You are on page 1of 19

# VISOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA MENADMENT U

SAOBRAAJU
NI
Seminarski rad i !redme"a# POSLOVNA STATISTIKA
Tema# Statistika analiza
Men"\$r S"%den"
d\$&' dr Mi(an S"ank\$)i* Vera Andre+i*
,r' indeksa# JU-./.-01.2
Ni34 56./'
Uvod.................................................................................................................................................3
1. Pojam statistikog istraivanja.....................................................................................................4
2. Etape statistikog istraivanja......................................................................................................4
2.1. Statistiko posmatranje..........................................................................................................6
2.1.1. Plan statistikog posmatranja.........................................................................................6
2.1.2. Prikupljanje statistikih podataka.................................................................................12
2.1.3. rupisanje statistikih podataka.....................................................................................12
2.1.4. Sre!ivanje statistikih podataka...................................................................................13
2.1.". Prika#ivanje statistikih podataka................................................................................13
2.2. Statistika anali#a................................................................................................................14
2.2.2. &nali#a i tumaenje re#ultata........................................................................................1'
2.2.3. (%javljivanje re#ultata..................................................................................................1'
)akljuak........................................................................................................................................1'
*iteratura........................................................................................................................................1+
, 2 ,
Uvod
\$etodologija kvantitativnih istraivnja ra#vijala se dugo i prerasla je u ne#avisnu
multidis-iplinarnu naunu o%last. .ajve/i uti-aj na 0ormiranje ove o%lasti imale su statistika1
in0ormatika1 so-iologija i psihologija. Uloga statistike na ovom podruju se svodi na pruanje
alata #a projektovanje u#oraka1 anali#u podataka1 i#vo!enje #akljuaka i testiranje hipote#a.
U odre!ivanju mesta i #naaja statistikog istraivanja1 tre%a po/i od injeni-e masovnosti
pojava u prirodi i dru2tvu. 3adi pre-i#iranja i#vesnih pojava o masovnim predmetima o%jektivne
stvarnosti1 name/e se %rojanje1 merenje i evidentiranje. .a taj nain se do%ijaju veliki skupovi
%rojanih podataka ije saimanje omogu/uje statistika1 ime ih ini podesnim #a praktinu i
naunu upotre%u.
Statistika istraivanja imaju veoma dugu istoriju i moe se re/i da su statistike ak-ije i
statistika istraivanja strari koliko i drava. 4ao naj#naajniju statistiku ak-iju u starom veku
i#dvajamo 5rimski -en#us6. 7o je popis stanovnika i njihove imovine koji je organi#ovan u
rimskoj repu%li-i svake pete godine. Popisivano je stanovni2tvo po slede/im o%elejima8 pol1
starost1 mesto stanovanja i imovinsko stanje.
1
U poku2aju da prui mali doprinos sagledavanju etapa statistikog istraivanja 1 ovaj rad
/e se najpre po#a%aviti pojmom i su2tinom statistikog istraivanja1 nakon ega /e se 0okusirati
na dve glavne etape ovog istraivanja 9 statistiko posmatranje i statistiku anali#u sa osvrtom na
0a#e njihovog odvijanja.
1
:era ;or!evi/8 5Statistika u ekonomiji61 Univer#itet u .i2u1 Ekonomski 0akultet1 .i21 2<<3. god. str. 3.
, 3 ,
1. Pojam statistikog istraivanja
Pod statistikim istaivanjem podra#umevamo skup matematiko=statistikih i drugih
postupaka koji se primenjuju u nekoj statistikoj ak-iji. Predmet statistikog istraivanja su
masovne pojave1 koje su po svojoj prirodi varija%ilne1 pa ih tre%a posmatrati na velikom %roju
sluajeva i na osnovu tih posmatranja doneti odgovaraju/e #akljuke. .aime1 da %i se neka
pojava mogla pravilno i pou#dano protumaiti1 ona se mora posmatrati u velikom %roju1 odnosno
masovno. \$asovna pojava predstavlja skup elemenata koji se odlikuju ni#om #ajednikih1 ali
variraju/ih o%eleja >karakteristika?
2
. (va o%eleja je mogu/e istraivati i na osnovu njih
otkrivati #akonitosti u -elom skupu elemenata. Po #akonu velikih %rojeva1 pravilnosti u
pona2anju varija%ilnih pojava ispoljavaju se samo pri posmatranju velikog %roja sluajeva . )%og
toga se statistika naje2/e interpretira kao nauni metod kvantitativnog istraivanja masovnih
pojava. @rugim reima1 statistika istrauje masovne pojave i to istraivanje ima kvantitativan
karakter
3
. 7o #nai da se prikupljeni statistiki poda-i i re#ultati do%ijeni statistikom anali#om o
posmatranoj masovnoj pojavi mogu kvantitativno >numeriki? iska#ati.
Sa druge strane1 kvantitativno istraivanje moemo de0inisati kao sistematski napor #a
prikupljanje podataka o elementima nekog skupa entiteta >naje2/e u#orak? sa -iljem
konstruisanja kvantitativnih poka#atelja -ele popula-ije kojoj ti elementi pripadaju.
4
Statistiko
istraivanje ima i kvalitativan karakter. 7o #nai da nakon statistikog istraivanja1 o%ra!eni
poda-i tre%a da postanu in0orma-ije1 odnosno da su od koristi onome ko tre%a da donese neku
odluku.
Statistiko istraivanje se %a#ira na poda-ima koji su prikupljeni u pro2losti1 ali na osnovu
kojih se moe predvideti i pona2anje pojave u %udu/nosti >Savi/1 2<<".1 str. 1<?.
Ailj svakog istraivaa koji se odluio #a statistiko istraivanje jeste da do!e do najmanje
jednog1 a naje2/e do ve/eg %roja kvantitativnih poka#atelja koji su re#ultat saimanja podataka1
a koji se kasnije mogu koristiti u ra#liite svrhe i na ra#liite naine.
2. Etape statistikog istraivanja
Statistiko istraivanje se odvija u dve etape
"
8 1) statistiko posmatranje; 2) statistika analiza.
U prvoj etapi statistikog istraivanja re2avaju se metodolo2ki pro%lemi istraivanja.
Statistiko posmatranje se ra2lanjava na nekoliko 0a#a8 i#rada plana statistikog posmatranja1
2
\$irko Savi/8 5Poslovna statistika1 \$irko Savi/1 Su%oti-a1 2<<". str. 1<.
3
\$ileva Bii/ i drugi8 5Metodi statistike analize1 Aentar #a i#davaku delatnost ekonomskog 0akulteta1 Ceograd1
2<<4. str. 3.
4
Paskota \$ira8 5Metodologija kvantitativnih istraivanja1 Sao%ra/ajni 0akultet Univer#iteta1 Ceograd1 2<<'. Sstr. 3.
