Izvod iz knjige ³Sport, kapitalizam, destrukcija´, autor Ljubodrag Simonovi , ³Lorka´, Beograd, 1994. E-mail: comrade@sezampro.

rs DA SE NE ZABORAVI: SMRT BIRGIT DRESEL

U aprilu 1987. godine umrla je, u Zapadnoj Nema koj, dvedeset estogodi nja sedmobojka Birgit Dresel. Na zahtev njenih roditelja pokrenuta je istraga. Otkri a inspektora kriminalisti ke policije i lekarske komisije zadu ene za utvrdjivanje uzroka smrti skinuli su zastore la i sa kojima su sportski funkcioneri i politi ari obmanjivali doma u i svetsku javnost. Istina je izbila na videlo: poput "komunisti kog totalitarizma", "slobodni svet" je stvorio svoju sportsku industriju smrti koja je ubogaljila i ubila na hiljade mladih ljudi. Po prvi put u istoriji sporta svet je imao priliku da se detaljno upozna sa "dokumentima strave" ("Der Spiegel") koji su, u svim sredinama u kojima se neguje "vrhunski sport", bri ljivo skrivan od o iju javnosti.(1) Pri a o tragi noj smrti Birgit Dresel je upozorenje mladima zaludjenim sportskom "slavom", roditeljima, lekarima, profesorima telesnog vaspitanja i svim onima koji mogu, kao rtve iluzije o "vrhunskom sportu", da svojim idolopokloni kim odnosom prema rekordomaniji, slepim propagiranjem teze da je "sport najbolji ambasador", doprinesu razvoju sve stravi nijih mehanizama za uni tavanje mladih u sportu. Smrt Birgit Dresel jasno je ukazala da je put ka "vrhunskim rezultatima" postao put ka samouni tenju. Birgit je umrla u aprilu 1987. godine, ali je njena smrt je i dalje prisutna jer se u njoj ogleda sudbina sve ve eg broja mladih koji su postali rtve "vrhunskog sporta". Istovremeno, epilog njene smrti ukazuje na organsku povezanost sportske mafije i politike:niko nije ka njen, niko nije pozvan na odgovornost. Ubice u belim mantilima, za ti ene od strane svojih naredbodavaca iz sveta politike i kapitala, nastavile su svoj zlo ina ki posao. Zato tragi no odjekuje vapaj Birgitine majke: "Oni nisu poku ali da pomognu mojoj k eri, oni su je dokraj ili!" Da ironija bude ve a, neposredno nakon Birgitine smrti Vili Daume, tada nji predsednik Nacionalnog olimpijskog komiteta (Zapadne) Nema ke i jedan iz vrhova medjunarodne sportske mafije, predla e Armina Klimpera, oveka koji je do monstruoznosti razvio mehanizme dopingovanja u Zapadnoj Nema koj i koji je neposredno odgovoran za Birgitinu smrt, za lekara olimpijskog tima! (2) Svakodnevne doze tableta koje uzimaju sportisti su dokaz da su medikamenti postali nezaobilazno sredstvo za postizanje pobeda i rekorda: prvo se piju bezopasne pilule, ubrzo zatim medikamenti, obi no protiv upale i bolova, koji obavezno idu uz recept. Na kraju, ovek postaje rob razaraju ih doping-sredstava koja mu se legalno nude. "Birgit je rtva farmaceutske industrije!", izjavio je Birgitin otac nakon njene smrti. Na medjunarodnim takmi enjima se pojavljuju, sa koferima punim najsve ijih proizvoda doping-industrije, medjunarodni dileri od kojih mnogi imaju doktorske titule. Dolaze da regrutuju podmladak. Sportski savezi to ute i prihvataju. Sa takvim stanjem stvari, borba protiv dopinga je osudjena na neuspeh. Potresna smrt Birgit Dresel je naterala ak i takve ljude, kao to je to Vili Daume da izjavi: "Naje im se kada pomislim da sportisti, na primer, uzimaju anabolike, da bi uve ali mi i nu masu, a u mnogim zemljama je zabranjeno da se oni daju stoci." Uprkos tome glavni autoriteti u sportskoj medicini na zapadu i dalje preporu uju anabolike svima

