Izvod iz knjige ³Filozofski aspekti modernog olimpizma´, autor Ljubodrag Simonovi , ³Lorka´, Beograd, 2001. E-mail: comrade@sezampro.

rs OLIMPIZAM KAO POZITIVNA RELIGIJA Kada je re o odnosu olimpizma i religije Kuberten je, za razliku od mnogih njegovih nastavlja a koji nastoje da prikriju pravu prirodu modernog olimpizma, kristalno jasan: "Prva su tinska karakteristika starog kao i novog olimpizma je da je on religija." (1) Polaze i od Kontove filozofije Kuberten nastoji da uspostavi novi duhovni sistem koji e odgovarati socijalno darvinisti kom i progresisti kom duhu kapitalizma, koji e "upiti" sve dru tvene (klasne) protivre nosti koje sputavaju razvoj kapitalizma i omogu iti njegovu nesmetanu globalnu ekspanziju. Radi se o stvaranju "dinami ne religije" (Brendid ) koja je, pored efikasnosti u uspostavljanju "socijalnog mira" i uvo enja "reda u glavama ljudi" (Kuberten), u stanju da "prevazi e" postoje e (stati ne) religije (odbacuju i njihovo emancipatorsko nasle e) jer nije ome ana odre enim na inom ivota i nacionalnim kulturama, ve proisti e iz "dinami kog", univerzalnog i totalitarnog duha kapitalisti kog globalizma. Imaju i u vidu duhovna izvori ta olimpijske ideje mo e se zaklju iti da je olimpizam uobli ena, i preko olimpijskog pokreta i olimpijskih igara realizovana, pozitivna religija koja je "analogna pozitivnoj filozofiji" (Prokop) i koja treba da u modernom dobu odigra onu ulogu koju je tradicionalna religija imala u srednjem veku. Olimpizam postaje duhovni svod iz koga proisti e sav "humanizam" i koji pru a kona ne odgovore na sva bitna pitanja ljudske egzistencije. Otuda je re o olimpizmu mogu a samo kao njegovo veli anje. Istovremeno, u njemu se bri e razlika izme u religiozne i svetovne sfere: sam ivot postaje slu ba olimpijskim bogovima. Moderni olimpizam nastoji da bude neprikosnovena duhovna mo kojoj ovek ne slu i kontemplacijom, meditacijom, izricanjem molitvi i kle anjem nego, poput antike, svakodnevnim agonisti kim aktivizmom. ivot kao neprestana borba izme u ljudi, nacija i rasa za mesto pod suncem - to je bit olimpijske pobo nosti. U tom smislu sport je idealizovani oblik "pravog" ivota, dok su olimpijske igre simboli no otelotvorenje duhovnog i delatnog jedinstva sveta. Imaju i u vidu Kubertenovo nastojanje da elimini e kriti ki racionalizam i emancipatorske tekovine ove anstva, mo e se re i da se radi kako o svojevrsnoj totalitarnoj misli, tako i o totalitarnom duhovnom i politi kom pokretu. Olimpizam postaje svojevrsna "crna rupa" u kojoj treba da nestane svaki nagove taj iskoraka iz postoje eg sveta.

Olimpizam i hri anstvo Moderni olimpizam nije poku aj stvaranja "novog hri anstva", za ta se zalagao Sen Simon, (2) ve novog paganizma: helenska civilizacija predstavlja (idealizovano i osaka eno) duhovno izvori te i upori te olimpizma. Kuberten nastoji da od olimpizma stvori religiju analognu anti kom paganizmu koja u potpunosti integri e oveka u svoju duhovnu orbitu i uklanja mogu nost da se (kriti ko-menjala ki) odnosi prema postoje em svetu. Olimpijske igre postaju najvi a religiozna ceremonija posve ena stvaranju i veli anju kulta postoje eg sveta, to zna i osnovnih principa na kojima se on temelji.

194

Kuberten je nezadovoljan hri anstvom jer ono (sa svojim idejama o oveku kao "bo jem bi u", "o boljem svetu", "jednakosti", "bratstvu"...) predstavlja suprotnost socijalno darvinisti koj doktrini i progresisti kom duhu, nose im stubovima kapitalisti kog poretka. to je jo va nije, hri anstvo se pokazalo nedovoljno efikasnim u spre avanju ustanaka, pobuna i revolucija, koje su potresale Evropu krajem 18. i tokom 19. veka, pogotovu u ovladavanju i kontrolisanju sve brojnijeg, organizovanijeg i politi ki svesnijeg proletarijata koji se izborio za pravo da legalnim sredstvima politi ke borbe do e na vlast. Otuda potreba za efikasnijom religijom koja e odgovarati "novom duhu" vremena i koja e postati objedinjavaju a duhovna snaga dru tva koja e biti u stanju da integri e radnike u uspostavljeni poredak i obra una se s emancipatorskim nasle em gra anskog dru tva, s kriti ko-menjala kom sve u i idejom budu nosti. Kuberten ukida bo anski svod i opredeljuje se za prirodni poredak koji odgovara progresisti kom i ekspanzionisti kom duhu kapitalizma. Postoje i poredak nije realizacija bo anske volje niti ima bo anski karakter, ve je rezultat dejstva (neumnih, neduhovnih, nemoralnih, neestetskih) prirodnih zakona koji vladaju u ivotinjskom svetu. "Teolo ki" i "metafizi ki" svet "prevazi en" je pozitivnim svetom. Paganin Kuberten ne krije da je za njega olimpizam religija koja "nadilazi" ne samo hri anstvo, ve i sve druge ("etni ke") religije (koje se, po Kubertenu, nalaze, kao religije "ni ih rasa", ispod nivoa hri anstva) i da nastoji da postigne ono to nije po lo za rukom Katoli koj crkvi: da se obra una s tradicionalnim religijama i nacionalnim kulturama i izvr i duhovnu kolonizaciju sveta. Prema Kubertenovoj doktrini, olimpijske igre trebalo je da postanu najvi i religiozni obred savremenog sveta koji e potisnuti u drugi plan tradicionalne religiozne praznike. U tom smislu "sveti ritam" odr avanja olimpijskih igara postaje neprikosnoveni duhovni vodi ove anstva prema kome se odre uju sva druga svetska zbivanja : olimpijski kalendar preuzima ulogu hri anskog kalendara i olimpijske igre postaju glavni oblik u kome se izra ava trajanje i grani nici kapitalisti kog vremena. Olimpijske igre bliske su hri anskom uskrsu, s tim to one ne predstavljaju obnavljanje duhovne snage hri anstva i u vr ivanje vere u boga, ve ponovno ra anje ivotne snage kapitalizma i u vr ivanje vere u postoje i svet : olimpijske igre su kapitalisti ki uskrs. Kuberten odbacuje ekumenizam, ali prihvata hri anski (katoli ki) univerzalizam (iz koga sledi hri ansko "misionarstvo" jezuitisti kog tipa) i polaze i od njega uspostavlja olimpizam kao ideologiju kapitalisti kog (imperijalisti kog) globalizma. (3) Bur oaski "kosmopolitizam" i "humanizam" ine su tinu olimpizma kao "univerzalne religije". Sa olimpizmom se ne razvija kriti ki odnos prema postoje em svetu, kao to je to slu aj sa hri anstvom, ve se stvara idolopokloni ki odnos prema njemu. Kuberten je ukinuo bo anski svod da bi putem olimpizma obogotvorio kapitalizam. Njegova "Oda sportu" upu uje na pravu prirodu modernog olimpizma. Kuberten se na po etku svake strofe obra a sportu sa pobo nim usklikom divljenja: "Oda sportu" postaje svojevrsni "Te Deum". (4) Sport, kao otelotvorenje egzistencijalnih principa kapitalizma u istom obliku, postaje vrhovno bi e i kao takav sudbinska sila. Nije slu ajno to Kuberten insistira na olimpizmu kao "kultu postoje eg sveta" i to stvaranje "religioznog ose anja" prema vladaju im odnosima, koji se u mitolo kom obliku pojavljuju na olimpijskim igrama, predstavlja najva niji cilj njegove "utilitarne pedagogije". Odlazak na stadion zamenjuje odlazak u crkvu; telesno ve banje i sportska nadmetanja zamenjuju asketski ivot i hri anske molitve i postaju obred posve en stvaranju kulta postoje eg sveta.

