe, sve gore. Istina, oh istina, i u mona{tvu ima mnogo gotovana, onih {to telu uga|aju, slastoqubaca i drskih protuva. Na te i ukazuju obrazovani svetovwaci: >>Vi ste, vele, len{tine i nepotrebni ~lanovi dru{tva, `ivite od tu|eg rada, bestidni prosjaci!<< A me|utim, koliko je mnogo u mona{tvu smirenih i krotkih, `eqnih samo}e i plamene molitve u ti{ini. Na te se mawe ukazuje, wih nikako ne spomiwu; a koliko bi se zadivili kad bih im kazao: da }e od tih krotkih i `ednih usamqene molitve, mo`da jo{ jedared do}i spasewe zemqe ruske. Jer su oni vaistinu spremqeni u ti{ini >>za dan i ~as, za mesec i godinu<<. Lik Hristov ~uvaju zasad u usamqenosti, divan i neiskvaren, u ~istoti istine Bo`je, kakav je od najdrevnijih otaca, apostola i mu~enika, i kad zatreba, oni }e ga objaviti pokolebanoj istini u svetu. Ta misao je velika. Od istoka }e ta zvezda zasijati. Hristo~e`wivi podvi`nici se neprestano preobra`avaju duhovno, trude se da lik du{e svoje formiraju po liku Hristovom, te stoga danono}no `ive po Evan|equ Bogo~ovekovom. Svetovni qudi idu suprotnim putem, putem koji kvari i unaka`uje bogoliku du{u qudsku. >>Pogledajte na svetovwake, pa recite: zar se nije u wih iskvario lik Bo`ji i pravda wegova? Oni imaju nauku, a u nauci je samo ono {to je podvrgnuto ~ulima. A duhovni svet, vi{a polovina bi}a qudskog odba~ena je sa nekakvim trijumfom, ~ak sa mr`wom<<. Po mi{qewu Dostojevskog, nauka ne zna za ~oveka, ne zna za granice qudske li~nosti, zato nije u stawu ne samo da re{i problem li~nosti, nego i da odredi {ta je to li~nost. >>Imaj neprestano na umu, da je svetska nauka, ujediniv{i se u veliku silu, pretresla, naro~ito u toku posledweg veka, sve ono nebesko {to nam je zave{tano u svetim kwigama; i posle nemilosrdne analize me| nau~nicima ovoga sveta, od sve pre|a{we svetiwe ne ostade savr{eno ni{ta. Ali oni su pretresli deo po deo, a celinu su prevideli, i to sa kakvom slepo}om! Jer celina stoji pred wihovim ro|enim o~ima ~vrsta i nepomi~na kao i pre, i vrata paklena ne mogu joj odoleti. Zar nije ta celina `ivela devetnaest vekova? Zar ne `ivi i sada u kretawima pojedina~nih du{a i u kretawima narodnih masa? ^ak i u kretawima du{a tih {to su sve razru{ili, u du{ama ateista ta celina `ivi ~vrsta i nepomi~na! Jer i oni {to se odreko{e hri{}anstva, i koji ustaju protiv wega, u su{tini svojoj su zadr`ali Hristov oblik, pa su takvi i ostali, jer do danas ni mudrost wihova, ni plamen srca wihova ne behu kadri stvoriti neki vi{i obrazac ~oveku i wegovom dostojanstvu, nego {to je obrazac, lik koji je u davnoj davnini ukazao Hristos.

Problem ~ovekove slobode, koji se ne mo`e re{iti nikakvim naporima uma qudskog, nalazi svoje re{ewe u bogo~ove~anskim stremqewima ~ove~ije du{e. Upra`wavaju}i bogo~ove~anske vrline vere, molitve, smernosti, qubavi, posta, milostivosti, ~ovek dobija ose}awe i saznawe da je savr{ena sloboda _ osloboditi se sebe, svog egoizma, svoga robovawa stvarima, i suvi{nim potrebama i dobrovoqno se pot~iwavati Bogo~oveku, wegovoj istini, pravdi, qubavi, besmrtnosti, ve~nosti i ostalim savr{enstvima. >>Proglasio svet slobodu, u posledwe vreme; a {ta vidimo u toj slobodi wihovoj? Jedino samo ropstvo i samoubistvo! Jer svet ka`e: >>Po{to ti, ~ove~e, ima{ potreba, treba da ih zadovoqava{, jer ima{ ista prava kao i najznatniji i najbogatiti qudi. Ne boj se da zadovoqava{ svoje potrebe, nego ih jo{ i umo`avaj!<< _ to je, eto, dana{we u~ewe svetovwaka. I u tom oni vide slobodu. . . Shvataju}i slobodu kao umno`avawe i brzo zasi}avawe potreba, qudi sakate i kvare prirodu svoju, jer stvaraju u sebi mnogo besmislenih i glupih `eqa, navika, i kojekakvih izmi{qotina. . . I onda nije nikakvo ~udo {to su, mesto do slobode, do{li u ropstvo<<. Nasuprot ovome shvatawu slobode stoji bogo~ove~ansko shvatawe, koje problem slobode re{ava ne ~ovekom nego Bogo~ovekom. I to re{ava na sasvim realisti~an i prakti~an na~in: ~ovek `ivi Bogom, sara|uje Bogu i do`ivquje svoju slobodu kao dar Bo`ji, dar dat ~oveku da pomo}u wega dobrovoqno u~estvuje u bo`anskim savr{enstvima. Tu se sloboda ~ovekova ose}a i do`ivquje kao bogo~ove~anski podvig. Na tome se i zasniva evan| elsko, pravoslavno podvi`ni{tvo. Svaki je hri{}anin podvi`nik, a na prvom mestu monah. >>Svetski se qudi, veli starac Zosima, ismevaju sa mona{kim poslu{awem, postom i molitvom, a me|utim samo se u wima nalazi put ka pravoj, zbiqa istinskoj slobodi: ja otsecam od sebe potrebe suvi{ne i izli{ne; samoqubivu i gordu voqu svoju umirujem i {ibam poslu{awem, i time, s pomo}u Bo`jom, postizavam slobodu duha, a s wome i radost duhovnu<<. U dana{wem svetu, veli Dostojevski, smatra se razuzdanost kao sloboda; dok je prava sloboda _ samo u savla|ivawu sebe i svoje voqe; tako da se na kraju postizava moralno stawe iz kojeg ~ovek mo`e uvek, u svakom momentu, biti sam nad sobom gospodar. Dok razuzdanost `eqa vodi samo ropstvu. Eto tako se razume za{to skoro ceo dana{wi svet smatra kao slobodu nov~anu obezbe|enost, i zakone koji garantuju nov~ano obezbe|ewe. >>Imam novaca _ zna~i, mogu raditi {to god ho}u; imam novaca _ zna~i, ne}u propasti, ne}u tra`iti pomo} od drugog; a ne tra`iti ni od koga pomo}i, jeste najvi{a sloboda<<. Me|utim, to ustvari nije sloboda, ve} opet ropstvo, ropstvo novcu. Naprotiv, najvi{a je sloboda _ ne gomilati novac, ne obezbe|ivati sebe novcima, ve} >>razdeliti svima ono {to ima{, i po}i da slu`i{ svima<<. Ako je ~ovek sposoban za to, ako je sposoban da savlada sebe do takvog stepena _ zar tada nije slobodan? U tome je najja~e ispoqavawe slobode. Pomo}u evan|elskih podviga posta, molitve, poslu{nosti, monah osloba|a sebe od tiranije stvari i navika i uklawa svaku

prepreku izme|u sebe i Hrista. Zato blagi i krotki Makar apologira >>pustiwu<<. >>S po~etka, veli on, kada se udaqi{ u pustiwu da tamo `ivi{, `ao ti je sebe, ali docnije se sve vi{e raduje{, i posle vidi{ Boga<<. U posledwoj godini svoga `ivota Dostojevski pi{e: >>Nisu se svetiteqi povla~ili u usamqenost zbog ga|ewa prema svetu, nego radi svog moralnog usavr{avawa<<. U pustiwskoj usamqenosti ~ovek molitvom sabira svoj duh koji je rasejan i razvejan po stvarima ovoga sveta. I neprekidnim hristo~e`wivim podvizima o~i{}ava i um i srce i voqu od svega gre{nog i grehoqubivog. Na taj na~in on postepeno iscequje svoju li~nost od op{te~ove~anske bolesti: razdeqenosti, legioniziranosti. Sjedinuju}i se duhovno sa Hristom, on potpuno ostvaruje svoj unutra{wi mir: u wemu ne ratuje vi{e voqa sa razumom, i razum sa srcem, nego sav `ivot te~e u divnoj harmoniji bogo~ove~anskih vrlina, koje sve sile ~ove~ijeg bi}a vode iz savr{enstva u savr{enstvo. I kada se ~ovek potpuno sjedini sa Hristom, kada je wegov >>`ivot sakriven sa Hristom u Bogu<<, tek onda dosti`e potpunu slobodu i puno}u li~nosti, tek onda zavlada savr{en mir izme|u wegovog srca i razuma, i razuma i voqe, >>mir koji prevazilazi svaki um<<. Starac Zosima veli: Monahu prebacuju wegovu usamqenost: >>Ti si se usamio da spase{ du{u, u manastirskim zidovima, a bratsko si slu`ewe ~ove~anstvu zaboravio<<. Ali pogledajmo ko }e boqe poslu`iti bratoqubqu! Usamqenost nije kod nas, nego ba{ kod wih, ali oni to ne vide. Iz na{ih mona{kih redova su i u davna{wa vremena javni narodni radnici izlazili, pa za{to ih ne bi moglo biti i danas? Isti oni smerni i krotki isposnici i }utqivci opet }e ustati i po}i na velika dela! Od naroda je spasewe Rusiji. A ruski je manastir od iskona bio sa narodom. Ako je narod u usamqenosti, i mi smo usamqeni. Usamqivawe hristo~e`wivog monaha biva ne iz mr`we prema svetu nego iz qubavi prema Hristu, da bi nasamo i nesmetano bio stalno sa Hristom. A ko je sa Hristom, zar je sam? Nije li on sa svima? Ne do`ivquje li on kao svoje: i bolove bolnih, i tuge tu`nih, i nevoqe nevoqnih, i radosti radosnih? Kad je sa Hristom Bogom, zar nije sa besmrtnim i ve~nim `ivotom? Zar mu nisu svoja sva stvorewa koja je Hristos stvorio? Zar ne u~estvuje na tajanstven na~in u `ivotu svih bi}a i svih tvari? Jer biti sa Hristom Bogo~ovekom zna~i: biti sa Trosun~anim Bo`anstvom, kojim sve postoji, kre}e se i `ivi. Kada ~ovek ostavi svet radi Hrista, on ga posle ponovo prima iz ruku Hristovih, ali ga prima o~i{}en, osve}en, ulep{an Bo`anskim Logosom. To svim bi}em ose}a blagi i krotki Makar i, kao gledaju}u u viziji takav svet, on tiho blagovesti: Hristos ka`e: >>Po|i i razdaj svoje bogatstvo, i budi sluga svima<<. I posta}e{ bogatiji nego pre, beskrajno mnogo puta, jer ne}e{ biti sre}an ni hlebom ni bogatim odelom, ni gordo{}u ni zavi{}u, nego beskrajno pove}anom qubavqu. Ste}i }e{ ne malo bogatstvo, ne sto hiqada, ne milion, nego ceo svet! Sad sakupqamo nenasitno i tro{imo bezumno; a tada ne}e biti ni ubogih ni siroma{nih, jer su svi moji, svi su ro|aci, sve

sam stekao, sve do jednog kupio! Danas nije retkost da je i najbogatiji i najznatniji ~ovek ravnodu{an prema broju dana svoga `ivota, i sam ne zna kakvu zabavu da izmisli; a tada }e se dani tvoji i ~asovi umno`iti hiqadu puta, jer nijedan trenutak ne}e{ hteti da izgubi{, nego }e{ ga osetiti u vesequ srca svog. Tada }e{ ste}i i mudrost ne jedino iz kwiga, nego }e{ biti sa samim Bogom lice u lice; i zasija}e zemqa ja~e od sunca, a ne}e biti ni tuge, ni uzdisawa, nego }e biti samo jedan nebeski raj. . . Takav je bogo~ove~anski, pravoslavni put ka najvi{oj sintezi `ivota. Mimo wega su sve same urvine i provalije; po wima se lomi, krha i razbija i qudska misao i qudsko ose}awe. Ustvari, za ~ovekove bi}e postoje samo dva puta u ovom svetu. Jedan je bogo~ove~anski, drugi _ ~ovekobo{ki. Na bogo~ove~anskom putu: ~ovek se odri~e sebe i sveta oko sebe, usamquje se radi Hrista i sjediwuje sa Wim, da bi ga On, kroz sjediwewe sa sobom, sjedinio sa svima qudima i tvarima. Na putu ~ovekobo{kom, humanisti~kom, svetovnom: ~ovek se egoisti~ki usamquje radi sebe, `ivi sam, zatvoren je du{om prema qudima, postepeno gu{i sebe sobom, dok se potpuno ne ugu{i u svome samoqubqu i gordosti. U prvom slu~aju, rezultat je: mir i duhovna radost; u drugom: nemir i duhovno samoubistvo. Na svetovnom putu doga|aju se jezive tragedije: stvari gutaju qude, porobquju ih i postaju wihovi gospodari. To je ropstvo najgore vrste, ali i idolopoklonstvo najodvratnijeg tipa. >>Proglasio svet slobodu, u posledwe vreme; a {ta vidimo u toj slobodi wihovoj? Jedino samo ropstvo i samoubistvo! Jer svet ka`e: >>Po{to ti, ~ove~e ima{ potreba, treba da ih zadovoqava{, jer ima{ ista prava kao i najznatniji i najbogatiji qudi. Ne boj se da zadovoqava{ svoje potrebe, nego ih jo{ i umno`avaj!<< _ to je, eto, dana{we u~ewe svetavwa~ko. I u tom oni vide slobodu. A {ta proizilazi iz tog prava na umno`avawe potreba? Kod bogatih, usamqenost i duhovno samoubistvo; a kod siroma{nih, zavist i ubistvo, jer prava su im data, ali sredstva da zasite potrebe, jo{ im nisu ukazana. Uveravaju da se svet, {to daqe idemo, sve ve}ma sjediwuje i sla`e u bratsku zajednicu, time {to se skra}uju rastojawa, {to se kroz vazduh saop{tavaju misli. Avaj, ne verujte takvom sjediwewu qudskom! Shvataju}i slobodu kao umno`avawe i brzo zasi}ivawe potreba, qudi sakate i kvare prirodu svoju, jer stvaraju u sebi mnogo besmislenih i glupih `eqa, navika, i kojekakvih izmi{qotina. @ive samo radi me| usobne zavisti, radi uga|awa telu i oholosti. Imati ru~kove, {etwe, ekipa`e, gospodske rangove i robove-slu`iteqe, to se danas smatra za tako neophodnu potrebu, da se zbog toga `rtvuje i sam `ivot, ~ak i ~ovekoqubqe, samo da bi se zasitila ta potreba; _ qudi ubijaju sami sebe, ako je ne mogu zasititi. Kod onih, koji nisu bogati, vidimo to isto; a kod siroma{nih se nezadovoqavawe potreba, i zavist, zasad zaglu{uju pijanstvom. Ali uskoro }e se, namesto vina, opijati krvqu _ na to ih vode. Pitam ja vas: je li slobodan takav ~ovek? Znao sam jednoga >>borca za ideju<<, koji mi je sam pri~ao: kad su ga u zatvoru li{ili duvana, on je tim nedostatkom bio toliko utu~en i

izmu~en, da umalo {to nije po{ao da izda svoju >>ideju<<, samo da do|e do duvana. I takav jedan jo{ sme da pri~a: >>Idem, veli, za ~ove~anstvo da se borim<<. Kud takav mo`e po}i, i za {ta je on sposoban? Jedino mo`da za kakav kratkovremeni postupak _ ali dugo ne}e mo}i izdr`ati. I onda nije nikakvo ~udo {to su, mesto do slobode, do{li u ropstvo, a mesto slu`be bratoqubqu i ~ove~anskom sjediwewu, pali su naprotiv, u razdvojenost i usamqenost. I stoga se u svetu sve vi{e i vi{e gubi smisao o slu`ewu ~ove~anstvu, o bratstvu i celini qudskoj. Vaistinu, ta se misao do~ekuje sa potsmehom, jer kako }e da odustane od navika svojih, kud }e da po| e taj zarobqenik, taj dana{wi ~ovek, kad se toliko navikao zadovoqavati neizbrojne potrebe svoje koje je sve sam ponaizmi{qao? On je usamqen, i {ta ga se ti~e celina. Do{li su qudi dotle, da su stvari nakupili vi{e, a radosti imaju mawe<<. U na{e doba, tvrdi Dostojevski, postepeno se vr{i proces qudskog odvajawa, qudskog usamqivawa. Svaki vam danas te`i da izdvoji i odeli svoju li~nost {to ve}ma; ho}e da u sebi samom iskusi puno}u `ivota; a me|utim, iz svih wegovih usiqavawa izlazi, mesto puno}e `ivota, samo potpuno samoubistvo; jer, mesto da potpuno opredele svoj `ivot, oni padaju u savr{enu usamqenost. Svi su se u na{e vreme razdelili na jedinice, svaki se usamquje i povla~i u svoju jazbinu, svaki se od drugoga udaquje, krije se, i {to ima sakriva, i svr{uje se time da se on od qudi otpadi i qude od sebe odbija. Povu~en i usamqen kupi bogatstvo, i misli: koliko li sam ja sad jak, i koliko sam osiguran; a ne zna, ludak, da {to vi{e kupi, tim ve}ma tone u samoubistvenu nemo}. Jer se navikao uzdati se u sebe samog, i kao jedinica se odelio od celine; navikao je svoju du{u da ne veruje u qudsku pomo}, u qude i u ~ove~anstvo, i samo dr{}e i strepi da }e mu propasti novac i prava koja je stekao. Um ~ove~anski uop{te po~iwe da ne shvata da se istinsko obezbe|ewe lica sastoji ne u wegovom li~nom usamqenom naprezawu, nego u qudskoj op{toj zajednici i celini. Ali }e neizostavno do}i kraj i toj stra{noj usamqenosti, i razume}e svi najedared kako su se neprirodno odvajali jedan od drugoga. Takav }e tada do}i duh vremena i qudi }e se ~uditi, {to su tako dugo sedeli u tami, i svetlost nisu videli. Tada }e se pojaviti i znak Sina ^ove~ijeg na nebu. . . Ali dotle treba zastavu ~uvati. I od vremena na vreme ~ovek mora, makar i pojedina~no, pokazati primer i izvoditi du{u iz usamqenosti na veliko delo bratoqubivoga op{tewa; pa makar i u svojstvu jurodivca. Samo da ne umre velika misao. Ujediwewe qudi je nemogu}e bez ujediwuju}e sile. Ta ujediwuju}a sila, koju ni{ta ne mo`e spre~iti, jeste ose}awe bratstva. Ujediwewe qudi je nemogu}no bez zajedni~kog Oca. Po re~ima kneza Mi{kina, sva se su{tina hri{}anstva sadr`i u ideji: da je Bog _ na{ Otac, a qudi su _ wegova ro|ena deca. >>Samo je u ~ove~anskom duhovnom dostojanstvu jednakost. Kad ima bra}e, bi}e i bratstva, a dok ne bude bratstva, nikad ne}e mo}i pravo podeliti {to imaju<<.

Duhovno dostojanstvo ~oveka sastoji se u bogolikosti wegove du{e, u svetosti i neprikosnovenosti wegove li~nosti. Svaki ~ovek ima bogoliku du{u, zato svaki i pretstavqa bo`ansku vrednost. Prona}i wu u ~oveku zna~i: prona}i izvor svih wegovih vrednosti i mo}i. Ali, u svakome od qudi prona}i bogoliku du{u mo`e samo onaj koji >>presvetli lik Hristov<< ima za vo|a kroz mra~ne ponore qudskog bi}a. Ako ikoga, lik Hristov vodi Dostojevskoga kroz ponorne misterije ~ove~ijeg bi}a, zato on u svakome ~oveku pronalazi bogoliku su{tinu du{e, odvaja je od greha, voli ~oveka i u grehu wegovom, i mrze}i greh ne mrzi gre{nika, nego ga voli i `ali. U tome le`i tajna mnogohvaqenog realizma Dostojevskog. Vo| en svetlo{}u Hristovom, on ne hodi po tami, nego obasjava i otkriva u ~oveku ono {to je besmrtno i ve~no, to jest ono {to je istinski realno. A to je bogolika du{a, u svima wenim uzletima i padovima. Nije nikakva pohvala re}i za Dostojevskog da je veliki psiholog, u evropskom smislu te re~i. Ako je psiholog, on je to u evan|elskom, u pravoslavnom zna~ewu te re~i. Kao {to su psiholozi _ pravoslavni svetiteqi: Makarije Veliki, Isak Sirin, Simeon Novi Bogoslov i drugi. Dostojevski je realist, i to pravoslavni realist. A to zna~i: pisac koji ~oveka ose}a, saznaje i vidi u svima wegovim bogo~ove~anskim dubinama i visinama. O svome realizmu Dostojevski veli: >>U potpunom realizmu na}i u ~oveku ~oveka. To je iskqu~ivo ruska osobina, i u tom smislu sam ja, naravno, narodski, jer moj pravac proizilazi iz dubine narodnog hri{}anskog duha. Nazivaju me psihologom. To nije ta~no. Ja sam samo realist u vi{em smislu, to jest, ja pokazujem sve dubine qudske du{e<<. Ovaj vi{i realizam je svojstven hristolikim herojima Dostojevskoga. I u najgorem ~oveku oni prona|u pone{to dobro, i u najgre{nijem _ pone{to bezgre{no. Oni vole ~oveka i u grehu wegovom, i nikada ne izjedna~uju greh sa gre{nikom. Oni su divno ovaplo}ewe Zosiminog u~ewa: >>Bra}o, ne bojte se greha qudskog, volite ~oveka i u grehu wegovom, jer kad ko voli ~oveka gre{nog, to je ve} slika Bo`anske qubavi, i vrhunac je qubavi na zemqi<<. Vole}i gre{nika, oni ne vole greh wegov, i nikada ne izjedna~uju ~oveka sa grehom. To je zaista jedini znak bo`anske, hristolike qubavi. Sam Gospod Hristos nikad ne izjedna~uje gre{nika sa grehom. Najboqi primer imamo u wegovom dr`awu prema bludnici. Pakosni izjedna~iteqi gre{nika sa grehom, fariseji, uhvatili su je u prequbi i doveli pred Isusa da On izrekne svoj sud o woj. On nije osudio wu ve} wen greh: >>Ja te ne osu|ujem; idi, i otsad vi{e ne gre{i<<. Kao >>istinita svetlost koja osvetqava svakoga ~oveka<<, Bogo~ovek Hristos osvetqava sve ponorne dubine qudskog bi}a, i pokazuje {ta je u wima realno a {ta nerealno, {ta bogoliko a {ta nakazno, {ta dobro a {ta zlo. I sve to odvaja jedno od drugog. Za savest ~oveka i ~ove~anstva tajna dobra i zla je jedna od najzamr{enijih i najjezovitijih zagonetaka. ^ovek kao ~ovek, u svojoj empiriskoj danosti, ne poseduje apsolutno merilo dobra i zla, greha i negreha. >>Nije lako ~oveku da zna svaki greh, {ta je gre{no a {ta

nije; to je tajna koja prevazilazi um qudski<<, um evklidovski, um nepreobra`en i neobogo~ove~en. Da um qudski nije u stawu da potpuno re{i problem dobra i zla, Dostojevski je nenadma{no pokazao u svojim negativnim li~nostima. Za wih je razum qudski vrhovno merilo svega vidqivog i nevidqivog, vrhovno merilo dobra i zla, zato oni izjedna~uju ~oveka sa zlom, gre{nika sa grehom, zato ubijaju gre{nika zbog greha. Ali ba{ tim samim oni nepobitno dokazuju ta~nost evan|elske, pravoslavne istine: da razum qudski ne mo`e biti vrhovno merilo dobra i zla, da se racionalisti~ka definicija dobra i zla ne mo`e odr`ati, i da je tajna dobra i zla neshvatqiva u oblasti kategorija qudskoga razuma. Na drugoj strani, Dostojevski u svojim hristolikim herojima najubedqivije pokazuje, da je lik Hristov jedino nepogre{ivo merilo dobra i zla. U svetovima, u kojima se kre}e qudska misao, dobro i zlo su toliko ogromni i toliko zagonetni, da ih nikakav um qudski ne mo`e ni obuhvatiti ni registrovati. Zato je svemilostivi Gospod ostavio qudima ~udesni Lik svoj da im bude vo| kroz u`asnu me{avinu dobra i zla u ovom svetu. _ Mesto ~vrstog starodrevnog zakona, ~ovek ima sad slobodnim srcem da re{ava sam: {ta je dobro i {ta je zlo, imaju}i za rukovodstvo samo lik Hristov pred sobom. Da bi u svojim ose}awima, mislima, `eqama i delima mogao razlikovati {ta je dobro a {ta je zlo, ~ovek se mora neprestano zagledati u lik Hristov, i pitati sebe: kakav utisak ~ini na blagi lik Spasiteqev ova moja misao, ovo moje ose}awe, ovo moje delo, ova moja `eqa? Ali, i to nije sve. Da bi mogao sigurno i nepogre{ivo razlikovati dobro i zlo, ~ovek mora `iveti Hristom i u Hristu, i Wime gledati na sve i sva u svetu. Sva svoja ube|ewa on mora proveravati Wime, jer >>za wih postoji samo jedna provera _ Hristos<<. >>Ako nemamo autoriteta u veri i Hristu, onda }emo u svemu zalutati<<. Kada ~ovek pro|e te{ki podvig samousavr{avawa po liku Hristovom, kada svu du{u svoju unese u Hrista, kada sva ose}awa svoja stvara Hristom, kada okom Hristovim gleda u tajnu `ivota, onda, tek onda mo`e nepogre{ivo razlikovati dobro i zlo. To je udeo savr{enih. Wihova su sva ~ula, i duhovna i fizi~ka, >>dugim ve`bawem izve`bana za razlikovawe dobra i zla<<. Takvi qudi budno stra`e nad celokupnim `ivotom svojim, nad svim pokretima svoje du{e, i smerno, kao sveti starac Zosima, pou~avaju i u~e: >>Svakoga dana i ~asa, svakoga trenutka nadgledaj samoga sebe i pazi na sebe, da ti izgled bude blago lep. Eto, pro{ao si pored maloga deteta, pro{ao si qut, sa ru`nom re~ju, sa ozloje|enom du{om; i nisi mo`da ni primetio dete, ali ono je tebe videlo, i lik tvoj, ru`an i zao, mo`da je ostao u wegovom slaba~kom i neza{ti}enom srda{cu. Ti to ne zna{, me|utim si mo`da ve} time bacio r|avo seme u wegovu du{u, a to }e seme mo`da i porasti, a sve stoga {to se nisi uzdr`ao pred detetom, jer u sebi nisi odgajio obazrivu i delatnu qubav<<. Hristolika li~nost nikad ne malaksava, nikad ne o~ajava, nikad se ne razo~arava, jer je wen ve~ni optimizam: Hristos _ Bog qubavi.

On je neprekidno i stalno ispuwuje svojom bo`anskom qubavqu, koja nikad ne prestaje ni u ovom ni u onom svetu. I ta qubav, mudra bo`anskom mudro{}u, postaje sredstvo, kojim hristolika li~nost re{ava najzamr{enije qudske probleme. >>Pred nekom mi{qu stane{ u nedoumici, naro~ito gledaju}i greh qudski, pa se zapita{: >>Da li treba pobe|ivati silom, ili smernom qubavqu? Svagda odlu~uj ovako: >>pobedi}u smernom qubavqu<<. Odlu~i{ li se tako jedared za svagda, ceo svet }e{ mo}i pokoriti. Qubavna smernost je stra{na sila, od svih najja~a, nema joj ravne na svetu. Nema sile koja mo`e uni{titi optimizam hristonosnog ~oveka; nema straha koji mo`e proterati Hrista iz wegove du{e. On odi{e i zra~i nepobedqivom silom bogo~ove~anske qubavi, smelo i neustra{ivo `ivi Hristom i propoveda Hrista, jer >>u qubavi nema straha, nego savr{ena qubav izgoni strah<<, svaki strah, izgoni i strah od greha qudskog. Zato, >>budite radosni kao deca, kao pti~ice nebeske, savetuje hristonosni starac Zosima. I nek vas u va{em delawu ne buni greh qudski; ne bojte se da }e on zatrti delo va{e, i da mu ne}e dati da se izvr{i. Ne govorite: >>Jak je greh, jako je nepo{tewe, jako je gadna okolina, a mi smo usamqeni i nemo}ni, satr}e nas gadna okolina i ne}e dati da se izvr{i dobra stvar<<. Klonite se, deco, od te bojazni! Jedini je tu spas: uzmi i u~ini sebe odgovornim za sav greh qudski. A to, brate, zbiqa i jeste tako: jer ~im ti sebe iskreno na~ini{ odgovornim za sve i svakoga, onoga ~asa }e{ uvideti da tako i jeste u samoj stvari, i da ti i jesi za sve i za svakoga kriv. A zbacuju}i i tovare}i svoju ro|enu lenost na qude, svr{i}e{ tim da }e{ se sa satanskom gordo{}u opasati, i na Boga } e{ uzroptati<<. Ponesen hristo~e`wivom qubavqu, koja udubquje ose}awe li~ne svegre{nosti i sveodgovornosti i tra`i neprekidnu delatnost, starac Zosima u~i: >>Delaj neumorno. Ako se seti{ uve~e, le`u}i da spava{: >>nisam izvr{io {to je trebalo<<, a ti onoga ~asa ustani i uradi. Ako su oko tebe qudi zlobni i neosetqivi, i ne ushteju te slu{ati, ti padni pred wima i zamoli ih da ti oproste, jer si vaistinu i ti za to kriv, {to ne}e da te slu{aju. A ako ve} ne mo`e{ da govori{ sa qudima i ozloje|enima, ti im slu`i }utke i u poni`ewu, nikad ne gube}i nadu. A ako te svi ostave, i silom te oteraju, ti kad ostane{ sam, padni na zemqu i qubi je, natopi je suzama svojim, i da}e zemqa ploda od suza tvojih, pa makar te niko i ne video i ne ~uo u samo}i tvojoj. Veruj do kraja, pa makar se i tako desilo da svi na zemqi skrenu s pravog puta i pokvare se, a ti jedini veran da ostane{; prinesi tada `rtvu, i hvali Boga ti jedini, koji si ostao. A ako se dvoje takvi sastanete, _ eto vam ve} ~itavog sveta, sveta `ive qubavi. Zagrlite jedan drugoga u mislima i hvalite Gospoda: jer makar samo u vama dvojici, ali se izvr{ila istina wegova<<. Pro{iren qubavqu do bogo~ove~anskih razmera, Hristov ~ovek `ivi kroz du{e svih qudi, u~estvuje u patwama svih patnika, sudeluje u svemu ~ove~anskom i ni{ta mu qudsko nije nepoznato. Ali kad izgubi qubav, on izgubi silu koja ga je sjediwavala sa svima qudima, usamquje se samoubistvenom osamom i sasu{i u toj

