ŽIL DELEZ

:
PLATON I SIMULAKRUM
Šta označava “preokret platonizma”? Niče tako definiše zadatak svoe filozofie! ili!
"opštenie! zadatak #"d"$e filozofie% &ini se da ta form"la 'eli da ka'e: poništene sveta
s"ština i sveta poava% (e)"tim! takav proekat ne #i #io svostven Niče"% Dvostr"ko
nepri*vatane! s"ština i poava! vodi ka +e,el" i! oš pre! ka -ant"% ."mnamo da Niče 'eli da
ka'e takv" stvar% Štaviše! takva edna form"la preokreta ima t" nez,od" da e apstraktna/ ona
ostavla " sen0i motiva0i" platonizma% 1reokret platonizma tre#a! naprotiv! da znači
o#elodanivane ne,ove motiva0ie! neno “prikleš$ivane” 22 kao što 1laton prikleš$"e on"
sofističk"%
3pšte "zev! motiv teorie Idea tre#a tra'iti na strani vole za oda#iranem! za pro#iranem%
4eč e o pravlen" razlike% 4azl"čiti sam" “stvar” i nen" slik"! ori,inal i kopi"! model i
sim"lakr"m% 5li! vrede li svi ti izrazi podednako? 1latonistički proekat se istinski poavl"e
edino ako se pozovemo na metod" podele% 6er! ta metoda nie edan dialektički prosede
me)" dr",ima% 3na sak"pla sv" mo$ dialektike da #i e stopila sa ednom dr",om mo$i! i na
ta način predstavla 0eo sistem% 4eklo #i se! pre sve,a! da se ona sastoi " podeli roda na
različite vrste! ne #i li se ispitivana stvar podvela pod od,ovara"$" vrst": kao i pro0es
kontin"irane spe0ifika0ie " tra'en" defini0ie pe0ana na "di0"% 5li to e samo površinski
aspekt podele! ona ironiski% 5ko #ismo ,a "zeli za oz#ilno! onda #i 5ristotelova primed#a
#ila sasvim osnovana: podela #i #ila mankav! nele,itiman silo,izam 7pošto #i nedostaao
tre$i član8 koi mo'e! na primer! da nas navede da zakl"čimo da se pe0ane na "di0" tiče
veština sti0ana i sti0ana p"tem lova itd%
.tvarn" svr*" podele tre#a tra'iti dr",de% 9 Državniku dolazimo do prve defini0ie: dr'avnik
e pastir čovekov% 5li iskrsava" razne vrste rivala 22 lekar! tr,ova0! radnik 22 kako #i rekle:
“1astir čovekov! to sam a”% 9 Fedru se radi o definisan" zanosa! i! konkretnie! o tome da se
razl"če pravi zanos ili istinska l"#av% :" opet iskrsava" #roni pretendenti koi ,ovore: “6a
sam nada*n"t! a sam zal"#len”% .vr*a podele ne sastoi se! dakle! "opšte " podeli roda na
vrste! ve$ e ona znatno d"#la i tiče se oda#ira potomaka: tre#a razdvoiti pretendente! čisto i
nečisto! a"tentično i nea"tentično% 3t"da i konstantna metafora koa pri#li'ava podel"
ispitivan" #o,atstva% 1latonizam e filozofska Odiseja/ platonistička dialektika nie
dialektika protivrečnosti ni protivrečena! ve$ edna dialektika rivalstva 7amphisbeesis8!
edna dialektika rivala ili pretendenata% ."ština podele nie " veličini! " odre)ivan" vrsta
edno, roda! ve$ " d"#ini! " oda#ir" potomka% 1ros"diti pretenzie! odvoiti pravo,
pretendenta od la'ni*%
Da #i ostvario ta 0il! 1laton nanovo počine ironiom% 6er! pošto se podela svodi na ta
istinski oda#irački zadatak! sve se z#iva kao da se ona odriče to, ostvarena! i kao da se
zamen"e za mit% :ako! " Fedru! mit o kr"'en" d"ša kao da prekida napor podele/ ista e
stvar i sa mitom o ar*aičnim vremenima " Državniku% :akva e dr",a klopka podele! nena
dr",a ironia! to skrivane! ta poava skrivana ili povlačena% 6er! " stvari! mit ne prekida
ništa/ on e! naprotiv! sastavni element same podele% 1odeli e svostveno da nadvlada d"alitet
mita i dialektike! i da " se#i o#edini mo$ dialektike i mo$ mita% (it! sa svoom vazda
kr"'nom str"kt"rom! este "pravo pripovest o ednom zasnivan"% 3n dop"šta da se postavi
edan model na osnov" ko,a $e različiti pretendenti mo$i da #"d" pros")ivani% 3no što tre#a
da #"de zasnovano! to e! zapravo! "vek neka pretenzia% 1retendent e ta koi se poziva na
neki temel! i ne,ova pretenzia se ispostavla kao do#ro zasnovana ili loše zasnovana!
neosnovana% Na ta način! " Fedru! mit o kr"'en" iznosi ono što s" d"še mo,le da vide od
Idea pre svoe inkarna0ie: isto tako! on nam dae kriteri"m oda#ira na temel" ko,a do#ro
zasnovana zanesenost ili istinska l"#av pripada" d"šama koe s" mno,o videle! koe ima"
mno,o "sn"li*! ali o#novlivi* "spomena/ senz"alne! za#oravne d"še! koe s" malo videle!