onima koji ele da postanu mi i ave "mu kar ine" i "amazonke" i da postignu "vrhunske rezultate". Za Birgit Dresel 1986. je bila uspe na godina. Uspela je da se sa 33. popne na 6. mesto na svetskoj rang-listi. Pred njom je bilo lakoatletsko prvenstvo sveta u Rimu (septembar 1987.), a zatim Olimpijske igre u Seulu. Trebalo je po svaku cenu ostati u dobroj formi. Birgit nije elela da zauvek ostane u malom stanu u potkrovlju. Bila je re ena da u ini sve to je neophodno da bi postigla rekord koji e joj doneti novac, slavu i omogu iti mirnu starost. Drugima je to po lo za rukom, za to ne bi i njoj? Svaki dan je Birgit iz svoje dobro opremljene ku ne apoteke uzimala u proseku po devet tableta i dra eja i ispijala po jednu ampulu. Istraga je utvrdila da je koristila ak 101 medikament! Medju njima su bili vitamini B1,B12 i C vitamin; preparati koji sadr e bakar, magnezijum kao i pilule za koje proizvodja tvrdi da deluju protiv skleroze, pu a ke noge, alergije, slabljenja kostiju, upale debelog creva, slabosti srca, zakre enja vena, vodene bolesti. Njihova imena su proizvod iste fantazije: "Pascovenol", "Frubiase", "Oxypangam", "Dreisafer"... Birgit je pila i "Megagrisevit", anabolik koji se nalazi na listi zabranjenih doping supstanci. Do njega je do la "anonimno",preko po te. (Kasnije e se pokazati da su "anonimni" prodavci bili i atletski treneri najvi eg ranga koji su medikamente nabavljene "na crno" i prodavali ih po daleko ve oj ceni ak i svojim " ti enicama".) Ovaj medikament se preporu uje te ko obolelima, posebno obolelima od raka koji se nalaze u zadnjem stadijumu bolesti. Dreslerova ga je pila uredno svaki dan da bi dobila to vi e mi i a. Ina e, Birgit je sve vi e li ila na mu karca. To je nije spre ilo da redovno uzima "Megagrisevit" koji se prodaje uz upozorenje da je posredi seksualni hormon koji podsti e preobra aj enskog u mu ko telo. Od po etka 1986.godine Dreslerova je upotrebljavala i anabolik "Stromba" koji ima sli na sporedna dejstva. Birgitin lekar i neprikosnoveni "zdravstveni" savetnik bio je profesor sportske medicine, ina e svr eni radiolog (!), Armin Klimper koji va i kao "vrhovni autoritet" ("Ober-Guru") u (zapadno) nema koj sportskoj medicini. Njegova "Specijalna ambulanta za sportsku traumatologiju", pored Frajburga, je "Meka" za nema ke "vrhunske" sportiste. U njegovoj "specijalnoj ambulanti" prose no je godi nje, u devedesetim godinama, bilo "na tretmanu" 2.400 zapadno-nema kih "vrhunskih" sportista, ili 70% od njihovog ukupnog broja. Za desetobojca Kurta Bendlina Klimper je "najva nija li nost (zapadno) nema kog sporta". Po Ditmaru Megenburgu, olimpijskom pobedniku u skoku u vis, Klimper je svojevrsni "doktor- udotvorac". Pojedini osvaja i najvi ih svetskih odli ja otvoreno priznaju da Arminu Klimperu pripadaju najve e zasluge za osvojene medalje. Do koje mere su sportisti spremni da se podvrgnu lekarima-monstrumima, koji ih tretiraju kao laboratorijske pacove, pokazuje i primer " alkeovog" fudbalera Volfganga Packea koji je dozvolio Klimperu da mu u roku od