odvojenosti od ostalih qudi. Zato je gubitak qubavi ravan gubitku du{e, ravan samoubistvu, i ~ovekovo bi}e pretvara u pakao. >>Ako te pakost qudska zbuni do negodovawa i nesavladive `alosti, tako, da zanemi{ i da se sveti{ pakosnima _ najvi{e se boj toga ose}awa! Odmah idi i sam potra`i sebi muka _ tako kao da si ti kriv za onu pakost qudsku. Primi muke i otrpi ih, umiri}e se srce tvoje, i pojmi}e{ da si i sam kriv; jer si mogao sijati pakosnicima makar kao jedan bezgre{an, a nisi im sijao. Da si sijao, ti bi svetlo{}u svojom i drugima obasjao put, te onaj, {to je u~inio pakost, mo`da je ne bi izvr{io pri tvojoj svetlosti. Pa ~ak ako ti i sija{, no vidi{ da se qudi ne spasavaju ni pored tvoje svetlosti, ostani stalan i nemoj da posumwa{ u snagu svetlosti nebeske; veruj, ako se sad nisu spasli, oni }e se posle spasti. A ako se ne spasu ni posle, onda }e se sinovi wihovi spasti; jer ne}e umreti svetlost tvoja, makar ti umro. Pravednik odlazi, a svetlost wegova ostaje. Obi~no se qudi spasavaju tek posle smrti pravednikove. Rod qudski ne prima proroke svoje i obi~no ih tera i bije; ali qudi vole mu~enike svoje, i po{tuju one koji su mukom umorili. Za celinu radi{, za budu}nost radi{. Nagrade nikad ne i{ti, jer i bez toga ima{ veliku nagradu na ovoj zemqi: duhovnu radost tvoju, koju samo pravednik ose}a. Ne boj se ni znatnih, ni jakih, nego budi premudar i svagda na svom mestu. Znaj meru, nau~i se tome. A kada ostane{ nasamo, moli se<<. Ko je qubavqu bo`anskom ispunio svoje bi}e, uvek je molitveno raspolo`en prema svima qudima. Nesumwiva je istina: qubav raste molitvom, molitva raste qubavqu. Ako ima sile koja qubav ~ini beskrajnom i besmrtnom, onda je to molitva. Qubav se uvek moli; molitva uvek voli. Ko istinski voli, molitvom voli sve i sva; ko se istinski moli, qubavqu se moli za sve i sva. Molitva je du{a qubavi; qubav je telo molitve. >>Svakoga dana, i kad god samo mo`e{, savetuje veliki molitvenik starac Zosima, ponavqaj sebi: >>Gospode, smiluj se na sve koji su danas pred Tebe izi{li<<. Jer svakoga sata i svakog trenutka hiqade qudi ostavqaju `ivot svoj na ovoj zemqi, i du{e wihove dolaze pred Gospoda. A koliko se mnogo wih sa zemqom rastalo usamqenih, neznanih, u tuzi i teretu du{evnom, za kojima niko ne}e za`aliti, ne}e ~ak ni znati za wih da li su `iveli. I gle, mo`da }e se s drugog kraja zemqe uzdi}i tvoja molitva ka Gospodu za pokoj du{e wegove, makar ti wega nikako i ne znao, niti on tebe. Kako li slatko i umilno mora biti du{i wegovoj, koja je u strahu stala pred Gospodom, da oseti da se u taj ~as i za wega neko Bogu moli, da je ostao na zemqi ~ove~anski stvor koji i wega voli. I sam Bog }e milostivije pogledati na oboje vas, jer kad si ve} ti onoga toliko po`alio, koliko li }e ga vi{e po`aliti On, koji je beskona~no milosrdniji i qubazniji, nego ti. I oprosti}e mu tebe radi<<. >>Mera qubavi je _ ne stati nigde<<. To je bo`anska misao svetog filosofa Jovana Zlatousta. Ali, i mera molitve je u meri qubavi. Granice qubavi i molitve potpuno se poklapaju. Wihova je granica _ bezgrani~nost. >>Te{ko onima koji sami sebe uni{ti{e na zemqi,

te{ko samoubicama! S tugom govori `alostivi starac Zosima. Mislim da niko ne mo`e biti nesre}niji od wih. Greh je, re}i }e nam se, za takve se Bogu moliti; i Crkva wih na izgled odbacuje; ali ja mislim u tajniku du{e moje: da bi trebalo, i da bi se moglo pomoliti Bogu za wih! Ta ne}e se Hristos na qubav razqutiti! Za takve sam se je u sebi celog mog `ivota molio, a i sad se svakog dana molim<<. Kroz molitvu qubav raste u sve bo`anske beskrajnosti, kao i molitva {to raste kroz qubav u sve bo`anske beskona~nosti. Razne`eno molitvenom qubavqu srce qudsko govori blago i krotko: >>Ne budite oholi pred malima, ne gordite se ni pred velikima. Ne mrzite ni one {to vas odbacuju, {to vas sramote, {to vas hule i {to vas klevetaju. Ne mrzite ni ateiste, zlou~initeqe, materijaliste, ni r| ave me|u wima, a dobre pogotovu ne, jer i me|u wima ima mnogo dobrih, naro~ito u na{e vreme. Spomiwite ih u molitvi ovako: Gospode, spasi sve za koje nema ko da se moli; spasi i one {to ne}e da Ti se mole. Pa tu odmah dodajte: ne molim Ti se za to po svojoj gordosti, Gospode, jer sam sam gr|i od sviju i svega<<. >>Heruvim<< Aqo{a Karamazov je divno ovaplo}ewe u~iteqa starca Zosime o qubavi i ostalim vrlinama evan|elskim. On je sav izatkan od bo`anske qubavi i hristo~e`wive molitvenosti. Kroz divqu i haoti~nu buru `ivota wega vodi presvetli lik Bogo~oveka Hrista. I to vodi qubavqu i molitvom. Wegovo srce ima qubavi za sve, naro~ito za nesre}ne i nevoqne. Ose}aju}i patwe i muke burnih i nesre}nih du{a qudskih, on se ne`no i dirqivo moli Bogu za wih: >>Gospode, smiluj se na wih sve; sa~uvaj nesre}ne i burne, i uputi ih. Ti ima{ mnogo puteva; kojim zna{ putevima, spasi ih. Ti si qubav, Ti }e{ svima poslati radost<<. Kada hristolika li~nost okrene du{u svoju prema tvari, ona sva uzavri `alo{}u i molitvom. I voli svu tvar, voli je `alo{}u i molitvom. Ona tuguje tugom i uzdi{e uzdisawem rawene tvari, koju je qudski greh razboleo, rastu`io i rasplakao. Pri tome ona `ivi i bolno ose}a odgovornost qudsku pred uvre|enom i uni`enom tvari. I stidi se pred Bogom za sve qude {to kiwe, mu~e bogozdanu tvar. Stoga hristolika li~nost i prima svu tvar ne neposredno, sobom, ve} posredno _ Hristom. Ona pristupa tvari Hristom; gleda je wegovim okom, ose}a wegovim srcem, meri wegovom merom. I tako pod korom greha otkriva bezgre{nu su{tinu tvari. Hristolika li~nost, vo|ena Hristom kroz tajne svetova, vidi Logos i Logiku vasione, i svaku tvar prima iz ruke Tvorca. Ogledana u ogledalu wene du{e, obolela se tvar pokazuje u svojoj logosnoj bezgre{nosti i lepoti. Hristolikoj du{i otkriva se posledwa tajna tvari, jer ona voli i qubi tvar. A qubqeni uvek otkriva svoju tajnu onome koji ga qubi. Hristolika li~nost gleda na prirodu ne kao na divqe ~udovi{te koje treba nemilosrdno ukro}ivati, ve} kao na bolesnika koga treba ne`no milovati, sa`aqevati i voleti. Za wu priroda ne pretstavqa bezdu{nu materiju koju treba grubo tretirati i bezobzirno iskori{}avati, ve} rasko{nu tajnu Bo`iju koju treba molitvom milovati i qubavqu izu~avati. Na golubijim nogama molitvene qubavi ona svakoj tvari pristupa krotko i blago, miluju}i je i qube}i je. I u svakoj

pronalazi wenu glavnu tajnu. >>Volite svu tvorevinu Bo`ju, i celokupnu, i svaku mrvicu. Svaki listi}, svaki zrak Bo`ji qubite. Volite `ivotiwe, volite biqe, volite svaku tvar. Bude{ li voleo svaku tvar _ i tajnu }e{ Bo`iju razumeti u stvarima. A shvati{ li je jedared, ti }e{ je posle neumorno po~eti poznavati sve daqe i vi{e, svakodnevno. I zavole}e{ najzad sav svet potpunom, vasionom qubavqu. Vidovitim okom svoje molitvene qubavi, hristolika li~nost vidi neprolaznu istinu svake Bo`je tvari i nalazi weno pravo mesto u logosnoj harmoniji sveta. Zaista je >>svako stvorewe Bo`je dobro<<, i ni{ta nije na odmet, kad se prima molitvenom qubavqu, jer se osve}uje re~ju Bo`jom i molitvom. ^istima je sve ~isto, a poganima i nevernima ni{ta nije ~isto, nego im je um i savest opogawena, prqava. Za Ivanov neveruju}i um: sve je divqi, prokleti i |avolski haos; za Zosimin ohristovqeni um, i um ostalih hristo~e`wivih heroja Dostojevskovih: sve je slatka tajna Bo`ja, samo zagor~ana grehom; ukloni greh, i odjednom sve postaje divno i veli~anstveno. >>Zaista, sve je dobro i divno, jer je sve istina, veli sveti starac Zosima. Pogledaj na kowa: `ivotiwa velika, ~oveku najbli`a; ili na vola, koji za ~oveka radi i hrani ga, na pogrbqenog i zami{qenog vola; pogledaj na likove wihove: kakva krotost, kakva odanost ~oveku, koji ga ~esto nemilosrdno bije; kakva nezlobivost, kakvo poverewe i kakva lepota u wegovom liku! Dirqivo je znati: da na wima nema nikakva greha, jer je sve savr{eno, sve je osim ~oveka bezgre{no, i s wima je Hristos jo{ pre nego sa nama. - Pa zar je i u wih Hristos? - A kako bi i moglo biti druga~ije, jer za sve je Logos, Re~; sve stvorewe i svaka tvar, svaki listi} te`i Logosu, Re~i, Bogu slavu peva, Hristu pla~e, ne znaju}i ni sam za to, vr{e}i to tajnom `ivota svoga bezgre{nog<<. Svojim najsakrivenijim, ali najva`nijim, `ivcem, svaka je tvar hristo~e`wiva, jer samo u Hristu nalazi svoj smisao, svoj logos, svoje opravdawe. Van Wega _ svaka je tvar besmislena, alogosna, neopravdiva. U Logosu, u Ve~noj Re~i Bo`joj svaka tvar nalazi svoju re~ kojom najpotpunije izra`ava tajanstvenu su{tinu svoga bi}a. Bez Ve~ne Re~i Bo`je _ sva je vasiona nemo ~udovi{te, a na{a planeta _ divqe ludilo. Jedino u divnom Bogo~oveku svaka tvar, ma kome svetu pripadala, nalazi svoju ve~nu i apsolutnu vrednost, jer se >>sve kroz wega i za wega sazda<<. U ovaplo}enom Bogu Logosu svaka tvar pronalazi svoju prvobitnu lepotu, i svetost, i bezgre{nost. U Wemu: sve je Lepota, i sve je Qubav; wegova Lepota spasava svet od smrtonosne rugobe zla i greha. O~i{}ena i osve}ena tvar zra~i tom Lepotom. Tu bo`ansku Lepotu tvari vide hristolike du{e svetiteqa, koji Hristom primaju svaku tvar u wenoj prvobitnoj bezgre{nosti i lepoti. >>Ciq svih podvi`nikovih ~e`wi je: primiti svu tvar u wenoj prvobitnoj pobedni~koj lepoti. Duh Sveti se projavquje u sposobnosti: videti lepotu tvari<<.

^isto i ne`no srce Zosimino ose}a, vidi i govori >>o lepoti ovog Bo`jeg sveta i o velikoj tajni wegovoj<<. >>Pogledajte oko sebe na darove Bo`je: jasno nebo, vazduh ~ist, travka ne`na, pti~ice, priroda prekrasna i bezgre{na, a mi, samo smo mi bezbo`ni i glupi, i ne vidimo da je `ivot raj; a treba samo da za`elimo da uvidimo, pa }e raj odmah nastati u svoj lepoti svojoj, i mi }emo se zagrliti i zaplakati<<. U svakoj tvari `ivi pone{to logosno, {to mudro vodi tvar kroz beskrajna tajanstva Bo`ja. >>Svaka travka, svaka bubica, mrav, p~ela zlatna, svi oni, za divno ~udo, znaju put svoj, iako nemaju uma; tajnu Bo`ju svedo~e, neprestano je sami izvr{uju<<. Tajanstvena lepota otkriva se Makarovom ~istom i >>gotovo bezgre{nom srcu<<. Sve je tajna, krotki zbori Makar; u svemu je Bo`ja tajna. U svakom drvetu, u svakoj trav~ici nalazi se zatvorena ta tajna. Kad peva pti~ica, ili kad zvezde sve ukupno na nebu ble{te u no}i, _ sve je to samo tajna, jedna ista tajna. . . Svuda lepota neiskazana!. . . Trav~ica raste _ rasti, trav~ice Bo`ja! Ptica peva _ pevaj, pti~ice Bo`ja! Detence na rukama jedne `ene pisnu _ Gospod bio s tobom, mali ~ove~e, rasti na svoju sre}u, mladen~e!. . . Divno je na svetu, dragi moj!. . . I {to je svet tajna, utoliko je ba{ boqe: zato je srcu i stra{an i divan; i ovaj strah slu`i na veseqe srcu: >>sve je u Tebi, Gospode, i ja sam u Tebi, i primi me!<< Ne rop}i, mladi}u: zbog toga je jo{ lep{e {to je tajna. Hristos nije do{ao u svet da iz wega ukloni tajnu sveta. U Hristu ne prestaje tajna sveta, samo se preobra`ava: od gorke postaje slatka, od ru`ne lepa. Pomo}u Wega ~ovek svim bi}em urasta u beskrajnu tajnu sveta: `ivi `ivotom celokupne tvari, strada wenim stradawem, tu`i wenom tugom, ose}a wenim ose}awem, misli wenom mi{qu. >>Na zemqi, zbiqa kao da lutamo; i da nema dragocenog lika Hristovog pred nama, mi bismo propali i zalutali sasvim _ kao nekada rod qudski pred potopom. Mnogo je na zemqi od nas skriveno, ali nam je na mesto toga darovano tajno skriveno ose}awe `ive veze na{e sa drugim svetom, sa svetom gorwim i vi{im, a i klice na{ih misli i ose}awa nisu ovde, nego u drugim svetovima. I eto za{to ka`u filosofi da se su{tina stvari ne mo`e poznati ovde na zemqi. Bog je uzeo semena iz drugih svetova i posejao ih na ovoj zemqi, i odnegovao vrt Svoj, i niklo je sve {to je moglo niknuti, i sve {to je zbiqa `ivo, `ivo je samo ose}awem dodira s drugim tajanstvenim svetovima. Ako to ose}awe u tebi slabi i uni{tava se, onda umire i ono {to je odnegovano u tebi. Tada }e{ postati prema `ivotu ravnodu{an, pa }e{ ga ~ak i omrznuti<<. Hristolika qubav voli sve qude: i pravedne i gre{ne. ^ovek Hristove qubavi smirava sebe pred svakom tvari kao pred velikom tajnom i ~udnim simvolom Bo`jim. Za wega je svaka tvar _ misao Bo`ja obu~ena u ve{tastvo. Takav ~ovek `ivi i pou~ava ovakvom istinom: >>Volite `ivotiwe: wima je Bog dao klicu misli i tihu radost. Nemojte im je naru{avati i remetiti, ne mu~ite ih, ne oduzimajte im radost, ne protivite se misli Bo`ijoj. ^ove~e, ne uznosi se, ne misli da si boqi od `ivotiwa: one su bezgre{ne, a ti, sa svojim

veli~anstvom, ti samo gnoji{ zemqu svojom pojavom, na woj trag svoj gnojni ostavqa{ posle sebe, _ i to, avaj, skoro svaki, svaki izme| u nas!<< Ali, zar je mogu}no voleti zverove i biti u miru i qubavi sa wima? Razume se, ~oveku nepreporo|enom i neomolitvqenom, to je nemogu}no, ali je mogu}no ~oveku omolitvqenom i ohristovqenom koji samo Hrista ima za posrednika izme|u sebe i svih ostalih tvari. Bo`anska krotost Hristova bije iz takvog ~oveka, i ukro}ava ne samo divqe du{e nego i divqe zverove. Krotki starac Zosima pri~a jednom mladi}u kako je jedared dolazio medved jednom velikom svetitequ, koji se spasavao u {umi, u maloj }elijici; i to je umilno raspolo`ilo svetiteqa, i on je bez straha izi{ao pred wega i dao mu par~e hleba govore}i mu: >>Idi, Hristos neka je s tobom!<< I svirepi zver je oti{ao poslu{no i krotko, ne u~iniv{i mu {tete ni povrede. >>@il* so zverjami<< (`iveo je sa zverovima); _ ove se re~i ~esto susre}u u `ivotopisima svetih podvi`nika. One izra`avaju su{tinu novog `ivota, `ivota u kome je uspostavqena harmonija izme|u hristolikog ~oveka i celokupne tvari. Milostivo i `alostivo srce Hristovog ~oveka brzo se u`ivi u du{u svakoga qudskog bi}a i uspostavi logosnu vezu sa svakom tvari. Sau~e{}e postaje glavna kategorija `ivota kroz koju on prima sav svet. >>Sau~e{}e je najglavniji i, mo`e biti, jedini zakon celoga ~ove~anstva. To sau~e{}e, ta `alostivost je dragocenost na{a, pi{e Dostojevski u svome Dnevniku, i stra{no je _ iskoreniti je iz dru{tva. Kada dru{tvo prestane da `ali nemo}ne i potla~ene, tada } e i wemu samom biti r|avo: ono }e postati okorelo i sasu{i}e se, posta}e razvratno i besplodno. Hristo~e`wiva molitva otvara u du{i tajanstvene suzarnike, i ~ovek lije suze nad bolom celokupne tvari koja uzdi{e i tu`i u svirepom ropstvu greha i smrti. Razne`ena molitvom du{a tu`no voli svu tvar i dirqivo govori: >>Kad ostane{ nasamo, moli se. Voli padati na zemqu, i qubiti je. Zemqu qubi neprestano, nenasitno je voli, sve voli, svakoga voli, i naro~ito tra`i takvo ushi}ewe i zanos. Natopi zemqu suzama radosti i voli te suze svoje. A toga se zanosa ne stidi, ceni ga, u`ivaj u wemu, jer je to dar Bo`ji, veliki dar, i ne daje se mnogima, nego samo izabranima<<. Pod ru`nom korom greha taji se bezgre{na su{tina tvari, logosna i rajska. Greh je gadan i odvratan nanos, kojim je grehoqubivi rod qudski zatrpao tu prekrasnu su{tinu i zarobio je smrti i propadqivosti. Hristolika li~nost smirava sebe pred svakom tvari, ose}a se kriva zbog tuge i tragike vasione, zato i ptice moli za opro{taj: >>Pti~ice Bo`ije, pti~ice radosne, oprostite mi i vi, jer sam i pred vama zgre{io<<. U svojoj bo`anskoj, logosnoj su{tini: `ivot je raj. To osetiti, to do`iveti zna~i: poznati svu radost bi}a i svu sre}u postojawa. A da bi to iskusio, ~oveku nije potrebno mnogo godina ni mnogo meseci. >>Ta na{to godine, na{to meseci! Na{to ~oveku toliki dani, kad mu je i jedan dan dovoqan da svu sre}u pozna. Mili moji, {to se sva| amo, jedan se pred drugim hvalimo, jedan drugom uvrede pamtimo?

Najboqe je da jedan drugog volimo i hvalimo, i `ivot na{ da blagosiqamo<<. Tajna `ivota je sa svake strane beskrajna i beskona~na. Po woj je razlivena neka bo`anska zbiqa. Evklidovski um qudski pla{e wene beskrajnosti, zato on ponekad prokliwe `ivot. Ali, u svojoj logosnoj su{tini, `ivot je ne{to {to treba blagosiqati, jer svaka tvar, svako bi}e, ima krunicu, u kojoj se skriva kap nebeske sre}e. Bogo~e`wivoj du{i kneza Mi{kina svaka tvar otkriva nebesku stranu svoga bi}a, i on, o~aran time, pita: >>Zbiqa, zar je mogu}no biti nesre}an? O, {ta mare moji jadi i moje nevoqe ako sam sposoban, ako sam kadar da budem sre}an? Verujte, ja ne razumem kako je mogu}no da neko prolazi pored granatog, lisnatog drveta, a da se ne oseti sre}an {to ga vidi? Da razgovara sa ~ovekom, a da ne bude sre}an {to ga voli? O, ja samo ne umem sve dobro da iska`em. . . ali na svakom koraku ima toliko mnogo stvari, tako divnih, da i onaj u najve}oj meri zabludeli ~ovek mora uvideti kako je lep ovaj svet. Pogledaj detence, pogledajte zoru Bo`iju, pogledajte travku kako raste, pogledajte o~i koje vas gledaju i vole vas<<. . . Celokupnim svojim bi}em ~ovek je vezan sa svima svetovima. U wemu ima pomalo od sva~ega. Na neobja{wiv na~in u wega se utkivaju vidqive i nevidqive sile svih postoje}ih svetova. A kada pomo}u evan|elskih vrlina obradi i preradi svoju du{u, onda sve svetove ose}a kao organski deo svoga bi}a: sve tajne svih tvari sti~u se u wega i `ive sa svima svojim beskrajnostima i beskona~nostima. >>Moj mladi brat, veli starac Zosima, ptice je molio za opro{taj: to izgleda skoro besmisleno, ali je istina, jer je sve kao okean, sve te~e i dodiruje se: na jednom mestu dodirne{, na drugom se kraju sveta odaziva i razle`e. Neka je bezumqe ptice moliti za opro{taj! Ali i pticama bi bilo lak{e, i detetu, i svakoj `ivotiwi oko tebe, kad bi ti sam bio boqi no {to si sad _ makar jednu mrvicu lak{e bi im bilo. Sve je kao okean, ka`em vam. Tada bi se i pticama po~eo moliti, sveobuhvatnom qubavqu mu~en, kao u nekom odu{evqewu _ molio bi ih da ti i one tvoj greh oproste. Ceni i voli to odu{evqewe, ma kako ono qudima izgledalo besmisleno<<. Aqo{a je sav u ovoj istini i u ovom ose}awu. On ne samo voli sve i sva, nego je i opijen bo`anskom qubavqu prema svima qudima i prema celokupnoj tvari. Rasko{na lepota wegove hristolike svequbavi dirqivo je opisana u glavi koja nosi naslov: Kana Galilejska. Dok otac Pajsije ~ita Evan|eqe kraj kov~ega, u kome le`i telo preminulog starca Zosime, Aqo{a se tiho moli Bogu; ali uskoro oseti da se moli skoro mehani~ki. Odlomci kojekakvih misli proletahu kroz wegovu du{u; tek najedared sijnu kao zvezdice, pa se odmah gase, smewuju}i se drugima; ali mu zato vlada{e u du{i ne{to celo, ~vrsto, ne{to {to bla`i i utoqava, i on toga be{e svestan. Nekiput bi vatreno otpo~iwao molitvu: tako mu se htelo da zahvali i da voli. . . Ali, po~ev{i molitvu, najedared bi prelazio na {ta bilo drugo, zamislio bi se, zaboravqao bi molitvu i ono ~ime ju je prekinuo. Stade da slu{a {to je ~itao otac Pajsije; ali, vrlo umoran, malo po malo po~e da drema.

>>I tre}eg dana svadba bi u Kani Galilejskoj, i bi mati Isusova tu. Jer behu pozvani i u~enici wegovi na svadbu<<. . . Ah, da, _ leti kao vihor u umu Aqo{inom, _ ja to mesto volim. To je Kana Galilejska, prvo ~udo Hristovo. . . Ah, to ~udo, to milo ~udo. Ne `alost, nego je radost qudsku Hristos posetio; ~ine}i prvo ~udo, On je radosti qudskoj pomogao. . . >>Ko voli qude, taj i radost wihovu voli<<. . . to je pokojnik svaki ~as ponavqao, to mu be{e jedna od najva`nijih wegovih misli. . . Sve {to je istinito i lepo, uvek je puno sveopra{tawa, _ to je opet on govorio. Me|u gostima Aqo{a vidi starca Zosimu. >>[ta? [ta je to? Zar je on tu? Pa on je u mrtva~kom kov~egu. . . Ali on je i ovde. . . ustao, spazio me, ide ovamo. . . Gospode!<< Da, k wemu pri|e on _ suvowavi star~i}, radostan i blago nasmejan. Kov~ega nema, on je u istoj ode}i u kojoj je i ju~e sedeo s wima, kad se gosti behu iskupili kod wega. Lice mu vedro i jasno, o~i mu sijaju. Kako je to? I on je dakle na vesequ, i on je pozvan u Kanu Galilejsku. . . - I ja sam, mili moj, i ja sam zvan i pozvan, _ ~uje se nad wim tihi glas. _ Hodi i ti k nama. Glas wegov, glas starca Zosime. _ Radujemo se, nastavqa starac, pijemo vino novo, vino radosti nove, velike; vidi{ li {ta je tu gosiju? . . . A vidi{ li Sunce na{e, vidi{ li Wega? - Bojim se. . . ne smem da gledam, {apu}e Aqo{a. - Ne boj Ga se! On je stra{an veli~inom pred nama, u`asan je visinom Svojom, ali je beskona~no milostiv, izjedna~io se sa nama iz qubavi, vodu u vino pretvara, da se ne prekida radost gostiju, nove goste o~ekuje, nove neprestano zove, i to tako u vekove vekova. Eno vino novo nose, vidi{ li, kr~age nose. . . Ne{to je gorelo u srcu Aqo{inom, ne{to ga najedared tako ispuni, da ga zabole, suze ushi}ewa otimahu mu se iz grudi. . . On pru`i ruke, viknu _ i probudi se. . . Beskrajna tajna `ivota izvija se u beskrajnu radost. Iz ponornih dubina i nedoglednih visina Bo`jih svetova izvire i navire bo`anska radost, plave}i srce qudsko. Hristo~e`wiva du{a zavr{ava svoj zemaqski put _ nebeskom gozbom, nebeskom rado{}u. A kroz wu i sva tvar. Gle, u svojoj ~udesnoj lepoti sva tvar pretstavqa neprekidno ~udo Bo`ije u Kani Galilejskoj. Dodirne li je Hristos svojom ~udotvornom rukom, kroz weno bi}e prostruji ve~na bo`anska radost: i od stare postaje nova, od smrtne _ besmrtna, od gorke _ slatka, od tu`ne _ radosna. Jer je On, samo On, gorki `ivot tvari zasladio ve~nom slado{}u bo`anskom: Sobom. Od Wega i Wime `ivot je uvek nov, uvek sladak, uvek logosan. U ove{talo bi}e tvari On neprestano doliva vino radosti nove, radosti bo`anske. Bqutavu vodu `ivota On stalno pretvara u vino ve~ne nove radosti, da napa}eni `iteqi na{e planete ne bi izgubili dragoceno ose}awe: da je ovaj svet uvek novo, slatko i radosno ~udo Bo`ije. U beskrajnom ~ovekoqubqu svom On neprestano zove sve qude da budu wegovi gosti, da piju wegovo vino novo, da se raduju wegovom

rado{}u, da ve~no `ive u svetlosti ~udesne i ~arobne Li~nosti wegove. O~aran divnim vi|ewem prvog Hristovog ~uda, Aqo{a brzo napusti }eliju i izi|e napoqe. Puna ushi}ewa du{a wegova `udila je za slobodom, prostorom, {irinom. Nad wim se daleko i nepregledno be{e ra{irio nebeski svod, pun tihih sjajnih zvezda. Od zenita do horizonta, izdvajao se jo{ nejasni Mle~ni Put. Sve`a i nepomi~no tiha no} be{e zagrlila zemqu. Bele kule i zlatna kubeta Saborne crkve blistahu na jahontovskom nebu. Jesewe rasko{no cve}e u lejama oko ku}e be{e zaspalo, do sutra. Ti{ina zemaqska kao da se sliva{e sa nebeskom, tajna zemaqska se dodiriva{e sa zvezdanom. . . Aqo{a staja{e, gleda{e, i najedared, kao ma~em pose~en, baci se na zemqu. On ne zna|a{e za{to je grli, on ne dava{e sebi ra~una: {ta ga je tako neodoqivo vuklo da qubi zemqu, da je qubi svu, ali je on qubqa{e pla~u}i, jecaju}i i gu{e}i se svojim suzama, i zaneseno se kunija{e da }e je voleti, voleti u vekove vekova. >>Zalij zemqu suzama radosti tvoje i voli te suze tvoje<<. . . zazvoni u du{i wegovoj. Zbog ~ega plaka{e on? O, on plaka{e u ushi}ewu, ba{ i zbog tih zvezda {to mu sijahu iz bezdana, i >>ne sti|a{e se zanosa toga<<. Ba{ kao da se niti od svih tih bezbrojnih svetova Bo`ijih najedared sastado{e i spleto{e u du{i wegovoj, te ona sva trepta{e >>dodiruju}i druge svetove<<. Htelo mu se da oprosti svima i za sve, a i da moli opro{taj, ali ne sebi, nego za sve qude, za sva zla {to su ikad u~iwena. . . A >>za mene se drugi mole<<, odjeknu opet u du{i wegovoj. Ali sa svakim trenutkom je ose}ao jasno i kao opipqivo: kako ne{to ~vrsto i nepokolebqivo, kao taj svod nebeski, sila`a{e u du{u wegovu. Nekakva ideja ovla|ava{e wegovim umom _ i to za sav `ivot, i na vekove vekova. Pao je na zemqu kao slab mladi}, a ustao kao borac, za ceo svoj vek odlu~an; i uvide i oseti to najedared, u trenutku svoga ushi}ewa. I nikad, nikada, za celoga svoga veka, ne mogade Aqo{a zaboraviti taj trenutak. >>Neko je posetio moju du{u u onom trenutku<<, govorio je on kasnije, sa tvrdom verom u svoje re~i. _ A taj Neko bio je Hristos, za kojim je `udela hristo~e`wiva du{a Aqo{ina. Bogo~ove~anskom qubavqu, koja obuhvata sva bi}a u svima Bo`jim svetovima, hristolika du{a posti`e najvi{u sintezu `ivota. Woj se sva tvar otkriva u svojoj rajskoj lepoti i harmoniji. Izme|u we i svega {to postoji, nalazi se Hristos. Ona prima svet ne neposredno, nego posredno, preko Hrista. Zato svet za wu jeste _ blagovest Bo`ija. U svetili{tu svog bi}a ona do`ivquje najvi{u radost i najve}e bla`enstvo: `ivot je raj. Iza hu~ne disharmonije koja lomi i razbija koru `ivota, taji se neiskazana harmonija `ivota. Do we se dolazi, kada du{a stalno `ivi hristolikom svequbavqu. Jer samo svequbav osposobquje ~ovekovu du{u da prona|e, oseti i pozna bo`ansku harmoniju `ivota. Savr{ena i apsolutna harmonija je mogu}na samo u savr{enoj i apsolutnoj qubavi: Bogu. Ose}awe i viziju te harmonije ima samo ~ovek, ~ije srce stalno kuca i `ivi beskrajnom qubavqu za sve i sva. Takav ~ovek bio je Dostojevski. On je imao tu viziju. I

opisao je potresno i divno u fantasti~noj pri~i koja se zove San sme{noga ~oveka. Sme{an ~ovek Dostojevski sawao je da se obreo na nekoj drugoj zemqi. I pri~a nam ovo: sve je na woj bilo isto kao i kod nas, ali kao da je sve blistalo u nekom prazniku od neke velike i svete sve~anosti. Umiqato smaragdno more tiho je udaralo u obale i qubilo ih sa otvorenom, skoro svesnom qubavqu. Visoka, divna drveta stojala su u svoj svojoj rasko{i svoga cveta, a wihovi bezbrojni listovi, uveren sam u to, pozdravqali su me tihim i umiqatim svojim {umorewem i kao da su izgovarali neke re~i qubavi. Dubrava je plamtela od svetlih mirisavih cvetova. Ptice su u jatima lepr{ale u vazduhu i ne pla{e}i se od mene spu{tale mi se na ramena, na ruke, i radosno me lupkale svojim milim treperavim krilcima. Naposletku sam video i upoznao qude te sre}ne zemqe. Oni sami su mi pri{li, opkolili me i qubili. Deca sunca, deca svoga sunca, _ o, kako su bili divni! Na na{oj zemqi nikad nisam video takvu lepotu kod qudi. . . O~i tih sre}nih qudi blistale su jasnim sjajem. Lica su im sijala razumom i nekim saznawem koje je bilo ispuweno mirom, ali ta su lica bila vesela; u re~ima i glasovima tih qudi zvu~ala je detiwska radost. O, ja sam odmah, pri prvom pogledu na wihova lica razumeo sve, potpuno sve! To je bila zemqa neoskvrwena grehom; na woj su `iveli qudi koji nisu zgre{ili, `iveli su u isto onakvom raju i kakvom su `iveli, po predawima celog ~ove~anstva, na{i zabludeli praroditeqi, samo sa tom razlikom {to je ovde zemqa svuda bila jedan isti raj. Ti su se qudi, radosno se sme{e}i, primicali meni i milovali me; poveli su me sa sobom, i svaki je `eleo da me umiri. O, nisu me ni o ~emu raspitivali, kao da su ve} sve znali i `eleli su da {to pre odagnaju patwu sa moga lika. Neka je to bio i samo san, nastavqa Dostojevski. Ali se}awe na qubav tih nevinih i divnih qudi ostalo je u meni zanavek, i ja ose}am da se wihova qubav i sad otuda izliva na mene. Sam sam ih video, upoznao i ubedio se, voleo sam ih, a docnije sam patio zbog wih. . . Oni su znali vrlo mnogo, iako nisu imali na{u nauku. Wihovo se znawe ispuwavalo i hranilo druga~ijim shvatawima nego kod nas na zemqi; wihova su stremqewa bila potpuno druga~ija. Oni nisu `eleli ni{ta i bili su mirni, nisu te`ili poznavawu `ivota kao mi, zato {to je wihov `ivot bio ispuwen. Ali wihovo je znawe bilo dubqe i uzvi{enije od na{e nauke; jer na{a nauka tra`i da objasni {ta je `ivot, sama `uri da ga upozna da bi nau~ila druge da `ive; me|utim oni i bez nauke znaju kako da `ive, to sam shvatio, samo nisam mogao da razumem wihova znawa. Pokazivali su mi svoje drve}e, a ja nisam mogao da pojmim onaj stupaw qubavi sa kojim su oni gledali na wih, kao da su govorili sa bi}ima sli~nim sebi. A znate, mo`da ne}u ni pogre{iti ako ka`em da su i razgovarali sa wima! Da, oni su prona{li wihov jezik i uveren sam da ih je i drve}e razumelo. Tako su gledali i na svu prirodu _ na `ivotiwe koje su `ivele sa wima mirno ne napadaju}i ih, koje su ih volele pobe|ene wihovom qubavqu. Pokazivali su mi zvezde i govorili o wima ne{to {to ja nisam mogao da razumem. . . Bili su `ivahni i veseli kao deca. Lutali

