Izvod iz knjige ÄFilozofski aspekti modernog olimpizma³, autor Ljubodrag Simonovi , ÄLorka³, Beograd, 2001. E-mail: comrade@sezampro.

rs MODERNI I ANTI KI OLIMPIZAM Kuberten je imao isti onaj odnos prema helenskoj civilizaciji koji su evropski kolonijalni zavojeva i imali prema drevnim civilizacijama. itaju i njegove rasprave o anti kom svetu sti e se utisak da se radi o plja ka u koji prevr e po anti kim iskopinama ne bi li prona ao ne to to e mu doneti dobit. Za razliku od onih vrlih predstavnika "evropske civilizacije" koji su plja kali materijalna bogatstva, Kuberten je plja kao anti ko duhovno blago, koje ima svoju pravu vrednost samo u okviru civilizacije u kojoj je nastalo, da bi ga bespo tedno kasapio i prekrajao u nastojanju da od njega stvori sredstvo za obra un s emancipatorskim nasle em modernog dru tva. Sama upotreba izraza "olimpijske igre" skrnavljenje je anti ke tradicije. Kuberten koristi taj izraz ne zato to je bio inspirisan anti kim duhovnim nasle em, ve zato to mu je izgledalo da on ima "sve arski karakter", to zna i da je u njemu video svojevrsni dekor za me unarodna sportska takmi enja koja je nastojao da organizuje i institucionalizuje. Njegova politi ka koncepcija klju je za razumevanje njegove olimpijske ideje, a samim tim i njegovog odnosa prema antici. Kuberten ne te i "obnavljanju anti kih olimpijskih igara" zbog razvoja sporta, ve da bi doprineo "razvoju nacionalne snage" Francuske i njenoj kolonijalnoj ekspanziji. To je prvobitna prizma kroz koju Kuberten sagledava "anti ko nasle e" i kriterijum po kome vr i odabir onoga to je "prihvatljivo" za moderno doba. Helenska duhovnost nema za Kubertena kulturnu, ve prakti no-politi ku vrednost; on je ne sagledava u kontekstu duhovnog razvoja modernog dru tva, ve u kontekstu ostvarivanja nekulturnih i antikulturnih politi kih i ekonomskih ciljeva vladaju e bur oaske "elite". Utilitarizam ini polazi te, a pozitivizam misaonu prizmu kroz koju Kuberten sagledava anti ku Gr ku. "Obnavljanje anti kih olimpijskih igara" Teza da moderne olimpijske igre predstavljaju "obnavljanje anti kih olim pijskih igara" zauzima centralno mesto u modernoj olimpijskoj mitologiji. Shodno njoj, Kuberten je dobio titulu "obnovitelja" ("Le Rénovateur"). Po Dimovom shvatanju, Kuberten je od samog po etka postavio zahtev da moderne olimpijske igre treba da odgovaraju vremenu u kome nastaju. On "nije eleo da izgradi muzejsku ruinu" koja e biti "kopija antike". To ne zna i da anti ke olimpijske igre, kao i anti ko dru tvo, nisu bile inspiracija za Kubertena. Iz antike, te "visoke kulture ove anstva", Kuberten e, po Dimu, preuzeti slede e "olimpijske ideje" : "slavljenje praznika u znaku mira, posve ivanje idealizmu i zadatak da se dosegne ljudsko savr enstvo". to se ti e sadr aja igara, on je trebalo da bude "moderan", to zna i da bude izraz vremena u kome nastaje, da njemu slu i i da se menja zajedno sa njim.(1) Budu i da je za Kubertena pro lost neistori na, on ne "obnavlja" anti ko olimpijsko nasle e, ve uzima iz "pro losti", koja mu je na dohvat ruke, ono to je "korisno" za obezbe ivanje nesmetanog razvoja "progresa" i istovremeno odbacuje ono to taj "progres" ometa. to se ti e Malterove interpretacije Kubertenovog odnosa prema

101

anti kom olimpizmu,(2) Prokopova s pravom tvrdi da je Malter pogre no razumeo Kubertena : njegov cilj nije bio "restauracija klasi ne olimpijske ideje", ve postizanje odre enog vaspitnog efekta preuzimanjem "formalnih elemenata" starogr kog olimpizma. (3) Radi se o politi kom instrumentalizovanju anti kog olimpizma, a ne o poku aju obnavljanja helenskog duhovnog nasle a. Kuberten idealizuje antiku da bi njenu idealizovanu sliku iskoristio za stvaranje odgovaraju eg duhovnog zale a za pribavljanje modernom olimpizmu oreola "kulturnog" i za obra un s emancipatorskim nasle em helenske civilizacije, koje je utkano u gra ansko dru tvo, i kao emancipatorsko nasle e ove anstva predstavlja conditio sine qua non njegovog razvoja. Istovremeno, Kuberten nastoji da, poput Tena, helensko dru tvo prika e kao "idealni svet" kome treba stremiti u odnosu prema "sivilu" svakodnevnog ivota,(4) to zna i da stvori duhovno pribe i te koje treba da predupredi oveka da se u te nji za boljim svetom okrene ka budu nosti. Idealizovani anti ki svet preuzima ulogu "drugog sveta" koji, poput Huizingovog srednjeg veka, postaje neprikosnoveni i nedosti ni uzor modernom svetu. Kuberten se neprestano poziva na izvorne anti ke tradicije i veli a njihov "besmrtni duh", ali je to bio rasisti ki duh slobodnih Helena, a ne "internacionalisti ki" (kolonijalni) duh monopolisti kog kapitalizma. Anti ke olimpijske igre bile su oblik duhovne integracije Helena i demonstracija rasne "superiornosti" i rasne ekskluzivnosti u odnosu prema "varvarskim" narodima. Na anti kim olimpijskim igrama mogli su da u estvuju samo " istokrvni" Heleni pod uslovom da nisu osu ivani i da nisu uvredili bogove. Anti ki olimpizam nije te io globalizmu, niti je bio oblik duhovnog porobljavanja drugih naroda, ve je bio povla enje granice izme u "civilizovanog" sveta i "varvara". Moderni olimpizam nastoji da bude sveobuhvatni i globalan duhovni pokret, i u tome je sled hri anske doktrine kao univerzalisti ke ideologije iz ega proisti e "olimpijsko misionarstvo" jezuitisti kog tipa. On je nastao kao kruna ideologije (kolonijalnog) bur oaskog "internacionalizma" i kao takav je sredstvo za postizanje odre enih globalnih politi kih i ekonomskih ciljeva. Ve su prve zvani ne Olimpijske igre, koje su 1896. godine odr ane u Atini, oganizovane po uzoru na romanizovane olimpijske igre koje predstavljaju obra un s izvornim religioznim i rasisti kim duhom olimpijskih igara, to zna i da je potpuna besmislica pozivati se, i sa tog aspekta, na "izvornu istotu" anti kog olimpizma i polaze i od takvih tradicija stvarati, u modernom dobu, "crkvu" u kojoj e se "besmrtnom duhu antike" - "klanjati svi narodi".(5) Po modernoj olimpijskoj doktrini helenski svet nema dinamiku svog razvoja i nalazi se u istoj vremenskoj ravni kao, uostalom, i itava pro lost ove anstva. Kuberten po potrebi uzima iz tog sveta ono to misli da mo e da mu koristi za njegovu olimpijsku ideju ne vode i ra una o konkretnom istorijskom trenutku u kome je pojava, o kojoj je re , nastala - bez ega se ne mo e razumeti njena priroda. Sve ono to smatra da je upotrebljivo za njegovu koncepciju Kuberten di e na nivo mita i prebacuje u moderno doba, ne obra aju i pa nju na istorijsku distancu koja nas deli od antike. On govori o "obnavljanju anti kih olimpijskih igara" u elji da poka e da postoji neposredna duhovna veza izme u anti kog olimpijskog duha i modernih olimpijskih igara. "Nadistorijski" karakter "anti kog olimpizma" izraz je nastojanja da se modernom olimpizmu pribavi mitski karakter i na taj na in mu se obezbedi ve nost. Dr e i se neistorijskog pristupa antici Kuberten je "prevideo" da je u samom helenskom dru tvu do lo do degeneracije izvornog (religioznog) olimpijskog duha, koja je zapo ela jo u doba Solona korumpiranjem igara,(6) da bi bila okon ana makedonskim osvajanjem i u rimskom periodu. "Besmrtni duh antike" upokojen je u samom anti kom dru tvu. Ve u njemu se "prave olimpijske igre" sele u sferu mita koji postaje osnov kritike uspostavljene

102

"olimpijske" realnosti. Homerovska Helada, pretvorena u legendu, pravo je izvori te prvobitnog olimpijskog duha koji e u samoj Gr koj biti izvitoperen i uni ten. Postajanjem Gr ke rimskom provincijom olimpijske igre gube svetost i postaju, organizovane po principu panem et circences, banalna demonstracija rimskog "internacionalizma" i kao takve zloupotreba helenskog kulturnog nasle a za duhovno integrisanje (kolonizovanje) pokorenih naroda u rimsku imperiju. Kuberten je njegov odnos prema anti kim olimpijskim igrama i helenskoj civilizaciji podredio stvaranju pozitivnog oveka i pozitivnog dru tva. U tom kontekstu jedan od Kubertenovih klju nih stavova glasi da su se stari Grci "malo posve ivali razmi ljanju, a jo manje knjigama",(7) to postaje polazi te za njegov obra un s helenskom duhovno u i umno u. Nastoje i da oduzme oveku mogu nost da se su elji s postoje im svetom, Kuberten izbacuje iz helenske kulture - duhovne kolevke zapadne civilizacije - sve ono to usmerava oveka da postavi su tinska pitanja o njegovom ljudskom bivstvovanju, o svetu i odnosu prema njemu. Sto eri anti ke religije (filozofije) nisu bili samo olimpijska i druga borili ta (Delfi, Istam, Korint), gimnazije i palestre, ve pre svega hramovi, svetili ta, misterije, kultovi, akademije, pozori ta, trgovi, predavanja sofista, re pesnika, dela vajara i arhitekata, Homerovi epovi i akordi harfe... Samo u svetlu tog duhovnog i umnog ivota mo e se prodreti u dubine anti kog poimanja ivota i olimpijske misterije. Svode i ivot Helena na primitivni telesni agonalni aktivizam, Kuberten nije ni mogao da u olimpijskim igrama vidi najvi i religiozni ceremonijal koji je predstavljao krunu duhovnog ivota i filozofije ivljenja anti kog sveta i kao takvim vrhunac anti kog agon-a. O tome Milo uri : "Jer, svi oblici helenskog prosvetnog ivota razvijaju se u sferi agonske aktivnosti, kao najobilnijeg izvori ta slave: i poezija, i muzika, i orhestika, i slikarstvo, i vajarstvo, i neimarstvo, i filosofija, i politika, te i oblici moralnog pona anja. A svoj najkoncentrisaniji izraz nalazila je agonisti ka volja u pravoj agonistici, tj.u stadionskim, hipodromskim i muzi kim nadmetanjima o velikim narodnim svetkovinama.""(8) Helenski kosmos pun je bogova koji simbolizuju ne samo bogatstvo ivotnih oblika, ve i kompleksnost oveka i bogatstvo njegovog prirodnog, emotivnog, duhovnog i intelektualnog bi a. Tek u celokupnosti helenskog ivota ideali i principi tog sveta dobijaju svoj puni smisao. Samo njihovo kriti ko promi ljanje, polaze i od konkretnog totaliteta u kome su nastali (dakle kao konkretne istorijske pojave), mo e da nam otkrije njihov humanisti ki naboj koji mo e da bude inspiracija za oveka modernog doba. Kuberten nije mogao da primeni ovaj metod ne samo zbog toga to bi na taj na in doveo u pitanje vrednost anti kih mitova koje je nastojao da iskoristi za gra enje svog olimpizma, ve to bi, istovremeno, doveo u pitanje legitimnost modernog olimpizma kao "humanisti kog" pokreta. Pokazalo bi se da je moderni olimpizam samo "humanisti ka" maska sveta koji, navodno, te i da prevazi e. U nastojanju da od modernog olimpizma stvori kako sveobuhvatni religiozni pogled na svet, tako i sveobuhvatni na in ivljenja, Kuberten je uklonio sa Olimpa sve one bogove koji dovode u pitanje njegov rigidni utilitarni pogled na svet i njegovog pozitivnog oveka koji je otelotvorenje tog sveta. Treba imati u vidu da je princip "vladati u glavama", to zna i stvaranje karaktera i svesti lojalnog i upotrebljivog (pozitivnog) gra anina, kori enjem romantizovanih mitova i proizvo enjem mitolo ke svesti, najva niji postulat Kubertenove "utilitarne pedagogije". Kuberten se obra unava s emancipatorskim nasle em helenske civilizacije i od ubogaljenog i oskrnavljenog olimpijskog mita stvara polazi te za uobli avanje "istorijske predstave" o anti kim olimpijskim igrama i helenskom dru tvu. Iskonstruisana imitacija, koja nastoji da pribavi mitolo ku dimenziju "nadvremenskim" i "ve nim" vre dnostima na kojima po iva kapitalizam, postaje osnov za rekonstrukciju originala.

103

Anti ka religija predstavlja vrhunac anti ke duhovnosti i ivotnosti. Bogatstvo kultnih radnji i neprestani agonalni aktivizam izraz je bogatstva ivotnih oblika i intenzivnog do ivljavanja ivota. Kuberten itav ivot i samog oveka nastoji da podredi modernom olimpizmu kao totalitarnoj duhovnoj sili koja ne te i samo da stvori pozitivno jednoumlje i da "o isti" bi e oveka od svega ljudskog to mo e da dovede u pitanje ekspanziju kapitalizma i neprikosnovenu dominaciju bur oazije nad radnim "masama", ve nastoji da ga osakati i na taj na in mu zauvek oduzme mogu nost da "povrati" svoju ljudskost. Kao fanati ni Prokrustov sledbenik, Kuberten li ava oveka Erosa, ma te, emocija, uma... Ono to je najva nije, Kuberten je odbacio slobodarske impulse helenske kulture i to ne samo prometejski mit, ve i kriti ku misao koja je dovela u pitanje osnovne odnose i vrednosti na kojima se taj svet temeljio. Ni neprikosnoveni autoritet bogova nije mogao da spre i da se u helenskom dru tvu stvori otpor nepravdi i da se se razvije kriti ka misao. Milo uri navodi da se "ve i u samim Homerovim pesmama bogovi podvrgavaju ivoj kritici, time to ili Olimpljani prekoravaju jedni druge", ili se "ljudi ale na njihovu svirepost", to "svedo i o slobodoumnosti tada njeg jonskog dru tva."(9) Najvi i humanisti ki domet helenskog sveta je njegova sposobnost da na temelju emancipatorskih mogu nosti koje su u njemu stvorene iznedri misao koja dovodi u pitanje sam taj svet, razotkrivaju i la i i nepravdu koje su u njemu vladale, i pru i mogu nost za njegovo prevazila enje. Tek na osnovu su eljavanja stvarnosti i vladaju e ideologije, s jedne strane, i misli koja je nastojala da, su eljavaju i se s postoje im svetom, oslobodi oveka i digne pojam humanum-a na vi i nivo, s druge strane, mogu e je dose i do prave prirode anti kog humanizma. Ukratko, slobodarski agon istinska je bit helenskog humanizma. U onome to je pru alo mogu nost za prevazila enje helenskog sveta: bu enje svesti o univerzalnim stvarala kim mo ima i o slobodarskom dostojanstvu oveka - da je sloboda najvi a vrednost za oveka - nalazi se ono najbolje od helenske kulture i to je seme koje je u modernom dru tvu proklijalo i dalo prave plodove. Jedan od najva nijih zadataka modernog olimpizma je da zauvek zatre slobodarsko seme antike i da se i na taj na in obra una sa slobodarskim tradicijama ove anstva i slobodarskim dostojanstvom oveka. Kada se poziva na "besmrtni duh antike", Kuberten nema u vidu emancipatorske impulse helenske kulture, ve konzervativni duh anti kih olimpijskih igara. Bliskost izme u izvornog anti kog i modernog olimpizma je u tome, to i jedan i drugi nastoje da budu uvari pro losti. Kuberten je poku ao da u modernom dru tvu ukloni protivre je koje je jo u antici bilo uspostavljeno izme u izvornog konzervativnog duha olimpijskih igara i emancipatorskih tendencija koje su, pogotovu sa pojavom demos-a na politi koj pozornici Helade, po ele da se razvijaju. U tom smislu mo e biti re i o "kontinuitetu anti kog olimpijskog duha" u modernom dobu: uz pomo "besmrtnog duha antike" moderni olimpizam postaje bastion militantnog konzervativizma. Moderni i anti ki olimpijski paganizam Anti ki olimpizam inio je sredi te duhovnog kosmosa u okviru koga se odvijao itav ivot polis-a u kome nije bilo razlike izme u religioznog i svetovnog ivota. O tome Fistel de Kulan : "I tako, u vreme mira i u vreme rata, religija se me ala u sve poslove. Ona je bila svuda prisutna, ona je obmotavala oveka. Du a, telo, privatan ivot, javan ivot, obedi, svetkovine, skup tina, sudovi, bitke, sve je bilo pod vla u ove grads ke religije. Ona je upravljala svim radnjama ove jim, raspolagala svim trenucima ivota

104

njegova, utvr ivala sve njegove obi aje. Ona je upravljala ljudskim bi em sa tako apsolutnom vla u, da nije ni ta ostajalo to bi bilo izvan nje."(10) Moderni olimpizam nastaje i razvija se u vremenu u kome se ovek emancipovao od religije i u kome je do lo do razdvajanja religioznog od svetovnog ivota. Kuberten poku ava da povrati status religiji kao dominiraju oj duhovnoj sili, ali ne hri anskoj, ve paganskoj. U tom smislu Kuberten nastoji da reafirmi e mit i kult koji su, zajedno sa agonskim aktivnostima, predstavljali "glavni elemenat helenskog duhovnog postojanja" i bili "centralna odrednica u vaspitanju helenskog naroda i u pojavljivanju svih oblika njegova duhovnog izra avanja".(11) Moderni olimpizam podrazumeva: mit o anti kim olimpijskim igrama, kult postoje eg sveta i agonalnu aktivnost u vidu sporta. Kao kult postoje eg sveta moderni olimpizam nastoji da postane njegov sveobuhvatni i neprobojni duhovni svod. U njegovom okrilju nastaje kult mi i avog tela u borila kom naponu koji postaje simboli ni pojavni oblik postoje eg sveta. U antici olimpijske igre bile su jedan od najva nijih sto era religije kao jedine i neprikosnovene duhovne sile; u modern om dobu one su na in nametanja bur oaskog pogleda na svet koji se pojavljuje u odnosu prema pokretima (idejama) koji te e iskoraku iz postoje eg sveta i u odnosu prema emancipatorskim tekovinama modernog dru tva koje pru aju objektivne mogu nosti za taj iskorak. Moderni olimpizam postaje kamen temeljac nove "pozitivne" religije koja "prevazilazi" hri anstvo na taj na in to se obra unava s njegovim humanisti kim idejama, pogotovu s idejom o boljem svetu. U tom svetlu mo e biti re i i o "obnavljanju besmrtnog duha antike" koji je, ponovnim organizovanjem olimpijskih igara, nanovo izbio u prvi plan da bi sa istorijske pozornice potisnuo sve ono emancipatorsko to je u me uvremenu stvoreno i omogu io novi po etak u razvoju civilizacije koji odgovara vremenu u kome je bila uspostavljena neprikosnovena dominacija rodovske aristokratije nad demos-om. Kubertenov olimpizam postaje kanal putem koga se osaka ena helenska kultura "preliva" u savremeno doba da bi se u njemu udavila ideja budu nosti. I ovom prilikom treba imati u vidu da je olimpizam jedan od odgovora aristokratije i bur oazije na mogu nosti koje radnicima, u borbi protiv kapitalizma, pru a emancipatorsko nasle e ove anstva i razvoj demokratskih institucija. Olimpizam je prvorazredno politi ko sredstvo za duhovnu integraciju radnika u uspostavljeni poredak. Bez obzira na promene, ljudi treba zauvek da ostanu u duhovnom horizontu kapitalisti kog dru tva. Nije slu ajno to princip "vladati u glavama" predstavlja "kategori ki imperativ" Kubertenove "utilitarne pedagogije". Putem olimpizma treba usaditi ne samo u svest, ve u bi e oveka duh koji vlada svetom i stvoriti od njega lojalnog i upotrebljivog podanika. Duhovno jedinstvo anti kog sveta zasnivalo se na jedinstvu dr ave i religije. U antici slavljenje bogova istovremeno je i slavljenje dr ave kao jedino mogu eg i neprikosnovenog oblika u kome se obezbe uje zajedni ki ivot ljudi. Kulan : "Ni Grci ni Rimljani nisu znali za one alosne konflikte koji su bili tako esti u drugim dru tvima izme u Crkve i Dr ave. Ali to je do lo jedino otuda, to je u Rimu, kao i u parti i Atini, Dr ava bila podlo na religiji. To ne zna i, da je ikada bilo kakvo telo sve teni ko, koje bi nametnulo svoje gospodstvo. Stara dr ava nije se pokoravala kakvom sve tenstvu, ona je bila podlo na samoj svojoj religiji. Ova Dr ava i ova religija bile su potpuno sme ane jedna s drugom, tako, da je bilo nemogu e, ne samo i pomisliti na kakav konflikt izme u njih, ve ak ni razlikovati ih jedne od druge".(12) Kuberten je "razre io" sukob izme u dr ave i crkve na taj na in, to ih je detronizovao kao vladaju e integrativne sile dru tva i na njihovo mesto ustoli io zakone koji vladaju u ivotinjskom svetu - progla avaju i bur oaziju za njene nosioce, MOK za svetog uvara njihovog kulta, dok njegova dela

105

postaju svojevrsni "sveti spisi" koji pokazuju put kojim ove anstvo treba da ide. U antici ivotinjski svet je suprotnost ljudskoj zajednici i u tom smislu je negativni osnov polis-a. Kuberten progla ava zakone koji va e u ivotinjskom svetu za vrhovne i neprikosnovene. Ne ljudska, ve ivotinjska zajednica, u kojoj je uspostavljena ni sa im ograni ena dominacija ja ih (bur oazije) nad slabijima, osnov je dru tvene integracije. Otuda Kuberten, kada govori o antici, ima u vidu period u kome jo nije do lo do u vr ivanja institucionalne strukture polis-a i u kome je bila uspostavljena neograni ena vlast rodovske aristokratije nad demos-om. Kuberten eli da umesto politi kog ustrojstva dru tva, koje se zasniva na zajedni kom egzistencijalnom interesu i razumu gra ana, uspostavi prirodno-pravno ustrojstvo koje se zasniva na biolo ko reproduktivnim vezama (porodica, rasa) i na tiranskoj mo i vladaju e bogata ke "elite". U anti koj religiji postojala su dva sveta: ljudski i bo anski. O tome Mihailo uri : "U najmanju ruku, dve su osnovne ta ke na kojima je gr ka religija naro ito insistirala. (...) Pre svega, gr ka religija je poklanjala najve u mogu nu pa nju razgrani enju izme u ljudskog i bo anskog sveta, ukazivala je na ograni enost, prolaznost i ni tavnost ljudske egzistencije u pore enju s bo anskom. Gr ka religija je gledala na oveka pre svega kao na smrtnika, za nju je smrtnost bila najdublja unutra nja odrednica ljudske prirode. Zbog toga je ona toliko pozivala na umerenost, zbog toga je ona toliko opominjala oveka da se ne nadme e s bogovima, da se dr i svog, ljudskog nivoa, da ne te i za tim da postane Zevs. S druge strane, gr ka religija je veli ala ulno-telesnu stvarnost, bila je ovozemaljski usmerena, potvr ivala je ivot na ovom svetu."(13) Kod Kubertena nema udvajanja sveta na ovozemaljski i onozemaljski, pogotovu ne su eljavanja izme u zemaljskog i nadzemaljskog, prolaznog i ve nog, la nog i istinskog. Postoji samo jedan svet ( ivot) koji je istovremeno otelotvorenje ideala sveta kome treba te iti. Kuberten : "Helenizam je iznad svega kult humanosti u njegovom postoje em ivotu i njegovo stanje ravnote e. I nemojmo dozvoliti da gre imo u tome, jer to je bila velika novost u shvatanju svih naroda i vremena. Svuda drugde kultovi se temelje na te nji ka boljem ivotu, na ideji o nagradi nakon smrti i na strahu od kazne za onog ko je uvredio bogove. Ali, ovde je sada nje postojanje ono to je sre a."(14) Moderni olimpizam predstavlja totalitarni i apsolutizovani kult postoje eg sveta. Posredstvom olimpijske sfere ne potvr uje se besmrtnost nebeskog, ve besmrtnost ovozemaljskog sveta; umesto veli anja bo anskog, dolazi do obogotvorenja postoje eg sveta. U anti koj kosmogoniji ovek je proizvod kosmi kih (bo anskih) sila - koje su stvorile ivot na zemlji. Svet ( ivot, kosmos) je mogu bez zemaljskog ivota i oveka koji je samo privremeni stanovnik na planeti stvoren neuhvatljivom voljom bogova. Ve na i svemogu a bo ja volja izvori te je zemaljskog ivota i osnov "ve nog" postojanja oveka (du e). ovek je "igra ka bogova" (Platon), to zna i da bez obzira ta inio bo ja volja odlu uje ta e biti s njim. Radi se o okrutnoj igri bogova u kojoj se iskazuje njihova apsolutna mo nad ovekom i njegova ni tavnost. Bo anski svod postaje demonstracija potpune podre enosti oveka uspostavljenom poretku i ubijanje dostojanstva oveka kao slobodarskog bi a i stvaraoca (svoga) sveta. Kubertenova koncepcija temelji se na socijalnom darvinizmu: ovek je " ivotinja" koja nije stvorena aktom nadzemaljske volje, ve je proizvod evolucije ivoga sveta u kome dominira borba za opstanak. Otuda je za Kubertena besmisleno svako nastojanje da se logos izdigne iznad postoje eg sveta i da poku a da se odnosi prema njemu sa aspekta entiteta koji su proizvod te nje oveka da dopre do istinskog. Anti ka civilizacija poplo ala je ovekov put ka svetu koji se uzdi e iznad zemaljskog; Kuberten nastoji da skrene oveka sa tog puta i zauvek ga zatvori u postoje i svet.

106

Po anti koj teoriji o nastanku sveta stanje nereda je prvobitno i ono odlikuje ivotinjski svet. Prvi zadatak bogova (Uran) bio je da uspostave red ime je stvorena osnovna pretpostavka za uspostavljanje anti kog kosmosa. Kosmi ki red, koji se sastoji u harmoni nom jedinstvu delova sa celinom, postaje najvi i ideal zemaljskom redu. ak je i ljudsko telo pojavni oblik kosmi kog poretka. Po Platonu su bogovi "imitiraju i sferi ni oblik univerzuma" do li do toga da glava oveka najvi e odgovara bo anskom i da je kao takva "gospodar svega to je u nama".(15) Dominira holisti ki pristup: lepota je u harmoniji koja postaje na in spajanja oveka sa bo anskim. Videli smo da je i kod Kubertena red osnovni egzistencijalni princip, ali kod njega nije (geometrijski ustrojeni) kosmos izvori te, okvir i ideal sveta kome ovek treba da te i, ve ivotinjski svet u kome vlada "pravo ja ega". Za Kubertena je "harmonija sestra poretka" a estetika, koja ima instrumentalni i dekorativni karakter, oblik je spajanja oveka sa vladaju im duhom. Euritmija, kao najvi i duhovni izraz "pomirenja" oveka sa postoje im svetom, postaje put ka bla enstvu. Me utim, umesto na stati nom anti kom redu, Kuberten insistira na dinami kom redu koji odgovara progresisti kom duhu kapitalizma i koji se temelji na neprestanoj borbi za opstanak. U tom kontekstu pojavljuje se i njegova maksima mens fervida in corpore lacertoso: nabrekli mi i i simboli ni su izraz ekspanzivne snage kapitalizma. I pored principijelnih razlika, Kubertenova olimpijska ideja bliska je prakti nopoliti kom duhu anti ke religije. O tome Mihailo uri : "Utoliko, ne treba se uditi tome to je gr ka religija pridavala prvorazrednu va nost prakti noj strani vere u bog to je a, kult igrao tako va nu ulogu u njoj, to se ona gotovo poistove ivala s verskim obredima. Sa stanovi ta dr ave, to je bilo nejpotrebnije i najumesnije. ta drugo mo e da poslu i kao pouzdaniji znak da su gra ani odani dr avi nego injenica da oni uredno obavljaju odre ene kultne radnje, da prinose rtve, itaju molitve, pevaju pobo ne pesme? (...) Tome je mnogo doprinelo to to gr ka religija nije znala za dogmatiku. Iako je imala za sobom autoritet dr avne vlasti, ona nije polagala pravo na isklju ivu nadle nost u pitanjima vere, niti je uop te te ila za tim da se dokopa ljudskih du a. U staroj Gr koj nije bilo nikakvih svetih knjiga u kojima su svi mogli na i autoritativan obrazac religioznog iskustva, niti je bilo ma kakvih strogo utvr enih u enja koja su svi morali da ispovedaju, koja su svi morali da prihvate bez pogovora."(16) U antici kultne radnje su oblik iskazivanja potpune pokornosti vladaju em poretku, i u tom smislu odgovaraju Kubertenovom olimpizmu kao "kultu postoje eg ivota" sa kojim se iskazuje po tovanje "rasi" i "zastavi". Kuberten u jednom od svojih poslednjih razmatranja o olimpijskoj ideji ("Filozofski osnovi modernog olimpizma") konstatuje: "Prva su tinska karakteristika starog kao i modernog olimpizma je da je on religija. Oblikuju i svoje telo ve banjem kao to vajar oblikuje kip, anti ki atleta je iskazivao po tovanje bogovima. ine i isto, moderni atleta slavi svoju zemlju, svoju rasu, svoju zastavu".(17) Ovde se vidi da nema op tih vrednosti, koje simbolizuju anti ki bogovi, koje treba duhovno da ujedine u esnike olimpijskih igara i kojima oni iskazuju po tovanje, ve se radi o obezduhovljenoj borbi olimpijaca, svedenih na puku telesnost, za svoju zemlju, rasu i zastavu. Ono to ih "ujedinjuje" je rat, a ne po tovanje vrednosti koje nadilaze postoje i svet. Bore i se za pobedu na olimpijskim igrama anti ki atleta iskazivao je po tovanje bogovima koji su predstavljali sto ere rasne, kulturne i politi ke integracije Helena u odnosu prema "varvarima". U modernom dobu borba za pobedu na sportskom polju postizanjem ve eg rezultata postaje najvi i oblik kultne radnje sa kojom se slavi postoje i svet. Kuberten sledi Konta po kome je okon ana "teolo ka" i "metafizi ka" faza u razvoju ove anstva i uspostavljena "pozitivna" (i kona na) faza u kojoj vlada pozitivi um koji se zasniva na bespogovornom "po tovanju injenica". On ne te i stvaranju