195

Rukovode i se Kontovim "pozitivisti kim papinstvom" (Vindelband) i idejom o "zapadnja kom komitetu" koji e od pozitivisti ke filozofije stvoriti novu "religiju ove anstva", Kuberten nastoji da uspostavi novu crkvu sa olimpijskim sve tenstvom, novom dogmatikom, mitovima i kultom. Sam Kuberten o tome ka e : "Za mene sport predstavlja religiju sa crkvom, dogmama, kultom... ali posebno sa religioznim ose anjem". (5)Govore i o MOK-u Kuberten konstatuje: "Mi nismo izabrani, mi smo samoregrutovani, i na i mandati nisu ograni eni. (...) Mi ne diramo u privilegije sportskih udru enja; mi nismo savet za tehni ka pitanja. Mi smo, jednostavno, "poverenici" olimpijske ideje." (6) Kuberten je proglasio olimpizam za najvi u i jedinu pravu religiju modernog doba, a sebe za vrhovnog sve tenika modernog olimpijskog paganizma - "bo anskog barona", kako su ga nazvali njegovi najodaniji sledbenici. Kuberten je hteo da od olimpijskih igara napravi duhovni centar sveta - novi Vatikan. On govori o olimpijskim igrama kao o "crkvi" (duhu njegovog olimpijskog paganizma vi e bi odgovarao naziv "svetili te") nastoje i da sa uva njen autoritet kao tradicionalnog i institucionalizovanog oblika politi ke integracije vladaju e klase i sredstva za duhovno pokoravanje radnih "masa". Moderne olimpijske igre nisu vezane za odre eno "sveto tle" (poput anti ke Olimpije) na kome se igre uvek odr avaju, ve prostor koji je od strane "olimpijskih otaca" iz MOK-a odre en za odr avanje olimpijskih igara - time to se na njemu odvijaju igre - postaje "sveto mesto". Njegova "svetost" proisti e iz "svetosti" olimpijskih igara, to zna i da na njemu, dok traju olimpijske igre, vlada nadljudski i nadistorijski olimpijski duh. Tzv. "olimpijski mir" podrazumeva da ni ta ovozemaljsko ne sme da uznemiri odvijanje najvi eg religioznog ceremonijala na kome se "najbolji" predstavnici nacija i rasa klanjaju vladaju em duhu nastoje i, "po teno se bore i", da zadobiju njegovu naklonost. Neprestana promena mesta na kome se odr avaju olimpijske igre nije samo oblik u kome moderni olimpijski paganizam iskazuje svoju dinami nost, ve i izraz nastojanja da olimpijska religija "prodre" u sve delove sveta. Me utim, olimpijske igre nisu zami ljene kao "putuju i cirkus" koji prikazuje olimpijske predstave. Za Kubertena je od najve e va nosti etvorogodi nje pripremanje olimpijskih igara u zemlji-doma inu. U tome je on video na in da olimpijska religija, aktivnim u e em ljudi u pripremanju igara, prodre ne samo u njihovu svest, ve i u njihovo "bi e". Ono sa im je Kuberten bio posebno odu evljen kada je re o Berlinskim olimpijskim igrama, je da su nacisti uspeli da mobili u naj ire dru tvene slojeve u njihovoj pripremi, i da ih na taj na in "pridobiju" da postanu poklonici olimpijskog kulta. Mobilizacija "masa" za izvr avanje ciljeva koje pred njih postavlja vladaju a "elita" eliminacijom (kriti kog) uma i njihovom fanatizacijom predstavlja jedan od kamena temeljaca olimpijske doktrine. Istovremeno, odlazak na olimpijske igre postaje hodo a e duhu koji vlada svetom, dok su olimpijci "elita" ove anstva koja u ime svojih nacija (rasa) borbom na "svetom" olimpijskom borili tu izra ava bezuslovnu pokornost mo i koja vlada svetom - nastoje i da pridobije njenu milost. Po hri anskoj doktrini bog je stvorio oveka od ne ive prirode i udahnuo mu ivot u obliku du e. Smisao ovozemaljskog ivota je osloba anje du e iz telesne "tamnice" da bi mogla da se vine ka ve nosti. Otuda u hri anstvu dominira pokret tela ka grobu i pokret du e ka bogu: "Jer koji sije u tijelo svoje, od tijela e po njeti pogibao; a koji sije u duh, od duha e po njeti ivot vje ni". (7) Kuberten je ukinuo du u i na taj na in raskinuo vezu oveka sa bogom, da bi od mi i avog tela stvorio neraskidivu vezu oveka sa postoje im svetom. Kuberten, poput Ni ea, u preziru prema telu vidi prezir prema zemaljskom ivotu. Za razliku od Ni ea koji, suprotstavljaju i se hri anskim "prezira ima tela", u telu vidi izvori te i osnovni uslov "vlastitosti" oveka, (8) Kuberten

196

vidi u telu ono to hri ani vide u du i: sredstvo za ukidanje njegove vlastitosti i za potpuno uklapanje u postoje i (obogotvoreni) svet. Za Kubertena ovek nije privremeni stanovnik planete koji sti e ve nost u bogu, ve predstavlja kontinuitet ive prirode i najvi i oblik u njenom razvoju i kao takav je njen nerazdvojni deo, a zakoni koji vladaju u ivotinjskom svetu su vrhovna stvarala ka i pokreta ka snaga sveta. Kubertenova koncepcija nije samo radikalni obra un s Platonovim shvatanjem odnosa izme u tela i duha, ve i s katoli kom maksimom cura del corpo si, culta del corpo no, koja predstavlja "omek anu" varijantu izvornog hri anskog odnosa prema telu kao "tamnici du e". Nastoje i da izgradi kult mi i avog tela i telesne snage, Kuberten odbacuje i maksimu mens sana in corpore sano i stvara novo na elo: mens fervida in corpore lacertoso - koje postaje jedno od njegovih najva nijih polazi ta u stvaranju pozitivnog oveka. Razli it odnos prema telu ukazuje na razli it odnos prema ivotu : stvaranje kulta mi i avog tela slu i za stvaranje kulta ovozemaljskog ivota. Kuberten: "Oblikuju i svoje telo ve banjem kao to vajar oblikuje kip, anti ki atleta je iskazivao po tovanje bogovima. ine i isto, moderni atleta slavi svoju zemlju, svoju rasu, svoju zastavu." (9) Mi i avo telo u borila kom naponu dobija kod Kubertena onaj zna aj koji za hri anstvo ima ude i pogled isposnika koji je usmeren ka nebu. Kuberten je svoj odnos prema hri anstvu jasno odredio jo kroz odnos prema Arnoldu, kod koga je prisutno paganizovanje hri anstva. Arnold je nastojao da iskoristi sport, da bi od kole stvorio "civilizovani" zverinjak u kome se "red" uspostavlja bespo tednim tla enjem slabijih od strane sna nijih. Po Kubertenu, re je o najvi em obliku "moralnog usavr avanja" mladih koje u potpunosti odgovara ivotu za koji se deca (bur uja) pripremaju. Arnold je od sporta stvorio sredstvo za stvaranje kulta "mi i avog" tela i karaktera koji odgovara prirodi kapitalisti kog dru tva, ali je na njega nastojao da nasadi hri anski moralizam; Kuberten odbacuje hri ansku "krotkost", kao i sve ono to predstavlja ograni enje za "gospodarsku rasu" u njenom nastojanju da pokori svet: od "mi i avih hri ana" ostaju mi i i i nezaja ljiva gramzivost koju Kuberten progla ava za motornu snagu "progresa". Uspostavljanje rigidnog dualizma izme u tela i duha, s tim to je telo podre eno duhu, predstavlja jednu od najva nijih dodirnih ta aka izme u modernog olimpizma i hri anstva. U tom kontekstu obe ideologije instrumentalizuju telo i u njemu vide sredstvo za ostvarivanje "vi ih" ciljeva. Dok je u hri anstvu telo oru e za ostvarivanje "bo je volje", u Kubertenovoj doktrini ono predstavlja sredstvo za realizaciju strate kih interesa kapitalizma. Uprkos tome to insistira na " ivotinjskoj prirodi" oveka i to se oslanja na zakone evolucije, Kuberten se svojom "utilitarnom pedagogijom" obra unava s prirodnim bi em oveka i na taj na in kida veze oveka sa prirodom. Kuberten je do te mere li io oveka prirodnosti i instrumentalizovao ga, da se njegov odnos prema ljudskom telu pribli ava onom koji e Dekart uobli iti u svojoj mehanicisti koj filozofiji telesnog, s tim to je on posredovan mazohisti kim duhom jezuitizma i destruktivnim duhom kapitalisti kog progresizma. Za razliku od hri anskog meditativnog aktivizma koji vodi sputavanju i odumiranju telesnih (prirodnih) funkcija, sportski aktivizam (koji se zasniva na apsolutizovanom principu "ve eg napora" koji odgovara maksimi citius, altius, fortius) vodi manijakalnom intenziviranju mi i nog napora i time do potiskivanja, degenerisanja i uni tavanja prirodnog bi a oveka, kao i duhovnosti i umnosti. Moderni olimpizam je i u drugim pitanjima blizak hri anstvu. Radi se, pre svega, o njegovom antislobodarskom karakteru. Olimpijsko "pomirenje" s postoje im svetom i uni tavanje slobodarskog dostojanstva oveka u su tini odgovara hri anskom zahtevu upu enom potla enima, da se bezuslovno pokore svojim gospodarima i da bez roptanja