su po svojim divnim {umarcima i gajevima, pevali prekrasne pesme, hranili se mekom hranom, plodovima svojih drve}a, medom svojih {uma i mlekom odanih `ivotiwa. Za hranu i odelo trudili su se samo malo i olako. Imali su qubav i ra|ali su decu, ali nikad nisam opazio kod wih nastupe onog svirepog sladostra{}a koje zahvata skoro sve na na{oj zemqi, sve i svakoga, i slu`e bezmalo kao jedini izvor za sve grehove na{eg ~ove~anstva. Oni su se radovali novoro|enoj deci kao novim u~esnicima u wihovom bla`enstvu. Me|u wima nije bilo sva|e, nije bilo qubomore; nisu ni shvatali {ta to zna~i. Wihova deca su bila deca sviju, zato {to su svi sa~iwavali jednu porodicu. Kod wih skoro da nije bilo bolesti, premda je bilo smrti; ali wihovi su stari umirali tiho, kao da su zaspali, okru`eni qudima sa kojima su se opra{tali, blagosiqaju}i ih, sme{e}i im se, i ispra}ani wihovim svetlim osmesima. Tugu i suze nisam pri tome video, bila je to samo qubav poja~ana do ushi}ewa, ali do ushi}ewa mirnog, zasi}enog i posmatra~kog. Moglo se pomisliti da oni i posle smrti imaju dodir sa svojim mrtvima i da smrt ne prekida zemaqsko jedinstvo sa wima. Nisu me skoro ni razumeli kad sam ih pitao o ve~nom `ivotu, ali su izgleda bili toliko uvereni u taj `ivot, da to za wih nije bilo nikakvo pitawe. . . Oni su imali neko nasu{no, `ivo i neprekidno jedinstvo sa celinom vaseqene. . . Slavili su prirodu, zemqu, more i {ume. . . Izgleda da su ceo `ivot provodili tako {to su u`ivali jedan u drugome. To je bila neka uzajamna zaqubqenost, potpuna i sveop{ta. . . Ose}ao sam da moje srce postaje pored wih isto tako nevino i pravi~no kao i wihova srca. . . Od ose}awa obilnosti `ivota zastajao mi je dah, i ja sam se } utke molio wima. Kada se probudio, Dostojevski je osetio da je wegovo vascelo bi}e ispuweno beskrajnom svequbavqu i ve~nom istinom. Sve je u wemu ushi}eno klicalo: >>O, sad ho}u `ivot, `ivot! Podigao sam ruke i obratio se ve~noj Istini: nisam se samo obratio ve} sam zaplakao; ushi}ewe, neizmerno ushi}ewe potreslo je celo moje bi}e. Da, `ivot i _ propoved! Na propoved sam se re{io istog trenutka i naravno za ceo `ivot. Idem da propovedam, ali _ {ta? Istinu, jer sam je svojim o~ima video, video sam svu wenu slavu!. . . Ja ne mogu zalutati i izgubiti se, jer sam video Istinu, video je, i znam da qudi mogu biti divni i sre}ni a da ne izgube sposobnost da `ive na zemqi. Ja ne}u i ne mogu da verujem da je zlo normalno stawe qudi. A svi mi se smeju ba{ zbog te moje vere. Kako mogu da ne verujem kad sam video Istinu, nisam je prona{ao umom, ve} sam je video, video i wen `ivi lik ispunio je moju du{u zanavek. Video sam je u tako potpunoj celini da ne mogu verovati da ona ne postoji kod qudi. Dakle, kako se mogu onda izgubiti u lutawu?. . . @ivi lik onoga {to sam video bi}e uvek sa mnom i uvek }e me popraviti i uputiti. O, ja sam bodar i sve`, idem i i}i }u ma i hiqadu godina. Dostojevski, najogor~eniji buntovnik i najsvirepiji bogoborac, primio je svet, prona{ao mu besmrtni smisao i ve~nu vrednost, i na taj na~in postigao najvi{u sintezu `ivota. Sve divqe ateisti~ke sumwe, sva pusto{na anarhisti~ka stremqewa, sva o~ajna

samoubistvena raspolo`ewa prestala su i nestala. I on je svim bi}em svojim uplovio u neko uzvi{eno spokojstvo i tiho bla`enstvo, puno jasne misli, harmoni~ne radosti i besmrtne nade. Nekada{wi najbeznade`niji o~ajnik, sada je ispunio svoju burnu du{u _ bo`anstvenom harmonijom, nevi|enom lepotom, neprolaznom istinom, svepobednom qubavqu, i u hristo~e`wivom zanosu stopio se sa najvi{om sintezom `ivota, gde je sve _ >>lepota i molitva<<. Putem molitvenog stapawa sa najvi{om sintezom `ivota _ Hristom, >>prokleti problem<< stradawa, koji pred umom qudskim sa~iwava najja~i razlog za neprimawe sveta i Boga, dobija svoje zavr{no re{ewe. Jedino u Hristu i sa Hristom, stradawe gubi svoju otrovnu gor~inu, zasla|uje se, osve}uje, osmi{quje i postaje neophodno sredstvo qudskog savr{enstva i spasewa. Mimo Hrista, stradawe qudsko nema ni smisla ni opravdawa. Sa Wim, ono postaje ~istili{te u kome se du{a ~isti od svake prqav{tine, i najboqa {kola hri{}anstva. Pod tajanstvenim i ~udotvornim dodirom blage ruke Hristove gorka tajna qudskog stradawa postaje slatka, a stari bol i te{ka tuga postepeno prelaze u tihu radost i umilno bla`enstvo. Samo pogru`en u molitvenu qubav, ~ovek ose}a kako se wegov zemaqski `ivot dodiruje sa novim, beskona~nim, nepoznatim, ali bliskim `ivotom, od ~ijeg predose}awa du{a ushi}eno dr{}e, um sija i radosno pla~e srce. A nad svim tim nosi se pravda Bo`ja, koja ispuwuje miqem, miri i pra{ta sve. Gospod Hristos osposobquje ~oveka ne samo da podnosi svakovrsna stradawa, nego da u wima bla`en i sre}an bude. Hristoliki Zosima, {aqu}i Aqo{u u svet, govori mu: >>Blagosiqam te zbog tvog velikog zadatka u svetu. Mnogo ti jo{ ima{ da putuje{ po svetu. . . Sve }e{ morati podneti, dok se nanovo ne vrati{. A posla } e mnogo biti. Ali u tebe ne sumwam, zato te i {aqem. Hristos neka je s tobom. Sa~uvaj Ga i On }e sa~uvati tebe. Veliki }e{ jad i tugu videti, i u tom jadu }e{ sre}an biti. Evo ti zavet: u tuzi sre}u tra`i. Radi, neprestano radi. . . Mnogo }e{ imati protivnika, ali }e te i sami neprijateqi tvoji voleti. Mnogo }e ti bede i nesre}e doneti `ivot, ali } e{ usled tih beda i nevoqa i biti sre}an, i `ivot }e{ blagosloviti, i druge }e{ dovesti dotle da ga blagoslove _ {to je najva`nije od svega. Do najvi{e sinteze `ivota, Bogo~oveka Hrista, dolazi se praktikovawem evan|elskih vrlina. Dostojevski je to na nepodra`qiv na~in pokazao i dokazao. Kada hristo~e`wiva li~nost evan|elske vrline pretvori u sadr`inu svoje du{e, svoga bi}a, svoga `ivota, ona iscequje sebe od grehovne razbijenosti, legioniziranosti, atomiziranosti, i ulazi u carstvo najvi{e sinteze `ivota, gde Hristos svequbavqu i svemudro{}u caruje i vlada.

TAJNA EVROPE
Sve qudske misli, sva qudska ose}awa, sva qudska dela, ako se produ`e do kraja, imaju samo dva zavr{etka: jedan je _

~ovekobog, a drugi _ Bogo~ovek. Izme|u toga kre}e se celokupna stvarala~ka delatnost roda qudskog, i na duhovnom i na materijalnom planu. Hteo ili ne, svaki ~ovek slu`i ili ~ovekobogu ili Bogo~oveku, doprinosi napretku ili ~ovekobo{tva ili bogo~ove{tva. Ne samo glavne nego i jedine determinante svekolikog qudskog `ivota na zemqi jesu: ~ovekobo{tvo i bogo~ove{tvo. Sva bo`anstva svih religija na ovoj na{oj planeti ustvari su samo raznovrsna uobli~ewa i preobra`ewa dvaju bo`anstava: ~ovekoboga i Bogo~oveka. Ovo su uvek ose}ali sna`no i shvatali jasno samo ~elnici qudske misli. Me|u wima, na prvom mestu, Dostojevski. Svekolike probleme duha qudskog on je sveo na dva glavna problema: na problem Boga i problem ~oveka. Pa i ova dva problema pretstavqaju u stvari samo jedan problem: >>prokleti problem<< ~ove~ije li~nosti. Ko re{i ovaj problem, re{io je wime i sve ostale probleme, _ to je osnovno ube|ewe Dostojevskoga. ^ovek je hiqadama godina re{avao >>prokleti problem<< ~ove~ije li~nosti, i nije ga re{io. Zavr{no i potpuno re{io ga je samo Bogo~ovek. I to re{io svojim bogo~ove{tvom, a ne ~ovek svojim ~ovekobo{tvom. Vekovima se Evropa mu~i da re{i >>prokleti problem<< ~ove~ije li~nosti, i nikako ne uspeva. Jer ga uvek re{ava ~ovekom i ~ovekobogom, a ne Bogo~ovekom. Dostojevskog je stra{no mu~io idejni i moralni haos Evrope; dugo mu je tra`io uzrok, i najzad ga prona{ao u rimokatolicizmu. Za{to, za{to u rimokatolicizmu? Uznegodova}e mnogi. Zar rimokatolicizam ne propoveda Hrista? _ Da, propoveda, odgovara Dostojevski, ali unaka`enog Hrista, Hrista poevropqenog, Hrista presazdanog po slici i prilici evropskog ~oveka. U bezmernoj gordosti evropski ~ovek nije hteo da sebe prilagodi Bogo~oveku, ve} je Bogo~oveka prilagodio sebi. Na razne na~ine evropski ~ovek je dugo i sistematski precewivao ~oveka na ra~un Bogo~oveka, dok u svome samoqubqu nije do{ao do vrha bezumqa: do gordog dogmata o nepogre{ivosti ~oveka. A ovaj dogmat sintezira duh Evrope, sve wene vrednosti, sve wene ideale, sva wena stremqewa. ^ovek je najzad potisnuo i gotovo sasvim zamenio Bogo~oveka. Dugo i naporno evropski ~ovek je obogotvarivao sebe kroz filosofiju, i kroz nauku, i kroz religiju (papizam), i kroz kulturu, i kroz civilizaciju. Ali u svemu tome i kroza sve to dela jedan i isti duh _ duh rimokatolicizma. Po{to je dogmatom o nepogre{ivosti ~oveka _ obogotvorio ~oveka i proglasio ga za vrhovno merilo u svetu ~ove~anskih vrednosti, rimokatolicizam je posredno i neposredno, postao uzrok ateizma, socijalizma, anarhizma i svekolike evropske kulture, ~ovekobo{ke i ~ovekopokloni~ke. Evropski ~ovekobog potisnuo je Bogo~oveka. Dogmatom o nepogre{ivosti ~oveka rimokatolicizam je sankcionisao ~ovekobo{tvo u svima wegovim funkcijama i manifestacijama. Evropa se svim silama trudi da to ~ovekobo{tvo zacari u svima oblastima qudske delatnosti i stvarala{tva. Otuda sve wene muke, sve wene tragedije, sve wene smrti.

Problem Evrope je ustvari problem rimokatolicizma, _ to je zakqu~ak do koga je vidoviti Dostojevski do{ao izu~avaju}i Evropu. U mnogim svojim delima on se bavi tim problemom. Ali da bismo dobili {to potpuniju sliku wegovih shvatawa u ovom pogledu, mi } emo se dr`ati hronolo{kog reda. Dostojevski se prvi put op{irnije bavi ovim problemom u svome romanu Idiot (1868 god.). Za eksponenta svoje ideje on uzima svog omiqenog junaka kneza Mi{kina. >>Rimokatolicizam je isto {to i nehri{}anska vera, veli knez Mi{kin. Pre svega _ nehri{}anska! To prvo, a drugo, rimokatolicizam je gori od ateizma. . . Ateizam propoveda samo nulu, dok rimokatolicizam ide daqe: on unaka`enog Hrista propoveda, Hrista koga su oni sami oblagali i narugali su mu se, _ izopa~enog Hrista! Oni propovedaju antihrista, kunem vam se, uveravam vas! To je moje li~no i davna{we ube|ewe i ono me je mnogo naqutilo. . . Rimokatolicizam veruje da se bez svesvetske dr`avne vlasti Crkva ne mo`e odr`ati na zemqi, pa vi~e: Non possumus! Po mom mi{qewu, rimokatolicizam nije uop{te vera, nego neposredan, odlu~an nastavak Zapadne Rimske Imperije, i kod wega je sve pot~iweno toj misli, po~ev{i od vere. Papa je zauzeo zemqe, zemaqsko carstvo, i uzeo ma~. I od toga doba neprestano sve tako ide, samo su ma~u dodali jo{ la`, podmuklost, prevaru, fanatizam, praznovericu, zlo~in; titraju se, najsvetijim, pravednim, prostodu{nim, plamenim ose}awima narodnim! Sve, sve su za novac prodali, za nisko zemaqsko carstvo! Pa zar to nije antihristova nauka?! Zar je moglo da to ne odvede u ateizam? Ateizam je od wih ro|en, od tog samog rimokatolicizma! Ateizam se i za~eo prvi put kod wih: jer, zar su mogli oni verovati sami sebi? Neverovawe u Boga je uhvatilo korena usled op{teg gnu{awa prema rimokatolicizmu; ono je proizvod jezuitske la`i i slabosti duhovne! Ateizam! Kod nas, ne veruju samo izvesni, iskqu~ivi stale`i; oni {to su izgubili vezu sa na{im narodnim korenom. Ali tamo, u Evropi, tamo ve} stra{ne mase samog naroda po~iwu da ne veruju _ nekada zbog rimokatoli~kog mra~wa{tva i la`i, a sad ve} iz fanatizma, iz mr`we prema Crkvi i hri{}anstvu. - Vi mnogo preterujete, prime}uje knezu Mi{kinu Ivan Petrovi}; i wihova Crkva ima svojih pretstavnika, dostojnih svakog po{tovawa, i punih vrlina. - Ja nikada ni govorio nisam o pojedinim pretstavnicima Crkve. Govorio sam o rimokatolicizmu u wegovoj su{tini, govorio sam o Rimu. Zar mo`e Crkve sasvim nestati sa sveta? Ja to nikada nisam rekao! - Sla`em se, ali sve je to poznato, pa, pa i _ nepotrebno i . . . spada u bogoslovqe. . . - A, ne! A, ne! Ne samo u bogoslovqe, uveravam vas da je tako! To se sviju nas ti~e, mnogo vi{e nego {to vi mislite. U tome ba{ svi mi i gre{imo, {to jo{ nikako ne uvi|amo da to nije samo, i iskqu~ivo, bogoslovska stvar! Jer i socijalizam je porod rimokatolicizma i rimokatoli~kog porekla! I on je, kao i wegov brat ateizam, ponikao iz o~ajawa, kao moralni otpor rimokatolicizmu da

sobom zameni izgubqenu vlast religije, da utoli duhovnu `e| o`ednelog ~ove~anstva, i da ga spase ne pomo}u Hrista, nego nasiqem! I to je sloboda preko nasiqa, to je ujediwewe pomo}u ma~a i krvi. >>Ne sme{ verovati u Boga, ne sme{ imati svojine, ne sme{ imati li~nost, i, fraternite ou la mort, _ dva miliona glava!<< >>Po delima wihovim pozna}ete ih<< _ tako je re~eno u Evan| equ<<. Sa izvesnim dopunama Dostojevski ponavqa tu istu ideju u svom romanu BJASI (1871 god.). On pi{e: >>Rimokatolicizam vi{e nije hri{}anstvo; Rim je proglasio Hrista koji je podlegao tre}em | avolovom isku{ewu; i objaviv{i celome svetu da Hristos bez zemaqskog carstva ne mo`e opstati na zemqi, rimokatolicizam je tim samim proglasio Antihrista, i tako upropastio ceo zapadni svet<<. Nema u Evropi politi~kog i socijalnog pitawa, koje na posredan ili neposredan na~in ne bi bilo u vezi sa rimokatoli~kim pitawem. Po mi{qewu Dostojevskog, u Evropi je rimokatoli~ko pitawe _ najva`nije pitawe. Sve negativne, hristoborne sile evropskog duha sastale su se u dogmi o papskoj nepogre{ivosti kao u `i`i, i dobile svoju nezamenqivu religioznu sankciju. U svome Dnevniku Dostojevski pi{e 1873 godine: >>Rimska Crkva, u ovakvom vidu u kakvom je sada, postojati ne mo`e. Ona je to sama gromko objavila, kada je izjavila da je weno carstvo od ovoga sveta i da wen Hristos >>ne mo`e opstati u svetu bez zemaqskog carstva<<. Ideju rimske svetovne vladavine rimokatoli~ka Crkva je podigla iznad pravde i Boga. Sa tim ciqem je ona proglasila i nepogre{ivost svoga vo|a, i to proglasila onda kada je u Rim _ ve} kucala i ulazila svetovna vlast: podudarnost zna~ajna i svedo~i o >>kraju krajeva<<. Do samog pada Napoleona III rimska se Crkva jo{ mogla nadati na pokroviteqstvo careva, pomo}u kojih se dr`ala (naime: pomo}u Francuske) ve} toliko vekova. ^im ju je Francuska napustila _ pala je svetovna vlast Crkve. Me|utim, tu svoju vlast rimokatoli~ka Crkva ne}e nipo{to, nikada i nikome ustupiti, i pre }e pristati da hri{}anstvo propadne sasvim, nego da svetovno carstvo Crkve propadne. Mi znamo da }e mnogi mudraci ovoga sveta sresti na{u ideju s osmehom i mahawem glave. Ali mi ~vrsto stojimo za wu, i jo{ jedared izjavqujemo: da sada nema u Evropi pitawa koje je te`e re{iti nego rimokatoli~ko pitawe; i da nema, niti }e od sada u budu}nosti Evrope biti politi~kog i >>socijalnog<< zapleta, uz koji se ne bi prilepilo i sa kojim se ne bi vezalo rimokatoli~ko pitawe. Jednom re~ju, za Evropu, u budu}nosti, nema ni{ta te`e od re{ewa toga pitawa, iako 99% Evropqana u datom trenutku, mo`da, i ne misle o tome<<. Sve male i velike tajne evropskog duha sastale su se i slile u jednu ogromnu i nezamenqivu dogmu: dogmu o nepogre{ivosti ~oveka. Time su ostvarene glavne te`we svekolikog evropskog humanizma: i svetovnog i religioznog. ^ovek je progla{en za ~ovekoboga. U samoj stvari, dogma o nepogre{ivosti ~oveka otkrila je glavnu tajnu evropskog ~oveka. Kroz wu, evropski se ~ovek javno i iskreno ispovedio i zemaqskom i nebeskom svetu, i kazao {ta je,

{ta ho}e, ~emu stremi. Tom dogmom, on je odlu~io i potpuno proterao iz Evrope Bogo~oveka a zacario ~ovekoboga. Time je zauvek predodredio budu}nost Evrope: ona se neminovno mora kretati po na~elima i smernicama nepogre{ivog ~oveka _ evropskog ~ovekoboga. Dostojevski s bolom i u`asom ose}a sve to i pi{e 1876 godine: >>Rimokatolicizam davno sebe smatra nad svim ~ove~anstvom. On se dosada provodio samo sa mo}nima na zemqi, i nadao se u wih do posledweg ~asa. Taj ~as je, izgleda, sad kona~no do{ao, i rimokatolicizam }e sigurno napustiti vlastodr{ce ovoga sveta, koji su ga uostalom sami izdali, i davno ve} zapo~eli sveop{tu hajku u Evropi protiv rimokatolicizma, koji se sad, u na{e vreme, kona~no organizuje. Rimokatolicizam je i gore nastupao nekad, kad mu je trebalo; on je ne razmi{qaju}i mnogo, prodao Hrista za zemaqsku vlast. Proglasiv{i kao dogmu: >>da hri{}anstvo ne mo`e opstati na zemqi bez svetovne papske vlasti<<, samim tim je proglasio novog Hrista, nimalo sli~nog ranijem; koji se polakomio na tre}e |avolovo isku{ewe, na zemaqsko carstvo. >>Sve }u ti ovo dati, pokloni mi se!<< O, slu{ao sam mnoge `arke izjave povodom ove misli; govorili su mi da vera i lik Hristov i sad jo{ `ive u srcu mnogih rimokatolika sa svom pre|a{wom istinom i svom ~istotom. Nesumwivo je tako, ali se glavni izvor pomutio i zauvek zatrovao. Rim je, tu nedavno, dao svoj pristanak na tre}e |avolovo isku{ewe u obliku tvrde dogme; i otud prave posledice te ogromne odluke ne mo`emo ni da primetimo. Zanimqivo je da se proglas te dogme, otkri}e >>cele tajne<< desilo ba{ onog ~asa kada je ujediwena Italija ve} kucala na vrata Rima. Kod nas su se mnogi tada smejali papi: >>qut, ali nemo}an<<. . . Samo, da li nemo}an? Ne, takvi qudi, sposobni za sli~nu prevrtqivost, ne mogu umreti bez otpora. Vele da je oduvek tako bilo u rimokatolicizmu, bar se podrazumevalo, da dakle ustvari nema nikakve promene. Da, ali je uvek bilo tajne u tome: papa se mnogo vekova pretvarao da je zadovoqan sa svojim maju{nim imawem, sa papskom obla{}u, a sve to samo u alegoriji. Va`no je da se u toj alegoriji skrivalo zrno glavne misli, pune, neosporne, ve~ite nade papstva: da }e se u budu}nosti zrno razviti u granato drvo i prekriti celu zemqu. I gle, u zadwem ~asu, kad su mu otimali posledwu desetinu wegove zemaqske dr`ave, gospodar rimokatolicizma, vide}i svoju smrt, najednom ustaje i priznaje pravu istinu o sebi celom svetu. >>Zar ste zbiqa mislili da }u se zadovoqiti samo titulom gospodara papske oblasti? Znajte, dakle, uvek sam sebe smatrao vladarem celog sveta i svih zemaqskih careva, i ne samo da sam se smatrao duhovnim gospodarem, nego i zemaqskim! Ja sam _ car careva i gospodar gospodara, ja jedini na zemqi delim sudbine, vremena i sudwe dane, i zato to {irom celog sveta objavqujem u dogmi o svojoj nepogre{ivosti<<. _ Neka se ka`e {ta se ho}e _ ali ovo je mo}! Ovo je veli~anstveno, a ne sme{no! ovo je _ vaskrs stare rimske ideje o svesvetskoj vladavini i jedinstvu, koje nije nikad ni umiralo u rimokatolicizmu; to je Rim Julijana Otstupnika, ali ne koga je Hristos

pobedio, nego koji je pobedio Hrista u novoj, posledwoj bitci. Na taj na~in se zbila prodaja istinitog Hrista za carstvo zemaqsko<<. Dogmom o svojoj nepogre{ivosti, pi{e Dostojevski, papa je ujedno s tim proglasio i tezu: da bez svetovne vlasti hri{}anstvo ne mo`e opstati na zemqi _ to jest, u stvari, proglasio se vladarem sveta, a rimokatolicizam nametnuo, sasvim dogmatski, kao pravi ciq: svesvetsku monarhiju, kojoj je preporu~io da te`i slavi Bo`joj i Hristovoj na zemqi. Ta ideja o svesvetskoj monarhiji, jedna je od najve}ih ideja sveta, ideja koja je ponikla od |avola za vreme Hristovog ku{awa u pustiwi, ta ideja ne mo`e i ne}e lako umreti. Kada se ~ovek, ma koji ~ovek, proglasi za nepogre{ivog, onda on daje sebi prava da mo`e ~initi sve {to mu je po voqi. To je sasvim prirodno i logi~no. Jer, kad sam nepogre{iv, onda sve {to uradim _ najboqe je. Nepogre{ivom ~oveku sve je dopu{teno, zato {to je nepogre{iv. Ako mu je potrebno da za ostvarewe izvesnih ciqeva sankcioni{e greh, on }e to i u~initi. Na wegovim putevima nema moralnih prepona i prepreka. Wegova >>nepogre{iva<< savest dela samostalno, autarki~no i nezavisno od sviju, svakoga i sva~ega. Ako je >>nepogre{ivom<< ~oveku potrebno da, ma iz kojih razloga, ukloni ili proda i najve}u vrednost na{e planete _ Bogo~oveka Hrista, on }e to i u~initi, no{en oholim ~ovekobo{kim zanosom. U carstvu nepogre{ivog ~oveka, u Evropi, dovr{i}e se prodaja Hrista, koja je po~eta, radi zemaqske vlasti. Dostojevski to silno predose}a. Ostvarioci zamaqskog carstva nepogre{ivog ~oveka po}i }e na sve ustupke i kompromise, jer im je, sa blagoslovom >>nepogre{ivog<<, sve dopu{teno. Stra{na crna armija >>nepogre{ivog<< zna kada se na koga ima osloniti. Dostojevski pi{e: >>Prodaja istinitog Hrista za carstvo zemaqsko u stvari }e se zbiti i dovr{iti u rimokatolicizmu. Stra{na vojska ima odve} pronicqive o~i, da ne bi videla ko sad ima onu pravu mo} na koju se mo`e osloniti. Izgubiv{i saveznike careve, rimokatolicizam }e se sigurno okrenuti narodu. On ima desetinu hiqada sablazniteqa, premudrih, ve{tih zavodnika srdaca i psihologa, dijalekti~ara i ispovednika _ a narod je uvek i svuda bio prostodu{an i dobar. . . Svi ti srcezavodnici i psiholozi nagrnu}e u narod i done}e mu novog Hrista, Hrista koji na sve pristaje, Hrista progla{enog na posledwem rimskom ne~astivom saboru. >>Da, drugovi i bra}o na{a _ re}i }e oni _ sve o ~emu vi sad brinete, sve mi to imamo u ovoj kwizi za vas, ve} odavno, i va{i su vo|i sve to od nas ukrali. Ako smo vam dosada govorili pomalo druk~ije, to je samo zato {to ste dosad bili jo{ kao mala deca, i bilo je rano da saznate istinu, ali je sad stiglo vreme i va{e istine. Znajte dakle, papa ima kqu~eve svetog Petra, a vera u Boga nije ni{ta drugo do vera u papu, koga je sami Bog postavio da na zemqi bude umesto Boga. Nepogre{iv je, i dana mu je bo`anska vlast, i on je vladar vremena i sudwih dana; i sad je odlu~io da je kucnuo ~as. Ranije se glavna mo} vere sastojala u smernosti, ali je sad do{ao kraj smernosti, i papa ima pravo da je ukine, jer on ima sva prava. Da, svi ste vi bra}a, i Hristos vam je

svima zapovedio da to budete. Ako va{a starija bra}a ne}e da vas prime sebi kao bra}u, uzmite motke i u|ite sami u wihovu ku}u, pa ih silom naterajte da vam budu bra}a. Hristos je dugo ~ekao da se va{a pokvarena starija bra}a pokaju, a sad vam on sam dopu{ta da objavite: >>Fraternite ou la mort!<< (Bratstvo ili smrt). Ako tvoj brat ne}e da podeli svoju imovinu na pola, uzmi od wega sve, jer je Hristos dugo ~ekao wegovo pokajawe, a sad je kucnuo ~as gneva i odmazde. Znajte i to, da niste krivi ni za svoje pre|a{we ni budu}e grehe, jer svi va{i gresi proizilaze iz va{eg siroma{tva. A ako su vam govorili o tome i ranije va{i biv{i vo|i i u~iteqi, znajte, ba{ da su vam i istinu govorili, nisu imali vlasti da vam o tome govore pre vremena, jer tu je vlast dobio jedini papa od samoga Boga; a dokaz je taj, {to vas ti va{i u~iteqi nisu doveli ni do ~ega dobrog, sem kazni i jo{ te`eg siroma{tva; svaki wihov pokret propadao je sam od sebe; pri tom su vas svi oni i varali: da bi oslawaju}i se na vas, postali mo}ni, i potom se prodali skupqe va{im neprijateqima. A papa vas ne}e prodati, jer od wega nema niko mo}niji; on je prvi me|u prvima. Samo verujte, dakle, pa ma i ne u Boga ve} samo u papu, i u to, da je jedini on zemaqski car, i da drugi treba da nestanu, jer im je ~as kucnuo. Radujte se sad i veselite se, jer je nastao raj zemaqski, svi }ete postati bogati, a pomo}u bogatstva i pravedni, jer }e vam sve `eqe biti ispuwene i od vas }e se oduzeti i svaki uzrok za zlo. Ove re~i su licemerne, nastavqa Dostojevski, ali }e narod nesumwivo primiti predlog: on }e na}i u svom neo~ekivanom savezniku mo} koja ujediwuje, koja na sve pristaje i ni~emu ne smeta, silu stvarnu i istorijsku, u mesto vo|a sawalica i spekulanata, u ~ije prakti~ne sposobnosti, a katkad i u ~asnost, ni sada, dakako, ne veruje. Sad vam se pru`a i mo}, i daje vam se oru|e u ruke; samo treba nagrnuti svom masom i uspeti. A zar narod ne}e uspeti, zar on nije masa? I povrh svega daju mu i veru, i time umiruju i srca mnogih i mnogih, jer su se mnogi me|u wima ve} ose}ali tu`ni bez Boga. . . Neka mi se oprosti moja samouverenost, ali ja verujem da }e se sve ovo ostvariti u Zapadnoj Evropi, u kom bilo obliku, to jest rimokatolicizam }e pri}i demokratiji, narodu, i napustiti zemaqske careve, zato {to su i oni wega napustili<<. Glavne ideje i pokreti u Zapadnoj Evropi, posredno ili neposredno, u bitnoj su zavisnosti od rimokatoli~ke ideje. Ona je u wima nevidqivo prisutna, kao du{a u telu, ali je i silna kao du{a. Ma kojim putevima i{la misao evropskog ~oveka, ona svesno i nesvesno izgra|uje sve na ~oveku kao temequ, a izbegava Bogo~oveka i wegovo Evan|eqe. Iz svega proviruje ili ~e`wa za nepogre{ivo{}u i autarki~no{}u ~oveka, ili samozvana nepogre{ivost i ohola samodovoqnost. Na srcu svega je pe~at rimokatolicizma. Govore}i o rimokatolicizmu, Dostojevski ne govori samo o rimokatoli~koj religiji, ve} o celoj rimokatoli~koj ideji, o sudbi nacija, koje su se slo`ile pod tom idejom u toku hiqadugodi{wice, koje su wome pro`ete skroz. >>U tome smislu, veli Dostojevski, Francuska je, na primer, najpotpunije ovaplo}ewe rimokatoli~ke ideje u toku vekova; ona je

glava te ideje, nasle|ene, naravno, jo{ od Rimqana, i u wihovom duhu. Ta Francuska, koja je sada bezmalo izgubila skoro svaku religiju, (jezuiti i ateisti su tamo jedno isto), koja je zatvorila ne jedanput svoje crkve, i koja je, jednom ~ak i samoga Boga podvrgla glasawu zbora, ta Francuska, koja je iz ideja 1789 godine razvila svoj naro~iti francuski socijalizam, to jest umirewe i ure|ewe qudskog dru{tva bez Hrista i mimo Hrista, kao {to je hteo, pa nije umeo da izvede to ure|ewe u Hristu, rimokatolicizam _ ta ista Francuska, i u revolucionarima konventa, i u svojim ateistima, i u svojim socijalistima, i u sada{wim komunarima svojim _ jo{ jednako, i u najvi{em stepenu, i jeste, i nastavqa biti nacija rimokatoli~ka potpuno i sasvim, sva zara`ena rimokatoli~kim duhom i slovom wegovim. Na usta svojih najneospornijih ateista ona progla{uje: Liberte, Egalite, Fraternite _ ou la mort, ba{ tako kako bi progla{avao to sam papa ako bi bio prinu|en da proglasi i da formuli{e: liberte, egalite, fraternite rimokatoli~ko _ sasvim wegovim stilom, wegovim duhom, pravim stilom i duhom papa sredwega veka. ^ak i sada{wi socijalizam francuski _ verovatno vatreni i kobni protest ideje rimokatoli~ke od strane sviju qudi i nacija koje je rimokatoli~ka ideja gu{ila, i koji bi `eleli po{to-poto da `ive i produ`e `iveti bez rimokatolicizma i bez wegovih bogova _ i taj protest, koji je fakti~ki po~eo krajem pro{log stole}a, (ali u stvari mnogo ranije), nije ni{ta drugo do verno i nedostupno produ`ewe rimokatoli~ke ideje, najpotpuniji i kona~an wen zavr{etak, wena kobna posledica koja se stvarala vekovima! Jer socijalizam francuski nije ni{ta drugo do nasilno sjediwavawe qudi _ ideja koja poti~e jo{ od starog Rima, i koja se potom u rimokatolicizmu potpuno sa~uvala. Na taj na~in, ideja oslobo|ewa qudskog duha od rimokatolicizma, u{la je tu ba{ u najtesnije forme rimokatoli~ke, uzete iz same sr`i rimokatoli~kog duha, od slova wegovog, iz materijalizma wegovog, iz despotizma wegovog, od morala wegovog<<. ^ovek je najmawe mehani~ko bi}e me|u zemaqskim bi}ima. Glavne osobine i osnovne funkcije wegovog bi}a nemaju u sebi ni~eg mehani~kog. Samo nepoznavawe psihofizi~kog ustrojstva ~ove~ijeg bi}a ili svesno poricawe slobode ~ovekova duha, svrstava ~oveka u mehanizme i ho}e da ga podvrgne mehani~kim zakonima razvi}a i delatnosti. A kada je re~ o ujediwewu qudi, ono se ni na koji na~in ne mo`e izvesti mehani~ki. Qudi su, pre svega, mnogo vi{e duhovna nego fizi~ka bi}a, zato je problem ujediwewa qudi _ duhovni problem. Dok se ne prona|u, i ne usvoje, i ne sprovedu na~ela i sile koje }e duhovno ujediniti qude, svaki poku{aj da se qudi ujedine na neki drugi na~in, obi~no se ostvaruje ma~em i ogwem. Ideja o ujediwewu qudi u svesvetsku imperiju ma kojim putem _ ideja je starog, paganskog Rima. Nasuprot woj stoji hri{}anska ideja o duhovnom ujediwewu qudi kao dece jednog nebeskog Oca i bra}e me|u sobom, i to ujediwewe putem evan| elskih sredstava. Ideju staroga Rima usvojio je rimokatolicizam sa izvesnim, ne bitnim, izmenama.