"
\$ilutin Stojkovi/8 5Statistika u ekonomiji1 Ekonomski 0akultet1 Su%oti-a1 1DD<. str. 3<.
, 4 ,
prikupljanje statistikih podataka1 sre!ivanje statistikih podataka1 prika#ivanje statistikih
podataka. &nali#a ukljuuje8 matematiku o%radu podataka1 anali#u re#ultata i o%javljivanje
re#ultata.
Slika %r. 1 9 Etape i 0a#e statistikog istraivanja
6

Statistika teorija i praksa naje2/e koristi tri vrste statistikih anali#a1 u #avisnosti od
toga da li se istraivanje pojava vr2i u stanju njihovog mirovanja1 stanju kretanja u vremenu ili
istraujemo me!u#avisnost i#me!u pojava. .a osnovu ta tri stanja1 statistiku anali#u delimo na8
statiku anali#u1 dinamiku anali#u i regresionu i korela-ionu anali#u. Etape i 0a#e statistikog
istraivanja se mogu prika#ati na slede/i nain8
6
\$ilutin Stojkovi/8 5Statistika u ekonomiji1 Ekonomski 0akultet1 Su%oti-a1 1DD<. str. 31.
, " ,
ETAPE STATST!"#\$
ST%A&'A()A
Stastistiko
posmatranje
Statistika analiza
Prikupljanje podataka
rupisanje podataka
Sre!ivanje podataka
Prika#ivanje podataka
Statika anali#a
@inamika anali#a
3egres. i korela-.
anali#a
podataka
&nali#a re#ultata
(%javljivanje re#ultata
Slika %r. 1 uka#uje da sve tri vrste statistike anali#e 9 statika1 dinamika i regresiona i
korela-iona imaju tri 0a#e. U pitanju su matematika o%rada podataka1 anali#a re#ultata i
o%javljivanje re#ultata.
Fedno drugo gledi2te smatra da postoje etiri etape statistikog istraivanja
'
8
1. Priprema posmatranjaG
2. Statistiko posmatranje 9 prikupljanje podatakaG
3. 4ontrola1 sre!ivanje1 grupisanje1 o%rada i prika#ivanje podatakaG
4. &nali#a podataka i njihovo tumaenje.
Po ovom gledi2tu1 statistikom posmatranju prethodi priprema posmatranja koja
o%uhvata8 program posmatranja >-ilj istraivanja1 de0inisanje predmeta posmatranja1 jedini-a i
o%eleja posmatranja1 i#%or i#ve2tajnih jedini-a1 metode o%uhvatanja jedini-a posmatranja1 i#radu
upitnika1 uputstava1 ...? i planiranje organiza*ije istraivanja >podela poslova na etape i 0a#e1
istraivanja?.
2.1. Statistiko posmatranje
Statistiko posmatranje je prva etapa statistikog istraivanja i od njegovog pravilnog
i#vo!enja u mnogome #avisi druga etapa. U pitanju je vrlo o%imna etapa statistikog istraivanja.
U njoj tre%a 0ormulisati -ilj1 predmet1 jedini-e posmatranja1 o%eleja jedini-a posmatranja1
prikupiti statistike podatke1 grupisati ih1 srediti ih i na jedan od naina ih prika#ati #a etapu
statistike anali#e.
:eoma vano je da prikupljeni poda-i tokom statistikog posmatranja %udu tani1 potpuni
i istiniti. U suprotnom1 o#%iljno se dovodi u pitanje vr2enje statistike anali#e.
2.1.1. Plan statistikog posmatranja
Prva 0a#a statistikog posmatranja jeste i#rada plana posmatranja. (vim planom tre%a
o%uhvatiti sve ono 2to se odnosi na sve 0a#e statistikog posmatranja1 s tim da njime najpre tre%a
re2iti kadrovska1 0inansijska1 organi#a-iona1 tehnika i neka druga pitanja. Plan statistikog
+
8
Ailj posmatranjaG
Predmet posmatranjaG
'
\$ilanka \$arkovi/ i Simka Petkovi/8 5Poslovna statistika1 :i2a poslovna 2kola1 Ceograd1 1DDD. str. ".
+
\$ilutin Stojkovi/8 5Statistika u ekonomiji1 Ekonomski 0akultet1 Su%oti-a1 1DD<. str. 32.
, 6 ,
Fedini-u posmatranjaG
(%eleja jedini-e posmatranjaG
3edak-iju upitnika i uputstavaG
E#vor i nain posmatranjaG
\$esto i vreme posmatranjaG
(%im posmatranjaG
Proveru re#ultata posmatranja.
+ilj svakog posmatranja tre%a da %ude sti-anje odre!enog naunog sa#nanja koje1 pored
dru2tvenih vrednosti1 ima i svoju svrsishodnost. Ailj se odre!uje na osnovu toga 2ta se eli do%iti
istraivanjem. Ailj posmatranja tre%a postaviti jasno1 konkretno i pre-i#no1 kako %i se 2to %olje
de0inisali predmet1 o%eleja i jedini-e posmatranja. Fasno1 pre-i#no i konkretno odre!enje -ilja
tehniki i organi#a-iono.
Predmet posmatranja je statistika masa. 7o je skup pojava odre!ene vrste koji je u
ii interesovanja istraivaa
D
. U #avisnosti od postavljenog -ilja1 predmet posmatranja je uvek
odre,ena masovna pojava de-inisana . prostor./ vremen. i po sadrini preko skupa
istovrsnih jedini-a. Usled sloenosti posmatranih pojava1 utvr!ivanje statistike mase1 po
pravilu1 nije nimalo lak i jednostavan posao1 koji se sa odre!enim uspehom o%avlja jedino na
osnovu plana istraivanja.
Prostorno odrediti statistiku masu #nai tano de0nisati prostor i mesto na kome /e se
vr2iti prikupljanje statistikih podataka1 odnosno posmatranje statistike mase. :remenski
odrediti predmet posmatranja #nai tano ustanoviti vreme u kome /e se vr2iti statistiko
posmatranje. Sadrinski odrediti statistiku masu #nai da tre%a odrediti %roj i vrstu jedini-a
posmatranja.
Podela statistikih masa se moe i#vr2iti na vi2e naina. Prema dimeziji1 ra#likujemo
jednodimenzionalne i vi0edimenzionalne statistike mase
1<
. 4od jednodimen#ionalne statistike
mase postoji samo jedno o%eleje koje je predmet istraivanja >na primer1 u jednoj 2koli ispituje
se samo visina uenika?. 4od vi2edimen#ionalne statistike mase postoje vi2e o%eleja koja su
predmet istraivanja >na primer1 u 2koli se pored visine uenika ispituje i njihova telesna masa1
#dravstveno stanje1 %roj lanova doma/instva i sl.?.