dvadeset dana ubrizga u ledja sedamdeset svojih "koktela" iako mu se, po sopstvenom priznanju, nakon svake inekcije "povra alo od muke". Birgit Dresel nije imala sre e ni pravog za titnika. Slepo je verovala "doktoruudotvorcu" i redovno je pose ivala njegovu kliniku. Zadnji put ga je videla 24. februara 1987.godine. Tom prilikom joj je "majstor sa pricom" ubrizgao me avinu od 15 razli itih medikamenata, kao i sadr aj iz jo dvanaest ampula. Istoga dana ubrizga e Klimper svojoj "pacijentkinji" i preparat "NeyDop" koji predstavlja me avinu "standardizovanih makromolekula rastvorljivih organskih lizata" koji se dobijaju iz mo dane kore, medjumozga, malog mozga i fetusne posteljice. Proizvodja preporu uje upotrebu ovog

preparata samo za le enje paralize agitans i za te ka o te enja mozga, kao to su sifilis i epilepsija. Od tih bolesti Birgit sasvim sigurno nije bolovala. Ova "citoplazmati na terapija sa inekcijama koje sadr e elijske preparate", ili obi nim jezikom re eno terapija sve im elijama u konzervisanom obliku, spada u Klimperove specijalitete. Klimper je dozvolio Dreselovoj jo maja 1985.godine da sama sebi ubrizgava sve e elije bez obzira na dugogodi nja upozorenja brojnih kolega na mogu e negativne posledice po imunolo ki sistem organizma. (Kasnije je utvrdjeno da je to bio jedan od osnovnih uzroka Birgitine smrti.) Po etkom avgusta 1987. godine, nekoliko meseci nakon Birgitine smrti, Ministarstvo zdravlja Zapadne Nema ke je zabranilo upotrebu ovog preparata. Istoga dana Klimper je Dreselovoj u bolni deo krsta ubrizgao i "Diskus compositum", me avinu od 37 raznih elemenata. U njemu se, izmedju ostalog, nalaze vitamini, cink, srebro, kalcijumfosfat, ak i sumpor. to se ti e i ijasa, Klimper je tokom "tretmana" ubrizgao Dreselovoj i "Cefossin, Cefak", preparat koji u sebi sadr iu zlato i isto tako ima prate a negativna dejstva, to je potvrdjeno prilikom obdukcije Birgitinog tela. U zadnjim godinama njene karijere Klimper je ubrizgao Dreselovoj vi e od 400 inekcija - njegovih specijaliteta i preporu io za upotrebu veliki broj medikamenata. Nakon Birgitine smrti u njenom stanu je pronadjeno 40 razli itih medikamenata, medju kojima i oni koji ostavljaju izuzetno te ke posledice na organizam. Dreselova, kao i najve i broj "vrhunskih" sportista, bila je ubedjena da je organizam u stanju da bez problema prihvati sve ono to se u njega unese. Birgitina majka Liza, koja je svojevremeno igrala odbojku, vi e puta je upozoravala Birgit na mogu e posledice upotrebe medikamenata. Karakteristi an je Birgitin odgovor: "Mama, to mi je potrebno. Svi to uzimaju. To uop te nije opasno. Desetobojci piju dva puta vi e tableta od mene." Po nalazima "doktora- udotvorca" Armina Klimpera (od 24. februara), Birgit Dresel je bila "u najve oj mogu oj meri zdrava" atleti arka koja "puca od zdravlja". A evo ta je lekarska komisija, zadu ena da ispita uzroke koji su doveli do njene smrti, utvrdila nakon obdukcije i na osnovu pronadjenih dokumenata: od 1981. godine Dreselova je imala hroni nu lumbalgiju, patila je od skolioze, imala o te enje diskusa i srastanje pr ljenova; desna strana karlice joj je bila spu tena za dva santimetra, a toliko je iznosila i razlika u du ini nogu; imala je bolesnu degeneraciju