197

trpe nepravdu. Karakteristi an je stav apostola Pavla iz poslanice Timotiju: "Robovi koji su god pod jarmom da pokazuju svaku ast svojijem gospodarima..." (10) Na bliskost ovih doktrina upu uje i ukidanje oveka kao emancipovanog gra anina (i time gra anskog dru tva) i njegovo svo enje na podanika apsolutizovane vladaju e volje. Zatim, obra un s kriti kim umom i podre ivanje oveka neprikosnovenom i od oveka nezavisnom duhovnom autoritetu (uspostavljanje "vladavine u glavama"). Potiskivanje i uni tavanje igra ke prirode oveka (Erosa, stvarala ke spontanosti) predstavlja jo jednu dodirnu ta ku modernog olimpijskog paganizma i hri anstva. Zajedni ko je i to to ovek nije stvaralac sveta ve je oru e sudbine (boga, prirodnih zakona), to zna i da se ukida subjektivna sloboda i kategorija mogu nosti. Insistiranje na neprikosnovenosti patrijalhalnog poretka i degradacija ene na inkubator jo jedna je nit koja spaja hri anstvo i olimpizam. Prezir prema radu je ono to je karakteristi no za obe doktrine. Za hri anstvo rad je prokletstvo na koji su ljudi osu eni ("Radi u znoju lica svog!"), a radnici shodno tome prokletnici. Proizvodnja dru tvenih dobara odvaja se od njihovog prisvajanja. Parazitizam i plja ka radnih "masa" postaje "bo ansko" i "prirodno pravo" mo nih. U molitvama ljudi se zahvaljuju bogu za "hleb nasu ni", iako su ga stvorili svojim radom. Isto shvatanje zastupa Kuberten: "Ljudska rasa je od svojih vladara oduvek tra ila da joj obezbedi zabavu kao i sredstva za ivot". (11) To tvrdi aristokrata Kuberten koji je nasledio porodi no bogatstvo, nagomilano tokom vekovne plja ke francuskih seljaka, od 500 000 zlatnih francuskih franaka! I hri anski agon blizak je "sportskom duhu". Izme u "pravih" hri ana uspostavljeno je takmi enje u patnji, budu i da onaj ko vi e pati ima ve e izglede da pro e kroz vrata raja. Otuda su najve i "mu enici", kao rekorderi u patnji, najvi i izazov za vernike. Me utim, dok je hri anin, rukovode i se trgova kom logikom, spreman da bespogovorno podnosi nepravdu da bi se domogao nagrade u obliku "ve nog bla enstva" - ovozemaljski ivot postaje ulog koji treba da donese neuporedivo ve u dobit - Kuberten nudi ljudima "nagradu" u vidu samog ivota u kome jedni ("gospodarska rasa") pronalaze "sre u" u sadisti kom tla enju "slabih", a drugi (radnici, "ni e rase" i ena) u mazohisti kom dodvoravanju vladaju oj mo i. Olimpizam je sredstvo za razvoj belicioznog karaktera kod bur oaske mlade i istovremeno kada je sredstvo za pacifikovanje radnika i kolonijalizovanih naroda. Ovo "sveto dvojstvo" prisutno je i u hri anstvu od kada je postalo oru e u rukama parazitskih klasa. Kuberten progla ava princip "vladavine u glavama" za svoj vrhovni politi ki princip koji je, (zlo)upotrebom hri anstva, vekovima primenjivan od strane vlastele i sve tenstva. "Originalnost" Kubertena sastoji se u tome to je eleo da povrati efikasnost tog principa upotrebljavaju i nova sredstva koja odgovaraju novom vremenu. U nastojanju da ovlada duhom oveka i na taj na in itavim njegovim ivotom, hri anstvo propisuje molitve i praznike: postoje dani kada se treba "radovati", a kada " aliti"; kada jesti, a kada gladovati; kada raditi, a kada svetkovati... I Kuberten nastoji da uspostavi totalnu duhovnu kontrolu nad ljudima, ali tako to e utopiti duh oveka u svakodnevni ivot da bi njegovo pona anje u potpunosti bilo uslovljeno vladaju im odnosima: ne hri anska dogma, ve sam ivot postaje duhovno vrelo iz koga se ovek svakodnevno napaja.

Olimpijska dogmatika

198

Kuberten navodi re i Albera Tibodea da se uobi ajeni religiozni ivot "sastoji u u enju knjiga napamet", a da je gr ka religija - "religija bez knjiga", (12) to postaje "zlatno pravilo" modernog olimpijskog paganizma. Ne spoznaja "bo je re i", ne njeno ponavljanje, promi ljanje i do ivljavanje, ve borba za pobedu nad drugima i borba za "pobedu nad sobom" (princip "ve eg napora" kao osnov "usavr avanja"), postaje temelj olimpijskog jevan elja i osnovni na in vr enja religiozne slu be. Sam ivot, koji je sveden na neprestanu borbu za opstanak, postaje izvori te (pozitivnog) religioznog duha i slu ba nadljudskim silama, a olimpizam izgradnja njegovog kulta. Sli no anti kom, moderni olimpizam te i da bude sveobuhvatna duhovna mo kojoj ovek ne slu i kontemplacijom i meditacijom, ve svakodnevnim agonalnim aktivizmom. Ne postoji bilo koji putokaz koji pru a oveku mogu nost da uspostavi (kriti ko-menjala ki) odnos prema postoje em svetu i da postavi pitanje o smislu ivota. ivot kao neprestana borba izme u ljudi, nacija i rasa za mesto pod suncem - to je bit olimpijske pobo nosti. Poput Homerovih junaka i savremeni (malo)gra ani ne dr e propovedi da bi prizvali bogove, ve to ine bespo tedno se me usobno bore i za dominaciju. U tom kontekstu olimpijske igre pojavljuju se kao idealizovani izraz osnovnih ivotnih principa uspostavljenog sveta, kao njihov devi anski oblik. One su "festival mladosti" (Kuberten), to zna i obnavljene vere u "ve ne" olimpijske ideale i sticanje nove "moralne snage" - da bi se sa novim elanom nastavilo tamo gde se stalo. Otuda Kuberten daje takav zna aj "svetom ritmu" olimpijskih igara koji ni po koju cenu ne sme da bude prekinut. Za razliku od hri anskog "prvo je bila re " i Geteovog "prvo je bilo (ljudsko) delo", kod Kubertena nema po etka u razvoju ljudskog dru tva, ve je uspostavljen neprekidni kontinuitet ivotinjskog sveta iji se razvoj zasniva na zakonima evolucije koji su "nadgra eni" vladaju im duhom kapitalizma. Radi se o aktivizmu koji slepo sledi vladaju u ivotnu logiku koja se izra ava u socijalno darvinisti kom principu bellum omnium contra omnes i progresisti kom principu citius, altius, fortius. U tom smislu, Kubertenov religio athletae ne podrazumeva samo potpunu pokornost sportista vladaju em duhu kapitalizma, ve i njihovo potpuno u ivljavanje u ulogu koju, kao simboli no otelotvorenje tog duha, imaju. Oni svojim itavim bi em, to dolazi do izra aja u telesnom izgledu i pokretu, treba da budu u jedinstvu sa vladaju im duhom da bi mogli adekvatno da izraze njegovu obnovljenu snagu i neuni tivost. Kuberten se pod prividom obra una s hri anskim dogmatizmom obra unava s umom kao osnovnom ljudskog pona anja i kriterijumom za ocenu njegove ispravnosti, i uvodi evolucioni apriorizam koji zakone koji vladaju u ivotinjskom svetu progla ava za najvi u i neprikosnovenu dogmu. Na udaru se na la religiozna svest koja usmerava oveka ka bogu i "pravom" onozemaljskom ivotu, ali i misao koja sa ljudskog aspekta dovodi u pitanje te procese i poku ava da ih stavi "pod kontrolu" istinskih ljudskih vrednosti. U obliku borbe protiv religijske dogmatike i teorijskog uma uklanja se nastojanje da se uspostave op teljudski kriterijumi na osnovu kojih mo e da se uspostavi kriti ka distanca prema postoje em svetu i stvori ideja budu nosti. "Teorijskog" i "kontemplativnog" zamenjuje "prakti ni" i "utilitarni" ovek. Iako je odbacio religioznu dogmatiku, Kuberten je izda an u formulisanju olimpijskih "zapovesti" koje postaju svojevrsno olimpijsko jevan elje: "bitka na Vaterlou dobijena je na sportskim poljima koled a Iton"; "oru je ini mladi a ovekom"; "sport je inteligentno i efikasno oru e u kolonizaciji"; "bela rasa je naj istija, najinteligentnija i najja a"; "bratstvo je za an ele, a ne za oveka"; "ja i opstaju, slabiji bivaju odstranjeni"; "nejednakost je najstariji zakon protiv koga je besmisleno boriti se"; " ena koja se pre rukovodi razumom nego emocijama nije samo nenormalna, ve je monstruozna"; "nije duh

199

taj koji stvara karakter, ve je to telo"; "borbeni duh u mi i avom telu" (mens fervida in corpore lacertoso) i sl. Kod Kubertena nema dobra i zla, to zna i da nema ni moralnog rasu ivanja. On je oslobodio oveka anti kog hybris-a i hri anskog greha, da bi ga oslobodio (li ne) odgovornosti za njegova dela ; kod njega nema ni Sokratovog daimonion-a ni savesti. Pored toga, ukidanjem boga kao sudbinske sile Kuberten je oduzeo mogu nost oveku da odgovornost za svoje postupke prenese na njega, kao i da predanom slu bom i kajanjem tra i "oprost za svoje grehove" i na taj na in se "iskupi" zbog u injenih (ne)dela. Moderni olimpizam li ava oveka mogu nosti da zgre i, jer ga unapred osloba a (li ne) odgovornosti za njegova dela koja su samo "spontani" sled ivotne logike koja je odre ena zakonima evolucije ivog sveta i koja se pojavljuje u obliku "progresa". Prema onima koji dovode u pitanje njegovo odvijanje Kuberten se ne odnosi onako kako se crkva odnosi prema "gre nicima", ve kao prema "antihristima". Istovremeno, navla e i olimpijski pla t najve i krvnici ove anstva postaju (olimpijski) an eli. Kuberten ne preti neposlu nima paklom niti nudi nagradu u vidu rajskih vrtova: sam ivot, koji je sveden na bespo tednu borbu za opstanak, je taj koji nagra uje jedne ("sna ne") i ka njava druge ("slabe"). Nepravda kojoj je ovek svakodnevno izlo en nije zlo, ve je neminovnost koja je utemeljena u prirodnom poretku i stoga je beskorisno (i u tom kontekstu besmisleno) postavljati pitanje o njenoj moralnoj (ljudskoj) opravdanosti. "Milosr e" bogatih ne proisti e iz te nje ka "socijalnoj pravdi", ve je politi ko sredstvo za sti avanje radni kog nezadovoljstva i uspostavljanje "socijalnog mira" - u uslovima takvog odnosa klasnih snaga kada pokornost radnika nije mogu e obezbediti golom silom. to se ti e Kubertenovog principa "dobro se boriti", on predstavlja jedinstvo borbe za ivot i borbe za poredak i ne zasniva se na po tovanju op teljudskih pravila: "dobro" nema eti ki, ve utilitarni karakter. Borba za o uvanje rasne istote, za o uvanje stabilnog razvoja poretka i za kolonijalnu ekspanziju - predstavlja najve u obavezu za pripadnike vladaju e klase. Oni nisu odgovorni pred bogom ili ljudima, ve pred "progresom". Jedan od najva nijih dokumenata koji upu uje na prirodu modernog olimpijskog paganizma je Kubertenov intervju, koji je 4. septembra 1936. godine objavljen u francuskom magazinu "L' Auto", povodom odr avanja nacisti kih Olimpijskih igara: "Objavljeno je da su Berlinske olimpijske igre s tehni kog gledi ta bile potpuni uspeh. Mogao bih odgovoriti da mi je to dovoljno. To ne bi bilo obja njenje. Svakako, sportska strana mora biti dominiraju i element Igara, ali ja mislim da ne bi trebalo imati Igre bez elementa strasti koji je jedini u stanju da im da zna enje koje one mora da imaju. Ja sam uvek tra io ovu strasnu razdra enost, ja sam je hteo, prizivao svim svojim snagama. Jer takmi arski sport, po sebi, nije obi na stvar koja se mo e prilagoditi sku enim i sitni avim pravilima. Shvatimo, olimpijske igre su estoka, divlja borba kojoj ne odgovaraju druga do estoka i divlja bi a. Okru iti ih atmosferom konformisti ke slabosti bez strasti i neumerenosti, zna ilo bi unakaziti ih, oduzeti im svaku posebnost. A da ne govorimo o Igrama na kojima je dopu ten pristup enama i omladini, uop te slabima. Za njih postoji drugi oblik sporta, fizi ko vaspitanje koje e im dati zdravlje. Ali za Igre, moje Igre, ho u jedan dugi krik strasti, ma kakav bio. U Berlinu se drhtalo za ideju o kojoj nije na nama da sudimo, ali koja je bila strasni izazov koji stalno tra im. Tehni ki deo je, s druge strane, organizovan sa svom potrebnom pa njom i Nemcima se ne mo e pripisati sportsko nepo tenje. Kako ho ete da se u takvim uslovima odreknem slavljenja XI olimpijade? Jer, isto tako, ta glorifikacija nacisti kog re ima bila je emocionalni ok koji je omogu io ogroman razvoj koji su postigli." (13) "Strasna razdra enost", "divlja borba" kojoj odgovaraju "divlja bi a", "neumerenost", "dugi krik strasti" - sve to ukazuje da je u biti