es"! naprotiv! potkazane kao la'ni pretendenti% Isto se dešava i " Državniku: kr"'ni mit
pokaz"e da defini0ia dr'avnika kao “pastira čovekovo,” doslovno pristoi samo ar*aičnom
#o'anstv"/ ali kriteri"m oda#ira! za*val""$i kome različiti l"di ;rada neednako
parti0ipira" " mitskom model"! ,a se oslo#a)a% 9kratko! edna iz#orna parti0ipa0ia
od,ovara pro#lem" metode oda#ira%
."delovati! to! " na#olem sl"ča"! znači #iti dr",i% 3t"da i č"vena neoplatonistička triada:
ono " čem" se ne "čestv"e! ono " čem" se "čestv"e! "česnik% (o,lo #i se tako)e re$i:
temel! o#ekt pretenzie! pretendent/ ota0! $erka! verenik% :emel! to e ono što prvo#itno
posed"e nek" stvar! ali što e dae pretendent"! dr",om posednik"! "koliko e on znao da se
pro#ie kroz isk"šavane od strane temela% 3no " čem" se "čestv"e! to e nešto što e
prvo#itno posedovano od strane ono,a " čem" se ne "čestv"e% 3no " čem" se ne "čestv"e
dae da se "čestv"e! ono dae "česni0ima stvar " koo se "čestv"e: pravičnost! kvalitet
pravično,! pravedni0i% I! #ez s"mne! tre#a odvoiti sve sorte nivoa! 0el" edn" *ierar*i"! "
tom iz#ornom "čestvovan": postoi li tre$i posednik! ona četvrti itd%! " #eskra" edne
de,rada0ie! sve do ono,a koi posed"e samo sim"lakr"m! opsen"! koi e i sam sim"lakr"m i
opsena? Državnik odvaa do detala: pravi dr'avnik ili do#ro zasnovani pretendent! potom
roditeli! pomo$ni0i! ro#ovi! sve do sim"lakr"ma i falsifikata% 3ve posledne tišti prokletstvo/
oni inkarnira" zl" mo$ la'no, pretendenta%
:ako mit konstr"iše imanentni model ili ispitivane temela na osnov" ko,a pretendenti tre#a
da #"d" pros")eni! a ni*ove pretenzie izmerene% Za*val""$i tom "slov" podela se nastavla
i sti'e do svo, 0ila! koi nie spe0ifika0ia poma ne,o a"tentifika0ia Idee! ne odre)ene
vrste ve$ oda#ir potomka% (e)"tim! kako o#asniti to što od tri velika teksta o podeli 22
Fedar! Državnik i S!"is 22 posledni ne sadr'i nikakav "temel""$i mit? 4azlo, e prost% :o
e zato što e " S!"isu metod podele paradoksalno "potre#len! ne da #i se pro0enili pravi
pretendenti! ve$! o#ratno! da #i se prikleštio la'ni pretendent kao takav! da #i se definisalo
#i$e 7ili! radie! ne2#i$e8 sim"lakr"ma% .am sofista e #i$e sim"lakr"ma! satir ili kenta"r!
1rote koi se sv"da "pli$e i prodire% 5li " tom smisl" e mo,"$e da kra S!"isa sadr'i
naneverovatni" avant"r" platonizma: tra'e$i " #lizini sim"lakr"ma i na,in"$i se nad ne,ov
ponor! 1laton " #lesk" tren"tka otkriva da on nie prosto loša kopia! ve$ da dovodi " pitane
same pomove kopie%%% i modela% -rana defini0ia sofiste nas vodi do tačke na koo ,a više
ne mo'emo razlikovati od samo, .okrata: ironista koi destv"e " četri oka pomo$" sa'eti*
ar,"menata% Zar e tre#alo ,"rati ironi" dotle? Da li to znači da e 1laton prvi naznačio ta
prava0 preokretana platonizma?
<
< <
1olazimo od prvo, odre)ena platonističko, motiva: razdvoiti s"štin" i poav"! inteli,i#ilno i
č"lno! Ide" i slik"! ori,inal i kopi"! model i sim"lakr"m% 5li ve$ vidimo da ti izrazi nema"
podednak" vrednost% Distink0ia se premešta me)" dve vrste slika% K!pije s" sek"ndarni
posedni0i! do#ro zasnovani pretendenti! za ni* ,arant"e sličnost/ simu#akrumi s"! pop"t
la'ni* pretendenata! konstr"isani na nesličnosti! oni " se#i nose s"štinsk" perverzi" i
pronever"% 9 tom smisl" 1laton deli na dvoe domen slika2idola: s edne strane s" k!pije$
ik!ne! a s dr",e simu#akrumi$"ana%mi%7=8 :ako mo'emo #ole definisati "k"pnost
platonističke motiva0ie: radi se o oda#ir" pretendenata! odvaan" do#ri* i loši* kopia! ili!