U zavisnosti od *ilja istraivanja i karakteristika jedini*a posmatranja1 stastistika
masa moe %iti 1omogena ili di-eren*irana
11
. Ukoliko ne postoji kriterijum po kojem %i jedini-e
statistike mase tre%alo podeliti na vi2e delova1 govorimo o homogenoj statistikoj masi. .a
primer1 ako pri istraivanju korisnika mo%ilne tele0onije nema potre%e da se korisni-i dele u
skupove prema mrei koju koriste1 radi se o homogenoj statistikoj masi. 4od di0eren-irane
statistike mase se sve jedini-e posmatranja na osnovu odre!enog kriterijuma dele na
podskupove. .a primer1 ako je %itno prilikom istraivanja mo%ilne tele0onije koja se
D
Stojadinovi/ @ragi/8 5Osnovi naunog rada1 Ekonomski 0akultet1 Pri2tina 9 )u%in Potok1 2<<3. str. 1+D.
1<
\$irko Savi/8 5Poslovna statistika1 \$irko Savi/1 Su%oti-a1 2<<". str. 13.
11
E%id str. 13.
, ' ,
distri%uterska mrea koristi1 korisni-i mo%ilne tele0onije se dele u grupe na osnovu tog
kriterijuma.
)edni*. posmatranja nije uvek lako de0inisati u stastikoj praksi. &li1 da %i se upo#nala
statistika masa1 neophodno je prikupiti statistike podatke o svakoj jedini-i posmatranja ili
elementu posmatranja. Fedini-a posmatranja je svaka jedini-a statistike mase koja se posmatra.
4ada posmatramo stanovni2tvo jednog grada1 onda je jedini-a posmatranja svaki stanovnik toga
grada. \$e!utim1 ako kaemo da posmatramo mala predu#e/a1 moramo tano de0inisati 2ta su to
mala predu#e/a = da li su to ona koja imaju do "< #aposlenih1 koja imaju imovinu manju od
odre!enog limita ili koja ostvaruju prihod manji od propisanogH
U dru2tvenim naukama1 jedini-e posmatranja mogu %iti8
Individue. Pojedin-i su u dru2tvenim naukama naje2/e jedini-e posmatranja. (vo #ato 2to
sve dru2tvene nauke na jedan ili drugi nain poku2avaju da ra#umeju ljudsko pona2anje1 a
pona2anje je po de0ini-iji ve#ano #a pojedin-eG
Grupe. @ru2tvene grupe su tako!e veoma esto jedini-e posmatranja u dru2tvenim
istraivanjimaG
Organizaije. .eretko1 jedini-e posmatranja u dru2tvenim istraivanjima jesu organi#a-ije
ili institu-ije. 7ako na primer1 predmet dru2tvenog istraivanja mogu %iti mala i srednja
predu#e/a1 a mi #a -ilj moemo imati da utvrdimo o%like organi#a-ije1 interak-iju i
so-ijalnu mreu koja postoji unutar organi#a-ije1 ne0ormalne dru2tvene grupe itdG
Soijalni arte!akti. Fedini-e posmatranja u dru2tvenim istraivanjima mogu %iti proi#vodi
ljudi ili njihovo pona2anje. (vaj tip dru2tvenih pojava na#iva se so-ijalnim arte0aktima.
So-ijalni are0akti ukljuuju i ra#liite predmete kao 2to su knjige1 pisma1 slike1 automo%ili1
Statistika po#naje i pojam izve0tajne jedini*e. (na predstavlja i#vor i# koga prikupljamo
statistike podatke i ona se u praksi uvek ne poklapa sa jedini-om posmatranja. .a primer1 ako
posmatramo jednu 0irmu1 svaki #aposleni u njoj moe predstavljati jedini-u posmatranja1 a
i#ve2tajna jedini-a je predu#e/e1 odnosno kadrovska slu%a1 jer ona daje statistike podatke o
#aposlenima.
#2eleja jedini*e posmatranja moraju jasno %iti odre!ena planom posmatranja. &ko je
jedini-a posmatranja putniki automo%il1 o%eleja mogu %iti #apremina1 snaga1 masa1 potro2nja
goriva1 u%r#anje1 %roj sedi2ta1 itd. (%eleja posmatranja se dele na atri%utivna i numerika.
Atri2.tivna o2eleja jedini-e posmatranja su ona koja se mogu opisno i#ra#iti. .a primer1 ako
je jedini-a posmatranja #aposleni1 atri%utivna o%eleja mogu %iti pol1 na-ionalnost1 mesto
ro!enja1 %rano stanje1 itd. U statisti-i se i atri%utivna o%eleja mogu i#ra#iti i numeriki1 preko
kodova1 rangova1 pro-enata i slino >\$ari/1 3alevi/1 Iilipovi/1 2<<1. str. 1?. (.merika
o2eleja jedini-e posmatranja su o%eleja koja se mogu i#ra#iti %rojevima. 7ako1 u prethodnom
pomenutom sluaju gde je jedini-a posmatranja #aposleni1 numerika o%eleja mogu %iti starost1
posmatranje u#imaju samo %itna o%eleja koja su u posrednoj i u#ronoj ve#i sa pojavom koju
posmatramo. &ko su vrednosti numerikog o%eleja -eli %rojevi ono je prekidno1 a ako su
vrednosti i# skupa realnih %rojeva ono je neprekidno. @rugim reima1 neprekidna o%eleja mogu
, + ,
u#eti %ilo koju vrednost i# mogu/eg intervala vrednosti >npr. teina1 visina starost1J?1 a do
vrednosti ovih o%eleja se dola#i merenjem1 dok prekidna o%eleja mogu u#eti samo -ele %rojeve
i# mogu/eg skupa vrednosti >%roj de-e1 %roj #aposlenih1 %roj i#dravanih li-a1J?1 a do vrednosti
ovih o%eleja se dola#i pre%rojavanjem
12
.
%edak*ija .pitnika i .p.tstava. Statistiko posmatranje #ahteva o%ras-e1 0ormulare i
uputstva na osnovu kojih /e se lak2e i pou#danije vr2iti prikupljanje statistikih podataka.