200

olimpijske religioznosti davanje odu ka zverinjoj prirodi Kubertenovog bur uja. Radi se o svojevrsnom "zovu divljine" koji se u "civilizovanom" obliku pojavljuje kao do kraja ogoljena "volja za mo " koja nastoji da se obra una s civilizacijskim normama koje sputavaju nastojanje "gospodarske rase" da pokori svet. Kuberten je u ovome tekstu do kraja razobli io svoju izvornu olimpijsku intenciju. Za bur uja koji hita da osvoji svet ne va e pravila koja va e za "obi ne" smrtnike: on je li en svake odgovornosti. Istovremeno, on je li en osobenosti koje su karakteristi ne za "homerovskog", kao i za "herojskog oveka" antike: erosa, emocija, spremnosti na rtvovanje i pokajanje, na za titu nemo nih, detinje razdraganosti... Nezaja ljiva gramzivost, glavna osobenost Kubertenovog "novog oveka", pro drala je sve ljudsko u oveku. i enje ove anstva od "naslaga" ljudskog, to zna i i enje oveka od ljudskosti, jedan je od najva nijih ciljeva Kubertenove "utilitarne pedagogije". Ono emu se moderni olimpizam klanja nije hri anski bog ni olimpijski bogovi, ve ekspanzionisti ka mo monopolisti kog kapitalizma. To je izvori te iz koga Kuberten crpi snagu za svoju olimpijsku misiju i na kojoj se temelji uspeh njegovog "obnoviteljskog" poduhvata. Kubertenov odlazak na Arnoldov grob u Ragbiju ima simboli an zna aj: bilo je to hodo a e izvornom duhu kolonijalne mo i viktorijanske Engleske ije je tvorac, po Kubertenu, bio Arnold. Evo kako Kuberten opisuje svoju posetu Arnoldovom grobu: "... u suton, sam u znamenitoj gotskoj kapeli Ragbija, sa o ima prikovanim za nadgrobnu plo u na kojoj je, bez epitafa, bilo urezano veliko ime Tomasa Arnolda, sanjao sam da pred sobom vidim kamen temeljac britanske imperije". (14) Osvaja ko-tla iteljska mo kapitalizma pravo je izvori te Kubertenovog religioznog nadahnu a. Su tina Kubertenove olimpijske pobo nosti na najbolji na in je iskazana u njegovom izvornom olimpijskom pokli u "Rebronzer la France!", koji odgovara vapaju za bogom fanati nog hri anina. San o osvajanju sveta od strane "gospodarske rase", oli ene u evropskoj bur oaziji, to je "vizija" koju e Kuberten do k raja ivota uporno slediti i iju e realizaciju, predaju i im u ruke "sveto" olimpijsko "koplje" (Dim), poveriti nacistima.

Olimpijsko "sveto trojstvo" Kubertenova olimpijska doktrina oslanja se na tri sto era koji dobijaju ulogu hri anskog "svetog trojstva" i koji otelotvoruju neprikosnovenost i ve nost uspostavljenog poretka i postaju nosilac pozitivne (olimpijske) transcendencije. Radi se o zakonima evolucije ("progres"), koji odgovaraju bogu kao sudbinskoj sili; o "besmrtnom duhu antike", koji dobija ulogu hri anskog "svetog duha" (beliciozni duh); i olimpijskom "humanizmu" (kult postoje eg sveta), koji u olimpijskoj doktrini ima onu ulogu koju Hrist ima u hri anstvu. Putem "besmrtnog duha antike", oli enog u "obnovljenim" olimpijskim igrama, dolazi do misti ne oplodnje postoje eg sveta zakonima evolucije, koji su svoj najvi i domet dostigli u anti koj Gr koj, iz ega se ra a olimpijski humanizam. Kao to je za hri anstvo bog ona neprikosnovena sila koja odre uje sudbinu oveka, tako je za Kubertena "progres" neprikosnovena nadljudska mo koja upravlja ivotom ljudi i predodre uje "budu nost". U kona nom, i bog i "progres" pru aju mogu nost oveku da obezbedi "ve ni ivot". Razlika je u tome to u hri anstvu mogu nost "ve nog ivota" sti e ovek kao individua na "drugom svetu", dok kod Kubertena tu mogu nost dobija ove anstvo kao apstraktni kolektivitet u ve nom

201

ovozemaljskom ivotu koji se svodi na kvantitativne pomake bez kvalitetnih promena. Dok se ivot hri anina svodi na okajavanje sopstvenih "grehova" i pripremu za "sudnji dan", dotle se ivot Kubertenovog pozitivnog oveka, oslobo enog greha i odgovornosti, svodi na neprestanu borbu za uve avanje sopstvenog bogatstva i za za titu uspostavljenog poretka. Stvaranje sveta od strane boga osnov je hri anske misterije. Kod Kubertena proces stvaranja nije smisaoni i voljni akt, ve besmisleni i spontani aktivizam koji sledi logiku evolucije koja se pojavljuje u obliku "progresa". Kuberten ukida stvaranje oveka od strane apsoluta (kao i stvaranje sveta od strane oveka) i afirmi e "razvoj ove anstva" koji se svodi na od ovekove volje nezavisni sled zakona evolucije koji se ispoljava u borbi rasa za opstanak. Moderna olimpijska misterija treba da omogu i da se neopaziva sveprisutna mo kapitalizma, koja proisti e iz odre enih dru tvenih procesa i odnosa, usadi u bi e oveka i izazove religiozni zanos. Ni Kuberten ne pravi razliku izme u vernika i fanatika. U njegovoj olimpijskoj ideji nema mesta za sumnju, pitanje, su eljavanje, za tra enje smisla i odgovora... Kuberten daje prvorazredni zna aj psiholo koj dimenziji i u tom kontekstu spektakularnoj predstavi koja oveka uvla i u olimpijsku misteriju. Olimpijski ceremonijal je mehanizam sa kojim treba ukloniti razum i otvoriti put do podsvesti i "iz dubine du e" pridobiti oveka. Olimpizam, poput hri anstva, insistira na kultnim radnjama, svojevrsnoj olimpijskoj liturgiji, koje po svojoj prirodi odgovaraju hipnoti koj seansi sa kojom se uklanja razum i posti e potpuna integracija oveka u postoje i svet. Strogo po tovana forma ceremonijala ima ritualni karakter sa kojim se ostvaruje svojevrsna iluzija: ritualnim ponavljanjem se stvara utisak da se ceremonijal ne odvija po volji ljudi, ve da su oni samo izvr ioci koji delaju voljom neke nevidljive sile koja sve dr i u svojim rukama. U tom kontekstu pojavljuje se i "sveti" etvorogodi nji ritam odr avanja igara, koji ni po koju cenu ne sme da bude prekinut, i koji postaje oblik iskazivanja ve ne dominacije sudbinske mo i nad ovekom (Olympie eternelle!). Radi se, zapravo, o potrebi da se, putem olimpijskih igara, neprestano obnavlja vera u izvorne principe postoje eg sveta. Moderna olimpijska misterija nema veze sa bogovima i prirodnim silama, ve sa vladaju im duhom kapitalizma koji, putem olimpijskog spektakla, treba prikazati u misti nom svetlu. U tom kontekstu, Kuberten se u stvaranju olimpijskog ceremonijala ne rukovodi hri anskom liturgijom, ve nastoji da stvori predstavu koja daje mitsku i kultnu dimenziju zemaljskoj vladaju oj mo i, sli no pompama monarhije, vojnim paradama i velikim svetskim industrijskim izlo bama - u kojima je prona ao uzor za spektakularizaciju olimpijskih igara. Otuda grandioznost, monumentalnost, militaristi ki duh i kitnjasti dekor postaju najva niji segmenti olimpijske (dekorativne) estetike. Ono to treba da pribavi posebnu dimenziju olimpijskom kultnom ceremonijalu je to to se sa njim "priziva besmrtni duh antike", to zna i da su olimpijske igre zami ljene kao svojevrsna spiritualisti ka seansa. Sport po Kubertenu nije proizvod modernog doba, ve je oblik u kome je vaskrsao duh antike koji postaje nepresu ni izvor svetlosti i toplote, to zna i ivota. U svojoj "Odi sportu" Kuberten nadahnuto "peva": "O sportu, zanosu bogova, destilacijo ivota! U sivoj dolini dana njeg ivota, neumornog u uzaludnoj muci, ti se iznenada pojavljuje kao blistavi glasnik nestalih vekova, onih vekova kada je ove anstvo moglo da se osmehuje..." (15) Da su moderne olimpijske igre zami ljene kao svojevrsna spiritualisti ka seansa ubedljivo pokazuje i zvani na "Olimpijska himna": "Besmrtni du e antike, / Tvorcu istine, lepote i dobrote,/ Si i, pojavi se, obasjaj nas svetlo u, / Na ovom tlu i pod ovim nebom, / Koje je osvedo eno neprolaznom slavom./ Udahni ivot i duh ovim plemenitim igrama! / Baci pobednicima vence od cve a koje ne