pre0iznie rečeno! "vek do#ro zasnovani* kopia! i sim"lakr"ma koi s"! pak! "vek
"propaš$eni nesličnoš$"% 4eč e o osi,"ravan" tri"mfa kopia nad sim"lakr"mima! o
s"z#ian" sim"lakr"ma! o tome da se oni č"va" vezani za dno! da se spreči da se popn" na
površin" i “prodr"” sv"da%
>eliki manifestovani d"alitet! ona izme)" Idee i slike! postoi samo da #i se potvrdila ova
svr*a: osi,"rati latentn" razlik" izme)" dve vrste slika! dati konkretan kriteri"m% 6er! "koliko
s" kopie ili ikone do#re i do#ro zasnovane slike! to e z#o, to,a što s" one o#darene
sličnoš$"% 5li sličnost ne tre#a raz"meti kao neki spolašni odnos: ona " mano meri ide od
edne do dr",e stvari! koliko od neke stvari ka neko Idei! pošto e Idea ta koa o#"*vata
konstit"tivne odnose i propor0ie "n"trašne s"štine% Interiorna i spirit"alna! sličnost e mera
edne pretenzie: kopia istinski nalik"e neko stvari samo "koliko nalik"e Idei te stvari%
1retendent e sao#razan o#ekt" samo "koliko se model"e 7interiorno i sprit"alno8 prema
Idei% 3n zasl"'"e kvalitet 7na primer kvalitet pravedno,8 samo "koliko se temeli na s"štini
7pravde8% 9kratko! na s"periornom identitet" Idee temeli se do#ra pretenzia kopia/ ta e
identitet zasniva na neko "n"trašno ili izvedeno sličnosti% 4azmotrimo sada dr"," vrst"
slika! sim"lakr"me: ono na šta pretend""! o#ekt! kvalitet itd%! oni pretend"" podzemno!
p"tem a,resie! insin"a0ie! s"#verzie! “protiv o0a”! ne dolaze$i preko Idee%7?8 Neosnovana
pretenzia! koa prikriva nesličnost kao "n"trašn" neravnote'"%
5ko za sim"lakr"m ka'emo da e on edna kopia kopie! edna #eskonačno de,radirana
ikona! edna #eskonačno la#ava sličnost! onda dolazimo do ono, s"štinsko,: do razlike po
naravi izme)" sim"lakr"ma i kopie! do aspekta p"tem ko,a oni formira" dve polovine edne
podele% -opia e slika o#darena sličnoš$"! sim"lakr"m slika #ez sličnosti% >erona"ka! #"d"$i
inspirisana platonizmom! "činila nam e #liskim ta poam: @o, e načinio čoveka prema
sopstveno sli0i i sličnosti! ali! za*val""$i ,re*"! čovek e iz,"#io sličnost č"va"$i slik"%
1ostali smo sim"lakr"mi! iz,"#ili smo moraln" e,zisten0i" da #ismo "šli " on" estetičk"%
-ate*istička napomena doprinosi stavlan" ak0enta na demonski karakter sim"lakr"ma% 3n!
#ez s"mne! proizvodi e"eka sličnosti/ ali to e edan opšti efekat! sasvim spolašni!
proizveden "z pomo$ sredstava potp"no različiti* od oni* koa s" "potre#lena na model"%
.im"lakr"m e iz,ra)en na neednakosti! na razli0i! on po"n"tr"e nesličnost% Iz to, razlo,a
ne mo'emo čak ni da ,a definišemo preko odnosa sa modelom koi se name$e kopiama!
modelom Isto, iz ko,a se izvodi sličnost kopia% 9koliko sim"lakr"m i nakon to,a ima
model! to e onda neki dr",i model! model Dr",o,a koi proističe iz edne po"n"trene
nesličnosti%7A8
Evo veliko, platonističko, trostva: "'ivala0! proizvo)ač! imitator% 5ko se "'ivala0 nalazi na
vr*" *ierar*ie! to e z#o, to,a što on pros")"e svr*e i raspola'e ednim istinitim %nanjem!
onim koe se tiče modela ili Idee% -opia #i se mo,la s*vatiti kao imita0ia "koliko
reprod"k"e model/ me)"tim! kako e takva imita0ia noetička! spirit"alna i "n"trašna! ona
predstavla edno istinito proizvo)ene koe se "pravla s*odno odnosima i propori0iama
konstit"tivnim za s"štin"% 9vek postoi edna proizvo)ačka opera0ia " do#ro kopii i! da #i
od,ovaralo to opera0ii! edno ispravn! mnenje! ako ne i znane% >idimo! dakle! kako e
imita0ia vi)ena da pre"zme edan pe'orativni smisao "koliko predstavla samo sim"la0i"!