a ica kolena, kao i obostranu meniskopatiju; upala desnog sko nog zgloba je bila u po etnoj fazi a imala je i ravna stopala.Pored toga,Birgitin organizam je bio "izrazito podlo an infekcijama", a krvni pritisak je povremeno bio pove an.U sr anom mi i u su pronadjena, kao posledica stalnog naprezanja, brojna vezivna tkiva umesto mi i nih vlakana. Jedan mali krvni sud se zauvek za epio. "U najve oj mogu oj meri zdrava" Birgit Dresel, kako je to Klimper izjavio Kriminalisti koj policiji, bila je uistinu hroni no bolesna devojka ije je telo bilo napumpano stotinama razli itih medicinskih preparata. Sport je jo davno pre njene smrti od nje stvorio invalida, uni tio joj zglobove i doveo do prevremene istro enosti unutra njih organa. Sve je to posledica "stereotipnih ekstremnih optere enja", kako se u sportskoj nauci naziva ova tortura.U deli u sekunde krsta su pod udarom celokupne kineti ke energije organizma. Na aparatima za simuliranje je dokazano da tokom svoje karijere "uspe na" sedmobojka mora da podnese od 200 000 do 300 000 ekstremnih optere enja, to ni najsna nija ena ne mo e da izdr i. Po tvrdjenju kelnskog sportskog lekara profesora Vildora Holmana, "ne postoji tako te ak posao koji bi po posledicama koje ostavlja na organizam mogao makar i pribli no da se uporedi sa vrhunskim sportom". Tako, na primer,

gimnasti ar mora kod rada na hvataljkama da na svojim ru nim zglobovima izdr i teret koji je pet puta ve i od njegove telesne te ine; kod o tro izvedenog jedanajsterca lopta udara snagom kao kugla od 150 kilograma; skija i izla u svoja kolena ve em pritisku nego kosmonauti kod starta rakete; kod sportova u kojima dominira izdr ljivost srce se pove ava i do tri puta i otkucava samo 35 puta u minuti i to aritmi no. Profesor Holman smatra da su sportisti, zbog intenziviranja treninga i stalnog produ avanja takmi arskih priprema, do li do svojih "biolo kih granica". Premor, bolest, kao i otkazivanje organa neizbe ne su posledice ovakvih tendencija. Nije, stoga, preterano re i da su "vrhunski sportisti" sve vi e "skupina sportskih bogalja i ranih invalida" - kako to konstatuju novinari "Spiegel"-a. Jo je svojevremeno Bertold Breht rekao da "vrhunski sport po inje tamo gde prestaje zdravlje". Nekada nja ritmi ka-gimnasti arka Herta Levenberg je u svom dnevniku zapisala: "Sport je smrt". Medicinski asopis "Ärztliche Praxis" konstatuje da "vrhunski sport nema nikakve veze sa zdravljem". Sve ve i broj lekara se suo ava s sportom i bole u. Svaki drugi ortoped prakti no ivi od povreda koje su zadobijene u sportu. Osmi april 1987. godine. Po etak kraja. Birgit je krenula na svoj poslednji trening. Bacanje kugle. Iznenada je osetila o tar bol u krstima koji se spu tao do stra njice. Poznavala je taj bol. Ve dva puta od po etka godine je morala da prekine trening iz istog razloga. Dreselova i njen trener su zaklju ili da se radi o ja em istegnu u. Posle podne odlaze kod ortopeda dr.A (u tekstovima koji obradjuju ovaj slu aj imena lekara se ne pominju ve se koristi abeceda!) koji u iva ugled medju sportistima. On joj ubrizgava dva do tri mililitra "Xylonest"-a za umirenje, a zatim "Voltaren" koji se daje reumati arima. Oko 18h dr. A e nanovo posegnuti za pricom, ovog puta u sportskom