To je za Dostojevskog jasno i nesumwivo, jer kao retko ko on ume da ~ita najzagonetnije jeroglife qudske istorije. On pi{e: >>Stari Rim je prvi dao ideju sveop{teg ujediwewa qudi, i prvi je mislio (~vrsto verovao) da }e je prakti~no ostvariti u obliku svetske monarhije. Ali je ta formula pred hri{}anstvom pala _ samo formula, a ne i ideja. Jer ta ideja je ideja evropskog ~ove~anstva, od we se stvorila evropska civilizacija, zbog we Evropa samo i `ivi. Sru{ila se jedino ideja svetske rimske monarhije, a mesto we do{ao novi ideal svetskog ujediwewa u Hristu. Taj se novi ideal razdelio na isto~ni, to jest ideal potpunog duhovnog ujediwewa qudi; i na zapadno-evropski rimokatoli~ki, papski, potpuno suprotan isto~nome. To zapadno rimokatoli~ko ovaplo}ewe ideje ispunilo se na svoj na~in, ali je izgubilo hri{}anstvo, duhovno na~elo, jer se vezalo sa starorimskim nasledstvom. Rimsko papstvo je objavilo da se hri{}anstvo i wegova ideja bez vladawa nad svima zemqama i narodima, ne mo`e ostvariti; ali ne u duhovnom smislu, nego dr`avnom _ drugim re~ima bez ostvarewa na zemqi nove svetske rimske monarhije, na ~elu koje ne bi bio rimski imperator, ve} papa. I zato je opet po~eo poku{aj sa svetskom monarhijom, potpuno u duhu starorimskog sveta, samo u drugom obliku. Dok u isto~nom idealu imamo _ prvo, duhovno ujediwewe ~ove~anstva u Hristu, a tek posle, zbog tog duhovnog ujediwewa svih u Hristu, nesumwivo ima da proistekne i pravilno dr`avno i socijalno jedinstvo _ dotle po rimskom tuma~ewu imamo: prvo spajawe dr`ave ~vrstim jedinstvom u obliku svetske monarhije, pa tek posle duhovno jedinstvo pod vo}stvom pape, kao vladara ovog sveta. >>Otada, nastavqa Dostojevski, taj poku{aj rimskog sveta napredovao je i stalno se mewao. Razvijawem tog poku{aja, jezgro hri{}anskog na~ela se skoro sasvim izgubilo. Odbaciv{i najzad hri{}ansko duhovno, naslednici staro-rimskog sveta su odbacili i papstvo. Plamen stra{ne francuske revolucije u su{tini nije ni{ta drugo do posledwi oblik, promena i novo ovaplo}ewe iste starorimske formule svetskog ujediwewa. Ali se nova formula pokazala nedovoqna; nova ideja se nije zavr{ila. Bio je trenutak kada je me|u svima nacijama koje su nasledile staro-rimski poziv, nastupilo skoro o~ajawe. O, razume se, taj deo dru{tva koji je izvojevao za sebe politi~ko vo}stvo 1789 godine, to jest bur`oazija _ likovao je i objavio: da daqe ne treba i}i. Ali su zato svi oni umovi, koji su po ve~nim zakonima prirode osu|eni na ve~ito nespokojstvo, tra`ewe novih formula za ideale, i novih re~i, {to je neophodno za razvitak organizma ~ove~anstva _ svi su se oni okrenuli poni`enima i uvre| enima, svima koji nisu dobili ni{ta po novoj formuli sve~ove~anskog ujediwewa, koji je proglasila francuska revolucija 1789 godine. Ovi sada objavi{e svoju novu re~, a ta je: neophodnost sveop{teg ujediwewa qudi, ne u smislu razdeobe ravnopravnosti i prava na `ivot me|u otprilike ~etvrtinom ~ove~anstva, ostavqaju}i pak ostale da budu samo sirov materijal i sredstvo za eksploatisawe radi sre}e te ~etvrtine ~ove~anstva _ ve} neophodnost ujediwewa qudi na osnovu op{te ravnopravnosti, da bi svi i svako u~estvovao u

iskori{}avawu blagodati ovoga sveta, pa ma ko oni bili. I pregnuli su svima sredstvima da ostvare to re{ewe; to jest, ne samo sredstvima hri{}anske civilizacije _ nego ne zaustavqaju}i se ni pred ~im<<. Kada je u zapadnoj Evropi nepogre{ivost ~oveka u principu dogmatski sankcionisana, za{to da se wome ne koristi svaki evropqanin? Glavno je da je ~ovek u na~elu nepogre{ivo bi}e, i ima prava da sve probleme i sve muke svoga duha re{ava po svome naho|ewu. To u toliko pre, {to je lik Bogo~oveka Hrista, to jedino istinski nepogre{ivo rukovodstvo za qudsko bi}e kroz ~udesne tajne svetova, unaka`en rimokatolicizmom. U tome je ba{ izvor svih neda}a i zabluda evropskog ~ove~anstva. U zamenu za Hrista, evropski ~ovek je ponaizmi{qao sebi bezbroj teorija, ideja, hipoteza, iluzija, uteha. Me|u wima: materijalizam, ateizam i socijalizam. U pravu je Dostojevski kada ka`e: >>Rimokatolicizam, koji je ve} odavno prodao Hrista za zemaqsko gospodstvo, koji je time prinudio qude da se odreknu wega, i, na taj na~in bio glavni uzrok materijalizma i ateizma u Evropi _ taj rimokatolicizam, prirodno, za~eo je u Evropi socijalizam. Jer socijalizmu je zadatak da re{i sudbinu ~ove~anstva ne sa Hristom, nego mimo Boga i mimo Hrista; on se dakle prirodno za~eo u Evropi kao zamena za hri{}ansko na~elo koje je u woj palo; i napredovao uporedo sa izopa~avawem i nestankom hri{}anstva u rimokatoli~koj crkvi<<. Kada qudi zamene Bogo~oveka >>nepogre{ivim<< ~ovekom, onda oni, prirodno, zamene i wegovo Evan|eqe raznim drugim u~ewima. >>Nepogre{ivi<< ima pravo na sve. On je postavio ciq: osnovati svesvetsku monarhiju, na ~elu sa wim _ >>nepogre{ivim<<. Za ostvarewe toga ciqa >>nepogre{ivi<< dopu{ta sva sredstva, daju}i im svoju >>nepogre{ivu<< sankciju. Sve je dopu{teno, dopu{teni su svi kompromisi, samo ako vode ostvarewu postavqenog ciqa. Saveznik i dr`ilac careva i vladara, >>nepogre{ivi<< }e, kad mu ustreba, pri}i socijalistima. Proro~ka istina bruji iz Dostojevskovih re~i: >>Ako sve svetske vlade ostave i odbace jednom papstvo, onda }e se vi{e nego verovatno dogoditi da }e se papstvo baciti u zagrqaj socijalistima i sjediniti sa wim. Papa } e iza}i pe{ke, i bos, pred sve uboge, i re}i }e im: sve {to oni u~e, i {to tra`e, davno ve} postoji u Evan|equ, da dosada samo jo{ nije bilo nastupilo vreme da oni to saznadu, a sad je nastupilo, i da stoga, on, papa, `rtvuje Hrista, i veruje, kao i oni, u mraviwak qudski! Rimokatolicizmu (to je odve} jasno) nije potreban Hristos nego svetska vlast: >>Vama treba da se ujedinite protiv neprijateqa _ ujedinite se pod mojom vla{}u, jer sam samo ja me|u svima vladarima i vlastima univerzalan _ i po|imo zajedno<<. Kada izgubi podr{ku vladara, papizam }e se obratiti demosu, narodu. Dostojevski pi{e: >>Rimokatolicizam }e se obratiti narodu, koji je toliko vekova prezirao udvaraju}i se ranije zemaqskim kraqevima i carevima. Ali tada }e se on obratiti narodu zato {to ne}e imati kuda; i obrati}e se ba{ vo|ama najvi{e pokretqivog i nemirnog elementa u narodu _ socijalistima. Narodu }e rimokatolicizam re}i: sve {to propovedaju socijalisti, propovedao je i

Hristos. On }e dakle izopa~iti, i prodati im Hrista jo{ jedanput, kao {to ga je prodavao ranije toliko puta, za zemaqsko gospodstvo, brane}i prava inkvizicije, koja je mu~ila qude za slobodu savesti u ime onog Hrista koji je voleo i cenio samo onog u~enika koji Mu je prilazio slobodno, ne u~enika kupqenog ili zapla{enog. Rimokatolicizam je prodavao Hrista blagosiqaju}i jezuite i odobravaju}i opravdanost devize: >>svako sredstvo, radi Hristovog dela<<. Celo Hristovo u~ewe je odiskoni preobra}ao jedino u brigu o zemaqskom gospodstvu i o budu}em dr`avnom posedovawu celoga sveta. >>Kada se rimokatoli~ko ~ove~anstvo okrenulo pd tog ~udovi{nog obraza u kojem su mu pretstavili Hrista, onda, posle ~itavog niza vekova punih protesta, reformacija, itd. _ pojavili se, po~etkom ovog stole}a, poku{aji da se svet uredi i mimo Boga i mimo Hrista. Nemaju}i instinkt p~ele ili mrava, koji bez pogre{ke i pravilno grade ko{nicu i mraviwak, qudi su za`eleli da stvore ne{to sli~no qudskom pravilnom mraviwaku. Odbacili su jedino formulu ~ove~ijeg spasewa, koja je proiza{la od Boga, i objavqena ~oveku Otkrivewem: >>Qubi bli`weg kao sebe samog<<, i zamenili su je prakti~nim postavkama, kao: Chacun pour soi et Dieu pour tous<< (Svako za sebe, a Bog }e za sve), ili nau~nim aksiomama, kao: >>Borba za opstanak<<. Nemaju}i instinkt `ivotiwa, po kojem one `ive i ure|uju svoj `ivot bez pogre{ke, qudi su se gordo uzdali u nauku, zaboraviv{i da je za posao kakav je: stvoriti na osnovu jednakosti dru{tvo _ nauka jo{ u pelenama. Pojavila se dakle ma{tawa. Budu}a Vavilonska kula postala je, s jedne strane, ideal, a s druge strane, strah celoga ~ove~anstva. Ali se za zanesewacima, pojavili uskoro drugi u~iteqi i u~ewa, prosta i razumqiva svima, kao: >>Opqa~kati bogate, zapaliti svet krvqu, a onda }e se sve nekako samo po sebi urediti<<. Oti{li su jo{ daqe; pojavilo se u~ewe o anarhiji. Ako bi se ona mogla ostvariti, za wom bi sigurno otpo~eo ponovo period qudo`derstva, i qudi bi bili prinu|eni opet sve ispo~etka da po~iwu, kao pre jedno deset hiqada godina. Rimokatolicizam razume sve to odli~no, i ume}e da sablazni vo|e podzemnog rata. On }e im re}i: >>Vi nemate centra, ni reda u vo|ewu posla, vi ste sila koja je raskomadana po celome svetu, a sada, s padom Francuske, i sila prigwe~ena. Ja }u biti va{e jediwewe, i privu}i }u me|u vama sve one koji u mene jo{ veruju<<. Ovako ili onako, ujediwewe }e se dogoditi. Rimokatolicizam umreti ne}e; socijalna revolucija pak, i nov socijalni period u Evropi, tako|e je nesumwiv: te dve sile se nesumwivo moraju saglasiti, ta dva toka spojiti se. Razume se, rimokatolicizmu bi dobro do{ao pokoq, krv, grabe`, ~ak i qudo`derstvo. Jer se tako najpre mo`e nadati da }e mo}i jo{ jednom, u mutnoj vodi da lovi ribu, da }e to biti momenat kada }e se ~ove~anstvo, izmu~eno haosom i nepravi~no{}u, baciti opet wemu u zagrqaj, i on }e postati, ponovo, u celini i na javi, samovlasno i ni s kim ne dele}i silu, >>zemaqski gospodar i autoritet ovoga sveta<<, i time }e kona~no posti}i svoj ciq<<.

Posledwu tajnu u odnosima >>nepogre{ivog<< evropskog ~oveka prema Bogo~oveku Dostojevski je proro~kom vidovito{}u otkrio i nepodra`qivo proanalizirao u Velikom inkvizitoru. Genijalni ideolog i pragmati~ar rimokatolicizma, Veliki inkvizitor govori Hristu: >>Mi smo ispravili podvig Tvoj i zasnovali ga na ~udu, na tajni i na autoritetu. Razquti se! ja ne}u tvoje qubavi, stoga {to i ja tebe ne volim! I {ta imam da krijem od Tebe? Zar ne znam s kim govorim? Ono {to imam da Ti ka`em, sve Ti je ve} poznato, ja to ~itam u o~ima tvojim. I zar }u ja sakriti od Tebe tajnu na{u? Mo`da Ti ba{ ho}e{ da je ~uje{ iz mojih usta? E pa evo Ti, ~uj je: mi nismo s Tobom, nego s wim, _ eto ti na{e tajne! Mi ve} odavno nismo s Tobom, nego s wim; ve} osam vekova. Ravno pre osam vekova uzeli smo mi od wega ono {to si Ti s negodovawem odbacio, onaj posledwi dar koji ti je on nudio kad Ti je ono pokazao sva carstva zemaqska: mi smo uzeli od wega Rim i ma~ }esarov, i objavili smo sebe za careve zemaqske, za careve jedine, premda nam sve dosad nije po{lo za rukom da dovedemo na{e delo do potpunog zavr{etka. . . Dugo }e se jo{ ~ekati na dovr{etak tog dela, i mnogo }e zemqa za to vreme prepatiti, ali mi }emo svoj ciq posti}i i bi}emo }esari, i onda }emo misliti o sveop{toj sre}i qudskoj. . . Mi smo uzeli ma~ } esarov! A uzev{i ga, naravno, mi smo odbacili Tebe, i po{li za wim<<. Po Velikom inkvizitoru, tajna socijalizma sa~iwava deo tajne rimokatolicizma. Inkvizitor govori Hristu: >>O, pro}i }e jo{ ~itavi vekovi lutawa i ludovawa slobodnog uma, qudske nauke i qudo`derstva; _ jer zato {to su po~eli dizati svoju Vavilonsku kulu bez nas, oni }e svr{iti qudo`derstvom. . . Zna{ li Ti, pro}i }e vekovi, i ~ove~anstvo }e proglasiti ustima svoje premudrosti i nauke: da zlo~ina nema, pa dakle nema ni greha, nego ima samo _ gladnih. >>Nahrani, pa tada mo`e{ zahtevati od wih vrlinu i ~estitost!<< _ eto {ta }e biti napisano na zastavi koja }e se podi}i protiv Tebe, i kojom }e se razru{iti hram tvoj. Na mestu hrama tvoga podi}i }e se nova zgrada, podi}i }e se nanovo stra{na Vavilonska kula; i premda se ni ona ne}e dovr{iti, kao ni nekada{wa, ali Ti bi ipak mogao izbe}i tu novu kulu, i za hiqadu godina smawiti patwe qudske; _ jer oni }e i tako do}i k nama, po{to se najpre hiqadu godina napate i namu~e sa svojom kulom! Oni }e nas tada opet prona}i pod zemqom, u katakombama, gde se skrivamo, (jer }emo nanovo biti goweni i mu~eni), na}i }e nas i zavapi}e: >>Nahranite nas, jer oni {to nam obe}a{e ogaw s neba, ne dado{e nam ga<<. I tada }emo mi dozidati wihovu kulu, jer }e je dozidati onaj, ko wih nahrani, a nahrani}emo ih mi u tvoje ime, a slaga}emo im da je u tvoje ime<<. Ali, da bi ih zauvek pridobili, >>mi }emo im dati tihu smirenu sre}u, sre}u slaba~kih stvorova _ onakvih kako ih je Bog stvorio. . . O, mi } emo im dopustiti i da gre{e. Oni su slabi i nemo}ni, i oni }e nas voleti kao deca zato {to }emo im dozvoliti da gre{e. A mi }emo im kazati da }e svaki greh biti iskupqen i opro{ten, ako bude u~iwen sa na{om dozvolom; a dozvoqavamo im da gre{e stoga, {to ih volimo. .

. Najmu~nije tajne wihove savesti, sve, sve }e to pred nas donositi, a mi }emo im sve odobriti<<. . . Jedna ista tajanstvena mra~na sila dela i u tvorcima ~ovekoboga i u ideolozima evropskog >>nepogre{ivog<< ~oveka. Na posledwem wihovom dnu taji se mra~ni duh zla i uni{tewa, ~iji je krajwi ciq: ukloniti Bogo~oveka i zameniti ga >>nepogre{ivim<< ~ovekom, ~ovekobogom. To je za Dostojevskog o~igledna i nepobitna aksioma. On se dr`i toga i pred kraj svoga `ivota kada u svome >>ispovedawu vere<< (profession de foi) izri~e svoj zavr{ni sud o rimokatolicizmu. On veli: >>Na Zapadu se Hristos pomra~io, kad je zapadna crkva unakazila Hristov lik pretvoriv{i se u Rimsko carstvo, i ovaplotiv{i ga ponovo u obliku papstva. Doista, na Zapadu ne postoji vi{e ni hri{}anstvo ni Crkva, ma da ima jo{ mnogo hri{}ana, koji nikad ne}e nestati. Rimokatolicizam ve} nije vi{e hri{}anstvo, nego prelazi u idolopoklonstvo; a protestantizam se gigantskim koracima pribli`uje ateizmu i kolebqivoj, nestalnoj (ne ve~itoj) nauci o moralu<<. U ~ove~anskom svetu ni izdaleka ne postoji vrednost koja bi bar donekle mogla zameniti Bogo~oveka Hrista. U svima oblastima qudskog `ivota On je apsolutno nezamenqiv. Sve prave vrednosti od Wega dolaze i na Wega se svode. Kada qudska misao ho}e da bez Wega i mimo Wega re{i ma koje pitawe, ona se strmoglavi u ponor nihilizma ili u haos anarhije. Po{to je u zapadnoj Evropi Bogo~ovek zamewen ~ovekom, to je evropsko ~ove~anstvo u{lo u haos, iz koga su prirodni izlazi: revolucije, anarhije, tiranije, pokoqi, qudo`derstva, umorstva. [to je zidano ne na Bogo~oveku, mora se sru{iti samo od sebe. Ispuweno gordim duhom ~ovekobo{ke grandomanije, minirano razornim elementima samozvane >>nepogre{ivosti<<, telo Evrope mora eksplodirati i rasuti se u prah i pepeo. To je Dostojevski svojom proro~kom du{om sna`no predose}ao, i 1880 godine pisao: >>Evropa se nalazi uo~i pada, uo~i pada sveop{teg i u`asnog! Mraviwak koji se u woj sazdao bez Crkve i Hrista, (jer se crkva tamo, pomutiv{i svoj ideal, svuda pretvorila u dr`avu) sa iz osnove poquqanim moralnim na~elima, na~elima koja su pogubila sve op{te i sve apsolutno _ taj je mraviwak, velim, sav potkopan. Nailazi ~etvrti stale`, lupa, navaquje na vrata, i ako mu se ne otvori, razbi}e vrata. On ne}e stare ideale, i odbacuje svaki dotad postoje}i zakon. Na kompromise, na ustupke, ne}e pristati; podupira~ima zgradu ne}ete spasti. Ustupci samo raspaquju, a on `eli sve. Nasta}e ne{to {to se ne da ni zamisliti. Svi ti parlamentarizmi, sve gra|anske teorije koje se sad ispovedaju, sva sakupqena bogatstva, banke, nauke, Jevreji, sve }e se to sru{iti za jedan trenutak, i oti}i bestraga. . . Sve je to >>blizu, pred vratima<<. Vi se smejete? Bla`eni oni koji se smeju. Daj, Bo`e, zdravqa, vide}ete sami. Tada }ete se samo ~uditi. . . Odgovori}ete mi, smeju}i se: >>Lepo vi volite Evropu kad joj to prori~ete<<. A zar se ja radujem? Ja samo predose}am: da je ra~un gotov. Krajwe razra~unavawe, pla}awe ra~una mo`e se dogoditi i mnogo pre no

{to ni najja~a ma{ta mogla zamisliti. Simptomi su u`asni. Ve} sam starodrevni i neprirodni politi~ki sklop evropskih dr`ava mogao bi poslu`iti kao po~etak svemu. A kako bi mogao biti prirodan, kad se neprirodnost nahodi u osnovima, i sakupqala se vekovima? Ne mo`e jedan mali deo ~ove~anstva vladati svim ostalim ~ove~anstvom kao robom, _ a jedino sa tim ciqem formirala su se dosad sva gra| anska (odavno nehri{}anska) ure|ewa u Evropi _ koja je danas potpuno neznabo`a~ka. Ta neprirodnost, i ta >>nere{iva<< politi~ka pitawa (uostalom svima poznata) moraju na svaki na~in dovesti velikom, krajwem, raspravqa~kom politi~kom ratu, u koji }e svi biti ume{ani, i koji }e buknuti jo{ ovoga stole}a, mo`da ve} slede}e decenije. . . U Evropi, u toj Evropi gde je sakupqeno toliko bogatstvo _ sav gra|anski osnov tih evropskih nacija, sav je potkopan i mo`e se sutra sru{iti bez traga, na veki vekov, a na mesto wega da nastupi ne{to ne~uveno-novo, {to nimalo ne}e li~iti na pre|a{we. Sve bogatstvo {to je Evropa sakupila, ne}e je spasti od pada, jer }e >>u tren oka nestati i bogatstva<<. . . Nikada Evropa nije bila tako puna neprijateqskih elemenata kao u na{e vreme. Kao da je sve podriveno i nabijeno barutom, i samo ~eka prvu varnicu<<. Sa beskrajnom tugom i dirqivim sau~e{}em Dostojevski pi{e 1871 god. iz Drezdena svome prijatequ Strahovu: >>Qudi pi{u i pi{u, a previ| aju ono {to je najglavnije. U zapadnoj Evropi narodi su izgubili Hrista (rimokatolicizam je kriv), i zato je zapadna Evropa blizu pada<<. Proro{tva Dostojevskog o Evropi ispuwuje se postepeno na na{e o~i. Evropsko ~ove~anstvo, vo|eno duhom humanisti~ke ohole >>nepogre{ivosti<< srqa iz mraka u mrak, iz no}i u no}, dok se ne stropo{ta u mrklu, ve~nu pono}, iza koje nema zore. A tamo ~ovek u ~oveku ne raspoznaje svoga besmrtnog brata, jer se to zbiva jedino u svetlosti setnog i ~udesnog Bogo~oveka Hrista. . .

TAJNA RUSIJE
Prema >>nepogre{ivom<< ~ovekobogu Evrope stoji bezgre{ni Bogo~ovek Hristos. Uobra`ena nepogre{ivost ~ovekova stvara jezive i qudo`derske svetove, u kojima se sve zavr{ava haosom i anarhijom. A blagi Bogo~ovek uspostavqa potpunu harmoniju izme|u ~oveka i Boga, izme|u ~oveka i ~ove~anstva, izme|u ~oveka i svih Bo`jih svetova. Zato On jedini pretstavqa i jeste opravdawe Boga pred qudima, {to je stvorio ovakav svet i ovakav `ivot. Zato je i burni duh Dostojevskoga na{ao u wegovoj ~udesnoj Li~nosti i sve utehe za sve svoje muke i sva re{ewa za sve svoje probleme. Zato je divnom liku Hristovom ispevao himne i izvajao pohvale, kakve svet ~uo nije. Preko Bogo~oveka napa}eni Dostojevski je primio i Boga i svet, izmirio se i sa Bogom i sa svetom, i prona{ao ve~ni smisao i ve~nu vrednost svemu {to postoji. Zato je za wega lik Bogo~oveka Hrista sve i sva. A po{to se taj Lik jedino u pravoslavqu ~uva u svome neokrwenom savr{enstvu i ~istoti, to je za wega _

pravoslavqe sve i sva. Zato on neustra{ivo ispoveda pravoslavqe i smelo stoji za wega. A pri kraju svoga `ivota on postavqa formulu celokupne svoje ideologije, kao i formulu prizvawa ruskog naroda u istoriji sveta. Ta formula glasi: >>Pravoslavqe je sve<<. Evo {ta Dostojevski izjavquje: >>Ruski narod `ivi sasvim u pravoslavqu i wegovim idejama; sem pravoslavqa, nema u wemu ni~ega i ni{ta _ a i ne treba mu, jer je pravoslavqe sve; pravoslavqe je Crkva, Crkva je kruna svega, i to za ve~nost<<. Po rod qudski ni{ta nije opasnije od obogotvorene nepogre{ivosti evropskog ~oveka. Na{a planeta nije videla odvratnijeg boga od evropskog ~ovekoboga. Zato gordom ~ovekobogu Evrope treba protivstaviti pravoslavnog Bogo~oveka Hrista. >>Nasuprot Zapadu, veli Dostojevski, treba da zasija na{ Hristos, koga smo mi sa~uvali, a koga oni nikada ni znali nisu<<. Najdivnije ~udo na{e planete, wen ve~ni smisao, wena ve~na radost, wena ve~na uteha _ lik Hristov, izgubqen je na Zapadu, ali se u svoj svetlosti svoje ~istote sa~uvao u pravoslavqu, zato izmu~enom ~oveku i ~ove~anstvu ni{ta drugo nije ni potrebno, jer je pravoslavqe _ sve. Tajne, kako qudi da dovedu sebe do savr{enstva i bratstva, i kako da re{e li~ne i dru{tvene probleme, a da se ne sablazne ni o ~oveka ni o Boga, sadr`e se u pravoslavqu. Pri tome metod je jedan: li~no samousavr{avawe po Hristu i Hristom. Po ube|ewu Dostojevskoga, neprolazu vrednost ruskog naroda sa~iwava jedino pravoslavqe. To je ono {to je najve}e, najsvetije i najboqe u wemu. Rusija je velika time {to ima dragocenost iznad svih dragocenosti: pravoslavqe. I u wemu svu Istinu, dovoqnu i ve~nu za sve Bo`je svetove. >>Rusija nosi u sebi dragocenost koje nema vi{e nigde: pravoslavqe. Ona je ~uvar Hristove istine, i to prave istine, pravog lika Hristovog, koji je potamneo u drugim verama i kod drugih naroda<<. Tim Likom je predodre|ena sva sudbina Rusije. Dostojevski izjavquje: >>Mo`da se glavno prizvawe ruskog naroda u sudbini vaskolikog ~ove~anstva sastoji samo u tome, da sa~uva u sebi taj bo`anski lik Hristov u svoj ~istoti, i kada do|e vreme da taj lik poka`e svetu, koji je izgubio put svoj<<. Jer je jedino u pravoslavqu i istina i spasewe naroda ruskog, a u budu}nosti i celoga ~ove~anstva. Evropski zapad sve istine i sve pravde svodi na ~oveka, i hvali se ~ovekom; Dostojevski sve svodi na Bogo~oveka, i hvali se Bogo~ovekom. On veli: >>Zar nije duh Hristov u na{em narodu, _ neprosve}enom ali dobrom, nespretnom i zbuwenom, ali ne varvarskom. Da, Hristos je wegova sila! Na{a ruska sila!<<. >>U narodu se, nema spora, obrazovalo i u~vrstilo ube|ewe, da sva Rusija zato samo i `ivi, da slu`i Hristu i brani od nevernih svekoliko vaseqensko pravoslavqe<<. >>Sr` ruskog prizvawa sastoji se u otkrivawu ruskog Hrista pred svetom, Hrista koji je nepoznat svetu, ali koji je sa~uvan u na{oj Pravoslavnoj Crkvi. Po mome mi{qewu, u tome je sva su{tina na{e mo}ne budu}e civilizacije i vaskrsewa iz mrtvih cele Evrope; u tome _ sva su{tina na{eg mo}nog `ivota u