.aje2/e primenjeni o%ra#a- #a prikupljanje ovih podataka jeste statistiki .pitnik. U pitanju je
o%ra#a- na kome se nala#e ra#na pitanja1 a na koja se trae odgovori1 pri emu /e se kasnije ovi
odgovori grupisati1 sre!ivati i anali#irati. Upitnik je osnovno sredstvo #a jednoo%ra#no
prikupljanje podataka sa jasno1 pre-i#no i kratko 0ormulisanim nedvosmislenim pitanjima i
dovoljnim prostorom #a unos odgovora >\$arkovi/1 Petkovi/1 1DDD1 str. "?. Upitni-i mogu %iti
individ.alni i kolektivni. )a svako statistiko posmatranje1 u #avisnosti od -ilja posmatranja1
i#ra!uju se pose%ni upitni-i i uputstva1 tako da #a vi2e statistikih posmatranja nema jedinstvenih
upitnika i uputstava.
zvori i naini posmatranja. Prikupljanje podataka i njihov oda%ir predstavlja1 #apravo1
predmet primene statistikog metoda. Pro-es prikupljanja podataka je neo%ino vana 0a#a u
statistikom istraivanju1 jer ukoliko sa terena ne do%ijemo 5do%re6podatke1 itav posao koji smo
o%avili pre toga1 kao i itava potanja anali#e podataka ne/e imati naroitog smisla. )ato se ovoj
0a#i istraivanja mora posvetiti pose%na panja i metodolo2ki opre#. )a svaku od metoda postoji
itav ni# preventivnih mera kao i mera kontrole koje istraiva mora da ukljui kako %i do2ao do
podataka koji su validni i verodostojni. U statistikoj praksi naje2/e se koriste tri izvora
prik.pljanja statistikih podataka8 1) na neposredan nain 3linim .vidom); 2) preko
dok.menta*ije; 4) na posredni nain 3ispitivanjem li*a).
.eposredno posmatranje se sastoji u tome 2to se statistiki poda-i do%ijaju od nadlenih
organa koji su #adueni #a i#ve2tajnu jedini-u. \$e!utim1 ako se neki poda-i ne mogu prikupiti od
nadlenih li-a1 onda se vr2i posmatranje linim uvidom. .a primer1 ako nas interesuje gustina
kupa-a u nekoj prodavni-i1 lino /emo1 u nekom vremenu vr2iti %rojanje kupa-a koji u!u u tu
prodavni-u. .eposredno posmatranje se moe klasi0ikovati prema ulo#i koju posmatra ima u
njemu na >\$ihailovi/1 1DDD1 str. 1"'=1"+?8 1? posmatranje %e# uestvovanja posmatranaG 2?
posmatranje sa ue2/em posmatraa.
@okumenta-ija >kartoteke1 matine knjige1 inventarski #apisi1 itd.? ako je pou#dana1 moe
se koristiti kao i#vor posmatranja. .a primer1 statistiki poda-i o studentima nala#e se u matinoj
knji#i1 statistiki poda-i o predu#e/ima nala#e se u spisima suda itd.
Posredan nain posmatranja ili posmatranje ispitivanjem sastoji se u prikupljanju
podataka ispitivanjem li-a koja mogu dati te podatke. Pri tome se pitanja postavljaju onim li-ima
koja mogu pruiti tane odgovore u ve#i sa o%elejem jedini-e posmatranja.
4ada govorimo o nainu posmatranja1 statistika praksa ra#likuje pet naina
posmatranja/ odnosno prikupljanja podataka8 1) ekspedi*ioni; 2) prijavni; 4) po0tansko5
telegra-ski; 6) korespodentni; 7) samoregistra*ijom.
13

12
\$arkovi/ \$ilanka i Petkovi/ Simka8 5Poslovna statistika1 :i2a poslovna 2kola1 Ceograd1 1DDD. str. '
13
Stojkovi/ \$ilutin8 5Statistika u ekonomiji1 Ekonomski 0akultet1 Su%oti-a1 1DD<. str. 3'.
, D ,
Ekspedi-ioni nain statistikog posmatranja se sastoji u organi#ovanju mree li-a koja
vr2e popunu upitnika u samom i#voru statistikog posmatranja. (vaj nain statistikog
posmatranja daje pou#dane podatke1 ali je dosta skup.
Prijavni nain statistikog posmatranja se veoma retko upotre%ljava. 4od ovog naina
posmatranja tim koji rukovodi statistikim posmatranjem po#iva odre!ena li-a da daju potre%ne
statistike podatke. .a taj nain se 2tede 0inansijska sredstva1 ali ovaj nain prikupljanja podataka
nije pou#dan #%og mogu/nosti neod#iva li-a1 te #%og vremena u kome /e se statistiko
posmatranje vr2iti.
Po2tansko=telegra0ski nain statistikog posmatranja podra#umeva slanje pra#nih upitnika
i uputstava i#v2ajnim jedini-ama sa #ahtevom da odgovaraju/a li-a daju statistike podatke i
potom po2tom vrate popunjene upitnike. (vaj nain #ahteva visoku svest li-a koja popunjavaju
upitnike. Statistiki poda-i se mogu prikupiti i tele0onskim putem1 ali se ovaj nain koristi samo u
i#u#etnim sluajevima.
Samoregistra-ija je nain statistikog posmatranja u kome li-a koja vr2e posmatranje
odla#e u i#ve2tajne jedini-e i odre!enim li-ima dele upitnike i uputstva da ih ovi popune. Posle
i#vesnog vremena popunjeni upitni-i se prikupljaju i proveravaju na li-u mesta da li su shodno
uputstvima popunjeni.
8esto i vreme posmatranja. Fedini-a posmatranja se ne moe uvek posmatrati u
kritinom momentu1 kao i na mestu gde tre%a da se nala#i. Pose%ni pro%lemi se javljaju kod
jedini-a posmatranja koje su stalno u kretanju. .a primer1 kod popisa stanovni2tva1 u kritinom
momentu1 nisu svi stanovni-i na mestu posmatranja.
Prema vremenu posmatranja1 posmatranje moe %iti jednokratno/ periodino i stalno.
Fednokratno posmatranje se vr2i u odre!enom momentu ili periodu1 %e# o%#ira da li je
ranije vr2eno ili nije. (vo posmatranje se o%ino vr2i nakon nekih neregularnih kole%anja
>poplave1 #emljotresi1 poari1 itd.?.
Periodino posmatranje se vr2i po unapred utvr!enim periodima ili u kritinom momentu
ili u intervalima vremena. .a primer1 popis stanovni2tva se vr2i svake desete godine u odre!enom
trenutku >pono/ i#me!u 31.<3. i <1.<4.?.
Stalno statistiko posmatranje se o%avlja onda ako to #ahtevaju potre%e #%og prirode
posla. .a primer1 vo!enje eviden-ije o prisutnosti na poslu1 o dnevnom uinku1 dnevnoj koliini
proi#voda1 itd.
#2im posmatranja. Statistikim posmatranjem se nekada mogu o%uhvatiti sve jedini-e
posmatranja1 a nekada samo pojedine1 u #avisnosti od vrste pojave koju posmatramo1 ali i od
vremena i sredstava sa kojima raspolaemo. U statistikoj praksi su po#nata dva naina
posmatranja prema o%imu8 potp.no i delimino posmatranje.