"koliko se primen"e iskl"čivo na sim"lakr"m i označava efekat striktno spolašne i
neprod"ktivne sličnosti! posti,n"te l"kavstvom ili s"#verziom% :" više ne postoi ispravno
mnene! ve$ neka vrsta ironisko, spoa koi zamen"e metod spoznae i mnena! edna
veština koom se spaa" ono što e izvan znana i ono što e izvan mnena%7B8 1laton pre0izira
kako se ostvar"e ta neprod"ktivni efekat: sim"lakr"m impli0ira velike dimenzie! d"#ine i
distan0e koima posmatrač ne mo'e vladati% Z#o, to,a što nima ne vlada! on do'ivlava edn"
impresi" sličnosti% .im"lakr"m "kl"č"e " se#e diferen0ialn" tačk" ,ledišta/ posmatrač e
deo sim"lakr"ma samo,! koi se transformiše i deformiše zaedno sa ne,ovom tačkom
,ledišta%7C8 9kratko! " sim"lakr"m" se nalazi edno postaane l"dim! edno postaane
#ez,raničnim! pop"t ono,a iz Fi#eba! ,de “više i mane "vek #rzo napred""”! edno
postaane "vek dr",im! edno postaane s"#verzivnim i nedok"čivim! sposo#nim za
eskivirane ednako,! ,rani0e! Isto, ili .lično,: "vek više i mane zaedno! ali nikad ednako%
Nametn"ti ,rani0" tom postaan"! "rediti ,a prema istom! "činiti ,a sličnim 22 i! ona deo koi
#i ostao po#"nen! potisn"ti što e d"#le mo,"$e! zatvoriti ,a " pe$in" na dn" 3keana: takav
e 0il platonizma " ne,ovo voli za ostvarene tri"mfa ikona nad sim"lakr"mima%
<
< <
1latonizam tako zasniva 0eo domen koi e filozofia priznala kao vlastiti: domen
reprezenta0ie isp"nen kopiama2ikonama! definisan ne " ekstrinzičnom odnos" prema
o#ekt"! ve$ intrinzičnom odnos" prema model" ili temel"% 1latonistički model e Isto: "
smisl" " kome 1laton ka'e da 1ravednost nie ništa dr",o do pravedno! +ra#rost *ra#ro itd% 22
apstraktno odre)ene temela kao ono,a što prvo#itno vlada% 1latonistička kopia e ono
.lično: pretendent koi e dr",i primala0% &istom identitet" modela ili ori,inala od,ovara
e,zemplarna sličnost! a čisto sličnosti kopie od,ovara pomen"ta imitativna sličnost% Ipak! ne
mo'e se re$i da plationizam razvia t" mo$ reprezenta0ie radi ne same: on se sadr'i "
odre)ivan" ,rani0a domena! a to $e re$i " ne,ovom zasnivan"! ne,ovom oda#ir"!
iskl"čivan" iz ne,a sve,a ono,a što #i m" zama,lilo ,rani0e% 5li! "potre#a reprezenta0ie
kao do#ro zasnovane i o,raničene! kao dovršene reprezenta0ie! pre e 5ristotelova stvar:
reprezenta0ia okr"'"e i pokriva 0eo domen koi ide od naviši* rodova do nani'i* vrsta! i
metod podele do#ia kod ne,a svo tradi0ionalni iz,led spe0ifika0ie! koi nie imao kod
1latona% (o'emo "tvrditi i tre$i momenat pošto se! pod "ti0aem *riš$anstva! ne tra'i više
samo zasnivane reprezenta0ie! neno #ivane mo,"$om! niti nena spe0ifika0ia ili odre)ene
kao konačne! ne,o neno p!sajanje besk!na&n!m% 1otre#no e da se istakne nena pretenzia
na neo,raničeno! da se "čini da ona osvoi ono #eskonačno veliko kao i ono #eskonačno
malo! otvara"$i o nad onostranim @i$em naviše rodove i nad poedinačnim ovostranim
nani'e vrste%
+e,elov i La#ni0ov ,eni o#ele'ili s" ta pok"ša% (e)"tim! ako ne iza)emo tim p"tem iz
elementa reprezenta0ie! tome e razlo, to što preostae dvostr"ki za*tev Isto, i .lično,%
1rosto rečeno! Isto e našlo edan ne"slovleni prin0ip! kadar da m" pomo,ne da zavlada nad
neo,raničenim: dovolan razlo,/ a .lično e pronašlo "slov kadar da ,a primeni na
neo,raničeno: konver,en0ia ili kontin"itet% Zapravo! edan poam ednako #o,at kao i
la#ni0ovska k!mp!%ibi#n!s označava da se 22 #"d"$i da s" monade poistove$ene s
poedinačnim tačkama 22 svaka seria koa konver,ira ka edno od ti* tačaka prod"'ava "
dr",im seriama koe konver,ira" ka dr",im tačakama/ dr",i svet počine " s"sedstv" tačaka
koe #i mo,le "činiti da ostvarene serie diver,ira"% >idi se! dakle! da La#ni0 isk#ju&uje
diver,en0i" raspodel""$i e me)" “nekompozi#ilne”! č"va"$i maksim"m konver,en0ie ili
kontin"iteta kao kriteri"m na#ole, mo,"$e, sveta! što $e re$i stvarno, sveta% 7La#ni0
predstavla dr",e svetove kao lošie zasnovane pretendente8 Za +e,ela e! isto tako! skorie
pokazano do koe tačke se dialektički kr",ovi okre$" oko edno, edino, 0entra! i počiva"
na ednom edinom 0entr"%7D8 (ono0entritane kr",ova ili konver,irane seria! 22 tek!
filozofia ne nap"šta element reprezenta0ie kad kre$e " osvaane #eskonačno,% Nena
opienost e pritvorna% 3na "vek nastavla isti zadatak! Ikonolo,i"! i adaptira ,a
spek"lativnim za*tevima kristianizma 7#eskonačno malo i #eskonačno veliko8% I "vek s" t"
oda#ir pretendenata! iskl"čivane eks0entrično, i diver,entno, " ime edne s"periorne svr*e!