107

religioznog, nego pozitivnog oveka ; ne dru tva u kome e dominirati teolo ka svest, ve dru tva koje e se zasnivati na pozitivnom jednoumlju. Obra unavaju i se s najva nijom intencijom Arnoldove pedagogije da se putem sporta i telesnog drila stvore "mi i avi hri ani", Kuberten je pokazao da njemu nije stalo da razvije, nego da ukloni religioznu svest kod bur oaske mlade i da bi, poput Hitlera, putem sporta i telesnog drila dobio " isti materijal" od koga mo e da stvori "novog oveka" koji se ne pla i boga, niti ima odgovornost prema ljudima. Ne stvaranje religiozne, ve aktivisti ko-fanati ne svesti, koja se temelji na pozitivnom (izvr ila kom) karakteru, predstavlja krajnji cilj Kubertenove "utilitarne pedagogije" i osnov njegovog religio athletae. Ni ta ne sme da sputava osvaja ko-tla iteljsku mo bur uja koji se ne rukovodi verom u sile koje nadilaze postoje i svet ili op teljudskim vrednostima, ve nezaja ljivom pohlepom koja predstavlja otelotvorenje ovozemaljskog vladaju eg duha. Kuberten se ne zala e za poredak koji se zasniva na obi ajnim, religioznim, moralnim ili zakonskim normama, ve za poredak koji se zasniva na "pravu ja ega" i prirodnoj selekciji. Olimpizam postaje ne samo najvi a religiozna sve anost posve ena veli anju kulta postoje eg sveta, i kao takva najvi a integrativna "duhovna" sila postoje eg sveta, kao to je to bilo u antici, ve sredstvo za uklanjanje svih drugih duhovnih oblika koji mogu da ograni e samovolju vladaju e klase: on postaje pozitivisti ki kult koji pro dire svu duhovnost. O istiti svet od naslaga teolo kog i metafizi kog, kao i kriti kog uma i ideje budu nosti, to je jedan od najva nijih zahteva Kubertenovog olimpizma. Usmerenost ka idealizovanoj pro losti kao izvori tu "pravih vrednosti" i potpuna podre enost oveka uspostavljenom poretku predstavlja jednu od najva nijih spona koja spaja antiku i Kubertenov olimpizam. U anti koj Gr koj nije postojala ideja progresa ni novog sveta. Izraz prokop ozna ava dobro obavljeni posao. "Budu nost" se svodi na predstoje e (neminovne) doga aje koji u linearnom nizu slede jedni za drugima i koji predstavljaju u vr ivanje veza sa pro lo u i njeno glorifikovanje. Ono to je bitno ve se odavno odigralo i svakodnevni ivot svojevrsna je kopija tog de avanja. Pribli iti kopiju originalu, to zna i nastojati da svakodnevni ivot to vi e li i na mitologizovani ideal nekada njeg "pravog" ivota, najvi i je izazov za gra anina. ovek se ne odnosi prema svetu, niti sebe shvata kao njegovog stvaraoca. Svet se zbiva po neuhvatljivoj (samo)volji bogova, a ivot je neprestano su eljavanje oveka sa sopstvenom bezvredno u i prolazno u u odnosu prema ve nom kosmi kom poretku ija je delotvorna mo otelotvorena u olimpijskim bogovima. Olimpijske igre su jedna od obogotvorenih niti koje unose red u haosu zbivanja sveta odvijaju i se u senci Kronosovog brda koje je simbol trajanja u zadatom i ve nom (olimpijskom) vremenu u kome nema budu nosti. "Sveti ritam" odvijanja olimpijada ne ozna ava razvoj dru tva ni vremenski tok, ve neumitni sled doga aja koji prevazilaze ciklus ra anja i umiranja obi nih smrtnika i predstavlja ritmi no pulsiranje besmrtnog bo anskog bila koje udahnjuje svetu ivot i odre uje kontinuitet ivotnog toka. U strogoj (ritualnoj) formi olimpijskih igara ogleda se beznade no nastojanje oveka da spre i udaljavanje ljudskog sveta od njegovog bo anskog izvori ta i njegovo pribli avanje neumitnom kraju. Stalnost forme postaje potvrda duhovnog kontinuiteta i o uvanje veze sa kosmi kim ivotnim vrelom, poput "svete vatre" u hramovima. "Sveti ritam" odr avanja olimpijskih igara pojavljuje se kao neprekinuti egzistencijalni i duhovni lanac koji povezuje sada njost sa pro lo u - bez budu nosti. Istovremeno, igre su oblik potkupljivanja bogova sa im se ne sti ava samo njihov gnev i obezbe uje njihova blagonaklonost, ve se odr ava njihova zainteresovanost za opstanak ljudskog sveta. Platonov stav da je " ovek igra ka bogova" zna i da su bogovi zainteresovani za opstanak ljudskog sveta sve dotle, dok ih ljudi zabavljaju i dok to godi

108

njihovoj ta tini. Ne izazivaj bogove! - to je su tina anti kog gnothi seauton. Isku avati volju bogova, koji imaju ljudske odlike me u kojima dominira sujeta i osvetoljubivost, zna i dovesti u pitanje opstanak zajednice. Odnos mo nih prema demos-u, pogotovu prema robovima, postaje prizma kroz koju se sagledava odnos bogova prema ljudima. Istovremeno, strah od nestanka - pri emu glad, bolesti, prirodne kataklizme i nepogode imaju karakter simboli nih pojava koje predskazuju uni tenje - nagoni oveka da stalno iskazuje pokornost bogovima. I Kuberten insistira na o uvanju "svetog ritma" odvijanja modernih olimpijskih igara, ali on nije vezan ni za prirodni, ni za religiozni poredak. Moderni olimpizam je kult postoje eg ivota i kao takav li en je svake prirodnosti i svetosti. On je bez-sadr ajni i samim tim apstraktni ritam pulsiranja egzistencijalnog bila kapitalizma u glavama ljudi, to zna i nametnuti poku aj uvo enja reda u duhovni haos koji stvara kapitalizam stalnim obra unom s umom i emancipatorskim nasle em modernog dru tva. U tom kontekstu "sveti olimpijski ritam" nosilac je kontinuiteta jednoumlja i na in stvaranja jednoobraznog karaktera - umesto tradicionalnih religija. Olimpijske igre su "festival prole a" i "mladosti", to zna i ponovno ra anje ivotne snage kapitalizma, a njihov "sveti ritam" simboli ni je izraz neraskidivog lanca umiranja i ra anja: smrt oveka postaje osnovni uslov opstanka poretka. Kuberten nagove tava ovu dijalektiku u njegovom (emitovanom) govoru na zatvaranju nacisti kih Olimpijskih igara, kada govori o olimpijskim igrama kao "razumevanju" koje je "sna nije nego sama smrt".(18) Poredak je ve an - ovek je prolazan i njegov ivot ima smisla jedino ukoliko je doprineo razvoju neminovnog "progresa". Otuda Kuberten daje takav zna aj posve enosti oveka delu koje veli a vladaju i duh: ono postaje na in da se ovek spoji sa "bo anskim". to se ti e mita o pro losti, on ima instrumentalni karakter i slu i Kubertenu da se obra una s idejom budu nosti. Po helenskom shvatanju sveta sama egzistencija dru tva ima privremeni karakter: dru tvo se poput biolo kog organizma razvija i propada. Smrtnost oveka i prolaznost ove anstva osnovni je uslov besmrtnosti bogova i neprolaznosti kosmi kog poretka. ovek je fatalno podre en bo anskim (kosmi kim) zakonima iz ega proisti e egzistencijalni pesimizam. Heraklitovo panta rei svojevrsni je usud, jer je budu nost neizvesna. Ono upu uje na prolaznost i njenu tragiku, da ono to pro e ne mo e vi e da se vrati, da je propu teno zauvek izgubljeno. Radi se o protoku zbivanja u kome se ovek nalazi i kome je podre en. Starenje, kao gubljenje ivotne snage to vodi u smrt, najva niji je empirijski osnov za shvatanje menjanja (promene). Oslanjaju i se na "neuni tivi" duh kapitalizma i Kontovu filozofiju, Kuberten osloba a oveka anti ke tragike i nudi mu nezaustavljivi "progres" u kome treba da prona e smisao ivota i obezbedi ve nost - iz ega proisti e egzistencijalni optimizam. I kod Kubertena je prisut n fatalizam, ali ne a kataklizmi ki (koji je prisutan i u hri anstvu), ve progresisti ki: ovek je beznade no podre en hodu "progresa" koji proisti e iz ekspanzivne i neuni tive biti kapitalisti kog poretka - koji je otelotvorenje prirodnog poretka u najneposrednijem obliku i iji se hod meri kvantitativnim pomacima u kojima nestaje kvalitet i samim tim ljudsko. Anti ku tragiku i hri ansko prokletstvo zamenjuje "prokletstvo progresa" (Horkhajmer /Adorno). U anti koj kosmogoniji ovek je ro eni gre nik. On ne snosi odgovornost zbog svojih (ne)dela, ve zbog toga to je ovek - smrtno bi e. itav njegov ivot postaje svojevrsni obred okajavanja izvornog greha i iskupljivanja po principima kosmi ke pravde: ogre enje, pravi nost, o i enje (Hybris, Dike, Katarsis). Za Kubertena ovek nije gre nik, ve najvi i oblik u razvoju ivog sveta. On je li io oveka hybris-a, a samim tim i o i enja i puta ka obo enju (ekstaza), i na taj na in se obra unao s eti kim (religioznim) bi em Helena i s tragikom njegove eti nosti. (19) U nastojanju da ukloni ograde koje

109

sputavaju vladaju u samovolju, Kuberten je ukinuo anti ki normativni svod i apsolutizovao princip koristi. On osloba a oveka (bur uja) "greha" da bi ga oslobodio odgovornosti za njegova (ne)dela, i u tom kontekstu se obra unava s idejom o li noj odgovornosti koja je za eta u doba procvata anti ke demokratije. Umesto borbe izme u dobra i zla, dominira borba za ostvarivanje interesa vladaju e klase koja je s onu stranu dobra i zla: efikasnost u o uvanju uspostavljenog poretka najva niji je kriterijum po kome se odre uje ta je "ispravno" delanje. Nema ni ega to ograni ava golu mo , jer se ona temelji na "pravu ja ega" koja je osnov prirodne selekcije koja je, opet, osnov rasnog "usavr avanja" i dru tvenog "progresa". "Etika sile" postaje neprikosnoveno izvori te olimpijskog morala. Kubertenova "utilitarna pedagogija" i anti ka paideia U nastojanju da izgradi pozitivnog oveka, Kuberten je odbacio osnovne principe na kojima se zasniva starogr ka paideia u kojoj je do najvi eg izra aja do lo humanisti ko nasle e helenske civilizacije - koje je bilo i ostalo jedan od najva nijih izvori ta samosvesti modernog oveka. Anti ka paideia ima religioznu prirodu. Kosmos u kome vladaju bogovi i mit o bo anskoj prirodi oveka predstavljaju osnov ljudskog samoprepoznavanja i duhovni okvir postoje eg sveta koji se ni u mislima ne sme pre i. Otuda zahtev za "samosavla ivanjem" ini su tinu principa gnothi seauton iz koga proisti u op ti postulati anti ke paideia-e: "ni ta odvi e" (meden agan); "mera je ono najbolje" (metron ariston); "dr i se granice" (peras epitelei); "prikloni se pred bo anstvom" (proskynei to theion); "savla uj ambiciju" (thymou kratei).(20) Govore i o Aristotelovoj filozofiji Mihailo uri konstatuje: "Po sebi se razume da ovaj zahtev za razvijanjem samosvesti, ovaj zahtev za osmi ljavanjem vlastitog postojanja putem samoograni avanja ima dublji religiozni smisao. U okviru Apolonove religije, pitanje odnosa prema samom sebi bilo je nerazdvojno povezano s pitanjem odnosa prema vi em od sebe."(21) Kubertenova olimpijska doktrina predstavlja odbacivanje religioznog osnova anti ke paideia-e. Njegova "utilitarna pedagogija" najvi i je oblik u kome se pojavljuje ideologija ekspanzionisti kog i progresisti kog duha kapitalizma. U principima anti kog gnothi seauton Kuberten s pravom vidi (normativne) granice praksi bur uja koga tera napred nezaja ljiva glad za sticanjem bogatstva, a samim tim granice "progresu". "Osmi ljavanje vlastitog postojanja putem samoograni avanja" najgore je svetogr e za Kubertenovog "pozitivnog" bur uja. Shvatanje kosmosa kao harmoni ne, geometrijski ustrojene celine u kojoj je uspostavljeno potpuno jedinstvo delova sa celinom, osnov je anti kog shvatanja mesta oveka u kosmosu, a samim tim i njegovog bi a kome odgovara pedago ki model koji je slika oveka gledano iz kosmi ke perspektive, i kao takav je najvi i religiozni i ivotni izazov. Duhovna i telesna veza oveka sa kosmosom osnovna je pretpostavka za dovo enje oveka u potpuni sklad sa kosmosom, a to zna i dosezanja do njegove prirode u kojoj se ogleda njegova ni tavnost i svemo bogova. Anti kom shvatanju kosmosa i kosmi ke su tine oveka odgovara holisti ki pristup oveku kao jedinstvenom telesnom, eti kom i estetskom bi u, iz ega sledi princip harmoni nog razvoja ljudskih mo i koji predstavlja jedan od osnova anti ke euritmije. Istovremeno, telesno ve banje postaje svojevrsna slu ba bogovima, na ta ukazuje i sam Kuberten tvrde i da je anti ki atleta

110

"oblikuju i svoje telo ve banjem kao to vajar oblikuje kip" - "iskazivao po tovanje bogovima". (22) Dominira duhovnost telesnog pokreta koja proisti e iz "religioznog ose anja" koja pro ima itav ivot. Umesto insistiranja na mi i avom telu, kao to je to slu aj kod Kubertena, najvi i izazov za telesno ve banje je geometrijski ustrojena telesna proporcija koja odgovara idealu zatvorenog i kona nog sveta i koja predstavlja osnov rasnog samoprepoznavanja Helena. Vladaju i model telesnog i duhovnog, kao i sam princip harmoni nog razvoja telesnog i duhovnog, izvedeni su iz vladaju eg pogleda na svet koji je proisticao iz same biti helenskog dru tva i nastojanja da se o uva uspostavljeni poredak: anti ka kultura telesnog imala je konzervativni karakter. Ukratko, telesni razvoj podrazumeva duhovni i karakterni razvoj, odnosno, postaje na in vaspitavanja oveka. U helenskom svetu pojavljuju se prvi obrisi pedago kog modela koji e se u modernom dobu razviti u obliku "telesne kulture" koji, razume se, ima svoj pravi smisao samo u kontekstu ukupne helenske kulture, odnosno, konkretnog totaliteta helenskog dru tva. Imperijalisti ki bur uj nije otelotvorenje anti kog kosmosa u kome dominiraju bogovi koji simbolizuju unutra nje bogatstvo i konfliktnost ljudske prirode, ve predstavlja otelotvorenje duha kapitalizma koji sakati oveka i svodi ga na one osobenosti koje pru aju mogu nost za ekspanziju kapitalizma. Telo je u jedinstvu sa osvaja kotla iteljskim karakterom: ovek je "o i en" od svih onih osobenosti koje mogu da ga zaustave da grabi napred, kao i da uspostavi kriti ku distancu prema postoje em svetu i stvori ideju boljeg sveta. Sport i telesni dril postaju oru a sa kojima se ovek prikiva za postoje i svet. Od prvorazrednog zna aja za razumevanje anti kog " ovekobivstva" je to to je " ovek ija se slika otkriva u delima velikih Grka politi ki ovek.(...)Najve a dela helenstva su spomenici jedinstveno veli anstvene dr avotvornosti za koju se borba neprekidno vodi kroz sve stupnjeve razvitka, od herojstva Homerovih pesama do Platonove autoritarne dr ave vladara-znalaca, u kojoj individuum i socijalna zajednica na tlu filozofije biju svoju poslednju bitku. Budu i humanizam mora se bitno orijentisati prema toj osnovnoj injenici u karakteru svekolikog gr kog vaspitanja da su humanitet, " ovekobivstvo", Grci stalno bitno vezivali za svojstvo oveka kao politi kog bi a."(23) Kuberten odbacuje Aristotelov pojam humanitas-a u kojem je ovek odvojen od ivotinje dr avno u.(24) Polazi te njegove doktrine nije bo anski ustrojeni kosmos, ni polis u kome dominiraju ljudski zakoni, ve dru tvo kao ivotinjski opor u kome se mesto pod suncem obezbe uje stalnom i bespo tednom borbom za opstanak. Kubertenov ovek (bur uj) nije politi ko bi e, ve vi i oblik zveri, zver nad zverima, koja je otelotvorenje ekspanzivne snage monopolisti kog kapitalizma. Iz njegovih o iju izbija, kao kod nacisti kog "nat oveka", pogled "veli anstvene zveri" (Hitler) koja je spremna da na znak svojih gospodara epa rtvu. Humanizam je, po Jegeru, jo u anti kom dobu shvatan kao "oznaka za ideju ovekovog obrazovanja". Za novo doba, "pojam humanizma po iva na svesnoj vezi na eg obrazovanja sa klasi nom starinom. A ta veza, opet, zasnovana je samo na injenici da na a ideja "op teg" ovekovog obrazovanja vodi poreklo upravo iz anti ke civilizacije". (25) Nastoje i da istakne specifi ne osobenosti Grka u odnosu prema Orijentu, Jeger zaklju uje: "Njihovo otkri e oveka nije otkri e subjektivnog ja, nego je sticanje svesti o op tim bitnim zakonima oveka. Duhovni princip Grka nije individualizam nego "humanizam", ako je dozvoljeno tu re svesno upotrebiti u tom njenom izvornom anti kom smislu. Humanizam dolazi od humanitas. Ta re je kasnije, od vremena Vara i Cicerona, dobila i drugi, vi i i stro i smisao, pored starijeg i vulgarnog zna enja humanitarnoga, koje ovde ne dolazi u obzir : ona ozna ava vaspitanje oveka za njegov

111

istinski oblik, za pravo ovekobivstvo. To je prava gr ka paideia, takvu kakvu je jedan rimski dr avnik ose ao kao uzor. Ona ne polazi od pojedinca nego od ideje. Iznad oveka kao bi a opora, kao i iznad oveka kao navodno autonomnog ja stoji ovek kao ideja, i tako su na njega stalno gledali Grci kao vaspita i, a i kao pesnici, umetnici i istra iva i. Ali ovek kao ideja zna i : ovek kao op teva e a i obavezuju a slika roda. Davanje pe ata pojedincu oblikom zajednice, koje smo spoznali kao bit vaspitanja, kod Grka sve svesnije polazi od takve slike oveka i, u borbi koja se ne smiruje, najzad dovodi do takvog filozofskog zasnivanja i produbljivanja problema vaspitanja kakvo, u pogledu principijelnosti i sigurnosti cilja, ina e nigde nije postignuto."(26) Kuberten ne polazi od "autonomnog ja" ni vrednosnog modela oveka, ve od klasnih osobenosti bur oazije i radnika koje su ste ene u procesu evolucije : bur uj ima osobenosti zveri, a radnik osobenosti pre ivara - struktura ivotinjskog sveta osnov je strukture dru tva. Moderni olimpizam kao "kult humanosti" (postoje eg sveta) ne zasniva se na veri u odre ene nadljudske ili op teljudske vrednosti, ve na ivljenju u postoje em svetu koje se svodi na neprestanu borbu za dominaciju i opstanak. On ne "ozna ava vaspitanje oveka za njegov istinski oblik, za pravo ovekobivstvo", ve nastoji da uni ti sve ono u oveku to mu pru a mogu nost da stvori predstavu o sebi kao oveku i stekne slobodarsko dostojanstvo. Kuberten odbacuje "ideju ovekove prirode" do koje su prvi do li sofisti,(27) a samim tim i teoriju obrazovanja koja se na toj ideji razvila. ovek po Kubertenu nema specifi nu prirodu. On polazi od prirode, ali pojam fysis-a vezuje za ivotinjski svet, a ne za oveka, kao to je to bio slu aj u sofistici. " ivotinjska" priroda oveka ne propisuje pravila koja treba po tovati, ve sadr i ograni enja koja treba prevazi i. Radi se, naime, o tome da je ovek "lenja ivotinja" to upu uje na ograni enost izvornog ( ivotinjskog) karaktera oveka. Glavni zadatak Kubertenove "utilitarne pedagogije" nije oplemenjivanje (kultivisanje) ivotinjske prirode oveka, ve njen razvoj putem telesnog drila (princip "ve eg napora") sa kojim se potiskuje i degeneri e instinktivna priroda oveka i razvija bespo tedni osvaja ko-tla iteljski karakter. U anti koj paideia-i vaspitanje i obrazovanje ine nerazdvojnu celinu. Polazi te je ideal oveka u odnosu prema kome se odre uje ispravnost ljudskog delanja - koji je simboli no otelotvorenje vladaju ih dru tvenih odnosa i vrednosti koji ine izvori te anti ke religije i koji predstavljaju osnov rasnog samoprepoznavanja Helena. ovek kao bi e u koje su bogovi udahnuli svoje raznovrsne bo anske mo i i nastojanje da se uspostavi njihovo harmoni no me udejstvo, izvori te je univerzalnih pedago kih principa koji su sredstvo za karakternu, duhovnu, intelektualnu i telesnu izgradnju oveka kao celovite li nosti. Na toj osnovi razvio se kako aristokratski pedago ki model, koji je dominirao u helenskom "srednjem veku", tako i gra anski model vaspitanja, za et od strane sofista, koji e postati, s prodorom demos-a na politi ku scenu Helade, vladaju i oblik vaspitanja i koji e svoj najvi i i najsistemati niji oblik dobiti u Platonovoj i Aristotelovoj filozofiji. Govore i o anti koj paideia-i Kuberten konstatuje: "Mi i i su dobili zadatak da obave posao moralnog vaspita a. To je, u modernim uslovima, primena jednog od najkarakteristi nijeg principa starogr ke civilizacije: stvoriti od mi i a najva niji faktor u moralnom obrazovanju". I dalje: "... nije duh taj koji stvara karakter, ve telo. ovek antike je to znao, a mi to s dosta muke ponovo u imo".(28) Nikada u Heladi nisu "mi i i bili vaspita i", kao to to tvrdi Kuberten. Ta teza treba da stvori iluziju o ne-normativnom karakteru anti ke paideia-e, koja treba da pribavi "helenisti ki" legitimitet njegovoj "utilitarnoj pedagogiji" - koja insistira na vaspitanju bez obrazovanja. I u modelu vaspitanja anti ke ratni ke aristokratije, uprkos tome to je telesna snaga bila glavna odlika arete kolenovi a, po tovanje zadatog vrednosnog (religioznog) modela, kao

112

i obi aja, predstavlja najvi i imperativ. to se ti e gra anskog vaspitanja, Platonov stav da "spremno telo ne mo e svojom valjano u u initi du u dobrom i izvrsnom dok, obrnuto, izvrstan duh mo e pomo i telu da se usavr i",(29) na najsa etiji na in izra ava osnovu gra anske arete. U svojoj analizi helenske kulture Mozes Hadas isti e izvanredno zna ajnu razliku izme u paideia-e kao "odgoja" (Bildung) i "treninga" kao njegove suprotnosti. Homerovi junaci bili su svesni da noblesse oblige i da mora da savladaju vite ko dr anje i vite ku savr enost u koju nije spadalo samo biti dobar na delu (u borbi), ve i na re ima. Hadas navodi primer vaspitanja Odis ejevog sina Telemaha od koga se nastoji napraviti "aristokrata koji je svestan svoje odgovornosti". U tom smislu se o Homerovom delu mo e govoriti kao o "bibliji Grka".(30) Kubertenov "kult humanosti" podrazumeva vaspitanje (stvaranje karaktera) bez obrazovanja, to jasno upu uje na to da on odbacuje humanisti ko nasle e antike. Kod njega nema bilo kakvog normativnog posredovanja izme u oveka i sveta. Glavno sredstvo za vaspitavanje deteta su "okolnosti" : ovek je od detinjstva zagnjuren u postoje i svet u kome vlada bespo tedna borba za opstanak. Ne razvoj oveka kao kulturnog bi a, ve razvoj bespo tednog borila kog karaktera uni tavanjem ljudske samosvesti predstavlja osnovnu intenciju Kubertenove "utilitarne pedagogije". Otuda u izvornoj Kubertenovoj "utilitarnoj pedagogiji" nema mesta za gimnastiku, dok ("francuski") boks dobija prvorazrednu ulogu u vaspitavanju bur oaske mlade i. Kuberten je neprestano sakatio anti ku duhovnost da bi, kao i nacisti, do ao do oveka koji nije "optere en" umom i duhom - koji mogu da budu prepreka za uspostavljanje potpune dominacije vladaju eg poretka nad ovekom. "Besmrtni duh antike" ne predstavlja kulturni most koji spaja moderno sa helenskim dru tvom, ve sredstvo za uspostavljanje neposredne veze izme u osvaja ko-tla iteljske prakse anti ke rodovske aristokratije i imperijalisti ki nastrojene bur oazije. Princip "lepog i dobrog" (kalokagathia) predstavljao je u helenskom dru tvu najvi i izazov kako za aristokratski, tako i za gra anski model vaspitanja. Govore i o kalokagatiji, Milo uri konstatuje da se radi o "specifi nom helenskom pojmu robovlasni ke klase" koji podrazumeva "telesnu lepotu udru enu s moralnim zdravljem". I dalje: "Ovaj pojam pokazuje da Heleni ne behu ni eti ki ni esteti ki jednostrani: lepo i dobro poklapaju se u najvi oj instanciji, tako da se oni pojavljuju kao narod koji je u svojoj estetici u isti mah i eti an, a u svojoj etici i esteti an".(31) Kalokagathos-a krasilo je sna no i skladno razvijeno telo, inteligencija, obrazovanje, duhovnost, ose anje odgovornosti za zajednicu, kao i aktivno sudelovanje u javnom ivot.(32) Radi se o atinskom modelu vaspitanja u kome dolazi do pro imanja telesnog i estetskog sa intelektualnim i moralnim. Kritikuju i Lakonce zbog jednostranog telesnog vaspitanja Aristotel zaklju uje: "Prema tome, na prvom mestu treba da stoji plemenito juna tvo, a ne divlja nost. Jer niti je vuk niti i jedna druga zver u stanju da pru i lepu borbu. To mo e samo dobar ovek. Oni koji dopu taju da se de aci suvi e razviju u tom pravcu, zanemaruju i neophodno obrazovanje, stvaraju uistinu od njih obi ne radnike sposobne samo za jednu gra ansku du nost, pa i u tome su, kako smo rekli, gori od drugih."(33) Anti ko shvatanje sveta i polo aja oveka u njemu misaoni je i duhovni osnov anti kog odnosa prema ljudskom telu. Ne bezumni i neduhovni agonalni telesni aktivizam, kako to ho e Kuberten, ve telesna kultura predstavlja osnov anti ke telesne agonistike. Atinski kalokagathos, otelotvorenje atinskog vaspitnog ideala, su ta je suprotnost Kubertenovom pozitivnom oveku otelotvorenom u liku grabe ljivog i mi i avog bur uja. to se ti e muzike, ona je u anti koj paideia-i imala prvorazredni zna aj. Govore i o starogr koj umetnosti, Jeger konstatuje da su "re i ton i, ukoliko deluju re ju i tonom ili i jednim i drugim, ritam i harmonija za Grke su prosto snage koje oblikuju du u, jer ono to

113

je odlu uju e u svoj paideia je delatni element, koji kod obrazovanja duha postaje jo va niji nego u agonu telesnih sposobnosti."(34) Da bi ilustrovao zna aj koji su Heleni pridavali muzici Milo uri navodi mit o Orfeju "koji magijom zvukova preobra ava kosmi ki poredak, pripitomljuje zveri, pokre e drve e i kamenje i, naposletku, svoju dragu enu, Euridiku, otima iz kand i smrti. Kad su toliko prodrli u duboke tajne muzi ke umetnosti, onda nije udnovato to je u njih muzika, u irem zna enju te re i, obele avala celokupan razvitak duhovnog ivota, to je izraz "muzi ki ovek" (...), u suprotnosti sa "nemuzi kim ovekom" (...), ozna avao obrazovana oveka uop te, i to je ona, u u em zna enju te re i kao tonska umetnost, imala centralan polo aj, i po svojoj ne samo esteti koj, nego i fiziolo ko-eti koj funkciji, bila vezana sa svima plemenitim ispoljavanjima njihova unutra nja ivota i vr ila jak moralno-vaspitni uticaj."(35) Muzika u Kubertenovoj "utilitarnoj pedagogiji" ne slu i zato da "oblikuje du u", ve da doprinese stvaranju "kulturnog" dekora olimpijskim igrama kao kultnoj predstavi i stvori "sve arsku" atmosferu koja treba da izazove "religiozno uzbu enje" kod prisutnih. to se ti e oblikovanja karaktera, to se ne posti e savladavanjem umetni ke ve tine ni razvojem muzi kog ula, ve isklju ivo borila kim telesnim aktivizmom i telesnim drilom koji podrazumeva potiskivanje i saka enje instikata, emocija, ula, duha... Nastoje i da se obra una sa svim onim to mo e da oslabi bespo tedni osvaja ko-tla iteljski karakter bur uja i razbije njegovu fanati nu svest, Kuberten odbacuje dionisko i orfi ko, kao i anti ki poiesis. On, poput Hitlera, ne eli da stvara "miroljubive estete", ve "nove ljude" koje odlikuje " eli no telo" i pogled "veli anstvene zveri". Kuberten nastoji da preuzme politi ko, a da odbaci kulturno nasle e anti kog aristokratskog vaspitanja. Od izvanredne va nosti je i to to je anti ko dru tvo bilo par excellence erotska zajednica u kome je dominirao "pederasti ki eros" (Fuko) - o emu e kasnije biti vi e re i. Otuda je briga o telesnom izgledu i telesnom pokretu bila od prvorazrednog zna aja. Za razliku od Kubertenovog "mi i avog tela", u antici dominira ideal harmoni no razvijenog tela; umesto " eli ne" vrstine i eksplozivne mi i ne snage, u antici je najvi i izazov posti i gipkost udova, kao i meko u i skladnost pokreta. Rukovode i se "progresom" Kuberten odbacuje anti ki princip metron ariston, kao i aristokratski princip ordre et mesure; apsolutizuje princip "ve eg napora" i insistira na dualizmu tela i duha, kao i na izgradnji kulta mi i avog tela koje je simboli no otelotvorenje ekspanzivne mo i kapitalizma. On ne nastoji da telesnim ve bama "vaja telo" da bi oveka doveo u duhovni i telesni sklad sa kosmosom, kao to se to inilo u anti kim gimnazijama i palestrama, ve da bi stvorio borbeni i obezduhovljeni karakter bur uja koji treba da pokori svet. Za razliku od antike u kojoj gospodarenje nad sobom (samosavladavanje), kao osnovni uslov gospodarenja nad drugima, podrazumeva po tovanje prirodnih potreba, odnosno, dovo enje telesnih potreba u sklad sa prirodnim potrebama, kod Kubertena se gospodarenje nad sobom svodi na potiskivanje i saka enje prirodnih potreba. "Kult intenzivnih telesnih ve bi" svodi se na mu enje sopstvenog tela ime se posti e potiskivanje erotskog bi a oveka i preobra aj seksualne energije u osvaja ko-tla iteljski aktivizam. Kubertenov odnos prema telu ( oveku) posredovan je i hri anskim (jezuitskim) fanatizmom, na ta nedvosmisleno ukazuje i njegov koncept pedagogije telesnog za XX vek.(36) U antici telesno zdravlje je najva nija preokupacija oveka i najva niji zadatak telesnog ve banja. Govore i o rangiranju najvi ih vrednosti kod Helena efold navodi "staru pesmu" koja je nastala u antici: "Za smrtnika zdravlje je najva nija stvar, / zatim dolazi njegova fizi ka gra a, / na tre em mestu je bogatstvo, ste eno bez prevare, / a na etvrtom mladost u kojoj u iva sa prijateljima."(37) Kuberten odbacuje princip telesnog

114

zdravlja, koji prepu ta "slabima", obra unava se s maksimom mens sana in corpore sano i progla ava princip mens fervida in corpore lacertoso za polazi te njegove "utilitarne pedagogije". I na primeru odnosa prema zdravlju vidi se pravi karakter Kubertenove "naturalisti ke" koncepcije. Umesto zdravog tela, koje je nesposredna priroda za oveka i najneposredniji oblik postojanja oveka kao prirodnog bi a, Kuberten insistira na "borila kom" i "sna nom" karakteru koji se sti e putem principa "ve eg napora" i koji se svodi na bespo tedni obra un s prirodnim bi em oveka. Jo je Aristotel, govore i o odgajanju dece, upozorio na pogubnost prekomernog telesnog naprezanja: "Slo ili smo se, dakle, u tome da gimnastiku treba primenjivati i kako je treba primenjivati. Sve do puberteta treba primenjivati lak e ve be, izbegavati prinudni re im ishrane i prinudne napore da ne bi spre ili razvoj. Ima pouzdanih dokaza da to mo e da se dogodi: me u olimpijskim pobednicima mogu se na i samo dvojica ili trojica koji su pobedili i kao de aci i kao odrasli ljudi, jer su im naporne ve be, dok su ve bali kao deca, iscrple snagu."(38) I dalje: "Naime, za dobre telesne osobine, kakve gra ani treba da imaju, kao i za zdravlje i ra anje dece nije korisna atletska konstrukcija kao ni ona koja zahteva odve veliku brigu ili koja je odve slaba, ve neka na sredini izme u ovih dveju. Telo treba da bude prekaljeno, ali ne preteranim naporima i ne samo u jednom pravcu kao telo atleta, ve za sve poslove koji spadaju u delokrug slobodnih ljudi. Ovo treba da va i podjednako i za mu karce i za ene."(39) Da je jo u Heladi stvorena telesna kultura, u kojoj je prvorazredni zna aj imao zdravstveni aspekt koji je postao osnov za kritiku olimpijskih igara, govori i Hipokratova kritika boksa (kao olimpijske discipline) zbog njegovog pogubnog dejstva na mentalno zdravlje boksera. Kubertenov odu evljeni odnos prema boksu, kao najautenti nijem izrazu duha kapitalizma, pokazuje koliko je njegova pedago ka doktrina retrogradna u odnosu prema humanisti kom nasle u antike. Kubertenovo pozivanje na antiku problemati no je i zbog toga to je, sude i po Burkhartu, u antici vladalo shvatanje "da je karakter u celini uro en, neiskvarljiv kod dobrih i nepopravljiv kod lo ih, a obrazovanje posredstvom vaspita a i dadilje samo je sekundarna stvar, uprkos tome to se velika zasluga za postanak neke velike li nosti pridaje takvim, a na primer, ne samo Ahil nego i Jason va e kao vaspitanici Hirona, koji se u mitu predstavlja kao idealan lik u itelja."(40) Kuberten smatra da se ljudi razlikuju po svojim rasnim karakteristikama, koje su rase stekle tokom borbe za opstanak, ali one imaju relativni zna aj budu i da je ovek po svojoj prirodi "lenja ivotinja". "Sport nije u prirodi oveka", tvrdi Kuberten, jer je u suprotnosti sa principom "manjeg napora" koji va i za ivotinje. Otuda Kuberten daje prvorazredni zna aj vaspitanju: osnovni cilj "utilitarne pedagogije" "prevazila enje" je ivotinjske prirode oveka stvaranjem bespo tednog i postojanog borila kog karaktera. Budu i da se pozitivni ovek nalazi s onu stranu dobra i zla, kod Kubertena nema "dobrog" i "lo eg", ve samo "sna nog" i "slabog" karaktera, s tim to je bela rasa, oli ena u bur oaskoj "eliti", predodre ena na "sna ni" borila ki karakter na osnovu svog rasnog nasle a koje je stekla u borbi za opstanak. Ono to je najva nije, stvaranje borila kog karaktera podrazumeva, po Kubertenu, obra un s duhom i umom, a samim tim s kulturnim nasle em ove anstva. On nastoji da stvori "novog oveka" koji odgovara novom (pozitivnom) dobu i ekspanzionisti kim interesima evropskih kolonijalnih metropola. Iz instrumentalnog odnosa koji Kuberten ima prema oveku proisti e i njegova koncepcija "usavr avanja". U antici "usavr avanje" podrazumeva dovo enje oveka u sklad sa kosmi kim poretkom koji predstavlja nedosti ni ideal (bo anskog) savr enstva. Budu i da je savr enstvo odlika ve nosti, te e i savr enstvu ovek te i ve nosti. Po to je zemaljski svet osu en na propast, te nja ka savr enstvu ne podrazumeva borbu za

115

o uvanje postoje eg, pogotovu ne za stvaranje savr enog sveta, ve injenje takvih dela koja e oveka pribli iti kosmi kom savr enstvu. Pri tome, ovek je okrenut ka pro losti budu i da su po anti kom shvatanju ljudi sve nesavr eniji kako se udaljuju od svog (bo anskog) prabitka. " elja za usavr avanjem" u anti koj Gr koj ima konzervativni, a ne "progresivni" karakter, kao to je to slu aj sa modernim olimpizmom. Uprkos tome to se poziva na "progres", Kuberten odbacuje ideju budu nosti. Okrenutost ka idealizovanoj pro losti postaje izvori te "pravih" i "ve nih" vrednosti koje simbolizuje plamen olimpijske baklje koji "nikada ne sme da se ugasi" (Hitler). Kod Kubertena ideal ispravnog delanja nije vrednosno zasnovan, ve proisti e iz logike koju name e sam ivot koja se svodi na borbu za opstanak i koja se nalazi s onu stranu dobra i zla. "Usavr avanje", kao "prevazila enje ivotinjskog u oveku", postaje uni tavanje slobodarskog dostojanstva i svo enje oveka na dehumanizovanog juri nika vladaju eg poretka. Istovremeno, elja za usavr avanjem u sportu vezana je za postizanje rezultata koji imaju "objektivnu" kvantitativnu sravnjivost i koji podrazumevaju apsolutizovani princip u inka : "moderni" sport obra un je s erotskim, eti kim i estetskim bi em oveka. Na osnovu njih mogu e je uspostaviti "piramidu uspeha" (Kuberten) na ijem vrhu se nalazi pobedni ka "elita". Kuberten je blizak antici u tome to njegov pedago ki koncept ima rasisti ki karakter. Kuberten: "Gr ka je bila konfederacija gradova u osnovi koje je nastala jedna ideja, ona o superiornosti rase i njenoj predodre enosti. Samo to je bilo dovoljno pa da se protiv tu ina digne jedna trenutno ujedinjena Gr ka; ali, to su bili plodovi njihovog genija..."(41) I Kubertenov bur uj otelotvorenje je rasnih kvaliteta bele rase - ona je "naj istija, najinteligentnija i najja a" (42) - koji je ine "superiornom" u odnosu prema drugim rasama i daju joj za pravo da pokori svet. " istota krvi" jedna je od najva nijih odlika (bele) rase, a "borba za istotu bele rase ostaje najva niji zadatak njenih lanova" (Kuberten). Te nja ka "savr enstvu" postaje te nja ka postizanju rasne perfekcije u odnosu prema "ni im rasama" koje odgovaraju "varvarskim" narodima antike. Otuda "utilitarna pedagogija" predstavlja najva niji segment Kubertenove olimpijske filozofije, a ne (kriti ka) socijalna teorija.