Potpuno posmatranje se deli na popisno i izve0tajno. @rugim reima1 postoje dva
osnovna metoda potpunog statistikog posmatranja8 statistiki popis i izve0tajni metod
>\$arkovi/1 Petkovi/1 1DDD1 str. +?. Statistiki popis o%uhvata sve statistike jedini-e statistike
mase1 a vr2i se u jednom odre!enom momentu koji se na#iva kritian momenat. (n daje potpun
pregled strukture posmatranog skupa prema ra#nim o%elejima. 4ao primer moemo navesti
godi2nji inventar u predu#e/u. Popisno posmatranje mora %iti sveo%uhvatno1 jednovremeno1
periodino i #akonito. Sveo%uhvatnost podra#umeva da se u popisu prikupe svi potre%ni poda-i
#a svaku statistiku jedini-u koja je u statistikoj masi. Fednovremenost u popisu #nai da se
, 1< ,
potre%ni poda-i #a sve statistike jedini-e posmatraju u jednom odre!enom trenutku.
Periodino2/u se o%e#%e!uje da se popisi ponavljaju u utvr!enim periodima. )akonitost popisa
o%e#%e!uje se dono2enjem odgovaraju/ih #akona #a svaki popis. Statistiki popis #ahteva velike
tro2kove i pripremu.
E#ve2tajno posmatranje se sastoji u tome da se posmatranje svih statistikih jedini-a i#vr2i
u redovnim odre!enim momentima ili u odre!enim intervalima vremena1 i to tako da se poda-i u
o%liku i#ve2taja dostavljaju nadlenim organima ili slu%ama. @rugim reima1 i#ve2tajno
posmatranje kontinuirano prati doga!aje iji je varija%ilitet tokom vremena jae i#raen. (%ino
ga sprovode li-a1 odnosno institu-ije sistema1 radi svojih poslovnih potre%a. (vde spadaju
i#ve2taji o poslovanju1 i#ve2taji o prometu1 i#ve2taj o ro!enju1 itd.
@elimino posmatranje o%uhvata anketu1 u#orak1 pro-enu1 selek-iju i monogra0iju.
&nketa je delimino statistiko posmatranje koje se i#vodi na malom %roju statistikih
jedini-a statistike mase 1 koje su prethodno i#a%rane na osnovu kvantitativne anali#e. 4od i#%ora
jedini-a1 pre svega1 vodi se rauna da one predstavljaju odre!ene tipove pojava. &nketa se
primenjuje u onim sluajevima kada ne postoje uslovi #a potpuno posmatranje1 a eli se dosta
detaljno statistiko istraivanje.
U#orkovano delimino posmatranje po#nato je kao metod u#orka i naje2/e se primenjuje
u statistikoj praksi. 4od ovog metoda posmatra se samo deo statistike mase koji je na sluajan
nain i#a%ran. .a osnovu posmatranje dela statistike mase1 donose se #aklju-i o
karakteristikama -ele mase1 u# i#vesni stepen verovatno/e. Uzorak predstavlja metodolo2ki
spe-i0ian nain da se i#vr2i i#%or 0inalnih jedini-a koji repre#entuju itavu popula-iju. U pitanju
je repre#entativni deo osnovnog skupa1 na osnovu koga se donose #aklju-i o karakteristikama
osnovnog skupa >\$arkovi/1 Petkovi/1 1DDD1 str. D?. Pri planiranju u#orka1 tre%a re2iti slede/a
pitanja8 i#%or tipa u#orka1 nain i#%ora jedini-e #a u#orak i veliina u#orka. U praksi postoji
itav ni# ra#liitih u#oraka kao i itav ni# ra#liitih pro-edura u#orkovanja1 a ovo u #avisnosti od
pro%lema samog istraivanja. Prema nainu i#%ora jedini-a u u#orak postoje namerni i sl.ajni
u#orak. Statistiari naje2/e koriste sluajne u#roke na %a#i teorije verovatno/e. (snovni
kriterijum koji u#orak mora da ispuni jeste da on mora da poseduje sve kljune karakteristike
koje poseduje popula-ija >repre#entativnost?. .o1 0inalne jedini-e mogu da se %iraju i drugaijim
pristupom a ne metodom u#orkovanja. 7ako npr. ako se opredelimo #a anali#u sluaja kao metod1
i#%or sluaja se %a#ira na nekim kriterijumima koji su najadekvatniji #a pro-es istraivanja.
Prema veliini1 ra#vila se teorija malih u#oraka >nK3<? i teorija velikih u#oraka >nL3<?.
\$onogra0sko ispitivanje pripada vrsti deliminog posmatranja kojim se o"uhvata veoma
mali "roj stastistikih jedinia. Ove jedinie o"ino imaju izraene uoljive karakteristike # pa su
interesantne za posmatranje. \$a primer# posmatranje jedne eksperimentalne %kole. \$aje%&e#
iljano se "ira onaj sluaj koji na naj"olji nain pokazuje o"raza ili vezu izme'u dru%tvenih
pojava koje su predmet na%eg interesovanja.
Pro-enjeno statistiko posmatranje sprovodi se na osnovu jednog dela statistike mase na
osnovu ega se donosi #akljuak o -eloj statistikoj masi. 4od ovog posmatranja se ne trai
velika tanost o-ene1 ve/ se #adovoljavamo pro-enom karakteristika statistike mase. .a primer1
pro-ena prinosa itari-a u poljoprivredi.
, 11 ,
Selek-ija kao vrsta statistikog posmatranja je jedna varijanta metoda u#orka. U okviru
statistike mase ispitujemo manji deo statistikih jedini-a koje imaju1 a i ne moraju imati
odre!enu oso%inu. 4oristi se i onda ako vr2imo uporedno posmatranje delova statistike mase
prema posedovanju ili neposedovanju nekih karakteristika.
spiskova i adresara1 kartogra0skog materijala1 i#%or i pripremu kadrova1 propagandu itd. Svi ovi
poslovi moraju %iti jasno o%ja2njeni u planu posmatranja.
9e-inisanje provere rez.ltata posmatranja o%uhvata de0inisanje radnji kojima /e se
proveriti re#ultati statistikog posmatranja. Provera se moe vr2iti kako u toku prikupljanja
podataka1 tako i nakon #avr2enog prikupljanja.
2.1.2. Prik.pljanje statistiki1 podataka
Prikupljanje statistikih podataka #apravo predstavlja sprovo!enje u delo svega 2to je
de0inisano u planu istraivanja. Pri%avlja se dokumenta-ija1 vr2e se intervjui1 anketiraju se
ispitani-i i sl. Svi saradni-i u toku istraivanja se moraju dosledno pridravati datih uputstava.
Svi o%ras-i1 0ormulari i upitni-i moraju %iti jednoo%ra#ni.
\$re0ke su neminovni pratila- statistikih istraivanja i mogu %it sl.ajne i sistematske
>\$arkovi/1 Petkovi/1 1DDD1 str. D?. Sluajne gre2ke se ne javljaju se na svakom podatku i nisu
konstantne veliineG nemaju naroit uti-aj na re#ultat istraivanja1 jer se me!uso%no potiru.
