SENEKA: ~ RASPRAVA O BLAŽENOM ŽIVOTU / BESEDE ~

RASPRAVA O BLAŢENOM ŢIVOTU
Sasvim je ista stvar da li kaţem: “Najviše dobro je duša koja prezire slučajnosti i raduje
se samo svojoj vrlini” ili: “Nesavladljiva snaga duše, puna uviĎavnosti, spokojna u delanju, a pri
tome bogata čovekoljubljem i brigom za one sa kojima saobraća”. Ono se moţe odrediti i ovako:
“Blaţenim moţemo nazvati čoveka za koga ništa nije dobro ili zlo nego samo dobra ili zla duša,
koji voli poštenje, kome je njegova vrlina sve, koga slučaj ne moţe ni uzdići ni slomiti; koji ne
poznaje nikakvo veće dobro nego ono što ga sam sebi moţe dati i za koga se pravo uţivanje
sastoji u preziranju čulnih zadovoljstava”.
Zato se čovek mora probiti do slobode; a ova se ne postiţe ničim drugim, nego ravnodušnošću
prema sudbini.
( Seneka, Rasprava o blaţenom ţivotu: 34, 35 )
BESEDE ~ O PROVIĐENJU
Priroda, naime, ne dopušta da dobro šteti dobrome. IzmeĎu dobrih ljudi I bogova postoji
prijateljstvo jer ih povezuje vrlina. Prijateljstvo, kaţem? Više od toga, naklonost I srodstvo, jer se
dobar čovek razlikuje od boga samo po svom ograničenom veku. On je boţji učenik I saradnik, I
pravi potomak njegov, I pravi roditelj, nepopustljivo traţeći vrlinu, vaspitava poput strogog oca.
Zato kada budeš video dobre I bogovima drage ljude kako naporno rade, kako se muče I uspinju
uz strmine, a loše kako se raskalašno provode I plivaju u nasladama, pomisli kako I sami
uţivamo u poslušnosti svoje, a raspuštenosti dece robova, kako jedne drţimo u strogoj disciplini,
a druge podstičemo na drskost. Veruj, isto tako postupa I bog: dobrog čoveka ne kvari
uţivanjima, već ga iskušava, jača, čini ga sebi podobnim.
[…]
Zašto dobre ljude pogaĎaju mnoge nesreće? Ništa loše ne moţe da snaĎe dobrog čoveka
– suprotnosti se ne mešaju. Kao što tolike reke, tolike provable oblaka I toliki lekoviti izvori ne
menjaju ukus mora – čak ga I ne ublaţavaju – tako ni sva sila nesreća ne preokrene pravednu
dušu: ona odoleva svemu što je snaše I daje mu svoju boju jer je moćnija od svih spoljnih stvari.
Ne kaţem da ih ne oseća, već ih pobeĎuje I, inače krotka I blaga, ona uzvraća udarce. Sve
nesreće smatra za veţbu. Uostalom, koji pravi čovek, častan čovek , nije ţeljan podviga u njeno
ime I spreman da se zbog duţnosti izloţi opasnosti? Zar preduzetnom duhu dokolica nije kazna?
Vidimo atlete, koji neguju telesnu snagu, kako se bore sa najsnaţnijim ljudima I zahtevaju od
trenera da im se suprostave svom snagom; trpe udarce I batine I, ako ne naĎu pojedince ravne
sebi, bore se protiv više njih istovremeno. Ako nema protivnika, vrlina slabi, a kad pokaţe šta
moţe da izdrţi, vidi se koliko je snaţna I moćna. Shvati da I dobri ljudi treba tako da postupaju,
da se ne plaše muka I teškoća, niti da se ţale na sudbinu, nego da private sve što ih snaĎe I to
okrenu na dobro, Nije vaţno šta podnosiš, već kako to činiš. Zar ne vidiš da očevi I majke
različito pokazuju svoju ljubav? Očevi sabajle diţu decu na posao, ne dozvoljavaju im da budu
dokoni ni za vreme praznika, I teraju ih da liju znoj, a katkad I suze. Majke ţele da ih maze u
krilu, da ih drţe u senci – one bi da ih nikad niko ne rastuţi, da nikad ne plaču, nikad se ne
umore. Bog je prema dobrim ljudima poput oca, voli ih I silno kaţe: „‟Nek ih pritisnu teškoće,
patnja, gubici: tako će steći istinsku snagu‟‟. Tovljenje ţivotinje bivaju trome od Nerada I
preslabe su ne samo za napor, već I da se kreću, pa I da nose sopstvenu teţinu. Netaknuta sreća
ne podnosi nijedan udarac, a ko se neprestano hvata u košĎtac sa neprilikama, očvrsne I ne
uzmiče nip red kakvim zlom: ako I padne, on se bori na kolenima. Ti se čudiš što bog, koji dobre
ljude veoma voli I ţeli da budu što bolji I časniji, njima dodeljuje takvu sudbinu da ih iskuša. Ja
se uopšte ne čudim što ga ponekad obuzme ţelja da posmatra hrabre ljude kako se bore sa nekom
nevoljom. I mi se veselimo kad neki mladić kopljem dočeka nasrtaj divlje zveri, kad neustrašivo