centru. Budu i da je Dreselova i dalje ose ala bolove, dr. A joj je ubrizgao "Myo-Melcain", kombinaciju lokalanestetika i p elinjeg meda. Slede eg poslepodneva, Birgit je nanovo posetila dr. A. Stanje se "akutno pogor alo´. Noga i stra njica su postali izuzetno osetljivi na dodir, kao i na hladno u. Nakon rengenolo kog pregleda, umesto meda dr. A joj je ubrizgao "Voltaren", a zatim "Baralgin". Oba medikamenta va e medju lekarima kao "jaka preventiva". Za prate u ku nu terapiju dr. A je dao Dreselovoj "Godamed" i "Tranquase-5" tablete, kao i "Optipyrin" epove. U njima se, pored ostalog, nalaze sredstva za spavanje kao i kodein, supstanca bliska morfijumu. I pored brojnih prigovora koje se upu uju od strane nezavisnih stru njaka, ovakve me avine preparata su u irokoj upotrebi u Nema koj. Lekari veruju u efekat sli an pucnju sa marice, dok pacijenti veruju u budala tinu da "puno (medikamenata) poma e puno". Ovo shvatanje je posebno rasprostranjeno medju sportistima. I Birgit Dresel se njime rukovodila i to ju je ko talo ivota. Kod ku e, po kasnijim nalazima Kriminalisti ke policije, Dreselova je popila od 10-15 "Godameda". Istog popodneva, posetio ju je, zajedno sa dr. A, neurolog dr. B i konstatovao "lumbago bez neurolo kih napada" i preporu io konzervativnu terapiju u vidu kese sa ledom. Ni to nije pomoglo. Te no i Birgit nije oka sklopila. U medjuvremenu, njen trener je jo tri puta tra io pomo od dr. A. Odgovor je bio: ""Godamed" i to ne preterano". Konsultovan je, telefonom, i dr. C, lekar za hitne slu ajeve, koji je preporu io "Aspirin" i "Heparin"- mast. Na tome je ostalo. Slede eg jutra u 6h i 30 min dr. A je posetio Dreslerovu. Bila je izmu ena "nepodno ljivim bolovima", ali je imala "sna an puls". Nije uo io ni ta to bi ukazivalo na ok, alergijske simptome ili upu ivalo na obolenje nerava. Zbog "neizdr ljivih bolova"

njegova dijagnoza je glasila: "bubre ni napad". To je bila jedna od mnogih pogre nih pretpostavki i dijagnoza koje e biti izre ene tog dana. Birgit je od smrti delilo 16h i 24 novih tretmana. Gotovo nakon svake dijagnoze sledi e nova terapija. Umiru e Birgitino telo bi e toga dana napumpano desetinama novih medikamenata. Dr. A e ovog puta ubrizgati Birgit "Meta-Attritin", jo jednu me avinu raznih supstanci, i to veliku ampulu. Trebalo je da ova "bomba" bude ubrizgana u ledjni mi i . To mu, i pored najbolje volje, nije po lo za rukom. Mi i je bio toliko prenapregnut da se igla iskrivila. Dr. A joj je dao inekciju u desni deo stra njice. Nakon druge posete, dr. A je odlu io da Birgit uputi na kliniku, dva dana od kako je na treningu osetila fatalne bolove. Sa pretpostavljenom dijagnozom da se radi o "bubre nom napadu" Dreselovu, koju su mu ili jaki bolovi, su prebacili na Urolo ku univerzitetsku kliniku u Majncu koja je,kao i sve sli ne ustanove, u ivala dobru reputaciju. Oko Dreslerove se sjatio veliki broj lekara razli itih specijalnosti. Nakon tri duga sata u medjuvremenu uspostavljeni "konzilijum" je dao prvenstvo urologu dr. C. Nakon rendgenskog pregleda on je ustanovio da, to se ti e podru ja njegovog istra ivanja, nema nikakvog o te enja. U tome se sa njim slo io i kolega dr. D pa je o svojim nalazima obavestio svog pretpostavljenog, primarijusa dr. E. U