edne s"štinske stvarnosti ili čak edno, smisla istorie%
<
< <
Estetika pati od edno, razdir"$e, d"aliteta% 3na odre)"e s edne strane teori" č"lnosti kao
form" mo,"$e, isk"stva/ s dr",e strane! teori" "metnosti kao refleksi" stvarno, isk"stva%
Da #i se ta dva smisla "edinila! potre#no e da sami "slovi isks"tva "opšte postan" "slovi
stvarno, isk"stva/ "metničko delo tada se! sa svoe strane! stvarno avla kao
eksperimenta0ia% Zna se! na primer! da izvesni literarni prosedei 7dr",e "metnosti ima" svoe
ekvivalente8 dop"šta" da se istovremeno ispriča više priča% @ez s"mne! to e s"štinski
karakter moderno, "metničko, dela% :" "opšte nie reč o različitim tačkama ,ledišta na edn"
prič" za ko" se pretpostavla da e identična/ er! tačke ,ledišta osta" potčinene ednom
pravil" konver,en0ie% 4adi se! naprotiv! o različitim i diver,entnim pričama! kao da edan
apsol"tno raz,ovetan peza' od,ovara svako tački ,ledišta% 1ostoi edno edinstvo
diver,entni* seria kao takvi*! ali to e edan "vek eks0entrirani *aos koi stvara se#e samo,
zaedno sa >elikim Delom% :a #ezo#ličnii *aos 22 veliko pismo Finne'an(s )ake2a 22 nie
tek #ilo koi *aos: to e mo$ afirma0ie! mo$ da se afirmiš" sve *etero,ene serie/ on " se#i
“komplik"e” sve serie 7ot"da i naklonost ko" D'os iskaz"e za @r"na kao teoretičara
*!mp#i*ai!8% Izme)" ti* #azični* seria proizvodi se edna vrsta inerne re%!nan*e/ ta
rezonan0a ind"k"e si#!vii p!kre! koi preplavl"e same serie% .ve s" to karakteri
sim"lakr"ma% -ada pokida svoe lan0e i popne se na površin"! on afirmiše svo"
fantazmatsk"! potisn"t" mo$% .e$amo se da e Erod ve$ pokazao kako fantazam proističe iz
namane dve serie! edne infantilne i dr",e post2p"#ertetske% 5fektivni teret koi e povezan
sa fantazmom ekspli0ira se p"tem interne rezonan0e čii nosio0i s" sim"lakr"mi! dok se
impresia smrti! prekida ili rasparčavana 'ivota! ekspli0ira amplit"dom silovito, pokreta koi
i* povlači% :ako se o#edin"" "slovi realno, isk"stva i str"kt"re "metničko, dela:
diver,en0ia seria! de0entrirane kr",ova! konstit"0ia *aosa koi i* o#"*vata! interna
rezonan0a i pokret amplit"de! a,resia sim"lakr"mF%7G8
:akvi sistemi! "stanovleni p"štanem " kom"nika0i" raznorodni* elemenata ili *etero,eni*
seria! sasvim s" "o#ičaeni " ednom smisl"% :o s" sistemi si,nal2znak% .i,nal e edna
str"kt"ra " koo se raspodel"" razlike poten0iala! i koa osi,"rava kom"nika0i"
raznorodno,/ znak e ono što seva izme)" dva nivoa o#oda! izme)" dve kom"ni0ira"$e
serie% Iz,leda da svi fenomeni od,ovara" tim stanima "koliko svo razlo, pronalaze "
edno disimetrii! " edno razli0i! " edno konstit"tivno neednakosti: svi fizički sistemi s"
znakovni! svi kvaliteti s" znakovi% :ačno e ipak da serie koe i* o,raničava" osta"
spolašle/ "pravo zato! "slovi ni*ove reprod"k0ie osta" spolašni samim fenomenima% Da
#i se ,ovorilo o sim"lakr"m"! tre#a da s" *etero,ene serie stvarno interiorizovane " sistem!
sadr'ane ili zakomplikovane " *aos"! potre#no e da e ni*ova razlika p!dra%umevaju+a% @ez
s"mne! "vek postoi izvesna sličnost izme)" seria koe odek""% 5li to nie pro#lem!
pro#lem se pre sastoi " stat"s"! " pozi0ii te sličnosti% 4azmotrimo dve form"le: “različito e
samo ono što e slično”! “samo razlike liče”% 4adi se o dva čitana sveta! "koliko nas edno
na,ovara da mislimo razlik" počev od pret*odno postoe$e sličnosti ili identiteta! dok nas
dr",o! naprotiv! poziva da mislimo sličnost ili čak identitet kao proizvod edne raznorodnosti
koa le'i " osnovi% 1rvo definiše "pravo svet kopia ili reprezenta0ia/ ono postavla svet kao
ikon"% Dr",o! o#rn"to od prvo,! definiše svet sim"lakr"ma% 3no postavla sam svet kao
fantazam% Dakle! ,ledano iz ",la ove dr",e form"le! nie mno,o va'na izvorna raznorodnost
22 mala ili velika 22 na koo se sim"lakr"m konstr"iše/ ispada da ni'e serie posed"" samo
mal" razlik"% Dovolno e! ipak! da e konstit"tiš"$a raznorodnost pros")ena " se#i! a ne pred2
ras")ena od strane ma ko, pret*odno, identiteta! i da ima nejednak!s kao edinstvo mere i
kom"nika0ie% :ada sličnost mo'e #iti mišlena samo kao proizvod te "n"trašne razlike% Nie
naročito va'no da sistem posed"e velik" spoln" sličnost i mal" "n"trašn" razlik"! ili
s"protno! pošto e sličnost proizvedena pomo$" kriv"le! i pošto razlika! mala ili velika!