Moderni i anti ki "sport" Kuberten je jo na tzv. "osniva kom kongresu" olimpijskih igara, 1894. godine, izneo stav koji ukazuje na njegov mitolo ko-propagandisti ki odnos prema anti kom "sportu": "Gr ko nasle e je tako veliko, gospodo, da su svi oni koji su u modernom svetu otpo eli s fizi kim ve banjem, polaze i od jednog od njegovih brojnih aspekata, mogli legitimno da se pozovu na Gr ku u kojoj su svi (aspekti fizi kog ve banja) bili obuhva eni."(43) Kuberten i ovde primenjuje njegov oprobani metod: stvara utisak da je helenska telesna kultura izvori te moderne telesne kulture i sporta, da bi sveo anti ku telesnu kulturu na "svoju" telesnu kulturu i sport i na taj na in im pribavio legitimnost "kulturnog" i "ve nog". Istovremeno, Kuberten izbegava da uka e na dru tvenu uslovljenost helenske telesne kulture, jer ona na taj na in prestaje da bude "nadistorijska" (mitolo ka) i postaje konkretna istorijska pojava ija je bit neraskidivo vezana sa dru tvom u kojem je nastala i u kojem jedino mo e da bude shva ena na pravi na in. U tom kontekstu Kuberten "previ a" da je jo u antici uspostavljena razlika izme u stadionskog

116

(hipodromskog) i gimnasti kog agon-a, koja bi (samo uslovno) odgovarala dana njoj podeli na sport i telesnu kulturu, i stvorena ideja o istinskoj telesnoj kulturi koja je otvorila prostor za uspostavljanje kriti ke distance prema olimpijskim igrama i olimpijskim takmi arima. Anti ki svet ne poznaje progresisti ki princip citius, altius, fortius - na kome se zasnivaju moderne olimpijske igre. U antici ne postoji princip u inka, ni kriterijumi za njegovo merenje i sravnjivanje. Za razliku od anti kog "sporta", u modernom sportu "u inak koji mo e da se kvantifikuje" postao je "kriterijum za prihvatanje (Anerkennung) dru tvenih sistema" (Prokop), to je posledica vezanosti vladanja sa industrijalizacijom pri emu ne dominiraju zahtevi za slobodom i pravdom, ve za zadovoljavanje privatizovanih potreba putem tehni ki efikasne birokratske organizacije. "Sport je simboli ka manifestacija ove legitimacije putem uma (Vernunft), ije je odre enje svedeno za optimalno prilago avanje sredstva cilju."(44) Osnovni smisao "takmi enja" na anti kim olimpijskim igrama nije bio postizanje ve eg razultata (rekorda), ve pobeda. Umesto u obliku brojeva, istorija anti kih olimpijskih igara pojavljuje se u obliku liste pobednika koju e, u petom veku pre n.e, sastaviti Hipija iz Elisa, i koju e dopuniti i sistematizovati Aristotel. U izvornom obliku, na njima je dominirao moral ratni ke aristokratije: borbe su vo ene do predaje ili smrti. Sve to vodi do pobede, sem povre ivanja "mekih delova tela" (o i, polni organi), bilo je dozvoljeno, uklju uju i i udaranje protivnika dok je ovaj le ao na zemlji, kao i specijalni "zahvati" sa kojima su lomljeni prsti, podlaktice i potkolenice, zglobovi, rebra, klju ne kosti i vratni deo ki me... Ubistvo protivnika bio je legitimni na in dola enja do pobede.(45) Ideja o li nom dostignu u, bez koje se ne mo e zamisliti (moderni) sport, ne postoji u anti kom dru tvu. Pobeda nije izraz ljudskih mo i i u tom smislu ljudsko dostignu e, ve je izraz bo je volje. Na to upu uje Milo uri : "Slava Dorieja, najmla eg Dijagorina sina, koji je u Olimpiji pobedio triput, na Istmu sedam puta i u Nimeji est puta, be e tolika da ga Atenjani kao ratnog zarobljenika, za vreme Peloponeskog rata, pusti e slobodna ne nanev i mu uvrede, jer su u njegovim pobedama nalazili prst bo ji."(46) Isto je i sa telesnim osobenostima, sa snagom i brzinom : one nisu svojstvo oveka, ve bo anski dar. Nema slobodne volje, li ne inicijative, li nog dostignu a i li ne odgovornosti: ovek je "igra ka bogova". Smisao borbe za pobedu nije razvoj ljudskih mo i, ve sticanje "slave" zadobijanjem bo anske milosti koja obezbe uje pobedu i sa kojom se sti e "besmrtnost". Pindar u svojim epinikijama ne veli a pobednike kao ljude, ve kao bo je izabranike i predmet bo anske milosti.(47) Bliskost anti kog i Kubertenovog koncepta je i u tome to smisao sportskog takmi enja nije, u krajnjem, razvoj individualnih mo i oveka, ve osvaja ko-tla iteljske mo i "gospodarske rase". U anti kom dru tvu ovek nije emancipovana individua i kao takav konstitutivni inilac (gra anskog) dru tva, ve je pripadnik polis-a i kao takav zoon politikon (Aristotel). Shodno tome ovek se na olimpijskim igrama ne takmi i kao pojedinac, nego kao predstavnik polis-a. Istovremeno, olimpijske igre oblik su rasne integracije Helena u odnosu prema "varvarima", to zna i da im je stran princip "jednakosti na startu" na kome se zasniva moderni sport. U gr kom agon-u nije bitan pojedinac i li no dostignu e, ve je bitna rasa koja se pojavljuje pod aristokratskim vrednosnim oreolom (aristokratsko arete kao osnov anti kog fair-play-a). Radi se o agon-u koji te i stvaranju gospodara, odnosno, odgajanju Helena kao gospodarske rase. Te iti da se bude ispred svojih sunarodnika istovremeno podrazumeva da se bude iznad "varvarskih naroda". U antici agon je najvi i oblik kulturnog ispoljavanja oveka i kao takav pokazatelj njegove bo anske prirode, dok je kod Kubertena olimpizam obra un s kulturnim nasle em ove anstva i uklanjanje svih

117

civilizacijskih ograda "zverinjoj prirodi" oveka (bur uja). Kuberten ukida modernog gra anina i odbacuje shvatanje po kome je ovek zoon politikon. Nije volja gra anina, koja se zasniva na njegovim neotu ivim "ljudskim pravima", osnovna integrativna snaga dru tva, ve je to tiranska mo vladaju e klase koja se zasniva na "pravu ja ega"; ne politi ka, ve je ivotinjska zajednica osnov i ideal dru tvenog strukturiranja. "Sportska republika", koju Kuberten nudi obespravljenima, nije prototip politi kog organizovanja dru tva kome treba te iti, ve je sredstvo parazitskih klasa sa kojim treba "nau iti" potla ene da bespogovorno prihvate poredak u kome vladaju ja i. Kod Kubertena nema op teg dobra: klasni interes je iznad interesa dru tva. to se ti e olimpijskih igara, na njima se ovek ne pojavljuje kao emancipovana individua, ve kao igra ka vladaju eg socijalno darvinisti kog i progresisti kog duha koji putem rasnog (nacionalnog), klasnog i polnog kolektiviteta ukida individuu i od oveka, u vidu "sportiste", stvara fanatizovanog juri nika: dizanje zastave na jarbol simbolizuje pobedu vladaju eg poretka i poraz ljudskog. Anti ke olimpijske igre imaju kultni karakter i predstavljaju najvi i religiozni obred. Porede i moralni lik modernog s anti kim "sportistom" Kuberten konstatuje: "Moralne kvalifikacije (atlete) u anti kom dobu bile su uslovljene religioznim zahtevima. Verujemo da e se to opet samo nametnuti u na em vremenu. Kako olimpijade sti u sve ve i ugled, tako e se razvijati pokret da im se uka e po tovanje (ako tako mo e da se ka e) (moralnim, prim.aut.) i enjem u esnika i stvaranjem prave elite koja je dostojna takve izuzetne prilike."(48) Anti ko religio athletae podrazumeva moralno istunstvo: "izabranik bogova" mogao je da postane samo onaj atleta koji nije osu ivan i koji nije uvredio bogove. Na olimpijskim borili tima olimpioniki se pojavljuju kao fanati ni Zevsovi poklonici i kao pripadnici iste rase, klase i pola. Njihovi me usobni odnosi svedeni su na ritualno iskazivanje po tovanja jednih prema drugima kao predstavnicima najvi ih vrednosti uspostavljenog sveta i borcima za te vrednosti. "Dru enje" boraca posredovano je ulogom koju su dobili i koju moraju dosledno da odigraju da ne bi bila dovedena u pitanje ozbiljnost i na taj na in nadljudski karakter vrednosti koje predstavljaju. Pobednik je idealizovano otelotvorenje volje bogova: veli anje pobednika postaje veli anje bogova. Samim tim to je "izabranik bogova" sve to je sa njim u vezi, porodica u prvom redu, mora da dobije onu vrednost koja odgovara veli ini bo anske odluke - na ta ukazuju Pindarove olimpike. Vrednosti koje se pripisuju pobedniku ne pristaju oveku, ve samo pobedniku, to zna i onome ko je izabranik bogova. Pobednik je simboli ni predstavnik i otelotvorenje aristokratske (vladaju e) arete koja se ne temelji na slobodoljublju i ovekoljublju, ve na vlastoljublju i astoljublju. Pobeda nije dokaz ljudskih mo i, ve oblik u kome ovek iskazuje svoju potpunu i beznade nu pot injenost tradicionalnim dru tvenim strukturama i vrednostima. Pobe uju i ovek proizvodi vladaju e odnose i na taj na in okove sa kojima prikiva sebe za postoje i svet. Ubistvom "protivnika", to je sastavni deo anti kih kao i modernih olimpijskih igara, ovek na simboli an na in ubija svoje ljudsko dostojanstvo i iskazuje potpunu bezvrednost u odnosu prema vladaju em poretku koji se pojavljuje u obliku svemo ne olimpijske oligarhije. Nije slu ajno to do kritike olimpijskih igara i olimpijskih pobednika dolazi u vreme uspona anti ke demokratije. U kapitalisti kom dru tvu uklonjen je bo anski (normativni) svod koji je uslovljavao religioznu (duhovnu) prirodu anti kog agon-a koji je imao ograni avaju i, a ne ekspanzionisti ki karakter. "Religiozni zahtevi" koje Kuberten, polaze i od antike, postavlja modernom atleti, ustvari su obra un s anti kim religio athletae koji je izraz najvi eg religioznog (filozofskog) principa gnothi seauton. Kuberten insistira na strogoj

118

ritualnoj formi olimpijskih igara nastoje i da stvori "religiozno ose anje" poput onoga koje je postojalo u antici. Pri tom, on "zaboravlja" da za to nedostaju bogovi koji simbolizuju normativni svod koji je neprikosnoveno polazi te u odre ivanju pona anja ljudi i kriterijum za razlikovanje dobrog od lo eg, anti ki svet koji je u potpunosti pro et religijom, kao i anti ki ovek koji je fatalno podre en bo joj volji. Da bi izazvao "ose anje uzvi enosti" (49) u oveku, Kubertenu nedostaje vrednost koja nadvisuje postoje i svet i koja mo e da ga "izvede" iz njega. Kubertenovo religio athletae svedeno je na sredstvo za fanatizovanje oveka, za ubijanje njegove ljudske li nosti i (kriti ke) svesti i za njegovo potpuno pot injavanje vladaju em poretku. Ono to ini sponu izme u anti kih i modernih olimpijskih igara je njihov beliciozni duh: igre su svojevrsni ratni ki turnir na kome se borba ne vodi oru jem, nego telima i kao takve su obra un s pacifisti kom sve u i priprema za rat. Otuda bespo tedno "rivalstvo", koje podrazumeva spremnost na ubistvo "protivnika", predstavlja glavnu osobenost sportskog "dru enja". Po Milo u uri u, "agonska aktivnost" je, "pored mita i kulta, bila glavni elemenat helenskog duhovnog postojanja i centralna odrednica u vaspitanju helenskog naroda i u pojavljivanju svih oblika njegova duhovnog izra avanja".(50) Anti ki olimpizam sveobuhvatni je religiozni pogled na svet i odgovaraju i na in ivljenja, a olimpijske igre jedan od najva nijih ritualnih oblika otelotvorenja tog duha, odnosno, religiozni obred posve en Zevsu, bogu rata i vrhovnom olimpijskom bogu. Kao takav, anti ki olimpizam je kruna anti kog agon-a. Olimpijske igre su vrhunac aktivisti ke integracije helenskog sveta - duhovne, ratni ke, erotske... One su, kao i druge sli ne manifestacije, svojevrsni oblik u estvovanja u javnoj slu bi koja je bila obavezna. Anti ki demos nije "masa", za razliku od rimskog parazitskog plebs-a. Iz toga proisti e bitna razlika izme u starogr kih olimpijskih igara i rimskih gladijatorskih borbi : prve su oblik aktivisti kog integrisanja Helena radi o uvanja poretka, dok su druge oblik pasivizovanja "masa". U Kubertenovoj koncepciji sadr ana su oba principa: sport je sredstvo za razvoj borbenog (osvaja ko tla iteljskog) karaktera bur uja i sredstvo za pacifikovanje (depolitizovanje) radnika. U anti kom dru tvu nastale su dve vrste agon-a : aristokratski i gra anski. Govore i o aristokratskom agon-u Milo uri konstatuje : "Pravi cilj nadmetanja bio je samo pobeda, i nju su smatrali kao vrhunac zemaljske sre e, jer je pobedniku zajam avala ono to je u osnovi cilj ivota svakome Helenu: biti predmet divljenja za ivota i predmet slavljenja posle smrti. Jedno vreme agonalna slava bila je bezmalo jedina slava u Helena, i ona je smatrana za najve u sre u na svetu.(...)Cilj nadmetanja, dakle, nije bilo koristoljublje, nego astoljublje, udnja za prvenstvom i odlikom, ono to je Homer izrazio na usta likijskog junaka Hipolaha, koji je sinu Glauku, kad ga je opremao na Troju, nare ivao : svagda najbolji biti i odli an izme u drugih. (Ilijada VI 208, XI 784). U tom stihu kratko i ta no izra en je vaspitni cilj vite kog plemstva."(51) Olimpijska agonistika u svom izvornom smislu spada u "herojsko shvatanje ivota".(52) Gledano u irem socijalnom kontekstu, olimpijska agonistika ima vi estruku prirodu i podrazumeva : borbu izme u pripadnika aristokratije za prvenstvo ("slavu") ; borbu za o uvanje neprikosnovene vlasti aristokratije nad demos-om; borbu za duhovnu integraciju helenske kao gospodarske rase u odnosu prema "varvarima" i o uvanje robovlasni kog poretka, kao i borbu za dominaciju izme u polis-a i borbu za o uvanje patrijalhalnog poretka. Jedna od najva nijih osobenosti helenskog dru tva je da se dru tveni polo aj sti e ro enjem. Aristokratski agon nije borba za zadobijanje, ve za potvrdu dru tvenog statusa i u tom smislu je na in veli anja poretka koji obezbe uje privilegije po ro enju. "Slava" je privilegija kolenovi a i kao takva je ulaznica za svet olimpijskih bogova, a olimpijska nadmetanja bespo tedna borba za o uvanje aristokratskog statusa nakon smrti, sa im e

119

se izbe i odlazak u Had i sudbina obi nih ljudi. Olimpijci nisu prijatelji, ve smrtni neprijatelji u borbi za sticanje mesta u ve nosti. Umesto da su polis i duhovni svod koji ine olimpijski bogovi osnov ljudskog samoodre enja i posrednik u uspostavljanju me uljudskih odnosa, u modernom olimpizmu ivotinjski svet i princip prirodne selekcije osnov su "samosvesti" oveka i posrednik u uspostavljanju "me uljudskih" odnosa : Kubertenov agon ima socijalno darvinisti ki karakter. Bur uj ne te i sticanju "slave" sa kojom treba da obezbedi ve nost u drugom svetu, ve te i pobedi sa kojom e ukloniti svoje suparnike iz ivotne "utakmice". "Ja i opstaju, slabiji bivaju odstranjeni" (Kuberten) - to je su tina moderne olimpijske poslanice koja odgovara vladaju em duhu monopolisti kog kapitalizma koji je izra en u principu: "Uni ti konkurenciju!" Budu i da je za Kubertena prirodna selekcija nosilac "progresa", koji je sudbinska sila kojoj je ovek beznade no podre en, razumljivo je zbog ega Kuberten sa takvim odu evljenjem govori o ratu: on u njemu vidi najvi i i najneposredniji oblik delovanja zakona prirodne selekcije. U antici se u formi borbe pojedinaca za sticanje mesta na Olimpu odvija borba vladaju e klase za o uvanje privilegija; u modernom dru tvu se pod prividom sportskog nadmetanja odvija borba parazitskih klasa protiv emancipatorskog nasle a ove anstva i oveka kao univerzalnog stvarala kog bi a slobode. U tom kontekstu, Kuberten se obra unava s takmi enjem koje ne podrazumeva eliminaciju i dominaciju oveka nad ovekom, pogotovu s takmi enjem koje podrazumeva razvoj univerzalnih stvarala kih mo i oveka i koje otvara mogu nost za prevazila enje postoje eg i stvaranje novog sveta. Nastoje i da od anti kog dru tva stvori ideal pozitivnog sveta kome moderno dru tvo treba da te i, Kuberten stvara sliku anti kog kao beskonfliktnog dru tva koje nema dinamiku razvoja, pogotovu ne onu koja je uslovljena sukobom izme u socijalnih klasa i grupa, kao ni sukobom izme u novog i starog. Me utim, vladaju i anti ki agon nije imao dijalekti ki karakter: iz sukoba ne sledi prevazila enje postoje eg sveta i stvaranje novuma. U njemu se ne radi o odnosu izme u "starog" i "novog", ve o uklanjanju jednog (prethodnog) drugim, kao to je to slu aj "zamene" matrijarhata patrijarhatom. Pojam "starog" u antici ne dobija svoje odre enje u odnosu prema "novome": ono se shvata kao vrelo ivota koje putem mitolo kog vela dobija kultni karakter. U tom smislu "staro" je simbol postojanosti u odnosu prema neizvesnoj budu nosti. Kod Kubertena dominira apsolutizovana progresisti ka logika koja, na temelju socijalno darvinisti kih zakona, postaje od oveka otu ena sudbinska mo : on je okovao "progres" kvantifikovanjem uni tavaju i mogu nost novum-a. Opsednut nastojanjem da sa uva klasni poredak, Kuberten nije bio u stanju da uo i egzistencijalni rizik koji vladavina apsolutizovanog principa kompeticije i u inka nosi u sebi. Kuberten previ a da je jo u antici do lo do sukoba izme u aristokratskog i gra anskog vaspitnog (obrazovnog) modela koji se zbio u obliku borbe izme u "mu kog ideala" ratni ke aristokratije i "filozofskog oveka" : "Sport ili duh, u tom ili-ili le i sva udarna snaga napada" - konstatuje Jeger.(53) Tako Ksenofan "nije kadar da, kao Pindar, u svakoj olimpijskoj pobedi, bilo u rvanju ili pesni enju, u tr anju ili kolskim trkama, vidi otkrivenje pobednikove bo anske arete. "On tada u igrama zauzima po asno mjesto, grad mu ishranu daje od javnih dobara, jo k tome za nagradu prima dragocjeni poklon. Pobjednik u trci konja ast istu ima a mene dostojan nije" - uzvikuje on - "jer na eg znanja mo , od snage ljudi i konja, ona je ja a. Luda li suda! Uznositi tjelesnu snagu iznad blagorodna uma, to nipo to pravedno nije. Jer ako je netko od svih u akanju ja i, u petoboju dobar ili u hrvanju vje t ili u brzini nogu...od toga uprava grada ne e postati bolja (...). Slaba na je radost to grad obasja kad netko pobijedi u igrama kod poto i a Pisa ; od toga riznica gradska ne e postati ve a"."(54) Insistiranje na "polisu i njegovoj sre i kao

120

merilu svih vrednosti" prisutno je i kod Tirteja. U njegovim stihovima "duh politi ke etike" je ustao protiv "starovite kog ideala".(55) "Kasnije je, u ime polisa, veli ana pravda kao najvi a vrlina, kad je pravna dr ava do la na mesto stare. Sad u ime polisa Ksenofan proklamuje svoj novi oblik arete, duhovno obrazovanje (...). On nadilazi sve ranije ideale, utapaju i ih u sebe i podre uju i ih sebi. Snaga duha u dr avi stvara pravo i zakon, valjan poredak i blagostanje. Ksenofan je Tirtejevu elegiju svesno uzeo za uzor i u njen oblik, tako podesan za njegovu svrhu, ulio novu sadr inu svog mi ljenja. S tim stupnjem je razvoj politi kog pojma arete dostigao svoj cilj : hrabrost, razboritost i pravednost, najzad mudrost - to su osobine koje su jo za Platona zbir gra anske arete. U Ksenofanovoj elegiji ta nova "duhovna vrlina" ove sofia (...), koja e igrati tako veliku ulogu u filozofskoj vrlini, po prvi put isti e svoj zahtev za va enje. Filozofija je otkrila svoj zna aj za oveka, to jest za polis. U injen je korak od istog sagledavanja istine do pretenzije na kritiku i rukovo enje ljudskim ivotom."(56) I Euripid se bori protiv tradicionalnog precenjivanja atleta kod Grka oru jem koje preuzima od Ksenofana, a i Platonova kritika kori enja Homerovih mitova za vaspitanje sledi istu kriti ku nit.(57) Kuberten nastoji da prikrije da je jo u anti kom dru tvu do lo do detronizovanja aristokratskih vrednosti, od kojih on nastoji da stvori neprikosnoveni nadistorijski ideal oveka koji se pojavljuje u obliku robovlasni ke, aristokratske i bur oaske "gospodarske rase". Ovakva interpretacija antike slu i Kubertenu da se obra una s gra anskim idealom oveka koji je jo u Francuskoj gra anskoj revoluciji dobio op te ove anski karakter i normativno je uobli en u neotu ivim "pravima oveka i gra anina". Jezde i na krilima paganizovanog i dehumanizovanog hri anstva Kuberten je iz anti kog dospeo u moderno doba. Ni ta bitno se nije desilo ili, njegovim re ima kazano, "promenila se samo forma, su tina je ostala ista". (58) ovek gubi samostalnost, koju je stekao u modernom dobu, i nanovo postaje igra ka (novih) bogova. U pore enju s antikom Kuberten je najbli i spartanskom modelu vaspitanja koje je bilo svedeno na vojnu obuku. Aristotelov sud o spartanskom vaspitanju kao "jednostranoj dresuri za rat" izra ava bit Kubertenove "utilitarne pedagogije" koja je namenjena bur oaskoj omladini. Za razliku od Sparte u kojoj je vladao militaristi ki ustrojeni kolektivizam, koji je podrazumevao visok stepen solidarnosti i spremnosti na rtvovanje radi op teg dobra, Kuberten insistira na dominaciji principa prirodne selekcije koji podrazumeva gramzivost i "prirodno pravo" ja ih da tla e slabije. Kuberten je "prevazi ao" anti ki aristokratski i gra anski model vaspitanja tako to je, rukovode i se socijalno darvinisti kim evolucionizmom na koji je nakalemljen jezuitski i malogra anski duh bur uja, odbacio njihovu emancipatorsku bit. Kuberten se obra unava s kulturnim nasle em anti ke paideia-e i uspostavlja "odnos" sa antikom na nivou neduhovnog i neumnog osvaja ko-tla iteljskog aktivizma. U ovakvom Kubertenovom odnosu prema antici ogleda se njegovo nastojanje da izgradi "utilitarnu pedagogiju" u kojoj dominira vaspitanje bez obrazovanja i sa kojom e stvoriti novu "gospodarsku rasu" koju, u njenom nastojanju da pokori svet, ne sputavaju op te-ljudski obziri. To je osnov Kubertenovog prokrustovskog odnosa kako prema antici i hri anstvu, tako i prema Tomasu Arnoldu i modernoj pedago koj misli. Kuberten je shvatio da normativni svod anti ke paideia-e, sa svojim zahtevom da se ovek bespogovorno podredi bo anskim silama koje prevazilaze postoje i (zemaljski) svet, otvara mogu nost za uspostavljanje granica samovolji vladaju oj "eliti", to on po svaku cenu nastoji da izbegne. Nije slu ajno to je Kuberten u "herojskom dobu" anti ke Gr ke, u kome je bila uspostavljena potpuna dominacija rodovske aristokratije nad demos-om, prona ao izvori te svog olimpizma. Osvaja ko-tla iteljski karakter robovlasni kog i rasisti kog poretka antike "prirodni" je osnov modernog olimpizma kao ideologije monopolisti kog

121

kapitalizma. U njemu je aristokrata Kuberten prona ao uzor za "humanisti ko" utemeljenje olimpizma koji e biti potvr en u srednjovekovnom "vite kom" kodeksu. Cilj vaspitanja nije razvoj slobodarske i stvarala ke li nosti, ve sticanje odgovaraju eg klasnog statusa. Umesto ovekoljublja i slobodoljublja - koji se u modernom dobu pojavljuju u obliku ideala slobode, jednakosti i bratstva - astoljublje i vlastoljublje postaje okosnica njegove elitisti ke ideologije. Otuda pokoravanje "ni ih rasa", bespo tedna plja ka radnih slojeva i spremnost na rtvovanje ivota radi odbrane poretka (dvoboj kao "odbrana asti", rat kao "igra"), predstavljaju najva nije odlike arete bur uja. "Vite ki ideali", na koje se Kuberten poziva, samo su maska za gramzivog i nemoralnog bur uja. Uprkos tome to u stvaranju modela "svog" oveka ima u vidu ratni ku aristokratiju, Kuberten ne polazi od stati nog aristokratskog sveta u kome je sve podre eno strogim obi ajnim, eti kim i estetskim kanonima, ve od dinami kog bur oaskog sveta koji te i ekspanziji. On nastoji da od olimpizma stvori novu "dinami ku" (Brendid ) religiju koja odgovara duhu novog vremena i koja ne e da ograni ava, ve da uklanja prepreke koje mogu da sputaju razvoj kapitalizma. Moderni olimpizam ideologija je bur uja koji hita da oplja ka svet jezde i na valu industrijske revolucije i kapitalisti ke ekspanzije i koji ru i sve normativne (obi ajne, moralne, pravne, religiozne) ograde koje ga u tome sputavaju. Nova osvajanja stvaraju u njemu novu snagu iz koje proisti e sve ve a glad za sticanjem i tako ad infinitum. Kuberten se u svom pohodu ka modernim olimpijskim vrhovima ne rukovodi bo anskim uzorima ni produktivisti kom snagom kapitalizma, pogotovu ne slobodarskim te njama i stvarala kim mo ima oveka, ve najprimitivnijim malogra anskim motivima: "volja za mo " koja se zasniva na gram zivosti osnovna je pokreta ka snaga u "razvoju" ove anstva. Moderna olimpijska ideja u svom izvornom obliku te i militarizovanju evropske bur oazije putem sporta radi uspe ne kolonijalne ekspanzije : kolonijalni pohodi bez dobre sportske pripreme predstavljaju, po Kubertenu, "opasnu nepromi ljenost". Olimpijske igre, kao svojevrsni vite ki turnir na kome e se na i najbolji predstavnici "civilizovanih nacija", predstavlja najvi i oblik duhovne integracije nove "gospodarske rase" radi pokoravanja sveta. Za razliku od Homerovih junaka, Kubertenov bur uj li en je erosa, spontanosti, ma te... On je usresre en na samo jednu "socijalnu du nost": odbraniti po svaku cenu uspostavljeni poredak i omogu iti njegovu ekspanziju. Rigidnost njegovog pozitivnog oveka uslovljena je i prirodom poretka za koji se bori, koji je uklonio kvalitet i samim tim ljudsku posebnost i individualnu razli itost. Dominira jedinstvo i kvantitet, to zna i pozitivno jednoumlje i obra un sa stvarala kom li no u. Kod Kubertena nema spontanosti i nepredvidivosti u pona anju, to predstavlja najva nije karakterne odlike anti kih likova. Voluntarizam Kubertenovih heroja ima utilitarni karakter i strogo je racionalan : oni se rukovode maksimom "znati da bi se predvidelo, predvideti da bi se delovalo". Istovremeno, Kuberten je ukinuo bogove i bogata ku "elitu" proglasio nosiocem vladaju e mo i. Za Kubertena ovek nije "ni tavan" u odnosu prema bogovima, ve sti e "vrednost" kao produ ena ruka zakona evolucije koji se pojavljuju u obliku ekspanzivnog duha kapitalizma. U tom kontekstu Kuberten daje prvorazredni zna aj "velikim ljudima" kao nosiocima "progresa" i simboli nom otelotvorenju "volje za mo ", od kojih se samo mali broj mo e pohvaliti "mi i avim telom" - to svakako ne va i za "oca" modernih olimpijskih igara koji je bio ivi dokaz pogre nosti teorije za koju se sa toliko ara zalagao. Kod Kubertena ovek i njegov ivot nisu objekti kosmi ke mo i, ija je delatna snaga otelotvorena u bo joj volji, ve su otelotvorenje i nosioci duha kapitalizma koji je izraz prirodnih zakona u neposrednom obliku. Kuberten ne gleda na dru tvo (i oveka) kao na biolo ki organizam, ve kao na otelotvorenje neuni tivih