Sistematske gre2ke se javljaju se na svakom podatku1 kao posledi-a nepre-i#no de0inisanih
o%eleja statiostikih jedini-a ili nestruno primenjenih instrumenata posmatranja i merenjaG ove
gre2ke utiu na re#ultat1 pa se moraju otkloniti.
2.1.4. \$r.pisanje statistiki1 podataka
4lasi0ika-ija prikupljene statistike gra!e koja se vr2i kako tokom sakupljanja statistikih
podataka1 tako i po okonanju te 0a#e1 #nai sortiranje i grupisanje podataka po unapred
odre!enim kriterijumima. 7ako se1 na primer1 pose%no i#dvajaju kvalitativni poda*i
>stanovni2tvo se klasi0ikuje po polu1 2kolskoj spremi1 #animanju1 %ranom stanju1 itd.?. .a
odgovaraju/i nain se predmet istraivanja klasi0ikuje i prema kvantitativnim o2elejima >na
primer1 dravljani jedne #emlje se klasi0ikuju po godinama starosti1 visini ukupnog %ogatstva ili
godi2njeg prihoda?. Prikupljena gra!a moe sadravati i 1ronolo0ke podatke1 odnosno
vremenske odred%e stanja i kretanja posmatranih pojava1 koji grade t#v. vremenske serije.
Prikupljeni poda-i se mogu ra#vrstati i po geogra-skom kriterij.m.1 tj. odre!ena pojava se
moe posmatrati po kontitentima1 dravama1 pokrajinama1 sre#ovima1 op2tinama1 gradovima1
selima i sl. Iormirane serije statistikih podataka o%ino se dele u dve glavne grupe8 statike i
dinamike. U statikim serijama se nala#e poda-i o stanju neke pojave1 %e# vremenske odred%e.
, 12 ,
9inamike serije sadre i vremensko o%eleje1 po2to se u njima %elee poda-i o kretanju pojave
u odre!enom vremenskom ra#do%lju koje moe %iti veoma ra#liite duine.
2.1.6. Sre,ivanje statistiki1 podataka
Sre!ivanje statistikih podataka predstavlja tehniko=metodolo2ku 0a#u statistikog
posmatranja. rupisani poda-i sre!uju se u statistike serije1 unose u ta%ele i gra0iki prika#uju1
2to u su2tini predstavlja statistiko i#raavanje prikupljenih statistikih podataka.
Prema mestu sre!ivanja imamo -entrali#ovano1 de-entrali#ovano i kom%inovano
sre!ivanje >Stojkovi/1 1DD1.1 str. 4D?. 4od *entralizovanog sre,ivanja statistikih podataka1 svi
grupisani poda-i se dostavljaju -entralnom statistikom organu koji vr2i sre!ivanje i o%radu.
9e*entralizovan nain sre,ivanja statistikih podataka sprovodi se na vi2e mesta1 o%ino po
regionalnim statistikim -entrima. .akon sre!ivanja1 poda-i se dostavljaju -entralnom
statistikom organu1 pri emu se ovo sre!ivanje mora vr2iti na jedinstven nain. 8e0ovitim
sre,ivanjem statistikih podataka1 deo podataka se1 do odre!enog nivoa1 sre!uje na vi2e mesta1 a
#atim se sve 2alje u -entralni statistiki -entar gde se vr2i konano sre!ivanje.
2.1.7. Prikazivanje statistiki1 podataka
Ta2elarno i gra-iko prikazivanje statikih i dinamikih serija statistikih podataka
tako!e predstavlja jednu od %itnih 0a#a statistikog metoda. Svrha ovog predstavljanja nije samo
slikovita klasi0ika-ija i ilustra-ija prikupljene statistike gra!e1 nego i sredstvo prika#ivanja
matematikih 0unk-ija statistike rauni-e >rast1 stagna-ija i opadanje?. ra0iki prika# podataka
o ra#nim pojavama i pro-esima moe %iti u o%liku taki-a1 linija1 geometrijskih slika >kvadrati1
pravougaoni-i1 krugovi...? i geometrijskih tela. 7o #nai da1 u #avisnosti od o%lika1 postoje
takasti/ linijski/ povr0inski i prostorni dijagrami. U odnosu na to gde se -rtaju1 dele se na
gra0ike prika#e u koordinatnom sistemu i gra0ike prika#e van koordinatnog sistema. Pose%nu
vrstu gra0ikog prika#ivanja ine kartogrami iji okvir predstavlja geogra0ska karta na kojoj se
pomo/u taaka1 linija1 slika1 sim%ola1 %ojenja ili senenja o#naava raspored i inten#itet
posmatrane prirodne ili dru2tvene pojave po pojedinim podrujima neke #emlje1 kontitenta ili
itavog sveta.
, 13 ,
<+Q2<deskriptivnaQ2<statisti-kaQ2<anali#a.pd0
2.2. Statistika analiza
)adatak statistike anali#e je da na osnovu re#ultata statistikog posmatranja ra2lani i
uporedi podatke1 otkrije i o%jasni #akonitosti i pravilnosti koje postoje u posmatranoj masovnoj
pojavi. >Savi/1 2<<".1 str. 1'?. (vaj postupak se i#vodi primenom ra#liitih metoda matematiko=
statistike o%rade. Statistikom anali#om se jasno utvr!uje sastav1 struktura i sve %itne oso%ine
statistike mase. 3e#ultati statistike anali#e predstavljaju in0orma-ije o posmatranoj masovnoj
pojavi koje su u o%liku numerikih poka#atelja1 kao i prate/ih komentara.
Ukoliko se do%ijeni numeriki poka#atelji odnose na -eo osnovni skup1 oni se na#ivaju
parametri sk.pa1 a ako se odnose na u#orak1 onda se na#ivaju statistika .zorka.
Statistika anali#a moe %iti statika1 dinamika i korela-iona.
Statika analiza se 0okusira na .tvr,ivanje rasporeda .estalosti >distri%u-ije
0rekven-ija? odre!enih o%eleja masovnih pojava koje se ispituju i to i#raenih %rojanim
>numerikim? vrednostima1 ali ve# vremenske odred%e. 7a raspodela >distri%u-ija? uestalosti
pojava1 ra#vrstana po odre!enim intervalima po veliini >od=do?1 predstavlja prvo saimanje
statistike mase. Slede/e saimanje vr2i se o%li-ima statistike anali#e1 pa prema tome i statikom
anali#om. Statika anali#a o%uhvata anali#u numerikih ni#ova podataka1 pri emu se
, 14 ,
i#raunavaju statistike srednje vrednosti >prosta aritmerika sredina1 ponderisana aritmetika
sredina1 modus1 medijana? i opseg disperzije ili devija*ije >rasturenosti1 raspr2enosti? lanova
posmatranih grupa1 odnosno intervala klasi0ikovanih podataka >srednja ili prosena devija-ija1
standardna devija-ija1 kvartilna devija-ija?. U re2avanju pitanja ve#anih #a distri%u-iju
0rekven-ija1 i#gra!ena je itava teorija iju osnovu ini otkri/e i primena vi2e tipova
matematiki1 -.nk*ija distri2.*ije1 me!u kojima glavno mesto #au#ima ausova kriva. U
statistikom prouavanju pojava distri%u-ije1 itekako se koristi i teorija verovatno:e i metod
.zorka. \$etodu u#orka se pri%egava kada je statistika masa vrlo velika1 ili ak %eskonana.