budu}nosti<<. >>Lik Hristov ~uvajmo, pa }e zasijati kao dragoceni dijamant celome svetu<<. >>Mi nosimo svetu jedino {to mi mo`emo dati, a ujedno s tim jedino {to je potrebno: Pravoslavqe, istinsko i silno, ve~no ispovedawe Hrista, i potpuno obnovqewe moralno. . . Od nas }e izi}i Ilija i Enoh, da se bore s Antihristom, s duhom Zapada, koji se ovaplotio na Zapadu<<. >>Narod je ruski u ogromnoj ve}ini svojoj pravoslavni, i `ivi idejom pravoslavqa u potpunosti, ma da ne razume tu ideju jasno i nau~no. U stvari, narod na{ i nema nikakve druge >>ideje<< sem te; i sve iz we jedne proizilazi _ tako ho}e na{ narod svim srcem svojim i dubokim ube|ewem svojim. On ba{ ho}e da sve {to ima, i {to mu se daje, iz te jedne jedine ideje proizilazi; bez obzira na to, {to se mnogo {to{ta u narodu pojavquje ne iz te ideje, nego iz nagona zlo~ina~kih, varvarskih, gre{nih. Ali i sami prestupnici, i varvari, premda gre{e, ipak Boga mole u vi{im trenucima svog duhovnog `ivota: da prestane wihov greh i smrad, i da sve izlazi samo iz one omiqene >>ideje<< wihove<<. >>Sva narodna na~ela kod nas, u su{tini, iza{la su sva do jednog iz pravoslavqa<<. >>Ruska vera, rusko pravoslavqe jeste sve {to ruski narod smatra za svoju svetiwu: u wemu su wegovi ideali, sva pravda i istina `ivota<<. Rukovodna je istina u pravoslavqu: u svetu zemaqskih stvarnosti postoji samo jedna kategorija qudskog `ivota, qudske misli i qudske delatnosti, koja osigurava potpun razvitak ~ove~ije li~nosti i ~ove~anske zajednice do bo`anskog savr{enstva; to je _ Bogo~ovek Hristos. On je idealni, no konkretni, obrazac za sve qudsko, ali i bo`anska sila koja sve ~ove~ije preobra`ava u bogo~ove~ije i sve ~ove~ansko u bogo~ove~ansko. Po sebi, ~ovek je nedovr{eno i nezavr{eno bi}e. Sve {to je u wemu, zavr{ava se, dovr{ava i usavr{ava jedino Bogo~ovekom. U su{tini svoje prirode, ~ovek je hristo~e`wivo bi}e, jer je Bogo~ovek jedini pravi ciq ~oveka. Sa svojom ontologijom i fenomenologijom pravoslavqe izvire iz Bogo~oveka. U stvari, pravoslavqe je pravoslavqe samo Bogo~ovekom. Sve {to nije od Bogo~oveka i po Bogo~oveku, nije pravoslavno. Mo`e se postaviti merilo: pravoslavno je samo ono {to je bogo~ove~ansko. I obratno: bogo~ove~ansko je samo ono {to je pravoslavno. A sve {to biva po ~oveku, po >>~istom<< ~oveku, ili po >>nepogre{ivom<< ~oveku, razara qudsko bi}e i survava ga u nebi}e. Samo duhovno op{tewe ~oveka sa Bogo~ovekom obeskrajwuje ~oveka bo`anskim beskrajnostima. Misle}i bogo~ove~ansku misao, do`ivquju}i bogo~ove~anski `ivot, ~ovek savla|uje qudske relativnosti, povr{nosti, kona~nosti, i kre}e se po bo`anskim visinama, dubinama i beskrajnostima. Praktikovawem bogo~ove~anskih vrlina, sve {to je Bo`je postaje ~oveku svoje. Ili boqe: Bog postaje ~oveku prva i najneposrednija stvarnost. I ~ovek sudi o svetu i qudima Bogom i po Bogu. A kroz celo bi}e ~ovekovo struji ve~na bogo~ove~anska qubav, i radost, i molitva, i istina, i pravda, i krotost, i milostivost. Put pravoslavqa je put bogo~ove~anski, nasuprot putu humanisti~kom, evropskom,

rimokatoli~ko-protestantskom, ~ove~anskom. Za pravoslavqe, ve~no `iva li~nost Bogo~oveka Hrista je najvi{a vrednost i vrhovno merilo svih vrednosti u svima svetovima, zato se ono ne sabla`wava ni o Boga ni o ~oveka. Zato ono ima na svemu svom pe~at i lik Bogo~oveka, ne ~oveka, ne ni ~ovekoboga. Ovladati ~ovekom i ~ove~anstvom pomo}u ma kakvih sredstava _ ciq je rimokatolicizma; ovladati ~ovekom i ~ove~anstvom iskqu~ivo pomo}u bogo~ove~anskih sredstava _ ciq je pravoslavqa. Dostojevski to zna proro~ki vidala~kim znawem, jer je do dna sagledao i tragiku rimokatolicizma i dramatiku pravoslavqa. Zato u pravoslavqu on i vidi jedini put za pravilno re{ewe svih problema, li~nih i dru{tvenih. Put >>nepogre{ivog<< ~oveka je u gordom i nasilnom ovla|ivawu svima; put pravoslavni je u smernom i krotkom slu`ewu svima. . . Dostojevski blagovesti: >>Pravu su{tinu pravoslavqa sa~iwava _ slu`ewe svemu ~ove~anstvu. Ono je na to predodre|eno<<. Svi drugi narodi, vi{e ili mawe, `ive jedino za sebe i radi sebe, a mi }emo, veli Dostojevski, po~eti upravo time {to }emo svima postati sluge, radi sveop{teg pomirewa. I to nije nikakva na{a sramota; naprotiv, u tome je na{a veli~ina, po{to to vodi kona~nom ujediwewu ~ove~anstva. Ko ho}e da bude iznad sviju u carstvu Bo`ijem _ neka postane sluga svima. Tako ja shvatam ruski poziv u wegovom idealu. >>Postanimo sluge, da bismo bili stare{ine<<, veli knez Mi{kin, koji zaista smireno i krotko slu`i svima i svakome. Evan|elski, pravoslavni, >>isto~ni ideal je ideal potpuno duhovnog ujediwewa qudi u Hristu<<. Wemu se ide putevima ~isto evan|elskim, bogo~ove~anskim, pravoslavnim. Po nepokolebqivom ube|ewu Dostojevskog, pravoslavqe ima sve {to je potrebno za ostvarewe tog ideala. Dostojevski zna da ovo tvr|ewe mo`e kod nekih izazvati nedoumicu, a kod nekih i potsmeh. I `ele}i da na to odgovori, on veli: >>[to se igrate re~ima? _ re}i }e neko: {ta je to >>pravoslavqe<<? I kakva je tu naro~ita ideja, i naro~ito pravo na ujediwewe naroda? Ne bi li to bio politi~ki savez, kao svi ostali, sli~ni wemu, pa ma i na naj{irim osnovima, po primeru Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, ili mo`da i jo{ {irim? Na to pitawe, koje mi je doista moglo biti postavqeno, ja }u odgovoriti. Ne, ovo ne}e biti to isto, niti je ovde igra re~ima; nego }e to zaista biti ne{to naro~ito i dosad ne~uveno; to ne}e biti samo politi~ko ujediwewe, i mnogo mawe jo{ politi~ka osvajawa i nasiqa _ iako Evropa druk~ije ne mo`e to da zamisli; i ne}e tu biti nekog poga|awa, li~ne koristi, i ni ostalih ve} obogotvorenih poroka pod maskom zvani~nog hri{}anstva, u {to ustvari niko osim gomile i ne veruje. Ne; ovo }e biti pravo uzdizawe Hristove istine, koja se ~uva na Istoku; pravi novi Krstovdan i zakqu~na re~ pravoslavqa, na ~ijem ~elu ve} poodavno stoji Rusija. Ovo }e biti u neku ruku sablazan za sve silne ovozemaqskog sveta, koji su dosada gospodarili, i koji su na sva tome sli~na >>o~ekivawa<< gledali sa potsmehom i zajedqivo{}u, premda nisu mogli da shvate ni to da se mo`e ozbiqno verovati u bratstvo qudi, u sveizmirewe naroda, u savez koji je zasnovan na

temequ slu`ewa svemu ~ove~anstvu, i najzad u sam preporod ~ove~anstva po istinskim na~elima Hristovim. A ako je verovawe ovoj >>novoj re~i<<, koju }e Rusija na ~elu ujediwenog pravoslavqa re}i svetu _ ako je to >>utopija<< dostojna samo potsmeha, onda neka i mene stave u red tih utopista, a sme{no od toga }u ja podneti<<. Pravoslavqe, nosilac i ~uvar presvetlog lika Hristovog i svih bogo~ove~anskih sila, i jeste >>nova re~<<, koju Rusija na ~elu pravoslavnog Slovenstva ima da ka`e svetu. Za Dostojevskog, formula i geslo ruske i slovenske budu}nosti jeste pravoslavqe i >>pravoslavno delo<<. A {ta je to pravoslavqe i >>pravoslavno delo<<? >>To ni u kom slu~aju nije nekakva samo obredna crkvenost, niti ~ak, s druge strane, neki fanatisme religieux (kako se ve} i po~iwu izra`avati u Evropi o tome sveop{tem sada{wem ruskom pokretu), nego je to upravo: qudski progres i sveo~ove~ewe ~ove~anstva. Tako pravoslavqe i pravoslavno delo shvata ruski narod koji sve izvodi iz Hrista, koji svoju budu}nost ovaplo}uje u Hrista i u Hristovu istinu, i koji ne mo`e ni zamisliti sebe bez Hrista<<. >>Najve}i me|u najve}im pozivima, koga su Rusi svesni u svojoj budu}nosti, to je op{te~ove~anski poziv, slu`ewe celome ~ove~anstvu _ ne samo Rusiji, ne samo celome Slovenstvu _ ve} celome ~ove~anstvu, sve~ove~anstvu<<. Sve~ove~ansku ulogu Dostojevski pripisuje ruskom narodu, ne zato {to je ruski ve} {to je pravoslavni. Jer kao pravoslavni, on sveto i pobo`no ~uva lik Hristov, koji mu daje bogo~ove~anske qubavi i sile za duhovno ujediwewe sa svima narodima i za radosno evan|elsko slu`ewe svima qudima. Za Dostojevskog je glavno: ne narod nego Crkva; narod utoliko ukoliko pripada Crkvi i `ivi Hristom i radi Hrista. Crkva je savest naroda; ona treba da vlada narodnom du{om pomo}u >>~udesnog i ~udotvornog lika Hristovog<<. Za Dostojevskog, Pravoslavna Crkva je ona >>socijalna re~<< koju ruski narod ima da ka`e svetu, jer je ona savr{en i nezamenqiv ideal. >>Ako `elimo da jednom re~ju izrazimo socijalni ideal Dostojevskoga, onda }e ta re~ biti ne _ narod, nego _ Crkva<<, s pravom veli intimni prijateq Dostojevskoga, Vladimir Solovjev, filosof. Dostojevski nikada nije idealizirao ruski narod, a jo{ mawe idolatrizirao. On je uvek nepristrasno isticao i wegove negativne osobine. Mudro objektivan, on ne preuveli~ava wegove pozitivne osobine na ra~un negativnih, nego ih verno razlikuje i razdvaja. U ruskom ~oveku iz prostog naroda, veli on, treba umeti odvojiti krasotu wegovu od nadovezanog varvarstva. Okolnostima koje prate skoro ~itavu rusku istoriju, na{ narod je toliko bio predat razvratu, i toliko je bio razvra}an, sabla`wavan i neprestano mu~en, da je upravo za ~u|ewe: kako je uop{te ostao `iv, sa~uvav{i qudski obraz, pa ~ak i krasotu wegovu. Ali eto on je sa~uvao i krasotu svoga obraza. Ko je istinit drug ~ove~anstva, koga je bar jedanput ti{talo srce zbog stradawa naroda, taj }e razumeti i izviniti sve neprolazno, naneseno blato u koje je utonuo na{ narod, i ume}e da na|e u tom blatu dijamante. Sudite ruski narod ne po onim mrskim

postupcima koje on tako ~esto ~ini, ve} po onim velikim i svetim stvarima za kojima on i u pakosti svojoj neprestano uzdi{e. Najzad, nisu ba{ svi u narodu _ nitkovi! Ima ba{ svetaca u narodu, i jo{ kakvih! Svetle oni, i svima nam put osvetqavaju!. . . Sudite na{ narod ne po onome {ta on jeste, ve} po onome {ta bi `eleo da postane. Jer ideali su wegovi sna`ni i sveti, i oni su ga i spasavali kroz vekove mu~ewa; oni su srasli s du{om wegovom odiskoni, i nagradili tu du{u, zauvek, prostodu{no{}u, i ~estito{}u, iskreno{}u i {irokom za sve otvorenom pame}u _ a sve to u retko privla~nom harmoni~nom jediwewu. Ako pak uza sve to ide i tako mnogo blata, ruski ~ovek tuguje zbog toga pre svega sam, i najvi{e, i veruje da je sve to _ samo nado{lo i privremeno, isku{ewe |avolsko, da }e prestati tama i da }e jednom neizostavno zasijati ve~ita svetlost. Narod je sa~uvao krasotu svoga duhovnog lika, imaju}i kao svoje istorijske ideale: sv. Sergija Radone{kog, sv. Teodosija Pe~erskog, sv. Tihona Zadonskog, i wima sli~ne svetiteqe. Osim toga, duboko u narodnoj du{i usa|eno je plameno ose}awe li~ne svegre{nosti i sveodgovornosti, koje se izvija u neprekidni podvig pokajawa i hristo~e`wivog izra|ivawa sebe po liku Hristovom. Sve za ~im narod ~e`wivo uzdi{e, svu istinu, pravdu i spasewe on nalazi u pravoslavqu, i zato mu ni{ta drugo nije ni potrebno. Ovakvo narodoqubqe Dostojevskog izazvalo je burnu reakciju kod onog dela ruske inteligencije koja se duhovno formirala po na~elima zapadno-evropskog humanizma koji veli~inu ~oveka zida na nipoda{tavawu Boga. U tome se naro~ito istakao Gradovski, koji je podvrgnuo o{troj kritici ~uveni Dostojevskov >>Govor o Pu{kinu<<. Dostojevski mu je odgovorio svojim >>ispovedawem vere<< (profession de foi) u posledwoj svesci svoga Dnevnika. O tome on pi{e u jednom svom pismu: >>Re{io sam da napi{em jednu glavu za Dnevnik u obliku moje profession de foi za Gradovskog. Svu sam du{u uneo u taj ~lanak; on se razrastao u tva tabaka<<. Ovo Dostojevskovo >>ispovedawe vere<< ima presudni zna~aj za pravilnu ocenu wegovog shvatawa Evrope i Rusije. Tu je on kazao >>svu du{u svoju<<, koju je ina~e prikriveno izra`avao kroz razne li~nosti u svojim romanima. Ovo Dostojevskovo >>ispovedawe vere<< zaslu`uje da se podrobnije izlo`i i dovede u vezu sa wegovim ranijim idejama o tome. Na prvom mestu, Gradovski tvrdi da >>svaki Rus koji `eli da se prosveti, mo`e tu prosvetu dobiti jedino iz zapadno-evropskog izvora, jer ruskih izvora apsolutno nema<<. _ To je vrlo lakomisleno re~eno, odgovara Dostojevski Gradovskom. Ali vi ste tu izgovorili i jednu vrlo va`nu re~: >>prosve}ewe<<. Dozvolite da vas upitam {ta vi pod tom re~ju razumete? Da li zapadne nauke, korisna znawa, zanatstvo, ili prosve}ivawe duha? Ono prvo, to jest nauke i zanatstvo, zaista ne treba da nas mimoi|u, i mi zbiqa niti mo`emo, niti treba da to izbegavamo. Isto tako se potpuno sla`em sa mi{qewem: da to mo`emo dobiti jedino iz zapadno-evropskih izvora, i zato neka je ve~ita slava i hvala Evropi. Ali, pod re~ju prosve}ivawe ja razumem (a mislim da niko druk~ije ne mo`e

razumeti) ono {to se bukvalno podrazumeva pod re~ju >>prosve}ivawe<<, to jest duhovnu svetlost, koja ozarava du{u, prosve}uje srce, upu}uje um pokazuju}i mu `ivotni put. Ako je tako, dozvolite onda da primetim: da mi takvo prosve}ivawe ne moramo zahvatati iz zapadno-evropskih izvora, jer postoje (a ne >>ne postoje<<) ruski izvori. Nema sumwe, Hristos je istinita Svetlost, a u Svetlosti je prosvetqewe _ prosve}ewe. On Sobom osvetquje, i time prosve}uje. Gde je On, tamo je Svetlost, tamo prosveta. Svetlost koja osvetquje sve tame `ivota i smrti; Svetlost koja prosve}uje i um, i srce, i du{u ve~nom bo`anskom prosvetqeno{}u. I zato Hristov ~ovek zna i ima ve~ni smisao `ivota i sveta: zna za{to je stvoren, radi ~ega `ivi u ovom svetu i zbog ~ega prelazi iz ovog u onaj svet. >>Ja tvrdim, veli Dostojevski, da se na{ narod odavno prosvetio, od onda kad je u svoje bi}e primio Hrista i wegovu nauku. Re}i }e mi neko: narod ne zna u~ewe Hristovo, i propovedi mu se ne dr`e _ ali to je prazna zamerka. Narod zna sve {to treba da zna, iako ne bi mo`da mogao da polo`i ispit iz katihizisa. A ono {to zna nau~io je u hramovima, gde je vekovima slu{ao molitve i pesme, koje su boqe no propovedi. Narod je ponavqao i pevao te molitve jo{ u {umama, be`e}i uspred svojih neprijateqa, jo{ u doba tatarske najezde, jo{ onda je mo`da pevao: >>Gospode sila, budi sa nama!<< jo{ onda je mo`da utuvio tu pesmu, jer onda sem Hrista ni{ta drugo nije imao _ a tu, u toj pesmi nalazi se sva istina Hristova. I {ta mari {to narodu dr`e malo propovedi?. . . Ne mari ni{ta, jer sve{tenik i otpeva: >>Gospode, Vladiko `ivota moga<< _ a u toj je molitvi sva su{tina hri{}anstva, sav wegov katihizis; a tu molitvu narod zna napamet! Isto tako on zna napamet mnoga `itija Svetih, prepri~ava ih, i slu{a razne`eno. Glavna {kola hri{}anstva koju je narod pro{ao _ to su vekovi bezbrojnih i beskrajnih muka koje je podneo kroz svoju istoriju, kad je, napu{ten od sviju, ga`en od sviju, radio za sve i svakoga, i ostao samo sa Hristom kao jedinim ute{iteqem, koga je tada primio u svoju du{u za ve~ita vremena, i koji mu je zato spasao du{u od o~ajawa! >>Uostalom, za{to ja vama sve to pri~am? Obra}a se Dostojevski Gradovskom. Zar zato {to `elim da vas ubedim? Vama moje re~i, naravno, izgledaju detiwaste, gotovo neumesne. Ponavqam zato po tre}i put: ne pi{em za vas! Tema je vrlo va`na, o woj treba razno i mnogo govoriti, i ja }u govoriti sve dok mogu da dr`im pero u rukama. A sad }u izlo`iti svoju misao u osnovi: ako je na{ narod ve} odavno prosve}en time {to je primio Hrista i wegovu nauku, onda je on tim samim s Wim, sa Hristom, primio i istinsku prosvetu<<. Godine 1873 Dostojevski je pisao: >>Ka`e se da ruski narod slabo zna Evan|eqe; da ne zna osnovna pravila svoje vere. Mo`da je to istina; ali zato on zna Hrista, i odiskona ga nosi u srcu svome. O tom nema sumwe. A kako je pravo shvatawe Hrista mogu}e bez prethodnog u~ewa o veri _ to je drugo pitawe. No nesumwivo je da du{evno poznavawe Hrista, i prava pretstava o wemu, postoje u

ruskom narodu, i prenose se sa pokoqewa na pokoqewe, i slili se u qudskim srcima. Mo`da je Hristos jedina qubav ruskoga naroda: on voli wegov lik na svoj na~in, to jest do patwe. Zato se ruski narod i ponosi nada sve nazivom pravoslavni, to jest onaj koji najpravilnije ispoveda Hrista<<. Qudi humanisti~kog pogleda na svet i `ivot, nikako ne mogu da dubqe zarone u psihologiju i ontologiju ruskog pravoslavnog naroda. Boje}i se nepoznatog i svega {to ulazi u kategorije racionalnog i logi~nog po shvatawu >>nepogre{ivog<< Evropejca, oni svaku dubqu manifestaciju vere smatraju ili za neprosve}enost ili za pritvorstvo. Oni u ruskom narodu vide grubu, crnu masu, koja je uvek nazivala sebe hri{}anskom, ali nema pojma ni o religiji, ni o Hristu, pa ~ak ne zna ni najobi~nije molitve. Na ovakvo tvr|ewe poevropqive ruske inteligencije Dostojevski odgovara: >>Oni i ne slute da na{ narod, ako i ne zna molitve, ali je su{tinu hri{}anstva, duh i istinu wegovu sa~uvao, sa~uvao i osna`io u sebi toliko koliko mo`da ni jedan drugi narod na svetu. Uostalom, ateist, ili prema stvarima vere ravnodu{ni Rus Evropqanin, veru druk~ije i ne razume nego kao formalizam i idolopoklonstvo; i kako u narodu ne vidi ni{ta do idolopoklonstvo, zakqu~uje, da narod o veri ni{ta ne zna, moli se kad mu treba _ dasci, a u stvari je ravnodu{an, duh mu je ubijen formalistikom. Hri{}anski duh u narodu nisu ti Rusi opazili mo`da zato, {to su taj duh oni sami davno ve} izgubili. Taj >>razvratni<< i neprosve}eni na{ narod, me|utim, voli smirenog, ni{~eg i pobo`nog; u svima svojim predawima i pri~ama sa~uvao je veru: da }e se slabi i poni`eni ~ovek, koji radi Hrista trpi nepravedno i uzaludno, uzneti iznad silnih i znatnih, kada se za~uje glas suda i voqe Bo`je. Na{ narod voli da pri~a o slavnom i velikom `ivotu svoga velikog, mudrog i skru{enog hri{}anskog viteza Iqe Muromca, usta{a za istinu, osloboditeqa bednih i nejakih, pokornog i smernog, vernog i srcem ~istog. A imaju}i, po{tuju}i i vole}i takvog viteza _ zar taj na{ narod u isti mah ne veruje i u pobedu sada poni`enih naroda i bra}e na{e na istoku? Na{ narod po{tuje uspomenu na svoje velike i smerne isposnike i bogougodnike; voli da pri~a svojoj deci istorije o velikim hri{}anskim mu~enicima. Te istorije narod dobro zna; i ja sam ih prvo od naroda ~uo; i to je pri~awe bilo tako pronicqivo i umilno, da mi je u srcu ostalo. Sem toga, narod svakoga dana daje iz svoje sredine velike pokajnike, koji hodaju s umilno{}u, po{to su razdali sve svoje imawe za tihi i veliki podvig istine, rada i siroma{tva<<. >>Narod zna Hrista Boga svog, iako se nije u~io u {koli, veli Dostojevski. Zna, jer je vekovima podneo mnoga stradawa, i u nevoqi svojoj svagda, od po~etka pa sve do na{ih dana, slu{ao o svom Hristu Bogu od Svetiteqa svojih, koji su radili za narod i stajali za rusku zemqu do samopregora, od onih samih Svetiteqa, koje narod dandawi po{tuje, se}a se wihovih imena i moli se na wihovim grobovima. Verujte, u tom smislu su ~ak i najtamniji slojevi na{eg naroda daleko obrazovaniji no {to vi, u svome kulturnom neznawu, pretpostavqate o wima, a mo`da obrazovaniji ~ak i od vas samih<<.

Okrenut prema Gradovskom i ostalim ruskim Evropejcima, Dostojevski odlu~no tvrdi da on zna narodnu du{u, wene stvarnosti i wene ideale, i da u ruskom narodu >>hri{}anstvo mora ostati zauvek najglavniji i `ivotni osnov wegovog prosve}ewa<<. >>Ja sam video na{ narod i poznajem ga, veli Dostojevski. Dugo godina sam `iveo s wim, jeo sam s wim, spavao, sam sam >>bio uvr{}en me|u zlo~ince<<, radio sam s wim naj`uqevitije poslove u vreme dok su drugi, >>oni {to su prali ruke u krvi<< vode}i liberalnu politiku i potsmevaju}i se narodu na predavawima i u ~asopisnim feqtonima _ zakqu~ivali: da je na{ narod >>zverske slike i prilike<<. Ne govorite dakle meni da ne poznajem narod! Ja ga poznajem: od wega sam ponovo primio u svoju du{u Hrista, koga sam poznao kao dete u o~inskom domu, i koga sam izgubio onda kad sam se i sam preobrazio u >>evropskog liberala<<. Izgleda mi, me|u ruskim misliocima i mudracima, nema ~oveka koji tako svestrano poznaje du{u ruskog naroda kao Dostojevski. Wemu su poznati i weni najidealniji uzleti i weni najdemonskiji padovi. Boqe nego iko on zna i pakao i raj ruske du{e. Jer je i u wen pakao silazio, i u wen raj ulazio. Ako se mo`e govoriti o stilu du{e, onda je Dostojevski prona{aostil ruske du{e. Po wemu, u glavnome postoje >>dva narodna tipa, koji nam do kraja pretstavqaju ceo ruski narod. Pre svega, to je: zaborav i gubitak vere u svemu (obratite pa`wu, to se javqa s vremena na vreme, i prolazi kao kakva poplava). To zna~i potrebu da se pre|e granica, sa zamiru}im srcem da se do|e do provalije, da se nadnese nad wu, pogleda u weno dno, i _ u pojedinim slu~ajevima, dosta ~estim _ izbezumqeno, glava~ke da se baci u wu. To je potreba odricawa u ~oveku, ponekad u najpozitivnijem i najdobrodu{nijem ~oveku; potreba odricawa svega, najve}e svetiwe srca svoga, najve}eg svog ideala, celokupne narodne svetiwe pred kojom je jo{ malo~as stajao sa strahopo{tovawem i koja kao da mu je odjednom postala nesnosno breme. Naro~ito pora`ava u`urbanost i plahovitost kojom ruski ~ovek `uri ponekad da se istakne u ponekim trenucima svoga ili narodnog `ivota, da se istakne u dobrom ili r|avom smislu. Biva da prosto ne mo`e da se uzdr`i. Ti~e li se qubavi, vina, bekrijawa, samoqubqa, zavisti _ tu se ruski ~ovek ponekad sav i potpuno daje trenutku, gotov da kida sa svim, da se odrekne svega: porodice, obi~aja, Boga. Poneki krajwe dobar ~ovek mo`e tad odjednom postati nitkov, razvratnik, zlo~inac _ samo ako zapadne u taj vihor, sudbonosni za nas vrtlog gr~evitog i trenutnog samoodricawa i samouni{tewa, koji je tako svojstven ruskom narodnom karakteru u ponekim sudbonosnim trenucima wegova `ivota. Ali se zato isto tako sna`no i plaho, sa isto takvom `udwom samoodbrane i kajawa _ i spasava ruski ~ovek, kao i sav narod, kad dostigne krajwu granicu, kad ve} nema daqe kud. Naro~ito je karakteristi~no: da je obratni impuls, impuls obnove i samospasewa uvek ozbiqniji nego poriv odricawa i samouni{tewa<<. Dostojevski zna da ruski narod nema ni `eqe ni raspolo`ewa da obogotvorava svoj greh ili da ga putem kazuisti~ke dijalektike

pretvori u ne{to dopu{teno i preporu~qivo. Naprotiv, za wega greh uvek ostaje grehom, jer je nad wegovom du{om Hristos uvek ostaje Bogom. A gde je Hristos, tu se uvek ima pravilno saznawe o grehu i pravdi. U svome >>ispovedawu vere<< Dostojevski pi{e: >>U na{em narodu, neka je i zverstvo i greh, ali je u wemu neosporno i to: da on, uzev{i ga u celini, nikada ne}e smatrati (i to ne samo idealno, nego ba{ stvarno), niti smatra, niti }e ikada hteti da smatra svoj greh kao pravo i pravdu! On }e zgre{iti, ali }e uvek, pre ili posle, re}i: u~inio sam nepravdu. Ako to ne}e da ka`e onaj koji je zgre{io, re}i }e za wega drugi, i pravda }e biti izvr{ena. Greh je smrad, a smrada nestaje kad sunce grane potpuno. Greh je prolazan, a Hristos ve~an. Narod gre{i i ~ini zla svakodnevno, ali u boqim trenucima, u Hristovim trenucima, nikad se ne}e prevariti u pravdi. To i jeste va`no: u {ta narod veruje kao u svoju pravdu, u {ta pola`e veru, kako je pretstavqa sebi, {ta dr`i za svoju najlep{u `equ, {ta je zavoleo i {ta moli od Boga, za ~im u molitvi pla~e. A ideal naroda je Hristos, a sa Hristom je, naravno, i prosve}ivawe. U svojim najuzvi{enijim i najsudbonosnijim trenucima, dakle, na{ narod re{ava, i re{avao je svaku op{tu, op{tenarodnu stvar po hri{}anski<<. Na sve ovo, ruski Evropqani mogu odgovoriti ironijom i potsmehom. Dostojevski susre}e i to wihovo raspolo`ewe, i upu}uje im ove re~i: Vi }ete s potsmehom re}i: >>Malo je plakati i uzdisati, treba raditi i ostvarivati<<. A me|u vama, gospodo, ruski prosve}eni Evropqani, ima li mnogo pravednika? Poka`ite mi svoje pravednike, kojima biste zamenili Hrista? U narodu pak, znajte, ima pravednika! Postoje pozitivni karakteri neiskazane lepote i snage, kojih se nije dotaklo va{e gledawe na stvari. Ima tih pravednika i mu~enika za pravdu _ bez obzira da li ih mi vidimo ili ne vidimo. Mislim, kome je dato da ih vidi, on }e ih, naravno, videti i shvatiti; a ko samo zverski lik vidi, taj, svakako, ni{ta ne}e videti. Narod dobro zna da tih pravednika ima, veruje da oni postoje, ta ga misao krepi i daje mu nade da }e ga oni u potrebnom trenutku spasti. Sve su to za mene aksiome, tvrdi Dostojevski, i ja ne}u prestati da ih razla`em i dokazujem, dokle god budem pisao i govorio. U svome >>ispovedawu vere<< Dostojevski vrlo ubedqivo razvija misao rusku i pravoslavnu: da dru{tvene i gra|anske ideje i ideali mogu postojati samo ukoliko su organski sjediweni sa moralnim idejama i idealima. Mehani~ko kalemqewe evropskih formi, koje su ruskom narodu tu|e i ne odgovaraju wegovoj voqi, jeste glavna re~ i misao ruskog evropeizma. Ali time se ni{ta stvarno ne posti`e. >>^ime }ete, pita Dostojevski ruske Evropejce, sjediniti qude u svrhu postignu}a va{ih gra|anskih ciqeva, ako nemate osnovu u prvobitnoj moralnoj ideji? A moralne su ideje u jednom iste: sve se osnivaju na ideji li~nog apsolutnog samousavr{avawa, na idealu, jer ideal nosi u sebi sve, sva stremqewa, sve te`we, i prema tome iz wega isti~u i svi vi{i gra| anski ideali<<. Gra|anski su ideali uvek pravo i organski vezani sa moralnim idealima; i nesumwivo je da iz wih poti~u. sami od sebe

nikada se ne javqaju; jer pojaviv{i se, imaju za ciq zadovoqavawe moralne te`we doti~ne narodnosti, u onolikoj meri u kolikoj se u toj nacionalnosti ta moralna te`wa javila. Prema tome samousavr{avawe u religioznom duhu jeste u `ivotu naroda osnova svemu; jer li~no usavr{avawe jeste ispovedawe dobivene religije; a >>gra|anski ideali<< sami, bez te te`we ka li~nom usavr{avawu, nikada ne dolaze, niti se mogu za~eti. Ba{ u tome i le`i snaga velike moralne misli _ time ona sjediwuje qude u ~vrst savez _ {to se ona ne meri koristima koje odmah donosi, nego samo te`i u budu}nost ve~nim ciqevima i apsolutnoj radosti. Tek kad se oslobodi idejnog robovawa Evropi, Rusija }e mo}i svom silom raditi na ostvarewu svojih dru{tvenih ideala. A na{i dru{tveni ideali, tvrdi Dostojevski, neminovno poti~u od Hrista i li~nog samousavr{avawa. Svoju tezu Dostojevski naslawa na pojavu i uspeh starodrevne hri{}anske Crkve. Setite se, veli on, {ta je bila i ~emu je te`ila starodrevna hri{}anska Crkva? Ona je zapo~ela odmah posle Hrista, sa svega nekoliko qudi, i odmah, prvih dana posle Hrista, poletela je da tra`i svoju >>gra|ansku formulu<<, koja je sva bila osnovana na moralnoj nadi da utoli duh po na~elima li~noga samousavr{avawa. Zapo~ele su hri{}anske crkvene op{tine; zatim se ubrzo po~ela stvarati nova, dotad ne~uvena nacionalnost _ svebratska, sve~ove~anska, u obliku op{te vaseqenske Crkve. Ali ta je Crkva bila gawana, ideal se stvarao pod zemqom, a nad wim, na zemqi podizala se ogromna zgrada, ogromni mraviwak _ stara Rimska Imperija, koja je tako|e bila ideal, i ishod moralnih te`wi celog anti~kog sveta. Ali mraviwak nije bio priveden kraju _ Crkva ga je potkopala. Dogodio se sudar dveju najsuprotnijih ideja kakve su mogle postojati na zemqi: ~ovekobog je sreo Bogo~oveka, Apolon Belvederski Hrista. Javio se kompromis: Imperija je primila hri{}anstvo, a Crkva rimsko pravo i rimsku dr`avu. Jedan mali deo Crkve oti{ao je u pustiwu i nastavio nekada{wi rad: opet su se pojavile hri{}anske op{tine, zatim manastiri _ istina samo poku{aji, ~ak i do danas. Ostali ogromni deo Crkve, docnije se razdelio, kao {to je poznato, na dve polovine. U zapadnoj polovini dr`ava je najzad potpuno pobedila Crkvu. Crkva je bila uni{tena i najzad se potpuno pretvorila u dr`avu. Pojavio se papizam _ nastavak stare Rimske Imperije u novom obliku. U isto~noj polovini, dr`avu je pokorio i sru{io ma~ Muhamedov _ , ostao je samo Hristos, odvojen od dr`ave. A ona dr`ava koja je primila, i nanovo uzdigla Hrista, pretrpela je stra{ne vekovne patwe od neprijateqa, od Tatara, zbog neure|enosti, zbog kreposnog prava, od Evrope i evropeizma, i jo{ danas trpi {to pravu dru{tvenu formulu u smislu qubavi i hri{}anskog li~nog usavr{avawa zaista nije mogla da izgradi. Ali vi ne biste trebali da je korite za to, g. Gradovski! Na{ je narod zasad jedini nosilac Hrista, i samo se u wega jedinog nada. On sebe zove krestjaninom, to jest hri{}aninom; nije to samo prosta re~, to je ideja cele wegove budu}nosti. Hrista Bogo~oveka nositi u svima mislima, u svima ose}awima, u svima stremqewima; Hristom re{avati sve, _ to je, po