122

prirodnih zakona. Opstanak oveka obezbe uje se putem besmrtnog poretka koji podrazumeva ve ni ciklus ra anja i umiranja. O igledno je da Kuberten pravi razliku izme u smrti (tela) i nestanka. Smrtnost oveka postaje uslov besmrtnosti uspostavljenog sveta (poretka), to zna i ve nog obnavljanja kosmi kog ciklusa u kome se ovek pojavljuje kao "potro ni materijal" progresa : ovek je smrtan - poredak je ve an. Otuda je spremnost na smrt osnovni oblik iskazivanja pokornosti poretku i kao takav najva nija karakteristika kako aristokratske, tako i bur oaske arete. Pobednika na anti kim olimpijskim igrama ne odre uje njegova snaga, brzina i spretnost, nego to to je izabranik bogova, isto kao to brzinu i pravac kretanja strele ili koplja na boji tu ne odre uje snaga i spretnost borca, nego samovolja svemo ne olimpijske oligarhije. " ovek je igra ka bogova", tvrdi Platon, to zna i da je svet bo je igrali te. Kod Kubertena nema apsoluta koji nadilazi postoje i svet, budu i da on sledi progresisti ku logiku za koju je budu nost otvorena i "prirodne" zakone koji podrazumevaju stalnu borbu za mesto pod suncem. Kuberten insistira na li noj inicijativi, ali je ona svedena na dehumanizovani i denaturalizovani produktivisti ki aktivizam, pri emu drugi ljudi, svedeni na "rivale", slu e kao sredstvo za razvijanje individualnih mo i. U svakom slu aju, Kubertenovi uzori nisu anti ki junaci, poput Hektora, koji se rukovode plemenito u: Kubertenova "filozofija volje" postaje filozofija ni sa im ograni ene gramzivosti i samovolje mo nih. U antici se u olimpijskim nadmetanjima, kao i u telesnim ve bama, ogleda tragika ljudske egzistencije. Anti ki junaci su tragi ne li nosti koje u svom najvi em uzletu do ivljavaju svoj tragi ni kraj. U Kubertenovom gnothi seauton nema beznade nog su eljavanja oveka sa njegovom sudbinom, ve se ovek "miri" sa njom i to na taj na in da nikada ne postane svestan tragi nosti svog polo aja u postoje em svetu: tragedija je uklonjena iz Kubertenovog progresisti kog i optimisti kog kosmosa. Kubertenov pozitivni ovek ne te i vi em - onom to nadilazi postoje i svet - ve te i ve em ru e i sve ograde koje ga u tome sputavaju. Njegov pogled nije okrenut ka nebu, nego ka prostorima sveta koje eli da osvoji i oplja ka. On nema odgovornosti pred bogovima, koji simbolizuju stati ni i zatvoreni svet u kome je ovek tragi ni sledbenik svoje sudbine koja je zadata njihovom voljom, ve pred nezaustavljivom "progresom". Kubertenov kosmos nema spoljnih granica i na bur uju je da, razvojem svojih osvaja kih i tla iteljskih mo i, pro iri njegove horizonte. Anti ki olimpizam je, u svom izvorom smislu, na in dokazivanja potpune i beznade ne pokornosti oveka bo anstvima koja vladaju svetom, a to zna i smrtnosti i ni tavnosti oveka u odnosu prema besmrtnosti i svemo i bogova. Govore i o Sofoklovom shvatanju tragedije Milo uri ukazuje na "tragi no samosaznanje ovekovo, koje delfijsko gnothi seauton produbljuju do saznanja da su ljudska snaga i zemaljska sre a svojom ni tavno u sli ne senci".(59) Kubertenov pozitivni ovek ne su eljava se sa svojom sudbinom beznade no nastoje i da se is upa iz njenih ruku, ve sa fanati nom odlu no u nastoji da izgradi sve vi e bedeme oko sveta u kome ivi i koji do ivljava kao jedini mogu i prostor ivota i "sre e". Kubertenova maksima mens fervida in corpore lacertoso izra ava jedinstvo oveka sa postoje im svetom i istovremeno je simboli no otelotvorenje socijalno darvinisti ke i progresisti ke prirode kapitalizma. Za njega ljudska egzistencija, iji je nosilac bur uj, nije ni tavna jer se u njoj otelotvoruje vladaju i duh postoje eg sveta. To se vidi i po izgledu sportiste : on nije ukalupljen u geometrijski ablon, poput anti kog atlete, niti li en telesnosti, kao pokorni hri anin, ve "puca" od (mi i ne) snage. Kubertenova doktrina obra un je i s aristokratskim principom ordre et mesure. Neumerenost u posedovanju i gospodarenju osnovna je snaga "progresa". "Krik strasti"

123

(Kuberten) olimpijskog pobednika izraz je neukrotive ekspanzionisti ke mo i poretka - na emu se zasniva njegova egzistencija. Eksplozivna mi i na snaga i volja da se po svaku cenu ide dalje glavne su odlike "novog oveka". Kapitalisti ka ekspanzija osnov je olimpijskog optimizma i ideje o "usavr avanju" ove anstva. U modernom olimpizmu uspostavljeno je jedinstvo stremljenja (gramzivost i neumerenost) bur uja sa vladaju im ekspanzionisti ko-progresisti kim duhom kapitalizma. Radi se o dinami noj ravnote i: bur uj postaje nosilac mo i koja vlada kapitalisti kim kosmosom, a njegova neutoljiva pohlepa motor "progresa". Uklonjeno je sve ono to mo e da ga podseti da je ograni eno ljudsko bi e, da ga zastra i i ukroti, pogotovu ono to mo e da mu razvije ose anje solidarnosti i tolerancije. Kod Kubertena nema odnosa oveka prema samome sebi putem odnosa prema vi em od sebe, jer ne postoji bilo kakva vrednost koja nadilazi postoje i svet i koja posreduje izme u ivota i ideala sveta kome treba te iti. Potpuno uklapanje oveka u postoje i svet, bez nade u bolji svet, najvi i je izazov za Kubertenovu "utilitarnu pedagogiju". Kod Kubertena postoji "samoograni enje" sportom i telesnim drilom (princip "ve eg napora"), ali se sa njim uni tava igra ka priroda oveka i umnost i dobija se lojalni i upotrebljivi gra anin (podanik). Isto tako, Kuberten insistira na "samoograni enju" bur oazije u kontekstu njihove du nosti da sa uvaju uspostavljeni poredak, i "samoograni enju" potla enih u kontekstu njihove du nosti da rade i da bespogovorno podnose nepravdu. Kuberten je shvatio da je ekspanzija kapitalizma najva niji uslov njegovog opstanka. Osnovni smisao njegove euritmije je da uspostavi jedinstvo stremljenja vladaju e klase sa vladaju im ekspanzivnim i progresisti kim duhom kapitalizma (apsolutizovani princip u inka), za razliku od antike gde je bo anski svod ograni avaju i princip koji nalazi svoj izraz u maksimi gnothi seauton, to "ipak ne umanjuje vitalni zna aj tragedije"(60) i njegovog "borbenog ivotnog stava" u odnosu prema "pasivnom moralu mistike".(61) Budu i da su "igra ke bogova" i da ni ta ne zavisi od njihove volje, anti ki heroji se pona aju kao da nema ta da izgube. Oni se ne bore da sa uvaju svet, jer on pripada bogovima i jer je osu en na propast. ovek u antici nije bio u jedinstvu sa sobom jer ni ta nije bilo njegovo, uklju uju i i njegove "ljudske osobenosti". Pindar se u svojim epinikijama zahvaljuje Haritama, za titnicama umetnosti: "Za sve, to god je lijepo i ljupko kod ljudi / vama od srca zahvaliti treba; / ljepotu, mudrost i plemenitost / ovjek smatra darom neba".(62) To va i i za snagu, brzinu i druge osobenosti koje ine anti ko arete : one nisu osobenosti svojstvene oveku, ve su ekskluzivno svojstvo i svojina bogova koje oni po svom naho enju "daruju" pojedincima kao svojevrsne ukrase sa kojima se pokazuje da su oni predmet bo anske milosti. Isto je sa pobednicima na olimpijskim igrama : pobeda je izraz naklonosti bogova sa kojom se pokazuje ni tavnost oveka i njihova veli ina. Pindar ne veli a pobednike, ve bo ansku volju koja ih je udostojila pobede. Hvalospevima o pobednicima i njihovim di nim precima on nastoji da poka e da su oni po svom poreklu bliski bo anskom izvori tu ivota i da su dostojni bo anske milosti. Istovremeno, tragika anti kih junaka uslovljena je i njihovim beznade nim nastojanjem da se putem "slavnih dela" pribli e bogovima i da na taj na in izbegnu poni enje koje ih eka u podzemnom svetu, u kome e se njihova "senka koja putuje u Had i koja je puko ni tavilo"(63) na i me u senkama obi nih i prezrenih smrtnika. Homerski ovek nalazi se izme u Olimpa i Hada i u odnosu prema tim sferama shvata i ivi svoj ivot. Kuberten je ukinuo obe te sfere i samim tim je ukinuo anti ku dijalektiku i dramatiku ivota. Kubertenov bur uj nije tragi ni heroj u svetu koji je osu en na propast, ve optimisti ni (pozitivni) heroj koji se pojavljuje kao otelotvorenje vladaju eg progresisti kog duha kapitalizma koji je osu en na ve nost. On preuzima

124

zadatak koji je u antici bio privilegija bogova: da bude nosilac neprikosnovene mo i kapitalisti kog kosmosa, ali i da ga sa uva od neprijatelja koji je svakim danom brojniji i opasniji. Sve realnija mogu nost propasti poretka u kome parazitska "elita" ima vlast nad radnim "masama" uslovljava rigidni odnos prema bur uju : Kubertenov heroj sveden je na fanati nog borca za interese bogata ke "elite". Otuda se, za razliku od anti kih heroja koji poseduju protivre ne osobenosti ljudske prirode, Kubertenov "neprotivre ni" bur uj pojavljuje kao simboli no otelotvorenje "progresivnog duha" bogata ke "elite" koja mora neprestano da potvr uje svoju "superiornost" da bi opravdala "prirodni" osnov svoje dominacije nad "ni im rasama", radnim "masama" i enom. U antici dokazivanje rasne superiornosti ima daleko iri spektar i pojavljuje se u bogatoj raznovrsnosti kulturnih oblika. Za razliku od Helena koji su "znali za jedan kosmos u kome su sva dela i strasti nalazile odjeka",(64) kod Kubertena sve je podre eno razvoju osvaja ko-tla iteljske mo i bur oazije u kojoj on vidi ratni ku kastu. Otuda je anti ka Sparta najbli a Kubertenovom modelu dru tva, s tim to kod Kubertena ne dominira asketski duh i solidarnost, ve duh nezaja ljive pohlepe koji je pokreta ka snaga "progresa". Ono to Kubertena najvi e pribli ava antici je svo enje agon-a na borbu izme u ljudi za dominaciju uz bezuslovno po tovanje vladaju eg poretka, to zna i da je isklju ena borba potla enih protiv mo nih za slobodu, pogotovu borba za ukidanje poretka tla enja. Borba protiv bogova, koji simbolizuju neprikosnovenu vlast plja ka ke "elite" nad radnim "masama", najgori je zlo in kako za vladaju u "elitu" anti ke Gr ke, tako i za Kubertena. Bliskost izme u anti kog i modernog olimpijskog agon-a je i u tome to se on pojavljuje kao univerzalni princip ivota. Anti ki agon potpaljivao je neprestanu i nemilosrdnu borbu izme u gr kih polis-a koja je dovela do slabljenja, degeneracije i propasti helenskog sveta. Motorna snaga toliko isticanog i hvaljenog "helenskog genija" dovela je helenski svet do uni tenja. Jeger u svojoj "Paideia" ukazuje na "bezobzirnu me usobnu borbu gr kih gradova" ; na "brutalnu uni titeljsku pomamu s kojom su Grci ratovali jedni protiv drugih", kao i na "besmisleno uni tavanje samih sebe u trenutku kada su njihova zemlja i njihova civilizacija sa svih strana bile izlo ene sve ve em pritisku tu ih, neprijateljskih naroda".(65) Anti ki olimpizam bio je duhovni svod pod kojim se odvijala bespo tedna borba izme u gr kih polis-a koja e dovesti do propasti helenskog sveta, a olimpijske igre raspirivanje ratnog po ara koji je progutao helensku civilizaciju. Nedostatak verovanja u sopstvene ljudske mo i i sposobnost da prona u razumno re enje koje treba da spre i uni tenje i omogu i zajedni ki opstanak, trasirao je put koji ih je odveo u provaliju. Da je Kuberten bio stvarno pacifista, on bi u sudbini helenskog sveta video upozorenje kuda vodi agon koji je motivisan te njom za dominacijom i eksploatacijom i za koji je rat "najvi i ispit mu ke zrelosti". Me utim, i za Kubertena ovek nije stvaralac svoje istorije, ve je beznade no podre en "sudbini" ("progresu"). Mitolo ka svest i iracionalizam zajedni ke su osobenosti anti kog i Kubertenovog pogleda na svet. Otuda je Kuberten na prvo mesto stavio obra un s kriti kim umom i idejom slobode - nasle em Francuske gra anske revolucije i nema ke klasi ne filozofije jer oni otvaraju mogu nost da ovek, polaze i od op te-ljudskih interesa, stvori razumnu alternativu postoje em svetu. Telo i duh

125

Po Kubertenu, u gr kom "sportu" postojalo je ne to do ega niko nije do ao ni u srednjem veku, ni u modernom dobu - a to ima izvanredan dru tveni i nau ni zna aj. Radi se o slede em postulatu: " ovek se ne sastoji iz dva dela - tela i du e (soul): postoje tri (dela) - telo, duh (mind) i karakter; nije duh taj koji stvara karakter, ve je to telo. ovek antike je to znao, a mi to s dosta muke ponovo u imo."(66) Radi se o jednom od najpogubnijih uputstava Kubertenove "utilitarne pedagogije" - na kome se temelji gra anska teorija i praksa tzv. "telesne kulture" XX veka i sporta - koje izdvaja telesno ve banje iz sfere kulture i svodi ga na istrument za razvoj borila kog karaktera i obezduhovljenje oveka. Kuberten li ava telo osnovnih prirodnih osobenosti i svodi ga na predmet obrade i eksploatacije ; du a gubi bo anski karakter i postaje sredstvo sa kojim vladaju i poredak vlada nad telom oveka, dok duh postaje drugo ime za karakter. U antici postoje dve sfere : prostor ve nog u kome borave bogovi i prostor privremenog zemaljskog ivota u kome borave ljudi. Za ljudske du e, nakon smrti tela, koje je "grob du e" (Rebac), predvi en je podzemni svet mraka i u asa. Izvo enje du a na sunce i u tom kontekstu nastojanje da se putem "slave", koja se sti e pobedom na olimpijskim igrama, obezbedi ve nost u oreolu bo anske besmrtnosti - najvi i je izazov za smrtnika. Borba za pobedu, kao vrhovni kosmi ki (egzistencijalni) zakon, osnovni na in je da se privu e pa nja bogova i stekne njihova naklonost. Poput fanati nih hri ana koji se takmi e u patnji da bi se izborili za to bolje mesto za ulazak u raj, Heleni se bore za sticanje prvenstva da bi obezbedili mesto u ve nosti. itav ivot postaje svojevrsna slu ba bogovima, to je jedan od povoda za Kubertenovu tvrdnju da je "anti ka religija bila religija bez knjiga". Otuda toliko bogatstvo i intenzitet agonalnih aktivnosti. Ono to je u hri anstvu injenje "dobrih (bogougodnih) dela", u antici je to injenje "herojskih dela" - u koje spada pobeda na olimpijskim igrama koja je jedan od na ina da se obezbedi "besmrtnosti u slavi i u misti nom trajanju du e" ve nost.(67) "Slava" postaje eho herojskog ivota koji ve no odzvanja me u olimpijskim vrhovima obezbe uju i smrtnom oveku besmrtnost - i u tom smislu uskrsnu e du e u ve nosti. Za Kubertena ovozemaljski ivot nije polazna stanica na putu ka Olimpu, ve je po etak i kraj puta. Me utim, Kuberten, poput antike i hri anstva, pravi razliku izme u smrti oveka i njegovog nestanka. Smrt ne zna i nestanak ukoliko je ovek doprineo "progresu" - to postaje na in spajanja oveka sa ve nim. Umesto u bogu (bogovima), ovek ostvaruje ve nost u "progresu". Insistiraju i na zna aju "velikih ljudi" Kuberten upu uje na to da je i po njemu "slava" ta u kojoj se otelotvoruje ve ni opstanak ("velikog") oveka. U su tini, moderni olimpijski paganizam ne nastoji da obezbedi ve nost oveku, ve postoje em svetu. Olimpijske igre nisu mesto na kome pojedinci sti u "slavu" koja im obezbe uje pristup Olimpu, ve mesto na kome se slavi postoje i svet. Zbog toga kod Kubertena nema heroizovanja sportista ni veli anje njihovih rezultata. Oni su samo sredstvo sa kojim moderni olimpijski sve tenici (MOK) izvode najvi i religiozni ritual posve en veli anju kulta postoje eg sveta. Olimpijske igre bile su borba izme u polis-a koja je posve ena Zevsu, vrhovnom autoritetu me u bogovima od ije odluke (milosti) zavisi sudbina polis-a. Nije slu ajno to su pobednicima na olimpijskim igrama sugra ani ru ili bedeme da bi u li u grad: oni su bili simboli no otelotvorenje Zevsove volje i kao takvi izaslanici koji donose polis-u dokaze njegove milosti (pobedni ki maslinov venac). Mo e se re i da se u Pindarovoj tvrdnji da su "bogovi prijatelji igara" nalazi klju za odgonetanje karaktera anti kih olimpijskih igara. One su u svom izvornom smislu bile posmrtne ritualne igre koje su bile organizovane u slavu palog junaka, poput onih koje su nakon smrti Patrokla organizovane ispod trojanskih zidina, sa ime je trebalo da se privu e pa nja bogova i izmoli da prime

126

du u umrlog u svoje okrilje. Isku avanje volje bogova ostala je stalna odrednica olimpijskih igara: pobeda postaje znak da je bo anska naklonost pripala onome ko je pobedio, to je bio dodatni motiv da bi se nastavilo sa ratovanjem. Istovremeno, olimpijske igre su put koji vodi oveka ka njegovom bo anskom izvori tu. Osnovni smisao Pindarovih epinikija je da ispletu mitolo ku nit koja e da spoji pobednika sa bo anskom pro lo u i na taj na in mu obezbede ve nost. Za razliku od sofista, koji pod ovekovom prirodom podrazumevaju "jedinstvo tela i du e, ali pre svega unutra nje nastrojenje oveka, njegovu duhovnu prirodu",(68) Kuberten polazi od dualizma tela i du e tvrde i da "du a ima potrebu da mu i telo da bi ono bilo pokornije". U antici se gimnasti ki trening pojavljuje kao "obrazovanje du e";(69) kod Kubertena se sport, kao bespo tedna borba telima, pojavljuje kao osnovni na in stvaranja (sado-mazohisti kog) karaktera. "Jedinstvo" telesnog i duhovnog pokreta u antici pojavljuje se kao podre enost smrtnog tela besmrtnom bo anskom duhu - ne i ljudskoj du i. Bo ji duh je ona snaga koja udahnjuje ivot telu, a "slava", koja se sti e "dobrim delom", obezbe uje oveku mesto na Olimpu. Telesni izgled i pokret izraz su duhovnog pokreta, odnosno, otelotvorenje nastojanja da se bude u jedinstvu sa kosmosom. Geometrija, proporcionalnost, skladnost - osnov su umetni kog prikazivanja i mimeti kog impulsa. Radi se o zadatom vrednosnom i estetskom obrascu (koji je svoj metafori ki izraz dobio u olimpijskom kosmosu) koji te i o uvanju uspostavljenog poretka. U tom smislu mo e se govoriti i o "jedinstvu" tela i duha u Kubertenovoj koncepciji. U antici dominira ideal harmoni nog jedinstva tela sa kosmosom u kome se iskazuje potpuna pot injenost oveka uspostavljenom poretku. Anti ka telesna kultura podrazumeva geometrijski oblikovano telo koje postaje simboli ni izraz bo anskog ustrojstva kosmosa. To najjasnije dolazi do izra aja u umetnosti u kojoj dominira "umetnikova vera da u savr enom obliku le i prototip svega ljudskog, samog bo anstva".(70) Telo koje se pojavljuje na anti kim vazama slikoviti je izraz helenskog shvatanja kosmosa i polo aja oveka u njemu. Otuda na njima ne dominira mi i na snaga, ve proporcionalnost i gracioznost. "Vajanje tela" postaje ritualno iskazivanje pokornosti bogovima i uzdizanje itavog bi a oveka ka njima, sli no hri anstvu u kome su molitve ritualni na in uzdizanja du e ka bogu. Istovremeno, anti ka telesna kultura sredstvo je za duhovnu i rasnu integraciju Helena i u tom smislu izraz je njihove "superiornosti" u odnosu prema "varvarima". Rasna ekskluzivnost ne iskazuje se telesnom (mi i nom) snagom, nego ose ajem za meru (metron ariston): sirova snaga i neproporcionalno mi i avo telo odlika su robova. Isto je i sa srednjovekovnim aristokratskim kriterijumima: ose aj za meru i eleganciju (ordre et mesure) ekskluzivna je odlika aristokratije - u odnosu prema neumerenosti i nezgrapnosti kmetova. Ukazuju i na to da "zapadnja ka umetnost nikada nije prebrodila" - "podvojenost tela i du e", efold nagla ava da "u gr kom telu, s druge strane, svaki nerv, svaki pokret odra ava kretanje du e na na in koji se danas sre e samo kod dece i ivotinja."(71) Da li je to onaj kvalitet koji ini da je anti ka umetnost "neprevazi eni uzor" (Marks) umetnosti modernog dru tva? Kuberten je blizak Platonovoj filozofiji, po kojoj telo nije integralni deo individue, ve se duh kao transcendentalni entitet pojavljuje kao vladar nad telom. ovek je pojavni oblik odnosa izme u dve od oveka nezavisne sfere: duhovne i materijalne. U pitanju je mehanicisti ki, a ne dijalekti ki odnos. Besmrtna "du a" ima prvenstvo nad smrtnim telom, kao to je to u "Timej"-u, i ono mora da joj bude podre eno.(72) Du a se pojavljuje kao simbol uspostavljenog sveta koji u obliku kosmi kog poretka dobija legitimnost ve nog - u odnosu prema njegovim materijalnim pojavnim oblicima koji su privremeni. Drugim re ima, uspostavljeni nadljudski i od ljudske prakse nezavistan poredak je ve an -

127

ovek je prolazan. Kosmi ko (bo ansko) ustrojstvo osnov je ovozemaljskog ustrojstva: ovek je bukvalno prikovan za nebeski svod. Kod Kubertena umesto bo anskog dominira duh kapitalizma koji je otelotvoren u mi i avom telu sportiste, koje je u borila kom naponu, s tim to se umesto du e - karakter pojavljuje kao steci te i upori te vladaju eg duha u oveku. Kuberten u "besmrtnom duhu antike", koji ima nadljudsku i nadvremensku dimenziju, vidi osvaja ko-tla iteljski duh ratni ke aristokratije homerovskog doba, koji e se pojaviti u srednjem veku u obliku "vite kog duha", a u modernom dobu u obliku "sportskog duha". Moderne olimpijske igre postaju obnavljanje i o uvanje osvaja kotla iteljskog kulta ratni ke aristokratije kao "gospodarske rase", ovog puta u obliku bur uja koji te i da pokori itav svet. Me utim, za Kubertena "besmrtni duh antike" nema transcendentalni karakter, ve je pojavni oblik procesa evolucije koji neprestano proizvodi ivotno tle ("okolnosti") na kome se uvek iznova ra a "gospodarska rasa". U tom smislu sport, kao otelotvorenje vladaju ih dru tvenih odnosa u " istom" obliku, postaje sredstvo za oplodnju oveka socijalno darvinisti kim i "progresivnim" duhom kapitalizma iz ega e nastati Kubertenov "novi ovek". Dok u antici postoji spontani odnos oveka prema telu, koji proisti e iz do ivljavanja tela kao dela kosmosa i kao izvori ta ivotne energije oveka, kod Kubertena dominira instrumentalni odnos oveka prema svome telu koji je uslovljen prirodom kapitalisti kog poretka. Sve je podre eno modeliranju koje se zasniva na kapitalisti ki (zlo)upotrebljenoj tehnici i nauci: kao to je u antici telesni izgled trebalo da bude u jedinstvu sa uspostavljenim kosmosom, tako je i kod Kubertena telesni izgled trebalo da bude u jedinstvu sa socijalno darvinisti kim i progresisti kim duhom kapitalizma. Telo postaje sredstvo za stvaranje pozitivnog karaktera i pozitivne svesti oveka, kao i sredstvo za demonstraciju ekspanzionisti ke mo i kapitalizma. To je ona mo koju e Kuberten nastojati da obogotvori i koja uslovljava odnos oveka prema svome telu. ovek je u liku bur uja postao sredstvo za ostvarivanje kapitalisti kog "progresa". Umesto anti kog holisti kog pristupa telu, Kuberten insistira na ekspanzivnoj mi i noj snazi i istovremeno se obra unava kako s apolonskom, tako i s dioniskom prirodom oveka. On nije samo obezglavio svog pozitivnog oveka, ve ga je li io erosa, emocija, ma te, stvarala kog... U antici postoji organsko i duhovno jedinstvo oveka sa prirodom. Anti ki ovek nije ovladao prirodnim silama ve je u vlasti njihovih ivotvornih i razornih mo i koje dobijaju bo ansko obli je. Dodvoravanje bogovima prino enjem rtve izraz je nastojanja da se predupredi pogubno dejstvo prirodnih sila i kao takvo je svojevrsni poku aj ostvarivanja uticaja na prirodne sile. Ne "osvajanje prirode" i njena eksploatacija, ve kro enje prirode postaje najvi i domet aktivisti kog odnosa oveka prema prirodi, to se ogleda i u anti kom shvatanju dresure ivotinja. Pegaz, kao kultna ivotinja, simbol je ukro ene snage prirode koja omogu ava oveku da se, u jedinstvu sa njom, vine ka bo anskim prostorima. U modernoj olimpijskoj religiji priroda gubi sveti karakter: ona prestaje da bude sedi te bogova i postaje predmet iskori tavanja. ovek vi e nema strah od prirode i ne nastoji da ivi u skladu sa njom, ve nastoji da ovlada prirodom i postane njen "gospodar i posednik". Kod Kubertena priroda je svedena na objekt eksploatacije, ali se pojavljuje i kao izvor "u ivanja", to je vid aristokratskog otpora prema novonastalim gradovima, u kojima caruje beda i prljav tina, i idealizovanje seoskog ivota kao simbola spokojnog ivota koji se pojavljuje kao duhovno okrepljenje za nove osvaja ko-plja ka ke poduhvate. Otuda se u Kubertenovoj filozofiji prepli u nostalgi ni aristokratski vapaji za idili nim seoskim ivotom i bespo tedni eksploatatorski odnos prema prirodi, pogotovu u kolonijama. Za razliku od moderne humanisti ke misli koja u ovladavanju oveka

128

prirodnim zakonima (nauka i tehnika) vidi i razvoj stvarala kih mo i oveka - ime se otvara mogu nost za "skok iz carstva nu nosti u carstvo slobode" (Engels) u kome e "duhovno bogatstvo biti mera ljudskog bogatstva" (Marks) - Kuberten u ovladavanju prirodom vidi mogu nost za nagomilavanje materijalnog bogatstva "elite", kao i osnov za razvoj njene gospodarsko-tla iteljske mo i. Instrumentalni i izrabljiva ki odnos prema prirodi osnov je Kubertanovog odnosa prema ljudskom telu. Ono nije harmoni ni deo prirode koje, kao takvo, treba po tovati, ve je svedeno na predmet obrade i sredstvo za postizanje vladaju ih interesa. U antici kult harmoni no razvijenog tela istovremeno je kult prirode (kosmi kog poretka), dok je kod Kubertena re o kultu mi i avog tela koje je simboli ni izraz razvojne snage kapitalizma koja se pojavljuje u vidu "progresa" - koji postaje analog bo anskoj mo i. Radi se o sledu logike koja u kvantitetu posedovanog vidi osnov samovrednovanja oveka i osnov dru tvene mo i. Instrumentalizovanje prirodnih zakona, u obliku tehnike i nauke, radi eksploatacije prirode, postaje instrumentalizovanje oveka i njegovog tela radi ostvarivanja "progresa". Anti ki odnos prema telu paradigma je odnosa prema prirodi. Jo je u antici "priroda u oveku prekora ila svoju puku "prirodnost"".(73) Interpretiraju i Plutarhove stavove o anti koj pedagogiji Jeger konstatuje: "Telesni trening i dresura ivotinja dokaz su da se fysis mo e oplemeniti".(74) Radi se o oplemenjivanju koje podrazumeva navo enje oveka na odre eno pona anje, to se posti e uspostavljanjem vlasti nad njegovom instinktivnom prirodom. Vaspitanje se svodi na ukalupljivanje oveka u model gra anina koji odgovara prirodi vladaju eg poretka. Kubertenova koncepcija "usavr avanja" oveka predstavlja obra un s idejom o oplemenjivanju ljudske prirode. On upotrebljava izraz "plemenit" u istom smislu u kome gra anska pedagogija naziva boks "plemenitom ve tinom". To je oblik "humanizovanja" i estetizovanja ubila kih ve tina kao simbola vladaju e dru tvene mo i. Anti ko techne ne predstavlja savladane prirodne zakone od strane oveka, ve oblik u kome se ispoljava bo anska volja koja simboli e delatnu mo kosmosa. Putem techne ovek se ne osloba a zavisnosti od prirode i ne ovladava njome, ve samo potvr uje svoju beznade nu pot injenost bo anskim silama. U tom smislu techne nema produktivisti ki i osloba aju i, ve religiozni i ograni avaju i karakter. Kuberten se ne naslanja na anti ko techne, ve na modernu tehniku, i to na onu tendenciju u njenom razvoju koja nastoji da od tehnike stvori sredstvo za iskori avanje prirode i pot injavanje oveka. To postaje osnov Kubertenovog odnosa prema telu oveka, kao njegovoj neposrednoj prirodi, i prema sportskoj tehnici. Kuberten ne insistira na razvoju ve tine i stvarala kih mo i oveka, ve na razvoju borila kog karaktera i agresivnog muskularizma, kao i na kultu "intenzivnih telesnih ve bi" sa kojima se sistematski sakati telo i stvara sadisti ko-mazohisti ki karakter. U njegovoj "utilitarnoj pedagogiji" nema mesta za princip mere i optimalnog napora, koji polazi od po tovanja telesnih specifi nosti, zdravlja i li nog integriteta oveka. Umesto stvarala kog tela i duha, stvara se osvaja kotla iteljsko telo i ubila ki duh, glavne odlike "gospodarske rase", s tim to je prihvatljiva samo ona ve tina koja omogu ava razvoj i realizaciju osvaja ko-tla iteljskog duha bur uja. Jedina prava ve tina koju treba da savlada pripadnik "gospodarske rase" je borila ka ve tina, kao i tehnika ubijanja koja podrazumeva savladavanje rukovanja oru jem. Kuberten nema u vidu tehniku koja se pojavljuje u obliku mehani kih naprava, u kojima su otelotvorene savladane prirodne sile sa kojima ovek upravlja putem razuma, ve instrumentalizovano telo koje sti e ubila ku mo . Ubila ki karakter (spremnost na ubistvo) i ubila ka ve tina (sposobnost za ubistvo) sa injavaju ubila ku mo koja predstavlja glavnu karakteristiku "volje za mo " bur uja. Oni se me usobno uslovljavaju: razvoj ubila kog karaktera podrazumeva razvoj ubila ke ve tine i obratno. Izme u