7ada se primenjuje delimino ili anketno posmatranje sluajno u#etih ili repre#entativnih
primeraka masovne pojave1 koji se #ovu u#orak.
Predmet dinamike analize ine statistike vremenske serije1 sa -iljem da se i#raunaju
vremenske varija*ije posmatranog o%eleja ili vrste pojave. \$e!u tim vremenskim varija-ijama
glavna panja se posve/uje periodinim os*ila*ijama >-iklinim i se#onskim kole%anjima
odre!enih pojava8 sao%ra/ajnih udesa1 %olesti1 u%istava i samou%istava1 atmos0erskih padavina1
vodostaja1 potro2nje pojedinih vrsta ro%a i sl.? i d.goronim tenden*ijama razvitka razni1
pojava1 koje su do%ije na#iv trend. 3adi uoavanja prava-a kretanja anali#iranih grupa pojava1 u
dinamikoj anali#i se koriste odgovaraju/e matematike 0unk-ije. (snovna karakteristika tih
0unk-ija je da vreme u#ima kao ne#avisnu promenljivu1 dok se kretanje veliine date pojave
predstavlja kao #avisna promenljiva >varija%la?. U dinamikoj anali#i vremenskih ni#ova
podataka1 koriste se na2iroko i indeksi >%a#ni i lanani?1 kao i druge srednje vrednosti
vremenskih ni#ova1 pose%no geometrijska sredina lanani1 indeksa.
"orela*iona analiza je tako!e nera#dvojni deo statistike anali#e. (na rasvetljava
me!uso%nu #avisnost kvantitativnih svojstava u kretanju dve grupe ili vi2e grupa pojava. &ko1 na
primer1 sa porastom1 odnosno padom kvantitativnih oso%ina jedne pojave dola#i do istovremenog
pove/anja1 odnosno opadanja kvantitativnih oso%ina druge pojave1 kae se da postoji po#itivna
korela-ija. U suprotnom sluaju1 ukoliko rast jedne pojave i#a#iva pad druge1 odnosno smanjenje
prve i#a#iva pove/anje druge pojave1 konstatujemo da se radi o negativnoj korela-iji. )a
i#raunavanje mere korela-ije koriste se adekvatni o%ras-i1 a pose%no #a linearnu korela-iju1
korela-iju ranga1 krivolinijsku korela-iju1 par-ijalnu korela-iju i multiplu korela-iju.
Statistika kao metoda1 moe se sistemati#ovati na deskriptivnu statistiku i statistiku
#akljuivanja1 odnosno na parametrijsku i neparametrijsku statistiku.
14

9eskriptivna statistika se %avi opisivanjem pojava posredstvom prethodno o%ra!enih
podataka. .jome se na relativno saet i ra-ionalan nain opisuje predmet istraivanja Pored
deskriptivnih opera-ija sre!ivanja1 klasi0ikovanja i prika#ivanja podataka1 ona o%uhvata i
i#raunavanje mera proseka1 korela-ije i varija-ije.
Statistika zaklj.ivanja se #asniva na istraivanjima u#oraka1 #%og ega se na#iva jo2 i
statistikom u#orka. .jeni postup-i slue #a #akljuivanje o merama u popula-iji1 na osnovu
podataka do%ijenih na u#orku i# te popula-ije. Sastavni deo statistike u#orka je prouavanje
standardne gre2ke statistikih mera do%ijenih na repre#entovanim u#or-ima. Standardne gre2ke
slue pro-eni mere u okviru -ele popula-ije.
14
\$ihailovi/ @o%rivoje8 5Metodologija naunih istraivanja1 Iakultet organi#a-ionih nauka1 Ceograd1 1DDD. str.
13+.
, 1" ,
Statistika #akljuivanja su pose%no vana u postup-ima provere postavljenih hipote#a.
7o je naroito %itno kod empirijskih istraivanja i istraivanja koja se slue eksperimentom1 gde
su hipote#e ne#ao%ila#ne. Proveravanje hipote#a o kojima su prikupljeni numeriki poda-i
o%avlja se u# pomo/ pose%nih metoda statistikog #akljuivanja.
U statisti-i je uo%iajeno da se parametrima na#ivaju popula-ijske mere proseka1
varija%ilnosti i korela-ije. 8etode parametrijske statistike utemeljene su na ausovoj
normalnoj krivi po#natijoj kao :erovatnoj normalnoj krivi >:.4?. U pitanju je teorijska1
matematika kriva verovatno/e1 a u#eta je kao model ili oru!e kojim se moe lako posmatrati1
prouavati i tumaiti. (vaj teorijski model se primenjuje i upore!uje sa prouavanim pojavama.
\$odel verovatne normalne krive se primenjuje u mnogim o%lastima prirodnih i dru2tvenih nauka.
\$noge pojave se mogu prouavati i posmatrati po modelu ove krive1 #ato 2to se #a njih moe
i#vesti pretpostavka o normalnoj raspodeli u okviru popula-ije. 7akvim pojavama pripadaju
pro%lemi rukovo!enja1 motiva-ije i produktivnosti1 povre!ivanja na radu1 apsenti#ma1 0luktua-ije
i sl. )%og toga se primena statistike u istraivanjima organi#a-ionih nauka1 uglavnom1 temelji na
metodama parametrijske statistike.
(eprametrijske statistike metode se primenjuju na pojavama #a koje ne vai
pretpostavka o njihovoj normalnoj raspodeli1 tj. da se pojava normalno raspodeljuju u okviru
popula-ije. )a te pojave se kae da imaju t#v. 5slo%odnu distri%u-iju6. .a primer1 stavovi radnika
prema nekoj organi#a-iji1 prema odre!enoj promeni1 prema rukovodstvu i sl.1 ne distri%uiraju se
normalno. .jihova distri%u-ija je1 uglavnom1 ekstremna1 tako da je ve/ina #a1 ili je ve/ina protiv1
a najmanje je neutralnih. U ovakvim sluajevima je nera-ionalno koristiti modele statistike
anali#e koji se %a#iraju na normalnoj krivoj1 ve/ se moraju koristiti metode neparametrijske
statistike. (ve metode su1 po pravilu1 gru%lje i oskudnije od parametrijskih1 a njihova
in0ormativna vrednost je manja. )%og toga se u istraivakoj praksi tei primeni paramtrijskih
o%lika o%rade1 2to se postie kon-ipiranjem instrumenata #a prikupljanje podataka. Uop2te1
neparametrijske statistike metode se koriste kada je nemogu/e utvrditi da li je raspodela
normalna1 kada su poda-i i#raeni u 0rekven-ijama modaliteta statistikih o%eleja1 te kada se
radi o malim u#or-ima 9 do 3< jedini-a. Postup-i ove statistike su hi=kvadrat test1 medijana test1
test pred#naka1 test ekvivalentnih parova1 test sume rangova1 \$ek .emarov test1 4olmogorov=
Smirnovljev test itd.