za"zima "vek 0entar na ta način de0entrirano, sistema%
.to,a! preokren"ti platonizam znači: "zdi$i sim"lakr"me! afirmisati ni*ova prava izme)"
ikona i kopia% 1ro#lem se više ne tiče distink0ie ."ština21oava ili (odel2kopia% :a razlika
" 0elosti operiše " svet" reprezenta0ie/ radi se o postavlan" s"#verzie " ta svet! o
“s"mrak" idola”% .im"lakr"m nie de,radirana kopia! on sadr'i edn" pozitivn" mo$ koa
osporava i !ri'ina# i k!piju, i m!de# i repr!duk*iju% 3d dve diver,entne serie! koe s" "
naman" r"k" po"n"trene " sim"lakr"m"! niedna ne mo'e #iti "tvr)ena kao ori,inal! a dr",a
kao kopia%7H8 Nie dovolno čak ni pozivati se na model Dr",o,a! er nikakav model ne
opstae pred vrto,lavi0om sim"lakr"ma% Ne postoi više privile,ovana tačka ,ledišta! ve$
samo o#ekat koi e zaednički svim tačkama ,ledišta% Ne postoi mo,"$a *ierar*ia: ni
dr",o! ni tre$e%%% .ličnost pod2stoi! ali ona e proizvedena kao spolašni efekat sim"lakr"ma!
dokle ,od se iz,ra)"e na diver,entnim seriama i čini da one odek""% Identitet pod2stoi! ali
on e proizveden kao zakon koi komplik"e sve serie! i čini da se svaka izmeša sa svakom "
tok" silovito, kretana% 9 preokretan" platonizma! sličnost se izvodi iz po"n"trene razlike! a
identitet iz 4azličito, kao prvo#itne mo$i% Isto i slično ima" za s"štin" to da #"d" simu#irani!
a to $e re$i da izraze f"nk0ionisane sim"lakr"ma% >iše ne postoi mo,"$a selek0ia%
Ne*ierar*izovano delo e sa'etak koe,zisten0iF! edna istovremenost do,a)aa% :o e tri"mf
la'ni* pretendenata% 3n sim"lira i o0a! i pretendenta! i vereni0" " edno nasla,anosti maski%
5li la'ni pretendent se ne mo'e nazvati la'nim " odnos" na neki pretpostavleni model
istinito,! ne više ne,o što sim"la0ia mo'e #iti nazvana iz,ledom! il"ziom% .im"la0ia! to e
sam fantazam! a to $e re$i "činak f"nk0ionisana sim"lakr"ma kao mašinerie! one
dioniziske% 4adi se o la'nom kao mo$i! o Pseud!s2"! " smisl" " kome Niče ka'e: naviša
mo$ la'no,% 1en"$i se na površin"! sim"lakr"m podvodi Isto i .lično! model i kopi"! pod
mo$ la'no, 7fantazma8% 3n onemo,"$"e i poredak "čestvovana! i fiksiranost raspodele! i
determina0i" *ierar*ie% 3n zasniva svet nomadski* raspodela i kr"nisani* anar*ia% Daleko
od to,a da #"de neki nov temel! on pro'dire svaki temel! on ,arant"e edno "niverzalno
stropoštavane! ali kao pozitivan i radostan do,a)a! kao ra%eme#jenje: “Iza svake pe$ine oš
kakva d"#la pe$ina 22 edan o#"*vatnii! stranii i #o,atii svet ispod površine! #ezdanski
d"#ok osnov iza svako, osnova! ispod svako, pok"šaa da se dopre do IosnovaJ%”7K8 -ako #i
se .okrat snašao " tim pe$inama! koe nis" ne,ove vlastite? 9z pomo$ koe, kon0a! pošto e
kona0 iz,"#len? -ako #i iz ne izašao! i kako #i se opet mo,ao razl"čiti od sofiste?
:o što s" Isto i .lično sim"lirani! to ne znači da s" oni poave ili il"zie% .im"la0ia
predstavla mo$ proizvo)ena u&inka% 5li ne samo " ka"zalnom smisl"! pošto #i ka"zalitet
ostao potp"no *ipotetičan i neodre)en #ez interven0ie dr",i* značena% 3na e to " smisl"
“znaka”! koi vodi poreklo iz edno, pro0esa si,naliza0ie/ tako)e " smisl" “kostima”! ili
radie maske! izra'ava"$i edan pro0es prer"šavana ili! iza svake maske! opet neki dr",i%%%
:ako s*va$ena! sim"la0ia nie odvoiva od večno, vra$ana/ er! " večnom vra$an" se
odl"č"e preokretane ikona ili s"#verzia reprezentativno, sveta% :" se sve odvia kao da se
edan latentni sadr'a s"protstavla manifestnom sadr'a"% (anifestni sadr'a večno, vra$ana
mo'e se odrediti sao#razno platonizm": on tada predstavla način na koi se *aos or,aniz"e
pod delatnoš$" demi"r,a! i pod modelom Idee koa m" name$e isto i različito% >ečno
vra$ane e " tom smisl" "kro$eno! mono0entrirano postaane l"dim! koe e dato da kopira
ono večno% Na ta način ono se poavl"e " zasnivačkom mit"% 3no zasniva kopi" " sli0i!
