Žil Delez

Književnost i život

Pisati, to izvesno ne znači nametati neki oblik (izraza) nekoj praznoj tvari. Književnost je
pre na strani neuobličenog, ili nedovršenosti, kao što je govorio i činio Gombrovič.
Pisanje je stvar postajanja, uvk nedovršenog, uvek u času da se učini, stvar koja
premašuje svaku živu ili doživljenju tvar. To je proes, a to !e re!i prelaz "ivota koji
nadilazi živu!e i doživljeno. Pisanje je neodvojivo od postajanja# pišu!i, neko postaje$
žena, postaje$životinja ili biljka, postaje$molekul sve do postajanja$nezapažljivog. %va se
postajanja ulančavaju jedna u druga slede!i posebnu liniju, poput &e Kleziovom romanu,
ili pak koegzistiraju na svim nivoima, slede!i vrata, pragove i područja što sačinjavaju
čitav univerzum, kao u mo!nom &avkra'tovom delu. Postajanje ne ide u drugi prava, i
ne postaje se (ovek, ukoliko se čovek predstavlja kao preovla)uju!i oblik izraza koji
pretenduje da se nametne svakoj tvari, dok žena, životinja ili molekul uvek poseduju neki
sastojak izmianja kojim umiče vlastitoj 'ormalizaiji. *ram da se bude čovek, imali li
boljeg razloga da se piše+ (ak i kad je reč o ženi koja postaje, ona poseduje postajanje$
žene, a to postajanje nema nikakve veze sa stanjem ne koje bi se mogla pozivati.
Postajanje ne znači dosezanje nekog oblika (identi'ikaije, podražavanja, ,imesisa), ve!
otkrivanje područja susedstva, nerazdvojivosti ili nerazlučivosti kakve više ne možemo
razlikovati od jedne žene, jedne životinje ili jednog molekula# ni netačnog, niti opšteg,
ve! nepredvi)enog, ne$pret-odno$postoje!eg, utoliko manje odre)enog u obliku kojime
se postajanja singulariziju u nekoj populaiji. Područje susedstva može se uspostaviti ma
sa čime, pod uslovom da se tu stvore književna sredstva, poput onog sa zvezdom prema
.ndre /otelu. 0zme)u polova, vrsti ili sila nešto se dešava. Postajanje je uvek 1me)u1 ili
1izme)u1# žena me)u ženama, ili životinja izme)u životinja. .li neodre)enost ostvaruje
svoju mo! samo ako je ono što treba da postane sobom samim oduzelo 'ormalna obeležja
koja čine da se kaže kao odre)eno (1ta životinja koja se pojavljuje...1). Kad &e Klezio
postaje$0ndijana, to je neki 0ndijana uvek nedovršen, koji ne zna ni da 1stvori niti da
izdubi čun1# on stupa u područje susedstva više nego što zadobija 'ormalna obeležja. 0sto
je kod Ka'ke s šampionom plivanja koji ne ume da pliva. *vako pisanje dopušta izvestan
atletizam, ali, daleko od toga da miri pisanje sa sportom, ili da od pisanja pravi olimpijske
igre, taj atletizam se izvršava u izmianju i organskom odmetništvu# sportarenje u
krevetu, govorio je ,išo. Postaje se utoliko više životinja što ona umire2 i, suprotno od
spiritualističke predrasude, životinja je ta koja zna da umire i ima za to čulo ili
predose!anje. Književnost počinje smr!u svinje$epa, slede!i &orensa, ili smr!u krtie,
slede!i Ka'ku# 1naše jadne male rvene šapie držane u izrazu nežnog sažaljenja1. Piše se
za 'oke koje umiru, rekao je ,ori. 3ezik se mora rastegnuti da dosegne ženske,
životinjske, molekularne zaobilaznie, a svako zaobilaženje je smrtno postajanje. 4ema
pravi- linija, ni u stvarima. niti u govoru. *intkasa je skup nužni- zaobilazaka svaki put
stvoreni- da bi se u stvarima otkrio život.
Pisati, to ne znači prepričavati svoje uspomene, svoja putovanja, svoje ljubavi i svoje