Dostojevskom, misija ruskog pravoslavnog naroda. Na tim putevima mnoge }e sile zla napadati ruski narod, smetati mu, kopati mu provalije i ponore, e da bi ga odvratile od ostvarewa uzvi{enog ciqa. Ali Dostojevski ~vrsto veruje, u svima tim neda}ama Rusiju }e spasavati Gospod. On izjavquje sa proro~kom ubedqivo{}u: >>Rusiju }e Gospod spasti, kao {to ju je spasavao ve} mnogo puta. Iz naroda }e spasewe izi}i, iz vere i smirenosti wegove<<. >>Narod veruje na na{ na~in, ka`e sveti starac Zosima; javni radnik, koji u Boga ne veruje, kod nas u Rusiji ni{ta ne mo`e u~initi, makar bio iskren u srcu, i umom genijalan. To znajte. Narod }e do~ekati ateista, i podi}i }e se na wega i savladati ga, i osta}e jedina pravoslavna Rusija. . . Od naroda je spasewe Rusiji, jer je ovaj narod bogonosac<<. No ako se desi, da u ogromno telo Rusije u|e evan|elski legion, {ta }e se onda dogoditi? Onda }e se, ~vrsto veruje Dostojevski, ponoviti Isusovo evan|elsko ~udo. Ono ~udo koje je Dostojevski stavio na ~elo svoga romana Zli dusi (Bjasi), i u~inio ga centrom svih zbivawa navode}i ga ponovo pri kraju romana. ^udo glasi: >>A onde pasija{e po gori veliki ~opor sviwa, i moqahu Ga da im dopusti da u wih u|u. I dopusti im. Tada izi|o{e |avoli iz ~oveka i u|o{e u sviwe; i navali ~opor s brega u jezero i utopi se. A kad vide{e sviwari {ta bi, pobego{e i javi{e u gradu i po selima. I izi|o{e qudi da vide {ta je bilo, i do|o{e k Isusu, i na|o{e ~oveka iz koga behu izi{li | avoli, gde sedi obu~en i pametan kraj nogu Isusovih; i upla{i{e se. A oni {to su videli, kaza{e im kako se isceli besomu~ni<< (Lk. 8, 3236) >>Prijatequ moj, _ uzvikuje Stepan Trofimovi} kome ~itaju ovaj evan|elski doga|aj, _ vidite, to je od re~i do re~i tako kao s na{om Rusijom. Ti zli duhovi, te ne~iste sile, {to su izi{le iz bolesnika i u{le u sviwe _ to su otrovi, mijazme, sva ne~istota, sve ne~iste sile, satane i drekavci, namno`eni u na{em velikom i dragom bolesniku, u na{oj Rusiji, vekovima namno`eni. . . Ali velika misao i velika voqa blagosiqa je sa visine, isto onako kao i onoga ludoga besomu~nika, i izi}i }e svi ti ne~astivi, sva ne~istota, sva ta gadost, koja se na povr{ini nagnojila. . . i ne~iste sile }e same moliti da u|u u sviwe. A i u{le su ve}, mo`e biti! To smo mi, mi i oni, i Petru{ka. . . i drugi s wim, a ja mo`da prvi od sviju. . . i poludeli i pobesneli, mi }emo poskakati u more, i podaviti se, svi; tamo nam je put, i samo nam to i ostaje. Ali bolesnik }e se izle~iti, i >>sesti kraj nogu Isusovih<<. . . i svi }e gledati sa ~u|ewem i divqewem<<. Rusija _ isceqena od legiona; Rusija _ kraj nogu Isusovih; Rusija _ hristo~e`wiva i hristonosna; Rusija _ ~uvar i propovednik pravog evan|elskog Hrista, _ to je `ivotni ideal Dostojevskoga, ideal li~ni, dru{tveni, narodni, sve~ove~anski. Ako se mo`e govoriti o sveidealu, onda je to sveideal Dostojevskoga. Hristos je i sila, i logos, i logika, i smisao, i ciq svega qudskog u svima svetovima. Hristos je ruska sila i ruska vrednost, ve~na sila i ve~na vrednost, _ to je evan|eqe Dostojevskoga. Evropska civilizacija je, u su{tini, civilizacija bez Hrista, jer je zasnovana i razvijena na

samo`ivim i ~ovekomanijskim na~elima >>nepogre{ivog<< ~ovekoboga evropskog. Takvu civilizaciju Dostojevski ne mo`e da primi. >>Vrlina bez Hrista, veli Dostojevski, to je ideja cele dana{we civilizacije<<. Takvu evropsku civilizaciju Dostojevski odbacuje, jer ona nije za rusku du{u koja nosi u sebi op{te~ove~anske ideale. Ruskoj inteligenciji, koja `eli da evropsku civilizaciju bez Hrista, prenese u Rusiju, Dostojevski veli da narod duhovno nije s wom i da joj je tu|, jer je narod u ogromnoj ve}ini svojoj pravoslavni i `ivi idejom pravoslavqa u potpunosti. Duboka gre{ka ruskih inteligenata je u tome, veli Dostojevski, {to oni ne priznaju u ruskom narodu Crkvu. Ne govorim sada o crkvenim zgradama i o kliru, ve} govorim o na{em ruskom >>socijalizmu<<, (ovu suprotnu re~ Crkvi uzimam ba{ radi razja{wewa moje misli, ma kako ~udnovato se to ~inilo;) _ ~iji je ciq i izlaz svenarodna i vaseqenska Crkva, ostvarena na zemqi, ukoliko zemqa mo`e da je smesti. Ja govorim o neutoqivoj `udwi u ruskom narodu za velikim, sveop{tim, svenarodnim, svebratskim ujediwewem u ime Hristovo. I ako tog ujediwewa jo{ nema, ako se nije jo{ sagradila Crkva potpuno, ve} je zasada samo u molitvi _ ipak, instinkt za tu Crkvu, i neumorna `udwa za wom, nekiput mo`da skoro nesvesna, postoji nesumwivo u srcu na{eg mnogomilionog naroda. Socijalizam ruskog naroda se sadr`i ne u komunizmu; ne u mehani~kim formulama: narod veruje da }e se, na kraju krajeva, spasti jedino svesvetlim ujediwewem u ime Hristovo. To je na{ ruski socijalizam. A toj >>crkvenoj<< ideji u ruskom narodu, vi se smejete, gospodo Evropejci na{i! Naravno, ima mnogo i drugih >>ideja<< u narodu sa kojima se vi nikad ne}ete zbli`iti, i dr`a}ete ih za tatarske, sa va{eg evropskog gledi{ta. Te ostale ideje sad ne}u spomiwati. Nego postavqam formulu u vezi sa glavnom idejom: ko ne razume u na{em narodu wegovo pravoslavqe i kona~ne ciqeve wegove, taj nikad ne}e razumeti ni sam na{ narod. Osim toga: taj ne mo`e ni voleti ruski narod. Zbog ovakve svoje istoriosofije, po kojoj je pravoslavqe najvi{a vrednost i najve}a sila ruskog naroda, Dostojevski je progla{en za reakcionara od nekih zapadwaka, jer su u tome videli apologiju autokratskog oblika ruske dr`ave. No koliko je Dostojevski daleko od toga, mo`e se lako videti, kada se objektivno i sinteti~ki razmotri wegovo shvatawe Crkve i dr`ave. Prva misao Dostojevskoga o Crkvi i dr`avi je ova: Crkvu i dr`avu je nemogu}no me{ati; Petar Veliki je zarobio Crkvu; od wegovog vremena >>Crkva je u paralizi<<. U pitawu suda nad prestupnicima, Crkva i dr`ava imaju posebna gledi{ta, ali je gledi{te Crkve nesravweno ~ove~nije i savr{enije od dr`avnog. Povodom osude izvesnih li~nosti od strane dr`ave, Dostojevski veli: >>Dr`ava kao dr`ava nije mogla pomilovati ni M. ni N. (izuzimaju}i voqom monarha). Jer, {ta je pogubqewe? _ U dr`avi: `rtva za ideju. Ali kada bi namesto dr`ave stajala Crkva _ tada ne bi bilo pogubqewa. Crkvu i dr`avu ne treba me{ati. A {to ih jo{ uvek me{aju, to je dobar znak _ to zna~i da kod nas postoji sklonost za Crkvu<<.

Kompromis izme|u dr`ave i Crkve, pi{e Dostojevski, u takvim pitawima, kao, na primer, o sudu, u potpunoj i ~istoj su{tini svojoj nemogu}an je. . . Crkva treba sama u sebi da sadr`i celu dr`avu, a ne da dobije u woj tek nekakav ugao; a ako je to danas zbog ne~ega nemogu}e, onda to, u su{tini, nesumwivo mora biti postavqeno kao neposredna i najglavnija svrha svega daqeg razvitka hri{}anskoga dru{tva. Gospod na{ Isus Hristos zato je naro~ito i dolazio, da ustanovi Crkvu na zemqi. Carstvo nebesko, naravno, nije od ovoga sveta, nego na nebu, ali u wega se ne ulazi druk~ije nego kroz Crkvu, koja je osnovana i ustanovqena na zemqi. . . Crkva je vaistinu carstvo, i odre|ena je da caruje, i na kraju svom ona se nesumwivo i mora pojaviti kao carstvo na svoj zemqi _ za {to imamo i obe}awe. U drevna vremena prva tri stole}a hri{}anstva, veli Dostojevski, hri{}anstvo se javqalo samo kao Crkva i bilo je samo Crkva. Ne mo`e Crkva sebi tra`iti odre|eno mesto u dr`avi, (kao svaki drugi >>dru{tveni savez<< ili kao >>savez qudi radi religioznih svrha<<), nego, naprotiv, svaka zemaqska dr`ava trebalo bi docnije da se pretvori u Crkvu potpuno, i da postane ni{ta drugo nego Crkva, da prosto odbaci sve svoje ciqeve koji se ne sla`u sa Crkvom. Sve to wu ni najmawe ne}e poniziti, ne}e joj oduzeti ni ~ast ni slavu velike dr`ave, niti slavu wenih upraviteqa, _ nego }e je samo premestiti sa la`nog, jo{ neznabo`a~kog i pogre{nog puta, na pravilan i istinit put koji jedino vodi ja ve~nim ciqevima. Po nekim teorijama, razvija svoju misao Dostojevski, koje su se i suvi{e razjasnile i iskazale u devetnaestom veku, Crkva treba da se prepora|a u dr`avu, kao iz ni`eg roda u vi{i, da zatim u dr`avi i{~ezne, ustupiv{i mesto nauci, duhu vremena i civilizaciji. A ako ne}e to, i ako se protivi, woj se u dr`avi odvaja tek kao neki neznatan ugao, i to pod nadzorom, _ i to je ve} svuda i ostvareno, u na{e vreme, u suvremenim evropskim zemqama. No po ruskom shvatawu u uzdawu, trebalo bi _ ne da se Crkva prepora|a u dr`avu, kao iz ni`eg tipa u vi{i, nego, naprotiv, dr`ava treba da svr{i time da se udostoji da postane samo Crkva, i ni{ta drugo. Da se ovo gledi{te ne bi shvatilo kao ultramontanstvo, Dostojevski ga dopuwuje evan|elskim mi{qewem: >>Crkva se ne pretvara u dr`avu. To je Rim i wegova ma{ta. To je tre}e |avolovo isku{ewe! Nego naprotiv, dr`ava se pretvara u Crkvu; ona se uzdi`e do Crkve i postaje Crkva po ~itavoj zemqi, _ a to je sasvim protivno ultramontanstvu, i Rimu. . . i nije ni{ta drugo nego velika uloga pravoslavqa na zemqi. Od istoka }e ova zvezda zasijati<<. Pred kraj svoga `ivota Dostojevski je pisao o ovoj omiqenoj temi: >>Dr`ava je, prvenstveno, hri{}ansko dru{tvo i te`i da postane Crkva. U Evropi je suprotno tome. U tome se sastoji jedna od najglavnijih razlika izme|u nas i Evrope<<.

TAJNA SVESLOVENSTVA I SVE^OVE^ANSTVA
Nad ~ovekom plamte plave nebeske tajne, a pod wim tutwe potmule ponornice nepoznatog i ve~nog. U ovako zagonetnom svetu ~ovek ne mo`e biti pravi ~ovek, ako bi}e svoje ne ve`e sa plavim beskrajnostima neba i tajanstvenim ponornicama zemqe. I pote~e kroz krvotok svih bi}a u svima svetovima i po`ivi u svima wihovim srcima. Samo tako ~ovek do`ivquje puno}u svoga bi}a i ose}a sebe kao neko svebi}e. Jer u svima bi}ima on nalazi sebe, ali i sva bi}a vidi sudbinski utkana u sebi. Sva su mu bi}a svoja: on iskreno u~estvuje u svemu wihovom: i u radostima i u `alostima, i u ushi}ewima i u o~ajawima. U carstvu postojawa ni{ta mu nije tu|e; ne{to beskrajno i neodoqivo vezuje ga sa svim i sva~im: sve je u wemu, i on je u svemu. Svrh svega, on plameno ose}a da je na tajanstven na~in realno prisutan u svima qudima i da su svi qudi organski deo wegovog bi}a: on pla~e s pla~nima, tuguje s tu`nima, raduje se s radosnima. Jednom re~ju: svima je sve. ^ime i kime? _ Bogo~ovekom Hristom. Jer On ~ovekovu du{u razliva po svima srcima, daju}i joj sve~ove~ansku {irinu i sve~ove~ansku dubinu. I Hristov ~ovek se ose}a kao sve~ovek, kome su sva qudska bi}a prisna i svoja: svoja i u ose}awu, i u saznawu, i u qubavi. Nema granice izme|u wega i wih, jer ih bo`anska sila wegove svequbavi rastapa kao vrelo sunce led. Ispuwen bogo~ove~anskom qubavqu, Hristov ~ovek je uvek sve~ove~anski raspolo`en: u svakom qudskom stvoru vidi svog besmrtnog, bo`anskog brata, i gotov je da mu slu`i svim svojim bi}em. U slovenskom svetu Dostojevski je najve}i prorok i najrevnosniji apostol Sveslovenstva. Slovenska ideja je jedno od glavnih wegovih proro{tava i jedna od glavnih wegovih blagovesti. Bogo~ove~anski duh pravoslavqa ne mo`e se saterati u usku ~auru nacionalizma, jer svojom sve~ove~anskom sadr`inom on gravitira sveop{tem ujediwewu qudi Hristom i u Hristu. Nacionalizam, osve}en i prosve}en Bogo~ovekom Hristom, postaje evan|elski prelaz ka Hristovom Sve~ove~anstvu. Samo osve}eno i prosve}eno Hristom, Slovenstvo dobija svoj neprolazni zna~aj u istoriji sveta, i kroz Sveslovenstvo vodi Sve~ove~anstvu. Jednome ciqu te`i sve {to je pravoslavno: svebratskom ujediwewu qudi, i to putem evan|elske qubavi i samopregornog slu`ewa svima qudima. Po shvatawu Dostojevskoga, slovenska ideja u wenom najvi{em smislu jeste, pre svega, `rtva, potreba `rtvovati sebe za bra}u, da bi se time osnovalo veliko sveslovensko ujediwewe u ime Hristove istine, to jest na korist, qubav i slu`ewe svemu ~ove~anstvu, na za{titu slabih i potla~enih u svetu. Ujediwewe svih Slovena nije ujediwewe radi zavojevawa i radi nasiqa, nego radi slu`ewa svemu ~ove~anstvu. U samopregornom slu`ewu Rusije ovoj ideji i sastoji se sva wena mo}, tako re}i _ sva wena li~nost i sva budu}nost ruskoga poziva. Svako delo, i misao, i re~, i ose}awe,

kojim ~ovek smirava sebe i postaje sluga svome sluzi >>poslu`i}e kao osnov za budu}e velikolepno ujediwewe qudi, kada ~ovek ne}e sebi tra`iti sluge i kao sada `eleti da sebi sli~ne pretvora u sluge, nego }e, naprotiv, iz sve snage `elti da sam postane sluga svima, po Evan|equ. Za qude humanisti~kog, mehani~kog, rimokatoli~kog sklopa duha, ovakvo evan|elsko ujediwewe qudi u sve~ove~ansko bratstvo, pretstavqa utopiju i nemogu}no ~udo na zemqi. Ali za pravoslavnog ~oveka, obogo~ove~enog i osve~ove~enog Hristom, takvo ujediwewe qudi je ne samo vatrena potreba vere i molitve, nego i neophodnost evan|elskog ose}awa `ivota. To je jedna od osnovnih stvarnosti, na kojoj stoji i radi koje postoji Hristov ~ovek u ovom svetu. Slu`iti qudima iz evan|elske qubavi, radi svebratskog ujediwewa, nije ma{ta za Hristovog ~oveka ve} prvobitna stvarnost. Hristoliki Zosima veli: >>I zar je samo ma{ta: da }e ~ovek naposletku nalaziti u`ivawe i radost jedino u podvizima prosve}ewa i milosr|a, a ne u radostima grubim, kao danas _ u suvi{nom jelu, bludu, oholosti, hvalisawu, i zavodqivom uzdizawu jednoga nad drugim? Ja ~vrsto verujem da to i nije ma{ta, i da je blizu vreme kad }e se to i zbiti. Smeju se i pitaju: pa kad }e to vreme nastati, i ima li izgleda da }e ono nastati? A ja mislim da }emo mi sa Hristom to veliko delo re{iti. Jer, koliko je ideja bilo na zemqi, koje su na deset godina pre svoga ostvarewa izgledale nezamislive, a koje se se najedared javqale kad bi im do{ao tajanstveni rok, i razilazile se i rasprostirale po svetu! Tako }e i kod nas biti, i zasija}e svetu narod na{, i kaza}e sav svet: >>Kamen koji su odbacili zidari postao je kamenom temeqcem<<. A ismeva~e bi trebalo zapitati: ako je ovo na{a ma{ta, a kad li }ete vi podi}i svoju zgradu, i kad li }ete udesiti svoj `ivot pravi~no samo pomo}u uma svoga, a bez Hrista? I premda oni tvrde da ba{ oni idu ka sjediwewu, to vaistinu u to veruju samo najprostodu{niji izme|u wih, tako da se ~ovek prosto ~uditi mora toj prostodu{nosti. Doista, u wih ima ma{tave fantazije vi{e nego u nas! Oni misle da udese `ivot i urede svet pravilno, odbaciv{i Hrista; ali svr{i}e time {to }e svet zaliti krvqu, jer krv izaziva krv, a ko izvu~e ma~ taj }e od ma~a i poginuti<<. Nad podvizima Hristovih qudi bdi Bo`ja qubav i Bo`ja sila. Neka ih je malo u svetu, ali iza wih i uz wih stoji Onaj koji najmawe za~as pretvara u najve}e, i najslabije u najmo}nije. Neka je kvasac sve~ove~anske qubavi mali, ali je tu ~udotvorni Hristos koji za kratko vreme mo`e u~initi da wime uskisne sav duh svih qudi, i tako se ostvari svebratsko ujediwewe qudi u Hristu. Istina, izjavquje sveti starac Zosima, zasad hri{}ansko dru{tvo samo jo{ nije gotovo, i po~iva na ciglo sedam pravednika; no kako pravednih qudi uvek ima, to hri{}ansko dru{tvo stoji nepokolebqivo, o~ekuju}i svoj potpuni preobra`aj iz skoro jo{ neznabo`a~kog udru`ewa u jednu jedinu, vaseqensku i gospodare}u Crkvu. A to nek da Bog da bude, nek da Bog da bude, makar na kraju vekova, jer samo tome i jeste nameweno da se zbude i svr{i! I ne treba ~ovek da se zbuwuje vremenima i rokovima, jer je tajna vremena i rokova u mudrosti

Bo`ijoj, u predvi|awu wegovom i qubavi wegovoj. I {to po ra~unu qudskom mo`e biti jo{ vrlo udaqeno, ono se mo`da, po predopredelewu Bo`jem, nalazi ve} uo~i svoga javqawa, na pragu. A ovo posledwe nek da Bog da bude, nek da Bog da bude! Za du{u koja `ivi Hristom, sve~ove~anske ~e`we i te`we su sasvim prirodne i logi~ne. Sve {to je bogo~ove~ansko, u su{tini je sve~ove~ansko. Jedini pravi sve~ovek jeste Bogo~ovek. Jer je jedino u Bogo~oveku sve ~ove~ije dostiglo svoje bo`ansko savr{enstvo. Sve ~ove~ansko na{lo je u Wemu svoju besmrtnost i svoju ve~nost. Svaka sve~ove~anska osobina kod ~oveka ili kod naroda dolazi od Bogo~oveka, posredno ili neposredno. Dostojevski je prvi po~eo govoriti o sve~oveku i sve~ove~anstvu. To je wegovo proro{tvo i wegovo evan|eqe. Vrhunac Dostojevskovog proro~kog nadahnu}a i apostolske blagovesti pretstavqa wegov >>Govor o Pu{kinu<<. To je, uistinu, najproro~anskije evan|eqe i najevan|elskije proro{tvo Rusije i Slovenstva. Evan|eqe i proro{tvo o sve~oveku i sve~ove~anstvu. Po tom proro{tvu i po tom evan|equ: prizvawe ruskog ~oveka je sveevropsko i sve~ove~ansko. Postati pravi Rus, postati potpuni Rus, to mo`da jedino zna~i _ postati brat svima qudima, postati sve~ovek. O, celokupno na{e slovenofilstvo i zapadwa{tvo, jeste samo jedan veliki nesporazum, premda istorijski potreban. Pravome Rusu, Evropa i udes sveg velikog Arijskog plemena, isto su tako dragi kao i udes Rusije, kao i udes svoje ro|ene zemqe, zato {to je na{ poziv svesvetskost (vcemirnost) ne ste~ena ma~em, nego silom bratske te`we ka qudskom sveujediwewu. Ako u|ete u na{u istoriju posle Petrove reforme, na}i }ete u woj ve} tragove i ukazivawa na tu misao, na taj moj san, ako ho}ete, u karakteristici na{eg op{tewa s evropskim plemenima, ~ak i u na{oj dr`avnoj politici. Jer, {ta je drugo ~inila Rusija za ~itava dva stole}a svoje politike, ako nije slu`ila Evropi, i mo`da vi{e nego samoj sebi? Ja ne mislim da je tako bilo zbog neve{tine na{ih politi~ara. Ah, evropski narodi i ne znaju kako su nam dragi! Docnije, ja sam u to ube|en, mi }emo, to jest, naravno, ne mi, ve} budu}i Rusi, shvati}e svi do jednoga da postati pravi Rus zna~i: te`iti da se u evropske protivre~nosti unese kona~an sporazum; pokazati evropskoj tuzi da joj je kraj u ruskoj du{i, koja je sve~ove~anska i sveujediwavaju}a; obuhvatiti wome u bratskoj qubavi svu bra}u, i, na kraju krajeva, mo`da re}i i kona~nu re~ velike i op{te harmonije, kona~ne bratske sloge svih plemena po Hristovom evan|elskom zakonu. U univerzalnosti i sve~ove~nosti Pu{kinovog genija Dostojevski vidi umetni~ki izraz ruskog narodnog duha. A ruski narodni duh karakteri{e odazqivost na sve {to je ~ove~ije u svima qudima: od najmaweg do najve}eg. Evropske kwi`evnosti su imale, veli Dostojevski, silne umetni~ke genije: [ekspire, Servantese, [ilere. Ali, ka`ite: koji je od tih velikih genija bio obdaren sposobno{}u svesvetske odazqivosti _ kao na{ Pu{kin. I tu ba{ sposobnost, tu na{u najglavniju nacionalnu sposobnost on upravo deli sa na{im narodom, i po tome je on, uglavnome, narodni pesnik. Najve}i

evropski pesnici nisu nikada mogli da tako sna`no ovaplote u sebi genij tu|eg, susednog naroda, duh wegov, svu skrivenu dubinu toga duha i svu setu wegovog poziva _ kao {to je to mogao da izrazi Pu{kin. Evropski pesnici, kad su se obra}ali drugim narodnostima, naj~e{}e su ih preobra}ali u svoju nacionalnost, i shvatili na svoj na~in. ^ak i kod [ekspira, Italijani su gotovo pravi Englezi. Od svih svetskih pesnika jedini je Pu{kin imao osobinu da se potpuno preovaploti u tu|u nacionalnost. Sila, kojom se ~ovek izjedna~uje sa drugim ~ovekom, pa ~ak i preovaplo}uje u duh wegov, jeste qubav. Ona daje ~oveku mo}i da, preovaplo}uju}i se u druga qudska bi}a, ~ovek dosti`e puno}u i savr{enstvo svoje li~nosti. [to vi{e daje, ~ovek sve vi{e ima, jer sve vi{e prima. Smelo tvrdim, veli Dostojevski, da nije bilo pesnika sa takvom svesvetskom odazqivo{}u, kao Pu{kin. I tu nije stvar samo u odazqivosti, nego u strahovitoj dubini toga, u preobra}awu, u preovaplo}avawu svoga duha u duh drugih naroda, u preovaplo}avawu gotovo savr{enom i zbog toga ~udesnom. To je jedino Pu{kinova osobina, i on je u tom smislu, ponajvi{e, nevi|ena i ne~uvena pojava, a po mome mi{qewu i proro~anska, jer. . . jer se kroz to ba{ najvi{e izrazila wegova nacionalna ruska snaga, narodnost wegove poezije, narodnost u daqem svom razvi}u, narodnost na{e budu}nosti koja se ve} skrivala u sada{wici, i izrazila se proro~ki. Jer, {ta je drugo duhovna snaga ruske narodnosti ako ne wena te`wa, u kona~nim ciqevima, ka svesvetkosti i sve~ove~nosti? Po{to je postao pravi nacionalni pesnik, Pu{kin je, ~im se dotakao narodne snage, predosetio veliki budu}i zna~aj te snage. Tu je on vidovit, tu je on prorok. Mi Rusi, izjavquje Dostojevski, imamo dve otaxbine: na{u Rusiju i Evropu, ~ak i u slu~aju kad sebe nazivamo slovenofilima. Najve}i me|u najve}im pozivima, koga su Rusi svesni u svojoj budu}nosti, to je op{te~ove~anski poziv, slu`ewe celome ~ove~anstvu _ ne samo Rusiji, ne samo Slovenstvu _ nego sve~ove~anstvu. Sve~ove~nost je najglavnija li~na odlika i poziv svakoga Rusa. Sve~ove~nost se, pre svega, sastoji u po{tovawu qudskih vrednosti, ma u kome se ~oveku ili narodu nalazile. A svrh svega, sve~ove~nost se sastoji u po{tovawu ~oveka, svakog ~oveka kao apsolutne i nezamenqive vrednosti. No{en sve~ove~anskom qubavqu, Dostojevski izjavquje: >>Mi ne `elimo da budemo Rusi, nego svequdi. . . Evropa je na{a druga otaxbina _ ja prvi strasno to ispovedam, i uvek sam ispovedao. Evropa je svima nama isto tako draga kao i Rusija; u woj je sve Jafetovo pleme, a na{a je ideja: ujediwewe svih naroda toga plemena, pa ~ak i daqe, mnogo daqe, do Sima i Hama. Kako to da postignemo? _ Da postanemo Rusi, na prvom mestu, i pre svega. Ako je sve~ove~nost nacionalna ruska ideja, onda svako od nas treba da postane Rus, to jest ono {to jeste, i tada }e se odmah sve promeniti. Postati Rusom, zna~i prestati prezirati svoj narod. I zaista, {to se ja~e i samostalnije razvijemo u svom nacionalnom duhu, to }emo ja~e i bli`e shvatiti evropsku

du{u; a zbli`iv{i se s wom, postali bismo joj razumqiviji. Postav{i svoji, dobili bismo, najzad, oblik ~ove~anski, a ne majmunski; izgled slobodnog bi}a, a ne roba, ne sluge. I govorili bismo s wima pametnije nego pre toga; jer bismo u svom narodu i u wegovom duhu na{li nove re~i, koje bi Evropqanima neizostavno bile razumqivije. ^ak bismo i mi sami tada uvideli: da mnogo od onoga {to smo u svom narodu prezirali _ nije tama, nego ba{ svetlost, nije glupost, nego ba{ um; a razumev{i to, sigurno bismo u Evropi kazali takvu re~ kakvu tamo jo{ nisu ~uli. Uverili bismo se tada: da pravu socijalnu re~ ne nosi u sebi nijedan drugi do ba{ na{ narod; da u ideji wegovoj, u duhu wegovom, postoji `iva potreba za sveujediwewem ~ove~anstva, sveujediwewem sa potpunim po{tovawem za nacionalne li~nosti i za wihovo odr`awe; za odr`awe potpune slobode qudi, sa ukazivawem na to u ~emu se ta sloboda ba{ sastoji _ ujediwewe kroz qubav, zagarantovano delom, `ivim primerom, potrebom za pravim bratstvom; a ne gilotinom, ne milionima otse~enih glava<<. . . Narodi u Evropi se sve vi{e i vi{e izdvajaju, sve upornije i upornije odvajaju jedan od drugoga svojim zakonima, moralom i gledi{tem na ceo Bo`ji svet. U celom svetu vide samo sebe, a sve ostale smatraju za prepreke, i svaki posebice `eli da kod sebe izvr{i to {to mogu izvr{iti samo svi narodi, svi skupa, op{tim udru`enim snagama. Ve}im delom su svi Evropqani takvi, tvrdi Dostojevski. Ideja sve~ove~anstva sve vi{e nestaje izme|u wih. Kod svakoga od tih naroda dobija ta ideja drugi izgled, tamni, ili prima u svesti nov oblik. Hri{}anska veza, koja ih je dosad spajala, svakim danom sve vi{e gubi snagu. Ni nauka nema snage da ih ve`e, jer se sve vi{e razilaze. Recimo, donekle, da, oni su u pravu, jer sve te iskqu~ivosti, to uzajamno suparni{tvo, ta povu~enost u sebe, ta ponosita nada u sebe jedinoga _ ra|a u wima divovske snage za borbe sa preprekama na putu. No prepreke ba{ samim tim sve vi{e i vi{e rastu i mno`e se. . . Posle re~enoga se mo`e razumeti za{to Evropqani ne shvataju ni malo Ruse, i uzvi{enu osobenost wihova karaktera nazivaju bezli~no{}u. Ali neka nam se dopusti: ruski se karakter o{tro razlikuje od evropskog, u wemu se naro~ito zapa`a visoka-sinteti~ka sposobnost, sposobnost op{te pomirqivosti, sve~ove~nosti. U ruskom ~oveku nema evropske ugaonosti, nepronicqivosti, neodazqivosti. On se sa svima sa`ivquje i u sve u`ivquje. On saose}a svemu ~ove~anskom, bez obzira na nacionalnost, krv i zavi~aj. On ima razumevawa za sve {to je makar malo od sve~ove~anskog zna~aja. On ima instinkt sve~ove~nosti. On instinktom poga|a sve~ove~ansku crtu ~ak i u najo{trijim iskqu~ivostima drugih naroda. Genijalnu potvrdu ovih svojih misli o ruskom ~oveku Dostojevski nalazi u Pu{kinu. Pu{kin je `ivo obja{wewe, u svoj umetni~koj puno}i, {ta je to ruski duh, kuda streme sve wegove sile i kakav je ideal ruskoga ~oveka. Mi smo u Pu{kinu shvatili, da je ruski ideal: svecelost, sveizmirewe, sve~ove~nost.