medjuvremenu, da bi umirili bolove, ubrizgali su Dreselovoj u venu "Buscopan". Bilo je 13h. Birgit je preba ena na urgentnu hirurgiju. Je ala je od bolova. Preuzeli su je etiri hirurga. Prvi, dr. F, odlu io je da joj pre svega zaustavi bolove. Birgit je priklju ena na infuziju putem koje je, u trajanju od nekoliko asova, dobila sadr aj iz dve ampule "Buscopan compositum"-a razbla enog "Sterofundin"-om. U "Buscopan compositum"-u se nalazilo i pet grama supstance metamizol koja e, zbog te kih ne eljenih posledica koje izaziva, Ministarstvo za zdravlje Savezne Republike Nema ke isklju iti iz upotrebe. Po nalazu sudskih ve taka, Dreselova je dobila dozu koja je mogla da je usmrti. Birgit je pre ivela terapiju, a bolovi nisu uklonjeni. Hirurzi za hitnu pomo , F, G, H i I, su kona no do li do ta nog zaklju ka da se ne radi o sportskoj povredi, ve da je re o "oboljenju trbu nog dela" ili, kao pomo na pretpostavka, o "oboljenju diskusa ili ki mene mo dine". Autopsija je pokazala da je njihova sumnja bila opravdana. Birgit je imala te ku upalu nerava ki mene mo dine od ega su i poticali bolovi. Polaze i od takve dijagnoze, pozvan je specijalista za op tu hirurgiju, primarijus J, i dva neurohirurga, doktori K i L. Sedam sati nakon dolaska na kliniku Dreselova je jo uvek bila u stanju da se "orijenti e u vremenu i prostoru" i alila se na veliku edj. U svom konzilijarnom izve taju neurohirurzi su zabele ili da je Birgit "puno pri ala". Istovremeno, njene usne i nokti su po eli da modre. Na usnama su po ele da se pojavljuju bele kraste. U toku ispitivanja Dreselova se "nekontrolisano pomokrila". Dijagnoza hirurga je glasila: "Ni ta ne ukazuje na neurolo ko obolenje; sumnja se da se radi o trovanju tabletama". Pored konzilijuma neurologa, uspostavljen je i "internisti ki konzilijum" i izvr ena kompjuterska tomografija lobanje. Dovedeni su neurolozi dr. M i dr. N, ali vi e ni ta nije moglo da se uradi. Lekari su mogli samo da konstatuju da je u pitanju " ok koji ugro ava vitalne funkcije". Birgitino sportsko srce je po elo sve sna nije da udara, disanje je bilo sve br e. Ovakav hitan slu aj posao je anesteziologa. Pojavili su se doktori O, P, Q, R, S, T, U. Na energi ni poziv lekara za intenzivnu medicinu, Birgit je pomerila ruku i poslednji put otvorila o i. Onda su joj na lice stavili masku sa kiseonikom i prebacili u ok-sobu gde e

biti narkotizirana i podvrgnuta ve ta kom disanju. Sat kasnije, u 19h i 45min, polo ili su umiru u Birgit u kola za hitnu pomo i uz stalni tretman prebacili u odeljenje za intenzivnu negu. Dijagnoza lekara je glasila: "Sumnja se da se radi o trovanju, raspad krvi." Dijagnoza je bila ta na ali zakasnela. U tom trenutku Birgit je ve bila u zagrljaju smrti. Doktori V i W su preduzeli poslednji poku aj da Dreselovoj spasu ivot. Dali su joj, izmedju ostalog, etiri konzerve krvi i visoke doze prirodnih hormona. Uzalud. Izmu eno Birgitino telo nije vi e imalo snage da se bori za ivot. "Vrhunski sport" i hiljade pilula u inili su svoje. Desetog aprila 1987. godine Birgit je izdahnula. x x x

1)Tekst je radjen na osnovu lanka koji je pod nazivom "Tod einer Sportlerin" objavio nema ki magazin "Der Spiegel", 7.sept. 1987.godine. 2)Uporedi: "Der Spiegel", 9/1992. x x x