202

vene, / U trci i u borbi! / Iskuj u na im grudima srca od elika! / U tvojoj svetlosti, poljane, planine i mora, / Sijaju bojom rumene ru e i stvaraju prostrani hram, / U koji sve nacije hrle da ti se dive,/ O, besmrtni du e antike!" (16) Olimpijske igre postaju ceremonijal misti nog spajanja "besmrtnog duha antike" sa modernim dobom i kao takve oplodnja oveka duhom antike - iz ega treba da se rodi pozitivni ovek. Radi se o autoritarnom (tiranskom) duhu kome odgovaraju olimpijski bogovi kao besmrtna gospodarska oligarhija koja simbolizuje neprikosnovenu vlast ratni ke aristokratije nad radnim slojevima. U modernom dobu ova gospodarska mo nanovo silazi sa Olimpa na zemlju, da bi se pojavila u obliku bur uja koji postaje kapitalisti ki surogat anti kog "heroja". Kuberten ukida sposobnost kapitalizmu da u svojim "nedrima" (Marks) za ne ideje koje otvaraju mogu nost za prevazila enje postoje eg sveta i na taj na in ga li ava istorijske plodnosti, i koristi se "besmrtnim duhom antike" da "udahne novi ivot" kapitalizmu. On postaje, kao simboli ni izraz vremena u kome je evolucija ivog sveta dostigla svoj najvi i i nedosti ni nivo razvoja, svojevrsni "sveti Gral" koji e postoje em svetu obezbediti ve nu mladost: olimpijske igre su ubrizgavanje ivotnog eliksira anti ke Helade modernom svetu. Otuda takav zna aj "svetog ritma" odr avanja olimpijskih igara: one su, kao "festival mladosti" (Kuberten), regularna kura podmla ivanja kapitalizma i kao takve simboli ni kraj istorije. Za razliku od antike i hri anstva koji besmrtnost vezuju za nebo, Kuberten besmrtnost spu ta na zemlju. "Besmrtni duh antike" nije otelotvorenje nadzemaljske mo i olimpijskih bogova, ve mitski oblik pojavljivanja duha kapitalizma i na in da mu se pribavi "kulturna" i "bo anska" legitimnost. Zato Kubertenu ne smeta " injenica" da je helenski svet propao. Duh kapitalizma je taj koji uzdi e anti ki duh iz pepela udahnjuju i mu novi ivot i obezbe uju i mu ve nost. Olimpizam kao ideologija pozitivnog progresa je ukidanje transcendencije i afirmacija imanencije kao osnovnog principa razvoja sveta. Ne postoji bilo ta to nadilazi uspostavljeni svet, ili to se pojavljuje kao cilj u odnosu prema kome se odre uje pravac kretanja civilizacije. U modernom olimpizmu nije bog taj koji odre uje svrhu ivota, ve se sve zbiva prema svrsi koja je zadata prirodnim tokom de avanja (zakonima evolucije) i iz njega proisteklim progresisti kim duhom koji ima kvantitativni i totalitarni karakter i za koji je "budu nost" otvorena. "Bo ansko pravo", na koje se Kuberten povremeno poziva, nema ni apriorni ni nadzemaljski ve dekorativni karakter i slu i za stvaranje utiska o nepromenljivosti postoje eg sveta. Postoji identitet izme u ideala sveta i uspostavljenog sveta: olimpizam postaje pozitivna ontologija u kojoj se bitak svodi na bitisanje. Suprotnost izme u la nog i istinitog, fenomenolo kog i su tinskog "ukinuta" je u svetu injeni nog. Budu i da je Kuberten odbacio normativnu sferu, ne postoji mogu nost su eljavanja uspostavljenog progresa sa idejom istinskog progresa. Kuberten je obesmislio svako vrednosno rasu ivanje o progresu, dok saznavanje sveta ima isklju ivo utilitarni i neposredno empirijski karakter. Jedino mogu e pitanje je ono o meri progresa, koja se izra ava u kvantitativnom uve avanju materijalnog bogatstva vladaju e "elite" i pove avanju efikasnosti u obra unu sa slobodarskim radni kim pokretom i emancipatorskim nasle em ove anstva. Prvo je izra eno u olimpijskoj maksimi citius, altius, fortius, a drugo u "pravu ja ega", s tim to Kuberten podre uje "progres" socijalno darvinisti kom principu: sve to je stvoreno mora postati sredstvo u rukama vladaju e klase za o uvanje poretka. Kao i kada se radi o demokratskim institucijama, i ovde Kuberten nastoji da elimini e emancipatorske mogu nosti koje u sebi nosi razvoj mo i oveka da u ini vi e, da ide dalje, da dela sna nije... Sve razvijenije produktivisti ke mo i oveka postaju izvori te tla iteljske mo i vladaju e klase: to vi e progresa, to manje slobode.

203

Kubertenovo humanité tre i je sastavni deo olimpijskog "svetog trojstva". Kao to je humanizam modernog doba nastao kao reakcija probu enog oveka na vi evekovno nastojanje crkve da ga svede na su nja "bo je volje", tako je Kubertenov humanité nastao kao reakcija imperijalisti ke bur oazije na ideje-vodilje Francuske gra anske revolucije i emancipatorsko nasle e gra anskog dru tva - i u tom kontekstu na emancipatorske ideje hri anstva. Umesto "raba bo jeg", ovek postaje su anj "prirodnih zakona" koji su otelotvorenje vladaju ih odnosa: olimpizam "prevazilazi" hri anstvo socijalnim darvinizmom. Kuberten ne te i da otkrije "bo ansko u oveku", ve da unese duh uspostavljenog sveta u njega, pri emu je ovek samo sredstvo za ostvarivanje strate kih ciljeva kapitalizma - pod pla tom "progresa". Stvaranje karaktera i svesti pozitivnog oveka i njegovo instrumentalizovanje radi postizanja neljudskih ciljeva osnov je Kubertenovog humanizma. Hri anstvo je kriti no prema postoje em svetu koji je samo privremeno ljudsko boravi te: "istinski" i "ve ni ivot" po inje na nebu. Za Kubertena postoje i svet jedino je mogu e i ve no kona i te oveka, a ne prolazna stanica na putu ka nebu. Umesto te nje ka bogu, kod Kubertena dominira eufori no utapanje u svakodnevni ivot putem bezumnog agonalnog telesnog aktivizma. Uprkos tome to idealizuje antiku, kod Kubertena je sada njost ta koja zra i u svim pravcima jer je u njoj ostvareno jedinstvo humanisti kih ideala sa ivotom: postoje i svet je realizovani humanizam. Kubertenov humanizam zasniva se na mitu o anti kom dru tvu koji slu i za izgradnju kulta postoje eg sveta. Za njega je ideal pozitivnog dru tva ve ostvaren u anti koj Gr koj, i to u periodu njenog "srednjeg veka" u kome je uspostavljena potpuna dominacija rodovske aristokratije nad demos-om. Osnovna uloga mita o antici nije da pru i putokaz za ljudsku akciju, jer je anti ko dru tvo neostvarljivi ideal, ve da doka e da je ideal humanosti ve ostvaren u pro losti i da je zato besmisleno usmeravati pogled ka budu nosti. Konstatuju i da je helenizam "iznad svega kult humanosti u njegovom postoje em ivotu i njegovo stanje ravnote e", Kuberten se suprotstavlja religijama koje obe avaju sre u oveku posle smrti. U staroj Gr koj je, po njemu, "sam postoje i ivot bio sre a". (17) Umesto te nje ka drugom ("vi em") svetu, beskrajno veli anje postoje eg sveta postaje najvi i izazov za oveka. Kubertenov obra un s hri anskim iluzornim svetom (u kome nema "bogata a" i "siromaha", kao i "vi ih" i "ni ih rasa") zapravo je obra un sa samom idejom o boljem svetu, kao i verom i te njom oveka ka pravednom svetu. Smisao Kubertenovog idealizovanja antike je razvijanje e nje prema svetu u kojem se u idealizovanom obliku pojavljuju vladaju i principi postoje eg sveta nepravde koji nema alternative i koji je ve an. To su " injenice" koje putem olimpijske doktrine dobijaju karakter apsolutne istine. Jedino to oveku preostaje je da se "pomiri" sa uspostavljenim stanjem stvari. Kuberten nudi potla enima "sportsku republiku" kao kompenzaciju za bespogovorno trpljenje nepravde, ali ona nije paralelni svet sa postoje im, kao to je to slu aj sa hri anskim rajem, ve prostor na kome se vladaju i duh postoje eg sveta pojavljuje u istom obliku, svojevrsno kapitalisti ko olimpijsko nebo, i kao takav trena ni kamp u kome se (telesnim i mentalnim drilom) razvijaju one osobenosti oveka koje treba da omogu e njegovo potpuno uklapanje u postoje i svet. Hri anstvo seli oveka na "drugi svet"; sport ga prikiva za postoje i svet. Olimpijske igre su obred obogotvorenja osnovnih egzistencijalnih principa postoje eg sveta koje su otelotvorene u sportu: moderni olimpizam je kult kapitalizma. Otuda se pridaje prvorazredni zna aj izgledu i pona anju sportista, njihovoj "moralnoj istoti", kao i religio athletae koji treba da odgovara religioznom uzbu enju (strahopo tovanju) sa kojim je anti ki atleta pristupao olimpijskom oltaru da bi se