129

ubila ke mo i i ubila kog karaktera nema umnog posredovanja, ve se pojavljuje dehumanizovano i instrumentalizovano znanje, kao i mimeti ki impulsi koji treba da popune erotske i duhovne praznine i doprinesu potpunom sa ivljavanju bur uja sa ubila kom ve tinom. Kubertenova ideja o boksu na konjima predstavlja vrhunac njegovog poimanja "jedinstva" prirode, oveka i (borila ke) ve tine. Priroda i telo postaju tehni ko sredstvo za postizanje neljudskih efekata. U antici ovek je u jedinstvu sa telesnom ve tinom: nema posebne tehni ke sfere koja se pojavljuje kao posrednik u odnosu oveka prema prirodi i prema sebi, kao to je to slu aj u modernom dobu. U tom kontekstu nema tehni ke racionalnosti ni progresisti kog principa u inka koji u prvi plan stavlja efikasnost. Otuda je u antici estetika, u kojoj dolazi do izra aja nastojanje da se postigne potpuni sklad sa kosmosom, najvi i izazov. Duhovno jedinstvo sa kosmosom posti e se putem telesne harmonije: odnos prema telu posredovan je slikom geometrijski ustrojenog kosmosa. I Kubertenov pozitivni ovek uklapa se u kapitalisti ki kosmos putem tela i telesnog izgleda - mens fervida in corpore lacertoso koji odgovara dinami kom i progresisti kom duhu kapitalizma. Kuberten, poput nacista, ne insistira na telu koje odgovara ivotinji (zveri), ve na " eli nom telu" kome odgovara " eli na volja". Telo je simboli ni izraz "prevazila enja" "lenje ivotinjske" prirode oveka i istovremeno simbol neuni tive ekspanzivne snage vladaju eg poretka. U modernom dru tvu odnos prema telu posredovan je kapitalisti kim kosmosom (industrijski mimezis, princip racionalnosti i efikasnosti) koji se pojavljuje u obliku od oveka otu ene i nad ovekom dominiraju e tehni ke sfere koja je neposredni mimeti ki impuls, kao i sveprisutna logika ivljenja. Putem nje kapital vlada ovekom i prirodom. Kao to je u antici posredstvom sfere olimpijskih bogova ovek bio rob vladaju eg poretka, tako je u kapitalizmu postao rob poretka posredstvom nauke i tehnike. U antici su prirodne pojave neposredni mimeti ki impuls i izraz "spontanosti". Kubertenov olimpizam se oslanja na Dekartovu mehanicisti ku filozofiju tela i pronalazi mimeti ki impuls u industrijskom i militaristi kom pokretu. Umesto prirodnog pokreta i prirodnog tela, dominira mehanika pokreta, a telo postaje kavez tehni ke racionalnosti. Ono to je najva nije, Kubertenov olimpizam postaje vladavina dehumanizovanog i denaturalizovanog uma u glavama ljudi. Najvi i "estetski" izazov postaje efikasno telo koje odgovara visokospecijalizovanoj ma ini. Svo enje tela na ma inu, a kretanja na mehaniku pokreta, podrazumeva tehnizovani um, potisnuti i osaka eni eros, kao i osaka eno emotivno i duhovno bi e oveka. U antici prirodni zakoni (pojave) se politi ki instrumentalizuju posredstvom olimpijskih bogova; kod Kubertena je uspostavljeno politi ko instrumentalizovanje nauke i tehnike posredstvom olimpizma. Umesto obogotvorenja prirode (naturalna proizvodnja i sile prirode) dolazi, posredstvom progresisti kog principa citius, altius, fortius, do obogotvorenja tehnike koja u rukama kapitala postaje "misti no" sredstvo za porobljavanje oveka. To je jo jedno protivre je Kubertenovog olimpizma koji se "naslanja" na antiku. "Tehni ka civilizacija", koja je uslovljena destruktivnom prirodom monopolisti kog kapitalizma, postaje spiritus movens modernog olimpizma. Otuda Kuberten insistira na principu citius, altius, fortius, koji ne postoji u anti koj Gr koj, i polazi od Kontovog pozitivizma i Le Pleovog "po tovanja injenica" - to je u suprotnosti s metafizi kim karakterom anti kih olimpijskih igara. Kuberten poku ava da prekora i izvornu prirodnost oveka, koju on ima kao "lenja ivotinja", tako to e sportom i telesnim ve bama da razvije u njemu potrebu za ve im naporom - to zna i gramzivi osvaja ko-tla iteljski karakter. "Potreba du e da mu i telo da bi ono bilo pokornije" postaje opravdanje za obra un s erosom i za stvaranje mazohisti kog karaktera. Ovladavanje telom i njegovo

130

instrumentalizovanje odgovara odnosu prema prirodi. U Kubertenovoj olimpijskoj doktrini se ogledaju obrisi novog antropolo kog modela koji odgovara ekocidnom duhu kapitalizma i koji obele ava put od "takmi arskog" do (samo)destruktivnog oveka. U anti koj kosmogoniji dominira stati ni geometrijsko- ematski pristup prostoru. Kosmos je sferi no podeljen i svaka sfera ima svoje odlike, svrhu i simboli nu vrednost. Takvom ustrojstvu kosmosa odgovara ustrojstvo anti kog dru tva, to dolazi do svog najjasnijeg izra aja kod Platona. Jo se u antici stvaraju posebni prostori za telesno ve banje i borbu (stadioni, hipodromi, gimnazije, palestre) - koji dobijaju status kultnih mesta, svojevrsnih hramova u kojima se, putem gimnasti kih ve bi, nastoji do i u sklad sa kosmi kim poretkom i izazvati erotski zanos bogova. Budu i da je ovek "igra ka bogova", atletska borili ta postaju bo ja igrali ta na kojima prino enjem darova bogove prvo treba nahraniti, a zatim im pru iti priliku da se zabave igraju i se ljudskim sudbinama. Prostor sveta ome an je bo anskim kosmosom i predstavlja njegovu simboli nu ovozemaljsku pojavu. Telesni pokret u antici izraz je dramatike ivljenja koja ima tragi ni karakter jer se ovek neprestano su eljava sa samovoljom bogova: ivot je pozornica bogova, a ljudi njihove "igra ke". ivotni tok oveka i dru tva odgovara "kretanju" Zenonove strele: ona se uvek nalazi u istoj ta ki. Sudbina Ikara upu uje na to kuda vodi let ka slobodi. Do iveti svoje kosmi ko bivstvovanje kretanjem kroz prostor, vinuti se prema bogovima i do iveti svoju tragi nu sudbinu - to je najvi i domet anti kog oveka. Za Kubertena kosmos nema geometrijsko- ematsku prirodu : ovek se ne nalazi u zadatom i stati nom prostoru, ve u dinami nom prostoru ija je priroda uslovljena progresisti kim i ekspanzionisti kim duhom kapitalizma. Za razliku od anti kog zatvorenog kosmosa, kapitalisti ki kosmos je otvoren i ima ekspanzivni karakter. Radi se o jedinstvenoj sfernoj strukturi prostora pri emu je duh kapitalizma centar pulsiraju e mo i koja se iri u svim pravcima. Kubertenov Ikar nema pored sebe mudrog Dedala, niti te i da se vine ka izvori tu svetlosti koji simbolizuje te nju oveka da prevazi e horizonte postoje eg i dopre do novih svetova. On se svodi na pticu-grabljivicu koja se uvek iznova usmerava ka plenu rukovode i se ubila kom re eno u i nezaja ljivom pohlepom. Kuberten nema razumevanja ni za romantizam koji se razvija u Nema koj nakon Francuske gra anske revolucije, kao njen duhovni refleks. On se obra unava s Klop tokovim "krilima" koja se nalaze na nogama oveka koji te i da se oslobodi stega feudalnog dru tva i da, vo en ma tom i verom u svoje ljudske mo i, poleti ka novim prostorima da u njima dosegne do svoje istinske ljudskosti. to se vremena ti e, ono se u antici ne shvata kao kretanje napred : trka je nebitna kao brzina kretanja kroz prostor i kao njegovo "savladavanje", i u tom smislu kao razvoj ljudskih mo i, ve kao borba za pobedu sa kojom se sti e "slava". U antici nema merenja vremena radi odre ivanja promena, ve je ono potvrda postojanosti ovozemaljskog sveta (ne i ve nosti). Isto je sa modernim olimpijskim igrama, s tim to se one, nasuprot egzistencijalnom pesimizmu antike, zasnivaju na progresisti kom optimizmu. Protok vremena za Grke zna i da su sve dalje od svog ivotnog izvori ta, koje je i glavno (mitolo ko) duhovno pribe i te. Nepromenljivi oblik u kojem se odvijaju olimpijske igre jedan je od na ina odbrane "staroga" ritualnim ponavljanjem izvorne olimpijske liturgije. Stroga forma postaje simboli no vra anje na bo ansko izvori te ivota i napajanje helenske rase izvornom ivotnom (kosmi kom) snagom - koja se obnavlja na olimpijskim igrama. Sli no je sa Kubertenom: kod njega je (idealizovana) "pro lost" izvori te "pravog" ivota koji dobija mitsku masku i postaje sredstvo za izgradnju kulta postoje eg ivota. "Besmrtni duh antike" postaje nadljudska (nadistorijska) sila koja nanovo dovodi oveka do izvornog anti kog ivotnog vrela.

131

Olimpizam i Eros Helensko dru tvo bilo je par excellence erotska zajednica. Erotska bliskost izme u mu karaca predstavljala je jednu od najva nijih integrativnih spona helenskog dru tva, a mu ko telo u borila kom naponu najvi i erotski izazov. Olimpijske igre bile su prvorazredna erotska manifestacija. Sudar golih tela u krvavoj estini, sa provokativnim polo ajima i pokretima, bila je dramati na erotska predstava i izuzetni erotski stimulans. Borbe golih de aka (efebi) predstavljale su posebnu poslasticu za publiku: olimpijske igre bile su festival pederastije. Budu i da su olimpijski bogovi bili antropomorfni i da su predstavljali obogotvorenje osobenosti i sklonosti Helena, mo e se pretpostaviti da su olimpijske igre bile vrhunska erotska predstava i kao takve svojevrsno "zavo enje" bogova. Put u besmrtnost, putem pobedni ke "slave", bio je poplo an strasnim erotskim nabojem. Veli aju i helensko dru tvo kao nedosti ni uzor modernom dobu Kuberten, poput mnogih drugih gra anskih helenista, zaobilazi homoseksualne i pedofili arske "detalje" iz anti kog nasle a da ne bi pokvarili sliku idealizovanog sveta u kome (malo)gra anin treba da prona e najvi e domete ljudskog i duhovno pribe i te. Na anti kim olimpijskim igrama, kao i u gimnazijama i palestrama, pulsirao je neskriveni erotski naboj (koji je bio izvanredna provokacija za seksualnu fantaziju) sa kojim Kuberten, putem njegove muskularne pedagogije (rukovode i se jezuitizmom i progresizmom), po svaku cenu nastoji da se obra una i da na taj na in sterili e ivotnu snagu helenskog dru tva. U antici telesne ve be nisu bile oblik sputavanja i obra una sa erosom, ve njegovo neprestano podsticanje i oplemenjivanje. Arete gymnastike podrazumeva gospodarenje nad instinktima, ali ne i obra un s erotskom prirodom oveka, kao to je to slu aj u Kubertenovoj "utilitarnoj pedagogiji". U gimnazijama, steci tu aristokratije, stari su se udvarali mladima koji su ih zavodili svojim telima. Radi se o telesnom ve banju kao svojevrsnoj ljubavnoj predigri i najvi em obliku aristokratskog telesnog agon-a. Kuberten tvrdi da su u helenskom dru tvu "i stari i mladi iveli u bratskoj zajednici" - to ga ne spre ava da stav da je "bratstvo za an ele, a ne za ljude" proglasi za jedan od najva nijh principa njegove olimpijske doktrine - ali ne govori ni ta o prirodi tih odnosa. Uprkos tome to je u opravdavanju pedofili arskih odnosa u antici prisutna hipokrizija, bitno je da se ljubavno zadovoljstvo stavlja u kontekst razvoja irih ("prijateljskih") me uljudskih odnosa. "Ljubavni odnosi" izme u pripadnika aristokratije pojavljuju se kao najvi i oblik rasne i klasne integracije, odnosno, kao najneposredniji oblik stvaranja organskog jedinstva zajednice. Od izuzetnog zna aja je to to se, shodno anti koj kulturi, erotski odnosi ne zasnivaju na sirovoj, ve na produhovljenoj seksualnosti. To se ogleda u vladaju em modelu tela i pokreta koji su ovekove eni u kipovima, na reljefima i slikama. Uprkos tome to telesnoj snazi daju prvorezredni zna aj, gipkost udova i tela (ono najva nije po emu se razlikuje telo Helena od tela roba - koje je kruto i nezgrapno) predstavlja osnov ritmike erotskog pokreta: dominira telesna dinamika i "meko a" pokreta. Istovremeno, sna no i negovano telo nije samo oblik isticanja rasne ekskluzivnosti i rasne superiornosti u odnosu prema "varvarskim narodima", ve i izraz kona ne pobede patrijalhalnih ("svetlosnih"/ olimpijskih) nad matrijalhalnim (htoni kim) bogovima.

132

U antici je postizanje erotskog naboja povezano sa nastojanjem da se oblikuje telo tako, da bude u harmoniji sa geometrijski ustrojenim kosmosom. Otuda "vajanje tela" u gimnazijama, poput manifestacija obna ene telesne snage na olimpijskim borili tima, ima ritualni karakter. Telesno ve banje postaje oblik pulsiranja erotskog naboja u oveku i najvi i oblik slu enja bo anstvima, to predstavlja jedan od osnova anti ke euritmije. Istovremeno, ono postaje realizovanje nagonskog u religioznom obliku. U antici dominira te nja za potpunim uklapanjem oveka u kosmos, pri emu je telesni sklad sa kosmosom osnovna pretpostavka za duhovno jedinstvo sa kosmosom. Anti ka estetika pojavljuje se kao jedinstvo erotskog i kosmi kog. Otuda je harmonija najva niji estetski izazov. Budu i da je najva niji zadatak Kubertenove "utilitarne pedagogije" potpuno uklapanje oveka u postoje i svet, i Kuberten isti e u prvi plan harmoniju u kojoj vidi "sestru poretka". Istovremeno, ritam dobija izuzetan zna aj budu i da Kubertenova koncepcija "progresa" ima dinami ki karakter. On simbolizuje otkucavanje ivotnog bila kapitalizma i ve no obnavljanje njegove ivotne snage koja se pojavljuje kao sudbinska mo . Kuberten je dobro uo io da je Helen rade i na svom telu ustvari radio na svome duhu. "Vajanje tela" postaje religiozni ritual sa kojim se realizuje anti ki princip gnothi seauton. Telesne ve be postaju na in pot injavanja (podavanja) bogovima - koje Kuberten zamenjuje sa "zemljom" i "zastavom". Radi se o nastojanju da se obogotvori uspostavljeni poredak u obliku obo avanja njegovih najvi ih simbola. U modernom olimpizmu nema antropomorfnih simbola koji predstavljaju vladaju u mo poretka, kao to su to bogovi u antici. Tu ulogu preuzimaju sportisti, s tim to je njihovo telo i izgled u potpunosti podre eno prirodi vladaju eg poretka. Isto tako, u modernom olimpizmu kult tela nema veze sa irim religioznim kontekstom, kao to je to bilo u antici, ve se zasniva na socijalno darvinisti kom i progresisti kom duhu kapitalizma, i na simboli an na in je izra en u Kubertenovoj maksimi mens fervida in corpore lacertoso. Dominira industrijski mimezis i mehanizacija tela i u vezi s tim obra un s erosom i s prirodnim potrebama oveka. Pored toga, u antici nije bilo ni principa "ve eg napora", ve su dominirali principi "mera je ono najbolje" (metron ariston) i "ni ta odvi e" (meden agan), kao i princip "lepog i dobrog" (kalokagathia). Kod Kubertena je mi i avo mu ko telo u borila kom naponu, kao simboli ni pojavni oblik vladaju eg duha kapitalizma, najvi i erotski izazov. U tom kontekstu Kuberten nastoji da se obra una s erosom koji usmerava oveka ka razvoju njegove afektivne prirode i ljudske bliskosti, i da tu energiju pretvori u pokreta ku snagu "progresa". Za razliku od helenskog sveta koji se zasniva na geometrijski ustrojenom kosmosu ija je mo otelotvorena u olimpijskim bogovima, Kubertenov svet se zasniva na ekspanzionisti koj mo i monopolisti kog kapitalizma. Osvajanje sveta i tla enje "slabih" osnovni je erotski stimulans. Ljubav prema ubila koj mo i, kao sredstvu za uspostavljanje dominacije nad "slabima", postaje zamena za ljubav prema bogovima kao sudbinskoj sili. Otuda ljubav prema oru ju, kao najvi em simbolu osvaja ko-tla iteljske mo i kapitalisti kog sveta, predstavlja vrhunac "ljubavnog" zanosa, a oru je najvi i seksualni simbol ("feti "). Seksualna elja se od detinjstva usmerava ka eksplozivnoj mi i noj snazi, uniformi, konjima... Igra sa oru jem zamenjuje igru sa penisom. Kada su u pitanju odnosi izme u polova u antici, jedan od najva nijih argumenata protiv ljubavi prema enama, koja se nalazi u Plutarhovoj raspravi o ljubavi, je da je ona "ni ta drugo do prirodna sklonost".(75) Fuko navodi Protogena: "Protogen se poziva na prirodnost odnosa izme u mu karca i ene zato da bi pokazao njihovu nesavr enost i da bi ozna io po emu se ti odnosi razlikuju od ljubavi prema de acima koja prezire te nu nosti i stremi ne emu mnogo uzvi enijem."(76) I dalje: "Prema tome, postoji samo jedna prava ljubav, a to je ljubav prema de acima ; ona je prava zato to u njoj nema ru nih ulnih

133

u ivanja i zato to obavezno podrazumeva prijateljstvo koje je neraskidivo povezano sa vrlinom."(77) Jo je u anti koj Gr koj razobli ena pedofili arska demagogija. O tome Fuko: "Dafnaj igo e licemerstvo pederasta. Ljubitelj de aka voli da se prikazuje kao filozof i kao mudrac, kao da uplakani Ahil nije pominjao Patroklova bedra, kao da Solon, govore i o de acima u cvetu mladosti, nije opevao "kadifenu mekotu njihovih bedara i njihovih usana"..."(78) Kuberten je odbacio kako naturalisti ki zasnovani eros, tako i anti ku pedofili arsku doktrinu. Odnos prema eni pokazuje da se u antici pravi razlika izme u seksualnog odnosa kao zadovoljavanje ula i onog koji je usmeren na ostvarivanje "vi eg" odnosa izme u ljudi, koji je povezan sa idejom duhovne bliskosti. Kod Kubertena nema ni jednog ni drugog: seksualni odnos se svodi na tehniku oplodnje, pri emu su ula uklju ena samo u onom obimu i na na in koji treba da omogu i oplo enje. to se ti e "prijateljstva" koje se zasniva na homoseksualnoj bliskosti ono bi, dosledno slede i Kubertena, moglo da se ostvari u svetu an ela, ali ne i me u ljudima jer oni ne mogu da budu "bra a", ve samo "rivali". Kuberten nije pedofili ar niti je njegova erotika uvijena u pla t platonske eratologije. On ne vezuje eros za " ednost", ve za mu evnu snagu i odu evljava se mi i avim mu kim telom, vojnim paradama, konjima, oru jem... Kubertenu je strana "pederasti ka etika" (Fuko) koja, kao vi i oblik prijateljstva, podrazumeva pomo u nevolji, rtvovanje u borbi, negovanje u starosti, miljenikovu obavezu da uzvrati ljubav i sl..(79) Nije slu ajno to su kolektivni sportovi izba eni iz Kubertenove "utilitarne pedagogije". On je nastojao da spre i da se u oveku razvije ose anje solidarnosti i na toj osnovi bliskost izme u ljudi. Bezgrani na gramzivost i samo ivost najva nije su odlike bur uja. Kuberten odbacuje anti ki kult "ratni kog drugarstva" koji se zasnivao na seksualnoj bliskosti ratnika koju simboli e odnos izme u Ahila i Patrokla. Eros koji se "odu evljava sa ratni kom vrlinom i moralnom disciplinom" (80) izba en je iz moderne olimpijske mitologije. Postoji samo erotizovani rivalitet koji se zasniva na sudaru tela koja simbolizuju ekspanzivnu mo kapitalizma. to se ti e "po tovanja" me u "borcima", radi se o po tovanju vladaju e (ubila ke) mo i koja je otelotvorena u "rivalima". U antici eros je podsticaj za razvoj borbenosti; kod Kubertena je to potiskivanje i saka enje erosa iz ega treba da proistekne "divna energija" koja e biti usmerena na instrumentalizovanje oveka radi ostvarivanja interesa vladaju e "elite". Ratni ka strast kod anti kih junaka izvire iz njihove ivotne strasti koja se zasniva na po tovanju i razvoju svih telesnih mo i, a ne na njihovom saka enju. Oni nisu sputani Kubertenovim malogra anskim predrasudama i progresisti kom logikom (apsolutizovani princip u inka, kvantifikovanje, "princip ve eg napora", mehanizacija tela itd.), ve nastoje da ive punim ivotom - koji je kratak i zato ga treba do iveti to intenzivnije - da bi se postigla "slava" i time obezbedila ve nost. Kubertenova erotska energija nije samo agresivna, ve i (samo)destruktivna budu i da je odnos oveka prema oveku i odnos oveka prema sebi posredovan principom "ve eg napora" koji nema bilo kakvih spoljnih ili unutra njih granica. Istovremeno, Kubertenov eros nije pobeda nad prvobitnim neredom, kao to je to bilo u antici,(81) niti je vra anje prvobitnom neredu, ve je obra un kako s kulturnim, tako i s prirodnim bi em oveka. Kuberten je, kao to smo videli, li io oveka potrebe da voli i da bude voljen. Iz seksualnih odnosa uklonjen je ne samo emotivni zanos, ve i zanos parenja koji je karakteristi an za ivotinje - to samo ukazuje na pravu prirodu Kubertenove "prirodnja ke" koncepcije. Oplo enje se izvodi blokiranjem i potiskivanjem erotske prirode oveka, kao i eliminacijom ma te. ena je svedena na posednika materice, svojevrsni rasni (nacionalni) inkubator, mu karac na posednika materijala za oplodnju, a seksualni odnos na puku mehaniku oplo enja. Brak nije odnos emancipovanih li nosti

134

koje povezuje ljubav i potreba da imaju porodicu, ve je institucionalizovani spoj organa za paranje: supru nici su svedeni na oru e za rasnu reprodukciju. Pater familias se odnosi prema eni i deci kao protager, budu i da po Kubertenu ena ne treba da ima ni ljudska, ni gra anska prava. Kuberten ne polazi od oveka (gra anina) kao konstitutivnog segmenta dru tva, ve od egzistencijalnih interesa rase ije su najvi e vrednosti otelotvorene u vladaju oj "eliti". Po Kubertenu "Edipov kompleks" nije mogu , a samim tim ni oceubistvo i ose anje krivice. Porodica se ne zasniva na potrebi da se zadovolji seksualni nagon, ve na potrebi da se obezbedi biolo ka reprodukcija rase i da se stvori inicijalna autoritarna struktura dru tva koja odgovara strukturi ivotinjske zajednice i predstavlja neposrednu vezu s njom. Porodica, kao "osnovna elija dru tva", osnov je organizovanja dru tva i sredstvo za razaranje dru tvene strukture koja se zasniva na suverenitetu i jednakim pravima gra ana. Budu i da je za Kubertena porodica "prirodni" osnov dru tvenog strukturiranja i temelj hijerarhije mo i, uloga oca kao pater familias-a ima prvorazredan zna aj. Autoritet pater familias-a ima prirodno-pravni karakter i po iva na njegovoj telesnoj snazi i poretku u kome ta snaga obezbe uje dominiraju i ekonomski polo aj. On je nosilac volje za mo i kao takav je neprikosnoveni gospodar nad enom i decom. to se ti e odnosa prema eni, ona kao simbol "slabosti" ne zavre uje da se za nju neko bori, pogotovu to se odnos sinova prema majci ne zasniva na seksualnom nagonu, ve na modelu odnosa koji dominiraju u patrijalhalnom dru tvu: ena je nacionalni (rasni) inkubator i slu kinja. U Kubertenovoj koncepciji otac i sinovi su saveznici, a njihovo rivalstvo zasniva se na borbi za mesto u hijerarhiji mo i. I ovde se vidi da Kuberten nije dosledan socijalni darvinista: izme u oca i sinova nema borbe za seksualnom dominacijom nad majkom (" enkom"), koja je karakteristi na za zveri. Oceubistvo od strane majke i sina nije mogu e, jer ono simbolizuje pobunu "slabih" protiv neprikosnovenog autoriteta pater familias-a na kome se zasniva postoje a hijerarhija mo i u dru tvu. Sinovi se ne odnose prema ocu samo kao nekom ko je ja i od njih, ve i kao simboli nom otelotvorenju vladaju e mo i. U njima ne sme da se stvori bilo kakva netrepeljivost prema ocu, jer ona mo e da bude klica pobune protiv vladaju eg poretka: otac je neprikosnoveni gospodar, vo a i uzor. Moderni olimpizam predstavlja erotizovani "kult postoje eg sveta". Nije slu ajno to Kuberten sa najvi im zanosom govori o francuskim kolonijalnim osvajanjima i to je posebno odu evljen sa militaristi kim ceremonijama, koje su najvi i oblik erotizovane osvaja ko-tla iteljske mo i kapitalizma. Umesto "ljubavi prema bogu", najvi i izazov postaje ljubav prema zakonima evolucije koji u kapitalisti kom "progresu" dosti u svoj najvi i i kona ni oblik razvoja. Deerotizacija oveka i odnosa izme u ljudi (polova) pra ena je kod Kubertena sa erotizacijom odnosa prema sportu (naro ito boksu) i sportistima kao simboli nom otelotvorenju duha kapitalizma, pogotovu sa erotizacijom olimpijskih igara. Ritmi no pulsiranje mistifikovane vladaju e mo i pojavljuje se u obliku militaristi ke pederastije: mar iranje po taktu kora nice, zastave, histeri na razdraganost... Olimpijski spektakl, sa svojom agresivnom koreografijom, predstavlja svojevrsnu ljubavnu predigru u kojoj se nadra uju ula i ovek dr i u stanju erotske napetosti. Olimpijske igre postaju vrhunski ritual podavanja oveka vladaju em duhu kapitalizma, poput anti kih olimpijskih igara na kojima se ovek podavao olimpijskim bogovima. Me utim, kod Kubertena je prisutno deerotizovanje anti ke telesne kulture putem jezuitskog puritanizma i progresizma koji podrazumeva kvantifikovanje i industrijski mimezis. Olimpizam postaje vrhunac dehumanizovanja i denaturalizovanja oveka. Kuberten sledi tendenciju "deseksualizacije organizma koja je potrebna dru tvenom kori enju organizma kao oru a rada",(82) i pro iruje je na bur uja da bi od njega stvorio

135

idealno oru e za realizaciju ekspanzionisti kih te nji monopolisti kog kapitalizma. Razvoj kapitalisti kog na ina proizvodnje, koji se pojavljuju u obliku kvantifikovanja i tehnizovanja me uljudskih odnosa i odnosa oveka prema samome sebi, je ona mo sa kojom se "nadgra uju" zakoni evolucije. Sport postaje kapitalisti ki oblik denaturalizovanja socijalnog darvinizma. Kubertenov "Eros" blizak je fenomenu koji je Markuze nazvao "nerepresivnom sublimacijom" u kojoj "spolni poticaji, ne gube i svoje erotske energije, nadilaze svoj neposredni predmet i erotiziraju normalno ne-erotske i protuerotske odnose izme u pojedinaca, i izme u njih i njihove okoline".(83) Me utim, i pored insistiranja na spontanosti, kod Kubertena se radi o svojevrsnoj prinudi budu i da "okolnosti", u kojima dete treba da se razvija, podrazumevaju primoravanje deteta da se pona a na odre eni na in. Otuda je razvoj sado-mazohisti kog karaktera neminovna posledica procesa sublimacije. Istovremeno, Kuberten poziva u pomo (pozitivnu) svest koja treba da ubedi oveka da je poredak nasilja neminovan i da je besmisleno suprotstavljati mu se. Jedan od najva nijih zadataka sporta je da ukine dvojstvo izme u elje i htenja, u kontekstu nametnute borbe za opstanak i dominaciju, i stvori od oveka beskonfliktnu li nost. Uprkos tome to Kuberten nastoji da ukine sferu svesti i da, preko sporta i telesnog drila, utopi oveka u svakodnevni ivot na nivou nesvesnog, (pozitivna) svest se neprestano pojavljuje kao korektiv i uputstvo za akciju. To je zato to dru tveni ivot nije jednozna an i to uvek iznova uslovljava i reprodukuje potrebu oveka za ljudskom blisko u i slobodom. Kod Kubertena ne dominira, kao to je to bilo u antici, stid i strah, kao ni Eros koji zahteva "vladanje sobom, uzdr avanje i vernost".(84) Uklonjena je normativna sfera koja omogu ava da se ula odr e "u stanju mira i spokojstva", da se ne robuje strastima, da se "dosegne takav na in ivljenja kojem su svojstveni potpuno u ivanje u samome sebi ili savr ena vlast nad sobom"(85). Kuberten insistira na fanati nom sado-mazohisti kom aktivizmu sa kojim se erotska energija, koja usmerava oveka prema oveku, preobra ava u osvaja ko-tla iteljski aktivizam. Radi se o stvaranju kulta postoje eg sveta agonalnim telesnim aktivizmom : borbom izme u ljudi za pobedu postizanjem ve eg rezultata i telesnim drilom koji se zasniva na principu "ve eg napora". Telesne ve be postaju obra un s seksualnom fantazijom i usmeravanje imaginacije ka pobedi i "progresu" koji se svodi na osvajanje sveta. Telesna patnja postaje oblik pra njenja erotske energije, svojevrsni produ eni orgazam, to je prisutno i kod Huizinge, s tim to on veli a krv, o aj, smrt - kao prvorazredni erotski izazov. Kubertenov bur uj je u stanju stalne seksualne napetosti: seksualni nagon se "realizuje" u osvaja ko-tla iteljskom aktivizmu i samo-ka njavanju tela i pretvara se u udarnu snagu nagona za dominacijom. Sport postaje na in sistematskog potiskivanja seksualnih potreba i usmeravanje "oslobo ene" energije na izgradnju fanati nog borila kog karaktera koji je usmeren protiv sopstvenog tela i protiv drugih ljudi. "Krik strasti" Kubertenovog olimpijskog pobednika postaje najvi i oblik pra njenja potisnutog erotskog bi a oveka, svojevrsni orgazam. Kuberten je dobro uo io da emotivna veza izme u ljudi dovodi u pitanje fanati nu usresre enost sportiste na cilj koji je zadat. Razaranje istinskih me uljudskih odnosa postaje osnovni na in stvaranja asocijalnog fanatika koji je usresre en na obra un sa svojim izvornim ljudskim (prirodnim) potrebama i na razvoj eksplozivne mi i ne snage, pri emu dolazi do razvoja sado-mazohisti kog karaktera. U Kubertenovom "humanizmu" ovek postaje oveku predmet za i ivljavanje potisnutih i degenerisanih nagona. Kubertenu je potrebna erotska simbolika koja e integrisati ljude kao rasu, klasu i pol na nivou "kolektivnog nesvesnog". Mi i avo telo u borila kom naponu postaje