čini da slika zavisi od sličnosti% 5li! protivno predstavlan" istine večno, vra$ana! ta
manifestni sadr'a pre označava mitsk" "potre#" i nadzor " edno ideolo,ii koa ,a više ne
podr'ava! i koa " nem" ,"#i svo" tan"% Nie z,ore, podsetiti koliko se ,rčka d"ša "opšte! a
platonizam pose#no! opire večnom vra$an" "zetom " ne,ovom latentnom značen"%7=L8
:re#a dati za pravo Niče" kada večno vra$ane tretira kao svo" vrto,lav" ide"! koa se *rani
iz ezoterični*! dioniziski* izvora! i,norisani* ili od#ieni* od strane platonizma% .vakako!
retka izla,ana koa Niče pravi osta" na manifestnom sadr'a": večno vra$ane kao Isto koe
omo,"$"e povratak .lično,% 5li kako ne videti dispropor0i" izme)" te proste prirodne
istine! koa ne nadvis"e edan "opšteni poredak ,odišni* do#a! i Zarat"strine emo0ie?
Štaviše! manifestno izla,ane postoi samo da #i #ilo ,r"#o opovr,n"to od strane Zarat"stre:
ednom pat"lk"! dr",i p"t svoim 'ivotinama! Zarat"stra zamera to što pretvara" " plitkost
ono što e dr"kčie d"#oko! " “otr0an" pesm"” ono što e iz neke dr",e m"zike! " kr"'n"
ednostavnost ono što e dr"kčie vi",avo% 9 večnom vra$an" tre#a pro$i kroz manifestni
sadr'a! ali samo da #i se sti,lo do latentno, sadr'aa koi e sit"iran *ilad" stopa ispod 7iza
svake pe$ine pe$ina%%%8% 1rema tome! ono što se "kazalo 1laton" este to da edan sterilni
"činak " se#i otkriva nepromenlivost maski! ravnod"šnost znakova%
:ana večno, vra$ana este to da ono "opšte ne izra'ava neki poredak koi se s"protstavla
*aos" i koi ,a potčinava% Naprotiv! mo$ afirmisana *aosa nie ništa dr",o do *aos sam%
1ostoi edna tačka na koo e D'os ničeana0: kada pokaz"e da vi*us !" re*ir*u#ai!n ne
mo'e afi0irati i opkoliti neki “*ha!sm!s”% 9 povezanosti reprezenta0ie! večno vra$ane
zamen"e sasvim dr"," stvar! svoe vlastito *ao2l"tane 7*ha!$erran*e8% Izme)" večno,
vra$ana i sim"lakr"ma postoi tako d"#oka povezanost! da se edno ne mo'e s*vatiti #ez
dr",o,% 3no što se vra$a! to s" diver,entne serie kao diver,entne! što znači da svaka kao
takva premešta svo" razlik" zaedno sa svim dr",ima! i da sve kao takve zapli$" svo"
razlik" " *aos" koi nema ni početka ni kraa% -r", večno, vra$ana este edan "vek
eks0entričan kr", " nekom de0entriranom 0entr"% -losovski e " prav" kada ka'e da e večno
vra$ane “sim"lakr"m doktrine”: on svakako este @i$e! ali samo kada e “#ivstv""$e”! za
se#e! sim"lakr"m%7==8 .im"lakr"m f"nk0ioniše tako da e edna sličnost n"'no retroektovana
" svoe osnovne serie! i edan identitet n"'no proektovan na silovito kretane% >ečno
vra$ane! dakle! predstavla Isto i .lično! ali kao sim"lirane! proizvedene p"tem sim"la0ie!
f"nk0ionisanem sim"lakr"ma 7vola za mo$8% 9 tom smisl" ono preokre$e reprezenta0i"!
razara ikone: ono ne pretpostavla Isto i .lično! ve$ naprotiv konstit"iše samo Isto iz ono,
različito,! edin" sličnost raspareno,% 3no e edinstveni fantazam za sve sim"lakr"me 7#i$e
za sva #ivstv""$a8% 3no e mo$ afirmisana diver,en0ie i de0entriranosti% 3no od ni* pravi
predmet edne s"periorne afirma0ie% 3no što postoi tre#a da do)e i ponovo do)e preko mo$i
la'no, pretendenta% >ečno vra$ane omo,"$"e da sve ponovo do)e% 3no e selektivno! ono
pravi razlike! ali nipošto ne na 1latonov način% 3no što ono oda#ira! to s" svi prosedei koi se
s"protstavla" oda#ir"% 3no što ono iskl"č"e! ono što ono ne vra+a! to e sve ono što
pretpostavla Isto i .lično! ono što pretend"e da ispravi diver,en0i"! da ponovo 0entrira
kr",ove ili "redi *aos! postavi model i načini kopi"% :ra"$i koliko i ne,ova istoria!