204

poklonio Zevsu. Anti ki uslov za u estvovanje na igrama da atleta nije uvredio bogove u modernom olimpizmu postaje zahtev da se nije ogre io o principe amaterizma, to zna i da se u borbi protiv drugih vodi fanati nom verom u ispravnost i neprikosnovenost vladaju ih principa postoje eg sveta, a ne lukrativnim interesima. Otuda Kuberten insistira na "olimpijskoj zakletvi" (serment olimpiques) kao najvi em religioznom inu pri emu se u esnici "kunu" da e se po teno boriti. O tome Bulonj: "Kako svaka religija podrazumeva poznavanje dogmi i produbljivanje jedne mistike, Kuberten zasniva na pedagogiji olimpizma upu ivanje u olimpijsku filozofiju i praksu: zakletva koju takmi ari pola u predstavlja u ovom slu aju jedan od rituala vezanih za ono to je sveto." (18) Njihova zakletva nije upu ena ni bogu (nadzemaljskoj sili) ni ljudima, ve nevidljivom i vladaju em duhu kapitalizma. Olimpijske igre slu e zato da se poka e " istota" tog duha i njegova neuni tiva snaga, a sportisti su njegovo otelotvorenje i kao takvi svojevrsni "idoli" kapitalizma. Sve to oni rade dobija simboli an karakter, sli no pona anju vojnika na paradi - koji su personifikacija vladaju eg poretka. Odstupiti od strogo odre enog ablona pona anja zna i ugroziti neprikosnoveni autoritet vladaju e mo i. Kubertenov humanizam nema upori te samo u helenisti koj kulturi, ve i u jezuitstvu. Kauckijeva analiza odnosa izme u jezuitstva i humanizma pru a mogu nost da se bolje shvati priroda Kubertenovog humanité: "Jezuitstvo je humanizam koji je ne to intelektualno ni i, koji je li en idejne samostalnosti, kruto organizovan, humanizam nateran da slu i crkvi. Razlika izme u jezuitstva i humanizma odgovara razlici izme u hri anstva iz doba Carstva i neoplatonizma. Jezuitstvo je ona forma u kojoj je katoli ka crkva usvojila humanizam, u kojoj se ona modernizovala i postavila, nasuprot svojoj dotada njoj feudalnoj bazi, na temelje koji su vladali dru tvom od estnaestog pa sve do osamnaestog stole a. Jezuitstvo je postalo najstra nija sila reformisane katoli ke crkve zbog toga to je najvi e odgovaralo novim ekonomskim i politi kim prilikama. Jezuitstvo se slu ilo istim oru jem koje je ve koristio humanizam: nadmo no u klasi nog obrazovanja, uticajem na vladaoce, obzirima prema nov anim silama. Kao i humanisti, jezuiti su pomagali apsolutnu vlast, ali samo onog vladaoca koji je radio za n jih. Kao i humanisti i oni su smatrali da nije u opreci s njihovim monarhisti kim ube enjem ako treba poraditi na tome da se ukloni li nost vladaoca koji im ne odgovara. to se, me utim, novca ti e, jezuiti su i li dalje od humanista. Oni su zastupali ne samo interese novog na ina proizvodnje, ve su ga stavili i u svoju slu bu. Jezuiti su postali najve e evropsko trgova ko udru enje koje je imalo svoje kancelarije u svim delovima sveta ; oni su prvi shvatili da se misionar mo e isto tako dobro iskoristiti i kao trgova ki putnik; oni su bili prvi koji su osnovali kapitalisti ka industrijska preduze a u prekomorskim zemljama, na primer fabrike e era." (19) I kod Kubertena ne dominira verski, ve lukrativnopragmati ni fanatizam. Jedan od najva nijih principa njegove izvorne olimpijske ideje glasi: "Nije vi e Minerva, boginja mira i mudrosti, ta koja vlada svetom, ve je to Merkur, bog preduzimljivosti, kretanja i trgovine." (20) I pored insistiranja na slepom po tovanju " injeni nog", Kuberten s "humanizmom" nastoji da pribavi vrednosni legitimitet olimpizmu. Na taj na in Kuberten otvara mogu nost za razlikovanje "pravog" od "la nog" olimpizma. Uprkos tome to svodi olimpizam na "kult postoje eg ivota", Kuberten se tokom itave svoje olimpijske karijere su eljavao s realno u olimpijskih igara, koje samo prate sudbinu kapitalisti kog dru tva, sa aspekta vrednosnog modela olimpijskih igara koji je proistekao iz odre enog (pozitivisti kog) filozofskog koncepta i te nje ka njegovoj realizaciji (pozitivno dru tvo). Slika eljenog sveta i u tom okviru vrednosni apriorizam pre utno je polazi te Kubertenovog olimpizma. Pored toga, Kubertenov humanizam ima i onu ulogu koja je

205

dodeljena olimpijskom "pacifizmu": da na propagandisti ki na in pokrije polje borbe za istinski humanizam i da se prika e kao otelotvorenje istinskih humanisti kih te nji ove anstva. Kori enje izraza kao to su "mir", "me unarodna saradnja" i sl. za prikrivanje prave prirode olimpijskog varvarizma i pridobijanje naklonosti ljudi, govori o tome da je Kuberten bio svestan koje su istinske te nje ljudi - da bi one postale negativno polazi te njegove olimpijske doktrine. Zbog toga je obra un s idejama vodiljama Francuske gra anske revolucije jedan od glavnih ciljeva Kubertenove politi ke prakse: bez slobode, jednakosti i bratstva nema ni istinskog humanizma. Umesto "humanizma kao politi kog ideala" (Mihailo uri ), Kuberten nudi "novi" varvarizam, umotan u pla t humanisti kih fraza, kao najvi i politi ki ideal. Ni sa im ograni ena tiranija bogata ke "elite" nad radnim slojevima, "ni im rasama" i enom temelj je Kubertenovog (pozitivnog) humanizma.

Olimpizam i hri anske crkve Na doktrinarnoj ravni olimpizam i hri anstvo odnose se kao vatra i voda. Vandalska strast sa kojom su hri ani, u ime svoga boga, uni tili Olimpiju, jedno od najva nijih helenskih svetili ta i najvi i simbol helenske duhovnosti, ukazuje na to da je provalija koja zjapi izme u ova dva pogleda na svet nepremostiva. U nastojanju da se obra una sa slobodarskom borbom potla enih, pragmati ni Kuberten u crkvi vidi politi kog saveznika, a sve ono u hri anstvu to mo e da doprinese efikasnijoj za titi postoje eg poretka postaje sastavni deo olimpijske doktrine i prakse. Paganin Kuberten se ne odri e hri anskog boga i ne preza da se pozove na bo anski autoritet ("bo ansko pravo") kada treba da doka e neprikosnovenost i ve nost principa za koje se zala e. Njemu ne pada na pamet da, poput Ni ea, uzvikne "Bog je mrtav!", ni da se su elji s katoli kom crkvom. Kubertenovo insistiranje na tome da je hri anstvo po svojoj vrednosti iznad drugih ("etni kih") religija, i da je kao takvo potvrda rasne "superiornosti" bele nad "obojenim" rasama, upu uje na Kubertenovo nastojanje da uspostavi strate ko savezni tvo olimpijskog pokreta i katoli ke crkve u krsta kom pohodu protiv kulturnog nasle a i slobodarskog dostojanstva "obojenih" naroda. Iz istih razloga kao i njihov saborac Kuberten, "dobri hri ani", predvo eni aristokratijom, bur oazijom i klerom, sa blagonaklono u gledaju na olimpizam i prihvataju da budu pokrovitelji modernih paganisti kih olimpijskih svetkovina, a Katoli ka crkva ide dotle da gospodu iz MOK-a, vrhovne sve tenike modernog olimpijskog paganizma, prima u Vatikanu sam papa (Pije XII) da bi im dao svoj blagoslov. Da stvar bude bizarnija, re i pensilvanijskog biskupa (koje se pripisuju Kubertenu): "Va no je u estvovati na ovim olimpijskim igrama, a ne pobediti." - koje je on izgovorio 19. jula 1908. godine u katedrali Svetog Pavla u Londonu na misi koja je bila uprili ena povodom odr avanja Londonskih olimpijskih igara - postale su "humanisti ki" moto olimpijskih igara. (21) Radi se o vrhunskoj hipokriziji: oni koji pripadaju religiji koja je razorila anti ku Olimpiju, najsvetije mesto helenske civilizacije, odr avaju mise u " ast olimpijskih igara" i veli aju njihov "besmrtni duh"! I ovom prilikom se pokazalo da "ni avo nije tako crn" ukoliko se radi o egzistencijalnim interesima crkve: "dobri hri ani" se pozivaju na "anti ku tradiciju" da bi se obra unali s kriti ko-menjala kom sve u i sa uvali uspostavljeni poredak. Zajedni ki interesi u borbi protiv sve ja eg radni kog (socijalisti kog) pokreta, kao i u duhovnoj kolonizaciji sveta i