podnese napad lava: što je borac plemenitiji, prizor je prijatniji. Ali ovi prizori ne bi mogli da
privuku paţnju bogova, jer se radi o zabavama za decu I ljudsku sujetu. Evo prizora dostojnog da
boga odvrati od njegovog posla, evo protivnika dostojnog boga: to je junak suprostavljen
nenaklonoj sudbini, pogotovu ako je tu sudbinu sam izazvao. Ne vidim šta bi za Jupitera bilo
lepše na zemlji – ako bi hteo da obrati paţnju – nego da posmatra Katona kako, posle ponovnog
poraza svoje stranke, stoji meĎu ruševinama republike ništa manje uspravan I kaţe: „‟Makar je
sva vlast u rukama jednog čoveka, maker njegove legije čuvale kopno a flota more, maker
cezarovci nadgledali gradske kapije, Katon zna izlaz – jednom će rukom prokrčiti širok put
slobodi. Ovo oruţje, čisto I nevino uprkos graĎanskom ratu, izvršiće dobra I plemenita dela:
slobodu, koju nije moglo da da otadzbini, podariće Katonu. Preduzmi, dušo, taj dugo promišljeni
čin – oslobodi se ovozemaljskih stvari! Petrej i Juba su se već sukobili i leţe posečni: hrabar je i
uzvišen taj sudbinski sporazum, ali neprimeren snazi mog karaktera. Jer Katonu je jednako
sramno da drugog moli za smrt, kao i da moli za ţivot”. Ne sumnjam da su bogovi sa velikom
radošću posmatrali kako se ovaj čovek, tako ţeljan sopstvenog izbavljenja, brine za spas drugih i
sprema njihov beg. Kako se čak i poslednje svoje noći bavi naukom, kako zabada mač u svete
grudi i razdire utrobu: onu presvetu dušu, koju bi oruţje oskvrnulo, oslobaĎa rukom. Verujem da
je ovo razlog što udarac nije bio dovoljno precizajn i efikasan: besmrtnim bogovima nije bilo
dovoljno da jednom posmatraju Katona. Zadrţali su ga i ponovo pozvali vrlinu da se pokaţe u
teţoj ulozi: manje je hrabrosti potrebno da se poĎe u smrt, nego da se smrt ponovo potraţi. Zar
ne bi rado gledali svog štićenika kako umire slavno i nezaboravno? Smrt obesmrti ljude čije
umiranje hvale i oni koji se plaše.
[…]
Kaţem, za sada, da stvari koje ti smatraš mučnim, neprijatnim I strašnim, koriste
prvenstveno onima koje stiţu, pa onda I svima ostalima, za koje se bogovi više brinu nego za
pojedince. One, zatim, snallaze ljude koji ih dragovoljno prihvataju, a da ih ne prihvataju, s
pravom bi ih stizalo zlo. Dodaću da ova sudbini podloţna iskušenja sleduju dobrim ljudima po
istom onom zakonu, po kome su oni obdareni vrlinom. Zatim ću te uveriti da dobrog čoveka
nikad ne treba saţaljevati: za njega se moţe reći da je vredan ţaljenja, ali on to ne moţe biti. Od
svega što sam izneo, čini se da je najteţe dokazati ono prvo, tj. Da strašni I jezoviti dogaĎaji
koriste onima koji pogaĎaju. „‟Zar ljudima koristi‟‟, pitaš me, „‟ to što ih šalju u progonstvo, što
osiromašuju, što sahranjuju svoju decu I ţenu, gube čast, onemoćaju?‟‟Ako ti je čudno što ovo
nekom koristi, začudiće te činjenica da se neki ljudi leče sečivom I vatrom, pa čak I glaĎu I ţeĎu.
Ali, ako se prisetiš da se, radi izlečenja, nekim bolesnicima seku I uklanjaju kosti, pušta krv, pa
čak I amputiraju udovi koji ne mogu da se sačuvaju a da se ne ugrozi cello telo, onda ćeš priznati
da ima nesreća korisnih za one koje pogaĎaju. Isto tako, Herkula mi, ima uţivanja, hvaljenih I
priţeljkivanih, a štetnih za one kojim im se prepuštaju: preţderavanje, pijančenje I ostala – ubice
u slasti. MeĎu mnogimmudrim rečima mog Demetrija, ja jasno pamtim ove (koje I sada odjekuju
I odzvanjaju u mojim ušima): „‟Niko mi se ne čini nesrećnijim od čoveka koga nikad nije snašlo
neko zlo‟‟. Takvom čoveku, naime , nije bilo dopušteno da iskuša sebe. Makar mu sve ţelje
ispunile I pre nego ih poţeli, bogovi o njemu ipak imaju loše mišljenje. Smatraju ga nedostojnim
da jednog dana savlada sudbinu, koja pred kukavicama uzmiče kao da kaţe : „‟Šta će meni takav
protivnik? Odmah će poloţiti oruţje. Protiv njega mi ne treba sva moja snaga. U beg će ga
naterati najmanja pretnja. On ne moţe da izdrţi moj pogled. Ma, da potraţim ja nekog drugog s
kim ću moći da ukrstim oruţje. Sramota je boriti se sa čovekom spremnim na predaju‟‟.