platonizam dolazi samo ednom! i .okrat pada pod ,ilotin"% 6er! Isto i .lično posta" proste
il"zie! "pravo čim prestan" da #"d" sim"lirani%
(odernost se definiše kao mo$ sim"lakr"ma% Eilozofii ne priliči da #"de moderna po svak"
0en"! ne više ne,o da #"de #ezvremena! ve$ da oslo#odi iz modernosti nešto što e Niče
opisao kao nesavremen!! što pripada modernosti! ali što se tako)e mo'e okren"ti i protiv ne
22 “" korist! nadam se! edno, #"d"$e, vremena”% Eilozofia se ne o#ra)"e " velikim š"mama
i na širokim stazama! ve$ " ,radovima i na "li0ama! rač"na"$i sa time da " nima ima više
pav!ren!si% Nesavremenost se "spostavla prema dalo prošlosti kao preokretane
platonizma! prema sadašnosti kao sim"lakr"m s*va$en " smisl" tren"tka ove kritičke
modernosti! prema #"d"$nosti kao fantazam večno, vra$ana vi)eno, kao #"d"$e verovane%
1atvorenost i sim"lakr"m nis" ista stvar% 3ni s" čak s"protstavleni% 1atvorenost e "vek
kopia kopie! koa tre#a da #"de podsti0ana sve d! a&ke u k!j!j se !dme+e !d prir!de i
pre!kre+e u simu#akrum 7tren"tak 1op 5rta8% 1atvorenost i sim"lakr"m se s"protstavla" "
sr0" modernosti! na tački na koo ova sravn"e sve svoe rač"ne! kao što se s"protstavla"
dva načina destr"k0ie: dva ni*ilizma% 6er! postoi edna velika razlika izme)" razarana radi
konzervirana i ovekovečivana "stanovleno, poretka reprezenta0ia! modela i kopia! i
razarana modela i kopia kako #i se zaveo *aos koi stvara! koi pokre$e sim"lakr"me i
"klana edan fantazam 22 nanevini" od svi* destr"ki0a! on" platonističk"%
22222222
Napomene:
7=8
S!"is! ?AD #! ?DB 0%
7?8
5nalizira"$i odnos pisana i lo,osa! Žak Derida pronalazi slede$" fi,"r" platonizma: ota0
lo,osa! lo,os sam! pisane% 1isane e sim"lakr"m! la'ni pretendent! koi pri tome pretend"e
da se p"tem nasila i l"kavstva dočepa lo,osa! ili čak da ,a istisne ne osvr$"$i se na o0a% Mf%
“La 1*arma0ie de 1laton”! Te# -ue#! no% A?! pp% =? sN% i no% AA! pp% AH sN% Ista fi,"ra se
pronalazi i " Državniku: Do#ro kao ota0 zakona! sam zakon! "stanove% Do#re "stanove s"
kopie/ ali one posta" sim"lakr"mi kada! prer"šava"$i se " Do#ro! krše ili "z"rpira" zakon!%
7A8
Dr",o! zapravo! nie samo defekt koi afi0ira slike/ ono se sFmo poavl"e kao edan mo,"$i
model! koi se s"prostavla do#rom model" Isto,: 0f% Teee =GD e! Timaj ?H #%
7B8
Mf% Država! O! DL? a! S!"is! ?DH a%
7C8
-s% 3d"ar e do#ro pokazao ta aspekt: sim"lakr"mi “s" konstrik0ie koe "kl"č"" ",ao
posmatrača! dok se il"zia proizvodi na samo tački na koo se posmatrač nalazi%%% 9
stvarnosti! ak0enat nie postavlen na stat"s ne2#i$a! ve$ na ta mali razmak! to malo
izopačene stvarne slike! koe se "znosi do tačke ,ledišta ko" za"zima posmatrač! a koe
konstit"iše mo,"$nost konstr"isana sim"lakr"ma! koi e delo sofiste” 7“Le .im"la0re”!
.ahiers p!ur ana#/se! no% A8%
7D8
L" 5ltiser piše povodom +e,ela: “-r", kr",ova! svest ima samo edan 0entar koi e
odre)"e: #ili #i potre#ni kr",ovi koi ima" neki dr",i 0entar! de0entrirani kr",ovi! da #i ona
#ila afi0irana " svom 0entr" ni*ovim delovanem! "kratko! da oni naddeterminiš" nen"
s"štin"%%%” 7P!ur Mar0! Pd% (aspero! p% =L=8%
7G8
3 del" moderne "metnosti! pose#no o D'os"! 0f% 9m#erto E0o! L(O1uvre !uvere! Pd% d"
.e"il% 9 pred,ovor" svom roman" K!sm!s! ;om#rovič iznosi va'ne napomene o
konstit"isan" diver,entni* seria! o način" na koi one odek"" i kom"ni0ira" " sr0" edno,
*aosa%
7H8
Mf% @lan0*ot! “Le 4ire des die"Q”! La N!uve##e revue "ran2aise! "lliet =KDC: “edan
"niverz"m " kome slika prestae da #"de sek"ndarna " odnos" na model! " kome se prevara
name$e istini! " kome na kra" ne postoi više ori,inal! ve$ samo večno treperene " kome se!
" raskoši stramp"ti0e i vra$ana! rasprš"e ods"tnost izvora” 7p% =LA8%
7K8
S !ne srane d!bra i %#a! R?HK%
7=L8
3 oklevan" ;rka! a naročito 1latona! povodom večno, vra$ana! 0f% M*arles (",ler! Deu0
hemes de #a *!sm!#!'ie 're*3ue! Pd% -lin0ksie0k! =KCA%
7==8
1ierre -lossoSski! Un si "unese d4sir! ;allimard! p% ??D% :ako)e i pp% ?=D2?=H! na koima
-losovski komentariše reči iz RAD= 5ese#e nauke: “Zadovolstvo " sim"la0ii! p"0a"$i kao
mo$! od#ia"$i to#o'ni karakter! preplavl""$i ,a ponekad sve do ,ašena%%%”
Izvornik:
;illes Dele"ze! L!'i3ue du sens! 1aris =KDK! Pd% de (in"it! pp% ?K?2ALG%
7.a fran0"sko, preveo @ranko 4omčevi$8

Related Interests