136

idealizovani rasni model i simbol ekspanzivne snage kapitalizma. Nabrekli mi i i odraslog mu karca, koji je spreman da zada udarac, i isukani ma , koji je spreman da prodre u telo "protivnika", predstavljaju najvi e erotske simbole. Istovremeno, nabrekli mi i i "gospodarskog tela" koje je spremno da osvoji svet postaju simboli no otelotvorenje falusa u vrhuncu napona, a sadisti ko nasilje oveka nad ovekom najvi i oblik seksualnog "op tenja". Kubertenova "utilitarna pedagogija" insistira na eksplozivnom pra njenju potisnute erotske energije i u tom smislu na transformaciji erotske energije u ubila ku mo . Kubertenov odnos prema boksu upu uje na orgazmi ki karakter njegove koncepcije: "Boks je struggle for life, predstava borbe za ivot; ovek pa ljivo bira svoj trenutak, odabira mesto i tras! - upu uje svom protivniku udarac pesnicom u koji ula e svu svoju snagu i odlu nost. Kakvo zadovoljstvo!, a o korisnosti jedne takve ve be ne treba ni govoriti."(86) U Kubertenovoj doktrini zadovoljenje seksualnih potreba preneto je sa polja me uljudskog (ljubavnog) odnosa izme u mu karca i ene na polje borbe izme u mu karaca za pobedu. Umesto ljubavne igre mu karca i ene, Kuberten nudi bespo tednu sportsku borbu izme u "protivnika"; umesto ljubavnog zanosa, Kuberten nudi borbeni fanatizam i pobedni ki zanos. Frustracija zbog nezadovoljenih primarnih nagona izvor su energije koja se putem telesnih ve bi i sporta preobra ava u antiljudski (sado mazohisti ki) aktivizam. Na Frojdov na in re eno, Kuberten vr i "preme tanje nagonskih ciljeva", s tim to se sublimacija seksualnog nagona ne vr i radom,(87) ve osvaja kotla iteljskim aktivizmom. Za razliku od hri anstva koje potiskuje nagonsku prirodu oveka njegovom telesnom pasivizacijom i sublimacijom u vidu intenzivnog duhovnog aktivizma (duhovne onanije), kod Kubertena u agonalnom telesnom aktivizmu i telesnom drilu dolazi do potpune realizacije seksualnog nagona. Sport je sredstvo sa kojim se erotska energija preobra ava u agresivnu mi i nu energiju - koja postaje motorna snaga "progresa". Kod Kubertena se radi o heteroseksualnom odnosu: ljubav prema tla iteljskoj mo i istovremeno je podavanje oveka toj mo i. To se otvoreno ispoljava u Kubertenovom principu "ve eg napora" koji se svodi na mazohisti ko i ivljavanje na sopstvenom telu. Mu enje sopstvenog tela postaje svojevrsno seksualno op tenje podavanjem vladaju em duhu i kao takvo kompenzacioni oblik samozadovoljavanja. Heteroseksualnost je utemeljena u sadisti ko-mazohisti kom karakteru. Tla enje "slabih" i mazohisti ko podre ivanje vladaju oj mo i oblici su u kojima se ispoljava potpuna (aktivisti ka) pot injenost oveka postoje em poretku. Seksualno potiskivanje postaje na in izgradnje mazohisti ke li nosti u kontekstu li avanja (podno enja bola, patnje) kao osnovne pretpostavke da bi se postigao projektovani rezultat: potiskivanje erosa, ula, duha, ma te postaje izvor "volje za pobedom". Za Kubertenov sado-mazohisti ki karakter nije tipi na "ljubav prema mo nima i mr nja prema nemo nima", kao to je to slu aj kod nacista, 88) ( ve ljubav prema mo nima i prezir prema nemo nima koji se izra ava u instrumentalizovanom "milosr u". Mr nja je rezervisana za one od kojih Kuberten ima smrtni strah: za revolucionarni proletarijat. Kod Kubertenovog pozitivnog bur uja nema neuroze budu i da je Kuberten ukinuo normativnu sferu i li io oveka seksualnih potreba, a samim tim i ma te. Idealizuju i anti ki svet Kuberten konstatuje da je "postoje i svet bio sre a". (89) U njemu je ve ostvareno ono emu ovek te i, ta nije, ovek mo e da te i samo onome to je ve ostvareno u postoje em svetu. Govore i o snovima Frojd konstatuje: "Ja, oslobe eno svih eti kih okova, sagla ava se i sa svima zahtevima seksualnog nagona, onima koje je na e esteti ko vaspitanje davno osudilo, i onima koji se protive svima moralnim zahtevima

137

ograni enja. Te nja za zadovoljstvom - libido, kako mi ka emo - bira svoje objekte bez prepreke, i to najradije zabranjene." (90) U Kubertenovom pozitivnom svetu nema mesta za ma tu koja je projekcija potisnutog. Kubertenov pozitivni bur uj sanja samo ono to odgovara "progresu" i interesima evropskih kolonijalnih metropola. Pozitivista Kuberten ukida, po Fromu, Frojdovo "najve e otkri e": "konflikt izme u mi ljenja i bivstovanja". (91) Kod Kubertena sve se odvija "iznad" prirode oveka koji je po svojoj prirodi "lenja ivotinja". On ne ra una sa nagonskim potrebama, kao to je to slu aj kod Ni ea, ve sa "progresom" kao najvi em stepenu u kome se pojavljuje evolucija. Ljudska priroda odre ena je prirodom kapitalisti kog poretka: bur uj je najvi i oblik u razvoju evolucije i kao takav je otelotvorenje kapitalisti kog "progresa". Jednozna nost i neprotivre nost "progresa" uslovljava i jednozna nost i neprotivre nost prirode pozitivnog oveka u kome se sve nalazi u funkcionalnom jedinstvu i koji se istovremeno nalazi u funkcionalnom jedinstvu sa "progresom". To je su tina Kubertenove euritmije. Kuberten nastoji da se obra una s civilizacijskim ogradama koje sputavaju "borila ki instinkt", to zna i instinkt za dominacijom i posedovanjem. On ima za Kubertena onaj zna aj koji kod Frojda ima Eros - kao izraz ivotne energije i osnov opstanka oveka. Kuberten ne te i da "ukroti" instinkt destrukcije i da ga usmeri prema drugim objektima i da pribavi egu vlast nad prirodom, ve da razvije gramzivost u oveku (bur uju) i na toj osnovi razvije njegov nagon za dominacijom i posedovanjem. U Kubertenovoj evolucionoj i pr ogresisti koj koncepciji nema mesta za Frojdov instinkt smrti koji "djeluje u svakom ivom stvoru i te i sjedinjavanju i svo enju ivota na prvobitne uvjete ne ive materije".(92) Budu i da se u Kubertenovom "progresu" izra ava nezaustavljiv tok evolucije ivog sveta i da je ovek najvi i oblik u njegovom razvoju, u njemu ne postoji instinkt koji te i da svede ivot na prvobitne uslove ne ive materije, ve neprestano bukti ivotna snaga koja se ispoljava u obliku "volje za mo ". Ukidanjem nagona za smr u, Kuberten je ukinuo i sukob uzme u Erosa i Tanatosa. to se ti e "lenje" ivotinjske prirode oveka, ona nije suprotnost, ve osnov za razvoj njegovog osvaja ko-tla iteljskog karaktera. Kuberten odbacuje Frojdovo "na elo Nirvane", a time i "narcisti ki Eros, prvi stupanj svake erotske i estetske energije," koji, po Markuzeu, "nastoji prije svega dosti i smirenje"... To je "smirenje u kojem osjetila mogu opa ati i slu ati ono to se potiskuje u svakida njem radu i razonodi, ono u emu zbilja mo emo vidjeti, uti i osjetiti ono to jesmo i ono to su stvari".(93) Kod Kubertenovog "nat oveka" dominira napetost koja je uslovljena bespo tednim saka enjem li nosti oveka i zadacima koje ekspanzivni kapitalizam postavlja pred bur uja: on je fanatik koji je opsednut eljom za osvajanjem i boga enjem. to se ti e smrti, ona je uslov ponovnog ra anja ivotne snage poretka. "Progres" je ve an - ovek je prolazan i njegov ivot ima smisla jedino ukoliko je doprineo njegovom razvoju. On kao pojedinac nestaje u apstraktnom " ove anstvu" koje se pojavljuje kao puko oru e "progresa" sa kojim on uklanja prepreke na svome putu. Kubertenova doktrina u osnovi je bliska Frojdovoj koncepciji koja svodi civilizaciju na represiju nad nagonima, koja proisti e iz "ve ite primordijalne borbe za opstanak... koja traje do dana dana njeg". Kod Frojda razlog zbog koga dru tvo ograni ava nagone ima ekonomsku prirodu : budu i da dru tvo "nema dovoljno sredstava da osigura ivot svojim lanovima ukoliko oni ne rade, mora se postarati da se broj tih lanova ograni i i da se njihove energije usmjere sa spolnih djelatnosti na njihov rad".(94) Kod Kubertena ne dominira borba dru tva za opstanak, nego borba izme u pojedinaca, klasa i rasa za opstanak. Ne obezbe ivanje opstanka radom, ve obezbe ivanje dominiraju eg polo aja parazitskih klasa i njihovo boga enje plja kom radnih slojeva, predstavlja polazi te Kubertenove doktrine. Potiskivanje nagona ne zasniva se na ekonomskim razlozima

138

("oskudica"), ve proizilazi iz potrebe da se kod parazi skih klasa razvije bespo tedni t osvaja ko-tla iteljski karakter. Autoritet u dru tvu ne konstitui e se na osnovama podele rada, ve na osnovama zakona evolucije koji omogu avaju da ja i vladaju, a da im se slabiji pokoravaju. Kuberten ne polazi od civilizacije, ve poku ava da vrati ove anstvo u "prirodno" stanje u kome ne va e bilo koje civilizacijske norme koje ograni avaju tiraniju bogata ke "elite" nad radnim "masama", s tim to je odnos izme u ljudi posredovan jezuitskim puritanizom i dehumanizovanom tehnikom. Kuberten se zala e za neograni eno dejstvo nagona, ali tako to se ono pojavljuje u obliku bespo tednog borila kog karaktera i osvaja ko-tla iteljske prakse. Radi se o potiskivanju takvog ispoljavanja nagona koje vodi pribli avanju oveka oveku, i o usmeravanju ispoljavanja nagona ka obra unu oveka (sna nih, bur oazije) s ovekom (slabih, radnika). Kuberten te i ukidanju svih normi i institucija koje ograni avaju osvaja ko-tla iteljski karakter bur uja, kao i odnosa i normi koje pospe uju realizaciju nagona u obliku razvoja me uljudskih odnosa, to zna i ose anja solidarnosti, prijateljstva i ljubavi. Potiskivanje primarnih potreba najva nije je sredstvo za razvoj sado-mazohisti kog karaktera bur uja pri emu gramzivost postaje kompenzacija za neostvarene primarne potrebe. Kod Kubertena nisu nagonska ograni enja nametnuta oskudicom i radom, kao to je to kod Frojda, ve gramzivo u koja je upila u sebe nagonsku strukturu oveka i pretvorila ih u potrebu za dominacijom. On zadovoljstvo ne povezuje sa zadovoljavanjem seksualnog nagona, ve sa zadovoljavanjem nagona za sticanjem i tla enjem. Kod Kubertena nije seksualni nagon, ve gramzivost ivotni imperativ parazitskih klasa koji proisti e iz socijalno darvnisti kog ustrojstva dru tva po kome pripadnici parazitskih klasa imaju zverinju prirodu, to zna i da se njihov opstanak zasniva na otimanju. To je osnov nagona za sticanjem i gospodarenjem. U gramzivosti je zverinja priroda oveka do ivela kvalitetni skok posredstvom kapitalisti kog principa "progresa": bur uj je kapitalisti ki mutirana zver. Sport i telesni dril, koji se zasnivaju na principu "ve eg napora", najva nije su sredstvo za transformaciju "lenje" ivotinjske prirode u aktivisti ko-gramzivu prirodu i za stvaranje "gospodarske rase". to se ti e napretka, on se ne zasniva na radu, ve na bespo tednoj borbi za opstanak i dominaciju izme u rasa u kojoj je bela rasa stekla osobenosti koje je ine "superiornom" u odnosu prema "obojenim" rasama i koja je omogu ila da, u liku "bele" bur oazije, postane najvi i i kona ni oblik u razvoju ivog sveta. Iz toga sledi da je "progres" mogu samo kao dalje "usavr avanje" bogata koplja ka ke "elite", to postaje osnov "usavr avanja ove anstva". Frojd je, poput Kubertena, li io oveka potrebe i sposobnosti da voli i sveo ga na ubicu, sadistu, zver... Frojd: "Deli rado poricane istine, koja se iza svega toga krije, jeste da ovek nije krotko bi e kome je potrebna ljubav, a ume i da se brani ako ga neko napadne, ve da se zbog svojih nagonskih svojstava mora smatrati u velikoj meri sklonim agresiji. Bli nji mu, stoga, ne predstavlja samo mogu eg pomaga a i seksualni objekt, ve i isku enje da na njemu zadovolji svoju agresiju, da iskoristi bez naknade njegov rad, da ga bez njegove saglasnosti seksualno iskoristi, da prisvoji njegovu imovinu, da ga ponizi, da mu pri ini bol, da ga mu i i da ga ubije. Homo homini lupus. Ima li kogod hrabrosti da porekne ovu izreku posle svih ivotnih i istorijskih iskustava? Po pravilu, svirepa agresija i ekuje neku provokaciju, ili stavlja u slu bu neke zamisli iji bi se cilj mogao posti i i bla im sredstvima. Pod okolnostima koje su za nju povoljne, kada otpadnu duhovne kontra-sile koje je obuzdavaju, ispolji se i spontano, te razobli i oveka kao divlju zver, koja ne zna da tedi sopstvenu vrstu. Ko god se podseti grozota seobe naroda, prodora Huna, takozvanih Mongola pod D ingis-Kanom i Timur-Lenkom, osvajanjanja Jerusalima koje su izvr ili pobo ni Krsta i, pa i u asa poslednjeg svetskog rata, mora e pred istinitosti

139

ovoga gledi ta ponizno da pogne glavu."(95) Psiholo ki profil lanova parazitskih klasa, koji odgovara prirodi vladaju eg plja ka kog poretka, postaje kriterijum za odre ivanje "prave" ljudske prirode. Da stvar bude bizarnija, Frojd nije samo sveo oveka na patolo ki psiholo ki profil lanova parazitskih klasa, ve je to u inio i sa ivotinjama. Kuberten je blizak Frojdu: agresija je prirodna potreba oveka i putem nje on posti e jedinstvo sa svojim prirodnim bi em. Me utim, dok Frojd u agresivnim nagonima koji su dubinski povezani sa seksualno u vidi neprestanu pretnju opstanku civilizacije i prisiljavaju kulture da "mobilizira svako mogu e poja anje" protiv njih,(96) kod Kubertena stvaranje prirodnog stanja, u kome nesmetano deluje "zakon ja ega" i prirodna selekcija, predstavlja najstabilnije egzistencijalno stanje ove anstva: u njemu se red i progres nalaze u potpunom i nerazru ivom jedinstvu. Za Frojda je kapitalizam "najvi i i najrazvijeniji oblik dru tvene strukture"; za Kubertena je kapitalizam najvi i oblik u razvoju ivotinjskog sveta, a njegovo "usavr avanje" se svodi na uklanjanje svih emancipatorskih tekovina ove anstva koje mogu da ugroze njegov nesmetani razvoj i na stvaranje "civilizovanog" zverinjaka u kome je ukinuta kultura. Po Kubertenu, upravo neograni ena agresija omogu ava kapitalizmu da pre ivi. Frojd ne pravi razliku izme u civilizacije i kulture i u kulturi vidi represivni normativni mehanizam koji dr i agresivnu prirodu oveka pod kontrolom, a ne i mogu nost za oplemenjivanje nagonske i za razvoj specifi ne ljudske prirode. Govore i o Frojdu, From konstatuje da je "klju ni pojam njegovog sistema kontrola".(97) Pri tome, From ima u vidu socijalni (politi ki) karakter Frojdove teorije: "Psiholo ki pojam odgovara dru tvenoj stvarnosti. Kao to u dru tvu manjina upravlja ve inom, tako i psihom treba upravljati pomo u ega i superega. Opasnost od prodora nesvjesnog nosi sa sobom opasnost dru tvene revolucije. Potiskivanje je represivni, autoritarni oblik za tite unutarnjeg i vanjskog status quo-a. To je, bez sumnje, jedini na in otpora dru tvenim promjenama. Ali prijetnja silom, da bi se suzbila "opasnost", potrebna je samo u autoritarnim sistemima, gde o uvanje status quo-a predstavlja najvi i cilj."(98) Svode i prirodu oveka na agresivnu i destruktivnu prirodu kapitalizma, Frojdova teorija otvara vrata za uspostavljanje totalitarizma. Opstanak dru tva mogu je samo ukoliko postoje represivne dru tvene institucije koje mogu efikasno da dr e oveka pod kontrolom. Razvojem kapitalisti ke destrukcije, koja uslovljava sve agresivnije i destruktivnije pona anje oveka, name e se potreba za pove avanjem represije nad ovekom. Umesto da je "pozitivna" energija oveka usmerena na iskorenjivanje uzroka destruktivnog pona anja, ona je usmerena na stvaranje od "dru tva" koncentracionog logora kapitalizma - koji je osnovni generator destrukcije. Govore i o protivre nostima Frojdove teorije Markuze konstatuje: "Samo, Freud ponovno pokazuje da taj represivni sistem zaista ne rje ava sukob. Civilizacija zapada u razornu dijalektiku: stalna ograni avanja Erosa oslabljuju kona no ivotne nagone i tako oja avaju i osloba aju one iste snage protiv kojih su "mobilizirani" - snage razaranja."(99) Kuberten u agresivnim nagonima vidi isto to i Frojd, ali umesto za njihovo ograni avanje, on se zala e za njihovu nesmetanu realizaciju : oni postaju glavno "antropolo ko" sredstvo za obra un s kulturom i stvarala kim bi em oveka. U ograni avanju agresivnih nagona Kuberten, poput Ni ea, vidi slabljenje ivotne snage vladaju e klase koja se sastoji u tiranskoj volji za mo koja je osnovna integrativna snaga dru tva i nosilac progresa. Kod Kubertena postoji su eljavanje izme u nagona i civilizacije utoliko to je civilizacija sa svojim normama i institucijama sputala najva niji nagon oveka: nagon za osvajanjem i dominacijom. Osnovi zadatak olimpijske doktrine i prakse je da ukloni sve civilizacijske ograde koje sputavaju razvoj volje za mo nove "gospodarske rase". Kuberten nije protiv represije, ali je protiv represivnih institucija koje,

140

u vreme uspona "masa", ograni avaju samovolju vladaju e klase i samim tim slabe njihovu volju za mo - koju Kuberten poistove uje sa ivotnom mo i. On se opredeljuje za neposredni obra un "elite" s "masama" pri emu e do i do potpune realizacije instinkta za gospodarenjem - koji je privilegija "gospodarske rase". Kod Kubertena ivotna snaga, u vidu agresivnih nagona, postaje mo koja kida okove kulture i vodi oveka ka uni tenju svega ljudskog. Kuberten nastoji da stvori civilizaciju bez kulture, ta nije, civilizaciju u kojoj je uklonjeno sve ono to mo e da oplemeni oveka. U tom smislu Kuberten se zala e za uklanjanje svih prepreka koje ograni avaju instinktivnu prirodu oveka i za ostvarivanje potpunog jedinstva oveka sa njegovom nagonskom prirodom, u kojoj neprikosnoveno dominira nagon za dominacijom. Istovremeno, insistiraju i na "progresu" Kuberten je uneo u svoju koncepciju mo koja pru a mogu nost da se ovlada prirodom i radnicima, ali koja istovremeno potiskuje i degeneri e nagone budu i da je njihova realizacija posredovana apsolutizovanim principom u inka. ivotna energija oveka, koja se zasniva na njegovoj nagonskoj prirodi, prenosi se na nauku i tehniku, glavna oru a fatalnog "progresa", i postaje sredstvo za uni tavanje ivota. Sukob izme u ida i ega postaje oblik u kome superego, kao otelotvorenje ekspanzionisti kog duha monopolisti kog kapitalizma, uni tava nagonsko i kulturno bi e oveka. U tom kontekstu, Kubertenova koncepcija ne poznaje Frojdovu "nelagodnost u kulturi" jer se obra unava kako s kulturom, tako i s erotskim bi em oveka: ona predstavlja "prevazila enje" kako incesta, tako i svih drugih oblika seksualnog op tenja. Polaze i od Frojdove koncepcije o strukturi li nosti, moglo bi se, samo uslovno, re i da Kubertenova "lenja" ivotinjska priroda odgovara idu, a da osvaja ko-tla iteljski karakter predstavlja ego - koji je pod kontrolom superega koji je otelotvorenje "progresa" u oveku i koji usmerava ego da se obra unava s njegovom nagonskom prirodom da bi se na taj na in dobila energija koju e on transformisati u osvaja ko-tla iteljsku praksu. Me utim, kod Kubertena superego nema normativnu prirodu i ne pojavljuje se u oveku kao moralna svest (savest), ve proisti e iz ivotnih "okolnosti" i deluje na oveka putem logike odnosa koji se zasnivaju na "pravu ja ega" i prirodnoj selekciji. Budu i da je Kuberten ukinuo istoriju "progresom" i da je pro lost i budu nost postavio u istu vremensku ravan, kod njega se superego ne zasniva na su eljavanju izme u pro log i budu eg, pogotovu ne na su eljavanju izme u nu nosti i slobode, budu i da je sloboda nemogu a. Govore i o ose aju krivice koja se izra ava kao "potreba za ka njavanjem", Frojd konstatuje: "Civilizacija, dakle, stje e prevlast nad pojedin evom opasnom eljom za agresijom time to ga ini slabijim i razoru ava ga uspostavljanjem posrednika, unutar njega, koji ga nadgledava, kao to garnizon nadgledava osvojeni grad." (100) Kuberten je li io bur uja odgovornosti za njegova (zlo ina ka) dela, kao i moralne svesti (savesti), i na taj na in ukinuo je mogu nost za Frojdovo "preobra enje destruktivnosti u samoka njavaju u savjest".(101) Mazohizam njegovog "pozitivnog oveka" ne proisti e iz potrebe za samoka njavanjem, ve iz potrebe da "pobedi" svoju "lenju" ivotinjsku prirodu koja je ko nica "progresu". Kuberten nije "pacifist" poput Frojda koji, u pismu Ajn tajnu, konstatuje da pacifisti poseduju "konstitucijsku intoleranciju prema ratu",(102) to zna i da uspevaju da potisnu svoje instinkte, ve u ratu vidi najvi i oblik prirodne selekcije na kojoj se zasniva "progres" i "usavr avanje" bele rase. to se ti e hri anskih ideja da su "ljudi bra a", "ljubi bli njeg svoga", suprotstavljanje nasilju ("Ne ubij!"), injenje dobra kao najvi i ljudski izazov, a posebno da je ovek, po svojoj biti "bo ansko bi e", to zna i da ima pravo na dostojanstvo i po tovanje nezavisno od rasne pripadnosti i dru tvenog polo aja - one predstavljaju za Kubertena budala tinu. Polaze i od principa prirodne selekcije i "zakona

141

ja ega" Kubertenova najva nija zapovest glasi: udri bli njeg svog, pogotovu ako je slabiji od tebe! "Na terenu nema prijatelja, ve samo neprijatelja" - jedno je od "zlatnih pravila" sporta koje je utemeljeno u Kubertenovoj olimpijskoj doktrini. Sport je priprema za rat i sve mora biti podre eno razvoju bespo tednog borila kog karaktera i fanati ne svesti. Kuberten u poku aju pacifikovanja (bur oaske) mlade i vidi najgori zlo in, pogotovu ako se ono nastoji posti i razvojem afektivne prirode oveka i na njoj zasnovanih me uljudskih odnosa. Sada postaje jasnije zbog ega se kod Kubertena, kao i u gra anskoj filozofiji igre, ne pominje ljubavna igra. Ne radi se samo o tome da se "do ivljavanjem ljubavi uklanja potreba za iluzijama", kako to konstatuje From,(103) ve se dovodi u pitanje mehanizam sa kojim se erotska energija preobra ava u agresivno pona anje i na taj na in stvara bespo tedni borila ki karakter. Kuberten je bio svestan da ljubav vra a oveka njegovom ljudskom bi u i razara beliciozni fanatizam ("takmi arsku motivaciju") sa kojim on nastoji da ga zatruje. On napada devojke zbog njihovog "zavodni kog pona anja", jer se seksualna energija bur oaske mlade i usmerava prema eni i na taj na in se razbija fanati na usresre enost na osvaja ko-tla iteljski aktivizam. U tom kontekstu treba sagledati i Kubertenovo odlu no suprotstavljanje u e u ena na javnim takmi enjima, kao i zajedni kim igrama de aka i devoj ica. Kod Kubertena vladaju a klasa ekskluzivni je nosilac volje za mo i samim tim progresa, to zna i da kod nje dolazi do ekspanzije agresivnih nagona i samim tim do erupcije libida. Radne mase prepu tene su na milost i nemilost iscrpljuju em radu koji slabi njihove nagone i na taj na in ivotnu snagu, ine i ih sve zavisnijim od "volje za mo " bur oazije uprkos tome to su oni nosioci reproduktivnih procesa i to sti u znanja koja ih ine superiornim u odnosu prema njihovim gospodarima. Zato je sport sredstvo za "disciplinovanje" radnika istovremeno kada je sredstvo za razvoj osvaja ko -tla iteljskog karaktera kod bur uja. Kuberten ne usmerava, poput mnogih drugih gra anskih "humanista", oveka na bekstvo od patnje, ve tra i od njega da u trpljenju nepravde i u dodvoravanju svojim gazdama prona e "sre u". U tom kontekstu, on se naslanja na hri anskog oveka koji u mu enju tela vidi najvi i oblik "pobede" nad svojim prirodnim bi em. Budu i da nastoji da obogotvori postoje i svet nepravde i da uni ti svaki otpor oveka prema njemu, Kuberten je od "u ivanja" u trpljenju nepravde napravio najvi i princip njegove socijalne teorije : stvaranje mazohisti kog karaktera kod potla enih jedan je od najva nijih ciljeva njegove "utilitarne pedagogije". Sve ono to se pojavljuje kao mogu nost za razvoj otpora nepravedenom svetu postaje u Kubertenovoj "utilitarnoj pedagogiji" sredstvo za integraciju oveka u postoje i svet. Na kraju treba re i i to da nije samo strah od radnih "masa" uslovio Kubertenovu histeri nu agresivnost. Patuljasti rast, piskav glas, bolni debakl u vojnoj akademiji zbog telesne inferiornosti, i ono to je najva nije - strah od ena, sve je to uticalo na formiranje njegovog patolo kog odnosa prema "slabima". Nesposoban da posegne za falusom Kuberten, poput Ni ea, pose e za bi em. Stvaranje "pozitivnog oveka" Osnovni cilj dru tva stvaranjem centralno mesto u pedagogije je kona Kubertenove olimpijske doktrine i prakse je st varanje pozitivnog "novog (pozitivnog) oveka". Otuda "utilitarna pedagogija" zauzima Kubertenovoj olimpijskoj doktrini. Krajnji cilj njegove olimpijske no i bespovratno uni tenje svega onoga to mo e da dovede u pitanje

142

uspostavljeni klasni poredak i stvaranje dru tva u kome e biti realizovane ideje vodilje Francuske gra anske revolucije. Kubertenov "novi ovek" predstavlja zavr ni oblik kapitalisti kog degenerisanja oveka. Uprkos tome to se obra unava s normativnom sferom, Kubertenova "utilitarna pedagogija" zasniva se na stvaranju modela oveka koji ne polazi od individualnih, intelektualnih, duhovnih, emotivnih i telesnih specifi nosti oveka, ve od klasnog, rasnog i patrijalhalnog ustrojstva dru tva. U tom smislu ona sadr i dve posebne oblasti : pedagogiju za vladaju u bogata ku "elitu" (bur oaziju) i pedagogiju za potla ene (radne "mase", "ni e rase" i enu). Cilj prve oblasti je stvaranje od evropske bur oazije "gospodarske rase" koja e biti u stanju da zauvek odr i dominaciju nad radnicima i enom i osvoji svet; cilj druge oblasti je stvaranje "dobrih radnika", pokornih "ni ih rasa", kao i pokorne ene. Olimpijska pedagogija ne polazi od neotu ivih ljudskih i gra anskih prava oveka, ve od strate kih interesa monopolisti kog kapitalizma koji se pojavljuju u obliku apsolutizovanog "prava ja ega" otelotvorenog u bur oaskoj "eliti". Nepremostivi egzistencijalni antagonizam izme u parazitskih klasa i potla enih uslovljava beskompromisni i naturalisti ki karakter Kubertenove olimpijske pedagogije : pot injeni bukvalno imaju isti onaj polo aj u odnosu prema vladaju oj "eliti" kao to biljojedi imaju prema zverima. Zato Kuberten tvrdi da su ljudi kao individue me usobno samo "formalno" isti. Drugim re ima, ljudi samo li e jedni na druge, ali imaju razli itu ljudsku vrednost - zavisno od toga kojoj rasi, klasi i polu pripadaju. Njihova "razli itost" uslovljena je njihovim razli itim dru tvenim ulogama koje im je nametnuo vladaju i poredak: bogati su predodre eni da osvajaju i vladaju, a pot injeni da rade. Iz toga proisti e da "usavr avanje" bur oaske klase podrazumeva pobolj avanje njenih odlika kao gospodarske rase (klase), dok "usavr avanje" potla enih podrazumeva uni tavanje njihovog slobodarskog dostojanstva i razvoj "miroljubivog" karaktera i slugerajske svesti. Stvaranje "gospodara", s jedne, i stvaranje "kultivisanih" robova, s druge strane - to je najva niji "prakti ni" cilj Kubertenove "utilitarne pedagogije". Ono to je zajedni ko klasnim pedago kim modelima, i to postaje osnov "op teove anskog" (olimpijskog) pedago kog modela, je to to se oba obra unavaju s umom, igra kom prirodom oveka (ma tom, erosom, spontano u), ose anjem za solidarnost, kriti kim umom, stvarala kim potencijalima, slobodarskim dostojanstvom, moralnim rasu ivanjem : i jedan i drugi odgovaraju idealu pozitivnog oveka koji predstavlja ukidanje emancipatorskog nasle a ove anstva. Kubertenov humanite nije samo ukidanje normativnog modela ove nog koji je osnov ljudskog samoprepoznavanja, ve i oblik telesne i mentalne degeneracije oveka. Patolo ki psiholo ki profil imperijalisti kog bur uja, koji se zasniva na nezaja ljivoj gramzivosti, postaje osnov mentalnog profila Kubertenovog "uzornog" gra anina. Izvorna potreba oveka za ovekom pretvara se putem Kubertenove "utliitarne pedagogije" u "potrebu" oveka da se sadisti ki i ivljava na oveku, to kulminira u njegovoj "potrebi" da ubija ljude i u tome prona e najvi e "zadovoljstvo". I Kubertenov model odnosa pater familias-a prema eni jasno govori da Kubertenova "utilitarna pedagogija" podrazumeva mentalnu degeneraciju oveka: Kubertenov bur uj ne samo da ne nastoji, ve nije u stanju da prema eni ima emotivni i erotski odnos, i mo e da se odnosi prema njoj jedino kao prema inkubatoru i objektu za seksualno pra njenje. Govore i o Kubertenovom odnosu prema eni Bulonj konstatuje da je Kuberten bio "nepopravljivi enomrzac" (104) to ukazuje na njegovu bolnu osaka enost koja je, pored ostalog, uslovila Kubertenovo profiliranje mentalnih osobenosti njegovog uzornog bur uja.