Pod matematikom o%radom statistikih podataka podra#umevamo ra2lanjavanje i
upore!ivanje podataka u -ilju anali#e. U pitanju je tehniki postupak koji podra#umeva odre!enu
pro-eduru pripreme podataka #a dalje analitiko=sa#najne opera-ije. (%rada podataka je1 u
su2tini1 njihova priprema do stepena kada /e oni %iti u mogu/nosti da provere hipote#e.
1"

matematikih metoda o%rade podataka. Fedna od naje2/ih podela ovih metoda jesu metod o%rade
1"
\$ihailovi/ @o%rivoje8 5Metodologija naunih istraivanja1 Iakultet organi#a-ionih nauka1 Ceograd1 1DDD. str.
12'.
, 16 ,
pomo/u odnosa >ra#mere?1 metod o%rade pomo/u proseka >srednje vrednosti? i metod o%rade
pomo/u 0unk-ija. .a osnovu matematike o%rade podataka dola#imo do poka#atelja statistike
serije pomo/u kojih moemo otkriti neke pravilnosti i #akonitosti posmatrane statistike mase.
2.2.2. Analiza i t.maenje rez.ltata
E#vo!enje #akljuaka1 tumaenje re#ultata i pravljenje hipote#a o %udu/em kretanju
masovnih pojava jeste #avr2ni in statistikog istraivanja. U i#vesnim #aklju-ima ogleda se
istinska vrednost i sa#najni #naaj statistikog metoda. Su2tinska vrednost i ogroman #naaj
statistikog metoda istraivanja o%jektivne stvarnosti1 doka#uje se dvema injeni-ama
>Stojadinovi/1 2<<"1 str. 1D3?8 prvo1 statistiki metod predstavlja jedini nauni metod sa#navanja
neposredne kvantitativne odre!enosti masovnih pojavaG dr.go1 statistiki metod omogu/uje
i#vo!enje #akljuaka o op2tim karakteristikama i #akonitostima posmatranih masovnih pojava i
pravljenje hipote#a o tenden-ijama njihovog %udu/eg kretanja iskljuivo na osnovu kori2/enja
eg#aktnog naina promi2ljanja stvarnosti1 tj. upotre%om prikladnih matematikih opera-ija.
2.2.4. #2javljivanje rez.ltata
(%javljivanje re#ultata je #avr2ena 0a#a statistikog istraivanja koja ima #a svrhu da
#ainteresovanim li-ima saop2ti re#ultate statistikog istraivanja s dovoljno pojedinosti i na nain
da svaki korisnik moe ra#umeti i o-eniti valjanost #akljuaka. *i-a koja koriste re#ultate
statistikog istraivanja su o%ino sami naruio-i. (d ove #avr2ne 0a#e #avisi dalja sud%ina
re#ultata do kojih je statistiko istraivanje do2lo. U o%javljivanju re#ultata statistikog
istra/ivanja kljuno mesto #au#ima odvajanje onoga 2to /e %iti pre#entovano od onoga 2to /e
ostati u okviru istraivake dokumenta-ije.
;aklj.ak
, 1' ,
@anas je statistika pose%na nauna dis-iplina koja1 #a reali#a-iju postavljenih -iljeva
istraivanja na organi#ovan nain prikuplja1 vr2i oda%ir i grupisanje podataka1 pre#entuje i vr2i
anali#u podataka1 te interpretira re#ultate sprovedene anali#e. Poslovna statistika je skup
statistikih metoda koje se koriste #a pretvaranje podataka u korisne in0orma-ije u poslovnom
okruenju.
16
Pod statistikim istaivanjem podra#umevamo skup matematiko=statistikih i drugih
postupaka koji se primenjuju u nekoj statistikoj ak-iji. Predmet statistikog istraivanja su
masovne pojave1 koje su po svojoj prirodi varija%ilne1 pa ih tre%a posmatrati na velikom %roju
sluajeva i na osnovu tih posmatranja doneti odgovaraju/e #akljuke.
Statistiko istraivanje ukljuuje dve etape = statistiko posmatranje i statistiku anali#u.
U okviru statistikog posmatranja ra#likujemo i#radu plana posmatranja1 prikupljanje1 grupisanje1
sre!ivanje i prika#ivanje podataka. Statistika anali#a ukljuuje matematiku o%radu podataka1
anali#u re#ultata i njihovo o%javljivanje1 a moe %iti statika1 dinamika i korela-iona. :eoma
#ahtevna 0a#a statistikog posmatranje je i#rada plana posmatranja1 kojim se o%uhvata -ilj
posmatranja1 predmet posmatranja1 jedini-e posmatranja1 o%eleja jedini-a posmatranja1 redak-ija
upitnika i uputstava1 i#vor i nain posmatranja1 mesto i vreme posmatranja1 o%im posmatranja1
pripremni radovi i provera re#ultata posmatranja.
Po jednom drugom gledi2tu1 statistiko istraivanje o%uhvata etiri 0a#e = pripremu
posmatranjaG statistiko posmatranje 9 prikupljanje podatakaG kontrolu1 sre!ivanje1 grupisanje1
o%radu i prika#ivanje podatakaG te anali#u podataka i njihovo tumaenje.
<iterat.ra
16
4rvrgi/ oran8 5Osnovi !inansijske statistike61 :isoka poslovna 2kola Raak1 Raak1 2<<+. str. 3=4.
, 1+ ,
1. ;or!evi/ :era8 5Statistika u ekonomiji61 Univer#itet u .i2u1 Ekonomski 0akultet1 .i21
2<<3.
2. 4vrgi/ oran8 5(snovi 0inansijske statistike61 :isoka poslovna 2kola Raak1 Raak1
2<<+.
3. \$ari/ .e%oj2a i drugi8 5Poslovna statistika1 \$egatrend univer#itet primenjenih nauka1
4. \$arkovi/ \$ilanka i Petkovi/ Simka8 5Poslovna statistika1 :i2a poslovna 2kola1
". \$ihailovi/ @o%rivoje8 5Metodologija naunih istraivanja1 Iakultet organi#a-ionih
6. Paskota \$ira8 5Metodologija kvantitativnih istraivanja1 Sao%ra/ajni 0akultet