Dostojevski je svestan da mu se zbog ovakvog shvatawa ruskog naroda i wegovog istorijskog poziva, mogu ~initi razne zamerke. Sve to mo`e izgledati suvi{e samopouzdano, veli Dostojevski. Zar nama, na{oj ubogoj i nekulturnoj zemqi, takav udeo, takav zadatak? Zar je nama su|eno da ~ove~anstvu ka`emo novu re~?. . . Ali jesam li ja govorio o ekonomskoj slavi, o slavi ma~a ili nauke? Ja govorim samo o qudskom bratstvu, i o tome da je za svesvetsko, za sve~ove~ansko-bratsko ujediwewe, pre svih drugih naroda prednazna~en ruski narod. Tragove toga ja vidim u na{oj istoriji, kod na{ih darovitih qudi, u umetni~kom geniju Pu{kinovom. Neka je na{a zemqa uboga, ali je tu ubogu zemqu >>Hristos kao prosjak obi{ao blagosiqaju}i je<<. Za{to ne bismo mogli primiti u sebe Wegovu posledwu re~? I zar se nije i On rodio u ubogim jaslama? Ponavqam: mi se ve} mo`emo pozvati na Pu{kina, na svesvetskost i sve~ove~nost wegovog genija. On je mogao u svojoj du{i da smesti i tu|e genije kao da su mu ro|eni. On je, bar u umetnosti, u umetni~kim tvorevinama, neosporno pokazao tu te`wu ruskoga duha za svesvetsko{}u; a to je ve} va`an putokaz. Pi{u}i malo kasnije obja{wewe za svoj >>Govor o Pu{kinu<< Dostojevski veli: >>Ne treba, ne treba se uzrujavati {to sam kazao: >>da }e mo`da na{a uboga zemqa, na kraju krajeva, re}i novu re~ svetu<<. Isto je tako sme{no uveravati, da, pre nego {to ka`emo novu re~ svetu, >>moramo i sami razviti se ekonomski, nau~no i gra|anski, i tek onda sawati o >>novim re~ima<< koje }emo re}i tako savr{enim (tobo`) organizmima, kakvi su narodi Evrope<<. U svom govoru ja sam naro~ito podvukao: da i ne poku{avam upore| ivati ruski narod sa zapadnim narodima u sferama wihove ekonomske ili nau~ne osnove. Samo sam kazao da je ruska du{a, genij ruskog naroda, mo`da sposobniji od genija ma kog drugog naroda da smesti u sebi ideju sve~ove~anskog ujediwewa, bratske qubavi, trezvenog pogleda, koji opra{ta neprijateqstvo, razlikuje i izviwava raznoliko, bri{e protivure~nosti. To nije ekonomska osobina, niti koja druga, to je samo moralna osobina, i ko bi mogao odricati i sporiti da je ruski narod ima?. . . Mi tvrdimo: da se duh qubavi i sveop{teg ujediwewa mo`e imati, i nositi u sebi, i uz na{u sada{wu ekonomsku sirotiwu, pa jo{ i u goroj sirotiwi nego {to je sad: imao se on, i nosio, i uz sirotiwu kakva je bila posle najezde Tatara pod Batijem, ili posle pogroma onog buntovnog doba, kada je Rusija bila spasena jedino sveujediwavaju}im duhom narodnim<<. Tajna Sveslovenstva je _ evan|elsko slu`ewe sve~ove~anstvu radi sveop{teg ujediwewa svih qudi u Hristu. Tajna sve~ove~anstva je u sve~oveku koji silom svoje svequbavi nalazi u svakom ~oveku i u svakom narodu ve~ne bo`anske vrednosti i dragocenosti. Tajna sve~oveka je u Bogo~oveku koji neprolaznim bo`anskim savr{enstvima krasi sve {to je ~ove~ije u svima qudskim svetovima.

TAJNA EVROPSKOG ^OVEKA I SLOVENSKOG SVE^OVEKA
Svako qudsko bi}e skriva i ~uva svoju glavnu tajnu u svome vrhovnom idealu. To va`i i za evropskog ~oveka: wegova je tajna u wegovom idealu. A {ta je vrhovni ideal evropskog ~oveka? _ Jedno, samo jedno: samostalan i nepogre{iv ~ovek _ ~ovekobog. Sve ideje i sve delatnosti evropskog ~oveka nadahwuje jedna ~e`wa i vodi jedna te`wa: postati nezavisan i samostalan kao Bog. U stvari, Evropom vlada jedno bo`anstvo: nepogre{iv ~ovek _ ~ovekobog. U rasko{nom panteonu Evrope nepogre{ivi ~ovek je vrhovno bo`anstvo; ostali bogovi su ili wegove emanacije ili wegove vibracije. >>Nepogre{ivi<< ~ovek vlada i u evropskoj religiji, i u evropskoj filosofiji, i u evropskoj nauci, i u evropskoj politici, i u evropskoj tehnici, i u evropskoj umetnosti, i u celokupnoj evropskoj kulturi i civilizaciji. U svemu i kroza sve samo ~ovek, i to evropski ~ovek, gordo i oholo autarki~an i nepogre{iv. Govore}i ovo, imam u vidu evropskog ~oveka u wegovom osnovnom principu i osnovnoj ideji. Na drugoj strani: slovenski sve~ovek. Wegov je vrhovni ideal, i u wemu wegova glavna tajna: sve~ove~ansko bratstvo svih qudi u Bogo~oveku Hristu. Sve ideje i sve delatnosti slovenskog sve~oveka vodi i rukovodi jedna sila: evan|elska qubav _ svequbav. Jer je ta qubav jedina sila koja qude pretvara u bra}u i sjediwuje ih u sve~ove~ansko bratstvo. Nema poni`ewa na koje ne}e pristati slovenski sve~ovek, samo ako ono doprinosi ostvarewu sve~ove~anskog bratstva me|u qudima. Nema truda ni podviga, koga se ne bi latio Hristov ~ovek, samo ako vodi ciqu: sve~ove~anskom bratstvu. Slu`iti svakom ~oveku i svima qudima radi Hrista _ radost je nad radostima za slovenskog sve~ove~anskog trudbenika. Wegova je besmrtna ~e`wa: pro{iriti sebe Bogo~ovekom u sva bo`anska svojstva i savr{enstva, i sara|ivati Bogo~oveku svom du{om svojom, svim srcem svojim, svom mi{qu svojom, svom snagom svojom. Tu sve {to je ~ove~ije nalazi svoju besmrtnost i ve~nost u Bogo~ove~ijem; tu je Bogo~ovek sve i sva za ~oveka u svima svetovima. U posledwoj liniji, problematika evropskog ~oveka iscrpquje se rimokatolicizmom. I protestantizmom, koji je uvek i u svemu, ma da u kontrastima, samo najverniji i najdosledniji saradnik rimokatolicizma. I jedan i drugi sve izvodi i sve svodi na _ nepogre{ivost ~oveka. Nepogre{iv ~ovek im je vrhovna vrednost i vrhovno merilo svega u svima svetovima. U su{tini, problematika slovenskog sve~oveka iscrpquje se pravoslavqem. Tu se sve izvodi i sve svodi na Bogo~oveka. Nema ideje, nema ose}awa, nema dela, a da nisu svojim naj`ivotnijim nervom vezani za srce Bogo~ovekovo. Za sve i sva u svima sve~ovekovim svetovima postoji samo jedna vrhovna vrednost i samo jedno vrhovno merilo: Bogo~ovek Hristos.

Ako i{ta, Dostojevski je apostolskom ubedqivo{}u pokazao i dokazao ta~nost svojih dveju teza: problem evropskog zapada se iscrpquje rimokatolicizmom, a problem istoka pravoslavqem. Po{to je u istorijskim stvarnostima prou~io zapadne ideje i metode za re{ewe problema ~ove~ije li~nosti i qudskog dru{tva, on odbacuje rimokatolicizam i wegove izdanke: ateizam, anarhizam, socijalizam, nauku, kulturu, civilizaciju. Najpre je rimokatolicizam svojom sholastikom, kazuistikom i indulgencijstvom mehanizirao ~ove~ju li~nost do stra{ne bezdu{nosti, pa su zatim wegovo delo dovr{ili wegovi sateliti i saradnici: protestantizam, socijalizam, ateizam, nauka, kultura. Socijalizam previ|a bo`ansku su{tinu i ve~nu vrednost ~ove~ije li~nosti, i svodi ~oveka na telo. Razume se, time mu oduzima ono {to ga ~ini neprikosnovenim bi}em i li~no{}u. I ~ovek postaje stvar me}u stvarima. Kao pogled na svet i `ivot, kao filosofija, socijalizam ne priznaje li~nost i wenu ve~nu vrednost; on tra`i potpunu bezli~nost. >>Priroda se ne uzima u obzir, priroda se goni napoqe, priroda se ne pretpostavqa da postoji! Po wihovom shvatawu, ~ove~anstvo, _ razviv{i se istorijskim `ivim putem do kraja, ne}e se najzad prirodnim putem samo sobom pretvoriti u normalno dru{tvo, nego naprotiv, socijalni sistem, izi{av{i iz neke matemati~arske glave, odmah }e preustrojiti sve ~ove~anstvo i u jednom trenutku }e ga u~initi pravednim i bezgre{nim, pre svakog `ivog procesa, bez svakog istorijskog i `ivog puta! Otud oni tako instinktivno i ne vole istoriju: >>Same gadosti i gluposti u woj<< _ i sve se samom glupo{}u i obja{wava! Otkud oni tako i ne vole `ivi proces `ivota: nije potrebna `iva du{a! Jer `iva du{a }e `ivota iskati, `iva du{a ne}e hteti slu{ati mehaniku, `iva je du{a podozriva, `iva je du{a nazadna! A ovde, premda pomalo zaudara na mrtva~inu, mo`e{ je od kau~uka na~initi, _ ali zato nije `iva, zato je bez voqe, zato je ropska, ne}e di}i bunu! I izlazi mu rezultat, da je sve svedeno samo na jednu gomilu cigaqa, i na raspored hodnika i soba u stanu socijalisti~ke komune. I komuna je gotova, ali vam priroda za komunu jo{ nije gotova! Priroda ho}e `ivota, `ivotni proces jo{ nije zavr{ila, rano joj je na grobqe! Sa samom logikom ne mo`e{ preko prirode ~ovekove presko~iti! Logika ti unapred pogodi tri slu~aja, a wih ima milion! Otse}i sav milion, i sve svesti na jedino pitawe o komforu! _ Najlak{e razja{wewe zadatka! Sabla`wivo jasno, i ne treba ni misliti! [to je glavno _ misliti ne treba! Sva `ivotna tajna mo`e stati na dva {tampana tabaka!<< Zato {to ne uzima u obzir ~ovekovu prirodu u svoj wenoj beskrajnoj slo`enosti, socijalizam je, po mi{qewu Dostojevskog, vrhunac klevete na qudsku prirodu. Heroj u romanu Podrostok govori socijalistima: >>Recite, ~ime }ete me pridobiti da idem za vama? Recite, ~ime }ete mi dokazati da }e kod vas biti boqe? [ta }ete da u~inite s protestom moje li~nosti u va{oj kasarni? Kod vas }e biti kasarna, zajedni~ki stanovi, stricte necessaire, ateizam i zajedni~ke `ene bez dece, _ to je va{ finale, znam ja to. I za to, za taj mali deli} sredwe vrednosti koju }e mi obezbediti va{a razumnost, za zalogaj i

za toplu sobu, vi biste u zamenu hteli celu moju li~nost! Dopustite: neko mi, recimo, odvede `enu: da li }ete mi u toj meri oduzeti li~no pravo da protivniku ne smem da razbijem glavu? Re}i }ete da }u i ja tada biti razumniji; ali {ta }e `ena re}i o takvom razumnom mu`u, ako sebe koliko toliko po{tuje? To je neprirodno; stidite se!<< Neprirodno je hteti da se od starog tipa qudi stvori novo dru{tvo. A istina je u ovome: samo se od obnovqenih, od novih qudi mo`e obrazovati novo dru{tvo. Prirodni zakon: bratstvo se stvara samo od bra}e. Treba najpre qude preobraziti u bra}u, pa tek onda zahtevati od wih bratstvo. Svaki drugi put je neprirodan, jer je mehani~ki i nasilan. Evropski ~ovek ho}e bratstvo, ali ne mo`e da ga ostvari, jer je sav izgra|en na na~elu egoisti~ke samostalnosti, koje ga sve vi{e i vi{e usamquje, odvaja od qudi, i on, u stvari, `ivi u svetu kao u pustiwi. ^ovek sa Zapada veli Dostojevski, pri~a o bratstvu kao o velikoj sili koja pokre}e svet, a ne mo`e da se seti da se bratstvo niotkuda ne mo`e nabaviti ako ga u stvari ve} nema. [ta da se radi? Treba na silu Boga stvoriti bratstvo. Ali izlazi da bratstvo ne mo`ete stvoriti, jer se ono samo stvara, ono je Bogom dano, nalazi se u samoj prirodi. A u prirodi zapadnog ~oveka ono kao na~elo ne postoji; postoji li~no na~elo, na~elo pojedinca, na~elo poja~anog ~uvawa samoga sebe, samoopredeqewa u svome sopstvenom ja, stavqawe toga ja nasuprot celoj prirodi, svima drugim qudima, kao samoupravnog odelitog na~ela, koje je potpuno jednako i iste cene kao i sve ono {to postoji van wega. Ali iz takvoga isticawa samoga sebe nije se moglo roditi bratstvo. Za{to? Zato {to u bratstvu, u pravome bratstvu, ne treba ja, to jest odvojena li~nost da se brine o pravima svoje jednakosti i ravnote`e sa svima ostalima, ve} sve to ostalo du`no bi bilo pri}i toj li~nosti koja tra`i svoja prava, tome odvojenome ja, i to ostalo, bez molbe onoga ja, du`no bi bilo priznati ga ravnopravnim i jednakim po vrednosti samome sebi, to jest svemu ostalome {to postoji na svetu. I ne samo to, ve} ta li~nost koja se buni i tra`i svoja prava, ona bi pre svega bila du`na, da celo svoje ja, da celoga sebe `rtvuje dru{tvu; i ne samo da ne treba da tra`i svoja prava, ve}, naprotiv, da ih bez ikakvih uslova preda dru{tvu. Ali li~nost sa zapada nije naviknuta na takav tok stvari; ona tra`i sve na juri{, ona tra`i svoja prava, ona ho}e deobu _ a tu onda nema vi{e bratstva. ^ovek postaje bratom svih qudi, kada u sebi stvori i razvije ose}awe qubavi i samopo`rtvovawa. Samo na tome putu ~ove~ija li~nost dosti`e svoje potpuno savr{enstvo, i u svakom ~oveku Hristom ose}a i vidi brata, radi koga treba `rtvovati i `ivot svoj i du{u svoju. Tako se, u stvari, postaje prava li~nost. Treba postati li~nost, veli Dostojevski, ~ak mnogo ve}ega stepena nego li ona kakva se sad na zapadu stvorila. Razumite me: dobrovoqno, potpuno svesno, ni od koga i ni~im iznu|eno samopo`rtvovawe celoga sebe u korist sviju, to je, po mome mi{qewu, znak najve}eg razvitka li~nosti, wene najve}e snage, najve}e vlasti nad sobom, najuzvi{enije slobode sopstvene voqe. Dobrovoqno dati svoj `ivot za sve druge, biti razapet za sve na krst, spaqen na loma~i, mo`e samo

onaj ~ija je li~nost najvi{e razvijena. Silno razvijena li~nost, potpuno ube|ena u svoje pravo da postoji kao li~nost, koja za sebe nema vi{e nikakvog straha, ni{ta boqe i ne mo`e stvoriti od svoje li~nosti, to jest nikako sebe ne mo`e boqe upotrebiti, nego daju}i se cela svima, da bi i svi drugi bili isto tako samopravne i sre}ne li~nosti. To je prirodni zakon; tome te`i normalni ~ovek. I dobro i zlo su vrlo zagonetne i slo`ene pojave, ne samo u ~oveku kao li~nosti nego i u ~ove~anstvu kao qudskoj zajednici. I u zlu i u dobru qudskom ima ne~eg prastarog i praiskonskog. Wihovu prasu{tinu pokriva tama nepoznatog i neprovidnog. I re{avaju}i problem dobra i zla, qudi u mnogome gataju i naga|aju. U Evropi, po shvatawu Dostojevskog, problem se re{ava dvojako. Prvo je re{ewe: zakon je dat, napisan, formulisan, sastavqen je tisu}e godina. Zlo i dobro je protuma~eno, izmereno, mudraci ~ove~anstva su istorijski utvrdili wihove razmere i stepene, neumorno rade}i nad ~ovekovom du{om, i nau~no razra|uju}i odnos qudske jedinke prema qudskoj zajednici. Tom izra|enom kodeksu treba se slepo pokoravati. Ko ne sleduje tome, ko se o wega ogre{i, plati}e slobodom, imovinom, `ivotom, plati}e bukvalno i ne~ove~no. Drugo je re{ewe obratno: po{to je dru{tvo organizovano nenormalno, ne treba tra`iti odgovora od qudskih jedinki za posledice. Prema tome: zlo~inac je neodgovoran, i zlo~in ne postoji. Da bi se zlo~ini i qudska krivica uni{tili, treba uni{titi nenormalnost dru{tva i wegove oblike. Po{to bi dugo trajalo da se postoje}i poredak le~i, a nema ni nade u to le~ewe, jer se pokazalo da lekovi nedostaju _ treba celo dru{tvo razru{iti i stari poredak metlom {~istiti. Zatim, sve novo po~eti na drugim na~elima, koja jo{ nisu jasna, ali koja ni u kom slu~aju ne mogu biti gora od dana{wega poretka, naprotiv, donose u sebi mnogo izgleda na uspeh. Glavna je nada sada u >>nauku<<. Eto, to je drugo re{ewe: o~ekuje se budu}i mraviwak, a dotle }e svet zalivati krvqu. Druga re{ewa pitawa krivice i prestupa qudskog, zapadno-evropski svet ne ume da zamisli. Vidoviti apostol slovenskog sve~oveka dubqe ose}a i pravilnije re{ava problem dobra i zla. Qudske sile, same po sebi, ne mogu ga re{iti. One to mogu u~initi, samo prosve}ene, vo}ene i rukovo|ene Bogom. Jasno je i razumqivo do o~iglednosti, misli Dostojevski, da se zlo skriva u ~oveku dubqe nego {to pretpostavqaju socijalisti koji ho}e da ga le~e; da se zlo ni u kakvoj dru{tvenoj formaciji ne mo`e izbe}i; da }e qudska du{a ostati uvek ista; da nenormalnost i greh proisti~u iz we; i da su, najzad, zakoni qudskoga duha jo{ toliko nepoznati, toliko jo{ nauka za wih ne zna, toliko su neodre|eni i toliko tajanstveni, da nema, niti zasad mo`e biti lekara, pa ni sudija zavr{nih, kona~nih. Nego postoji Onaj koji ka`e: >>Osveta je moja stvar, i Ja }u suditi<<. Samo Wemu jednome poznata je sva tajna ovoga sveta i krajwa sudbina ~ovekova. I tako se ~ovek ne sme hvatati da re{ava {ta bilo sa ponosom u svoju nepogre{ivost _ jo{ nisu nastupila vremena niti rokovi. ^ovek koji drugim qudima sudi treba da zna da on nije sudija krajwi, nego da je i on gre{nik, da

su terazije i mera sveta u wegovim rukama apsurd, ako se i on sam, dr`e}i u rukama tu meru i terazije, ne priklawa pred zakonom jo{ neodgonetnute tajne, i ne pribegava jedinom izlazu: milosr|u i qubavi. Nauka >>nepogre{ivog<< evropskog ~oveka proglasila je na~elo samoodr`awa za osnovno na~elo svekolikog `ivota na zemqi. A to zna~i, i za osnovno na~elo qudskog morala. Prevede li se to na~elo na jezik prostiji i shvatqiviji, ono glasi: kad je u pitawu odr`awe svoga `ivota _ sve je dozvoqeno: i zlo~in, i greh, i ubistvo, i pqa~ka, i qudo`derstvo. >>Nauka veli: ti nisi kriv {to je priroda sve tako udesila, a nagon samoodr`awa je iznad svega<<. Prema tome, nauka }e dopustiti da se radi samoodr`awa i novoro|en~ad mogu jesti ili spaqivati. >>Po mome mi{qewu, ~ove~anstvo }e sa samom naukom podivqati i izumreti<<. Nasuprot tome postoji hri{}anski moral. ^ovek je u neposrednoj vezi sa Bogom, koji mu daje mo} i sile da `ivi jednim vi{im `ivotom. Nasuprot na~elu samoodr`awa hri{}anstvo isti~e kao osnovu svoga bogo~ove~anskog morala _ na~elo samopo`rtvovawa. Nau~ni moral nare|uje: `rtvuj druge sebi! A hri{}anski moral zapoveda: `rtvuj sebe drugima! >>Prema tome, samo hri{}anstvo ima `ive vode u sebi; samo hri{}anstvo mo`e odvesti qude izvorima `ive vode i sa~uvati ih od propasti i uni{tewa. Bez hri{}anstva bi se ~ove~anstvo raspalo i propalo<<. Jedino hri{}anstvo mo`e spasti ~ove~anstvo od podivqalosti i samoistrebqewa. U hri{}anstvu bi ~ak i oskudica u hrani i u gorivu bila sno{qivija. Na primer, novoro|en~ad ne bi bila spaqivana, ve} bi sami qudi umirali za svoje bli`we. Pravi hri{}anin nikada ne}e `rtvovati novoro|en~e radi svog samoodr`awa. Naprotiv, on }e rado `rtvovati sebe da bi odr`ao u `ivotu novoro|en~e. ^ovek evan|elske sve~ove~anske qubavi ne mo`e zidati svoju sre}u na nesre}i drugoga. >>Zar mo`e biti sre}e, ako se ona osniva na tu|oj nesre}i? Dozvolite, veli Dostojevski, zamislite da podi`ete zgradu qudske sudbine, s namerom da na kraju usre}ite qude, da im najzad date mir i pokoj. I zamislite daqe da je za to neophodno i neminovno potrebno da izmu~ite ma samo jedno qudsko bi}e, bi}e koje ne mora da bude ba{ dostojno, koje s neke ta~ke gledi{ta mo`e biti ~ak i sme{no, dakle ne nekog [ekspira, nego prosto po{tenoga starca mu`a mlade `ene u ~iju qubav on veruje slepo, iako ne poznaje weno srce, po{tuje je, ponosi se wome, sre}an je i bezbri`an kroz wu. Dakle, samo wega bi trebalo osramotiti, obrukati, i izmu~iti ga, da bi se podigla va{a zgrada! Da li biste pristali da pod tim uslovom budete arhitekt te zgrade? Eto vam pitawe. Mo`ete li vi i za trenutak dozvoliti pomisao: da bi qudi za koje ste podigli tu zgradu, pristali da od vas prime tu sre}u, u ~ijim je temeqima uzidana patwa ma i ni{tavnog bi}a, koje je nemilosrdno i nepravi~no izmu~eno _ i da li bi qudi u toj sre}i mogli da ostanu sre}ni? _ Ne! ^ista ruska du{a ovako prosu|uje: neka ja jedina izgubim sre}u, neka je moja nesre}a neuporedivo ve}a nego nesre}a toga starca, najzad, neka

niko nikad, ni starac, ne doznadu za moju `rtvu i ne ocene je _ ne `elim da budem sre}na po{to upropastim drugoga!<<. Duh >>nepogre{ivog<< evropskog ~oveka je du{a celokupne evropske kulture i civilizacije. Sve je tu izgra|eno na ~oveku kao temequ, i radi ~oveka kao posledweg ciqa. Tu nema mesta za Bogo~oveka. Zato je Bogo~ovek i odba~en kao suvi{an i nepotreban. Evropski ~ovek, u svojoj oholoj nepogre{ivosti, dovoqan je sam sebi u ovom zemaqskom svetu. Od Bogo~oveka on ni{ta ne tra`i, zato ni{ta i ne dobija. Dostojevski postavqa pitawe: mo`e li evropski civilizovan ~ovek, to jest Evropqanin, uop{te verovati u Bo`anstvo Isusa Hrista, jer se sva vera samo u tome sastoji da se veruje u wegovo Bo`anstvo? Na to pitawe, veli Dostojevski, civilizacija putem ~iwenica odgovara jednim: ne! Civilizaciji >>nepogre{ivog<< evropskog ~oveka treba protivstaviti civilizaciju slovenskog sve~oveka: svu izgra|enu na Bogo~oveku kao na temequ. >>Potrebno je, izjavquje omiqeni ideolog Dostojevskoga, knez Mi{kin, da nasuprot Zapadu zasija na{, ruski Hristos, koga smo ni sa~uvali, a koga oni nikad ni znali nisu! Ne da se ropski hvatamo na jezuitski mamac, nego nose}i im na{u, rusku civilizaciju . . .<< >>Mi samo odbacujemo, pi{e Dostojevski u svome Dnevniku, iskqu~ivo evropsku formu civilizacije i ka`emo da nam ona nije po meri<<. Glavno je sa~uvati najve}u dragocenost na{e planete: Bogo~oveka Hrista. A On je sav u pravoslavqu, sa svima svojim bo`anskim savr{enstvima i ve~nim vrednostima. >>Da bismo sa~uvali Isusa, to jest pravoslavqe, veli Dostojevski, treba pre svega sa~uvati sebe i biti svoj. Samo }e onda biti roda kada se drvo razvije i oja~a. I zato Rusija treba da postane svesna kakve je dragocenosti ona ostala jedini nosilac, da zbaci nema~ki i zapadwa~ki jaram i da postane svoja sa jasnim saznawem ciqa<<. Spasewe ~oveka, naro~ito evropskog ~oveka, od onog o~ajnog samouni{tewa koje stvara >>nepogre{ivi<< humanizam, sastoji se u potpunom i svesrdnom usvajawu Bogo~oveka. Obogotvorewe ~oveka je najkobnija bolest od koje boluje nesre}na Evropa. Za tu bolest postoji samo jedan lekar: Bogo~ovek, i samo jedan lek: Pravoslavqe. U svima svojim idejama i delatnostima Evropa je ~ovekopokloni~ka i ~ovekocentri~na; u svemu svome pravoslavqe je hristopokloni~ko i hristocentri~no. Na jednoj strani: tajna nad tajnama je ~ovek, a na drugoj: Bogo~ovek. Dostojevski se iskreno mu~io i jednom i drugom tajnom, i prona{ao wihovo srce. Wemu su obe svoje; nad jednom tuguje i pla~e; drugoj se raduje i divi. Kad ide u Evropu, ide ne kao sudija ve} kao setni poklonik. >>Ja ho}u da idem u Evropu, izjavquje Ivan Aqo{i, i znam da idem samo na grobqe, ali na naj-najmilije grobqe! Tamo le`e mili pokojnici, svaki kamen nad wima pri~a o nekom plamenom minulom `ivotu, o nekoj strasnoj veri u svoj podvig, u svoju istinu, u svoju borbu i u svoju nauku _ tako da }u ja, znam unapred, pasti na zemqu i qubiti to kamewe i plakati nad wim, _ no u isti mah sam iz sveg srca svog ube|en: da je sve to ve} odavno samo jedno grobqe i ni{ta vi{e! I

ne}u plakati iz o~ajawa, nego prosto zato {to }u biti sre}an usled prolivenih suza svojih<<. Svojom >>nepogre{ivo{}u<< i gordom autarki~no{}u evropski ~ovek je osudio sebe na smrt, iza koje, po zakonima qudske logike, nema vaskrsewa, a Evropu pretvorio u prostrano grobqe, iz koga se ne vaskrsava. Ali slovenski sve~ovek, u svojoj evan|elskoj seti i sve~ove~anskoj qubavi, ose}a, veruje i zna: samo blagi i ~udesni Bogo~ovek mo`e savladati svaku smrt, vaskrsnuti svakog mrtvaca, obesmrtiti svakog smrtnika, i evropsko grobqe pretvoriti u rasadnik vaskrsewa i besmrtnosti.