143

Osnovno antropolo ko polazi te Kubertenove koncepcije je stav da je ovek po svojoj prirodi "lenja ivotinja". Tokom borbe za opstanak bela rasa, oli ena u evro pskoj bogata koj "eliti", do ivela je mutaciju i stekla osobenosti koje je ine "superiornom" u odnosu prema "obojenim rasama". Bur uj je za Kubertena samo jedan od istorijskih oblika u kome se pojavljuje bogata ka "elita" i u tom smislu otelotvorenje "gospodarske rase". Njeni pripadnici su inteligentniji, telesno sna niji, imaju " istu krv", to im omogu ava da o uvaju i razviju svoje "plemenite" rasne odlike, i to je najva nije - poseduju superiorni borila ki karakter. Bur oazija, dakle, ima genetske predispozicije koje stvaraju osnov za prevazila enje njene "lenje" ivotinjske prirode i razvoj gospodarskog karaktera, za razliku od pripadnika radnih "masa", "ni ih rasa" i ene - koji su genetski predodre eni da budu robovi. Kuberten je pred sobom imao kao uzor anti ko dru tvo i model aristokratije i roba. Otuda on toliko insistira ne samo na ekskluzivnom karakteru i svesti, ve i na telesnoj ekskluzivnosti bur uja. U socijalno darvinisti kom kontekstu, radi se o stvaranju modela (dresirane) zveri i modela ovce. Osnovna uloga sporta je da kod "gospodarske rase" razvije gospodarski, a kod potla enih podani ki karakter : njih sport treba da "nau i" da po tuju poredak u kome vladaju ja i i "usisa" ih u duhovnu orbitu kapitalizma na nivou "civilizovanih" robova. Imaju i u vidu Kubertenovo nastojanje da od olimpizma stvori univerzalno politi ko sredstvo za re avanje svih socijalnih problema i obezbe ivanje stabilnog razvoja kapitalizma, mo e se re i da je Kubertenova "utilitarna pedagogija" u svojoj biti socijalna pedagogija (profilaktika), a njegova antropologija samo prirepak njegove socijalne (politi ke) teorije. Kuberten nagla ava da je najve a Arnoldova zasluga to to je od telesnih ve bi (sporta) stvorio sredstvo za moralnu izgradnju oveka (bur uja) - to postaje neprikosnoveni uzor za Kubertenovu "utilitarnu pedagogiju". Veli aju i Arnoldovu pedagogiju, Kuberten konstatuje: "Mi i i su dobili zadatak da obave posao moralnog vaspita a. To je, u modernim uslovima, primena jednog od najkarakteristi nijih principa starogr ke civilizacije : stvoriti od mi i a najva niji faktor u moralnom obrazovanju". (105) I dalje:"..; nije duh taj koji stvara karakter, ve je to telo. ovek antike je to znao, a mi to s dosta muke ponovo u imo".(106) Radi se o jednom od najpogubnijih uputstava Kubertenove "utilitarne pedagogije" - na kojem se temelji itava teorija i praksa tzv. "telesne kulture" XX veka, kao i sporta - koje izdvaja telesno ve banje iz sfere kulture ( to je primenjeno i u tzv. "telesnom vaspitanju" u kolama) i svodi ga na istrument za razvoj dehumanizovanog borila kog karaktera. Me utim, Kubertenova tvrdnja da "nije duh taj koji stvara karakter, ve je to telo" potpuno je besmislena jer osnov Kubertenove pedagogije nije po tovanje i spontani razvoj prirodnih potreba i osobenosti tela, ve njihovo saka enje putem odre enih telesnih ve bi da bi se na taj na in dobio odre eni karakter. Radi se o normativnom modelu koji se name e oveku od detinjstva u vidu "okolnosti" koje podrazumevaju bespo tednu borbu za opstanak u kojoj ovek mora da tla i druge - ili da bude tla en, kao i o telesnim ve bama koje se svode na militaristi ki dril. Telesne ve be (dril) na kojima Kuberten insistira projekcija su vladaju e ideologije koja predstavlja obra un s emancipatorskim nasle em gra anskog dru tva bez koga nema ni moderne (emancipovane) li nosti. One postaju sredstvo sa kojim vladaju i poredak nastoji da potisne i osakati one osobenosti oveka (organizma) koje su uslov za razvoj celovite i istinski sre ne li nosti i od njega stvori oru e za postizanje antiljudskih (antidru tvenih) ciljeva. Stvaranje "novih ljudi" koji su li eni ljudskosti osnovni je cilj Kubertenove pedagogije. Kuberten je odu evljen Arnoldom jer je u njegovoj reformi telesnog vaspitanja u Ragbiju prona ao izvori te kolonijalne snage britanske imperije. Govore i o Arnoldu

144

Kuberten konstatuje: "Bio je jedan od velikih Engleza koji je, sredinom 19.veka, u inio velika dela za dobrobit ove anstva. Arnold je, naime, nastojao da u sportu prona e najve u pokreta ku snagu u ljudskom vaspitanju - ne to do ega niko ranije nije do ao. Isto tako, bio je prvi koji je nastojao da putem njega izgradi oveka i gra anina ne samo telesno, ve moralno i socijalno. Tako se on poslu io sportom kao najdelotvornijim i najpouzdanijim elementom telesnog i duhovnog usavr avanja koje ovek, kada je u pitanju razvoj mladih, ima na raspolaganju". Radi se o " udesnom preobra aju kolskog obrazovanja" u Engleskoj, "koji je prvi i osnovni uzrok razvoja svih onih mo i od kojih je britanska imperija u poslednje vreme imala koristi".(107) Kuberten, na tragu pedagogije Tomasa Arnolda, dolazi do zaklju ka da su "mi i i i karakter" ono najva nije za one koji ho e "da osvoje svet". "Zbog ega to", pita se Kuberten, " to se u Velikoj Britaniji pokazalo tako uspe no, ne bi moglo da se primeni u Francuskoj?"(108) Fanati ni nacionalista Kuberten opsednut je idejom da obezbedi Francuskoj "vode u ulogu me u nacijama". Putem prirodnog ili bo anskog zakona jedna visokorazvijena industrijska civilizacija mora da zadobije kolonijalno carstvo da bi do la do sirovina i da bi pokazala svoju snagu. U ovom pogledu Kuberten se svrstava u duhovnu tradiciju Bara, Gobinoa i Lioteja. Tre a francuska republika je, po Bulonju, "ispunila njegove elje".(109) U periodu do 1915. godine Kuberten, po Bulonju, zastupa stanovi ta "militantnog imperijalizma". (110) On ne zagovara ratnu odmazdu protiv Nema ke, jer e na taj na in obe zemlje samo izgubiti, ve predla e Nema koj da sa Francuskom podeli Afriku i Aziju.(111) Kuberten stvara svoju pedagogiju za bur oasku "elitu" u nastojanju da stvori kolonijalne falange koje imaju "svetu misiju" da osvoje svet. Zbog toga je za Kubertena pacifisti ko vaspitanje bur oaske mlade i najve i zlo in. "Momci koji u e da komanduju na utakmicama, u e da komanduju Indijcima" - osnovni je "pedago ki" postulat Kubertenove olimpijske pedagogije namenjene "gospodarskoj rasi".(112) Osnovni smisao Kubertenove "utilitarne pedagogije" nije stvaranje "zdravog tela", ve stvaranje pozitivnog karaktera i svesti i odre enih me uljudskih odnosa, u krajnjem pozitivnog dru tva. Otuda kod Kubertena proces vaspitanja (stvaranje "pozitivnog" karaktera) prethodi procesu obrazovanja. "Prva me u istinama koje je Kuberten usvojio" itaju i Arnolda jeste, po Bulonju, "istina da je vaspitanje va nije od obrazovanja.(...) On je tu praksu prihvatio bez ikakvih ograda : Kuberten hvali britanski kolski sistem zato to je u njemu vaspitanje pomo u koga se stvaraju mu evni ljudi i izgra uju li nosti jake volje dobilo prednost nad obrazovanjem koje pru a znanje i oboga uje duh. Vaspita ev zadatak "ne sastoji se u tome da stvara robove, nego gospodare! - gospodare koji mnogo ranije nego to im to zakon priznaje postaju slobodni da se slu e onim to je podre eno i da ga zloupotrebljavaju"."(113) Bulonj konstatuje da je najva nije Kubertenovo pedago ko pravilo, koje je usvojio od Arnolda, da "mladi sam odre uje svoju sudbinu". Iz toga, po Bulonju, sledi da "sloboda mora da odredi odnose izme u u enika".(114) "Sloboda" postaje "prirodno pravo" ja ih da pokore slabije ne vode i ra una o njihovim elementarnim ljudskim i gra anskim pravima. Po Kubertenovoj doktrini ovek se ne ra a slobodan, ve kao gospodar ili rob, zavisno od toga kojoj klasi, rasi i polu pripada i to je nepromenljivi osnov dru tvenog strukturiranja. Iz toga sledi da je besmisleno ( to za utilitaristu Kubertena zna i " tetno") vaspitanje koje te i stvaranju slobodnih ljudi. Radi se o nastojanju da se stvore ljudi koji su li eni ose anja za solidarnost i toleranciju, kao i moralne odgovornosti za svoje postupke. Ono to je za Kubertena bilo od najve eg zna aja u Arnoldovoj pedagogiji je davanje privilegije telesno ja im u enicima da sirovom snagom primoravaju slabije u enike da im se pokore, i odbacivanje prava slabijih da se suprotstave tla enju. kola postaje svojevrsni "civilizovani" zverinjak i kao takva

145

priprema bur oaske omladine za ispunjavanje njene najva nije "socijalne du nosti": uspostavljanje neprikosnovene vlasti nad radnicima i enom i ostvarivanje "kolonijalne misije". Kao to smo videli, su tina Kubertenovog elitizma svodi se na "prirodnu selekciju" - "u koled ima je kao i u svetu : slabe li nosti bivaju odstranjene".(115) Sport postaje trening za ivot i na in vr enja "prirodnog odabira" da bi se formirala "elita" najsna nijih i najbeskrupuloznijih koji e biti pokreta ka snaga u kolonijalnoj ekspanziji i glavna snaga za obezbe ivanje socijalnog mira kod ku e. O tome Urlike Prokop : "Da bi u vrstio sport kao instituciju, da bi prakti no primenio njegove discipliniraju e funkcije hijerarhijsko mi ljenje, kontrolu ma te i spontanosti, spremnost za izvr avanje zadataka - i da bi osposobio gra ansku Francusku za birokratizaciju i za vo enje imperijalisti ke politike, Kuberten je nastojao da na me unarodnom planu uvede mehanizam koji je Tomas Arnold uspe no primenio na podru ju javnih kola - konkurenciju".(116) Kuberten: "Preostaje jedno sredstvo: me unarodno takmi enje. U njemu le i budu nost. Morali bi s e uspostaviti kontakti izme u mlade francuske atletike i nacija koje se ve du e bave sportom. Moralo bi se obezbediti da se ovi kontakti redovno obnavljaju i da (njihov) ugled ne bude doveden u pitanje."(117) U Arnoldovoj pedagogiji Kuberten e prona i jo jedan detalj koji e postati osnov njegove pedagogije : "Sportiste uvek iznova u e same okolnosti, tako da im neminovnost nare enja, kontrole, poretka postaje o igledna".(118) Bore i se za primenu Arnoldovog vaspitnog sistema u francuskim kolama, Kuberten konstatuje da u grupama koje se formiraju na osnovu konkurencije mladi u e ono to je prihvatljivo i za dru tvo : da prihvate poredak u kome vladaju stariji, inteligentniji, sna niji.(119) "Kvalitet" Kubertenove pedagogije je u tome to on ne nastoji da uti e neposredno na svest ljudi (dece) propagiranjem odre enih normi, ve tako to e ih dovesti u "okolnosti" koje e ih primorati da se pona aju na takav na in ( to zna i da od detinjstva prihvate takve me usobne odnose) koji e dovesti do stvaranja karaktera lojalnog i upotrebljivog gra anina - to e postati osnov na koji e se nakalemiti odgovaraju a normativna svest. O tome Ni e: "Ne "popravljati" ljude, ne govoriti im o kakvom moralu, kao da je dat bilo kakav "moral po sebi" ili neki idealan tip oveka uop te: nego stvarati okolnosti u kojima su ja i ljudi neophodni : ovima e s njihove strane biti potreban jedan moral koji sna i (ili, bolje re eno, izvesna telesno-duhovna disciplina), i oni e ga prema tome i imati!"(120) Kuberten je blizak Ni eu, s tim to on daje poseban zna aj navici da se pona a po komandama : "De aci koji dolaze u regimentu, ve dobro upoznati s instrumentima sporta, i po to su navikli da se pona aju po komandama, poseduju dvostruku prednost; ne samo da ve znaju deo onoga to bi trebalo da nau e, nego u e preostalo mnogo lak e; ne samo da su bolje pripremljeni za savladavanje napora, nego e, za njih, napor biti manji." (121) Okolnosti, to zna i bespo tedna borba za opstanak, ukidaju svaku mogu nost izbora i name u oveku postoje i poredak kao jedino mogu . "O iglednost" isklju uje kako znanje, tako i razmi ljanje o uzro osti, prividu i su tini, la nom i istinskom, dobrom i lo em... Za Kubertena je ivot koji se zasniva na principu prirodne selekcije i "prava ja ega" izvori te sporta. On postaje neposredni ("spontani") oblik stvaranja od dru tva "civilizovanog" opora, to postaje osnov "neutralnosti" Kubertenove "utilitarne pedagogije". Ljudi treba da postanu neprijatelji pre nego to se u njima razvije ljudskost, da bi na zverinji karakter bila nasa ena odgovaraju a normativna svest - bez ikakvog ljudskog otpora. Kubertenova pedagogija ne polazi od dru tva kao zajednice ravnopravnih i bliskih ljudi (sloboda, jednakost, bratstvo), ve od egzistencijalnih zahteva koje pred oveka postavlja kapitalisti ko dru tvo. "Borba svih protiv svih" i " ovek je oveku vuk",

146

kao najva niji ivotni principi kapitalisti kog dru tva, odre uju karakter "uzornog gra anina" kome odgovara odre eni "model" tela i telesnog pokreta kome treba te iti. Kuberten tvrdi da njegova pedagogija ima za cilj razvoj karaktera oveka nezavisno od vrednosnih opredelenja. "I kriminalci su hrabri" - konstatuje Kuberten. Nije slu ajno to Kuberten poredi kriminalce, a ne borce za slobodu, i pripadnike vladaju ih klasa: bespo tedni agresivni i plja ka ki mentalitet je zajedni ko svojstvo kriminalaca, aristokrata i bur uja. Kao to po ileru "vaspitanje putem umetnosti postaje vaspitanje za umetnost", tako vaspitanje putem bezumnog borila kog telesnog aktivizma postaje vaspitanje za ubijanje i proizvodnju "topovskog mesa" (Bloh). Izvorno stanovi te Kubertenove "utilitarne pedagogije", da je "bitka na Vaterlou dobijena na sportskim poljima koled a Itona", na najbolji na in upu uje na osnovni smisao Kubertenove olimpijske doktrine. Na in na koji se sti e i razvija "sna na volja" i sti e "hrabrost" od odlu uju eg je zna aja za stvaranje li nosti. Podvala Kubertenovog "objektivizma" je u tome to nisu mi i i, ve je priroda telesnih ve bi i na in telesnog ve banja, ta nije, odnos oveka prema oveku i odnos oveka prema samome sebi, vi en u celokupnosti njegovog ljudskog razvoja, ono to uti e na stvaranje li nosti oveka. Zato je boks osnovna disciplina Kubertenove utilitarne pedagogije i glavno sredstvo za vaspitanje dece od najni eg uzrasta, a ne gimnastika ili planinarenje, pogotovu ne umetnost. Nije slu ajno to Kuberten, koji se ina e neprestano poziva na antiku, nigde ne pominje muziku kao sredstvo za vaspitanje oveka. Ono to je za Kubertena najva nije je da spre i da se u oveku razvije ose anje zajedni tva i solidarnosti - glavni razlog to je Kuberten bio ak i protiv kolektivnih sportova. Homo homini lupus, to je polazi te Kubertenove "vrednosno neutralne" koncepcije. Princip "prirodne selekcije" predstavlja su tinu Kubertenovog "takmi enja". Potreba oveka da razvije svoje univerzalne stvarala ke mo i, i na toj osnovi stekne po tovanje u zajednici, "pretvara se" putem sporta u "potrebu" oveka da "bude bolji od drugih" tako to e se boriti protiv njih i pobe ivati ih : sport postaje simboli ni oblik borbe za dominaciju uklanjanjem slabijih iz borbe za mesto pod suncem. On postaje na in obra una s kulturnim i slobodarskim bi em oveka, i stvaranje egoisti nih pojedinaca kojima je ovek "protivnik" i kao takav sredstvo za zadovoljavanje privatnih interesa. Umesto da je ovek, posredstvom njegove slobodarsko-stvarala ke prakse, oveku ogledalo njegove ljudskosti on posredstvom sporta postaje (krivo) ogledalo neljudskog. Egzistencijalna logika koja va i u ivotinjskom svetu postaje osnovno izvori te i upori te sporta. Sa njim treba prevazi i "lenju" ivotinjsku prirodu oveka i stvoriti od oveka svojevrsnu nad-zver koja se pojavljuje kao najvi i oblik u razvoju ivog sveta. Govore i o Arnoldu, Kuberten isti e da je su tina njegove pedagogije stvaranje takvih me uljudskih odnosa koji odgovaraju socijalno darvinisti kom modelu ivljenja, to zna i bespogovorno pot injavanje oveka egzistencijalnoj logici kapitalizma. Otuda je za njega boks (zajedno sa veslanjem sa kojim se razvija volja za "ve im naporom"), "osnov efikasne i racionalne kulture" koji deca (uklju uju i i devoj ice) treba da po nu da upra njavaju, "za razliku od ve ine drugih ve bi", "ve od osme i devete godine". Kuberten ima u vidu tzv. "francuski boks" u kome se udarci ne zadaju samo rukama, kao to je to slu aj u "engleskom boksu", ve i nogama. (122) Da je boks, "taj fini mu ki sport", bio nepresu na inspiracija za Kubertenov ma toviti duh pokazuje i njegovo zalaganje da se zvani ni program izvo enja Betovenove "Devete simfonije", posebno njeno "jedinstveno finale", dopuni predstavom u kojoj e biti izvedeno "nekoliko divnih napada kih bokserskih stavova".(123) I kad je u pitanju boks Kuberten samo konstatuje " injenicu" da "i u mladima i u oveku postoji borila ki instinkt" koji je "normalan" i stoga prihvatljiv. "Zbog toga", zaklju uje Kuberten,

147

"vaspitanje de aka nije potpuno ukoliko nije u izvesnoj meri povezano s borila kim sportovima".(124) O igledno je da se ne radi o slobodarskom ili stvarala kom "borila kom instinktu", ve o instinktu za pokoravanjem i tla enjem slabijih - koji dominira u socijalno darvinisti kom i kosmolo kom antropolo kom modelu. Bokser je za Kubertena, kao i za Hitlera, jedan od najautenti nijih "civilizovanih" pojavnih oblika "nat oveka". Videli smo da se Kubertenova "utilitarna pedagogija" ne obra unava samo s kriti kom sve u, ve nastoji da stvori takav karakter oveka koji e odbaciti kriti ku svest kao to organizam odbacuje strano telo. Obrazovanje koje odgovara takvom vaspitnom modelu se ne sastoji u razvoju samosvesti oveka i u razvoju njegovih stvarala kih mo i, ve u utvr ivanju jedinstva oveka sa postoje im svetom i uklanjanju ne samo svake (kriti ke) misli koja mo e da naru i to jedinstvo, nego i potiskivanje i uni tavanje svega onoga u oveku to mo e da iznedri takvu misao. Obrazovanje postaje sredstvo za saka enje ljudske individualnosti da bi ovek mogao da bude uguran u kalup Kubertenovog "pozitivnog oveka". Proces obrazovanja mora biti u jedinstvu sa stvorenim karakterom, to zna i da je iz njega izba en razvoj kriti ke svesti i menjala kog odnosa prema postoje em svetu. Sa njim se vizija mogu eg zatvara u horizont postoje eg sveta. Savetuju i naciste ta treba da urade da bi u vrstili vlast Kuberten formuli e stav koji izra ava su tinu njegove "utilitarne pedagogije" i predstavlja arobnu formulu za re avanje svih socijalnih problema: "Ne mo e se uspe no vladati u institucijama ukoliko se prethodno ne vlada u glavama."(125) Kubertenova pedago ka doktrina predstavlja raskidanje veze izme u pedagogije i kulture, koju e uspostaviti sofisti, koja predstavlja kamen temeljac moderne pedagogije: ona ne te i izgradnji svestrano razvijenih li nosti, ve je svedena na dresuru sa kojom se proizvode telesno, karakterno i duhovno osaka eni ljudi. Hitlerov koncept pedago ke reforme i stvaranje "novog oveka" predstavlja izlaganje su tine Kubertenovog pedago kog koncepta i model njegove pedago ke prakse. Hitler: "Moj veliki obrazovni posao po injem s omladinom. Pogledajte ove momke i de ake! Kakav materijal! Od toga mogu da stvorim novi svet. Moja pedagogija e biti nemilosrdna. Meko a mora biti odlu no odstranjena. U mojim ordensburgen e izrasti omladina koja e prestraviti svet. Ho u mo nu, gospodarsku, odva nu, nemilosrdnu omladinu. Kod nje ni ta ne sme da bude slabo i ne no. Slobodna, veli anstvena zver uvek iznova mora da seva iz njihovih o iju. Ho u da moja omladina bude sna na i lepa. Upotrebi u sve mogu e fizi ke ve be da bih je izgradio. Ho u atletsku omladinu. To je prvo i najva nije. Na taj na in ukidam hiljade godina dosada njeg ljudskog razvoja. Tako imam isti, plemeniti prirodni materijal pred sobom. Tako mogu da stvorim novo." I dalje : "Ne u nikakvo intelektualno obrazovanje. Znanjem upropa ujem omladinu. Najradije im dopu tam da u e samo ono to oni, slede i svoj igra ki nagon, slobodno voljno usvajaju. Ali, da ovladaju sobom, to moraju nau iti. Moraju mi nau iti da u najte im probama pobede strah od smrti. To je stupanj herojske omladine. Na njemu izrasta stupanj slobodnih ljudi, koji su mera i sredi te sveta, stvarala ki ljudi, ljudi-bogovi. U mojim ordensburgen e divni bogo- ovek koji gospodari sobom stajati kao slika kulta i pripremati omladinu za dolaze i stupanj mu ke zrelosti." (126) Na sli an na in Hitler govori u "Mein Kampf"-u: "Narodna dr ava nije itav svoj obrazovni rad u prvom redu utemeljila na upumpavanju golog znanja, nego na odgajanju, kao dren, zdravog tela. Tek onda dolazi na red izgradnja duhovnih sposobnosti. " I dalje : "Narodna dr ava mora po i od pretpostavke da je jedan ne ba nau no obrazovan, ali zato telesno zdrav ovek s dobrim, vrstim karakterom, ispunjen odva no u i sna nom voljom, vredniji za narodnu

148

zajednicu nego jedan umni slabi ."(127) Nacisti ka pedago ka doktrina gotovo je istovetna sa izvornom intencijom Kubertenove "utilitarne pedagogije". Otuda nije slu ajno to su nacisti imali toliko razumevanja za Kubertenovu doktrinu. U svom pismu Hitleru, od 17.marta 1937. godine, Kuberten ne krije svoje odu evljenje zbog "simpatija" koje su nacisti pokazali za njegovu pedagogiju: "Ekselencijo, bio sam duboko ganut posetom koju mi je u inio dr avni ministar H.Eser u ime i po nalogu Va e ekselencije, i urim da zbog toga izrazim svoju zahvalnost. Nema ka se time - i to na najdivniji na in - pridru uje mojem jubileju koji je 20. januara ove godine bio sve ano proslavljen na Univerzitetu u Lozani, povodom ega sam pozvan da zaokru im pedeset godina ostvarenog rada koji se sav, na ovaj ili onaj na in, odnosi na reformu i usavr avanje vaspitanja. Nema ka je vi e puta pokazala simpatije za taj rad, i ja joj za to dugujem najdublju zahvalnost. Ukoliko mi u prole e moje obnovljeno zdravlje dopusti, ima u u vidu mogu nost da iskoristim tako ljubazan poziv koji mi je dostavljen u ime Va e ekselencije, i koji je jo jedan dokaz blagonaklonosti koji treba pridodati onima koje sam ve primio. Molim Va u ekselenciju da izvoli primiti izraze mog po tovanja i duboke odanosti."(128) Nastoje i da se dodvori nacistima Kuberten, u svom intervjuu koji je objavljen povodom odr avanja nacisti kih Berlinskih olimpijskih igara, sledi nacisti ki naturalizam i insistira na "kriku strasti" pobednika. Nije slu ajno to Kuberten govori o "kriku strasti" u kontekstu glorifikacije nacisti kih Olimpijskih igara i nacisti kog re ima: on je u potpunom saglasju sa "pogledom veli anstvene zveri" koji odlikuje Hitlerove "arijevce". "Krik strasti" postaje svojevrsni "zov divljine" i povratak u prirodno (zverinje) stanje u kome su uklonjene sve civilizacijske ograde "nat oveku" koje mogu da ga pokolebaju u njegovoj fanati noj re enosti da zagospodari svetom. Kuberten i nacisti bili su jedinstveni u najbitnijem : treba stvoriti "novi svet" stvaranjem nove "gospodarske rase" koja e se zauvek obra unati s emancipatorskim tekovinama ove anstva i uspostaviti totalnu i ve nu vladavinu bele bur oaske "elite" nad radnicima, enom i "ni im rasama". U svojoj "Poslanici nosiocima olimpijske baklje" Kuberten s odu evljenjem pozdravlja ra anje "novog" fa isti kog sveta: "Pre ivljavamo sve ane asove, jer oko nas vaskrsavaju neo ekivani doga aji. Dok se, kao u jutarnjoj magli, otkriva oblik (nove) Evrope i nove Azije, izgleda da e najzad ove anstvo uvideti da kriza s kojom se bori jeste pre svega kriza vaspitanja".(129) Jedan od glavnih razloga to je Kuberten svu svoju pisanu zaostav tinu poverio nacistima i to ih je naimenovao za " uvare" njegove olimpijske ideje, (130) upravo je njihova neskrivena "simpatija" za njegovu pedago ku doktrinu. Kubertenovi tekstovi koje je objavio u nacisti kim glasilima, u kojima savetuje naciste kako da iskoriste sport i telesne ve be za stvaranje "lepe arijevske rase", kao i njegov (emitovani) govor sa kojim je okon ana nacisti ka Olimpijada, nedvosmisleno upu uju na blikost Kubertenovog i nacisti kog pogleda na svet. Uni tavanje duhovnosti, kulturne svesti i stvaranje od oveka fanati nog juri nika kapitala koga ne ograni avaju bilo kakve civilizacijske norme, ljudsko dostojanstvo i ljudska ose anja, zajedni ko je obema ideologijama. Kubertenovo nastojanje da putem sportskih predstava uni ti kulturne tradicije ove anstva odgovara vandalskim nacisti kim pirovima na kojima su spaljeni milioni knjiga. Razlike u pedago kim modelima Kubertena i nacista proisti u iz prirode Kubertenovog i nacisti kog ekspanzionizma: Kubertenov model bur uja odgovara kolonijalizmu koji te i osvajanju i iskori avanju prirodnih resursa eksploatacijom "ni ih rasa", na emu se zasniva njegova "civilizatorska" uloga; Hitlerov model "arijevca" odgovara genocidnoj prirodi nacisti kog ekspanzionizma. Otuda proisti u i razlike u shvatanju olimpizma : Kubertenov olimpizam otvara mogu nost za duhovnu integraciju "ni ih rasa" u uspostavljeni poredak; Hitler ne samo da odbacuje svaku mogu nost da se

149

"ni e rase" uklju e u duhovnu orbitu "gospodarske rase" putem olimpizma, ve u njemu vidi ekskluzivno sredstvo za rasnu integraciju i militarizaciju "arijevaca" radi uni tenja "ni ih rasa". Otuda nacisti ki model olimpijskih igara tra i utemeljenje u izvornom rasisti kom karakteru anti kih olimpijskih igara i dobija naziv "Nacionalsocijalisti ke borila ke igre" ("Nationalsozialistische Kampfspiele"), koje je trebalo da se zauvek odr avaju na "Nema kom stadionu" ("Deutsche Stadion") u Nirnbergu (na kome je trebalo da bude mesta za 400 000 gledalaca) i ija je izgradnja bila poverena vode em Hitlerovom arhitekti Albertu peru.(131) Kuberten polazi od bur uja kao predstavnika parazitskih klasa koje sa prezirom gledaju na rad i kojima su "ni e rase" neophodne kao radna snaga. "Arijevci", pak, nisu samo "gospodarska rasa" za koju e raditi robovi, ve i "radni narod" koji je svojim radom u stanju da obezbedi sopstvenu egzistenciju i "progres". Ovde se jasno vidi razlika izme u Kubertena "elitiste" i Hitlera "populiste". Kuberten insistira na klasnim razlikama i na sportu kao sredstvu za militarizaciju bur oazije i za pacifikaciju (depolitizaciju) radnih slojeva ; nacisti insistiraju na rasnoj i nacionalnoj integraciji "nema kog naroda" (Deutsche Volk) i na sportu kao obliku njegove militarizacije. Umesto Kubertenovog strogog razdvajanja bur oazije i aristokratije, s jedne strane, i radni kih "masa" s druge, kod nacista postoji jedinstvo "nema kog naroda" i "vo e" to je izra eno u maksimi "Ein Volk - ein Führer!" Pored toga, prototip nacisti kog "nat oveka" nije "internacionalni" aristokrata koji se pojavljuje u liku gentlemen-a, kao to je to kod Kubertena, ve mitska figura Sigfrida koji je otelotvorenje rasnog duha "arijevaca". Pored "niskog porekla" (Bulonj) nacisti ki "nat ovek" ima, po Kubertenovoj doktrini, i tu manu to kod njega ne dominira individualizam i egoizam, ve kolektivisti ki duh "drugarstva" (Kameradschaft) i po rtvovanja za "narodnu zajednicu" (Volksgemeinschaft) koja dobija onaj karakter za "arijevca" koji je polis imao za anti kog oveka. Za razliku od Kubertena koji insistira na individualnim i suprotstavlja se kolektivnim sportovima, nacisti insistiraju na kolektivnim sportovima koji postaju sredstvo za stvaranje "borbene zajednice" (Kampfgemeinschaft) pri emu "zajedni ki (rasisti ko-militaristi ki) duh" postaje na in pot injavanja pojedinca kolektivu koji je podre en vrhovnom autoritetu (Führer-u). Kuberten u svojoj pedagogiji polazi od bur uja koji ve poseduje "elitisti ku" svest i zato insistira na razvoju individualnog borila kog mentaliteta. U tom kontekstu aristokratski model "vite tva" uzor je za Kubertenovu pedagogiju. On je u prvom redu nastojao da razvije borbenog i samoinicijativnog bur uja, a ne organizaciju kojoj e on biti podre en. To je jedan od osnovnih razloga zbog kojeg je Kuberten bio protiv kolektivnih sportova. Kubertenov pozitivni bur uj predstavlja obra un i s hri anskim modelom oveka. Umesto hri anske skromnosti i smernosti, kod bur uja dominira duh agresivnog elitizma i nadmenosti; umesto duha pokornih - duh gospodara; umesto asketizma - pohlepa; umesto duhovnosti - materijalno bogatstvo; umesto kulta duha - kult mi i avog tela; umesto stremljenja ka drugom svetu - beskrajno veli anje postoje eg sveta; umesto greha i iskupljenja - ukidanje moralnog rasu ivanja i odgovornosti; umesto hri anskog bogo oveka, Kubertenov "nat ovek" postaje obogotvorenje pozitivnog oveka. Kuberten je prona ao gradivni materijal za svog "nat oveka" u parazitskim klasama za koje je karakteristi na "zverinja priroda", "gospodarski" status i osvaja ki fanatizam. Njegov "novi ovek" rezultat je ukr tanja osaka enog i obezli enog anti kog "heroja", srednjovekovnog viteza, engleskog d entlmena, militantnog jezuite, pohlepnog bur uja, Ni eovog i nacisti kog "nat oveka", dakle, pripadnika "gospodarske rase" koja je tiranskom silom sticala vlast i bogatstvo. Ljubav prema oru ju i prezir prema radu ine glavne "vrline" bogata ke "elite" koja je od osvajanja i plja ke stvorila vrhovni princip ivota. Od njih Kuberten stvara herojske li nosti koje postaju najvi i uzor bur oaskoj

150

mlade i. Oni su sinteza najboljih rasnih odlika i kao takvi personifikacija idealizovanog modela pripadnika "gospodarske rase". Otuda je "snaga krvi" jedna je od najva nijih izvori ta osvaja ko-tla iteljske snage bele rase, a o uvanje " istote krvi" osnovni preduslov rasne postojanosti i rasne dominacije. Me utim, "veliki ljudi" modernog doba ne crpe svoju snagu samo iz svojih rasnih korena, ili aristokratskog nasle a, ve iz ekspanzionisti ke snage monopolisti kog kapitalizma (duh "progresa"). U osnovi se radi o neposrednom instrumentalizovanju bur oaske mlade i od strane kapitalisti kih monopola radi kolonizacije sveta i ostvarivanja totalitarne vlasti nad radnim "masama" i enom. Stvaranje od evropske bur oaske mlade i putem sporta i militaristi kog telesnog drila "gospodarske rase", koja e biti u stanju da se zauvek obra una s emancipatorskim tekovinama ove anstva i da od sveta stvori koncentracioni logor zapadno-evropskih kolonijalnih metropola, opsesija je sa kojom je Kuberten bio zaokupljen itavog ivota. Njegova olimpijska ideja predstavlja most koja spaja viktorijansku Englesku i imperijalisti ku Francusku sa nacisti kom Nema kom, a ovu s dana njim (ameri kim) "novim svetskim poretkom". x x x