tuge, svoje snove i svoje utvare. 0sto je kad se zgreši preterivanjem u stvarnosti ili u
mašti# u oba slučaja je reč o večitom tata$mama, edipovskom sklopu koji se projektuje u
realno ili se introjektuje u imaginarno. %ta kojeg neko ide da traži na kraju puta, kao u
okrilju sna, znak je detinje zamisli književnosti. Piše se za vlastitog tatu$mamu. ,arta
5ober je otišla do kraja u ovoj in'antilizaiji, toj psi-oanalizaiji literature, ne dopuštaju!i
romansijeru drugi izbor do li da bude Kopile ili 4a-oče. (ak ni postajenje$životinje nije
pod aštitom edipovske redukije, od vrste 1moja mačka, moje kuče1. Kako kaže &orens,
1da sam žira'a, a obični 6nglezi koji pišu o meni ljubazni, dobro odgojeni psi, eto svega,
životinje su različite ... instinktivno !ete mrzeti životinju koja jesam1. Po opštem pravilu,
'antazme tretiraju neodre)enost kao masku za personalno ili posesivno# 1neko dete je
prebijeno1 brzo se preobražava u 1moj ota me je prebio1. ,e)utim, književnost sledi
obrnut put, i postavlja se samo otkrivaju!i ispod očigledni- likova mo! impersonalnog
koji nije nikakva opštost, ve! pojedinačnost na najvišem stupnju# nekog čoveka, neku
ženu, neku zver, neki trbu-, neko dete... Prva dva lika nisu ona koja služe uslovu
književnog izražavanja2 književnost počinje tek kad se u nama rodi neki tre!i lik koji nam
oduzima mo! da kažemo 3a (1neutralno1 o kojem govori 7lanšo). *vakako, književni
likovi su savršeno individualni, nisu ni nejasni ni uopšteni2 ali sve nji-ove individualne
rte izdižu i- do vizije što i- prenosi na neodre)enost kao na postajanje za nji- prejako#
kao u slučaju .-aba i vizije ,obi /ika. Tvrdia nije nikakav tip, ve!, suprotno, njegove
pojedinačne rte (voleti neku mladu ženu itd.) čine da dospe do vizije, da vidi zlato, na
takav način da se rastere!uje u jednoj veštičjoj liniji kojom zadobija mož neodre)enosti $
neki tvrdia..., nešto zlata, još zlata... 4ema književnosti bez 'abuliranja, ali, kako je
7ergson umeo da vidi, 'abuliranje, 'abulativna 'unkija se ne sastoji iz imaginiranja ili
projekije nekog sopstva. %na pre doseže svoje vizije, ona se izdiže sve do svoji-
postajanja ili mo!i.
4e piše se svojim neurozama. 4euroza, psi-oza nisu prelazi životam ve! stanja u kojima
se zapada kad je proes prekinut, sprečen, zamuljen. 7olest nije proes, ve! njegovo
zaustavljanje, kao u 1slučaju 4iče1. Tako ni pisa kao takav nije bolest, ve! pre lečnik,
lekar samog sebe i sveta. *vet je skup simptoma čija se bolest meša s čovekom.
Književnost se stoga javlja kao pot-vat zdravlja# ne u smislu da pisa nužno poseduje
neko veliko zdravlje (ovde sre!emo istu dvosmislenost kao kod atletizma), ve! da uživa
jedno neodoljivo malo zdravlje koje dolazi iz onoga što je video i pojmio iz stvari
preveliki- za njega, prejaki- za njega, od koji- ne može disati, čiji ga prelaz isrpljuje,
pružaju!i mu ipak postajanja koje bi jedno veliko preovla)uju!e zdravlja onemogu!ilo. 0z
onog što je video i pojmio, pisa se vra!a rveni- očiju, razbijenog slu-a. Koje bi
zdravlje dosalo da oslobodi život svuda gde je on zatamničen pomo!u i unutar čoveka,
pomo!u i unutar organizama i vrsti+ 8pravo malo zdravlje *pinozino, onoliko koliko
traje, svedoči do kraja o novoj viziji na kojoj se otvara prelasku.
Preveo 4. ,.

Related Interests