DOSTOJEVSKI _ SVE^OVEK
Ma s koje strane pristupili Dostojevskom, svetovi su wegovi bezbrojni, vidici su wegovi beskrajni. Mnogostranost wegovog genija pora`ava. Kao da je Vrhovno Bi}e uzelo ideje iz svih svetova, posejalo ih u jednoj qudskoj du{i, i _ javio se Dostojevski. Po celokupnoj svojoj pojavi on je prorok, i mu~enik, i apostol, i pesnik, i filozof. On pripada i svima svetovima i svima qudima, jer je sve~ove~anski {irok i dubok. On je toliko ~ovek, toliko sve~ovek, da je svima rod: rod Srbima, rod Bugarima, rod Grcima, rod Francuzima, rod svima qudima na svim kontinentima. U wemu ima svakoga od nas, te svako mo`e na}i sebe u wemu. Svojom sve~ove~anskom saosetqivo{}u i qubavqu on je svima svoj. Ni{ta mu qudsko nije nepoznato, nijedan mu ~ovek nije tu|. Ako je zlo~inac, kod wega }e na}i razumevawe; ako je patnik, kod wega }e na}i odmor, ako je mu~enik, kod wega }e na}i za{titu; ako je o~ajnik, kod wega }e na}i utehu; ako je siromah, kod wega }e na}i zagrqaj; ako je bezvernik, kod wega }e na}i ne`nog u~iteqa; ako je vernik, kod wega }e na}i ~udesnu apologiju vere. Ali, sve~oveku Dostojevskom i ni{ta Bo`je nije nepoznato, nije tu|e, ukoliko je to Bo`je dato i objavqeno u li~nosti Bogo~oveka Hrista. Jer je svojom beskrajnom verom u Hrista poznao svu tajnu wegovu, i svojom beskona~nom qubavqu prema Wemu u~inio sve wegove bo`anske vrednosti svojima. Otuda svakome ~oveku, od najgoreg do najboqeg, Dostojevski mo`e pru`iti sve {to mu je potrebno za moralno samousavr{avawe do potpunog bogo~ove~anskog savr{enstva. Put koji je Dostojevski pre{ao za vreme svoga zamaqskog `ivota spada u najdu`e puteve kojima je qudsko bi}e uop{te i{lo na ovoj planeti. Dijapazon wegovih misli, ose}awa, raspolo`ewa i stremqewa toliko je veliki, da mo`e pripadati samo sve~oveku, a ne jednom obi~nom ~oveku. Zaista, sve {to ~ovek kao ~ovek mo`e imati i do`iveti, Dostojevski je imao i do`iveo u neslu}enim razmerama i nevi|enim zamasima. Na svima boji{tima wegovog srca i uma dugo su se borili |avo i Bog, dok najzad kona~nu pobedu nije odneo On: ~udesni Bog i Gospod _ Bogo~ovek Hristos. Sve je ostalo, i qudsko i |avolski, zauvek palo. Samo je jedno

kao nepobedqivo ostalo: on _ sve~ovek, i wegov nezamenqivi ideal _ Bogo~ovek. Dostojevski je prorok, jer je sve~ovek. Celog `ivota svog je prorokovao o Bogo~oveku i o preobra`aju ~oveka pomo}u Bogo~oveka. Kao prorok i vidilac, on je i ~ovekovo zlo i ~ovekovo dobro sveo na wihove praizvore: zlo na |avola, dobro na Boga. Jer je glavna odlika proroka: sa gledi{ta ve~nosti gledati svet i ~oveka u svetu, misliti misao Bo`ju o svetu, objavqivati Bo`ji plan o svetu, raditi delo Bo`je u svetu. Nadahnu}em i vidala{tvom proroka, Dostojevski je pratio ~oveka na svim wegovim putevima od |avola do Boga i od Boga do |avola. Kao pravi prorok, on je iza svih zemaqskih stvarnosti video dve ve~ne stvarnosti: Boga i |avola. A ~oveka izme|u wih. I proro~ki vidovito opisao i pokazao, da su Bog i |avo najglavniji stvaraoci i ~inioci u na{im qudskim svetovima. ^ovek, po samoj prirodi svoga bi}a, ne mo`e bez wih, mimo wih, van wih, jer oni sa~iwavaju, opkoqavaju i pro`imaju sve sfere i atmosfere, u kojima se qudski duh kre}e i `ivi. Dostojevski je mu~enik, jer je sve~ovek. Nema muke duha qudskog kojom se on nije iskreno mu~io. Kao retko ko, on se mu~io tajnom ~oveka i sveta, tajnom Boga i |avola. U tom pogledu samo se Jov i Solomon mogu uporediti sa wim. Zar nije mu~enik on, ~ija se savest onako stra{no mu~ila nad qudskim zlom i dobrom, nad qudskim zlo~inom i kaznom? Vaistinu je mu~enik, jer je mu~io sebe uzvi{enim mukama, da bi nam osvetlio puteve u na{im jezivim tminama. Mu~enik je, po stoput mu~enik on, jer je du{u svoju kidao i tro{io brane}i Hrista kao najve}u vrednost svih svetova. I zbog toga ismevan i prezren bio. Pravi je mu~enik on, jer se kao svojim mu~io: i zlo~inom zlo~inca, i o~ajawem o~ajnika, i patwom patnika, i bezbo`ni{tvom bezbo`nika. A svrh svega, mu~io se stradawem dece, kao niko do wega i posle wega. I sve to sa jednim ciqem: da bi nas nau~io kako se kroz stradawe postaje pravi ~ovek, boqi ~ovek i najboqi ~ovek. Dostojevski je apostol, jer je sve~ovek. U novije doba niko nije dao takvo svedo~anstvo o Bogo~oveku Hristu, kao {to je on dao. Za vekove i vekove nije bilo ~oveka koji je sa takvom silom pokazao: da je Bogo~ovek sve i sva za ~oveka u svima svetovima. Tragedija je ~oveka potpuna i kona~na, ako ga ne preporodi i ne preobrazi Bogo~ovek. Apostol je Dostojevski svojom bezgrani~nom verom u Hrista, svojom evan|elskom samilo{}u za qude, i svojom sve~ove~anskom qubavqu za sva bi}a. Zar nije apostol on, koji je, no{en bo`anskim zanosom, paqen bo`anskim plamenom, osvetqavan bo`anskom svetlo{}u, zanosio, palio i osvetqavao srca qudska Hristovom svetlo{}u? Da, da, nesumwivo apostol, jer je sve vrednosti neba i zemqe svodio na Hrista i izvodio iz Hrista. Toliko, da je Hrista pretpostavqao Istini, ako bi mu se ~ak i matemati~ki dokazalo da je Istina van Hrista! Apostol je on, jer na jedan neosetan, ali ~udotvoran na~in, uvodi ~udesnog Hrista u na{u du{u, ~ini nam Ga savremenim, bliskim, milim. I mi od tronutosti, od miline, od ushi}ewa pla~emo kraj Wega, {to nas se setio, {to je

do{ao me|u nas, {to se kosnuo srca na{eg, {to je tu me|u nama, blag i krotak, milostiv i `alostiv, On _ tihi i ne`ni, pa ipak beskrajno uzvi{eni Isus . . . Dostojevski je pesnik, jer je sve~ovek. On je tragiku bi}a qudskog opevao kao niko. Danteov pakao je skoro raj prema onome paklu {to ga je Dostojevski prona{ao u qudskoj du{i i opisao. I tu, na nedose`nim visinama qudske tragike, blizak mu je u pesni~kom bolu samo Jov i Solomon. Zar nije pesnik on, koji je svojom sve~ove~anskom osetqivo{}u onako potresno i sna`no osetio i opevao dramu qudskih svetova? Osetio i opevao potresnije i sna`nije i od samog [ekspira. Nesumwivo je Dostojevski pesnik, i to sve~ove~anski pesnik, jer je kao niko u na{em ~ove~anskom svetu opevao i ~ovekov bol, i ~ovekovu tugu, i ~ovekovo o~ajawe, i ~ovekovu radost, i ~ovekovu veru, i ~ovekovu qubav; a pre svega i vi{e svega: ~ovekovog Boga i ~ovekovog |avola. Vaistinu pesnik, jer niko nije ispevao jezovitiju i strahovitiju apologiju |avola od wega, ali i veli~anstveniju i divniju himnu Bogu i Bogo~oveku. Dostojevski je filosof, jer je sve~ovek. On je najapstraktnije metafizi~ke probleme pretvorio u najrealnije, u naj~ove~anskije, u najbli`e. I pokazao da su to problemi kojima `ivi svaki ~ovek, i re{ava ih ovako ili onako u svome svakodnevnom `ivotu. Od Dostojevskog smo nau~ili: svaki ~ovek, samim tim {to je ~ovek, ve} je filosof. Zar nije filosof Dostojevski, koji je najte`e, >>proklete probleme<< qudskog saznawa re{avao na na~in nov i nepoznat do wega? Kako nije filosof on, koji je svojom mi{qu obuhvatio i bo`anske i ~ove~anske i demonske svetove, i wihove istine i stvarnosti? Nema sumwe, on je darovit filosof, jer je stvorio |avodiceju i teodiceju, kojima nema ravnih u filosofiji roda qudskog. Ali, i kao filosof, on je filosof proro~kog duha, mu~eni~kog iskustva i pesni~kog poleta. Mi qudi `ivimo u svetu dvostruke realnosti: fizi~ke i duhovne. [ta je to fizi~ka realnost? _ Materija. A {ta je materija? Ima danas fizi~ara koji tvrde da materija, u stvari, ne postoji; postoje samo nematerijalni praelekrtoni i fotoni. A duhovna realnost, {ta je to? _ Du{a. A {ta je du{a? ne{to neposredno dato na{em bi}u, ne{to ~emu ne znamo ni su{tinu ni oblik. Smatraju}i materiju i du{u za realnost, nismo li privi|ewa proglasili za realnost? Ma kako hteli da se osvedo~imo o realnosti materije i duha, na{a qudska misao i na{e qudsko ose}awe svedo~e jedno, samo jedno: i materija i duh izatkani su od ne~eg {to li~i na senku i na san: sonije jesmi nepostojanoje. A sve ono {to nazivamo stvarima i bi}ima, od iste je materije od koje i san: vsja sjen, vsja son. I ovaj na{ zemaqski svet svojom realno{}u li~i na san koji neko sawa. A mi qudi, deo tog kosmi~kog sna, kre}emo se u ovom svetu kao senke me|u senkama, kao privi|ewa me|u privi|ewima, kao utvare me|u utvarama. No misao qudska, ~ija je priroda fantasti~nija i od same prirode sna, neumorno pita: {ta je to {to materiju ~ini realno{}u, a {ta _ {to du{u ~ini realno{}u? I materiju i du{u ~ini realno{}u samo svemo}ni Tvorac svih realnosti: Bog Logos. To je evan|elski

odgovor qudskoj misli, jedini odgovor koji za wu zna~i istinsku blagovest. Sve {to postoji, utoliko je realno ukoliko ima u sebi Logosne sile. Realnost u stvari i nije ni{ta drugo do logosnost. Ono {to prirodu ~ini prirodom, i ~oveka ~ovekom, i du{u du{om, i materiju materijom, i nebo nebom, i zemqu zemqom, i `ivot `ivotom, i bi}e bi}em jeste _ logosnost. >>Logos postade telo<<. Ove tri re~i sadr`e celokupno evan| eqe bo`anskog i ~ove~anskog realizma. Tek ovaplo}ewem Boga Logosa qudi su saznali pravu, neprolaznu, ve~nu realnost. Do ovaplo}ewa qudi su zaista bili privi|ewa. Od ovaplo}ewa kroz sve {to je qudsko po~iwe da struji bo`anska realnost. I svaki je ~ovek utoliko istinski realan, ukoliko sjedini sebe sa ovaplo}enim Bogom Logosom. A to zna~i: ukoliko se u~lani u telo Bogo~oveka Hrista koje je Crkva. Kao telo Boga Logosa, Crkva je u stvari jedina prava i neprolazna realnost u ovom prolaznom svetu. Proro~ki nadahnuto i apostolski zanosno Dostojevski je osetio svu beskrajnu va`nost ovaplo}enog Boga Logosa za na{ zemaqski svet. To je prva i najglavnija realnost, i osnov svake trajne realnosti. Dostojevski izjavquje: >>Uslov _ sine qua non _ bi}a celoga sveta sadr`i se u ovim re~ima: Logos postade telo<<. Sve vrednosti neba i zemqe Dostojevski nalazi u ovaplo}enom Logosu, zato i veli: Sve se sastoji u tome, da Logos zaista postade telo. U tome le`i sva vera i sva uteha ~ove~anstva, uteha koje se ono nikad odre}i ne}e. Pojava Boga Logosa u li~nosti Bogo~oveka Hrista jasno pokazuje da je u ovom svetu Bog jedina istinska realnost, a ~ovek samo utoliko ukoliko ovaploti u sebi Boga Logosa, ukoliko se ologosi. Svojim radom i u~ewem, Bogo~ovek nepobitno pokazuje i dokazuje da u ovom svetu stvarno postoje dve istinske realnosti: Bog i ~ovek. A izme|u Boga i ~oveka nalaze se sve ostale realnosti. Ali se diferencirawe realnosti vr{i samo u svetlosti najvi{e realnosti: Boga. Otkidawe od te realnosti survava misao u psevdorealnost, u protivrealnost, u nebi}e. najpotpunija i najstra{nija psevdorealnost jeste Satana. Jer on pretstavqa najo{triju otkinutost i najve}u udaqenost od Boga. Za slovenskog sve~oveka Dostojevskog Bog je najve}a realnost i najbli`a stvarnost. Za wegove heroje postoji jedna glavna muka: Bog. >>Bog samo mu~i<<, _ to je wihova op{ta ispovest. Ako pak Boga nema, onda je sve _ |avolski haos, i besmislica, i glupost. Onda _ sve na apsurdima po~iva. Druga realnost, najve}a posle Boga, jeste ~ovek, wegova besmrtna du{a, wegova li~nost. Kad je Bog prva realnost, onda je besmrtnost du{e druga realnost. Besmrtnost du{e je logi~na i prirodna kao i postojawe Boga. Za slovenskog proroka Dostojevskog, besmrtnost du{e je glavni izvor svih neprolaznih vrednosti qudskih. [tavi{e: >>Ideja o besmrtnosti jeste sam `ivot, `ivi `ivot, wegova zavr{na formula i glavni izvor istine i pravilnog saznawa za ~ove~anstvo<<. Bez besmrtnosti du{e `ivot qudski ne bi imao nikakvog smisla i opravdawa. Jedino >>iz vere u besmrtnost du{e

proisti~e sav vi{i smisao i zna~aj `ivota, proisti~e `eqa i voqa za `ivot<<. Slovenski apostol besmrtnosti ~ovekove du{e ne mo`e da zamisli ~oveka bez Boga. ^ovek postoji zato {to postoji Bog. Da nema Boga, ~ovek ne bi mogao postojati. >>Li~na besmrtnost i Bog su jedna i ista _ identi~na ideja<<, objavquje Dostojevski. >>Ako Boga ima, onda sam ja besmrtan<<, s pravom tvrdi on. Zato je za wega najva`nija stvar na zemqi: verovati u Bogo~oveka Hrista i u zagrobni `ivot. Ba{ zato {to je prorok i apostol Boga i besmrtnosti ~ove~ije du{e, Dostojevski je kao retko ko osetio i dokazao postojawe suprotnog Bogu i ~oveku bi}a _ |avola. U wegovim antiherojima se silno ose}a zadah |avolskog zloumqa. Ne postoji pisac, u ~ijim se herojima, pobornicima ateizma i anarhizma, tako neodoqivo i jasno ose}a `ivo prisustvo |avola, i wegovo zra~ewe kroz sve wegove ideje i dela. Na jedan nepodra`qivo genijalan na~in Dostojevski pokazuje da je |avo _ stra{an svojom realno{}u i lukavstvom. U svemu i po svemu on je anti-Bog i anti-~ovek. Svi svetovi Dostojevskoga, kroz sve oblike svoga postojawa, svedo~e i tvrde: |avola ima, Boga ima, besmrtne du{e ima. Za qudsko saznawe, i Bog i |avo su primarne realnosti, jer na tajanstven na~in pro`imaju ~ove~ije bi}e. U svetu zemaqskih zbivawa |avo nikim i ni~im ne apologira i ne opravdava sebe tako silno i mo}no kao _ ~ovekom. Ali isto tako i Bog. To Dostojevski dokazuje, s jedne strane _ svojom |avodicejom, a s druge _ svojom teodicejom. Po prirodi svojoj, ~ovek je bogocentri~an, a po voqi svojoj ~esto postaje |avocentri~an. Jovovski mu~en problemom ~oveka, Dostojevski je prona{ao da je problem ~oveka u stvari problem Boga i |avola, i da se problem ~oveka ne mo`e pravilno i zavr{no re{iti ako se ne re{i problem Boga i |avola. To se sna`no ose}a kada se prolazi kroz pakao, ~istili{te i raj pravoslavnog Dantea, Dostojevskog. @ivot ~ovekov je kao neko u`e, raspeto izme|u |avola i Boga. Svaki ~ovek, samim tim {to je ~ovek, `ivi na tom u`etu, pre`ivquju}i opasnu dramu svoga postojawa. Svaka misao, svako ose}awe, svaka `eqa, svaki postupak pribli`uje ~oveka ili Bogu ili | avolu. Hteo ili ne, ~ovek je ili uz Boga ili uz |avola, jer tre}ega ne mo`e biti. Svaki ~ovek, prohode}i podvig svog `ivota na zemqi, stvara ili svoju |avodiceju ili svoju teodiceju. Svoju |avodiceju ~ovek stvara kada svojim gresima i zlom podr`ava i opravdava |avola, ostvaruju}i wegov lukavi i pagubni plan o ~oveku i svetu. A svoju teodiceju ~ovek stvara kada svojim vrlinama i dobrom veli~a i opravdava Boga, ostvaruju}i wegov mudri i spasonosni plan o ~oveku i svetu. Drugim re~ima: idu}i putem >>nepogre{ivog<< ~oveka, ~ovekoboga, ~ovek apologira |avola i stvara svoju |avodiceju; a idu}i putem evan|elskog sve~oveka, Bogo~oveka, on apologira Boga i stvara svoju teodiceju. Dostojevski je stvorio svoju |avodiceju kada je bio uz Satanuku{a~a, a svoju teodiceju kada je stao uz Hrista i ostao sa Wim

zanavek. U svojoj |avodiceji on je na sveubedqiv na~in pokazao da je tajna svih ideologa i tvoraca ~ovekoboga i nad~oveka _ |avo. A u svojoj teodiceji on je apostolski silno i neodoqivo pokazao i dokazao da je tajna svih ideologa i tvoraca pravog ~oveka, hristolikog sve~oveka _ Bogo~ovek Hristos. Kao vidilac i prorok, on je prona{ao da su glavne, iako nevidqive, stvarala~ke sile u svima savremenim, li~nim, socijalnim i narodnim pokretima modernog ~ove~anstva _ ili Hristos ili |avo. U novije doba, lukavi Ku{a~ roda qudskog nikoga nije tako sabla`wavao i zavodqivo ku{ao kao Dostojevskog. Za vreme tih ku{awa Dostojevski je zaronio u jezive dubine pakla, poznao apokalipti~ne >>dubine Satanine<<, i stvorio |avodiceju, za kakvu qudsko saznawe znalo nije. ^ak i Ni~eova |avodiceja, upore|ena sa wom, sricawe je bukvarica. Po svemu, ona je tako ne~uveno stra{na i porazno u`asna, da se Dostojevski s pravom mo`e nazvati apokolipti~kim imenom: >>car bezdana<< _ Avadon. Silom duha svog on je otvorio sve bezdane pakla; iz wih je pokuqao takav dim, da je pocrnelo i sunce i nebo nad ~ovekom. Samo Hristovi qudi, kao {to je apostol Pavle, >>znaju {ta Satana misli<<, znaju wegove ideje, wegovu filosofiju. Me|u wima je, u prvom redu, Dostojevski. On je duboko u{ao u psihologiju Satane, proanalizirao prirodu ovog prvog kriti~ara Bo`je tvorevine, prona{ao wegove razloge za prvi bunt protiv Boga i sveta, i stvorio Bunt kakav svet video nije. Ali, veliki poznavalac dubina Sataninih, neustra{ivi buntovnik protiv Boga i sveta, doznao je svojim vlastitim iskustvom: da qudska priroda ne mo`e izdr`ati bogohulstvo i bunt protiv Boga i wegove tvorevine. U paklenim mukama svoga duha on je svim bi}em osetio da ga satanskih u`asa mo`e spasti jedino: >>presvetli, ~udesni i ~udotvorni lik Bogo~oveka Hrista<<. Najve}i buntovnik roda qudskog nije bio u stawu da izdr`i svoj sopstveni bunt, ve} je, gowen nekom unutra{wom silom svoga srca, smirio sebe pred blagim i krotkim Gospodom Isusom. Kroz pakao skepse, sumwe, odricawa i neverja pro{ao je Dostojevski, dok nije poverovao u Hrista kao u Boga i Gospoda. Zaista je on mu~eni~ki i juna~ki izvojevao i stekao svoju veru u Hrista. Zato je, pred kraj svoga `ivota, sa bolom i gnevom pisao: >>Huqe me zadirkuju zbog moje tobo`we neprosve}ene i nazadwa~ke vere u Boga. Ti glupaci me|utim ni u snu nisu nikad usnili takvo sna`no poricawe Boga kakvo je izra`eno u mome >>Velikom inkvizitoru<<, i u prethodnim glavama, a na {to cela kwiga daje odgovor. Ako verujem u Boga, ne ~inim to kao glupak (kao fanatik). Oni ho}e da me u~e, i smeju se mojoj ograni~enosti! Wihova glupava priroda ne mo`e ni sawati o onolikoj snazi odricawa koliko sam ja preturio preko glave. . . Ivan je dubok. On nije jedan od savremenih ateista koji svojim neverovawem samo dokazuje ograni~enost svoga gledawa na svet, i tupost svoga malog mozga. Ni u Evropi nema, niti je ikada bilo, tako silnog ispovedawa ateizma. Dakle, verujem u Hrista i ispovedam ovu veru ne kao dete. Moje osana pro{lo je kroz veliko ~i{tili{te sumwe _ kao {to u mom posledwem romanu ka`e o sebi |avo<<.

Dostojevski, nevi|eni ateist i `estoki bogoborac, mogao se spasti, i spasao se samo takvim svesavr{enim i svemilostivim Bogom, kakav je Hristos. ^arobni lik Hristov ispunio je svu wegovu du{u, i on je postao u novije doba najvidovitiji prorok i najre~itiji apostol lika Hristovog. Slu{aju}i wegovu zanosnu re~ o Hristu ~ovek govori sebi: zaista je lik Hristov jedina Svetlost za sve tame u koje mo`e zapasti rod qudski, jedini izlaz za sve smrti, jedina uteha za sve muke, jedini putokaz za sve zablude. >>Mi na zemqi zaista lutamo, veli Dostojevski, i kada pred nama ne bi bilo dragocenog lika Hristovog, mi bismo se izgubili i zalutali sasvim _ kao nekada rod qudski pred potopom<<. Me|u posmrtnim bele{kama Dostojevskoga, veli Sergije Bulgakov, nalazi se jedna na kojoj pi{e: >>Napisati kwigu o Isusu Hristu<<. Mi ne znamo da li bi Dostojevski napisao takvu kwigu, ali u nekom smislu, sve wegove kwige, naro~ito one iz posledwih wegovih godina, napisane su o Hristu: u svima wima je On pravi, iako nevidqiv, centar, a ponekad se i otvoreno pojavquje. Najve}i trijumf Dostojevskovog genija sastoji se ba{ u tome, {to je on umeo u svojim delima da u~ini da se oseti `ivi Hristos, {to je umeo da Ga uvede me|u nas, i, pribli`i nam ga, u~io je da Ga volimo. Dostojevski, koji je podvi`n~ki i mu~eni~ki obo`avao Gospoda Hrista, toliko se pronikao svetlo{}u wegovom, da je zra~io wome, naro~ito u posledwe dane svoga `ivota. Jedan od wegovih najprisnijih prijateqa, N. Strahov, veli da je Dostojevski posledwih godina svoga `ivota veoma li~io na podvi`nika, punog krotosti i blagosti. A po re~ima Vogea: >>Lice Dostojevskoga, u svako vreme, sem kad je uzbu|en, izra`avali je setnu i blagu krotost, kakva se vi|a na ikonama starih slovenskih svetiteqa<<. Dostojevski je ube|en, da samo qudi ne~ista srca i pomra~ena uma, koji su u nekom intelektualnom savezu sa |avolom, mogu odricati da je Hristos jedini Spasiteq sveta i ~oveka. >>Oni koji odri~u Hrista, nimalo Ga ne poznaju<<, tvrdi Dostojevski. Jer je ne mogu}e poznavati Hrista a ne voleti Ga. U jednom svom pismu Dostojevski se ovako izra`ava o ruskom kriti~aru Bjelinskom: >>Jednom razgovaraju}i sa mnom, on je ru`io Spasiteqa. Ali, on se sigurno nikad nije poduhvatio da sa Hristom uporedi sebe i gospodu koja drmaju svetom. On je bio nesposoban da vidi kako su svi oni _ ni{tavni, srditi, netrpeqivi, niski, a pre svega _ pakosni i uobra`eni. On nikada nije postavio sebi pitawe: >>A {ta }emo staviti mesto Hrista? Sigurno ne sebe, ovakve r|ave kakvi smo<<. Ne, on nikada ni razmi{qao nije o mogu}nosti da on mo`e biti r|av. On je do krajnosti bio zadovoqan sobom, i u tome se izra`avala wegova li~na, bedna, `alosna tupavost<<. Sa svojih proro~kih visina Dostojevski je jasno sagledao tragediju Evrope. I otkrio wen uzrok. Uzrok je to {to je Evropa kroz rimokatolicizam i protestantizam unakazila i izgubila lik Bogo~oveka Hrista, tu jedinu ve~nu vrednost, radi koje stoje i postoje svi svetovi. I zbog toga se tamo sve zamutilo i krenulo u haos. Ali, to je polovina proro~ke vizije Dostojevskoga; a druga polovina je ovo: lik

Bogo~oveka Hrista sa~uvan je potpuno u Pravoslavqu, stoga ni{ta drugo nije ni potrebno, jer je Pravoslavqe sve. Gledaju}i ~oveka i ~ove~anstvo, a i ruski narod sub specie Christi, Dostojevski je prona{ao da je glavna i najve}a vrednost ruskog naroda _ Pravoslavqe, i u wemu ~udesni lik Bogo~oveka Hrista. Zato je i blagovestio: Rusija nosi dragocenost kakve nigde nema vi{e: Pravoslavqe. Ona je ~uvar Hristove istine, pravog lika Hristovog, koji je pomra~en u svima srugim verama i u svima drugim narodima. Rusija je svojom tajanstveno{}u postala u novije doba najzagonetnija zemqa na svetu. Tome je najvi{e doprineo Dostojevski. Ali, on je u isto vreme najvi{e doprineo da se ta zagonetka donekle odgonetne, da se prona|u wene glavne stvarala~ke sile, i svrh svega: wena najve}a vrednost i wena najve}a svetiwa. Ta vrednost i ta svetiwa jeste Pravoslavqe. Po prorokovawu Dostojevskoga, nova re~ koju Rusija ima da ka`e svetu jeste Pravoslavqe. Zbog svoje apostolske revnosti u propovedawu Bogo~oveka Hrista i wegovog Evan|eqa Dostojevski je s pravom nazvan >>neustra{ivi ispovednik imena Gospodweg<<. Kroz Dostojevskog je kao kroz svoj plameni jezik progovorila sva ruska du{a: svi weni gresi i sva wena pokajawa, svi weni poroci i sve wene vrline, sve wene ~e`we i svi weni ideali. On je najvi{i i najdubqi izraz ruske narodne samosvesti. On je, kao {to je re~eno, Rusija u minijaturi. On je postao >>moralni vo| na{eg vremena<<. Jedan ruski mislilac pisao je o Dostojevskom: >>Ve} je postala nepobitnom istinom ~iwenica: da se sav Dostojevski ovaplotio u na{e vreme; da je postao nadahniteq i polazna ta~ka, skoro, za sve na{e pisce, pesnike, filosofe; da je celokupno sada{we religiozno saznawe potpuno do{lo od wega; da stvarala~ka sila na{eg vremena, u bukvalnom smislu, `ivi wime, samo mewaju}i i preobra`avaju}i wegove ideje, wegova otkrivewa, wegove beskrajne i ve~ne dubine. Razlog za ovakav uticaj ne treba gledati u siroma{tvu i nedostatku na{e stvarala~ke snage, ve} u izvanredno jakom srodstvu koje postoji izme|u vascelog ruskog stvarala{tva i Dostojevskove li~nosti. U tom pogledu, Dostojevski se javqa pred svetom kao izraziteq svih dubina ruskog duha, kao genijalan tvorac svih wegovih lutala~kih, skrivenih, tajanstvenih mo}i, kao veli~anstveni simbol, `ivi simbol zagonetnog carstva ruske du{e i naroda, wegovih tra`ewa i nada, wegovih molitava i prokletstava. Jer mi ne stvaramo ponova Dostojevskog, ve} je on sam, wegova titanska sila pristupna u nama i stvara kod sada{wih pisaca wegov gromovski bunt, wegovo veliko stradawe, i wegovu misti~nu nadracionalnu lepotu. Jer je Dostojevski _ sva Rusija, wena du{a, wena tajna, i osnovna su{tina<<. Sve~ove~anskom {irinom i dubinom svojih ideja i ose}awa Dostojevski vr{i ogroman uticaj i na pisce van Rusije, naro~ito u Nema~koj. O tome J.E. Poricki pi{e: >>U Nema~koj je bezbroj `ivih pesnika, koji su pod uticajem Dostojevskoga, sa vi{e ili mawe sre}e sleduju mu ili su mu sledovali. Dva najznatnija pretstavnika

nema~ke kwi`evnosti, obojica pesimisti: Ni~e i Hauptman, korene se potpuno u Dostojevskom<<. Posmatraju}i Ni~ea i Dostojevskog sa jednog vi{eg istoriosofskog stanovi{ta, Oto Julius Birmbaum iskreno je izrekao mnoge istine. Jedna je od wih ova: >>Mo`da je Ni~e uzvi{eni kraj a Dostojevski xinovski po~etak; onaj _ kraj zapadne, evropske kulture, zasnovane na anti~koj kulturi; ovaj _ po~etak isto~ne, ruske kulture, koja vodi poreklo od Vizantije<<. A druga je istina, i jo{ neke uz wu, ovo: >>Iz Dostojevskog govori Hristos, i mora se ~ovek vrlo daleko vra}ati u pro{lost razvi}a hri{}anske misli, da bi do{ao do ~oveka iz koga je Hristos govorio tako sna`no kao {to iz Dostojevskog govori. Sa svoje strane ja dr`im da je takav ~ovek _ Francisko Asiski. . . Ipak je Hristos Dostojevskoga pravi-pravcati Hristos, Hristos u svojoj gigantskoj Istini . . . U Rusu Dostojevskovom nalazi se genijalna sadr`ina ruskoga naroda u istom obimu i istoj dubini kao {to se u Ni~eu nalazi genijalna sadr`ina zapadne kulturne svesti. . . Ovde Ni~e, ~iji Zaratustra razbija stare tablice (sinajske), onamo Dostojevski, koji iz svog ruskog srca uzdi`e pra-Hrista. U ovoj dvojici velikih osetqivaca, mislilaca, umetnika, stoje jedna prema drugoj ovaplo}ene dve istinske svetske sile: u`asan prizor, ~ije perspektive mi danas mo`emo samo da naslu}ujemo, ali ne i da odredimo<<. Birmbaum s retkom iskreno{}u i darovitom pronicqivo{}u zavr{ava svoju studiju o Dostojevskom: >>Duhu Dostojevskoga sledovati zna~i: Getea poricati i Ni~ea za bolest smatrati<<. Sve osobine bi}a qudskog, i negativne i pozitivne, Dostojevski je dovodio do kraja. On je voleo da gleda ~oveka u wegovoj dovr{enosti i zavr{enosti. Ako je ateist, wegov ~ovek je sav ateist; ako je anarhist, wegov ~ovek je sav anarhist; ako je buntovnik, wegov ~ovek je sav buntovnik. I obratno: ako je vernik, wegov ~ovek je sav vernik; ako je hristoqubac, wegov ~ovek je sav hristoqubac; ako je ~ovekoqubac, wegov ~ovek je sav ~ovekoqubac. U svemu, Dostojevski je i{ao do kraja. To je wegov osnovni sve~ove~anski nagon. Zato ga razum qudski ne mo`e do kraja pratiti na wegovim sve~ove~anskim putevima. U tom pogledu on je zaista >>oli~ena suprotnost u odnosu na zdravi razum qudski<<. >>Prema izuzetnim i naro~itim ekscesima svoga talenta koji nas najvi{e diraju, Dostojevski se s pravom mo`e nazvati filosof, apostol, bezumnik, ute{iteq ucveqenih, ubica spokojnih, Jeremija robije, [ekspir azila. Sve ove nazive on zaslu`uje; uzet svaki posebno _ nijedan nije dovoqan<<. Zato {to je sve~ovek u svima svojim shvatawima ~oveka i sveta, Boga i |avola, dobra i zla, vrline i poroka, Dostojevski je kamen spoticawa i sablazni za sve koji mu pristupaju zapadnoevropskim, humanisti~kim merilom. Jer ovo merilo ne dopu{ta qudskoj misli da ide do kraja ni u negativnom ni u pozitivnom. Tu se ~ovek uvek boji da svoju misao o dobru dovede do wenog prirodnog izvora: Boga, a misao o zlu do wenog pravog izvora: |avola. Pogotovu je za takve qude neshvatqiva Dostojevskova beskompromisna vera u Hrista Bogo~oveka kao jedinog istinskog

Boga i Gospoda u svima svetovima, Dostojevskova beskrajna qubav prema Wemu, Dostojevskovo odlu~no svo|ewe svih vrednosti na Wega, na wegov ~udesni i ~udotvorni Lik. To je razlog {to oni ne razumeju Dostojevskoga u wegovim sve~ove~anskim nastojawima i stremqewima, koja su sa onako proro~kom nadahnuto{}u i apostolskom vidovito{}u izra`ena u wegovoj teodiceji i |avodiceji. Mere{kovski pak, `ele}i da svoju filosofiju opravda Dostojevskim, sablaznio se i ogre{io o Dostojevskog. Pronicqiv i veran tuma~ du{e negativnih heroja Dostojevskovih, ~im je pre{ao na pozitivne heroje Dostojevskove, Mere{kovski se otisnuo u tuma~ewe sebe, svoje religije, podme}u}i Dostojevskom svoja religiozna shvatawa i ube| ewa. Da bi Dostojevskog prikazao kao apostol svoga >>novog hri{}anstva<<, svoga >>novog religioznog saznawa<<, Mere{kovski je poku{ao da presazda Dostojevskog po slici i prilici svojoj, i time se ogre{io o Dostojevskog kao retko ko. Ali, iznad svih zabluda i neistina plamti neugasivo sunce ve~ne Istine Dostojevskoga: Bogo~ovek Hristos. Za wega _ Bogo~ovek je sve i sva u svima svetovima. Zato, za Wim ~ezne sva du{a Dostojevskoga; zato, Wemu slu`e svi svetovi Dostojevskoga; zato, o Wemu prorokuju sva proro{tva Dostojevskoga. I gle, mnoga se wegova proro{tva o Evropi i Slovenstvu, o sve~oveku i sve~ove~anstvu, ispuwuju na na{e o~i. Ali, postoje i psiholo{ki i ontolo{ki uslovi da se i ostala wegova proro{tva ispune. Jer su sva pro`eta duhom evan|elsvim. A nebo i zemqa ne}e pro}i dok se ne ispuni sve {to je re~eno u Evan|equ i sve {to je prore~eno na osnovu Evan|eqa. Iza slovenskog sve~oveka Dostojevskog stoji Bogo~ovek sa svima svojim bo`anskim silama i savr{enstvima. A slovenski sve~ovek stoji Bogo~ovekom i postoji radi Bogo~oveka. Zato i kao prorok, i kao apostol, i kao mu~enik, i kao pesnik, i kao filosof _ on propoveda jednu istinu, jednu sveistinu: Bogo~ovek Hristos je najve}a dragocenost u svima svetovima, vidqivim i nevidqivim.