Gladijator smatra uvredom borbu sa slabijim protivnikom I zna da je pobeda bez rizika –
neslavna pobeda. Isto misli I sudbina: ona za sebe traţi najjače protivnike, a mnoge prezrivo
odbacuje. Okreće se najodlučnijima I najprkosnijima da na njima oproba svoju snagu: vatrom
iskušava Mucija, siromaštvom Fabricija, progonstvom Rutilija, mučenjem Regula, otrovom
Sokrata, smrću Katona. Bez zle sudbine nema sjajnih primera.
[…]
Sišao si u olimpijsku arenu, ali tamo nema nikog osim tebe: stekao si venac, ne i pobedu.
Ne čestitam ti na hrabrosti već na konzulatu ili na preturi: ukazana ti je čast. Isto mogu reći I
dobrom čoveku, ako mu slučaj nije dodelio nijednu nevolju da pokaţe snagu svog duha:
„‟Smatram te nesrećnim, jer nikad nisi bio nesrećan. Prošao si kroz ţivot bez protivnika. Niko
neće saznati šta si sve mogao, čak ni ti sam to nećeš znati‟‟. Da bi čovek upoznao samog sebe, on
mora da se oproba: niko ne moţe da sazna šta je u njegovoj moći, ako je ne iskuša. Tako neki
ljudi sami presreću nevolju u nastanku I vrebaju priliku da zablista vrlina koja je počela da
tamni. Hoću da kaţem da se veliki ljudi ponekad raduju nevoljama kao hrabri vojnici ratu.
[…]
Nikada nije lako dokazati vrlinu. Sudbina nas šiba I razdire? Pretrpimo: to nije okrutnost
već borba, I što je češće prihvatimo, to ćemo biti snaţniji. Najsnaţniji deo tvog tela je onaj koji
se često koristi. Treba da se prepustimo sudbini da nas ona ojača za svoje udarce: malo po
maloučiniće nas sebi ravnima, a neprestana izloţenost opasnostima stvoriće prezir spram njih.
Tako tela mornara očvrsnu od mora, a ruke seljaka ogrube. Podnoseći nesreće, duh će prezreti
patnju. Šta se sve moţe postići trpljenjem, saznaćeš ako pogledaš kakve napore čine narodi bez
otadzbine, narodi okruţeni oskudicom. Promotri sve one koje je omeĎio rimski mir. Govorim o
Germanima I nomadskim narodima na koje nailazimo oko reke Istra satire ih neprekidna zima I
tmurno nebo, jalova ima zemlja daje oskudnu prehranu.
[…]
Zašto se čudiš što su dobri ljudi izloţeni opasnostima da bi očvrsnuli? Čvrsto I jako je
samo ono drvo koje vetar često šiba: pod naletom se krošnja skuplja a korenje čvršće vezuje za
zemlju. Slabašno je drveće koje je izraslo u pitomoj dolini. Zato je za dobre ljude, ako hoće da
budu neustrašivi, korisno da budu izloţeni svirepim pretnjama I da spokojno trpe zlo koje I nije
zlo ako ga dobro podneseš.
[…]
Ali zašto bog ipak dopušta da dobre ljude pogaĎa zlo? On, u stvari, ne dopušta: od njih je
uklonio sva zla, zločin I sramotu,nečiste misli I pohlepu, slepu poţudu I lakomost na tuĎe. Pazi
ih I štiti. Pa zar bi neko traţio od boga da dobrim ljudima čuva I prtljag? Oni su boga sami
razrešili ove brige, jer preziru spoljni svet. Demokrit se odrekao bogatstva smatrajući ga teretom
za mudraca. Zašto se onda čudiš što bog dopušta da dobrog čoveka snaĎu nesreće, jer kad ih on
sam ponekad priţeljkuje? Dobri ljudi ostaju bez sinova: pa šta, ponekad ih I sami ubijaju. Šalju
ih u progonstvo: pa šta, ponekad I sami ostavljaju otadybinu, a ne nameravaju da se vrate.
Ubijaju ih: pa šta, ponekad I sami podiţu ruku na sebe. Zašto podnose ove muke? Da nauče
druge da ih podnose: roĎeni su da sluţe drugima za primer.
( Lucije Anej Seneka, Dijalozi: 19 – 41 )

Related Interests