206

o uvanju patrijalhalnog poretka, ujedinili su predstavnike i tako nepomirljivih duhovnih pokreta, kao to su to hri anstvo i olimpijski paganizam. Hri anske crkve su pokazale "razumevanje" za "sport" daleko pre nego to je Kuberten uspostavio moderni olimpijski pokret. Ve u vreme nastanka gradova u Italiji katoli ka crkva "blagonaklono" gleda na masovne "sportske" sve anosti gra anstva, nastoje i da se pojavi u ulozi duhovnog patrona. Povla enje hri anstva pred duhom novog doba izvodi se i u obliku postavljanja, od strane crkve, odre enih zahteva za razvoj telesnih ve bi, sporta i olimpizma. Karakteristi an je stav katoli ke crkve: cura del corpo si, culta del corpo no - koji se pojavljuje kao odgovor na bu enje tela ( oveka) u renesansi i koji ima moralisti ki, a ne doktrinarni karakter. Kult telesne snage i izdr ljivosti, kao izraz progresisti ke logike, prisutan je kod mnogih modernih hri anskih reformatora. Sa razvojem radni kog (socijalisti kog) pokreta u drugoj polovini XIX veka, katoli ka crkva nastoji da iskoristi sport radi kanalisanja radni kog nezadovoljstva i uspostavljanja kontrole nad neradnim ("slobodnim") vremenom radni tva. Na to upu uje i osnovna intencija enciklike "Rerum novarum" pape Lava XIII iz 1891. godine (koja e vi e puta biti objavljivana u XX veku, zadnji put 1991.godine pod naslovom "Centisimo anno"). (22) U Engleskoj, kolevci kapitalizma, upotreba sporta za stvaranje "dobrih hri ana" imala je dva oblika. Prvi, u prvoj polovini XIX veka, predstavlja pedago ki pokret Tomasa Arnolda koji od bur oaske mlade i telesnim ve bama i sportskim takmi enjima nastoji da stvori "mi i ave hri ane" koji e postati udarna snaga engleske imperije. Drugi, sa kraja XIX veka, nastoji da "kolonizuje" dokolicu radnika putem sporta i da ih duhovno integri e u uspostavljeni poredak u vidu "hri anskog socijalisti kog pokreta". Otvaranje "Koled a radnog oveka" u Londonu, od strane Kingslija i Morisa, u kome su sportske discipline postale glavno sredstvo za sti avanje radni kog nezadovoljstva, predstavlja jedan od tipi nih oblika duhovnog porobljavanja radnika. U Francuskoj opat Didon, jedan od Kubertenovih duhovnih uzora, poku ao je da pod pla tom hri anstva razvije kod bur oaske mlade i duh borila kog individualizma i kult telesne snage. Sli no su inili "hri anski reformatori" u drugim evropskim zemljama i SAD (poput protestantskog pastora D emsa Najsmita koji je zvani ni "otac" ko arke) nastoje i da slede "duh novog vremena" i sa uvaju svoje "stado" od novih ideja koje ugro avaju uspostavljeni poredak. Umesto apostola hri anstva, "hri anski reformatori" postaju apostoli kapitalizma koji pripremaju teren za ustoli enje nove olimpijske (paganisti ke) religije koja treba da postane glavna integri u a duhovna snaga dru tva i sa uva kapitalizam od propasti. Hri ani su razorili anti ku Olimpiju; moderni olimpijski pagani, na elu sa Kubertenom, sa jo ve om vandalskom stra u su se obra unali s hri anstvom i naterali hri anske crkve (kao i druge verske zajednice) da prihvate njihovu globalnu dominaciju. Kapitulacija hri anstva pred modernim olimpijskim paganizmom jedan je od oblika u kome je kapitalizam deklasirao hri anstvo. Tipi an primer "hri anizovanja" modernog olimpizma predstavlja "Teolo ko promi ljanje ljudskog dostojanstva u sportu - na primeru olimpijskih igara" teologa Paula Jakobija. (23) Polaze i od zaklju aka II vatikanskog koncila, on u "zahtevu za jedinstvom" sveta vidi osnovni na in opravdavanja olimpijskih igara i tuma enja Kubertenove olimpijske doktrine. O emu je zapravo re jasno proisti e iz samog naziva pod kojim je koncil odr an: "Crkva i dana nji svet". Radi se o nastojanju katoli ke crkve da o uva opstanak prilago avaju i se kapitalisti ki degenerisanom svetu u kome ima sve manje mesta za veru. Otuda Jakobi u prvi plan isti e Kubertenov zahtev za ponovnim razvojem religioznog ose anja, "previ aju i" da je za Kubertena olimpizam pre i iznad svega "kult postoje eg sveta" i kao takav radikalno odbacivanje hri anske ideje o "drugom" (boljem)

207

svetu. Do kakvog apsurda vodi nastojanje da se izvr i hri anizovanje modernog olimpijskog paganizma pokazuje i poku aj Jakobija da, pozivaju i se na knjigu Jozefa Racingera "Hri ansko bratsvo", olimpijsku ideju pove e sa idejom mira i bratstva me u ljudima pod bo jim okriljem. Jakobi ide tako daleko u veli anju olimpijskih igara da u njima vidi nagove taj "novog dru tva" u kome e vladati "pravila fair-play-a, tolerancije, pravde, ljudskog dostojanstva, mira, solidarnosti, bratstva, slobode". (24) Olimpijske igre postaju sredstvo za realizaciju "utopije" u koju spada i "bo ansko carstvo na zemlji". Re i pape Pavla VI: "U zajedni kom delu ljudi otkrivaju da su bra a" - postaju ideja-vodilja olimpijskog pokreta. (25) Odnos hri anskih crkava prema olimpijskom paganizmu pokazatelj je njihovog pravog odnosa prema hri anstvu. U nastojanju da oja aju svoj sve slabiji dru tveni polo aj, one su hri anski humanizam bacile pod noge primitivnom olimpijskom paganizmu i na taj na in pokazale da je pozitivizam (odbrana kapitalizma) osnov crkvenog "hri anstva". U tome se nalazi odgovor na pitanje zbog ega Kuberten i njegove prista e, lanovi katoli ke crkve, nisu, zbog propovedanja paganizma i organizovanja olimpijskih igara kao paganisti ke "crkve", bili izba eni iz nje, ve su prvo pre utno, a kasnije otvoreno podr ani od pape i katoli kog klera, kao i od aristokratije i bur oazije - sve "dobrih hri ana". Jedan od najboljih komentara o hri anskoj hipokriziji dao je Kaucki konstatacijom da "katoli ki fanatizam papstva nije bio verski fanatizam, ve u crkvene forme zaodenuti fanatizam gramzivosti". (26) Ako bismo poku ali da ukratko defini emo izvornu prirodu modernog olimpizma, onda bi "fanatizam gramzivosti" bila njegova najta nija odredba: Kubertenov "kult humanosti" nije ni ta drugo nego kult gramzivosti. Ceremonija "sahrane" Kubertenovog srca u "Olimpijskoj dolini" (danas "Dolina Pjera de Kubertena"), koju je Kuberten poverio nacistima kao izvr iocima njegovog olimpijskog testamenta i "svetim" uvarima (njegove) olimpijske ideje (koja je izvr ena bez prisustva katoli kog klera), ukazuje na odnos olimpizma prema hri anstvu. Kuberten nije svoju "du u" poslao na nebo, nego ju je, na "najsvetijem mestu" paganske Helade, preko svog srca (koje je bilo ugra eno u spomenik) simboli no spojio sa "besmrtnim duhom antike". "Hri ansko" u celoj stvari je to, to je njegovo srce postalo svojevrsna (olimpijska) relikvija poput sasu enih delova le eva hri anskih "svetaca". U svakom slu aju, "sahrana" njegovog srca nije imala duhovni ve propagandisti ki karakter: Kuberten je "oti ao u ve nost" po istom (banalnom) scenariju po kome je nastojao da organizuje "svoje" olimpijske igre.

x

x

x

(1)Pierre de Coubertin,The Philosophic Foundation of Modern Olympism,U:Pierre de Coubertin,The Olympic Idea,131.s. (2)Uporedi:Claude-Henri de Saint-Simon,Izbor iz ela,275.s, kolska knjiga, Zagreb,1979. (3)Everi Brendid ,predsednik MOK-a od 1952-1972.i odani Kubertenov sledbenik, na slede i na in izla e temelje olimpijskog univerzalizma: "Olimpijski pokret je religija koja odgovara XX veku, religija sa univerzalnim zahtevom koja u sebi sjedinjuje sve osnovne vrednosti drugih religija. Jedna moderna, uzbudljiva, ivotna, dinami na religija, privla na za mlade, a mi iz MOK-a smo njeni sledbenici. Tu nema nikakve nepravde na osnovu pripadnosti kasti, rasi, familiji ili zbog novca. Na sportskom polju svako pobe uje ili gubi na osnovu sopstvenog u inka. Amaterizam, ve e vrednovanje u estvovanja nego pobede, donosi uspeh u svim oblastima. Telesni trening odr ava zdravlje. Princip drugarstva u