(1) Carl Diem, "Erneuerung der Olympischen Spiele", U:Carl Diem, Der Olympische Gedanke, Reden und Aufsätze, 22.s, Carl-Diem-Institut, Köln, 1967. (2) Uporedi: Rudolf Malter, Der "Olympismus" Pierre de Coubertin, Hrsg. Carl-DiemInstitut, Köln, 1969. (3) Uporedi: Urlike Prokop, Soziologie der Olympischen Spiele, 41.s, Kurz. U.P. (4) U svom eseju "Les jeunes gens de Platon" Ten konstatuje da je "ovaj moderni svet toliko tu an, jer je toliko civilizovan". (Taine H,Essais de critique et d" histoire, Septième Edition,155.s, Librairie Hachette et C-ie, Paris, 1896.) U istom eseju Ten tvrdi da je "antika mladost sveta" i upu uje nostalgi ni poziv da se "okrenemo prema tim divnim godinama koje nismo do iveli i da u ivamo u njima bar putem uspomena". (Isto, 156.s.) Govore i o anti kom oveku, Ten konstatuje da je "ljubav prema pravdi, koja je u prirodi oveka, u dubini njihovog srca..." (Isto, 169.s.) (5) Uporedi: Pierre de Coubertin, Olympische Erinerunngen, 109.s,Wilhelm Limpert Verlag, Berlin,1936. Olimpijske igre su vezane za pobedu nadzemaljskih nad htoni kim bogovima; pobedu patrijarhata nad matrijarhatom; za kolonizaciju sredozemlja (magna Grecia) i za duhovnu integraciju Helena kao "gospodarske rase" u odnosu prema "varvarima"; za odbranu dominiraju eg dru tvenog polo aja ratni ke (rodovske) aristokratije pod ijim patronatom i u iju ast se organizuju olimpijske igre. One se prvobitno odr avaju svake osme godine, kao i pitijske igre u Delfima. Po nekim mi ljenjima (engleski etnolog Frazer) do toga je do lo iz religioznih razloga budu i da se verovalo da je toliko potrebno razdvojenim du ama da se spoje. Pindar peva o izbavljenju du e "u devetoj godini". Tada Persefona krive du e nanovo izvodi na sunce od kojih postaju "divni kraljevi i brzi trka i i veliki pesnici". (Kod: Carl Diem, Weltgeschichte des Sports, I.knj. 252.s. Cotta Verlag, Stuttgart, 1971.) U svakom slu aju radi se o godini sunca, a igre se odr avaju u avgustu ili septembru, u vreme punog meseca. Kasnije, ubrzanjem tempa ivota i razvojem me uplemenskih odnosa, dolazi do potrebe da se skrate periodi izme u olimpijskih svetkovina. Po Harisu, do uspostavljanja prvih olimpijskih igara u antici je do lo nakon "eksplozije" stanovni tva u Gr koj, to je dovelo

151

do njihovog iseljavanja i kolonijalizovanja mediteranskog primorja. Pored jezika, religija je bila glavna spona koja je povezivala Grke. To je osnovni razlog to su veliki religiozni festivali u domovini (u Olimpiji, Delfima, Delosu, Epidaurusu, Nemeji, Istamu Korintskom) dobili na zna aju upravo tokom ili neposredno nakon kolonizacije. Oni si privla ili posetioce iz svih krajeva gr kog sveta, od ju ne Francuske do Crnog Mora. Za neke je to bio svojevrsno hodo a e; za druge, potvr ivanje njihove pripadnosti helenskoj civilizaciji. Nakon mnogih vekova, ve ina je dolazila jedino da bi u ivala u velikom doga aju. Dva su osnovna razloga, po Harisu, zbog kojih je do lo do povezivanja atletike sa religioznim festivalima. Prvo, Grci su bili veoma antropomorfni u svom shvatanju bogova i smatrali su da ono to njima samima ini zadovoljstvo (muzika, drama, atletika) ini zadovoljstvo i bogovima. Istovremeno, okupljanja sportista iz udaljenih gradova neminovno je nametnulo potrebu da se standardizuju pravila na igrama. Haris smatra da je povezanost atletike i religioznih festivala dovela do toga da se esto preteruje u isticanju zna aja ove povezanosti. Homerovo prikazivanje atletike pokazuje da takva povezanost nije postojala u vremenu koje je on opevao u svojim delima. Igre o kojima on govori u "Ilijadi" su deo pogrebnih sve anosti iji je smisao da se zaostav tina mrtvog Patrokla podeli izme u najvaljanijih heroja. Mnogi gr ki atletski susreti nisu imali veze sa religioznim festivalima. Da bi potkrepio tu tezu Haris navodi pohode Aleksandra Makedonskog na kojima su u devetnaest slu ajeva odr ani atletski susreti i to sve radi zabave trupa, s izuzetkom jednog koji je bio deo pogrebnih sve anosti. to se ti e atletskog programa i njegovih pravila, oni su bili bezuslovno prihva eni u itavom gr kom svetu. injenicu da se olimpijski program i pravila nisu menjala vi e od hiljadu godina Haris obja njava mogu im uticajem religije budu i da su ceremonijali posve eni bo anstvima izuzetno konzervativni. (Uporedi: Harris H.A, Sport in Greece and Rome, 15-17,Cornell Uni.Press, Ithaca, New York, 1972.) O zna aju nadmetanja za Grke pi e i Milo uri : "Koliko su Grci voleli svoje agonalne igre uop te, pokazuje ovaj slu aj. Kad su 10.000 gr kih pla enika, koji se u vojsci Kira Mla ega borahu protiv njegova brata, Artakserksa II Mnemona, posle stra nih napora i svakojakih neprilika ponovo ugledali more, za kojim su toliko udeli, i na li se u Trapezuntu, helenskom gradu, gde su uli svoj jezik, prva im je stvar bila da zahvale "Divu spasiocu za svoje spasenje i Heraklu putniku za sre an put i ostalim bogovima kako se behu zavetovali". Smatrali su da e to najbolje u initi ako prirede gr ke igre. Izabra e Spartanca Drakontija da udesi trkali te i da upravlja igrom. Nadmetahu se u kratkom i dalekom tr anju, rvanju i pesni enju."(Milo uri , "Zna aj nadmetanja za Gr ku prosvetu", U: Milo uri , Ogledi iz gr ke filosofije i umetnosti, 2o9.s. Savremenik srpske knji evne zadruge, Beograd, 1936.) (6) Jo je Solon propisao da se pobedniku na istamskim igrama "daje sto drahama, a pobedniku u olimpijskim igrama pet stotina drahama", to je predstavljalo protivuvrednost za pet stotina ovaca.(Uporedi:Plutarh,Slavni likovi antike, 93. s,I. knj.Matica srpska,Novi Sad,1987.) (7) Pierre de Coubertin,"Olympia", U: Pierre de Coubertin,The Olympic Idea, 109.s. (8) Milo uri , Istorija helenske knji evnosti, 228.s. U nastojanju da idealizuje anti ku Gr ku, Milo uri se slu i oprobanim postupkom gra anske helenistike: progla ava realno u ono to se pojavljuje kao ideal vaspitanja koji je bio polazi te za kriti ki odnos prema postoje em svetu. Istim postupkom se slu i i efold. Poku avaju i da objasni " udo" klasi ne umetnosti starih Grka V i IV veka pre n.e, efold navodi sedam preduslova,od kojih je drugi "zdrava,plemenita priroda Grka, njihova fizi ka gra a, physis. Samo Grci su ve primetili da se njihov pogled razlikovao od pogleda drugih naroda,da su im o i bile izrazito lepe.Zahvaljuju i ose anju za meru, izbegavali su izopa enosti do

152

kojih je moglo da do e prekomernim ve banjima i suvi nim uzbu ivanjima. Dr anje im je bilo slobodno i nikakvi prete ki radovi nisu ih preoptere ivali." (Karl efold, Klasi na Gr ka, 13.s. "Bratstvo jedinstvo",Novi Sad,1973.) Govore i o gr kom odnosu prema prirodi Jeger konstatuje: "Grci imaju uro en smisao za to to odgovara "prirodi". Pojam prirode, koji su prvo oni skovali, nesumnjivo je proistekao iz njihove posebne duhovne nastrojenosti. Mnogo pre nego to je njihov duh stvorio tu misao, njihovo oko je stvari ve posmatralo onim pogledom kojem se ni jedan deo sveta nikad nije prikazivao kao podvojen za sebe, pojedina an, nego uvek samo u vr en u ivu povezanost celine iz koje je dobijao polo aj i smisao. To posmatranje nazivamo organskim, jer ono to to je pojedina no shvata kao deo jedne celine. Nagon gr kog duha za svesnim shvatanjem zakona stvarnosti,koji se o ituje na svim podru ijima ivota, u mi ljenju, govoru i delanju, kao i u svim vrstama umetni kog uobli avanja, povezan je s tim ulom za prirodnu, izraslu, izvornu, organsku strukturu bivstva."(Verner Jeger,Paideia,10.s.)Do kakvog besmisla mo e da vodi idealizacija antike pokazuje i Burkhart. U "Uvodnoj re i" za svoju "Povest gr ke kulture" Burkhart deli rase i narode na "lepe" i "ru ne" pri emu rasna fiziognomika koja se pripisuje Helenima postaje nadistorijski i univerzalni kriterijum za odre ivanje ljudske lepote.Biti "dosta visok, vrst, bledolik, s dobro oblikovanim akama i stopalima", imati "glavu osrednje veli ine","jaki vrat","sme u,talasastu kosu", " etvrtasto lice" i to "sa prili no jakim jagodi nim kostima","lepo izvijene usne", "prav nos", "pogled sjajan, mo an" - to je slika "lepe rase"! (Uporedi: Burkhart Jakob,Povest gr ke kulture,tom IV,7.s.IK Zorana Stojanovi a,Novi Sad, 1992.) Stvaranju rasnog mita Helena je doprineo i Milo uri . " iva prakti ka etika Helena i celokupna njihova umetni ka kultura osniva se na njihovu agonalnom nagonu, tj. nagonu za utakmicom, nadbijanjem, nadmetanjem, ogledanjem. Sve pojave helenskoga ivota, spolja njega i duhovnoga, razvijahu se u atmosferi agonistike, kojom ni jedan narod u istoriji nije bio pro et u tolikoj meri kao Heleni. Njihov agonisti ki ivot bio je ogledalo rasnih odlika, mlada ke sve ine i lepote i potonja gra anske veli ine."(Milo uri , "Zna aj nadmetanja za Gr ku prosvetu",u: Milo uri , Ogledi iz gr ke filosofije i umetnosti, 199.s. Savremenik srpske knji evne zadruge, Beograd, 1936.) U sli nom tonu pi e i Anica Savi -Rebac: "Jer helenski je genije tvorac najvi eg tipa oveka, i najpotpunijeg, do sada, kosmosa". (Helenski vidici, 3.s. SKZ, Beograd, 1966.) Ni Jeger nije oslobo en rasnih predrasuda.Njegovo odu evljenje Spartom ne proisti e samo iz toga to je u njoj individua bila u potpunosti podre ena dr avi,ve i zbog dorskog porekla Spartanaca odakle Pindar "uzima svoj idealni tip plavog oveka visoke rase, kakvim zami lja ne samo Homerovog Menelaja nego i nacionalnog junaka Ahileja i prosto sve "plavokose Danajce" herojske pro losti helenstva". (Uporedi: Verner Jeger, Paideia, 55.s.) (9)Kod:Milo uri ,isto,73.s,kurz.M. . (10)Fistel de Kulan ,Dr ava starog veka,200.s,Beograd,1895. (11)Milo uri ,Istorija helenske knji evnosti,228.s. (12)Fistel de Kulan ,Dr ava starog veka,200,201.s. (13)Mihailo uri ,Humanizam kao politi ki ideal,165.s,Srpska knji evna zadruga, Beograd,1968. (14)Pierre de Coubertin,"Olympia",kod:MacAloon J,This Great Symbol,89.s. Anti ka Gr ka iz doba pre Solona, u kojoj je bila uspostavljena neprikosnovena vladavina rodovske aristokratije nad radnim slojevima, je za Kubertena otelotvorenje sre nog ivota koji postaje nedosti ni uzor za oveka modernog doba. Govore i o socijalno-ekonomskom stanju u Atini u tom periodu Plutarh konstatuje: "A kako je tada i nejednakost izme u siromaha i bogata a dostigla najvi i stepen, grad se nalazio u veoma mu nu polo aju,i

153

inilo se da je uvo enje tiranide jedino sredstvo da se u ini kraj neredima i da se uspostavi mir. Jer ceo je narod bio du nik bogata a. Jedni su obra ivali zemlju i esti deo prihoda morali davati bogata ima, zbog ega su se nazivali hektemeri (tj.sestinari) i kmetovi; a drugi su davali u zalog svoja tela i postajali robovi poverilaca, te su morali ili kod ku e robovati ili su kao roblje prodavani u inostranstvo. Mnogi su bili primorani da prodaju i svoju decu (jer to nijedan zakon nije zabranjivao) ili da zbog svireposti poverilaca be e iz otad bine. A mnogi i najja i zbijahu se u redovima i jedni druge pozivahu da to du e ne podnose, nego da izaberu za vo u poverljiva oveka,zatim da one kojima je na imanje stavljena zabrana oslobode, a naposletku da ponovo izvr e podelu zemlje i, uop te, da sasvim izmene datada nji ustav." (Plutarh,Slavni likovi antike,I knj, 78.s. Matica srpska, Novi Sad,1987.) Iz ovog jasno sledi da je upravo u periodu koji Kuberten idealizuje do lo do organizovanja i borbe potla enih protiv tiranije bogata ke oligarhije, a za slobodu i pravdu. To je tako e " injenica" o anti koj stvarnosti, ali ona ne odgovara mitu o anti kom dru tvu sa kojim Kuberten nastoji da stvori ideal "beskonfliktnog" dru tva kome treba te iti - da bi predupredio borbu potla enih protiv nepravde i obra unao se s idejom o boljoj budu nosti. Ina e, Hesiodova ideja pravde predstavlja izvanredno polazi te za kritiku Kubertenove koncepcije: "Primi to k srcu i slu aj pravdu, zaboravi svaku silu; jer to je obi aj koji je ljudima propisao Zevs: ribe i divlje ivotinje i krilate ptice treba da se jedu uzajamno, po to me u njima ne postoji pravda. Ali ljudima je on dao pravdu,ono najvi e od svih dobara."(Kod: Verner Jeger,Paideia,49.s.) Ideja pravde, koja je bo anski utemeljena, javlja se i u "Odiseji". (Uporedi: Verner Jeger,Paideia, 49.s.) Intersantan je, u ovom kontekstu, i Pitagorin komentar, koji navodi Ruso,o olimpijskim igrama kao paradigmi anti kog sveta: "Prizor sveta, ka e Pitagora, nali i na prizor olimpijskih igara: jedni podignu du ane i misle jedino na svoju dobit; drugi stavljaju na kocku svoj ivot da bi stekli slavu;dok se tre i, opet, zadovoljavaju gledanjem igara, i ovi poslednji nisu najgori."(Kod: an- ak Ruso, Emil,264.s.) (15)Plato,Timeus,The Collected Dialogues of Plato,44.d.e.1173.s,Princenton University Press,Seventh Printing,1973. (16)Mihailo uri ,Humanizam kao politi ki ideal,163,164.s. (17)Pierre de Coubertin,The Philosophic Foundation of Modern Olympism,U:Pierre de Coubertin,The Olympic Idea,131.s. (18)Pierre de Coubertin,"Speech by Baron de Coubertin at the Close of the Berlin Olympic Games",u:Pierre de Coubertin,The Olympic Idea,135,136.s. (19)Uporedi:Anica Savi -Rebac,Helenski vidici,21.s,Srpska knji evna zadruga, Beograd,1966. (20)Kod:Mihailo uri ,Humanizam kao politi ki ideal,151.s. (21)Isto,152.s. (22)Pierre de Coubertin,"The Philosophic Foundation of Modern Olympism",u: Pierre de Coubertin,The Olympic Idea,131.s. (23)Jeger,Paideia,12.s. (24)Uporedi:Jeger,Paideia,69.s. (25)Jeger, Paideia,156,157.s. (26)Jeger,Paideia,11,12.s. (27)Uporedi:Jeger,159.s. (28)Pierre de Coubertin,"Speech by Baron de Coubertin at the Close of the Berlin Olympic Games",u:Pierre de Coubertin,The Olympic Idea,6,7.s. (29)Jeger,isto,355.s. (30)Uporedi:Moses Hadas,Helenistische Kultur,75.s.Ullstein,Wien,1981.

154

(31)Milo uri ,Istorija helenske knji evnosti,471.s. (32)Uporedi:Jakob Burkhart,Povest gr ke kulture,IV tom,IK Zorana Stojanovi a, Novi Sad,1992. (33)Aristotel, Politika,1338b5, 265.s.Kultura,Beograd, 1970. (34) Jeger,isto,13.s. (35)Milo uri ,Istorija helenske knji evnosti,152.s. (36)Uporedi:Pierre de Coubertin,"L' éducation physique au XX si ècle:la peur et le sport",u:Pierre de Coubertin,Textes choisis,I tom,374.s. (37)Karl efold,Klasi na Gr ka,15.s.kurz. K. ."Bratstvo-jedinstvo",Novi Sad,1973. (38)Aristotel, Politika,265.s. (39)Aristotel,isto,255.s. (40)Burkhart,isto,34.s. (41)Pierre de Coubertin,L' Evolution Francaise sous la Troisième Republique,355.s. (42)Pierre de Coubertin,Histoire universalle,u:Pierre de Coubertin,Textes choisis,I tom,354.s. (43)Pierre de Coubertin,"Speech by Baron de Coubertin at the Close of the Berlin Olympic Games",u:Pierre de Coubertin,The Olympic Idea,6.s. (44)Uporedi:Urlike Prokop,Soziologie der Olympischen Spiele,113.s,Hanser, Munchen,1971,kurziv U.P. (45)Uporedi:Gardiner Norman,Athletics of the Ancient World,212-221.s. Clarendon, Oxford,1930. (46)Milo uri ,"Zna aj nadmetanja za gr ku prosvetu",u:Milo uri ,Ogledi iz gr ke filosofije i umetnosti,Savremenik srpske knji evne zadruge,Beograd,1936, 210-211.s. (47)Pindar,Ode i fragmenti,Matica hrvatska,Zagreb,1952. (48)Pierre de Coubertin,"A Modern Olympia",u:Pierre de Coubertin,The Olympic Idea,31.s. (49)Uporedi: Urlike Prokop,Soziologie de Olympischen Spiele,43.s. (50)Milo N. uri ,Istorija helenske etike,74.s. (51)Milo uri ,"Zna aj nadmetanja za gr ku prosvetu",u:Milo uri ,Ogledi iz gr ke filosofije i umetnosti,213,214.s. (52)Milo uri ,Istorija helenske knji evnosti,80.s. (53)Uporedi: Verner Jeger,Paideia,99.s. (54)Jeger,isto,99.s. (55)Jeger,isto,99.s. (56)Jeger,isto,99.s. (57)Jeger,isto,99,100.s. (58)Pierre de Coubertin,Un Programme,29.s.Imprimerie Chaix,Paris,1887. (59)Milo uri ,Sofoklove tebanske tragedije,30.s.Narodna knjiga,Cetinje,1955. (60)Anica Savi -Rebac,Helenski vidici,24.s.Srpska knji evna zadruga,Beograd, 1966. (61)Anica Savi -Rebac,isto,22.s. (62)Pindar,Ode i fragmenti, Olimpijska XIV,102.s. (63)Verner Jeger,Paideia,60.s. (64)Anica Savi -Rebac,Helenski vidici,6.s. (65)Uporedi: Verner Jeger,Paideia,369.s. (66)Pierre de Coubertin,"Speech by Baron de Coubertin at the Close of the Berlin Olympic Games",u:Pierre de Coubertin,The Olympic Idea,6,7.s. (67)Anica Savi -Rebac,Helenski vidici,107.s. (68)Verner Jeger,Paideia,159.s.

155

(69)Verner Jeger,isto,162.s. (70)Karl efold,Klasi na Gr ka,13.s."Bratstvo-jedinstvo",Novi Sad, 1973. (71)Karl efold,isto,13.s. (72)Plato,Timeaus,The Collected Dialogues of Plato,34.c.1165.s,44.d.e 1173.s. Princenton Univesity Press,Seventh Printing,1973. (73)Uporedi:Gajo Petrovi ,Suvremena filozofija,186.s. kolska knjiga, Zagreb, 1979. (74)Verner Jeger,Paideia,162.s. (75)Mi el Fuko,Istorija seksualnosti, Staranje o sebi,223.s.Prosveta,Beograd,1988. (76)Mi el Fuko,isto,224. (77)Mi el Fuko,isto,225.s. (78)Mi el Fuko,isto,225.s. Umesto da stvari nazove pravim imenom i na taj na in uka e na njihovu pravu (pedofili arsku) prirodu Jeger, govore i o Sokratovom interesovanju za mladi e, pi e: "Imao je o tro oko za mladost koja stasava i u tome mu niko nije bio ravan." (Verner Jeger,Paideia,247.s.) Sude i po Kleantu, na koga se poziva Plutarh, "Sokrat vlada svojim ljubimcem dr e i ga samo za u i,a drugi ljubavnici hvataju ga za mesta koja on ne dira,za trbuh,stid i grlo". (Uporedi: Plutarh, Slavni likovi antike,I knj.117.s.Matica srpska,Novi Sad,1987.) Po Harisu, nagost takmi ara nije bila karakteristika najranijih atletskih takmi enja. U esnici igara koje je opisao Homer nose svojevrsne orceve, to se mo e videti i na vazama iz ranijeg perioda. Ova praksa je nastavljena i sa institucionalizovanjem olimpijskih igara (776. god. pre n.e.). Na odbacivanje ode e presudno e, po Harisu, uticati slede i doga aji. Na olimpijadi iz 720. god. jednom takmi aru, koji je pobedio, spao je pojas u toku trke. Misle i da je on pobedio zato to je istr ao trku bez pojasa, slede i takmi ari su odbacili svoje pojaseve. Drugi doga aj se zbio na Panataenai kim igrama (Panathenaic Games) u Atini. Jednom od u esnika u trci je spao pojas, on se na njega sapleo i pri padu smrtno povredio. Sudija je reagovao tako to je zabranio da se ubudu e nosi pojas. (Upor.:Harris H.A,Sport in Greece and Rome,19.s, Cornell Uni. Press, Ithaca,New York,1972.) Harisov zaklju ak da su Grci "uvek bili spremni da se javno skinu" i da na taj na in "istaknu svoju posebnost u odnosu prema varvarima", (Isto, 20.s.) bli e je obja njenju prave prirode olimpijskog nudizma nego navedeni razlozi. Ne samo na olimpijskim igrama, na kojima su i treneri morali biti goli, ve i u gimnazijama i palestrama prisutno je ve banje golih mladi a. Radi se o univerzalnom principu na kome se temeljio odnos prema telu i koji je va io i van olimpijskih borili ta. (O gimnazijama i kod: Moses Hadas, Helenistische Kultur, 81.i dalje.) (79)Mi el Fuko,isto,Istorija seksualnosti, Staranje o sebi,253.s. (80)Anica Savi -Rebac,Predplatonska eratologija,90,91.s.KZ Novog Sada,1984. (81)Uporedi: Mi el Fuko,isto,243.s. (82)Herbert Marcuse,Eros i civilizacija,39.s,Naprijed,Zagreb,1965. (83)Herbert Marcuse,isto,9.s. (84)Mi el Fuko,isto,229.s. (85)Vidi:Mi el Fuko,Istorija seksualnosti,Kori enje ljubavnih u ivanja,31.s. (86)Pierre de Coubertin,Préface - J.B.:Ma Méthode,u:Pierre de Coubertin,Textes choisis,III tom,182.s. (87)Uporedi:Sigmund Frojd,Nelagodnost u kulturi,19.s.Rad,Beograd,1988. (88)Erih From,Bekstvo od slobode,208.s.Nolit,Beograd,1973. (89)Pierre de Coubertin,The Olympic Idea,109.s. (90)Sigmund Frojd,Uvod u psihoanalizu,156.s.kurz.S.F.Kosmos,Beograd,1964. (91)Erich Fromm,Veli ina i granica Freudove misli,32.s.Naprijed,Zagreb,1986.

156

(92)Kod: Erich Fromm,isto,132.s. (93)Herbert Marcuse,Umjetnost u jednodimenzionalnom dru tvu,u:Estetska dimenzija, 123.s. kolska knjiga,Zagreb,1981,Kod:Milan Kangrga,Praksa,vrijeme, svijet, 434.s. Nolit, Beograd,1984. (94)Kod Sigmund Frojd,Uvod u psihoanalizu,273. (95)Uporedi:Sigmund Frojd, Nelagodnost u kulturi,47.s. (96)Uporedi:Herbert Marcuse,Eros i civilizacija,42.s. (97)Erich Fromm,Veli ina i granica Freudove misli,14.s. (98)Erich Fromm,isto,14,15.s. (99)Herbert Marcuse,Eros i civilizacija,42.s. (100)Kod:Erich Fromm,isto,130.s. (101)Erich Fromm,isto,130.s. (102)Kod:Erich Fromm,isto,133.s.pod.S.F. (103)Erih From,Zdravo dru tvo,53.s.Rad,Beograd,1963. (104)Uporedi:Iv-Pjer Bulonj,Olimpijski duh Pjera de Kubertena,103.s.Narodna knjiga,Beograd,1984.s. (105)Pierre de Coubertin,"The Olympic Games of 1896",u:Pierre de Coubertin,The Olympic Idea,11.s,Discourses and Essays,Carl-Diem-Institut Ed.,Pub.and Copy by Karl Hofmann Verlag,Schorndorf bei Stuttgart,1967. Marks preporu uje radni koj mlade i "telesno vaspitanje, onakvo kakvo se daje u gimnasti kim kolama i preko vojnih ve bi", dakle, ono koje je stvoreno u gra anskom dru tvu i koje je privilegija aristokratske i bur oaske mlade i, da bi telesno oja ali i razvili borbeni klasni duh to, u krajnjem, treba da omogu i osvajanje vlasti. Za razliku od gra anskih pedagoga koji telesno vaspitanje pretpostavljaju duhovnom razvoju, Marks "duhovno vaspitanje" stavlja na prvo mesto, odnosno, telesno vaspitanje sagledava u kontekstu celovitog ljudskog razvoja. Telesne ve be nisu sredstvo za stvaranje karaktera "uzornog gra anina", ve sredstvo za razvoj slobodnog oveka. Vaspitanje radni ke mlade i nosi u sebi impuls ljudske emancipacije, to je rezultat Marksovog shvatanja da se proletarijat ne bori za ispunjenje posebnih klasnih interesa, to je karakteristi no za bur oaziju u prethodne klase, ve za realizaciju op te-ljudskih interesa. "Poveravaju i" proletarijatu "misiju" da oslobodi oveka ( ove anstvo) od tiranije, telesno vaspitanje radni ke mlade i dobija slobodarski karakter. Radnik se, dakle, jo nije oslobodio vladaju ih oblika telesnog vaspitanja, ali se odnosi prema njemu kao prema sredstvu koje e (zajedno sa pla enim proizvodnim radom,duhovnim i politehni kim obrazovanjem) "uzdi i radni ku klasu znatno iznad nivoa vi ih i srednjih klasa". Superiornost radni ke mlade i se zasniva na celovitom razvoju li nosti to otvara mogu nost da preuzmu neposredno upravljanje ukupnom dru tvenom reprodukcijom. U pitanju je pragmati na logika koja,"u datim uslovima", polazi od "op tih zakona, na ije po tovanje prisiljava dr avna vlast", a "sprovo enjem u ivot" radni ka klasa "pretvara u svoje oru e tu vlast koja se sada iskori ava protiv nje". Gra anske institucije treba da postanu oru e radni ke klase za borbu protiv kapitalisti kog poretka. (Uporedi: K.Maks, "Instrukcije delegatima Privremenog centralnog ve a", U:K. Marx-F.Engels,Dela, 27.knj.157,158.s. Prosveta, Beograd, 1979.kurz. K.M.) Me utim, ukoliko je pravi cilj revolucionarne borbe proletarijata nije osvajanje vlasti, a pogotovu ne njeno o uvanje uz upotrebu institucija gra anskog dru tva (Engelsov stav o "odumiranju" institucija gra anskog dru tva u socijalizmu), postavlja se pitanje kako je mogu e ostvariti slobodu oveka upotrebom sredstava koja po svojoj prirodi spre avaju oveka da razvije svoje istinske ljudske mo i? Uzmimo za primer telesne ve be koje Marks preporu uje radni koj mlade i: radi se o militaristi kom drilu, odnosno, o "disciplinovanju" deteta koje

157

se svodi na potiskivanje seksulanosti, ulnosti, spontanosti, ma tovitosti. Deca se svode na obezli ene izvr ioce telesnih ve bi koje se svode na imitiranje rada ma ina i koje su, po svojoj prirodi, obra un sa svim onim u oveku to pru a mogu nost za razvoj duhovno bogate li nosti - osnovni razlog zbog kojih ih je gra anska pedagogija telesnog vaspitanja koristila za stvaranje "uzornog gra anina". Upravo polaze i od Marksovog epohalnog stava da ovek menjaju i svet menja sebe, mo e se postaviti pitanje koliko se svet ustvari promenio ukoliko je ovek ostao u duhovnom horizontu gra anskog dru tva? (Uporedi: Ljubodrag Simonovi , Sport, kapitalizam,destrukcija, 104, 105.s. Lor ka, Beograd, 1995.) Marks se, u "Kapitalu", poziva na Roberta Ovena i njegov "fabri ki sistem" iz kojeg je ponikla "klica vaspitanja budu nosti, koje e za svu decu iznad izvesnog doba starosti spajati proizvodni rad s nastavom i gimnastikom, i to ne samo kao metod za pove avanje dru tvene proizvodnje, nego i kao jedini metod za proizvo enje svestrano razvijenih ljudi". (Dela,I t,21.knj.428.s. Prosveta, Beograd,1979.) O formiranju ljudskog karaktera i planovima za obuku dece,u koje spada i sticanje zdravog tela kao osnovnog uslova sre nog ivota,vidi i: Robert Owen, Novi pogledi na dru tvo i drugi radovi, kolska knjiga, Zagreb,1980. (106)Pierre de Coubertin,"Speech by Baron de Coubertin"- at the Paris Congress 1894,u:Pierre de Coubertin,The Olympic Idea,6.s. (107)Pierre de Coubertin,L' Evolution Francaise sous la Troisième Republique,331. s,E.Plon,Nourittet C-ie,Paris,1896. (108)Yves-Pierre Boulongne,Pierre de Coubertin,Ein Beitrag zu einer wissenschaftlichen Untersuchung seines Lebens und seines Werkes,U:Die Zukunft der Olympischen Spiele,89.s.Hrsg.Hans-Jurgen Schulke,Pahl-Rugenstein,Köln, 1976. (109)Yves-Pierre Boulongne,isto,90.s. (110)Yves-Pierre Boulongne,isto,91. (111)Yves-Pierre Boulongne,isto,90.s. (112) Kod: Ljubodrag Simonovi , Olimpijska podvala, 48.s. (113) Iv-Pjer Bulonj, Olimpijski duh Pjera de Kubertena, 78 s.Pod. Lj.S. (114) Yves-Pierre Boulongne, Ein Beitrag zu einer wissenschaftlichen Untersuchung seines Lebens und seines Werkes, U: Die Zukunft der Olympischen Spiele,89.s. (115) Kod: Iv-Pjer Bulonj, Olimpijski duh Pjera de Kubertena, 79.s. (116) Urlike Prokop,Soziologie der Olympischen Spiele,38.s.kurziv: U.P.Hanser, Munchen,1971. (117) Urlike Prokop,isto,38.s. (118) Urlike Prokop,isto,29.s. (119) Pierre de Coubertin,"Are The Public Schools a Failure?",kod:Urlike Prokop, isto,29.s. (120) Fridrih Ni e,Volja za mo ,187.s.kurz.F.N.Prosveta,Beograd,1972. (121) Pierre de Coubertin,"La Force Nationale et le Sport",Revue des Deux Mondes,1902,Tome Septième,923.s.kurz.P.d.K. (122) Pierre de Coubertin,"Les échelons d' une éducation sportive",u:Pierre de Coubertin,Textes choisis,III tom,443.s. (123) Pierre de Coubertin,"Arts,letters et sports",u:Pierre de Coubertin,Textes choisis,II tom,494.s. (124) Pierre de Coubertin,"Olympic Letters",U : The Olympic Idea,63.s. (125)Pierre de Coubertin,"Les sources et les limites du progrès sportif",u:Pierre de Coubertin,Textes choisis,I tom,494.s.

158

(126)Hermann Rauschning,"Gaspräche mit Hitler", U: Hajo Bernett, Nationalsozialistische Leibeserziehung, 25, 26.s. Karl Hofmann, Schorndorf bei Stuttgart, 1971. (127)Kod:Gerhard Vinnai,"Leibeserziehung als Ideologie", U : Sport in der Klassengesellschaft,12.s. Izd. Gerhard Vinnai, Fischer Taschenbuch Verlag, Frankfurt a.M.1972. (128)Kod:Hans Joachim Teichler,"Coubertin und das Dritte Reich", Sportwissenschaft,1982,12(1),52.s. (129)"Vreme", 21.juli 1936.g. (130)Carl Diem, Iz: Olympische Akademie,Dortmund,1962.str.17-20,u:Carl Diem, Der Olympischen Gedanke,Rede und Aufsätze,Carl-Diem-Institut Köln, 1967.s. 127. (131)Uporedi:Hajo Bernett,Sportpolitik im Dritten Reich,73.s,Karl Hofmann Verlag, Schorndorf bei Stuttgart,1971.

x

x

x