208

sportu je zlatno pravilo. Prijateljsko zbli avanje na sportskom polju vodi ka me usobnom razumevanju i miru. U istoriji se ne mo e prona i ni jedan sistem principa koji su tako daleko i tako brzo rasprostranio kao briljantna Kubertenova filozofija. On je zapalio baklju koja e obasjati svet." (Avery Brundage, "Schluss der Eroffnungsrede zur 62.IOC-Sitzung am 6.10.1964 in Tokio"; Bulletin des IOC, Kod: Christian Graf von Krockow,Sport und Industriegesellschaft, 7,8.s.Piper, Munchen,1972.) To pi e ovek koji je na ulazu u svoj hotel u ikagu dr ao natpis "Zabranjeno za Jevreje, crnce i pse!"; koji je tra io da se u SAD po uzoru na nacisti ku Nema ku otvore koncentracioni logori za Jevreje i komuniste; koji je bio lan Lindbergove Fa isti ke partije; koji je opravdao nacisti ki genocid nad Jevrejima, Romima i Slovenima; koji je do kraja ivota ostao neprikriveni obo avalac Hitlera; koji se odlu no suprotstavio obustavljajnju ameri ke invazije na Koreju, jer to predstavlja "strahoviti gubitak obraza za belu rasu u celoj Aziji" i koji se "proslavio" kao fanati ni branilac Ju noafri kog rasisti kog re ima! (4)Pierre de Coubertin,"Ode to Sport",U:Pierre de Coubertin,The Olympic Idea,39.s (5)U:Baron Pierre de Coubertin,Olympische Erinerunngen,109.s (6)U:Pierre de Coubertin,Olympic Idea,18,19.s. (7)Novi zavjet,365.s. (8)Uporedi:Fridrih Ni e,Tako je govorio Zaratustra,67.s. (9)Pierre de Coubertin,"The Philosophic Foundation of Modern Olympism",U:The Olympic Idea,131.s. (10)Novi zavjet,398.s.Preveo Vuk Stefanovi Karad i ,Prosveta/Nolit,Beograd, 1987. (11)U:Pierre de Coubertin,The Olympic Idea,56.s. (12)U:Pierre de Coubertin,The Olympic Idea,109.s. (13)U:Jean-Marie Brohm,Le Mythe olimpique,431.s. (14)U:MacAloon J.John,This Great Symbol,59.s. (15)Pierre de Coubertin,"Ode to Sport",U:Pierre de Coubertin,The Olympic Idea, 39.s. (16)U:The Olympic Movement,International Olympic Committee,81.str,Lausanne, Switzerland,1984. (17)U:Pierre de Coubertin,The Olympic Idea,109.S. (18)Uporedi:Iv-Pjer Bulonj,Olimpijski duh Pjera de Kubertena,166,167.s. U intervjuu sa A.Langom koji je 27.8.1936.godine objavljen u listu "Le Journal" Kuberten konstatuje: " to se ti e spora oko amaterizma, kao i ljutnje kod nekih koju je izazvala olimpijska zakletva, dozvolite mi da se nasmejem. Prvo, nema, niti je ikada bilo amaterizma. Drugo, nema ni jedne re i u zakletvi, koju sam pa ljivo sastavio, koja se odnosi na amaterizam. Detinje prepirke. Jedino to je va no je olimpijski duh,sve ostalo je pri a."(U:"Quel Corps?",maj 1980,N.16.s.40.)Kuberten je jo odre eniji u magazinu "L' Auto"-u od 4.i 5. septembra 1936.godine: "Ah, kako je dosadna i glupa ta pri a o olimpijskom amaterizmu! I kako mi se stalno prebacuje - i to uvek bez razloga - zbog tobo nje hipokrizije olimpijske zakletve. Ali, pro itajte tu uvenu zakletvu iji sam ja sre ni i ponosni tvorac. Gde vidite da ona zahteva od atleta, koji se pojavljuju na olimpijskoj stazi,amaterizam za koji sam prvi rekao da je nemogu ? Jedino to sa tom zakletvom tra im je - sportska lojalnost. No, sportska lojalnost nije svojstvena samo amaterima. Poznajem profesionalne sportiste kao i cirkuske profesionalce koji imaju sportski duh na kojem ve ina amatera mo e da im pozavidi." (U:"Quel Corps?",maj 1980.N.16.s. 41.) Pedeset godina se Kuberten beskompromisno borio protiv profesionalizma nazivaju i profesionalne sportiste "cirkuskim gladijatorima", a novac "najve im neprijateljem" sporta i olimpijske ideje. U tom kontekstu on je uveo i "olimpijsku zakletvu" sa kojom je trebalo oja ati veru u amaterske principe i u vrstiti postojanost religio athletae - bez ega olimpijske igre

209

postaju umesto "crkve",u kojoj e se narodi sveta klanjati najvi im vrednostima kapitalisti kog dru tva, banalna "va arska" predstava. Koji je razlog za ovakav zaokret, pri emu se ak i cirkuski zabavlja i pojavljuju kao izazov za sportiste amatere? Da li njega treba tra iti u Kubertenovoj " izoidnosti" koja e, po Bulonju, do iveti kod "ostarelog" Kubertena svoju kulminaciju nakon odr avanja nacisti kih Olimpijskih igara, ili o Kubertenovom strahu da e, ukoliko ne prihvati neminovni trend profesionalizacije olimpijskih igara, njegovo ime vremenom izbledeti u olimpijskoj istoriji? U svakom slu aju, u Kubertenovoj progresisti koj koncepciji, koja u principu "ve eg napora" i shodno njemu u potpunoj posve enosti "intenzivnom" telesnom ve banju vidi jednu od glavnih odlika "sportskog duha", ima dovoljno prostora za (demago ko) opravdavanje profesionalizma. Interesantni su i stavovi, u vezi s ovim pitanjem, Kubertenovih naslednika na mestu predsednika MOK-a i njegovih najzna ajnijih sledbenika. Govore i o profesionalnom sportu prilikom otvaranja zasedanja MOK-a u nacisti kom Berlinu 1936.godine, tada nji predsednik MOK-a,belgijski grof Baje-Latur, konstatuje:"Trebalo bi da se zajedni ki borimo protiv trgovine u sportu,te e i da sportu o uvamo njegovu plemenitost i potrebu razvijanja.To e ostati princip Me unarodnog olimpijskog komiteta,na osnovu koga se i odr ava njegov autoritet i dobar glas.Svi poku aji da se tu ne to izmeni ostali su bezuspe ni i zato budimo gordi to smo mi prva veza izme u naroda i to vi e nego ma koja druga organizacija radimo na sporazumu me u narodima." ("Vreme",1.avgust 1936.) Suprotstavljaju i se tendenciji da olimpijske igre postanu sastavni deo "industrije zabave", Kubertenov "genijalni prijatelj" i organizator nacisti kih Olimpijskih igara Karl Dim se, na proslavi povodom osnivanja Nacionalnog olimpijskog komiteta Zapadne Nema ke u Bonu (24. septembar 1949.), poziva na Kubertenovu "lepu izreku" da "sport treba da se odlu i, da li e biti va ar ili crkva",koja treba da bude stalni orijentir u borbi protiv profesionalizma.(Carl Diem,Der Olympische Gedanke, 95.s,CarlDiem-Institut, Koln,1967.)U avgustu 1954. godine Dim konstatuje da je Kuberten bio svestan "da e olimpijske igre opstati onoliko dugo, koliko svetski sport iskazuje stvarnu pripadnost amaterizmu. Ukoliko on postane pozornica profesionalaca, onda e izgubiti svoje dostojanstvo i magiju, a odmah zatim i svoju finansijsku potporu." (Carl Diem,Olympische Gedanke, 22.s.) (19)Karl Kaucki,Tomas Mor i njegova utopija,90,91.s.Pod.K.K.Kultura,Beograd, 1967. (20)Pierre de Coubertin,Textes choisis,III tom,484.s. (21)U:Karl Adolf Scherer,100 Jahre olympische Spiele,60.s.Harenberg,Dortmund, 1995.Te re i e Kuberten saop titi kao svoju misao pet dana kasnije,24.jula,na banketu kod lorda Disboroua(Lord Desborough)i to na francuskom: "L' important dans ces olympiades, c' est moins d' y gagner que d' y prendre part." Uporedi:Karl Adolf Scherer, isto,60.s. (22)Uporedi:Milorad Ekme i ,Srbija izme u srednje Evrope i Evrope,14,15.s. Politika,Beograd.1992.Nakon posete SAD 1889. i susreta sa tamo njim katolicima Kuberten je, po kazivanju Mekaluna, bio "bolje pripremljen nego ve ina njegovih zemljaka za Rerum Novarum pape Lea XIII", a to je uticalo i na njegovo kasnije nastojanje da kod Vatikana izdejstvuje prihvatanje olimpijskih igara. (Uporedi:Mac Aloon J,This Great Symbol,114.s.) (23)Uporedi:Paul Jakobi,"Theologische Uberlegungen zur Menschenwurde im Sport - am Beispiel der Olympischen Spiele",U:Paul Jakobi/Heinz-Egon Rosch (Hrsg.),Sport und Menschenwurde,Matthias-Grunewald-Verlag,192-2o3.s,Mainz, 1982. (24)Isto,202.s. (25)Isto,203.s.

210

(26)Karl Kaucki,Tomas Mor i njegova utopija,88.s. Na hipokriziju koja vlada u "hri anskim krugovima", kada je re o sportu, ukazuje i nedavna poseta (svojevrsno hodo a e) monaha iz Hilandara, jednog od najve eg svetili ta pravoslavlja, fudbalskom klubu "Crvena zvezda", najve em bastionu modernog paganizma na ovim prostorima, kojom prilikom su oni predstavnicima "Crvene zvezde", fanati nim propagatorima i uvarima paganisti kog kulta, "uru ili poklon" u vidu kopije ikone "Trojeru ice" najsvetijeg simbola pravoslavlja!

x

x

x